Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

sa pravno-poreskog stanovišta (2008) Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista

Postupak registracije preduzetnika (radnje)
Osnivač radnje Osnivač radnje može biti domaće ili strano fizičko lice. Jedan osnivač može registrovati samo jednu radnju, a delatnost radnje može se odvijati na više lokacija (preko više prodajnih i/ili proizvodnih objekata). Izbor imena radnje Ime radnje nije obavezno. Često je težak deo procesa osnivanja. Ime čini deo identiteta celokupnog posla. U srpskoj poslovnoj praksi je gotovo pravilo da ličnom imenu osnivača (vlasnika) dodaju ime firme. Uključuje obavezno i proveru da li je ime zauzeto na sajtu APR-a. Prilikom provere zauzetosti imena, teritorija za proveru je opština. Sastavni deo imena radnje je lično ime osnivača i deo koji bliže opisuje delatnost poslovanja (trgovinska radnja, agencija za nekretnine, kozmetički salon i slično). Određivanje sedišta radnje Veoma bitno. U postupku registracije se ne proverava da li će prijavljeno sedište biti i stvarno sedište radnje. Međutim prilikom podnošenja zahteva za PIB Poreska uprava vrši terensku kontrolu postojanja stvarnog sedišta. Tom prilikom se proverava osnov korišćenja navedenog prostora za sedište radnje (ugovor o zakupu, vlasnički list, ugovor o kupovini tog prostora - stana). Ukoliko je adresa sedišta radnje ista kao adresa osnivača iz lične karte, najčešće se ne vrši se provera sedišta radnje. U zavisnosti od opštine sedišta radnje pripašćete i Poreskoj upravi za tu opštinu. Iako su zakoni na svim opštinama isti, postoji verovanje (barem u Beogradu) da su na nekim opštinama službe poreske uprave "teže". Inače poreski inspektori zaduženi za preduzetnike nisu istovremeno zaduženi i za DOO, već je to poslebno odeljenje pri Poreskoj upravi. U zavisnosti od lokacije razlikuje se i visina komunalne takse (firmarine) u skladu sa Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Radnje imaju popust do 80% na firmarinu u Beogradu. Odgovornost osnivača Osnivač radnje neograničeno odgovara za obaveze koje nastanu poslovanjem radnje. Ortaci radnje neograničeno, naglašavam i solidarno, odgovaraju za obaveze koje nastanu poslovanjem. To znači da u slučaju kada treba da se plate obaveze, ako jedan osnivač nema odakle da plati svoj deo, drugi osnivač(i) po zakonu mora(ju) da plati i svoje i tuđe. Određivanje pretežne delatnosti radnje Prilikom osnivanja mora se odrediti pretežna delatnost kojom će se radnja baviti. Pretežna delatnost se određuje prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja. Inače radnje može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti osim delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u određenoj pravnoj formi privrednog društva (banke, osiguravajuće kuće itd) Prilikom registracije radnje, ukoliko je pretežna delatnost ona za koju je potrebna prethodna saglasnost nadležnog organa (zdravstvene delatnosti, veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz, promet oružja, obavljanje delatnosti od opšteg interesa, poslovi zastupanja u osiguranju, poslovi stečajnog upravnika) mora se imati ta saglasnost. Za obavljanje delatnosti za koje je potrebna naknadna saglasnost (recimo prodaja cigareta itd) ta saglasnost se dobija nakon registracije radnje. Sastavni deo naziva radnje je bliži opis delatnosti. Ukoliko naziv radnje nije u saglasnosti sa pretežnom delatnošću ili nije dovoljno jasan, APR može odbiti da registruje takvu radnju. Na primer naziv »Agencija za usluge Petar Petrović« bio bi najverovatnije odbijen za registraciju jer nije navedeno koje usluge će biti pretežna delatnost radnje, i taj opis treba da odgovara šifri pretežne delatnosti radnje. Osnovni kapital Radnja nema minimalni osnovni kapital Akt o osnivanju radnje Ne postoji akt o osnivanju radnje. Podnosi se samo registraciona prijava osnivanja radnje.

Dokumenta koja se prilažu uz ovaj zahtev su kopija rešenja o osnivanju radnje iz Agencije za privredne registre i fotokopije lične karte svih osnivača. Overa OP obrasca (overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) OP obrazac (obrazac overe potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) sadrži potpise lica koji su prema osnivačkom aktu ovlašćeni za zastupanje (najčešće samo osnivač). Registrcionu prijavu sa sajta APR možete preuzeti i ovde. rešenje o registraciji osnivanja radnje se dobija u roku od 5 dana od dana podnošenja registracione prijave. Uplata taksi za Agenciju za privredne registre Potrebno je uplatiti jednu taksu . Podnosilac registracione prijave je dužan da. Isticanje firme Firma se može istaći na sandučetu ili ulaznim vratima stana koji se koristi kao sedište radnje. Pečatom ćete rukovati svakog dana poslovanja. jer je to jedan od papira koji traži banka za otvaranje poslovnog računa. Podnošenje registracione prijave osnivanja radnje (preduzetnika) Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku. Registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako što njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije.540. Pečat koji uradite stajaće i na kartonu deponovanih potpisa u banci.00 dinara. . Za neke je ovo formalnost. Izrada pečata Nakon dobijanja rešenja potrebno je izraditi pečat radnje. Ako dokumentacija nije stigla na vreme smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta. Ukoliko nije istaknuta firma može se tražiti od Uprave za finansije grada Beograda da ukine rešenje o plaćanju firmarine. Uprava za finansije grada Beograda po automatizmu izdaje rešenje o plaćaju firmarine za radnju. dostavi Agenciji original dokumentacije. Moguće opcije su: .Uplata osnivačkog uloga na privremeni račun Nema minimalnog osnivačkog uloga Overa akta o osnivanju Nema akta o osnivanju.kupci i dobavljači) i eto prilike za marketing. i samo sa njim ćete moći da plaćate i podižete novac.preporučeno poštom na adresu podnosioca prijave Dobijanje rešenja o osnivanju Ukoliko je sve u redu. neposredno ili poštom. u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem. Popunjavanje i potpisivanje Registracione prijave osnivanja Registracionu prijavu osnivanje radnje (preduzetnika) treba popuniti i potpisati. Dobijanje PIB-a Prvo zašta će Vam pečat biti potreban je dobijanje PIB-a.lično preuzimanje u APR (može da preuzme samo osnivač ili punomoćnik) . Važno je i navesti način na koji se želi preuzeti rešenje o registraciji. Prijavu potpisuje osnivač ili lice kome je osnivač dao punomoćje. Rok za ovo je 30 dana od dana donošenja zaključka. Uz registracionu prijavu osnivanja radnje prilaže se: 1) dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice). a dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije. Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije. Potrebno je overiti OP obrazac u opštini. Ovo znači da ako pošta kasni to nije krivica APR već krivica podnosioca prijave. Provera statusa se može videti na sajtu APR. dok drugi vole da im pečat izgleda lepo. Vaš pečat će videti svi Vaši partneri (komitenti . Ukoliko nije u redu APR donosi zaključak da se isprave greške ili dopuni dokumentacija. Moguće je registracionu prijavu podneti i elektronskim putem.taksa Agenciji za privredne registre .

rešenje iz APR . tada je osnivač plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . kod nekih banaka je besplatno.neki su pogodni samo za one koji imaju stalnu vezu sa internetom. pa stoga nije loše graditi dobru reputaciju kod banke kod koje nameravamo da uzmemo kredit). postoji više sistema za e-banking .ugovor sa bankom o tekućem računu .oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. Podnošenje dokumentacije Poreskoj upravi U Poreskoj upravi dobićete poreskog inspektora/ku prema početnom slovu prezimena osnivača. Taj inspektor nije za vjeki vjekova.PIB-a . a negde se plaća godišnja članarina. Terenska kontrola znači da će inspektor/ka poreske uprave doći na adresu navedenu kao sedište radnje po prijavi za PIB.lokacija (udaljenost od obavljanja posla.rešenje o registraciji . Tom prilikom potrebno je dati na uvid sledeću dokumentaciju: .oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. Računovodstvo Ukoliko je radnja paušalno oporezovana. .izjavu o maloprodajnim. Ako osnivač radnje radi u nekoj firmi. I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . Ako nije u pitanju paušalno oporezivanje. Radi kompletiranja dosijea pri poreskoj upravi potrebno je svom poreskom inspektoru dostaviti sledeću dokumentaciju (fotokopije): . dok drugi omogućavaju i lokalni rad).izjavu o poslovnom prostoru . Ukoliko je sedište radnje isto kao adresa osnivača iz lične karte po najčešće se ne vrši terenska provera sedišta radnje. ukoliko se radnja osniva kao osnovno zanimanje. . goriva i sličnih nabavki koje se mogu pravdati kao trošak firme) Prijava na obavezno socijalno osiguranje osnivača Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran. terenska kontrola Poreske uprave dobija nalog da proveri podatke navedene u prijavi za dobijanje PIB-a. ali je pomoć računovođe uvek dobrodošla.ugovor sa firmom kojoj je povereno vođenje poslovnih knjiga (ako nije paušalno oporezivanje) . Prvo treba izabrati banku koja najviše odgovara potrebama.tarifnik (visina provizija za plaćanje). a složi se poreska uprava. velikoprodajnim objektima i magacinima . jer hteli ne hteli biće više slučajeva kada ćemo ići do ekspoziture banke gde smo otvorili račun).8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. .prijava na socijalno osiguranje za osnivača .paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . Osnivač radnje plaća doprinose (35. debitne platne kartice su vezane direktno za račun u banci i pogodne su za plaćanje reprezentacije.izjavu o osnovnim sredstvima Podošenje prijave za akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti. vlasnički list. praktično nije obavezno imati računovođu. već samo kancelarijska provera. .elektronsko bankarstvo (kod gotovo svih banka jefitnije je plaćati putem elektronskog banarstva.osnov korišćenja prostora kao sedišta firme (overen ugovor o zakupu. Po pravilu inspektor/ka se prethodno najavi telefonom.izjavu o zaposlenim radnicma . jer se tom prilikom pravi zapisnik koji se potpisuje i pečatira. a složi se poreska uprava. Otvaranje računa u banci (elektronsko bankarstvo.platne kartice (postoje debitne i kreditne platne kartice i za firme. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . Prijava na osiguranje vrši sama Agencija za privredne registre. ugovor o kupovini stana i slično) Potrebno je imati pečat sa sobom. banke po pravilu daju prednost pri oceni kreditne sposobnosti stalnim mušterijama. platne kartice) Nakon dobijanja PIB-a otvara se račun u banci. onda je potrebno imati računovođu.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . saglasnost roditelja kao vlasnika stana. već postoje i kod njih rotacije svakih nekoliko godina. Ukoliko se procedura iz nekih razloga ne završi u sedištu radnje ostatak se završi u kancelariji poreskog inspektora.karton deponovanih potpisa iz banke .krediti (često je lakše uzeti kredit kao firma nego kao pojedinac.22%). paušalno oporezivanje .Terenska kontrola sedišta radnje od strane Poreske uprave Danom podnošenja prijave za dobijanje PIB-a. Stvari koje treba imati na umu prilikom izbora banke su: .

banaka. Ako ga ne razumete. U tom slučaju nije potrebno proceniti rashode. Prijava PIB-a i računa u banci Agenciji za privredne registre Nakon dobijanja PIB-a i otvaranja računa u banci. Akontacija se plaća mesečno. Ta razlika predstavlja osnovicu za plaćanje akontacije doprinosa (35. Najbitnije je da imate vere u sebe. Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće. Dobro je imati biznis plan.000 dinara. mora proceniti prihode i rashode za prvu poslovnu godinu (od dana osnivanja do kraja godine). a proceni da će ostvariti promet manji od 2 milion dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju. s tim što ona ne može biti viša od zakonom propisanog iznosa. Ako se osnivač radnje ne izjasni za paušalno oporezivanje. komunalna taksa je prihod grada ili opštine.org možete preuzeti Odluku.000. već samo prihode radnje u periodu do kraja godine. Firme koje započinju delatnost.Pored gore navedenog inspektoru je potrebno dostaviti i prijavu za akontaciono utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti (PPDG-1). Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. već biznis planom želite da zadobijete poverenje onih koji mogu imati uticaja na Vaš posao. a procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet iznad 4. Ove odluke postoje za svaki grad i opštinu posebno. Na istom sajtu možete preuzeti i Odluku o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta za Beograd. a eventualno je može proveriti poreski inspektor. Po pravilu treba proceniti veće prihode od rashoda. u mesecu za prethodni mesec. Tada bi se uplatila samo razlika doprinosa i poreza. državnih fondova i drugih).00 dinara. Sredstva možemo pozajmljivati od različitih lica (roditelja. da tu svoju veru prenosite na ljude u svom okruženju i da budete uporni. moja je preporuka da to ne činite na taj način. To se radi podnošenjem registracione prijave za promenu podataka. Sredstva za započinjanje posla Da bi započeli bilo kakav posao potrebna su vam početna sredstva (dakle sredstva za investiranje). Firma koja započinje delatnost. Svuda možete pročitati da pre započinjanja posla morate imati biznis plan. Ovom prilikom se plaća taksa u iznosu od 300. Početak Sada ste spremni da hrabro krenete u posao. Tom odlukom ceo Beograd je razvrstan u zone. Takođe je potrebno izvršiti i prijavu za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta po odluci lokalnih vlasti.8%) i poreza na prihod od samostalne delatnosti (10%) na godišnjem nivou. a u zavisnosti od tog kojoj zoni pripada lokacija sedišta radnje utvrđuje se visina komunalne takse (firmarine). ako hoće. Takođe možemo dobiti bespovratne ili uslovljene donacije. Prijava komunalne takse (firmarina) i prijava za korišćenje građevinskog zemljišta Kako je navedeno ranije. Tako je i Skupština grada Beograda donela Odluku o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. a za visinu firmarine po zonama možete pogledati pod posebnim podnaslovom u okviru poglavlja Porezi i poreska uprava. (ne)prijatelja. da se evidentiraju za PDV. Na kraju godine bi se utvrdila stvarna razlika između prihoda i rashoda (to se zove oporezivi prihod od samostalne delatnosti) i stvarna obaveza za doprinose i porez. Na sajtu www. O samim prednostima i manama evidentiranja za PDV pogledajte u poglavlju posvećenom porezu na dodatu vrednost.finansijebgd. a u prilogu se dostavljaju fotokopije PIB-a i ugovora sa bankom o otvaranju računa. ili ako postoji pretplata ona bi ostala za naredne periode (ili u nekim slučajevima se može tražiti povraćaj poreza). Ta sredstva mogu biti sopstvena i pozajmljena. Ili koristite druge mehanizme (koje i inače koristite u životu) za pridobijanje poverenja kod drugih ljudi. Sama lokalna samouprava određuje visinu ove takse. Obavezu evidentiranja za PDV imaju firme koje započinju delatnost. do 15. Evidentiranje za PDV Evidentiranje za PDV nije obavezno. Najnižu mesečnu osnovicu za paušalno oporezivanje za doprinose čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Možete voditi sa sobom nekog ko razume biznis plan da govori u vaše ime. ove podatke je potrebno prijaviti APR-u. . Procena treba da je istinita. a koje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu. ako ga razumete. Prilikom podnošenja ove prijave osnivač može da se podnese zahtev za paušalno oporezivanje.

ne znaju koliki su im troškovi. ukoliko ispunjava uslove propisane opštim aktom Nacionalne službe za zapošljavanje. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje. pod uslovom da po podnošenju zahteva za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu osnuje preduzeće. Državne subvencije i krediti Programi nacionalne službe za zapošljavanje Programi samozapošljavanja Ovim programom utvrđena je mogućnost da nezaposleno lice može ostvariti pravo na subvenciju za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 130. Jedna od definicija ekonomije glasi da je ekonomija nauka koja se bavi alternativnom upotrebom ograničenih resursa. ali ga naravno i vraćati. Teorija ipak smatra da se zakon poštuje i sprovodi. Tu cenu koštanja sopstvenih sredstva zovemo tzv. depozit. . Banke Opet banke. Na kraju da napomenemo da i sopstvena sredstva imaju svoju cenu. U tom neznanju često se potroši glavnica ulaganja (bilo da ona dolazi iz sopstvenih ili pozajmljnih sredstava).000 dinara za opremanje radnog mesta i stvaranja uslova za rad. u investicioni fond. da kupimo nova kola ili drugi stan. jer smo izabrali da ih uložimo u svoj posao. Kod nas. ako pozajmite novac od (ne)prijatelja. rokove. ili direktno na sajtu Narodne banke Srbije. troškove hipoteke koji se plaćaju državnoj upravi itd). Čisto teorijsko posmatrano. kako da upotrebimo sredstva. se može isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje. ako postoji mogućnost da sa tuđim parama zaradite više nego što vas koštaju te pare. jednim izborom. Pregled uslova kreditiranja koje banke u Srbiji nude za mala i srednja preduzeća možete pronaći ovde. to treba i da uradite. Treba pozajmljivati novac. osiguranja. Donošenjem jedne odluke. Naime. troškove naknade. finansiranje isključivo sopstvenim sredstvima nije ekonomski optimalno. da se nauživamo u krstarenju Mediteranom. ali ih po pravilu nema dovoljno. neko nasleđe. oportunitetnim troškom ili troškom propuštenih mogućnosti. Sa druge strane poželjno je konstantno učiti o finansijama i tokovima novca. mi smo praktično isključili sve ostale moguće izbore. a nismo. državne komercijalne zapise ili obveznice. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje Nezaposlenom korisniku novčane naknade. To što bismo mogli da dobijemo za te iste pare. a kojim se uređuju prava i obaveze nezaposlenog i nacionalne službe. isključili smo mogućnost da ta ista sredstva oročimo u banci. Banke nude različite kredite. uložimo u akcije na berzi. valutnu klauzulu. za izvođenje građevinskih radova i sl. Pre uzimanja kredita treba pravilno razumeti sve elemente kredita (kamatu. Sopstvena sredstva su naša ušteđevina (ili naših roditelja). poljoprivredno gazdinstvo ili drugi oblik preduzetništva i za bavljenje poljoprivredom kao individualni poljoprivredni proizvođač koji je osiguran po osnovu katastarskog prihoda. Ne možeš pobeći od njih. Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva su u teoriji najjeftiniji izvor finansiranja poslovanja. Tako i ulaganjem sopstvenih sredstava u lični posao. Nisu besplatna. Sopstvena sredstva zaista jesu veoma pogodna za finasiranje. Pre svega treba dobro razumeti tržište (marketing). Sredstva iz jednokratne novčane naknade se mogu odobriti za nabavku osnovnih sredstava i obrtnih sredstava. Nisam rekao ništa novo. i ne plaćate mu(joj) kamatu. svoje mesto na tom tržištu i sve to prikazati kroz brojke. a bogami ni glavnicu. obezbeđenja. neku odluku. Ova definicja podrazumeva da uvek imamo neki izbor. Sredstva se ne mogu odobriti za nabavku robe široke potrošnje radi dalje prodaje. Ono što ljudi često greše je to što ne umeju da izračunaju koliko su zaradili. dobitak na lutriji i slično. koji se pojavljuju i u svakom biznis planu. to je trošak propuštenih mogućnosti. radnju. Naime. koja su po prirodi ograničena. Sopstvena sredstva su i profit zarađen u prethodnom poslovanju. U praksi on se često računa upravo kao kamata koju bi nam banka dala da smo sredstva oročili na godinu dana ili prinos za ulaganje sa sličnim rizikom kao kod banke. onda to ispadne još jeftiniji izvor finansiranja. damo pod interes nekom ko se bavi poslom.Ipak treba učiti osnovne elemente poslovanja.

2006. obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01. ukoliko zaposli novog pripravnika. Ako pripravniku prestane radni odnos tokom trajanja olakšice. Ako novozaposlenom licu mlađem od 30 godina prestane radni odnos u toku trajanja olakšice.Korisnik kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu dužan je da u roku od 60 dana od dana uplate sredstava. poslodavac nastavlja da koristi olakšicu. Trajanje olakšice: 3 godine. u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (osim u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca). a druge tri godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice. Lica sa invaliditetom . o Lica mlađa od 30 godina. a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine. odnosno 50 godina • • • • Umanjenje doprinosa na teret poslodavca od 80% (za lica starija 45 godina). Poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za preostalo vreme korišćenja olakšice. bez korišćenja olakšice.09.2006. Prve tri godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude pripravnik mladji od 30 godina. a druge dve godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice. poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za novog pripravnika do isteka roka. obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01. kao i u narednom periodu od tri godine. kao i u narednom periodu od dve godine. odnosno 100% (za lica starija 50 godina) Trajanje olakšice: 2 godine. uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu. Prve dve godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude lice mlađe od 30 godina života. Oslobođenje od plaćanja doprinosa ne mogu ostvariti državni organi i organizacije. uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu od plaćanja doprinosa. bez korišćenja olakšice Uslov za lice: mlađe od 30 godina. status nezaposlenog lica u trajanju od 3 meseca (prijava na evidenciji NSZ). a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine. U toku trajanja olakšice. bez korišćenja olakšice Uslov za lice: 6 meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili status korisnika novčane naknade Ako zaposlenom prestane radni odnos. poslodavac gubi pravo na olakšicu i dužan je da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu. godine. status nezaposlenog lica (prijava na evidenciji NSZ). javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici. ukoliko zaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog. a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 2 godine. a poslodavac umesto njega u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice koje imastarijeod 45. godine. dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava. • Lica starija od 45. o Pripravnici mlađi od 30 godina. odnosno 50 godina. U toku trajanja olakšice. ukoliko zaposli drugo lice mlađe od 30 godina. Uslov za lice: do 30 godina.09. valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. o Lica sa invaliditetom. odnosno na teret poslodavca: • Poslodavac može da koristi olakšicu pod uslovom da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licima iz sledećih kategorija: o Lica starija od 45/50 godina. • Pripravnici – mlađi od 30 godina • • • • • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca. Podsticanje novog zapošljavanja Oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu. Lica mlađa od 30 godina • • • • • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade) Trajanje olakšice: 2 godine. javna preduzeća.

ako je to za lice sa invaliditetom povoljnije. i to: o invalidi rada – rešenje Fonda PIO o ratni vojni invalidi. Trajanje olakšice: 3 godine. Ciljevi fonda su . civilnim invalidom rata. refundiranje zarade u visini do 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici. licem sa invaliditetom sa utvrđenom preostalom radnom sposobnošću. Na ovaj način podstiče se decentralizovan model razvoja i povećanja zaposlenosti kroz posticanje komparativnih prednosti regiona. Fond za razvoj Republike Srbije Fond za Razvoj Republike Srbije (www. mirnodopski vojni invalidi. ratnim vojnim invalidom. 2. Sredstva se odobravaju poslodavcu koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa: 1. Programi su deo lokalnih razvojnih planova i sadrže sve specifičnosti privredne strukture regiona i strukture nezaposlenih. mirnodopskim invalidom. nadležnim državnim organom – Sekretarijatom lokalne smouprave nadležnim za privredu. Za detaljne i aktuelne podatke pogledati sajt Nacionalne službe za zapošljavanje www. dobravanje subvencije doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja. Subvenciju mogu ostvariti poslodavci i udruženja. taksi usluga i igara na sreću. odnosno u opštini ili gradu. organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava.fondzarazvoj. na teret poslodavca koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa licem sa invaliditetom.00 dinara po jednom novozaposlenom licu. kategorisanom omladinom i ostalim kategorisanim invalidima i 4. 3.nsz. odnosno korisnik sredstava može koristiti ovu subvenciju samo jednom u toku kalendarske godine. organizacije i drugi budžetski korisnici. Podsticanje novog zapošljavanja lica sa invaliditetom ostvaruje se kroz učešće u finansiranju opremanja radnog mesta u jednokratnom iznosu od 100. civilni invalidi rata – rešenje izdato na nivou opština o kategorisana lica – rešenje o kategorizaciji ili diploma specijalne škole.000. kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa podnosiocem zahteva. ili 2. korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavci koji obavljaju delatnost u oblasti trgovine. Uslov za lice: dokaz o invaliditetu (rešenje o invalidnosti). Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 100. Regionalnim programima vrši se i finansiranje zapošljavanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba ukoliko zasnivaju radni odnos kod drugog poslodavca-podnosioca zahteva u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih.000. Poslodavcu – podnosiocu zahteva ne mogu se odobriti sredstva za zapošljavanje nezaposlenog kome je prethodni radni odnos prestao u periodu kraćem od 6 meseci od dana podnošenja zahteva. regionalnom ili gradskom privrednom komorom i lokalnim savetom za zapošljavanje iz mesta gde se obavlja privredna delatnost. ostalim nekategorisanam licima sa procenjenom radnom sposobnošću. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u trajanju od 12 meseci. ugostiteljstva.000 dinara. Subvencije se odobravaju za otvaranje i opremanje radnih mesta poslodavcima – podnosiocima zahteva koji zapošljavaju najmanje 5 nezaposlenih lica sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme.gov.000. Poslodavac – podnosilac zahteva. Regionalni programi zapošljavanja Regionalnim programima zapošljavanja rešavaju se najveći problemi nezaposlenosti na regionalnom tžištu rada u saradnji sa reprezentativnim udruženjem poslodavaca.00 dinara uz dodatnu mogućnost izbora jedne od sledeće dve mere: 1.yu.• • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade). Ovim programom planirano je opremanje radnih mesta za 200 lica sa invaliditetom u šta će se uložiti 48. Subvenciju ne mogu ostvariti: • • • državni organi. za koje je dato mišljenje i predlog mera od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.sr. državni organi. Vlasništvo je 100% državno.gov. u trajanju od 36 meseci.sr. Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom Programom novog zapošljavanja lica sa invaliditetom podstiče se zapošljavanje nezaposlenih lica sa invaliditetom.yu) osnovan je Zakonom o Fondu za razvoj RS.

• • • • • • Podsticanje privrednog razvoja Podsticanje ravnomernog regionalnig razvoja Unapređenje konkurentnosti domaće privrede Podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti Podsticanje zapošljavanja Podsticanje razvoja tržišta kapitala Izvori sredstava Fonda su • • • Naplata kredita Kreditne linije Budžet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države Fond za razvoj odobrava sledeće vrste kredita: Krediti za privredna društva: • • • • Kratkoročni krediti Krediti za rekonstrukciju.gov. dok je procedura nešto komplikovanija i duža. Više o uslovima za pojedine kredite i ostalim informacijama pogledajte na www. Ipak pre eventualnog uzimanja kredita treba uzeti u razmatranje i Fond za razvoj.fondzarazvoj. pošto se radi o državnoj organizaciji.yu Doprinosi za osiguranje osnivača Prema zakonskim propisima osnivač DOO ili radnje je obavezno socijalno osiguran.sr. evidentiranih kod Nacionalne službe za zapošljavanje Krediti za početnike • • Kreditna podrška za početnike – pravna lica Kreditna podrška za početnike – preduzetnici Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama • • Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća u najnerazvijenijim opštinama Krediti za podsticaj i razvoj preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama Sami uslovi za dobijanje kredita su povoljniji nego kod banaka. . izgradnju objekata i nabavku opreme Krediti za trajna obrtna sredstva Kreditna linija »National bank of Greece Krediti za preduzetnike • Krediti za razvoj preduzetništva Krediti za pretvaranje inovacija u gotov proizvod • • Krediti za razvoj inovatorstva – za pravna lica Krediti za razvoj inovatorstva – za preduzetnike Krediti za nezaposlene • Kreditna podrška za zapošljavanje nezaposlenih fizičkih lica.

ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje). Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PDP. Osnovica za plaćanje doprinosa je zarada određena ugovorom o radu. a nije zaposlen u nekoj drugoj firmi. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . Osnivač radnje plaća doprinose (35. Ako osnivač radnje radi u nekoj drugoj firmi. najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike.oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa.22%). i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. Doprinosi na socijalno osiguranje se plaćaju na osnovu rešenja Poreske uprave.oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos u svom DOO tada se plaćaju porez i doprinosi na njegovu platu kao na platu bilo kog drugog zaposlenog.00 dinara po satu + topli obrok. Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos doprinosi i porez na zarade plaćaju se jednom mesečno. tada je osnivač radnje plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . Ako nije zasnovao radni odnos tada se doprinosi plaćaju po rešenju Poreske uprave i to do 15. Paušalno oporezivanje Paušalno oporezivanje je termin koji je propisan Zakonom o porezu na dohodak građana. Ako je fizičko lice. osnivač DOO može zasnovati radni odnos u svom DOO ali ne mora. i to u odnosu na procenjeni paušalni prihod od samostalne delatnosti koji procenjuje poreski inspektor. I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. Isto tako u svim slučajevima najvišu godišnju (mesečnu) osnovicu za obračun socijalnih doprinosa čini petostruki iznos bruto zarade isplaćen u Republici za tekuću godinu (mesec). Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige. a složi se poreska uprava. kada se predviđa dobit od dana osnivanja do kraja godine. Osnovica ne može biti manja od najniže zakonom propisane osnovice. regres i minuli rad). . Međutim osnivač DOO mora da plaća doprinose (35. u mesecu za prethodni mesec. a složi se poreska uprava.22%).Osnivač DOO Naime.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . tada osnivač mora da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . a saglasi se poreska uprava. ili u odnosu na procenjeni prihod od samostalne delatnosti od dana osnivanja do kraja godine koji procenjuje osnivač (ili računovođa). U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. niti zarada može biti utvrđena u iznosu manjem od minimalne cene po satu (za period januar – jun 2008 iznosi 70. a složi se poreska uprava. zaposlen u nekoj drugoj firmi (u kojoj nije osnivač). ako radnja vodi poslovne knjige U svim gore navedenim slučajevima. Sa druge strane osnvica za plaćanje doprinosa ne može biti viša od najviše osnovice (petostruki iznos prosečne plate u Srbiji na godišnjem nivou).paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili .8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. ako je paušalno oporezivanje 2. ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti. Prijava na osiguranje se vrši u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. u delu kojim se uređuje porez na prihod od samostalne delatnosti. i to do 15. Osnivač može da zasnuje radni odnos sa nepunim radnim vremenom u više privrednih društava gde je osnivač. osim poslovne knjige o ostvarenom prometu.8%) iako nije zasnovao radni odnos. Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PPDG-1: 1. osnivač DOO. u mesecu za prethodni mesec. Osnivač radnje Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran.

odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti.veći od 3. odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod. 2) mesto na kome se radnja nalazi. 3) opremljenost radnje. 2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo. 2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez. osnivač radnje podnosi Zahtev za paušalno oporezivanje poreskom inspektoru. Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige osim Knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO). iako spada u gore navedene delatnosti. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa do 100. odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti . Dalje se navodi da preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku. i na osnovu gore pomenute Uredbe. Tako podignut novac nije potrebno pravdati firmi (radnji) jer jednostavno radnja ne vodi poslovne knjige.Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku: 1) osnivaču ortačke radnje.000 dinara. 6) površina lokala.8%). prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se. hotela i restorana. Dakle. odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice. Ovu osnovicu određuje poreski inspektor u skladu sa Uredbom o bližim uslovima. gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod. osim održavanja i opravke motornih vozila.8 % i porez po stopi 10 % (ukupno 45. činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način. Paušalno oporezivi prihod je zapravo osnovica na koju plaćamo doprinose po stopi od 35. Na osnovu podataka datim u ovom zahtevu. Paušalni prihod se utvrđuje. 8) visina prihoda obveznika. u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima: 1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici. što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti. 3) u čiju delatnost ulažu i druga lica. 4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja novca. broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice. nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze. starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja. Taj zahtev sadrži sledeće: 1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige. opremljenost radnje. 7) starost obveznika i njegova radna sposobnost. poreski inspektor određuje mesečni iznos paušalnog prihoda za plaćanje poreza i dorpinosa. opštini. 3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi. 5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe.000. 5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost. 9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. površina lokala. na njegov zahtev. . koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost. finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama. kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Kod utvrđivanja paušalnog prihoda. 4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice.

Primer utvrđivanja paušalnog prihoda . Tada treba opet proceniti da li se isplati ostati paušalac ili pak angažovati računovođu i voditi poslovne knjige. Imate pravo da se pre otpočinjanja delatnosti raspitate u Poreskoj upravi koliki bi bio paušalo oporezivi prihod u Vašem konkretnom slučaju.8% Mesečni trošak 9 10 11 12 -10% 75% 45. pa možete i sami proceniti koliko bi iznosio paušalno oporezivi prihod u vašem slučaju.732 U prilogu je data Uredba o bližim uslovima.297 15.435 12.podučavanje umetničkim i sportskim veštinama Mesto na kome se radnja nalazi Opremljenost radnje Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice Tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost Površina lokala od 25 % do 165% 75% 2 3 4 od minus 20% do plus 50% od minus 20% do plus 30% plus 10% po jednom zaposlenom radniku. jedino osnivač radi u svom ateljeu.800 34. od minus 50% do plus 100% od minus 10% do plus 50% 10% -10% 0% 5 6 7 8 10% 0% 0% 0% Starost obveznika i njegova do minus 20 radna spospobnost Visina prihoda obveznika. odnosno angažovanom članu porodice. Agencija je tek osnovana. koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost. Bitno je napomenuti da poreski inspektor može argumentovano proceniti da više ne ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje. . Element za utvrđivanje paušalnog prihoda Mogući raspon procenata Element za Mogući raspon procenata utvrđivanje paušalnog prihoda 1 Delatnost .Evo primera obračuna paušalno oporezivog prihoda. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti od minus 50% do plus 300% UKUPNO Prosečna bruto zarada u Beogradu (procena) Utvrđeni paušalni prihod (10 x 11) Doprinosi za socijalno osiguranje Porez na prihod od samostalne delatnosti 10.350 3. ili može odrediti veći paušalni prihod na osnovu prometa koji ste ostvarili i drugih elemenata. kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. a na osnovu gore navednih kriterijuma.Agencija (radnja) je registrovana za podučavanje za pevanje.0% 35. sa standardnom opremom.

Pored toga dobit koju osnivač DOO isplaćuje sebi (još uvek) ne ulazi u osnovicu za godišnje oporezivanje. Na kraju godine. Međutim fizičko lice može da izradi softver (ili slično) i da po osnovu ugovora o (autorskom) delu dobije naknadu za to. Pretpostavke su sledeće: • • • • delatnost kojom se firma bavi je uslužna delatnost bez značajnih fiksnih troškova (primer je izrada softvera i slično) osnivač je jedini zaposleni za obračun je uzeta ostvarena godišnja prosečna zarada za 2007 godinu obavlja se delatnost čiji je godišnji prihod (prodaja) 5. kako je već objašnjeno kod paušanog oporezivanja.000. tada ta firma ima obavezu da prilikom isplate neto naknade fizičkom licu istovremeno isplati poreze i doprinose državi. i da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi. već se do dostizanja 3 miliona dobit računa u paušalnom iznosu koji je odredio poreski inspektor. U toku godine može da pređe promet od 3 miliona dinara i da izgubi status paušalca. plati i prijavi poreze i doprinose Poreskoj upravi. a ovde ćemo dati samo kraći komentar: • Fizičko lice ne može da obavlja delatnost ukoliko je nije registrovano. Radnja može da započne delatnost kao paušalac. Maksimalna osnovica iznosi petostruki iznos prosečne plate u Srbiji. ukoliko je ostvarilo prihode koji se oporezuju po godišnjem porezu na dohodak građana. Da bi što lakše uporedili koji i koliki porezi i doprinosi se plaćaju po pojedinim pravnim formama obavljanja delatnosti u nastavku dajemo dva primera koja u tabelarno i grafički prikazana. Prethodna prodaja od 3 miliona dinara se ne računa kao dobit. Primer obavljanja uslužne delatnosti (bez značajnih fiksnih troškova) kao fizičko lice. U datom primeru neto plata vlasnika DOO iznosi 27. Rok za to je 15 dana od dana primanja novca.Uporedni prikaz poreza i doprinosa za različite pravne forme Do sada smo naučili da postoje različite vrste poreza i doprinosa koje plaćaju različite pravne forme poslovanja. Ukoliko fizičko lice prima bruto naknadu iz inostranstva onda to fizičko lice ima obavezu da samostalno obračuna. . radnja ili DOO. • • Glavni razlog tome što je DOO isplativiji od radnje koja vodi poslovne knjige je to što vlasnik DOO ne plaća doprinose na maksimalnu osnovicu za plaćanje. Tek od tog trenutka radnja počinje da vodi poslovne knjige i da računa svoju dobit. Iz tog razloga je procenat (24%) manji nego kod radnje koja je tokom cele godine vodila poslovne knjige U slučaju DOO prihod od kapitala (prihod od učešća u dobiti firme) ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana. ima obavezu da obračuna i uplati taj godišnji porez na dohodak građana.000 dinara Primer je dosta složen. Želja je da ovim primerom prikažemo šta je isplativije.765 dinara. Ukoliko je isplatilac takve naknade fizičkom licu. neka firma (pravno lice) iz Srbije. Preporučujem da ga pažljivo analizirate. fizičko lice. Za niže nivoe ove plate celokupan trošak za DOO postaje niži.

421 1.9+10+11)/2)) 110.000.000.00% 20.30% 285.530 285.3%) 12.000.779 4. (koji radi u svom doo) (473.agencija Samostalna preduzetnik agencija paušalac u godina (preduzetnik) osnivanja naredne godine 5. KAO PREDUZETNIK ILI KAO PRIVREDNO DRUŠTVO (D.324.((red.200 511.00% 110. (koji radi u svom doo) (473.134.402.965 x 22%) % Fizičko lice 5.000 942.284 2.519 102.324.000 rb OPIS 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Bruto prihod (bruto prodaja) Paušalno oporeziv prihod do 3.000 800.974 333.640 2.000 2.O) U POGLEDU PLAĆANJA POREZA I DOPRINOSA Sam.850 113.421 464.597.221 13 Ostali fiksni godišnji troškovi 14 UKUPNO TROŠKOVI ( od 7 do 13) Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (1-14) Bruto prihod preduzetniika paušalca u godini osnivanja 15 (3-14) Bruto prihod preduzetnika (1-14) Bruto dobit preduzeća (pre oporezivanja) (1-14) 16 Porez na prihod od samostalne delatnosti (15 x 10%) 10.50% 31.000.000 48.O.o. koji je zasnovao radni odnos u svom preduzeću (473.00% 12. (koji radi u svom doo) (473.00% 511. trošak koji se ne pravda Ostatak bruto prihoda za preduzetnika koji je paušalac do dostizanja 3 miliona Najviša godišnja osnovica za socijalno osiguranje (procena 2007) Normirani troškovi za druge prihode Poreska osnovica za porez na druge prihode Porez na dohodak građana (porez na druge prihode) Porez na zaradu (platu) Doprinos za PIO Za Za Za Za fizičko lice (red 4 x 22%) preduzetnika paušalca u godini osnivanja(red 4x22%) samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4 x 22%) vlasnika d.057.o.352 865.o.o.o.000.000.186 Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x1.000 2.000 1.640 20.462 405.000 DOO 5.186 Neto plata vlasnika d.000 658.870 6.341.000 Doprinos za zdravstvo 10 Za preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4 x22%) Doprinos za nezaposlenost 11 Za preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4x22%) 12 Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x12.965 x 1.648 1.000 4.965 x 12.620 4.o.931 259.5%) Za vlasnika d.red.000.965 .931 57.640 2.650 34.380 110.150 3.640 5.000.ŠTA JE ISPLATIVIJE? TABELA 12.324.000.000 dinara tj.o. 8 .o.778 .00% 22.3%) Za vlasnika d.5%) 1.000 3.324. – UPOREDNI PREGLED OBAVLJANJA POSLOVNE AKTIVNOSTI KAO FIZIČKO LICE.

001 185.021.158 185.40 % od prosečne plate u Srbiji Poresko umanjene za 1 izdržavanog članova porodice 15 % od prosečne plate u Srbiji 464.185 3.971 69.928 28 Umanjenje za plaćen porez 29 Umanjene za plaćene doprinose 30 31 32 Osnovica za plaćanje godišnjeg dohodka građanina pre umanjenja Poresko umanjene za obveznika . a manje od 6 prosečnih bruto plata .301 1.001 434.723 464. a manje od 6 prosečnih bruto plata .928 1.898 464.928 1.665 1.739 255.000.784 2.021.907.394.134.10 % Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata .478 96.00% 1.402.648 1.652.568 464.507 1.001.784 2.568 390.001 3.516.784 643.394.000 511.038.008 0 .057.971 69.394.00% 15.789.021.000 800.778 3.739 255.579 185.710 2.832 20.394.maksimalno 50 % 34 Osnovica za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana nakon svih umanjenja Za primanja iznad 3.o.085 1.478 91.568 464.928 1.652.) (19 x 50%) 10.158 3.789.17 Porez na dobit preduzeća (15x 10%) 18 Neto prihod preduzetnika (15-16) 19 Neto dobit preduzeća (15-17) 20 Osnovica za porez na prihod od kapitala (za d.495 0 139.789.15% 35 Godišnji porez na dohodak građanina Za primanja iznad 3.o.953.784 2.928 1.00% 139.766 21 Porez na prihod od kapitala (20 x 20%) 22 Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (red 15) 23 Neto prihod preduzetnika (red 18) Prihod od kapitala vlasnika preduzeća (isplaćena dobit 24 osnivaču) (19-21) 25 Prosečna godišnja bruto zarada u Srbiji (procena 2007) Trostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na 26 dohodak građanina (3x25) Šestostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na dohodak građanina (6x25) 27 Bruto godišnji dohodak građanina koji ulazi u obzir za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građanina 5.620 113.928 33 Ukupno umanjenje .784 2.15% 10.971 69.00% 3.652.739 255.10% Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata .158 3.710 4.394.710 2.688.421 3.784 606.779 405.394.462 1.568 464.789.

r.500 7.Neto prihod 36 Za paušalca u godini osnivanja (red 23-red 35) Ukupno porezi i troškovi 37 Za paušalca u godini osnivanja (14+16+35) Za fizičko lice (red 14 + red 35) Za fizičko lice (red 22 .000 4. godišnji porez na dohodak građana.t.o. Tako dolazimo do termina bruto prihod vlasnika koji zapravo predstavlja sve ono što ostane vlasniku iz poslovanja.300 Bruto prihod 3 vlasnika=Bruto plata vlasnika + Bruto dobit 4 Neto plata vlasnika 5 Porez na zaradu .800 8.850. a nakon koje preko DOO-a. Primerom želimo da pokažemo koji je to iznos „zarade“ tj.o.t.(red 12 + red 24) 3. d.o. s.675 4. To ćemo postići tako što ćemo pretpostaviti da imaju jednake prihode od prodaje. Da bismo pravilno uporedili radnju i DOO.o.600 800 4. Dati procenti se razlikuju u zavisnosti od nivoa prodaje.o.400 2. odredićemo koja je to granica do koje je njihovo poslovanje jednako.o. s.500 6.t.149. U primeru poredimo samo DOO i radnju jer je to najčešći slučaj poslovanja. d.t. da su obe firme obveznici PDV-a i da imaju jednake troškove osim troškova koji se odnose na platu i doprinose za lično socijalno osiguranje vlasnika.166.915 30% Za samostalnu agenciju (preduzetnika) . Ovo dajemo u sledećem primeru. Kada sve to plati ono što ostane je neto prihod vlasnika.523 3.r.red 35) Za samostalnu agenciju (preduzetnika) .svi 7 troškovi uključeni (4+5+6) 340 50 170 560 148 148 340 50 170 560 211 211 340 50 170 560 263 263 340 50 170 560 395 395 340 50 170 560 474 474 340 50 170 560 606 606 .(14+16+35) Za vlasnika koji radi u svom doo-red 14-red 12+red 17+ red 21) 38 INDEX (red 37 : red 36) Kao što je gore navedeno primer je dat samo za jedan iznos ukupne prodaje.12 % Doprinos na zaradu – 6 35.8% Plata vlasnika . Tabela-Obavljanje delatnosti preko radnje i preko DOO za različite nivoe bruto prihoda (u 000 dinara) d.200 2.325 58% 978.000 1. d. s.o. osim što od tog iznosa treba da plati porez na dobit. bruto prihoda vlasnika koji predstavlja prelomnu tačku do koje je bolje raditi kao radnja.477 42% 1.o. d.t.000 2.158 3.r. 5 miliona dinara.021.500 1.r.512.000 6.000 3.(red 23-red 35) Za vlasnika doo (koji radi u svom doo) . 1 Prihodi 2 Rashodi (osim plate vlasnika) s. 3.833. a nakon koje je bolje raditi kao DOO.842 24% 1. Dakle pitanje je koliko su zbirno opterećeni moji lični bruto prihodi porezima i doprinosima u zavisnosti od visine zarade (prihoda) i pravne forme preko koje obavljam delatnosti? Sledeća tabela i grafikon daju odgovor na ovo pitanje.440 560 3.o.085 1.o. Postoji određena tačka (možemo je nazvati i prelomna) do koje je bolje obavljati posao preko radnje.o.t. s. porez na platu. d.r.o.r. s. doprinose.000 5.487.200 1.

004 1.749 551 2.105 1.740 174 157 331 340 1. iznosa Ukupno porezi iz bruto dobiti 169 25 194 1.1 Neto plata Neto prihod od kapitala 10.500 800 2.300 10.000 39% 34% 33% 34% 30% 34% 27% 34% 25% 34% 24% 35% .3 Neto prihod od samostalne delatnosti 10 Ukupni neto prihodi 11 12 Ukupni porezi i doprinosi (5+6+9) Ukupni bruto prihodi vlasnika (10 + 11) Opterećenost bruto prihoda vlasnika porezom i doprinosima (11 : 12) 1.101 399 1.240 94 85 179 340 761 1.500 1.500 124 112 236 340 1.8 Bruto dobit (3-7) 9.3 samostalne delatnosti–10 % 9.326 133 133 1.409 1.800 1.1 Porez na dobit – 10% 9.000 1.800 1.2 (učešće u dobiti) 10.694 Porez na prihod od 9.300 1.193 607 1.4 9 Godišnji porez na dohodak – 10% iznad odr.500 110 110 995 995 505 1.193 1.344 456 1.2 Porez na prihode od kapitala – 10 % 0 0 0 340 340 220 560 413 41 41 372 372 189 560 240 24 22 46 340 194 534 266 800 589 59 59 530 530 270 800 440 44 40 84 340 356 696 304 737 74 74 663 663 337 940 1.

.

dok nema tačne evidencije zarade. lako i jeftino zatvaranje radnje. moje je preporuka da se registrujete DOO. Uvek je dobro odvojiti ličnu imovinu od imovine firme. DOO tada zrdžava PIB. to započnete u formi radnje i to paušalca. Ukoliko pak počinjete posao sa većom investicijom ili sa većim planovima. Takođe ukoliko se želi podići neki ozbiljniji kredti bilo od Fonda za razvoj ili banke. unapred poznati gotovo svi elementi poslovanja koji se tiču države. što je lakše i jeftinije nego ranije. Mana paušalaca je što neke firme ne žele da posluju sa paušalcima. tada je na mnogo nižem nivou bruto prihoda isplativije je imati DOO nego radnju.Vrlo bitna napomena je da položaj prelomne tačke. godinu i da na taj iznos plaća porez i doprinose. Položaj prelomne tačke se pomera na niže u slučaju kada vlasnik sebi isplaćuje manju zaradu od prosečne. odnosno iznos bruto prihoda do kog je isplativije raditi kao radnja. dalja preporuka je da radnja promeni pravnu formu u DOO. U datom primeru pretpostavljeno je da je vlasnik isplaćuje sebi procenjenu prosečnu platu u Srbiji (28. malo papirologije. Dakle. broj računa i banci i drugo. zavisi od plate vlasnika DOO koju on(a) isplaćuje sebi. .300 neto) za 2007. matični broj. ne postoji dokaz (dokaz je finansijski izveštaj) koji bi potvrdio ozbiljnost i veličinu poslovanja paušalca. I pred bankom i pred državom DOO je ozbiljniji od radnje. nego što je prikazano na grafikonu. Ako već razmišljate o većim poduhvatima neka to bude u svim elementima poslovanja. u slučaju kada vlasnik DOO sebi isplaćuje manju neto zaradu. jer mora da poredi različite cene. Međutim ukoliko se pređe limit prometa za paušalca više nije moguće ostati u tom statusu. Naime. Prednosti su: brza i jeftina registracija. Na ovom mestu bih hteo i dati preporuku ukoliko ste se odlučili da započnete sopstveni posao. Ne znam zašto je to tako. lično smatram da ukoliko sami započinjete posao. Jedini dokaz je promet preko računa. Ukoliko se pređe limit za paušalca. odnosno preko kojeg je bolje raditi kao DOO. ali lično mislim da to menja (komplikuje) računicu onom kome prodajete robu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful