You are on page 1of 28

HEMIJA BOJA

Boje su od davnina korišćene. U primitivnoj zajednici ljudi su slikali po zidovima


pećina, koristeći mineralne boje: okeri i zemljane umber-boje.

Ove boje sadrže okside i


hidrokside gvožđa i
Mangana.

Za dobijanje bele boje


koristio se živi kreč.

Crna boja se dobijala iz


ugljenisanih ostataka
drveta i kostiju.
prva veštačka boja, berlinsko plavo, je proizvedena početkom XVIII veka. Ranije
se koristila prirodna plava boja koja se dobija iz minerala lapis lazuli (prirodni
ultramarin)

Utvrđeno je da je hemijski sastav prirodnig ultramarina Na8Al6Si6O24S2


Veštački ultramarin je smesa kineske gline, uglja ili drveta, sode, silicijuma...
pronađena je i grupa žutih boja
-hromno žuto (olovo-hromat, PbCrO4)
-kadmijum žuto (kadmijum-sulfid, CdS)

hromno žuto se veštački dobija, ali u


prirodi se nalazi u retkom mineralu –crocoite
dobija se reakcijom olovo II nitrata i kalijum
hromata

Iz kadmijum-sulfida može da
se dobije od najsvetlije žute do
narandžaste. U prirodi se
nalazi u mineralu greenockite
u XX veku je otkriven jedan od najznačajnijih belih pigmenata – titanova bela.
Po hemijskom sastavu je titan oksid (TiO2).

Primer dobijanja titan


dioksida iz peći

od tekstilnih boja prve su


korišćene plavi indigo, koji se dobija iz biljke sač (Isatis tinctoria), Sač
i alizarin iz biljke broć.

Broć

kasnije su počele da se koriste cvetne boje koje


su biljnog porekla, ali i životinjske kao što su
skerletna, antički purpur...
Fizički pojam boje

naše oko registruje određeni spektar talasnih tužina. Svaka talasna dužina
predstavlja određenu boju

Ultraljubičasta oblast
375
Ljubičasta
450
Plava
500
Zelena
570 Žuta
590
Narandžasta
610
Crvena
740
infracrvena
nm
supstanca upija određeni spektar boja, a reflektuje ostatak. Kao posledica
nastaje komplementarna boja apsorbovane svetlosti (monohromatska boja).

ahromatska boja je uzrok apsorbovanja svih talasnih dužina ili reflektovanja


svih talasnih dužina (bela i crna).

sposobnost apsorbovanja svetlosti zavisi od mogućnosti prelaska elektrona iz


molekulskih orbitala niže energije u orbitale više energije.
Boje života
Boje voća i povrća
 Zelena-boja hlorofila a i b

Spanać je veoma bogat hlorofilom


Karotenoidi-pigmenti od žute do
crvene boje

Likopena najviše ima u zrelom paradajzu koji se konzumira u periodu kada pod dejstvom sunca sazre svake godine.
Zbog svojih antioksidantnih osobina likopen je veoma dobar za jačanje imunog sistema organizma i za normalan rad srca.
Naučna ispitivanja su pokazala da likopen ima zaštitnu ulogu kod pojave karcinoma prostate, kao i u smanjenom riziku
oboljevanja od karcinoma želuca, dojke i kože.
Flavonoidi-pigmenti različitih boja i izraženog
fiziološkog dejstva
Antocijani su klasa flavonoida- crveni i
ljubičasti pigmenti cveća i bobičastog voća
Betalaini-crveni pigmenti cvekle

Betanin je crveni pigment cvekle iz grupe betalaina.


Prirodni je antioksidant.
Sintetske organske boje
Sintetske organske boje se dele prema:

materijalu koji se njima dobija:


1. tekstilne boje
2. boje za kožu
3. boje za papir
4. boje za plastične mase i druge
osobinama bojenja
1. direktne ili supstantivne boje
2. indirektne ili adjektivne boje
3. azoične ili ledene boje
4. redukcione boje
5. disperzione boje
6. boje rastvorne u ulju i alkoholu
hemijskoj strukturi:
1. nitro i nitrozo boje
2. azo-boje
3. trifenilmetanske boje
4. indigoidne boje
5. antrahinonske boje
Azo boje

dobijaju se iz azo-benzena
najbrojnije su. Služe za bojenje vune, pamuka, svile...
najpoznatiji predstavnik ovih boja je metiloranž (helijantin). U alkalnom rastvoru
je obojen žut, a u kiselom crveno.
Trifenilmetanske boje
važan predstavnik ove grupe boja je malahitno zeleno.

takođe je i poznat fenolftalein koji se


ne upotrebljava kao boja, već kao indikator
Indigoidne boje
u prirodi indigo se nalazi u obliku glukozida indikana (bezbojan).

Indigofera tinctoria poznata kao INDIGO je


biljka iz koje se dobija istoimena boja

plavi indigo se koristi za bojenje tkanina.


Pomoću natrijum-hiposulfida redukuje
se u beli indigo. U alkalni rastvor belog indiga
potopi se tkanina, zatim se tkanina
izloži dejstvu kiseonika, i beli indigo prelazi u
plavi.
Antrahinonske boje
najpoznatija boja iz ove grupe je alizarin. Dobija se iz korena biljke broć. Spada
u močilske boje, jer sa nekim metalnim oksidima gradi nerastvorna jedinjenja.

Alizarin je izolovan iz biljke broć

najpoznatija boja alizarina je tursko crveno


Pogledajte svet očima mačaka!
Pejzaži

Noć
Pogledajte svet očima
ptica
Pogledajte svet očima zmije
Rene Magrit: Lažno ogledalo, 1928
Karl H. Pribram (born February 25,
1919 in Vienna)is a professor at
Georgetown University, in the Unite
States, and an emeritus professor of
psychology and psychiatry at Stanfor
University and distinguished professor at
Radford University.