MEĐUNARODNA PLAĆANJA se danas obavljaju isključivo preko banaka i u devizama, odnosno

prenosom potraživanja u valutama na računima kod banaka. Međunarodna plaćanja se mogi vršiti: 1. Gotoviski (novcem) 2. Bezgotovinski (plaćanje na kredit; od momenta izvoznog carinjenja plaćanje do i od 60 dana) Međunarodna gotovinska plaćanja se mogu vršiti: 1. Pre isporuke 2. U toku isporuke (dokumentarni akreditiv) 3. Posle isporuke U realizaciji platnog prometa sa inostranstvom najčešće učestvuje veći broj subjekata, i to: 1. Nalogodavac ( koji izdaje nalog za plaćanje) 2. Domaća i inostrana banka (kao posrednici) 3. Korisnik plaćanja 4. Centralne banke (kao regulatori) Bezgotovinski instrumenti plaćanja: Doznaka, menica, ček, dokumentarni inkaso, dokumentarna naplata, dokumetarni akreditiv, kreditno pismo. DOZNAKA Uvoznik (kupac) daje nalog svojoj banci da iz pokrića koje kod nje ima, izvrši plaćanje prodavcu u inostranstvu. Nakon dobijanja naloga banka izvršitelj nalaže inostranoj korespondentskoj banci da izvrši plaćanje inostranom prodavcu/korisniku. Doznakom se plaćaju ne robne trgovine (usluge). Prednosti korišćenja doznake su u jednostavnosti primene i smanjenim troškovima platnog prometa. S druge strane, s obzirom da ne postoji instrument zaštite ni uvoznika ni izvoznika, postoji rizik od kašnjenja u plaćanju (za izvoznika), a za kupca (uvoznika) da uopšte ne dobije robu, ukoliko je ugovoreno plaćanje pre isporuke robe. Nostro doznakom: naš uvoznik plaća robu inostranom prodavcu Loro doznakom: inostrani kupac plaća našem izvozniku ČEK je strogo formalna hartija od vrednosti kojom kupac (trasant) nalaže banci (trasatu) plaćanje naznačene svote korisniku čeka (remitentu), po viđenju. Ček, kao strogo formalni dokument, sadrži određene elemente kao što su: 1. Naziv čeka 2. Naređenje za isplatu određene sume 3. Ime lica koje će ček platiti (trasant) 4. Naziv trasata i remitenta 5. Datum i mesto izdavanja čeka Potvrđeni ček je ček koji na svom licu sadrži potvrdu trasata (kupca) da pokriće kod njega zaista postoji, te da će postojati do isplate čeka. Takvom naznakom trasat jamči za isplatu čeka u okviru roka za njegovo podnošenje za isplatu. Potvrda se najčešće obeležava sa good, certified ili approved. Cirkularni ček je vrsta čeka čija posebnost se sastoji u tome što se kao trasant pojavljuje banka, a kao trasat ona sama, njena filijala ili njena korespondentna banka. Korisnik takvog čeka je bančin komitent koji kod banke ima pokriće. Ček se koristi kod naplate robe izvezene na kredit, a prenosi indosiranjem. KREDITNO PISMO je hartija od vrednosti koja predstavlja pismeni nalog bančinom korespondentu da licu označenom na samom pismu isplati u određenom roku izvesnu sumu novca, na teret tekućeg računa banke izdavaoca. Za razliku od čeka ili menice kreditno pismo se ne može preneti na drugo lice. U suštini, banke izdaju kreditna pisma klijentima koji poseduju pokriće ili odobren kredit, i to u jednom originalnom primerku i dve kopije. Ukoliko banka ovlasti samo jednu banku za isplatu označene sume u kreditnom pismu, govorimo o posebnom (specijalnom) kreditnom pismu. Ukoliko je veći broj banaka dobio ovlašćenje za isplatu, tada se radi o cirkularnom kreditnom pismu. MENICA Tranant: izdavalac menice Trasat: lice koje će izvršiti plaćanje Remitent: lice kojem se isplaćuje Solo menica: je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će reminentu isplatiti određenu sumu novca, u određeno vreme na određenom mestu. Trasirana menica: izdavalac menice (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vremenu dospelosti menice isplati određenu sumu novca licu naznačenom na menici (remitent).

Ime trasata (lice koje plaća menični iznos) 4. Potpis izdavaoca menice (trasanta) Za menicu je vezano više menično pravnih radnji: izdavanje menice.Izvoznik. osim ako između poslovnih partnera ne postoje dobri i dugoročni poslovni odnosi.Isplatna banka Potvrđujuća (konfirmirajuća) banka je izraz kojim se kod potvrđenog akreditiva označava banka koja je potvrđivanjem otvorenog akreditiva preuzela obavezu akreditivne banke da garantuje . isplate ili negociranja svote na koju dokumenta glase.Akreditivna banka. (Dokumentarni inkaso: banka nema obavezu za isplatu. Bezuslovan nalog da se plati određen iznos 3. Ime lica kome se. Direktni inkaso posao podrazumeva da kada otpremi robu. Avizirajuća banka: samo obaveštava (avizira) ili po potrebi prima i prosleđuje određene dokumente bez preuzimanja obaveze sigurnosti za njihovu isplatu (samo obaveštava izvoznika da mu je otvoren akreditiv kod banke kupca). Kupac nalaže svojoj banci da plati iznos u korist računa prodavca kod njegove poslovne banke. S obzirom da za menicu važi strogi formalizam. menica je hartija od vrednosti koju trasant (izvoznik) vuče na kupca robe (trasata) koji se obavezuje da će remitentu (izvozniku) isplatiti naznačenu sumu u određeno vreme i na određenom mestu. negociranje. Od kupca se traži neodložno plaćanje doznakom. koja ih dalje šalje banci kupca. Negociranje: predstavlja isplatu menične sume. Ovaj posao je nepovoljan za prodavca. Naziv menice 2. naročito u međunarodnim plaćanjima. INKASO je naziv posla gde se označava postupak naplate od dužnika preko banke. ili po čijoj naredbi se mora platiti (remitent) 7. Bankarski inkaso posao može biti: Bankarski inkaso posao bez garancije podrazumeva da kada otpremi robu. Učesnici: Kupac. indosiranje. U ovom slučaju su trasant i remitent isto lice. Rok dospeća 5. Bankarski inkaso posao sa garancijom podrazumeva da prodavac obavlja isporuku tek pošto dobije garanciju za plaćanje isporučene robe od kupca.U spoljnotrgovinskim poslovima. (Kupac daje nalog svojoj banci za isplatu prodavca. Mesto plaćanja menice 6. ona mora sadržati osam bitnih elemenata: 1.korisnika akreditiva. Nema ovlašćenja u pogledu ispitivanja ispunjenja uslova. akceptiranje. uz uslov da izvoznik dostavi dokumenta koja zahteva akreditiv) Akreditiv doprinosi sigurnosti. Banka kupca poziva kupca da plati iznos da bi stekao pravo vlasništva nad robom. Akceptiranjem menice trasat postaje akceptant i ujedno glavni menični dužnik. Avaliranje: Avalni kredit je oblik kratkoročnog kredita kojim banka osigurava tražiocu davanje avala na njegove menične obaveze do ugovorenog avalnog limita (to je menični posao kojim se banka obavezuje da će isplatiti obavezu ukoliko je dužnik ne ispuni). kada on izvrši prezentaciju određenih dokumenata kojima dokazuje da je izvršio ugovorne obaveze. i to uz prezentaciju odgovarajućih dokumenata koje su poverenik i dužnik ugovorili.lice koje otvara akreditiv) obavezuje da sama ili preko druge banke (banke korespondenta) izvrši isplatu određenog iznosa u korist ili po nalogu trećeg lica . prezentacija menice. sve dok ne dobije nalog za isplatu) (Dokumentarni akreditiv: banka kupcu ima obavezu da isplati) DOKUMENTARNI AKREDITIV (dokumentarni akreditiv) je bankarski posao kojim se akreditivna banka (banka u kojoj je otvoren akreditiv) po zahtevu svog komitenta (kupac . prodavac direktno kupcu dostavlja sva dokumenta o otpremi. Banka garant isplaćuje prodavca ako kupac odbije da izvrši plaćanje. Indosiranje: je način prenošenja menice sa jednog na drugo lice. prodavac prikuplja dokumenta o otpremi i dostavlja ih svojoj poslovnoj banci. Akceptiranje: Akcept menice je menično pravni posao kojim se kod trasirane menice označava prihvat menične obaveze od strane trasata. jer postoji veliki rizik da roba ne bude plaćena. a prodavac zna da će mu biti plaćeno čim banci dostavi dokaze da je robu poslao. jer kupac plaća tek kada ima dokaz da je roba poslata. Menica služi kao sredstvo obezbeđenja kredita. odnosno koji su uobičajeni. avaliranje. Mesto i datum izdavanja 8.

Aukcijske garancije 5. da stavi akreditiv na raspolaganje jednom ili više ostalih korisnika(može se prenositi na treća lica-jednom) 2. ne može opozvati (prestati) ni izmeniti bez saglasnosti korisnika akreditiva • Potvrđen: po naredbi • Ne potvrđen: je svaki akreditiv kojem neka banka koja nije akreditivna banka nije dodala svoju potvrdu akreditiva Prema prenosivosti: 1. Garancije za povraćaj avansa 3. Onda kada akreditiv nije prenosiv dokumenti u pravilu treba da glase na nalogodavca kao kupca Revolving akreditiv je akreditiv koji podrazumeva više odvojenih korisnikovih podnošenja dokumenata banci uz više odvojenih ispunjenja akreditivne obaveze tom korisniku. Garancije predstavljaju instrument obezbeđenja kojim banka po nalogu i u ime svog klijenta preuzima neopozivu obavezu da plati na poziv korisnika određeni iznos ukoliko njen klijent propusti da izvrši svoju obavezu plaćanja ili činidbe u ugovorenom. Licitacione garancije 4.obavezu koja proizlazi iz akreditiva. Garancije za uredno plaćanje 2. (Kupac naručuje veliku količinu robe koja mu se isporučuje u određenim intervalima) Stand by akreditiv: je vrsta garancije da će biti ispunjeni svi uslovi BANKARSKA GARANCIJA je ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. Dovoljno visoka (zbog profita)i 2. osiguravajuća društva. Vrste garancija: 1. Carinske garancije 8. Formiranje izvozne cene Cena mora biti: 1.. Garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku 7.. Banka garantuje da će obaveze izvršiti ili ugovorna strana – nalogodavac garancije ili sama banka. Neprenosivi: Akreditivi nisu prenosivi osim ako je akreditivna banka izričito označila da je prenosiv. fondovi itd. Privredna svrha revolving akreditiva postoji kada prodavac i kupac ugovore više sukcesivnih isporuka robe u toku nekog vremenskog perioda. Depozitna garancija Garancija za korisnika predstavlja sigurnost i zaštitu u slučaju nesavesnog poslovanja njegovog partnera. koja je ovlašćena da bude transferna banka. sve do iscrpljenja akreditivom određene najviše svote. Opozivi: banka može da povuče akreditiv. Prenosivi: je akreditiv kod kojeg korisnik može zatražiti od banke ovlašćenje za plaćanje. ni jedan od njenih elemenata. odnosno bankarskoj garanciji.). Negocirajuća banka: na osnovu detaljno pregledanih dokumenata ima obavezu isplate odgovarajuće sume izvozniku Nostro akreditivi: naša firma otvara akreditiv da isplati robu Loro akreditiv: njihov akreditiv garantuje našem izvozniku plaćanje Prema opozivosti akreditivi se dele na: 1. (Ova banka se obavezuje da će izvršiti obavezu u slučaju da je kupac ne izvrši) Avizirajuća banka samo obaveštava (avizira) ili po potrebi prima i prosleđuje određene dokumente bez preuzimanja obaveze sigurnosti za njihovu isplatu (samo obaveštava izvoznika da mu je otvoren akreditiv kod banke kupca). banka obezbeđuje korisnika garancije od mogućnosti neizvršenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru. Garancije za dobro izvršenje posla 6. Neopozivi: je akreditiv pri kojem se ni sama obaveza akreditivne banke prema korisniku.Dovoljno niska (zbog konkurencije) Kalkulacija izvozne cene predstavlja proces koji se sastoji iz sledećih faza: . Banke izdaju bankarsku garanciju ali to mogu uraditi i druga pravna lica (korporacije. 2. Izdavanjem garancije. Bankarska garancija je instrument obezbeđenja plaćanja koji predstavlja sigurnost da će se u okviru domaćih i međunarodnih finansijskih transakcija ugovorne obaveze izvršiti u roku. odnosno ispunjenje akreditivne obaveze. menja ga.

metali. Strategija kupovine tržišta: Ovaj pristup se koristi kada vam je potrebno pouzdano strano tržište. zrelosti. Klizna cena: se određuje u skladu sa metodom klizne skale. odnosno o manje razvijenim ili nerazvijenim zemljama. U većini slučajeva. Strategije formiranja izvoznih cena: 1../timsko pregovaranje Istraživanje izvoznog tržišta Posle sastavljanja liste izvoznih tržišta potrebno je da prikupljanje i analiza inform o stranim tržiš: 1.Faza 1: Pretkalkulacija (formiranje izvozne cene na bazi pretpostavljenih troškova) Faza 2: Kontrolna kalkulacija (korigovanje cene za iznos stvarno nastalih troškova) Faza 3: Konačna kalkulacija (planiranje budućih cena nakon analize završenog posla) Cena u ponudi definiše se primenom jednog od dva moguća metoda: 1. ali će lokalni konkurenti morati da se prilagode vašim cenama ili da napuste tržište 6. Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza. Analiza..Cena. na koje možete da plasirate višak proizvoda ili zastarele proizvode po veoma niskim cenama. brz izlazak“. Analiza konkurencije: Koliko firmi nude sličan proizvod. Tražnja za proizvodima/uslugama: troškovi rastu. Metod oduzimanja troškova: Planirana (tržišna) cena – Zarada izvoznika – Zavisni troškovi = Nabavna cena U zavisnosti od toga da li je u ugovoru cena precizno definisana ili ne. predstavljaju glavne faktore u formiranju cene.Pregovaranje. cena. putem sistematskog razvoja nastupa na stranom tržištu. Rast – rast tražnje za proizvodom 2. Strategija ekploatacije tržišta: Ova strategija formiranja cene poznata je i pod nazivom „brz ulazak. jer podrazumeva napuštanje tržišta čim marže postanu isuviše niske. tražnja opada – cenovna elastičnost 3. Treba pratiti o iznenadna smanjenja cena. Formiranje cene na bazi kvaliteta: primenom ove strategije možete da ostvarite dugoročni profit..) + Zavisni troškovi + Zarada izvoznika = Ukupna cena / Broj komada = Jedinična cena proizvoda 2. Suština uspešnog pregovaranja podrazumeva četiri faze u samom procesu: 1. . Strategija razvoja tržišta: Strategija razvijanja tržišta podrazumeva dugoročni pristup tržištu držanjem nižih cena od konkurencije tokom određenog perioda.Lista kupovine. pri čemu neće podlezati nikakvim izmenama do trenutka isporuke robe.Individ. bez izražene konkurencije. i mi povećavamo cene 2. Unikatnost. prodaora. gde su niske cene važnije od kvaliteta. što može dovesti do prodaje uz veoma niske profitne stope 5. Pregovaranje u spoljnotrgovinskim poslovima Pregovaranje je proces prevazilaženja prepreka u cilju postizanja međusobnog sporazuma. Formiranje cene na bazi životnog ciklusa proizvoda: to su faze uvođenja. Iz tog razloga. postoje sledeće vrste cena: 1. sa novim ili unikatnim proizvodom 2. Ona je karakteristična za kraće rokove isporuke i plaćanja (do 90 dana) i predvidljive makroekonomske uslove. zasićenosti i opadanja 4. u većini slučajeva. kao što je stopa inflacije 2. koji je segment zainteresovan.Zaključak pregovora Elementi pregovaranja: 1.Priprema. tržišno učešće. Fiksna cena: podrazumeva da će se ona ugovorom o spoljnotrgovinskom poslu tačno odrediti. Veličina i rast tržišta: Veličina – kolika je populacija. Svetske cene za pojedine vrste robe: nafta. Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza: ukoliko se troškovi povećavaju. radi se o tržištima. Metod dodavanja troškova: Proizvođačka cena (troškovi proizv. Prilagođavanje konkurentskim cenama: Ova strategija se odnosi na usklađivanje marži u cilju usaglašavanja sa konkurentskim cenama na izvoznom tržištu. Metod kliznih cena: P1=Po/100*(a+bM1/Mo+cS1/So) Među glavnim faktorima koji utiču na formiranje cene proizvoda nalaze se: 1. koja znači da se ugovorom definiše fiksna cena za prvu isporuku koja potom služi kao baza za određivanje cena za naredne isporuke. Strategiju eksploatacije tržišta možete da primenite ukoliko nastupate na malim tržištima.Vođenje beleški. Cene konkurentskih proizvoda/usluga: što diferencirani proizvod 4. Ova strategija je preporučljiva samo ako imate proizvode visokog kvaliteta (visoki početni troškovi) 3.Početak pregovora. početne profitne stope biće niske..

uključeni troškovi transporta i osiguranja. F. Kada se prodavac i kupac dogovore o visini cene.. 4. prevoz robe i vozarina. ARBITRAŽA je ne državna istitucija koja se formira pri privrednim komorama. Ugovorom se određuje koja će arbitraža biti merodavna. C. viši kvalitet. a najmanje za kupca. Formiranje cene: prodavac prvo daje najnižu cenu (standardni paket). Prodavac ima obavezu da snosi troškove transporta (vrši utovar). fabrika).. D. a što su veći zahtevi. kupac snosi troškove transporta i osiguranja. E – Najmanje obaveza za prodavca (mesto otpreme. ukoliko prodavac kupi od kupca određenu robu. Visina cene će zavisiti od zahteva kupaca. 3. odnosno kada budu ispunjeni svi zahtevi iz ugovora. Cena pada: standardni uslovi. Kada sadašnji kupac uslovljava prodavca da će u budućem vremenskom periodu kupiti određene proizvode od njega. Ugovor stupa na snagu kada je to ugovorom definisano.. veća će biti i cena. Kupac nudi robu koju teško prodaje. Kontrakupovina: je strategija kojom pribegavaju zemlje u razvoju. Potrebno je više stručnosti) Primarno istraživanje se sprovodi terenskim prikupljanjem primarnih podataka: • Ispitivanjem. brod). a najviše za kupca F – Malo više obaveza za prodavca... istog kvaliteta) koji će se prodavati na različitim tržištima (različitim kupcima). Obaveza prodavca je da izvrši izvozno carinjenje i da omočući isporuku kupcu na određeno mesto (luka. DDP – i izvozno i uvozno carinjenje) 1. Veća je i cena. plaćanje unapred. 5. časopisi ili studije koje se odnose na određeni problem. Kupoprodajni ugovor: kupac otvara akreditiv.. valute i INCOTERMS klauzula. Klauzule otpreme su E. ali je i osigurano plaćanje (odredište kupca. Kultura i običaji zemlje: daleke zemlje Istraživanje može biti: 1. Posle utovara roba prelazi na vlasništvo kupca D – najviše obaveza za prodavca. Ovaj način istraživanja podrazumeva ozbiljniju pripremu preduzeća pri prikupljanju potrebnih kontakata na stranim tržištima. Najčešće. Klauzula prispeća je D (kupac u svojoj zemlji ima vlasništvo nad robom) DIFERENCIRANA CENA nije nefer cena. a ta cena se može povećavati u zavisnosti od zahteva kupca. veća količina. odnosno strana u transakciji. manje količine. Cena raste: specifični uslovi. Najznačajnija je Pariska arbitraža. duži garantni rokovi. Incoterms -i detaljno definišu transport robe od kupca o prodavca. standardni kvalitet. a prodavac se obavezuje da dostavi garanciju za avans u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora. strana literatura. uključena besplatna obuka. nema besplatne obuke. internet. (daje opštene informacije o tržištu) INCOTERMS (skraćenica od International Commerce Terms) je skup međunarodno prihvaćenih termina koji se koriste u spoljnoj trgovini da označe podelu transportnih troškova i odgovornosti između kupca i prodavca. 13 INCOTERMS klauzula se deli u četiri grupe: E. Primarno: U sprovođenju metoda primarnog istraživanja. bez osiguranja . plaćanje po isporuci. preduzeća prikupljaju podatke preko direktnog kontakta sa trgovačkim predstavnicima ili potencijalnim kupcima na ciljnom tržištu. novine. Cena izvozne ponude se sastoji iz: numeričkog izraza. zakoni. F i C (kupac ima vlasništvo nad robom u zemlji prodavca) 2.. predmeti međunarodne trgovinske arbitraže su sporovi nastali između stranaka ugovorenog pravnog posla koje imaju poslovno sedište u različitim zemljama. reguliše izvozno carinjenje i vrši osiguranje robe. podelu odgovornosti za obavljanje izvoznih i uvoznih procedura i podelu troškova i odgovornosti za stanje robe u konkretnim tačkama transportnih ruta. • Posmatranjem • Eksperimentom 2.Mogućnost ulaska na tržište: Dozvole. Ekonomska i politička stabilnost: Sigurnost ulaganja. Diferencirana cena je različita cena istih proizvoda (od istog proizvođača. Geografski položaj tržišta: Troškovi i vremena prevoza 6.(daje konkretne informacije o tržištu. . već cena koju postižemo formalnim pregovorima. potpisuje s kupoprodajni ugovor. Sekundarno: Ovaj vid istraživanja podrazumeva analizu podatka iz već raspoloživih izvora: statističke publikacije. Prodavac ne utovara robu C – Još više obaveza za prodavca..

obraća se izvozniku da mu on isplati 2. pod posebno propisanim uslovima.000 $ vrednosti posla. stranim državljanima. Bez prava regresa: banka nema prava da se obrati izvozniku Međunarodni faktoring može biti: 1. za rok dospeća preko 2 godine ili 25. i da će u određenom roku (60 dana) biti izvezena. . kao što su: eksploatacija prirodnih bogatstava . da bi se nakon određenog vremena izvezla. koja je uslovljena posebnim odobrenjem ili je u načelu zabranjena.nafte. luka. Na uvoz se ne naplaćuje carina. Banka vrši procenu sigurnosti naplate potraživanja i isplaćuje izvozniku određeni iznos potražvanja. Otvoreni: kupac je upoznat sa pravom potraživanja prema banci 2. puteva. Skriveni: kupac ne zna kome plaća robu (banci ili izvozniku) Otvoreni faktoring je bolji i za izvoznika i za kupca. Postoji određeni rok u kojem roba treba biti izvezena Čist reeksport: je privremeni uvoz robe. Ukoliko izvozniku treba novac odmah. MEĐUNARODNI FORFERTING: predstavlja dugoročna prava potraživanja. komunalnih preduzeća i dr. kada roba (Nemačka) ne ulazi u zemlju reeksportera (Srbija) i direktno ulazi u zemlju kupca (Rumunija). POSLOVI REESKORTA U odnosu na klasične kupoprodaje. Prilikom izvoza na carinskoj ispravi se evidentira da je to privremen izvoz. a ostatak zadržava u vidu svoje zarade. MEĐUNARODNI FAKTORING predstavlja kupoprodaju kratkoročnih prava potraživanja sa rokom dospeća od 1 do 3 meseca. pa čak i javne vlasti . ugovor kojim neka država. uz naknadu ili bez naknade. odnosno da se izvozi i tako ne podleže carini. eventualno. odnosno. Potrebno je odobrenje nadležnog ministarstva (ne plaća se carina) 3.Arbitraža je obavezujuća procedura kojom se imenuje nezavisna osoba ili telo da “presudi” rešenje sprovodivo prinudnim putem u sporu među ugovornim stranama koje su ugovorile arbitražu kao način rešavanja eventualnih sporova prilikom ugovaranja osnovnog posla ili po nastanku spora. Izvoznik sigurno dobija novac. poslovi reeksporta su privremeni poslovi. Koncesija u međunarodnom pravu znači davanje. Arbitražni sporazum se pojavljuje u dve forme: 1.u širem smislu znače odobrenja koja vlasti daju kako građanima date države tako i. Koncesije . Reeksport dorada: privremeno uvezena roba će biti dorađena (za razliku od čistog). Forfeting nema pravo regresa. pod određenim uslovima i na određeno vreme. povlastice za vršenje nekih izuzetnih prava (koja po pravilu ne pripadaju strancima. Karakteristike reeksportnih poslova: 1. radi obavljanja industrijsko-trgovinske ili uopšte privredne delatnosti. jer postoji rizik od neplaćanja. Međunarodni faktoring može biti: 1.. Direktni reeksport: je privremeni uvoz robe. ruda i sl. da naplati svoja potraživanja. javne službe. kupac je plaća u dogovoreno vreme. Skriveni je lošiji. Nema prava na izvoznu stimulaciju. kompromisne klauzule 2. on se obraća banci (ili nakoj drugom faktoring instituciji). Evidentira se na carinskoj ispravi da je posao završen. Tom doradom reeksporter ostvaruje zaradu. na određeni rok. uz naknadu. Zarada je u razlici u ceni.naplata poreza) od strane nadležnog državnog organa (koncedenta) stranom fizičkom ili pravnom licu (koncesionaru). Kada izvoznik proda robu. prepušta drugoj državi ili stranom preduzeću korišćenje svojih prirodnih bogatstava. Kompromisa. Procedura je kraća i potpuno je osiguranje izvoznog posla.kompromis da će poveriti rešavanje već nastalog spora određenoj arbitraži. Potrebno je odobrenje od nadležnog organa 2. kda ona direktno putuje od proizvođača do kupca. Kompromisorne klauzule Kompromis ili kompromisna klauzula je ona kada se zaključuje sporazum . Pošto su poslovi velike vrednosti pregovori se vrše odvojeno. Sa pravom regresa: ukoliko banka ne naplati svoje potraživanje od kupca. izgradnju i upotrebu železnica. Kompromisorna klauzula je takva forma arbitražnog sporazuma gde se stranke pri zaključenju osnovnog posla dogovore o arbitražnoj klauzuli kao delu ugovora ili aneksa ugovora koji precizira rešavanje eventualnih sporova u postupku određene arbitraže KONCESIJA je dozvola za obavljanje neke radnje.

Trgovačka društva Društva lica: 1)Sopstveno preduzeće(inokosno).To je društvo čiji je osnivači u vreme njegovog osnivanja upute javni poziv za upis i uplatu akcija.postoji donja granica visine novčanog kapitala društva kao i najmanji udeo svakog člana društva. Off set aražman: predstavlja privremeni izvoz robe koja predstavlja deo finalnog (složenog) proizvoda i prilikom uvoza carinska osnovica se umanjuje za vrednost privremenog izvoza (vrednosti robe koju smo mi proizveli). VEZANI POSLOVI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI Barter poslovi: su jedani od najsloženijih vidova međunarodne razmene. To su globalne kompenzacije (trampe) koje na strani izvoza i uvoza uključuju veći broj roba i veći broj subjekata.Ramplasman: je privremeni uvoz robe. emituju se radi povećanja akcionarskog društva Ima a) nominalnu b) tržišnu vrednost.kapital društva se povećava izdavanjem novih akcija i zadržavanjem profita i njegovog reinvestiranja.Osniva ga jedno ili više pravnih ili fizičkih lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.Članovi snose rizik samo do visine svog uloga. Akcionarsko društvo može biti: a) zatvoreno. a za svoje obaveze odgovaraju celokupnom imovinom. Nalazi se u pojedinačnom vlasništvu.To predstavlja rizik za ulagače(ortake) i poslovne partnere u slučaju propasti firme. 2) Ortačko društvo( OD).dele profit.Učesnici u spoljnoj trgovini su: 1. . odnosno kada se uvozi određena roba. ne plaćamo novcem. Ulagači mogu slobodno raspolagati svojim ulozima 2)Akcionarska društva. Privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica. Akcionar: Fizičko ili pravno lice koje je vlasnik akcije u akcionarskom društvu i koje vrši imovinska i korporacijska prava u akcionarskom društvu. Kod ovih poslova je potrebno naći listu roba koja je ponuđena i izabrati koju ćemo robu menjati za koju.Ne može ograničiti prenos akcija trećem licu. Firme registrovane za bavljenje spoljnom trgovinom 2.Nedostaci su:teško dolaženje do novog kapitala. više od 50 članova.koji obavljaju posao pod zajedničkim imenom.Direktni (neposredni).Spoljno trgovinske firme su: a) privatne b) državne c) zadružne d) mešovite a) jednopersonalne b) ortačka društva c) komanditna društva d) akcionarska društva e) DOO 3.Indirektni (posredni).čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije.Formiraju veće mase kapitala a ortaci solidarno odgovaraju za obaveze društva.Društvo koje svoj početni kapital formira prodajom akcija budućim akcionarima(vlasnicima preduzeća). Time se smanjuje nabavna cena proizvoda. pa sve do vođenja ovih poslova i snošenja kompletnog rizika. Njihova uloga proteže se od savetodavne. a izvozi kruške – tarifni paket: voće.neogranočena odgovornost vlastitom imovinom za obaveze preduzeća i odsustvo kontinuiteta. Svo voće podleže istoj carini). broj članova je neograničen( novo do 50).stvari i materijalnih prava.Postoji samo jedan vlasnik koji donosi sve odluke.. (Košulje i dugmici) Carinska osnovica = fakturna vrednost robe + troškovi transporta + troškovi osiguranja 1.Svako učestvuje sa određenim ulozima koji se sastoje od:novca. Ova društva su nastala iz porodičnih firmi.Osnivaju se brzo i lako. Bay back aražman: mašinu koju smo kupili. društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica i može imati najviše 100 akcionara.srazmerno vrednosti akcije. a izvozi druga roba ali iz istog tarifnog stava (uvoze se jabuke. Akcije: a) Osnivačke b) Nove. a) državni b) nedržavni c) nadnacionalne institucije 2.ima pravo na dividende. Društva kapitala: 1)društvo sa ograničenom odgovornošću(DOO).ima više od 100 akcionara koji ako se održi duže od godinu dana postaje otvoreno akcionarsko društvo.zajedno upravljaju preduzećem. već proizvodima napravljenim uz pomoć te mašine. b) otvoreno.

matično preduzeće ima kontrolu nad ostalim. (Komanditori).a deo kao avans daje izvoznik. Mogu ulagati kapital i u druge firme. KONTROLNI PAKET AKCIJA (iznosi 10%).Odgovoran je za robu dok je ona u prevozu od A do B.pristum inostranim izvorima i delimično ili potpuno vlasništvo. METOLOGIJAaUNCTAD definiše transnacionalnost kompanije kao Inkorporirana i neinkorporirana preduzeća koja se sastoje od matičnog preduzeća i njegove strane filijale.na kome već postoji infrastruktura. trajno postrojenje neinkorporirano ulaganje.upravlja društvom i odgovaraju svojom imovinom.trgovački posrednici. Nalagodavac plaća troškove angažovanja svih aktera u lancu isporuke. 2 Pridružne kompanije.zbog toga je danas manje prisutno. Podmirivanje troškova: 1. Strane filijale transnacionalne kompanije jesu inkorporirana i neinkorporirana preduzeća u inostranstvu u kome i investitor..Komanditor u kom.Ovo društvo ima sve osobine klasičnog komanditnog .skladišteri. STRANE FILIJALE mogu biti organizovane kao: 1 Podružnice .Sam špediter.ponekad i sam vrši prevoz.tj. osiguranje robe.mobilna oprema.banke.više od pola glasačke moći vlasnika akcija.Brownfild preduzeće sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili mestu koje se ranije koristilo. nadzor prevoza. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE su ulaganja inostranih vlasnika kapitala pri kojima puna kontrola implementaciji projekta ostaje u rukama vlasnika.u svojstvu ortaka pod zajedničkim poslovnim imenom od kojih jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze. Komplementari (javni ortaci) u odnosu na poslovne partnere odgovaraju za poslovanje društva celokupnom svojom imovinom.On određuje gde .Ne mogu ulagati u druga preduzeća. angažovanje vozara. povećanje zaposlenosti. predstavlja odgovor firmi na koncesione režime (pribavljanje dozvola za rad od strane nadležnih institucija).Transnacionalne kompanije (TNK). To su kompanije koje ostvaruju 100 mil.istraživački centri.ne postoji samo jedna matična zemlja.Ovakav vid ulaganja podrazumeva prinos od povećanja prodaje na inostranim tržištima.skladištenje. (Komplementari).je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica. ŠPEDITER je organizator međunarodnog transporta (otpreme i dopreme) stvari svim prevoznim sredstvima i na svim prevoznim putevima.poli Vrste SDI 1. špediter a naplaćuje ih uz kamatu od izvoznika 3.Delimično svojim sredstvima.Greenfild preduzeće sa stranim ulogom počinje poslovanje na novom mestu(merkator.imaju svoje filijale bar u 6 zemalja i 20% svoje imovine prenete u inostranstvo.vlasništvo nad zemljom i nepokretnostima.metro) 2.kada i kako će uložiti svoj kapital.instituti.Odgovoran je i za izbor prevoznika ali ukoliko štetu napravi prevoznik špediter nije kriv za to.državne institucije. Usporava. deo plaća špediter . POSREDNI UČESNICI U SPOLJNOJ TRGOVINI: međunarodni špediteri.drugi vidovi prava i obaveza ostaju isti kao u klasičnom komanditnom društvu.Ispostavi se faktura nalogodavcu i on plaća sve.Nalagodavac. ugroženost pojedinih sektora domaće privrede.Ulog ili kontrolni paket akcija je 10%. carinjenje. 2 Negativni.banke garanti.Unose znanje i sposobnosti solidarno.Najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga.pravo postavljanja i premeštanja administracije i menadžmenta.rukovodstvo u više zemalja.monopol.konkurentnost. Komandtno društvo na akcije.ostale troškove plaća . Usluge špeditera: sve usluge koje se tiču prevoza.društvo unosi ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstva komanditora i ima status tajnog ortaka.ali se kapital društva prikuplja emitovanjem akcija koje mogu posedovati i komanditori i komplementari.osiguravajuće kompanije.koji je rezident druge zemlje poseduje nalog koji mu omogućuje trajne interese u upravljanju tim preduzećem. -MNK .$ godišnjieg prometa.Pored angažovanja drugih saobraćajnih preduzeća. Ulog Komanditora u komanditno društvo može biti novčani i nenovčani.Hibridna društva: -DOO i Komanditno društvo . NAČINI POSLOVANJA SA ŠPEDITEROM .SDI omogućuju kontrolu poslovanja preduzeća u koje se investira. na kraju ispostavlja nalagodavcu račun plus špeditersku proviziju i zaračunatu kamatu 2.poboljšavanje infrastrukture.10-50% glasačke moći vlasnika akcija 3 Ogranci. 4. Efekti SDI 1 Pozitivni.tehnološka opremljenost i angažovanje kapaciteta .

*Odgovara za izbor lica gde se roba skladišti ali ne odgovara za njihov rad. po naredbi.plaćanje carina.Veliko ovlaštenje ( pored platnog prometa sa inostranstvom imaju i ovlaštenje za kreditiranje). Plaćanja 1.pa se posle izvozi ali pod mnogo većom kamatom(plaća se mnogo veća carina).kojim putem(gde).plaćanje usluga prevoza i skup dokumenata.vezano za bonitet i veličinu banke. Kontokorentni račun.Za nedostatke u robi ako nisu zavedene odgovara brodar. isključivo vrše platni promet sa inostranstvom ali ne sve banke.prevesti roba od A do B. Železnički tovarni list Konsoman(brodski tovarni list). 1.o utovaru pretovaru sortiranju i pakovanju.kojim prevoznim sredstvom .ako se prevoze hartije od vrednosti.Izvoznikov nalagodavac-najčešće komisionar.razlikuje se od ostalih jer preAvionski tovarni list predstavlja hartiju od vrednosti koja se može prodati Špediterska potvrda Hartije od vrednosti se prenose : na ime.tada mu je dato i ovlaštenje za plaćanje vozarina. Kada je špediteru data dispozicija. Domaća banka otvara tekući račun u inostranoj banci 2.dokumenta.Zahteva veći br prevoznih sredstava.carinjenje. određuje se gorrnja granica uvoza robe.skupocenosti.Nostro. OTPREMA PO IZVOZNOM POSLU 1. POSLOVNE BANKE.Banka iz svoje zemlje ne mora otvoriti tekući račun u banci sa kojom ima kor.carinjenje.Indirektni.Gotovinska (sve ređa) 2.dadžbina i dr.načina.Nečist.prevoznog sredstva).kontroli kvaliteta robe.domaće preduzeće 2.stanice)pri dospeću robe preduzimaju se potrebne radnje:pretovar.dokument koji izdaje brodar a služi Kamionski tovarni list kao dokaz da je roba utovarena u brod. 1/4 refakcija pripada špediteru a ostalo pripada nalagodavcu.ž.Direktni. banka iz svoje zemlje može otvoriti tekući račun u banci sa kojom ima korenspodentni odnos i preko tog računa vršiti svoje bankarske transakcije.Nalagodavac će blagovremeno špediteru dati potrebna sredstva za plaćanje troškova. donosioca Vrste konsomana: 1.a ako da špediteru nepotpun nalog ovaj je dužan da traži razrešenje u toku istog dana.Čist .o uskladištenju robe(ali ne i njihov rad).!Zato što je obračunava.Pribavlja potrebna dokumenta za otpremu.Srednje ovlaštenje ( platni promet sa inostranstvom) 3.refakcije.odnos već sve bankarske transakcije može vršiti preko druge banke u državi sa kojom ima kor.obračun štete. UGOVORI O ŠPEDICIJI. povlastice koje se odobravaju prilikom prevoza veće količine robe i predstavlja procentni iznos plaćene vozarine.a da ta banka ima kor.Nalagodavac uvoznik-posrednik REFAKCIJA. Inostrana banka otvara tekući račun u domaćoj tj.Komitent.Komitent(izvoznik)-preduzeće koje proizvodi datu robu i izvozi je 2. POLISA OSIGURANJA. TRANSPORTNA DOKUMENTA: Tovarni list izdaje vozar.Dispozicija (nalog) je nalog poslodavca špediteru na koji će se način(kako). špediter je odgovoran zato što je odabrao:prevoznika. 2.tj. Ove račune imaju prvoklasne banke. ISPOSTAVE ŠPEDITERA. roba koja je utovarena u brod nije u potpunosti ispravna a sve uočene nedostatke brodar unosi u konsoman.Bezgotovinska( dominiraju) Korenspodentni odnos. na početku svake godine jave se zainteresovane firme koliko i koje robe žele da uvezu i za to dobijaju potvrdu. KVOTA.To je psimeni dokument i obaveza š.reklamacije .prijem i uplatu robe. 3 vrste banaka 1.Loro. Intrakcija(intradicija) Špediter bira način na koji će se prevesti roba od A do B(izbor najboljeg puta. 1. KONTIGENTI.Nalagodavac je dužan o svemu obavestiti špeditera.odgovara za njegov rad.utovar. važna je jer se uračunava u carinsku osnovicu.Malo ovlaštenje (unutar zemlje) 2.odnos sa prvobitnom bankom.banci kod nas.nalagodavac. predstavlja sporazum između dve poslovne banke iz različitih zemalja.umesto da ga sam izvrši .troškova. Vrste izvoza: . potvrdu je izdao brodar koji garantuje da roba koja je utovarena na brod odgovara dokumentima 2. nalaze se na mestima pretovara robe(aerodromi.luke. Devizna potraživanja jedne banke prem drugoj.Na mestima carinjenja robe:carinski pregledi. direktan tranzit (-ni posao) javlja se kada inostrana firma prelazi preko carinskog područja neke zemlje.odnos.obračunate troškove.Nalogodavac snosi odgovornost.Odgovara samo za štetu nastalu njegovom krivicom. TRANZITNI PREVOZ.Špediter koji izvršenje celokupnog naloga poveri drugom špediteru .Te banke su direktni korispodenti.osiguranju robe.posrednik OTPREMA PO UVOZNOM POSLU 1.

Na region. Zabranjuje primenu subvencioniranja izvoza sem u nekim izuzetnim slučajevima Prva grupa sporazuma STO: -snižavanje carinskih i necarinskih barijera.kontroliše međunarodnu trg.Finansijska pomoć vlade na teritoriji zemlje članice. Dozvoljene subvencije/subvencije za: 1. Sporazum o subvencijama(nepovratna finansijska sredstva(pomoć) vlade ili neke druge javne institucije).Obim uvoza i izvoza i način naplate ili plaćanje proizvoda. Socijalni. robom. kada su sve komponente izvozne cene ustvari dampinške.intelektualnom svojinom i donosi detaljna pravila i načine sankcionisanja prestupa članica. *Liberalizacija međunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija kroz sporazume. 3Vrste subvencija: 1Dozvoljene . domaća zemlja izvozi robu ali preko druge zemlje u onu koja uvozi robu. cena po kojoj proizvod prodaje na tržištu zemlje iz koje se izvozi Metod zidanja cene je cena koja se dobije kombinacijom proizvodnih i drugih troškova koje je izvoznik ostvario iz uobičajene(normalne)marže.Plaćanje se vrši kliringom. Damping: nefer cena i uočljivo(2%)niža od konkurencijske a veća(3%) od ukupnog iznosa normalne cene. 3Koje se mogu sankcionisati.uslugama.Razne subvencije koje izvoznici mogu dobiti i na bazi toga sniziti cene svojih proizvoda i tako povećati njihovu cenovnu konkurentnost i time dovesti i u teškoće stane konkurente.devalvacija iznad stope inflacije.politike: 1Robni režim 2 Subvencioniranje izvoza(zabranjeno) 3.posla uloga carina je minimalna. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA Subvencije. 2. nepovratna finansijska sredstva. Državni. 2.Sankcija prema subvencijama Državni monopol spoljne trgovine. Država određuje koje robe će se uvesti i izvesti i po kojoj ceni. kada država primenjuje višestruke devizne kurseve. Instrumenti spoljnotrg. . kada zemlja izvoznica ima niže ekološke standarde. Osnovni izvor restrikcija u međ.Subvencije utvrđuje i sprovodi vlada ili javno telo na teritoriji zemlje članice.Subvencije za razvoj nerazvijenih područja 3. Prikriveni.Subvencije koje predstavljaju pomoć pri uvođenju nove tehnologije u cilju zagađenja ljudske sredine 4.odobrenja od strane nadležnih institucija u zavisnosti koja vrsta robe se uvozi/izvozi. 3.S obzirom da država određuje sve karike spoljnotrg.trg.Na industrijski sektor 3. vlada targetira proizvodnju na specifičnim delovima teritorije koji imaju privilegiju korištenja subvencija.-sporazumi otrgovini sporazuma.Indirektni. 3 Uslova da bi subvencije postojale: 1. Subvencije karakteriše i specifičnost koja se odnosi na sledeće: 1.1. 2. STO dozvoljava carine.Istraživanja i prekonkurentni razvoj 2. Ekološki. 2Zabranjene(izvozne. javlja se kada se izvozi direktno iz domaće zemlje ka zemlji u koju se želi uvesti roba.Direktni.Zemlje članica moraju prihvatiti sporazum o subvencijam.4 Izvozna dobra.Subvencije koje su zabranjene i nanose štetu drugim članicama sankcionišu se u skladu sa ovim sporazumom. Normalna cena.Subvencije u poljoprivredi Kompezatorna marža.Na preduzeće.trgovine itd. kada postoje izuzetno niski troškovi radne snage.Ovakav način poslovanja karakterističan je za monokulturne zemlje.Moguće je utvrditi korist od sprovedene subvencije.Carine (legalne) Robni režim:predstavlja skup mera i instrumenata kojima se određuju uslovi robne razmene s inostranstvom 1Slobodan uvoz/izvoz(LB) podrazumeva da za uvoz/izvoz robe koja na slobodnom režimu ne postoje nikakva ograničenja i na uvoz se plaća carina 2Režim dozvola podrazumeva pribavljanje dozvola.supstituisanje uvoza).pa samim tim proizvođačima omogućuje niže troškove proizvodnje. *STO zabranjuje primenu subvencioniranja izvoza sem u posebnim slučajevima.

određuje se gornja granica u uvozu/izvozu robe u toku god.Preduzeće može angažovati klasičnu trgovačku firmu da izvrši prevoz robe. Obavljanje spoljno trgovinskih poslova Direktno-Samo preduzeće izvozi za inostranstvo.Prohibitivne služe za zabranu uvoza proizvoda koji su propisani. U slučaju da firma sklopi ugovor sama bez zastupnika.trg. kupovina robe. Izvozni podsticaj: 1.. predstavljaju kombinaciju specifične i carine po vrednosti Carinske tarife su strikni propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu.zastupnik.Kompenzatorne predstavljaju carine koje se uvode na uvoz subvencionisanih proizvoda. ANGAŽOVANJE ZASTUPNIKA Zastupnik je agent koji radi i posluje za tuđe ime i tuđ račun. 2Specifične carine.on ima proviziju(umanjenu) jer je ranije reklamirao i promovisao proizvod.predstavljaju određenu vrednost ili količinu pojedine robe koja se sme izvoziti/uvoziti za unapred utvrđeni vremenski period. primenjuju se na jedinicu mere robe koja se uvozi(kg.zastupnik dovodi u vezu principala i kupca koji potpisuju ugovor o kupoprodji.Ostvaruje zaradu putem provizije (običan ugovor ostvaruje od 7-15% provizije od vrednosti kupoprodajnog ugovora.Retorzivne su reakcija na mere druge zemlje koja je uvela dodatna carinska opterećenja na uvoz naše robe.Da li će sama firma uvoziti/izvoziti robu zavisi od: a)veličine firme b) pozicije na tržištu c)ekonomske moći.juneće i jagnjeće meso) 4Posebni podsticaji CARINE su iznos koji se naplaćuje prilikomu uvoza robe.Delkredere provizija.Antidampiške se uvoze kada se utvrdi da se proizvod uvozi po dampiškim cenama.Određuju ih državne institucije. Klasične trgovačke firme.distributer.Diferencijalne služe za diskriminaciju proizvoda iz određenih zemalja tj. Konsignaciona skladišta= skladišta gde vlasnik šalje robu na proveru .5%plaćene vozarine u inostranstvu) 3.3Kvote.troškovi prevoza do naše granice. Vrste kvota Vrednosne i Količinske 4Kontigenti Određuju ih državne institucij.Dele se na korisnike.Sama firma nastupa u svoje ime na svoj račun.dažbina 2.Zastupnik ostvaruje veću proviziju.Povraćaj carinskih ili dr.L) 3Kombinovane carine.Veća preduzeća imaju i izvoz i uvoz.Sezonske se uglavnom određuju za poljoprivredne proizvode u određenim periodima.brojevima.nazivima robe i carinskim stopama. Oblici direktne trg: proizvođač. Izvozna: univerzalne i specijalizovane.a manja ili jedno ili dr.Spoljno trgovinska preduzeća ne smeju da uvezu više od 10% ukupno predviđene kvote po regularnim uslovima uvozne carinske stope.preduzeće.(količinsko ili vrednosno ograničenje).Izvozni podsticaji:posebni fondovi fondovi od 1 do 3% izvozne vrednosti.kapacitet.ostvarena razlika u ceni.Izbor zastupnika je ključ za izvoz. Metode obračuna carine: 1Carine po vrednosti. Ucarinu ulazi: osiguranje. Uvozne: univerzalne i specijalizovane(50% uvoza čine jedan proizvod ili homogena grupa proizvoda). Indirektno-podrazumeva prodaju robe preko posrednika i posredničkih(trgovačkih) firmi. Zastupništvo:generalno i specijalno(angažovanje zastupnika za pojedine proizvode).sa kog zastupnik prodaje robu na račun vlasnika. utvrđuju se u procentualnom iznosu na vrednost uvezene robe.Principal=izvozna firma(nalagodavac) za koga zastupnik radi.Bez pune kontrole.Ostvaruje se na načine: posrednici i komisionari. Fiskalne namenjene rastu budžetskih prihoda.To je sistematizovan pregled robe po tarifnim oznakama.Povraćaj vozarine (dnevna i nedeljna štampa.Uvot preko toga bio bi ocarinjen po dvostruko većim carinama. 3K=karakter.od 1. Ugovor o zastupanju Veza između zastupnika i nalagodavca.5%-2.fakturna vrednost….Prefercijalne su minimalne carine.. zastupnik preuzima obavezu garancije izvršenja preuzetih obaveza kupca iz kupoprodajnog ugovora.kapital.On reklamira i promoviše proizvode firme za koju radi. Uvode se samo zemljama čiji se izvoz želi smanjiti ili zabraniti.Zaštitne služe zaštiti domaće industrije ili jednog proizvodnog sektora.uvoz/izvoz. Zastupnik i komisionar Konsignant=vlasnik robe Konsigator=zastupnik(provizija u zavisnosti od prodaje) Konsignacija= posao u kom vlasnik šalje određenu količinu robe svom zastupniku na konsignaciono skladište.kada njihov uvoz može poremetiti domaću proizvodnju.

Sam formira cenu.Poljska.To je sporazum po kome za strane ugovorce važe niže carinske stope od onih koje se primenjuju na uvoz. Potpisuje ugovor sa specijalizovanim spoljno trgovinskim firmama za uvoz/izvoz robe.Komisionar(konsigator) se obavezuje.da robu svog konsignanta čuva na svom konsignacionom skladištu.pored ostalog. njena primena se odnosila samo na nepoljoprivredne proizvode.da su zemlje članice STO 2.Kasnije su im se pridružile Slovenija. 1 Isključive.To znači da svi partneri eliminišu carine na uvoz sa teritorije drugih partnera.Komisiona preduzeća su firme specijalizovane za obavljanje poslova uvoza/izvoza pojedinih ili grupa proizvoda.Skladišta proverava carinska služba jednom mesečno.Rumunija .pre svega transnacionalne korporacije.još kasnije Bugarska.Mađarska i Poljska. prodavcu više odgovara ova vrsta jer može imati više distributera. 1. INTEGRACIJE Integracije su proces tokom koga više različitih zaokruženih privrednih celina(rasuto stanje) prelazi u prelaze u jednu zaokruženu privrednu celinu(usresređeno stanje). Uvozni komisionar.Komisionar ne potpisuje ugovor Izvozni komision Komisionar-Komintent. regionalne ekonomske integracije a ostvaruju se međunarodnim sporazumima država koje pripadaju određenom regionu Regionalno ekonomske integracije Sporazum o prefercijalnoj trgovini. 2 Institucionalne.Roba je vlasništvo konsignanta.regiona Distributeru ove distribucije je zabranjeno uspostavljanje robnih skladišta i izvoz van teritorije koja je ugovorena 2 Neisključive.Hrvatska i Makedonija i Baltičke zemlje. Komisionar izvozi robu iz ugovora i ispunjava sve obaveze. Stara cefta. sklopljen ugovor da se ovlasti samo jedan distributer na određenoj teritoriji jedne zemlje.a kada se proda vrši se obračun carina . Komisionar-kupac.Slovačka.Ovu vrstu integracija objašnjava motivacija preduzeća da posluje globalno.dobija proviziju.da imaju zaključene bilaterarne sporazume o slobodnoj trgovini sa svakom članicom cefte.Ugovaranje fiksne cene.Prednost je što se roba prodaje po potrebi i ostaje u vlasništvu principala dok se ne proda.Nakon cene prodaje vrši se carinjenje.komintent može tužiti treće lice da bi nadoknadio potraživanja u robi koju je prodao komisionaru.naplaćuje robu od kupca.U staroj cefti nije postojao veći interes za širenjem slobodne trgovine jer su se sve članice smatrale da će brzo u EU.Imamo uvozne i izvozne komisionare. Zemlje članica su se obavezale da međusobno odobravaju uzajamne carinske povlastice pri spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrednih prizvoda.da su sa zaključile sporazum o pridruživanju sa EU 3.povoljnija nabavka.Sve zemlje su imale višak poljoprivrednih proizvoda i plus razne mere za pomoć u poljoprivredi.Konfirmacione kuće su jake kuće koje plaćaju i kupca. Distributer može imati i svoju marku proizvoda pr. Komisionari su trgovački posrednici u užem smislu.Kada su zemlje(Češka.Mađarska) postale članice EU napustile su je.Dok se roba ne proda tretira se kao da nije uveženena. najniži oblik regionalne integracije.ali i industrijskih proizvoda. Komintent-Kupac.Del credere comision= komisionar garantuje komintentu da će treće lice izvršiti obaveze( kupac platiti cenu) i tako ostvaruje veću proviziju.Kupuje proizvode na veliko od izvoznika po jednoj ceni a prodaju ih po drugoj i tako ostvaruju zaradu(razlika u ceni).naknadu troškova i kamatu. Nepovoljni su za zemlje van itegracija u odnosu na zemlje u integraciji.Slovačka. Konsignaciona prodaja. nosioci ovih integracija su preduzeća.Nijedna zemlja se nije htela iznositi riziku da poljoprivredni proizvodi druge zemlje potisnu domaće.delta m. Efekti regionalnih integracija: 1Pozitivni i Negativni.Kada su se ta očekivanja pokazala neopravdanim započinje proces intenzivnije saradnje. Distributeri. Komisionar izvršava naloge dobrog privrednika. posluju u svoje ime i za svoj račun.daju im robu na odloženo i time kreditiraju kupca.Ima pravo na proviziju i kada nije ugovorena-čist trgovački posao.Skraćeno vreme isporuke robe kupcu. 1 Funkcionalne.Predstavlja otklanjanje svih prepreka za kretanje svih roba. CEFTACefta je centralno evropski sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja centralne i jugoistočne evrope. Članice stare cefte:Češka. bolje poznavanje ponude i potencijalnog tržišta.poreza i ostalih dadžbina.Rade u svoje ime al za račun komitenta(nalagodavca). Uslovi za članstvo. ukoliko je komisionar u stečaju. Vrste distribucije. .

Srbija.BiH.Moldavija.Makedonija.Crna Gora i UNMIK u ime Kosova. .Hrvatska.Nova cefta članice:Albanija.Ove zemlje su postale članice cefte potpisivanjem multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj evropi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful