You are on page 1of 22

Факултет инжењерских наука

Универзитета у Крагујевцу

Извештај са лабораторијских вежби


Из предмета: Експеримент у машинству

Студенти:
Предметни наставник:
Марко Златић 132/2014 Др Бранко Тадић, ред. проф.
Душан Бркић 9/2014
Андријана Алемпијевић 363/2017

Крагујевац, 2018
Садржај:

1. Лабараторијска вежба 1: Експериментално одређивање модула еластичности ......... 1


1.1 Основне карактеристике уређаја ................................................................................. 1
1.2 Недостаци мерног система ............................................................................................ 2
1.3. Карактеристике испитиваног материјала ................................................................... 2
1.4. Резултати мерења .......................................................................................................... 2
2.Лабараторијска вежба 2: Уређај за одређивање механичких карактеристика
метеријала ................................................................................................................................. 4
2.2 Елементи потребни за мерење ...................................................................................... 4
2.2 Ток испитивања .............................................................................................................. 5
3. Лабараторијска вежба 3: Експериментално одређивање трења између две
површине .................................................................................................................................. 6
3.1 Елемети потребни за испитивање ................................................................................ 6
3.2 Ток испитивања .............................................................................................................. 7
3.3 Резултати мерења ........................................................................................................... 7
4. Лабараторијска вежба број 4: Одређивање убрзања ..................................................... 9
4.1 Елементи потребни за испитивање .............................................................................. 9
4.2 Ток испитивања .............................................................................................................. 9
4.3 Резултати мерења ......................................................................................................... 10
5. Лабараторијска вежба број 5: Математичко клатно .................................................... 11
5.1 Експеримент математичког клатна ............................................................................ 11
5.2 Ток експеримета ........................................................................................................... 11
6. Лабараторијска вежба број 6: Паскалов закон ............................................................. 13
6.1 Елемент потребан за испитивање ............................................................................... 13
6.2 Принцип испитивања .................................................................................................. 13
7. Лабараторијска вежба број 7: Ефекат центрифугалне силе ........................................ 15
7.1 Елемент потребан за испитивање ............................................................................... 15
7.2 Принцип испитивања .................................................................................................. 15
8. Лабараторијска вежба број 8: Уређај за испитивање трења у навоју ........................ 16
8.1 Елемент потребан за испитивање ............................................................................... 16
8.2 Принцип испитивања .................................................................................................. 16
8.3 Добијени резултати ...................................................................................................... 17
1. Лабараторијска вежба 1: Експериментално одређивање
модула еластичности
1.1 Основне карактеристике уређаја

 Намена: Експериментално одређивање модула еластичности.


 Принцип фукнционисања: Заснива се на израчунавању модула еласничности на
основу измерене вредности угиба. Поступак мерења:
1. тангирање тега инструмента са жицом за коју одређујемо модул
еласничности,
2. нулирање помичног кљунастог мерила,
3. спуштање тега до одговарајућег угиба жице,
4. спуштање помичног кљунастог мерила до тега,
5. очитавање вредности угиба са мерила.
 Материјали уређаја: Al-алуминијум (носећа конструкција), Č-челик(навојна
шипка, завртњеви, навртке, нитне), Легирани челик (део носеће конструкције).

Уређај којим је извршено мерење приказан је на слици 1:

Слика 1: Уређај за мерење угиба

Основни елементи уређаја су мерни уређај (дигитално помично кљунасто мерило) и


тег који преко цилиндра пречника 5mm делује на материјал (жицу) који се испитује.
Контакт између тега и материјала који се испитује (жице) је у тачки, односно реч је о у
тачки концентрисаном оптерећењу, док је материјал који се испитује ослоњен на
ослонце чије међусобно растојање износи 960mm. Маса тега – притискивача који се
користи при испитивању инзноси m=147.8g .

1
1.2 Недостаци мерног система

Недостаци оваквог система могу бити бројни неке основне недостакте можемо
набрајати и они су следећи:
 Није могуће тачно одредити да ли је у почетној фази експеримента постављен
тако да тег нема никакв утицај на жицу, или пак није такође могуће да ли је
уопште дошло до неког контакта између саме жице и тега. Наравно овакв
проблем се може решити корипшћењем система који су у потпуности
аутоматизовани и да имају сензоре помоћу којих се може мерити да ли има
контакта или не.
 Такође проблематика код овагог система и ако је позната тежина самог тега да
ли је могуће да делује баш целом силом на жицу из разлога трења цилиндичног
профила вођења тега и самог профила кроз који се креће цилиндар тега. Ако
трење између ових површина је такво да не дозвољава потпуно кретање или
омета кретање цилиндра онда је могуће да не делује тачно одређеном силом.
Овакав проблем је такође могуће решити увоћење,аутоматизованих система
деловања силена жицу.
 Проблем може такође настати и у самом мерењеу угиба. Ако није тачан уређај
који мери угиб такође може доћи до нетачних резултата мерења.
 Проблем код овог система јесте и у трењу између жице и ниосача, трење између
њих треба бити такво да не утиче на угиб.

1.3. Карактеристике испитиваног материјала

 Материјал (жица): Прохромски челик


 Пречник: d=3mm
 Дужина: L=960mm
 Мерење угиба: дигитано помично кљунасто мерило 0,00 mm.

1.4. Резултати мерења


Вредност модула еластичности се израчунава на основу израза за одређивање
угиба слободно ослоњене греде на два ослонца и симетрично концентрисаним
оптерећењем:

F l3
f 
48  E  I
где је:
f- угиб,
F- сила савијања
L - растојање између ослонаца,
E - модул еластичности и
I- момент инерције.

2
Почетне вредности:

Материјал који се испитује (жица): Прохромски, ватроотпорни челик


Растојање између ослонаца:

l  960mm
Пречник жице:

d  3mm
Mаса тега:

m  147.9 g  0.1479kg
Сила савијања:

F  m·g  1.450899 N
Момент инерције за кружни попречни пресек:

d 4
I  3.976078mm4
64
Вредност угиба: Измерена вредност угиба дата је на слици 2:

Слика 2: Измерена вредност угиба

f  33.30mm
Из израза за израчунавање угиба, следи да је модул еластичности:

F  l3
E  201980.9982MPa
48  f  I

3
2.Лабараторијска вежба 2: Уређај за одређивање механичких
карактеристика метеријала
2.2 Елементи потребни за мерење
У оквиру ове вежбе извршено је кидање епрувете на кидалици приказаној на
слици 3:

Слика 3: Кидалица

Саставни делови кидалице:


 Покретна чељуст,
 Непокретна чењуст,
 Вретено,
 Ременица,
 Електро мотор,
 Помично кљунасто мерило,
 AD- конвектор,
 Рачунар,
 Динамометар,
 Комора за загревање која је изолована.

Испитивање се врши кидањем епрувете (слика 4) од поцинкованог лима, која се исеца


на ласеру. Попречни пресек епрувете је 1х0.7 mm.

Слика 4: Епрувета коришћена за испитивање

4
2.2 Ток испитивања
Епрувета је постављена у комору за загревање, у стезне чељусти, од којих је
једна покретна а једна непокретна. Непомочна чељуст везана су за конструкцију, а
покретна се вуку помоћу вретена, ременице и електро мотора. На вретену је постављен
динамометар, динамометар је повезан преко AD- конвектора.Динамометар ради на
принципу мерних трака. Пре него што систем пустимо у рад вршимо конекцију са
рачунаром, преко рачунара задајемо колико ће мотор брзо да се окреће, одностно тако
задајемо брзину корака, односно хода.
Након извршене конекције, помично кљунасто мерило се нулира, затим се врши
активирање мотора. Тада долази до померања покретних чељусти која теже да истегну
епрувету до њеног лом, на тај начин вршимо мерење силе која је потребна да изврши
лом и издужење које се јавља у епрувети. Издужење меримо, када упоредимо величину
епривете пре и после мерења.
Ово испитивање спада у статичка испитивања. Статичко испитивање је испитивање
при константној брзини, или се та брзина континуално повећава без удара.
Највећи отпор који делују на овај систем јесте сила трења. Трење се јавља због
контаката.

Изглед епривете пре и након испитивања може се видети на слици 5.

Слика 5: Изглед епривете пре и после мерења

5
3. Лабараторијска вежба 3: Експериментално одређивање
трења између две површине
3.1 Елемети потребни за испитивање
Ово испитивање се врши помоћу трибометра за одређивање статичког
коефицијента трења клизања који је приказан на слици 6. Трибометар је механички
уређај који функционише по принципу стрме равни.Основна намена овог уређаја је
експериментално одређивање статичког коефицијента трења металних и неметалних
материјала у условима са и без подмазивања. Прецизност мерења трења је 0,02. Тегови
који се користе при одређивању коефицијента трења су тежине 1N. Контактна
површина парова је 18x50 mm.

Слика 6: Приказ инструмента

Саставни делови инструмента на слици 6:


 Плоча,
 Тег,
 Постоље,
 Скала,
 Носач котрљајног диска.

Изглед узорка мерења дат је слици 7.

Слика 7: Узорак мерења

6
3.2 Ток испитивања

Пре извођења експеримента потребно је извршити нивелацију уређаја и


котрљајни диск довести у нулти положај.Узорке је пре мерења потребно очистити
алкохолом и пребрисати сувом крпом како би се са њих отклониле све нечистоће.

Ако се мерење коефицијента трења врши у условима са подмазивањем, на


узорцима је после чишћења потребно нанети танак слој жељеног мазива.Након
припреме узорака врши се њихово постављање у уређај.Прво се поставља подлога од
жељеног материјала – први елемент трибопара.Потом се на први елемент трибопара
поставља други елемент трибопара – тег.Други елемент трибопара - тег се поставља на
полазно мерно место. Врло је битно да тег додирује смо подлогу и мора бити ослоњен
по целој дужини.

Затим се врши закретање косе равни лаганим померањем носача котрљајног


диска по подлози. Померање се врши поступно са паузама након достизања закретања
котрљајног диска у вредности од максимално један степен.

3.3 Резултати мерења


На описаном уређају је извршено мерење коефицијента трења У табели 1 која
следи, приказани су резултати извршених мерења статичког коефицијента трења.

Табела 1- Вредности резултата мерења


Редни број Измерене Редни број Измерене
мерења вредности мерења вредности
1 𝜇1 = 0.23 21 𝜇21 = 0.24
2 𝜇2 = 0.22 22 𝜇2 = 0.22
3 𝜇3 = 0.25 23 𝜇23 = 0.22
4 𝜇4 = 0.26 24 𝜇24 = 0.25
5 𝜇5 = 0.25 25 𝜇25 = 0.23
6 𝜇6 = 0.22 26 𝜇26 = 0.24
7 𝜇7 = 0.25 27 𝜇27 = 0.26
8 𝜇8 = 0.25 28 𝜇28= 0.23
9 𝜇9 = 0.24 29 𝜇29 = 0.24
10 𝜇10 = 0.24 30 𝜇30 = 0.26
11 𝜇11 = 0.22 31 𝜇31 = 0.22
12 𝜇12 = 0.21 32 𝜇32 = 0.22
13 𝜇13 = 0.22 33 𝜇33 = 0.23
14 𝜇14 = 0.21 34 𝜇34 = 0.26
15 𝜇15 = 0.21 35 𝜇35 = 0.24
16 𝜇16 = 0.22 36 𝜇36 = 0.23
17 𝜇17 = 0.22 37 𝜇37 = 0.24
18 𝜇18 = 0.21 38 𝜇38 = 0.22
19 𝜇19 = 0.22 39 𝜇39 = 0.25
20 𝜇20 = 0.22 40 𝜇40 = 0.24

7
А на дијаграму 1 се може видети приказ коефицијента трења и бројеви мерења.

Дијаграм 1: Приказ коефицијента трења у односу на број мерења

8
4. Лабараторијска вежба број 4: Одређивање убрзања

4.1 Елементи потребни за испитивање


Елемент који је потребан да би се одрадило ово испитивање приказан је на
слици 8.

Слика 8: Приказ инструмента

Саставни делови инструмента приказаног на слици 8 су:


 Скала
 Шине
 Тег
 Штоперица
 Микропрекидач

4.2 Ток испитивања


Овај уређај служи за мерење угла, времена и пређеног пута који тег пређе од
крајњег горњег положаја, до крајњег доњег положаја где клип који има конус од 5 0
врши запривање са другим клипом. Тег клиза по шини, док тег клиза јавња се трење
између те две површине.
Да би измерили пређени пут позади шине имамо скалу, а да би смо измерили време
користимо штоперицу.

9
4.3 Резултати мерења
У табели 2 могу се видети добијене вредности за време које смо добили под
одређеним углом.

Табела 2: Вредности времена за задате углве


Угао α [0] 90 60 45 30 10

t [s] 0.285 0.307 0.348 0.413 0.733

Пређени пут: 𝑆 = 0.347 𝑚

Да би смо израчунали потребно убрзање користимо следећа два обрасца:


𝑎 = 𝑔 ∙ sin 𝛼

2∙𝑆
𝑎= 2
𝑡
Користећи ове изразе и податке из табеле 2 добијамо вредности које су приказане у
табели 3.

Табела 3: Израчунате вредности убрзања


𝑎 = 𝑔 ∙ sin 𝛼 9.81 8.53 6.96 4.91 1.67
[m/s2]
2∙𝑆
𝑎= 9.21 7.94 6.18 4.38 1.39
𝑡2
2
[m/s ]

10
5. Лабараторијска вежба број 5: Математичко клатно

5.1 Експеримент математичког клатна


На слици 9 је приказан мерни инструмент математичког клатна, цео систем је
механички и нема ужета већ је сам тег закачен на једној шипкици која је на једном
крају закачена за инструмент са сензором који је повезан за сам рачунар који помоћу
софтвера мери брзину самог клатна односно тега.

Слика 9: Математичко клатно

5.2 Ток експеримета


Како је већ речено цео систем се састоји од једног клатна и самог рачунара који
је помоћу кабла повезан са рачунаром. Само клатно односно тег сам испитивач помери
односно заљуља у леву или десну страну као што је приказно на слици 10, што значи
да на тег се преноси одређена побуда.

Слика 10: Приказ смера кретања клатна

11
Када се побуди цео систем односно само клатно сензоти региструју угаону
брзину самог клатна односно померања, па самим тим се на монитору рачунара
приказује угаона брзина у реалном времену као што је приказано на слици 11. Проблем
у овој ситуацији једино представља то што систем није побуђен па немамо угаону
брзину што сам рачунар и бележи.

Слика 11: Регистровање побуде на рачунару

Код овог експеримента је специфично то што истражујемо утицај гравитационе


силе односно силе земљине теже на само клатно. Када побудимо систем односно
клатно уочићемо да којом год силом деловали и после побуде почеће да се клати, што
је и логично међутим са временом само клатно успорава и тежи да се заустави, што је
читљиво са самог рачунара. Разлог томе јесте деловање саме гравирације односно силе
земљине теже на само клатно.

12
6. Лабараторијска вежба број 6: Паскалов закон

6.1 Елемент потребан за испитивање


За овај експеримент коришћен је уређај приказан на слици 12.

Слика 12: Уређај за испитивање

Саставни елемети уређаја:


 Тегови различитих тежина,
 Вертикалне шипке,
 Носач констрикције,
 Два шприца различитих пречника,
 Манометар.

6.2 Принцип испитивања

Уређај ради по принципу Паскаловог закона који гласи: Спољашњи притисак у


мирној течности преноси се равномерно по целој течности и делује једнако у свим
правцима.

Ова чињеница је искоришћена код хидрауличке машине, по којој је и одрађен уређај на


којој се врши испитивање. Услов равнотеже хидрауличких машина (у складу са
Паскаловим законом) је:
𝐹2 𝐹2
=
𝑆1 𝑆2

13
Слика која прати текст дата је на слици 13.

Слика 13: Паскалов закон

Слика 14: Пример примене Паскаловог закона

На овом принципу ради и уређај који је приказан на слици 12. Притисак у целом
систему је индентичан, мамометар мери притисак у систему.

14
7. Лабараторијска вежба број 7: Ефекат центрифугалне силе
7.1 Елемент потребан за испитивање
Уређај који се користио за време овог експеримента приказан је на слици 15.

Слика 15: Приказ уређаја

Основни елементи уређаја:


 Посуда са течношћу,
 Постоље за посуду,
 Електромотор,
 Уређај за подешавање броја обртаја елетромотора.

7.2 Принцип испитивања

Помоћу прекидача се регулише брзина обртања посуде са течношћу. Када


посуда крене да се окреће унутар посуде се јавња центрифугална сила која тера
течност унутар посуде ка зидовима исте. Што се брзина окретања повећава то се
течност више креће ка зидовима и ћосковима посуде. Када брзина обртања достигне
свој максимум, долази до изливања (прскања) воде из посуде. То значи да је
центруфугална сила достигла свој максимум, и тада је она највећа поготово у
ћосковима посуде. Може се закључити да угаона брзина највише учествује у
експеримету. Инерцијална сила која се јавља зависи од угаоне брзине, масе и
полупречника посуде

15
8. Лабараторијска вежба број 8: Уређај за испитивање трења
у навоју

8.1 Елемент потребан за испитивање


Уређај који се користи за ово испитивање приказан је на слици 16.

Слика 17: Уређај потребан за испитивање

Саставни елементи уређаја:


 Горња полуга,
 Доња полуга,
 Мерне траке,
 AD конвектор,
 Завртањ M14,
 Динамометар,
 Аксијални лежајеви,
 Рачунар.

8.2 Принцип испитивања

Као што је већ речено на уређају постоје две полуге, горња полуга мери силу
између завртке и површине, а доња полуга мери силу у вертикалном правцу, на њима
се налазе динамометри који раде на принципу мерних трака.Траке су залепњене на
средњу плочу, њима меримо промену електричне отпорности, мерна трака даје
аналогни сигнал који се преко AD конвектора претвара у дигитални.
Завртањ који користимо је самокочив, самим тим имамо могућност постизања велике
силе. Када поставимо завртањ у склоп, полако га затежемо, тада долази до појаве силе
трења између завртња и навоја и силе притиска између завртња и површине. Да би се
смањило трење између завртња и површине поставњају се аксијални лежајеви.
Приликом затезања завртња на рачунару видимо како силе расту, користи се посебан
програм за обраду података, који сакупња те податке и на основу тих података можемо
добити дијаграм силе стезања.

16
8.3 Добијени резултати

У табели 4 се могу видети улазни подаци као и подаци о студенту.

Табела 4: Улазни подаци и подаци о студенту

Испитивање трења у навоју .

Подаци о студенту:

Име: Андријана

Презиме: Алемпијевић

Број индекса: 363

Година уписа: 2017

Нво студија: Мастер академске студије

Студијски програм: Машинско инжињерство

Датум уноса резултата: 21.05.2018.


.

Подаци за испитивање: .

Унето растојање ослонца од осе завртања [mm] 35

Унеторастојање вертикалног динамометра од осе завртања [mm] 250

Унето растојање хоризонталног динамометра од осе завртања [mm] 250

Изабран нумерички навој (M1-M22) M14

Средњи пречник завојнице dm [mm] 12.701

Корак навоја h [mm] 2.00

Угао нагиба завојниве α [°] 2.869

Прикупњени подаци се чувају и касније користе у даљој обради. У табели 5 се могу


видети добијени подаци испитивања.

17
Табела 5: Подаци испитивања
Horiz. Sila Ugao Koef.
.

Hor. sila Vert. sila Vert. sila Moment


sila stezanja trenja trenja

Br. Fh [dN] Fv [dN] Fh [N] Fv [N] Fz [N] Mo [Nm] ρ [°] µ

1 0.3 23.7 3 237 1929.857 0.855 -2.865 0.283

2 0.4 24.4 4 244 1986.857 1.140 -2.864 0.285

3 0.6 25.2 6 252 2052.000 1.710 -2.862 0.287

4 0.7 25.9 7 259 2109.000 1.995 -2.861 0.288

5 0.7 26.3 7 263 2141.571 1.995 -2.861 0.288

6 0.8 26.9 8 269 2190.429 2.280 -2.860 0.289

7 0.9 27.4 9 274 2231.143 2.565 -2.859 0.290

8 1.0 27.8 10 278 2263.714 2.850 -2.858 0.291

9 1.0 28.4 10 284 2312.571 2.850 -2.858 0.291

10 1.1 29.1 11 291 2369.571 3.135 -2.858 0.292

11 1.2 29.8 12 298 2426.571 3.420 -2.857 0.293

12 1.3 30.7 13 307 2499.857 3.705 -2.856 0.294

13 1.4 31.6 14 316 2573.143 3.990 -2.855 0.294

14 1.5 32.2 15 322 2622.000 4.275 -2.855 0.295

15 1.6 32.7 16 327 2662.714 4.560 -2.854 0.296

16 1.6 33.2 16 332 2703.429 4.560 -2.854 0.296

17 1.7 33.6 17 336 2736.000 4.845 -2.853 0.296

18 1.8 33.9 18 339 2760.429 5.130 -2.853 0.297

19 1.9 34.3 19 343 2793.000 5.415 -2.852 0.298

20 2.1 34.7 21 347 2825.571 5.985 -2.850 0.300

21 1.5 34.7 15 347 2825.571 4.275 -2.856 0.294

22 0.5 33.6 5 336 2736.000 1.425 -2.865 0.284

23 2.0 34.3 20 343 2793.000 5.700 -2.851 0.299

24 2.2 35.5 22 355 2890.714 6.270 -2.850 0.300

25 2.4 36.8 24 368 2996.571 6.840 -2.849 0.301

18
26 2.5 37.7 25 377 3069.857 7.125 -2.849 0.302

27 2.6 38.2 26 382 3110.571 7.410 -2.848 0.302

28 2.6 38.3 26 383 3118.714 7.410 -2.848 0.302

29 2.8 38.4 28 384 3126.857 7.980 -2.846 0.304

30 2.9 38.6 29 386 3143.143 8.265 -2.846 0.305

31 3.1 39.0 31 390 3175.714 8.835 -2.844 0.306

32 3.2 39.6 32 396 3224.571 9.120 -2.844 0.307

33 3.3 40.1 33 401 3265.286 9.405 -2.843 0.307

34 3.3 40.5 33 405 3297.857 9.405 -2.844 0.307

35 3.4 40.8 34 408 3322.286 9.690 -2.843 0.308

36 3.5 41.1 35 411 3346.714 9.975 -2.843 0.308

37 3.6 41.5 36 415 3379.286 10.260 -2.842 0.309

38 2.5 41.1 25 411 3346.714 7.125 -2.850 0.300

На основу добијених података можемо нацртати дијаграм зависност момента затезања


од силе трења.

Дијаграм 2: Зависност момента затезања од силе трења


4000.000

3500.000

3000.000
Sila stezanja zavrtnja [N]

2500.000

2000.000

1500.000

1000.000

500.000

0.000
0.000 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000
Moment zavrtnja [Nm]

19
На основу прикупљених података, можемо нацртати и дијаграм зависност момента
завртања од коефицијента трења.

Дијаграм 4: Зависност момента завртања од силе трења

0.350

0.300

0.250
Koeficijent trenja µ

0.200

0.150

0.100

0.050

0.000
0.000 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000

Moment zavrtnja [Nm]

20