You are on page 1of 80

______________________________________________________________________________

2 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу


УВОДНА РЕЧ
Као што смо у првом броју истакли, времена. Разлог зашто је овај други број
„Идентитет“ је научно-истраживачки и објављен у нешто већем временском раскораку,
преводилачки пројекат који је себи поставио за у односу на претходни, лежи и у чињеници да
циљ да истражи и представи теме и идеје које су, смо, на захтев читалаца, приступили штампању
свесно или несвесно, потиснуте од стране часописа, иако то није била првобитна намера, а
јавности. С тим у вези се и приступило с обзиром да таква одлука повлачи за собом и
премијерном издању, а с обзиром да су такве време и новац, брже се није могло.
теме преобимне, исте су се нашле и у овом, Оно што нас радује јесте да смо за то време
другом по реду, броју. Наравно, отшкринули смо успели да окупимо читалачку публику чији број
двери и многих других ризница у којима се крије неумитно расте. Из тог разлога вас и позивамо да
непресушни извор спознаје, али и суочавања, нам шаљете предлоге, критике, као и понуде за
како са стеченим знањем, тако и са самим собом. сарадњу.
Надамо се да ће и овај дуго очекивани број Наш мејл је identitet.projekat@gmail.com.
испунити ваша очекивања. Не смемо да обећамо Срдачно!
када ће се трећи по реду број наћи на вашим
полицама, али надајмо се да нећи проћи много Иван Петровић, аутор и уредник

БЕЛА КЊИГА (II део):


МАКРОЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Бранислав Оморац

Бруто домаћи производ по глави финансијских установа наведених земаља


становника. Друштвени производ по глави произилази да је просечна нето плата јула 2017.
становника показује вредност производње у Словенији износила 1040 евра[2], што је најви-
одређене земље стављену у однос са бројем ша вредност на подручју бивше Југославије.
њених становника. Другим речима, представља Просечна плата у Македонији јула 2017.
просечни доходак који се заради у оквиру износила је 22671 денара[3], док је просечна
граница посматране земље. Према подацима нето плата исплаћена у Србији у јулу 2017.
ММФ-а, Словенија има далеко највећу вредност, године 48101 динар, односно 402,39 евра[4]. Ова
21060 долара. На другом месту је Хрватска са суморна статистика ставља Србију на
12050 долара. Македонија и Србија имају блиске претпоследње место на подручју бивше
вредности, 5280 наспрам 5400 долара. Босна и Југославије по висини просечно исплаћене нето
Херцеговина налази се на последњем месту плате на крају септембра 2017.
земаља бивше Југославије, са 4360 долара.[1] Просечна нето пензија[5] исплаћена августа
Када говоримо о просечним платама и 2016. у Словенији је 623,9 евра. Просечна
пензијама, на основу информација званичних пензија исплаћена у Македонији у истом

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 3
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

периоду је 245,73 евра.[6] Јулска пензија у 2010), Фабрика сијалица Тесла (основана 1931, у
Хрватској износила је 332,4 евра[7], Црној Гори стечају је од 2010), Гумарска индустрија (суд је
281,13 евра[8]. Августовска пензија у прогласио банкрот 2010; Фирма је продата
Федерацији БиХ била је 210,62 евра[9], половином 2013), Фабрика обуће (предузеће
Републици Српској 173,93 евра[10] (192,27 евра продато 2007. је у међувремену престало да
на нивоу БиХ), док је пензија у Србији ради, имовина је распродата, а радници до данас
исплаћена јула 2017. године 213,77 евра.[11] не могу да наплате потраживања из 2008. и на
Према овим подацима, које су објавиле зва- основу судске пресуде), Текстилна индустрија
ичне државне институције побројаних земаља, Новитет (стечајна имовина продата је крајем
плате у Србији су после македонских најниже на 2006. године, а 170 радника остало је без посла),
подручју бивше Југославије. Србија и БиХ држе ХИП Петроремонт (компанија која је деценијама
чврсто зачеље када је реч о пензијама. Упркос успешно пословала одржавајући погоне хемијске
томе што је положај пензионера био крајње индустрије). Те индустрије и предузећа су
незавидан и раније, транзиционе власти су 2015. запошљавали више од 5.000 радника током
године одлучиле да снизе пензију најстаријим деведесетих. Криминална приватизација сломила
суграђанима, а као разлог су навели штедњу. је кичму локалне привреде.
Индекс индустријске производње. Сматрам да је пример овог некадашњег
Кактеристика српске транзиције јесте индустријског центра веродостојан показатељ
урушавање индустрије које се огледа у смањењу колапса српске индустрије током транзиције.
броја запослених у индустрији, приватизаци- Тренд је исти широм земље. Јер, у Београду и
јским промашајима и последичним смањењем Новом Саду број запослених у индустрији од
обима индустријске производње. Филозофија 1989. до 2012. преполовљен је, док је на нивоу
транзиционих власти може се свести на то да је Србије број запослених у индустрији 1998.
приватизација била решење за индустрију која је износио 785.400 да би пао на 579.848 у 2016.
деведесетих радила, али неефикасно, односно за години. Као запослене у индустрији рачунао сам
индустрију која је запошљавала превелики број раднике у рударској, прерађивачкој, енергетској
људи и пословала са губитком. Ипак, као што индустрији, као и у грађевинарству.
ћемо видети, поготово на примеру једног града Индекс хуманог развоја. Индекс хуманог
који је у бившој Југославији важио као јак развоја представља заједнички показатељ
индустријски центар, данас у индустрији ради дужине живота, образовања и дохотка по глави
готово три пута мање радника него 1999. Српска становника. Од 1990. овај индекс вреднује
индустрија се није реформисала. Уместо тога, одређени број земаља широм света. Према
можемо констатовати да је она приватизацијом и најновијем извештају за 2016, Србија се налази
државном недомаћинском политиком данас у на 66. месту у свету, односно при дну европске
знатно тежем стању него што је била лествице (слабији резултат од Србије имају само
деведесетих. Украјина, Молдавија, Албанија, Македонија,
Панчево. У Панчеву је 1722. основана БиХ и Турска).[12]
пивара. То је била најстарија пивара на Балкану. Индекс пољопривредне производње.
Фабрике грађевинске столарије, сијалица и Физички обим пољопривредне производње
стаклара изграђене су тридесетих година 20. представља вредност производње исказане у
века, а Лука Дунав и индустријска зона након ценама претходне године. У „Економском
Другог светског рата. Од великих фабрика, са рачуну пољопривреде 2007-2015“[13], у издању
бројним запосленим, издвајале су се крзнара, РЗС, наводи се да физички обим пољопривредне
свилара, фабрика обуће, Трудбеник, фабрика производње значајно варира, углавном услед
прераде дрвета, индустрија намештаја. неповољних климатских утицаја.
Приватизоване су, а потом у потпуности Сточни фонд. Од ратне 1999. бележимо
пропале следеће компаније: Пивара (чиме је са драматично осиромашење сточног фонда. У
тржишта нестао чувени бренд Вајферт), односу на 1999. порастао је једино број оваца.
Индустрија намештаја и грађевинске столарије Сточни фонд у Србији смањивао се сваке године
"Антонови А. Д." (основана 1934), Тргопродукт таквом брзином да се Србија по томе вратила на
(предузеће основано 1954, отишло је у стечај почетак 20. века. Катастрофална политика

______________________________________________________________________________
4 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

транзиционих власти омогућила је да се по запослених у Србији данас је мањи него


потписивању Споразума о стабилизацији и 1999.[14] Према подацима Социјално-
придруживању укину царине на увоз економског савета, а на основу њиховог
високосубвенционисаних производа из ЕУ што истраживања ефеката приватизације и
постепено доводи до уништења сточног фонда. пројекцијом добијених резултата на целокупну
Мали произвођачи немају шансу да издрже националну економију и узимањем у обзир
оштру конкуренцију из иностранства. Док је предузећа која више не запошљавају ни једног
држава укинула царине на увоз, српски сељаци радника (брисана из регистра, или се налазе у
продају грла стоке да би платили рачуне и порез. поступку стечаја/ликвидације и у којима нема
У историји, сличан пример последица по једну запослених), потврђују се процене да је у
сиромашну земљу, неконкурентну у светским процесу приватизације посао изгубило готово
размерама, пружа нам Уговор Идн потписан 3/4 (74,41%) људи запослених у друштвеном
1786. између Енглеске и Француске. Енглези су сектору, а да при том није реч о порасту
већ имали богато искуство индустријске продуктивности већ о гашењу многих
револуције. Преплавили су француско тржиште производних погона[15].
готовим производима. Незапосленост у Под незапосленима се подразумева лице од
Француској је експлодирала, гонећи 15 година живота до испуњавања услова за
пољопривредне раднике у градове, нарочито у пензију, односно најкасније до 65 година
Париз где ни домаће становништво није имало живота, способно и одмах спремно да ради, које
довољно посла. То је само увећало енормно није засновало радни однос или на други начин
незадовољство и убрзало револуцију. остварило право на рад, а које се води на
Број говеда 2015. године износио је свега евиденцији незапослених и активно тражи
920000 грла. У ратом захваћеној земљи, 1999, запослење.[16] Таквих лица је, према последњем
број говеда био је 1299000 грла. Од 4349000 грла статистичком годишњаку из 2016. године,
свиња 1999, транзицона Србија 2015. године 724096. Број незапослених лица је на крају 2015.
имала је 3236000 грла. Негативан тренд наставио већи него 1999. када је на евиденцији тадашњег
се и у 2015. години: Према последње објављеном Савезног завода за тржиште рада и миграције
статистичком годишњаку, број грла живине било 683671 таквo лицe (подаци се односе само
2015. износио је 17,45 милиона, за разлику од на Републику Србију без КиМ).
25,67 милиона грла ратне 1999. У 1999. години Проблем запослења високообразованих у
(подаци без КиМ), произведено је 1644000 тона транзиционом периоду не јењава, напротив. У
крављег млека. Шеснаест година касније, Србији се на универзитетима школују кадрови
произведено је свега 1501000 тона. који не могу да се запосле у домаћој привреди.
Приноси ратарских биљака кроз цео Факултети одржавају старе програме и не мењају
досадашњи ток транзиције снажно осцилирају. уписне квоте студената. Тако, упркос томе што
Српска пољопривреда још увек зависи од дипломци одређених факултета листом имају
временских услова. Све транзиционе власти огромних проблема у налажењу посла након
обећавале су системе вештачког наводњавања, завршетка студија, јер њихови профили нису
нарочито у Војводини, али та обећања су као и тражени, не постоји никаква назнака промена
многа друга била само музика за уши, односно уписне политике и нека акција државе у циљу
речено је оно што се волело чути. Наводњавање, реализације потенцијала младих стручњака.
односно одговарајућа агротехника (технологија Овакву ситуацију у највећој мери, према
производње) управо је ту да ублажи подацима са тржишта рада, имају дипломци
ограничавајуће факторе спољне средине. Попут друштвених факултета, пре свега са
индустрије, пољопривреда није била, осим на Филозофског факултета, а готово иста ситуација
речима, приоритет ниједне траниционе власти. је са стоматолозима, економистима и
Број запослених и незапослених. Број правницима који имају великих проблема у
запослених у Србији у континуитету се смањује налажењу првог посла. Упркос томе,
током транзиционог периода. Најдрастичнији модификације уписне политике нема. С обзиром
пад запослености збио се у индустрији и у да дипломци желе да раде након краја студија, а
приватизованим предузећима. Укупан број то нису у стању да учине, не постоји други избор

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 5
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

осим да оду ван земље, чиме се репродукује односно способности земље да задржи и привуче
емиграциони салдо, те поставља питање да ли таленте, Светски економски форум мери
транзиционе власти имају идеју како да индивидуалну конкурентност земаља у туризму.
образовање повежу са привредом и учине га Индекс конкурентности у области путовања и
сврсисходним. туризма мери капацитет чиниоца који
Спољнотрговински дефицит. На крају стимулишу развој туризма. Тај индекс узима у
2016, према коначним подацима РЗС, обзир следећа мерила конкурентности: Политика
спољнотрговински дефицит је износио 4,62 и прописи, Прописи о заштити животне околине,
милијарди долара што је знатно мање од Безбедност, Здравље и хигијена, Приоритет дат
максималног дефицита у досадашњем току туризму и путовањима, Ваздухопловна
транзиције који је на крају 2008. износио чак инфраструктура, Копнена инфраструктура,
13,35 милијарди. Ипак, треба напоменути да се Туристичка инфраструктура, Информациона
дефицит вредности робне размене смањује, инфраструктура, Конкурентност цена у туризму
односно да се повећава проценат покривености и путовањима, Људски ресурси, Перцепција
увоза извозом (77,51% у 2016, али и даље мање у туризма у земљи и Природни и културолошки
односу на 1992 – 83,6%). ресурси. По овим критеријумима, Србија је 2017.
Задуживање земље. Фетиш свих српских заузела 95. место од 136 анализираних земаља.
транзиционих власти је задуживање земље. У По вредности индекса, Србија је, уз Албанију и
периоду између 2001. и 2006. Париски и Украјину, најзаосталија земља Европе.[20]
Лондонски клуб поверилаца отписали су Србији Изградња инфраструктуре. У изградњи
4,5 милијарди долара дуга. Почетком 2009. инфраструктуре, транзиционе власти посебно су
Светска банка отписала је 381 милион евра дуга се обрукале. У 2005. години изграђено је 272640
који је био лоциран на КиМ, а књижио се као дуг метара аутопутева и осталих путева[21]. У 2014.
Србије. И поред ових отписа, спољни дуг у изграђено је свега 92599 метара аутопутева и
евиденцијама на крају година непрестано је осталих путева. Са друге стране, укупан број
растао. Нови кредити узимају се да би се путева[22] изграђен 2015. износио је 522460
покрили буџетски дефицити, односно узимају се метара. Укупан број путева, улица и тргова[23],
за потрошњу, што је неодрживо, јер Србија нема 1997[24] износио је 514 км. Током 1998.[25]
индустрију која би стварала довољно здравог изграђено је 332 км путева, а током ратне 1999.
новца. 152км[26]. Светски економски форум је у
Према „Сату спољног дуга“, Института за последњем извештају сврстао Србију на 100. од
индустријске односе, сваке секунде 2016. године 137 анализираних земаља по квалитету путева
спољни дуг се увећавао за 69 евра, односно (уз Албанију Румунију, Бугарску и БиХ,
225000 евра у сваком сату.[17] Подаци НБС од најслабије пласирана земља Европе)[27]. Светска
30. јуна 2017. показују да је укупан спољни дуг банка је у документу публикованом априла 2015.
износио 25,42 милијарди евра.[18] навела да квалитет путне инфраструктуре у
Стамбена изградња у Србији. У 2015. Србију опада у последњих неколико година.[28]
изграђено је само 10306 станова што је мање од У изградњи водовода и канализационе
изграђених станова 1999. (11036), а што је скоро мреже, ситуација је подједнако жалосна. У 1997.
пет пута мање него у 1989. години. завршено је 284км „водоводних довода и
Туризам. Укупан број домаћих и страних разводне мреже“, док је у 2015. изграђено свега
туриста незнатно је већи од броја туриста 2000. 188,192 км „водовода“ (под знацима навода
године. Што се броја ноћења тиче, он је далеко отуда, јер се тако наводи у статистичким
мањи 2014. у односу на 2000. годину. Бројеви годишњацима). У трагичној 1999.[29], у готово
туриста и ноћења[19] јасно показују пад немогућим условима за земљу која је
животног стандарда становништва, али и бомбардована и под санкцијама међународне
неатрактивност земље као туристичке заједнице и комплетном изолацијом, власти су
дестинације. Афирмација земље као туристичке успеле да изграде 136 км водоводне мреже.
дестинације јача са изградњом инфраструктуре и Изградња пруга је још једна област у којој
унапређењем туристичких садржаја. Србија у Србија не прави готово никакав напредак. Према
свему заостаје. Слично анализи одлива мозгова, подацима из доступних статистичких

______________________________________________________________________________
6 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

годишњака, у 2000. години изграђен је 1 км [8]http://www.monstat.org/userfiles/file/zarade/2017/7/Jul%202017%20


saop%C5%A1tenje%20zarade%20(2).pdf (Prosječne zarade (Plate) Jul
нових пруга. Наредне године 36 км, а већ 2017. godine, Zavod za statistiku Crne Gore
наредне године није изграђен ниједан метар нове [9] Просечна нето плата за Хрватску за мај 2016.наведена је у
трасе. За 2003. и 2004. нема података. Од 2005. кунама на страници Државног завода за статистику:
http://www.dzs.hr/Hrv/system/first_results.htm; Обрада у евре
почиње период градње на српским пругама. Те извршена је према курсној листи Хрватске народне банке на дан 29.
године изграђено је 33,17 км нових пруга, септембар 2017. (https://www.hnb.hr/temeljne-funkcije/monetarna-
politika/tecajna-lista/tecajna-lista)
следеће године 4,774 км, 2007. године 5,069 км, а [10]http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PageView.aspx?pKey=711
2008. години 500 метара. За наредне четири &URL=http://pod2.stat.gov.rs/ElektronskaBiblioteka2/Pretraga.aspx?pu
године, од 2009. до 2012. не постоје подаци. У bType=2 (Републички завод за статистику, Електронска
библиотека; Конверзија у евре извршена је на основу званичног
2013. урађено је 746 метара нове трасе, а за 2014. курса динара Народне банке Србије на дан 29. септембар 2017)
И 2015. нема података у најновијим [11] У упоређивању података узео сам у обзир само старосне
статистичким годишњацима РЗС. У 1997, са пензије.
[12] http://www.zpiz.si/cms/?id=2&inf=991 (Mesečni statistični pregled
Косовом и Метохијом, урађено је 7км нове трасе. АVGUST 2017, стр. 7)
Грађани и данас саобраћају старим возовима на [13] http://www.piom.com.mk/statistics/statistika-2017/
(СТАТИСТИКА 2017; Конверзија у евре извршена је према звани-
истрошеним пругама. Просечна брзина возова по чном курсу македонске централне банке на дан 29. септембар 2017)
одређеним подацима је 42км/ч, а на свега 3,2км [14]http://www.mirovinsko.hr/UserDocsImages/publikacije/statisticke_i
пруга дозвољена је брзина до 100 км/ч. Промет nformacije/2017/2/Statisticke_informacijeHZMOa_2_2017_srpanj2017.
pdf (broj 2/2017, srpanj 2017. „Statističke informacije'', стр. 11).
путника у железничким станицама иде руку под [15] http://www.fondpio.me/ (Фонд ПИО пензијског и инвалидског
руку са стањем железница и развојем других осигурања Црне Горе).
видова саобраћаја, али и падом животног [16]http://www.fzmiopio.ba/images/statistika/strrasbos082017.pdf
(struktura penzija iz redovne isplate za avgust 2017)
стандарда. Број отпутовалих путника 2000. био [17]http://www.fondpiors.org/2017/09/08/%D0%BF%D0%B5%D0%B
је далеко већи него 2014. године. То говори да D%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-
%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82-2/ (Фонд за
српске железнице током свих транзиционих пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Пензије за
власти настављају да пропадају и да је стање за август)
14 година лошије него што је било током [18]http://pio.rs/images/dokumenta/statistike/2017/mesecni%20bilten%
20za%20jul%202017.pdf (Статистички месечни билтен VII / 2017,
деведесетих. Наиме, 2000. укупно 9539000 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, стр. 5)
путника је отпутовало у железничким станицама [19]http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr_2016_statistical_annex.pd
Србије (без КиМ), а 2015. само 6077000 путника. f (Human development report 2016)
[20]http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/25/41
Индекс перцепције корупције. Србија је, по /RD_96_EkonomskiRacuniPoljoprivrede.pdf (Економски рачуни
истраживању агенције Транспаренси пољопривреде у Републици Србији, 2007-2015
[21] Према последње објављеном годишњаку из 2016. број запосле-
Интернешнл[30], уз Албанију и БиХ, них у Србији је крајем 2015. износио 1986617 грађана. Разлика у
најкорумпиранија европска земља. Вредности односу на 2014. (1698000) је драстична. Објашњава се различитим
индекса су од 0 (потпуна корумпраност) до 100 методама прикупљања података. Док је у добијању коначног броја
запослених 2014. коришћено Полугодишње истраживање о
(поштено друштво). Србија је 2016. забележила запосленима и зарадама запослених и Анкета за допуну полугоди-
скор од 42, што је бољи резултат у односу на шњег истраживања, у 2015. су коришћени подаци добијени
2015. (наставиће се…) комбиновањем података из Централног регистра обавезног
социјалног осигурања и статистичког пословног регистра.
[22] www.socijalnoekonomskisavet.rs/doc/efektiprivatizacijeusr.pdf
[1] IMF World Economic Outlook Database, April 2017. (Ефекти приватизације - Социјалноекономски савет)
[2] http://www.stat.si/StatWeb/Field/Index/1513 (Plače in stroški dela, [23]http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/409_zakon_o_zapo__ljav
Statistični ured) anju_i_osiguranju_za_slu__aj_nezaposlenosti_-sl.glasnik_br._88-10.pdf
[3] http://www.stat.gov.mk/PrikaziSoopstenie.aspx?id=40&rbr=2138 (Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености)
(Просечна месечна исплатена нето-плата по вработен, Република [24]http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/409_zakon_o_zapo__ljav
Македонија, Државен завод за статистика) anju_i_osiguranju_za_slu__aj_nezaposlenosti_-sl.glasnik_br._88-10.pdf
[4] За конверзију денара у евре коришћена курсна листа (Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености)
Македонске централне банке на дан 29. септембар 2017. [25] http://www.javnidug.iio.org.rs/ (Институт за индустријске
(http://www.nbrm.mk/kursna_lista.nspx) односе, Сат јавног дуга)
[5] http://fzs.ba/ (Federalni zavod za statistiku, Federacija Bosne i [26] https://www.nbs.rs/internet/latinica/90/dug/index.html
Hercegovine, Bosna i Hercegovina) [27] У 1999. евидентирано је 1444000 туриста, а наредне године
[6] За конверзију конвертибилних марака у евре искоришћена је 2169000. У години када је земља бомбардована, евидентирано је
курсна листа Централне банке БиХ на дан 29. сепембар 2017. 5468000 ноћења, а у наредној 7696000. Са друге стране, у 2015.
(http://www.cbbh.ba/CurrencyExchange/) регистровано је 2437165 туриста и 6651852 ноћења.
[7]http://www.rzs.rs.ba/front/article/2593/?left_mi=25&up_mi=12&add [28] http://www3.weforum.org/docs/WEF_TTCR_2017_web_0401.pdf
=25 (Република Српска, Републички завод за статистику) (The Travel & Tourism Competitiveness Report 2017)
[29] Како је наведено у статистичким годишњацима од 2004.

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 7
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ИНТЕРВЈУ (I део): ЊКВ ПРИНЦ ВЛАДИМИР КАРАЂОРЂЕВИЋ


Ваше Краљевско Височанство, шта би се што се Краљ Пeтар I снажно залагао и изборио за
променило у Србији ако би она постала државу засновану на традицонализму и српском
монархија и који тип монархије бисте националном идентитету, налазећи се на челу у
препоручили? правном погледу уставне, парламентарне мона-
рхије. Уколико имамо у виду опцију јаког мона-
рха укорењеног у традиционализам и нацио-
нализам као контрапункта релативизму сваког
парламента, могао бих у де јуре смислу да препо-
ручим парламентарну монархију као модел.
Што се другог дела вашег питања тиче, оног
који се односи на то шта би се променило у
Србији у контексту рестаурације монархије,
уколико бих до детаља одговорио
концентришући се на све аспекте овог проблема,
плашим се да бисмо написали књигу а не један
Дозволите ми да променим редослед ваших
интервју! Из тог разлога, потрудићу се да мој
питања како би мој одговор био јаснији. Прво
одговор буде што сажетији. Први позитиван
бих се осврнуо на оно што је најважније а односи
аспект евентуалне рестаурације монархије био би
се на тип монархије. Што се тиче монархија у
ослобођење од окова разноразних република-
савременом свету, можемо видети 47 суверених
нских импотентних предизборних и постизборн-
држава у којима је краљ на њиховом челу.
их сценарија који су само загађивали нашу драгу
Прецизније – 19 тих држава се налази у
отаџбину толико година. Након петооктобарских
Комонвелту и оне све признају Краљицу
промена, лично нисам осетио никакав оптими-
Елизабету II за свог суверена. У данашњој
зам, већ мучан осећај и озбиљну скепсу у односу
Европи постоје само парламентарне монархије,
на политичка догађања у земљи. Нагласио бих да
осим наравно Ватикана, који је суштински
је Милошевић представљао политички контра-
изборна монархија, иако истовремено
пункт у односу на моје позиције и уверења.
представља и апсолутистичку монархију. Но,
Такође, као и милиони Срба, био сам сведок
праве апсолутистичке монархије у савременом
биланса његових деструктивних потеза током
свету су: Брунеј, Саудијска Арабија, Свазиленд,
догађања у земљи 90-их година, пре свега по
Оман, Уједињени Арапски Емирати и Катар.
српски народ, па би због тога неко можда могао
Занимљиво је то што је, уз изузетак Свазиленда
закључити да би требало да подржим 5. октобар
и, наравно, Ватикана, апсолутистичка монархија
и промене које је он донео. Но, иако сам био
као систем присутна превасходно у исламским
срећан због пада Милошевића као социјалисти-
земљама. Уколико се у овом смислу позабавимо
чког вође, убрзо сам, као уосталом и многи
„модерном“ Србијом и Југославијом, уочавамо
други, уочио да је ова „зора“ нове, напредне и
да је преовлађујућ модел била уставна,
слободне Србије у ствари само још једна
парламентарна монархија, осим периода од 1929.
политичка фарса у којој су стари комунистички и
до 1934. године, када је мој покојни деда низом
социјалистички обрасци преодевени у ново, овај
околности био принуђен да уведе „диктатуру“.
пут, а на нивоу реторике – „демократско“ и
По мом личном мишљењу, „златно доба“ српске
„европско“ одело. Биланс са којим се данас,
монархије било је у време владавине мог
након 17 година модерног републиканизма и
прадеде, Краља Петра I. Он је владао на основу
демократије у Србији суочавамо, јесте огромно
устава из 1903. године који је у суштини био
компромитовање сваке власти и врло мало
модификовани устав из 1888. У том периоду
искреног напора у смеру одбране српског
Краљ Петар I је показао не само Србима, већ и
националног идентитета. Чини се да су
целом свету да Србија може да сија пуним сјајем
демократске и републиканске елите у Србији у
вративши у земљу напредак и ред након периода
махнитој жељи да постану што већи
колапса под претходним владарем. Занимљиво је

______________________________________________________________________________
8 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

мондијалисти, што више позападњачени и било каква позиција вођства са собом носи –
„европеизирани“, сасвим заборавили на сушти- корупцију, среброљубље, гордост и сл. У том
нску посебност српског идентитета. Као да се од смислу, и његов народ би имао јасан путоказ и
победе до победе на свим наредним изборима смерницу, као и предуслов за духовни и морални
након 2001, ова жеља за уништењем српског препород. У свом одговору, као што сам већ
националног идентитета преноси као бакља од рекао, додирнуо сам само врх леденог брега
претходне ка следећој власти. Наш национални огромне теме супериорности монархије у односу
идентитет ће засигурно, ако се овако настави, на релативизам и несигурност сваког
бити утопљен и уништен у мору глобализације и републиканског уређења.
атлантизма. Следствено, уколико се слажемо да Многи сматрају да Престолонаследник
је овакав негативан сценарио резултат Александар нарушава углед монархистичке
преузимања и утицаја републиканских и идеје. Такође је критикован због изјаве у вези са
западних друштвених модела у Србији након хапшењем Ратка Младића, као и због
2001, по простој дефиницији долазимо до тога да присуствовања прослави дана државности
би рестаурација монархије представљала по Хрватске, итд. Како коментаришете те
аутоматизму окончање ових ерозивних и опасних поступке и да ли постоји супротност у
утицаја по наш идентитет. А само ово окончање, позицијама између Престолонаследника и Вас
ма колико једноставно деловало, већ само по око овога и у вези са другим питањима?
себи јесте ефикасно у погледу поновног Ваше опажање је тачно и познато – Принц
проналажења сопственог идентитета! Александар и ја имамо сасвим различита
То колико дубоко као народ желимо да опажања и ставове око многих ствари! У
идемо у смеру монархије, мање зависи од прошлости сам оптуживан како нападам свог
правног уређења државе а много више од наших рођака тиме што никад нисам скривао наше
сушти-нских полазишта и наших уверења. Битно међусобне разлике у мишљењима. Међутим ја
је у овом контексту такође дефинисати шта одбијам да прихватим то да је напад на њега то
конкретно монархија треба да представља и што изражавам своје Богом дато право на
учини за народ у свакодневном и конкретном сопствено мишљење. Принц Александар је мој
смислу, као и шта представља у ширем контексту рођак и ми делимо крв истих славних предака.
тог појма. У том смислу, лично сам био Међутим, баш као и он, и ја сам представник
васпитаван да је основна дужност монарха да династије Карађорђевића и стога такође имам
чува традицију својих субјеката, пре свега – обавезу да браним славу и традицију нашег
духовну, културну, историјску, а тек на имена као и принципе за које су се наши преци
последњем месту политичку, и то са малим „п“. залагали и на основу којих су владали. Исто као
Рестаурација монархије би сама по себи донела и велики број српских патриота, и сам сам био
значајан бољитак грађанима и једно позитивно изненађен и шокиран изјавама и понашањем
реструктурирање државе, али битно је подвући Принца Александра у вези са хапшењем
да је садржај евентуалног новог Устава онај Генерала Младића, и потпуно разумем негативну
елемент који ће заиста омогућити монарху реакцију српских родољуба. Покушавајући да
слободу у његовом служењу народу и могућност разумем његове изјаве и поступке, дошао сам до
његовог реалног утицаја на бољитак у друштву. закључка да је њихов разлог вероватно у томе
Неопходно је имати на уму да је српски монарх што је Принц Александар војно лице Уједи-
божији слуга у апсолутном и непосредном њеног Краљевства и да су њихове војне доктрине
смислу, чак и више него што је слуга самом основа за његова опажања и реакције. Не могу
народу. Следствено, српски Краљ је у директном априори осуђивати овакво његово понашање –
смислу везан са Православље чији је заштитник, међутим треба да нам буде јасно да је лојалност
а сама његова функција као и чинови су страним вредностима кроз војну службу Принца
засновани на вери и православној духовности. Александра у британској војсци довело до овога.
Православље за монарха није пука форма већ Али оно што ме је лично највише узнемирило је
тежак и дуготрајан начин ковања његовог потпуно преузимање западног обрасца од стране
интегритета и саме његове личности. Она Принца Александра у осуди Генерала Младића
представља штит у односу на сва искушења која иако он до тада није чак имао прилику да се

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 9
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

изјасни о својој хипотетичној кривици. Васпита- окренути монархији или који једноставно нису
ван сам у духу тога да је свако људско биће подржали њихову идеологију. У протеклих пар
невино све док се неоспорно не докаже његова година рехабилитоване су многе значајне
кривица пред неким легитимним државним личности које су биле осуђене од стране
ауторитетом. С обзиром на горе изнесен став о комуниста. Тренутно је у току процес
разлозима његових поступака, и чињенице да рехабилитације ген. Милана Недића. Како
свако од нас има право на свој лични став, не коментаришете овај поступак и
осуђујем свог рођака, али истовремено подвла- рехабилитацију ген. Михаиловића?
чим свој потпуно различит став. Такође сматрам У свом одговору, опет бих се вратио на
да се мој рођак сасвим непримерено својој политичку промену од 5. октобра 2000. године.
позицији понашао у овој конкретној ситуацији. Такође, концентрисао бих се више на случај ген.
Исто се може применити и у вези са његовим Михаиловића јер је симптоматичнији за однос
поступцима око дана државности Хрватске. комуниста према монархизму. Такође, уколико
Лично никад не бих прихватио да присуствујем бисмо се до детаља посветили случајевима како
или учествујем у таквој прослави због како Михаиловића, тако и Недића, плашим се да
општих, тако и личних разлога. Свако има право бисмо опет имали рукопис за књигу а не за
на своје личне одлуке али истовремено мора интервју. Не могу да изразим колико сам
бити спреман да пружи објашњење својих незадовољан тиме што држава није раније, пре
поступака онима којима жели да служи као 2015, рехабилитовала хероја какав је био ген.
монарх, у овом случају српском народу. Плашим Михаиловић. Заједно са господином Мићуном
се да његове акције могу бити опажене од стране Гавриловићем из Задужбине на Опленцу и са
већине српског народа као сасвим непатриотске огромним бројем Срба широм света, лично сам
и ја потпуно разумем ово опажање. се залагао и лобирао у вези са овом рехабили-
Карађорђевићи су били први владари тацијом током дужег низа година. Био сам веома
Југославије. Многи сматрају да је стварање ове разочаран што је више влада наше државе након
државе била велика историјска грешка при 2001. прескакало ову тему, предајући је својим
чему је српски народ морао да жртвује наследницима као врућ кромпир и избегавајући
значајан део својих националних интереса. Да да приђу овоме на патриотски и родољубив
ли бисте се сложили да Срби треба да се начин. Лично мислим да се овом проблему
врате свом националном идентитету и да пришло озбиљније тек након 2005, када је захтев
што пре забораве овај погрешан пројекат? за рехабилитацију у формалном погледу
Ово је још једно питање на које је тешко дати потписао унук ген. Михаиловића. Тужна
кратак одговор и оно има веома много димензија. околност је да је комунистичка пропаганда била
Као што знате, можемо приступити анализи овог веома успешна у вези са генералом Михаило-
проблема још од 17. века, или нпр. изабрати да вићем. Наши ројалистички хероји су били
му приступимо у 19. веку кроз бављење демонизовани, прво током Титовог режима, али
Илирским покретом. Југославија је створена из ову комунистичку позицију су преузеле многе
различитих разлога и за различите људе и политичке личности и групе и након распада
народе. Неки од ових разлога су били искрени и социјалистичке државе. Дужност је сваког
органски у својој природи, док су други били Србина који је поносан на своју историју да
само последица жеље за неким баналним отворено говори о правим историјским чињени-
интересом и коришћу. Међутим, неоспорна је цама и на тај начин ода почаст нашим палим
чињеница да је управо Србија била највећа жртва херојима који су били жртве декада комуни-
након распада овог политичког сна неких људи и стичких лажи. Такође, као уосталом и многи
група. Историјски пут од 1918. до 2003, односно други Срби, са надом очекујем од оних који знају
2006, прекривен је жртвама народа Југославије. болесну тајну о месту где је ген. Михаиловић
Сматрам да је овакав исход у суштини добра сахрањен да је открију како би он добио сахрану
прилика за нас Србе да се најзад посветимо каква приличи таквом хероју. Слава му!
сопственом идентитету и нашој будућности. Знамо да комунисти сматрају да је мона-
Познато је да су комунисти за рхија буржоаски систем који не хаје много за
непријатеље прогласили многе који су били обичног човека, радника и сељака. Сматрате

______________________________________________________________________________
10 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ли да су такви наводи неоправдани и да ли Краљ Петар II на жалост није имао прилике


радничка класа треба да се плаши монархије? да оствари интензивнији однос са народом у ота-
Да будем искрен, а у функцији потпуно џбини услед несрећног следа историјских
објективног одговора, ако се осврнемо на околности, али је била широко позната његова
историју, сигурно ћемо моћи да пронађемо љубав и непосредност према обичном народу у
монархије које не бисмо могли да прикажемо у нашој дијаспори широм света. У вези са овом
добром светлу. Било је примера када ни темом најважније је имати на уму да су
најтврдокорнији монархисти не би могли да Карађорђевићи увек били веома поносни на то
оправдају страшне злоупотребе положаја за што су народна династија и што своје корене
време владавине неких монарха. Након ових имају у српском селу. Ово сам у најнепосре-
речи, са пуном одговорношћу могу да станем иза днијем смислу видео код мог покојног оца,
свог уверења да српска и касније, југословенска Краљевића Андреја и његовог брата Краљевића
краљевина под династијом Карађорђевића, никад Томислава.
не би могле да буду оптужене да су браниле Како оцењујете приватизацију у Србији?
буржоазију и капиталисте, а да нису чак у непо- Познато је да су многе фирме затворене и
среднијем смислу браниле интересе радничке распродате, а да велики број радника ради под
класе и сељаштва. Замолио бих вас да у вези са тешким условима за минималне плате. Како
овим не верујете априори мојим речима, већ и да побољшати положај радника и да ли Србија
консултујете историјске списе и податке који су треба да национализује стране компаније?
преживеле период социјализма. Као илустрација На жалост, познате су ми ужасне приче у
овога – мој прадеда, Краљ Петар I је у основи вези са овом темом из последњих година.
своје личности био обичан војник – пешадинац. Генерално узевши, појам „приватизација“ је
Готово иронично, као да је Господ желео често врло мрачна тема која је повезана са
посебно да га обележи печатом скромности – он корупцијом на различитим нивоима власти, као и
чак није ни био рођен на Двору, већ у кући са личним интересом. Исто тако, многи катастро-
трговца Мише Анастасијевића. Цела његова фални примери који се односе на приватизацију
владавина се одликовала бригом за све своје били су у вези са жељом за брзим богаћењем по
субјекте а ни мало неком великом помпом и сваку цену. У вези са наведеним, Србија на
спољним сјајем. Чак се одрекао готово целе своје жалост није изузетак и познати су ми многи
апанаже у корист свог народа и државе. Постоје несрећни и лоши примери приватизација у
многе приче о његовом односу према обичним отаџбини. Сматрам да је једини прави одговор на
људима у Србији и о његовој љубави према ово катастрофално стање интензивирање контро-
свему народном и „из народа“. Као добра ле и давање ширих овлашћења органима
илустрација овога може послужити широко контроле и надзора над процесима приватиз-
позната епизода о Макрени Спасојевић. ације. Истовремено имам приличну дозу скепсе у
Мој деда, Краљ Александар I је стицајем низа вези практичних успостављања ових органа
околности био у нешто мање непосредној вези са контроле дивљих приватизација, јер је корупција
народом. Међутим то није било због његове сувише укорењена и повезана са процесима
жеље за одржавањем некакве дистанце већ услед „демократизације“ који су у току у Србији. Чак и
компликованих политичких околности у држави у хипотетичним идеалним демократијама, којих
и у вези са његовим дужностима у то време. Али су пуна уста наших политичара, политички про-
чак и поред тога, постоји много анегдота и прича цеси би требало да се налазе у рукама гласача. Ти
у вези са његовим афинитетом да проводи своје исти гласачи би требало да знају на првом месту
време са обичним народом и војницима, чак шта желе, потом шта им заиста нуде политичке
фотографије на којима се одмара и разговара са опције које они подржавају, и коначно на који
сељацима током косидбе и сл. Познато је у вези начин правни процеси у држави функционишу.
са мојим дедом да је често одмах након звани- Ни један од ових елемената не постоји у нашем
чних ручкова одлазио да се придружи војницима случају. А највећи проблем у овој констелацији
и стражи и са њима подели оброк. Због ове је управо корупција! Све док постоји корупција
његове навике, био је омиљен међу војницима. на различитим нивоима у држави, немогуће је
изаћи из овог зачараног круга. (наставиће се…)

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 11
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

НА БРАНИКУ ЕВРОПЕ
Марко Гајиновић

Културни клуб Светионик је у сарадњи са


италијанском организацијом Казапаунд посетио Косово
и Метохију. Повод за наш пут на Космет није само
Видовдан, већ и одношење хуманитарне помоћи у
српску енклаву у Метохији – Осојане, где смо заједно са
нашим италијанским саборцима однели табле и обруче
за кошеве тамошњим мештанима. Наш пут трајао је три
дана и за то време смо посетили Грачаницу, Велику
Хочу, манастир Дечане, Пећку патријаршију, Призрен и
многа друга места и манастире. На овом путовању
упознали смо многе људе – Србе који не желе да иду
даље од свога дома, па је и сам чин наше хуманитарне
мисије управо помагање опстанка нашег народа у овој
јужној покрајини. По повратку у Београд одржана је и
трибина на тему „Паунд и наследници“, посвећена лику
и делу овог америчког песника, борцу против "усуре",
односно зеленашења, лихварства, али и његовим
наслеђем у данашњој Европи. На самој трибини
поменуте су многе организације из Европе које се боре
против банкстерског терора ЕУ (односно, Брисела и
његовог савезника Вашингтона), попут Хогар социал
Мадрид, ГУД, Бастион социал, као и сам Казапаунд који
носи име по овом песнику. Није изостала ни прича о
нашем путу на Косово и Метохију. Наши пријатељи из
Италије причали су о разлозима саборства између
европских народа у овим временима, што је и један од
разлога њиховог доласка на Космет. На трибини је
закључено да ће се наша борба наставити као и да ће се
наставити помагање опстанка нашег народа на Косову и
Метохији. Захваљујемо се Казапаунду на помоћи коју су
са нама однели у Осојане, мештанима Осојана који су
нам понудили смештај, као и Алберту Паладину који је
говорио у име Казапаунда на трибини у Београду.

______________________________________________________________________________
12 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ОСОЈАНЕ: ПРКОС, ПОНОС И ПАТЊА


Марко Гајиновић

За неке славни дани у спољашњег света у


тмурној српској садашњици сваком тренутку што је
– Срби опет контролишу већ и рађено. Међутим
институције у Приштини! Албанци су схватили
То је била вест која већ пар једну ствар, једини
дана одјекује у српским начин да одсеку Осојане
медијима, о великој победи од света јесте да одатле
и нашем лукавству, да истерају све Србе јер је
једног од највећих српских житељима, односно
крника држимо у шаци. Да повратницима, Осојане
нам је неко рекао да ћемо све. To село је прво у
данас оволико ликовати док које су Срби почели да
је Рамуш био у француском притвору рекли се враћају после сукоба на Космету. Обновили су
бисмо му да је тотално луд. Реалност је јако разрушено село и вратили своју заједницу у
тужна и тешка. Тешко је рећи шта је горе, да ли живот. Осојане је попут феникса, срушено је али
ликовање или то што смо „приморани“ да идемо се поново вратило у живот. Нажалост, од
руку под руку са Рамушем Харадинајем. некадашњих 2450 Срба у Осојану, данас живи
Будућност је најнеизвеснија за мале енклаве на тек десетина. Чак и после повратка у Осојане
Косову и Метохији које се осећају издано од Србима прети нова опасност – рудник који
стране Београда и упадају у све већи пасивизам. Албанци хоће да граде на делу територије села
Ипак, ове енклаве за нас из Светионика што би значило да ће цело село бити уништено а
представљају симбол отпора, ината албанским сви Срби протерани. Као што је већ речено, на
лидерима који желе истребљење српског живља Космету се етничко чишћење више не врши
на Космету. Једно од таквих места је Осојане – пушкама и бајонетима, већ актовкама. Страшна
прва повратничка енклава у Метохији. је чињеница да су неки Срби, који не живе у
Летос, у склопу хуманитарне мисије коју смо Осојану, а тамо поседују неку земљу били
остварили у сарадњи са нашим саборцима из спремни да продају своју земљу грчкој
италијанске организације Казапаунд, посетили компанији која је задужена за изградњу рудника.
смо Осојане где смо и одсели три дана. Прича о Преговори око рудника су стали али је и даље
овом селу не оставља никог равнодушним али и будућност неизвесна. И поред свега тога, поред
буди понос, поносни смо на нашу браћу која опасности да Албанци опет поваде своје бајонете
упркос свему и даље одолевају етничком или да изграде рудник, Срби у Осојану се не
чишћењу које је и данас присутно на Косову и предају. Тамо су рођени и то је њихова земља.
Метохији, само је много перфидније. Некада је Оно што смо видели на нашем путу у
протеривање Срба било у знаку ратних вихора и Осојану никога не оставља равнодушним. Ту су
бубњева албанских хорди, данас када Албанци деца, жене, стари. Очеви и мајке, браћа и сестре,
владају скоро целом јужном покрајином осмеси баке и деке. Једна заједница која не посустаје,
и лепа одела заменили су калашњикове, ножеве пример онога најбољег у српству – нашег ината
и војне униформе. Срби на Косову и Метохији и борбе без предаје. Та борба се данас води
тешко живе, тешко је наћи посао ако сте Србин, животом, јер живот Срба на Косову је једно
српска деца у неким местима морају у оклопним велико НЕ узурпаторима-терористима. Докле
транспортерима да се возе до школе, неретки су год има Срба на Косову и Метохији оно ће увек
напади. бити наше и зато је Осојане један од
Осојане није ништа другачије; оно као и све предводника борбе за опстанак Срба. Нека
енклаве зависи од добре воље Албанаца. То следећи пут људи из Београда који пишу којешта
значи да Албанци могу да одсеку цело село од о недавним догађајима у косовској политици

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 13
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

знају да они не треба ништа да се питају, већ


треба да оду на Космет и питају људе шта мисле.
Ми из Светионика им нећемо окренути леђа,
никакву терористичку косовску државу нећемо
признавати нити ћемо причати о држању
терористе у шаци. Кад га будемо држали у шаци,
тада ћемо му и судити, а до тада ћемо се ћерати
и помагати опстанак Срба на Космету. Никакви
српски министри у влади терориста нису трн у
оку „ућкама“, трн у оку су енклаве и наш отпор
узурпатору. На школи у Осојану стоји графит на
коме пише: „Јасна је порука! Није ни моје, ни
твоје, већ задужбина оних на којима споменици
стоје!“

ДАН СЛОБОДЕ
Иван Петровић

У суботу 2. септембра у Будимпешти,


мађарски огранак Генерације Идентитет (Identitás
Generáció) обележио је „Дан слободе“, сећање на
битку код Будима која се одиграла 1686. године,
када су удружене европске снаге, међу којима је
било и српских војника, задале пораз отоманској
војсци и ослободиле овај европски град после
готово век и по турске окупације. Уједно, из града
су протерани и припадници других неевропских
група који су на крилима отоманске окупације
запосели град и кињили хришћанско
становништво. Отоманском војском командовали
су Абдурахман Абди-паша Албанац и велики
везир, потурчени Пријепољац, Сари Сулејман-
паша. Да се много тога није променило од онда,
сведочи и чињеница да је управо добар део
„домаћих“ потурчењака и Албанаца продужена
рука неевропских снага који поновно маштају о
заставама са полумесецом на тврђавама
европских градова. Из тог разлога, на маршу су,
поред домаћина, и сабораца из Аустрије, Италије,
Чешке, Пољске и Словеније, била присутна и
обележја српске Босне и српског Космета,
подручја над којим се надвио црни облак који
прети да помрачи и остале делове хришћанске
Европе. На позив сабораца из Мађарске, овом
скупу присуствовало је и уредништво часописа
Идентитет и Културног клуба Светионик.

______________________________________________________________________________
14 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ТУРАНИЗАМ КАО ОРУЖЈЕ ЗАПАДНИХ МОЋНИКА


Самир Хусеин

Туранизам је једно од многих оруђа које одређеним земљама, постао интернет-феномен


служи западној обавештајној служби ради међу неедукованом омладином која често нема
остваривања сопствених циљева. И заиста, основно образовање нити разуме историју,
туранистичке групе играју значајну улогу на геополитику, лингвистику, етнологију, генетику и
страни западних обавештајаца. Један од многих антропологију.
примера, који приказује колико далеко Следбеници туранистичке геополитичке
мултинационални естаблишмент је спреман да школе бесмислица не схватају, на пример,
иде, најбоље се исказује на примеру тзв. једноставну чињеницу да јапански језик и
туранизма. алтајски језици не припадају истој групи језика,
нити су повезани. Иако заиста постоји неколико
речи у јапанском језику чије је порекло
највероватније алтајско, на исти начин можемо
рећи да постоји најмање неколико стотина
арапских речи у енглеском. Према логици
тураниста, такође би могла да се створи нека
англо-арапска братска заједница.
Туранизам захтева братство и заједницу

Испрва створен од неколико национално


настројених и високорангираних отоманских
војних званичника током њиховог боравка у
некадашњем Немачком царству (које је у другој
половини 19. века осведочило успон немачког
национализма), концепт и идеја су касније
преузети од западних обавештајаца, у првом реду
од Британаца, који су постали свесни туранизма између Мађара, Турака, Финаца, Монгола,
након успостављања контакта са Арминијусом Корејанаца, Естонаца, Казаха, Узбека, Азера,
Вамберијем, мађарским филологом, који је у то Туркмена, Татара и Јапанаца (чак у неким
време био саветник отоманском султану наводима спомињу и америчке Индијанце).
Абдулмеџиду Првом и који ће касније бити Дакле: Индијанци, Естонци, Корејанци, Турци и
повезан са лордом Палмерстоном. Јапанци; што ће рећи: главице лука, јагоде,
У туранизму, британска интелигенција је патлиџани, маслине и ананаси – једна еклектична
видела одличну прилику којом би испровоцирала смеша која би требало да осигура остатак дана у
и дестабилизовала Иран, Руску царевину и Кину купатилу захваљујући уносу контрадикторних
(углавном због чињенице да су све ове државе састојака. Шалу на страну; шта је заправо
имале туркијско-језичко становништво, често заједничко естонском протестанту, турском
различитих вероисповести), као и да се сунију, туванском шаманисти и јапанском
супростави одређеним идеолошким покретима шинтоисти? Поређења ради: Италија и Сирија су
који су сматрани опасним за њене интересе, као знатно више међусобно повезане него што су то
што су пан-сиријство и пан-иранизам. Мађарска и Турска. Обе земље, и Италија и
Од тада, туранизам је коришћен као средство Сирија, датирају још из антике. Тако су једном
манипулације и дестабилизације у великом броју приморски левантски Сиријци, познати као
сукоба широм евроазијског басена (Чеченија, Феничани, колонизовали обале јужне Италије.
Арцах, Сирија, Синкјанг, итд). Такође је, у

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 15
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

учиниле све са одређеном намером како би се


постигли циљеви које сам раније споменуо.

Као што сам раније рекао, туранизам је једно


од многих оруђа које служи западним
обавештајним структурама зарад њихових
циљева. И заиста, западни обавештајци играју на
сигурну карту у виду туранистичких група.
Све до данас, значајан број Италијана с југа Најраспрострањенији и најкориснији туранисти
земље носи ДНК који упућује на некадашње су, без трунке сумње, турски Сиви вукови (Grey
Феничане. Вековима касније, Римљани освајају Wolves / Bozkurtlar). Реч је о једној ултра-
Сирију. Не само што је Сирија постала главни националистичкој терористичкој групи, која је
снабдевач житарица у целом Римском царству, први пут формирана касних 60-их, од стране
она је такође постала и важан политички и турског пуковника Алпарслана Туркеша, и која је
правосудни центар. Упркос овоме и чињеници да деловала као оружано крило екстремно-
је Сирија колевка хришћанства (које је данас националистичке Партије националне акције
доминантна религија у Италији), као и чињеници (Nationalist Movement Party / Milliyetçi Hareket
да и данас има значајну хришћанску заједницу, Partisi). Они су можда најбоље запамћени по
није много тога урађено како би се створила нека неуспелом атентату на папу Јована Павла Другог.
етно-културолошка братска унија. Зашто? Зато Циљ организације је да обједини све туркијске
што, упркос чињеници да заиста неке везе постоје народе под једном заставом, користећи сва
(и које су чвршће него везе између средства на располагању. Тренутно, њихова
традиционално римокатоличке Мађарске и идеологија је опскурни микс радикалног пан-
предоминантно сунитске Турске, која се полако туркијски настројеног турског национализма и
претвара у тоталитарну шеријатску државу и која сунитског фундаментализма, укључујући
је наследница отоманске Турске, са којом је салафизам и вехабизам у неку руку. У последњих
Мађарска вековима била љут противник), оне неколико деценија, организација је била активна у
нису толико јаке да би се створила нека више међународних сукоба, укључујући
заједница. Али, да су политички моћници стајали Кипарску кризу из 1974. године, рат у Арцаху
иза неке такве идеје, онда би засигурно историја (укључујући данашње ескалације), Чеченски рат и
исписала друге редове. Е, то је позадина напослетку рат у Сирији, у којем помаже сиријске
туранизма – политичко оруђе којим се уобличава Туркмене, Ујгуре и друге туркијске исламистичке
шира јавност. Након година и година пропаганде, терористичке групе у њиховој борби против
испирањем мозга и манипулацијом, људи су сиријске војске.
почели да верују у приче у које нису имали појма Процењује се да је, од 2011. године, више од
или их никада не би прихватили. Људи који су 360 000 страних терориста ушло у Сирију. Иако је
вукли конце нису били неки знатижељни, већина њих дошла из околних арапских земаља,
заведени, обманути или необразовани људи који значајно је и присуство одређених туранистичких
су само хтели да експериментишу, већ најпре, реч група попут турских Сивих вукова и ујгурског
је о добро информисаним особама које су Исламског покрета источног Туркестана (East

______________________________________________________________________________
16 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Turkestan Islamic Movement). Обе групе су земаља које би требало да буду захваћене овом
тренутно активне у Алепу, Идлибу и у идеолошком бесмислицом, једино у Мађарској
латакијском пределу. Децембра 2015. године, (Јобик) и у Турској (Партија националне акције)
постоје неки следбеници, и то је миноран број у
односу на већинско јавно мњење. Такође, када је
реч о одређеним питањима, различите групе
тураниста имају супротна мишљења и уверења.

у латакијском пределу, дошло је до жестоког


сукоба између сиријске војске и турских Сивих
вукова, који је постепено заустављен фебруара
2016. године, када су сиријске снаге успеле да
ослободе скоро све области које су претходно На пример, неки мађарски туранисти отворено не
биле под окупацијом туркменских банди (где су и подносе ислам и многи су незадовољни
Сиви вукови били стационирани). Тренутно, Сиви присуством турских Сивих вукова, првенствено
вукови су веома активни на периферији Алепа зато што су блиски исламизму, али и због тога
где, готово свакодневно, учествују у жестоким што је чињеница да се приходи те организације
сукобима са сиријском војском. Исламски покрет остварују шверцом дроге и трговином људима,
источног Туркестана такође има видно присуство
у Сирији, поготово у провинцији Идлиб. У граду
Џиср ал-Шугуру смештена је колонија од преко
3500 ујгурских терориста и њихових породица,
укључујући и старије особе, који насилно
преузимају домове сиријских грађана. Као
резултат тога, сиријски грађани су били
присиљени да напусте то подручје и тако су
постали избеглице. Без икакве сумње, сукоб у
Сирији је први међународни сукоб у којем су
туранистичке групе у оволикој мери узеле
учешће, док резултати нису испунили очекивања. а да не помињемо и традиционално анти-
хришћанско и антиевропско становиште Сивих
вукова (Јобик се залаже за очување вредности
хришћанске Европе).
Најзабрињавајућа ствар, када је туранизам у
питању, јесу терористичке групе које се
надахњују том идеологијом. Оне играју изузетно
деструктивну улогу у скоро свим сукобима у
којима су били укључени (поготово рачунајући
рат у Сирији). Срећом, они увек учествују на
страни која губи или ће ускоро изгубити.

Изгледа да туранизам неће имати сјајну


перспективу, као што неки њихови следбеници
превод: Иван Петровић
очекују. Када је реч о дневној политици, од свих

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 17
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

РАДИКАЛНА „ЛЕВИЦА“ ПО ДРУГИ ПУТ У


СЛУЖБИ ИМПЕРИЈАЛИЗМА
Небојша Бабић

У Украјини су се током Евромајдана могле разних земаља, борила на страни локалних снага
уочити групе „радикалних левичара“, а на Доњецка и Луганска, њихове „колеге“ су стале
„Конференцији о будућности леве Украјине“ се на страну Десног сектора и борили су се за
спомиње и Захар Попович, који је тада одржао слободну Украјину и против „руског
говор. „Случајно“, Захар Попович се види у империјализма“.
Лондону 10. марта 2014. на видео-снимку који је
објавио „International Socialist Tendency“ и био је
водећи члан организације Опозициона левица
Украјине (LIVA), која је до свргавања
Јануковича у великој мјери била извор
информација „левичарског и аутономног
Мајдана, који се залагао за друштвену
револуцију у Украјини“. Ову организацију грчки
огранак организације IST представљао је као
„антикапиталистичку струју у Украјини“.
Међутим, то је иста организација коју воде горе
споменути људи који су напредовали у Четвртој
интернационали.
Захар Попович је и човек који је лично
отишао с црвеном заставом на Евромајдан, чак и
ако су радикални националисти и неонацисти
тамо имали пуно веће снаге од Левог сектора.
„Ова револуција је била различита од
Наранџасте револуције 2004. Ова револуција је
јача!“, узвикивао је човек с црвеном заставом
који је касније поносно дао интервју за Четврту
интернационалу или, ако хоћете прецизније, за
USEC. Ову апсурдну ситуацију набоље дочарава
Касније je ова, a и сличне групе, успела интервју са украјинским марксистом и војником
уверити европске „радикалне левичаре“ да се који се бори у Донбасу, а који је објавио
боре против руске агресије и средином 2014. и енглеско издање интернет портала The Ukraine
током 2015. могли су се видети у редовима Solidarity Campaign.
Националне гарде, којој су се придружили Након Украјине на реду је Сирија. Исту
припадници европских „антифашистичких” и необјашњиву ситуацију видимо данас на северу
„левичарских“ покрета. Међутим, то није било Сирије, иако она, уз оволику количину
случајно, већ последица системске пропаганде, уопште не чуди. Међутим,
индоктринације и инфилтрације припадника необјашњиво је да млади радикални левичари и
обавештајних служби у сам врх европске анархисти не разумеју да се у редовима
ванинституционалне левице, чак и оне „Интернационалног слободарског батаљона“ у
„радикалне“. Последица свега је била да смо у Сирији као корисни идиоти заправо боре за
време највећег сукоба у Донбасу имали „антифа интересе Сједињених Држава, Израела и
групе“ на обе стране. И док се Саудијске Арабије. Како пише Адам Гери, тзв.
„Интернационална бригада“, која је заправо „International Freedom Battalion“ је састављен од
била скупина од неколико десетина бораца из људи који тврде да су следбеници радикалне

______________________________________________________________________________
18 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

левичарске идеологије, док се у ствари боре за као маоисти, други су наводно анархисти,
геополитичке интересе Сједињених Држава, лењинисти, троцкисти и шта све не. Тврде како
Израела и Саудијске Арабије. Како је могуће да су се дошли борити против терориста Исламске
се припадници левице и крајње левице активно државе и да током те борбе остваре свој
боре на страни једне етничке скупине која жели револуционарни сан. Но, што на то кажу земље
дестабилизоваати и поделити земљу и која се које су погођене курдским национализмом и које
отворено изјашњава против владе у Дамаску, су под маском марксизма погођене курдском
која је по природи социјалистичка и националистичком побуном?
антиимперијалистичка? Ако говоримо о
сиријском социјализму, њега у првом реду
морамо оцењивати као Арапи, а не из
перспективе просечног Европљанина, па тек
онда дати оцену да ли је сиријска ба’атистичка
влада социјалистичка или није? Сиријци и многи
други Арапи ће рећи да њихова арапска верзија
Баас-социјализма то јесте, иако има мањкавости
које треба поправити. Но, део европске
„радикалне левице” то не препознаје и у улози
посредничких снага на северу Сирије се боре за
САД, подржани су од стране Израела и
спонзорирани су од терористичке вехабијске Турска је једна од њих, али је она на курдску
краљевине Саудијске Арабије. Дакле, оно што побуну одговорила бруталним геноцидом. За
смо раније имали у Украјини, данас видимо у Ирак су САД, Израел и Ријад припремили
Сирији, откад је 2015. формиран сценарио поделе на три етничке независне
„Интернационални слободарски батаљон“. државе, иако за сада још увек говоре о
„конфедерацији“. Међутим, у Сирији и Ирану су
Курди дословно и у сваком смислу етничка
мањина. Помагати онима који под изговором
борбе против тероризма играју на карту курдског
сепаратизма значи сврстати се на страну
злокобних империјалистичких планова, које су
Курди прихватили само због неправде јер су
након Првог светског рата остали без своје
националне државе. Због вере у борбу против
терориста Исламске државе многи у свету верују
да је „Интернационални слободарски батаљон“
на правој страни. Но, њихове активности
доказују да је све лаж. Управо ових дана је
Почевши од 2015. године, борци радикалне коначно потврђено да су курдске оружане групе,
левице су наоружавани у Турској, од стране које чине СДФ снаге, непријатељи сиријске
Француске, Сједињених Држава, Велике државе. Јасно су рекли да желе заузети и готово
Британије, Шпаније и других земаља и почели су сигурно припојити територије Сирије које су
долазити у Сирију где су се борили на страни заузели у борбама против ИСИЛ-а. Дакле, Курди
курдских YPG снага. На јутјубу су објављивали су окосница СДФ снага и боре се на страни
снимке крваве деце и маскиране мушкарце с класичног америчког империјализма, исте врсте
оружјем и „антифа“ симболима. Наравно, порука империјализма против којег се европска
је више него јасна: они се боре „против радикална левица бори од када постоји. Овде
тероризма, за спас сиријске деце и једнака права нешто није у реду и неко је озбиљно побркао
за све“. Међу борцима су припадници скупина ствари.
који тврде да су следбеници „радикалне Имамо сиријску владу која се противи
левичарске идеологије“. Неки се представљају страном уплитању у послове суверених држава.

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 19
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Сиријска влада је успоставила секуларни систем владајућа Арапска социјалистичка странка Баас
у којем се све верске и етничке скупине Сирије, која је социјалистичка и није
третирају једнако, укључујући мушкарце и жене. клерикална, али ту си и Комунистичка партија
Због опасности од етничких сукоба забрањене су Сирије, Сиријска социјал-националистичка
странке које у имену имају етнички или верски странка (ССНП), потом марксистичко-
предзнак. То је Сирија која се годинама опире лењинистичка јединица „Muqawama Suriy“
америчкој хегемонији, израелској агресији, а која Михрала Урала и бројне друге провладине
није усвојила неолиберални економски поредак, странке, организације и јединице.
иако је могуће приватно предузетништво, али се Дакле, уместо да се „Интернационални
пре свега одупире најезди салафистичког слободарски батаљон“ придружи једној од ових
тероризма и клерикализма, скоро све за шта се јединица и подржи владину борбу против
дефакто бори „Интернационални слободарски тероризма и империјализма, западни „радикални
батаљон“. Чак и када би успео овај пројекат са левичари“ су одабрали пут јединства с
сиријским Курдистаном, он се у економском неолибералним, неоимперијалистичким и
смислу ни по чему не би разликовао од корпоративним снагама. Они позивају на
Барзанијевог ирачког неолибералног „револуцију“, а појма немају да ја Дамаск
капиталистичког Курдистана. „револуцију“ спровео давних 80-их, када је
прекинуо све везе с Међународним монетарним
фондом и земљу и друштво кренуо градити
властитим снагама и средствима. Но, ови борци
су одабрали стати на страну америчке
корпоративне „револуције“, подупрети
проширење Израела и помоћи просаудијском
вехабијском олошу да преживи дан више, јер је
сваки напад на владине снаге уједно и потпора
Исламској држави.
Једино питање је шта ће бити с овим
„револуционарима“ једном кад се врате у
Док западне владе осуђују сиријску владу без Европу, а шта с милитантима Исламске државе?
икакве основе, на другој страни пљуште похвале Могуће је да ће се први суочити са санкцијама,
за радикалним левичарским групама и курдским зависно од законодавства сваке од земаља, а
YPG снагама, који нису ништа друго него заведене исламистичке милитанте чека програм
корисни идиоти у служби америчког дерадикализације и ресоцијализације.
империјализма, израелског пројекта и снова о
регионалном утицају и доминацији саудијског
www.logicno.com
режима. Занимљиво је како се прећуткује

Поменута трибина „Паунд и наследници“ отпочела је минутом ћутања,


чиме је одата почаст Димитрију Саши Јојићу, српском добровољцу који је
погинуо као припадник руске војске на ратишту у Сирији приликом сукоба
са снагама тзв. Исламске државе. Пре сиријског ратишта, Саша је био
добровољац и у редовима оружаних снага Новорусије. Неко ће се запитати
„шта је овај Србин имао да тражи чак тамо?“, но чињеница је да Сирија
води готово идентичну борбу као што је био случај са српским народом 90их
– одбрамбени рат против исламиста и западњачких експонената. Јер, као
што нас учи Јулијус Евола: „Крв хероја је ближа Богу од мастила филозофа
и молитви верника.“ Саша, вечна ти слава!

______________________________________________________________________________
20 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

АКТУЕЛНОСТ САДЕОВЕ БОРБЕ


Стивен Сахјуни

Политичар Антун Саде био је предводник изражено клерикална нација и заједница. У


секуларизације у Сирији, заговаравши одвојеност политичкој сфери, нација је разбијена на религије
религије и политике, у циљу остваривања великог и верске групе. Председник (у Либану – прим.
националног јединства. Али, његово секуларно прев) мора да буде маронит-католик, премијер из
друштво бивало би на удару од стране западних редова сунитских муслимана, а председник
сила које су покушавале да победе и подјарме парламента мора да буде из заједнице Друза.
земљу. Религијско или верско опредељење није изабрано
Филозоф и политичар Антун Саде био је слободном вољом, већ је наметнуто рођењем.
истински визионар. Иако је окончао живот 1949. Стране силе, у циљу стварања хаоса на Блиском
године, предвидео је сукобе и ратове који се истоку, дуго се користе тактиком иницирања
дешавају данас у Сирији и на Блиском истоку. сукоба на верској основи, хушкајући једну
групацију на другу, водећи се логиком „завади па
владај“. САД и НАТО се увелико служе овом
тактиком када је реч о Ираку, Сирији и Либану.

Године 1932. основао је Сиријску социјал- Званичан лого ССНП-а јесте „завба“, симбол
националистичку партију (ССНП), што ће који је изведен из месопотамијске уметности.
резултовати његовим хапшењем три године Црвени вртложни симбол представља проливену
касније. То ће бити прво у низу затварања која су крв ратника-мученика партије, док црни круг
уследила у периоду до 1937. године. Међутим, симболизује мрачно доба верског фундаме-
заточеништво га неће спречити да употпуни нтализма и колонијалног угњетавања. У складу са
идеологију ССНП-а, те ће тако у затвору својом идеологијом, Саде се супроставио
написати три књиге: „Успон нација“, „Тумачење колонизацији која је поделила велику Сирију.
принципа“ и „Успон сиријске нације“. Рукопис Његова идеологија је промовисала тезу о
треће књиге је отет од стране француске власти и „природној Сирији“, која би обухватала терито-
држи се под кључем у Лувру, исто као и у рију Плодног полумесеца, укључујући планине
периоду Садеовог заточеништва. Таурус и Загрос, па све до Суецког канала и
Један од стубова његове идеологије јесте Црвеног мора, преко Синаја и Акапског залива до
секуларизам. Заговарао је потпуну одвојеност Медитеранског мора, укључујући Кипар, и даље
религије и политике, као основног услова за до Арабијске пустиње и Персијског залива. Саде
истинским националним јединством. Ценио је је сиријску историју повезивао са древним
различитост, изрекавши „свака нација је Феничанима, Хананцима, Асирцима и
састављена од различитих расних група и ниједна Вавилонцима, верујући да је народ Сирије
од њих (нација) није производ једне расе или превазишао верске поделе. За њега, географија, а
једног посебног племена“. Али, у годинама након не религија или етнос, одређивала је нацију.
његове смрти, Садеов родни Либан постаће Осећао је да је Сирија историјски, географски и

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 21
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

нашег непријатеља? Морамо да будемо јаки, јер,


у противном, непријатељ ће нас појести живе.
Поготово, наша заједница губи јединство које је
постојало и зато је Сирија олако подељена, а тај
процес се наставља до данас. У нашем јединству
они виде опасност за њихове планове“.
Године 1920. Саде је гледао турско отимање
северозападног дела сиријске територије. Данас,
2017. године, сведоци смо историје која се
понавља, по много чему онако како је предвидео.
На пример, у говору који је одржао у Алепу 1948,
истакао је: „Пред нашим очима јавља се још једна
културолошки различита од остатка арапског опасност. То је опасност од Курдистана и
света. Саде је био сведок краја Првог светског стварања курдистанске државе. Стране земље
рата, чиме је Сирија насилно подељена на мале стоје иза овог плана како би направиле хаос на
државе, а један део сиријске територије припао је Блиском истоку. Оснивањем државе под називом
и Турској. Либан је одвојен од Сирије и Курдистан, ове стране земље би топове усмериле
проглашен је за самосталну државу 1920. године. на Турску. Немојте да мислите да је само
У наредном периоду, од 1920. до 1946. године, Палестина у опасности. Опасност постоји свуда
Сирија ће претрпети бруталну и репресивну унаоколо наше нације“.
француску војну окупацију. Ово партиционисање
је поново актуелно, како је и објављено у
овогодишњем чланку „Executive Intelligence
Review“: „Према речима Џозефа Данфорда,
председника Здруженог генералштаба САД-а,
подела Сирије је један од њихових планова. `Како
коалиција под вођством САД-а подржава локалне
снаге да заузму Раку`, наводи Данфорд, `још један
напор биће уложен у успостављању владајућег
органа који ће преузети Раку када она буде
заузета. Та власт ће подстакнути арапске лидере
из Раке и такође ће радити на успостављању
безбедносне службе састављене од локалних
кадрова, тако да ће напори за стабилизацијом
пратити одузимање Раке.`“
Нацрт о подели Сирије – прошлост и
садашњост. Саде није био пријатељ Турске, јер је
у његовим очима представљала репресивну силу Сукоби у Ираку, Сирији и Турској створили
одлучну да Сирију припоји себи. Тако ће, 1937. су замршено клупко међу курдским политичким и
године, у новинама „Al-Nahdhah“ написати: војним организацијама. Процењује се да 25 до 35
„Турци су узели Искендерун, пропагирају да је то милиона Курда живи у Турској, Ираку, Сирији и
турски град, шире своју идеологију у њему, Ирану, а уједно се налазе у центру неколико
називају га турским именом и неће се на томе сукоба који сада преобличавају Блиски исток. На
задржати – желеће да преузму Алепо и Ал пример, Курдистанска радничка партија (ПКК)
Џазиру“. Само годину дана касније, за исте водила је готово четрдесетогодишњу борбу
новине, Саде ће написати: „Турска је најближа, против турске државе, што је довело до погибије
најјача и најопаснија земља која нас гледа са око 40 000 људи. У Сирији, Курди су пуноправни
похлепним очима. Она чека прави тренутак како грађани Сирије и, у секуларном и грађанском
би, у кризном периоду по Сирију, преузела правном уређењу, уживају сва права као и остали
политичко преимућство над њом. Стога, шта је Сиријци. Сирија се састоји од мноштва верских и
наша дужност пошто смо спознали грамзивост етничких група и сви они су пуноправни грађани,

______________________________________________________________________________
22 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

укључујући и омању јеврејску заједницу. Првог маја 1924. магазин „San Paolo“ објавиће
Међутим, део сиријских Курда је, у хаосу који је његов чланак под називом „Суноврат САД-а из
створен од стране спољних фактора, увидео света човечанства“. У тексту је написано:
шансу за остваривањем својих циљева, а науштрб „Изгледа да је сјај долара ослепео Американце.
својих комшија. Из тог разлога они нападају друге нације, које су
Садеово упозорење на успон ционизма. можда и биле лојалне САД-у и са којима су били
Током свог живота, Саде је видео како јеврејски савезници. Запад је пропао и потпуно је
имигранти из Европе долазе у Палестину са банкротирао. САД је бацио рукавицу у лице
ционистичким планом за формирањем јеврејске нацијама, чак и онима које су биле лојалне и
државе. Јеврејска држава Израел је проглашена пријатељски настројене према САД-у. Неке од
1948. године, након чега ће убрзо и Саде бити ових нација су дале велики број својих синова у
погубљен. Саде је упозоравао на успон Израела. светском рату као савезници САД-а“.
Тврдио је да ционисти не представљају само Данас империје – сутра пепео. Грамзиве
проблем за Палестину, већ и за Либан, Сирију и силе су, још од времена Отоманске империје, од
Ирак. Године 1938. изјављује да се ционисти неће Француске и Енглеске након Првог светског рата,
задовољити само Палестином, већ ће заправо до САД-а, Израела и држава Арапског
желети да се рашире и на регион. „Циљ ССНП-а (Персијског – прим. прев) залива, настојале да
јесте да ради на спасавању Палестине од раскомадају Сирију. Саде је, својевремено, тежио
грамзивих циониста, и спасавање Палестине да се супростави оним силама које су угрожавале
треба да буде и циљ Либана, а не само Палестине. његову земљу. Ти напори су окончани 8. јула
Ционизам је опасност по читав регион“, изрекао 1949. године, када је погубљен, јер је постао
је 2. марта 1947. године. претња по геополитичке циљеве непријатељских
земаља. За „Al-Nahdhah” 15. октобра 1937. је
написао: „Наша идеологија је у екстремном
вехабизму, који се шири арапским заливом,
пронашла непријатеља. Вехабизам је непријатељ
хришћана, сунита и шиита. Представља опасност
за све нације около Саудијске Арабије, а поготово
за сиријску нацију. То није само економска
опасност или окупација, већ је у питању саудијска
краљевска породица која ради на изазивању рата
унутар Сирије, Либана и Палестине, а уз учешће
својих посредника на терену који помоћу медија,
политичара и клерикалаца шире вехабизам и
По питању садашњег сукоба у Сирији, његове интересе“.
Израел подржава исламске терористе који се боре Саде је одрастао у периоду тиранске
за свргавање режима. То одговара израелским окупације своје домовине од стране спољне силе.
интересима у Сирији, што је довело до тога да чак Његова визионарска идеологија дотакла се
и у својим болницама пружају помоћ рањеним питања која су и данас актуелна, без обзира што
исламским терористима. су написана пре скоро 100 година. Његова звона
Са отоманским поразом 1918. године, арапске упозорења о потенцијалним претњама по Сирију
земље су се нашле подељене на француске и и Блиски исток и даље оглашавају истину. А
британске поседе, на основу Сајс-Пикотовог краљевства изграђена на пешчаном Блиском
споразума из 1916. Либан је пао под протекторат истоку, заједно са њиховим западним менторима,
Француске, и у септембру 1920. биће уоквирене једног дана у вихору могу да одувају врући
границе данашњег Либана. То се дешавало у пустињски ветрови.
времену када је Саде завршио школовање у
Либану, након чега ће едукацију наставити у превод: Иван Петровић
САД-у, а годину дана касније, 1921, и у Бразилу.

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 23
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

МАНИФЕСТ ЗА ЕВРОПСКУ ОБНОВУ (I део)


Алан де Беноа, Шарл Шампетје

Француска (европска) „Нова десница“ рођена Овај манифест сажима


је 1968. Она није политички покрет, него скуп све наведене проблеме.
мислилаца и школа мишљења. Више од тридесет Његов први део (Невоље)
година, књигама и часописима, разговорима и представља критичку
конференцијама, семинарима и летњим школама, анализу садашњости,
француска „Нова десница“ покушала је други део (Темељи)
обликовати метаполитичку перспективу. приказује виђење човека и
Метаполитика не значи вођење политике другим света. Оба дела манифеста
средствима. Она није ни „стратегија“ чији је циљ надахнута су мултиди-
наметнути интелектуалну хегемонију, нити је сциплинарним приступом
покушај дискредитовања других могућих који доводи у питање
стајалишта или планова. Метаполитика се већину данашњих
искључиво темељи на претпоставци да идеје интелектуалних антитеза.
имају кључну улогу у колективној свести и, Племенски и глобални
уопштено, у људској историји. Хераклит, приступ, национализам и интернационализам,
Аристотел, Свети Августин, Тома Аквински, Рене либерализам и марксизам, индивидуализам и
Декарт, Имануел Кант, Адам Смит и Карл Маркс колективизам, прогресивизам и конзервативизам,
су својим делима подстакли кључне револуције, све ове вредности са идентичном самозадо-
чији се учинак осећа и данас. Историја је вољном логиком искључују из разматрања све
последица људске воље и деловања, али увек у оно што се налази између њих. Цео век ове
склопу уверења, веровања и представа која дају наметнуте супротности онемогућавале су
смисао и смер. Циљ француске „Нове деснице“ је разумевање онога што је кључно – саму величину
да допринесе обнови ових друштвено- кризе која тражи радикалну обнову начина
историјских представа. мишљења, одлучивања и деловања. Зато су јалови
Управо данас метаполитички подстицај покушаји да се радикална обнова тражи у ономе
темељи се на размишљању о еволуцији западних што је већ речено. Но, француска „Нова десница“
друштава у перспективи доласка 21. века. На позајмила је идеје из различитих теоријских
једној страни постоји растућа немоћ политичких извора. Она није оклевала присвојити оно што се
странака, синдиката, влада и класичних облика чини вредним у свим мисаоним струјама. Такав
освајања и спровођења политичке моћи, док је на трансверзални приступ изазвао је бес чувара
другој страни видљива застарелост свих антитеза устаљених начина размишљања који желе трајно
(при чему се на првом и најважнијем месту одржати идеолошке ортодоксије и тако
налази подела на лвицу и десницу) које су парализирати сваку нову синтезу која би могла
карактерисале модернизам. Усто, дошло је до угрозити постојеће вредности.
невиђене експлозије знања, које се шири не Од самога почетка, француска „Нова
марећи за последице. У свету у којем су десница“ зближила је особе које су биле
затворени ентитети замењени међусобно заинтересоване за учествовање у развитку
повезаним мрежама са наглашено нејасним заједнице. У Француској, као и у другим
референтним тачкама, метаполитичко деловање државама, Нова десница представља заједницу
жели, надилазећи политичке поделе, новом рада и размишљања. Њени чланови нису нужно
синтезом обновити трансверзални начин интелектуалци, али сви су на овај или онај начин
мишљења и, коначно, проучити сва подручја заинтересовани за сукоб идеја. Трећи део овог
знања како би се могао предложити кохерентан манифеста (Гледишта) заузима стајалиште према
светоназор. То је био циљ француске „Нове тренутним проблемима и расправама и
деснице“ у протеклом раздобљу, и то више од будућности народа и цивилизације.
тридесет година.

______________________________________________________________________________
24 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ПРВИ ДЕО – НЕВОЉЕ: На првом и Различите постојеће филозофске школе


најважнијем месту свака критичка мисао модернизма, иако су међусобно често супро-
покушава да објасни време у којем је настала. стављене, слажу се око једног – постоји
Наша садашњост кључно је раздобље, преломна јединствени и општеприхватљив одговор за све
тачка или „интеррегнум” коју обележава један друштвене, моралне и политичке проблеме.
главни проблем – крај модернизма. Човечанство се схвата као скуп рационалних
Шта је модернизам? Модернизам означава појединаца који су, личним интересима,
политички и филозофски покрет у последња три моралним уверењем, пријатељством, па и
века западне историје, у првом реду пет страхом, позвани да остваре своје јединство у
конвергентних процеса: индивидуализација која историји. У таквом схватању различитост света
је остварена разарањем старих облика заједничког постаје препрека, а све што разликује људе
живота; омасовљеност која је остварена сматра се инцидентним, неизвесним, застарелим,
прихватањем нормираног понашања и начина па чак и опасним. У мери у којој је модернизам не
живота; десакрализација која је настала када су само скуп идеја него и начин деловања, он на
велике верске проповеди замењене научним сваки могући начин покушава искоренити
објашњењима света; рационализација која значи појединце из њихових индивидуалних заједница и
превласт разума, слободног тржишта и техничке подредити их универзалном начину удруживања.
делотворности и, коначно, универзалност, која је У пракси је најделотворнији начин да се ово
остварена глобалним ширењем модела друштва оствари било тржиште.
које је имплицитно наметнуто као искључиви Криза модернизма. Модернизам је
рационални избор и самим тим супериоран било доминантно представљен жељом за слободом и
каквој алтернативи. једнакошћу. Ове две темељне вредности су
Модернизам има дубоке корене. Углавном издане. Појединци су одсечени од заједница које
представља секуларизацију идеја и представа које су их штитиле и давале смисао и облик њиховом
су преузете из хришћанске метафизике које се постојању. Зато су данас на удару крупног
шире у световни живот након одбацивања било механизма доминације и одлучивања, и њихове
какве трансцедентне димензије. Заправо, у су слободе углавном формалне. Појединци трпе
хришћанству се могу наћи корени великих глобалну моћ тржишта, техничких наука и
промена које су створиле секуларне идеологије комуникација и никада нису у стању сами
прве постреволуционарне ере. Индивидуализам је утицати на своју судбину. Обећање једнакости
већ био присутан у представи о личном спасењу, издано је на два начина – комунизам је издао
као и у интимном и повлашћеном односу између једнакост успостављајући у историји најкрво-
појединца и Бога који надилази било какав однос жедније тоталитарне режиме; капитализам је
који постоји на земаљском свету. Егалитаризам је омаловажио једнакост дајући легитимитет
утемељен у идеји да је спасење подједнако најомраженијим друштвеним и економским
приступачан целом људском роду јер сваки неједнакостима које су почињене управо у име
појединац има душу чију апсолутну вредност једнакости. Модернизам заговара права, а ни на
дели целокупно човечанство. Тежња за напретком који начин не осигурава механизам за њихову
рођена је у идеји да историја има почетну тачку и употребу. Такође повећава постојеће потребе и
нужан крај и да се историја уопштено развија по непрекидно ствара нове, а уједно потребе може
божанском плану. Коначно, универзализам је задовољити само мањина, што повећава
природни израз религије која тврди да незадовољство и срџбу свих осталих. У односу на
представља истину коју, зато јер вреди за свако идеологију напретка, која се слаже с човековим
људско биће, они морају и прихватити. Усто, очекивањима, потхрањујући обећање о свету који
савремени политички живот темељи се на се стално побољшава, он је у дубокој кризи.
секуларизованим теолошким поставкама. Данас је Заправо, будућност се чини непредвидивом, она
хришћанство сведено на једно од постојећих више не нуди наду, него застрашује готово
мишљења и несвесно је постало жртва покрета свакога. Сваки нараштај суочава се са светом
које је изнедрило хришћанство. У историји различитим од онога у којем је живео претходни
Запада хришћанство је постало религија која нараштај. Уз убрзану промену начина живота,
отвара пут напуштању религије. односно номоса, сталне новине омаловажавају

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 25
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

претходне нараштаје и њихова искуства. То не друштава, а будући да на то не могу понудити


ствара срећу, него осећај јада. никакав нови одговор, заговорници доминанте
,,Крај идеологија“. То је израз којим се жели идеологије присиљени су изражавати се у
означити историјска исцрпљеност великих испразним фразама које су тако честе у медијима
масовних проповеди које су утемељене у у свету којем прети имплозија. Управо имплозија,
либерализму, социјализму, комунизму, национа- а не експлозија, јер модернизам неће бити
лизму, фашизму и, коначно, нацизму. У 20. веку превладан великим сумраком (grand soir, световна
одзвонило је већини ових доктрина чије су варијанта новог доласка Исуса Христа), него
стварне последице геноцид, етничко чишћење и појављивањем на хиљаде нових светала, тј.
масовна убиства, тотални ратови између нација и рођењем суверених простора који су ослобођени
трајна супростављеност између појединаца, превласти модернизма. Модернизам неће бити
еколошке катастрофе, друштвени хаос и губитак надвладан повратком у прошлост, него одређеним
свих битних потпорних тачака. Уништавање премодерним вредностима у превладавајућој
живог света због остваривања циљева, постмодерној димензији. Искључиво по цену
економског раста и материјалног развоја довели такве радикалне реорганизације могу се залечити
су до невиђеног осиромашења духа и ширења тренутне аномалије и нихилизам.
узнемирености повезане са животом у увек Либерализам – главни непријатељ.
неизвесној садашњости, у свету који је ослобођен Либерализам је саздао доминанту идеологију
прошлости и будућности. Због тога је модернизам модернизма. Он се први појавио и задњи ће
изнедрио најиспразнију цивилизацију коју је нестати. У почетку је либерална мисао
човечанство икада имало; језик пропаганде супротстављала аутономну економију моралу,
постао је парадигма целокупне друштвене политици и друштву из којег је изворно потицала.
комуникације; наметнут је примат новца; човек је Касније је либерализам претворио комерцијалну
претворен у објекат размене у контексту себичног вредност у темељ заједничког живота. Изум
хедонизма; технологија је заплела живи свет у „пренства количине“ означио је прелаз из
мрежу рационализма – свет испуњен делинкве- тржишне економије у тржишна друштва, тј.
нцијом, насиљем и нељудскошћу, у којем је човек ширењем закона комерцијалне размене, који су
у рату сам са собом и у рату против свих других, вођени „невидљивом руком“, присутни у свим
тј. у нестварном свету дрога, виртуелне областима живота. С друге стране, либерализам је
стварности и разоноде промовисане у медијима; у изазвао модерни индивидуализам. То је учинио
којем је село напуштено науштрб предграђа, у користећи лажну антропологију и нормативно
којима се уопште не може живети, и виђење засновано на једнодимензионалном
монструозних велеградова, где се усамљени човеку који вуче своја „неотуђива права“ из своје,
појединац стапа у анонимну и непријатељску у суштини, асоцијалне природе, при чему жели
масу, док традиционална друштвена, политичка и остварити свој лични интерес елиминушући
верска разматрања постају све више несигурна и захтеве који се не воде квантитативним
безлична. вредностима и врлинама које нису повезане с
Општа криза показује да се модернизам рационалним прорачуном.
приближава крају, управо у тренутку када се Двојни индивидуалистички и економски
универзалистичка утопија, коју је модернизам и замах следи дарвиновски поглед на друштво, а
успоставио, спрема постати стварност у облику он, у коначној анализи, сужава друштвени живот
либералне глобализације. Крај 20. века означава у опште такмичење, у нову варијанту „рата свих
крај модернизма и почетак постмодерности коју против свију” како би били изабрани „најбољи“.
карактерише читав низ нових тема: заокупљеност Ако се и занемари да је „чисто и идеално“
екологијом, брига за квалитет живота, улога такмичење заправо мит, јер су увек постојали
„племена“ и „мрежа“, обнављање заједница, односи моћи, такав светоназор не говори
политика заједничких идентитета, повећање апсолутно ништа о вредностима изабраног. У
унутардржавних и међудржавних сукоба, повра- еволуцији су најспособнији преживели. Али
так друштвеног насиља, слабљење успостављених човек не може бити задовољан пуким
религија, повећани отпор друштвеном елитизму преживљавањем, због тога он уређује свој живот
итд. Посматрајући нарастајућу болест савремених

______________________________________________________________________________
26 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

у хијерархију вредности према којима су неодговорност, претварајући чланове друштва у


либерали, како тврде, неутрални. ништа више од прималаца јавне помоћи који
Током 20. века негативне одлике либерализма више не желе да сруше либерални систем, него
подстакле су легитимну реакцију: појаву искључиво настоје да неограничено црпе права за
социјалистичког покрета. Но, под утицајем која ништа не дају.
марксизма овај покрет кренуо је погрешним И на крају, либерализам негира посебност
смером. Без обзира на међусобно непријатељство, политичког деловања, што увек имплицира
либерализам и марксизам у суштини припадају самовољност одлучивања и плурализам циљева.
истој сфери и оба покрета су наследници просве- Из такве тачке гледишта појам „либерална
титељске мисли. Њима су заједнички индиви- политика“ сама по себи садржи противречност.
дуализам, чак и исти универзални егалитаризам, Настојећи да успостави друштвене везе на
истоветни рационализам, примат економије, исти темељу теорије рационалног избора који своди
нагласак на еманципацијској вредности рада, иста право грађанства на сврсисходноост, он завршава
вера у напредак, иста идеја о крају историје. У у томе да технички стручњаци идеалним
готово сваком погледу либерализам је делотво- „научним“ приступом управљају глобалним
рније остварио циљеве које дели с марксизмом: друштвом. Либерална држава тежи паралелним
брисање колективних идентитета и традициона- циљевима, односно, она се суздржава предложити
лних култура, разочараност светом и модел доброг живота, а истовремено жели
универзализам система производње. неутрализовати сукобе који су урођени у различи-
Разорно деловање тржишта подстакло је тости друштвеног живота. То чини спроводећи
пораст државне социјалне бриге. Кроз историју мере које су усмерене на одређивање, искључиво
тржиште и држава су били равноправни, а држава правном процедуром, онога што је праведно, а не
је закону новца желела подредити компактну онога што је добро. Подручје јавног претвара се у
нетржишну размену међу заједницама, како би подручје приватног, док је представничка
јединствени економски простор претворила у демократија сужена на тржиште у којем је понуда
средство за остварење своје моћи. Распад веза све више ограничена (наликовање програма и
међу заједницама, подстакнут комерцијализаци- приближавање различитих политичких смерова),
јом друштвеног живота, наметнуо је прогресивно а потражња све мање и мање мотивисана
јачање државне социјалне помоћи којој је (неизлазак на изборе).
поверена прерасподела нужна због ублажавања У доба глобализације либерализам се више не
слабости које традиционални облици солидарно- представља као идеологија, него као глобални
сти више нису могли разрешити. Уопште не систем производње и репродукције људи и
спречавајући либерализам, државна интервенција добара, уз додатак хипермодернизма људских
допустила му је да се развија, истовремено права. У свом економском, политичком и
избегавајући крах друштва успостављањем моралном облику либерализам представља среди-
сигурности и стабилности које су нужне за шњи блок идеја модернизма који је завршен. Због
размену. Заузврат је државна социјална помоћ, тога је он главна препрека било чему што прети
која је у суштини апстрактна, анонимна и да га надвлада.
затамњена структура прерасподеле, раширила

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 27
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

НАЦИОНАЛИЗАМ И КЛАСНА БОРБА


Ежен Монсалва

Данас, десница проналази себе у револуцио- имао много слуха за нове левичаре попут
нарном контексту. Сви механизми власти су у Данијела Кон-Бендита. Данас, Француска кому-
рукама непријатељске елите. Економија, влада и нистичка партија подржава имиграцију, геј
академија су искључиво у рукама корпоративних бракове и друге интересе разузданих група, што
интернационалиста. је углавном не разликује од других социјал-
У својој економској димензији, капитал је либералних странака у земљи. У овом случају,
устројен против интереса националиста, тради- француска десница се прилагодила на нове
ционалних религија и радника. Капитал је политичке реалности боље него француска
интернационалан, док су обични људи родољу- левица. Они су допрли до напуштених францу-
биви. Капитал нема домовину. Може се кретати и ских радника нудећи националну економску
носити богатство са собом где год му одговара и теорију, као један вид борбе против глобалне
нема потребу да буде привржен једној нацији. плутократије.
Као што Алан Сорал примећује у есеју „Класна Још много тога је потребно да се уради. Савез
борба унутар социјализма“: „Интернационализам, патриота и радништва је још увек на почетном
који је главна карактеристика путујућих елита и ступњу. Штавише, већи део кривице још увек
номадских манипулатора, обавља послове изнад лежи на десници. Левица је учинила све у својој
домашаја људи који су, из практичних разлога, моћи да покаже да више не мари за обичног
прилично непомични и укорењени“. Стога, рат човека. Она је пљунула на његову веру, државу,
класа је такође и рат култура. Културолошка породицу и на све што сматра светим. Левица је
глобализација и економска глобализација иду постала преокупирана бригом за питања расних и
руку под руку. Једино капиталу то иде у прилог. сексуалних мањина, што уопште не дотиче
Борбене линије су оформљене: либерални, просечног радника у транзицији.
капиталистички интернационалци против конзе- У хвалоспеву синдикалном лидеру Бобу
рвативних, народних националиста. Наравно, ови Кроуу, колумнист Спектатора Ед Вест је изрекао:
други треба да се још организују на начин на који „Смешно је да већина оних који себе сматрају
су се ови први оформили. левичарима у неку руку или који се држе
Један зрачак наде на десници је поновно политичке коректности, немају никаквих симпа-
утврђивање економске политике (француског) тија према штрајкачима из лондонског метроа...
Националног фронта, која се кретала од То је чудна ствар. Судећи по јавном мњењу,
неолиберализма касних 1970-их и 1980-их, до већина левичара је више заинтересована за
протекционизма. На тај начин, они су привукли расправу о интерсекционалности или микро-
патриотски настројено радништво Француске. агресијама, или за дебату о сопственим генитали-
Данас, значајан број главних чланова левичарских јама, безначајним глупостима на које ће се будуће
синдиката подржава Национални фронт. Фра- генерације смејати“. Уистину, данашње левича-
нцуски левичарски часопис „L’Humanité“ објавио рске елите су отуђене од радничке класе, на истој
је анкету према којој 1/3 Радничке снаге (Force разини као и њој претпостављени непријатељи –
Ouvrière) подржава Национални фронт, док је плутократе, који су спремни да је замене
одмах затим Синдикална солидарна унија мештанима из земаља трећег света, који би им
(l’Union Syndicale Solidaires) са 27% и Генерална били захвални. У светлу ове огромне издаје,
конфедерација рада (Confé-dération Générale du десница није успела да искористи шансу, мимо
Travail) са 22%. Овај потез се може приписати онога што изгледа нешто више од пуког
помирењу радништва и Националног фронта, док снобизма. Чак у „алтернативним“ десним круго-
се напуштање класне борбе од стране левице не вима, интелектуалци посматрају себе као
може занемарити. Француска комунистичка аристократе од пера који одбијају да се удруже са
партија под вођством Жоржа Маршеа супро- плебсом. Али, историји су познати многи
ставила се масовној имиграцији. Сам Марше није примери када су се праве аристократе бориле

______________________________________________________________________________
28 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

раме уз раме са радницима и сељацима. У радници део нације, а самим тим и националне
Француској револуцији, радници и сељаци су мисије. Он је прецизно идентификовао либера-
били недовољно заступљени међу крвожедним лизам, поистовећујући га са свим практичним
јакобинцима, где су банкари и правници имали циљевима капитализма и видећи у њему смрт
примат. Аристократа Анри де ла Рошжаклен нације. Мелерова основна критика капитализма и
окупио је војску сељака у Вандеји како би се конзервативизма, прожета националним духом,
одупрли буржоаској револуцији која је убедила поставила је темељ за широк спектар
себе да је приоритет одузимање црквеног иметка, конзервативно-револуционарне мисли. У оквиру
од кога је велики део био намењен помагању овог опсега, радник је добио преображајно,
сиромашнима. односно трансцендентно значење, што је видљиво
Прошлост је посведочила о многим покре- у Јингеровим делима „Радник“ („Der Arbeiter“) и
тима који су се, са патриотског становишта, ,,Потпуна мобилизација“ („Total mobilization“).
супроставили похлепи. Иако су се многе битке Иако „Радник“ није преведен на енглески (српско
изгубиле, много тога може да се научи из тих издање приредила је издавачка кућа „Укронија“,
пораза. Национални револуционари Вајмарске 2011. године – прим. прев), доступно је тумачење
Немачке су неисцрпан извор за проучавање. које нам омогућава да схватимо суштину дела.
Слично као националисти данас, они су увидели Радник је херојска фигура, нови титан. Његови
да њеном отаџбином влада непријатељска, страна поступци су, колико материјални, толико и
елита. Стари конзервативци Немачког царства метафизички. Радник је од суштинског значаја за
нису били довољни за њихове циљеве. Видевши процес превазилажења индустријског буржујског
да комунисти преузимају кормило, они су друштва да би се достигло стање потпуне
настојали да радништву понуде нови национа- мобилизације. Он је градитељ нове цивилизације
лизам, онај који ће револуцију из 1918. да постави са високим идеалом – радник индустрије. Његов
на највиши идеал. У својој књизи „Свето Немачко радник је у потпуној супротности са буржујем
царство“, из 1923, Артур Мелер ван ден Брук се који жели мир и сигурност изнад свега. Јингер
обраћа радништву: ,,Потреба је пролетеријата да наводи: „Убеђени смо да је успон радника
тражи нове лидере. Он почиње да схвата да се ови компатибилан са новим успоном Немачке“.[2]
(лидери) могу пронаћи међу људима који немају Ова фузију радништва и национализма је
свест да буду пролетери. Ми не можемо да даље развио Ернст Никиш, Јингеров пријатељ и
тражимо да пролетеријат прихвати руководство колега, оснивач часописа ,,Widerstand“, у којем је
те генерације која је изгубила рат и против које су и Јингер учествовао. Никиш се сматра оснивачем
радикали спровели револуцију, али нова национал-бољшевизма, идеологије која је спојила
генерација долази. Људи нове генерације неће национализам са радикалним антикапитализмом
подржати револуцију, али ће прихватити духовну и социјализмом. Он је сматрао да је немачка
револуцију која се десила. Они не дугују буржоазија и њена политичка врхушка издајни-
лојалност према добу Вилхелма Другог, чији се чка, јер је, зарад сопствене финансијске добити,
највећи злочин огледа у томе да је дозволио да сарађивала са победницима Првог светског рата.
конзервативне форме падну у амбис. Не постоје Никиш је у отпору немачких националиста видео
баријере које ће одвојити нову генерацију од отпор међународном капитализму; тежио је
пролетеријата. Немачки радник мора да призна да одступању из међународне западне економије и
он, који се одрекао отаџбине, данас не поседује окретању кормила ка савезу са Совјетским
ништа друго.“[1] Савезом.
У поразу Немачке и у паду монархије, Артур Обједињавајућа снага про-радничке политике
Мелер ван ден Брук је видео шансу успостављања и национализма утицала је такође и на национал-
националне револуције. Изјавио је: „Чак и светска социјалисте, у првом реду на штрасеризам и на
револуција може да се оствари само на Ернста Рема, који је позивао на „Другу револу-
националној разини. Свака нација има посебну цију“ која би свргнула предратну финансијску
мисију. Верујемо да је мисија немачке нације да елиту. Међутим, утврђивање национал-социјали-
светску револуцију претвори у револуцију за спас зма, након Хитлерове централизације власти,
Европе“. Насупрот марксистичкој политици класа резултовало је крајем конзервативно-револуцио-
и неуспелој монархији, Мелер је схватио да су нарне идеје. Браћа Штасер и Ернст Рем су

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 29
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

удаљени с положаја. Никиш је затворен, а национална десница удружи са радништвом и


Немачка је доживела пораз у Другом светском синдикатима, да се заједничким снагама одупру
рату, а у послератном периоду гледало се веома глобализацији, приватизацији и пљачкању
подозриво на литературу конзервативно- имовине, тј. да се супроставе силама зла. Као што
револуционарног усмерења. је Езра Паунд рекао: „Не! Није новац тај који је
Није нерационално рећи да је пролетерски корен зла. Корен је у похлепи, у пожуди за
национализам био главна фракција деснице из монополом. `Captans annonam maledictus in plebe
међуратног периода. У Америци анти- sit!` – `Онај који граби анону (јавно жито), нека
капиталистички национализам био је изражен код буде проклет у народу!`, речи су Светог
публике окупљене око оца Чарлса Коујлина и Амброзија“. Време је да се људи отргну
његове периодичне радио-емисије „Social Justice“. проклетства.
Са окончањем Хладног рата, не постоји превод: Иван Петровић
ниједан више разлог да националисти славе [1] Arthur Moeller Van Den Bruck, Germany’s Third Empire (London:
капитализам. Капиталисти не маре за веру, Arktos, 2012), pp. 148–49.
породицу, традицију нити било шта друго чему [2] From p. 122 of Der Arbeiter, cited in Jeffrey Herf, Reactionary
Modernism (Cambridge: Cambridge University Press, 1984), p. 103
тежи душа обичног човека. Време је да се

РАДНИЧКА КЛАСА – НАЦИОНАЛНА КЛАСА


Каи Мурос

У светлу емпиријских доказа и у анализи Традиционално, најватренији поборници


историјског материјализма може се рећи, изнад националног нихилизма су били квази-
сваке сумње, да од свих друштвених класа у интелектуалци левог усмерења, размажено
друштву само је радничка класа по природи потомство буржоазије. Постоји стара изрека која
заиста национална. Како глобализација економије каже да су више класе свуда увек једнаке. Ово се
напредује стимулисана пробојем информационе такође односи на средњу класу која стално
технологије постаје, све очигледно, болније да се покушава да опонаша капиталистичку класу. Али,
кретање богатства окупља око капиталистичке права суштина нације се може посматрати само у
класе, не поштујући националне границе. Новац великим масама – биле оне сељаци или радници.
нема националност. Више класе, На крају, тачно је да је једна
било оне феудалне или класа, која не поседује капитал
капиталистичке, увек су биле нити скровиште било каквих
космополитске по својој природи. лажних илузија (овим ја мислим
Помогнуте образовањем и на радничку класу), потпуно
богатством, више класе су биле у везана за судбину нације и
могућности да се помешају са националне државе. На дну
својим сталежом без поштовања бурета су били сељаци и
националности или грађанства. У радници. Они су увек бивали
поређењу са капиталистичком скрајнути, исмејавани, презирани
класом, средња класа је потпуно и искоришћавани; и ипак, то су
зависна од националне државе и били они који су кроз светску
друштвених добротворних структура које она историју градили нације и бранили их. Како би
пружа. Али, због своје истинске природе средња радничка класа била ишта друго него национала
класа стално понавља као папагај те анти- класа? За капиталисту, нација је једва средство ка
националне државне отрцане фразе које је циљу, али за радничку класу она је увек била циљ
научила од капиталистичке класе којој се тако за себе. Радничка класа је право оличење нације!
слепо диви.

______________________________________________________________________________
30 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ЕЗРА ПАУНД – ЖИВОТОПИС


ЈЕДНОГ РЕВОЛУЦИОНАРА
Иван Петровић

„Паунд је заслужнији за револуцију и поезију 20. века но било ко други“. Т.С. Елиот

Езра Лумис Паунд рођен је 30. октобра 1885. којем ће 1906. дипломирати
године у Хајлеју, на територији америчке државе на Одсеку за романистику, а
Ајдахо, у породици Хомера Лумиса и Изабеле већ наредне године постаће
Вестон Паунд. Породичне карактеристике биле су наставник француског и
врло изражене код Езре, а његово интересовање шпанског на колеџу у
за економију потиче од Тедиеса Паунда, Индијани. Одатле ће убрзо
песниковог деде, који је створио много новца, али бити отпуштен јер је примио
и много трошио. Тедиес Паунд је у младости на конак неке несрећне
обављао разне послове – од сортирања вуне до лакрдијаше и тиме „довео у
предавача на високој школи у Каледонији, али питање углед“ професорског
његов успон у вези је са новим пребивалиштем у позива у америчком провинцијалном граду.
држави Висконсин, где се запослио као Године 1908. одлази у Европу – свој омиљени
књиговођа у дрвно-прерађивачкој фирми и где је континент. Путује преко Шпаније и јужне
савладао све фазе пословања. Као резултат тога Француске, често пешице, идући траговима
основао је властиту фирму, у којој је радило око трубадура у Венецију, где ће, о свом трошку,
40 дрвосеча. Поред дрвне индустрије, Тедиес је објавити прву свеску стихова „A Lume Spento“
остао упамћен и по градњи железнице, а касније („Под угашеним светлом“). Потом се настањује у
ће постати и власник рудника сребра на подручју Лондону где ради као предавач средњовековне
Ајдахоа. Са супругом Енџевин имао је једно романске књижевности. Пре него што ће се
женско дете – Флоренс Флут, и једно мушко по поново вратити Италији, Паунд је боравио и у
имену Хомер. Езрин отац, Хомер, завршио је Паризу – граду који је тада био омиљено
војну школу у Минесоти, а будућу невесту – исходиште многих уметника. Из тог периода
Изабел Лумис, упознао је у Њујорку, приликом датира његова дружба са надреалистима, а
посете свом оцу. Након меденог месеца на првенствено са Хемингвејoм, коме постаје, у неку
Нијагариним и Чипиова водопадима, родиће се руку, учитељ. Био је близак и са многим другим
Езра. Судбина их је одвела до Филаделфије, где је писцима, као што су Ејми Лоуел, Томас Стернс
Хомер постао помоћни испитивач квалитета Елиот, Вилијам Батлер Јејтс, Џејмс Џојс, Вилијам
металног новца. Езри је у дивном сећању остала
зграда „одевена“ у грчком архитектонском стилу.
Управо у тој згради је радио његов отац, Хомер.
У првом од својих „памфлета о новцу“, Езра
наводи како су лаковерни Американци доносили
златне блокове његовом оцу да их процени: „То је
био период слободног ковања злата и свако је
имао право да има сопствени ковани новац. Отуда
су ми приче о овим наивчинама биле познате, из
личног искуства“. Свог оца видео је као
„најнаивнијег човека уопште, који је поседовао
здрав разум“. Самог себе, за време посете
Лондону, описао је као „витког младића од 16
година, лица белог као сурутка“. Било је то уочи
његовог уписа на Пенсилванијски универзитет, на

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 31
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Карлос Вилијамс, Едвард Естлин Камингс, а званично састао са


сматра се да је, као књижевни критичар, открио Мусолинијем, кога је
песништво Роберта Фроста и Дејвида Херберта упоређивао са Томасом
Лоренса. Особењак, за многе, Паунд је безрезе- Џеферсоном, једним од
рвно помагао колегама песницима. О томе је оснивача САД-а (две године
Елиот оставио сведочанство: „Нико није могао касније, Паунд ће објавити
бити љубазнији према млађим људима или према књигу „Џеферсон и(ли)
писцима, које је он, било да су млађи или старији Мусолини – Фашизам из
од њега, једнако сматрао вредним и непризнатим. моје перспективе“). „Усура
Штавише, ниједан песник није био, без самопо- је рак света, који је једино
тцењивања, скромнији од њега по питању својих хируршки нож фашизма у
сопствених постигнућа у поезији. Ароганција коју стању да исече из здравог ткива нације“, говорио
су неки људи видели у њему, заиста је нешто је Паунд, ватрени поборник против лихварства.
друго; каква год да је она била, није се Ипак, Мусолинијево друштвено уређење није
изражавала као неприкладно наглашавање својих био једини разлог зашто се чувени песник
властитих песама. Волео је да буде импресарио определио да живот настави у земљи Дантеа и
младих људи, као и аниматор уметничких Петрарке. Италија је била и дом његових
активности у сваком миљеу у којем би се налазио. родитеља, супруге Дороти, али и Марије Руџ,
У тој својој улози био је спреман да иде у сваку ћерке из ванбрачне везе са виолинисткињом
врсту племенитости и љубазности; од тога да је Олгом Руџ. Но, пре свега, био је страствени
стално позивао на ручкове аутора који се борио обожаватељ античке и италијанске културе; тако
да преживи, за кога је сумњао да је неухрањен – да, када се све узме у обзир, Паунд се на
давао му своју одећу, па до покушаја да нађе неки Апенинском полуострву дословно осећао као
посао, да сакупи новчану помоћ, да омогући „свој на своме“ (Рим je поистоветио са речју
издавање дела и да онда исто критикује и хвали“. „љубав“ помоћу палиндрома – ROMA/AMOR).
То је и период када се књижевна Био је ангажован и као колумниста у
јавност сусреће са Паундовим збиркама дневној штампи, учествовао је у писању
раних песама: „Personae“, „Заноси“, школске литературе, а такође је остао
„Противударци“, „Lustra“, „Китај“. упамћен и као организатор бројних
Паунд је ценио књижевно стваралаштво концерата класичне и савремене музике у
целокупног човечанства, те није нимало Италији. Ипак, најраспрострањенији ехо
чудно што су му песме биле прожете његовог делања, и због чега ће касније
одломцима из латинске, старогрчке, италијанске, бивати анатемисан, како од америчке државе,
провансалске, старе кинеске и јапанске, као и тако и од читалачке јавности наклоњене
француске поезије 19. века. Отуда настају и Савезничким снагама, огледа се у радио-
„Кантоси“ („Певања“), капитално књижевно дело емисијама на римском гласилу. Ту ће до изражаја
у којем Паунд настоји да опева историју доћи Паундови ставови по питању економије, а
целокупног људског рода. Управо у „Кантосима“ неће штедети ни Савезнике. „Усураши изазивају
се обзнањује и Паундова непомирљивост према рат да би наметнули монополе у свом сопственом
капиталистичком израбљивачком систему. интересу, тако да могу да освоје свет кроз грла
Сигурно да је 45. „канто“, који носи назив „Са потрошача. Усураши изазивају рат да би створили
усуром“, најаутентичнији песников приказ дугове, тако да могу да изнуде камату и
лихварског утицаја који је прожео готово све поре ишчепркају профите који произилазе из промена
друштва и који гуши стваралачки дух народа. у вредности новчаних јединица. Нација која не
Наиме, песник се служи латинском речју „усура“, жели да себе увуче у дугове, тера усураше да
која значи „давање новца под интерес или камату излуде од беса. (…) Да бисмо разумели шта ово
– зеленашење“. Ово је полазна тачка Паундовог значи, неопходно је да знамо шта новац заправо
погледа на економију. С тим у вези је значајна и јесте. Новац није неки једноставан инструмент
његова „абецеда економије“, дело које је у као што је ашов. Он је сачињен од два елемента:
оригиналу насловљено као „ABC of Economics“, а први је онај који мери цене на тржишту, а други
које је објављено 1933, исте године када се и онај који му дарује моћ којим може да купи

______________________________________________________________________________
32 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

различита добра. Отуда су то два аспекта која цивилни затвореник. Имао


користе усураши“, оглашава Паунд. Очито да је је „специјални третман“ у
главни узрочник ратова за њега била виду кавеза у којем је
„усурократија“, а њихове епицентре видео је у боравио. Врло брзо је, због
Лондону и Вашингтону, те у брошури „Америка, свог понашања, постао
Рузвелт и узроци садашњег рата“, обрушава се на предмет радозналости оста-
америчког председника, за кога пише: „Рузвелт је лих затвореника и чувара.
у свему томе нека врста малигног тумора, не Наиме, иако је у затвору
аутономног, не самоствореног, већ морално бивао изложен тортури,
нечистог експонента нечега још мање чувени песник није клонуо
ограниченог него што је његова властита опака духом, па је време проводио
лична егзистенција“. Несумњиво је да је због ових изводећи вежбе, а које су се састојале у боксова-
речи Паунд проглашен нелојалним државља- њу, мачевању и игрању тениса са замишљеним
нином – „псеудо-Американац“, како је означен у противницима. Служио се дршком метле, која је
службеној белешци Стејт Департмента. Револт тако постала тениски рекет, билијарски штап, мач
према америчкој власти и њиховим нормама о или бејзбол-палица којом је ударао каменчиће.
„добром и лошем“ Американцу, произвели су код Уједно је то био и штап којим се испомагао при
Паунда изливе беса, те ће тако у говору, који је ходању. Такође, ни од оловке се није одвајао.
именован „Америка само као обећање“, осути Колега затвореник му је кришом дотурио сто на
паљбу по овим идеолошким противницима: „А коме ће настати Пизански кантоси и преводи
ове шоње, макрои и преваранти, сада се усуђују Конфучијевих списа.
да употребљавају речи као `амерички` и
`неамерички`, без икаквог односа према суштини
америчке нације. Многи од њих нису никад
ништа ни прочитали сем новина“. Професор
Ђованини, са Католичког универзитета Америке,
оцениће ову Паундову епизоду следећим речима:
„На основу тих радио-емисија изгледа као да је он
себе замишљао попут бича за усуру у савременом
свету, а интензитет острашћености који управља
његовим нападима вероватно је неупоредив у
читавој историји овог предмета“.
Из затвора у Пизи биће пребачен у
Вашингтон, где га је чекало суђење (Паунд је
тражио да се сам брани, али му то није
дозвољено). Џулијен Корнел, Паундов правни
саветник, изнео је мишљење да његов клијент
нема потпуну моћ расуђивања, као и да ментално
није способан да одговори на оптужницу. По
налогу суда, Паунд ће бити пребачен у градску
болницу ради психијатријског испитивања. Након
тога, на поновном суђењу, председник пороте ће
донети коначан суд да је оптужени ментално
Сам ток Другог светског рата не иде Паунду у поремећен и, самим тим, Паунд ће бити упућен у
прилог, тако да у пролеће 1944. бива затворен од болницу на лечење. Тамо ће провести наредних
стране Савезничких снага. Тада изговара чувену 12 година. У затвореништву, Паунд ће се
реченицу: „Ако човек није спреман да преузме посветити литерарном раду. Две године по
било какав ризик за своја убеђења, онда или окончању Другог светског рата, Паундова листа
његова убеђења не вреде или он не вреди“. Паунд објављених књига биће богатија за још једно дело
је у затвору у Пизи утамничен као једини – „Конфучије: Непоколебљиви стожер и велики

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 33
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

зборник“. У питању је превод са напоменама и Лондону, пошто су Годије-Бошеска и Хјум


коментарима на текст и идеограме. Наредне погинули на ратишту, а Паунд се преселио у
године биће објављено још једно његово Париз.
затвореничко дело – „Пизански кантос“, које ће Паундов револуционарни дух видљив је и у
1949. бити награђено првом Болинџеновом погледу економско-политичког аспекта. Сама
наградом за поезију. Апели Паундових пријатеља, његова наклоност фашизму, као национално-
попут Фроста, Елиота, Меклиша, Хемингвеја и револуционарном покрету, произишла је из
других, али и читалачке јавности, за његовим сопствених убеђења гледе политике и лихварства.
пуштањем на слободу, коначно ће уродити Његово питање „Ко контролише банке?“, и данас
плодом априла 1958. Недуго по пуштању из је актуелно.
душевне болнице, Паунд се враћа својој старој
љубави – Италији. Тамо, маса народа га са
усхићењем дочекује. На луци у Напуљу, уз
карактеристичан римски поздрав, песник
изјављује италијанским новинарима да је „читава
Америка једна лудница“. Остатак живота проводи
са родбином и пријатељи-ма, али и са бројним
посетиоцима. Умире новембра 1972, у 87. години,
у Венецији, граду којем се толико пута враћао.
Сада, заувек је остао.
Револуционарна делатност Езре Паунда може
се посматрати кроз два аспекта: књижевни и
економско-политички.
Први је видљив у његовим песмама и утицају
на тадашње књижевне ствараоце. Сматра се да је
Паунд један од утемељивача имажизма,
књижевног правца с почетка 20. века. Имажисти
су наглашавали тежњу ка апсолутној сликови-
тости песничког израза, прецизности метафоре и
употреби свакодневног, разговорног језика.
Посебно су били надахнути јапанском и кинеском
лириком, као и делима француских симболиста.
Прославили су се антологијом „Des Imagistes“,
коју је уредио управо Паунд 1914. Поред њега, у
тој збирци нашле су се и песме Ричарда
Олдингтона, Хилде Дулитл, Френка Флинта, Ејми
Ловел, Џејмса Џојса и других. Из Енглеске и
Америке, овај књижевни покрет се проширио на
Русију, чији је главни протагонист постао Сергеј
Јесењин.
Паунд је пронашао себе и у вортицизму, који
је, по његовим речима, био „убрзани
импресионизам“. Код њих је био изражен утицај Литература:
италијанских футуриста, с обзиром да су тада Норман, Чарлс. Езра Паунд. Нови Сад. 2011.
Паунд, Езра. Песме. Београд. 1975.
Маринети и његови следбеници деловали у Татомировић, Тања. Мусолинијев микрофон. Београд. 2011.
Лондону. Иако су између њих постојале и Хамилтон, Аластер. Фашизам и интелектуалци 1919-1945.
Београд. 1978.
несугласице, вортицисти су, попут футуриста, Живановић, Никола. Антологија имажистичке поезије. Градина:
одбацили традиционализам, заговаравши Часопис за књижевност, уметност и културу. 29-30. Ниш. 2009.
будућност, прогрес, индустријализацију и култ Pound, Ezra. The Cantos. New York. 1996.
Pound, Ezra. Des Imagistes. New York. 1914.
машина. Вортицизам ће замрети током Првог
светског рата; Виндам Луис је остао сам у Текст је прочитан на трибини „Паунд и наследници“.

______________________________________________________________________________
34 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

СРПСКИ СОЦИЈАЛИСТИ И НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ:


ЖИВОЈИН ЖУЈОВИЋ
Стево Лапчевић

Национално у делу Живојина Жујовића.


Основну компоненту Жујовићевог схватања
националног питања чини став да је Србија у
географском, културном, емотивном, духовном,
па и политичком смислу знатно шири појам од
Кнежевине Србије која је, писао је Жујовић, само
један (истина слободни) део целокупног српства.
„Кнежевина српска“, пише тако претеча српског
социјализма, „није што друго до један део
васцелога српства. Народног различја међу
деловима што састављају једно цело српство
према ком било туђем народу нема и бити не
може. Што трпи Србин у Аустрији, то трпи и
Србин у Кнежевини српској, и Србин у Босни
итд. Њихова радост и наша је радост, њихова
патња и туга и наша је, њихови злотвори и наши
су исто као што су и добротвори њихови и наши
добротвори“.[1]
Из оваквог осећаја повезаности исходи и
крајњи циљ српске националне политике
деветнаестог века који се према Жујовићу огледа
у уједињењу свих Срба у заједничку државу до
које се може доћи искључиво оружаним путем. О
томе Жујовић између осталог пише и у свесрпског ропства“. При томе Жујовић се не
завршници текста „Срби дошљаци и староседе- позива на историјска права, већ на „захтеве
оци“ објављеном у „Србији“ 28. и 29. новембра разума, користи, части и правде“.[3] Говорећи о
1868. године у којем у духу социјалистичког најважнијем услову који Срби треба да испуне да
самоуправног идеала истиче да ће српска кнеже- би коначно постали пуноправни и равноправни
вина оправдати своје постојање тек „у сједињењу члан европске заједнице народа, Жујовић 1867.
свих Срба у једно братско коло независности, године у инат потоњим комунистичким тумачима
слободе и самоуправе“.[2] његовог дела пише: „Услов националног опстанка
Жујовић је Кнежевину Србију видео као Срба је један: то је уједињење свих Срба на
основу уједињења свих Срба без чега би и она Балканском полуострву, сједињење данашње
сама остала „вапијућа иронија у односу на Српске Кнежевине са њеним природним
народне слобода уопште“. Због тога је био деловима: Босном, Црном Гором, Херцеговином
критичан према економисању снагама које је у и такозваном Старом Србијом у једну неразделну
односу на неослобођене Србе осећао у целину. Без тога ми Срби немамо будућности,
Кнежевини Србији. По њему, она је „дужна да немамо живота, без тога смо ми краткотрајна
помогне покореним Србима и да им стане на фикција“.[4]
чело; она је дужна да се сједини са свим Србима и Истинска национална слобода, сматра
живи истим животом којим они живе. Нема Жујовић, свој најбољи и најдубљи израз има у
слободе, док остало српство истовремено пропада индивидуалној слободи која се остварује у
у ропству, без њене тежње да га ослободи под социјално праведном друштву. Отуда, вели
било каквим условима, готово је ужаснија од Жујовић, политички говорећи, Србија треба „да
се развија као држава у којој изнад кнеза стоје

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 35
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

народно представништво, јавно мнење и критичка државотворност, па тако вели: „Хрвати су


мисао. О Народној скупштини, Жујовић говори католици, док су Срби православни; друго,
као о традиционалној установи српског народа, Хрвати пишу латиницом, док Срби пишу
али и као и модерној институцији која долази у грађанским (руским) писмом; треће, Хрвати су
сукоб са личном кнежевом влашћу.[5] А да би грађани Тројне краљевине, док су Срби део
Срби дошли до своје слободе, сматрао је овај народа чије државне традиције имају своју
поносни члан Уједињене омладине српске, средсреду ништа ближе него у Призрену,
потребнo je ослањање на сопствене снаге, престоници бивших српских краљева.
сарадња са осталим балканским народима, Срби у Кнежевини и изван ње. Упирање
социјална и политичка реформа друштва, као и погледа Срба ван Србије у слободну београдску
резервисаност према панславистичкој и идеји кнежевину има по Жујовићу две компоненте.
поклањања слободарских тежњи у наручје било Прва је емотивна и о њој, по Жујовићу, не треба
које силе, без обзира да ли она долази са Запада много говорити, док је друга рационална и како
(ту се пре свега мисли на Француску), или пак са истиче, утемељена у активностима српских
Истока (овде Жујовић мисли на Русију). званичника. „Снага, као и немоћ Српске
Да би била слободна и јединствена, писао је Кнежевине подједнако су важне за ове Србе и то
Жујовић, Србија треба да води рачуна о у истој мери као и за Србе из Кнежевине, зато
чињеници да су се, бивајући под вековном што слобода Српске Кнежевине јесте залога
турском окупацијом балкански народи у тренутку будуће слободе читавог српства. Иначе, Српска
српског буђења међусобно измешали, Кнежевина била би вапијућа иронија у односу на
разјединили и да живе без јасних граница, те да народну слободу уопште, и на слободу српског и
подједнако као и Срби и остали народи на бугарског народа напосе. Бугарска, Стара Србија,
полуострву настоје да превазиђу ово стање, Босна и Херцеговина биће кад-тад ослобођене
ослободе се и на крају уједине. Отуда, вели турског ига: захтев разума, користи, части и
Жујовић, тежња ка обнављању било ког правде. Кад се једном ослободе, сви ти јужни
средњовековног царства које би у себе усисало и народи могу да образују једну заједничку државу,
туђе етничке просторе је неприхватљиво, а једини макар и привремено. Бугарска може постати и
пут до коначног решења „турског питања“ је самостална држава на оном простору који је
сложни рад свих балканских народа. заузимала пре него што је била покорена од
За Жујовића, као уосталом и за остале српске Турака.“[7]
социјалисте 19. века, Балкан је јединствен гео- Тежак живот под Турцима, казује нам
политички простор који треба да води рачуна о Жујовић, оставио је трагове и код Срба у Старој
својим, а не о интересима великих сила. И мада Србији. „То је народ којим је овладао потпуни
често ни сам не уме да дефинише јасну границу летаргични сан, који је заборавио своје некада-
између федерације и конфедерације, Балкан је шње словенско јунаштво. Њему не недостају
тампон зона која ће се, мислио је Жујовић, мисли, али оне остају само мисли, и нису, сем
отварати према свакоме, водећи стално рачуна о тога, усредсређене на ново и савремено, већ као и
потребама народа који на полуострву живе. обично код Словена, на врло далеку прошлост:
Hајвише агитује за српско-бугарско јединствo, дубљег сазнања о сопственом положају, а и што је
апелује на прикључивање Румуније овом савезу и још много важније од тога, енергије, да се из њега
повремено се окреће Грцима који су од првих изађе у овог народа уопште нема. Колико га ми
слободних дана своју слободу поверили на познајемо, турска би влада требала да одузме
чување Великој Британији. Када говори о пашама, везирима и спахијама право да га
Хрватима (a то не чини често), Жујовић је склон угњетавају и пљачкају колико год хоће, па да он
да хвали оно што по њему зближава Србе и буде не само у потпуности задовољан својим
Хрвате, али за разлику од каснијих Југословена положајем него чак и противан сваком покушају
(грађанског и комунистичког усмерења), сматра да се тај положај промени. У Старој Србији,
да се у случају Хрвата ради о народу по много школе су очајно сиромашне и ретке, као што су
чему блиском Србима, али још увек не једнаким ретки и учитељи који знају нешто више него да
са њима. Жујовић тако правилно уочава да ова читају и пишу. Па чак и они који из Старе Србије
два народа најпре раздвајају религија и дођу у Кнежевину на школовање, мада су такви

______________________________________________________________________________
36 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

доста ретки, већином у Кнежевини и остају, а бог прохте његовим грубим, дивљим, ниским и
зна да ли би вредело да се тамо и врате. Стано- необузданим жељама. Да се Црногорац протера са
вници градова знају само за своје личне интересе своје, крвљу његових предака, његовог оца и
и ни за шта друго неће ни да чују. А они који се о браће, па чак и његовом сопственом обливене
ослобођењу уопште усуђују и да мисле, уперили земље, и то на правди бога или било какве
су своје погледе у Кнежевину Србију и Русију.[8] беспослице; даље, да се тај исти Црногорац чак и
Тежак живот, пише Жујовић у тексту стреља, опет за неку маленкост или због најоби-
„Словенски југ“ објављеном 1863. године у чније потврде, често без икакве расправе и суда;
петроградском „Савременику“, утицао је и на да се овај на бојном пољу непобедиви народ
Србе из Босне. И овде је, као у случају Старе остави без игде ичега, и то из чисте самовоље –
Србије, приметна апатија и жеља да се у миру све је то сасвим уобичајено у Црној Гори. Неки
живи са Турцима. У томе, истиче Жујовић, кажу, а изгледа да су то тврдили и преко штампе,
највише предњаче трговци и виши слојеви да су ове појаве закон живота у ратном табору.
друштва. „Трговци су овде, прави Јевреји. Они Али тај табор не постоји годину, ни две, ни десет,
сем својих личних интереса ништа не виде нити већ – више од четири стотине година…“[10]
хоће да виде. Са Турцима су у најбољим односи- Јаловом стању у којем се налазе Срби ван Србије,
ма. А да би се са Турцима живело у слози, треба одговара и пасивност Кнежевине за коју Жујовић
штошта жртвовати, треба одрешити кесу, о којој, криви српски политички врх којем, како вели,
као што смо већ рекли, они једино и мисле. Прост балканска ослободилачка политика служи само за
народ, а са њим и образовани људи који тамо поткусуривање, на исти начин на који Русија
живе, мрзе их исто колико и Турке.[9] Једини део третира питање свесловенске слободе. Отуда се у
српског народа који је према Жујовићу увек својим радовима са правом пита шта заправо јесу
спреман на устанак живи у Црној Гори. Па ипак, Јужни Словени и одговара: „глупи роб турских и
овај народ, писао је Жујовић, не живи лако и својих деспота“[11] чији пут до ослобођења води
изложен је двоструком притиску: спољашњем, од кроз унутрашње реформе и коначно спајање
стране Турака и унутрашњем од стране самово- националног и социјалног у свебалканској
љног кнеза Николе који се, вели овај политички ослободилачкој акцији.
делатник, подноси и теже и горе од притиска
самог окупатора. Тако Жујовић пише: „Казати, на [1] Жујовић: 307.
[2] Жујовић: 339.
пример, да он није спреман на устанак, значило [3] Перовић 1: 186-187.
би казати чисту лаж, будући да он за други живот, [4] Жујовић 2: 471.
осим онога у ратном табору, уопште и не зна. Али [5] Перовић 1: 188.
[6] Жујовић 2: 468.
се зато с пуним правом може рећи да црногорски [7] Дакле, без вардарске Македоније, прим, аут Жујовић 2: 402.
народ није ништа боље среће од своје браће, [8] Жујовић 2: 128.
[9] Жујовић 2: 129-130
других Срба, а ево због чега: тај народ је и поред [10] Жујовић 2: 131-132.
све своје независности од спољних непријатеља, [11] Жујовић 2: 140
обичан роб свога домаћег деспота, жртва са којом [12] Жујовић: 105
деспотове слуге и сам деспот чине све што се

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 37
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ФРАНКО И ФАЛАНГА (НИ)СУ СИНОНИМИ


Норман Бердичевски

Дугорочним неразумевањем и поједноста- исказао отворену подршку некој групи, било да је


вљењем „десне“ и „леве“ терминологије у реч о римокатоличким, конзервативним, монархи-
политичком дискурсу створена је погрешна слика стичким или фашистичким снагама које је
о „десници“. То неразумевање за „десницу“, која окупио. Да би се разумело шта се дешавало за
наглашава традиционалне, националне, конзерва- време и после Шпанског грађанског рата, неопхо-
тивне и религијске вредности, неминовно доводи дно је направити разлику између коалиционих
до тога да се иста означава као „крајње десна“ снага са обеју зараћених страна.
или „фашистичка“. Уочи Другог светског рата, Франкове присталице су биле подељене на
многи тзв. „десни“ ауторитативни режими оне које су биле за повратак монархије,
конзервативног, традиционалног, националног и противнике Бурбон династије, на „умерене“, на
религијског предзнака - у Етиопији: цар Хајле конзервативце и на фашисте. Фашистичке, али
Селасије, у Аустрији: „клеро-фашистички“ режим анти-монархистичке снаге, оличене у шпанској
Енгелберта Долфуса и Курта Шушнига, у Фаланги, основане су од стране веома популарног
Пољској: генерал Јозеф Пилсудски и његови и привлачног лидера-мученика Хосеа Антониа
следбеници, у Југославији: генерал Симовић и Примо де Ривере (син „диктатора“ који је
његове присталице из редова војске, у Грчкој: управљао државом током Првог светског рата),
Јоанис Метаксас – од стране левице су увек озна- који је тежио републици по узору на Мусолини-
авани као „прото-фашистички“, иако су се сви јеву фашистичку Италију и који се представљао
они супроставили Хитлеру и снагама Осовине спасиоцем шпанске сиротиње и обесправљених.
који су претили, уцењивали и, напослетку, Привукао је радничку класу нагласивши да они
покорили њихове државе. До немачке инвазије на имају његову пуну подршку и да је свестан
СССР 1941, левичарска и совјетска пропаганда је репресивног апарата у улози монархије и крупних
све ове лидере називала „фашистима“. земљопоседника. Многи конзервативци из редова
Шпански грађански рат је често приказиван цркве, војске и монархије гледали су подозриво
попут какве епске борбе између снага „левице“ – како на марксисте и њихове бројне анархистичке
дефинисана као прогресивна, либерална, и социјалистичке партије, тако и на Риверу,
социјалистичка, интернационална, демократска и лидера Фаланге. На изборима 1936, умерене
антифашистичка, и снага „деснице“ – означена конзервативне десне, монархистичке и партије
као реакционарна, конзервативна, религијска и центра, наступиле су насупрот левичарском
антидемократска. Примера ради, у америчком Народном фронту, али су одбиле и коалицију са
политичком дискурсу „фашистом“ се означава Фалангом, тако да је Фаланга сама изашла на
онај који вреднује уставни поредак, парла- изборе. Због корупција и скандала, Ривера је
ментарну традицију, религију, милитаризам САД- оправдано критиковао партије, не обазирући се на
а или једноставно одбацује комунизам. њихово идеолошко опредељење. Ради залагања за
Током касније фазе Франкове 35-огодишње социјалну правду за шпански раднички сталеж,
владавине, све чешће су вођене спекулације око ситне земљопоседнике и пољопривредне раднике,
питања којој врсти режима припада његова оптуживан је од стране римокатоличке и десне
успешна владавина. За разлику од Хитлера и конзервативне штампе да је „бољшевик“, нашта је
Мусолинија, Франко је преживео Други светски он одговорио да су сви ти имућни Шпанци који се
рат, као и изолацију земље од стране Савезника, више брину за свој богати иметак него за глад у
коју су сматрали остатком фашистичких држава народу, прави бољшевици („бољшевизам
из корпуса сила Осовина. Међутим, Франко је привилегованих“). Додавши уље на ватру, рекао
био војно лице чија је војничка каријера и чији су је и то: „У дубини наших душа осећају се
конзервативни погледи допринели томе да симпатије за многе људе са левице који су, као и
постане лидер антирепубликанског корпуса, иако ми, критички настројени према медиокритетској,
није успоставио политичку партију нити је очајној и меланхоличној Шпанији“.

______________________________________________________________________________
38 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Мусолини је у младости био социјалиста и Велике Британије. У пролеће 1934, приликом


током првих 10 година владавине исказивао је његове једине посете Немачкој, бива одбијен од
антикатоличка осећања. Слично као у Шпанији, Хитлера, а нацистичке официре, са којима се
Римокатоличка црква је била подозрива према састао, описује као депресивне и злокобне. Да је
Фаланги, њеном уличном насиљу и Ривериним преживео рат, сукоб између њега и Франка би био
популистичким говорима. Тврдо-реакционарни неминован. За разлику од тмурног Франка,
карлистички покрет који је још увек био Ривера је био парламентаран, врстан говорник и
популаран у већем делу Баскије, Арагона и интелектуалац. Његово стрељање, од стране
другде на северу земље, залагао се за повратак републиканаца, је била велика грешка. Након
апсолутне монархије и обесмишљавао је Фалангу, Риверине смрти, фалангистички покрет стагнира
њен прогресивизам и њене интелектуалце, у и, до краја рата, покрет бива лишен било какве
првом реду Риверу. Карлисти су били противници могућности да има значајан утицај. Франко их је
свих либералних или „модерних“ реформи, сматрао препреком за побољшање свог имиџа у
подржавали су ривалску династију Бурбона, иностранству.
противили су се сукцесији по женској линији на
трону и имали су оружану формацију познату као
Рекете (Requetés) и политичку партију под
називом Традиционална заједница (Comunión
Tradicionalista). Током рата, Рекете су се ругали
аматерском и недисциплинованом приступу
Фаланге, на коју су гледали са презиром. Њихово
гледиште је било подржано од стране Франковог
ратног штаба, које је доделило фалангистичким
јединицима углавном позадинску улогу.
Ривера је оформио покрет у сарадњи са
пролетерским синдикалним покретом JONS
(Juntas de Ofensiva Nacional Sindicalista / Хунта
национал-синдикалистичке офанзиве). Придобио
је симпатије нападајући, како је сам називао,
„капиталистички социјални банкрот“. Сматрао је
да послодавци и радници морају бити уједињени
у систему без експлоатације или класне борбе.
Нова држава би инспирацију тражила у
традиционалним шпанским вредностима и насто-
јала би да поврати империјалну политику и стару
„душу“ – херојску, трезну, строгу али велико-
душну, витешку (али не буржујску) и кастиљску.
Ни Ривера ни Франко нису користили
антисемитску реторику у својим говорима, иако
неки њихови следбеници јесу, поготово након
војне помоћи од Хитлера и Мусолинија, који је Ривера је представљао људскију страну
бивао приморан да усвоји Хитлерову расистичку шпанске „деснице“ и дубоко је жалио због
антијеврејску идеологију како би учврстио пакт грађанског рата који је поделило шпанско
са силама Осовине. Фаланга је имала успеха у друштво. Он је подржао војни пуч са циљем да се
рату. Из индустријских области, пришло јој је замени, како је веровао, нефункционална
десетине хиљада шпанских радника из фабрика, хаотична република, али је узимао у обзир и
бродоградилишта и рудника, а који су претходно могућност склапања компромиса са снагама
били епицентри комунистичког деловања. „левице“ које би Шпанију спасиле од варварства
Хосе Антонио Примо де Ривера, млад и и деструкције. Чак и пре рата, било је покушаја да
живахан лидер Фаланге, течно је причао енглески се оформи коалиција са „левим“ снагама. У
и био је, као и његов отац, велики поштовалац својим последњим затворским списима, пре

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 39
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

стрељања, налазио се предлог формирања била и потпуно скрајнута. Све конститутивне


јединствене владе помирених табора, у којој би групе Франковог Националног покрета су
министар јавних радова био социјалистички одржале свој идентитет и безрезервно стале иза
лидер Индалесио Прието. Последњи интервју дао слогана „España Una, Grande y Libre“ („Једна
је америчком репортеру Џеју Алену, одговаравши велика и слободна Шпанија“), чиме су се
на оптужбе да су фалангистичке трупе починиле супроставили сецесионистичким тежњама непо-
злочине над републиканским војницима и слушним „регионалним националистима“ Катало-
цивилима. Ривера је био запрепашћен овим није, Баскије и Галиције. Франко се ни на једну
наводима рекавши да се нада да то није истина, групу није у потпуности ослањао, већ зависно од
али ако се докаже да је тачно, то значи да су расположења, додељивао им је места у кабинету и
његови следбеници изгубили контролу и да су, тежио је балансу, тако да је све држао у
услед провокација, заведени. Изјавио је да ће недоумици коме ће режимску палицу препустити.
повући Фалангу из сукоба ако се утврди да је Франкове присталице и они који су били за
Франко уистину реакционаран. Након рата, повратак монархије били су сумњиви гледе
Франко је изградио велики споменик палима у фалангиста. Веровали су да је већи део Риверине
месту званом Ваље де лос Каидос, близу реторике о традицији и цркви маска којом
Мадрида. Ту је положио Риверино тело и на тај прикрива своје амбиције. Фаланга је била
начин капитализовао Риверину популарност и установљена као један народни фашистички
замаглио конфликт који је постојао између њих покрет, чији су припадници били униформисани
двојице. Данас, Риверина и Франкова гробница (носивши плаве кошуље) и били склони уличним
гледају једна на другу. демонстрацијама. Тај покрет младих је пропа-
гирао неговање свих традиционалних врлина
шпанске цивилизације. Тежили су обнови славне
историје када је Шпанија била светска сила.
Прве послератне године су биле изузетно
тешке. Франков режим је успео да их преброди
делимично захваљујући аргентинском генералу
Перону који је обезбедио помоћ у виду хране. Да
би се умањила слика о Шпанији као фашистичкој
земљи, Фаланга је гурана што даље од власти, али
њена економска политика је преовладавала дужи
период, заједно са деветнаестовековним погледом
на морал и строгим католичким поимањем односа
између мужа и жене и родитеља и детета.
Током Шпанског грађанског рата, Франко је Иронично, Ривера није био превише поборник
преузео положај врховног команданта традиционалног погледа на свет. Једном прили-
(Generalísimo) и усвојио је титулу каудиља ком изјавио је да је његова омиљена визија земље
(Caudillo - вођа). Он је ривалске групе унутар „Шпанија у краткој сукњи“. Упркос строгим
националне коалиције спојио у један национални погледима на морал од стране Франковог режима,
покрет под називом Falange Española уобичајени ставови су били ослабљени због
Tradicionalista y de las Juntas de Ofensiva Nacional прилива све већег броја исељеника из руралних
Sindicalista (Шпанска традиционална фаланга и области у велике градове који су настављени
Хунта национал-синдикалне иницијативе, несмањеним темпом од средине 1950-их.
скраћено као La FET de la JONS), или једно- Да ли Франко, франкоизам и Фаланга данас
ставно El Movimiento Nacional (Национални представљају само историју? Судећи по
покрет). Национални покрет је постао једини променама у називу улица, по уклањању или
легални политички ентитет у Шпанији током неодржавању споменика посвећених Франку,
Франкове владавине, све до његове смрти 1975. Ривери или Фаланги, одговор је „да“. Ипак,
Испрва је Фаланга имала примарну улогу, да би Фаланга се одржала као политичка партија, иако
се постепено свела на симболичко присуство, те је данас подељена на три фракције: Falange
да би напослетку, у периоду Франкове смрти, Española de las JONS, Falange Española Auténtica и

______________________________________________________________________________
40 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Falange Española Independiente, од којих свака за Фалангистичке фракције одбацују било какво
себе тврди да је „аутентични покрет“ и истински „извињење“ у вези са Шпанским грађанским
следбеник Ривериног лика и дела. Сви они воде ратом и Франковим периодом. Када су у питању
неуспешну политику, а на парламентарним многи проблеми с којима се суочава јавна
изборима одржаним 2004. и 2008. нису успели да политика, њихови ставови се не разликују много
освоје ниједно место, а заједно су бројили тек од партија крајње леве оријентације. Они
један одсто гласова. Поред тога, неспособност сматрају да представљају раднике. Заступају
потоњих влада да заустави кампању терора ЕТЕ интерес радника у економији, прослављају 1. мај
(баскијског сепаратистичког покрета) и тензије са и критиковали су про-америчку владу Хосеа
Мароком, те домаћи политички, економски и Марије Азнара, лидера Народне партије, због
друштвени проблеми, као и присуство од скоро њене „ароганције“ и подршке америчкој полити-
750 000 муслимана у Шпанији, од којих су неки ци у Ираку. Позивали су на моментално повлаче-
симпатизери Ал-Каиде, доприносе стварању ње шпанских трупа из Ирака. Као остале
климе која коначно може да буде од користи конзервативне партије, фалангисти одбацују
Фаланги упркос тренутном више него незавидном хомосексуализам, абортус и „порнографију“ у
положају. Старији Шпанци који су одрасли у уметности. Залажу се за строгу контролу
Франковој ери можда неће са носталгијом гледати имиграција и против су било каквих мера који би
на многе аспекте режима, али ће свакако изразити шпанским регионима дали икакву ширу
нелагоду због урушавања угледа Шпаније и аутономију. Они би чак укинули стечена права по
континуиране растуће стопе криминала. којима се регионални језици употребљавају у
Постоји „Национална асоцијација за очување јавном животу. Борили би се против исламског
наслеђа генерала Франка“ која објављује билтен и тероризма, али не под окриљем САД-а, и
покушава да утиче на јавну политику истичући захтевали би повратак Гибралтара. Ништа мање
бројне његове успехе. Они наглашавају његов од „левичарских“ партија, фалангисти сматрају да
антикомунизам, активан савез у оквиру НАТО-а, је Франков режим од 1936. до 1975. чинио
помоћ избеглицама (од којих су многи били злочине, као и да је извитоперио програм Фаланге
Јевреји) које су утекле од нацизма, социјалну и спутао изворне Риверине високе идеале.
политику која је заступала интересе сиромашних Фалангисти немају много симпатија за савремену
– акција „el menú del día“ (многи ресторани су у модерно-либералну Римокатоличку цркву у
понуди за ручак имали четири врсте јела, Шпанији и сви су сумњичави према монархији и
укључујући пиће, по посебно смањеној цени), незадовољни њоме.
субвенционисање станова, контролу цена и Данашњи новинари и историчари склони су
„мудро вођство кроз транзицију до демократије“. уопштавању, па тако у једном даху у „десницу“
Већина критичара ће оспорити све ове тврдње, сврставају Франка, фашизам, Фалангу и конзе-
као и наводе да претходне не-социјалистичке рвативне римокатоличке традиционалисте, као да
владе нису сасвим прихватиле одговорност свих су они били једно те исто. На тај начин их лакше
странака за злочине почињене током грађанског диференцирају у односу на њихове „непријатеље“
рата и читавог Франковог периода. из Народног фронта у виду идеализоване
Успешна транзиција ка демократији, која је „демократске“, егалитаристичке, колективисти-
пратила Франкову смрт 1975, била је заснована чке, марксистичке и комунитаристичке „левице“.
делимично и на ономе што је постало познато као Поред тога, у Шпанији, као и у другим деловима
„Пакт заборава“. Обе стране, и „леве“ и „десне“, света, политичка становишта ових двеју крајњих
сложиле су се да не отварају старе ране из и сукобљених струја често су се подударала и
грађанског рата и Франковог периода изиски- тежили су да привуку себи исту публику која је
вајући „освету“ или „правду“. Партије „левице“ била упадљиво слична и подједнако презрива и
су добро свесне чињенице да су републиканске одбачена од стране средње класе „буржујских“
снаге такође повремено чиниле злочине, као и да вредности и демократских институција базираних
је била покренута хајка на Цркву. Ипак, недавна на ограниченој управи и парламентарном
открића о бруталности Франковог режима према поретку.
републиканским затвореницима поново су
узбуркале страсти. превод: Иван Петровић

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 41
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

РУМУНСКА „ГЕНЕРАЦИЈА 1927“


Мартин Шварц

Камарад[1] Сиоран био је револуционар


Гвоздене гарде. Пратио је Капетана[2] на маршу
кроз румунска безнађа модерног доба. Побуна
Гвоздене гарде против модерног света је била
једина аутентична традиционална револуција у
Европи. Они су били мистици апокалипсе,
есхатолошке претече. Револуционарни дојам
новог човека огледао се у мучеништву. Гледе
Дана мученика – 30. новембар 1938 – Сиоран је
био реакционар. Издао је легионаре тиме што се
дистанцирао од њих, што је напустио румунски
језик[3] и што је постао Парижанин. Из освете,
због онога што је проживео, постаје усамљени
реакционар у Паризу, кога су посетиоци из целог
света посматрали попут каквог Вавилона усред
метрополе, сирочета испалог из неког другог
времена.
„Генерација 1927“, слично као амерички
поборници Лео-Штраусове школе, укоренила се и
разгранала на факултетима филозофије и
књижевности Букурештанског универзитета под
менторством врсног учитеља - професора Наеа Пандреа, Антон Голопенциа, Дан Бота, Хенри
Јонескуа. Инспирисана Елијадеовим искуствима Стахл, Михаи Полихронијаде, Аршавир
из Индије, „Генерација 1927“ је пронашла нова Актеријан, Хаиг Актеријан, Белу Зилбер, Марсел
„искуства“. За разлику од конвенционалног Јанко, Маријета Садова, Флорија Капсали и
православља, они су поимање света објашњавали Сорана Цопа.
кроз призму сопствених доживљаја и осећања. У мају 1932, група младих букурештанских
Њихово гласило било је часопис „Criterion“. интелектуалаца оформила је културну
асоцијацију „Criterion“. Сиоран је дипломирао
филозофију, одбранивши рад о Анрију Бергсону.
Исте године, нешто касније, Петру Комарнеску
организује прве конференције, што је био
огроман успех.
Као члан ове генерације, Емил Сиоран
прихвата Елијадеово аполитично становиште
представљено у његовим „Духовним
путописима“. Преимућство „чистог духовног“ у
свету идеја ојачало је Сиораново становиште да
су култура и политика радикално супростављени.
Сиоран је веровао да је „политичко лудило“
Ова „Генерација 1927“ укључивала је Румуна само показатељ њиховог недостатка
личности као што су Мирча Елијаде, Мирча духовне компоненте, односно, одсуства „духа“. У
Вулканеску, Петру Комарнеску, Константин „The Myth of the Useful“ филозоф Думитру Рошка
Нојка, Михаи Себастијан, Ежен Јонеско, Емил осудио је свеприсутно додворавање политичара –
Сиоран, Октав Шулуциу, Петре Цуцеа, Петре „човека акције“, а науштрб самог интелектуалца.

______________________________________________________________________________
42 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Још 1933. године многи из аполитичне прилагоди новим условима живота допринела је
„Генерације 1927“ биће занесени политиком. У то спутавању нашег политичког живота и
време Сиоран је студирао у Берлину. Децембра те ограничила је снагу нације. Данас у Румунији не
године, Сиоран упућује писмо Николају Татуу може да се нађе ни једна једина особа старија од
откривајући позитивне утиске гледе Хитлерове 50 година која ће уступити место млађем и
диктатуре: „Колико год био забринут, само је способнијем нараштају.“
диктатура увек вредна пажње. Људи не заслужују
да буду слободни. Донекле сам ожалошћен
чињеницом да Ви и остали налик Вама
бесмислено величате демократију која не може
ништа добро да донесе Румунији.“ Истог месеца
обраћа се и Комарнескуу: „Неки наши пријатељи
верују да сам се окренуо хитлеризму из чистог
опортунизма. Истина је да се слажем са многим
стварима које сам видео овде и чврсто верујем да
би, за добробит, диктатура могла да потисне, или
чак да елиминише, подвалу којом је наше
друштво прожето. По свему судећи, само терор, Дошло је време откровења за мушкарце
суровост и бескрајна анксиозност могу да донесу пророчког и идеолошког позива. Корнелије Зелеа
промене Румунији. Сви Румуни треба да буду Кодреану је закорачио у славу одредивши себе за
ухапшени и претучени на мртво име; ово је лидера националне омладине. Скурту истиче
једини начин да се млитава нација усправи.“ разлику између Кузиног антисемитског
Како је политичка сцена почела да тежи национализма и Кодреануовог хришћанског
духовној компоненти, нудећи политичка решења месијанског национализма. Док је Александру К.
за духовна питања идентитета и смисла, Куза стајао на становишту лојалности и
„Генерација 1927“ одступила је од свог теоретског антисемитизма, дотле је Кодреану
претходног сеграгацијског становишта у којем је уносио много више енергичног набоја у
постојао зид између духовног и политичког. Ново организовању омладине. У петак 24. јуна 1927.
време је донело нова гледишта; европски и године, Кодреану је одлучио да оснује Легију
совјетски политички експерименти учинили су да Архангела Михаила. Од тада десни
демократија изгледа старомодно и непријемчиво. тоталитаризам постиже облик јасног устројства
До 1934. године, тежиште на „искуству“ је одлучног да збаци демократски режим и да се
замењено политичким становиштем. наметне као тоталитарна форма при управљању
Јоан Скурту ставља акценат на борбу румунском државом.
„Генерације 1927“ у румунском међуратном
Литература:
периоду. Млади, укључујући „Генерацију 1927“, Nae Ionescu and Emil Cioran
оптужили су претходно поколење због њихових „A Generation `Without Beliefs` and the Idea of Experience in Romania,
политичких пропуста и неспособности да 1927-1934“, Phillip Vanhaelemeersch
"The Right-Wing Totalitarianism in Romania, 1917-1927", Ioan Scurtu
предвиде будућност. Скурту наводи да су „млади East European PHD reading list for IU Bloomington
покренули праву кампању против старијих“. Већ
1927. године, професор Нае Јонеску је инсистирао Примедбе преводиоца:
на томе да „старији нису били кадри да се [1] Саборац
[2] Тако су легионари називали Корнелија Кодреануа
адаптирају на нове услове живота“, тако да је [3] У Француској је писао готово искључиво на француском
било неопходно да млади дођу на њихово место:
„Неспособност старије генерације да се превод: Иван Петровић

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 43
КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

НАЦИОНАЛНИ ПОКРЕТИ И ДИКТАТУРЕ


Корнелије Кодреану

Сваки пут када се говори о неком


националном покрету, увек му се приписују
склоности ка диктатури. Ја не желим овде да
критикујем диктатуре, већ желим да покажем да
данашњи национални покрети у Европи
(фашизам, национал-социјализам, итд), нису ни
диктаторски ни демократски. Они, који нас
нападају узвикујући: ''Доле фашисти, диктатори!'',
''Борите се против диктатуре!'', ''Браните се од
диктатуре!'', уопште нас не погађају. Они
промашују циљ. То може да погоди само и није диктаторски, питамо се какав је то онда
озлоглашену ''диктатуру пролетеријата''. покрет? Да ли је демократски? Не, ни најмање, јер
Диктатура подразумева вољу једног човека, вођу не бира бирачко тело, и демократија се
која се силом намеће свим осталим појединцима у заснива на принципу квалификованости. У
држави. Другим речима, подразумева две националним режимима, ниједан вођа није
супротне воље: вољу диктатора или групе људи изабран гласањем. Њега народ прихвата као вођу.
на једној страни, и вољу народа, на другој. Када Ако ти режими нису ни диктаторски ни
се та воља намеће окрутно и на силу, онда демократски, какви су? Не дефинишући их, човек
диктатура прелази у тиранију. Али када један мора признати да су они својеврстан, нови облик
народ већином од 98 процената у неописивом владања у модерним државама. Са њима се до
ентузијазму подржава и у заносу аплаудира сада нисмо сусретали и ја не знам како да их
мерама вође, то онда значи да између воље вође и именујем. Мислим да они у својој основи имају
воље народа постоји савршени склад. Штавише, такво стање духа, тј. побуђену националну свест,
оне се толико добро уклапају да више и не која се пре или касније шири до крајњих граница
постоје две воље. Постоји само једна воља, а то је националног организма. То је стање унутрашњег
воља народа, која се испољава преко вође. Тако откровења. Оно што је од давнина почивало
између воље народа и воље вође, постоји само дубоко унутар једног народа, сада се рефлектује
један однос, а то је савршена присност. Потпуно кроз националну свест и ствара нераскидиво
је смешна тврдња да се у националним покретима јединство, које се може срести само у великом,
једногласност постиже помоћу ''терора'' и верском откровењу. Тај феномен се с правом
''инквизиторских метода'', јер народи, у којима се може назвати стањем националног екуменизма.
такви покрети јављају, имају високо развијену Цео народ достиже свест о себи, о својој сврси и
грађанску свест. Они су се кроз историју борили, судбини на овом свету. Током историје јављали
проливали су крв и гинули за слободу; никада се су се само наговештаји такве свести, али данас се
нису покоравали нити спољашњем непријатељу, срећемо са перманентним таквим феноменом. У
као ни тиранину из свог народа. Зашто се онда не таквим случајевима, вођа више није господар,
би и данас борили, када су суочени са таквом диктатор, који ради шта хоће и који се руководи
опасношћу? Осим тога, неко може на силу, својим хировима. Он је оваплоћење невидљивог
терором да придобије гласове или већину, да стања духа, симбол стања свести. Он више не
изазове сузе или уздахе, али нико никада није ради шта хоће, већ оно што мора да уради. И њега
чуо, нити ће чути да се на силу може изазвати не воде лични или колективни интереси, већ
одушевљење и ватреност једног народа. Чак ни интереси бесмртне нације и само у оквиру тих
код најзаосталијих народа на свету. интереса, лични и колективни интереси досежу
Пошто национални покрет по својој максимум свог задовољења.
суштини

______________________________________________________________________________
44 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
БАШТИНА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

НА КРАЈУ МИЛЕНИЈА: ХАМВАШ


Сава Бабић

Мађарска емиграција је увек имала значајне баштина древног човечанства“), роман


писце као неку врсту противтеже. Један од таквих „Карневал“, тротомна књига есеја „Патам“, као и
је и Шандор Мараи (1900-1989) који је и велики друга дела од којих се један број још увек налази
романсијер, али је још снажније деловао својим у рукопису. Данас се већ постепено објављују
моралним ставом. Иако је већ између два рата био дела дуго запостављеног и прећуткиваног Беле
признат и остварен писац, увидео је да у Хамваша и ускоро ће и свет открити једног од
стаљинистичкој Мађарској не може да опстане највећих духова човечанства.
лични интегритет писца, емигрирао је (1948) и На почетку 20. века Мађарска је дала свету
наставио до краја живота да пише романе, великог песника Е. Адија, а на крају века великог
дневнике. Његово дело упази у мађарску есејисту, романсијера и мислиоца Белу Хамваша.
књижевност тек после његове смрти и после Цео 20. век у Мађарској могао би се посматрати
недавних политичких промена. Али је и у самој преломљен кроз судбину и дело две личности
Мађарској био приличан број „унутрашњих мађарске мисли и културе. Марксистички
емиграната”, људи који су остали у земљи, али филозоф Ђерђ Лукач (1885-1971) и Бела Хамваш
нису могли да објављују своја дела, јер су били на су заправо паралеле, мада антиподи,
разним списковима забране. Данас су разлози представници две потпуно другачије струје, а обе
забране већ неразумљиви, мада су све до недавно су се реализовале у истом веку. Млади Лукач, на
ефекти још били катастрофални. самом почетку, пред Први светски рат, велико је
Један од тих забрањених писаца био је и Бела обећање и најављена могућност, али ће се он
Хамваш (1897-1968), филозоф, есејист, током самог рата приклонити комунистичкој
романсијер. Од 1948. године, па све до смрти није струји и неће остварити најављену универзалност
могао да објави ни једно једино словце. И поред заједничког духа човечанства; делиће јединствени
свега, исписао је своје дело, једно од свет на напредне и конзервативне духове. Нешто
најграндиознијих дела овог века, не само у млађи Бела Хамваш, који се нашао под
Мађарској. То је мислилац који заправо као и да идеолошким ударима старог Лукача, као да ће
није Мађар, мада је израстао из мађарске културе наставити најаву младог Лукача и, под веома
и сва је своја дела написао на мађарском језику; неповољним условима, остварити непоновљиво и
он подсећа на културни круг средњоевропски, али велико дело о човеку и његовом постојању на
му је заправо претесна и Европа. Хамваш, велики земљи. Хамваш је дух огромног формата: његове
зналац европске филозофије и науке, успео је да идеје треба проучавати, али се он као личност
споји Европу и Азију, значи цео свет, и да начини готово и не може рационално објашњавати. Сви
јединство, целину, у коју је укључено цело народи воле да наводе шта су све они дали свету
човечанство. Због тога је најбоље рећи за њега да и човечанству, почев од науке па до уметности. И
је мислилац и писац целокупног човечанства, али Мађари су, иако мален народ у Европи, дали свој
је тачно да је израстао из мађарске, европске значајан допринос човечанству. Ако се то
културе, али је својом имагинацијом и великим посматра, рецимо по нобеловцима, онда је број
знањем обухватио цео свет. Његовом делу нису Мађара нобеловаца веома велики, чак дванаест
потребна тумачења из перспективе Мађарске, (Филеп Ленард, Роберт Барањ, Рихард Жигмонди,
нити објашњена са становишта Европе или Азије, Алберт Сент-Ђерђи, Ђерђ Хевеши, Ђерђ Бекеши,
грандиозно дело се уздиже до космичког нивоа. Јене Вигнер, Денеш Габор, Јанош Полањи, Ели
Бела Хамваш је преузео идеју Ренеа Генона: у Визел, Ђерђ Олах, Јанош Харшањи). Али је исто
свим древним, светим књигама човечанства тако занимљиво да су мађарски нобеловци само
видљива је истоветност, што онда значи да је пореклом из Мађарске, а остварили су се у свету.
некада човечанство било јединствено. Развијајући Једини је изузетак Алберт Сент-Ђерђи кога је
даље ту идеју, настала су његова капитална дела министар културе позвао (1930) да се врати у
,,Scientia Sacra“ („Свето знање“, „Духовна домовину да би организовао научни рад на

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 45
БАШТИНА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Универзитету у Сегедину, где је онда Сент-Ђерђи дивљење и настављају стваралачки да утичу на


открио и витамин Ц; довољно материјала за човечанство. Довољно је да за двадесети век
истраживање нашао је у паприци, за шта је 1937. останемо код имена, два великана: Ендре Ади и
године добио Нобелову награду. Поред оваквих и Бела Хамваш.
сличних научника, Мађарска је дала свету
изванредне уметнике чија дела и данас изазивају

БЕЛА ХАМВАШ – SCIENTIA SACRA I (I део)


Зоран Туцаковић

Централно дело Беле Хамваша, „Scientia sacra размислимо, заиста је невероватно да време,
I – Духовна баштина древног човечанства“, јесте релативно нам блиско у односу на неку
просто чудотворно дело, чији је рукопис чудом и „праисторију“, буде тако несазнатљиво и
сачуван у току бомбардовања 1945. године, када неразумљиво за нас, „данашње“ људе. Зна се да је
је бомба уништила Хамвашев стан у Будимпешти. Лао Це био старији од Конфучија, али не толико
Том приликом уништени су бројни рукописи и да би се оправдало губљење његове личности у
вредне књиге које је мађарски мислилац годинама тами, док о Конфучију постоје подробне
сакупљао. Само дело објављено је 45 година информације, чак и из његовог приватног живота.
касније. Хамваш, на свој оригинални есејистички Исто се запажа и код Хераклита (боље „познат“)
начин, чини доступним сазнања, која су тешко и Питагоре (тек нешто старији од Хераклита, али
изрецива. Упознат са свим светским баштинама, прилично „легендаран“). Интересантно је са
посматрано географски и у смислу народа у којим личностима се завршава „време иза завесе“:
којима су корењене, он извлачи величанствени реч је о Лао Цеу (и Конфучију), Буди, Заратустри,
закључак: да се, у суштини, ради о једној јединој Тоту, Питагори (и Хераклиту), а још је
баштини, чиме потврђује основну мисао „адвите” интересантније да је „спуштање завесе“ остало
(не два). Све је Једно, све је Целина. забележено као интензиван искуствени осећај код
Књига „Scientia sacra I – Духовна баштина људи који припадају различитим поднебљима.
древног човечанства 1“, објављена је 1999. године Буда је говорио о „времену када се свет окреће
(Дерета, Београд), и, за разлику од дела „Scientia према унутра“ (тада се и бића окрећу ка унутра),
sacra II“, нема поговора, нити предговора. и „времену које се изврће према споља“ (тада
Мислим да би сваки предговор/поговор заиста бића тону у живот). У усменом предању, али и
био сувишан, и да је препоручљиво да читалац писаним изворима, промена која је уследила око
директно „урони” у ово вредно штиво. Ничија 600. г. пре Христа истоветно се оцењује, „као
објашњења, нити критике, не би му помогла да ступање људске историје у крајње раздобље
боље схвати и прихвати највиша исконска знања тамног периода“. Нестало је бивство, а преостао
о властитом постојању и бивству, које је више од је само живот. У неколико година, људи су
живота. Сачињена је од три дела: 1. БАШТИНА; постали „слепи код очију“ и заглупљени. Нису
2. АРХАИЧКИ ЧОВЕК; 3. КУЛТУРА. вределе опомене Хераклита и Питагоре, није
1) БАШТИНА. Златно доба и апокалипса. вредело Конфучијево поређење времена Велике
Бела Хамваш, већ на почетку књиге, пише о Заједнице (када је на земљи био Тао, свет
„завеси“ која се просто руком може опипати, и припадао свима, а људи нису знали за лаж и
која предваја оно што је код нас а налази се превару), и времена Малог Благостања (када свет
испред завесе, и оно што је иза завесе, и што постаје индивидуално власништво, са појавом
можемо само нагађати. Као да су два потпуно преваре и лажи, као и оружја), нису помогли
различита доба предвојена завесом: Време које стихови Лао Цеа: „Људи су напустили Тао: тако
претходи отприлике 600. години пре Христа, и су настали морал и обавеза. Јавили су се памет и
доба које је потом следило. Ако боље познавање: тако су настале велике лажи“.

______________________________________________________________________________
46 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
БАШТИНА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Најтрагичнија последица по људе огледа се у могућности без испуњења, који оличава


нестанку осећаја за разликовање бивства и апокалипса, „вратити“ у Златно доба, односно
живота, и нестанку инстинкта који уме да оствари избећи апокалиптично разрешење у облику
бивство у животу. Дакле, бивство се срозало на страшног суда, као објављења пресуде Бога-
живот. Хамваш то потврђује цитатима из свете Духа? Боље речено: Можемо ли поново остварити
књиге древних Иранаца, „Зенд Авесте“ (о убавом бивство, а самим тим успоставити Златно доба?
и чистом царству Џем Шида, насред кога је Нека одговор на то буде повезан са нашим
изграђено девет мостова), и дела које се обично суштинским сазнањима и откровењима онога што
назива „апокрифним“ – „Књиге Енохове“ (о је већ запретено у нама, са објављењем бивства у
предсказању страшног суда). А оно што је цар нама, бивства које смо прекрили копренама
Џем Шид из Зенд Авесте, то је древни краљ лажног и лагодног живота. Тако сам, отприлике,
Хуанг Ти (из кинеске баштине), Ману (из схватио крајњу идеју Хамвашевог дела.
хиндуистичке баштине), Менес (из египатске Мислим да Хамваш не повлачи паралеле само
баштине), Минос (из грчке баштине). Он, и сви да би показао да је Златно доба некада стварно
они, оличење су древног Човека-Духа. У постојало, него је основна намера да се објави
јеврејској баштини, то је Адам (Први и Изворни како је суштина вечна, бесконачна и надвремена,
човек). А Џем Шидово царство „Вер“ је оно, што а самим тим и да је могуће поново остварити
је више упамћено под називом „Златно доба, бивство, основно стање човека, везу природног и
време мира, лепоте и плодности“, не као оног што је над природом, остварити потпуну и
замишљени идеал, него као стварно постојеће, садржајну личност, не као „повратак на старо“
као реалитет остварен на земљи. Тада су се (јер то није питање историје), него као поновно
„духовне и божанске силе слободно и богато васпостављање основе постојања и духа, који се
преливале у људску судбину, у живот заједнице, у притајио и повукао пред точком историје.
природу и у материју, просветљивале, посвећива- Видели смо да је баштина, по природи,
ле и чиниле потпуним све што је живело на окренута Једном, и да омогућава суштинску везу
земљи. Видљиви свет се на природан начин духа и материје, идеје и стварности, сакралног и
допунио невидљивим. То је живот учинило профаног света. Без обзира што појам „Златно
бивством; то га је учинило целим, потпуним, доба“ потиче из старогрчке баштине, и
јединственим. То је обележје златног доба: изједначава се са основним стањем човека, у свим
бивство“. Веза Џем Шидовог царства са баштинама и традицијама основно значење је
поменутим „духовним и божанским силама“ исто, који год термин да се употребљава. Чак и у
успостављена је изградњом напред наведених баштинама које су толико географски удаљене, да
девет мостова, од којих је, према светим књигама, нема ни говора о међусобном утицају. Ако знамо
остао само један – „Кинват“, који повезује да има суштина које су неизрециве, употреба
видљиви и невидљиви свет, Небо и Земљу, појединих термина више служи као призив нашег
материјалну и духовну креацију. запретеног знања, и „осветљивање“ онога што се
Закључујемо да је Златно доба исто што и нашло у мраку несвесног. И не ради се само о
бивство, потпуна целина, Велика Заједница. Крај повратку на „Тао“, у смислу Лао Цеовог учења.
тог доба уједно означава почетак апокалипсе, Ни Лао Це ништа није записивао, до сусрета на
затвореног живота, располућености, разломљено- граници са неком врстом цариника, који га је
сти и лажи, времена чији конац означава страшни замолио да напише укратко своје учење, па су
суд. У неком смислу, Златно доба је предуслов тако настали чувени стихови. Колико је ту
апокалипсе. Патња, грех и неприлика су то што додато, друго је питање. Суштина је да су многи,
јесу, зато што је у човеку будна свест о златном односно већина људи, некада знали да су највиши
добу. Јер, свака негативност јесте негативност појмови неизрециви. Овде је то неизрециво
само упоређена са позитивношћу. Тако и названо „Тао“, у другим баштинама се симболика
апокалипса јесте апокалипса тек упоређена са неизрецивог другачије приказује, употребом речи,
златним добом, прасликом правог и пуног али је суштина свуда иста. Како ће људи то
живота, односно бивством „којега се сви сећамо васпостављање да постигну? Тешко, знамо и ти, и
уз помоћ анамнезе“. Можемо ли се из ја, и други, и многи. Али, шта бива ако не
поремећеног и растуреног живота, из живота остваримо бивство? Биће испразан живот до

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 47
БАШТИНА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

краја, не до неке апокалипсе као тренутка, него у корумпираном и поремећеном времену, сматрам
вишевековној апокалипси у којој животаримо, у да је садржински бољи појам баштина. Дакако,
друштву без духовне заједнице, све до страшног мисли се превасходно на духовну баштину, чији
суда, о коме ће тек бити речи. баштиници треба да будемо, тако што ћемо
Реч „традиција“ се чешће употребљава од вратити бивство у наше животе. Опредмећено
речи „баштина“, а подразумева се истоветност наслеђе, у смислу нечега „што се да
значења.И језички и суштински, израз опипати/видети“, било је обухваћено изразом
„баштина“ је адекватнији. Баштина, у смислу „баштина“ у старијим писаним изворима, као и
знања да живот није самосталан, и да постоји прописима, и сада се махом користи као архаичан
више кругова бивства, јесте нешто што је облик. Но, пошто Хамваш следи идеју Једног, и
различито од историје, и од религије. А традиција јединства духа и материје, нема сметње да се под
је најчешће формална, има везе са историјом, а појмом „баштина“ подразумева и духовно, и
може имати блиску повезаност са религијом. Ако материјално. (наставиће се…)
знамо да је Хамваш историју одредио као Словенско друштво
http://sloven.org.rs
„негативну баштину“, која се заснива на

ХЕРОЈСКИ РЕАЛИЗАМ
Владимир Трифуновић

За разлику од модерних плаћеника у војсци и боље разумео однос демократије и милитаризма


полицији који, у тежњи за задовољењем личних потребно је прво направити разлику између
жеља и страсти, у борби често испољавају војника и ратника. Војник је плаћеник кога, преко
нељудске црте, било према непријатељу или Система, упошљавају трговци и банкари и који
према цивилима, ратничка и милитаристичка ратовање види чисто као средство зараде и
традиција не познаје мржњу као основу рата. богаћења, док је ратник припадник посебне,
Несумњива је потреба за борбом и савладавањем аристократске касте која ратовање види као начин
противника, али то не значи и живота и која има своје строге
мржњу, бес, злобу или презир духовне и етичке вредности.
према непријатељу. Ратника не Управо су те вредности оно
мотивишу ниске страсти или што супротставља ратника
пропаганда Система који са буржују: љубав према
празном реториком хијерархији, осећање части и
манипулише наоружаном оданости, спремност на жртву,
масом зарад остваривања искрен и отворен однос између
профита. људи, другова, подређених и
Модерна демократија надређених. Све ове особине и
представља друштво у коме је вредности су у непомирљивом
примарни тип човека буржуј и сукобу са утилитарним
њему одговарајући начин буржоаским вредностима
живота. Ово подразумева грађанског друштва.
себичну бригу за сопствену Данашњи конфликти у
физичку сигурност, материјално богатство и свету су ирационалне природе и по правилу
телесна уживања, а где уметност и друге духовне вештачки изазвани зарад ширења тржишта,
дисциплине имају само декоративну улогу. Како односно увећања профита. Штавише, модерно
нам казује велики учитељ Традиције Јулиус ратовање иде ка борби машина где нема ни
Евола, највећи непријатељ ове рационалистичке, физичког, а камоли спиритуалног надметања
трговачке цивилизације је милитаризам. Да би се ратника. И поред тога могуће је остварити

______________________________________________________________________________
48 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
БАШТИНА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ратничке и витешке идеале у личном подвигу и историјских чинова, и у рату и у миру – "борити
мучеништву, подижући сваки рат на ниво се, али по правилу". Ратник ту моралну
заветног боја. Отаџбински рат који су Срби дисциплину не испољава само у екстремним
водили у бившој Југославији очистио је нашу ситуацијама већ и у „свакодневном“ животу. Ово
националну душу, просветлио наш хришћански је способност поимања овог света као места
ум, обновио нашу небоземну заветну свест и непрестане борбе без могућности истинског мира.
савест и опит духовнога смисла рата. Али, овај Управо у томе лежи суштина херојског реализма,
рат је показао и истину о нама и после њега више да коначно решење не постоји. Морални закон
нико не може да се изговара да није знао или ратника не познаје одредницу „шта“, јер није
приказује другачије него какав се за време тог усмерен ка нечему одређеном, нема сврхе у
рата показао. Какви смо ми били у том рату окончању и испуњењу. Црпећи знање из
одредило је величину наших победа и поноре непресушних резервоара Традиције, ово одсуство
наших пораза. питања „шта“, најбоље је дефинисао Бушидо
Шта је онда то што суштински чини неког кодекс: „Немам планове, моји планови су
човека ратником? Зашто је ратник, витез прилика“. Дакле, мерило овог моралног кода није
подједнако и Милош Обилић који се борио „шта“ већ „како“, односно неиспуњење циља
против Турака и деспот Стефан који им је само по себи, већ начин на који се то ради. Није
служио? Одговор лежи у нечему што се зове за шта се бори, већ како се бори. Борба је
херојски реализам. непрестана и непроменљива, а циљеви су
По древној херметичкој формули „како доле, привремени и променљиви.
тако и горе“, природа ратовања је одраз Из ове перспективе јасна је способност борбе
унутрашњих догађања оних који тај рат воде. у безизлазној ситуацији, у изгубљеној бици.
Борба против зла у себи је сагласна са борбом Косовски јунаци јуришају у унапред изгубљену
против зла које човеку долази кроз другог. Да је битку, без имало двоумљења и зазора, а деспот
српски ратник увек органски био свестан те везе Стефан са својим витезовима се и поред расула
најбоље показују речи српског генерала Косте турске војске забија као клин у Тамерланове
Мушицког изречених у Десет заповести српским редове и из њих излази неповређен. Ови српски
добровољцима: „Највеће јунаштво је победити ратници и хероји су достигли ниво дистанцирања
себе... ако себе победите победићете све од историјске стварности, где биће зна да је та
противнике српског народа“, то јест – ко победи стварност, као и оно само, ништавно и да нема
зло у себи добија силу да побеђује свако зло око никаквог значаја упоређена с Апсолутном
себе. Зато код српског војника постоји војничко Реалношћу. Дистанцирање подразумева, у основи
предање о аскетској дисциплини у рату – да и изнад свега, незаинтересованост за последице,
разврат у рату доноси несрећу, а пљачка, зло што оспособљава биће да се издвоји из
дело, па чак и псовка - пораз! Димитрије Љотић, у бесконачног ланца догађаја и њихових последица.
својим успоменама о Првом светском рату, пише Док је „деловање са жудњом“ (сакаама
да је међу српским војницима постојало неписано карма), како учи Бхагавад-Гита, акција која се
правило да се у рату мора живети монашки, врши из гледишта постизања резултата, поступци
аскетски и девствено да би се сачувао став истинског ратника, кшатрије су „деловање без
максималне личне чистоте и усредсређености на жудње“ (нишкама карма), чиме он остварује
војничку дужност. могућност васпостављања древног сакралног
Да је овакво виђење ратничке етике поретка Традиције. Ово не значи само
својствено свим Традицијама говори и развлашћење Трећег сталежа, односно великих
заборављено учење Ислама о великом светом капиталиста, банкара и осталог људског отпада,
рату (Џихад ал-акбар) који подразумева борбу већ и способност ратника да буде праведан,
човека против сопствених страсти и греха. По поносан, храбар, самопрегоран, отмен, племенит,
речима Св. ап. Павла: "Ако се ко и бори, не строг и неуморан, да буде судија, управљач и
добија венац ако се не бори по правилу" (2. Тим. ратник. Једино тако може да поново уједини
2, 5), може се одредити и крајњи критеријум власт и владавину, да, у заједници, материју
хришћанске духовне самодисциплине, који уједини са духом, да људско врати божијем.
опредељује смисао свих Хришћанинових

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 49
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

СРПСКА УПРАВА У АЛБАНИЈИ


ТОКОМ ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА
Владимир Орбовић

Ратни и економски циљ Том приликом погинуло је


Краљевине Србије током око 300 српских војника или
Првог балканског рата био је готово сви чувари релејних
ослобађање Старе Србије и станица.
излазак на море. Једино где је Од Љеша настављено је
Србија могла да изађе на море напредовање према Кроји,
јесте била данашња Албанија. граду у данашњој централној
Стара Србија обухватала је, Албанији. Војници Првог
према Ј. Цвијићу, и узани комбинованог пука ушли су у
предео у северној Албанији. Кроју 13. новембра у 15
Тај узани предео обухватао је часова, док су Тирану заузели
Скадар и приморски појас до два дана касније. У исто
Драча. време када је је Први
После објаве рата, Трећа комбиновани пук улазио у
српска армија под командом Тирану, коњички ескадрон
генерала Божидара Јанковића улазио је у Драч. Команданта
брзо је напредовала кроз Булића, који је ушао после
Косово и започела наступање ескадрона, дочекала је маса
према Албанији. Трупе на челу са митрополитом
Моравске дивизије другог позива улазе у драчким Јаковом. У оближној Каваји није било
Приштину 9. октобра 1912. године, а 17. октобра турских снага па је српски вод под командом
исте године у Призрен стиже и претходница поручника М. Недељковића просто ушетао у град.
Дринске дивизије другог позива. Уморним и Са друге стране, четничке јединице војводе
исцрпљеним ратницима Треће армије стигла је Дулета Димитријевића ушле су преко Ресна,
наредба Врховне команде да наставе према Охрида и Струге у Елбасан 17. новембра, након
северном делу Албаније. Образована су два тога у Лерин, Подградец и Дебар са Пешкопејом.
одреда: Дринско-албански, под командом Одмах после уласка у веће градове османске
пуковника Павла Пауновића и Шумадијско- Албаније српска војска је успостављала власт.
албански, под командом Димитрија Булића. Приморска област била је подељена на љешки и
Дринско-албански одред је кренуо из Ђаковице драчки округ, док су окрузи били подељени на
28. октобра и преко места Летај, Спаш, Штане, срезове. Пазило се да на северу Албаније границе
Мгуле, Брдети, Пуки, Черети, Души, Гемсићи, среза обухватају једно племе. Један округ
Мјет (где су се сукобили са Турцима) и Трошани углавном је обухватао 4 среза. У Љешком округу
стигла до Љеша после девет дана (5. новембра) и то су били љешки, дримски, фандски или орошки
заузела га око 17 часова после борби са посадом и дукађански који се некад помињао и као
града. Шумадијско-албански одред стигао је до пукијски. Драчки округ чинили су срезови:
Љеша идући десет дана од Призрена преко места драчки, тирански, кавајски и кројски.
Љум Кула, Брути, Штане, Петка, Чам, Сриће, У складу са наредбом о успостављању
Домиђон, Бисак, Конјат, Ороши, Нерфуши, Приморске војне области, у Љешу је направљена
Блиниште, Симони, Колари, Фрегна, Калимети и привремена управа. На челу области налазио се
Мерчиња. мајор Милан Павловић, управник вароши био је
Губици ових одреда били су релативно мали и наредник Драг. Којић, председник општине Љеш
највећи број је чинио погинуле српске војнике у ваљевски адвокат Мијајло Јевтић Кајле, а
албанској побуни који су чували релејне станице. начелник војне станице био је порезник Милан

______________________________________________________________________________
50 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Митровић. После заузимања Тиране и Драча Покушаји српских војних власти да одузме
успостављена је војна управа и у тим градовима. оружје становништву заузетих територија био је
На место команданта посаде у Тирани постављен катастрофалан. Једино су католичка села Драчке
је мајор Димитрије Милић, док је управник места бискупије испунила захтев војних власти. На
био капетан прве класе Аврам Берах. У Драчу је осталим местима долазило је до сукоба и до
војни управник био капетан Бранислав енергичних одговора војске. У селу Ибањи
Милосављевић. На челу Приморских трупа 11. спаљене су муслиманске куће које нису предале
новембра постављен је инжењерски пуковник оружје док су католичке куће тог села остале
Дамјан Поповић. читаве јер су предале оружје. Становништво села
Драч, као значајно економско место и место Вињол одбило је да преда оружје и из заседе
где је живело доста православних хришћана, напало одред од око 50 војника. Том приликом
добио је и цивилну власт. На чело општине дошао страдало је 5 војника, рањено је 6, а нестало 15.
је Петар Ђурашковић, док су општински одбор Албанско становништво је такође избегавало
чинили Христос Спиру, имам Хусеин Ефендија и да плаћа дажбине. У области Дрима, од десетка у
Филип Серић. Сви они били су житељи Драча. 60 села приход је био 1336 динара! Сиромаштво и
На чело Љешког округа прво је постављен одсуство поимања власти и обавезе да се држави
Иван Иванић, док је начелник Драчког округа плаћа порез били су у великој мери заступљени
постао Сима Аврамовић. Званично постављење међу албанским живљем.
објављено је 28. новембра 1912. године, али је Однос српске и турске власти према народу
пријем дужности обављен у другој половини Албаније се знатно разликовао. Српски војници и
децембра. Командант Приморске области, старешине плаћали су своју куповину и нису
пуковник Дамјан Поповић, стигао је у Драч тек отимали туђу имовину. Сада је и најсиромашнији
25. новембра и покушао је да изврши ротацију и становник могао да изађе пред власт да се
задржи у Драчу Ивана Ивановића као начелника пожали. Српска администрација била је јефтинија
Драчког округа. Ипак, оно што је наређено по становнике од турске. Пропаганда је вођена са
морало је бити извршено. Аврамовић је добио циљем да што више становника пристане на
Драч а Иванић Љеш. После опозива Симе српско подаништво, тј. да жели српску власт у
Аврамовића, Иванић се преселио у Драч где је Албанији. Српској пропаганди биле су
обављао дужност начелника оба округа. супростављене аустроугарска и италијанска. О
Успостављање административног поретка италијанској пропаганди српске власти сазнавале
суочило се са доста потешкоћа. Мало људства су од Албанаца који су радили за српску службу.
говорило је албанским језиком, а и они су споро После заузимања северне и средње Албаније,
стизали на додељена места. Среске и општинске српске трупе учествовале су заједно са
власти још теже су успостављане, а разлог је исти црногорском војском у опсади Скадра. Одлукама
– недостатак људства упућеног у потребе посла. Великих сила наложено је повлачење српских
Један од изабраних људи за такав посао јесте био војски са скадарског ратишта као и из Албаније.
Дамјан Исаиловић, доцент Призренске Под притиском Аустро-Угарске, Велике силе
богословије који је постављен на место начелника шаљу бродове који
среза у Орошију. Као његов помоћник постављен блокирају обале Црне
је Марко Ђони, један од првака албанског Горе и српског
племена Миридити. На ниже позиције приморја. Српске трупе
постављани су локални житељи, а критеријуми за напуштају Албанију
њихов одабир нису били вера и припадност априла месеца 1913.
одређеном народу. године после скоро
Због противљења Црно-жуте монархије, шест месеци боравка.
Велике силе су препоручивале Краљевини Србији Сан о „српском
да не покушава да третира простор Албаније као приморју“ распршио се
српску територију. Стога је стигло упуство да се захваљујући
цивилне власти обраћају Дамјану Поповићу, а не противљењу великих
ресорном министа-рству. Тако је успостављена сила, нарочито Аустро-
војна власт у северној и средњој Албанији. Угарске.

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 51
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ЈЕДНА СТАРА СРПСКА ОАЗА У ИТАЛИЈИ


Вера Станисављевић Ракић

Готово да нема области у свету, кроз читаву жиром. Иако је претходно Сенат забранио својим
историју, у којој се становништво толико поданицима превоз у Апулију турских избеглица
испреметало сеобама, и сасвим изменило њену („fugientes a Turchis“), на крају је Република, под
етничку слику – као што је то случај са облашћу притиском, о свом трошку организовала
Балканског полуострва. пребацивање у јужну Италију.
Нешто историјске, а нешто економске Већина ових избеглица живела је сиротињски
прилике, изазване продором Османлија у 14. и 15. у Напуљској краљевини, иако је имала доста
веку, присиљавале су наше претке – поготово из повластица; плаћала је, наиме, само половину
области Црне Горе, Старе Србије и Херцеговине – фискалних дажбина – за разлику од других
на сеобе. У почетку су оне биле неприметне, досељеника (нпр. Албанаца) – и имала своју
етапне („метанастазичке“, како их је назвао наш конзуларну службу. Захваљујући томе, они су се
познати антропогеограф и етнолог Јован Цвијић), врло брзо економски афирмисали, посебно у
породица по породица, али су у својој коначној Апулији и Абруцу. У новој средини сви су
резултанти ипак видне – као што је то српско покатоличени – уколико већ раније нису примили
становништво у Далмацији, Лици, Банији, католичанство – и углавном су асимиловани, као
Кордуну, Босанској Крајини, Славонији – али и у у местима Montelongo, Castelluccio degli Slavi,
Истри и Белој Крајини у Словенији, или као оне Colona, Montepagano, Ripalda, San Biase,
које су отишле још даље, изван јужнословенске Cervitella, Tavenno, Petaccio, Vasto, Palata,
матице, па да се као оазе, дуже или краће време Ruscalla. Изузетак чине три насеља у области
задрже у Угарској (данашњој Мађарској), Молизе: Akvavia Collecroce, San Felice Slavo и
Украјини и Турској (Галипољски Срби). Montemitro, у којима се данас говори једном
Неколико таквих оаза настало је и на тлу старијом варијантом српског језика. У 15. веку
јужне Италије. Према историјским подацима, било их је још и у Лећу, Ланћану, Ђовинацу и
прве јужнословенске колоније постојале су у Тринију, који је имао и своју посебну Universitas
Калабрији, на Сицилији и на полуострву Гаргано Sclavorum.
још у 7. столећу наше ере, када их је населила
Византија као своју стајаћу војску. Сматра се да
су овамо долазили и у 12. и 13. веку, као робови,
заједно са становништвом Оријента и других
предела Русије. У 14. и 15. веку живе поморске
везе Дубровника са италијанским државама,
омогућавале су даље јужнословенске миграције
на суседно велико полуострво. Међу
имигрантима нарочито су биле бројне избеглице
из Србије и Босне, које Дубровник и други
приморски градови нису могли да приме.
Историјска превирања, као што је било гушење
Грбаљске буне 1452. године, пад Цариграда 1453,
пад српске деспотовине 1459. и пад Босне 1461. Управо ова три места у покрајини Молизе
године – условили су ове миграције према нашем која су задржала наш стари говор и понешто од
Приморју а одатле, из Будве, Дубровника, Задра, обичаја, заслужују нашу посебну пажњу. Дуго се
легално или илегално, у Напуљску краљевину, о њима код нас није знало – све до друге
Венецију, Апулију и Марке (Анкона). половине прошлог века – и вероватно би они,
Дубровчани су затварали своје капије пристиглим због неумитне асимилације и недовољно
избеглицама које су живеле по пећинама у веродостојних података о њиховом правом
околини града, хранећи се травом, корењем и пореклу, били и дефинитивно заборављени да

______________________________________________________________________________
52 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

није било једне случајности: путовања напуљске вероватно и дошли, јер тематика саме песме
краљице Изабеле дел Балзо, од места Леће до говори о збивањима из тог времена (о војводи
Барлете, маја и јуна далеке 1497. године, и њеног Сибињанин Јанку и Ђурђу Бранковићу). Овај
угледног дворанина, песника скромног дара – али запис бугарштице заправо је старији од
савесног хроничара, Руђера де Пачиенце, и Хекторовићевог бележења бугарштица у „Рибању
његовог спева са овог путовања „Балцино“ („La и рибарском приговарању“ (разговорима), 1556.
Balzino“), једне дуге историје ове напуљске Тек песме је тежак, без риме, тром, и туробан по
краљице (од 8000 стихова!), који је, нажалост, расположењу – што и није чудно кад знамо да су
кроз векове остао само у рукопису. Рукопис је је казивали ови исељеници који су до јужне
открио тек крајем прошлог столећа угледни Италије превалили дуг и мучан пут, бежећи од
италијански естетичар Бенедето Кроче и касније о Турака са својих огњишта.
њему писао и М. Марти. Спев „Балцино“ Боравак другог песника (српског националног
одликује се веродостојношћу исказа и опредељења) Меда Пуцића, и сусрет са једним од
прецизношћу, чак и на уштрб поезије, јер се потомака првих исељеника Ђованијем де
Пачиенце трудио да казује само оно што је Рубертисом из колоније Аквавива Колекроче,
„властитим оком чуо или видео од краљичиних уродио је дугом преписком, коју је Пуцић затим
најближих дворана“. Тако се уз опис свечаности у објавио у листу „L`Osservatore dalmato“ у Задру, а
градићу Ђоја дел Коле (Gioia del Colle), 1. јуна касније и као посебно издање. Де Рубертис му је
1497. нашла и „словенска“ песма коју су наши писао о досељавању у јужну Италију, обичајима и
исељеници певали пред краљицом. Записана је по језику становништва свога града.
слуху, без познавања нашег језика и писма, али је Септембра 1884. у покрајини Молизе боравио
проф. М. Пантић успео да је „дешифрује“. Тако је је члан Српског ученог друштва, проф. Ристо
Пачиенце записао: Ковачић а своја запажања и утиске које је стекао
„Orauias natgradum smereuo nit core приликом посете потомцима наших првих
nichiasce snime gouorithi nego Jamco исељеника и резултате савесних истраживања
goiuoda gouorasce istmize molimtise“ архива и библиотека ваљда сваког податка до
којег је могао доћи – објавио је у „Гласнику
а то је заправо говорено без инструмената: Српског ученог друштва“ (у књизи 62, за 1885),
Орао се вијаше над градом Смедеревом. као што је и реферисао на годишњем скупу
Ниткоре не ћаше с њиме говорити, Друштва које му је одобрило средства за наставак
Него Јанко војвода говораше из тамнице: истраживања.
`Молим ти се`…“ У свом чланку „Српске насеобине у јужној
Италији“ истицао је топао пријем на који је
Уз „песму“ се и плесало у пространом дворишту
наишао у местима са нашим становништвом, чак
Кастела, а извођачи су, по Пачиенцу, били неки
и међу онима који су заборавили матерњи језик и
„Словени“ („Scavoni“): које је навео и поименице:
обичаје, али су сачували свест о свом пореклу. У
Вучица, Вукосава, Милица, Ружа, Станица,
три насеобине, Аквавива Колекроче, Сан Феличе
Цвијета, Ратко, Вујко, Радослав, Рашко, Радоња,
Славо и Монтемитро, било је око 4000
Радич, Петко, Вукашин и Дрита (Албанка, којих
становника који су задржали стари српски језик, и
је такође било у овој словенској колонији?). „Они
обичај налагања божићњег бадњака на ватру, а по
су викали гласно на свом језику, и пили по свом
националној припадности, на Ковачићево питање,
обичају, и мушкарци и жене, одрасли и они који
изјаснили су се као „Слави – Серби“.
су још деца. „Заједно су певали“ наведену песму
„У одличним кућама, пише Ковачић, до слика
„скачући као козе“ („saltando como capri“) и
Њихових Величанстава Краља и Краљице
окретали (се)…“
Италије, стоје слике Њихових Величанстава
Имена „Словена“ из Ђоја дел Коле, њихов
Краља Милана I (тадашњег владара Србије) и
језик и понајвише песма, изведена без пратње
Краљице Наталије. А од књижевника Србије
инструмената, што је и карактеристично за
имају слике Доситејеву, владике аутора Горског
„бугарштице“, наше епске песме дугог стиха,
вијенца и кнеза Меда Пуцића (…) и слике Бранка
несумњиво говоре да су они пореклом из
(Радичевића) и Вука“. По Ковачићевим речима,
Деспотовине Србије, одакле су после њеног пада
били су срећни због његовог доласка у чему су

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 53
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

видели бригу својих сународника и старе научном позитивизму и одбацујући раније научне
домовине за њихову судбину. приступе као романтичарске и не-научне, није,
У Ковачићево време нашим су језиком ваљда, сматрала да је овај подухват достојан њене
говорили углавном још једино старији људи. мисије, па је – по свему судећи – тако замрло и
Млади, међутим, не само да нису знали српски – даље интересовање домовине за ове своје
иако су разумели овај стари дијалекат – него су „земљаке“, уосталом као и за самог Ковачића који
им у школама, и онима који би знали, је временом потпуно заборављен у нашој
забрањивали да га говоре, да се и не помишља да културној јавности. („Енциклопедија Југославије“
су имали могућност да га у школама уче. Али га уопште не помиње, уосталом као ни „Српско-
свеједно, чак и они у местима у којима је хрватско-словеначка енциклопедија“ коју је
заборављен матерњи језик, са одушевљењем су урдио Ст. Станојевић. О даљем ангажовању самог
обећавали проф. Ковачићу да ће убудуће Ковачића не зна се много осим да је овај угледни
настојати да науче српски: „Јер је грех пометнути слависта, сигурно разочаран, умро у Риму четврт
у лакше време – што је чувано преко четири века века касније.)
мучније…“ Са своје стране, он им је обећао Али, ако није Српска академија наука, ни
подршку Српског ученог друштва – очекујући да Србија, више мислила на ове наше сународнике –
ће Друштво послати тамо неког учитеља језика. мислила је римска курија. Отад се снажно
Било је то, међутим, пре пуних сто година… ангажује – следећи „механизам“ аутоматског
Српско учено друштво је као што смо споменули, закључивања да је Србима својствено само
прихватајући извештај свог члана Ковачића, православље – да ове католике убеди у то како
заиста обећало материјалну и другу подршку они нису Срби… Ипак, још и данас се, бар
акцији којом би се помоглу чувању и развијању старији који до тога држе, сматрају пре
националне свести ових наших најстаријих „Словенима“ (а и Италијани их тако зову – као и
исељеника – али је у међувремену основана – „Сербима“!), не прихватајући тај став негативне
1886. године – Српска академија наука, па је идентификације као једини нормалан… Но,
Друштво (у политичким трзавицама Србије оног разматрање односа конфесије, вере и народности,
времена – које су имале знатног утицаја и на односно националности – оставимо за другу
научне кругове) дотрајавајући још неколико прилику. Јер је то посебна и дуга прича која
година паралелно, 1892. године припојено захтева много више простора…
Академији али тако што су само осам чланова
постали академици… а међу њима, као ни сам Catena Mundi. Српска хроника на светским веригама 2, прир.
председник Друштва В. Јовановић, није био ни Р. Предраг Р. Драгић Кијук, Ибарске новости - Матица Срба и
Ковачић. Академија наука пак, инсистирајући на исељеника Србије, Краљево - Београд 1992, 91-93

______________________________________________________________________________
54 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

ПРОТОИСТОРИЈА И РЕЛИГИЈА ИНДОЕВРОПЉАНА


Мирча Елијаде

Најезда Индоевропљана у историју означена карактеристични процес – сеоба, освајање нових


је страшним разарањима. Између приближно области, покоравање и асимилација становништва
2300. и приближно 1900. године у Грчкој, Малој – окончан је тек у XIX веку наше ере. Не знамо ни
Азији, Месопотамији, спаљени су и опустошени за један други сличан пример језичке и културне
бројни градови; тако су страдали Троја око 2300, експанзије.
Бејче-султан, Тарсус и неких три стотине градова Научници су се већ више од једног века
и насеља у Анадолији. Документи помињу трудили да идентификују првобитну постојбину
етничке групе које су се звале Хитити, Лувијци и Индоевропљана, да одгонетну њихову прото-
Митанци. Постојање ариофонских елемената историју и да осветле фазе њихових сеоба. Та
потврђено је и код других чета освајача. Ширење првобитна постојбина је тражена у северној и
индоевропских народа је почело неколико векова средњој Европи, руским степама, средњој Азији,
раније, и продужило се током два миленијума. Анадолији итд. Данас сви сложно смештају
Око приближно 1200. Аријци су продрли у постојбину Индоевропљана у области северно од
долину Инда и Ганга, Иранци су се учврстили у Црног Мора, између Карпата и Кавказа.[1]
Персији, Грчка са острвима била је Северно од Црног мора развила се између V и III
индоевропеизирана. Неколико векова касније, већ миленијума такозвана култура тумула (курган).
је била окончана или је далеко узнапредовала Око приближно 4000-3500. године опажа се њено
индоевропеизација Индије, Апенинског и ширење на запад до Тисе. Током следећег
Балканског полуострва и карпатско-подунавских миленијума представници културе курган
области, као и средње, северне и западне Европе – продиру у средњу Европу, на Балканско
од Висле до Балтичког мора и до Атлантика. Овај полуострво, у Транскавказје и у Анадолију, и на

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 55
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

север Ирана (око приближно 3500-3000); у III својој историји прилично рано били приморани
миленијуму они стижу до севера Европе, у егејске да упознају духовне тензије изазване симбиозом
области (Грчка и обала Анадолије) и до источног разнородних, па и противуречних религиозних
Медитерана. Према Марији Гимбутас, народи оријентација.
који су уобличили и преносили културу тумула Први пантеон и заједнички религиозни
могу бити само протоиндоевропљани, а у вокабулар. Неке структуре заједничке
последњим фазама њеног ширења индоевропске религије могу се реконструисати.
Индоевропљани. Постоје, пре свега, уопштене али драгоцене
Како год било, сигурно је да порекло индикације које нам даје религиозни вокабулар.
индоевропске културе задире у неолит, можда чак Већ на почетку изучавања индоевропски корен
и у мезолит. С друге стране, подједнако је deiwos, „небо“, препознат је у речима које значе
сигурно да су на ову културу током периода „бог“ (лат. deus, санскр. dieva, иран. div, литв.
њеног настајања утицале развијеније diewas, старогерм. tivar), и у именима главних
цивилизације Блиског истока. Коришћење бојних богова – Дијауса, Зевса и Јупитера. Показало се
кола и метала[2] било је преузето из једне да је идеја о богу повезана са светлошћу неба,
анадолијске културе (Куро-Араксас култура). У односно са светлом и „трансценденталношћу“
IV миленијуму, преузети од народа балканско- (висином), и проширено, с идејом врховне власти
медитеранске области, појављују се кипови и твораштва у њеном непосредном значењу –
израђени од глине, мермера или алабастера који космогоније и очинства. (Бог) Неба је у првом
приказују богињу која седи. реду Отац: уп. индијског Дијауспитара, грчког
Заједнички вокабулар показује да су се Зевса Петера, илирског Дајипатуреса, латинског
Индоевропљани бавили земљорадњом, гајили Јупитера, скитског Зевса-Папајоса, трачко-
стоку (али исто тако свиње и, вероватно, овце), и фригијског Зевса-Папоса.[3]
да су знали за дивље и припитомљене коње. Иако Пошто су небеске и атмосферске хијеро-
се нису одрицали земљорадничких производа, фаније имале значајну улогу, не изненађује ни то
индоевропски народи су пре свега развили што је известан број богова био означен именом
пастирску економију. Патирско номадство, грмљавине: нем. Донар, Thorr, келт. Таранис
патријархална структура породице, склоност ка (Танарос) , балтички Перкунас, старословенски
пљачки и војничка организација ради освајања, то Перун, итд. Бог неба – највиши бог будући да је
су карактеристичне црте индоевропских творац света и владар универзума – вероватно је
друштава. Контраст између тумула (гробова већ у индоевропско време уступио место
изграђених у облику куће и богато украшених) и боговима олује; у историји религија то је
много сиромашнијих гробница, указује на врло прилично честа појава. Исто тако, сматрало се да
радикално друштвено раслојавање. По свој је ватра, изазвана муњом, небеског порекла.
прилици, тумули (курган) су били намењени Уопште, култ ватре је карактеристични елемент
искључиво за посмртне остатке поглавара. индоевропских религија; име значајног ведског
Што се тиче нашег задатка, важно је да јасно бога Агнија налази се у латинском ignis,
одредимо у којој је мери овај облик егзистенције литванском ugnis, старословенском огни.[4]
– пастирско номадство, које је снажно Можемо претпоставити да је бог сунца задржао
реорганизовано с обзиром на ратове и освајања – врло утицајно место још од протоисторије (уп.
охрабрио и олакшао појављивање особених ведско Сурија, грчко Хелиос, старогерм. sauil,
религиозних вредности. Очигледно је да старослов. солнце, што све значи сунце). Али
творевине земљорадничких друштава не соларни богови су код различитих индоевропских
одговарају у целини религиозним тежњама народа имали доста променљиву историју,
пастирског друштва. С друге стране, нигде не нарочито после додира са религијама Блиског
постоји пастирско друштво које је потпуно истока. Што се тиче Земље (*GH’EM), сматрало
независно од земљорадничке економије и се да је она животворна енергија која је
религије. Штавише, током сеоба и освајања, супротстављена Небу; али религиозна представа о
Индоевропљани су непрекидно покоравали Земљи-Мајци код Индоевропљана се јавља много
стално насељене земљорадничке народе и стапали касније и сусреће се само у једној ограниченој
се са њима. Другим речима, Индоевропљани су у области. Налазимо, међутим, други један

______________________________________________________________________________
56 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

космички елемент, Ветар, који је дивинизован у термина: ав. spenta/yaoždata (уп. такође гот.
литванском Вејопатису, „Господару Ветра“, и у hails/weih); лат. sacer/sanctus; грч. hieros/hagios.
иранском и индијском Вајауу. Али у последња „Изучавање сваког утврђеног пара… води до
два случаја, реч је само о космичким претпоставке да је у преисторији сваки појам
епифанијама: оне, нарочито ирански Вају, имао два лица: позитивно, 'оно што је испуњено
показују карактеристике богова врховних божанским присуством' и негативно, 'оно којем је
владара. забрањен додир са људима'.“[5] Тако, према
Индоевропљани су развили особену Бенвенисту, „није постојао један општи термин
митологију и теологију. Они су приносили жртве којим би се означавало „жртвовање“. Али другу
и познавали магијско-религиозну вредност речи и страну одсуства таквог термина представља то
песме (*KAN). Располагали су схватањима и што „у разним језицима, а често и унутар свакога
обредима који су им омогућили да посвете од њих, постоји велика разноврсност ознака које
простор и да „космизују“ области у којима се одговарају разним облицима жртвене делатности:
настањују (овај митско-обредни сценарио је леваницама (санскр. juhoti, грч. spendo), свечаним
потврђен у старој Индији, у Риму и код Келта), вербалним обавезама (лат. uoueo, грч. eukhomai),
што им је, осим тога омогућавало да периодично величанственим свечаним гозбама (лат. daps),
обнове свет (обредном борбом између две групе кађењу (грч. thuo), обреду светлости (лат. lustro)"
учесника у обреду, а трагови тог обреда су се (Е. Benveniste, Le vocabulaire des institution indo-
задржали у Индији и у Ирану). Сматрало се да europeennes, II, стр. 179). Што се тиче „молитве“,
богови присиствују свечаностима и пред њима су терминологија је сачињена тако да полази од два
биле спаљиване жртве. Индоевропљани нису различита корена[6]. Укратко, од заједничке
подизали светилишта: врло вероватно да се култ протоисторије, различити индоевропски народи
прослављао у посвећеном ограђеном простору, показују тежњу да непрекидно реинтерпретирају
под ведрим небом. Ево још једног битног сопствене религиозне традиције. Тај се процес
обележја: усмено преношење предања, односно појачао током сеоба.
забрана коришћења писма приликом сусрета са
Елијаде, Мирча. Историја веровања и религијских идеја I Београд.1991.
цивилизацијама Блиског истока. Али, као што је и
требало очекивати имајући у виду бројне векове [1] Заједнички вокабулар за неке животиње (вук, медвед, патка,
речни лосос, оса, пчела) и дрвеће (бреза, буква, храст и врба) указују
који су од прве сеобе Индоевропљана (Хитита, на умерену зону.
Индоиранаца, Грка, Итала) раздвајали од [2] Изрази за „бакар“ и „секира“ су сумерски: преузети су пре
последњих (Германи, Балто-Словени), заједничко раздвајања европских лингвистичких група (германске, италске и
келтске, илирске и трачке, грчке и словенске).
наслеђе се не може увек препознати у вокабулару, [3] Грчка именица „theos“ се не уписује у исти низ. Она потиче од
као ни у теологијама и митологијама историјске корена који означава „душу“, „дух умрлог“; уп. литв. „dwesiu“,
епохе. Ту с једне стране треба водити рачуна о „дисати“, старословенско „дух, душа“. Можемо дакле
претпоставити да се „бог“, „theos“, развија полазећи од идеје о
различитим културним контактима који су дивинизацији умрлих.
остварени током сеоба; с друге стране, не треба [4] У Ирану, име божанства ватре је Атар (уп. наше „Ватра“ – прим.
Т.): али има показатеља да се, у старијој терминологији култа, ватра
заборавити да се ниједна религиозна традиција не називала *agni а не atar: в. Stig Wikander, „Der arische Mannerbund“,
продужава бесконачно без промена, до којих стр. 77 и даље. Уп. и наше „огањ“.
доводе било нове духовне творевине, било [5] E. Benveniste, „Le vocabulaire des institution indo-europeennes“, II,
стр. 179. Што се тиче религије, „Индоевропљани нису имали
позајмице, симбиозе или елиминације. посебан израз да је означе, пошто ту свеприсутну реалност нису
Вокабулар одражава тај процес диференција- поимали као издвојену институцију“, исто, стр. 265. Жорж Димезил
ције и уношења новина, који је вероватно започео је у више наврата анализирао индоевропски вокабулар светог;
видети на крају „Le religion romaine archaique“ (2. издање, 1974), стр.
још у протоисторији. Најзначајнији пример 131-146.
представља то што на заједничком индо- [6] Изворна хититско-словенско-балтичко-арменска (-германска ?)
дијалекатска група потврђује облике који су видљиви у хититском
европском нема неког посебног термина који би maltai-, „молити“, док ирански, келтски и грчки приказују речи које
означавао „свето“. С друге стране, на иранском, су потекле од корена *ghwedh – „молити, желети“; Benveniste, исто,
латинском и грчком на располагању су нам по два стр. 245.

______________________________________________________________________________
ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу 57
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

СВАСТИКA У ИСТОРИЈИ И ХЕРАЛДИЦИ


Марко Дражић

Свастика је сложен симбол, који је непокретност, почетак и крај, хармонију


земљописно распрострањен веома и равнотежу. На Тибету, који је
широко, а временски сеже у дубоку географска регија где се свастика често
прошлост и активан је до дан-данас. Од употребљава, у неким представама Буде,
руског севера, где се јављала на налази му се на грудима као печат
традиционалним везовима, до његовог срца и као симбол постојања. У
Латинске Америке где је још користе зависности на коју страну су јој
Куна Индијанци на својој застави. окренути краци, постоји „лева“ и
Користили су је мистици из Друштва „десна“ свастика.
„Туле“, а у римској симболици Свако даље навођење примера
представљала је Јупитера Тонанса. распрострањености овог знака одвело би
Укомпонована је у дизајн руске рубље из 1917. нас у пуко набрајање, а не бисмо успели да
године, што није за чуђење. У православљу дочарамо сву ширину и дубину њеног постојања.
Русије свастика је била популарна почев од 19. Откуд је свастика тако распрострањен симбол у
века. Ценила ју је и царица Александра времену и простору? Зашто се јавља у исто време
Фјодоровна. На зиду подрума куће Ипатијевих, и то хиљадама километара далеко једна од друге
где су Романови масакрирани, остао је њен међу потуно различитим народима који нису
потпис, а поред њега свастика, што се приписује имали физичког додира? На то питање ћемо још
утицају мистика Распућина. Постоје и теорије да дуго остати без одговора. Сигурно је да људи на
је најстарија свастика део Винчанског писма. свет не долазе као „табула раза“. У себи имају
уткано много записа. Неки од њих су свемирни и
свераспрострањени и спадају у колективно
подсвесно. Није за чуђење што се исти симболи, у
исто или различито време, могу пронаћи у
најразличитијим деловима кугле земаљске.
У хералдици постоји
блазонирано[1]: више од 200
врста крстова, међу којима
је и „гамадион“, чија се
Свастика, у свој својој древности и четири крака састоје од
многозначности, није заобишла ни наше грчких слова „гама“ и тако
просторе. У Босни и Крајини позната је под творе свастику. По форми,
именом „кука окретуша“, у крајевима поред крст је потомак соларне и
Београда као „повијени крстач“. „Реур“ је израз египатског симбола „анкх“.
који су користили Власи (село Бељајци, Ресава). Свастика у хералдици није
Честа је као вез на зарукављу или скуту, као честа, а самим тим није ни много обрађивана
обредна шаралица за хлеб, те на ћилимима и тема.
осталим народним рукотворинама. На гробљу у Један од ранијих
Рајачким Пимницама, између Неготина и примера овог симбола на
Зајечара, постоји неколико споменика са грбу налазимо у Немачкој,
урезаном свастиком. Датирају из периода с краја код племићке породице
18. и почетка 19. века. Један од свастикиних Равен из Ајнбека у Доњој
рођака је и наш, старословенски, коловрат. Саксонији. Грб је забележен
Свастика је позитивна, радосна и сјајна. Нека у „Зибермахеровом“
од мишљења су да представља сједињени мушки зборнику грбова
и женски принцип, симбол сунца, покретност и (Siebmacher Band 5, Abteil 4,

______________________________________________________________________________
58 ИДЕНТИТЕТ, часопис за друштвено-политичка питања и културу
ИСТОРИЈА
_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Tafel 74, Seite 65.) и датиран је на 1349. годину. свастику, а практичну примену можемо видети на
Изванредни примери грба могу се и данас видети тоболцу за стреле које су користили припадници
као украсни детаљ од дрвета на Концертно- клана.
културном центру и као витраж на
евангелистичкој цркви Светог Јакова у истом
граду. Оба детаља са грбом урађена су 1590.
године.
Речник хералдичких
термина Џејмса Паркера,
издат 1894, доноси нам грб
Леонарда Чемберлена из
Јоркшира. У блазону се
уместо израза свастика
користи хералдички
синоним за њу – „fylfot“ : Шведски истраживач и етнограф, значајан
„Argent, a chevron between заступник идеје национал-социјализма, Ерик фон
three fylfots gules“. Дакле, Росен, као лични знак користио је плаву
на сребрном (белом) штиту, црвени шеврон свастику. Видевши је као руну на Готланду,
између три црвене свастике. Најчешће навођена сазнао је да су је Викинзи користили као срећан
етимологија за „филфут“ је да долази од имена симбол. Касније је и
алатке која је коришћена за попуњавање („fill“) Немачка Пета оклопна СС
празног простора у подножју („foot“) витража у дивизија „Викинг“
средњовековним цркавама. Паркер наводи да се користила свастику као свој
грб појављује у једном од рукописа Харли грб. Игром случаја (или
библиотеке (MS. Harleian, 1394, pt. 129, fol. 9=fol. можда не) Фон Росен је
349 of MS.) која је основана у октобру 1704, а постао о