You are on page 1of 312

Гвозден Љ.

Оташевић

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ,
ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ

Чачак, 2019.
Пример домета цивилизације За�а�а,
дотурен нам са висине од десет километара.
Гвозден Љ. Оташевић

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ,
ТЕШКИ ДАНИ
ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ

ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

2019.
Библиотека
Србија је вечна
Књига 2.

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ, ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ


Гвозден Љ. Оташевић

Фотографије:
Џехад Абдалах, Слободан М. Пајић, Миленко Савовић, Бранко Глишовић,
Бојан Пајић, Раде Бошњак, МУП Србије, Војска СРЈ и Гвозден Оташевић

Издавач: Глас западне Србије

За издавача: Гвозден Николић

Уредник: Иван Јовичић

Штампање књиге омогућили:


„МБ Наменска” Лучани
Глас западне Србије Чачак

Ликовно графичка обрада:


Миленко Савовић, „Артера” доо

Штампа:
„Графичар” Ужице

Чачак, 2019.

Тираж:
300

ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ


САДРЖАЈ

Збогом, браћо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Чачак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Дејства НАТО на подручју Моравичког округа . . . . . . . . . . . . . . . 9
Дали су живот за отаџбину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Чачак и околина, 24.3. - 10. 06. 1999, из дана у ноћ . . . . . . . . . . . . 19
Чачак, из каснијих записа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Ратни билтени 261. артиљеријске бригаде ПВО
Војске СРЈ (1-4) и Војног одсека Чачак (1-2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Анализа рада Општинског штаба цивилне заштите
у периоду агресије на СРЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Лучани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Судски поступак против Клинтона + 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
На рубу пропасти, фотографије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Гвозден Оташевић: Ратни дневник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Збогом, браћо

Најтеже пролеће у савременој историји Чачка – 24.3. - 10. 6. 1999. - још


борави у сећању свих мештана који су се том часу затекли у овој долини уз
Западну Мораву, у побрђу, или селима по Јелици, Каблару, Вујну, Острици
и Буковику. И никад неће из тог памћења отићи јер смо сви, заједно
патећи и заједно пркосећи тих 79 дана, изгубили представу о времену.
Нисмо делили дан од зоре, ноћ од освита, подне од сумрака, већ
смо живели од једне до друге сирене. Не дрхтећи од страха, већ усправно
чекајући судбину која нам је била за стопама.
А у потери против једног, на правди Бога обележеног народа, биле
су највеће војне силе на планети, бездушно и са безбедних даљина, из
авиона и подморница и са бродова, стрељајући пастире и ђаке, цркве и
гробља, камиончиће што превозе раднике да би зарадили кору хлеба
за чељад, велике фабрике и мале привинцијске возове што иду негде на
југ, аеродроме и трафо станице, старице које живе саме негде на изла-
ску из града, бурад са ракијом и везене столњаке у сиромашкој кући на
планини. Гађали су све, па још по неколико пута то исто.
Наша је дужност да, као Светосавци од искони, опростимо џелатима,
али да то пролеће никад не заборавимо.
Обавеза нам је, исто тако, да навек памтимо сваког нашег брата
који је тих дана дао живот за Отаџбину. Тако је и зато је настала ова
књига, као незаборавник за све Чачане погинуле у последњој, чемерној
деценији 20. века, или оне који су се у том часу, у недоба, затекли са нама.
Народни и људски обичај је да се обележи нечији одлазак и Чачак
је то до сада учинио на неколико начина. У парку између железничке
и аутобуске станице у Чачку 24. марта 2009. освештан је и откривен
споменик подигнут мештанима који су положили животе у последњем
рату. Крајпуташ од драгачевског пешчара, висок два метра, обликовао је
Живорад Максимовић, вајар из Чачка, и подигли га грађани овог места с
поруком путнику намернику: „Овај спомен нека те подсети на све ратнике
из општине Чачак који своје животе жртвоваше у ратовима на простору
некадашње Југославије од 1991. до 1999. године. Нека њихова борба не
буде заборављена а жртва узалудна.”
Пре тога, погинулима су подигнуте две мермерне плоче: једна на
главном улазу у Скупштину града Чачка, друга на улазу у Полицијску
управу у нашем граду. Ни сам не могу да докучим због чега, Чачак је

5
прескочио једну своју велику дужност: да сабере имена свих погинулих
у ратовима 1991 – 1999, да прикупи бар основне податке о тим људима
и макар им се на тај начин одужи. Тог задатка латио се, ево, дописник
„Политике” и уредник Гласа западне Србије из Чачка, Гвозден Оташевић,
годинама прикупљајући документе до којих се могло доћи, и унео у ову
књигу. Тај списак, видимо, садржи 55 имена, војника, официра, цивила,
полицајаца.
Као верујући Србин кажем у овом часу, са бескрајним поштовањем:
„Збогом, браћо, лака нека вам је српска земља”.

Милун То�оровић
�ра�оначелник
У Чачку, марта 2019.

6
ЧАЧАК
9
Дали су живот за отаџбину

У Чачку, а ни у државним службама Републике Србије, не постоји


обоједињен списак свих мештана, цивила или војника, који су у ратовима
1991 – 1999, и побуни Арнаута у Копненој зони безбедности 2000. код
Бујановца, дали живот за Отаџбину, или су погинули на овом подручју
затекавши се ту. Годинама смо покушавали да дођемо до потпуних пода-
така, што је света обавеза нас као њихових суграђана, и наводимо њихова
часна имена, свесни да се можемо огрешити о неког незнаног јунака за чије
страдање, ето, нисмо чули. Нека опросте и он и његови. Ево чињеница које
смо сакупили, користећи спискове Међуопштинског историјског архива
у Чачку, документацију Регионалног центра Министарства одбране у
Ваљеву, натписе на спомен плочама, текстове из „Чачанског гласа” и друге
званичне изворе.

1. Аџемовић М. Боро (списак МИА у Чачку, Чачак, капетан, погинуо 20.04.


1999. у Глоговцу; 18.12.1952, Чачак, ВП 1365 Рашка, резервни официр,
погинуо 20.04.1999. у Глоговцу, извор Министарство одбране)
2. Аџемовић Ж. Драгош (списак МИА у Чачку, 1973 – 1992, име уписано
на спомен плочу у општини)
3. Беко Љ. Драган (списак МИА у Чачку, потпоручник, Слатина, погинуо
04.06.1999 у селу Догановић – Качаник; 03.02.1976, Слатина, ВП 4466
Урошевац, активно војно лице, погинуо 04.06.1999. у селу Догановић
код Качаника, извор Министарство одбране)
4. Бојовић М. Предраг (списак МИА у Чачку, војник, 1979, Заблаће, поги-
нуо 16.04. 1999. у селу Кошаре – Дечани; 10.03.1979, Заблаће, ВП 8365
Пећ, војник на редовном служењу, погинуо 16.04.1999. на Кошарама,
извор Министарство одбране)
5. Вујиновић М. Зоран (списак МИА у Чачку, 1972 Мршинци - 1991, поги-
нуо као редовни војник у околини Војнића на Кордуну, име уписано на
спомен плочу у општини; „Чачански глас” бр 27, 1992; војник на редов-
ном одслужењу, ВП 6002 Зајечар, погинуо 28.12.1991. у Војнићу, извор
Министарство одбране)
6. Вујовић Р. Миливоје (списак МИА у Чачку, 1966 – 1991, име уписано на
спомен полочу у општини; добровољац ТО Тење, погинуо 06.12.1991. у
селу Тење, извор Министарство одбране)
7. Вукосављевић Б. Радислав (списак МИА у Чачку, 1947 – 1995, име упи-
сано на спомен плочу у општини)

11
8. Вучковић С. Милун (списак МИА у Чачку, 1951, Мрчајевци – 1991, име
уписано на спомен плочу у општини; добровољац Бањалучког корпуса,
погинуо 29.09. 1991. у Окучанима, извор Министарство одбране)
9. Гајловић М. Слободан (списак МИА у Чачку, 1970, Милићевци – 1991,
име уписано на спомен плочу у општини, његова сестра Снежана Куч из
Милићеваца моли да се на плочи исправи словна грешка у презимену, јер је
нетачно написано да је он Гајиловић; војник резервиста ВП 8977 Краљево,
погинуо 13.10.1991. у селу Нуштар, извор Министарство одбране)
10. Глигорић О. Душко (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи
Отаџбину”, 05.05.1961 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у
Копненој зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи
отаџбину, извор ПУ Чачак)
11. Ђенадић Ђ. Ненад (списак МИА у Чачку, 1965 – 1993, име уписано на
спомен плочу у општини)
12. Ђоговић Д. Радомир (списак МИА у Чачку, 1954 – 1993, име уписано на
спомен плочу у општини)
13. Ђоковић О. Душко (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи
Отаџбину”, 15.06.1977 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у
Копненој зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи
отаџбину, извор ПУ Чачак)
14. Ђорђевић Р. Радивоје (списак МИА у Чачку, 1950 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини; добровољац ТО Тење, погинуо 10.10.1991.
у селу Ловас, извор Министарство одбране)
15. Илић С. Драган (списак МИА у Чачку, 1961 – 1992, име уписано на
спомен плочу у општини; војник резервиста ВП 8065 Чачак, погинуо
14.03.1992. у селу Шуметлице, извор Министарство одбране)
16. Илић Ђ. Ненад (списак МИА у Чачку, 1970 – 1991, име уписано на спо-
мен плочу у општини; резервни официр ВП 8977 Краљево, погинуо
22.10.1991. у Шиду, извор Министарство одбране)
17. Иконић М. Дамир (списак МИА у Чачку, 1966 – 1992, име уписано на
спомен плочу у општини)
18. Јелић Б. Дејан (списак МИА у Чачку 1968 – 1992, име уписано на спо-
мен плочу у општини, добровољац, погинуо 19.08. 1992. код Добоја,
сахрањен 22.08. у Чачку)
19. Јованов Д. Цветан (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи Отаџ-
бину”, 10.04. 1965 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у Копне-
ној зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи отаџ-
бину, извор ПУ Чачак)
20. Јовановић С. Ратко (списак МИА у Чачку, 1972 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини, погинуо као редован војник ЈНА у Слове-

12
нији, егзекутор Територијална одбрана Словеније; 06.09.1972, Чачак,
војник на редовном служењу, ВП 5312 Врхника, погинуо 27.06.1991. у
Љубљани, извор Министарство одбране)
21. Јовићевић Милан Мујо (Чачак, радник ЈКП „Градско зеленило”, добро-
вољац Српске гарде, погинуо августа 1991. у Госпићу, извор МИА, исто-
ричар Горан Давидовић)
22. Јовчић Д. Милош (Босанско Грахово, место становања Винча, Србин,
радник, погинуо 10.5.1999. при бомбардовању предузећа „Механиза-
ција”, један пројектил погодио камион у коме се налазио у тренутку
проласка поред предузећа, извор ОШ ЦЗ)
23. Калајџић С. Душан (списак МИА у Чачку, Липница, 1976, војник, поги-
нуо 02.04. 1999. на Косову и Метохији, Волујак – Клина, 27.09.1976,
Липница, ВП 8977 Краљево, војник резервиста, погинуо 02.04.1999. у
селу Гренику код Клине)
24. Козодеровић М. Ивица (списак МИА у Чачку, 1971 – 1991, име упи-
сано на спомен плочу у Чачку; 12.02.1971, резервни официр ВП 8977
Краљево, погинуо 05.10.1991. у селу Нуштар, извор Министарство
одбране)
25. Крџић Д. Слободан (списак МИА у Чачку, војник добровољац, поги-
нуо 02.06.1999. у Малишеву, Косово и Метохија, село Беланица, за њега
саборци кажу да је херојски погинуо, бацивши се на тромблон/мину
да би спасио другове, податак из МИА; 06.02.1974, Чачак, ВП 8977
Краљево, војник резервиста, погинуо 02.06. 1999. у селу Беланица,
извор Министарство одбране)
26. Кувељић Милева (списак МИА у Чачку, цивил, Јездина, погинула у
НАТО бомбардовању 04.04.1999; Кувељић Чедомира Милева, Чачак,
05.03.1923, Српкиња, домаћица, погинула 04.04.1999. у својој кући при
бомбардовању предузећа „Слобода”, извор ОШ ЦЗ)
27. Кузмановић Р. Миладин (списак МИА у Чачку, 1966 – 1991, име упи-
сано на спомен плочу у општини; 29.09.1966, Лучани, ВП 8065 Чачак,
војник резервиста, погинуо 03.12.1991. у Самаили, извор Министар-
ство одбране)
28. Крупеж М. Рашко (списак МИА у Чачку, 1971, Ракова – 1993, име упи-
сано на спомен плочу у општини, погинуо у Скеланима, БиХ, војник по
уговору, „Чачански глас” бр. 39, 1995)
29. Купрешанин П. Милан (списак МИА у Чачку, 1958 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини)
30. Лазовић Млађо (списак МИА у Чачку, 1976, Чачак – 1997, редован вој-
ник ВП 6484 Никшић, погинуо на албанској граници 05.10. 1997.)

13
31. Мајсторовић А. Александар (списак МИА у Чачку, капетан, Чачак,
погинуо 01.05.1999 у селу Чупево; 17.06.1968, Чачак, ВП 8977 Краљево,
резервни официр, погинуо 01.05. 1999. у селу Цунево, извор Министар-
ство одбране)
32. Маричић В. Братислав (списак МИА у Чачку, 1953 – 1992, име уписано
на спомен плочу у општини)
33. Маџаревић К. Милан (списак МИА у Чачку 1972 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини, редован војник, погинуо у Тењском Анту-
новцу; „Чачански глас” бр. 24, 1992; 07.02.1972, Слатина, ВП 9855 Бања-
лука, војник на редовном служењу, погинуо 07.12.1991 у Осијеку, извор
Министарство одбране)
34. Милинковић С. Радивоје (1962, војник, погинуо 09.04.1999. у Пар-
менцу, извор „Чачански глас”, 16.06.2006; 24.01.1962, Чачак, ВП 4227
Чачак, војник резервиста, погинуо 09.04.1999. у Парменцу, извор Мини-
старство одбране)
35. Миловановић С. Радојко ( спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бра-
нећи Отаџбину”, 27.05.1970 – 08.11.1998, радник СУП – а Чачак)
36. Николић П. Радован (списак МИА у Чачку, 1970 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини; 10.01.1970, Горичани, ВП 8065 Чачак,
резервни официр, погинуо 03.12.1991. у Самаили, извор Министарство
одбране)
37. Обренић Љ. Драган (Чачак, 19.10.1970, Србин, погинуо 10.05.1999. при
бомбардовању предузећа „Механизација”, извот ОШ ЦЗ)
38. Павић Б. Михаило (списак МИА у Чачку, 1957 – 1991, име уписано на
спомен плочу у општини; 12.04.1957, Катрга, ВП 8977 Краљево, вој-
ник резервиста, погинуо 12.10.1991. у Нуштру, извор Министарство
одбране)
39. Пауновић П. Душанка (списак МИА у Чачку, 1954 – 1992, име уписано
на спомен плочу у општини)
40. Петковић П. Стеван (1957, умро 04.06. 1999. од последица бомбардо-
вања, извор „Чачански глас”, 16.06.2006.)
41. Премовић Р. Зоран (списак МИА у Чачку, 1961 – 1991, име уписано на
спомен плочу у општини)
42. Проковић М. Богдан (Чачак, 19.03.1930, Србин, умро 16.06. 1999. у бол-
ници у Београду од последица рањавања при бомбардовању предузећа
„Слобода” 04.04.1999, извот ОШ ЦЗ)
43. Рајовић Б. Драгомир (списак МИА у Чачку, 1964 – 1991, име уписано на
спомен плочу у општини; 30.06.1964, Мршинци, ВП 8065 Чачак, војник
резервиста, погинуо 30.11.1991. у Мостару)

14
44. Раковић Живојин (списак МИА у Чачку, 1953 – 1995, име уписано на
спомен плочу у општини)
45. Ристић С. Наско (Радовница, Трговиште, 18.08.1949, место становања
Барајево, Србин, радник, погинуо 10.05.1999. при бомбардовању пре-
дузећа „Механизација”, један пројектил погодио камион у коме се нала-
зио у тренутку проласка поред предузећа, извор ОШ ЦЗ)
46. Савић Р. Александар (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи
Отаџбину”, 21.10 1974 – 17.09.1998, радник СУП – а Чачак)
47. Смиљанић В. Предраг (списак МИА у Чачку, војник, 1977, Чачак, поги-
нуо 29.04.1999. у Доњој Морини – Пећ; 01.04.1977, Чачак, ВП 8365
Косовска Митровица, војник на редовном служењу, погинуо 29.04.1999.
на Морини, Пећ, извор Министарство одбране)
48. Стојановић Б. Милош (списак МИА у Чачку, војник, Чачак, погинуо
11.04. на Косову и Метохији; 16.07.1978, Атеница, ВП 1936 Ђаковица,
војник на редовном служењу, погинуо 11.04. 1999. у Приштини, извор
Министарство одбране)
49. Топаловић М. Драган (списак МИА у Чачку, 1951 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини; 18.02.1951, Чачак, ТО Тење, добровољац,
погинуо 06.10.1991. у Тењу, извор Министарство одбране)
50. Тошић П. Ненад (списак МИА у Чачку, 1964 – 1992, име уписано на спо-
мен плочу у општини; 27.06.1964, Чачак, ТО Книн, добровољац, поги-
нуо 08.06.1992. на Купресу, извор Министарство одбране)
51. Ћурчић В. Радован (списак МИА у Чачку, 1963 – 1991, име уписано
на спомен плочу у општини, 04.08.1963, Чачак, ВП 8977 Краљево, вој-
ник резервиста, погинуо 13.10.1991. у Нуштру, извор Министарство
одбране)
52. Цветић Д. Србољуб (списак МИА у Чачку, поручник, Чачак, поги-
нуо 04.06.1999 у селу Мироша – Ораховац; 03.09.1963, Чачак, ВП 8977
Краљево, резервни официр, погинуо 04.06.1999. у селу Мируша код
Малишева, извор Министарство одбране)
53. Чворовић Р. Мирослав (списак МИА у Чачку, 1959 – 1992, име уписано
на спомен плочу у општини)
54. Џемаиловић Х. Велија (Чачак, 08.05.1955, Србин, погинуо 10.05.1999.
при бомбардовању предузећа „Механизација”, извор ОШ ЦЗ)
55. Шкиљевић П. Саша (списак МИА у Чачку, војник добровољац, 1971
Чачак, погинуо 11.05.1999. у селу Шкоз – Пећ; 25.12.1971, Чачак, ВП
8365 Косовска Митровица, војник резервиста, погинуо 11.05.1999. у
селу Скоза – Дечани, извор Министарство одбране).

15
Споменик и пошта палим ратницима 1991 – 1999, у парку код железничке станице у Чачку

Пошта палим ратницима пред спомен плочом на улазу у Градску управу Чачка

16
Спомен плоча полицајцима који су погинули бранећи отаџбину, улаз у Полицијску управу у Чачку

17
Чачак и околина, 24. 3. - 10. 6. 1999, из дана у ноћ

Са првим извештајима о бомбардовању Приштине, 24. марта у 20


сати, ступио сам на дежурство с дужношћу да дан и ноћ извештавам из
чачанског краја за четири гласила куће у којој сам био запослен: „Поли-
тику”, „Политику експрес”, ТВ Политику и Радио Политику. Спавао сам,
дакле, ретко и мало, али та невоља била је рајски до према несрећи која је
прекрила наш народ до 10. јуна и даље, све док није окрпио куће и фабрике
и зацелио ране за које се могао наћим мелем.
Ево како је то изгледало из дана у ноћ, према сачуваним извештајима
које је објавила „Политика”. Не свим, дабоме, јер сам по природи нашег
посла а и самих догађаја многе текстове слао ноћу, радакција би их објавила
у београдском издању, па ја нисам могао да их видим, ни уденем у архиву.
На почетку је датум кад су текстови објављивани.

26.3. Пројектил пао сељаку под прозор, настрадало буре ракије

Синоћ око 21 сат, током напада авијације НАТО - a, у двориште Милољуба


Тодоровића (72), сељака из Пријевора код Чачка, пао је пројектил који је
делимично експлодирао. Срећом, жртава и повређених није било. Бомба је,
на 15 метара од куће, начинила кратер ширине четири и дубине два метра.
- Отац ми је стално говорио да, ако чујемо кокошку како какоће
пред кућом, мора одмах да буде смештена у лонац. Тако ће се догодити и
са Олбрајтовом – казао нам је сељак и резервни капетан прве класе, који
је војску служио у Битољу, одмах после Другог светског рата.
Тодоровић приповеда да му је од све имовине настрадало само буре
са шљивовицом. Јер, због срећног расплета, ред је био да почасти око 300
мештана овог села поред Западне Мораве, који су му у току ноћи и наред-
ног јутра долазили нудећи помоћ. Морао је да набави и додатне количине
кафе за неочекиване госте.
- Замислите шта је живот – рече он. У шест увече дошли су ми унук
и унука из Београда, где студирају, а из суседних Трбушана праунук
Немања, којем су само две и по године. Рачунали смо да су у мојој кући
најбезбединији, лепо смо вечерали, појели и палачинке, било нас је укупно
деветоро. Срећом, пројектил је промашио кућу, па смо сви живи, здрави и
волимо Србију.

19
27.3. Масовна потера за двојицом пилота погођеног
непријатељског авиона

После неколико позива на телефон полиције у Чачку и вести објављене


на локалној телевизији да су се двојица пилота, из погођеног непријатељског
авиона, подобранима спустили у Коњевиће надомак града, мештани тог
села масовно су кренули у потеру за возачима душманских летилица.
„Ангажоване су и снаге безбедности у петак увече, али нема потврде да
су се пилоти приземљили баш у том крају.
Реакција народа, решеног да пронађе пилоте, била је изузетно
патриотска, и сведочи о високом моралу обичних људи на овом подручју,
огорчених због злочиначког напада на нашу отаџбину” - саопштено је у
СУП – у Чачак.

29.3. Српски народ није заслужио бомбе

Десет српских манастира и светиња у клисури Западне Мораве између


Овчара и Каблара преживело је насртаје многих душмана, фашиста и пали-
кућа, а у недељу ујутро у 4.45 сати опет су летеле бомбе тик изнад олтара
ове Свете горе. Храмови нису оштећени, али је пет пројектила погодило
погоне фабрике „Слобода” у непосредној близини, оштетивши и сеоске
куће у околини овог великог предузећа.
Поједини манастири од „Слободе” су удаљени, ваздушном линијом,
једноцифреним километрима, али то криминалцима са Запада не значи
ништа.
Са обе стране Мораве времену и историји одолева по пет манастира,
разбацаних као драгуљи у најлепшем делу клисуре. Према писаним доку-
ментима, већина је подигнута крајем 14. или у следећем веку.
- Архитектонски елементи указују да је „Благовештење” грађено још
крајем 12. и почетком 13. века, у доба процвата Рашке школе. Запис изнад
улазних врата манастирске Цркве потиче из 1602, док је живопис урадио
Митрофан са дружином, између 1632. и 1635. – каже Георгије Добросавље-
вић, игуман овог кабларског храма повише Овчар Бање.
У тој богомољи, 1946, замонашио се садашњи патријарх Српске
православне цркве, Његова светост господин Павле, који сваке године у
манастиру проборави неко време око Петровдана.
- Забринути смо и уверени да српски народ није заслужио да овако
буду нападнути и он и његова баштина. Јер, Србин сваког човека прима
као брата, ма које да је вере – рекао нам је игуман.

20
Најближи погођеној фабрици је манастир „Ваведење” у селу Паковраћу.
- Овде смо где смо, под покровитељством Мајке божије. Молимо се
и не склањамо се, а сестринство обавља све своје дужности и послове –
казала нам је игуманија Февронија.

1.4. „Слободи” новчана помоћ од два милиона динара

Општинске власти у Чачку одлучиле су да компанији „Слобода”, као


прва помоћ, буде додељено два милиона динара. Такође, биће отписан
дуг тог колектива према овдашњим комуналним и јавним предузећима
у износу од четири милиона. Највећа фабрика у овом делу Србије тешко
је страдала од 12 фашистичких пројектила.

5.4. Убице долећу пред зору

Зликовци су опет долетели у зору и у налетима у којима се појавило


70 извиђачких авиона, бомбардера и пратећих летилица, испалили шест
пројектила према постројењима компаније „Слобода”, на периферији
Чачка. Погођени су погони за производњу штедњака и усисивача у којима
је букнуо пламен, касније угашен, док је једна бомба пала у радничко
насеље, око 200 метара источно од фабричке капије. Ту је, у својој полу-
срушеној кући, убијена Милева Кувељић (73), заноћивши сама.
Тај пројектил стрмоглавио се у кућу до њене, где није било никога.
Припадала је Раденку Пртењаковићу и од те грађевине остала је само
гомила шута, са кратером у средини.
- Сва срећа што је Милевина ћерка са децом коначила у граду – каже
њам њен сусед Властимир Бакић (63) који има стамену кућу на другој
страни улице, удаљену само двадесетак метра од места пада бомбе.
Увео нас је у свој упропашћени дом, где живи са супругом Спасе-
нијом. Ишли смо од одаје до одаје и затицали покућство згужвано као
марамице. Изваљени су рагастови прозора и врата и у приземљу и на
спрату, све ствари су у комадима, док је веће делове ламперије пронашао
на другој страни улице.
- Ето, шта је судбина. Отац ми је 1941. побегао од Шиптара с Космета,
скућили смо се овде, у „Слободи” сам радио 36 година, па дочекао пензију.
Сад су ми душмани уништили скоро све што сам стекао. Ко зна шта би
било да нисам послушао жену и први пут заноћио у подруму. Иначе сам
спавао на каучу, до прозора у приземљу – вели Властимир.

21
Његов сусед, Богдан Проковић (69), коначио је у својој соби, па се
пробудио кад је чуо напад. Кроз прозор га је ранио један гелер бомбе
која је пала на кућу Пртењаковића.
- Превезен је у чачанску Болницу и тренутно је у шок соби. Лекари
кажу да му живот тренутно није у опасности, али су потребни добровољни
даваоци крви – испричао нам је Проковићев син Драган.
У Болницу је, током недељног јутра, довезено седморо повређених у
овом дивљачком нападу. Четворо је убрзо пуштено кућама а троје задржано
на лечењу са повредама које, у овом часу, нису опасне по живот.
Данас око поднева, разрушено насеље код фабрике било је пуно света,
мештана и добронамерника који су дошли да би видели шта се догодило
суграђанима. Иако је на снази била ваздушна опасност, стотине радника је с
околних висова посматрало како догорева „Слободин” погон за производњу
кућних уређаја. Гледали су то с тугом, јер је у овој фабрици зарађиван хлеб
за 20.000 душа у Чачку и околини.
Напад авиона фашистичке алијансе на Чачак почео је у недељу ујутро
у 3.17 и трајао до 3.35 сати, и то је била најтежа ноћ у историји овог града.
Многи мештани, међутим, испред кућа пратили су шта се збива на ноћном
небу, па очевици тврде да је једна непријатељска летилица погођена, и као
буктиња одлетела ка Пожеги.
Исто је уочио и један чувар изнад Чачка, те су у току дана у потрагу
за авионом кренули месни ловци из Драгачева и са Овчара.
Ов је био четврти напад на Чачак од почетка рата. Први је забележен
у петак, 26. марта, кад су над градом оборена три непријатељска пројек-
тила, око 18 сати. Следећи напад уследио је у недељу у 4.45, кад је „Слобода”
гађана са пет бомби, а трећи прошлог уторка у 4.10, а тада је на фабрику
бачено 7 ракета.

5.4. Векови рада у пепелу

Под уништеним халама и у кратерима фашистичких бомби остала су


столећа зноја и труда многих покољења која су стварала „Слободу”. После
три ноћна напада на погоне компаније и 18 бачених пројектила, тињала
су згаришта и успомене на фабрику која је хранила читав крај.
- Да је реч о нормалним људима, агресоре бих питао две ствари: зар
је могућно да се 19 највећих војних сила света острвило на један бројчано
мали народ, који се читаву деценију креће ивицом опстанка и никога не
напада? И, шта би они рекли кад би неко други слао ракете на њихове
градове и села, на фабрике и дечју будућност – каже Радослав Вучићевић
(47), ВКВ мајстор у „Слободи”.

22
Један је од оних што се између два бомбардовања фабрике јавио у
колектив да помогне колико може, и није ишао у склониште ни за време
ваздушне опасности. Припада породици каквих је пуно на овом подручју,
што су егзистенцију чак три покољења везале за фабрику у чачанском
селу Јездина. Његов отац Предраг, данас пензионер, пун стаж од 40 година
зарадио је у „Слободи”. Радослав је у фабрику дошао 1968. године и већ
стекао 28, а његова супруга Весна, као техничар, 13 година стажа у истом
предузећу. Од тих плата подизали су синове Владимира (17), ученика
трећег разреда гимназије, и Дејана (8), који је првачић у ОШ „Вук Караџић”.
Између две реченице увек се појави нада да силништву, какво исто-
рија није забележила, мора доћи крај:
- Убили су предузеће, могу и мене, али Србију неће – прибрано вели
Радослав Вучићевић.

7.4. Ракете падају по селима

Две вођене ракете фашистичке алијансе у уторак су пале на сеоско


подручје у чачанском крају, делимичко експлодирале, али срећом, није
било повређених. Најпре једна у Мршинце, на обали Западне Мораве, друга
око 23 сата у Доњу Трепчу, под Вујном.

12.4. Душманска бомба пала сељаку пред кућу

Фашисти су у понедељак, један сат иза поноћи, бацили пројектил у


двориште Милуна Новаковића, у Међуречју код Ивањице. Кућа је тешко
страдала, али нико није погођен. Од детонације су попуцала окна на амбу-
ланти и школи у том мирном сеоцету.

13.4. Шести напад на „Слободу”

Фашисти су тачно у поноћ између понедељка и утрока још једном,


шести пут, напали компанију „Слобода” у Чачку. Овог пута једним пројек-
тилом који је пао и експлодирао практично у старом кратеру, није било
ни пожара ни повређених.
Први напад зликоваца на највећу фабрику у овом делу Србије реги-
строван је 26. марта у 18 сати, али је наша ПВО оборила сва три њихова
пројектила још у ваздуху. Затим су уследили напади 28. марта (у 4.45), 30.
марта (4.10), 4. априла (3.17) и 6. априла (22.58). На фабрику је до сада пао
21 душмански пројектил.
Пркосни и поносити становници овог краја с муком траже праву реч
којом би назвали дивљаке, фашисте и злотворе са Запада.

23
15.4. Погођен предајник националне телевизије

Фашисти су у четвртак, 15 минута иза поноћи, бомбардовали


предајник РТС – а и телекомуникационе системе на планини Овчар, код
Чачка. Један пројектил погодио је и оштетио просторије предајника са
опремом, и у детонацији је накривљен антенски стуб. Повређених није
било, а после напада зликоваца избио је пожар који је локализован.
Истог часа, угашени су сигнали сва три канала националне теле-
визије, и радио програма на УКТ – у. Са овог предајника, сигнале РТС – а
прихватали су житељи више општина у Моравичком, Рашком и Злати-
борском округу. На овом подручју, у току дана, могли су да се ухвате само
сигнали телевизија Политика, Пинк и неколико локалних ТВ канала.
Душмани су, у нападу, оштетили и телекомуникациони систем на
планини Овчар, па сада становници Гуче и Ивањице немају телефонску
везу са светом.

20.4. Игром бранили чачанске мостове

Кошаркашки клуб Борац приредио је турнир у баскету под поруком


„Бранимо мостове Чачка”, на којем је учествовало 60 екипа, 240 дечака и
сениора и одиграно 138 утакмица. Два финална сусрета у недељу увече,
пред више од 2.000 Чачана, одиграна су на централном путничком мосту
преко Западне Мораве, а друга два, због кише и јаког ветра, у дворани
Борца, одмах поред моста.
У финалном двобоју млађих пионира „Дрим тим” је савладао
„Милановчане” са 11:8, а код старијих „ПВО” је био бољи од „Теренске
опасности” - 11:4. У конкуренцији омладинаца „Месни нарезак” је победио
„Балканске шпијуне” са 22:20, а код сениора екипа „Сто посто” надмашила
је састав „Хвала на посети” - 21:10.
Сви учесници финалних утакмица добили су дресове са натписом
„Борац за мир – баскет за мир”. Победничким екипама припало је по
четири, пет и шест пансиона у хотелу „Златна труба” у Гучи, а награде
су им уручили директор Борца и легенда чачанске кошарке Радмило
Мишовић, и Мирко Дробњак, дугогодишњи играч тима са Мораве.
Ово је био изузетан спортски догађај у тешким данима по нацију
која не узмиче пред фашистима, и која зна шта је солидарност. Због
тога су се играчи екипе „Сто посто” одрекли награде у корист рањених
полицајаца који бране отаџбину, и предали је СУП – у Чачак.

24
22.4. Данас у Чачку трка мира и слободе

Данас у 16 сати на мосту преко Западне Мораве биће старт Трке мира
и слободе. Њени иницијатори су Радмило Мишовић (кошарка), Славољуб
Пипер (карате) и Весна Стевановић (атлетика), а у организационом одбору
су Бранислав Дамјановски, Александар Стефановић, Ратомир Поледица и
Александар Ивковић.
Чачански спортисти желе да уједињени покажу пркос против зли-
ковачке агресије НАТО -а на нашу земљу. Њих ће у овој трци предводити
југословенски репрезентативци у кошарци, каратеу, бициклизму и атлетици
(Стевановићева, Вукајловићева, Полужић, Чарапић, Нишавић и други).
- Настојимо да оваквим и сличним акцијама покажемо агресору да
смо народ који, када му је најтеже, има свој начин и мотив за опстанак –
рекао је Радмило Мишовић.
Селектор југословенске карате репрезентације и тренер Клуба кон-
тактних спортова Борац, Славољуб Пипер, казао је:
- НАТО нам може срушити, што и ради, фабричка постројења, спортске
дворане и борилишта, али нам никада не може срушити спортски мотив
и вољу за животом, миром и слободом.

22.4. Четворица браће на бранику отаџбине

- Сачуваћемо нашу земљу јер смо храбра нација, док су зликовцима


авиони и ракете једина снага. Они немају ни срце ни понос – каже Љубинко
Ђоковић, чија су четворица синова на бранику отаџбине.
Он и супруга Милева, у својој кући на пет ари плаца у Атеници код
Чачка, однеговали су Србољуба (26), Александра (25), Ненада (22) и Видоја
(21). Најстарији је на завршној години студија, док остали имају средњу
школу. Ненад је недавно дошао из војске, где је био погођен у нападу шип-
тарских терориста и вида ране, док су остала тројица браће на положајима
ВЈ, негде на Космету.
- Иако нам није лако, поносни смо што имамо синове који бране нашу
једину отаџбину. Уверен сам да ће овом злу доћи крај и да ће нам се деца
вратити кући – прича отац очекујући звоно телефона јер Видоја, рецимо,
није чуо већ 18 дана.
Сав свој иметак Љубинко и Милева стекли су од радничких плата
у „Слободи”, коју су фашисти душмански разорили ракетама и бомбама.
Али, они верују да ће фабрика, њихова друга кућа, оживети кад рат прође.
Оживеће, вели Љубинко, захваљујући солидарности нашег народа који је
знао да се испомаже у најтежим тренуцима.

25
26.4. Венчања без свадби, деца без имена

И у ратно недоба млади Чачани излазе пред матичара, али под окол-
ностима какве нису забележене у историји света. Венчавају се најчешће
радним даном, пре подне и пре знака за ваздушну опасност, свечаности
присуствују само будући супружници, кум, стари сват и матичар, и нема
свадби. Од 25. марта у Чачку је на овај начин склопљено девет бракова.
- Неки од младенаца једноставно нису желели да одложе заказано
венчање, док су други склапали брак због младине трудноће, желели
су да избегну да им се дете роди у невенчаној вези. За први и други мај
имамо заказана још три венчања – каже Милена Миловановић, матичарка
у Скупштини општине Чачак.
Она напомиње да већем броју деце, рођене откако је рат почео, још
нису уписана имена у матичну књигу, а нису им ни одређена. Очеви су на
положајима па кумови чекају њихову сагласност које име да надену. Иначе,
рок да се детету одреди име и упише у књиге је 60 дана од рођења.

27.4. Положени венци на споменик војводи


Степи Степановићу

У Чачку је данас обележено 70 година од смрти славног српског


војсковође, војводе Степе Степановића, који је у овом месту издахнуо 27.
априла пре седам деценија. Он је живео у Чачку у поратном добу и сахрањен
је на Градском гробљу.
На споменик Степи, испред поште у центру града, венац је положило
Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова 1912 – 1918. Нешто
касније, на гробницу где почива велики ратник, венце су положили пред-
ставници истог Друштва, затим СУБНОР – а и Општинског одбора ЈУЛ – а.
Ту је др Здравко Крупеж, председник Друштва за неговање традиција, у
свом слову поручио:
- Нека умни људи из тог доба и велике војсковође, попут Степе, буду
неисцрпно надахнуће да у борби за слободу, независност и слогу српског
народа никада не клонемо духом.

29.4. Посета војницима и породицама

У току посете нашим храбрим војницима и старешинама, кад смо


им уручили поклоне грађана Чачка, били смо одушевљени њиховим
родољубљем и храброшћу. Наставићемо наше акције и обухватити породице
тих јунака. Доброчинитеља је све више што нас охрабрује да наставимо

26
ову делатност – каже спортска легенда Чачка Радмило Мишовић, који
предводи Патриотске снаге у овом месту.
Ово удружење почело је активност пре 30 дана окупљајући угледне
привреднике, предузетнике, јавне, културне и спортске раднике, као
нестраначка организација. До сада је припремљено и спроведено више
акција, поред посета борцима на фронту то су и концерт „Песмом за мир,
песмом за слободу”, и антиратна спортска манифестација „Спортисти
Чачка за мир”.

3.5. Повређен дечак, побијене овце

Дејан Јовановић, петнаестогодишњак из Катрге у долини Западне


Мораве, повређен је у детонацији бомбе коју су НАТО зликовци бацили на
његово село, у понедељак ујутро. Срећом, озледе нису опасне по живот.
У току исте ноћи, један фашистички пројектил пао је у Прислоницу,
такође у чачанском крају. Експлодирао је у њиви засеока Гојковићи, и
причинио велику штету на кућама и имовини Милоша Гојковића, Љубо-
мира Никитовића и Миленка Вићевића усмртивши, притом, три овце у
Љубомировој штали.
- Бомба је пала на мек терен па се зарила дубоко у земљу и начинила
велики кратер. Са прозора сам видео да је фашистички авион најпре одба-
цио резервоаре за гориво јер је вероватно био погођен, затим испустио ону
бомбу и одлетео у правцу Ваљева – описује Милован Правдић из Прислонице.

7.5. У подне бомбардован врх Овчара

Зликовци су данас у 12.02 још једном бомбардовали Овчар, пославши


овога пута четири пројектила на врх планине западно од Чачка. Није било
повређених, а избио је мањи пожар.
На том горском врху био је предајник националне телевизије, којег
су фашисти тешко оштетили у два претходна напада, 15. и 22. априла.
Између та два насртаја НАТО бомбардера већ накренути антенски стуб,
висок стотину метара, срушио се под налетима ветра.

10.5. Четири мртва и 12 повређених цивила

Фашисти су данас од 15.05 до 15.10 сати у три налета бомбама ваз-


дух – земља напали индустријске објекте у ужој градској зони Чачка и
починили још један бездушни масакр цивила. Одмах после бомбардовања
било је извесно да су четири лица погинула док је 12 рањено, неки веома
тешко. Све жртве овог бесомучног напада јесу цивили.

27
Непосредно после експлозија бомби унесрећенима су у помоћ притекли
припадници МУП – а, ватрогасци и комплетно одобље Градске болнице,
која је у непосредној блзини.
- Четири особе су погинуле, док је 12 повређено. Неки од рањеника су
у веома тешком стању, с повредама у пределу лобање или абдомена – рекао
нам је др Градимир Алексић, директор Здравственог центра у Чачку, којег
смо затекли на прихвату повређених.
Један од усмрћених је, како смо дознали, млађи мушкарац који је
страдао у својој кући, док су бомбе падале на Технички ремонтни завод,
фабрику „Цер” и погон „Механизација” грађевинског предузећа „Хидро-
градња”, на кружном путу у близини Чачка.
И три остале жртве такође су мушкарци. Двојица су страдала у
камиончићу Београдске регистрације 924 – 087 који се у тренутку напада
кретао баш тим делом кружног пута. Возило на чијим левим вратима стоји
ознака ГП „Стандард” практично је уништено, тело возача угљенисано а
и његов сапутник је мртав. Страдали су од бомбе која је пала баш поред
њиховог камиона.
После налета зликоваца, на више места избила је ватра. Вили су се
стубови дима, али већих пожара није било. Душманима је ово други напад
на исти део Чачка, којег су најпре бомбардовали 1. маја пред поноћ. Тада није
било повређених а овог пута, на жалост, безумници су у црно завили многе
породице, убијајући и рањавајући њихове укућане и рушећи им домове. У
тренутку слања овог извештаја није познато да ли под рушевинама има
још жртава и повређених.
Чим смо чули бомбе, мој друг Гојко Рабреновић и ја кренули смо из
Лугова, из бифеа „Капри” његовим пик- апом, и на ово губилиште стигли док
се још димило. Успео сам да пошаљем овај кратак текст за основно издање.

10.5. Притворено 157 особа

Од почетка агресије НАТО зликоваца на нашу државу полицајци


СУП -а Чачак, у оквиру својих овлашћења и делатности, привели су и при-
творили укупно 157 лица. Овдашњи Секретаријат, иначе, покрива четири
општине Моравичког округа – Чачак, Горњи Милановац, Ивањицу и Лучане
– саопштила је информативна служба СУП -а Чачак.
Од притворених, највећи број (75) одговара због огрешења о ставке
из области привредног криминала. То су недозвољена трговина, утаја
пореза, кршење прописа о ценама и повлашћивање купаца. Многима од
њих одузети су роба и новац што су их усмеравали у нелегалне токове,

28
како би се у ратно доба спречило незаконито богаћење и становништву
омогућили сношљивији живот и снабдевање.
Још 35 мештана притворено је због дела почињених у области
општег криминалитета, тешких крађа, крађа и убистава. Од када је
почео рат, на подручју које покрива овај СУП догодила су се два уби-
ства, оба у околини Горњег Милановца, а инспектори су и један и други
случај расветлили после само неколико сати, ухватили осумњичене и
привели их правди.
Забележено је, такође, више случајева нарушавања јавног реда и мира,
најчешће због туче и пијанства, па је по том основу судијама за прекршаје
приведено 47 особа. Свима су, по скраћеном поступку, изречене казне од
7 до 40 дана затвора и сви су одмах упућени на издржавање.
У ратном периоду практично није било нерасветљених случајева.

11.5. Кобно шишање под крушком

У бруталном нападу НАТО авијације на југоисточни део Чачка и


насеље Кулиновачко поље у коме нема ниједног војног циља, уништена је
цела једна улица од које су остале само рушевине. Усмрћена су четворица
цивила а још 12 повређено, па су смештени у Градску болницу и стање
њиховог здравља оцењује се као стабилно.
Како је саопштио Бранислав Станић, истражни судија Окружног суда
у Чачку, у овом нападу зликоваца смртно су страдали Драган Обренић
(29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Београђани Наско Ристић (50)
и Милош Јовчић (46).
Повређени су Даринка Вујичић (63), Даница Обренић (66), Анка Ћери-
ман (67), Милева Грујичић (65), Ратомир Неранџић (50) и Зоран Вучковић
(37) из Чачка, и Миленко Ћировић (39),
Милан Станковић (24), Миодраг Максимовић (29), Трифко Ђокић
(49), Иван Костић (30) и Душан Васић (53) из Београда.
Фашисти су у понедељак, између 15.05 и 15.10 сати, после дужег над-
летања авионима, на овај крај послали седам пројектила ваздух – земља,
циљајући Технички ремонтни завод, фабрику „Цер” и погон „Механиза-
ције” ГП „Хидроградња”. Убитачне бомбе, међутим, стрмоглавиле су се у
радничко насеље.
Једна од њих пала је право у кућу Зорана Грујичића (37), и од његовог
дома није остало баш ништа.
- Уочи напада, супругу и децу, Зорана који има пет и Лазара од три
године, одвео сам у село Премећу, а кад сам се вратио моје куће више није

29
било – причао нам је Зоран непосредно после бомбардовања, тужно гле-
дајући у свој и суседне домове.
У истом дворишту је и кућа његових родитеља, који су такође сачували
главе. Отац је био на пецању док је мајка у тренутку пада бомбе хранила
свиње у помоћној просторији. Оштећен је и Зоранов голубарник у истом
дворишту, а уплашене птице се шћућуриле у једном углу.
На другој страни те улице, нажалост, страдали су Обренић и Џемаиловић.
- Велија је шишао Драгана под крушком у дворишту и био сам с њима
до десетак минута пре бомбардовања па отишао, ту близу. После дето-
нације вратио сам се и видео да им се не може помоћи, али смо их унели
у кола и послали у болницу. Видео сам и моју мајку и једну сусетку како
иду крваве, и њих смо ставили у кола – описује Горан Ћериман (27) из те
улице која више не постоји.
У исто време, али стотинак метара даље, на обилазном друму око
Чачка, одвијала се друга драма. Из Београда се ка Мокрој Гори кретао ками-
ончић ГП „Стандард” (БГ – 924 – 087) са осморицом радника тог предузећа
из главног града, који су кренули на терен.
- Видели смо једну бомбу која је пала на неку фабрику, мислим да је
то „Цер”, и повикали возачу да стане. Он, међутим, није могао да заустави
на отвореном путу па је мало наставио, онда скренуо са друма и укочио,
и тада је све пукло – прича Иван Костић, један од радника из камиончића
уништеног гелерима, огњем и притиском од детонације.
То је био призор којег нормалан човек не би пожелео ни најцрњем
душманину. На неколико метара од возила зјапио је кратер док је у кабини
остао део једног угљенисаног тела, а глава друге жртве клонула је на таблу.
Мученици су путовали у Мокру Гору, послом како би зарадили неки динар,
али су им зликовци препречили пут.
После напада у небо се дигло неколико облака црног дима са разли-
читих позиција, али већег пожара није било. Одмах су стигли ватрогасци,
полиција и амбулантна кола из Градске болнице, удањене тек неколико
стотина метара. На прихватној рампи у Болници, непосредно после бом-
бардовања, затекли смо десетине лакара и медицинског особља, на челу
са директорима Здравственог центра и саме Болнице.
Сви су пожртвовано помагали онима којима се могло помоћи. На нашу
жалост и фашистима на душу, четири живота отишла су у неповрат, многи
људи видају ране, док други гледају у небо плашећи се кише јер њихових
кућа више нема, или су само развалине.
Ово је био други напад НАТО – а на југоисточни део Чачка. Претходни
се догодио 1. маја пред поноћ, кад је бачено седам пројектила на ТРЗ, „Цер”
и кружни пут око града на Западној Морави.

30
11.5. Повређени продавачица из киоска и возач кола
хитне помоћи

Фашисти су данас, почев од 12.08, са најмање осам пројектила напали


подручје Чачка и у том бомбардовању са размацима од по неколико минута,
гађали више циљева. Овог пута, на срећу, није било жртава, али су две
особе лакше повређене.
Зликовци су се најпре окомили на врх планине Овчар, где су послали
две бомбе. Затим су са по једном гађали Технички ремонтни завод и фабрику
„Цер” а са два постројења „Нафтагаса”, недалеко од центра града. Један
пројектил пао је и у реону градског насеља „Алваџиница”.
У овом нападу једна НАТО бомба улетела је и у Мрчајевце, најпознатије
село Шумадије, и то одмах поред зграде месног Дома здравља. Оштетила
је и ту грађевину и кућу првог суседа, Велисава Петровића, као и аутобу-
ску станицу и околне куће у Мрчајевцима. Иако је упљаљач активиран тај
пројектил, срећом, није експлодирао, а при паду бомбе лакше су повређени,
колико је засад познато, возач кола хитне помоћи у Дому здравља и про-
давачица из једне трафике.
Ово је, иначе, био дванаести напад на чачански крај од почетка рата,
у којима је погинуло петоро цивила од којих четворо јуче, док је двадесетак
било рањено.

13.5. Оштећено више од хиљаду објеката

Екипа од 20 људи свакодневно излази на терен и бележи оштећења


која су зликовачке бомбе причиниле грађевинама у чачанској општини,
и стигло се до бројке која је већа од хиљаду. На жалост, није и коначна јер
тај тим не ради за време ваздушне опасности, па није стигао да побележи
све хаварисане објекте.
- У збир смо уврстили и породичне куће и индустријска и привредна
здања, не рачунајући објекте из бомбардованих предузећа, „Слобода”, ТРЗ,
„Цер” и „Механизација”. Има кућа на којима су попуцала само окна, али је
око 400 породичних домова у Чачку и околини претрпело велика оштећења,
од темеља до крова. Такође, 30 кућа није могућно поправити, јер више не
постоје – саопштио је Душко Обрадовић, заменик председника комисије
за попис оштећених објеката при Окружном штабу ЦЗ.
Влада Србије и Извршни одбор СО Чачак обезбедили су фолију да
би пострадали њоме привремено затворили прозорска места, а стигао је
и цреп који се дели преко месних заједница.

31
15.5. Фабрика „Цер” уништена

Фашисти су у суботу иза поноћи, у размаку од неколико минута, два


пута бомбардовали Технички ремонтни завод и фабрику термотехничких
уређаја „Цер” у Чачку, километар од центра града. На ова два предузећа
бачено је осам авионских бомби и, срећом, није било повређених.
Зликовачки авиони долетели су најпре из правца Краљева, у 1.10,
кад су бацили четири пројектила, а пет минута касније исто толико бомби
стигло је са НАТО летилица из правца Ужица.
У кругу „Цера”, после тога, дигао се велики пламен, али је у току ноћи
локализован. Међутим, та фабрика која производи индустријске сушаре за
воће и поврће, потпуно је уништена у безумном нападу, док су због дето-
нација сопственици десетина околних кућа остали без крова над главом.
Зликовци су често надлетали ово подручје све до четири сата ујутро,
вребајући прилику за нови напад, али их је ПВО отерала с неба. Ово је било
четврто бомбардовање ТРЗ – а и фабрике „Цер” од првог дана маја.
У петак по подне, иначе, мештани су у Милићевцима, северно од
Чачка, на имању Живковића пронашли крило фашистичке летилице и то
пријавили полицији.

22.5. Локатор на „космају”

Уочи једног од шест напада на компанију „Слобода” пословођа је одлу-


чио да не иде у склониште, јер је проценио да ће му бити боље у његовим
колима, паркираним око 200 метара од фабричке капије. Један зликовачки
пројектил, међутим, обрушио се баш ту, десетак метара поред кола. Од
„стојадина” је остала само успомена а пословођа је некако спасио главу
и, здрав и читав, одлучио да више не игра ни лото ни спортску прогнозу.
* Клинци у Чачку, на згради своје основне школе, спрејом су написали:
„Слобода”. Ако би се пилот залетео на ту варку онда би они, рачунају, дуго
били на распусту.
* Сељак са падина Сувобора у ливади је пронашао радио – локатор,
однео га кући и ставио на свој радио. „Космај” је до тада хватао само две
станице и то тешко, а са локатором на себи примао је све живе програме.
После неколико дана, душманска бомба пала је на само 80 метара од његове
куће. „'Бем вам фамилију целокупну” - рекао је Раде и сломио чудо.
* Саво је из познате српске породице, године 1992. избегао је из
Мостара и настанио се на периферији Чачка. „На почетку овог бомбардо-
вања позвала ме сестра из Мостара и тражила да децу сад вратим тамо у
Херцеговину, код ње, вели да је сигурније него код нас”. Замислите какви

32
су то Срби: Савови родитељи, Славко и Софија, изродили су шесторо деце:
Сретена, Слободана, Слободанку, Сава, Смиљу и Славојку. Савова деца зову
се Синиша и Сандра. „Мојој жени име је Нада па сам морао да је прекрстим
у Сенада, да бисмо сачували породичну традицију” - шали се Херцеговац.
* Има двадесет лета како Орловац из Мрчајеваца и Рудар из суседне
Бреснице нису одиграли пријатељску утакмицу. Љути ривали, нешто као
Звезда и Партизан. На почетку рата пало је помирење. Фудбалери из Брес-
нице дошли су у Мрчајевце и победили са 3:0, пријатељски. После утакмице,
пред свлачионицом Орловца постављен је српски сто за играче оба тима.
Дакле, прасе, млади лук и пиво.

22.5. Ратно „Пролеће”

У понедељак, 24. маја, да је среће, у Чачку би почеле завршне свечано-


сти 36. „Дисовог пролећа”. Из дана у дан, све до 28. маја, у граду и Дисовом
родном Заблаћу царевала би поезија Владислава Петковића и Бранислава
Петровића, добитника овогодишње Дисове награде. Агресија НАТО - а
на нашу земљу приморала нас је да одложимо ову значајну републичку
манифестацију, за време кад на поезију и културу не буду падале бомбе
– саопштила је Градска библиотека у Чачку, организатор ове приредбе.
Уместо 36. „Дисовог пролећа” биће приређено прво „Дисово ратно
пролеће” и од понедељка до петка окупити чачанске ствараоце и љубитеље
лепе речи, поклонике поезије и пријатеље Дисове библиотеке. У току идуће
седмице појавиће се и ванредни, ратни број часописа „Дисово пролеће”.
У понедељак ће да буде представљен Дис као прозни писац, а посе-
тиоци ће чути његову причу „После шест година”, насталу 1912. Следећег
дана ће се, такође у читаоници библиотеке од 18 сати, говорити о стра-
дањима Дисове породице у српским ратним вихорима, од 1976. до 1945.
Чачански песници казиваће антиратне стихове, настале у протекла два
месеца НАТО агресије.
За среду је заказано представљање поезије Бране Петровића. У петак
пре подне, на споменик великом завичајном песнику Дису, у дворишту
Народног музеја, биће положено цвеће. О поезији ће говорити песник
Владан Матијевић и казиваће се Дисове ратне строфе.

25.5. Посета уништеним фабрикама

Делегација Интерагенцијске мисије Уједињених нација, на чијем


је челу био подсекретар Серђо Виеро де Мело, посетила је данас у Чачку
згаришта индустријских објеката које су НАТО зликовци уништили у два-
наест напада на овај део Србије. Чланови делегације видели су са земљом

33
сравњене погоне фабрика „Цер” и „Слобода” и последице рушилачког беса
агресора у Техничком ремонтном заводу, „Првом октобру”, „Петролгасу”,
Фабрици резног алата, „Механизацији”, „Литопапиру”, Градској болници,
Средњој машинској школи и дечјим вртићима у граду.
Бомбардовањем Чачка фашисти су без посла оставили 7.000 радника,
а без прихода још три пута толико чланова њихових породица.

26.5. Бомбардовани и објекти заштићени свим међуна


родним конвенцијама

Радници Здравственог центра „Др Драгиша Мишовић” у Чачку


изражавају најенергичнији протест због бруталне агресије НАТО на нашу
земљу и њихов град. Агресор не бира циљеве, па бомбардује и објекте који
су заштићени свим међународним конвенцијама. У овом центру бомбардо-
вањем су оштећени објекти у кругу Болнице, Дом здравља у Лучанима који
је претрпео и највећа оштећења, затим здравствене станице у „Слободи”,
„Церу”, Приликама, Мрчајевцима и амбуланта у Међуречју, наводи се у
данашњем саопштењу радника Здравственог центра у Чачку.
Они такође осуђују све покушаје нарушавања општенародног јединства
и појединце који у овом тренутку настоје да умање одбрамбену способност
земље. Медицинско особље овог дела Србије даје пдршку легитимним
органима власти у праведној борби против агресора.

26.5. Анализа рада Извршног одбора СО Чачак за време


ратног стања (саопштење ИО)

Извршни одбор Скупштине општине Чачак, на седници одржаној


26. маја 1999. године, разматрао је свој рад у периоду ратног стања и том
приликом констатовао:
А) Од почетка ратног стања ИО СО Чачак је извршавао послове и задатке
у складу са законом, статутом СО, одлукама о раду локалне самоуправе у
ратним условима, као и уредбама и наредбама надлежних државних органа
и Војске Југославије донетих за време ратног стања.
У овом периоду ИО је био у сталном заседању, одржано је 16 седница,
донето 213 одлука, закључака, решења и других аката. Приоритетни пра-
вац деловања био је на заштити и обезбеђењу имовине и објеката јавних
предузећа и јавних установа, на организовању нормалног, редовног и
квалитетног снабдевања грађана основним животним намирницама, на
функционисању јавних комуналних служби, редовном водоснабдевању, обе-
збеђењу помоћи најугроженијим породицама и лицима са лошим социјалним
статусом, организацији, прикупљању и расподели хуманитарне помоћи,

34
функционисању Општинске управе у циљу задовољења потреба грађана
и рад на другим пословима који су обезбеђивали виталне функције града.
У том смислу је ИО предузео низ организационих и финансијских мера и
активности којима се колико је то могуће олакшава живот становника
општине Чачак у условима ратног стања.
За два месеца трајања агресије на нашу земљу наш град ниједног
тренутка није остао без воде, захваљујући између осталог извршавању
обавеза у погледу финансирања система за водоснабдевање „Рзав”.
Уредно и редовно одржава се јавна чистоћа и одвози смеће у складу са
редукованим плановима надлежног јавног предузећа, а такође се саобраћај-
нице, зелене и парковске површине, одржавају у складу са плановима који
су прилагођени ратним условима.
Извршни одбор је финансијски у највећем делу омогућио куповину
одређених количина пшенице, тако да је у наредном периоду обезбеђено
редовно снабдевање хлебом. У ову функцију стављене су и општинске робне
резерве брашна. У сарадњи са најзначајнијим трговинским предузећима у
Чачку, организовано је снабдевање општине Чачак и осталих у Моравичком
округу робом широке потрошње.
У најтежим тренуцима за наш град, када су бомбардоване фабрике
и радни колективи, ИО је обезбедио најнужнији смештај за најугроженије
породице и неопходан грађевински материјал – цреп и фолију, за поправку
оштећених стамбених објеката.
Компанија „Слобода”, као највећи радни колектив у општини Чачак,
из буџета СО добила је директну помоћ од милион динара, а морална и
свака друга обавеза руководства и ИО СО Чачак је да и другим угроженим
колективима упути неопходну помоћ.
Б) Од почетка агресије на СРЈ, руководство и ИО СО Чачак су оства-
рили потребан ниво сарадње са државним органима, органима цивилне
заштите, МУП – ом Чачак и командама и јединицама Војске Југославије.
Посебно је добра сарадња са Војском Југославије, чији су сви захтеви веома
брзо прихваћени и реализовани. Такође, сарадња са Окружним штабом
цивилне заштите, његовим радним телима и комисијама је на високом
нивоу, што је омогућило ублажавање последица бомбардовања наше
општине. Неколико пута и на неколико места, начелник Моравичког округа,
командант Окружног штаба цивилне заштите и надлежни из неколико
министарстава Владе Републике Србије су изјавили да је функционисање
извршних органа локалне самоуправе у Чачку у условима ратног стања на
највишем нивоу и пример за остале градове у Србији.
Нажалост, чачанска јавност је ускраћена у слободи и праву на исти-
нито и благовремено информисање у условима ратног стања, искључво

35
политички мотивисаним а истовремено политички неодмереним чином
одузимања опреме Телевизији „Чачак”. Иза тог чина крије се став да је
потребно оно средство информисања које ће беспоговорно штитити само
слику лажног једноумља, цинично се кријући иза интереса безбедно-
сти земље. Зато су грађани Чачка остали ускраћени да буду правилно
информисани о ономе што се у време агресије на нашу земљу догађало
у нашем граду и посебно о томе што изабрани представници народа
у органима општине чине да грађанима створе услове за живот и да
отклоне последице ратних разарања.
Ц) Имајући у виду напред наведено као део свеукупних ангажо-
вања и чињења руководства СО Чачак и ИО, наводе и квалификације
неких политичких организација и појединаца којима се руководство,
и посебно председник СО Чачак квалификују као издајници и непатри-
оте, енергично одбацујемо и сматрамо за личну увреду сваког члана
руководства. Политикантски, лични и каријеристички интереси, ратно
политичко профитерство, додворавање и удварање, ниски политички и
људски пориви, патриотизам као партијски задатак, обавезна научена
фраза и празна демагодија су јасно објашњење за поменуте наводе и
квалификације. Оне који су заборавили и који су морали да забораве
подсећамо да је руководство СО Чачак у свом прогласу који је штампан и
подељен грађанима Чачка и објављен на приступачним медијима, јасно
осудило бесомучну и бесмислену агресију на СРЈ, позвало агресора на
престанак бомбардовања и све стране укључене у сукоб на што бржи
проналазак могућег компромиса и мирног решења проблема на Косову
и Метохији. Мир нам је свима неопходан, пре свега нашој деци и нашој
будућности. На мир смо позвали и за мир се молили у Цркви Светог Ваз-
несења господњег у Чачку, заједно са епископом жичким, господином
Стефаном, и епископом горњокарловачким, господином Никанором.
На мир смо се обавезали, на служење и оданост народу и нашем граду
заклели над Светим Јеванђељем у истој Цркви, када нам је народ дао
то право и обавезу. Стога, ми ћемо и даље наставити на исти начин, јер
како бисмо и смемо ли другачије?
Руководство и ИО СО Чачак апелује на све грађане, државне органе
и институције забринуте за будућност овог града у овим, по наш народ
најтежим условима, да испоље максималну толерантност, мудрост и
упорност у циљу очувања грађанског мира и стварања услова да након
престанка ратног стања овај град и општина Чачак функционишу на
задовољство свих грађана.

36
28.5. Још једна бомба за Мрчајевце

Фашисти су у петак ујутро у 2.24 једним пројектилом гађали заселак


Буковац у Мрчајевцима. Снажна детонација бомбе ваздух – земља начинила
је кратер пречника десет и дубине три метра, павши у насељени део места.
Срећом, повређених није било, а пројектил је проузроковао велику
материјалну штету у близини, највише у домаћинствима Радише и Дра-
гише Драгићевић и Бора Стефановића на чијој су згради попуцала окна,
изваљени рагастови и попадали црепови с крова.
Ово је друга бомба која је од почетка рата пала на подручје Мрчајеваца
у чачанској општини. Прва се 11. маја стрмоглавила такође у насељени део
Мрчајеваца и тада се активирао упљаљач али није експлодирала, па петоро
мештана било повређено.

29.5. Завршено „Ратно Дисово пролеће”

Пред спомеником завичајном песнику Владиславу Петковићу Дису, у


дворишту Народног музеја у Чачку, јуче је одржана завршна манифестација
„Ратног Дисовог пролећа”. Говорило се о Дисовој поезији и ратној прози, а
представљен је ратни број листа „Дисово пролеће”.
Ратно недоба променило је овогодишњи лик приредбе која се у Чачку
одржава, ево, већ 36 лета. Због тога је у пет протеклих дана Дис представљен
не само као творац непролазних строфа, већ и као аутор прозе и ратни
извештач, а казивана је и антиратна поезија чачанских стихотвораца.
Посебан део приредбе био је посвећен делу познатог песника Бра-
нислава Петровића, такође завичајца, који је добитник овогодишње Дис-
ове награде. И ово „Пролеће”, прво ратно у дуговекој историји приредбе,
приредила је Градка библиотека из Чачка.
31.5. Помоћ Чачку од Срба из Републике Српске
Срби из Републике Српске који раде у немачкој покрајини Баден
– Виртенберг допремили су у Чачак 13 тона хуманитарне помоћи, сани-
тетског материјала, болничке опреме, лекова и прехрамбених производа.
Покретач и организатор акције био је Светомир Остојић који у Штутгарту
има фирму „Сонекс”, а прикупљао је и помоћ за становништво Републике
Српске док је тамо трајао рат.

31.5. Намирнице за све запослене

Свако од 4.000 запослених у компанији „Слобода” у Чачку добио је


пакет солидарности који садржи џак од 50 килограма брашна, пет литара
уља, пет килограма шећера, три килограма пиринча и два килограма соли.

37
Како нам је рекао Радомир Љујић, генерални директор „Слободе”, помоћ
су обезбедили управа компаније и синдикат.
НАТО зликовци су у пет бомбардовања „Слободе”, од 28. марта до 12.
априла, тешко разорили погоне предузећа, пославши око 50 бомби.

1.6. Купци заобилазе увозну робу

У једној од највећих велепродајних кућа западне Србије, „Висолу” из


Чачка, до рата је око 70 одсто робе било домаћег, а остатак увозног порекла.
Од почетка агресије на нашу земљу, међутим, увозна роба чини само 5 до
7 процената понуде ове фирме, која малопродаји испоручује неколико
хиљада артикала.
- Два су основна разлога за овакав обрт. Најпре, револт нашег
купца који не жели да пазари увозну робу, а затим и отежано пословање
са испоручиоцима из иностранства. Општи утисак је да је наш човек, у
овом ратном недобу, схватио да је домаћа роба, које имамо довољно, јев-
тинија од увозне и бар подједнако квалитетна – каже Драган Гојковић,
власник „Висола”.

1.6. Узорао њиве бораца

Братислав Мишовић (76), пензионер и пољопривредник из Кулиноваца


код Чачка, овог пролећа узорао је и за сетву припремио њиве свог синовца
Живорада Мишовића и суседа Драгана Лазовића и Мида Поледице, који
су од почетка рата на фронту. Обавестио је и шефа месне канцеларије у
свом селу да ће, такође без накнаде, трактором помоћи свакој кући чија
је мушка глава на бранику отаџбине.
- Иако нас банда туче, у овој земљи увек ће бити хлеба и слободе. Свака
част нашим борцима, војсци и полицији, па сам решио да на овај наћчин
помогнем, јер знам шта значи кад главна снага оде од куће – прича старац
који самује на свом поседу од четири хектара, пошто му је супруга умрла
а синови живе у Београду.
То је дуг и према прецима, вели он у хладовини столетне липе.
Његов отац Душан и петорица му браће, Петар, Милутин, Тихомир, Стево
и Милорад били су учесници Првог светског рата. Стево је погинуо на Церу,
док се за Тихомира не зна где је скончао. Тој шесторици Мишовића брат
од стрица био је Драгиша, који је исто прешао албанске гудуре до Драча,
потом завршио медицину и био убијен пред следећи, Други светски рат,
као левичар и народни трибун.

38
1.6. Отац се придружио сину на граници

У строју поноситих и пркосних бранилаца отаџбине, на југословенско


– албанској граници, била је и добровољачка јединица Српске радикалне
странке са 25 људи из чачанског краја, која је слободу чувала на првој
линији, под командом ВЈ. Ових дана су на предаху у завичају, спремни на
повратак и сигурни да ће сачувати националну територију.
- На граници имамо више непријатеља, али их се не бојимо. Ни Шип-
тара из ОВК, ни регуларне албанске војске, нити добровољачких јединица
НАТО – а у којима су пси рата из Француске, Немачке, Енглеске, Италије,
Хрватске у Босне. Једина наша несрећа је непријатељска авијација и она
нам задаје највише проблема – каже Огњен Јевтић (39), командир те једи-
нице и ратни ветеран.
Прошао је многа ратишта, а сад је задивљен моралом свих бораца на
граници, посебно младића из редовног састава ВЈ.
- То су момци какве нема ниједан народ, који се не плаше агресора
па часно и храбро бране отаџбину, пушком против пушке. Ми смо, иначе,
једина нација која се више плаши змија него туђе војске, плашимо се нечега
што гмиже и не ваља – каже он.
Истиче и пример свог саборца Дејана Петковића (26) који, иако тешко
рањен, жели да се врати на положај у Јужну српску покрајину. На жалост,
један борац ове јединице није преживео:
- Авијација нас је поклопила касетним бомбама па је Саша Шкиљевић,
коме је било 28 година, смртно страдао. Момак је био појам личности и рат-
ника и родитељи могу да буду поносни на тог јунака – прича добровољац
Мирослав Таловић (51) из Мрчајеваца који већ има унучад, а потпредсед-
ник је Општинског одбора у Чачку и председник месног одбора радикала
у свом шумадијском селу.
Таловић вели да је Шкиљевић добио четири дана одсуства са поло-
жаја, како би нашао рођеног брата у јединицама ВЈ, негде на Космету. На
жалост, нису се срели.
Добровољац Милија Бојовић (45) из Љубића, у једном одељењу на
граници пронашао је свог сина војника и остао са њим на положају, није
желео на предах у Чачак.
- Ти момци од 18 и 19 година су златна деца. Раније сам у њих
сумњао због кафића, панка, шминкера и минуђуша, али сам се преварио.
Зато народу у родном крају поручујем да је подигао дивне синове. И да не
наседа на разне цедуље које непријатељ баца из авиона. Бацају и нама,
на границу, и ми тај папир користимо за савијање цигарета, кад имамо
дувана – рекао нам је Таловић, додајући да ће отаџбину бранити до краја,
макар га то коштало главе.

39
Добровољац Ђорђе Миловановић (44) из Атенице био је у овој деце-
нији на свим ратиштима, од Хрватске, преко Босне, до Космета:
- Част ми је да будем доле и браним Србију, јер слобода нема цену.
Они не могу проћи – приповеда.
„Живећемо у нашој дивној и слободној земљи коју нико никада неће
освојити” - поручио је командир Јевтић, враћајући се са својим људима на
положај.
- У уторак, 1. јуна, добровољачка јединица Српске радикалне странке
из чачанског краја вратила се у Јужну српску покрајину, овог пута са 20
људи, да би помогла браћи у одбрани наших светиња, Космета и слободе
српске нације. На челу јединице је командир Огњен Јевтић, један од бораца
је Мирослав Таловић а са добровољцима је отпутовао и други потпредсед-
ник Општинског одбора СРС, Гојко Рабреновић – вели Слободан Оташевић,
председник Општинског одбора СРС у Чачку.

3.6. Подстанари у проблемима

У ратним условима поједини Чачани не поступају у складу са рат-


ном ситуацијом и општим проблемима. То се односи пре свега на лица
која издају станове у закуп, тако да се јавља већи број подстанара који су
добили отказ од станодаваца. Међу њима има и војних лица, бораца који
су дуго на фронту, а деци и женама је отказивано даље коришћење станова
– саопштио је Окружни штаб цивилне заштите у Чачку, којим командује
Бране Дробњак.
Штаб ће у складу са законским прописима предузимати мере против
таквих станодаваца.

40
Чачак, из каснијих записа

16.6. Отворен нови погон за израду пластичних делова

На локацији у Љубићу данас је почела производња у погону компа-


није „Слобода” за израду позиција од пластике, а новоотворена линија
боља је од предратне. Првој свечаности после бомбардовања компаније
присуствовали су Радослав Илић, председник Синдиката Југославије, и
представници „Слободиних” партнера, мултикомпаније „Џенерал илек-
трик” и „Јединство металоградња” из Ужица.
Централни погони „Слободе” у Јездини, на периферији Чачка, били
су бомбардовани пет пута са 47 пројектила, али ће се тек после рашчишћа-
вања утврдити да ли их је било још. Због тога је производња организована
на неколико других локација.
- Овде, у Љубићу, ангажовано је 420, у Мрчајевцима 60, а још око сто-
тину наших људи ради на санирању рушевина у Јездини. И поред свега, за
неколико дана тржишту ћемо понудити 10.000 плинских решоа, што је два
и по пута више од нормалне потражње, док би за 30 дана могла да почне
производња на линији за штедњаке – каже Адам Трифуновић, директор
фабрике апарата за домаћинство у „Слободи”.
Генерални директор компаније, Радомир Љујић, саопштио је да су
производне линије покренуте 26 дана после последњег бомбардовања
највећег колектива у овом делу Србије, који је имао више од 4.000 запослених.
- На посао у компанију ових дана долази 1.400 људи, од којих је један
број усмерен на уклањање рушевина. Нама је, иначе, у бомбардовању пот-
пуно уништено 110.000 квадрата покривеног пословног простора, док је
неоштећено остало само око 30.000 квадрата. Уверен сам, ипак, да ће кроз
три или највише шест месеци на посао у „Слободу” долазити око 2.000
радника – каже Љујић.
Он је навео да ће нова „Слобода” бити образована као систем посеб-
них пословних целина, у коме ће свака морати да зарађује за себе. У том
процесу очекује се и помоћ државе док је руководство „Слободе”, са своје
стране, већ првих поратних дана повукло неке потезе.
- „Слободи” смо припојили дрвни комбинат „Сима Сарага” који има
добар пословни простор прекопута наше локације у Љубићу, али ништа
није производио у последње две и по године. У том погону може да буде
обновљена и основна делатност, али смо одлучили да ту уведемо и два
нова програма за прераду метала.

41
19.6. Богдан Проковић шеста цивилна жртва у Чачку

На Градском гробљу у Чачку јуче по подне сахрањен је Богдан Проко-


вић (69), пензионисани радник компаније „Слобода”, који је 4. априла био
рањен гелером агресорске бомбе. После тога се, не излазећи из болнице,
два и по месеца борио за живот, изгубио је најважнију битку и постао шест
цивилна жртва агресије НАТО на чачанском подручју.
Тај напад почео је пре зоре, у 3.17 сати, кад је непријатељ послао шест
убилачких пројектила. Пет је пало на погоне „Слободе” и тешко из разо-
рило, док је један пројектил ваздух – земља слетео у радничко насеље око
200 метара од фабричке капије. Та бомба улетела је право у кућу Раденка
Пртењаковића, од грађевине није остало ама баш ништа, али унутра није
било никога.
Са земљом је сравњено јеш неколико породичних здања у близини,
па је у једном од њих погинула Милева Кувељић (73) док је још седморо
цивила, међу њима и Проковић, било рањено.
- Са оцем сам се чуо телефоном непосредно пре напада, јер сам заноћио
у другој кући. Кад је почело бомбардовање он се придигао, и тад је онај
пројектил пао на 20 метара од њега. Један гелер улетео је кроз прозор и
погодио га у стомак – прича Богданов син Драган Проковић (36), иначе
месар из Чачка.
Драган нам каже да се Богдан после рањавања сам обукао и изашао
на улицу:
- Ту је срео суседа Зорана Ружичића и замолио га да из оног лома
извуче моју мајку Милку, која је коначила у кухињи. Убрзо су наишла
полицијска кола и мог рањеног оца превезли су у чачанску Болницу, где
је лечен тридесетак дана.
Богдан Проковић је, затим, превезен у Београд, на Прву хируршку, где
се његов живот, на жалост, завршио. Изгубио је ту битку, иако је породица
издвојила замашна средства за набавку најбољих лекова.

►► 23. 6.1 999. Срушено две стотине, оштећено четири


хиљаде грађевина
За време бруталне агресије НАТО, на подручју четири општине
Моравичког округа, Чачка, Горњег Милановца, Лучана и Ивањице,
порушено је 206, док су оштећена још 4.103 објекта. Непријатељи нису
поштедели ни сеоска домаћинства, школе, вртиће, болнице ни цркве –
саопштио је Душко Обрадовић, помоћник команданта Окружног штаба
Цивилне заштите.

42
У чачанској општини, са земљом су сравњене 42 грађевине а оштећено
1.857, од којих су 1.407 породичне куће и станови. Страдале су и четири
школе, две здравствене станице, вртић и Градска болница.
На подручју Горњег Милановца порушена су оба телевизијска пре-
дајника на Руднику, док је оштећено 26 приватних кућа и још осам обје-
ката. У Ивањици су срушена два а оштећена 132 објекта, од којих су 115
домаћинства.
Варошицу Лучани агресор је темељно разорио, па скоро да нема
грађевине која је остала недирнута. У том месту страдале су и зграде Дома
здравља, Вртића, Основне школе, Фонда ПИО, Општине, Секретаријата
ОНО и СУП – а, ЈКП „Комуналац”, ЈП „Градина” и телевизијски предајник
РТС – а на Овчару, који је бомбардован три пута. Коначан биланс дејстава
по лучанском подручју: порушено 10 стамбених и 150 помоћних објеката,
оштећено још 2.080, од чега 620 породичних кућа и 580 станова у колек-
тивним зградама.
У преко 20 серијских бомбардовања, агресор је знатно или потпуно
разорио Сателитску станицу „Југославија” у Приликама код Ивањице,
Хемијску индустрију „Милан Благојевић” у Лучанима, „Слободу”, ТРЗ, ЦЕР
и „Механизацију” у Чачку. Уништен је труд многих поколења и укупну
штету још није могућно проценити. Агресорске бомбе усмртиле су шесторо
цивила, све на подручју Чачка, док је више од 20 било рањено.
У Прањанима, под Сувобором, гелерима је оштећена и месна црква.

►► 26-28.6.1999. Ратни именик чачанског краја


за пролеће 1999.
*** Милољуб Тодоровић (72), сељак из Пријевора код Чачка, првог
дана рата после вечере, са још осморо укућана, погледао је кроз прозор и
видео да непријатељска бомба лети ка њима, али је пала на 15 метара од
врата и причинила само материјалну штету.
*** Георгије Добросављевић, игуман манастира Благовештење у
Овчар Бањи, после првог бомбардовања фабрике „Слобода” казао је: „Српски
народ није заслужио да овако буде нападнут, ни он ни његова баштина јер
сваког човека, ма које да је вере, прима као брата”.
*** Ивана Јездић, Александар Мујкановић и Миљан Томашевић, клинци
из Велике колоније у Чачку, пустили су у небо голуба, са цедуљом на нози
и поруком Клинтону: „Кад порастеш, постаћеш и ти Ф – 117”.
*** Мирослав Бојић, председник Адвокатске коморе Чачак, поручио
је Стивену Хемонду, челнику Међунардне асоцијације адвоката: „У време
подизања најстаријих српских манастира на Космету Албанаца ту није
било, а сад им се може признати аутономија али не и право на своју државу.”

43
*** Стеван Марјановић (42) из Лугова код Чачка затекао се у Леу-
шићима кад је телефоном позван да се јави у јединицу. Пешачио је читаве
ноћи, преваливши 30 километара до трупе, јер није имао горива за возило.
*** Ивана Вукајловић, млада атлетичарка „Слободе” из Чачка, одбила је
позив из САД да на једном тамошњем колеџу настави школовање и наступа
на атлетским такмичењима, огорчена на све агресоре, Америку нарочито.
*** Раденко Ковачевић, сељак из Брезне под Сувобором, изгубио је
сва окна на прозорима кад је једна агресорска бомба пала на 80 метара од
његове куће, иако у читавом крају нема војних ни привредних објеката.
*** Слободан Радуловић, генерални директор „Ц маркета”, изјавио је
у Чачку приликом пуштања у рад новог супермаркета те трговинсске куће:
„Иако живимо у ратном времену, нисмо желели да одустанемо од отварања”.
*** Градимир Алексић, директор Здравственог центра и народни
посланик, рекао је на антиратном митингу у Чачку, највећем народном
скупу у историји места: „Душманима поручујемо да нас оставе на миру,
јер је српска историја писана само победама.”
*** Радмило Мишовић, легенда чачанске кошарке, тада је на Градском
тргу казао: „Наш народ данас игра одлучујућу утакмицу против остатка
света, па нам преостаје да играмо сви за једног, један за све.”
*** Михаило Арсић (68), пензионисани радник из Горњег Милановца,
иначе родом из Сувог Лукавца код Пећи, пријавио се да као добровољац
оде на Космет и брани постојбину, али је враћен због година.
*** Милева Кувељић (73) погинула је у рушевинама своје куће кад је
једна агресорска бомба пала у радничко насеље, око 200 метара од фабрике
„Слобода” у Чачку, док је још седморо цивила било рањено.
*** Радослав Вучићевић (47), ВКВ мајстор у „Слободи”, рекао нам је
после бомбардовања компаније: „Убили су предузеће, могу и мене, али
Србију неће”.
*** Душан Вуловић, архитекта из Чачка, добровољно се јавио у Војску
Југославије и отишао на положај. Он и његов отац Милован никад нису
били чланови ниједне странке.
*** Ратомир Карић из драгачевског села Крстаца, у које су пала три
пројектила кад је бомбардована ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима, с
тугом је гледао свој порушени дом, поручивши: „Овима би и Хитлер могао
да позавиди”.
*** Слободан Сташевић 40), шеф стручног штаба фудбалског прволи-
гаша Радничког из Крагујевца, од првог дана рата био је у истој јединици
са својим играчем Далибором Антонијевићем, на положају у Ракови код
Чачка, и рекао нам је: „Србија је једина држава коју имамо, и одбранићемо је”.

44
*** Дражимир Марушић, председник Скупштине општине Горњи
Милановац, после договора са директорима друштвених предузећа у свом
крају, саопштио је да ће сви радници који имају и земљу, добити плаћено
одсуство из фирме, ради сетве.
*** Милун Новаковић из Међуречја код Ивањице пробудио се једног
јутра кад је бомба пала у његово двориште, тешко му оштетила кућу и
школу и амбуланту у близини, али повређених није било.
*** Јован Чековић, генерал – мајор ВЈ и председник КК Борац у Чачку,
поводом турнира у баскету на који се пријавило 60 екипа, поручио је: „Ово
је велика школа патриотизма, и понос је видети младост Србије и Југосла-
вије како на рукама подиже заставу дугачку 30 метара, уз звуке државне
химне, стојећи између два моста”.
*** Менде Неделковски из Охрида (Македонија) телефоном је позвао
своје старе чачанске пријатеље и фудбалере Борца, Драгана Аћимовића
и Душка Милинковића, да са породицама пређу код њега у Охрид, али су
они остали овде.
*** Станко Томовић из Коштунића дао је за ВЈ тону кромпира, 50 кг
пасуља и 100 кг свињског меса, Желимир Вуковић из Срезојеваца и Часлав
Крстовић из Клатичева по тону кромпира. Зоран Пантовић из Семедражи
хиљаду јаја и 20 боксова цигарета, а Милутин Чоловић из Бруснице краву,
вредну 12.000 динара.
***Србољуб (26), Александар (25) и Видоје (21), синови Љубинка и
Милеве Ђоковић из Атенице код Чачка, отишли су са Војском Југославије
на браник отаџбине, док је њихов четврти брат Ненад (22) пре тога дошао
са Космета, где су га ранили шиптарски терористи.
*** Петар Мариновић (72), учесник НОР – а, председник Окружног и
Општинског одбора СУБНОР – а у Чачку и члан Републичког одбора борачке
организације, преминуо је у Чачку и сахрањен је на овдашњем гробљу.
*** Милена Миловановић, матичар у СО Чачак, рекла нам је да је
у првом месецу рата овде склопљено девет бракова али без свадби, док
новорођени Чачани и Чачанке још немају имена, пошто кумови чекају да
им се очеви врате са ратишта.
*** Милован Стевановић из Лисица у Драгачеву, чија је кућа на 500
метара од ХИ „Милан Благојевић”, вели да је из своје њиве изнео две тоне
армираног бетона у комадима, напомињући: „Нећу да идем одавде, па шта
ми Бог да”.
*** Раде Милутиновић, технички директор „Комуналца” у Лучанима,
каже да у варошици која има 1.200 станова, због честих бомбардовања,
заноћи тек око 300 душа, док је огромна већина мештана у збегу, по шумама
и околини.

45
*** Др Здравко Крупеж, лекар и председник Друштва за неговање
традиције ослободилачких ратова 1912 – 1918. у Чачку, поводом 70 година
од смрти Степе Степановића рекао је пред спомеником војводи: „Нека умни
људи из тог доба и велике војсковође попут Степе, буду надахнуће да у
борби за слободу, независност и слогу никада не клонемо”.
*** Дејан Јовановић (15) из Катрге код Чачка повређен је у детонацији
бомбе коју је НАТО послао на његово село, док је исте ноћи други пројек-
тил усмртио три овце у штали Љубомира Никитовића из Прислонице, на
другом крају општине.
*** Никол Бериша (33), полицајац из Пећи, осуђен је у Окружном суду
у Чачку на 12 година и два месеца затвора, због тога што је јануара 1997, у
просторијама Општинског суда у Пећи, хицима из аутоматске пушке, убио
Ћазима Тољаја, адвоката из Скивјана и Ибра Садикуа из Рашкоца, док је
Мусу Уку из села Бец ранио, у међусобном обрачуну.
*** Стјепан Фаторини (72) пензионер са Рудника, убијен је из кори-
стољубља и док су полицајци на једном тавану у варошици тражили где
је убица сакрио пиштољ, НАТО је баш у том часу са два пројектила гађао
ТВ предајник на врху те шумадијске планине.
*** Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Настко
Ристић (50) и Милош Јовчић (46) из Београда, сви цивили, погинули су
кад је НАТО авијација бомбардовала насеље у близини „Механизације”
и кружни пут код Чачка, док је тог поподнева, у истом нападу, 12 цивила
било рањено.
*** Велисав Петровић тачно у подне чуо је бомбу која је пала између
његове куће и Дома здравља у Мрчајевцима, и активиран је само упаљач
око пројектила, али је ипак пет особа било рањено.
*** Душко Обрадовић, заменик председника Комисије за попис
оштећених објеката при Окружном штабу ЦЗ, саопштио је да је за првих
50 дана бомбардовања у Чачку оштећено више од хиљаду грађевина, не
рачунајући порушене фабрике.
*** Зоран Тодосијевић (38), обућар из Чачка, упецао је на Западној
Морави сома од 25 килограма дугачког 141 сантиметар, користећи веш-
тачки мамац приватне израде.
*** Саша Шкиљевић (28), добровољац СРС из Чачка, погинуо је на
Космету под дејством НАТО бомби, не успевши да се сретне са млађим
братом који је у исто време био на том подручју, у јединици ВЈ.
*** Јерослав Васовић из засеока Јаруге у Милићевцима код Чачка,
чуо је око два сата ујутро да је НАТО бомба пала у близини његове куће, и
кад се разданило дознао је да је експлодирала у његовој шуми, јер су му

46
суседи телефоном поручили: „' Ајде у забран и понеси тестере, Клинтон
ти је насекао дрва, треба само да их истружеш”.
*** Милија Ковачевић, Милан Василијевић и Милан Лазовић, чланови
Извршног одбора СО Чачак где већину држе ДС, ДХСС и Нова Србија, јавним
саопштењем осудили су агресију НАТО на нашу државу и народ.
*** Панчо Кунчев из Софије, један од најпознатијих аутора анимираног
филма у Бугарској, писмом је поручио свом пријатељу Слободану Пајићу у
Чачак: „Херојско понашање српског народа против обезумелог западног
света, са чијег је лица пала маска демократије, буди у мени дубоко усхићење.”
*** „Велимир Илић, председнк СО Чачак, према званичној информацији
из општине, налази се на годишњем одмору, а уствари се крије од војних
власти које су за њим издале потерницу због подривања одбрамбене моћи
земље” - саопшто је Општински одбор СПС – а у Чачку.
*** Миодраг Гачић, ковач из Лозња у Таковском крају, огласио је
да бесплатно поправља пољопривредне машине свим сељацима који су
уплатили помоћ Војсци Југославије.
*** Радиша и Драгиша Драгићевић и Боро Стефановић, из засеока
Буковац у Мрчајевцима, имали су велика оштећења на својој имовини кад
је један НАТО пројектил пао и експлодирао недалеко.
*** Радиша Џелебџић (41), приватни предузетник из Чачка, подрум
своје куће претворио је у склониште за децу из суседства, и за време ваз-
душне опасности редовни гости тог безбедног места били су дванаесторо
клинаца из околних кућа.
*** Братислав Мишовић (76), пензионер и пољопривредник из Кули-
новаца код Чачка, овог пролећа је без накнаде узорао и за сетву припре-
мио парцеле свог синовца Живорада и суседа Драгана Лазовића и Мида
Поледице, који су од почетка бомбардовања на фронту.
*** Никола Масловара добио је прву, Драган Дрињаковић другу
а Мијат Мијатовић трећу награду на изложби антиратне карикатуре у
Горњем Милановцу.
*** Драгомир Богдановић (12) из Рожаца на Каблару сам је узорао,
фрезерирао и кромпиром засејао пет хектара, јер је његов отац Сретен од
првог дана на положају у јединици Војске Југославије.
*** Радомир Љујић, генерални директор компаније „Слобода”, на
отварању новог погона за израду позиција од пластике, саопштио је да
је НАТО на ту фабрику бацио 47 пројектила и потпуно уништио 110.000
квадрата покривеног пословног простора, док је неоштећено остало 30.000.
*** Мишула Петровић и Владимир Маџаревић, директор и одговорни
уредник тв канала „Галаксија 32” у Чачку, три пута су били тужени судији

47
за прекршаје од стране општинских функционера, који су сматрали да им
је тај канал повредио права личности, и сва три пута је поступак против
њих двојице био обустављен.

►► 29. 6. 1999. Сељаци налазе бомбе по њивама и ливадама


Сељани чачанског краја у два протекла дана пронашли су два
неексплодирана пројектила, којима је НАТО бомбардовао ово подручје у
току агресије. Један се дубоко зарио у ливаду, недалеко од куће Љубинка
Церовића из Церове, а други у њиву Саше Филиповића у Милићевцима,
недалеко од Чачка. Надлежни су предузели мере за неутралисање бомби.
„На првом великом протесту пошто је НАТО завршио свој ваздушни
рат, демонстранти се окупљају у Чачку на митингу против југословенског
председника Слободана Милошевића”.

►► 22. 11. 1999. Девет породица у новим домовима


У Кулиновачком пољу код погона „Механизације” и у Јездини, неда-
леко од фабрике „Слобода”, јуче је мештанима на употребу предато девет
нових породичних домова. Раније куће ових Чачана, пролетос је бомбама
уништио НАТО агресор.
Власницима је кључеве предао Милутин Мркоњић, директор Дирекције
за обнову земље, који је јуче потписао и уговоре са Мирославом Брковићем,
председником УО холдинга „Ратко Митровић”, о поправци 29 грађевина
у овом крају, који су сврстани у четврту и пету категорију по оштећењу.
Тиме је на чачанском подручју почела и друга фаза обнове, док је прва
завршена у рекордном року, јер је градња кренула почетком септембра ове
године. Свечаностима у Чачку присуствовали су и савезни министри, др
Зоран Вујовић и Велизар Ђерић, и професор Славољуб Вукићевић, помоћ-
ник директора Дирекције за обнову земље.
Више стотина окупљених мештана код „Слободе” поздравио је,
најпре, др Градимир Алексић, народни посланик из овог краја, изразивши
захвалност председнику СРЈ, Слободану Милошевићу, на иницијативи да
се обнови инфраструктура оштећена у бомбардовању.
- Такође се захваљујем Влади Републике Србије која је обезбедила
средства за обнову, дирекцији, конзорцијуму донатора из моравичког округа,
извођачу радова – предузећу „Ратко Митровић” и пројектантској кући
„Урбанпројект” из Чачка. Суграђанима који су добили нове домове желим
здравље, срећу и да раде и живе у миру и слободи – рекао је др Алексић.
Скупу се, затим, обратио др Зоран Вујовић, министар у Влади СРЈ.

48
30.6. Насловна страна „Лос Анђелес тајмса”, са фотографијом начињеном на Градском тргу
у Чачку и потписом.

49
- Предвођени председником Слободаном Милошевићем успешно
обнављамо земљу, истим полетом и патриотизмом којим смо је бранили
у току НАТО агресије. Овим се завршава прва фаза обнове и почиње друга
којом ћемо, такође, олакшати живот народу у сваком делу Србије – поручио
је др Вујовић.
Он је, потом, додао:
- Док смо ми са народом, један број самозваних лидера шета по свету
и критикује своју земљу. За време агресије они и нису били овде, па не
знају које је патље народ прошао. Али, зато знају да мешетаре по свету и из
кућа оних који су наручивали бомбардовање поручују да ће нам ти џелати
послати помоћ. Ми им поручујемо да ће они морати да учине нешто друго,
да плате ратну штету.
На подручју Чачка и Лучана агресор је потпуно уништио 21 кућу, и
градња 12 преосталих је у завршном периоду. Укупна вредност радова је
11 милиона динара, средства су обезбедили Дирекција за обнову и кон-
зорцијум Моравичког округа (два милиона) којим је руководио Братислав
Анђелић, директор фабрике „ПКС Латекс” у Чачку. Нове куће урађене су
веома поуздано, имају између 57 и 77 квадратних метара.
Пет их је подигнуто у Кулиновачком пољу, за Зорана Грујичића, Милку
Џемаиловић, Новака Ћурчића, Сима Симеуновића и Миодрага Матовића.
Милутин Мркоњић је ту најпре ушао у кућу Милке Џемаиловић на месту
где је, испред претходног дома, погинуо њен супруг Велија. Сви гости ту
су послужени кафом, чашицом љуте или грејане ракије.
- Захвалан сам држави што ми је саградила нови дом. Међутим, с
муком ћу га напунити, јер ни супруга ни ја нисмо запослени – казао нам
је Зоран Грујичић (37).
Њему је агресорска бомба пала баш у кућу и сравнила је за земљом.
Срећом, супругу Зорицу, ћерку Зорану и сина лазара баш у то време одвео је
код родбине у село Премећу. Његов отац, који живи у суседној грађевини и
у истом дворишту, тада је био на пецању док је мајку Милеву, која се једина
затекла у близини, гелер ранио у ногу.
Више НАТО бомби на тај део чачанског насеља пало је 10. маја око
15.00 сати, и усмртиле су четворицу цивила. То су Велија Џемаиловић и
Драган Обренић, док су недалеко од тог места, на кружном путу око Чачка,
погинули Наско Ристић и Милош Јовчић, радници ГП „Стандард” из Бео-
града. Они су се камионом, са групом колега из истог предузећа, кретали
ка Ужицу, на терен.
Сиромашно радничко насеље код фабрике „Слобода” бомбардовано
је 4. априла пре зоре. Ту је на месту убијена старица Милева Кувељић док је
њен сусед Богдан Проковић рањен гелером, преминуо касније, у болници.

50
На том месту су на употребу предате четири нове куће, чији су власници
Раденко Пртењаковић, Љиљана Ђорђевић и две сестре, Вера Ћурчић и
Мирослава Куч. Сестрама су куће под истим кровом, са два улаза.
Свих девет породица од донатора је добило и телевизоре за пријем у боји.

►► 27. 7. 2001. Килограм и по експлозива по глави


становника
Навршиле су се две године од најтежег пролећа по Чачане у сав-
ременој историји, а ожиљци од НАТО агресије још се памте. И виде, јер
два неексплодирана пројектила из 1999. године чекају да их стручњаци
демонтирају и униште.
Један је у њиви Саше Филиповића у Милићевцима, северно од града,
други у Улици Симе Сараге, на километар од центра Чачка. Ту је 11. маја
1999. године Иван Јечменица (61) стајао у дворишту пред својом кућицом
кад је бомба прелетела изнад његове главе, зарила се под темељ и срећом
није експлодирала.
Првих дана после тога спавао је код суседа, па се вратио да коначи
у свом минираном дому. Тешко је демонтирати пројектил јер се угнездио
у густо насељену зону, а на само десетак метара од кратера је кућни праг
породице Јаћимовић, Слободана и Ранке, који ту живе са своје двоје деце.
- Како живимо? Па, нормално, ако се тако може рећи – каже Ранка.
Насупрот томе штампа је недавно објавила нама чудновату вест из
италијанског града Вићенце. Тамо је 15. марта ове године на градском
гробљу откривена нееексплодирана бомба која је 2. априла 1944. бачена
из енглеског авиона. Половином марта извађена је и неутралисана и тих
дана град је био скоро под опсадним стањем, 77.000 становника тог лепог
града било је расељено због једне старе бомбе.
Чачани су, са друге стране, много мирније поднели своју судбину. На
сеоско подручје овог краја је, у току агресије, пало 58 пројектила у 34 села,
а још 215 на град, привредне објекте и комуникационе системе. Стручњаци
су утврдили да је само на подручју Чачка у току агресије пао по килограм
и по експлозива по глави становника чачанскога.
То су новији ратни ожиљци, док се старијима ни броја не зна. Јер,
како су нам саопштили Предраг Бешевић, начелник Одељења за одбрану
Чачак, и Мирослав Бојовић, начелник Општинског штаба цивилне заштите,
деминери су прошлог месеца на полигону уништили десетине пројектила
заосталих из Другог светског рата, које су мештани протеклих година
изорали у њивама или пронашли копајући канале.

51
То су, најпре, десет ручних бомби различитих врста. Затим, једна
топовска граната изорана у Прељини, четири авионске бомбе из Другог
рата од којих су две извађене и уништене, друге две затрпане.
Кад је недавно копан ров за гасовод у Чачку, на углу Црногорске и
Златиборске улице, нађене су две мине. Недалеко од реке Чемернице, у
Прељини, извађене су три тромблонске мине, а у Трнави две гранате из
Другог рата, кад су постављане водоводне цеви.
Поврх свега, нико није сигуран шта још крије подземље у овом крају.
Јер, макар у ратовима нисмо оскудевали.

►► 15. 4. 2018. Јуначка одбрана отаџбине


Током напада НАТО авијације на СРЈ, 450. ракетни пук ПВО, бранећи
Шумадију, извршио је 19 гађања руским рекатама „нева”, од чега чак 16
успешних. То је део текста којег сам априла 2018. послао редакцији „Поли-
тике” под насловом: „Јуначка одбрана отаџбине” и креће овако:
„Кад је, почетком фебруара 1999, у седишту Корпуса противваздушне
одбране на Бањици, прављен ратни план, командант РВ и ПВО Војске СРЈ
генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић захтевао је да сви заповедници
пукова и бригада дају изјаве могу ли да изврше обавезе у рату. Ближио
се, дакле, час кад ће српски официри са својим редовима стати на мегдан
најмоћнијим војним силама на планети Земљи.
- Тада сам од команданта захтевао да цео Пук буде мобилисан 30
дана пре почетка рата, како би одговорио задацима у борби. И, мобилиза-
ција је објављена 17. фебруара, у саставу смо имали 200 активних и 1.600
резервних војника и старешина – прича за 'Политику' пуковник Војске
Србије Веселин Павловић (67), који је тих опаких дана био командант 450.
ракетног пука ПВО.
Током припрема за рат, на крају сваке седмице проверавао је обу-
ченост јединица које води. Провере су завршене 17. марта и старешина је
оценио да је обученост у свих пет дивизиона била одлична а у команди
врло добра, и једноставно рапортирао претпостављенима: 'Пук је спреман
за увођење у борбу'.
- Почетак бомбардовања, 24, марта, сви смо дочекали на новим ватреним
положајима, па је непријатељу препуштено да дејствује по напуштеним и
лажним. И већ у 20:03 бомбардер НАТО је ракетом 'томахавк' гађао и пого-
дио лажни ватрени положај Другог дивизиона на аеродрому у Лађевцима,
где је сада цивилна ваздушна лука 'Морава'. Пројектил је био лансиран са
подморнице или брода, долетео је са запада долином Мораве на висини од
20 метара од тла, и видели смо га са нашег ватреног положаја у Прељини.

52
Пук је први пут дејствовао по непријатељској авијацији 26. марта у
18.10 сати, у једном ведром предвечерју кад је поготке српских ракеташа
посматрало пола Чачка и сва села около.
- Наше ракете лансиране су са ватреног положаја Четвртог дивизи-
она, са избрешка Илијак у Мрчајевцима. Тада смо ракетом 'нева' погодили
један непријатељски авион на Јелици, изнад Здрављака, а други изнад
Градског гробља у Чачку. Све су нас осоколили ти погоци, видели су их и
припадници команде Пука са свог положаја, забележени су и камерама.
Од тада до краја рата, јединице Пука су у сталном премештању
и маневрисању превалиле милион километара, колико и 250. ракетна
бригада ПВО, да би се ваздушни душмани довели у заблуду, а Војска СРЈ
сачувала људе и опрему.
- Војну фабрику 'Слобода' у Чачку бранио је наш Други дивизион, са
ватреног положаја на врху Љубића. У трећем нападу на фабричке погоне
у Јездини, 4. априла, ракетом смо погодили непријатељски авион, циљ је
ухваћен изнад Прањана, бежећи одбацио је два резервоара са горивом
поред Западне Мораве, између Овчара и Каблара, а погођен је изнад засеока
Љубичићи, на Каблару. Али, њихов ловац који је био пратња бомбардера
противрадарском ракетом нациљао је ватрени положај нашег дивизиона.
Тада су повређена тројица ратника, од којих један водник и он најтеже, па је
после рата отишао у пензију и наставио да живи у Појатама код Крушевца.
Павловићу је, вели, рањавање својих војника пало изузетно тешко.
- Посетио сам их у Болници у Чачку, затим се вратио на командно
место пука у Остри, под Острицом. Тада сам, да бих подигао људе, одлучио
да Пуку дам назив 'Краљевске лисице', пошто нам је иначе седиште било
у Краљеву. Код себе сам већ имао план и материјал за то па смо у Чачку
направили 2.000 својих знакова. У току 78 дана рата против НАТО авија-
ције, Пук је имао само двојицу теже и 13 лакше повређених припадника,
а крај бездушних напада дочекали смо са веома малим оштећењима и
губицима у техници.
Ракетама 'нева – м', систем 'с 125' руске израде, 450. Ракетни пук ПВО
извршио је 19 гађања, од којих 16 успешних. Погођене НАТО ваздушне
формације напуштале су простор СРЈ најкраћим путем, у БиХ, Македонију
или Албанију. У зони Пука летело је укупно 420 формација НАТО, од тога у
зони дејства Пука 281 формација, а од њих су 22 формације биле летелице
'стелт' невидљиве технологије (ф-117А и б-2). Најбоља гађања бранилаца
Србије и Шумадије била су 26. марта, 13. априла, 3. маја и 12. маја.
Током напада НАТО на СРЈ, погинуло је 37 припадника КРВиПВО, од
којих 28 ракеташа.

53
По завршетку напада на нашу отаџбину, ратни састав 450. ракет-
ног пука расформиран је 24. јуна 1999. године у касарни у Рибници, где је
сада команда Друге копнене бригаде. На растанку, додељена су признања
најхрабријим војницима и старешинама (220) и сарадницима са терена
(230), а сви припадници пука добили су ратни заштитни знак 'Краљевске
лисице'. На дан Војске СРЈ, 15. јуна 1999, додељено је 61 ратно одликовање
пуковским јунацима, а после рата још 126 награда.
- И данас сматрам да је 450. ракетни пук ПВО доказао своје родољубље,
високу обученост, оспособљеност и спремност да изврши све ратне задатке,
да заштити дедовину и народ. Мени је најважније било да сачувамо људе
па технику, а тек онда да остваримо поготке по непријатељу. Драго ми
је да смо дали велики допринос одбрани наше отаџбине, а томе смо се и
посвећивали кад смо постали професионални војници – наглашава пуков-
ник Веселин Павловић.
Дане после војне службе проводи у Београду или родним Мрчајев-
цима, листајући, каткад, белешке староставне. Тамо, рецимо, стоји да је
за команданта Пука постављен 24. децембра 1998, дакле само три месеца
пре почетка рата.
Пук је дошао из Скопља у Краљево 13. фебруара 1992. и командно
место било је у касарни у Јарчујку.
- Тада сам био командант 2. ракетног дивизиона на ватреном поло-
жају аеродрома у Лађевцима – Обрва, на улазу из Катрге. Пошто је нама
постављен услов да се војска повуче из Хрватске и БиХ до 20. маја 1992,
или ћемо у супротном бити бомбардовани, припремио сам јединицу за
одбрану од напада. Кад је та криза прошла, 1. септембра 1992. отишао сам
у Либију на рад и тамо остао до 24.октобра 1994, кад сам се вратио у Бео-
град. Пошто сам морао да живим са мајком Маријом у Мрчајевцима дошао
сам на службу у Краљево, у касарну Пука у Јарчујак, путујући из свог села
аутобусом, преко Слатине.”
Са места команданта Пука отишао је 5. септембра 2000, од 15. новем-
бра 2002. радио у Заводу „Мома Станојловић” у Батајници. Године 2003. био
је професор тактике ракетних јединица на Војној академији на Бањици, а
у пензију отишао 15.јануара 2005. са 40 година и пет дана стажа.
Иначе, 450. Ракетни пук ПВО образован је 5. септембра 1977. на аеро-
дрому у Батајници и имао је два успешна гађања у Русији (1979. и 1984) а на
трећем (1988), такође у највећој земљи света, забележио је резултат који је
на спомен плочи убележен као најбоље гађање до тада. На том полигону
нишаниле су многе јединице и војске света. Пук је укинут 30.септембра
2004, на дан артиљеријско ракетних јединица ПВО, а техника и људство
припали су 250. ракетној бригади на Авали.

54
Ратни билтени
261. артиљеријске бригаде ПВО Војске СРЈ (1-4) и
Војног одсека Чачак (1-2), Анализа рада Општинског
штаба цивилне заштите у периоду агресије на СРЈ

Миоковци, 19. април 1999, порука на НАТО бомби (Please, eat this Serbs – Молим, поједите ово Срби)

55
Положај Војске Југославије код Чачка

56
57
58
59
Лучани, код фабрике ХИ МБ

60
61
62
63
64
65
66
67
Положај Војске Југославије код Чачка

68
69
70
71
72
73
74
75
Положај Војске Југославије код Чачка

76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
Анализа рада Општинског штаба цивилне
заштите Горњег Милановца у периоду
агресије на СРЈ

101
102
103
104
105
106
107
ЛУЧАНИ
Лучани 1999: До пакла и назад

Изгинули борци у ратним дешавањима од 1991. до 2000. године са


територије општине Лучани:

1. Зај Месеша Иван, 1936 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици


2. Милић Бранка Вуксан, 1962 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици
3. Плазинић Стевана Бранко, 1972 – 1992, погинуо у Чукуру код Пакраца
4. Димитријевић Драгише Раде, 1962 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици
5. Корићанац Милића Станко, 1971 – 1993, погинуо у Брчком
6. Равић Вука Радован, 1966 – 1993, погинуо у Сарајеву
7. Симовић Милутина Милорад, 1967 – 1994, погинуо у Бањалуци
8. Красић Петра Слободан, 1978 – 1999, погинуо на Косову
9. Јованов Драгољуба Цветан, 1964 – 2000, погинуо у Бујановцу
(Извор: с�омен фо�о�рафија у з�ра�и с�аро� Начелс�ва у Гучи)

Погинули ратници с подручја општине Лучани 1991 – 1999, спомен обележје у старом начелству
у Гучи

111
Гуча, спомен чесма погинулим драгачевским ратницима

Бог једини зна како су Лучани преживели пролеће 1999. Од највеће


фабрике Драгачева бомбардери НАТО -а начинили су пепелиште, згариште,
рушевине и развалине. Узданицу многих сиромашких породица претво-
рили у ништа.

112
Варошица од 3.500 душа била је тих дана осуђена да ишчезне.
Кад су угашене ватре, развејан дим и радници почели да сређују свој
пропали иметак, избројано је да је на „Милан Благојевић” бачено чак 65
разорних бомби, немилице рушећи све на шта су официри НАТО – а ставили
крстић. Најпре се рачунало да је реч о 60 пројектила али су се касније у
рушевинама помаљали и трагови нових убилачких пакета, послатих из
бомбардера, са бродова и подморница на месташце у драгачевским брдима.
Ово је тих ратних дана била српска фабрика на коју је упућено највише
бомби и експлозива.
Народ је овде са зебњом, из ноћи у ноћ, ослушкивао звук долазећих
авиона, и није било ниједне од 1.500 кућа и станова чији би домаћин могао
да рекне: ми смо сигурни. Сви су били близу фабрике, надомак огња,
стрепећи увек да ли ће неки обесни нишанџија циљати у резервоаре са
хемијским материјама.
Кад се у ово безнадежно насеље помолило пролеће, појавила се
и нека могућност за спас. Људи су већ крајем априла могли да заноће у
околним шумама, распаковали су из гаража шаторе и вреће за спавање
и побегли у шуму. Други су се склонили код предака у оближња села а
трећима је, из овог или оног разлога прикованим за Лучане, остало само
да чекају судбину.
Јасно је као дан да је барутана у Лучанима, основана још 1949.
године, пола века касније била обележена, нацртана мета. Једна од најја-
чих обавештајних кућа света пратила је деценијама преко својих агената
и шпијуна шта се гради и збива у варошици, практично од првог дана.
Америчка обавештајна агенција (ЦИА) са седиштем у Ленглију, држава
Вирџинија (САД), постепено протеком времена скида ознаке тајности са
поверљивих докумената у својој архиви па је тако, у почетним деценијама
21. века, јавности постало доступно, преко интернет странице ЦИА, шта
су њени агенти извештавали из Драгачева, половином прошлог столећа.
Тим путем дошао сам до низа докумената са којих је скинут вео тајне, па
се у једном од њих описује и нова фабрика из Лучана. Ево како сам сачинио
превод те шпијунске депеше...

ЦИА-РДП82-00457Р009800010006-1
17. јануар 1952.
Поверљиво, �ос�ављено 25х1, земља Ју�ославија

Пре�ме�: Војно грађевинско предузеће „Ратко Митровић”,


Чачак
(не�роверена информација)

113
1. „Ратко Митровић”, војно грађевинско предузеће из Чачка, које је
под контролом и управом Генералног директората за војна грађевинска
предузећа у саставу Министарства одбране у Београду, постоји од октобра
1949. Административно особље предузећа састоји се од следећих:
а. Директор: потпуковник Калезић;
б. Партијски секретар: неидентификовани цивил;
ц. Шеф инжењерског и техничког сектора: неидентификовани мајор;
д. Персонални директор: неидентификовани капетан;
е. Кадровски директор: капетан Милан Петровић;
ф. Шеф финансијског сектора: неидентификовани поручник под
чијом је командом неидентификовани цивил као благајник;
г. Главни диспечер: капетан Маретић.
За предузеће „Ратко Митровић”, такође, везано је особље два радна
одреда Југословенске армије. И особље одреда и административно особље
смештени су у две суседне зграде у Чачку.
„Ратко Митровић” контролише три следеће своје испоставе:
А. Испоставу у Трстенику која усмерава и контролише изградњу
фабрике авиона у Трстенику. Ова испостава запошљава око 35 админи-
стративних радника од који су половина инжењери, око 100 квалифи-
кованих радника, 1.000 радника добровољаца који су чланови Народног
фронта и око 800 чланова Првог радног батаљона Другог радничког
одреда. Подручје испоставе чувају чланови неке од јединица КНОЈ – а.
Б. Испоставу у селу Јездини, око три и по километра од Чачка,
одговорну за изградњу војноиндустријског предузећа „Слобода”, које
наводно производи противавионску и противтенковску муницију малих
калибара. Рад у „Слободи” наводно је почео 1950. Административно
особље испоставе у Јездини је следеће:
1. Директор - извесни мајор Винко, Словенац;
2. Шеф транспорта – поручник Танкосић, Славонац. Ово одељење
има на располагању 2 грађевинске локомотиве и око 200 вагона за коло-
сек ширине 60 центиметара;
3. Главни инжењер – извесни Шевченко, Рус из СССР – а, који не
жели да се врати тамо;
4. Официри КОС – а – неидентификовани ћелави капетан који је
наводно наследио поручника Тому Шуљавића, сада распоређеног у вој-
ноиндустријско предузеће „Милан Благојевић” Чачак;
5. Шеф финансијског одељења – неидентификовани поручник;
6. Главни диспечер – поручник Василије Георгијевски.

114
У ову испоставу предузећа „Ратко Митровић” распоређено је око
80 квалификованих радника, 500 радника добровољаца из Народног
фронта, и 1.200 чланова Другог радног батаљона Другог радничког
одреда. Спољну безбедност одржава око 40 чувара из КНОЈ – а у саставу
јединице стациониране у Ужичкој Пожеги, док унутрашњу сигурност
одржава 30 чланова индустријске милиције која је део „Слободе”.
Ц. Испостава смештена у селу Лучанима, југоисточно од Ужичке
Пожеге, у подножју западне падине планине Јелице, одговорна за изградњу
војноиндустријског предузећа „Милан Благојевић” Чачак, које ће произ-
водити противтенковску муницију. Иако ова фабрика наводно још није
почела са радом, машине су већ инсталиране у различитим фабричким
зградама и именовано је административно особље. То су следећи:
1. Директор – мајор Вилим Шомоши, Мађар из Бачке Паланке,
фанатични комуниста, који је обучен само за техничке послове;
2. Главни диспечер – поручник Павловић;
3. Шеф транспортног одељења – капетан Милош Милетић. Ово
одељење има на располагању шест малих локомотива, око 500 вагона
за пругу од 60 и десет већих вагона за пругу од 76 центиметара.
4. Шеф финансијског одељења – неидентификовани потпоручник;
5. Официр КОС –а – Томо Шуљавић, раније додељен испостави близу
Јездине, која је градила „Слободу”;
6. Партијски секретар: мајор Винко Грујић, веома бучан човек.
У овој испостави запослено је близу 20 инжењера, међу којима се
истиче извесни Рогина, Словенац; око 50 техничара; око 20 чиновника;
250 сталних квалификованих радника, који су смештени у 20 шумских
кућа у близини; око 1.500 добровољних радника који су чланови Народног
фронта и око 6.400 радника војника подељених у шест батаљона Другог
радничког одреда.
Спољну безбедност чува 70 припадника КНОЈ – а из јединице у
Ужичкој Пожеги, док је унутрашња безбедност поверена индустријској
милицији „Милана Благојевића” са неких 60 чланова.
Коментар 4: Овде ће вароватно бити изграђена фабрика барута,
под контролом стручњака и радника предузећа „Ратко Митровић” и
„Слобода”, и та фабрика ће вероватно подпасти под „Милан Благојевић”.
Коментар 5: Јединица КНОЈ – а је вероватно одељење неутврђеног
батаљона 11. Дивизије КНОЈ – а.
(Одобрено за објављивање 3. 3. 2006.)

115
Лучани 1999, Предраг Раовић за „Политику”

Бездушне нападе НАТО авијације у на Лучане непрестано је пратио мој


колега, и пријатељ, Предраг Раовић и приљежно извештавао „Политику” о
свим догађањима. Следе његови извештаји из тих сурових дана.

►► 5. 4. Бомбардован „Милан Благојевић”


Јутрос у 2.35 сати фашистичке агресорске снаге НАТО - a бомбар-
довале су погоне Хемијске индустрије „Милан Благојевић”. Регистровано
је седам потмулих експлозија које су се чуле у великом пречнику. На сву
срећу, нема жртава нити повређених.
Ватрогасне јединице предузећа и противпожарне полиције из Гуче
веома брзо и ефикасно локализовале су пожар. Одмах се приступило раш-
чишћавању рушевина и утврђивању материјалне штете. У самом насељу
које се граничи са предузећем, осим пуцања стакала на згради Основне
школе и мањег броја стамбених објеката, нису уочена већа разарања.
С обзиром на природу технологије овог предузећа, постоји оправдана
бојазан да би погађање неких објеката могло да изазове еколошку катастрофу.
- Видео сам једну стравичну, аветињску слику. То што су радили агре-
сори НАТО - a могу само варвари да учине. Историја ће им судити јер овакав
облик разарања једног мирног становништва је несхватљив, ничим се не
може правдати. Ипак мислим да ћемo ми из свега овога изаћи као побед-
ници. Треба очекивати да ће међународна јавност, макар и са закашњењем,
осудити овакав варварски поступак – рекао је данас пре подне начелник
Моравичког округа Милош Нешовић, после обиласка порушених погона.

►► 6. 4. Обновићемо нашу привреду


У Лучанима је данас боравио Лука Митровић, министар за индустрију
у Влади Србије. Пошто је упознат са размерама јучерашњег бомбардовања
Хемијске индустрије „Mилан Благојевић” изјавио је:
- НАТО агресори на челу са САД и фашистом Билом Клинтоном не
бирају објекте које ће гађати, они су погодили и Хемијску индустрију „Милан
Благојевић”. Срећна је околност у овом тренутку да нису изазвали еколошку
катастрофу. Пошто су доживели неуспех на бојном плану - нису успели да
умање одбрамбену моћ Србије и Југославије јер је српски народ одлучан да
одбрани суверенитет и територијални интегритет Југославије – кренули
су да поколебају српски народ. У име мира шаљу нам бомбе, уништавају
радна места и многе породице су угрожене. Aли, Србија и Југославија имају
снаге да све ово превазиђу, да све поново саграде и сачувају земљу, да не
дозволе фашистима из новог светског поретка да угрозе нашу слободу.

116
Са министром Митровићем Лучане су посетили Мирослав Недељко-
вић, министар за бригу о породици, Ратко Павловић, помоћник министра
за индустрију, и Милош Нешовић, начелник Моравичког округа.

►► 7. 4. Пожртвовани ватрогасци спречили еколошку


катастрофу
Злочиначким агресорима НАТО – а није било довољно разарање које
су Хемијској индустрији „Милан Благојевић” причинили 5. априла. Прошле
ноћи, 14. дана агресије, на погоне „Благојевића” у два маха изручили су
свој нови убилачки и разарајући товар. Први пут у 20.25, а потом и у 23
сата. Међу погођеним објектима су енергана као витални део предузећа, и
погони за производњу пластичних цеви за водовод, канализацију, гасовод
и подземне телефонске инсталације. Срећом, људских жртава и повређених
није било али је сигурно да ће се досадашња материјална штета мерити
милијардама динара.
У самој вароши готово да нема стамбеног или пословног објекта који
је остао читав, полупана су стакла и поломљени црепови, изваљена су многа
врата и прозори. Нарочито тешка оштећења претрпео је објекат дечјег вртића.
У овој стравичној ноћи изузетну пожртвованост испољили су при-
падници ватрогасних јединица из Гуче, Пожеге, Ужица, Чачка и „Милана
Благојевића”. Само захваљујући њиховом самопрегору спречена је не само
материјална штета, него и могућа еколошка катастрофа.

►► 8. 4. Бомбе падале између оближњих кућа


Злочиначке снаге НАТО – а трећи пут од почетка агресије бомбардо-
вале су јутрос погоне Хемијске индустрије „Милан Благојевић” у Лучанима.
У налету који је трајао од 4 до 4.20 сати, око 15 пројектила наставило је
разарање започето у прва два напада.
Према почетним проценама, највише штете нането је енергани.
Срећом, није било људских жртава, а мањи пожари брзо су локализовани.
У оближњем селу Крстац – засеок Милованчевићи – у пречнику од 150
метара око месног гробља пала су три пројектила. Више од 50 кућа је од
потреса практично неупотребљиво за становање, а на осталима су попу-
цали прозори и разбијени црепови. На срећу, ни ту није било жртава ни
повређених, али је материјална штета огромна. Нове штете причињене су
на јавним и стамбеним објектима и у Лучанима.

►► 12.4. Победићемо јер смо јединствени


Потпредседник Савезне владе, Јован Зебић, посетио је данас Лучане и
Хемијску индустрију „Милан Благојевић”. У Скупштини општине потпред-
седника Зебића са тренутном ситуацијом у општини упознао је Радован

117
Илић, председник Скупштине, истичући да су руководство општине и
цивилна заштита, припадници МУП – а и привредно руководство у теш-
ким данима злочиначке агресије снага НАТО деловали јединствено. Сви
проблеми проистекли као последица бомбардовања постројења „Милана
Благојевића” и околних насеља решавани су заједнички и ефикасно. О
степену уништења погона „Милана Благојевића” говорили су руководиоци
фабрике, Адам Тадић и Војислав Рајчић, истичући да је највећи драгачев-
ски колектив, који ове године навршава пет деценија рада и развоја, са
својих 3.500 запослених практично био носилац свеукупног привредног
и друштвеног живота у Драгачеву, од чијег рада и дохотка су зависиле
хиљаде породица у лучанској и суседним општинама.
Обраћајући се домаћинима, Зебић је на почетку нагласио да би
одмах требало да се одреде програми и предложе решења. Практично,
да се са обновом крене одмах.
- На нивоу државе – рекао је – донет је низ прописа који би требало
да обезбеде њено функционисање у овим, ратним условима. Формиране су
дирекције за обнову и развој, фондови за личне дохотке оних који немају
посла а морали смо да рационишемо минимум производа. То је углавном
гориво. Свих других средстава имамо довољно, ствар је наше унутрашње
организације да се оно што је потребно и користи. Приоритет који већ
почиње да се ради јесте обезбеђење инфраструктуре, путева мостова и
пруга. Сви смо сада један фронт, једна партија, једна држава и добро је
што је тако. То, међутим, захтева од свих нас да тај први талас, који смо
преживели, претворимо у нови ентузијазам и да почнемо да радимо.
Потпредседник Зебић је додао:
- Ми смо у првом таласу сматрали, и сматрамо и даље – војска је
најважнија и све што треба за војску мора се обезбедити, а она то врло
добро и ефикасно враћа. Сада предстоје обнављање капацитета, запо-
шљавање људи и производња што већег броја роба које можемо сами да
произведемо. И у овако тешким условима ми смо сачували финансијске
токове, чувамо нормалну циркулацију новца и робе да не би дошло до
хаварије на унутрашњем еконономском плану. Свих роба, сем горива,
имамо довољно. Сада се предузимају мере за обезбеђење нових количина
горива, а преко банака отворили смо могућности кредитирања обнове
земље. Највећи проблем биће оно што мора да се набави из увоза, и зато
ћемо бити врло рестриктивни према свим захтевима. Увозиће се искљу-
чиво оно што овде не може да се произведе.
Своје излагање потпредседник Зебић закључио је речима:
- Видећете, већ од сутра дешаваће се доста позитивног за нашу ствар,
за наш спас. Народна скупштина и Савезна скупштина убрзаним темпом
стварају просторе за обуставу агресије и пре свега за пуштање овог народа

118
да мирно живи и ради као што је то и до сада било. Јер, испољено је велико
јединство и понос народа у отпору на које агресор није рачунао, мислећи
да нам лако могу узети део државе уз потпис – или бомбе. Поклањање
своје земље зликовцима и освајачима није се овде десило никада, па неће
ни сада. То утврђује наше људе у уверењу да ћемо победити.
На крају посете Лучанима потпредседник Савезне владе обишао је
погоне ХИ „Милан Благојевић” које је у неколико наврата бомбардовала
злочиначка авијација.

►► 25. 4. Најтеже бомбардовање „Милана Благојевића”


Према информацији Центра за обавештавање општине Лучани,
ноћас 55 минута после поноћи, злочиначка авијација НАТО - а дејствовала
је са 12 пројектила по објектима ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима. У
овом, до сада најтежем нападу, није било повређених, али је причињена
велика материјална штета на постројењима предузећа као и на цивилним
објектима у варошици Лучани и селима Крстац, Ђераћ, Лучани и Лисице.
Потпуно су уништени породични објекти у 15 сеоских домаћинстава, а у
још више нанета је велика материјална штета.
- Све што смо радили и уградили читавог живота срушено нам је у
једном минуту – са сузама у очима јада се Миладин Томашевић, пензионер
из села Лисице.
Дејством по погонима ХИ „Милан Благојевић” знатно су оштећени
капацитети за складиштење киселина, због чега је дошло до ослобађања
штетних гасова. Општински штаб цивилне заштите и стручне екипе
Индустрије, као и екипе Дома здравља, прате ситуацију и предузимају
одговарајуће мере. До сада није било опасности нити потребе за евакуа-
цијом становништва.
Ово је, иначе, четврто гранатирање највећег драгачевског колектива у
коме је било запослено више од 3.000 радника који су хранили исто толико
породица у Драгачеву и околним општинама.

►► 30. 4. Без посла остало 3.000 радника


Разорене погоне ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима данас су посетили
Живота Ћосић и Дејан Ковачевић, републички министри за рударство и
енергетику односно грађевину, и Зоран Вујовић, члан Извршног одбора
Главног одбора СПС – а. Са размерама материјалне штете причињене највећем
драгачевском колективу госте је упознао Адам Тадић, директор предузећа,
а са проблемима са којима се у санирању пострадалих домаћинстава у
залеђу фабрике суочава Скупштина општине, Радован Илић, председник.

119
МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009).

Истакнуто је да је разарањем погона без посла остало 3.000 радника


и без прихода исто толико породица у Драгачеву и суседним општинама
што је, уз онеспособљавање око 150 кућа и пратећих објеката, проузроко-
вало мноштво социјалних проблема.
Републички министри нагласили су потребу очувања сваког људског
живота док траје злочиначка агресија НАТО – а и указали на значај израде
програма обнове разорених колектива и социјалног збрињавања радника
који су остали без средстава за живот.

►► 2. 5. Експлодирала залутала бомба


Јуче око 13 сати у драгачевском селу Губеревцима, у дворишту
браће Љубише и Раденка Ћендића, на само неколико метара од куће у
којој ова двојица стараца живе сами, пала је авионска бомба. Срећом,
нико није повређен а на кући и пратећим објектима причињена је мате-
ријална штета.
У тренутку експлозије Љубиша је орао једну њиву удаљену неко-
лико стотина метара, а Раденко је пословао иза штале. Претпоставља се
да је пројектил залутао јер у то време у широј околини није било других
непријатељских дејстава.

120
МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009).

2006. јесен

Минуше најтежа лета па мој друг, књижевник из Гуче Јовиша Слав-


ковић, бележи у својој документарној споменици „Драгачево у прошлости
и садашњости”:
„Због наводног непотписивања међународног уговора у Рамбујеу
(Француска, почетак 1999) о решавању државног статуса Босне и Хер-
цеговине, у којој је дошло до отворених оружаних сукоба, као и ратних
догађања на Косову и Метохији, снаге НАТО предвођене САД – ом, 24. марта
1999. извршиле су војну агресију која је интензивно трајала 78 дана и ноћи
на најзначајније војне, привредне и информативне објекте шитом Србије.
Становништво општине Лучани било је изложено директним напа-
дима непријатељске авијације 5, 6, 8. и 25. априла као и свакодневним
стресним ситуацијама приликом прелета и дејства на циљеве у суседним
општинама. Хемијска индустрија „Милан Благојевић” у Лучанима, као
значајан производни и војни објекат, посебно је био на удару авијације. У
ноћи, 5. априла, на фабрику је у два наврата бачено 10 пројектила, а 6. јуна
чак 22 убитачне бомбе.
Дејства непријатељске авијације настављена су 8. и 25. априла са 11,
односно 12 авионских бомби. Тада су оштећени објекти и многих правних

121
и физичких лица у варошици Лучанима и околним селима. Процењује се
да је нанета материјална штета од око 70 милиона америчких долара.
На села око Хемијске индустрије, Крстац, Лисице и Лучани, 6. и 8.
априла бачено је шест бомби. По један пројектил је, током маја, испаљен
на села Горњег Драгачева: Губеревце (1. маја), Горачиће (9. маја), Вучко-
вицу (9. маја),Турицу (11. маја), Котражу (15. маја). На Вичу су послата два
пројектила (3. и 17. маја). По територији општине Лучани дејствовано је
са укупно 78 пројектила. Укупна штета на пољопривредним поседима
износи 31.420 долара.

2009. Устали из пепела

Ево како су Радојка Грујичић и Зорица Миловановић 2009. тај део


фабричке повести описале у монографији „Милан Благојевић – Наменска”:
„Све што су генерације радника стварале пола века, 1999. године
нестало је под бомбама НАТО – а. На 'Милан Благојевић' се обрушило 65
пројектила.
До темеља су уништени: погон за производњу нитроцелулозе, погон
сферичних барута, капацитети сагоривих елемената и барутних пуњења,
витални објекти класичних барута... централни и бројни други магацини,
објекти друштвеног стандарда, комплетна инфраструктура – путеви,
пароводи, водоводна мрежа, електричне инсталације...
Директно је погођен фабрички котао са филтером као симбол
предузећа, загађени су вода, ваздух, земља. Последице несагледиве. Део
опреме и репроматеријала измештен је и сачуван захваљујући храбрости
и пожртвовању радника. Најхрабрији су у тим задацима затицани у току
налета авијације. Укупна материјална штета процењена је на 70 милиона
долара, реална је далеко већа. Уместо фабрике светског угледа – згариште.
Развалине, згужвана технолошка опрема, покидани пароводи,
уништена инфраструктура, кратери, нису обесхрабрили.
Исконском снагом и ентузијазмом прве генерације баруџија, рад-
ничко – мајсторски и стручни кадар, под сигурним вођством директора,
врхунског стручњака светског угледа, ујединили су се у чврстој решено-
сти да поново изграде своју фабрику у којој ће и даље зарађивати хлеб за
своје породице.
Уз помоћ Владе Републике Србије и Министарства одбране, а највише
ослањањем на сопствене снаге, кренуло се у обнову и санацију и стварање
нове историје предузећа „МБ Наменска”.
Поправљена је и реконструисана инфраструктура, магацински и
други објекти. Обновљени су порушени делови постројења за производњу

122
класичних барута, делови про-
грама сагоривих елемената,
котао и други капацитети
енергане. Највећи инвести-
циони радови окончани су
крајем 2005. године, подигнута
је потпуно нова производња
сферичних барута.
Финансијска средства
уложена у обнову кретала су
се од 105 милиона динара у
2001. години, 113 милиона у
наредној, 90 милиона у 2003,
65 милиона у 2004. Највише
је уложено у погон сферич-
них барута – 243 милиона
динара. Инвестициони токови
настављају се са 105 милиона
у 2006, непуних 128 милиона
у наредној и 188,6 милиона у
2008. Укупно је за тих осам
година уложено милијарду и
100 милиона динара, или око
14 милиона евра.
На првој страници нове
историје ове фабрике остаће
зебележен 17. април 2001.
године. На трећи Васкрс, у
новоизграђеним и измонти-
раним погонима „Наменске 1”
кренула је производња нитро-
целулозе. Прва велика карика у
производном ланцу, подигнута
уз велике напоре и одрицања, МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999.
учврстила је даљи ток обнове.” (МБ 1949 – 2009).

2018: Обнова и успон

У јесен 2018. фабрика „МБ Наменска” обновљена и усправљена, постала


је узор финансијског и технолошког напретка, и пословности у западној
Србији. Заслуге за препород међусобно деле сви запослени са руководством

123
фабрике на чијем је челу, деценијама, пуковник Радош Миловановић (1944).
И завичајац, из села Лучана.
Познајемо се 40 година, са скоро сваке животне стране. И док је
играо фудбал, и кад је колектив испраћао своје раднике, и данас док се
кују обећавајући планови за будућа лета. У следећа три текста, рецимо,
прибележио сам како се ово војно привредно друштво, највећа барутана
на Балкану, дизало из ничега, у малом броју година.

►► 24. 7. 2014. Тобџије без чаура


Фабрика „МБ Наменска” у Лучанима има уговорене извозне послове
за 33 милиона евра и 15 милиона долара што је изнад тренутних капаци-
тете ове барутане. Због тога у предузећу очекују сагласност Владе да од
септембра, на садашњих 1.060, приме још око 50 радника.
- Тражња за производима наше фабрике већа је неко икада, па смо
обезбедили упосленост и за идућу годину. Највише извозимо у САД а затим
широм света, од Јужне Кореје, Филипина, Бангладеша и Азербејџана до свих
европских држава. Веома тражени су производи из програма сферичних
барута за ситну стрељачку муницију која је намењена полицији и анти-
терористичким јединицама, највеће количине извозимо у САД и Јужну
Кореју. Поред тога, наша ракетна горива позната су у свету и тај погон од
80 људи само једном купцу испоручиће горива за три милиона евра – каже
Радош Миловановић, генерални директор „МБ Наменска”.
Фабрика је била и, са данашњим просеком зарада од 47.000 динара,
остала прва привредна узданица Драгачева, иако је пре само деценију и по
разорена до темеља. У НАТО бомбардовању 1999. барутана је погођена са
чак 65 пројектила, материјална штета процењена је на 70 милиона долара
а стварна је неупоредиво већа.
- У обнову и савремене технологије, сопственим снагама, уложили
смо 30 милиона евра. Сада имамо свој, освојен поступак за производњу
тробазних барута и модуларних пуњења за артиљеријска зрна, и прона-
шли смо банке које би нас подржале у подизању тих погона. Оне, међутим,
захтевају гаранцију државе па смо се обратили Влади и до краја године
очекујемо одлуку које ће инвестиције добити подршку – вели Миловановић.
Пре три године у фабрици је монтирана нова машина за уситњавање
целулозе од дрвета и памука, чијом прерадом се добија нитроцелулоза као
главни састојак барута. Додавањем нитроглицерина праве се двобазни, док
тробазни барут садржи три експлозивна састојка, трећи је нитрогуанидин.
- Друга новост тиче се модуларних пуњења за артиљеријска зрна.
Данас су све више у употреби и морамо са тим производом да се наметнемо
на светском тржишту. Увођењем модула добија се јевтиније артиљеријско

124
зрно и потпуно избацују месингане чауре које су, дуже од столећа, биле
симбол тобџија – истиче Миловановић.
Рецимо, пројектил хаубице калибра 155 милиметара, који је раније
избациван из месингане чауре напуњене барутом у платненим врећама,
а број врећа мењао се од жељеног домета зрна, сада се избације помоћу
одговарајућег броја модула „МБ Наменска” од нитроцелулозе и осталих
компоненти, који после активирања потпуно сагоре и од њих не остане
ништа.
- На затварачу хаубице постоји каписла која се активира иглом и она
упали црни барут уграђен доле, на првом модулу. Тако долази до активи-
рања свих модула у цеви, који избацију пројектил. Више нема чаура, таква
је будућност артиљерије – рекао нам је Радош Миловановић.
Он је први пут за директора наменске производње у „Милану
Благојевићу” постављен давне 1982. године, и каже нам да је „поносан
што је фабрика поново постала препознатљиво име у свету наоружања
и војне опреме”.

►► 24. 9. 2018. Ракетна горива у Лучанима


Камере покривају сваки трен у производњи ракетних горива па се на
једном снимку види како на ваљцима избија ватра и гута барутну поњаву
од 25 килограма, док оба радника муњевито беже. Један се голмански баца
на бетон али брзо устаје, срећан што је утекао на време.
То је само једна од сцена које се, на жалост, понављају у најопаснијем
погону фабрике „МБ Наменска” у Лучанима. Руководство је омогућило
извештачу Гласа западне Србије да прође кроз то минско поље, дакле
ризичну зону, јер овде сви, од првог човека фабрике до последњег радника,
знају и понављају да је реч о опасној технологији, производњи и преради
нитроцелулозе и нитроглицерина од којих се праве експлозивна пуњења за
све нишанџије. Од обичних ловаца на препелице, до стрелаца који испаљују
ракете на непријатељске положаје.
Занимало ме је да докучим има ли начина, постоји ли воља, колико се
новца улаже да би ови људи безбедно носили главу на раменима, радећи на
опреми која је протеклих деценија, чемерно је али на жалост тачно, однела
много живота. И један је много.
Недалеко од погона где се производи гориво за ракете спазили смо
приземљушу са мноштвом бицикала испред. Ово је просторно огромна
фабрика – 150 хектара, 160 објеката – а ту зграду радници једноставно зову
кафић. Лакше им је да бар у лепом дану, на самом крају лета 2018. са својих
радних места на кафу дођу двоточкашем, него ногу пред ногу. Послужење
је једноставно, кафа и кисела вода, и ништа више и ништа се не плаћа.

125
Убрзо смо дознали откуда толико запослених на позном сунцу, седи и
разговара. На ракетним горивима, рецимо, на ваљку раде по један радник
са обе стране, и мењају се са још двојицом колега у истој смени. Дакле, сваки
од њих за машином проведе до четири сата, а у међувремену се одмарају,
седећи у оној фабричкој чајџиници.
Тежак им је посао, веома тежак и опасан. Прошли смо на препору-
ченој удаљености од њихових радних места док су пословали, и уверили
се у то. То су, уствари, мање просторије од двадесетак квадрата са двоја
врата насупрот, која се никада не затварају, ниједна. Ни кад је напољу нека
тешка зимска студен. Млађи су људи али брзо науче, живот их натера, да
препознају кад барут на ваљцима почиње да се пали и шишти и тада имају
само један задатак и једну мисао: да беже колико их ноге носе.
- Ово је посао у којем су пожари део технолошког поступка. Све се,
од недавно, прати камерама, сваки догађај, и чува на серверу око 30 дана.
Овде имамо 60 радника а на ваљцима се барут мота у ролну и иде даље на
обраду – прча инжењер Владимир Лончаревић, управник погона ракетних
горива.
Заједно гледамо нове записе камера, часе кад буке пламен па људи
хитају у заклон. Сви ваљци су истовремено на великом екрану његове кан-
целарије. Малочас, у управи, генерални директор „МБ Наменска”, пуковник
Радош Миловановић, рече нам да радници на ракетним горивима месечно
зарађују од 100.000 до 120.000 динара.
У близини је и погон једнобазних барута, ту сретосмо предрадника
Славољуба Божића, који језгровито рече:
- Овде радим 31 годину, у овој фабрици је запослен и мој син и око
безбедности је све написано у правилима рада. Када та правила буду ушла
у главе нама свима као Свето писмо, биће све у реду.
Исто говори и Душан Богдановић, сменски пословођа у ракетним
горивима.
Шта је управа фабрике учинила да се овим људима животи преведу
у безбедне границе?
- Успели смо у јакој у конкуренцији компанија из Европе да капацитете
упослимо, биће посла и следеће године, а колектив од 1.320 запослених лане
је остварио добит од 13 милиона евра, с просечним примањима од 63.000
динара. За првих седам месеци ове године имамо 7 милиона евра добити,
покушавамо да постигнемо резултате из 2017. Водио сам ову фабрику кад
је била у губитку, нисам имао људима да поделим плате, а сад кад су све
обавезе плаћене и на рачуну имамо 16 милиона евра готовине. И идемо у
нове инвестиције. Претходног месеца просек зарада био је 73.000, а наш циљ
је 100.000 динара. При томе, од почетка прошле године до данас, државној

126
каси дали смо 2,5 милијарде динара на име пореза на добит – описује
положај предузећа пуковник Миловановић који је у пензију отишао 2003.
године, али је наставио да води колектив као један од највећих европских
и светских зналаца и трговаца у области барута.
Рече да ће фабрика ове године у нове програме уложити осам мили-
она евра сопственог новца, с планом да се освоје две нове технологије.
То су тробазни барути и модуларна пуњања за чувену хаубицу 155. коју
производи „Југоимпорт”, у Смедеревској Паланци, и ради се о улагању од
укупно 16 милиона евра.
Даље наглашава:
- „МБ Наменска” је хемијска фабрика, широког асортимана производа.
То су све опасне технологије које захтевају поштовање прописа рада и то
је проблем коме посвећујемо пажњу сви редом од, радника до генерал-
ног директора. Посебно се то односи на ракетна горива. Оно што је увек
потенцирам јесу безбедност и заштита на раду. Ево, ове године смо за то
планирали близу два милиона евра. Само за побољшање услова и пошто-
вање прописа. Нажалост, највећи проблем овог колектива који држи ову
општину јесте радна снага. Више пута рекао сам да се у Србији морамо више
окренути кадровима и школама, да направимо индустријског радника.
Ми овде имамо полутане, који долазе на посао уморни, који чак кажу да
су дошли да би се овде одморили.
- Шта сте ви као директор предузели да се тим људима омогући већа
безбедност на радном месту – питали смо Миловановића?
- Целу фабрику са 160 објеката покрили смо видео надзором, улажући
за то 1,5 милиона евра. И то ће дати најбоље резултате. Невероватно је
колико се људи другачије понашају кад знају да их снима видео надзор, то
је огромно унапређење у безбедности свих у фабрици. Ништа опасније на
овом свету нема од нитроцелулозе и нитроглицерина, али без ове фабрике
нема одбрамбене индустрије Србије, нема ремонтних завода, „Првог пар-
тизана”, „Крушика” и „Слободе”.
Миловановић, међутим, напомиње:
- Не могу да кривим раднике, али се догађа да у неком тренутку
не поштују прописе, а нитроцелулоза и нитроглицерин не праштају, они
узимају животе. Морамо бити још опрезнији, сваког понедељка 60 минута
радницима се читају прописи рада. На жалост, таква је производња.
И са горчином додаје:
- Кад пређем границу Србије дочекан сам као велики стручњак, али
овде, на жалост, у својим Лучанима, у свом месту и својој Србији не, увек
неко мрзи успех, чак и сада кад фабрика ради изванредно. Дочекан сам

127
како не треба, има људи који не воле успех. Неко жели да ову фабрику
затвори, да не ради, неко жели да прекине ову производњу у Србији која
се крупним корацима ближи светском врху.
Миловановић је директор „Наменске” од 1982. године са једним пре-
кидом (1997 – 2001), наводи да никад није био на годишњем одмору или
боловању. Недавно се на референдуму 98,8 запослених изјаснило да би он
и даље требало да води колектив.
Ова фабрика била је потпуно разорена у НАТО бомбардовању са више
од 60 пројектила и једна је од ретких која је гађана ракетама чак два пута
у истом дану, 6. априла 1999.
Реч је, иначе, о вредној производњи, јер данас килограм барута на
светском тржишту вреди од 16 до 18 евра.

►► 6. 10. 2018. Фабрика од шест милиона евра


са петоро запослених
Највећа барутана у овом делу Европе, „МБ Наменска” у Лучанима,
пустила је у пробну производњу нови погон за нитрацију који обезбеђује
једињења за баруте и ракетна горива. Ради се о најсавременијој светској
технологији из ове области под називом „континуална нитрација целу-
лозе” по лиценци немачке компаније „Јозеф Мајснер”, где су сви поступци
аутоматизовани и воде се даљинским управљањем преко командне табле,
одакле се дозирају сировине и нитрација, без додира радника са материјама.
- Влада Републике Србије уложила је у овај посао 4.406.000, а наша
фабрика још 1.575.000 евра. На тако савршеној и вредној опреми радиће
само петоро запослених – рекао је пуковник Војске Србије Радош Милова-
новић (74), генерални директор „МБ Наменске”.
Миловановић наводи да се од 1982, кад је први пут постављен за
директора „Наменске”, у државама којима су Лучани припадали проме-
нило 18 савезних или републичких секретара за народну одбрану, или
министара Војске што је исто.

128
Суђење Клинтону (+13)

Оптужница и пресуда НАТО зликовцима

Стотину дана пошто је пала последња НАТО бомба на нашу отаџбину,


власти Србије објавиле су да је „изричита законска обавеза јавних тужилаца
да покрећу а судова да спроведу кривичне поступке против извршилаца,
ма ко они били” и то без обзира „да ли се или не може очекивати да ће
пресудама евентуално изречене казне бизи извршене”.
Тако је било и у Чачку...

►► 6. 10. 1999. Захтев Окружног тужилаштва у Чачку


за покретање истраге против Клинтона (+13)
Окружно јавно тужилаштво у Чачку поднело је истражном судији
Окружног суда Браниславу Станићу захтев за спровођење истраге против
Вилијема Клинтона, председника САД и још 13 светских државника и офи-
цира, због основане сумње да су извршили кривично дело ратног злочина
против цивилног становништва из члана 142 ст. 1 и 2 КЗ СРЈ.
Ставља им се на терет да су, грубо кршећи правила међународног
права – првенствено Женевске конвенције о заштити грађанских лица
за време рата и допунског протокола уз ову конвенцију и обичаја рата –
по претходном утицању да Савет НАТО донесе одлуку о агресији на СРЈ,
наредили да се у периоду од 24.3. до 8.6.1999. у више наврата изврше бом-
бардовања и ракетирањима пројектилима велике разорне моћи, бројних
друштвених и приватних предузећа, насеља, кућа, цивилног становништва,
тв предајника на планини Овчар, на подручјима општина Чачак, Горњи
Милановац и Лучани, што се не може правдати војним потребама а што
је проузроковало:
- Погибију 6, тешко телесно повређивање 12 и лаке телесне повреде
код више лица – цивила и противзаконито и самовољно уништавање имо-
вине у великим размерама – рушење или знатно оштећење 626 приватних
кућа и других помоћних објеката, потпуно уништење или знатно оштећење
производних хала, магацина резервних делова и готових производа,
других објеката, машина, инсталација и возила у компанији „Слобода” и
предузећима „ЦЕР”, „Хидроградња” - РЈ „Механизација”, „Нафтагас”, „Први
октобар”, „Литопапир”, ФРА, „Инекс”, „Партизан” и „Илијак” у Чачку и ХИ
„Милан Благојевић” у Лучанима.

129
- Срушен је радио и тв предајник са свим објектима на Овчару, а
оштећења су наступила и на објектима Болнице у Чачку, амбуланте у
Мрчајевцима, Школе „Бранко Милошевић Металац” у Чачку, манастира
Вазнесење у Овчар Бањи и споменицима на гробљу у Јездини.
- Најтрагичније последице су што је током појединих од ових злочи-
начких и кукавичких бомбардовања погинуло 6 и тешко телесно повређено
12 недужних грађана. При бомбардовању 4.4.1999. погинула је старица
Милева Кувељић док је Богдан Проковић касније преминуо, страдали су у
својим кућама, које су на релативно великој удаљености од круга компа-
није „Слобода”. Током бомбардовања 10.5.1999. један од пројектила велике
разорне моћи пао је непосредно поред ивице обилазног пута око Чачка,
испред теретног возила у којем су се налазила осморица грађевинских
радника ГП „Стандард” из Београда, при чему су погинули Наско Ристић
и Милош Јовчић а шесторица радника задобили изузетно тешке повреде
опасне по живот, док су преостали пројектили погодили више кућа у
оближњем насељу Кулиновачко поље. Ту су погинули Драган Обренић и
Велија Џемаиловић а петоро становника овог насеља тешко повређено, док
су се налазили у својим кућама или двориштима. При бомбардовању села
Катрге, 3.5.1999. тешко је повређен малолетни Дејан Јанковић.
Изричита законска обавеза јавних тужилаца је да покрећу а судова
да спроведу кривичне поступке против извршилаца, ма ко они били,
свих кривичних дела, а тим пре оваквих као најтежих кривичних дела, и
без обзира да ли се или не може очекивати да ће пресудама евентуално
изречене казне бизи извршене.
Како је то предвиђено кривичним законодавством СРЈ, као и у свим
цивилизованим земљама, свим окривљенима ће бити пружена могућност
да доказују да ли су или не извршили радње које им се стављају на терет.
Биће им упућен позив а уколико се не одазову законска могућност је рас-
писивање потерница. Уколико се не обезбеди њихово присуство, истрага
ће бити спроведена а судиће им се у одсуству.
(Саопштење за штампу, истражни судија Окружног суда у Чачку
Бранислав Станић)

Септембар 2000: Оптужница

Уследила је оптужница Окружног јавног тужилаштва у Београду и


оптуженима је, разуме се, суђено у одсуству, од 18. до 20. септембра 2000.
године у Окружном суду у нашем главном граду, пред већем којим је пред-
седавао Верољуб Ракетић, председник Окружног суда у Чачку. Доносим,
најпре, четири почетне стране пресуде:

130
131
132
133
Оптужним документом свима је на терет стављено пет злодела:
I
Позивали на агресивни рат јер су се пре и током ваздушних напада
на Савезну Републику Југославију залагали својим јавним иступањима
за употребу силе, износећи тврдње о неопходности хуманитарне војне
интервенције, које су биле срачунате на добијање подршке јавности за
вођење рата,
чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело подстицање на
агресивни рат из чл. 152 у вези чл. 22 кривичног закона Савезне Републике
Југославије.
II
Кршећи правила међународног права, повеље Уједињених нација,
наредили оружаним снагама Северноатлантског пакта да продру на тери-
торију СРЈ, што су они у периоду од 24. марта до 10. јуна и учинили, на тај
начин што су употребом крстарећих ракета и борбених авиона, у више
наврата прешли границу СРЈ из праваца суседних држава и напали, поред
цивилних објеката, објекте и средства Војске Југославије и Министарства
унутрашњих послова Републике Србије, што је имало за последицу погибију

134
546 и рањавање 1.457 припадника Војске Југославије и погибију 138 и
рањавање 523 припадника Министарства унутрашњих послова Републике
Србије, као и материјалну штету на објектима и средствима Војске Југосла-
вије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, на објекте
Војске Југославије, укупно 72; објекте МУП -а Републике Србије, укупно 23;
чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело повреде терито-
ријалног суверенитета из чл. 135 у вези чл. 22 Кривичног закона Савезне
Републике Југославије.
III
У намери угрожавања уставног уређења и безбедности СРЈ наредили
оружаним снагама Северноатлантског пакта напад на лице председника
СРЈ Слободана Милошевића, што су они дана 22. априла 1999. године и
покушали да учине на тај начин што су лансирали три крстареће ракете
типа BGM – 109 TOMAHAWK којима су погодили и разорили резиденцију
председника СРЈ у Београду, у Улици Ужичкој 15.
чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело убиства пред-
ставника највиших државних органа у покушају из члана 122. у вези члана
19 и 22 Кривичног закона СРЈ.
IV
Кршећи правила међународног права – Женевске конвенције о заштити
грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. године, Допунског
протокола уз Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време
рата од 12. августа 1949. године (Протокол I) и обичаја рата наредили да
се изврше:
а/ напади на цивилно становништво и насеља, који су имали за
последицу смрт и тешку телесну повреду људи јер су предмет напада биле
колоне избеглица, густо насељена места и поједини објекти у којима се
налазио велики број цивила и то на 41 објекат и место, при чему је насту-
пила смрт 384 лица;
б/ напади којима се погађа цивилно становништво који су имали за
последицу губитке цивилних живота, повреде цивила, штете на цивил-
ним објектима, укључујући и објекте посебно заштићене међународним
правом, па је тако и то на 25 објеката при чему је наступила смрт 26 лица;
в/ противзаконито и самовољно уништавање у великим размерама
имовине с циљем да се тиме нанесе што већа штета при чему су нападнути
и уништени или знатно оштећени грађевински, привредни, комунални и
други објекти капиталне вредности, а већи број грађана усмрћен и задо-
био телесне повреде и то: 141 објекат при чему је наступила смрт 33 лица;

135
г/ напади на објекте посебно заштићене међународним правом,
јер су предмет напада биле цивилне болнице и објекти неопходни да
цивилно становништво преживи – постројења за масовно снабдевање
водом, електричном и топлотном енергијом, чијим уништавањем или
онеспособљавањем је велики број цивила лишен егзистенцијалних услова,
којом приликом су изгубили животе и претрпели повреде већи број лица,
и то: 19 објеката при чему је наступила смрт 23 лица;
д/ дуготрајно и великих размера оштећење природне околине које
може да штети здрављу и опстанку становништва, будући да је дошло до
обимне контаминације животне средине и стварања услова за настанак
и развој малигних и других обољења, јер су предмет напада била инду-
стријска постројења, складишта опасних и штетних материја, као и други
објекти чије планско разарање је довело до ослобађања велике количине
токсичних супстанци, којом приликом је већи број цивила изгубило животе
и претрпело повреде, и то: 11 објеката при чему је наступила смрт 4 лица.
чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело ратног злочина
против цивилног становништва из чл. 142 ст 1 и 2 у вези чл. 22 Кривичног
закона Савезне Републике Југославије.
V
Наредили да се употребе борбена средства која су забрањена пра-
вилима међународног права услед чега је наступила материјална штета,
а већи број грађана је изгубио животе и задобио повреде, и то:
а/ муниција api pgu -14/B са језгром од уранијума 238, као средство
ратовања које има радиоактивно дејство, изазива штетне реакције у
људском организму, делује без разликовања циља, проузрокује сувишне
повреде и непотребне патње и од којег се може очекивати да ће проузро-
ковати опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине, и то
на подручју Бујановца, Прешева, Врања, на полуострву Луштица и на још
најмање 77 локација на подручју Косова и Метохије;
б/ касетне авио бомбе типа CBU-87 и AGM – 153 са бомбицама типа
BLU – 97A/B и типа BL – 755 са бомбицама типа MK – 1 и MK – 4, као сред-
ство ратовања које делује без разликовања циља и проузрокује сувишне
повреде и непотребне патње, и то на 86 локација при чему је наступила
смрт 35 лица,
чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело употреба недо-
звољених средстава борбе из чл. 148 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 22 Кри-
вичног закона СРЈ.
Ево како су делиоци правде одмерили казне криминалцима:

136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
29.4.2001. Бранилац Робина Кука тражи блажу казну

Браниоци Вилијема Клинтона и још 13 политичара и официра, које


је наше правосуђе теретило и осудило због више тешких дела почињених
током агресије НАТО на Југославију, ових дана добили су пресуду. Написана
је на 250 куцаних страна и ту стоји, као што је и објављено по завршетку
главног претреса, да су сви добили по 20 година затвора.
Оптуженог британског министра Робина Кука, по службеној дужности
бранио је адвокат из Чачка Јован Милетић, који нам је рекао да припрема
жалбу Врховном суду Србије, са захтевом да шефу Форин офиса казна буде
ублажена:
- Оно због чега је осуђен, Кук није смислио сам. Он је био члан једног
тима и играо на месту које су му други одредили – вели Милетић за свог
клијента.
Оптуженима је суђено у одсуству, од 18. до 20. септембра 2000. године
у Окружном суду у Београду, пред већем којим је председавао Верољуб
Ракетић, председник Окружног суда у Чачку. Одговарали су због подсти-
цања на агресивни рат, повреде територијалног интегритета, покушаја
убиства председника највиших државних органа, ратног злочина против
цивилног становништва и употребе недозбољених средстава борбе.
Милетић је, због учешћа у овом процесу, зарадио дисциплинску
пријаву Адвокатске коморе Србије, која му је прослеђена преко Коморе
Чачак. У том документу наводи се:
„Управни одбор Адвокатске коморе Србије донео је одлуку да дис-
циплински органи надлежних адвокатских комора преиспитају да ли у
радњама адвоката који су се појављивали као браниоци у поступку, који
је пред Окружним судом у Београду вођен против Вилијема Клинтона
и других челника НАТО – а, има елемената дисциплинске одговорности
(несавесно и неблаговремено заступање).
Ово због тога што су се прихватили одбране у овим предметима на
око десет дана пред заказани главни претрес, одричући се права на правна
средства и без практичне могућности да се упознају са списима предмета
који броје преко 2.000 страна. Како је један од бранилаца у овом предмету и
пријављени Јован Милетић, молимо да затражите његово изјашњење и на
ове околности, а посебно када је примио оптужницу у овом предмету, када
је одржан главни претрес, да ли је користио право приговора на оптужницу
и да ли је пре претреса прегледао списе овог предмета”.
Јован Милетић је недавно, по основу те пријаве, Комори у Чачку
доставио писану одбрану, у којој наводи да је оптужницу са делом мате-
ријала примио 6. септембра 2000, да није уложио приговор на оптужницу

150
и да то није учинио ниједном у десет последњих година, сматрајући да
је ово законска право „чиста фарса”. Чачански адвокат је у својој одбрани
написао, такође:
„Иначе, у конкретном случају није стајао ниједан разлог из члана
269. ЗКП - а за приговор, а чињеничко стање и кривична одговорност опту-
женог нису били спорни што сам и у завршној речи оценио, предлажући
блажу казну по основу олакшавајућих околности (оптужени Кук је део
тима, породичан човек који својим радом издржава фамилију). Доказни
материјал се и данас налази у мојој канцеларији, и то материјал добијен од
суда, а део материјала се налази у мојој глави, јер сам и сам лично доживео
бомбардовање”.

Новембар 2018: Шта је било на крају

Оптужницом су на одговорност били позвани Вилијем Клинтон


(председник САД), Медлин Олбрајт (Стејт дипартмент САД), Вилијем Коен
(државни секретар за одбрану САД), Ентони Блер (председник владе Велике
Британије), Робин Кук (шеф Форин офиса ВБ), Џорџ Робертсон (министар
одбране ВБ), Жак Ширак (председник Француске), Ибер Ведрин (министар
спољних послова Француске), Ален Ришар (министар одбране Француске),
Герхард Шредер (канцелар Немачке), Јозеф Фишер (министар спољних
послова Немачке), Рудолф Шарпинг (министар одбране Немачке), Хавијер
Солана (генерални секретар НАТО), Весли Кларк (командант оружаних
снага НАТО за Европу).
Ево шта се после тога догађало са тим предметом (према наводима
интернет странице „Срби на окуп”):
„Како кривично дело ратног злочина никад не застарева, а већина
оптужених се више не налази на важним државним функцијама у својим
земљама, у циљу је правде и одговорности према жртвама да се отвори
питање њихове кривичне одговорности.
– 21. септембра 2000. године 14 тадашњих челника западних земаља
у одсуству je осуђено на по 20 година затвора због бомбардовања Србије:
Вилијем Клинтон, Медлин Олбрајт, Хавијер Солана, Тони Блер, Вилијем
Коен, Робин Кук, Џорџ Робертсон, Жак Ширак, Ибер Ведрин, Ален Ришар,
Герхард Шредер, Јосеф Фишер, Рудолф Шарпинг и Весли Кларк.
– 19. јуна 2001. Врховни суд Србије je укинуо пресуду и вратио пред-
мет Окружном у Београду.
– 17. септембра 2001. Окружни суд у Београду обуставио je кривични
поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југосла-
вију 1999, а поступак је пребачен војним судовима.

151
– 31. децембра 2004. године укинути су војни судови, а у складу са
Законом о преузимању надлежности војних судова предмет је требао да
се врати на Окружни суд.
Такође, како ова тешка кривична дела никада не могу застарити, што
значи да се њихови извршиоци и данас могу ухапсити и привести правди,
како то да власти Србије, односно Тужилаштво за ратне злочине нису
ухапсиле извршиоце и то бар оне који су крочили на њену територију, а
као што су Хавијер Солана и Медлин Олбрајт. Закључујемо да правосудни
органи не поштују сопствене одлуке и крше законе из области кривичног
и кривично-процесног права Републике Србије.
Какав је то парадокс?
Сопствену пресуду за злочине над српским становништвом, државом
и имовином од стране тадашњих непријатеља, држава Србија не жели или
не сме да процесуира. Ако смо могли милион пута чути изјаве да је српско
правосуђе одрадило тако тежак и обавезујући посао у вези хапшења хашких
оптуженика, Срба, шта можемо рећи за пресуду која чека своје извршење,
а која се тиче око 3.000 жртава, становника СР Југославије. О материјалној
штети да и не говоримо?”

152
На рубу пропасти

Призори током бомбардовања чачанског краја у пролеће 1999.


остаће навек у сећању савременика те трагедије, катастрофе морала
светског и јунаштва народа српскога. Многе сцене забележене су оком
камере, али и још неке које нису за људско око, по својој грозоти, па
их овом приликом изостављам. А прилажем снимке које смо од краја
марта до почетка јуна 1991. начинили аматери али и врхунски мајстори
фотографије, и новински извештач: Џехад Абдалах, Слободан М. Пајић,
Миленко Савовић, Бранко Глишовић, Бојан Пајић, Раде Бошњак, МУП
Србије, Војска СРЈ и Гвозден Оташевић, са легендама.

Кућа Зорана Грујичића у Кулиновачком пољу, 10. мај 1999.

153
Разорени железнички колосек и објекти ДП ЦЕР бомбардовањем 18. мај 1999. (Џехад Абдалах)

Разрушени погони компаније „Слобода”

154
Колосек железничке пруге код ДП ЦЕР Производни погон конфекције „Први октобар”,
(Џехад Абдалах) погођен НАТО бомбом 12. маја 1999.

Разорени објекти ДП ЦЕР (Џехад Абдалах).

155
Репетитор на Овчару после бомбардовања 15. април 1999.

Копанија „Слобода”, Чачак.

Разрушени погони компаније „Слобода”

156
Експлозија НАТО бомби у бомбарадовању ДП ЦЕР, 12. мај 1999. (Џехад Абдалах)

Бомбардовање ТРЗ Чачак 17. мај 1999. (Џехад Абдалах)

Кућа Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље 21, 10. мај 1999.

157
Компанија „Слобода” Чачак

158
Колосек железничке пруге пред ДП ЦЕР (Џехад Абдалах)

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

Управна зграда ДП ЦЕР разорена бомбардовањем 18. маја 1999.

159
Бомбардовање 10. мај 1999.
године кружни пут у
близини „Механизације”
ГП „Хидроградња”, где су у
возилу живот изгубила два,
а више лица повређено.

Раскрсница код „Слободе”,


4. април 1999.

Оштећење и пожар на цистерни „Петролгаса” Хемијска индустрија „Милан Благојевић” Лучани,


бомбардованог 12. мај 1999. 7. април 1999.

160
Кућа
Бранислава Мајсторовића,
Кулиновачко поље
21. 10. мај 1999.

Лучани,
код фабрике ХИ МБ

Кућа
Радослава Арнаутовића
у селу Катрга после
бомбардовања
25. март 1999.

161
Разорена кућа Милеве Кувељић у Улици Ратка Митровића бр. 99 у Чачку,
прве жртве НАТО бомбардовања, 4. април 1999.

Кулиновачко поље, 10. мај 1999.

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

162
Кућа Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања 25. март 1999.

Кућа Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања 25. март 1999.

Раскрсница код „Слободе”, 1999.

163
Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

Коловоз кружног пута код вијадукта и ДП ЦЕР бомбардован 2. маја 1999.

Гробље у Јездини, 1999.

164
Раскрсница код „Слободе”, Улица Ратка Митровића 4. април 1999.

Гробље у Јездини, 1999.

Оштећење куће Петкане Јовановић, Језина у близини компаније „Слобода”, 1999.

165
Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април 1999.

166
Ивањица, село Куманица, 1999.

Ивањица, село Куманица, вулгарне поруке НАТО на деловима бомби (Starlite, starbrite, the brightest
stаr in the nite. Is Mars is it Venus? I dont know but it looks like a big white bee bood! (Penis).

167
Раскрсница код „Слободе”, 1999.

Положај Војске Југославије код Чачка.

168
Митинг За слободу, 2. април 1999. (Бранко Глишовић).

Слика 51 – Клинтоне, наш опанак јачи је од НАТО чизме, митинг За слободу, 2. април 1999.
(Бранко Глишовић).

169
ЦЕР, слика изнад врата, Чачак 1999. (Бојан Пајић)

170
Улаз у халу ЦЕР – а, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

171
Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

Рођендан у склоништу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

172
Смрт на кружном путу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

У кругу ЦЕР – а, Чачак пролећа 1999. (Миленко Савовић)

173
Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

174
Колосек код ЦЕР -а, Чачак 1999. (Миленко Савовић).

175
Ратни дневник Гвоздена Оташевића

У нашој кући, откако памтим за себе, препричаван је животопис мог


прадеде Гвоздена по којем сам, лако је погодити, добио име.
То се распредало углавном о зимским вечерима, поред гаравог, пле-
ханог шпорета, на чијем ћошку се хладило узварено млеко. Та породична
прича, коју у памћењу носим с почетка педесетих прошлог века, почиње
тако што је прадеда 1915. мобилисан, као трећепозивац у 46. години, заједно
са својим брдским коњићем, и са нашом Војском кренуо на Албанију. Знао
је да чита и пише и јавио би се, каткад, неком картом. Писма су била ретка
и прабаба Марица, која га је све те године са зебњом чекала, није могла да
верује очима октобра 1918. кад је спазила ко долази преко косе изнад куће.
Њен Гвозден и његов коњић. Вратили се оба.
Низале су се и друге приче на тим вечерњим поселима. Како је деда
Милинко, одмах пошто се Гвозден вратио из рата, отишао у Дебар, да брани
границу од Арнаута и тако зарадио добре паре, како иде песма „Осветници”
коју је наизуст знао мој отац („Српска војска на Крф пала, на острву жагор
бруји, из облака киша лије, узбуркано море хуји...”) иако је текст од 24 стофе
имао забележен само у својој глави. И како су очеви и мајчини, идући свако
својим путем, прошли у новом, Другом светском рату.
Те приче низале су се у време кад у кући није било ни радија ни
новина, телевизија у Србији још није постојала, и било је разумљиво што
су се урезале у дечачко сећање.
Оно ми је дало подстрек да, кад сам већ путоказом судбине кре-
нуо по ратиштима, да на овај или онај начин сачувам или прибележим
најважнија збитија са тог мукторпног пута. Али, мени је било много
лакше него прецима. Многе догађаје описао сам у новинама за које сам
извештавао, чувао исечке и рукописе помажући се, напослетку, интер-
нетом који се у наше животе уселио концем прошлог века. Тако је, ето,
настао овај дневник.

177
►► 1. Чачак, 23. фебруар 1989.
У дописништву „Политике експрес” у Чачку, приземље зграде „Про-
свете” прекопута Медицине рада, телефон 33 – 77 зазвонио je 23. фебруара
1989, у 11.00 сати, и уредник Давор Соха вели ми кратко:
„Слушај, одлуком уредништва идеш у Стари трг код Косовске Митро-
вице, има тамо нека револуција, нешто откуд ја знам шта, види, остани
колико треба, зови ако немаш пара.”
Клик.
Имао сам мало времена да скокнем кући у Трбушане, ставим у торбу
неку ситну преобуку и вратим се у Чачак, на аутобуску станицу у 14.00.
Одатле у Краљево, па на воз, пословни Лапово - Косово Поље. Ни боље
композиције, ни рђавијег дана: девет потпуно празних вагона, возовођа и
његов помоћник, кондуктер, а од путника ја. Један, једини. Сви беже одоздо у
Србију, само они и ја идемо доле. Купио сам, срећом, парче саламе на киоску
у Краљеву и у вагон ресторану раскрилио масни папир, кад приђе конобар:
- Шта ћемо?
- Два „туборга”, један вама, други мени.
Човек отвори пива, потеже из боце и испод ока осећам да ме испити-
вачки гледа. Ко сам, шта сам, да ли сам у вертикали.
Вратио је туру, одмах, орасположио се. А и не беше му другог савез-
ника сем мене. Није имао боље решење, мученик.
Прођосмо Ушће, Рашку, Лешак, Лепосавић, бездушна фабруарска
ноћ, па Митровицу и Вучитрн. Шеф кочи, кроз прозор видим таблу Косово
Поље – Fushe Kosove. Био сам ту неку годину пре, и рачунао нећу морати
више. Али, живот је у Србији тешко предвидив.
Да беше сапутника у возу начинио бих неку комбинацију, имао сам
већ ратних, али сад стојим сам пред станицом, Приштина је 12 киломе-
тара одавде.
Успут, самцијат у вагон ресторану, сећах се свега и свачега.

►► 2. Кипар, раније
Једном су ме већ слали у рат, али кипарско – турски, 1979. у Никозију,
да бих видео како стоји „грин лајн”. Тада као новинар почетник нисам
могао ни да разумем како то све иде, али сам таложио искуство. Авион у
којем сам путовао слетео је у Ларнаку, па смо онда неким раздрнданим
минибусом кренули ка Никозији, и на четири километра од главног града
тог острва, човек укочи.
- Не може даље - вели он.

179
То беше неки камењар, сасвим прегледан, не рачуна се да ће неко
пуцати из околине. Поготову што поред различитих страна друма стоје
само две куће, приземљуше, са казанима за загревање воде на крововима.
Ничег другог, и ништа више, ни коза нема, ни оваца, ни растиња, буди
боже с нама.
Њему је ко зна ко рекао да те две кућице, може бити, држе кипарски
Турци, па он сад прави нови распоред пута. Враћамо се мало, идемо наоколо,
на запад на назад на исток неким камењаром, онда улазимо у Никозију са
западне стране, а све то трајало је још 60 километара. Мислио сам у себи:
какав је ово народ, само 600.000 становника а себи праве овакве заврзламе?
Не слутећи да ће се све то исто нама догодити, за неко лето, само.
Шта је то „грин лајн”? Дугачак низ празних буради од бензина, обоје-
них у зелено, постављених у средишту Никозије. С једне стране Кипрани
православци, с друге Турци.
И не може се ни тамо ни овамо, јер уз буриће шетају, с пушкама,
војници мировне мисије Уједињених нација. Одасвуд. У хотелу ми рекоше
да се морам вратити са аеродрома у Ларнаки, преко којег сам и долетео,
пошто је ваздушна лука у Никозији под блокадом и посели су је шведски
војници, такође под скутима УН.
- Имате тамо девојке, у овој британској улици доле, 50 фунти, узмите
неку мулаткињу ако мене питате – саветује ме момак на рецепцији. Ору-
жани сукоби су овде већ били завршени, срећом нико не пуца, али је тешко
добити међународну везу са хотелске рецепције. Одем у главну пошту
ту близу и неки добар службеник пусти ме у његову канцеларију, поред
телефона с којег се одмах добија Београд.
- Не бих смео да вам дозволим да боравите у службеном делу, али
рачунам да сте пријатељ нашег народа – рече Кипранин, пошто сам већ
издиктирао извештај.
Док сам се враћао аутобусом у Ларнаку, гледам у обале Израела и
Либана где се већ ратовало, и Сирије где ће тек. Тада нисам знао, поштено
не знам ни данас, постоји ли уопште земља на планети која у XX где баш
ниједан дан није прошао без рата. Додуше, припремајући овај текст нашао
сам на Интернету да само десет држава – Швајцарска, Боцвана, Панама,
Чиле, Костарика, Уругвај, Вијетнам, Катар, Маурицијус и Јапан – нису
учествовале ни у једном сукобу, али то важи само за раздобље 2006 -2016.

►► 3. Косово поље, 23. фебруар 1989.


Десет година после мог ратног крштења, стајао сам у Косову Пољу
смрзнут, гледајући отворених очију зло које се ближи нама и нашој држави.
Таксија нема ниједног, снег упада у ципеле и завлачи се у торбу, морао сам

180
да крочим у последњи локални аутобус од Косова Поља ка Приштини. Па
шта ми Бог да. Прошли смо главну аутобуску станицу у Приштини и ушли
у град.
- Знате ли где би требало да сиђем ако идем у Улицу ЈНА – питам возача?
Срећом, човек разуман:
- Трећа станица одавде, ја ћу вам на време рећи.
Тако сам у позној ноћи нашао дописништво „Политике” и „Експреса”
где су колеге још слале извештаје у Београд. Огрејао сам се и дануо душом
па у поноћ, ногу пред ногу, одатле стигао на рецепцију хотела „Гранд”.
Можда километар.

►► 4. Подујево, 2. март 1989.


Анегдота каже да су у нашем, новинарском послу, најтеже три ствари:
почетак, средина и крај. Некако сам почео да хватам везу са збиљом и
најлакши део посла био је кад се седне за телепринтер и куца извештај са
догађаја. Требало је, додуше, пре тога преживети први ватрени обрачун
у животу. Подне у Подујеву, око 40 километара од Приштине, арнаутска
побуна у марту 1989. Тамо сам се обрео са фоторепортером Ројтерса, мис-
лим да се звао Пеђа. Пуцају и једни и други, и шиптарски побуњеници и
савезна (СФРЈ) полиција, са мале раздаљине у средишту градића. Иза неког
ћошка гледам шта се збива, једну шаку држим отворену да се види да сам
ненаоружан, другом прислањам оковратник јакне на уста, да не бих гутао
сузавац, али је то нејака одбрана. Упамтио сам где су остала Пеђина кола,
ту смо се нашли после десетак минута и вратили у Приштину, пошто се
све смирило. Успут се мислим које речи да употребим, шта да срочим, кога
да питам да ли нека глава изгубљена у оном обрачуну. Сео сам за телекс у
дописништву и послао извештај, мирно и хладно, као да су малочас падале
конфете, а не прштала муниција. Предвече, у кафани код Драгана Лазића,
недалеко од Скупштине Косова и Метохије, наместио сам како бих преза-
логајио штогод, али организам не могаше ништа да прими. Ни кап воде, ни
мрву хлеба. Стигао ме темељни, исконски страх. Два дана ништа нисам ни
јео ни пио, усне испуцале али ћутим, срамота ме да признам и колегама.
Онда сам сео да се договорим са собом и из своје главе начинио овакав
план: боље погини као човек, него да умреш као баба, од страха нема вајде.
Ускоро ми је тај сопствени наук много помогао, на ратиштима у Хрватској,
где је било десет пута и црње и горе. Никад се више нисам уплашио.

►► 5. Приштина, 4. март 1989.


Кипар је био рајска долина у односу на Приштину. Овде сам, у Србији,
сваке вечери пратио колону од неколико хиљада побуњника која главном

181
улицом Космета митингује против своје Републике, камењем гађа полицију
и нико не зна кад ће се запуцати. И све време вичу нешто, а ја не знам ни
слова албанског.
Идем иза кордона полицајаца који се крећу усусрет демонстрантима,
али полиција не жели да нас види иза себе. Брзо сам сазнао зашто. Ако
фотографишемо, с леђа, полицајце како користе палице и сузавац, онда то
даје једну слику о догађају, а они би желели да ми идемо иза демонстраната
и сликамо како они камењем гађају чуваре поретка и ломе све пред собом.
То је већ сасвим другачији призор. Једне такве зимске ноћи, кад су демон-
страције већ биле разбијене, сербез сам се провлачио између стубова код
Скупштине Космета кад сам добио страшан ударац у леђа. Посрнуо сам,
усправио и угледао полицајца под пуном ратном спремом, двометраша,
који ме је душмански ударио пендреком.
- Бежи, ј... ти матер – прозборио је, и одмах сам по изговору схватио
да је Босанац.
- Видиш ли по оделу да сам Србин, који ти је к....?
- Откуд знам, ово је лудница, 'ајде бежи – као да му је било донекле жао.
Конобар у хотелу пита ме шта ћу да вечерам. Само главицу црног
лука, рекох. Однео сам је у собу и привио на леђа.
У таквим данима човек почиње да се прилагођава на зло, и брани
на свој начин.

►► 6. Приштина, 6. март 1989.


Следећи проблем који сам морао да решим био је језик. Криомице
сам од колега хватао и у свешчицу бележио појмове на албанском. За
неколико дана већ сам научио око стотину речи, знао сам шта значе све
пароле које извикују демонстранти, нисам их заборавио ни до данас:
(Репубљик, куштетут, јаме атр јаме љуфт – Републику и устав, милом или
силом, Косова репубљик, јаме атр јаме фик – Косово република, милом
или ножем, Јо, јо, Београд, нуки јеми демонстрант - Не, не Београде, ми
нисмо демонстранти) и тако редом. Учитељи су ми били, не знајући за то,
колеге из „Експреса” Војислав Живковић (касније се мученик убио) и Раде
Негојевић, и „Политике” (Мићо Вујовић). Понекад бих у ашчиницу на чај
сео са колегом из „Рилиндије”, Садријом Хајдрђонајем, и он ми је нешто
преводио. Садрија и ја пратили смо неко суђење шиптарским младићима
који су у околини основали Партију марксиста – лењиниста Косова и то
ми је било чисто мучење. Четири сата непомично слушам нешто што не
разумем, а оптужени ионако лажу, па сам морао у лету да хватам понеку
туђицу и српску реч ако се грешком прихвате нашег језика. И, тако пет
дана. Још је тужилац, Србин, у понедељак прочитао оптужницу и више га
није било, тако да би у сваком суду овај процес био поништен. У сваком

182
другом, али овде не. Хватао сам стране изведенице: на тужиочевим вратима
у Приштини писало је прокурори публику, на улазу у градски аутобус пише
хирја, на излазу даља, и тако полако стао на своје ноге. Мир менђес, мир
дита, мир мрома, шкапа бон, кује ти. Јутро, дан, вече, шта радиш, како си?

►► 7. Чачак, раније
Никад нисам гајио нетрпељивост према том народу, ни према другим,
то је била нека моја равнотежа. Већ је била почела та контрареволуција
како су је звали, кад сам се на кратко из Приштине вратио у своје Трбу-
шане, да бих видео децу и узео нешто преобуке. Баш тада телефоном ме
нашао стари познаник, добар боксерски новинар из „Рилиндије”, Фехми
Сејдију. Моли ме да му средим код неког човека у Ракови поред Чачка, који
„исправља леђа” да га прими преко реда, јер људи ту чекају данима и ноћима.
Сачекао сам Фехмију у Прељини, са својим пријатељем Милићем. Појави се
Приштевац са супругом, свастиком, и мислим пашеногом. Одвели смо их,
Ракова је на неколико километара одатле, исцелитељ их је примио сместа
и поред огромног реда, и кад се све завршило водили смо Фехмију нашим
колима назад у Чачак, да би они наставили даље ка Приштини. Молио сам
их да свратимо негде на кафу, да их почастим, и они би мене, сигуран сам.
Фехмија је рекао: „Хвала ти, журимо”.
Никад се више нисмо ни чули ни видели. Фехмије сам се сетио 2006.
године кад је за првог председника Републике Косово постављен др Фатмир
Сејдију, рођен 1951. кад и ја, у Пакаштици код Подујева, одакле је и Фехмија.

►► 8. Приштина, 9. март 1989.


Размишљао сам сваког дана, разуме се, шта ја радим у Приштини,
увек водећи рачуна да не окренем леђа својој отаџбини али да се не огре-
шим ни о туђу, ако они већ неће да живимо заједно. Имао сам добре везе
са Србима који су у то доба 1989 – 1991. водили политички живот наше
јужне покрајине, али и потврду из врха државе, о чему се ту, уствари, ради.
Телефоном ме у кафани код Драгана Лазића у Приштини нашао главни
уредник „Експреса”, у то време веома утицајан човек у српском врху и
једноставно предложио:
- Молим те да што више пажње посветиш интегрисању Албанаца у
српско друштво, истакни сваки добар пример.
Тако сам, најзад, склопио слику шта наша држава жели. Најпре, а то
сам сазнао од локалних политичара, да сруши шиптарску парадржаву –
Академију наука која је била у оснивању, Народну банку Косова, Терито-
ријалну одбрану, и сва друга обележја државности и да, примењујући исти
принцип на Војводину, подигне савремену, матичну државу, без војводстава
којима не може нико ништа.
План је, знамо, пропао.

183
►► 9. Приштина, 9. март 1989.
Успут сам успоставио неку своју личну стратегију, најмању која може
да постоји, како се негде не бих разочарао. Једини задатак који сам себи
дао био је да донесем главу кући у Трбушане, како бих помогао деци, двоје
малих, да порасту. Све ово згужвало се у малом броју година и дана и човек
је морао да ради неспрестано, како не би негде изгубио корак.
Рецимо, нека важна почетна тачка буде онај ратни извештај из
Никозије, телефоном. Убрзо сам у чачанском дописништву (1983) поставио
телепринтер, састављен од неких старих делова из наше „Политике”, али
то је већ било далеко иза света.
На Олимпијади у Москви 1980, као најмлађи извештач „Политикине”
куће, куцао сам извештаје на писаћој машини негде у прес центру, и чудио се
шта људи причају. Мислим да се портпарол Организационог одбора Олим-
пијских игара, неки пуковник, презивао Попов, и он нам је на отварајућој
конференцији, у дугом излагању, објаснио ко зна све шта, рекавши на крају:
- Иначе, у наредних 60 дана у Москви и на олимпијским борилиштима,
време ће бити пријатно и лепо.
Мислио сам да је то онако, руска пропаганда, прича ради приче,
и нисам то ни унео у извештај. Пред полазак у Москву, иначе, позвао је
нас 15 акредитованих извештача из СФРЈ, Трпе Јаковлевски, члан Цен-
тралног комитета Савеза комуниста Југославије, можда је у то време чак
био извршни секретар ЦК, и у згради „Албанија” на Теразијама, полако и
детаљно саветовао како би требало да извештавамо из Москве. То је био
званичан државни став. Укратко, ни на једну ни на другу страну: руске
трупе већ су биле ушле у Авганистан, а Американци повукли своје спор-
тисте са Олимпијаде у СССР – у. Рачунам, то је нека њихова нетрпељивост,
па и ова временска прогноза пуковника Попова нека буде то. Међутим, за
60 дана боравка у Москви пала је само једна мала кишица и тек касније
сам сазнао да велике државе могу да контролишу климу.
Две године касније, као извештача са Светског првенства у фудбалу,
Шпанија 1982, дочекало ме ново изненађење. Двојица Јапанаца, новинара,
у прес центру су куцали нешто на својим машинама и те папире после уба-
цивали у једну малу кутију, скину је са струје и одоше да попију штогод.
Већ сам се био упознао са једном хостесом која вели да је из Сантјага
де Чиле, зове се Глорија Лопез Илић, тата јој је „из Ниш”, и имао сам слободе
да је питам: „Шта раде ови Јапанци”?
- Телефакс. Овде откуцају текст, увуку у ту кутију, и то вам је за 13
секунди у Токију.
Примио сам обавештење са резервом, као и сваки српски сељак, иако
се показало да је сасвим тачно.

184
Следеће изненађење чекало ме у Краљеву, у јесен 1988, где је приређен
један од највећих мининга подршке присталица Слободана Милошевића,
у току антибирократске револуције.
Извештаје смо слали како ко зна и уме, мислим из Привредне коморе
Краљева, углавном телефоном, а новинар „Лос Анђелес тајмса” куцао
је нешто на малом електричном уређају, затим притискао једно дугме,
затворио поклопац и отишао у кафану. Тада сам први пут сазнао да је то
електронска пошта – текст се истог секунда створио у Калифорнији – али
нисам могао да докучим како. Тада није било мобилних телефона, чак ни
пејџера, а гугл није ни био измишљен и нико није могао да ми објасни о
чему се ради.
Свануло ми је у Приштини 1990. кад је Војислав Живковић из Београда
донео телефакс. Више нико није сео за телепринтер у дописништву, само
се прашина таложила на њему.

►► 10. Приштина, 10. март 1989.


Са тог телекса сам у јесен 1989. седам дана узастопно слао по целу
страну „Експресу”, обрађујући оптужницу против Азема Власија и његове
групе сепаратиста и још више се намучио кад им је почело суђење, у
Окружном суду у Косовској Митровици. Децембар, снеговит: морам да
устанем у четири ујутро, пешачим до аутобуске станице у Приштини, па
шиптарским аутобусом одем до Митровице и ту седим пола дана у суд-
ници. Срећом, убрзо су нама новинарима извели тон у чајну кухињу суда
и ту је могло да се попије штогод, и запали дуван. Али, процес је био врло
тежак за праћење: у себи сам одлучио да поштујем основна правила, има
оптужба, има одбрана, али сви лажу: оптужени, адвокати, чак и преводиоци.
Ни Аземова супруга Надира не јавља ми се, иако смо заједно студирали у
Београду. Из редакције захтевају да се у извештавање унесе мало оштрије
перо, али нисам попуштао. Спас ми је, колико толико – био телефакс, кад се
у сумрак опет аутобусом вратим из Митровице у Приштину и могу мирно
да куцам извештај на писаћој машини. Негде сам после срео републичког
тужиоца Србије, земљака из Горњег Милановца, који ми је у поверењу
рекао да ће држава аболирати Власија и његове. И би како је казао, то сам
и објавио пре других.

►► 11. Приштина, март 1989.


Тако су се ређали задаци – Подујево, Ђаковица, караула Морина,
Призрен, Пећ, Клина Митровица, док није почео грађански рат у Хрватској
и Република Српска Крајина објавила устанак. Шиптари су у то време били
мирни као бубице, и иначе нису ништа радили на своју руку, чекају да им
се нареди шта да предузму, телефоном из неке дипломатске канцеларије.

185
Али, и ми у дописништву тачно смо знали кад ће избити демонстрације у
Приштини. На једноставан начин: имали смо свог човека у Покрајинском
комитету Савеза комуниста који тамо ради потпуно неважан посао, али уме
у пола реченице да јави да је вођа иредентиста долазио у Комитет, нешто
онако. То је био непогрешив знак да је пријавио демонстрације, тражио
сагласност и да поштује оно што му се каже. И знак да је Савез комуниста
тотално пропао.

►► 12. Трбушани, 12. јун 1991.


На кратко сам се вратио у село, јуна 1991. После десетак дана зову ме
из редакције: „Има неки твој водник ЈНА у Словенији, Грујовић, они кукају
како хоће да запали Ново Место, пробај да га добијеш телефоном”.
Јавио се Драгомир из прве, каже „Где си пријатељу”.
„Ево ме у Чачку, шта се код тебе дешава”.
„Овде сам имао проблема са командантом складишта, Словенцом,
тражио је да се сви предамо њиховој територијалној одбрани, да предамо
37 војника ЈНА и седам милиона литара горива. Ја сам се отаџбини заклео
на нешто друго, не пада ми на памет. Пуцао сам у њега из пиштоља, однели
су га, мислим да је жив. Засад ово ја држим, видећемо шта ће бити.”
„Где су ти жена и деца?”
„Мислим да су се извукли из Словеније, али ме немој ништа друго
питати, слушају ме. Нудили су ми 500.000 марака само да одем у Србију,
ништа да ме не дирају. Председник Словеније Милан Кучан звао ме јуче,
хоће да разговарамо. Кажем: може, али само да иде директан пренос раз-
говора на Радио Љубљану”.
Грујовић је спасио и војнике и гориво и своју част, жив и здрав се
почетком јула вратио у Чачак, и чујемо се или видимо на свака два – три
дана. У децембру 2016. ишли смо заједно у Суд за ратне злочине у Београду,
о томе ће уследити које слово у завршници ове ратне хронике.
После неколико дана вратио сам се на Косово и Метохију.

►► 13. Приштина, 06. октобар 1991.


Већ је почела јесен 1991. кад ме Давор позвао да из Приштине кренем
горе у Београд, и одмах сам знао да нешто није добро
- Како је тамо?
- Ћуте, не јављају се.
- Знаш шта, ваљало би да пређеш мало у Вуковар, немамо екипу.
- Од толико новинара у редакцији не можете да направите једну екипу?

186
- Они кажу да су против рата.
- А шта сам ја, будала?
- Немој да затежеш, иди мало горе, дођи, спремићу ти налог.
Ти дани с краја септембра 1991. били су ми најлепши у Приштини,
нико никога није попреко погледао, али срећа увек има крај. Сео сам на исти
пословни у другом смеру – Косово Поље – Лапово, па аутобусом у Чачак.
Опет скоро сам у возу, пребирам по сећањима. Кад смо, рецимо, Раде
Негојевић и ја били на албанској граници и с карауле Морина гледали Бајрам
Цури и Кукеш, преко мањерки са српским војничким пасуљем. Или, док
сам са Ђокицом Станојевићем, председником општине Ђаковица и нека-
дашњим капитеном ФК Влазними, путовао на север, да бисмо се помолили
вишњем у светом српском храму у Дечанима. Три улице, две раскрснице,
неко мирно поподне, насред сам стоји Јово Јовановић, полицајац и мој
друг из Чачка, и пет пара не даје што је на талону. Такав човек. Сетим се и
једног од полицијских шефова из Чачка, Драгана Делића који ме тих дана
нашао, случајно, на неком пешачком прелазу у Приштини. Свратим њега
и полицајца Прла Јанковића у дописништво, пописмо по вињак.
- Како живиш – питам га.
- Онако.
- Где сте?
- У Ајвалији, спавамо у врећама.
- Иди код мене у хотелску собу, окупај се.
- Како да уђем – пита Драган.
- Кажи да је службени претрес.
Увек после тога, кад је био у мојој соби, остављао је поруку: кори-
стио сам ти пешкир, узео сам ти шампон, потрошио сам сапун. Кад сам га
следећег пута видео на улици у Приштини, рекох му: „Немој више ништа
да ми пишеш.”
Стекло се још неких пријатеља, домородаца. Често је у дописништво
свраћао Сејдо Бајрамовић, старина који је ускоро, таква су времена била,
постао председник Председништва СФРЈ, иначе је био председник приштев-
ских бораца НОР – а и јутром кретао кроз чаршију, онако, пре него што је
именован за државног суверена. Волео сам да видим и Николу Бешевића,
новинара приштинског „Јединства” који је био ожењен, и данас је, Арми-
нијом, својом лепом Албанком. Веома проницљив и смео човек, није тајио ни
посебне тренутке из своје недавне прошлости, којима сам био одушевљен.
Тако, крене Никола једне ноћи да сакупља вести и забаса у део Приштине
који се зове Врањевац, а за нас није био на добром гласу. Омакне му се нога,
негде у мраку, и упадне у неку циглану, где се баш у том часу притајило

187
око 20 демонстраната, Шиптара разуме се. А наш Никола буп, баш између
њих. Шта би?
- Ништа, рекао сам им добро веће.

►► 14. Трбушани, 27. октобар 1991.


Банух из воза назад у Трбушане, кажем брату да ујутро у пет идем
у Вуковар, нека ми да возача који ће ме одвести на чачанску станицу и да
ништа не прича, ни оцу, ни мајци, ни мојој деци. И тадашњој супрузи рекао
сам где идем, али у том браку више није било ни слоге ни будућности.
У девет ујутро био сам у редакцији „Експреса” у Београду, Соха ме
чекао како је обећао.
- Где си, матори?
- Пусти ме, Даворе, реци ко иде са мном?
- А, то? Дошло је до промене. Ноћас су се неки предомислили и послали
смо једна кола у Вуковар.
- Значи, да се вратим кући?
- Не, шта да радиш кући без везе? Теби сам написао нови налог –
Банија, Кордун, Лика. Подигао сам ти и аконтацију јуче, ево ти пара, Раде
Бошњак иде са тобом. Ваљда знаш шта треба да радиш.
Човек се смеје, ја ћутим. У редакцију уђе и Бошњак, одличан човек и
фоторепортер и чим смо сели у „голф” пита:
- Да купимо неке кифле, да свратимо на кафу или одма' да терамо
даље? Што су те повукли одоздо?
- Па, нема ништа, све је мирно.
- У Крајини је жишка, али испливаћемо ваљда. Народ је решио да
се бори. Моји у Никшићу, петоро браће и једна сестра, сви су се јавили у
добровољце.

►► 15. Босански Нови, 30. октобар 1991.


Ноћ је већ давно освојила кад смо стигли у Босански Нови и подигли
кључ у малом хотелу поред Уне. Рат је, иначе, схватио сам одавно, мешавина
великог зла и зрна доброг. Ово друго доживео сам исте ноћи јер је колега из
редакције којег сам знао по скраћеном имену М. С. Николић, мени оставио
своју писаћу машину, одлазећи ка Београду. То је била смена, уобичајена у
том време на ратиштима:
- Врати је кад дођеш у Београд, много ти је лакше него да пишеш
руком – рече.
Данас је то, можда, ситница, онда је било велика ствар.

188
У рату је, иначе, лако сам себи одредити задатак: идеш тамо где је
гужва. А било је посла на свакој страни, на жалост. Само што сам морао да
прикупљам нова искуства у још једном огњу државе у којој сам рођен, а
сада се распада. По свим саставцима.
У кафани код Мила у новом бејаше топло, има шта да се презалогаји
и то се не пропушта, јер нико не зна кад ће и где стићи следећа вечера.
И, дали ће. Ту су се окупљале присталице Српске демократске странке
и мени је било важно да се окрепим мало, јер не знам шта носи нови дан.
Потпуковник ЈНА питао ме касније у Војнићу на Кордуну да ли сам члан
управо те странке, али то није било мирољубив разговор. Претпостављам
да је био из безбедности, пошто је то било време које се тешко описати да.
Део официра званичне југословенске војске отворено је подржавао неку
реформистичку странку Анте Марковића, босанског Хрвата из Коњица који
је у годинама пред рат био на челу Савезне владе СФРЈ заменивши на том
месту, занимљиво, такође боснаског Хрвата Бранка Микулића. Постојао и
бројан сој официра који су срцем били за своју Србију, а старешине родом
из Хрватске и Словеније, који још нису напустили једнице ЈНА, ковали су ко
зна какве, своје планове. Шта су у својим главама тада имали Македонци,
муслимани и Шиптари са чиновима ЈНА, бога оца питај. У једном селу
између Глине и Сиска постојала је велика јединица добровољаца из Србије,
већина је носила четничке кокарде на титовкама из редовне војске, неки
су обрисали петокраке са шлемова. Ту сам, негде између центра „Калине”
и Комоговине упознао човека по мени годинама равног, инжењера из
Кикинде који је био мобилисан у резервни састав ЈНА и тако приспео на
Банију. Мислим, по презимену, да је био Хрват мада се то никад не зна, али
разуман човек, којег сам по својој шумадијској нарави упитао једноставно.
- Шта се овде ради?
- Не знам да ти кажем – узврати.

►► 16. Босански Нови, 1. новембар 1991.


Нешто ми је у склапању прегледа на ратишту помогла и прича кoју је
једне вечери, у кафани код Мила, расплео вођа босанских Срба, др Радован
Караџић, пролазећи са својим људима кроз Нови, на путу за Книн.
На првим вишестраначким изборима у БиХ, ваљда у октобру 1990, у
неком селу код Лакташа, Бањалуци на руци, Хрватска демократска зајед-
ница добила је пет гласова. А село стопостотно српско. Тих пет гласова
није никаква претња онима који воде српски народ у тим пределима, али
јесте загонетка. Поприлична, ко је то и због чега урадио кад у насељу нема
ниједне хрватске породице?

189
У понедељак притегнемо мало, вели Рашо, двојицу мештана који
су стално имали нешто против. Рачунамо, угурсузи. Али, куну се да нису
гласали ХДЗ.
„Ајде и нека су њих двојица гласала из ината, али фале још тројица”
- приповедао је Рашо.
Прођоше уторак и среда, тек у четвртак дође му пријатељ, обичан
човек али проницљив, каже: „Знам ко је”.
- Ко?
- У селу живи пет баба Хрватица, које су се се давно, пре много деценија
удале овде за Србе, у доба братства и јединства, узеле православну веру,
родиле и крстиле Српчад у нашој цркви и сад, кад је почео рат, вратила им
се католичка вера у главу. А никад није ни излазила, изгледа.

►► 17. Босански Нови, 2. новембар 1991.


Те приповести сетио сам се веома брзо, већ 15. новембра 1991. журећи
у Слуњ, негде на пола пута између Карловца и Плитвица. Одредиште ми
је било, уствари, Личко Петрово Село у општини Кореница, јер се тамо
одвијало занимљиво збитије, причали су ми официри на Кардуну. Некако
се догодило да огромно војно складиште у селу остане без професионалних
старешина, па је команду преузео један каплар, редовни војник и клинац,
и уз неколицину обичних војника ЈНА држао све под конац. Кажу да после
рата може да буде генерал. Али, за време рата? Пре или касније измислили
су пословицу: храброст је увек слепа, а кукавичлук је последица знања. Ни
данас не знам да ли је баш тако.
Успут, нека на овоме месту борави податак о личком селу, где сам
желело да својим оком осмотрим шта се збива: Према попису из 1991.
Личко Петрово Село је имало 284 становника, међу којима је било 255 Срба,
3 Хрвата и 16 Југословена. Према попису становништва из 2001. године,
Личко Петрово Село је имало 101 становника. Према попису становништва
из 2011. Личко Петрово Село је имало 110 становника.
То место ме копкало из још једног разлога. Две и по године раније,
уочи Милошевићевог митинга на Газиместану, правио сам репортаже о
људима који долазе одасвуд на то свето српско место. Иако сам се трудио
да закључке изводим систематично, без летећих надахнућа, понекад ме
и самог то сусретне. Као 27. јуна увече, у Косову Пољу, пред неком нашом
ашчиницом, где су се окретале кокошке на шиљку. Приђем четворици момака
који су међу се делили једну кокицу, рекнем ко сам и питам одакле су иако
се на њиховој застави види да су Личани. Најкрупнији рече, заповеднички:
- Седи ти, рођаче, овде, с нама на гајбице. Да попијемо по једну и да се
мало окрепиш. Ми смо ти, иначе, дошли из Личког Петровог Села.

190
- Колико вам је требало – упитах?
- Два дана – узврати мирно дугајлија, нудећи ми боцу са ракијом.

►► 18. Лика, 6. новембар 1991.


Сва та збитија преплићу се у глави док у позну јесен 1991. идем ка
Личком Петровом Селу, колима којима управља један од вођа српског
покрета отпора на Кордуну (знам ко је). Из гаја поред друма, са раздаљине
од око 300 метара, припуцаше на наша кола. Путовођа је одмах додао гас,
али и почео причу како је „калашњиков” на том растојању непрецизан, па
је усташама потребно много среће а нама исто толико несреће да би нас
погодили. Вели да је ватрено крштење имао на Плитвицама, 31. марта те
године, ухапсили су га и разбили као, да не кажем шта. Зенге, Збор народне
гарде, хрватска резервна полиција. Мислио сам, у први час, да причом која
следи, растерује страх, и брзо се разуверио. Поучна, је, веома.
- Ухапсе ме и пребију двојица мојих одличних другова из детињ-
ства, и суседа, који тек били мобилисани у ЗНГ. Нисам могао да верујем да
постоји таква мржња: рачунам нека ми ударе по шамар и онда ме пусте,
а они ме умлатише начисто. Лежао сам ваљда четири седмице и да су ми
отворили врата ћелије не бих могао да изађем, пребијен. Али сам имао
довољно времена да размишљам откуда толика мржња, и данас имам само
једно објашњење. Заједно смо расли, ишли у исту школу, на исте свадбе и
свечаности, служили исту војску, радили у истој фабрици, говорили скоро
истоветним језиком. Једина велика разлика била је томе што су њих матере
недељом обавезно водиле на мису, као дечаке од три године па даље, а ми
смо у нашу цркву ишли како кад.
Човек је из села Грабарска код Слуња и мирно ми вели, као да се то
тиче некога другог:
- Усташе су ми пре два дана запалиле кућу, и знам да је то кад – тад
морало да се догоди. Моји су се одатле склонили раније.
То су биле неке животне искре које сам сакупљао узгред, веровао сам
да ће ми некад бити потребне јер рат неће скоро проћи, ценио сам пророчки.
Тако сам убрзо навикао да разликујем Србина, Хрвата и Југословена, по
речима које користи. Први каже август, други коловоз, трећи осми мјесец.
Исто је или слично било са предузећем: фабрика, творница, твртка
или подузеће.

►► 19. Никшић код Слуња, 15. новембар 1991.


Кроз читаву нашу повест нисмо умели да средимо српско – српске
односе, камо ли српско – хрватске у 20. веку или стољећу. Могу да замислим

191
како је тешко било људима који су се на отварању овог грађанског рата
нашли негде између, из ових или оних разлога.
На уласку у Слуњ, мислим да се село зове Никшић, свратимо у кафану
изнад чијег довратка је писало: вл. Паве Држан. Та зграда привукла нам је
пажњу због тог што је на њој била истакнута велика бела застава. Војска
к'о војска, неко пиво, неко коњак, неко кафу, види се из стратосфере да
смо Срби, а домаћин Хрват неће да наплати. Би ми га жао: молили смо га
да узме неки динар или марку, неће човек да чује, а мени је било стало да
се не осрамотим за једну кафу. Неће и неће, тако и оста.
За столом поред нас седи стари пар, очигледно супружници, две
столице за њих, две за торбе. Значи, изгубили су кућу, беже негде од неког
а већ превалили шездесете.
Прво нам се обрати она, бојажљиво:
- Госпон, нешто бих вас молила, ако може...
- Реците...
Онда се и муж орхабри, окрете се њој и рече:
- Пусти мене... Ми морамо да бјежимо одавде, дошло је до борбе, у селу
нам није сигурно, ја не знам тко је крив а тко прав. Дјеца не знају гдје смо,
телефона нема. Једна кћер је удата у Ријеку, друга у Београд, ако имате неки
телефон само им јавите на ове бројеве да само живо и здраво. Ето, толико...
Колега Ненад из „Новости” узео је цедуљу из човекове шаке, и знам
да је негде из Босне, касније, јавио женама шта им је са родитељима. А није
било једноставно, јер смо тих месеци на читавом подручју Баније, Лике и
Кордуна имали при руци само пет телефона, под условом да дођемо до те
важне тачке, и да нам војска одобри.
Била ми је важна та равнотежа, која се веома лако губи кад почне рат.
То је обичан свет, и не можете такве људе лупати по глави уџбеником светске
историје. Зато сам и ја у пуним колима, од Карловца до Босанског Новог,
дакле 120 километара, у крилима држао Шиптара из Ораховца, оригналног,
са кечетом и сукненим чакширама, мирише на лој. Стар, близу 70. Нашли
смо га како безнадежно стоји поред друма, док около све пршти, држи у
шаци неки цегер и штап. Сажалимо се, а није био ни тежак, и примимо га.
- Где ћеш?
- 'Оћу кући – рече на слабом српском.
- А где ти је кућа?
- Раховеци.
Одмах сам разумео да је из Ораховца у Метохији, прозборих неку
реч шиптарског, а њега као да је сунце огрејало. Те заподену причу о својој
тузи и срећи...

192
Син му је, вели, у ЈНА, војник, у Карловцу, на првој линији. Те реши да
га посети иако рат бесни. Није сигуран у Србију, боље му је преко Хрватске,
тако су га наговорили. Седне у аутобус, дође у Загреб, одатле у Карловац,
и право на прву линију, човек тражи сина. Хоће да га види, донео му неке
понуде, можда ће да га наговори да се врати кући, да побегне из ЈНА. Хрвати
га пусте, веле: ево, на другој обали Коране је ЈНА, иди па га тражи. Старац
пређе мост и нађе сина у једници, шта су причали то не рече. Оставио је шта
је донео, видео је да му је наследник жив, и сад би да се врати у Метохију.
Пође путем којим је и дошао, српске јединице га пусте, али Хрвати неће
да чују: иди тамо, био си код њих, син ти је код њих, немој више да нам
се појављујеш. И много млађи и проницљивији ухватили би се за главу у
таквим околностима. Не зна где је, језик којекако, а пуца се свуда около.
Одлучио се да стоји поред пута и да чека нешто. Шта било. Тако смо га
нашли и пребацили до Босанског Новог, показали му аутобуску станицу.
Захвалио ми се, хтео руку да пољуби. Нисам дао, али сам уписао у бележницу
ко је. Молио ме три пута да, кад дођем у Раховеци, обавезно свратим да ме
угости и наточи вина. Данас је то неизводљиво, и под условом да је жив.

►► 20. Босански Нови, 17. новембар 1991.


Човек тада помисли: шта ли раде моја деца. Јављао сам се телефоном
у Трбушане, кад је било прилике. Осмогодишњи син прозборио би неколико
уобичајених реченица, шестогодишња ћерка брзо је бацала слушалицу
мислећи, ваљда, да рат може да прође и кроз телефонску линију, а мајка
је одмах почињала да плаче. Плакала је и дактилографкиња у редакцији
„Експреса” док сам диктирао имена српских војника, младића који су
изгинули у погођеном камиону у Карловцу, али сам се трудио да држим
хладну главу. „Не дозволи да те понесу осећања, никад те неће вратити”,
саветовали су ме људи који имадоше више ратних дана од мене. Било је
чемерних примера за то: млади војник погинуо је ушавши неопрезно у
минско поље, дан пошто му је мајка дошла у посету. Пре тога чувала га је
војничка рутина, не сећање на родну кућу.

►► 21. Карловац, 18. новембар 1991.


У рату постоји безброј разлога да човек погине или остане без памети,
па сам се држао оног првог искуства из Подујева. Страх је проклетство.
Једном смо се пели на брежуљак изнад Карловца у осматрачницу, дакле
испред прве линије фронта, кад је на тридесетак метара експлодирао
минобацачки пројектил са усташких положаја од 120 мм, али није било
времена да се осврћемо на то. Истог дана у карловачком насељу Турањ,
ишао сам од ћошка до ћошка, под ватром, док су двојица капетана ЈНА, са
завршеном академијом, шетала средином улице, тврдећи да нема смрти

193
без суђена дана. Сва тројица смо ушли у једну напуштену кућу, хрватску,
где су у витрини остала сабрана дела Јосипа Броза Тита и боца неког црве-
ног вина. Тек што смо сели мина је погодила кров и експлодирала, али су
официри знали да процене где улазимо. Пројектил је активиран на додир,
а кућа је имала бетонску плочу изнад приземља.
У Петрињи је на 200 метара испред нас био погођен „југић”, одлетео
увис и одмах је било јасно да путницима нема спаса. Али, нисмо бежали
већ одмах пришли тој тачки, верујући да бомба никад не погађа исто место
два пута узастопно. Можда бих са оваквим знањем и теоријама понаваљо
на Војној академији, али сам се тешио чињеницом да, чим почне рат, прво
погине истина.

►► 22. Војнић, 19. новембар 1991.


Хрватске новине писале су тих дана да у Војнићу на Кордуну постоји
велики војни затвор, то им се некако римовало, војни и Војнић, и ту ми
официр ЈНА, којег сам молио да ми да неку конзерву и мало нафте, рече да
постоји затвор, али да има старешину, поступак, правила и надзор. Да ли
би хтео да ме пусти унутра, да видим неког хрватског заробљеника и да
напишем како све то тече?
- Сачекајте ме овде – рече он испред једне старе двоспратнице, и оде.
Појави се после пола сата:
- Дођите.
Нисам убележио чему је до рата служила та зграда, али може бити
да је неки простор за општинске службе, или слично. Ходник узан, пун
канцеларија, дрвена врата на свакој, било је и неких са металним решет-
кама на лицу.
- Седите овде, сад ћемо вам довести једног затвореника - показа ми
стражар, млађи по чину, на један сточић у ходнику и две столице, нешто
најскромније што може бити.
Ускоро су довели човека старијег од мене, није био везан, али су се
видели трагови удараца по лицу. Кретао се нормално, без тегоба колико
сам могао да приметим, а ја сам из џепа извадио бележницу и оловку,
цигарете успут. Одмах ме упита:
- Смем ли да запалим?
Погледао сам стражара који је шетао поред нас, махајући стално
неким великим сечивом, нешто између мачете и сабље.
- Може ли – питам?
Климнуо је, ћутке.

194
Затвореник је упркос положају у којем се затекао, изгледао сасвим
расположено. Пушио је једну на другу, извињавао се што нема свог дувана,
и одговарао на све што бих га упитао. Тако је настао текст којег сам исте
ноћи из Босне послао „Експресу”, под насловом „Срби незгодни против-
ници”. Иде овако:
„Војнић, 8. новембра 1991. - Јосип Ковачевић је стазу од секретара
Комитета СК (1968 – 1972) и председника општине Слуњ (1972 – 1976) до
заробљеника српских територијалаца у оближњем Војнићу успео да пређе
уз помоћ усташа. Истрага ће тек да покаже ко је кога држао у крилу, Кова-
чевић усташе или они њега али једино не може да оспори да су, последњих
месеци, усташки зликовци жарили и палили по овим атарима на Кордуну.
У усташкој команди у Слуњу, Ковачевић је провео многе дане и месеце,
па кад се уморио одлучи да се преда кордунашким територијалцима, 31.
октобра. Наш разговор у привременом затвору у Војнићу текао је овако...
- Због чега сте се предали?
- Бојао сам се освете, гарде и МУП – а, јер живим у мешовитом браку.
Жена ми је Српкиња и сад су она кћерка, која има 21 годину, на сигурном.
На војном полигону код Слуња. А ја, ево, овде.
- Колико хрватских оружника има у Слуњу?
- Између две и три хиљаде, заједно у МУП – у и гарди.
- Да ли сте чули да се део њих предао српској ТО на Кордуну?
- Је ли? Е, то им је паметно.
- Да ли су усташе у вашој општини убијале Србе, цивиле?
- Не знам. Уствари, има ту нешто. Један из МУП – а, мислим да се зове
Циндрић, убио је на Пљешевици двојицу, Драгана Јерковића и неког Кечу.
- Какав је национални састав у општини Слуњ?
- Пре овога, било је 17.000, од тога су Хрвати 66, Срби 34 одсто.
- А куће, јесу ли запаљене?
- Палили су и једни и други. Прво Хрвати запале српска села на Рако-
вици, а онда Срби запале 14 хрватских села.
- Како је могућно да Срби, кад их је два пута мање, и то још крај
две – три хиљаде усташа, попале толика хрватска села?
- Могућно је због тога што су Срби незгодни борци.
- Сматрате ли да су муповци и зенге усташе?
- Нису баш праве, нису као они из 1941. Ове бих назвао неоусташама.
- Али, и ови исто раде и носе исте ознаке?
- Ознаке имају, то је тачно, на шлемовима им пише „U”.

195
- Да ли је било црнокошуљаша у Слуњу?
- Па, било је, нешто мало. Можда пар. Има доста оних Парагиних, они
не слушају никога.
- Сви ови ваши одговори нису баш уверљиви?
- Добро, рецимо да је једна половина тачна – казао је Ковачевић.
Тачно је, и ван сваке сумње, то да је почетком овог века на подручју
Слуња живело око 25.000 Срба и да су били већинско становништво, а да
их је данас мање од 6.000 и да су се опет срели с усташким камама.
Слуњ је ових дана постао последње уточиште усташког олоша с
Кордуна, па у том хаосу и бежанији ни Ковачевић, ни било ко други није
могао да успостави никакву контролу над њима. Због тога се Јосип, кога не
можемо оптужити да је млад и зелен па не зна шта је урадио и шта ради сад,
решио да ухвати неки возић и придружи се „четницима” и „терористима”,
које је до малопре гледао кроз усташки нишан.”
Данас признајем да сам био мало благонаклон према Јосипу јер смо
јели исти хлеб. До пре неколико дана радио је као дописник загребачког
„Вечерњег листа” и карловачких гласила са Кордуна и истих дана дана, са
различитом срећом, писали смо две истине: он његову, ја моју.
Ту нека основна част мора навек да постоји, показали су нам и дечаци
једног дана у Петрињи. Наш момак залетео се кроз минско поље и отуда донео
хрватског војника, којем је висила потколеница. Нагазио је на „паштету“ и
настрадао. Млади Србин, мислим да се презивао Котарац, држи вршњака у
наручју, Хрвата, уноси у амбуланту касарне ЈНА „Васиљ Гаћеша” и кратко,
али сурово вели: „Превијте га, ми смо ишли у исто одељење Гимназије у
Петрињи, и били смо другови”.

►► 23. Суња, 22. новембар 1991.


А ми смо за њих у свим извештајима новинским били србочетничке
снаге. Ево шта су тих дана говорили српски добровољци, запис је из Суње
код Сиска...
„Све ово је страшно прљаво и зато молим Србе, нарочито оне у Србији,
да се не губе, да нађу себе. Молим их да учине исто што и ми” (Мићо Гргић
33, добровољац из Бачке Тополе, разговарамо у Комареву на Банији).
„Дошао сам искључиво као родољуб, жао ми је овог народа на Банији
и њиховог страдања. Кад одем одавде одмах ћу у војни одсек и тражићу да
ме пошаљу у Вуковар, Осијек или Винковце” (Милан Бркић, 35, добровољац
из Вршца, запослен у осигуравајућем заводу).

196
„Породицу и троје деце, који су остали у Бачкој Паланци, дошао сам
да браним овде, на Банији, јер усташе желе све да нас униште. Молим те,
тамо напиши да сам ја Циганин” (Велимир Јовановић, 39).
„Овде ме је довела само отаџбинска дужност да једном за свагда
прекинемо патње српског народа и рашчистимо са усташама. Неће нас
уништити. Рођен сам у Борову селу а на Банију сам дошао пре седам сед-
мица” (Борислав Ковачевић, 35, директор предузећа „Напредак” из Ковина).
„У Двору на Уни, где је река граница БиХ и Хрватске, откривен је
камион са војним бегунцима. У возилу је, поред обиља оружја и муниције,
седело 20 Хрвата, деветорица муслимана и један Србин. Сви су активни
војници и бегунци из ЈНА, напустили су своје јединице на Кордуну, и сада
су их у надлежност преузеле војне власти у Бањалуци”.
„Усташе су према касарни на Лушчићу низ косину пуштале камионе
пуне горива да би се оно разлило у колектор канализације која пролази
поред. Намеравали су, затим, да паљењем горива у том колектору, и касарну
дигну у ваздух.” - јавио сам, са Баније, редакцији.

►► 24. Петриња, 23. новембар 1991.


Сакупљао сам све папире који ми се учине вредним и смештао у
бројне џепове. Цивилне и топле, због чега сам био захвалан тадашњој жени,
јер је она то купила на нешто одложено у Чачку, годинама пре. У великом
унутрашњем џепу седмицама сам носио, и чувао, велику „Гавриловићеву”
зимску саламу. Изванредну. Дали су ми је официри касарне „Васиљ Гаћеша”
у Петрињи, и одредио сам је за стратешку резерву, ако паднем негде у глад.
Кад бих је начео, брзо би отишла. Овако неначетој ништа не може да јој се
догоди што не би и мени, а неће се покварити јер је брани њено име, пошто
је овај новембар љут и студен.
Тако сам у Чачак са Баније донео и малу, захефтану књижицу, без
корица, где на првом листу стоји: „Билтен ратног председништва и штаба
ТО општине Глина, број 4, Глина, 11. новембра 1991. Тога дана, на ратишту,
узео сам 41. годину.
А она, мала ратна читанка има тек 42 листа али је и сад чувам и до
овог дана памтим једну малу белешку из те свеске, која је штампана као
извод из ратног дневника Ђуре Туропољца, помоћника командатна за
морални рад Другог одреда ТО Глина. Иде овако...
„Балинац, 20.08.1991. Дан као и сваки љетни, спаран и прашњив. На
положају 4. чета 2. одреда. Ситне провокације у виду отварања рафалне
паљбе од стране непријатеља из Гређана, Скеле и Хрватског Села изазивају
бијес код наших бораца. 'Команданте, дозволи нам да ударимо на ту банду,
да им покажемо како Србин брани своју Банију', говоре борци.

197
'Полако, другови' - одговара командант Миле Летица. 'Полако док
за то дође вријеме. Онда ћемо ударити тако жестоко да нећемо стати до
Купе, до Загреба и све дотле док их војнички не прислимо на предају'. Из
багрика преко ријеке Глине у том часу опет заштекће калашњиков и меци,
звиждући око кућа на Балтић Брду, на срећу никог не погодише. Командир
вода Илија промрси кроз брке сочну псовку и заклоњен дебелом крушком
осу по непријатељу два – три кратка рафала. Опет наступи тишина.
Одлазим са командантом у даљни обилазак положаја. Важно је обићи
борце, важно их је осоколити, залећи крај њега у ров и заједно пружити
отпор непријатељу. Послије тога враћамо се у штаб да са осталим офици-
рима рјешавамо све оне проблеме које доносе рат и ово крваво вријеме.
У просторију улази курир и најављује једну старицу из села. 'Нека уђе',
говори командант.
Након што је сјела на понуђену столицу бака нас замоли да јој помо-
гнемо у рјешавању велике бриге. 'Ја сам, дјецо, још неђе прољетос продала
краву у Скелу оном несретном Цоњару за шест милијарди, и ето то је све
тако текло до данас око ручка. Баш када сам пошла у кућу видим да одоздо,
од Скеле уз воћар, иде крава. Кад сам боље загледала, видим моја Шарова.
Ја сам вас дошла замолити да ви њему краву одведете, или поручите да
он сам дође по њу. Мени не треба његово ништа и нећу да гријешим душу.'
'Добро, мајко, идите ви кући, а ми ћемо то већ некако рјешити' - одговори
капетан Божидар, дежурни официр у Штабу. И, оде бака. Тихо, скоро нечујно
затвори врата. У соби наста тајац.
'Сваки од нас преживљава у себи ову дивну истину о поштењу
српских мајки, о поштењу српског народа, о способности да прашта, да
заборави сва злодјела, пљачке и паљевине у прошлом рату. Ово је разлог
више да збијемо редове, бранимо и одбранимо наше куће, мајке, очеве и
нејаку дјечицу и да једном заувијек осигурамо миран сан свом народу'. То
рече командант Миле, а тврда рјешеност видјела се на лицима официра
Мирка, Јове, Адама, Милоша и везисте Милана који почеше поправљати
радио уређај, а сви знамо да је исправан. Ето, такав смо ми народ. Мека
срца, чистог образа и чврсте петље.”

►► 25. Хрватска Костајница, 24. новембар 1991.


Минуло је неколико дана кад сам се, ко зна како, обрео у Хрватској
Костајници, на левој обали Уне. Сваки улазак у ту варошицу био је ризичан
по главу јер је постојала једна тешка кривина где сваки ауто мора сасвим
да успори и онда је на талону хрватским војницима који седе горе, на вису,
држећи снајперске пушке. Ко зна колико пута је звиждало поред и више
нас, то је онај танак звук које људско уво може да чује тек кад је куршум

198
прошао. Већ је много ратних дана иза мене, научи се: метак који те убија
нећеш чути јер иде на тебе и не производи доступан звук. Ако звижди,
прошао је.
Ту, у Костајници, команда ТО Баније, на моју молбу, даде ми један
документ, тачније досије неког мештанина, и донео сам га у Чачак. Реч је
о збирци папира о усташком дочаснику (подофициру) из Костајнице, где
су до појединости описане све његове делатности у усташкој војсци Анта
Павелића, током Другог светског рата.
Нешто од те збирке описао сам у тексту „Пасуљ и гранате”, дикти-
рајући га „Експресу” следеће ноћи. Прошао сам, претходно, опет ону кобну
кривину, вратио се узводно босанском страном Уне у Нови, сео у хотел да
бих презалогајио штогод и молио службенице на рецепцији да ми дају
везу са Београдом. А хотел има само једну линију и вечно сам захвалан
тим женама, било је и Српкиња и муслиманки, што су усрдно покушавале
да добију дактилографкиње у српској престоници. Текст је изашао под
насловом...

„Пасуљ и гранате”
Петриња – Над касарном „Васиљ Гаћеша” у Петрињи читавог дана лила
је киша, и падала гранате од јутра до повечерја. Кад удари у земљу прво се
види блесак па, трен касније, чује експлозија. Пошто смо се већ затекли ту,
у подземном бетонском склоништу, потпуковник Петар Мудринић вели:
„Седите док ово прође, сад ће кафа”. Пред мрак изашли смо на површину
земље, послао нас је у војнички ресторан да се окрепимо.
Жена средњих година, име јој је Љуба, сервирала је пасуљ и конзерве.
Боји ли се кад усташе туку касарну?
„Не, тако је стално, навикли смо. Знате ли шта ми је тешко? Једна кћер
је у Великој Плани, друга у Београду, син исто. Муж овде, на положају. Једва
чекам дан да опет будемо заједно. Кад ће они доћи?”
Ништа нисам прозборио а жена се окрете и оде. Претходну ноћ
провео сам негде код Карловца, на Буковици. На столици поред бубњаре
под шатором, пекли смо кестење. Нисам смео да заспим, разболео бих се.
Новембар је, студен је, мораш на сваких десетак минута да се окрећеш
према ватри, једном стомак, другог пута леђа. А сад у Петрињи, усташе су
нам спржиле камион, очигледно су имали топографију касарне и гађали
утврђене тачке, утекли смо у заклон неки секунд пре пакла.
Кад смо сели у мензу било је топло, човек се обрадује да има неки
трен спокоја усред огња. Али, чаша меда увек иште чашу жучи. Тек што је
Љуба упитала кад ће јој доћи деца, чекао сам да се окрене, па одмах спустио

199
кашику и запалио цигару. И ја имам двоје малих у Трбушанима, дао сам
себи обавезу да главу вратим кући само да би њих отхранио.

Поцепани јеловник
У Војнићу на Кордуну срели смо др Милана Бабића, председника
Владе САО Крајине. Разговарали смо кратко, с ногу, на неком паркингу.
Кренуо је кући, у Книн. Био је у Хагу, на преговорима, и прича да се европско
друштво понаша с висине и прети. Ни он, међутим, није био мека срца, па
је на једном ручку поцепао јеловник како би Хенрију Вејнандсу показао
шта је шта. У левој руци Крајина, у десној Хрватска.
Питамо га за границе САО Крајине.
„На југу, то је Бителић код Перућког језера. На северу, Шибуљина под
Велебитом, горе Купа и Сава. Плус пакрачки део Крајине.”

Кестење у ватри
Кад смо ушли под његов шатор, капетан ЈНА Милан Вујановић пока-
зао нам је да седнемо за сто и окренуо се војнику који је убацивао букове
цепанице у бубњару:
- Добро, колико сам ти пута рекао да промениш овај столњак?
Као, имају још један и то чист, само нису стигли да га ставе. Откуда
им у овој планини изнад Карловца, одакле је Миланова батерија тукла
усташе, доле око града?
- Сад ће војник да вам испече кестење – рече Милан. Да сте дошли
јуче било би боље, пекли смо прасе.
Ко зна, можда и јесу.
На шљиви, поред шатора, стоји порука: „Забрањено пуцање”. Због чега?
- Ми смо артиљерци, код нас нема пуцања. Ми гађамо.
Капетан Вујановић ословљава потпоручника Ванча Кировског из
своје батерије са - „друже мајоре”. Има објашњење:
- Ванчо и момци испалили су на усташе 746 граната. Пре рата, мајор
оде у пензију а не испали ни пола.

Поздрав девојци
У батерији капетана Вујановића војску служи и Ерџан Крдовски (20)
из Приштине. Замолио је:
- Могу ли преко вашег листа да поздравим некога?
- Кога?

200
- Своју девојку у Приштини, Маргарету Мејзиноли.
- Можда се, у међувремену, удала?
- Ма какви, сигурно није, могу ли да поздравим и тројицу својих
другова доле? Зову се Ватон, Тритон и Гзим.
Ево, може.

Јојина молба
Код Богдана Ерцеговца, у команду ТО Петриње, ушао је борац, срно-
мањаст човек, око 45 лета. Тражи:
- Могу ли да одем до њих, само извиђање и ништа друго?
- Не може – одсече Богдан.
- Не бој се, знам куда да идем.
Наваљује човек.
- Немој ићи, што да ризикујеш главу. Неког другог дана.
Овај се ћутке повуче, изађе, а Богдан нам приповеда.
- Он је Никола Кљајић Јоја из Петриње, заменик командира у једној
чети, веома храбар. Моли ме да га пустим да оде до усташких положаја, у
извиђање. Нисам му дозволио јер је у стању свашта да учини. Усташе су
му пре 20 дана убиле сина.

Коњанички стожерни наредник


У полицијској станици ослобођене Костајнице гомила се архива о
усташким злоделима из овог, али и прошлог рата. Хрвати у овом месту
нису чак ни скривали да су 1941 – 45 били у трупама Анта Павелића, него
су чак пажљиво чували папире о томе, верујући да ће опет доћи њихово
време, доба ендехазије и зликовачког покоља Срба.
Тако је, тек ових дана, пронађена сасвим добро очувана документа-
ција о неком Николи Томићу, Хрвату из Костајнице, који је за оног рата био
дочастник код поглавника Анта.
На омоту веће хрпе Томићевог досијеа из прошле војне стоје печати,
а на једном пише: „Независна држава Хрватска, Министарство домобран-
ства, надзорничтво коњаништва”. А у другом: „Стожер позадинског скупа
првог коњаничког склопа”.
Сачувана је и молба дотичног усташе Томића, написана 1943. године
и упућена стожеру. Он за себе пише да је „дјелатни коњанични стожерни
наредник Господарског уреда Првог коњаничког склопа” и овако тражи
прилику за унапређење:

201
„Молим моје предпостављенике да ме се прими у тјечај за дјелатне
заставнике помоћног столише опскрбничке гране јер за тјечај испуњавам
све увјете”...
Вјера: „римокатоличка, Хрват”. Унијат, можда није стопосто, али јесте.

Сумњиво лице
Борци на Банији запленили су летос од хрватских муповаца нове
токи – воки апарате, толико јаке да се, рецимо, без проблема чује шта
разговарају двојица полицајаца на Јелачића плацу у Загребу. Ти уређаји,
ево, прилика су да се провери колико је фоторепортер београдске „Експрес
политике”, Раде Бошњак, сумњив тип за усташе.
Из полицијске станице на Банији, млад и упућен српски милиционер
зове токи – вокијем усташку постају у Сиску и измишља причу:
- Овдје патрола 632 у Сиску, зауставио сам лице које има особну карту
на име Радосав Уроша Бошњак, из Београда је. Шта да му радим?
Онај усташа из постаје каже: „Сачекај”. И, вероватно, у документацији
тражи да ли је Бошњак претња за хрватски поредак. Јавља се после два
минута, вели: „Таквог немамо у евиденцији”.
Банијац с ове стране везе додаје, а Бошњак седи поред њега и слуша:
- Овај Бошњак је, изгледа, фоторепортер „Експрес политике” из
Београда.
Хрватска постаја у Сиску сместа одговара:
- Обавезно га задржи. Сад ти шаљем још једну патролу.
Мало смеха, али боже не дај да је било стварно.

Ипак усташе
Ранијих месеци и дана, официри ЈНА поприлично су се разликовали
по томе којим именом називају оне који су напали војску и Србе. Неки од
официра говорили су да се ратује против „непријатеља”, други су користили
израз „хрватске формације”.
Данас, међутим, скоро сви официри ЈНА употребљавају реч – усташе.
Тако је било и прошле седмице, на конференцији за новинаре у Глини кад
су пуковници, Радослав Митровић и Славе Стојановски, Туђманове трупе
једноставно назвали усташама.
Пуковнику Митровићу, додуше, било је лако да се одлучи. Јер, на
преговорима о прекиду ватре недавно одржаним у Сиску, прекопута њега,
испред усташког заповедништва Сисак, седео је саговорник са словом „U”,
и на капи и на блузи.”

202
►► 26. Београд, 25. новембар 1991.
Кад је српска војска 18. новембра 1991. ослободила Вуковар, на Банији
и Кордуну све се утишало: ни славља ни суза, свак се својим јадом забри-
нуо, требало је прегурати зиму. У ратовима на Балкану никад се није знало
шта је пораз а шта победа, и колико трају. Остали смо још десетину дана,
вратили наоружање територијалној одбрани Баније па полако, за Београд.
Свратио сам најпре у драгстор у Нушићевој, још за студентских дана
волео сам да ту увече купим дугачки француски хлеб, саламу није важно
коју и парче доброг сира, увијеног у станиол, „рокфор” или „горгонзола”, али
нису били скупи. На ратишту нисам пио, ни капи, јер је то најбржи пут да
се погине, а сад са, у кесу ставио два „туборга”, платио и кренуо Косовском
стотинак метара, до хотела „Унион”.
Тешко сам узимао храну, мрву по мрву, не иде. Решио сам да пре-
спавам ту, напишем још један текст на Николићевој машини, то однесем
сутра у редакцију, па седнем у аутобус и вратим се у Трбушане. Текст је
тужна заједница о чемерним судбинама две породице са Баније, донео
сам податке у бележници, ставио наслов „Стегни срце”, и кренуо да нижем
редове у удобној хотелској соби, у центру Београда...
„Банија - У малој штапској кухињи, Мира Бишкуповић (20), с револве-
ром за појасом, скувала је и послужила кафу па полако, без сувишних речи,
одговорила откуда она ту: 'Усташе су нам убиле и тату и маму и зато смо
брат и ја дошли овде, у јединицу'.
Ратна срећа прошла је мимо ње и брата Милана (22) али су нам, тврда
срца, описали страдање своје породице. Прво, Мира:
- Ми смо из села Бестрме, ту близу, а тата је радио у железари у Сиску,
све до шестог месеца. Онда му је постало јасно шта се Србима спрема, па
није више ишао тамо. Усташе су га убиле 22.8. у селу, на стражи.
После погибије главе породице, Драгана Бишкуповића (42), Мира,
Милан и мајка Љубица (39) оставили су кућу и прешли у оближње село
Кладаре. Брзо су, међутим, брат и сестра остали сами.
- Мама је погинула у Кладарама, 6. октобра, кад су усташе гађале
минама. Две су пале на раздаљини од само 10 метара, баш на месту где је
била мама, и она је остала да лежи.
Територијалци Баније, после тога, Миру су примили у штаб за
домаћицу, а Милан је пушкар у истој јединици у селу Градуси, неколико
километара од Сиска. И они који су им сад најближи, исто су под оружјем.
- Ујак је такође на положају, а двојица браће од ујака била су на Вуко-
вару – прича Милан. Морамо да победимо усташко зло, јер нам друкчије
нема живота.

203
Ад се буде дошло на крај рата, шта онда? Мира: 'Не знам. Ја сам
последње време живела у Сиску, у стану, и све су ми ствари остале тамо.
Понела сам само једне фармерке. Волела бих да прво ослободимо Сисак'.
Милан: 'Сад нам је најважније да победимо усташе. После, вратићу се кући
у Бестрму, тамо имам радионицу'.
Сестра и брат, Мира и Милан Бишкуповић, описали су жестоки сусрет
своје породице са ратом и судбином, не пустивши ниједну сузу. За само
неколико ратних месеци, из младости су прешли у зрело животно доба.

Банија, Мира и Милан Бишкуповић на положају


А удовица Ана Добрић (35), скоро читавим путем од Петриње до
Костајнице, држала је влажну марамицу међу шакама бришући, повремено,
сузне образе. Извештачи нашег листа примили су ову жену у аутомобил у
Петрињи, у дану кад је киша састављала небо и земљу.

204
Ана је, вели, кренула за Костајницу, па даље, у Босну, у село Мркодол
код своје сестре. Тамо су јој и кћи Николина (13) и син Ђуро (10), а муж
никола Добрић (40) погинуо је од усташке руке, 21. септембра у борбама
за ослобођење Петриње.
- Можда сте познавали мог Николу – каже жена и из торбе вади једну
стару, заједничку фотографију, ваљда са венчања. Још не могу да верујем
да га више нема.
Док смо стигли до Костајнице, где су нам се путеви разишли, жена је
део по део ипак саставила причу...
- Сад сам била у Петрињи, на кратко, да видим шта нам је са кућом.
Војска је дошла да је застакли, и за то им хвала. Да није било војске и пуков-
ника Тарбука, у Петрињи би можда још биле усташе...
...Никола је радио у Сиску, у железари, а ја код куће, шила сам нешто.
Мој муж био је вредан човек, знао је шта нам усташе спремају, а толико је
веровао да ћемо победити...
...Никола је из Пољана код Топуског, а ја из Дубице. Моји, отац и мати,
ово су једном већ преживели у прошлом рату, у Јасеновцу и Градишки. Они
живе у Дубици, а кад је овог пута почело тата је рекао да неће никуда да
бежи. Вели, нека га усташе и убију, али да бежи неће. И, остали су живи...
... Николину и Ђура, још у седмом месецу одвела сам сестри у Босну,
и ја сам с њима тамо. Не гладујемо...
...Ми смо као породица само радили и није нас занимала политика
док није дошао Туђман. Онда се све окренуло. Николина дође из школе и
пита: 'Мама, шта смо ми, Срби или Хрвати?' Деца нису знала, у кући нико
о томе није говорио. Сад сам им рекла да су Срби и да то морају за навек
да упамте...
...Шта ћу сад? Ни сама не знам. Ваљда ћемо се вратити у Петрињу,
кад се све смири. Запамтила сам шта ми је рекао потпуковник Мудринић
из касарне у Петрињи: у једну руку стегни срце а у другу децу, и настави
да живиш...”

►► 27. Трбушани, 29. новембар 1991.


У Трбушане опет дођох, жељан завичајног села и укућана, саставио
сам дан на размеђу новембра и децембра и тек што сам ступио у канцела-
рији у Чачку, јави се телефон. Уреднички, из Београда.
- Имамо неки проблем, доле у Пећи. Хрватска и друге стране телеви-
зије објављују да је српска полиција убила неког човека пролетос, па пси
донели делове тела у село, а ови из истраге кажу да то била нека љубавна
афера, да су га убили његови. Иди, заврши то па се после одмори.

205
Сишао сам са воза у Пећи и, без много поуздања, пошао да тражим
неко зрно за извештај о тајанственом убиству. Иако наши животи често
иду наопаким смером, некад се догоди да не буде све тако ружно. До сам
реч, и увек ћу је држати, да никад не обелоданим ко ми је дао документ
и објашњење о невероватној приповести на основу чега сам, заједно са
Радом Негојевићем, за „Експрес” послао рубрику под насловом „Ромео у
лонцу”. Данас не знам ко је од нас двојице дао тај наслов, било ко да је нека
му је алал. Поседео сам у хотелу „Метохија”, уз овчетину и нешто вина и,
полазећи на конак без велике наде добио неколико реченица. Да је покој-
ник био момак од 30 лета, уживео се у улогу сеоског певца који намирује
удовице и остале пошто код Шиптара распуштеница у то добе не бејаше,
и да се виђао са својом рођаком, удатом, са четворо деце. Још ми казаше
да је и у полицији било проблема око тога јер су наводно сви осумњичени
саслушани на полиграфу те да је неки техничар, Шиптар, нетачно превео
одговоре српским инспекторима. Елем, добио сам те вечери папир који
чувам и сада прекуцавам. Носи ознаку КУ. бр. 812/91 и, обележен је као
допуна кривичне пријаве СУП – а Пећ од 28.11.1991. и ту се за убиство
сумњиче Алија Никћи (1923) и Ујкан (Алије) Никћи (1952), а за прикривање
Ујканова жена Шухрета Демај (1961), рођак Алијин Мустафа Никћи (1964)
и Шухретин девер Хисен Никћи (1965), сви из Великог Штупеља, СО Пећ.
У тој пријави стоји...
„Постоји основана сумња да су убиство извршили Алија Никћи и његов
син Ујкан на тај начин што су у петак, 22. марта 1991. године у времену од
9.00 до 10.00 сати прво Алија својом секиром у свом дворишту задао уда-
рац Реџу Никћију у пределу главе, а затим је његов син Ујкан отео секиру
од оца и ударцем обема рукама оштрицом задао ударац Реџу Никћију у
пределу главе, да би Алија поново узео секиру из руку свог сина и такође
оштрицом задао ударац Реџу Никћију, и тако га на лицу места усмртили.
Провером је утврђено да је супруга Ујкана Никћија 22.3.1991. имала
однос са Реџом Никћијем, кад је у том тренутку у кућу са секиром ушао
Алија Никћи и задао му ударац у пределу главе, задњег – потиљачног дела,
а затим је с обзиром на конструкцију тела Реџа Никћија исти почео да
бежи да би из друге собе изашао Шухретин муж а син Алије Никћија, Ујкан
Никћи, сустигао Реџа и секиром коју је отео од оца ударио Реџа у предело
вратног дела главе, да би потом Алија поново узео секиру од сина и још
једном ударио Реџа, који је том приликом издахнуо.
Даљом провером је утврђено да су Ујкан, Алија и Хисен Никћи преба-
цили леш Реџов у приколицу трактора, власништво Хисена Никћија, а том
приликом им се прикључио и Мустафа Никћи, те су заједно вилама ђубре
бацили на приколицу трактора преко леша покојног Реџа.

206
Проверама је утврђено да се том приликом Ујкан Никћи вратио
кући док је Хисен управљао трактором а Алија седео поред њега, док је
Мустафа ишао иза трактора са приколицом. Овом приликом, трактор са
приколицом и лешом преко којег је натоварено ђубре, одвезли су на место
звано Бањиште, које се налази између Алијине парцеле – ливаде и сеоске
утрине, где су то истоварили.
Након седам дана, Ујкан, Хисен и Алија су леш извадили из ђубрета
и љесама пребацили и оставили на месту званом Кодра Бура (Брдо Људи),
где је пронађен 29.4.1991.
На околности извршења овог кривичног дела, обављени су информа-
тивни разговори са Алијом и Ујканом Никћијем као извршиоцима, о чему
су узете изјаве на записник дана 28.11.1991., које чине саставни део овог
извештаја и исте се у прилогу достављају.
Прилог: изјава на записник од Алије Никћија и Ујкана Никћија.
Постоји основана сумња да су кривично дело прикривања извршили
Шухрета Демај, Мустафа Никћи и Хисен Никћи. Провером је утврђено да је
Шухрета Демај дана 22.03.1991. имала сексуални однос са Реџом Никћијем
у моменту када је наишао њен свекар Алија, о чему су узете изјаве на
записник. Хисен Никћи није пронађен”.
Али, следи још једна допуна, појави се однекуда Хисен...
„Дана 02.12.1991. у 12 часова по позиву приступи Хисен Никћи, од
оца Алије и Мајке Хајрије, рођене Љајићи, рођене 26.07.1965 у селу Велики
Штупељ, СО Пећ, следи ЈМБГ, са сталним местом пребивалишта у Великом
Штупељу, војну обавезу регулисао, неожењен, па пошто би упитан на окол-
ности убиства Никћи Реџа из В. Штупеља, на дан 22.03. 1991. у Великом
Штупељу, даде следећу изјаву:
Већ дуже година мој брат Ујкан, звни 'Ука', поред тога што је рођак са
Никћи Реџом, удружио се са њиме и били су као браћа. Даноноћно су били
заједно, нарочито последње две године. Уколико није био Реџо код Уке,
Ука је био код њега и обрнуто, али је са њима у друштву била и Укина жена
Шухрета. Све го негде до јануара ове године, ми ништа нисмо сумњали да
има нешто између Реџа и Шухрете, али је народ почео да прича да се Реџо и
Шухрета састају, да између њих има нешто више сем рођаштва и дружења,
па је мој отац Алија негде око три недеље пре него што је Реџо убијен рекао
Реџу, пошто је приметио нешто сумњиво између Реџа и Шухрете: 'Немој
да ми долазиш и газиш на моје имање, иначе ћу те искасапити секиром'.
Како је знам, и мој брат Ука је упозорио Бајрама, брата Реџовог, да се
по селу причају чудне приче, између Реџа и Шухрете.
Пошто опомене нису помагале за Реџа, не знам тачно али мислим
да су се Ука, Алија и Шухрета договорили да убију Реџа, па је остављен

207
да Шухрета намами Реџа, те је тако на дан 22.03.1991. између 9.00 и 9.30
часова, отприлике, дошао Реџо и ушао у кућу код мог брата Уке. Претходно
се мој отац Алија сакрио у кући код Уке, под једну јорганску навлаку, а Ука
је био у другој соби. Када је Реџо легао преко Шухрете и када су почели са
сексуалним односом мој отац Алија се извуко из чаршафа и са секиром коју
је већ био припремио, ударио је Реџа у потиљак. Након овога излетео је из
собе и мој брат Ука и докусурили су Реџа некон чега је Реџов леш транжи-
ран на ситне комаде, савијен у парчиће димија и других крпа а након тога
у једним куљама, то је врста димија, умотали су леш и однели га до так-
тора. После тога смо ја, Муста, Ука и Алија набацали ђубрета преко леша,
негде око пола трактора и одвезли ђубре и леш до места званог Бањиште.
Ту су бацили ђубре и леш на једну гомилу. Након тога, Реџа су сакрили у
лишће у једну шуму, мој отац Алија и Ука. Како сам ја чуо, после неколико
дана леш су Алија и Ука донели у Укину кућу и скували га у једној канти
од поцинкованог лима. Шта су са месом радили после кувања ја не знам а
кости и лобању су са делом кичме Алија и Ука однели на 'Кодра бурав', а
највероватније су њих двојица и одећу покојног Реџа однели и тамо бацили.
Као што се зна, делови леша су пронађени од ваше стране и стране
грађана а нас су неколико пута приводили. Међутим, ми смо се договорили
да не признамо ни по коју цену, а када смо већ по други пут довођени овде
мислили смо да ћете нас оставити на миру и да ћете кренути у другом
правцу, али се истина не може сакрити и ево ја ову изјаву дајем на диктату
на свом матерњем језику, која је откуцана на српском језику и након тога
ми је преведена, коју сам ја разумео и у њој су све моје речи како сам ја
изјавио, и коју својеручно потписујем.
Доле: изјаву дао Хисен Никћи, изјаву узео Хамдија Мусић, записничар
Гордана Мартиновић.”

►► 28. Трбушани, 22. фебруар 1992.


Враћајући се шинобусом из Пећи утувио сам, лаковерно, да ће живот,
чим седнем у пословни за Лапово, кренути благородном стазом. Ништа од
тога. Више се не уздам у своја пророчанства, јер су српски род брзо огрнуле
нове несреће и ратови.
Из редакције су већ крајем фебруара 1992. заповедили да из Чачка
путујем у Титоград, и отуда извештавам са референдума у независности
Црне Горе. Од Чачка до Пожеге шинобусом било је песма, одатле до главног
града Црне Горе мука једна. Београдски воз био је препун. Могло се поседети
мало у ходнику на грејачима, али сваког трена неко пролази па се мора
устати, и тако сатима. Па локомотива стоји стотинак минута у Бијелом
Пољу, ко зна зашто. Али, било је нечег орхарбрујућег у том путешествију.

208
Препун воз Црногораца који су из српске престонице путовали у своју
матицу да би гласали, дакле оних који немају аутомобил или новца за
гориво, наговештавао је да смо један народ, сложан и братски и да ће тако
остати на многаја љета.
Заноћио сам у „Црној Гори”, уздајући се у процену да неће бити
већих невоља на сутрашњем референдуму. Али, јутром, ипак одлучим
да са колегиницом Васком одем до Цетиња, јер се данима уочи говорило
да тамошњи либерали, где су иначе столовали, нису склони да заокруже
поврдно на једино референдумско питање: „Да ли сте за то да Црна Гора
као суверена република настави живјети у заједничкој држави Југославији
потпуно равноправно с другим републикама које то желе?”
Колегиница каже: „Наћи ћу ја неки сигуран превоз”. И збиља је био
сигуран: тадашњи министар унутрашњих послова Црне Горе, Павле Була-
товић, одобрио је добар ауто и возача који је био службеник Министарства.
Банули смо рано, одмах после отварања места за изјашњавање и у самом
граду, негдашњем седишту црногорских династија, осим хладног пријема
не беше других белаја. Мада сам на једној од зграда које су вероватно
припадале градској управи, уочио огромну поруку, масном црном бојом:
„Никад више 1918”. То је била порука оних који се ни после три четврти
века нису помирили са одлуком Велике народне скупштине у Подгорици
да се са трона збаце Петровићи – Његоши и Црна Гора присаједини Србији.
Ни возачу, стаситом домороцу, не беше право ни то што је неко ноћу
исписао, ни то што смо уочили. Враћамо се у Титоград и он рече, без могућ-
ности да му се супротставим: „Идемо код мене, да се почастимо”. Стиго-
смо, тако у Голубовце, пред велику кућу али недовршену, види се да наш
домаћин још тавори. Ступисмо у дневну собу, поздрависмо са домаћицом
и она је, на заповест главе куће, на сто поставила све најбоље што имају,
пршут, сир, лозу и остало, као да им је у кућу дошло десеторо а не двоје.
На крају референдума, у дубокој ноћи, извештавали смо редакцију:
излазнст је била око 66 одсто, за је гласало 95,96, против 3.05, а Албанци
нису гласали никако.
Ускоро је овде, почетком априла, уследио нови референдум, којим је
Титоград преименован у старинску Подгорицу, а 27. априла Србија и Црна
Гора образовале су Савезну Републику Југославију.
Маја 21, године 2006. на новом референдуму Црна Гора прогласила
је независност и то је, за сада, крај једне братске заједнице народа који
има исто корење, верује у подједнаке свеце и говори истоветним језиком.
Враћајући се 2. марта 1992. возом из Подгорице у Пожегу, такође препу-
ним, веровао сам да ће та заједница трајати вечно или бар дуго, али наши
животи препуни су заблуда.

209
►► 29. Титоград, 1. март 1992.
Истог дана кад је одржан референдум у Црној Гори, дакле 1. марта
1992. плануле су пушке у Босни и Херцеговини и тамо је букнуо још један
рат на територији СФРЈ. Савезни комитет за прикупљање података о
извршеним злочинима против човечности и међународног права током
1996. затражио је од Окружног суда у Чачку да овде, у својству сведока,
буде саслушан свештеник Јoван Гардовић (33), који живи и службује у селу
Бресници, у чачанском атару. Он је Браниславу Станићу, истражном судији,
дао исказ из којег се, речима очевица, разазнаје како је једна српска свадба
икоришћена за почетак рата у БиХ.
Јован Гардовић је у изјави, коју сам редакцији пренео 4. септембра
1996, навео:
„Мој отац Никола рођен је 1937. године и сви његови преци као и моја
мајка Јелена и сви њени преци рођени су и живели у БиХ. Имам рођену
браћу Милана, Драгана, Арсенија и сестру Наду, и сви смо рођени у Сарајеву.
До почетка рата, односно до маја 1992, родитељи су са Миланом живели
у њиховом стану, ја и моја супруга Светлана са двоје деце у нашем стану,
такође у Сарајеву. Сестра је удата за Раденка Мировића и уз њега, с петоро
деце, живела је у селу Церовица код Добоја, где је он радио као свештеник.
Отац ми је био запослен као ковач и бравар у предузећу „Васо Мискин
– Црни” у склопу предузећа „Енергоинвест”, мајка је била инвалидски
пензионер, а ја сам као свештеник радио у Цркви Светог Преображења у
Новом Сарајеву. Драган је радио у ГРАС – у, док је Арсеније студирао Тео-
лошки факултет.
Милан се 1. марта 1992. женио Дијаном Тамбур, такође Српкињом
из Сарајева. Тог дана пре подне, сви смо се са званицама сакупили у стану
мојих родитеља где је живео и Милан, па смо одатле колима отишли код
Дијане и њених где су се окупили њихови рођаци и званице, те нас је било
укупно око стотину.
Затим смо отишли у Цркву Светог Преображења, где је у 14 сати
обављено венчање Милана и Дијане. Од Цркве сви смо, у око 30 путничких
возила, пошли према старој Цркви на Башчаршији, у чијој сали је требало
да буде настављена свадба са сватовским ручком. Ово због тога што Црква
Светог Преображења није имала одговарајућу салу, а ова на Башчаршији
могла је да прими све нас. Раздаљина између те две цркве је око седам
километара.
У првим колима, на челу колоне, био је мој брат Драган, који је по
српском обичају носио српску заставу, као барјактар. Са 'ладом самаром' ја
сам био трећи или четврти у колони, возио сам младенце, супругу Светлану

210
и једног од кумова. У 'реноу 4' којим је управљао свештеник из Сарајева
Лазар Васиљевић, били су моји родитељи и Лазарева супруга Радмила.
Код саме Цркве на Башчаршији могу да се паркирају тек три – четири
возила, па смо се договорили да ту кола оставим ја, затим наш рођак Благоје
Андрић који је у 'голфу' возио кума и супругу, и било је места за још једна
кола, али се не сећам ко је био у њима. Сва остала возила, и она у којима
су били моји родитељи, браћа, зет и сестра, заустављена су на паркингу
удаљеном око сто до две стотине метара од Цркве на Башчаршији. Наша
троја кола зауставили смо код Цркве и чекали да са паркинга дођу остали.
У моменту кад сам код Цркве завршавао са паркирањем свог аута, са
оног паркинга где су били остали дотрчала је моја рођака Милка Гардовић,
и само ми рекла да су тамо дошли неки са 'голфом' и намером да отму и
спале нашу сватовску заставу. Одмах сам потрчао према паркингу и видео
како стриц Милош, зет Раденко и још један човек из сватова, у санитетски
возило уносе повређеног и вероватно већ мртвог мог оца Николу.
Тим санитетским возилом одвежен је у градску болницу 'Кошево' а
заједно са њим и зет Раденко, који је хицем из ватреног оружја био погођен
у ногу. Ту, у близини, видео сам и бели 'голф' сарајевске регистрације са
широм отвореним предњим вратима, на два места на паркингу трагове
крви и неколико чаура, четири или пет.
Из казивања моје браће Драгана и Арсенија и осталих сватова, сазнао
сам да су из белог 'голфа' изашла тројица, од којих су двојица сигурно
држала пиштоље, и да је један од њих кренуо према Драгану да му отме
заставу, али му мој брат то није дозволио. Тада су почели да им прилазе
мој отац Никола и зет Раденко, али су двојица нападача почели да пуцају,
један у оца, други у зета. Два хица испалили су и пре тога, чим су изашли
из кола да би отели заставу.
Сва тројица су одмах, после пуцњаве, трчећи побегла са пиштољима,
и нико од нас тада није знао њихов идентитет нити било какав податак.
Остао сам на лицу места где су најпре дошла двојици милиционера, један
муслиман други Србин, по презимену Јањић. Затим је на лице места стигло
још око 10 до 15 људи, сви у маскирним униформама и наоружани. Мис-
лим да су сви били муслимани и припадници 'зелених беретки', јер је тог
дана био други дан одржавања муслиманског референдума о проглашењу
независности БиХ.
Један од оних у маскирним униформама рукама је, насилнички, раз-
гртао присутне и газио по траговима крви у чаурама. Интервеснисао сам,
рекавши му: 'Стани, човече, немој да газиш по траговима'. Он ми је на то
одговорио: 'Мајку вам јебем српску, све вас треба побити', па је репетирао
аутоматску пушку и цев уперио у мене. Она двојица милиционера почели

211
су да ме смирују иако за то није било никакве потребе, док су преостали
у маскирним униформама смиривали њега. Удаљавајући се и претећи
прстом, рекао ми је: 'Све ћемо вас побити'. Тек касније дознао сам да се
презива Швракић, мислим да је Сенад, а да су и он и његов отац били на
високим положајима у 'зеленим береткама'.
У том се из болнице 'Кошево' вратио зет Раденко, и рекао да ми је
отац мртав. Касније сам, од медицинског особља и из података са обдук-
ције, сазнао да је Никола погођен хицем из 'дуге деветке' у леђа и да се
зрно задржало у његовом срцу, док је Раденко био погођен у ногу зрном
калибра 7,62 мм.
Из обавештења добијених од МУП -а Сарајево у коме су у то време
били углавном муслимани, али и из других извора, накнадно сам сазнао
да су од оне тројице идентификована двојица: Рамиз Делалић звани Ћело,
и Суад Шабовић, оба муслимани, стим што је Делалић из Прибоја на Лиму,
а Шабовић из Зворника. Ни на који начин нисам сазнао идентитет трећег,
мада су постојале различите информације, да је то неки Швракић, па неки
Хрват Игор Додик...
Колико је мени познато, тај догађај је био први озбиљнији инцидент
између Срба и Муслимана у Сарајеву, а убиство мог оца је било прво убиство.
Имајући у виду све околности тог догађаја, а посебно то што је возило хитне
помоћи у врло кратком року стигло на место убиства, као и нека каснија
искуства – случај пијаце 'Маркале' кад је у кратком року стигла екипа тв
сниматеља – закључујем да је и убиство мог оца Николе било унапред
изрежирано од стране муслимана. То је био и почетак грађанског рата
муслимана и Срба. Већ сам навео да смо ја, мој брат Арсеније и зет Раденко
свештеници, али не бих могао поуздано да се изјасним да ли је то посебно
мотивисало муслимане да пуцају на наше сватове.
Након тога позиван сам код истражног судије у Сарајеву, од кога сам
добио информацију да се води истрага против Рамиза Делалића, Суада
Шабовића и трећег, НН извршиоца. Од тада па до данас нити ја нити моји
сродници нисмо више позивани нити добили икакву одлуку суда, па ми
није познато да ли су извршиоци осуђени. Убеђен сам да нису.
Очевици овог догађаја били су мој брат Драган који сада живи у
Зворнику, други брат Арсеније који се налази у Штокхолму у Шведској, где
ради као свештеник, и зет Раденко Мировић, који сада живи у Зворнику
и такође ради као свештеник. Колико ми је познато, Раденко је у суду у
Зворнику дао изјаву око овог догађаја. Арсеније је, пре одласка у Шведску,
живео у Новом Саду, знам да је добијао позив од суда и контактирао са
неким службеним лицем, али не знам да ли је дао изјаву.

212
Пошто је Никола био убијен, у Сарајеву је ноћу између 1. и 2. марта
почело постављање барикада. Муслимани су их постављали у деловима
града где су били у већини, Срби такође на својим већинским подручјима.
После тога било је и покушаја рушења барикада и пуцњаве. Од тада, па до
краја марта 1992, у Сарајеву је било релативно мирно, а од ноћи између 4. и
5. априла почеле су оружане борбе између српских и муслиманских снага.
Са супругом и децом живео сам у Сарајеву до 22. маја 1992, без већих
проблема, а тада сам избегао на српску територију БиХ. Одатле сам у току
1993. дошао у СРЈ, у Бресницу код Чачка, где радим као свештеник. Крајем
маја 1992. моја мајка и брат Драган из Сарајева су избегли на српску терито-
рију, и сада живе у Зворнику. Брат Арсеније је, истог дана кад и ја, напустио
Сарајево а затим и СРЈ, па је сада у Шведској. Крајем 1992. и брат Милан је
са Дијаном избегао из Сарајева на српску територију а затим у Шведску,
где такође у Штокхолму ради као свештеник. До краја 1992. сестра Нада
и зет Раденко су из села Церовице избегли на српску територију, па сада
живе у Зворнику.”
То је приповест Јована Гардовића о прошлим данима и бившем ста-
ништу. И сведочанство да рат у БиХ није био само помама узвионулих душа,
него лудило у којем је постојао итекакав ред. Они који су га изазвали до
појединости су испланирали где, кад и на који начин треба да падне прва
глава. И, обавезно да буде српска.

►► 30. Чачак, касније.


Најлепше странице српске историје исписане су подвизима Милунке
Савић и Надежде Петровић, велике српске сликарке. Том славном низу
припада и име медицинске сестре из Обрве код Краљева, Олге Николић.
Пожртвована мајка и одана супруга која мирно живи у кругу своје
породице, посвећена послу и неоптерећена животним проблемима, појавила
се на славонском ратишту, 8. јула 1991. године, као добровољац Српског
четничког покрета. Ношена оданошћу свом народу корачала је кроз многе
тешке дане и пределе – Силаш, Тењу, Ердут, Трново, Банију, 1991, 1992, 1993,
1994, 1995, време и невреме, борбе, јауке, време смрти.
Са српском војском, са борцима Српске добровољачке гарде, Олга
Николић прошла је кроз најтеже ратне сукобе, гледајући лешеве на бој-
ним пољима, док јауци рањеника, често умирућих, стварају бол у души.
Али, Хипократова заклетва зрачила је сваког тренутка у поступцима ове
медицинске сестре, док је топлином речи и нежним додиром храбрила
људе, враћала им веру у живот, па чак и кад је као стручњак била свесна
близине смрти. Храбра Српкиња је за свој пут имала потпуно раузмевање
супруга, лекара, и двојице синова који су остали у Краљеву.

213
Олга Николић (Јовановић) рођена је 14. јануара 1946. године у Обрви,
као друга ћерка у мајке Косане и оца Радивоја Јовановића Шуловца, сеоског
колара. У Обрви је завршила четворогодишњу школу, више разреде осмо-
годишње у суседним Лађевцима, средњу медицинску у Краљеву. Од 1964.
до 1975. године радила је у амбуланти у селу Лађевцима, одатле прешла у
Дом здравља у Краљеву, где је пензионисана 1998. године. Од 1996. године
волонтирала је као активиста у Комесаријату за избеглице у Краљеву. После
краће болести, умрла је 17. децембра 2005. године у Београду и сахрањена
три дана касније на месном гробљу у Обрви.
Олга Николић је, по доласку на ратиште 1991. године, радила у
амбулантама Територијалне одбране у Силашу, Трпињи и Тењи. На том
ратишту остала је непрестано до 31. децембра 1991. године, с тим што је од
септембра те године распоређена у јединице Српске добровољачке гарде у
Ердуту, којима је командовао Жељко Ражнатовић Аркан. Као добровољац
остала је у СДГ све до гашења Гарде, 1996. године. У Трнову код Сарајева, 3.
јула 1995. године рањена је у ногу, гелером који никад није извађен.
За изузетне заслуге на ратиштима, у одбрани Србије и српства, и у
хуманитарном раду, Олга Николић одликована је Орденом светога Саве
другог степена, највишим одликовањем које постоји у Српској православ-
ној цркви, и медаљом Милоша Обилића, највишим одликовањем Српске
добровољачке гарде.
Од њених докумената, сећања и приповести саставио сам посебну
ратну хонику, објављену у књизи „Олга Николић” (2008), у издању Српског
четничког покрета из Београда и финансијску подршку Министарства за рад
и социјалну политику Републике Србије. Следе три приче из те повеснице...

►► 31. Залазје код Сребренице, 2. јул 1992.


Прст судбине бацио је Илију Микића у Залазје. Ту се обрео први пут
у веку а ни сам не зна где је тачно, близу су Братунац, Сребреница и рудник
Сасе. Већ је прошао Плитвице, насеље Борово и славонска ратишта, и чим
је почео рат у Босни, у априлу, јавио се у добровољце. Нејака је била молба
посестриме Олге да остане код куће и избегне окршаје иза Дрине.
- Не могу да седим док ово траје – казао је кратко.
Није морао ни толико јер су обоје знали да је у мислима већ тамо. У
тешкој планини орио се повик непријатеља који није баш добро разумео,
мислио је да вичу „алам – салам”, али му је и без тога било јасно да се
намерио на тежак бој.
Гласови су били све јачи, ближило се подне и напад у ово доба дана,
очигледно јак, није слутио на добро. Пушкомитраљезац поред њега само
је клонуо, без гласа, погођен снајперским зрном однекуда из букове шуме

214
и Илија је, погнут у рову, на 25 метара испред себе наслућивао сенке напа-
дача. Чуо је некога да каже – „Хватај их живе”.
Више није било времена за велике планове већ је скочио из рова
и дограбио митраљез, рачунајући да се с оружјем врати у заклон и онда
потражи неко боље место. Да се у ров бацио наглавце, само би се угрувао
али је, ко зна због чега, ускочио усправљен, остављајући незаштићена
прса. Осетио је оштар бол око појаса, као да му неко кида месо. Рафал га је
пресекао али је сачувао свест и лежећи покушао да прати шта ће даље да
се одигра. Скинуо је кашикару са алке на левој страни груди, видео тројицу
војника изнад себе и, док се спремао да ишчупа осигурач бомбе, разумео
је шта један придошлица вели:
- Не, чича.
Добровољци из његове јединице однели су га иза букве, чврсто утегли
широким завојем, док су се свици разигравали пред његовим очима. Борци
су хтели да му узму пушку и остале бомбе.
- То не, тек кад отабачим радите шта хоћете.
До рудника су могли само пешице а он их је молио, док су га водили
међу собом, да седну накратко. „Учио си нас да нема седења” – одбрусили
су и стигавши до рудокопа сместили су га у „ладу”. На путу ка Братунцу,
у једном муслиманском селу, ауто је остао без горива, али рањеник није
био без наде.
- Како је добро што јуче ништа нисмо јели – храбио је себе и свој пра-
зан стомак, у коме је био само јутарњи чај. На доручку је хлеб и мармеладу
оставио у торбици, за касније.
Наишао је мештанин са култиватором, који је шлепао „ладу” неки
део пута кад је у сусрет, случајно, наишао вод „белих орлова”. Један од њих
препознао је Микића и ободрио га:
- Чича, нећеш умрети и да хоћеш.
То је последње чега се Илија сећао пре него што је утонуо у дубок сан.
Истог поподнева оперисан је у болници у Лозници и послат кући на
опоравак, са изузетно тешким повредама.
- Добро су те закрпили, али мораш у Краљево, на још једну, детаљну
операцију – рекла му је Олга у посети.
Сад је посестрима била поносна на њега. На поштеног зидара из
Силаша, на његову супругу која је, док Илија ратује, примила у Клатичево
код Горњег Милановца деветоро избеглица.
На Микићу је, у краљевачкој болници, изведен изузетно компликован
захват. У себи је благосиљао посестриму, знајући да је све учинила за њега,
и као песма звучале су Олгине речи:

215
- Био си инвалид 60, сад си само 30 одсто.
Али, и толико му је помогло да стане на ноге и као ратни војни инва-
лид 1999. са добровољцима оде на караулу Кошаре, на Проклетијама. Као
да су му били суђени или рат или постеља.
Изнео је, некако, главу из свих бојева. И из потоњег кад је претрпео
мождани удар па је Илију, на молбу Олге Николић и војводе Мирослава
Вуковића, на београдску клинику примио и зацелио др Бранко Ђуровић.
Добровољцу за све ратове жао је што његова сеја не чује да му је престо-
лонаследник, принц Александар Карађорђевић, послао Орден за заслуге
у одбрани отаџбине, обузела га је туга због неиспуњеног аманета да ће
Микићи живети у Хрватској, јер их тамо више нема. Данас га све ране заболе
кад прочита мали одломак из књиге „Планирани хаос” Ибрана Мустафића
о томе како је Насер Орић клао Србе у Залазју:
„Када смо ону екипу заробљених на Залазју из затвора поново повели
према Залазју и када је почело клање, мени је допао Слободан Инић – причао
је Орић. Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао
је у мене и није проговорио ни ријечи. Извадио сам бајонету и директно
га ударио у једно око а затим провртио ножем. Није ни запомагао. Затим
сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да вјерујем да не реагује.
Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, тако да сам га одмах после
тога преклао.”

►► 32. Трново, јуни, јули 1995.


Све је било уништено. Православна црква претворена је у хрпу
камења, куће попаљене, суре, без живота. Трново је до рата било излетиште
Сарајлија, са много поточића, погледом на Трескавицу и блиставом приро-
дом, коју ипак нису могли да сатру. Али куће, то да. Само српске су гореле
у огњу, оставши на голим зидовима, допола покривене, или ни толико.
Дуг ред муслиманских домова био је потпуно сачуван, али су се борци из
Ердута ипак сместили у српску гареж, подложили мокро грање и почели
да се суше. Ближила се реска, скоро хладна ноћ у босанским планинама
на крају јуна, и тек што су војници наместили блузе покрај пламена, гора
је почела да одјекује.
Тај први напад муслимана минобацачима уследио је док се војска
још распремала за бивак и рањена су двојица момака, гелерима. Олга их
је превила, онда су превезени у дом здравља на изласку из Трнова, где су
радила двојица лекара. Али, овде у варошици и у кршу на првој линији,
Краљевчанка је била једина медицинска екипа. Сама, дакле. Имала је
довољно искуства да и без лекара пружи помоћ за први час, тежи случајеви
морали су у дом, још теже превозе из Трнова у Фочу. Терен на првој линији

216
био је несхватиљиво тежак и непроходан, таквим га је учинио општи тво-
рац. Није било говора да се прође носилима, јер је и слободан војник морао
пажљиво бирати где да стане, планирати сваки корак. Тако је деоницу,
од прве линије до првог пута у залеђу, рањеник могао да превали само на
леђима неког здравог.
Олга је своју амбуланту сместила у команду. То је једна очуванија кућа
где је са лековима и материјалом заузела дневни боравак с придруженом
кухињицом. У суседној соби седео је командант јединице, али сестра опет
није могла да разбије тишину око себе, да објасни зашто су из Ердута дошли
баш у Трново, колико ће остати и шта их ту чека. Већ сутрадан понадала
се да ће дознати штогод више, јер су на положај дошла двојица новинара
из Београда, стари познаници са претходних ратишта, Миле Јелесијевић
и Мића Урошевић.
- Оставите ствари ту, спаваћете код мене у амбуланти. Сад ће кафа
– понудила је.
Сели су како би прозборили коју. Читавог дана Олгу је пратило лоше
предосећање. Нервирало ју је то скупљање желуца, ишчекивање шта ће
да се догоди. Мића као да је прочитао њене мисли.
- Ово ми не мирише на добро. Знаш да сам био на многим ратиштима
и прошао без великих страхова, али овде се прибојавам.
План за следећи дан био је да се пред зору, око четири, иде на прву
линију, да пођу и новинари. Олга је накратко скокнула до дворишта у бли-
зини где су била паркирана возила, пошто су управо јавили да је са Пала
послата пошиљка материјала. Вратила се у амбуланту носећи лекове и
почела да пакује све што је потребно понети следећег јутра војницима на
положају, кад је ушао борац и рекао да је тражи командант. Потребно је,
вели, да се утаначи око тог изласка на прву линију. Успут, чула је шта се
догодило напољу...
Одмах поред куће где је смештена команда био је магацин, по природи
ствари момцима занимљив. Војска у борби има две основне разоноде ако се
могу тако назвати, да спава и једе, па се у неком слободном часу сакупљала
на том простору између неколико грађевина, претварајући себе, нехотице,
у небрањену мету.
- Видите ли, бре, да је седам сати. Ајде, разлаз, нико- га нећу да видим
овде – заповедио је дежурни којег је Олга ословљавала једноставно, по
имену, Њего.
Младић беше предузимљив, вредан Босанац, и начас је удаљио људе
из дворишта, слутећи могући белај. Сви су се сместа повукли под неки кров,
сем двојице репортера. Јелесијевић је сео уз једну шупу, са наслаганим

217
метарским дрвима, заједно са магационером, док се Урошевић наслонио
на степенице куће у којој је била команда. Ту су разговарали.
До сумрака, муслимани су насумце отварали минобацачку ватру на
Трново, кад им се прохте, не бирајући време и не хајући за распоред. Али,
између седам и пола осам увече тукли су обавезно, свакога дана. После
тога више не, до јутра.
Зато је Њего очистио авлију.
Олга се донекле уздала у ратну рутину, понету из равне Славоније
и веровање да ће, ако већ мора тако бити, чути звук долазеће гранате и
залећи на време. Није знала да у Трнову, због панораме ових гудура, увек
буде касно кад човек чује злокобни фијук.
Само што се вратила из командантове собе и крочила у амбуланту,
све је експлодирало и све се срушило. Од собе није остало ништа, сем ковит-
лаца дима и прашине, а у потпуној невидици сестра је чула јауке споља.
Похитала је ка вратима и у ходнику, на месту где престаје подна простирка
и почињу плочице, изгубила везу са тлом, срушивши се у гомилу шута и
стакла. Подигла се баш у часу кад су војници уносили репортера Мићу, а
у кући није било погоднијег места од оне собе из које је једва утекла пре
неколико тренутака. Спустили су га на кревет и одмах је уочила две ране
– изгубио је једно око и задобио тешку повреду десне потколенице – али
му је још кроз прашину рекла да ће остати жив, не лажући.
- Срећа је да си сачувао главу, има и страшнијих ствари – казала је,
секући му фармерке како би превила рану на нози.
Намештајући завоје у лому и полутами, тргла се од изненадног бле-
ска, и уплашила. Осврнувши се видела је да Јелесијевић апаратом снима
док она зауставља крв његовом колеги, заусти да му нешто скреше и онда
заћута на време.
„Свако ради свој посао” – рекла је себи.
Чим је превила репортера, однели су га до треће куће иза које су била
спремљена кола за транспорт у Фочу. Скоро истог трена војници су унели
магационера. За њега су све битке биле окончане.
- Боже...Стално је говорио да ће, кад се ово заврши, да се врати у Бео-
град, неће више ратовати него ће се играти са сестрићем...
Имао је само једну, смртоносну повреду, парче метала погодило га
баш у леву слепоочницу. Војници кажу да је седео на месту где је могао да
се заклони, рањен је само ако се помолио иза шупе. Није имао ни зрно среће
која је, у овом хаосу, сачувала Јелесијевића. Миле се сагао да веже пертле
и тако се нехотице уклонио са путање гелеру, који је погодио Урошевића.

218
Унели су и Рилета, али је и он сместа морао у Фочу, остао је без ногу.
Добрица је био погођен тешко, у леђа. Нико не зна зашто се он створио у
домету гелера јер му је, због повреда од детонације дан раније, било наређено
да узима терапију и не устаје из кревета. Олга није могла да верује где је
младић погођен.
- Данас ми је причао како је прошле ноћи сањао да му ја сечем етикету
на мајици, и питао шта то може да значи.
Ево, баш ту га је погодило.
Један мали Крагујевчанин остао је без стопала а Дума, Црногорац
веселе природе, био тешко рањен. Покушавајући да му помогне, извуче га.
И Њего је допао тешких рана, много је крварио. Олга је села у кампањолу
поред Њега, мењајући боце с крвљу док су путовали према Фочи. Свестан
је, каже сестри:
- Пипни ми прсте.
Олга је почела да се зноји, оклева, одуговлачи.
- Сачекај да ти превијем руку, треба ми још газе, пусти сад прсте...
Куповала је време, није смела да му додирне ногу, јер ни сама није
знала да ли он то може да осетити. Још му је пиштољ за пасом и пушка
поред, у возилу. Није било времена да се то негде одложи. Рањени војник
зна често да буде преки суд својој судбини у најтежем часу, кад први пут
помисли да ће остати одузет.
Сестра се плашила тог тренутка истине и рањенику, чијом су главом
струјале опаке мисли, обећавала да ће негде наћи питу.
- Кромпирушу ћу да ти направим, чим дођемо у Фочу. Знаш, као ону...
Тако му је, за још неки часак, одвојила пажњу од црних слутњи. На
положајима у Трнову није претицало хране, све се сводило на конзерве
које Њего, једноставно, није могао да једе. Олга је то уочила и, неколико
дана пре овог напада, упитала благородног момка, тек да чује шта ће рећи:
- Кад би могло, рецимо, да се бира, шта би ти Њего наручио да ти се
спреми?
- Ех, кад би ми матер моја могла направити кормпирушу...
То је већ остварив подухват, помислила је Олга. Сетила се да није
богат онај који има много већ онај коме је потребно мало, те замолила једну
жену у варошици да јој испече питу од кромпира. С тепсијом, колико истог
дана, дошла је пред Њега.
Бејаше га савладала жеља више него глад, одломио је само парченце
и полако сажвакао. Али, од тада је почео да једе, вратио му се апетит.

219
Та њихова прича остала је горе у планини. Сад су улазили санитетом
у Фочу и рањеник се накострешио, тражећи да му сестра додирне ногу.
Није имала куд, криомице је зажмурила и спустила руку на његове прсте.
Благо је повукао ногу, савијајући је у колену и, чак, покушао да се
насмеје, први пут у овом дугом путовању кроз живот, док је сестра ћутке
замишљала како њој са плећа скидају велику стену.
А стварно је осетила, већ неколико пута, да јој се панталоне лепе
за ногу и да отуда повремено долази бол. Није се освртала, није било ни
времена, али је онда намах схватила да то није крв рањеника, већ њена.
Лекар у болници погледао је рану на Олгиној нози, место куда је, данас у
Трнову, ушао гелер већ је почело да се скорева. Очистила је то, повезала,
и одлучила да комад остане у нози да неке боље прилике, или док се сам
јави, помери и крене негде.
Био је 3. јули 1995. За ратнике под заставом отаџбине, само један дан
живота. Какав, страшан. Тада није ни слутила да ће сенке из тог сумрака
дуго путовати за њом, све до часа док и сама није затворила животну луку.
За Олгом се, као повесмо магле, вукла туга што је Риле издахнуо у болници,
што Добрица није преживео и што су она двојица момака првог дана по
доласку у Трново рањена гранатом на којој је писало „Травник 1995.”
- Значи ли то, Њего – питала је по слободи – да они имају нову муни-
цију док ми штедимо стару, стојећи овде у Трнову на послужавнику мус-
лиманима, на извол'те? Зар није довољно што непријатељ у овој врлети
има ного више наоружаних људи, какву још предност да им дамо?
Од Трнова, за Краљевчанком су корачале успомене на Њега коме
су лекари беспрекорно закрпили тешко повређену шаку, на Думу коме је
упркос разореном ткиву сачувана једна нога.
Није знала да ће се, после овог босанског градића, трзати на сваку
експлозију, увек осетивши страх којег дотад није било. И, није могла знати
да ће је ноћима у сну препадати репортер Мића, дозивајући отегнуто –
„Ооолга...” – као са другог света. Пробуђена, одговарала је исто као оног
дана кад је рањен – „Нема проблема, преживећеш” – и није претпостављала
даће га две године доцније видети у Београду, са стакленим оком и упо-
требљивом ногом, поштапалицом.
Крвави дан у Трнову помогао је Олги да се сети откуда она у овом
паклу. Као кроз тешку, непрозирну копрену, непознати глас повео је меди-
цинску сестру ка једној девојчици и једној ноћи у поморавском селу.

►► 33. Кордун, Банија, 5 – 9. август 1995.


Није било велике користи од наредбе да се вози најбрже могуће, јер
су ритам колоне одређивали претоварени камиони и затурени богази,

220
далеко од градова и подаље од
села. Друге ноћи покрета колона
се, ипак, увукла у неко напуштено
месташце, и хиљаду бораца уза-
луд је чекало да се окрепи, јер
више није било хране. Војска је
навирала одасвуд, пристизала
свим путевима у сличним уни-
формама, па је Олга у тмини
тешко разазнавала ко је из њене
јединице. Ипак је уочила момка
по надимку Шумадија док се,
носећи прегршт клипова младог
кукуруза, распитивао за шпорет.
Пронашли су га у једној од
кућа на крају сокака, и обрадо-
вала сe његовом историјском
изгледу, сетивши се детињства.
Имао је надграђену рерну од
обичног лима са безброј наслага
гарежи и, већ трошан, морао се Српски ратници у Босни, 1955.

ложити са свих страна. У кући су живеле две бабе – и тренутно су чиниле


све становништво села – са око стотину коза. Од свог стада одузеле су
крупицу соли, у шаци, и дале Олги, па је сада могла да укува кукуруз и с
војском седне поред лонца.
Курир је у пола два ујутро управо ту затекао сестру, и саопштио да
сиђе у штаб, 300 метара одатле. „Наредио командант”, рече. Није се чула
ватра и у ово доба могао је неко само лакше успут да се повреди, у мраку.
Можда је то? Не, није, схватила је чим је дошла пред кућу у којој је била
команда. Преко левог рамена спазила је непрегледну колону како, њима
у сусрет, путује кроз ноћ. Камиони, трактори, аутомобили, војна возила,
коњске запреге... Њихова светла отегла су се у даљину, ка хоризонту и
последњој тачки до које људско око може да разгрне ову августовску тмину.
Шта се збива? Не усуди се да пита, ћутке је очекивала заповест. Коман-
дант је кратко наредио сестри да са Рамбом, којег је упознала на ратишту
још 1991, и Шуњевићем из Пећи прати колону која је пристизала. Ушла је
у џип и војници су пустили радио, хрватски: пао је Книн, пала је Крајина.
Окрену српске таласе, тамо веле: нису пали. Иако се још није разданило, ту
у Жировцу, видела је да патроле смењују возаче трактора и кола. Сви муш-
карци морали су да се прихвате оружја како би штитили колону, возила и
запреге предају се на управљање женама, деци, старцима. Остало је, само,

221
питање тренутка кад ће уследити напад на несрећну, убогу српску нејач
на смркнутој Банији.
Узела је подруку пакет с млеком, који је на камиону преживео дневне
врућине, и кренула кроз ноћ с 'кравицом' од четврт литра. Никад није видела
да се неко обрадује таквој ситници, као збуњени малишани на тракторима,
изгубљени међу покућством, набацаним на приколицу без разлога и реда.
„Да живим сто година нећу дочекати да гутљај млека вреди колико
ове ноћи” – помислила је.
У колони се шапутало да до Уне, Новог Града и Републике Српске
има још само 20 километара, али се то претворило у бесконачност. Колона
крене пет метара па онда чека пет минута, и никад није било времена да
скокне негде, по воду. Срећом, још је било млека на камиону. Зору је брзо
сменила јутарња врелина, приморавши старце на тракторима да успут
ломе грање и лисник, не би ли их то бранило од сунца. Стари
Крајишник издахнуо је на трактору, само клонуо супуствиши руке и
главу. Снаха с приколице пита шта да ради. Није било друге до да замене
места: издахнулог старину положили су на приколицу и покрили, а жена
је села за волан, отирући сузе.
Појавио се младић са комбијем, бокова ишараних неким
порукама на немачком, и Олги се стегло срце кад је видела ту слику.
На крову возила била је причвршћена корпа у коју су полагани погинули и
умрли, те се крв цедила и сливала преко шофершајбне и стакала са стране.
Местимично, већ је била осушена: јата мува подједнако су наваљивала и
на те, и на нове црвене линије које су са крова и даље доносиле крв мртвих
невољника. У исто доба, унутрашњост комбија била је претрпана женама и
децом који су, избезумљених лица, очекивали спас путујући овим возилом
живота и смрти.
По растињу, свежини и жубору воде наслутили су да је Уна ту, друга
држава на дохват, спас близу. Није остало ни 150 метара до леве обале реке,
кад је уследио напад Хрвата. Беспомоћни пук није могао ни тражити ни
наћи заклон од душманских граната, препуштајући се срећи као једином
преосталом заштитнику. Ту, пред капијом спаса, сви су, па и санитетски
џип, одступали у страну да би најпре борбена возила и оклопњаци прешли
преко Уне, на обалу Српске. Војска с лаким наоружањем дежурала је пред
мостом, чекајући да и последњи цивил савлада прелаз преко воде.
Све дане и ноћи између 5. и 9. августа Олга је провела на ногама, нут-
кајући нејач оним што се затекло, видајући ране оном ко би се пожалио,
трчећи од возила до трактора. То јој није дало да мисли на умор. У први час
није знала шта њеним саборцима значи прелазак мале ћуприје између Двора
на Уни и Новог Града. Тамо, на десној обали, прекаљени борци, претекли

222
их ко зна каквих окршаја, попадали су као снопље. Тад је схватила какве
су муке и невоље пратиле све њих: четири дана и ноћи под пуном ратном
спремом штитили су и спровели збег од 250.000 душа, и сада није било
силе која би их спречила да се опруже, остану истегнути на голом бетону
испред дома у Новом.
Олга је тек сад стигла да се уплаши од помисли да ли ће сви преживети
толики напор. Али, врло брзо наређен је нови покрет и тек после десетак
километара додатног марша одређена пауза за починак. Већ је забора-
вила кад је последњи пут видела јастук, па јој ипак није било тешко да се
прихвати метле и почисти каросерију камиона, пуну прашине. Испоставило
се да је те ноћи ова каросерија била постеља за команданта њене јединице
и његову невесту, на коју је сестра благородно гледала.
Била је Канађанка, новинар, и с камером је прошла сав тај стра-
далнички пут уз српски збег и војску. Олги се допала и због тога што је
била Српкиња, по оцу из околине њеног Краљева, по мајци Београђанка.
Командант се тада, мало искривљеним говором пошто је дуго живео у
иностранству, обратио сестри:
- Видиш, Олга, како је срећна моја жена што се удала за Србина. Спава
и гледа у звезде, каква романтика.
Ту је направљен предах од неколико сати. Следећи је био кад је
колона, путујући ка Србији, прошла Бањалуку. На том месту притисла их
је плаховита киша, прва ко зна откад, и нико се није склањао ни бранио
од млаких млазева који су притицали с неба. Послужен је оброк и утом
се појавила једна лекарска екипа која ће бринути о колони, док је Олга у
свом џипу укључила инфузију за борце. Опоравили су се и пре него што
се стигло до границе са Србијом. Успут је био конак у Зворнику: Олга се
сместила на паркет спортске дворане и заспала за минут, не стигавши
да осети како јој ни у једном кревету није било тако удобно. Са тог места
уследио је повратак у Ердут одакле је пошла пре 45 дана, на Видовдан који
јој је сад изгледао бескрајно далек.
Затворила је још један велики ратни круг, осећајући срамоту и бес.
Пре свега стид што се бежало пред непријатељем који је њен део колоне
напао тек пред луком спаса, 150 метара пре Уне. Тада није могла знати ко
је и куда усмерио реку људи, страхујући и од помисли на реч издаја. Нико
од тих мученика није сањао да цела колона иде у Србију. Да се не врати.
По ономе што су понели видело се да су поверовали у причу како се само
повлаче на резервни положај, одакле ће се сигурно вратити својим кућама.
И она сама хитро је заповедала возачу да уклони санитетски џип са друма
како би прошла самохотка, верујући да ће то наоружање бити постављено
на другу, бољу тачку за дејство.

223
Није знала за причу коју јој је касније приповедао лекар из Крајине.
Њему је мајка 4. августа испеглала две кошуље, и нудила да понесе. Није их
узео, да се не би изгужавале, вели, обући ће их кад се буде вратио. Мислио
је. Нити је Олги до свести долазила чињеница да су неки људи из Крајине
већ пре тога послали породице у Србију, док обичан борац на првој линији
није знао ни шта се догађа, ни куда се иде, ни где су му укућани.
У нападима хрватске војске на ову колону српских цивила убијено је
и нестало 1.960 лица. Операција којој је нападач дао назив „Олуја” била је
највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата.

►► 34. Гњилане, 7. април 2001.


Већ се увелико разданило кад сам дошао у Доње Јариње код Руднице,
размеђе Србије са нашом јужном покрајином. Ту су војници из Белгије
заложили церовину поред друма и позвали нас да се огрејемо. На контрол-
ном пункту морали смо да сачекамо до 8 сати и доласка борбених возила
КФОР-а са Швеђанима, који су нам обећани као пратња.
Са друге стране пута је мали дућан који држе Борко и Гоца Спасић
из Косова Поља, избеглице. Нису хтели да наплате послужење, кафу и
ракију. Однекуд се, у возилу УНМИК-а, створио један црнпурасти момак,
касније смо утврдили да је из Бангладеша. Домаћини из продавнице зову
га именом Бакар и питају: „Како си?”
„Супер”, одговорио је овај и с осмехом показао два реда зуба белих
као снег.
Тачно у осам, на пункту се појавило прво возило КФОР-а, а затим
још два транспортера са митраљезима на куполама. Млади Шиптар,
преводилац, нешто је шапнуо високом Скандинавцу, официру који ће
командовати путовањем па је овај наредио Младену Обрадовићу, који је
у нашем чачанском каравану возио комби, да са главе скине шајкачу, на
којој је био извезен крст.
„Та би капа могла некога да иритира”, казао је Швеђанин, а Млађо је
невољно, хоћу – нећу, ставио у џеп.
Друга наредба истог официра гласила је овако:
„На челу иде наше возило, па ваша три, па опет наше. Крећемо се
брзином не већом од 50 километара, држи се растојање од око 20 метара.
Уколико неко од ваших возила буде нападнуто и погођено наше са зачеља
остаће поред њега, док остала морају да наставе пут. Јасно?”
Јасно.
До Грачанице није било већих неприлика. Ако не рачунамо осећај
који у човеку изазивају базе КФОР-а поред пута, Данци у Звечану, војници

224
Уједињених Арапских Емирата код Вучитрна, објаве на шиптарским
кућама УЧК – НАТО, америчке заставе састављене са албанским црним
орлом и велике мермерне крајпуташе, које су погинулим терористима из
ОВК подигли саплеменици.
У српску светињу код Приштине пристигли смо док је подне још
било далеко. Сестринство Грачанице поставило је ручак у трпезарији,
по правилима васкршњег поста. Шведски официр заповеда да пут
настављамо тачно у подне. Био је бесан што смо закаснили четири
минута на доручак, јер нам је стало да осмотримо шта чини наш народ у
варошици манастирској, али је калуђер Пантелејмон успео да га смири.
У међувремену, издејствовао је да оног преводиоца Шиптара замени
једна наша девојка.
Наставак путовања према Гњилану претворио се у велику авантуру.
На десетак километара испред града, у Брасаљцу насељеном Шиптарима,
одјекнуо је пуцањ, па смо морали да станемо. Испоставило се да је на камиону
експлодирала десна задња гума и Швеђани су, мора се признати, муњевито
излетели из транспортера, откочили пушке и нетремице гледали према
шиптарским кућама.
Шта сад да се ради? Камион је носио цераду са ћириличним натпи-
сом „Партизан Чачак”, возач Драган Стојановић Брада није могао да скине
точак претовареног возила, па смо, хтели-не хтели, морали да изађемо и 50
џакова брашна с камиона пребацимо у комби и приколицу. За то време, на
десетак метара одатле сакупила се група старијих Шиптара. Пуше дуван,
нешто шапућу и тобоже није им јасно о чему се ради.
Ипак, нису ништа гласно коментарисали јер су Швеђани повремено,
каобајаги нехотице, цеви окретали у њиховом правцу. Тако смо, али са
пробушеном гумом на точку, успели да дођемо до српског збега у Горње
Кусце, на око три и по километра од Гњилана. Сад то место броји 1.900
душа, населили су га Срби из разних крајева Космета. Скоро читаво
село сјатило се у школско двориште: жене трепере од радости, оте се
и нека суза. Кажу:
„Од доласка КФОР-а ви сте први који сте ушли у наше село. Не дао
Бог да будете и последњи.”
Пошто су истоварили свој, већи део помоћи, мештани су помогли
Драгану да замени гуму, а ми смо комбијем отишли десетак километара
даље, у Меловце, где самује 15 српских кућа, кровињара углавном. Ту нема
ни пута, ни дућана, ни задружног дома. Сусрет је дирљив: у врлетна брда,
веле, нико није долазио скоро две године.
Треће одредиште, према плану, био је манастир Драганац, негде у
висовима између Гњилана и Новог Брда. Испред храма где бораве игуман

225
и тројица монаха, друм је пресечен колутом бодљикаве жице и постављена
је америчка база, док кућа нема километрима унаоколо.
Спремало се невреме, али нас је амерички војник, каже да је из
Кентакија, претресао темељно од главе до пете. То је наљутило шведског
официра који је ортацима из КФОР- а ставио до знања да смо ми, на неки
начин, његови.
Млађо Обрадовић је искористио прилику да врати шајкачу на главу,
јер је почео да пада јак град. Шведски официр овога пута није казао ништа.
На повратку, прошли смо поред Грачанице и била је већ мркла ноћ
кад су, у Звечану, Швеђани зауставили транспортер на челу каравана. И
њима је, очигледно, било свега доста јер смо, уместо планираних седам за
колико су нам гарантовали безбедност, на Космету остали 14 сати. Официр
нам је, не излазећи из борбеног возила, кратко поручио „О кеј, гуд бај”, што
је значило да даље морамо сами, па шта нам вишњи да.
На тачку код Руднице стигли смо пред поноћ и белгијски војник
затражио је да покажемо личне карте. Била је то једина провера докуме-
ната током боравка на Космету.

35. Горње Кусце код Гњилана, 10. април 2001.


Кад је пре неколико дана допремљено десет тона намирница из Чачка
у Горње Кусце код Гњилана, и старо и младо изашло је у средиште села да
би нас дочекали. Нарочито младо, јер ово српско насеље препуно је ђака.
- Наше село је највећи српски збег у косовском Поморављу, у школу
„Петар Петровић Његош” долазе деца из Гњилана и још неколико села,
аутобусом уз пратњу Американаца из КФОР-а. Тренутно имамо 433 ђака
основаца и 350 средњошколаца у гимназији и на економском, медицинском,
техничком и трговачком смеру – прича ми школски педагог Весна Макић.
Школа је једино место где, како-тако, протиче друштвени живот
ове насеобине која се бори за опстанак. Ту се склапају потресне приче о
страдању српског народа.
- Једне суботе, пре око тридесет дана, била сам код лекара у Гњилану
па сам, враћајући се, прошла поред пункта КФОР-а и ушла у своју улицу.
Ту ме је напао један Шиптар са бициклом, почео да виче „стани, стани” и
ухватио ме за руку. Некако сам успела да се отргнем и дозовем мајку која
је истрчала из куће и спасла ме – кроз плач ми сведочи Ивана Ристић из
Гњилана, која у Кусцу иде у први разред медицинске.
Њени родитељи и два брата још живе у Гњилану где је пре две
године било 20.000 Срба, а сада их је око три стотине. Не хиљада, него
три стотине. Лече се под шатором у порти гњиланске цркве где су, упркос

226
Горње Кусце код Гњилана: први конвој помоћи из Чачка

премлаћивањима и претњама, остала тројица свештеника са породицама.


То је тужна болница за несрећнике у старом српском завичају.
- Живимо од татине плате, нема ни сто марака. Ради у јединој српској
продавници у Гњилану – тужно вели Ивана.
Данијела, њена другарица, која је до агресије НАТО-а живела у Жегри,
где је било 100 српских и 800 шиптарских кућа, приповеда у пола гласа:
- Сад наших нема јер су нам Шиптари све попалили, убили ми брата
од тетке и киднаповали тројицу Срба. Ево, живим овде, код бабе и деде, а
отац, мајка и брат су у Ћуприји. Шта ће бити с нама?
Љубиша Антић из Кусца с чемером у души вели да од јуна 1999. не
зна где му је отац Слободан:
- Шиптари су га киднаповали на послу, у гњиланском водоводу, и више
му нема трага. Не знам шта да предузмем, а и сам се борим за опстанак, без
ајлука. Последње паре зарадио сам овде у Кусцу кад је зидана амбуланта,
по 90 динара дневно као надничар. Ви сте први који су за ове две године
дошли у Кусце и напишите, молим вас, да су нас сви заборавили.
Приђе ми Круна Ристић, узалуд се уздајући да сам јој велика помоћ.
Од 22. јуна 1999. не зна где јој је син Драган, електроинжењер у фабрици
батерија у Гњилану.
- Најтеже ми је кад ме унук, Драганов син коме су сада три године,
пита где му је тата. Како да му кажем да је на послу и да ће доћи, и крије се
крајем мараме док јој суза сузу стиже.

227
Ове исповести забележила је и камера, али је мало недостајало да то
изостане. Њу је понео Гвозден Николић, сниматељ ТВ Чачак, који је с нама
био у конвоју, али су је Швеђани из КФОР-а, што су нас борбеним возилима
пратили на путу кроз Космет, узели чим смо дошли у Кусце. Посумњали
су да Николић снима њих, што су нам, иначе, забранили, али су се после
двадесетак минута одобровољили и вратили камерману алат.
Помоћ за српске збегове прикупили су грађани Чачка и предузеча
из овог града, на иницијативу манастира Преображење у Овчар Бањи и
Црна Река код Рибарића.
- Срце ми је задрхтало док смо одлазили из Кусца и кад су нам мештани,
од своје сиротиње, спремили нешто да презалогајимо у путу. Мало посних
колача и једну проју – рече ми друг Милан Лазовић, службеник из Чачка.

►► 36. Врбовац код Косовске Витине, 27. април 2002.


Срби на Космету тешко су пострадали не за време рата, већ после.
Oни то називају „кфоровским миром” и језгровито описују да их је снашло
недоба у коме је скупља капа него глава. С јадом у души сећају се поједино-
сти које су нам приповедали кад је у Покрајину из Чачка, у организацији
Српске православне цркве, допремљено и подељено 40 тона помоћи за 700
домаћинстава из 20 села.
Док су намирнице истоваране у Врбовцу код Косовске Витине,
настањеном само Србима, у средишту села је старица Вера Јовановић
држала фотографију свог несталог сина Горана (22).
- Киднаповали су га Шиптари 30. јула 1999. године и нема га, нема
траrа, нема гласа, нема моје среће. Имам још четири cина и четири ћерке,
18 унука и четворо праунучади, рађала сам и за рат и за мир, али је Боrу
жалосно и ужасно што не знам где је мој мезимац, моје најмлађе дете, кука
несрећна мајка.
Милован Ракић, наставник у Врбовцу, прича нам да су за време
„кфоровског мира” у том селу, суседнима Клокоту и Могили, киднапована
четворица а убијено 26 Срба, од тога тројица у Врбовцу. Како, кад у том
селу нема Шиптара?
- Двојица су страдала у пролазу. Мој отац Апостол стајао је пред
капијом кад је наишао шиптарски аутомобил из кога су, без заустављања,
испаљена два смртоносна хица. На исти начин убијен је Славко Ботушевић
кад је чувао стоку док су Драгољуба Симића, такође код стоке, 20 пута
уболи ножем. Дабоме да није откривен ниједан починилац - вели Ракић.
Док је то говорио селом је, у пратњи возила КФОР - а, прошао аутобус
на линији за Приштину, и није се заустављао у Врбовцу.

228
- Нема ни разлога. У аутобусу су само Шиптари, јер Срби немају сло-
боду кретања – објаснио ми је Милован.
У мешовитом селу Церница, општина Гњилане, где су Срби трећина
становништва, текла је слична прича. Ту је, после доласка КФОР - а, убијено
седморо, а тешко рањено 12 мештана српске националности.
Најтеже страдање збило се 28. маја 2000. године, код једне продавнице
у селу. Рафалом из „калашњикова” убијени су Милош Петровић, дечкић од
четири године које је пошао да купи сладолед, Тихомир Симоновић (45) u
Bojин Васић (51), док су тешко рањени Петко Јанковић (36) и Зоран Столић.
Јанковић је подигао мајицу, да би показао ожиљке, и рече ми:
- Био сам nогођен са пет метака, а један је још у нози. Лекари су морали
целог да ме отворе како би повадили то олово. Због тог злочина суди се
Африму Зећирију из Цернице, али још ниje пресуђено.
Село Сливово је недалеко од Приштине, 24 километра, и ту је од 650
српских душа колико их је било 1999. године, данас остало 95. Провели
су многе бесане ноћи и неспокојне дане, а два најтежа била су 19. и 20. јун
после arpecиje HATO - а.
Прво су киднаповани Горан Маринковић (30) и Живојин Павић (45),
пошто су камионом кренули ка Гњилану. Претпоставља се да су заустављени
и отети у суседном селу Лабљане, од тада им нема трага.
Сутрадан су у Сливову масакрирана четворица Срба из засеока
Жупљани.
- То су били старији људи, пастири, чували су стоку. Пред сумрак,
кућама су се вратиле само краве, без чобана. Супруга једног од њих кре-
нула је да их тражи и нашла мужа још живог, последњом снагом стигао
је само да јој каже шта их је снашло. Напала их је УЧК, одвела у оближњи
шумарак где су ликвидирани.
У Лабљану, општина Ново Брдо, Шиптари су већина, а збијена српска
махала има само 19 кућа. За три последње године из сваке се одселио по
неко али, гордо веле мештани, ниједно се огњиште није угасило, мада је
од 105 глава остало 76.
Угасио се живот Сава Стојковића, који је у свом селу убијен 21. јуна
1999. О томе сведочи његов брат од стрица, Живорад Стојковић (63), док
је у Лабљану истоварана помоћ из Чачка:
- Саво и ја сакупљали смо сено, кад су се зачула два пуцња. Он ме је
тада ухватио под руку и рекао: „Мене погодише, ти бегај”. Донели смо га
кући где је умро следећег јутра, у осам сати. Можда би га лекар и спасао,
али нисмо могли да изађемо из селa ни на коју страну.

229
►► 37. Горњи Ливоч код Гњилана, 8. мај 2002.
Српска села у косметском Поморављу, према неким проценама
УНМИК-а, броје око 20.000 душа, али мештани мисле да их је бар два пута
више. Они набрајају: Пасјане је са 650 породица, Ранилуг, Горње Кусце,
Партеш, Ропотово, Горња Будрига, Шилово, Коретиште, Врбовац, Грнчар,
Клокот, Понеш, Стража, Паралово, Макреш, села око Hoвoг Брда.
Када је у нека од њих допремљена хуманитарна помоћ из Чачка, у
организацији СПЦ - а, разговарао сам са житељима о њиховој борби за
опстанак у Покрајини и плану светских сила да од Космета, направе „мул-
тиетничку заједницу”.
Они би да се уведе владавина права једнаких за све, без о6зира на
нацију или веру, или на то да ли ће се тај изум назвати „заједницом” или
„животом једних поред других”. Како у збиљи изrледа „мултиетничка
заједница” на Космету, дознао сам из две сасвим различите приче.
У мешовитом селу Горњи Ливоч са 34 српске куће, три километра
од Гњилана, где смо заноћили код наших сељака, описали су нам чемерну
судбину мештанина Петра Стојановића Петруше (70).
Он је неких година женио првог сина Момчила, па је у сватовима било
60 Шиптара из Ливоча. Они су, касније, градили џамију у селу, и Петар им
је својим воловима помагао да превуку грађу из Гадиша. Пре три године,
у време НАТО агресије многи Шиптари из Ливоча привремено су прешли у
Гњилане, где су се у маси осећали сигурнијима, а Петар је за тo време поро-
дицима Куртеши и Салиху стоку музао и иметак чувао, као добар комшија.
Онда је дошла мировна мисија КФОР - а и старом Стојановићу све је
кренуло наопако. Не зна се ко је, а зна се уствари, прво напао пa запалио
кућу Петровом сину Момчилу, па кућу Петровом зету и ћерки, онда помоћне
грађевине у авлији тог срчаног човека, где је бачена бомба и на силу, уз
претњу оружјем, узете две краве. Напослетку, киднапован је Момчило, и
родбина се, кршећи руке, пита где јe сада.
У овом селу опрезно веле да данас нема већих неспоразума, додајући
да је суседе Шиптаре вероватно срамота да насрћу. Па, због свега што су
Срби за њих учинили 1999, чувајући им огњишта док нису били ту.
Прибележио сам и ово 17. априла у Лабљану, где је мала и једина
српска махала са свих страна окружена шиптарским. Ту нам је домаћин
Зоран Филић (35), у свом дворишту, поверио да је претходног дана био са
комшијом Љуаном Абазијем.
- Неко је исекао пластична црева којима сам довео воду од извора до
куће, па сам се мучио као Христос. Две године сам морао колима да идем
до извора и доносим воду у бурадима - прича Зоран.

230
Горњи Ливоч, малишани и мештани радују се гостима из Србије и пакетима помоћи

Онда се одлучио да позове Абазија да би му, као мајстор, повезао


исечена црева водовода и овај је то учинио. Шта се збило после тoгa, питах
га у пола гласа, али он не таји.
- Сели смо код мене у кућу и разговарали до четири ујутро. Попили
смо два литра косовске лозе. Причали смо и о овој ситуацији. Не знам
да ли је то из његове главе или се припрема неки закон, али рекао ми је:
„Овде ће да се уведе ред кад Шиптар који прети Шиптару што се дружи
са Србима буде осуђен на седам година затвора, кад Србин убиjе Србина
или Шиптар Шиптара на 20, а Србин Шиптара или Шиптар Србина на
40 година“.
Код Зорана сам попио кафу. Не да да се искорачи преко прага без
чашице ракије. Заискрише очи младоме човеку: „Следећег пута дочекаћемо
вас много боље”.

►► 38. Косовска Витина, 13. мај 2002.


У порти Свете Петке у Витини, у три различита угла, размештено
је исто толико добро утврђених пушкарница. Опасане су високим насла-
гама џакова са песком и у њима стално дежурају придадниџи КФОР-а из
америчког контингента.
- Да није њих, сада не би било ни цркве - каже нам протојереј Драган
Којић, старешина овог храма у Витини, где се за три последње године број
српскик породица са 700 смањио на 50.

231
Богомоља, чувана напуњеним пушкама, једна је од ретких на Космету
које су преживеле рушилачки талас у последњим летима. Јер, по пода-
цима „Гласника Косова и Метохије”, који излази у Грачаници, Шиптари у
Покрајини су од доласка мировних снага минирали или спалили чак 108
српских светиња, па од неких није остао ни камен на камену.
Таква зла судбина снашла је, рецимо, манастир Светог архангела Гав-
рила, у селу Бинач, два километра удаљеног од Витине. Место је најстарија
српска насеобина у овом крају, а Шиптари су, осим манастира, уништили
и сеоску цркву.
Бинач је, иначе, мешовито село, као и Горњи Ливоч код Гњилана. У
овом другом посетили смо сеоско гробље, где су до темеља срушени капела
и мала црква. Мештани сетно веле да не знају ком ie свецу била подигнута,
али знају да је више нема, иако је у тренутку минирања јединица КФОР-а
боравила у кући само сто метара удаљеној. Догодило се 2000. године, на
размеђи другог и трећег миленијума.
На гробљу у Ливочу затекао сам и житеља како замишљен стоји поред
обореног споменика што га је подигао свом оцу Стојку Спасићу. Други опом-
ињући знак уочио сам при доласку на Космет, недалеко од главне аутобуске
станице на прилазу Приштини. Ту је један Шиптар, каменорезац, својој
радњи за израду споменика дао назив „Бил Клинтон” рачунајући, ваљда,
да је онај чије име радња носи заслужио споменик од њега.
У јединој већинској српској општини на Космету, Новом Брду, сачувана
је црква Успенија пресвете Богородице, подигнута у селу Бостане. Али,
нису претекла села, па их је остало само девет, јер су све куће у Клобукару
и Влашцу попаљене и ту више нема никога. Ни човека, ни живота.

►► 39. Трњићевце код Новог Брда, 1. јун 2002.


Ново Брдо је данас једина општина на Космету где су Срби већина,
али дели худу судбину осталих српских насеља у Покрајини. Скоро подјед-
нак је број житеља који су остали на отњиштима (1.290) и оних што су се
иселили у три последње године (1.312), док од једанаест села у општини
живи девет јер су Шиптари, после доласка КФОР – а запалили два.
Једно од најмањих опсталих је Трњићевце са 72 душе, где ми покисли
мештани приповедају да је село подигнуто још за време краља Милутина,
и помињу 1455. годину, кад је Ново Брдо пало Турцима у шаке.
Из оног, Милутиновог доба, потиче и касније обновљена чесма у сре-
дишту сеоцета, са здравом брдском водом. Последњих rодина, ту стоку на
појила доводе и Шиптари из околних села, када је код њих суша.
Срби који су остали у свом завичају брину многе бриге, а стигла их је
и старост. Корачају помоћ штапа и духовито веле да њихово селоима штап

232
по глави становника. Такав је и живот супружника и исписника, Трајка и
Јелисавете Ивановић, рођених 1923. године.
Живе сами, само што је њихова остарела супружничка бајка сваког
дана загорчана блиским сусретима са припадинцима УЧК.
- Први пут су нас напали 14. фебруара прошле године. Тада су нам
украли три краве и сву уштеђевину - 1.060 марака, јада се Трајко.
Други напад био је још окрутнији.
- Упали су ноћу 22. априла и мучили нас, бабу у једној, мене у другој
соби. Пуцали су из пиштоља и код мене и код ње, ваљда да помислимо
једно за друго да смо мртви. Некако сам успео да побегнем, бос, у гаћама,
по киши, и одем до села да тражим помоћ.
Старац беседи трезвено, и то што се збило описује скоро као про-
лазну ствар.
- Шта ћу? Трпим и живим, док не дође судњи дан.

►► 40. Грачаница, 19. августа 2002.


Предмет: Страдање једног обичног Србина и како му помоћи. Датум:
15. мај 2002. године. Поштована господо, три је године како је Космет про-
текторат Уједињених нација, довољно дуг период да се много шта промени
набоље. Нажалост, за Србе на овим просторима за то време живот је постајао
тежи, скоро немогућ па, да бисте сагледали егзодус целе једне националне
заједнице, представљам Вам живот и страдање једног обичног Србина,
који ни на који начин не може да угрози развој „младе демократије” која
се овде „изграђује’”.
Овако почиње писмо Богољу6а Милошевића из Косовске Каменице,
посланика коалиције „Повратак“, упућено општинском администратору
Каменице (Ј.П. Јаремчук), Координационом центру за КиМ, Београд, коор-
динатору УНМИК полиције, Каменица, председнику Скупштине Космета
(Неџат Даци), омбудсману Космета (М. А. Новицки), Mercy corps - y, Приштина,
ОЕБС-у, Гњилане. Писмо је објављено и ћириличном недељнику „Гласник
Косова и Метохије” који већ три лета излази у Грачаници, и иде овако:
„Јевтић Трајан из Косовске Каменице рођен је 1934. године у селу
Божевцу, општина Каменица. Инвалид је рада, дијабетичар зависан од
инсулина и прима га два пута дневно, отац троје одрасле деце. Ћерка је
удата, а два сина су још далеке 1975. године отишла у Србију.
И поред болести, узоран је пољопривредни произвођач. Поседовао је
воћњак од 2,5 хектара у селу Одевцу, камион, мотокултиватор и трактор.
Поред обраде своје земље помагао је још 20 породица, ближе и даље рођаке,
пријатеље, сејао им кукуруз, косио траву, обављао транспорт.

233
Дана 23. априла 2000. године сејао је кукуруз Стојану Димитријевићу
из Каменице када га је напала група од осам омладинаца, који су га тукли
рукама и ногама и нанели му тешке телесне повреде од којих се четири
месеца лечио у Врању. Тада му је трактор демолиран, разбијено свих осам
стакала на кабини и сломљено све што се могло сломити. Случај је пријављен
КФОРУ - у. Резултат истраге: нула. Починиоци непознати.
Породична кућа у селу Божевцу демолирана и опљачкана. Пријављено
полицији. Истраге није било.
У селу Одевцу запаљено 75 ари под вишњом, а посечене и из корена
извађене шљиве сорте стенлеј са површине од 80 ари. Због честих напада,
три rодине није брао шљиве и вишње. Све пријављено полицији. Резултат:
ништа.
По повратку из села Ајновце, у Каменици на тзв. Коларском мосту
3 марта 2001. године, каменован трактор и поломљено задње стакло на
кабини.
Запаљена шума, површине од 80 ари у селу Беривојце, 2001. године.
У пролеће 2001. украден мотокултиватор ИМТ 509. Пријављено
полицији, истраге није било.
Дана 17. новем6ра 2001. (на дан општих избора) каменован у селу
Беривојце. Сломљено стакло на десним вратима кабине трактора.
Дана 4. априла 2002. године испред куће запаљен камион ТАМ 2001.
Изгорела церада. Пожар угасили ватрогасци општинске ватрогасне бригаде,
све пријављено полицији, извршен увиђај, резултата нема.
У току 2000. године искључен телефон. Дана 4. маја 2002. први пут
уручена опомена за плаћање рачуна у износу од 404,40 динара.
Дана 9. маја 2002. у периоду од 24 до 04 сати украден трактор. (У овом
периоду је укинут полицијски час који је био на снази од 23 до 05). Ујутро
је све пријављено полицији, увиђај није вршен, резултата нема.
Г- дин Трајан Јевтић сад очекује да га ликвидирају, јер више не постоји
нешто што би могли да му украду, запале, исеку и униште.
Али, Трајан Јевтић сад буквално не може да живи јер му је трактор,
поред обраде земље, служио и за кретање. Више нема воде, јер живи у делу
града где вода због висине не долази, а до сада ју је довозио трактором.
Његова пензија је мала, а сада ће изостати и приходи од преосталог дела
воћњака, јер не може тамо да оде.
Трајан Јевтић моли све који могу да му помогну да му се трактор нађе
и врати. Уколико то не може онда моли за кредит како би набавио други
трактор, а кредит би враћао продајом вишања и шљива. Међутим, тражи
и заштиту јер ћe бити узалудна свака набавка машине коју могу поново

234
да му украду. Тражи и да му буде заштићен живот који су већ неколико
пута до сада покушали да му одузму”.
Јуче позовем Бранислава Скробоњу, главног и одговорног уредника
„Гласника Косова и Метохије”, питам да ли се у случају Трајана Јевтића
нешто у међувремену поправило.
- Није – вели ми. Само је још горе, јер је сад и Богољуб Милошевић у
процепу.

►► 41. Куршумлија, 15. октобар 2002.


У Дому здравља у Куршумлији, прошлог петка, посредством представ-
ника Координационог центра и УНМИК- а, родбини су предати посмртни
остаци Момчила Ристановића (52) из Призрена и Димитрија Шабића (55)
из Приштине, које су шиптарски терористи киднаповали 1999. и убили.
Њихови земни трагови на крају седмице сахрањени су у Србији, Ристановић
у Рожанству код Ужица, а Шабић у Јагодини.
Оба су, према налазу стручњака Бироа за ексхумацију при Координа-
ционом центру за Космет, убијена хицима у пределу главе, док је обдукција
код Шабића показала трагове мучења, што недвосмислено указује да су
били стрељани.
О томе како су нестали постоје сведочења њихових најближих,
прибележена у књизи о отмицама на Космету, коју је лане издао Фонд за
хуманитарно право у Београду. Та потресна казивања указују и на одговоре
ко је овим несрећним људима дошао главе.
Димитрије Шабић, Србин из Приштине, насеље Сунчани брег 2, зграда
Солидарности бр. 41, улаз бр. 1, стан бр. 2, запослен у Клиничко - болничком
центру Приштине као рендгенски техничар, нестао је 15. јула 1999. године
у Приштини. Супруга и ћерка последњи пут су га виделе у 6.30 сати тог
дана, када је изашао из стана и кренуо у град.
Супруга се сећа да су колеге Албанци Димитрија упозоравале да је
опасно да долази на посао, јер су болницу заузели припадници ОВК. Јед-
ном приликом припадник ОВК физички је насрнуо на Димитрија, али га је
колега Албанац заштитио и због и сам тога био претучен.
Руждија Хаволи, други колега Албанац из болнице, према сведочењу
Димитријевићеве супруге, рекао је његовом мужу 14. јула да га је пријавио
полицији ОВК због крађе аутомобила. Руждија је за време НАТО интер-
венције поверио свој аутомобил Димитрију да га сачува, али су тај ауто
узели припадници српских снага, за шта је Руждија сматрао Димитрија
одговорним. Рекао је да мора у року од два дана да врати кола, иначе ће га
ухапсити полиција ОВК.

235
После Димитријевог нестанка, супруга и ћерка успеле су да 18. јула
пронађу Руждијев аутомобил и врате му, али су од њега тражили да им помо-
гне да ослободе Димитрија из логора. Он их је одвео до штаба ОВК који је био
прекопута ОШ „Хасан Приштина“ и рекао им да саме оду у штаб и питају за
Димитрија, а да им више ништа не може помоћи. Њих две нису смеле да уђу
у штаб, већ су случај пријавиле КФОР - у и Међународном црвеном крсту.
Крајем септембра 2000. године, МКЦК и ОЕБС, у сарадњи са поли-
цијом УНМИК-а, организовали су у Грачаници и Звечану прелиминарну
идентификацију 250 тела пронађених на територији Космета у последњих
12 месеци. Идентификацију су чланови породица вршили на основу фото-
графија одеће и личних предмета. Супруга је препознала његову одећу.
Друга прича има исти крај.
Момчило Ристановић, Србин, дипломирани правник, избеглица из
БиХ, запослен у призренском Заводу за заштиту споменика, одведен је 17.
јуна 1999. из свог стана у Призрену. Супруга и син сазнали су од комшија
да су тог дана Мухамед Краснићи, који се касније уселио у њихов стан, и
још један мушкарац у црној униформи са ознакама ОВК, ушли у њихов стан,
извели везаног Момчила из зграде, угурали у комби који је био паркиран
испред и одвезли.
Са врата је уклоњена плочица са њиховим презименом и постављена
плочица ОВК. Супруга је од познаника чула да је Момчило одведен у Тузлу
(БиХ) у затвор, да би босанске власти провериле да ли је оптужен за ратне
злочине. Она је званично обавештена од босанских власти да се Момчило
не налази код њих у затвору, нити је оптужен за ратне злочине.
Жена је после тога дала изјаву КФОР - у у Штрпцима и 5. маја 2000. са
Робертом Паљуком (Пољак) из КФОР - а дошла у Призрен. Прво су отишли у
полицију УНМИК - а где је оставила личну карту и документа о власништву
над станом у који је затим отишла са тројицом полицајаца УНМИК – а, с
једним преводиоцем, Албанком.
На вратима је стајала плочица са презименом Краснићи а жена која
живи у том стану је рекла да је супруга Мухамеда Краснићија, да не зна где
је он нити кад ће се вратити. Стан је био опљачкан, она жена јој није дала
да узме грејалицу нити неке личне ствари које је видела у свом стану, и
тог дана враћена је у Штрпце.
Роберт Паљук, са којим је Момчилова супруга била у контакту, пре-
мештен је у Качаник, тако да она од тада није имала додатне информације
о истрази коју је поводом овог случаја, може бити, спроводио УНМИК.

►► 42. Церница код Гњилана, 24. новембар 2002.


Мркла, непрозирна ноћ ушла је у Церницу пре камиона из Чачка нато-
вареног намирницама за ово село код Гњилана. И у мраку смо распознали

236
ликове његових житеља упамћене при прошлом суерету, npe седам месеци.
Тада је први пут у ово место стигао конвој помоћи Српске православне цркве
коју је, као и овог пута, прикупио млади монах Пантелејмон Јовановић (28),
родом Чачанин, који принада братству манастира Црна Река код Рибарића.
Село без струје, тмина. Домаћини и ми. Уместо сијалица - свеће. Мали
бифе је тако осветљен. Домаћини износе пиво, чак и кафу. Одатле смо пошли
на конак и разишли се по српским кућама овог ушореног, мешовитог села.
Мрачним сокаком домаћин је ишао корак испред нас и упола гласа
објашњавао:
- Преко пута моје куће је Шиптар. За време бомбардовања пробудио
ме у пола један и довео дете. Каже: „Болесно је, води га у Гњилане, ја не
смем”. И одвео сам дете у град. Добило је инјекцију. Вратио га. Сусед је то
запамтио и после бомбардовања упитао треба ли ми шта. Тражио сам да
не дирају мене и моје. Обећао ми је. И скренуо пажњу да му се на сокаку не
јављам, због његових. Тако то траје. Дуго га нисам видео, али је пре неко-
лино вечери, у пола десет, бануо код мене у кућу, па пијемо кафу.
После сеобе под Чарнојевићима, Срби су поново населили Церницу
1779. године и крај прошлог века дочекали са 130 кућа (526 душа), док је
Шиптара мештана било око 2.000 у 350 домова. Два језика и две вере у
једном атару преживели су, без великих потреса, и бомбе с пролећа 1999.
године, али не и долазак КФОР - а у јуну те исте године.
- То је био почетак наше голготе. Шиптари су нам, прво, 20. јула
убили Божидара Стојановића (53) на око 200 метара од пункта КФОР - а,
док је чувао стоку. Исте године, 3. децембра, Благица Васић (42) из нашег
села погинула је у минираној кући, али је срећом преживео њен дванае-
стогодишњи cин, који je био са њом. А 28. маја 2000. године Шиптари су
починили највећи злочин, баш овде испред просторије у којој седимо –
приповедао ми је у бифеу пo доласку у село Коста Димић (44), наставник
руског и историје у Церници.
Онда је ту била продавиница и, према говорењу очевидаца, један од
Шиптара из Цернице је пушчаним рафалом из оближњег потока смртно
покосио у по дана Тихомира Симијоновића (45), Војина Васића (58) и малог
Милоша Микија Петровића, који је био тек напунио четири годшне и пошао
да купи сладолед.
За ово троструко убиство био jе осумњичен и притворен Африм
Зећири из Цернице, али је недавно изашао из затвора, без пресуде. „Виђамо
Зећирија, шета се пo ceлу”, кажу мештани.
Припадници ОВК овде су ранили 24 Србина, запалили или минирали
исто толико српских кућа, а о петоро погинулих данас сведоче и мермерни

237
белези на српском гробљу у селу. На свих пет споменика пише да их је
родбина подигла жртвама шиптарских терориста.
Између тих погибија настрадала је и православна црква Светог Илије
у селу, коју су терористи експлозивом докусурили на Српску нову годину,
14. јануара 2000. у 3.20 ујутро.
Док су неки Срби главом платили боравак у овој имитацији људске
заједнице, други је чувају на раменима одлазећи из родног села, али им
нико од саплеменика не замера збот тога, већ само са сетом описују шта
је претходило.
Летос су одавде отишли браћа Иван и Срђан Стојановић, са породи-
цама и мајком.
- Иванова кyћa била је минирана још 2000. године. Жена је, ушавши
у дневну собу, на кревету нашла шест килограма експлозива, али није
активиран јер је штапин овлажио. У августу ове године терористи су најпре
бацили неколино каменова на терасу, позивајући Ивановог cинa Слободана,
којем је 14 година, да изађе. Али, мајка Весна је то чула, упитала куда ће и
задржала га, спасивши му живот јер је то био мамац да изађе напоље, на
мету бомби која је већ била бачена на улазна врата. Експлодирала је, не
повредивши никога, али Стојановићи то више ниcy могли да трпе, с тругом
описује Коста Димић.
Следећа замка чекала је Живојина Петровића ономад у његовој њиви,
док је кукуруз дозревао у Церници.
- У врсту су поставили бомбу, осигурач је био извађен скоро до краја
и струном везан за дно стабљике. Било је довољно да неко ухвати за њу и
оде без трага - вели Димић.
Срби Церничани жалили су се КФОР - у. И - ништа.
- Американац каже да они не могу да претражују њиве, јер се и њихови
људи плаше, па предлаже да их или запалимо или поравнамо булдожерима,
ако сумњамо да има бомби. Питам га да ли би он под овим условима ишао
у њиву. Каже да не би. Рекнем му онда ја, деца ће да нам остану гладна, а
официр ми је одговорио: „Ту ја не могу да ти помогнем”.
Срби к'о Срби, нашли су решење, али да човек не поверује. Забранили
су деци да иду у њиве, пa су кукуруз брали само одрасли. Рачунају, као, ако
погине неко од одраслих, биће мања штета.
У Церници данас, Срби имају 65 кућа и 300 душа, упола него пре три
и по године. Шиптара је и даље 2.000, ако не вишe.
- Сва села у косметском Поморављу где има Срба гледају у нас, у Цер-
ницу. Ако смо главама платили борбу за опстанак и ycпeлu да обновимо

238
Бољевце код Каменице: Срећко Тасић, други здесна, поред игумана Студенице Тимотеја

цркву и останемо овде, могу и они. И знају да је нама најтеже – беседи ми


Љубисав Костић (62), председник Црквеног одбора у селу.

►► 43. Бољевце код Косовске Каменице, 10. децембра 2002.


Куће у селу, има их 37 и све су српске, распоређене су на неколико
висова и у видокругу нема другог насеља, па је једино уз помоћ мештана
могућно одредити на којим је странама остали свет. Руком показују да је
иза једног брда Ново Брдо, иза другог Косовска Каменица, а иза трећег и
joш неколико брда - Медвеђа.
Њихова насеобина у дивљини зове се Бољевце, сад се први пут ваља
неки друм од шест километара до суседног села Стрезовце, између и преко
брда, разуме се. У Бољевце је недавно приспела помоћ у храни и намирни-
цама коју су прикупили и допремили монаси СПЦ из чачанског краја, а у
селу нас је, као домаћин, дочекао млад и сувоњав домородац. Каже да се
зове Срећко Тасић, тридесет једна му је година.
И те људе је, у њиховом беспуту, захватило најновије недоба.
- Пре него што је дошао КФОР имали смо 55 кућа, али су се неки одсе-
лили. У оно време три месеца нико није спавао, држали смо страже због
Шиптара, и сачували село. Али, нису сви људи на броју: мој брат од стрица
Саша Тасић киднапован је 19. јуна 1999. године у Косовској Каменици, код
црепане, и нема му трага – прича ми Срећко Тасић.
Каже да му је помогло и то што зна албански језик.

239
- Не знам добро, али се сналазим. Познајем неке Шиптаре из Каме-
нице и других села и, онда кад је било најгоре, рекли су ми да не говорим
на српском. То ми је помогло да се сачувам, а разумео сам на пијаци шта
они причају и каква нам опасност прети.
Село данас има четвороразредну школу „Десанка Максимовић“ са
седам ђака, малу цркву Св. Пантелејмона и продавницу с неколико арти-
кала, коју држи Тасић.
Како данас живи Срећко из села Бољевце?
- Па, онако. Печемо креч, то возим трактором у Гњилане и Грачаницу,
продајем по 15 динара на кило, и с тим парама купим нешто робе за про-
давницу, со, шећер, уље и тако, донесем нашим људима.
Одавде до Гњилана или Грачанице има по тридесетак километара, и
на било коју страну да одлучи, Срећко мора да прође кроз неколико шип-
тарских села. И да се узда у језик и кума који му је наденуо име.

►► 44. Гњилане, 24. децембар 2002.


У порти гњиланске цркве, док је истоварана помоћ у намирницама
коју је у Чачку сакупила и овамо послала хришћанска заједница, затекао сам
средовечног мештанина Жику Живића (51). Каже да је до доласка КФОР - а
био комерцијални директор у трговинском предузећу „16.октобар”, овде
у Гњилану. Знајући шта се све збило у његовом родном месту и да не би
било упутно питати га где је сада запослен, питање смо поставили мало
другачије:
- Шта сад радите?
- Ништа - каже он.
- Од чега живите?
- Ни од чега.
Мало касније, други Гњиланац помогао је нама Чачанима, да изађемо
из „српске зоне” и прошетамо мало градом, међу Албанцима. Договорили
смо се да не причамо гласно како не бисмо привукли пажњу оних који
су овде сад већина. И, тако смо стигли до зграде позоришта, где смо већ
постали сумњиви пролазницима. Здрава памет наложила је да се хитно
вратимо у порту. Јер, један од нас имао је капу са ћириличним натписом:
„ФК Полет – Љубић”.
- Јуна 1999. године у граду је било 17.000 Срба и за непуну годину
буквално су нестали, па нас овде тренутно живи само две стотине. Сав наш
живот одвија се ту, око порте, где су и амбуланта и школа „Вук Караџић”
са 25 ђака од првог до осмог разреда - беседи Слободан Стевановић (56),
адвокат у Гњилану и један од челних људи месног Одбора српске заједнице.

240
Српска пијаца у Гњилану, тезге

Срби су, тако, постали најмања етничка група у граду где су били
већинско становништво до пре три и по године. Данас овде није ништа
угодније гњиланским Ромима, једино што их је више него Срба.
- Са Ромима се добро слажемо, и њих рачунамо као придружене чла-
нове наше заједнице. У Гњилану их има око 400, држе и посебну школу за
своју децу, која се друже са нашом - вели Стевановић.
Већина српских кућа је у Улици Стојадина Трајића, али се друштвени
живот одвија око порте храма Светог Николе. Десни стуб црквене капије
наслања се на угао породичне куће Владимира и Звонка Арсића, а донедавна
је била празна. Начуло се да ће ту грађевину, коју од улаза у цркву дели
тек двадесетак корака, да купе Албанци, али је бржи био Координациони
центар за Космет.
- Власници су отишли у Крушевац, и свака част Координационом
центру за овакав потез. Центар је за ту зграду одвојио 95.000 марака, ту
ћемо да направимо продавницу и српски клуб, да не будемо у кућном при-
твору по читав дан - описује адвокат.
Важан део „српске зоне” у Гњилану је једно сокаче, претворено у
пијацу. То је невелик пролаз од двадесетак метара, на чијем су крају поме-
нута Арсића кућа и капија кроз коју се ступа у порту. Пијаца се састоји од
малог роштиља за пљескавице, четири тезге са поврћем и воћем, и још
једне на којој је роба са бувље тржнице.

241
Иза последње тезге стоји Бранислав Јовановић (40), сељак из оближњег
Станишора нудећи, за динаре, кондуре, чарапе и још нешто кућевних
потреба. До њега, поврће продаје стари Гњиланац Велибор Живковић (77).
Вели да купус и шаргарепа нису његови већ да то што он стоји иза тезге
јесте њему „тезгарење”, да би зарадио нешто за себе и бабу која је остала
у кући, у Улици Стојадина Трајића.
Старији од 65 година, иначе, имају пензију од УНМИК-а, по 28 евра
месечно. Остали живе од хуманитарне помоћи и црвеног крста. Живе и
муче се.
- Тешко се долази до хране - замишљено вели Гњиланац Слободан
Максимовић (48), који је до бомбардовања био магационер у „16. новембру“.
Његов сусед, Власта Ђорђевић (65), до пролећа 1999. године радио је
као шеф у Дуванској индустрији у Гњилану, а сад се бори за опстанак. Прича:
- У дворишту нас је деветоро, ту су ми и отац, мајка, браћа Милош и
Новак, а највећи проблем је да дођемо до хране. Понекад радим молерај,
крпеж, и ако добијем 150 динара за дан, добар сам.
Иако се свуда око њих послује у еврима, они стално помињу динар и
боре се за динар, па ће за ову малу српску заједницу у Гњилану, без обзира
шта одлучила велика међународна ваједница, Србија заувек да остане
отаџбина.

►► 45. Понеш код Гњилана 13. фебруар 2003.


На згради амбуланте у Понешу однедавно стоји мермерна плоча са
шест портрета и овим текстом: „У време помрачења Сунца, помрачења
људског ума, време зла када човек човеку постаје вук, 1999. године, када
су мировне снаге КФОР - а ступиле на тле Косова, тада су шиптарске групе
почеле убијати српске цивиле. Погинули су сахрањени на сеоском гробљу,
сем Златка Стевића који је киднапован и о коме се до дана данашњег
ништа не зна. Сакрили су све, али не и сећање. Жртве говоре: пуцајте, ми
вам нисмо ништа дужни ни криви. Спомен-плочу подижу СО Гњилане и
мештани села Понеша, за сећање на жртве које су починиле шиптарске
терористичке групе”.
Срби у Понешу, селу са мешовитим становништвом, 13 километара
удаљеним од Гњилана, сакупили су 40.000 динара да би подигли ову спо-
мен-плочу о свом страдању и кажу да ће је лако променити ако се Златко,
дај Боже, појави однекуда.
Амбуланта је у средишњем, српском делу села које данас има 190
православних и 25 албанских кућа, док на улазу у насеље стоји приземљуша
угледног имена: Осмогодишња школа „Свети Сава”. Четири учионице су за
српску, једна за албанску децу, исти им је кров, заједничка школска чесма,

242
али улази различити, па ђаци из велике породице Шаља и њихови сапле-
меници ступају у разред кроз врата са бочне стране зграде.
И прошло и садашње време наметнуло је питање: има ли проблема
међу школарцима?
- Нема. Они би понекад хтели да нам покваре игру, али не смеју, нас
има више – рече ми Марјан Пауновић (15), који иде у осми разред.
Владимир Туњаковић (58) је, по прилици, најстарији наставник школе
у Понешу, чим је њему пало у део да намерницима објашњава колико је ђака:
- Сто и двадесет. Од тога 15 у предшколском и 16 првачића - каже
сувоњав човек.
- Ви сте одавде?
- Нисам. Живим у Понешу као избеглица. До 1999. године живео сам
у Гњилану, али су ми терористи запалили кућу.
Док стојим испред школе у Понешу, очуване зграде с кровом на две
воде, уочљива је табла изнад улазних врата, постављена ко зна кад. На њој
је грб Србије из времена кад је на њему била петокрака, и текст: Република
Србија, АП Косово и Метохија, ОШ „Свети Сава” - Паралово, Одељење у Понешу.
То као да је заустављено време.
Покуцао сам, ступио у учиницу где уче деца из шиптарских породица,
и назвао добар дан. Усред часа. Седе ђаци првог и трећег разреда.
- Добар дан - одговорио је учитељ, такође на српском.
Рекох му ко сам а он ми каза да се зове Садик Сулејмани, рођен 1948.
године, живи у Гњилану.
- Како се зове ваша школа?
- Осмогодишња школа „Зејнел Хајдини” из Брасаљца, одељење у
Понешу – беседи учитељ прекинувши час, док деца слушају шта причамо.
- Како се слажете са Србима?
- Нема проблема - одговара Садик. - Ја сам овде 25 година учитељ и
сви ме знају.
На поздраву, упитали смо га за плату?
- Примам 150 евра месечно - није задовољан.
И Владимир Туњаковић нам потврђује да међу децом нема проблема:
- И не друже се, јер је наша школа деветогодишња, а њихова само до
четвртог разреда. Ми разговарамо са њиховим учитељима, али то није
као пре.
На одморима и једна и друга деца иду на исту чесму, али су их роди-
тељи и живот научили да је најбоље ако се свако држи свог друштва.

243
►► 46. Меловци код Гњилана, 2. април 2003.
До Меловаца се иде само једним друмом, местимице насутим дробље-
ним каменом и пуним ожиљака које су оставиле бујице. Кад се уђе у село
ту је крај пута, јер одавде нема других стаза ни богаза нити каквих насеља
на видику.
Свих 16 кућа, скоро наслоњених једна на другу у полукругу, положајем
говоре да се ова насеобина изнад Гњилана могла одржати само у слози и
испомоћи. Тако је и било, јер је читаво село један род, потичу сви од истог
претка и свих 16 домаћинстава слави Светог Луку. Иако су на скровитом
месту, нису имали неког избора до слоге: да не беху једни другима при
руци, ко зна шта би до сад с њима било.
Кад наиђе тешко недоба, као протеклих лета, направе стражу и чувају
село од незваних. Патроле дежурају без прекида од 10. априла 1999. године,
у свакој смени је њихов шарпланинац, плећат и тежак скоро товар, па сеоце
тако опстаје. Услови су тегобни, то се одмах види, али одавде се нико није
иселио, ни кад је на Космет дошла међународна окупација, у пролеће 1999.
У Меловцима као да се, за многе протекле деценије, променило само
неколико ствари. Или, сведочи Драган Митровић, тек неколико датума:
- Тачно пре шездесет година, 1943. исто нам је било тешко, али су
наши стари преко ноћи добро бранили село од Арнаута. Зло је дошло кад
су решили да нападну дању, а наши били на послу и нису се надали. Истог
дана ухватили су, извели из села и заклали мог деду Трајка Митровића и
стричеве Живка Митровића и Милана Стајића.
Живко и Милан били су, вели, рођена браћа од истог оца и мајке.
Откуда различита презимена?
- То је било због Арнаута и крвне освете, коју су фамилије плаћале
само мушким главама. Тако су рођена браћа носила различита презимена
и за ту тајну знали смо само ми у селу и нико више. Рецимо, моја блиска
фамилија су Јовановићи...
Човек је ту прекинуо реченицу, не додавши ниједно име више.
Кад смо ми дошли у ово српско сеоце већ је била ноћ и са страже су
се вратили Милорад Ристић (50) и Мирко Митровић (62). Ристић је разго-
ворљив човек, сад чува родно огњиште, а до доласка КФОР-а имао је лепо
место у фирми звучног назива.
- До 12. јуна 1999. године био сам шеф кухиње у хотелу „Европа” у
Гњилану. Тог дана у граду су ме ухапсили припадници ОВК и дуго мучили,
једва сам се извукао.
Од тада је само једаред ишао у Гњилане, морао је.

244
Меловци: сви становници са гостима из Чачка

- Ноћу сам одвео брата у болницу. У два ујутро терали су ме да идем


кроз парк, пешице, до цркве где је наша амбуланта. Спасао ме Турчин, возач
амбулантних кола, који није дозволио да ме у то доба шетају од болнице
до болнице, јер је знао шта ме чека. На крају сам телефоном позвао КФОР
и УНМИК па је брат пребачен у базу „Бондстил” код Урошевца, а ја сам се
вратио кући.
Страже чувају село, али не могу да одбране и посне пашњаке око
њега, одакле им Албанци краду краве.
- Штетовали смо укупно пет крава – броји Ристић на прсте. – Прве
године ниједну, 2000. три, а прошле и претпрошле године по једну. Последњи
пут су у крађу дошли 20. априла прошле године, кад су одвели две краве,
али једна им се отела и вратила нама. То је добар знак.

►► 47. Драганац код Гњилана, 8. мај 2003.


За сваку од седам српских кућа у Драганцу краве су основни хра-
ниоци, и кад се том благу нешто догоди, онда се ваља запитати какви
су дани што долазе. А догодило им се да нестану, јер је лане из најмањег
села на Космету украдено девет крава, па људи сад не скидају ока са
оних што су остале.
На дужности пастира у пространом побрђу између Гњилана и Новог
Брда затекао сам Чедомира Петковића (80) и Стојана Здравковића (76).
Дежурају поред крава, први разговорљив и прича само он, док, други не
отвара уста.
- Краве су спасиоци за наше људе. Једна може да исхрани целу поро-
дицу, и још да ради у њиви - вели Чедомир.

245
Његовом другу из пастирских дана, ћутљивом Стојану, лане су укра-
дене две, Радовану Стојиљковићу четири, Срећку Стојиљковићу три краве,
или ноћу, или са неког пашњака око села.
Сумњају на Албанце из Прилепца, села са друге стране брда, у коме је
1329. године рођен Лазар Хребељановић, а у коме од пре неколико година
нема ниједне српске душе. Крађе су пријавили УНМИК- у, казали ко их је
похарао, али од тога није било ништа.
Чедомир Петковић рече да је рођен овде, у Драганцу,12 километара
од Гњилана, да у свих седам српских кућа има укупно 30 становника, али
и да у селу постоје два албанска домаћинства, фамилије Кадрију, Исуфа
и Бељуља. У годинама које су прошле нису се сукобљавали нити чинили
зло једни другима. Увек су говорили, а то чине данас, мада не много. Како
се поздрављају у сретању, са „добар дан” или са „мир дита”?
- На нашем. Ми кажемо „здраво”, они „здраво” објасни ми Чедомир.
Штету због украдених крава Срби ће некако морати да надокнаде,
па једва чекају да, кад пролеће одмакне, крену по шумама на бербу гљива.
Само гљива, јер се „берба дрва” не исплати. У оближњем Понешу, јесенас
су петорица Срба у државној шуми насекли дрва и, кад су натоварили у
приколице, дошла је полиција УНМИК-а и ухапсила их.
Одведени су у Гњилане где им је све одузето, а трактори им враћени
тек кад су од куће донели по 300 евра сваки, да би платили казну. Међу-
народним полицајцима правдали су се да су Албанци у селу, 1999. и 2000.
године, посекли 500 хектара српске шуме. Причали су о томе, али нису
имали коме.

►► 48. Мердаре, 27. мај 2003.


На административној линији у Мердару прошле седмице породице
су преузеле посмртне остатке седморо косметских Срба, ексхумиране
ове године на разним местима у Јужној српској покрајини. Њихове кости
родбина је сахранила у Србији ових дана, а како су скончали ти људи,
наслућује се само из оскудних сведочења.
Ако није познато како, зна се зашто. Зато што су били Срби. То је
потврдио п један Шиптар, штуро описујући животни крај брачног пара из
Ђаковице, чија су тела међу поменутих седам. То двоје пензионера, Милан
(1926) и Марица (1931) Сталетовић, живели су у ђаковичкој Улици цара
Душана, ламела Ц, четврти спрат, а њихово страдање остало је прибележено
и у књизи Фонда за хуманитарно право „Отмице на Косову”.
Према изјави њихове ћерке Станке, Милан и Марица живели су сами у
свом стану, у Ђаковици, Станка у Србији а њена сестра Радојка у Ђаковици,
с породицом. У мају 1999. Радојка је с укућанима избегла у Србију. Тада су

246
ћерке изгубиле сваку везу са родитељима, јер су телефонске линије са
Ђаковицом биле прекинуте.
Крајем маја Станка је, по пријатељу који је ишао у Ђаковицу, роди-
тељима послала пакет са храном, поручила да одмах напусте град и пређу
код ње. Одбили су. Средином јуна већи део Срба напустио је Ђаковицу.
Станкина пријатељица из Ђаковице Драгица, која је такође избегла у
Србију, вратила се крајем јуна да би узела неке ствари. Отишла је да посети
Станкине родитеље, али их није нашла у стану. Кад се вратила у Србију,
дала је Станки број телефона у Рожајама, у Црној Гори, на коме може наћи
комшију својих родитеља, Шиптара по имену Иљир. Он стално путује до
Рожаја где набавља сир и вози кући, у Ђаковицу, да продаје.
Када га је Станка позвала, рекао је да не зна шта се догодило са њеним
родитељима. Додао је да је њена мајка била добра жена, али да је њен отац
стално говорио да је Ђаковица српска, па је и она страдала због тога. Није
желео ништа више да каже.
Станка је затим случај пријавила КФОР - у у Ђаковици, а они су оти-
шли у стан Сталетовића и разговарали са суседима старог брачног пара.
Комшије су рекле да су Марицу и Милана последњи пут видели 26. јуна,
мислећи да су после тога отишли у Србију.
Пријатељица ове породице из Ђаковице, муслиманка која је избегла у
Србију септембра те, 1999. године, испричала је Станки како је често посећи-
вала њене родитеље у Ђаковици и куповала им храну, јер су страховали
да излазе из стана. Непознати Шиптари долазили су код њих и претили
им да ће их убити ако се не иселе.
Пошто је Марица добро говорила италијански, више пута тражила
је заштиту КФОР - а али они у том тренутку нису били у могућности да
Сталетовићима пруже помоћ. Ту информацију припадници КФОР - а касније
су потврдили и њиховој ћерки.
Али су зато припадници ОВК, 23. и 24. јуна, Марицу водили на
вишечасовно испитивање у зграду ауто-школе, где им је био штаб. Тамо
ју је саслушавао неки њихов командант и другог дана, кад је поново била
доведена на испитивање, издао јој дозволу за слободно кретање.
У један час ноћу између 26. и 27. јуна, униформисани и наоружани
егзекутори упали су у стан Сталетовића. Њихова пријатељица тада је
била у посети код суседа и видела како припадници OBК изводе из стана
Марицу и Милана, везаних руку и уста. Убацили су их у аутомобил парки-
ран испред зграде и одвезли...
Тела двоје стараца нађена су на муслиманском гробљу у Ђаковици.
Убијени су мецима с леђа.

247
►► 49. Бинач код Косовске Витине, 11. октобар 2003
„Четири године нисам биo у граду”, поверава ми се Милосав Ђурић
(40) за кога су два километра између родног Бинача и Косовске Витине
непрелазна деоница. Кренуо би на тај пут али није сигуран да би се вратио,
па Срби из села на пијацу у Витину, од 1999, шаљу само жене.
Исто онолико година, четири, Ђурић не иде на посао у оближњу Лет-
ницу где је радио као кројач, не обрађује њиву у коју се населио парлог, док
у село излази само преко дана и у групи од седам-осам Срба.
- Кретање нема – приповеда ми Ђурић на локалном наречју, додајући
да би за њега појам слободе био ако оде до Витине, настањене скоро искљу-
чиво Албанцима. И, ако би се вратио.
Бинач је надомак границе Космета с Македонијом, ушорено место
има 47 српских и 350 албанских кућа. Албанци су овде подељени на мус-
лимане и католике а других је више, па у средишту села имају катедралу
светог Антуна.
- Од наших, остале су 153 душе, а до бомбардовања било нас је још
толико. Не знам како опстајемо ми што нисмо мрдали из Бинача, кад у
целом селу плату прима једино учитељ – тугује Милосав.
Њему и жени о врату је седморо деце. Најстарији од јуноша је Слободан
са 13 година, па се за њим ређају: Милош са 11, Милица седам, Небојша пет,
Јасмина три, Марко две године и Валентина од пет месеци.
- Bишe трпимо гладни него што једемо, а ја седим и чекам, само не
знам шта – говори глава породице.
Њих деветоро у кући имају на располагању месечно 3.800 динара дечјег
додатка, за четворо малишана, и 52 евра социјалне помоћи од УНМИК-а.
Иако је ноћ давно освојила село, Срби у Биначу, заједно са децом,
стрпљиво су чекали најављену помоћ из Србије. У једној брвнари која им
је зборно место, спремили су вечеру за 17 чачанских гостију а затим их
одвели на конак, у куће које имају слободан кревет.
У брвнари од тридесетак квадрата стисло се можда 60 душа, рачу-
најући редуше и децу, док је Милосав Ђурић са групом мештана пред згра-
дом чекао другу софру. У мрклом мраку, пошто је због рестрикције Бинач
управо те вечери остао без струје, тај човек приповедао је како ће тешко
обезбедити огрев за зиму.
- До сада сам сакупио само два кубика иако је добра храстова шума
ту на брду, само 500 метара од села – показивао је руком кроз помрчину,
ка југу и Македонији.
Вели да је на то брдо, мештани га називају Градиште, ишао и некидан,
са још шесторицом суседа.

248
Бинач: Др Војислав Билбија допремио из Ротердама помоћ српском збегу, и гуслама храбри малишане

- Тек што смо насекли дрва, наишла је ОВК. Не знам колико их је


било, али смо видели да носе црне уинформе, шамије преко главе, и
шуњају се према нама. Одмах смо бацили и секире и дрва, па побегли у
село – уздахну Милосав, веома мршав човек и појавом знатно старији
од својих четрдесет лета.
Као да се правда, описује због чега је прикупио само два метра дрва.
- У шуму идемо више по страх него по дрва, никад не знам шта нас
може cнаћи. Зато правимо мале нарамке, да човек може да трчи као зец
кроз шуму и сачува главу.

►► 50. Церница код Гњилана, 14. октобар 2003.


Све важно у селу догађа се на једном стрмом сокаку у средишту српске
махале, не дужем од 50 метара. На дну је продавница која не ради, до ње
стоји затворена школа, нешто изнад ње је магацин. Закључан.
- Ни мањег пута, ни веће погибије – описаше ми мештани пред
магацином, где на асфалту лежи рупа величине кечета. С једног прозора
на другој страни сокака, из напуштене српске куће, 31. августа бачена је
бомба међу људе: погино је Миомир Савић (35) наставник из села, док је
седео на степеницама магацина, а гелери су по ногама покосили још чет-
ворицу Срба Церничана.

249
Српски збег у овој национално мешовитој насеобини код Гњилана
зна и име Албанца који је набавио ову паклену пошиљку, али су овде сви
дигли руке од УНМИК- ове правде и закона.
- То је био пуцањ у село – цени Трајко Костић (37) један од ретких
мештана који има посао, пошто држи ауто-школу у оближњем Партешу.
Прича да су од нашег последњег сусрета, новембра прошле године,
Албанци убили Трајана Трифуновића док је чувао козе. И недавно Савића
у главном сокаку, где су маја 2000. усмрћена тројица Срба. Увек ми понавља
да је међу стрељанима био и мали Мики Петровић, коме су биле тек четири
године. Од доласка мировњака, овде је убијено седморо Срба.
- Ово је моја школа, али не ради због Албанаца – говори ми Бошко
Нисић (73) испред дворишне зграде од два одељења коју је уступио селу за
ђаке. Дали су јој име Бранка Радичевића, али од почетка школске године
није одржан ниједан час. У девет разреда уписано је 50 ученика, и код
уписа се стало.
- Од 23 родитеља, 18 није хтело да потпише сагласност да шаље децу у
школу. Људи с разлогом стрепе за потомство, а КФОР и УНМИК нису спремни
да пруже заштиту ђацима. Био сам у Приштини и од високог службеника
тражио дежурство војске или полиције код школе, али су ми рекли да нема
повратка на старо. Они су прогласили да је овде успостављен мир, и тај
закључак им је важнији од наших глава – описује каже Коста Димић (45)
председник села и наставник руског језика и историје.
Коста ме примио на конак, кућа му је баш у главном сокаку.
- Ево, од 31. августа скоро да не излазим на улицу нити се окупљамо,
не видимо дан. Од када је Миомир убијен народ је потиштен још више, седи
у кући и трпи што га је снашло. Недела се понављају, а сваког пута када се
историја понови цена потасте.
Има две одрасле кћерке које минибусом ујутру иду у средњу школу,
у Пасјане и Партеш, док је син недавно отишао у Швајцарску.
Освитом, од Костине куће пешице смо прешли на вис изнад села где
је црва Светог Илије. Албанци су је минирали 14. јануара 2000. године, а
Срби касније направили нову, уз помоћ канадске Владе. Сад је 24 сата чувају
војници КФОР-а из Пенсилваније. После јутрења прошли смо албанским
делом села и продужили даље, остављајући Церницу са 280 Срба и 1.870
Албанаца.
Али, понео сам причу једног Србина што живи овде у заробљеништву,
без слободе. Тугује и завиди суседу Албанцу, па вели:

250
- Мој први комшија из Цернице може да се креће како хоће, и продаје
паркет по Албанији. Иде без пасоша и, мада је трећа рука, зарађује девет
евра по квадрату, а ја не смем да изађем из куће.
Прибележих и мудре речи Косте Димића:
- Кад дођу у тешку ситуацију или безизлаз, људи из протеста чине
свашта. Тако је и са нама, само што ми у знак протеста – живимо.

►► 51. Косовска Каменица, 2. новембар 2003.


После упознавања на гостима, пошто је прича мало одмакла, Дејан
Китановић (25) почео је да објашњава због чега се читаво село, свих 35
кућа, сјатило у једно двориште.
- Можда ми нећете веровати, али распитао сам се код наших старих,
ви сте први људи са стране који су дошли у Одевце — рекао је придошли-
цама из Чачка што су ту допремили помоћ.
Младић је додао, без прекора:
- Ми као да нисмо живи. Исто ће вам рећи и у осталим селима куда
сте наумили.
Дејаново родно Одевце је само пет километара од Косовске Каменице,
и сеоце је од памтивека насељено само Србима. Исто као Рајановце (49 кућа),
у гудурама, на додиру са општином Ново Брдо. И ту су мештани, окупљени
пред пшолом, чекали камионе с намирницама, док ми се Живојин Костић
(62) жалио на лопове, колико да му души буде лакше:
- Однели су ми 700 кила грожђа и запапили комину, неки Шиптари
из Јабуковице.
Вино ће некако и прежалити, али житељи села Рајановце не могу да
забораве крађе крава, јер им оне хране децу и фамилију. У три последње
године изгубили су 35 грла, свако вреди по 1.000 евра.
- Кад су нам последњи пут украли три краве, падала је киша, па смо
пошли да читамо трагове, као Индијанци. Нашли смо их везане у шуми, у
шиптарском селу Прилепац, и вратили у Рајановце. У шуми смо оставили
стражу, да види ко ће камионом доћи на то место, по краве, и да ли је неки
од наших Срба умешан у то. Сад знамо ко је – истражио је Живојин и ту
прекинуо причу.
Поменути Прилепац, иначе данас припада општини Гњилане и нашој
националиој историји. У „Просветиној” енциклопедији из 1978. стоји: „Лазар
Хребељановић (1329-1389), српски кнез 1371- 1389, рођен у Прилепцу код
Новог Брда, оженио се 1353. Милицом, ћерком кнеза Ратка, био у дворској
служби царева Душана и Уроша, погинуо са српском војском и племићима
на Косову пољу 1389.”

251
Радован Лале Стојиљковић (37), из малог села Драrанац на овом
побрђу, сведочи да је његова тазбина из Прилепца, фамилија Данићи:
- До ове последње окупације у Прилепцу је било седам српских кућа,
али су 1999. све попаљене и опљачкане. Ту више Срба нема, већ живе само
Шиптари, у око 500 кућа.
Пут по брдима око Косовске Каменице водио нас је, напослетку, у
Божевце. Већ смо yпaли y ноћ и искључење струје, што је овде врло често, па
смо по непрозирном мраку једва пронашли сеоску крчму. Затворена врата,
никога испред ње, ни у близини. Дуго смо повлачили конопац црквеног
звона које је одјекивало кроз ноћ, док се ниje појавио први мештанин. Село
има 55 кућа и 170 душа, ту увек живе искључиво Срби и стално су на опрезу.
Испрва нису знали коме и зашто звоно звони, а онда су се брзо окупили
и истоварили своје следовање намирница. Док су се камиони враћали у
Каменицу, протојереј из овог градића, Драгољуб Стевановић (67), набрајао
је колико се Срба одселило из краја, од јуна 1999. године.
- Најгоре је у Крљеву, где је остало само двоје Срба, Станко и Станица
Богдановић. Кад могу, однесем им нешто за помоћ, да би прекостали.

►► 52. Лабљане код Новог Брда, 17. новембар 2003.


Тек што су камиони стигли у до на средини села, зачула се песма с
домаћинске стране. Поређани у строј, на челу с младим хармоникашем, сви
ђаци школе у Лабљану музиком су пожели добродошлицу људима који су
им из Чачка донели намирнице.
Ђака је овде укупно десеторо и школа им није далеко јер уче у кући
мештанина Драгана Филића, а иза њих наређали су се скоро сви Срби у
Лабљану, 75 душа у 19 кућа. Долазак помоћи био је у селу код Новог Брда
благи дан са приредбом.
- Морате нас разумети што смо вам направили мали дочек, јер другу
прилику за неку радост немамо. Годинама, нити нам ко долази, нити коме
идемо. Жељни смо наших људи и разговора – скоро се извињава Горан
Стојковић (31).
Приповеда да је до лета 1999. радио као металостругар у руднику
„Кишница” а сада не мрда из села, да живи од земље и обрађује само поло-
вину, али ни на њој није сигуран. И описује погибију стрица из фамилије,
Сава Стојковића, којег су шиптарски терористи убили 21. јуна 1999. док је
пластио.
Овде су све српске куће збијене на малом простору, док су са три
околне стране домаћинства Шиптара, који у Лабљану имају 500 становника.
Четвртом, западном страном, иде друм којим Срби могу изаћи на правац
Приштина – Гњилане.

252
Људи су од своје сиротиње спремили ручак за госте, што у њиховим
условима уопште није лако. Председник села, Чедомир Антић (48) правда
се ако није све потаман, и прича:
- Јутрос сам ишао да купим коре за пиринчару код Шиптара у селу, у
чијој продавници нисам био неколико година. У радњи је била само његова
жена, запрепастила се што ме види и, пошто не зна српски, дозвала мужа.
Он каже да не држе коре и послао ме у Сливово. Ни они нису имали.
На растанку, свако је био својом мишљу опседнут. Момци из каравана
питали су се како је могуће да долазак помоћи у неко село буде једини раз-
лог за весеље, док су старице из Лабљана брисале лица крајевима марама.
Једна од њих је, кад смо при поласку пролазили бунару, на време рекла:
- Немој да пијеш. Упала патка.
Пре неколико година, Србима су водовод пресекли први суседи, па сад
пију са бунара. Не са свих јер у понеки, ето, зна да слети и домаћа живина.

►► 53. Косовска Витина, 20. новембар 2003.


Међу педесетак православаца, колико их је остало у Косовској Витини,
на јутарњој литургији био је и Боб Тејлор (73). С пажњом је учествовао у
обреду свих стотину минута јер је покрштењак, по завршетку изашао из
цркве и кpeнyo према земљацима који је чувају.
Храм Светог Николе у овом градићу близу границе Космета с Маке-
донијом непрестано је, дан и ноћ, на оку америчким војницима из састава
Кфора. Три стражаре у порти опасане су врећама са песком све до висине
пушкарнице, које чувају чуваре богомоље. Један, а повремено и два „хамера”
са митраљезима и посадама дежурају напољу, док су се Срби и Тејлор молили.
Патрола на улазу у порту изненадила се кад им је Тејлор, пришавши,
рекао да је амерички држављанин из Тексаса, а још више пошто им је при-
поведао откуда он ту, на овом „крају света”.
Некад и сам службеник америчке војске, данас пензионер и српски
зет, већ две године са супругом живи у Чачку. Ту је упознао групу меш-
тана који бар једном годишње, у организацији Српске православне цркве,
прикупе намирнице и допреме српским збеговима на Космету. Пожелео је
да крене и он, пa je недавно примљен у караван заједно са својом „ладом
нивом”, необичним возилом за једног Тексашанина.
- Нисмо причали о политици – рече ми Тејлор после разговора са
земљацима на капији. Ту су војници: раде оно што им је наређено и не
упуштају се у друге ствари. Само један од њих добро разуме проблеме Срба
на Косову, али зато што су његови преци одавде. Деда му је био Словенац,
мајка Македонка, а прва жена из Грчке.

253
Земљаци су у Витини бар разговарали, а у Церници код Гњилана
избегавали су Тејлора.
Тамо сам пришао војницима који су стајали испред „хамера” и пред-
ставио се. Међутим, кад сам им рекао да долазим са Србима, један млађи
официр, други поручник, дистанцирали су се од даљег разговора. Hиcy
желели да их Албанци, као већинско становништво овде, виде да контак-
тирају са Србима.
Амерички део КФОР - а покрива Гњилане и околину, а Боб вели да то
није елитна војна јединица.
- Сви амерички војници које сам овде срео припадају Националној
гарди Пенсилваније, а у њу многи иду да би стекли право на пензију. За то
су потребне две године проведене у војсци, и још 18 у националној гарди
као што је ова.
Тејлор је, као ветеринар са службом у америчкој војсци, 1956. године
постављен за контролора квалитета меса, које је фабрика „Јухор” из Све-
тозарева, дакле у Титово време, испоручивала трупама САД на Старом
континенту. Те године у Београду се упознао и оженио се Катарином Вра-
нић, студенткињом славистике. Девојка је рођена у Горњем Милановцу
а порекло из Чачка вуче по оцу, официру Краљеве војске, логорашу из
Оснабрика и са Голог отока.
Следеће четири деценије брачног живота провели су у САД где је
Катарина радила као предавач у гимназији, а он у својој струци.
- Живели смо у Индијани а највише у Тексасу, на Рио Гранде, градић
се зове Мекален. Ту сам 1992. године одлучио да пређем из протестантизма
у православље. Најпре сам крштен у Мекалену у Америчкој ортодоксној
цркви која потиче од Руске заграничне, а затим смо се Каћа и ја у истој
цркви венчали.
Боб Тејлор, коме је свештеник на крштењу наденуо и српско име
Никола (по слави женине фамилије) прича како у САД ниje више могао да
издржи атмосферу у којој сви „гачу” на Србе, па је рекао жени: ,,Tи cи овде
живела 40 година и хоћу да ти вратим бар четири, идемо у Србију.”
Продао је сав иметак у Мекалену и поделио деци, те 23. марта 1997. са
супругом дошао у Београд. Живели су, најпре, у Режевићима у Црној Гори,
па у Новом Саду, а од 2001. су подстанари у чачанском насељу Алваџиница.
Имају три сина и сваки од њих по двоје деце: средњи Марк (ожењен Срп-
кињом) са својима живи у Режевићима, најстарији Хари је у Батон Ружу
(Лујзијана) а најмлађи Мичел у Савани (Џорџија).
- Поред жене и ја сам заволео Србију, и сад ми је срце на месту, јер
сам видео где живе прави Срби. Али, тугујем пошто им је као у логору,

254
немају слободу, и можда су некако заборављени – поверио ми се док смо
се враћали с Космета ка Чачку.

►► 54. Чачак, 15. децембар 2003.


Да ли за њих ико данас пита? За Србе којима је до 2. августа 1995.
године неко село у Книнској крајини било задња пошта, а у лето 1999. на
Космету задњи дан живота? У злом добу кад је капа била скупља него глава
прешли су од немилих до недрагих, први су им начели а други запечатили
чемерну судбину.
Бежећи испред ,,Олује” и тенкова ,,младе хрватске демокрације”,
српски збегови су превалили стотине километара, на исток. Неки су допали
у Приштину или Ораховац и ту, четири године касније, дочекали улазак
КФОР - а. Јуна и јула 1999. године у њиховом сиромашком азилу стигле су
их убице из ОВК и тада су, по казивању сведока и по подацима Фонда за
хуманитарно право, најмање шесторица избеглица из Хрватске убијена,
док је загонетно несталих на десетине.
Марица Штрбац (70), Српкиња, избеглица из Хрватске, са супругом је
живела у колективном центру у Ораховцу, недалеко од фабрике. Није желела
да оде са мужем кад је он напустио центар и преселио се у српско насеље
у овом граду. Неколико дана касније, 15. јуна 1999. године, припадници
ОВК ушли су у центар, затекли Марицу, још две жене и једног мушкарца,
ту их затворили и закључали. КФОР их је ослободио 20. јуна и nребацио у
српско насеље одакле је Марица, сада са супругом, преко Црвеног крста,
прешла у Србију.
Четворица Срба избеглих из Хрватске, Симо, Блажо, Никола (45) и
Јован Беговић (75), нестали су у Ораховцу 16. јуна 1999. Мештани верују да
се њихова тела налазе међу неидентификованим лешевима које је КФОР
пронашао 22. јуна те године у месту Брњача. Нико од њихових блиских
рођака или пријатеља није био у могућности да изврши идентификацију.
Михајло Велимировић (55), Србин, избеглица из Хрватске, отет је 18.
јуна 1999. године након повратка из српског насеља у које је одвео мајку.
Касније је убијен и тело је пронађено у Ораховцу.
Србин Стефан Срдић (33), избеглица из Хрватске, смештен у хотелу
„Божур” у Приштини, нестао је 18. јуна 1999. На истом месту живео је и
његов земљак Миле Буљевић (55) и нестао 25. јуна. Сутрадан, 26. јуна, у
„Божуру” је последњи пут виђен Милан Радић (39), избеглица из Хрватске.
Срби Ђуро Барач (35) и Ненад Прусац (30), отети су у Приштини 28.
јуна 1999. Избегли су из Хрватске 1995. и живели у колективном смештају,
у Техничкој школи у Приштини. Отац Ђуре Барача изјавио је да је група

255
Шиптара 28. јуна упала у школу и истерала избеглице које су, затим, КФОР
и УНХЦР сместили у хотел „Божур”, где су их Шиптари поново мучили.
Ђуро и Ненад договорили су се с превозником из Куршумлије да 28.
јуна дође у Приштину и пребаци их у Србију. Око осам ујутро изашли су из
хотела да би пронашли телефонску говорницу и сазнали да ли је превоз-
ник кренуо ка Приштини. У међувремену, Ђуров отац, који је чекао сина
у хотелу, чуо је од неких Шиптара да су његовог сина и Ненада у 8.30, код
семафора на раскрсници између музеја и џамије, зауставили неки Шиптари,
угурали у кола и одвезли.
Даља судбииа ових избеглица није позната. Истог дана, 28. јуна,
Шиптари су увече ушли у хотел кроз прозор и преосталим избеглицама
украли личне ствари и хуманитарну помоћ.
Милош Гордић (36) из Мостара и Вељко Остојиh (24), медицински
техиичар из Двора на Уни, одведени су 12. јула 1999. из хотела ,,Божур” у
Приштини, соба бр. 310, где су били смештени са другим избеглицама из
Босне и Хрватске. Отели су их петорица или шесторица Шиптара, насилно
ушавши у собу, и даља судбина двојице Срба је непозната.
У селу Извор код Новог Брда, ва Космету, недавно сам разговарао са
Србима домороцима, који ту и даље живе и боре се за опстанак. У тој малој
општини, јуна и јула 1999. припадници ОВК убили су седморо Срба а први
усмрћени био је Миле Вукас, избеглица из Хрватске.
Имена му нема ни на једном списку Срба ликвидираних после међуна-
родне окупације Космета. Ни мештани не знају да кажу много више о њему,
осим оног што се може и претпоставити: „Дошао је из Хрватске и живео
ту са нама, четири године”. Нису умели да ми рекну ни где је сахрањен.
Има људи које је и Бог заборавио.

►► 55. Пасјане код Гњилана, 6. август 2004.


Стрништа на крају села са којих је тек скинуто жито и чисто, праз-
нично рухо на деци и мештанима окупљеним око цркве поред гробља,
приличе некој мирној заједници и спокојинм житељима.
- Камо среће – вајка се Милан Јантић (32). - Ове њиве јесмо обрадили
и пожњели јер су близу села, оне тамо поред Биначке Мораве нисмо ни
морали. А народ је оденуо нове хаљине јер је за нас догађај кад нам стигне
помоћ из Ротердама.
Наставник српског језика из Пасјана код Гњилана радо приповеда о
прошлости села верујући, ваљда, да су те ствари дате једном за свагда и не
могу се лако променити, насупрот садашњости која зна да буде варљива.
Насеље се, вели, помиње још 1392. године у повељи кнегиње Милице,

256
утемељено је испод Карадага или Скопске Црне горе, и данас одавде до
границе са Македонијом има седам километара путем.
- Име села настало је по хану и нашем месту где су коначили трговци,
путујући коњима од Новог Пазара до Цариграда. По предању, довде им је
било потребно 17, а одавде до Стамбола још 43 конака.
Асфалтним друмом кроз средиште косметског села данас пролазе
други путници. Пасјане је са 2.500 становника, искључиво Срба, неизбежна
тачка на двадесетак километара дугачком путу између Гњилана и Пре-
шева, градова са скоро чисто албанским живљем. Отуда је, од међународне
окупације Космета, ова српска заједница изгубила 14 мештана који су
побијени, тројица су отета, 30 их је рањено, и издржала 12 минобацачких
напада ОВК из суседних села.
- Био је велики њихов притисак, али још већа наша слога. Увежбали
смо се да за два минута стигнемо на положај, као војска. Кад човек осети
шта му је судбина доделила, он почиње да се привикава. Тако и ми, научили
смо да вечито живимо нa опрезу – описује Милан.
Овај, седамнаести конак од Пазара ка Босфору није нa продају, јер
је од 1999. године отуђена само једна мала парцела, 20 ари с краја села. У
његовој средини су амбуланта, школска зграда, велико и зарасло фудбалско
игралиште и једини кафић у селу, по имену „Кис“.
Ових дана лета, дабоме, у школи није било никога, а иначе има 382
основца и још 56 у предшколском. У истој грађевини су просторије гимназије
и медицинске школе које похађају деца из српских места око Гњилана, али
и тридесетак километара удаљених села близу Витине, Клокота, Могиле и
Грнчара. Ти средњошколци путовали су овамо минибусом који су Албанци
запалили 17. марта у порти витинске цркве, па им је после тога обезбеђен
други, приватни аутобус.
Фудбалски клуб „Оскар” из Пасјана не постоји од 1999. године, а и да
га има не би имао с ким да се такмичи, па је село решило да на игралишту
подигне цркву, нову и већу од оне на гробљу, назване по Преображењу.
Код тог старог, трошног храма поменутог на почетку приче, истоварана
је помоћ овамо допремљена из Холандије. Намирнице је прикупио прота
ротердамски др Војислав Билбија и допратио до Пасјана уз помоћ Фонда
„Србско дете” из Чачка и Координационог центра за КиМ. Овај свештеник
је, иначе, духовник Срба заточених у Шевенингену.
- Превалили смо 2.300 километара да бисмо вам показали како нисте
заборављени. Нису вас заборавили ни Срби из Хага, ухапшени или опту-
жени за ратне злочине, сакупили cy 500 евра и, ево, пocлaли, као помоћ
манастиру Девич на Космету – прича духовник окупљеним мештанима,
док су истоварани камиони.

257
Ту је стигло и окрепљење, поче и песма.
- Сад, у недељу, оженили смо мог унука Момчила. У недељу свадба, у
понедељак се породила његова млада, Милијана, и родила мушко. Синоћ
сам имао 40 гостију на честитању. Момчило је јутрос отишао у Врање да
узме име за дете. То ми је осми праунук – хвали ми се и радује Миланов
стриц Стојадин Јантић (72).

►► 56. Ново Брдо, 13. август 2004.


Срби имају већину у Скупштини општине Ново Брдо са десет одбор-
ника, иако подељених на четири странке (Повратак — четири, „Да живимо
заједно” - три, ДСС - два, Косовска објективна странка — једног) а преоста-
лих седам одборничких места припада Албанцима, док практичну власт
у овом крају држи једна жена
- Ниведита Харан из Иидије је администратор за нашу општину и
капа свима, без њеног потписа ниједан документ не вреди – објашњава
ми инжењер Светислав Ивановић (39), заменик председника општине
Ново Брдо.
Речена управница у свакодневном послу има на располагању четири
преводиоца, а одборници свог тумача на седницама.
- Нама преводи Фатмир Имери, зна и српски и албански - вели Тихо-
мир Богдановић (38) један од одборника и управник поште у оближњем
селу Прековце.
Тако, укратко, изгледа самоуправа под окупацијом у најмањој
општини у Србији која обухвата тек 92 квадратна километра. Ново Брдо
је и једина општина у косовском делу Покрајине, јужно од Митровице, где
Срби, условно, држе власт.
- Наши основни циљеви јесу опстанак и повратак расељених Срба,
стварање бољих услова за живот. Захваљујући Координационом центру
за Космет овде је недавно урађено десет километара путева и обновљено
30 стамбених јединица, а лане је саграђена и зграда СО Ново Брдо, у селу
Бостане. Да се зна како није све остало на причи, беседи Ивановић.
Он на столу држи табелу приоритетних пројеката у овој општиин за
2004. годину чије финансирање пада на други извор, Косовски консоли-
довани буџет. На листи жеља су 62 пројекта вредна укупно 2,2 милиона
евра, при чему би скоро половина новца била употребљена за асфалтирање
двадесетак путева у овом крају.
Други део припао би изградњи локалних водовода (16 пројеката)
школама и амбулантама, омладини и телефонским везама. Из области
културе, рецимо, предвиђено је 11 пројеката за 412.550 евра. Ради сликања

258
овдашњих прилика, наводим шта би се и којим редоследом градило и
опремало, ако буде новца за културне потребе.
Најпре би било основано културно-уметничко друштво у Новом Брду,
за шта је потребно 10.000 евра, а следе ограђивање турбета на Тврђави
(2.600), изградња спортског терена у Новом Брду (121.500), обнова фасаде на
дому културе у Лабљану (5.600), реновирање крстионице у Бостану (5.850),
изградња терена у Извору (25.000), ограђивање џамије у Каљаји (7.000),
ограђивање катедрале у Каљаји (10.000), подизање мини паркинга са пар-
ком у истом селу (13.000), изградња мини зелене пијаце у Старој колонији
(12.000), док за обнову друштвених станова у Новој колонији нема цифре.
- Директорат за пољопривреду, са своје стране, сачинио је листу од
36 пројеката вредних укупно 632.370 евра, и понуђених сељацима под
одређеннм условима. На листи су по пет фарми крава, оваца и коза, по пет
плантажа крушака и вишања, четири јабука, шест малина, једна шљива, за
тачно одређене локације, док су пластеници од 100 квадрата, и 20 сандука
за пчеларе понуђени свим селима.
Неки људи ниcy те среће да им добро крене посао. Tpи породице из
српског села Клобука, које је ОВК потпуно спалила у лето 1999. године,
узеле су краве монтафонке, али су им две убрзо украдене. Отимање говеда
овде је мафијашки посао, пошто је та врста меса, због начина исхране шип-
тарског становништва, сталио на цени.
До окупације пре пет година, општина Ново Брдо имала је око 5.000
становника, од којих су 60 одсто Срби. Mноги cy се раселили чувајући
живе главе и данас их је овде остало око 1.600, али су изборили већину
у локалној скупштни захваљујући праву да гласају и њихови избегли
земљаци по Србији.
У рударској колонији, ca четвороспратницама из социјалистичког
доба, званично су настањене 84 албанске породице и 14 српских душа.
Нема гужве ни веша на терасама, затекли смо једну Албанку поред зграде.
У налазишту олова, цинка и племенитих метала, где је радило 250 Срба, од
пре пет година нема ниједног, нити се више вади руда, али је 125 Албанаца
запослено на - одржавању!
Остала је успомена на доба кад је Константин Филозоф рудник Ново
Брдо oпиcao као „сребрни, уистину златни”. За владавине деспота Стефана
Лазаревића, почетком 15. века, овај рудокоп био је окружен градским насељем
већим од ондашњег Лондона или Париза. За разлику од њих, Ново Брдо
је у то време имало канализацију, уличну расвету, богату цркву. А рудари
музику, химну, униформу, заставу, радили по шест сати дневно и два пута
годишње користили право на одмор, добијајући по три златника за пут.

259
Остаци зидина тог града, 28 километара источно од Приштине, и данас
сведоче о некадашњој моћи коју је обуздавао Законик о рударству, донет
пo налогy деспотовом. Турци су град освојили тек 1455. године, рудник је
угашен крајем 16. столећа и обновљен тек 1964. године.
Историчари су забележили, такође, да је 1434. године Ново Брдо, као
чувено трговачко и рударско средиште, имало колоније Дубровчана, Кото-
рана, Барана, Албанаца, Грка и Италијана, и било седиште чак 125 конзула.

►► 57. Церница код Гњилана, 17. август 2004


У српској махали рекли су нам да је Бошко Димић (69) отишао за козама,
на један вис изнад последњих кућа, и пронашли смо га како пастирише са
секирицом у руци. Можда би чобанину више приличило да носи штап, али
овај човек је прошао тешку, жуљевиту животну школу.
- Ништа ме не питај - хукнуо је на поздрав и наставио да прича: Козе
нису моје, земља ми пропада, а из затвора су ме пустили на условну слободу.
Како је почела ова година, Бошка су сколиле нове муке и невоље,
као да пређашњих већ нијее било напретек. Решио је да довека, са женом
Јеленом, живи у родној Церници код Гњилана, где на једну српску дође
осам албанских душа, гдегде једни уз друге. Иако је могао у цивилизацију,
пошто му три cина и кћи с породицама дуго живе у Швајцарској, остао је
са Јеленом у селу где фамилија има три куће.
- Косовска полицијска служба ухапсила ме трећег фебруара. Код куће
једног од синова пронашли су пушку, одвели ме у Гњилане у затвор, и тамо
је једна госпођа тражила да признам да сам убио Трајана Трифуновића из
нашег села – јада ми се, настављајући да описује разборито, део по део.
Пушку су, вели, нашли војници КФОР - а, била је бачена међу отпад
од оваца, и из ње ниje пуцано.
- Немам појма откуда пушка ту. Да сам знао да постоји могао сам да
је склоним, закопам, и никоме ништа.
У затвору је уместо шајкаче, од које се не раздваја, морао да стави неку
другу зимску капу, али признаје да су у хапсани сви према њему били веома
коректни. Осим што су истражитељи захтевали да призна убиство Трифу-
новића, који је усмрћен 22. децембра 2002. године, чувајућu козе у Церници.
- Хтели су да пребаце беду на мене. Како сам могао да убијем Трајана,
и зашто? Кад је он настрадао, ту близу, баш смо чували козе нас четворица
- Трајан, Новица Симјоновић, Зоран Симић и ја. После истраге рекли су
да је Трајан убијен из пиштоља, па сам тражио да донесу те метке и виде
пристају ли уз ону пушку. У затвору сам провео три и по месеца, пустили
су ме условно на Спасовдан, 20. маја, и ево ме.

260
Церница, Бошко Димић

Успут, одузета му је и ловачка пушка за коју му је КФОР дао дозволу,


па се Димић жали да му није враћена. Тужи се и на гелер који му, скоро ће
годииа, не да мира у листу леве ноге, и моли нас да опипамо ту гуку.
Димић је рањен 31. августа прошле године, у једном од страшних
напада на Србе у овом селу, три километра од највећег града у косметском
Поморављу. Тада је бачена бомба пред продавницу у српској махали Цернице
и од гелера је погинуо наставник Миомир Савић (35) док су још четворица
Срба, мештана, међу њима и Бошко, била тешко рањена од комада бомби.
Бошко на четири места, али су остала три парчића извађена у болници.
- Има ли негде правде? Какво убиство? Па, ја не видим на десно
око. Уопште.
Тражи да запаљеном цигаретом машемо испред његове десне јаго-
дице, и приповеда да га ни на слободи нису дочекале добре вести:
- Имао сам пет коза. Жена је четири продала кад су ме ухапсили, ниje
могла да чува. Зато је своје козе продала и једна наша ћерка која живи овде,
у Церници. И она је оставила само једну па сад имамо две, а чувам десет.
Ове друге припадају рођацима и комшијама. И пет хектара земље имам,
све је остало необрађено. Данас свако скупља своје поље, само ја ништа.
Ко није ca нашег подручја тешко би разумео због чега Бошко између
живота у Цириху и борбе за опстанак у Церници, бира друго.

261
- Од окупације Космета, у Церници је рањено више од 30 Срба, а убијена
су седморица, међу њима и мали Мики Петровић који је имао само четири
године. Ниједан од тих злочина ниje расветљен и због тога смо осам месеци
били прекинули сарадњу са КФОР - ом и УНМИКОМ, чекајући да то реше. И,
ништа. Ухапсили Бошка, па то нема везе са животом – разочарано сведочи
Коста Димић из Цернице, председник села и наставник у месној школи.
Разложан је човек, и рече ми да је прошлог септембра Церницу напу-
стило десеторо Срба, а у марту још осамнаесторо.
Онима који су побијени од доласка КФОР - а, родбина је подигла
мермерне споменике на гробљу у Церници, и на сваком написала: „Убили
га шиптарски терористи“.
Пошто је овде на снази била реч о међусобној заштити, ниједан Алба-
нац из Цернице није страдао у пролеће 1999. године, бар не у свом селу.
Oни cy ових дана ипак довршили мермерну костурницу у Церници која је,
по причи локалних Срба, посвећена двојици Албанаца, Церничана, који су
погинули другде на Космету те, 1999. године. Тај белег је поред пута, на
крају села. Или на улазу или на излазу, зависно ко куда иде.

►► 58. Зебинце код Новог Брда, 18. август 2004.


Од последњих кућа у селу до виса где су Савићи има километар и по
раздаљине без друма, па је било могућно једино поуздати се у лаке ноге
гласинкове. Тај је стазом отишао горе и дозвао их да сиђу у Зебинце где је
чекао прота ротердамски др Војислав Билбија, са намирницама и покло-
нима довезеним из Холандије.
Савићи су пристизали преко превоја, први, други, трећи, пети...
Последњи, једанаести, на видику се појавио Стојан Савић (78) најстарија
душа фамилије, под шајкачом. Кад су се сакупили и поређали још његов
син Љубисав (40) снаха Госпава (37) и њихово осморо деце, сокаком више
нико није могао проћи.
- Живимо без пута, посла и бољитка, па се радујемо свакој помоћи.
Само, и без ње ја нећу дозволити да ми чељад на починак оду без хлеба –
храбри се Љубисав Савић, коме је отац препустио старешинство.
Ситан човек али јаких руку и, пo причи би се рекло, тврде вере, већ је
много претурио преко леђа као вкв рудар. Дваред је кретао у велику сеобу
и пратиле су га, по правилу, рђаве вести.
Завичајно Зебинце код Новог Брда напустио је осамдесетих прошлог
века, са другим Србима који су се под притиском албанске иреденте исеља-
вали с Космета. Запослио се у руднику Ресавица и купио плац у Смедереву,
све чекајући прилику да се врати у родно беспуће и нигдину.

262
Зебинце: читава породица Савић са протом Војиславом Билбијом

И дочекао је 1990. године кад је овамо стигао са првим таласом


повратника, уверених да их нико више не сме мaћи с родне тачке. Добио
је запослење у руднику олова и цинка Ново Брдо, близу свог села, где је
радио до лета 1999. године и доласка међународне окупације у Јужну
српску покрајину.
- Тада су наши брзо морали да напусте рудник, али ја нисам хтео, и
остао сам једини од Срба. Једног дана у руднику Албанци су ми рекли да
и ја морам да напустим. Отишао сам, и нису ме дирали. Руда се ту више не
копа, они раде на одржавању, а од Срба нема никога.
Остао је без посла, али га је код куће чекала одступница, стадо од 40
оваца. И, поред стада Шиптар из суседног села Брасаљце саопшти Савићу
последњу понуду: „Два дана имаш да немаш овце”.
- Одмах сам распродао стадо, будзашто. Иначе, запалили би ме,
сигурно. И oни држе овце, па сам им конкуренција. Ем, Србин – приповеда
Љубисав Савић о лету 1999. на Космету.
Тада је спао нa само три домаће кравице, и на томе остао до дана
данашњег.
- Ономад ми је Кфор нудио да узмем расне, скупе краве и да их храним
и музем, али инсам хтео. Шта ће ми? Боље мије да имам само три моје мале
краве, и да ме не запале.

263
Рудар не кука због пара:
- Примамо 4.000 динара дечјег додатка и још 5.000 од Координа-
ционог центра, то је почело пре неколико месеци. Што зафали зарадим
у надници, косим и копам. Човек мора да има нешто пара, за не дај боже.
Meни je затребало пролетос, пред Васкрс ми је умрла мајка, пa сам ишао у
Гњилане за рибу. Јесте и далеко и опасно, али нема друге...
Поред пута Приштина - Гњилане лежи поменуто село Брасаљце са
500 албанских кућа, етнички чисто. То су суседи Савићу, раздваја их три
километра, и имају обичај да наврате код Љубисава у кућу, на кафу, оба-
везну цигарету и разговор. Рудар их добро познаје и са завидљивошћу вели:
- Oни cy много сложни.
Како је њему кад живот окрене ћурак?
- Ћутим један дан, и једем се у себи.
Љубисав би желео да нас дочека у својој кући, и изнесе ракију на сто
(„Ако буде нове прилике, и до куће пута”).
Покренуо је породицу и полако су замицали за последње плотове у
Зебинцу, носећи y рукама шта им је дато. Стојан, његов син рудар и жена
му, и њихових осам тића, осморо Савића: Драган (16), Драгана (14,) Зоран
(12), Лазар (10), Миодраг (7), Јелена (6), Слађан од две године и Mapија ca
седам месеци.

►► 59. Бинач код Косовске Витине, 20. август 2004.


Корачајући кроз каљав сокак и мокру ноћ, иза домаћина с лампом у
руци, намерници су стигли његовој кући и одвео их је на спрат, у дневни
боравак. Поноћ само што није, али Светислав Илић (40) је наредио жени да
заспалу децу пренесе са троседа у другу собу, а двојици гостију да поседају.
Неки минут пре тога, Србима у Биначу подељена је помоћ коју је из
Холандије допремио прота ротердамски др Војислав Билбија, па је десетак
људи из каравана било размештено на конак, по кућама мештана. Двојица
су припала Илићу. Мој друг Мијо Рутовић и ја.
Ту су се, упркос позном сату, брзо створили и Светислављев његов
најбољи друг, па стриц и пиво. Жељан друштва и разговора, тражи нам да
причамо о којечему.
- Сад да нам дође неко из Партеша, ми бисмо се зачудили - рекао је.
Тако је Партеш доживео да уђе у приче као симбол даљине, а реч је
само о другом српском збегу и селу код Гњилана, удаљеном од Бинача тек
14 километара. За људе под вечитом стрепњом за живот, и чизмом међу-
народне окупације, и то ј често непрелазна даљина.

264
Бузовик код Бинача, на граници Космета и Македоније: Манастир Светог архангела Гаврила срушен је
после доласка КФОР-а

Два километра јужно од Косовске Витине, Бинач је на овом простору


последња насељена тачка Србије и место извора Биначке Мораве. Мало
даље су македонске шуме. Насељена са 44 српске куће и 150 домаћин-
става у којима живе Шиптари, углавном католици. Све куће су једна
до друге и на вишe места измешане, али се становници мимоилазе без
поздрава, ћутке.
- После 17. марта све се вратило на најнижу тачку. И оно мало Срба
морало је да избегне из Витине у Врбовац - сведочи Илић, иначе шеф месне
канцеларије за Србе у Биначу.
Показало се, касније кроз разговор, да везе нису баш потпуно уништене.
Један Шиптар је прошлог месеца жео Србима пшеницу, 80 евра хектар, па
везивање сламе шест бала за евро...
- Шиптари у нашем селу имају своју цркву, посвећену светом Антуну,
и у њој малу амбуланту и апотеку. Ту ради једна часна сестра Јела, не знам
јој презиме, која је у свако доба спремна да поклони лек и Србима из Бинача
- приповеда Светислав.
Католичка црква је нов, велики храм у средишту села, а Срби су се
јутром помолили у својој богомољи светог Николе, која је мало скрајнута.
Али је читава, за разлику од цркве Св. Петке, и манастира у оближњем
Бузовику. Те две српске светиње миниране су и срушене после доласка
Kфopa на Космет.

265
У оној која је остала, двери су ове године отваране и с радошћу. Од
почетка ове године у српским кућама рођене су две бебе, обе дечаци, а чак
тројица момака су се оженила. Једна млада је из оближњег Клокота, друга
је стигла из Бујановца а трећа из Румуније.
Број невести и деце узима се за напредак, и мештани обавезно помињу
11 основчића који уче овде у једној приватној кући, и још петоро ђака од
петог до осмог разреда, који комбијем путују у Витину.
У погледу деце, нека су жива и здрава, у Биначу су најдаље догурали
Милосав (41) и Данка (35) Ђурић, који имају седморо малишана: Слобо-
дана (14), Милоша (12), Милицу (9), Небојшу (7), Снежану (5), Марка (3) и
Валентину од две године.
- Наше комшије Шиптари имају по две жене и двадесеторо деце -
објашњава Ђурић, који је пре пет година остао без посла у оближњој Лет-
ници, па породицу издржава од дечјег додатка и помоћи.

►► 60. Пасјане код Гњилана, 3. октобар 2004.


Рођаци и вршњаци, Бобан и Милош Нојић, стајали су ћутке више гро-
бова који минут, сваки својом тугом заоденут. У недељно јутро, с почетка
јесени 2004, изашли су на гробље у родном селу да би запалили свеће и
подсетили се очева, стрељаних на почетку међународне окупације Космета,
пре скоро пет лета.
- Стално излазим на татин гроб и палим свећу, али не баш сваке
недеље. Исто и Бобан – с тугом прича Милош.
У часопису „Литерарни отисак” чијих је неколико бројева изашло
у Гњилану, на ћирилици, описана је погибија 153 Србина из гњиланског
краја, које су припадници ОВК - а усмртили од јуна 1999. године и доласка
међународних трупа у Јужну српску покрајину. Ту је и мала белешка о
трагедији породице Нојић из Пасјана...
Стојко Нојић (рођен 1936), његов син Благоје Баги (1967) и синовац
Бранко (1970) убијени су 16. јануара 2000. године на путу Прешево - Гњилане,
недалеко од пункта КФОР-а, на административној тачки код Мучибабе, на
подручју тампон-зоне. Извучени су из аутомобила, мучени и злостављани у
напуштеној гаражи поред пута, где им је пуцано у потиљак дугом деветком.
Благојев син Бобан, и Бранков Милош, тог дана нису имали ни девет
година. Данас, са навршених 13, већ стасали дечаци и ученици шестог
разреда школе у Пасјану, без суза али тихо препричавају онај страшни
дан, допуњујући се:
„Деда Стојко радио је у Цириху и био је ту на одмору, Благоје је био
запослен на пумпи, а Бранко је возио камион. Оног дана ишли су колима у
Ристовац код Врања, хтели су да купе свиње за једну свадбу у селу...

266
...Било је по дану када их је зауставио ОВК, близу пункта, и то су
видели неки људи у колони. Видео је и један наш човек из села, али му је
амерички војник из КФОР - а ставио пиштољ у уста и наредио да ћути и
никоме ништа не прича. Али, тај човек је оставио кола у колони и преко
брда дотрчао да нам јави да су наши отети...
...Наш стриц је из села одмах отишао на Мучибабу и нашао наша
кола поред пута. Из радија је свирала музика, али кола су била празна.
Он је сео у ауто и довезао га у село. Само да се окренуо око себе могао
је да види да су наши побијени и да леже у гаражи, одмах поред кола.
Надали смо се да су само отети, али ови из КФОР - а су нам исте вечери
донели тела...”
Вобан има сестру Лидију, а Милош Милицу и још брата Драгана, и
сви су овде, у завичајном селу, иду у школу. Са 2. 500 становника Пасјане
је највећи српски збег у косметском Поморављу. И најотпорнији, јер Бобан
Нојић ми вели:
- Од доласка КФОР - а наше село има троје мртвих и отетих и прежи-
вели смо, ја мислим, 12 напада од Шиптара из других села, минобацачем.
Кад гађају ми се склонимо у кућу.
На гробљу украј села, породица Нојић подигла је споменике својим
мртвима, стално додајући свеже цвеће. Има га и сада, скоро пет година
од оног дана. Вајарска рука излила је три попрсја у бронзи, док су црне и
тешке мермерне плоче са обе стране подупрте баскијама, да их не обори
ветар поред корита Биначке Мораве.
Милош, Бобан и брат им од стрица Бојан који је дошао са њима, остали
су у гробљанској тишини, како би поспремили нешто око хумки. Нисам им
тражио, нити нудио коју реч о ономе што данас осећају. Деца која изненада
одрасту, знајући да их чека дужност глава породице, то радије чувају за себе.

►► 61. Коретиште код Гњилана, 6. новембар 2004.


Брдо Близнак, од села одвојено само речицом Добрушом, покривено
је оскудном јесењом травом, каменчићима кречњака и гелерима. Много их
је свуда около на падинама, појаве се пред ногама на сваком другом кораку
и подсете на ратне дане у Коретишту.
- Немојте их узимати у руке – добронамерно ме упозорава Предраг
Ђекић наставник из овог села, који је до међународне окупације Космета
радио у Историјском архиву, у три километра удаљеном Гњилану.
Мештани што ору у подножју виса навикнути су на те ратне белеге,
челичне и изобличене комаде кошуљица бомби које су се оног пролећа
острвиле на њихово село.

267
- Ту, на ово брдо, 28. марта бачено је девет, а следећег дана још шест
бомби, отуда гелера колико хоћете. Наши људи су сад превикли па ору,
ваљда мисле да су им се све рђаве ствари већ догодиле и да их ништа више
не може снаћи - приповеда Предраг.
На југоисточној стрмини, упола пута од подножја ка врху, самује
ограђен простор и споменик у њему. Епитаф на комаду мермера гласи:
„Горан Марин 28.8.1980-28.3.1999. рођен у Земуну, живот је изгубио током
бомбардовања авијације НАТО-а. Успомену на војника Горана Марина
сачуваће мештани села Коретишта”.
- Дечко је тада био припадник Војске СРЈ и нажалост погинуо овде,
оног дана кад је на Близнак пало девет бомби. Најмање што смо могли да
учинимо је да подигнемо овај мали посмртни знак, али смо страховали
дали ће нам КФОР и УНМИК дозволити и оволико. Јер, иако се ради о међу-
народним снагама, ово је ипак окупација – објашњава ми Предраг Ђекић
из Коретишта.
Споменик је откривен у лето 2001. године и чину је присуствовала
родбина погинулог војника.

►► 62. Драганац код Гњилана, 9. децембар 2004.


У селу лепог имена Србима је недавно, на размеђу векова, загорчан и
упропашћен живот, али они што су остали у косметској недођији тврди су
као стена. Као она коју су из дана у дан разбијали братственици манастира
Драганац, како би саградили нови конак.
Зграда од 300 квадрата, са спратом и поткровљем, ове године добила
је кров а наредних лета ће и коначан лик, и припадаће више намерницима
но четворочланом братству. Јер, игуману Кирилу, калуђеру Игњатију и
двојици искушеника сасвим је довољан и стари конак, који је такав само
по придеву, пошто је направљен скоре 1997. године.
У челу порте, кад се прилази богомољи, времену одолева још ста-
рије монашко коначиште, подигнуто у претпрошлом столећу. У другом,
питомијем крајолику да је поставе, зграда би могла, због лепог трема
на пет стубова, да буде произведена и y седиште неког оријенталног
трговца, из половине 19. века. После Другог светског рата послужила
је деци из Драганца за школу, сад ту нико не улази нити ће зграда још
дуго опстати усправна.
Тек, манастир има два конака подизана у два различита столећа,
у трећем се гради трећи. Подвижнички, како и приличи монасима, јер
није лако ни узидати нити допремити циглу путем који кроз забит и
храстову шуму стиже до манастира, и ту му је последња тачка. Из овог
усека, у гудурама између Гњилана и Новог Брда, могућно је кренути

268
Драганац код Гњилана, Манастир Светих Михаила и Гаврила

само назад. Манастир светих арханђела Михаила и Гаврила, или Дра-


ганац, настао је, веле, у доба Лазара Хребељановића. Српски цар рођен
је у суседном
Прилепцу где је 1999. године, после међународне окупације Кос-
мета, запаљено седам последњих српских кућа, и данас је село сасвим
шиптарско.
Траг из новијег доба, несумњив, стоји на надвратку цркве где је укле-
сана белешка да је, са дозволом султана Азиса, манастир основан 10. марта
1868. године. Ускоро је запустео и на овом месту дуго нико није ступио у
верски ред. Све до лане.
- У стотину последњих година у Драганцу није било монашења, и та
част је прошле године припала мени - каже млади калуђер Игњатије (34),
световно Станић, родом из Рашке.
Старешина манастира, игуман Kирилo Ђурковић радио је као инжењер
пре замонашења, није му тешко да засуче рукаве и, не мерећи време, послује
око конака у изградњи. Родом је са ових простора, из Гојбуље код Вучитрна,
разуме све невоље које су сколиле српску сиротињу у јужној Покрајини.
- Био сам у Гњилану 17. марта изјутра, и чуо шта нам се спрема. Одмах
сам, брзо, кренуо овамо, у манастир – сведочи ми игуман о дану кад су
Шиптари још једном, те 2004, палили српске светиње.
Он мисли да се Србину најмање зла догоди ако се брани сам:

269
- У Свињару код Митровице КФОР је рекао људима, наводно шти-
тећи их, да се тог дана привремено склоне из села. То су учинили па су
Шиптари лако ушли, опљачкали и запалили село, и сад наши људи немају
на шта да се врате. Али, у мојој Гојбуљи, и у Шилову код Гњилана, Срби су
рекли војницима КФОР - а да се склоне и сами преузели одбрану. Тако су
сачували своја насеља.
Иако живе у оскудици, монаси су усрдно, после јутрења понудили
и изнели на столове кафу, ратлук и ракију, нуткајући све који су били на
обреду. У Манастир смо приспели из насеобине Меловце а то сеоце, неда-
леко од Гњилана, има само 14 на једном месту збијених кућа, па је половина
мештана у групи, пре сванућа, кренула на молитву. Пешачили смо дуже
од једног сата, скоро све време кроз шуму и на два места, сучелице, срели
мање групе младих Шиптара, искључиво мушкараца. Мимоишли смо се с
миром, назвавши једни другима „добро јутрo”. Мада, на овим просторима
реч не вреди много.

►► 63. Зочиште код Ораховца, 17. јул 2005.


Манастир у Зочишту обновио је у четвртак своју славу, у конаку без
крова, са звонаром без гласа и црквом без крста. Метохијска светиња из
11. века уздиже се на праху и пепелу, шест лета послe уништења, у селу
где данас живе само Шиптари.
За трпезом у конаку, чије је греде прогутао огањ, садашњи игуман
Петар казао је да се 40 шиптарских породица замолило манастиру за
исцељење ближњих, само од прошлог октобра како се калуђери вратише.
Његов претходник Јован, који је са братијом, на Св. Прокопија 1999.
године, одавде био одведен на стрељање, приповеда да богомоља има
митску снагу међу становинштвом Космета, ма које вере.
- Овде су некада биле мошти светих врача Козме и Дамјана, док се у
олтарском делу налазио лежај, где је хиљаде људи долазило на исцељење.
Манастирска слава о Врачима, 14. јул, годинама је била најпосећенији сабор
у овом крају - вели игуман Јован, данас старешина манастира у Сочаници,
на северу Покрајине.
Путујући од Приштине ка Зочишту, око 60 километара на југозапад,
мора се проћи главном улицом Малишева, баш на пазарни дан. Ту нам Шип-
тари домороци ниcy пожелели ни рекли ништа добро ни уљудно. Иако је на
челу био ауто KПC - а са двојицом полицајаца Шиптара, кроз Ораховац смо
морали проћи скоро кријући, једином српском улицом у граду која носи
име Драгутина Јанковића, а мештани свакодневно бране таблу.
На улазу у Зочиште подигнут је нови брег од шута. Српски део ушоре-
ног села запаљен је јуна 1999. године и свих 40 кућа претворено у гомиле

270
опеке, бетона и ништа. То је пренето на једну ледину више насеља а доле,
где су биле куће Срба, у четвртак је булдожер равнао плацеве за градњу
кровова повратницима.
Манастир је украј Зочишта, у страни међу кукурузима, и у порту се о
слави слило око 300 Срба, завичајаца или намерника из осам километара
удаљеног Ораховца, и много даљег расељења. Окупаторска војска дошла
је послом или по позиву Манастира, одевена у осам разлипитих врста мун-
дира или маскирних уинформи, колико се дало избројати. Благородно су
дочекани, тако су се и владали, а за ред у овом делу јужне српске Покрајине
задужени су припадници Бундесвера.
Братија је од повратка у октобру, седморица са игуманом Петром,
стигла да обнови мањи део конака, колико за боравак. Безглави звоник био
је нем али се, како је народ пристизао у порту, грлено јављао хоџа са мина-
рета доле у селу, преко разгласа. Колико да се зна како нисмо радо виђени.
Литургију је служио владика липљански Теодосије, игуман Дечана,
на месту где је до пре шест година била црква. Једини њен нетакнут део
је под од мермерних плоча док је све остало, од зидова до крова, разнето у
ситне парчиће. Сем икона, пронађених у априлу следеће године.
Прича се да ће, колико до краја овог месеца, понешто да буде јасније
око будућности храма. Планира се обнова још две порушене зграде конака,
укровљење звоника и коначно градња нове цркве, а питају се КФОР и
ИНМИК. Народ то oпиcyje нa свој начин: „Немци не дају да се зида црква,
док се Срби не врате у село“.
- Црква Светих Козме и Дамјана, срушена је 14. септембра 1999. од
стране шиптарских терориста уз помоћ западних варвара, и тако је наза-
памћено оскрнављен храм стар десет векова. Прво су га опљачкали, па
срушили конаке, онда спалили, и на крају срушили цркву. Ова светиња
поседује мир који је незамислив, и у срушеној се осећа тај рајски спокој.
То знам јер сам овде почео свој монашки живот, као искушеник, касније
постао монах пa игуман – говори ми Јован (47), некад правник у Лозници,
по презимену Јеленков.
Памти сваки трен оног 21. јула 1999. године, кад су ручни бацачи из
села засули манастир.
- Гранате су почеле да падају у 9.55, а куршуми да туку цркву. Били смо
на служби кад су нас IIIиптари повели на стрељање, шесторицу калуђера
и једног искушеника. Преко Ретимља одвели су нас у Семетиште, у логор.
Саслушавао нас је један безбедњак из ОВК, видели смо га ономад на теле-
визији ја и брат Дамјан, који је и тада био са мном. То је Бајрам Косуми,
данашњи председник Владе Космета - oпиcyje игуман Јован.
Иследник је теда, вели, имао своју причу.

271
Зочиште код Ораховца, Манастир Светих Врача, почетак обнове

- Ово су Илири саградили, ово је наше и ми то морамо да вратимо,


говорио ми је. А ми, какву смо политику ми имали? Српска политика сво-
дила се само на једно: ово ниje шиптарско него је српско и ми то не дамо.
Памти да је у логору на посебном искушењу био – искушеник из братије.
- Тај брат носио је цивилну одећу јер још ниje имао право на мантију,
и oни cy терали човека да призна даје аркановац. Чак су му поставили
питање - „Колико је Соломон имао синова?” - рекавши да му од одговора
зависи живот. После два дана заробљеништва ипак смо сви сачували главе,
Шиптари су нас предали међународном Црвеном крсту.
Игуман, узгред, подсећа да је по Библији Соломон званично имао
два cина, aли и много жена. Значи да никакав одговор не би задовољио
испитиваче, и не би било спаса без интервенције Црвеног крста.
- За нас је тада интервенисао Свевишњи – рече ми овај духовник.
Само накратко, на славски дан, вратио се у Зочиште, али је надугачко
приповедао, наводећи детаље и сведоке, о митској слави овог духовног
места. Бележио је, вели, имена бездетних, поседнутих или немих особа које
су исцељене одлазиле, и сећа се сваког уздарја које је затим стизало у храм.

272
- У овој светињи обитава велика небеска cилa, и како је етапно рушена
тако ће етапно оживети – приповеда Јован.

►► 64. Остра на Буковику, 23. октобар 2013.


Већ је поклекао средњи храстов стуб на северној страни који век и по
држи брвнару на Буковику, побегао из лежишта и све теже држи ћерамиду,
па је нагнута кућа, склопљена још 1860. године, давно постала опасна за
чељад. Под тим кровом, две собице и огњиште где су доскора биле вериге,
заноћи и на опрезу спава петоро Перовића.
– Кад ми у госте дође сестра Весна са децом поучим је да, ако чује
како нешто шкрипи, одмах беже напоље – каже ми Зоран Перовић, глава
трошне куће.
Сеоски надничар из Остре и рањеник из рата на Космету штеди сваки
динар, али не може сам да победи немаштину. Откако се вратио из војске,
ево већ је петнаеста, никад није сео у кафану ни попио пиво, али никако
нову кућу да отпочне. Стално је нешто прече, а године одмичу.
- Тек зимус купио сам кандило, славимо Светог Јована. Ни тањире
нисмо имали.
Овде, на западној падини Буковика, с њим су остарели родитељи
Милка и Миомир, брат Владе који је болешљив и не иде од куће, и други
брат Раде, надничар као и Зоран. Сестре Лела и Зорица живе у Чачку, Весна
је удата у Мојсиње, али никоме од њих не претиче.
За Зорана смо сазнали из успутне приче о једном сиромаху из Остре
који пешице иде у 22 километра удаљени Чачак, јер штеди новац да би почео
кућу. Дваред је, вели, из Чачка донео џак од 40 килограма концентрата за
краве, о левом рамену („Не мењам раме, само сам на пола пута стао да се
одморим”). Седам километара је до Мрчајеваца, одакле понекад колицима
довози брашно и сточну храну, за краву, двоје јунади и неколико оваца.
Приповеда да је пре четири лета кренуо да прикупља материјал за
нову кућу. Купио је 3.000 црепова, 900 блокова, 1.200 опека и 10.000 комада
цигле. Даље, ни макац.
- Од априла угинуло нам је шест оваца, а град је побио сву летину.
Хтео бих мало да се средим, створим породицу, али ми нека сила брани -
казао је млади човек и пустио сузу.
Стид га је да тражи помоћ, а добро би му дошла нека пријатељска
рука. Он не очекује много: гвожђе, цемент, греде за кров и мајстора који то
уме да склопи, а проста радна снага дошла би из села, на мобу. И склониште

273
за стоку је при паду па домаћин, и кад би добио још краву или две, не би
имао где да их веже. Шта му је сад прече, кућа или штала?
- Не могу да се одлучим - рече човек.
Овај тежак се, са братом, грчевито бори за опстанак. Раде за 1.500
динара дневно шта им се понуди, прексиноћ су у 11 увече дошли кући из
сече дрва на Буковику. Из наднице се често враћају са џаком уместо новца
и напамет знају цене: онај са 25 килограма брашна за хлеб кошта 1.300, а
врећа са 40 килограма концентрата за краве 1.800 динара.
Зоран понавља да стално мисли на стуб у брвнари који је попустио,
а једна греда већ му је довољно загорчала живот. У пролеће 1999. био је
стрелац у ПВО Војске СРЈ, на положају код Призрена.
- Рекли су нам, прво, да ту бранимо земљу од терориста, а онда су
једне вечери јавили да је почео рат. Нас петорица коначили смо у некој
кући кад нас је НАТО авион засуо касетним бомбама. Прво пукне једна, па
онда још пет за њом. Мој другови одмах су побегли напоље а ја сам дужио
„стрелу” и док сам се окренуо да је узмем, на главу ми је пала греда. Утонуо
сам у мрак и два дана лежао у коми, у пољској болници. Срећом, извукао
сам се – каже наш саговорник.
Током ваздушних напада на јединице наше Војске на Космету, Перо-
вић је двојицу рањених другова из јединице на леђима пренео са положаја
у позадину, и једног војника из околине Лесковца, који је нажалост био
смртно погођен хицем из снајпера.
- Рат никоме није донео добро, то је једна општа туга. Али, и овакав
живот, дан и комад, велика је мука – с чемером вели.

►► 65. Чачак, 11. новембар 2013.


Имао сам пријатеља који је то остао навек. Ништа нисам морао да га
питам, по погледу сам знао да ли да се ћути или прича. О Митровдану 2013.
позове ме телефоном заједнички друг Рашко Бугарчић, рече у пола гласа:
„Нека си жив и здрав, умро је наш друг Челе. Видећемо са Лепом ко
ће да говори”.
Избор је пао на пуковника СДГ Светозара Павловић па сам му горе,
на Лозничком брду, дао рукопис. Док сам га састављао доле, у канцеларији
у Чачку, трудио сам се да ме не понесу осећања, већ да то буде једно ста-
мено, одважно последње обраћање великом српском ратнику. Свету сам
дао следећи папир и он је то мудро изговорио, на последњем опроштају са
нашим незаборавним братом.
„Некролог
Мирослав Вуковић Челе (1952 – 2013)

274
Српски четнички војвода
Поштовани пријатељи,
На своје последње путовање, пут до вечне куће, данас ће кренути
Мирослав Челе Вуковић, и са њим заувек одлази једна добра душа.
Одлази човек – личност.
За сва времена путује честити ратник из отмене српске провинције,
њему су истекли земаљски дани.
Бог је одредио да иза Мирослава од данас остану његове Јаца и Лепа,
али и да остане безброј драгих сећања на једног доброг човека, доброг
Чачанина и великог Србина.
На почетку грађанског рата у СФРЈ Вуковић је био један од првих
добровољаца из чачанског краја и истицао је да је у рат отишао вођен
осећањем да Срби у тешком времену морају са сачувају име али и част. У лето
1991. године, током борби у Трпињи, постао је командант добровољачких
јединица (четника) за Славонију, Барању и Западни Срем, а затим је пред-
водио српске добровољце у ратним операцима на подручју Зворника у БиХ.
Звање српског четничког војводе добио је 13. маја 1993. године у
манастиру Кнежина на Сокоцу, заједно са још 17 ратника из Српске ради-
калне странке из Србије и српских земаља, међу којима је био и садашњи
председник Србије, Томислав Николић. У то звање произвео их је пред-
седник СРС, Војислав Шешељ, по тадашњем благослову четничког војводе
Момчила Ђујића из САД.
Вуковић је на ратиштима више пута рањаван и до краја живота носио
је 73 гелера у телу, а после рата био је председник удружења ратних војних
инвалида Чачка, Србије и СР Југославије.
Као спрски националиста биран је за народног посланика у Скупштини
Републике Србије (1992 – 1993) са листе Српске Радикалне странке. Године
2005, 13. јуна, основао је Српски четнички покрет као удружење грађана
са циљем да „негује традиције четништва организујући добротворни рад
у миру и одбрану отаџбине оружјем у рату” и до смрти био је председник
Управног одбора СЧП.
Вуковић је 20. фебруара 2007. године у Општинском суду у Крагујевцу
дао изјаву под бројем Ов. 1905/07 да су представници Хашког трибунала,
најпре претећи а затим нудећи му велику суму новца, тражили да сведочи
против Милошевића, Караџића, Младића и Шешеља. Није пристао, иако је
доживотно био под притиском да ће га због тога ухапсити и одвести у Хаг.
У тој изјави пред судом наводи: „Нарочито су инсистирали да оптужим
Војислава Шешеља, били су информисани да смо нас двојица у свађи и нису
могли да схвате зашто га браним. Објашњавао сам им да они ту нашу свађу

275
не могу да схвате и да ја Шешеља уопште
не браним, већ само говорим истину”.
У току саслушања у Одељењу Хаш-
ког трибунала у Београду, у Улици Јеврема
Грујића 11, од 20. до 22. маја 2005. године,
полицијски иследник из Немачке више-
струко је поновио захтев Вуковићу да на
показаној фотографији препозна једну
јавну личност, иначе жену, која је стајала
баш поред Мирослава. Иако му је слобода
била угрожена, Мирослав је сваког пута
понављао исти одговор: „Не познајем ту
жену, случајно се затекла поред мене”.
Такво сведочење уздиже Миро­
слава у пределе где бораве само људи који
су бескрајно привржени српству и свом
народу. Отаџбини је дао највише што се
могло: оставио је породицу и радно место
радника у „Слободи” и отишао да брани Мирослав Вуковић Челе
српске земље и српску нејач, а вратио се
као тежак рањеник којег ниједна претња више не може да сломи и окрене
против свог народа.
То ће потврдити и бројни Мирослављеви саборци који су, ево, дошли
на последњи сусрет са својим војводом.
Смрт брише само нестварне величине а истинске учвршћује и уздиже,
и људи живе онолико дуго колико их се сећамо. Данас испраћамо човека
чији су снови завршени, али чија људскост остаје да траје међу нама док
је света и века.
У својим аналима римски филозоф Тацит каже да се смрти не треба
плашити, смрт треба презирати. Као да је оставио аманет нашем војводи
Мирославу Вуковићу Челу да се ничег не плаши. Ничег се није бојао, живео
је живот како је хтео, а умро је како је морао.
Србија је вечна док су јој деца верна.
Нека је лака српска земља српском четничком војводи Мирославу
Челу Вуковићу.
Бог нека му души опрости.
У Чачку, 11.11.2013.”
Збогом Мирославе, збогом пријатељу.

276
►► 66. Београд, 9. децембар 2016.
По сувомразици, на Алимпијевдан 2016. српски јунак Драгомир
Грујовић кренуо из Чачка у нашу престоницу, на саслушање у Одељењу за
ратне злочине. И ја с њим као побратим и каква – таква подршка.
Све је то једна тешка мука и невоља грдна. Браниш отаџбину у неком
опасном дану, мало прође па те изведу на суд због тог часног чина.
Шта да радимо кад смо једино племе на планети које се углавном
презива на ић. Велики народи чине оно што им је воља, мали трпе оно
што морају.
Драгомир није био нервозан. Купио је по парче проје на Алваџиници
где станује и чекали смо на улици да са запада, из Ужица, пристигне његов
друг Ненад Марковић. Човек има џип, срећан бејаше што нас вози у Бео-
град, а ми задовољни, ехај, да се не мучимо по аутобусима. Горе су нас, пред
судом, сачекали адвокати. Из Новог Места допутовао је Борут Шкерљ, којег
је Словенија поставила да Грујовића брани по службеној дужности. Човек
учтив, одмерен, пристојно говори српски и оценио сам да је добронамеран.
Кад је добио оптужницу из Новог Места да је, тобоже, тамо починио
ратни злочин, Драгомир ми телефоном рече - „Дошао бих нешто да се
договоримо”. И ето га, ускоро, у мојој канцеларији, у просторијама „Гласа
западне Србије”, прекопута градске управе у Чачку.
- Они су ми послали оптужницу за ратни злочин, али то није проблем,
пет пара не дајем. Мада би, да се ја не бих петљао око ових ствари, било
добро да нађем неког адвоката. Шта ти мислиш?
- Имам другова, наћи ћемо некога.
Позовем дугогодишњег пријатеља Младена Ненадића, који је прошао
кроз све правне ватре – инспектор и начелник сектора у полицији, тужи-
лац, па адвокат – и седнемо у кафић „Жута кућа”, ту недалеко. Кажем му:
- Ово ми је друг од давнина, добио је оптужницу за ратни злочин, а
има војну пензију, четрдесетак хиљада. Хоћеш ли да га браниш без пара?
Ненадић је истог трена узвратио:
- Биће ми част.
И објасни Драгомиру, у неколико реченица, шта би требало да чини.
Још је платио кафе њима двојици и ракију мени.
Младен је, ускоро, морао да се повуче из предмета јер је крајем 2015.
постављен на место српског тужиоца за организовани криминал. Али, човек
није човек ако има само једног пријатеља. Бар једном седмично сусретао
сам се са Светозаром Павловићем, који држи адвокатску канцеларију у
Београду.

277
Потпуно смо различите нарави, али сложни као браћа. Ја сам почетком
осамдесетих из Београда побегао у завичајни Чачак и ту постао провин-
цијски дописник престоничких новина, а он је истих година из свог Горњег
Милановца прешао у Београд за адвоката. Али смо се дружили непрестано:
играјући таблић у пиће, за трпезом на Равној Гори или у кафани Зорана
Тодосијевића, у Каменици под Маљеном. Ни Светов живот није могао да
прође без ратова. Стално понавља да је робијашко дете, јер је његов Живо-
мир године провео у тамници на Голом отоку, а Светозар се деведесетих
окумио са Жељком Ражнатовићем Арканом, постао пуковник и заменик
команданта Српске добровољачке гарде.
Једном приликом, у кафићу „Кош” у Чачку којег држи легенда спорта у
овом месту, Радмило Мишовић, рекох Свету у каквој је ситуацији Грујовић,
а он узврати, истог часа као и Младен пре њега:
- Ја ћу да браним Груја, немојте да вам падне на памет да ми
нешто нудите.
Тако смо се, ето, 9. децембра 2016. пред судијом и записничарком нашли
нас четворица – Грујовић, Павловић, Шкерљ и ја - али је делилац правде
одмах мене удаљио из суднице, јер ми ту није ни било место. Неколико
дана потом у „Политици” сам објавио текст: „Био сам спреман да погинем
за отаџбину”. Иде овако:
„Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас
не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо.
Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели
а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути,
али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени”.
Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду,
Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном
Словеније, на почетку отцепљења те југословенске републике. Пензио-
нисани капетан Војске Србије из Чачка саслушан је у нашој престоници
по замолници Окружног суда из Новог Места, пошто га тужилац из тог
словеначког града терети за ратни злочин против цивилног становништва
и покушај убиства.
- Нисам крив ни по једном наводу оптужнице. Био сам војник који је
дао заклетву да ће бранити људство, поверену имовину и границе СФРЈ, по
цену да у тој борби дам и свој живот. Да сам поступио другачије одговарао
бих, по тадашњем закону СФРЈ, за издају или потписивање капитулације,
за шта је било запрећено од пет година затвора до смртне казне – истакао је
Грујовић у Одељењу за ратне злочине, пред судијом за претходни поступак
Миланом Дилпарићем.

278
Тужилац из Новог Места, иначе, терети Грујовића (тада старијег
водника ЈНА) да је „супротно међународном праву у време оружаног сукоба
застрашивао цивилно становништво као заповедник ратног складишта
ЈНА са 7,2 милиона литара горива у Пушчави код Мокронога (општина
Ново Место), након избијања оружаних сукоба између ТО Словеније и
јединица ЈНА.”. У оптужници се тврди да је Грујовић „29. јуна 1991. и у сле-
дећим данима претио да ће складиште дићи у ваздух, чиме је престрашио
500 – 600 становника околних села Пушчава, Храст, Мост, Мартиња вас и
Бруна вас, па су се одселили на неколико дана”. И да је реченог дана два
пута из пиштоља пуцао на заповедника складишта Бранимира Фурлана
(капетана, Словенца) у намери да га убије, погодио га једним метком али
није дошло до повреда важних жила или живаца”, при чему је „и Фурлан
пуцао на Грујовића”.
- Да ли сте приметили да се становништво ових околних села
иселило? – упитао је судија окривљеног.
- Не, пролазили су возилима чак поред капије складишта, на четири
или пет метара. Догледом смо посматрали да ли нам прети опасност и лепо
водимо да људи тамо на 700 – 800 метара косе, пласте, возе тракторе и кола.
Грујовић је у одбрани додао да је два или три дана пошто је преузео
команду над складиштем уследио позив поштарке из Мокронога која је
телефоном тражила да неко од војника дође у село за пакете, писма и новац.
- Кажем да не смем никога да шаљем и питам је може ли она да
донесе. Та жена становала је баш ту у близини, дође без проблема и донесе
ту пошту. Попила је кафу, попричали смо претнаестак минута. После пар
дана у складиште је дошао и Борис Хаздовац из Шентруперта, то је исто
близу. Чак нам је донео и цигарете и видео да је све нормално.
Грујовићев бранилац, београдски адвокат Светозар Ж. Павловић,
упитао је капетана да је ли је било ко од мештана из оближњих села напу-
стио огњиште страхујући да ће складиште одлетети у ваздух?
- Не знам никога, нити сам могао да видим, нити је ико напустио. Ми
нисмо вршили никакву депортацију, нити имали додира са било ким ван
круга складишта – гласио је одговор.
У саслушању је питањем учествовао и адвокат Борут Шкерљ из Новог
Места, који је овим поводом допутовао у Београд, пошто га је словеначки суд
поставио за Грујовићевог браниоца по службеној дужности. Саслушању је
присуствовала и Снежана Станојковић, заменик тужиоца за ратне злочине
Републике Србије, док је судија Дилпарић у једном тренутку напоменуо
„да се тужилац из Словеније није удостојио да дође, а био је ред”.
Чим је ранио Фурлана Грујовић је преузео складиште, са њим је остао
водник Дејан Ковачевић (Хрват) и још 33 војника, највише Срба. Успели су

279
да сачувају и своје животе и имовину ЈНА па је већ тих дана, указом начел-
ника ГШ Вељка Кадијевића, Грујовић због војничког и људског подвига
одједном унапређен за четири ранга и постао поручник.
Фурлан је био лакше рањен у ногу, касније стигао до чина бригад-
ног генерала па је јула 2010. постао командант Словеначких оружаних
снага и три пута посећивао јединице своје војске у саставну Нато трупа у
Авганистану.
Окружни суд у Новом Месту још 16. септембра 1997. године одредио
је притвор Грујовићу (у одсуству) и за њим расписао међународну потер-
ницу. Средином 2007. обновио је потерницу путем Интерпола јер српски
јунак није дошао у посед словеначке правде. У том суду је 13. октобра ове
године почело суђење Грујовићу, рочиштем за претходно саслушање, али
се капетен није одазвао јер би, по тврдњи адвоката, био ухапшен одмах
чим изађе из Србије. Зато је из Новог Места уследила замолница да буде
саслушан у Београду.”
Уочи Сретења 2019. Драгомир је добио папир из београдског
Одељења за ратне злочине, преведен са словеначког на наш. Ту се вели
да је Тужилаштво у Новом Месту предлагало да се поступак против
њега, „због рационалности”, уступи српском правосуђу али је новомешки
суд то одбио наводећи, поред другог, да је Грујовићев чин у Србији
проглашен за херојство, због којег је у ЈНА и Војсци СРЈ унапређен за
пет чинова и да би „уступање гоњења у овој кривичној ствари била
нерационална одлука”.
Ево како је, записнички, текло саслушање Грујовића у одељењу за
ратне злочине у српској престоници, 9. децембра 2016...

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, Одељење за ратне злочине, судија за


претходни поступак Милан Дилпарић, са записничарем Слађаном Баџом,
у поступку по замолници Републике Словеније, Окружног суда у Новом
Месту, број К 21012/2010 од 14.10.2016. године, приступа саслушању
окривљеног Грујовић Драгомира. Саслушању присуствују заменик Тужи-
оца за ратне злочине Републике Србије госпођа Снежана Станојковић и
бранилац окривљеног адвокат Светомир Павловић, по пуномоћју у спису,
као и бранилац по службеној дужности из Новог Места, пред судом пред
којим се води поступак.
ͳͳСудија за претходни поступак: Колега само Ваше име беше?
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Одвјетник Шкерљ Борут (без микрофона).
ͳͳСудија за претходни поступак: Господине Грујовићу, Ваше пуно
име и презиме?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Драгомир Грујовић.

280
ͳͳСудија за претходни поступак: Имате ли надимак неки?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Грујо.
ͳͳСудија за претходни поступак: Име и презиме Ваших родитеља?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Грујовић Милорад и Грујовић
Десанка.
ͳͳСудија за претходни поступак: Њено девојачко презиме?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јоковић.
ͳͳСудија за претходни поступак: Где сте рођени и када?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Отац је рођен на Косову...
ͳͳСудија за претходни поступак: Не, не они, Ви?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја, 10.04.61. у Чачку.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Држављанство имате
Републике Србије?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Републике Србије.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Сада где живите?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовиfi: У Чачку, улица Немањина 86.
ͳͳСудија за претходни поступак: По занимању сте?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Пензионер.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јесте ожењени?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ожењен.
ͳͳСудија за претходни поступак: Деце?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Двоје.
ͳͳСудија за претходни поступак: Пунолетна?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Пунолетна, 82-го и 89-то.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Претпостављам да сте
завршили неку војну школу?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Средњу војну школу у Загребу.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' се водите још увек у војној
евиденцији?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја мислим да не.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' сте одликовани?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Унапређен.
ͳͳСудија за претходни поступак: Одликовање је оно што иде на
груди, а не...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја сам унапређен пет чинова, у
чин поручника 91-ве године.
ͳͳСудија за претходни поступак: Како процењујете своје имовно
стање, добро, лоше, средње?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Средње, имам стан и ништа више.

281
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' сте осуђивани до сада?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Никада.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' се води против вас неки други
кривични поступак?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ништа.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Констатујемо да је Ваш
идентитет утврђен на основу личне карте, Полицијска управа у Чачку. Ми
смо Вама доставили замолницу, односно ове документе које смо добили
од суда у Новом Месту. Јел' сте разумели?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ви сте се одазвали уредно на позив
суда што је Ваша обавеза.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нормално.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ако буде потребе то ће надам се
бити и тако без проблема.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ако мењате адресу, дужни сте да о
томе обавестите суд такође.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јасно.
ͳͳСудија за претходни поступак: Међутим, оно што морам да Вам
кажем, не знам словеначки Закон, али пошто ову радњу изводимо на бази
закона замољене државе, у овом случају Републике Србије, Ви нисте дужни
да износите своју одбрану, нити да одговарате на евентуално постављена
питања, с тим што уколико одговарате или износите своју одбрану све што
будете рекли може се у евентуалном даљем току поступка употребити
као доказ. Морам још једну ствар да Вам нагласим, ради разумевања, не
знам да ли су Вам то адвокати рекли, али не можете бирати оно што ћe из
Вашег исказа се узети као доказ, па да се користи само оно што иде Вама
у корист. Ако направите нешто, односно кажете нешто што Вам не иде у
корист и то је такође пуноважан доказ у евентуалном даљем току поступка.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јасно.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ви имате право на браниоца, Вама је
колега постављен у Новом Месту за браниоца, овде сте Ви дошли са Вашим
изабраним браниоцем, што је Ваше право и пошто сте добили и Ви и Ваш
адвокат а и колега из Словеније, надам се да то има од раније, садржина
замолнице се како рекосте са Ваше стране, сте је разумели и оно што мени
преостаје, то је да Вас питам јесте ли одлучили о начину своје одбране?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесте.
ͳͳСудија за претходни поступак: Хоћете ли да износите одбрану?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Xoћy.
ͳͳСудија за претходни поступак: Изволите. Каже закон, наш, да ће
суд омогућити у несметаном излагању. 3начи Ви прво ћете причати оно

282
што мислите да треба да кажете, чега се сећате, а након тога ћемо Вам ми
евентуално постављати нека питања. Изволите.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па добро. Све се то дешавало 29.
јуна 91-ве године и ове оптужнице за ове радње да разјаснимо, ја нисам крив
ни по једном за шта ме они терете. Ја сам био војник који је дао заклетву
да ће бранити људство, поверену имовину и границе СФРЈ, по цени да у тој
борби дајем и свој живот. Да сам поступио другачије ја би по тадашњем
закону Социјалистичке Федеративне Републике Југославије по члану 115.
одговарао или за издају или за потписивање капитулације, по првом ставу
би било пет година, по другом од 10 па и до смртне казне. И мислим као
војник који сам дао заклетву да не признајем ниједну од ових оптужница
за које ме они терете. Што се тиче на пример, кривичног дела покушај
убиства, инкриминисане радње нису потврђене, а и не могу се потврдити
од стране овог Фурлана и од стране Печак Јожета, јер Печак Јоже уопште
није био ту, тада. Једини који је био је Пићан Војислав, који је могао видети
да се ради о нужној одбрани, а не о покушају убиства.
ͳͳСудија за претходни поступак: Само Вас молим на тренутак, тај
Војислав презиме?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Пићан. Јесте.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' знате где је он?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па он је доле Грбаљ место, имам
број телефона ако Вам буде требало.
ͳͳСудија за претходни поступак: То је Црна Гора?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Црна Гора. И мислим да у овом слу-
чају нема сигурно директног умишљаја, а нема ни евентуалног умишљаја,
тако да мислим да ова оптужница, уопште по закону не може да се спро-
веде и да ја стварно нисам крив. Још другу ствар да Вам кажем, у време
то када се дешавало, значи колико сам извршавао и своје обавезе, ја сам
моју породицу пустио на цедило, оставио сам и жену да бежи како зна и
уме са децом, јер су тражили да их нађу да их доведу. И Фурлан је то хтео
предати територијалној одбрани, он је то рекао и позивао једног по једног,
мени је рекао да морам да пређем, ја сам ту био најдуже од свих. Значи то
је био неуслован гарнизон и тако се водио и максимално је могло осам
година да се буде. Међутим, мени је било свеједно где ћy да будем, имао
сам посао, супруга је радила, и он је мени рекао ако нећеш да извршаваш и
ако нећеш дa пређеш знам да ти је ту породица, лако ћемо да решимо. Онда
ме натерао, али да не смем да свраћам, да видим породицу, донесем одела
Црвеног крста у полицију и то су тамо имали, ја сам донео, он је пресвукао
војнике, то је било за плакати, довде рукави, довде, деца, војници плачу,
немају, каже шта ћe им, нема он пара. Он је све планирао, они су негде
скупљали неки рудник и затвор овај где су смештали те које похватају
и Пићан је требао да зароби, значи договорили смо се, знали смо за нас
седам сигурно који ћемо да бранимо, по цени да погинемо. Значи, то нам
је поверено. Ја сам једном дао заклетву и не треба други пут. И Пићан је,
јел' када је он повлачио наоружање од овог које је било на употреби, он

283
је све то повукао и пресвукао значи војску. Пићан је некако извукао тај
пиштољ који је дужио као командир страже и он је требао да га зароби
када је кренуо, није могао да репетира, нешто је било неисправно. А ја сам
отворио магацин да поделим наоружање које је било конзервирано. Вој-
ници су узели и почели да чисте на брзину стављају муницију и када сам,
а на месту где је била управна зграда, ту је био Фурлан, а ми смо били једно
200 метара, мало уздигнуто била је шумица, није могло да се види, значи
ми њега, он нас. И онда смо ја и Пићан кренули, Пићан је ишао иза мене
једно четири, пет корака, да га ја заробим. Чуо се пуцањ, ми смо пришли
на можда седам метара, он ваљда када је чуо пуцањ, мисли да се нешто,
поче да вади пиштољ, а пошто ми је тај дан наредио да му дамо аутоматски
пиштољ који је у ратној резерви, било ми је чудно то јер се није смело изда-
вати. Он је почео вадити, пошто је то ново све из кожне фајле, није могао
да извади, ја сам извадио мој пре њега и нисам хтео да га убијем, пуцао би
му у главу или негде, само у ногу да га раним. Отишао сам назад да видим
шта се дешава, један војник Видан Марић из Сече Реке је рањен. Ранио га
један војник албанске националности који је бежао, побегло је тада негде
11 војника. Покупио сам оне који су имали већ све спремно да видимо да
се распоредимо јер не знамо када ћe да дођу, он је планирао то мислим
за 7, да уђе територијална одбрана и да све преузме. Само ми је викнуо
један од војника или Милан Чаба или Пићан, можда и Костић, они су били
доле, пазите друже старији водниче, ја се овако окренем, он је пуцао кроз
прозор, било је све испрсло стакло, прошао метак и мене окрзне палету,
и ми нисмо смели ту улазити у канцеларију једно пола сата, 40 минута,
док не знамо шта се дешава. И само смо чули звук аутомобила неко га је
покупио, сачекао код жице и одвезао. Ето то је што се дешавало и ми смо
се онда на брзину организовали, тешко је било обезбедити негде око 50
хектара са 37 људи, могу вам рећи да смо преживљавали стварно тортуру.
Доводили су жену Загрепчанку зубарку, да угура дете њено да уђе унутра.
Нисам знао шта се дешава са мојом породицом. Ишли су једно време са
оним мегафоном и викали да се предамо, то је све било на почетку деца
узнемирена, после пар сати дал' се то прочуло родитељи зову cвoју децу,
они се убацују у разговоре, прете родитељима да зову децу да се повлачимо.
Мислим то је био хаос, а то је тек почетак, значи ту није било ни Босне, ни
ништа. И ја када сам пуцао у њега да га онеспособим, значи у одбрани, он
мене, само ми лете слике живота. До јуче пијем са човеком и дружим се и
то се дешава. Ето. Ето толико судија, ако има.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Ево има. Прво јел' сте Ви
добро разумели ову оптужницу?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја јесам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ја нисам, право да Вам кажем, јер
превод није на српски, делимично јесте, али у добром делу и није. Прво
овде се каже, говори о неком застрашавајућем писму. Ако видите, ако
имате оптужбу пред собом.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам понео.

284
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Предлажем да насловни суд
на главном претресу изврши увид и прочита копију застрашавајућег писма.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Застрашавајуће, није писмо, ми смо
само предали нашем, био је долазио Мићо Љубисављевић, капетан, донео
нам је хлеба да имамо и написали смо да никоме нећемо да угрожавамо,
да никога нећемо да дирамо, али да нас нико не дира, то је било једино.
Значи нико нас да не дира и никоме нећемо ништа учинити. Ето ако је то
застрашавајуће, што нисмо хтели, да не би нико страдао од те деце. Мени
је драго да ни један војник није погинуо.
ͳͳСудија за претходни поступак: Господине Грујовићу, ајмо да Ви
што краћи будете у одговорима. Јер ја ћy Вас конкретна питања питати, Ви
покушајте конкретно да ми одговорите. Зашто Вас то питам? Зато што се
Вама под тачком 1, ставља на терет и то се третира као ратни злочин који
вуче ову замолницу на нас, ово друго је покушај кривичног дела убиства.
Каже: „Након избијања оружаних сукоба између ТО Словеније и јединица
ЈА, дана 29.06.91.-ве и у следећим данима, супротно правилима, у личним
контактима по телефону и писмено претио да ће дићи у ваздух складиште”.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја сам њима предао да нећемо
никога дирати, ако нас не дирају, буду ли нас напали, ми ћемо бити при-
нуђени сви да изгинемо, ја сам отворио врата да изађе сваки војник који
xoћe, да останем сам ако треба да погинем сам, значи никога, рекли смо
никога нећемо пипнути, немој нас нико да дира. Ми смо затворени.
ͳͳСудија за претходни поступак: 'Ајмо сад још једну ствар да се дого-
воримо, да не понављате оно што сте већ рекли.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да.
ͳͳСудија за претходни поступак: Моје конкретно питање је, кад морам
још конкретнији да будем, јесте ли Ви у неком писму претпостављам да
је то ово писмо застрашавајуће описује писмо, у коме Ви нешто претите?
Застрашујете некога, јесте ли ви у неком писму написали да ћете дићu у
ваздух то складиште?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам тако написао.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Јесте уопште помињали
дизање у ваздух?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја сам сада то што сам Вам рекао.
Значи рекао сам да никога нећемо дирати, ако нас нико не буде дирао. Ако
буду напали, ми немамо другу одбрану, ми ћемо морати и то да предузмемо.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ја немам то писмо, зато све време
питам ово. Јесте ли Ви у том писму написали „Ако нас нападну дићи Бемо
у ваздух складиште”?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ако нас нападну, да.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. То није, нисте написали дићи
ћемо у ваздух, него ако нас нападну.

285
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, не. Јесте ако нас нападну, а
дирати никога нећемо.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Наводи се даље у личним
контактима, јесте ли Ви некоме рекли да ћете дићи у ваздух складиште?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, ево могу вам само рећи ово
пример, да туда је био пут, људи су пролазили, значи нису се плашили, жена
која ради на пошти, други дан после овог, или трећи дешавања, зове мене
и каже знате шта има за војника пакета, има писма, има новца. Ја кажем,
ја не смем никога да пошаљем, јел' смете ви да дођете и да донесете. Жена
станује баш ту где помињу да сам претио као и Бруна Вас, и жена долази
попије кафу, доноси пошту, пакете, остави, попричамо 15-ак минута, каже
ја се не плашим ништа, оде. После пар дана долази Борис Хаздовац и Шен-
труперта, то је исто близу.
ͳͳСудија за претходни поступак: Борис?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Борис Хаздовац. Долази и доноси
цигаре човек нормално прича, види да је све то нормално.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. И каже по телефону, значи
телефоном?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не.
ͳͳСудија за претходни поступак: Значи никоме нисте ни рекли ни
написали да ћете дићи.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, не.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Даље у овом тексту става 1
се наводи чиме је нанео страх 500-600 становницима у околини у селима
Пушћава, Храст, Мост, Мартиња Вас и Бруна Вас, да су се за пар дана одселили.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ево, сад сам Вам рекао...
ͳͳСудија за претходни поступак: Чекајте ја да Вас питам. Да ли сте
Ви приметили да се становништо ових околних села иселило?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисмо приметили, пролазили су
возилима чак, возило иде тачно од капије од касарне нема четири - пет
метара долази на пут, људи су нормално туда, на двоглед смо гледали да
некога случајно нема ништа, видимо лепо људе тамо на 700-800 метара
косе, оно пласте, раде на ливадима, возе трактор, возе возила, значи то су
та села, на тих 700-800 метара.
ͳͳСудија за претходни поступак: Да ли сте чули од некога било са
које стране да се становништво иселило?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не. Ево могу Вам још другу ствар
рећи када је долазио из „Илустроване политике”, Будимир Симеуновић,
он човек свратио у бифе, да пита где смо и свратио у продавницу и донео
гајбу пива, значи све нормално, значи ту су радиле продавнице, људи били
у бифеу, мислим, а то је можда 700 метара од складишта.

286
ͳͳСудија за претходни поступак: И још једну ствар да Вас питам, у
ствари није за ово, то је из тачке 2. Каже пуцао на заповедника Фурлан
Бранимира. Интересује ме ово заповедник.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Он је био командант складишта.
ͳͳСудија за претходни поступак: Командант складишта са чином?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Чином капетана.
ͳͳСудија за претходни поступак: А ви сте имали чин?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Старији водник.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јесте Ви имали неку функцију његов
заменик или нешто тако?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Његов заменик је био Пуст Марти
кога је он у то време пустио на годишњи одмор. Други заменик Печек Јоже,
који је могао да оде кад хоће и да се врати, а ја и Ковачевић смо морали
стално да будемо у касарни.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' био његов заменик, тај други ту?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ни он није?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није. Само ја и он и Ковачевић.
ͳͳСудија за претходни поступак: Је ли он од Вас тражио да предате
складиште?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Он је рекао да ће предати скла-
диште звао је једног по једног, значи није хтео све да скупи да види шта
ћемо и како да реагујемо. Једног по једног и мени је рекао значи ја предајем
ово складиште, ти ћеш да пређеш у ову словеначку цивилну заштиту,
док требаш, а после ако хоћеш ти остани, а ако нећеш, породица ти је ту у
Мокроногу па размисли. И шта сам ја, ја сам рекао да ћy да пређем, после са
Ковачевићем поразговарао рекох поразговарај још са пар војника који, да
видимо да то одбранимо, не смемо да предамо. Мени је деда био Солунац,
ја да сам хтео узео бих паре које су ми нудили мислим мене то не занима.
ͳͳСудија за претходни поступак: Пустите сад Први светски рат.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па добро.
ͳͳСудија за претходни поступак: Шта ме још интересује из Вашег
исказа. Рекли сте да је био присутан тај из Грбља, а Финц Казимир, ко је?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Финц Казимир, немам појма.
ͳͳСудија за претходни поступак: Печек Јожеф?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Печек Јожеф је био војни службеник,
он је био музичар и њега су поставили ту, и он је, тада када се то десило,
он није био ту. Он је дошао касније, ваљда да прославе...
ͳͳСудија за претходни поступак: То Вас само питам јел био ту тада?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, није био при тој радњи.
ͳͳСудија за претходни поступак: Крмељ Миран?

287
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: То је цивилно лице које је радило
и он је требао могуће да дође то је било значи да прославе...
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел био ту или није?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није био.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Вовк Иван?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам ко је.
ͳͳСудија за претходни поступак: Или Ивана.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јанежић Цирил?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам ко је стварно. Не познајем.
ͳͳСудија за претходни поступак: Клеменчић Цирил?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам, није радио код нас, никада
није био у касарни, нити знам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јесте прочитали ово образложење
ове оптужбе?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јел' имате неки коментар на оно
што то државни тужилац пише у овом образложењу?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Мислим мени, да Вам кажем
господине судија, све је то смешно. У ствари колико је смешно и жалосно.
Немојте погрешно да ме схватите, али извршавати своје обавезе и поступати
стварно по закону максимално колико се може и да неко оптужује, ја не
смем нигде из Србије, већ толико година. За нешто што сам право урадио.
ͳͳСудија за претходни поступак: Зашто Вас то пре свега питам. Зато
што сте Ви овде поменули два официра, који су били наводни заменици
овоме Фурлан Бранимиру. У овом образложењу стоји овако, јединица, то је
први, други, трећи, четврти, пети, односно шести ред образложења, страна
три, у јединици су се налазила још два подофицира. Почиње, јединицом у
складишту био је заповедник капетан Фурлан Бранимир.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесте.
ͳͳСудија за претходни поступак: У јединици су се налазила још два
подофицира и то Грујовић Драгомир и Ковачевиh Дејан.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесте.
ͳͳСудија за претходни поступак: Па онда каже, наредник Фурлан.
Јел' то грешка или је постојао и неки наредник?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, само је Фурлан био командант.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Видите да овде не помиње
да је овај имао нека два заменика официра?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па ето не помиње, зато што је
пустио као на годишњи ја сам чуо приче, да је Фурлан већ прешао у цивилну
заштиту у Новом Месту. Он је већ прешао тамо, ми не знамо, нама није

288
дозвољено нигде да идемо, а неки могу, неки не. Значи то је све организо-
вано рађено са њихове стране. Ја да сам знао господине судија, па ја бих
породицу послао у Чачак.
ͳͳСудија за претходни поступак: Е сад даље се у образложењу помиње
једно лице, које чини ми се нисам малопре прочитао као сведока, а јесам.
Овај Крмељ Миран, складиштар горива.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесте радио ту, али није био ту.
ͳͳСудија за претходни поступак: Каже на платоу испред командне
зграде разговарали командант Фурлан и складиштар горива Крмељ Миран,
пришао им је Грујовић.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није, ево...
ͳͳСудија за претходни поступак: Није био ту?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не. Једини који је значи све видео
и био иза мене можда четири до пет корака максимално Пићан Војислав,
пошто је он требао да зароби место мене, нико други није био.
ͳͳСудија за претходни поступак: Из овог образложења, ја морам из
образложења, зато што немам исказе, немам ништа овде, а нажалост ни
тужилац из Словеније се није удостојио да дође, ја мислим да је био ред,
искрено речено. Грујовић је још једном испалио према њему, не знам из
чега он то тврди да ли из Фурлановог или из овог сведока исказа, али овде
произилази да сте два пута пуцали према њему.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесам, зато што када је клекнуо
он је и даље вадио да пуца у мене. Још увек.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јесте ли га погодили тај други пут?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја мислим да јесам у ногу, слагаћу
Вас, мислим да јесам у ногу.
ͳͳСудија за претходни поступак: Након тога је Грујовић почео да зове
војнике и упознао их да је преузео команду. И то све фактички у предњем
делу овог образложења има, након што сте се сложили са тим што сте
пристали да пређете у територијалну одбрану.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја нисам имао другог решења због
породице и то, ја сам морао, нисам ни знао шта ћe да се деси.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Е, зашто Вас ово питам.
Интересује ме зашто баш у том тренутку?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Зашто у том ...
ͳͳСудија за претходни поступак: Зашто не пола сата раније, или пола
сата касније, или сат времена, зашто тада?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Зашто тада? Па ми смо, ја и Кова-
чевић, нисмо знали колико имамо уз себе људи, ни са једним а нас двојица
смо остали сами, не можемо ништа, можемо да се сликамо, да плачемо, ето.
Ми смо бранили ову државу, верујете ли господине судија да преко десет
милиона евра садашњих вредности смо сачували, преко ето. Ја нисам ништа
од тога, мене није никада то интересовало да би било шта профитирао.

289
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро, разумео сам. Ви у међувре-
мену правите анкету међу војницима и …
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесте да видимо колико ћемо...
ͳͳСудија за претходни поступак: Али овде у образложењу постоји
још једна ствар, Ви ни у једном тренутку нисте рекли да је Фурлан пуцао
на Вас, него да је вадио пиштољ?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па вадио да пуца.
ͳͳСудија за претходни поступак: Можда је вадио да баци, али то не
знам. Али овде у образложењу пуца, стоји. Говори о Вама тужилац, почео
је да тражи Фурлана како би се са њим обрачунао, међутим, тражење је до
неке мере било опрезно јер је и Фурлан пуцао на њега.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па он је хтео да пуца. А други пут
је пуцао кроз прозор.
ͳͳСудија за претходни поступак: Господине Грујовићу, ја Вам читам
шта овде пише.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Добро, добро. Moгyћe и да је пуцао.
ͳͳСудија за претходни поступак: Дал' је добар превод, ил' није добар
превод, ја...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Господине судија да Вам кажем,...
ͳͳСудија за претходни поступак: Чекајте, чекајте, полако. Не улазим
у то да ли је добар превод или није. И ту постоји могућност грешке. Али
стоји од речи до речи тражење до неке мере је било опрезно, другим речима,
Ви сте га тражили, али сте водили рачуна опрезно сте то чинили јер је и
Фурлан пуцао на њега
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Дал' је пуцао, ако је он рекао да
је пуцао, мени су летеле само слике из живота, када сам видео да вади и
када сам ја морао да пуцам у човека с ким ...
ͳͳСудија за претходни поступак: Ви не можете у сваком случају да
потврдите да ли је он пуцао?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не могу.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Добро.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: То је као да сањам, до синоћ, са
њим се дружим, идеш на билијар, попијеш сок, долази кући са женом идем
ја код њега и ја не могу да верујем шта се дешава и када је он хтео и када
сам ја опалио, мене само лете слике. Више ништа не знам, само уши бубње
овако. Не знам шта се дешава. Не знам, нисте били у таквој ситуацији, то
је, а то је почетак, сад би то било другачије, када је прошла Босна, Хрватска
и све то, шта је било, то је скроз другачије.
ͳͳСудија за претходни поступак: Даље се тврди да сте Ви написали
територијалној одбрани своје услове и тако даље и тако даље. Па каже,
а Грујовић је такве вести да ћете да дигнете складиште, и потврђивао у
телефонским разговорима са појединцима.

290
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам ни са ким.
ͳͳСудија за претходни поступак: Не пише којим појединцима, то се
не изјашњава.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам. Мене је само, кажем Борис
Хаздовац звао рекао смем ли да дођем на кафу, ја кажем брате шта има да
се плашиш, дођи слободно. Немам разлог, ја ћy да те пустим, само реци
отприлике у које време, да знам да ти неко отвори капију.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Е, има још једна ствар која
ме интересује из образложења, такође не знам да ли је добро преведено
или није. Каже, то је на страни дно стране четири и почетак стране пет,
пошто је нападнути Фурлан након пуцања пао на земљу и остао тамо да
лежи, то је окривљени мислио да га је убио, што је јавно објавио на подручју
складишта и истовремено је објавио да је он преузео команду.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја нисам ником објавио да сам
преузео команду, војници када им је овај рекао шта се дешава, а он је остао
онде да лежи, а ја сам отишао горе да видим по магацину, што су узимали
наоружање ту када сам дошао, њега више није било. Он је после пуцао у
мене кроз прозор канцеларије командира страже, пуцао и распукло се
стакло да ми није војник рекао пазите, ја овако и само палету ми пролети.
ͳͳСудија за претходни поступак: господине Грујовићу, замолио сам
Вас да не понављате оно што сте већ причали.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Добро. Добро.
ͳͳСудија за претходни поступак: Само Вас питам ово. Питање је имало
два дела. Јесте ли јавно објавили на подручју, да га је убио, да сте убили?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам никоме објавио.
ͳͳСудија за преткодни поступак: И да сте преузели команду?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам никоме.
ͳͳСудија за претходни поступак: Значи Ви сте рекли да нисте објавили
да сте преузели команду, јесте ли јавно говорили да сте убили Фурлана?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам. Како могу да кажем да сам
га убио, кад сам се вратио њега нема и чуо возило да одлази, како сам могао
да кажем да сам га убио. Мислим не видим ту логику. То је све дешавање...
ͳͳСудија за претходни поступак: Мисли се на тренутак када Ви одла-
зите од њега док је он на земљи, па након тога.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Никоме ништа. Само сам изашао да
видим шта се дешава у магацину и за 10 минута се вратио доле са неколико
људи да барем гледамо дал' ћe неко да уђе да би обезбедили да не уђе, њега
није било. За тих 10 минута није ми пало на памет да неком објашњавам
неке ствари, него да све функционише, да обезбедимо све.
ͳͳСудија за претходни поступак: Још једну ствар да Вас питам. Пошто
се нигде у образложењу оптужбе не наводи какве је тачно ране добио у
смислу броја, каже погођен је у десни инвинални део, на cpeћy без живаца,
да није ни један од тих делова који су осетљиви није овај, погођен, него је

291
окривљени прострелио само меке делове тела. То би била прострелна рана
ако ја ово добро тумачим. Па даље каже међутим до остварења намере
окривљеног приликом пуцања није дошло и дело је остало код покушаја.
Тужилац овде не говори до које намере, али претпостављам да мисли
обзиром на квалификацију, на намеру да убијете тог човека.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, ми нисмо хтели да убијемо,
хтели смо да га заробимо. Да не би, да би успели да сачувамо складиште,
да не преда складиште. Нама не треба, па шта, па ми да смо хтели да га
убијемо, ми смо могли да га убијемо.
ͳͳСудија за претходни поступак: Али онда ми морате објаснити једну
ствар коју ја не разумем.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ви пуцате на човека, човек пада,
да ли је погођен једном или два пута, рекао бих једном из овога што овде
пише, али не смем да тврдим.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Добро.
ͳͳСудија за претходни поступак: И Ви видите да он пада, да је погођен.
Па што неког не позвасте да превије тог човека, да му укаже помоћ? Само
немојте да се удаљавате...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Отишли смо да видимо шта се
дешава горе, јел и горе се чуо пуцањ, рекао сам Вам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ал' све је у реду то, али ја Вас питам
остављате рањеног човека да искрвари. То Вас питам, каква Вам је намера
била са тим Фурланом, ако га остављате рањеног на земљи?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па ми смо ишли горе да видимо, ја
бих после њега сигурно позвао хитну помоћ да га преузме. Јер сам чуо горе
пуцањ, помислио сам да је горе неко настрадао. Ишао сам прво да видим
горе и за 10 минута се вратио доле.
ͳͳСудија за претходни поступак: 'Ајмо другачије. Јесте ли Ви у том
тренутку видели у каквом стању остављате овог рањеног Фурлана? Јесте
ли видели да је жив?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам, ја Вам кажем у том тре-
нутку ништа нисам видео.
ͳͳСудија за претходни поступак: Значи када одлазите не знате је ли
жив или мртав?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Е сад би по неком редоследу
ако има тужилац наш, могла да постави питање.
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Нема
питања тужилац.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Колеге? Само микрофон, ако
желите. Не морате устајати.

292
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Ви сте углавном исцрпели
ова питања, ми ћемо надам се и колега бити врло кратки. Ја бих га неко-
лико питања која по мени не понављају се, али ту су негде. 26. јуна 1991.
године Парламент Словеније доноси одлуку да излази из састава СФЈР,
постају држава, признају је у октобру, те исте године почев од Ватикана,
Немачке, па свих редом. Постали су држава међународно призната. Да ли
је с обзиром да се ово догодило 29. јуна, Словенија објавила ратно стање,
окупацију или оружани сукоб?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није ништа објавила од тога.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Није ништа објавила од тога.
Од ових 500-600 људи који су наводно застрашени, да ли познајете било
кога, од њих с обзиром да Вам је супруга радила, да сте се дружили, били
на пикнику, играли фудбал, играли тенис и тако даље, да ли сте чули да је
било ко напустио огњиште у том критичном периоду до 7. јула, напустио
свој стан и отишао? Да ли сте упознати са тим?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не знам никога, нити сам могао
да видим, нити знам да је ико напустио.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Нико?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нико.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: А да ли сте Ви или Ваши
војници који су били Вама потчињени, извршили било какву принудну
депортацију према некоме од становника Словеније?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, никакву депортацију, ништа,
нисмо имали додира са било ким ван круга складишта.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Ова села, Пушчева, Храст,
Мост, Мартин и Бруна Вас, колико су удаљена од Мокронога?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Од складишта или од места?
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловиh: Од складишта ту Вашег.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовиh: Од складишта, па као малопре што
сам рекао можда 700-800 метара нека, као Бруна Вас, поштарица пролази
туда, доноси мени пошту, нормално иде кући, значи жена, сви који су про-
лазили туда безбедно су пролазили.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Да ли у Вашој касарни у
Мокроногу, сте имали комуникацију, да ли сте гледали преко медија, на
телевизији, јесте ли имали телевизор?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Јесмо имали телевизор.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Да ли сте видели на теле-
визији да неко избегава, напушта огњиште?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Нисте то видели.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не, у нашем, за наш део не.

293
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Судија Вас је питао, али ја
бих желео да мало појасните, можда смо прескочили ако је судија испитао
баш како треба, јел'. Да не подилазим сад. Зашто сте награђивани и од ког?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Награђен сам од начелника Гене-
ралштаба ЈНА чином поручника, а био сам старији водник, за испољену
велику храброст, пожртвовање, очување људства и поверене имовине.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Да ли је, како се зове тај
човек начелник?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: То је био Вељко Кадијевић.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Вељко Кадијевић, добро,
добро.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: И то сам добио значи одмах други
дан.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Тамо у оптужници стоји, да
је територијална одбрана Словеније вршила притисак на становништво,
то у оптужници стоји.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да, то сам видео.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Да ли је територијална
одбрана застрашивала Словеније?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја исто мислим да су они више
застрашивали саме људе да би стварали што већу побуну, међу људима,
да праве што већи отпор према војсци по свим местима у Словенији. Ја
мислим да је то био главни њихов циљ. Отпор према војсци, јер су хтели
самоопредељење, отцепљење, ми се у војсци нисмо ништа питали. Значи
ја сам био војник, нисам био тамо дошао на викенд, ја тамо радио 11-та
година била, 10 и нешто. И не бих се никада вратио да је све било у реду.
Било ми је свеједно где живим, само да нормално живим.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Мало је невезано, онда
не бих поставио питање као адвокат, више као човек. Не знам да ли ћe ми
судија дозволити, али бих Вас питао, да бих умирио своју савест и за нека
наша поколења, за неку нашу децу. Да ли знате да су на свиреп и безобзиран
начин лишени млади људи војници и неки официри...
ͳͳСудија за претходни поступак: То нећемо. То на некој трибини, а
не на испитивању окривљеног поводом конкретног догађаја.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Кад одем једног дана у
пензију, можда ћy писати кривичну...
ͳͳСудија за претходни поступак: У мемоарима, драги колега...
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Oћy, oћy. Биће, биће и тога.
ͳͳСудија за претходни поступак: Свака част. А сад да се задржимо на
догађају и овом окривљеном.

294
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Судија, ја сам Вама и наја-
вио, немојте да ми ништа узмете у зло.
ͳͳСудија за претходни поступак: Можда би могли једно питање које је
мени пало на памет. Да ли је у Словенији било оружаних сукоба пре 28-ог?
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Пре 29-ог.
ͳͳСудија за претходни поступак: Пре 28-ог.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па ја мислим да је 28-ог или 27-ог,
јединица која је овамо Карловца Хрватског кренула и где су их сачекали
негде код Требња и где је било погинулих и где знам да су тражили помоћ,
да је био рањен дал' у око, дал' Тинтор, или као се презива, сад тачно пот-
поручник, поручник, и да им одатле нису дозвољавали преко 24 часа, нису
имали воде, нису имали хране, да извините нужду су вршили и пуштали
кроз доњи отвор борбених оклопних возила. Срећа да је увече почела киша,
па су ставили шлемове да ухвате воду, да могу да пију.
ͳͳСудија за претходни поступак: Господине Грујовићу, моје питање
се односи да ли је у самој Словенији пре 28-ог, пре одлуке Парламента
словеначког, било оружаних сукоба, не да ли су спречили улазак јединица
из Хрватске, него да ли је у самој Словенији било...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Мислим да није, мислим да није.
ͳͳСудија за претходни поступак: Да ли то значи да је ово што сте Ви
преживели, што се издешавало у вашој не касарии, него складишту, може
сматрати за почетак фактички, тих сукоба у Словенији?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па није био почетак, има где је
било пре овога.
ͳͳСудија за претходни поступак: Па то Вас питам, где је било?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па кажем ова јединица која је
кренула из Карловца код Требња...
ͳͳСудија за претходни поступак: Заборавимо ту јединицу из Карловца,
Карловац је у Хрватској...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Није, није Карловачка јединица,
дошла је овај код Требња.
ͳͳСудија за претходни поступак: Је ли Карловац у Хрватској?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Али се дешавало код војске, нама
није била битна Македонија, Словенија, Србија...
ͳͳСудија за претходни поступак: Е пустите ме идеологије, ја мислим
да сам довољно...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: А мислите из јединице чисто у
оквиру, у оквиру Словеније?
ͳͳСудија за претходни поступак: У Словенији јесу ли биле у сукобу
оружаном са територијалном одбраном, са полицијом или милицијом
словеначком?

295
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Господине судија, како да Вам
објасним, ми смо припадали Загребачкој армијској области, разумете. Ми,
моје складиште...
ͳͳСудија за претходни поступак: Па не питам Вас ја коме Ви припадате,
Ви када кажете кренули из Карловца, јел' то значи кренули из Карловца
или кренули из неког друг места?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Кренули из Карловца и стали код
Требња, ту су их пресрели...
ͳͳСудија за претходни поступак: Не питам Вас за ту јединицу, питам
Вас за јединицу која је стационирана, без обзира коме припада у Словенији.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам чуо да је било.
ͳͳСудија за претходни поступак: Јесте чули да је постојао неки ору-
жани сукоб између ТО Словеније, полиције Словеније, грађана Словеније
и било које јединице Војске југословенске, која је била стационирана на
територији Словеније? Пре овога 29-ог увече.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Господине судија то Вам нeћy моћи
тачно рећи, знам да је било негде код Љубљане, која је јединица била, не
знам, било је горе, како се зове место, малопре смо баш причали, где је био
Попов потпуковник, не знам....
ͳͳСудија за претходни поступак: Ај' да се задржимо на томе, знате
ли или не знате?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ајде не знам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Јожеф Печек није прису-
ствовао оном пуцњу на Фурлана?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Ко је присуствовао?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Присуствовао је једино Војислав
Пићан и он је могао све видети да је то било све у нужној одбрани, а не
покушај убиства. Ни на крај памети да убијем човека.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Господине судија, међуна-
родно призната Словенија у октобру 91, дижу оптужницу 28. октобра 94-те
на законима који код њих не постоје, који се не примењују, нема правног
континуитета, суспендовани су, направили су нову државу, нек им је
срећан пут, донели Устав, донели законе. Ова оптужница није утемељена
на закону, могу да кажем да је скандалозна. Колега уважени Борут Шкрељ,
мени каже, синоћ када смо...
ͳͳСудија за претходни поступак: Колега Павловићу, имате ли питања
за окривљеног?
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Немам, него сам мало Вас
злоупо...
ͳͳСудија за претходни поетупак: Ако немате, да дамо мало колегиници...

296
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Како да не. Ни један
материјални доказ у списима у Словенији немају, ништа, ни једног који је
застрашен...
ͳͳСудија за претходни поступак: Колега Павловићу...
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловиh: Дубоко се извињавам, хвала
Вам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Ви знате за институт кривичнопро-
цесног права који се зове завршна реч?
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Знам, знам.
ͳͳСудија за претходни поступак: Е, ја бих Вас замолио ако будете у
прилици да дајете завршну реч у том предмету, да то тада учините.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Не сумњам у колегу Борута,
али ја бих у тој завршној речи поменуо и за ускраћено питање, које сте ми
рекли.
ͳͳСудија за претходни поступак: Шта год хоћете тамо и шта год Вам
дозволе, а сад да дамо право колеги.
ͳͳБранилац адвокат Светозар Павловић: Са особитим задовољством
уважени колега. Судија, колега, адвокат хвала вам.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Господине судија, колега Борут Шкерљ,
одвјетник из Новог Места. Да ја Вас питам само кратко пошто ви сте казали
како сте имали, како је био Ваш положај ту у складишту и да Вас питам,
каква искуства сте Ви имали руководством или пиштољем како се ради
са пиштољем, да ли сте знали да са њим пуцате и да га употребите? Какво
је било Ваше искуство о томе?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Како да не знам, ишли смо стално
на гађања и из свих ватрених оружја, ми смо били, ја сам професионални
војник био. Имали смо гађања из свих из свог личног наоружања, из пушке,
пушкомитраљеза, све комплет, имао сам и у школи и после док смо радили,
обавезно смо имали то.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Колика је била раздаља између Вас и Фур-
лана, када сте ви упалили...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Можда седам до осам метара.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: У којем правцу Ви сте гађали, Ви сте казали...
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовиh: Ја сам хтео само да га, пошто је он
хтео да пуца, хтео сам да га онеспособим и онда у ногу, ништа друго нисам
уопште хтео да негде гађам у витални орган, да пробам да га убијем, уопште
ми то није падало на памет. То је био мој друг и ја се и сада не љутим на њега
и да се видимо исто је ко што је било и пре. Војници ни за шта нисмо криви.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Да ли Ви сада из ове оптужнице и из ових
доказа знате где сте га погодили тачно?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па ја бих рекао можда ту негде,
ето тако.

297
ͳͳСудија за претходни поступак: Само Вас молим кад кажете ту негде,
да то објасните речима.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па негде у бутину, ето.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Иначе, ја разумем да би то ишло у мекани
део гузице?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Moryћe и у мекани део, могуће је,
могуће је.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: И из списа види се да је било само један.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Престрелни пут и да другог нема?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Не.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Ако, како би био Ваш умишљај. Шта сте
жељели да направите, већ сте казали па да још једном?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја сам, ми смо мислили само да
га заробимо. Значи нисмо уопште имали намеру ни да га ранимо. Да га
онеспособимо, ни то нисмо имали. А кад је он већ кренуо својим оружјем
онда, ја сам морао да се браним. Мада сам хтео само да га онеспособим да
не учини оно што је хтео, ето.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Хвала љепа.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Молим.
ͳͳАдвокат Шкерљ Борут: Немам других питања, хвала.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро. Господине Грујовићу.
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Изволите.
ͳͳСудија за претходни поступак: Имате ли Ви нешто да додате? Ево
видим тужилац пали микрофон па пре него што?
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Ако
дозволите судија.
ͳͳСудија за претходни поступак: Изволте.
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Сад
бих овај једно питање, наметнуло се логично. Значи, заменик тужиоца
Снежана Станојковић. Кажете -хтели сте да га онеспособите?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Да.
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Кажите
ми, па Ви одлазите тамо у складиште да видите како сте га то онеспосо-
били, јел' сте му одузели оружје то којим је пуцао у Вас?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Ја сам мислио да га заробим, кажем
и да одузмем оружје.
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Добро,
па јесте ли?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па нисам када је он почео да вади
свој пиштољ и пуца у мене, ја сам зато морао.

298
Драгомир Грујовић

ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Па


после тога кад сте га већ ранили?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Па он је остао ту, ја сам горе ишао
да видим шта се...
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Па јел'
сте нешто предузели да га заробите? Ви сте војник, официр знате како иде
заробљавање? Јесте ли то нешто урадили на ту тему или не?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Нисам ништа, он је пао ту, и остао
је ту. Ми смо отишли горе да видимо са осталим онима шта се дешава. Да
ли је горе ко рањен.
ͳͳЗаменик тужиоца за ратне злочине Снежана Станојковић: Хвала.
ͳͳСудија за претходни поступак: Нема других питања? Нема. Имате
Ви нешто да додате?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: Све што бих рекао. Ја још једном
кажем мислим изгледа уопште не треба, не у Србији, него уопште у свету
радити свој посао како треба.
ͳͳСудија за претходни поступак: Добро, имате примедби?
ͳͳОкривљени Драгомир Грујовић: На Вас ни за шта. Хвала најлепше
стварно. Ја сам мислио...
ͳͳСудија за претходни поступак: Завршено онда у 12 сати и 10 минута.

299
►► 67. Чачак, 1. новембра 2018.
Првог новембра 2018. објавио сам у „Политици” текст под насловом
„Србија је Радићу коначно рекла: ниси случај за нас” и уздам се да сам тачно
објаснио о чему је реч:
„Чачак - Велико веће Уставног суда Србије одбило је недавно жалбу
Мирослава Радића (56) из Земуна изјављену против пресуде Врховног
касационог суда 23. децембра 2015. Тако је официр југословенске и српске
војске, којег је Србија испоручила да би недужан робијао четири године,
шест месеци и шест дана у Шевенингену, изгубио све спорове пред нашим
правосуђем, тражећи правду.
- Принуђен сам да покренем поступак код Европског суда за људска
права у Стразбуру, можда ће они боље разумети да ми је учињена неправда.
Није једноставно да тужите странцима своју државу којој сте часно служили,
али ни мени нико није рекао: извини што си недужан робијао четири и по
године – каже капетан ЈВ Мирослав Радић за „Политику”.
Он је у јесен 1991. командовао једном четом Прве гардијске мотори-
зоване бригаде Војске ЈНА на ратишту у Вуковару и убрзо (1995) постао
хашки оптуженик под наводом да је, заједно са пуковником Милетом
Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, починио злочине
против човечности и кршио законе и обичаје ратовања. Лишен је слободе
под међународном потерницом, 21. априла 2003. у Београду и ту смештен
у притвор Окружног суда, одакле је 17. маја те године предат потери из
Хага. Одатле је после суђења и 1.622 дана проведена у тамници, пуштен
правоснажном пресудом Међународног кривичног трибунала, где стоји:
„Није крив ни по једној тачки оптужнице”.
По пуштању из хашке тамнице поднео је одштетни захтев Мини-
старству правде Србије и био одбијен (10. октобра 2008). Затим је судским
путем затражио накнаду штете од 50 милиона динара али је Виши суд
у Београду (октобра 2011.) пресудио да је захтев неоснован. Убрзо је (9.
4. 2014.) Апелациони суд аминовао првостепену пресуду. Напослетку, и
Врховни касациони суд Србије одбио је Радићев захтев за ревизију (23. 12.
2015.) наводећи у пресуди, да „повреда његове слободе и других права није
последица кривичног поступка вођеног од стране судских органа Србије,
већ Међународног кривичног трибунала”.
Међутим, Радићеви пуномоћници, београдски адвокати Светозар
Ж. Павловић и Слободан С. Павловић истицали су у жалбама да су чиње-
нице потпуно другачије, документујући да је против Радића у Србији, пре
изручења, спроведена истрага, пред истражним судијом и ванпретресним
већем Окружног суда у Београду где су предузимане истражне радње, као
што су лишавање слободе, одређивање притвора, саслушање окривљеног,

300
Мирослав Радић и његов адвокат Светозар Ж. Павловић

предаја окривљеног МКТ – у, одлучивање ванпретресног већа по жалби


на решење истражног судије…
- Ови поступци трајали су чак десет година и све се то одразило на
цео Радићев живот, породицу, и радни статус пошто годинама за живот
зарађује, као српски јунак, надничећи на грађевинама, јер је хапшењем
избачен из војске. Остају и последице по његову духовну, интелектуалну
и целокупну личност, на све што човека чини човеком. Али, наши судови
на то одговарају да је реч о неком успутном, услужном хапшењу за потребе
стране и јаче силе – наглашава Светозар Павловић за наш лист.
Шта стоји на последњем Радићевом степенику на путу до српске
правде, у одлуци уставобранитеља?
„Уставни суд указује да против подносиоца жалбе у Републици Србији
никада није покренут кривични поступак. Њега је оптужио надлежни
тужилац МКТ – а а судија претресног већа оптужницу потврдио” - стоји у
образложењу одлуке УСС коју је потписала председник већа Весна Илић
Прелић.
И, додаје се:
'УСС сматра да су овде од кључног значаја овлашћења истражног
судије у поступку за предају лица оптужених пред МКТ – ом. Најпре треба
указати да истражни судија не испитује правну ваљаност потврђене оптуж-
нице већ само има обавезу да о њеној садржини информише оптуженог,
предочавајући му чињенице које му се стављају на терет. Истражни судија

301
се ни приликом саслушања оптуженог не упушта у основаност разлога
који су довели до оптужења.'
Не улазећи у правничке норме и објашњења, овде се основано поставља
свакидашње питање: каква је ово порука часним српским официрима и
војницима, шта им ваља чинити ако опет наиђу тамни облаци, и ко ће коме
да окрене леђа: они отаџбини или она њима?”
Маркантни Земунац и српски јунак, долазио је много пута у Чачак,
увек бисмо сели уз кафу и ракију. Често је позивао на ручак али сам нала-
зио начине да избегнем, јер знам да није баш при парама. Сад смо, отпри-
лике, и Мирослав и Свето и ја у истој ситуацији: за данас имамо, за сутра
видећемо. С Мирославом се понекад чујем телефоном, нешто ради и бори
се, док живот пролази поред нас.

►► 68. Чачак, март 2019.


Ишао сам којекуде са мојим другом Ацом Лепосавићем, десет пута
на Шар планину и границу наше постојбине с Албанијом и Македонијом, и
успут причамо чега се дохватимо. Једном, он вели да је неки његов пријатељ
ушао у аутобус који од Сјенице вози ка Београду, али није имао пара за карту.

Новембар 1991, Карловац у Хрватској: Гвозден Оташевић с колегом Радом Бошњаком

302
Пита га кондуктер:
- Што не купиш карту?
- Немам пара – рече путник.
- Како немаш пара?
- Лепо. Више пута сам био у рату него на мору.

►► 69. Шта вели Црњански?


„Проћи ћу границе и градове и села и шуме и воде и неће остати на
мени ништа до прашина на ногама, у срцу ћутање а на лицу благ осмех
бесмислен и врео. Где све није остало и пало понешто са моје душе разде-
рано и мог живота ритавог.”
1999.