You are on page 1of 312

Гвозден Љ. Оташевић

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ,

ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ

Љ. Оташевић ЧАЧАК И ЛУЧАНИ , ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ Чачак, 2019.
Чачак, 2019.
Чачак, 2019.

Пример домета цивилизације За�а�а, дотурен нам са висине од десет километара.

Гвозден Љ. Оташевић

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ, ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ

ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

2019.

Библиотека Србија је вечна Књига 2.

ЧАЧАК И ЛУЧАНИ, ТЕШКИ ДАНИ ЈОШ ТЕЖЕ НОЋИ Гвозден Љ. Оташевић

Фотографије:

Џехад Абдалах, Слободан М. Пајић, Миленко Савовић, Бранко Глишовић, Бојан Пајић, Раде Бошњак, МУП Србије, Војска СРЈ и Гвозден Оташевић

Издавач: Глас западне Србије

За издавача: Гвозден Николић

Уредник: Иван Јовичић

Штампање књиге омогућили:

„МБ Наменска” Лучани Глас западне Србије Чачак

Ликовно графичка обрада:

Миленко Савовић, „Артера” доо

Штампа:

„Графичар” Ужице

Чачак, 2019.

Тираж:

300

ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

С А Д Р Ж А Ј

Збогом, браћо

 

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

5

Чачак .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

7

Дејства НАТО на подручју Моравичког

 

9

Дали су живот за отаџбину

 

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

11

Чачак и околина, 24.3. - 10. 06. 1999, из дана у ноћ

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

19

Чачак, из каснијих записа

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

41

Ратни билтени 261. артиљеријске бригаде ПВО Војске СРЈ (1-4) и Војног одсека Чачак

 

55

Анализа рада Општинског штаба цивилне заштите у периоду агресије на СРЈ

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

101

Лучани

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

109

Судски поступак против Клинтона + 13

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

129

На рубу пропасти, фотографије

 

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

153

Гвозден Оташевић: Ратни дневник

 

177

Збогом, браћо Најтеже пролеће у савременој историји Чачка – 24.3. - 10.

Збогом, браћо

Најтеже пролеће у савременој историји Чачка – 24.3. - 10. 6. 1999. - још борави у сећању свих мештана који су се том часу затекли у овој долини уз Западну Мораву, у побрђу, или селима по Јелици, Каблару, Вујну, Острици

и Буковику. И никад неће из тог памћења отићи јер смо сви, заједно

патећи и заједно пркосећи тих 79 дана, изгубили представу о времену. Нисмо делили дан од зоре, ноћ од освита, подне од сумрака, већ смо живели од једне до друге сирене. Не дрхтећи од страха, већ усправно чекајући судбину која нам је била за стопама. А у потери против једног, на правди Бога обележеног народа, биле су највеће војне силе на планети, бездушно и са безбедних даљина, из авиона и подморница и са бродова, стрељајући пастире и ђаке, цркве и гробља, камиончиће што превозе раднике да би зарадили кору хлеба за чељад, велике фабрике и мале привинцијске возове што иду негде на југ, аеродроме и трафо станице, старице које живе саме негде на изла- ску из града, бурад са ракијом и везене столњаке у сиромашкој кући на планини. Гађали су све, па још по неколико пута то исто.

Наша је дужност да, као Светосавци од искони, опростимо џелатима, али да то пролеће никад не заборавимо. Обавеза нам је, исто тако, да навек памтимо сваког нашег брата који је тих дана дао живот за Отаџбину. Тако је и зато је настала ова књига, као незаборавник за све Чачане погинуле у последњој, чемерној деценији 20. века, или оне који су се у том часу, у недоба, затекли са нама. Народни и људски обичај је да се обележи нечији одлазак и Чачак је то до сада учинио на неколико начина. У парку између железничке

и аутобуске станице у Чачку 24. марта 2009. освештан је и откривен

споменик подигнут мештанима који су положили животе у последњем рату. Крајпуташ од драгачевског пешчара, висок два метра, обликовао је Живорад Максимовић, вајар из Чачка, и подигли га грађани овог места с поруком путнику намернику: „Овај спомен нека те подсети на све ратнике из општине Чачак који своје животе жртвоваше у ратовима на простору некадашње Југославије од 1991. до 1999. године. Нека њихова борба не буде заборављена а жртва узалудна.”

Пре тога, погинулима су подигнуте две мермерне плоче: једна на главном улазу у Скупштину града Чачка, друга на улазу у Полицијску управу у нашем граду. Ни сам не могу да докучим због чега, Чачак је

прескочио једну своју велику дужност: да сабере имена свих погинулих у ратовима 1991 – 1999, да прикупи бар основне податке о тим људима и макар им се на тај начин одужи. Тог задатка латио се, ево, дописник „Политике” и уредник Гласа западне Србије из Чачка, Гвозден Оташевић, годинама прикупљајући документе до којих се могло доћи, и унео у ову књигу. Тај списак, видимо, садржи 55 имена, војника, официра, цивила, полицајаца. Као верујући Србин кажем у овом часу, са бескрајним поштовањем:

„Збогом, браћо, лака нека вам је српска земља”.

У Чачку, марта 2019.

Милун То�оровић �ра�оначелник

ЧАЧАК

Дали су живот за отаџбину У Чачку, а ни у државним службама

Дали су живот за отаџбину

У Чачку, а ни у државним службама Републике Србије, не постоји обоједињен списак свих мештана, цивила или војника, који су у ратовима 1991 – 1999, и побуни Арнаута у Копненој зони безбедности 2000. код Бујановца, дали живот за Отаџбину, или су погинули на овом подручју затекавши се ту. Годинама смо покушавали да дођемо до потпуних пода- така, што је света обавеза нас као њихових суграђана, и наводимо њихова часна имена, свесни да се можемо огрешити о неког незнаног јунака за чије страдање, ето, нисмо чули. Нека опросте и он и његови. Ево чињеница које смо сакупили, користећи спискове Међуопштинског историјског архива у Чачку, документацију Регионалног центра Министарства одбране у Ваљеву, натписе на спомен плочама, текстове из „Чачанског гласа” и друге званичне изворе.

1. Аџемовић М. Боро (списак МИА у Чачку, Чачак, капетан, погинуо 20.04. 1999. у Глоговцу; 18.12.1952, Чачак, ВП 1365 Рашка, резервни официр, погинуо 20.04.1999. у Глоговцу, извор Министарство одбране)

2. Аџемовић Ж. Драгош (списак МИА у Чачку, 1973 – 1992, име уписано на спомен плочу у општини)

3. Беко Љ. Драган (списак МИА у Чачку, потпоручник, Слатина, погинуо 04.06.1999 у селу Догановић – Качаник; 03.02.1976, Слатина, ВП 4466 Урошевац, активно војно лице, погинуо 04.06.1999. у селу Догановић код Качаника, извор Министарство одбране)

4. Бојовић М. Предраг (списак МИА у Чачку, војник, 1979, Заблаће, поги- нуо 16.04. 1999. у селу Кошаре – Дечани; 10.03.1979, Заблаће, ВП 8365 Пећ, војник на редовном служењу, погинуо 16.04.1999. на Кошарама, извор Министарство одбране)

5. Вујиновић М. Зоран (списак МИА у Чачку, 1972 Мршинци - 1991, поги- нуо као редовни војник у околини Војнића на Кордуну, име уписано на спомен плочу у општини; „Чачански глас” бр 27, 1992; војник на редов- ном одслужењу, ВП 6002 Зајечар, погинуо 28.12.1991. у Војнићу, извор Министарство одбране)

6. Вујовић Р. Миливоје (списак МИА у Чачку, 1966 – 1991, име уписано на спомен полочу у општини; добровољац ТО Тење, погинуо 06.12.1991. у селу Тење, извор Министарство одбране)

7. Вукосављевић Б. Радислав (списак МИА у Чачку, 1947 – 1995, име упи- сано на спомен плочу у општини)

8. Вучковић С. Милун (списак МИА у Чачку, 1951, Мрчајевци – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; добровољац Бањалучког корпуса, погинуо 29.09. 1991. у Окучанима, извор Министарство одбране)

9. Гајловић М. Слободан (списак МИА у Чачку, 1970, Милићевци – 1991, име уписано на спомен плочу у општини, његова сестра Снежана Куч из Милићеваца моли да се на плочи исправи словна грешка у презимену, јер је нетачно написано да је он Гајиловић; војник резервиста ВП 8977 Краљево, погинуо 13.10.1991. у селу Нуштар, извор Министарство одбране)

10. Глигорић О. Душко (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи Отаџбину”, 05.05.1961 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у Копненој зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи отаџбину, извор ПУ Чачак)

11. Ђенадић Ђ. Ненад (списак МИА у Чачку, 1965 – 1993, име уписано на спомен плочу у општини)

12. Ђоговић Д. Радомир (списак МИА у Чачку, 1954 – 1993, име уписано на спомен плочу у општини)

13. Ђоковић О. Душко (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи Отаџбину”, 15.06.1977 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у Копненој зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи отаџбину, извор ПУ Чачак)

14. Ђорђевић Р. Радивоје (списак МИА у Чачку, 1950 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; добровољац ТО Тење, погинуо 10.10.1991. у селу Ловас, извор Министарство одбране)

15. Илић С. Драган (списак МИА у Чачку, 1961 – 1992, име уписано на

спомен плочу у општини; војник резервиста ВП 8065 Чачак, погинуо

14.03.1992. у селу Шуметлице, извор Министарство одбране)

16. Илић Ђ. Ненад (списак МИА у Чачку, 1970 – 1991, име уписано на спо- мен плочу у општини; резервни официр ВП 8977 Краљево, погинуо

22.10.1991. у Шиду, извор Министарство одбране)

17. Иконић М. Дамир (списак МИА у Чачку, 1966 – 1992, име уписано на спомен плочу у општини)

18. Јелић Б. Дејан (списак МИА у Чачку 1968 – 1992, име уписано на спо- мен плочу у општини, добровољац, погинуо 19.08. 1992. код Добоја, сахрањен 22.08. у Чачку)

19. Јованов Д. Цветан (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи Отаџ- бину”, 10.04. 1965 – 21.11.2000, радник СУП – а Чачак; погинуо у Копне- ној зони безбедности, село Лучане општина Бујановац, бранећи отаџ- бину, извор ПУ Чачак)

20. Јовановић С. Ратко (списак МИА у Чачку, 1972 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини, погинуо као редован војник ЈНА у Слове-

нији, егзекутор Територијална одбрана Словеније; 06.09.1972, Чачак, војник на редовном служењу, ВП 5312 Врхника, погинуо 27.06.1991. у Љубљани, извор Министарство одбране)

21. Јовићевић Милан Мујо (Чачак, радник ЈКП „Градско зеленило”, добро- вољац Српске гарде, погинуо августа 1991. у Госпићу, извор МИА, исто- ричар Горан Давидовић)

22. Јовчић Д. Милош (Босанско Грахово, место становања Винча, Србин, радник, погинуо 10.5.1999. при бомбардовању предузећа „Механиза- ција”, један пројектил погодио камион у коме се налазио у тренутку проласка поред предузећа, извор ОШ ЦЗ)

23. Калајџић С. Душан (списак МИА у Чачку, Липница, 1976, војник, поги- нуо 02.04. 1999. на Косову и Метохији, Волујак – Клина, 27.09.1976, Липница, ВП 8977 Краљево, војник резервиста, погинуо 02.04.1999. у селу Гренику код Клине)

24. Козодеровић М. Ивица (списак МИА у Чачку, 1971 – 1991, име упи- сано на спомен плочу у Чачку; 12.02.1971, резервни официр ВП 8977 Краљево, погинуо 05.10.1991. у селу Нуштар, извор Министарство одбране)

25. Крџић Д. Слободан (списак МИА у Чачку, војник добровољац, поги- нуо 02.06.1999. у Малишеву, Косово и Метохија, село Беланица, за њега саборци кажу да је херојски погинуо, бацивши се на тромблон/мину да би спасио другове, податак из МИА; 06.02.1974, Чачак, ВП 8977 Краљево, војник резервиста, погинуо 02.06. 1999. у селу Беланица, извор Министарство одбране)

26. Кувељић Милева (списак МИА у Чачку, цивил, Јездина, погинула у НАТО бомбардовању 04.04.1999; Кувељић Чедомира Милева, Чачак, 05.03.1923, Српкиња, домаћица, погинула 04.04.1999. у својој кући при бомбардовању предузећа „Слобода”, извор ОШ ЦЗ)

27. Кузмановић Р. Миладин (списак МИА у Чачку, 1966 – 1991, име упи- сано на спомен плочу у општини; 29.09.1966, Лучани, ВП 8065 Чачак, војник резервиста, погинуо 03.12.1991. у Самаили, извор Министар- ство одбране)

28. Крупеж М. Рашко (списак МИА у Чачку, 1971, Ракова – 1993, име упи- сано на спомен плочу у општини, погинуо у Скеланима, БиХ, војник по уговору, „Чачански глас” бр. 39, 1995)

29. Купрешанин П. Милан (списак МИА у Чачку, 1958 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини)

30. Лазовић Млађо (списак МИА у Чачку, 1976, Чачак – 1997, редован вој- ник ВП 6484 Никшић, погинуо на албанској граници 05.10. 1997.)

31.

Мајсторовић А. Александар (списак МИА у Чачку, капетан, Чачак, погинуо 01.05.1999 у селу Чупево; 17.06.1968, Чачак, ВП 8977 Краљево, резервни официр, погинуо 01.05. 1999. у селу Цунево, извор Министар- ство одбране)

32. Маричић В. Братислав (списак МИА у Чачку, 1953 – 1992, име уписано на спомен плочу у општини)

33. Маџаревић К. Милан (списак МИА у Чачку 1972 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини, редован војник, погинуо у Тењском Анту- новцу; „Чачански глас” бр. 24, 1992; 07.02.1972, Слатина, ВП 9855 Бања- лука, војник на редовном служењу, погинуо 07.12.1991 у Осијеку, извор Министарство одбране)

34. Милинковић С. Радивоје (1962, војник, погинуо 09.04.1999. у Пар- менцу, извор „Чачански глас”, 16.06.2006; 24.01.1962, Чачак, ВП 4227 Чачак, војник резервиста, погинуо 09.04.1999. у Парменцу, извор Мини- старство одбране)

35. Миловановић С. Радојко ( спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бра- нећи Отаџбину”, 27.05.1970 – 08.11.1998, радник СУП – а Чачак)

36. Николић П. Радован (списак МИА у Чачку, 1970 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; 10.01.1970, Горичани, ВП 8065 Чачак, резервни официр, погинуо 03.12.1991. у Самаили, извор Министарство одбране)

37. Обренић Љ. Драган (Чачак, 19.10.1970, Србин, погинуо 10.05.1999. при бомбардовању предузећа „Механизација”, извот ОШ ЦЗ)

38. Павић Б. Михаило (списак МИА у Чачку, 1957 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; 12.04.1957, Катрга, ВП 8977 Краљево, вој- ник резервиста, погинуо 12.10.1991. у Нуштру, извор Министарство одбране)

39. Пауновић П. Душанка (списак МИА у Чачку, 1954 – 1992, име уписано на спомен плочу у општини)

40. Петковић П. Стеван (1957, умро 04.06. 1999. од последица бомбардо- вања, извор „Чачански глас”, 16.06.2006.)

41. Премовић Р. Зоран (списак МИА у Чачку, 1961 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини)

42. Проковић М. Богдан (Чачак, 19.03.1930, Србин, умро 16.06. 1999. у бол- ници у Београду од последица рањавања при бомбардовању предузећа „Слобода” 04.04.1999, извот ОШ ЦЗ)

43. Рајовић Б. Драгомир (списак МИА у Чачку, 1964 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; 30.06.1964, Мршинци, ВП 8065 Чачак, војник резервиста, погинуо 30.11.1991. у Мостару)

44.

Раковић Живојин (списак МИА у Чачку, 1953 – 1995, име уписано на спомен плочу у општини)

45. Ристић С. Наско (Радовница, Трговиште, 18.08.1949, место становања Барајево, Србин, радник, погинуо 10.05.1999. при бомбардовању пре- дузећа „Механизација”, један пројектил погодио камион у коме се нала- зио у тренутку проласка поред предузећа, извор ОШ ЦЗ)

46. Савић Р. Александар (спомен плоча у ПУ Чачак, „Погинули бранећи Отаџбину”, 21.10 1974 – 17.09.1998, радник СУП – а Чачак)

47. Смиљанић В. Предраг (списак МИА у Чачку, војник, 1977, Чачак, поги- нуо 29.04.1999. у Доњој Морини – Пећ; 01.04.1977, Чачак, ВП 8365 Косовска Митровица, војник на редовном служењу, погинуо 29.04.1999. на Морини, Пећ, извор Министарство одбране)

48. Стојановић Б. Милош (списак МИА у Чачку, војник, Чачак, погинуо 11.04. на Косову и Метохији; 16.07.1978, Атеница, ВП 1936 Ђаковица, војник на редовном служењу, погинуо 11.04. 1999. у Приштини, извор Министарство одбране)

49. Топаловић М. Драган (списак МИА у Чачку, 1951 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини; 18.02.1951, Чачак, ТО Тење, добровољац, погинуо 06.10.1991. у Тењу, извор Министарство одбране)

50. Тошић П. Ненад (списак МИА у Чачку, 1964 – 1992, име уписано на спо- мен плочу у општини; 27.06.1964, Чачак, ТО Книн, добровољац, поги- нуо 08.06.1992. на Купресу, извор Министарство одбране)

51. Ћурчић В. Радован (списак МИА у Чачку, 1963 – 1991, име уписано на спомен плочу у општини, 04.08.1963, Чачак, ВП 8977 Краљево, вој- ник резервиста, погинуо 13.10.1991. у Нуштру, извор Министарство одбране)

52. Цветић Д. Србољуб (списак МИА у Чачку, поручник, Чачак, поги- нуо 04.06.1999 у селу Мироша – Ораховац; 03.09.1963, Чачак, ВП 8977 Краљево, резервни официр, погинуо 04.06.1999. у селу Мируша код Малишева, извор Министарство одбране)

53. Чворовић Р. Мирослав (списак МИА у Чачку, 1959 – 1992, име уписано на спомен плочу у општини)

54. Џемаиловић Х. Велија (Чачак, 08.05.1955, Србин, погинуо 10.05.1999. при бомбардовању предузећа „Механизација”, извор ОШ ЦЗ)

55. Шкиљевић П. Саша (списак МИА у Чачку, војник добровољац, 1971 Чачак, погинуо 11.05.1999. у селу Шкоз – Пећ; 25.12.1971, Чачак, ВП 8365 Косовска Митровица, војник резервиста, погинуо 11.05.1999. у селу Скоза – Дечани, извор Министарство одбране).

Споменик и пошта палим ратницима 1991 – 1999, у парку код железничке

Споменик и пошта палим ратницима 1991 – 1999, у парку код железничке станице у Чачку

код железничке станице у Чачку Пошта палим ратницима пред

Пошта палим ратницима пред спомен плочом на улазу у Градску управу Чачка

Спомен плоча полицајцима који су погинули бранећи отаџбину, улаз у

Спомен плоча полицајцима који су погинули бранећи отаџбину, улаз у Полицијску управу у Чачку

Чачак и околина, 24. 3. - 10.6. 1999, из дана у ноћ Са првим извештајима

Чачак и околина, 24. 3. - 10.6. 1999, из дана у ноћ

Са првим извештајима о бомбардовању Приштине, 24. марта у 20 сати, ступио сам на дежурство с дужношћу да дан и ноћ извештавам из чачанског краја за четири гласила куће у којој сам био запослен: „Поли-

тику”, „Политику експрес”, ТВ Политику и Радио Политику. Спавао сам, дакле, ретко и мало, али та невоља била је рајски до према несрећи која је прекрила наш народ до 10. јуна и даље, све док није окрпио куће и фабрике

и зацелио ране за које се могао наћим мелем.

Ево како је то изгледало из дана у ноћ, према сачуваним извештајима

јер сам по природи нашег

које је објавила „Политика”. Не свим, дабоме,

посла а и самих догађаја многе текстове слао ноћу, радакција би их објавила у београдском издању, па ја нисам могао да их видим, ни уденем у архиву.

На почетку је датум кад су текстови објављивани.

26.3. Пројектил пао сељаку под прозор, настрадало буре ракије

Синоћ око 21 сат, током напада авијације НАТО - a, у двориште Милољуба Тодоровића (72), сељака из Пријевора код Чачка, пао је пројектил који је делимично експлодирао. Срећом, жртава и повређених није било. Бомба је, на 15 метара од куће, начинила кратер ширине четири и дубине два метра.

- Отац ми је стално говорио да, ако чујемо кокошку како какоће

пред кућом, мора одмах да буде смештена у лонац. Тако ће се догодити и са Олбрајтовом – казао нам је сељак и резервни капетан прве класе, који је војску служио у Битољу, одмах после Другог светског рата.

Тодоровић приповеда да му је од све имовине настрадало само буре са шљивовицом. Јер, због срећног расплета, ред је био да почасти око 300 мештана овог села поред Западне Мораве, који су му у току ноћи и наред- ног јутра долазили нудећи помоћ. Морао је да набави и додатне количине кафе за неочекиване госте.

- Замислите шта је живот – рече он. У шест увече дошли су ми унук

и унука из Београда, где студирају, а из суседних Трбушана праунук

Немања, којем су само две и по године. Рачунали смо да су у мојој кући најбезбединији, лепо смо вечерали, појели и палачинке, било нас је укупно деветоро. Срећом, пројектил је промашио кућу, па смо сви живи, здрави и волимо Србију.

27.3.

Масовна потера за двојицом пилота погођеног

непријатељског авиона

После неколико позива на телефон полиције у Чачку и вести објављене на локалној телевизији да су се двојица пилота, из погођеног непријатељског авиона, подобранима спустили у Коњевиће надомак града, мештани тог села масовно су кренули у потеру за возачима душманских летилица. „Ангажоване су и снаге безбедности у петак увече, али нема потврде да су се пилоти приземљили баш у том крају. Реакција народа, решеног да пронађе пилоте, била је изузетно патриотска, и сведочи о високом моралу обичних људи на овом подручју, огорчених због злочиначког напада на нашу отаџбину” - саопштено је у СУП – у Чачак.

29.3. Српски народ није заслужио бомбе

Десет српских манастира и светиња у клисури Западне Мораве између Овчара и Каблара преживело је насртаје многих душмана, фашиста и пали- кућа, а у недељу ујутро у 4.45 сати опет су летеле бомбе тик изнад олтара ове Свете горе. Храмови нису оштећени, али је пет пројектила погодило погоне фабрике „Слобода” у непосредној близини, оштетивши и сеоске куће у околини овог великог предузећа.

Поједини манастири од „Слободе” су удаљени, ваздушном линијом, једноцифреним километрима, али то криминалцима са Запада не значи ништа.

Са обе стране Мораве времену и историји одолева по пет манастира, разбацаних као драгуљи у најлепшем делу клисуре. Према писаним доку- ментима, већина је подигнута крајем 14. или у следећем веку.

- Архитектонски елементи указују да је „Благовештење” грађено још

крајем 12. и почетком 13. века, у доба процвата Рашке школе. Запис изнад

улазних врата манастирске Цркве потиче из 1602, док је живопис урадио Митрофан са дружином, између 1632. и 1635. – каже Георгије Добросавље- вић, игуман овог кабларског храма повише Овчар Бање.

У тој богомољи, 1946, замонашио се садашњи патријарх Српске православне цркве, Његова светост господин Павле, који сваке године у манастиру проборави неко време око Петровдана.

- Забринути смо и уверени да српски народ није заслужио да овако

буду нападнути и он и његова баштина. Јер, Србин сваког човека прима

као брата, ма које да је вере – рекао нам је игуман.

Најближи погођеној фабрици је манастир „Ваведење” у селу Паковраћу.

- Овде смо где смо, под покровитељством Мајке божије. Молимо се

и не склањамо се, а сестринство обавља све своје дужности и послове – казала нам је игуманија Февронија.

1.4. „Слободи” новчана помоћ од два милиона динара

Општинске власти у Чачку одлучиле су да компанији „Слобода”, као прва помоћ, буде додељено два милиона динара. Такође, биће отписан дуг тог колектива према овдашњим комуналним и јавним предузећима у износу од четири милиона. Највећа фабрика у овом делу Србије тешко је страдала од 12 фашистичких пројектила.

5.4. Убице долећу пред зору

Зликовци су опет долетели у зору и у налетима у којима се појавило 70 извиђачких авиона, бомбардера и пратећих летилица, испалили шест пројектила према постројењима компаније „Слобода”, на периферији Чачка. Погођени су погони за производњу штедњака и усисивача у којима је букнуо пламен, касније угашен, док је једна бомба пала у радничко насеље, око 200 метара источно од фабричке капије. Ту је, у својој полу- срушеној кући, убијена Милева Кувељић (73), заноћивши сама.

Тај пројектил стрмоглавио се у кућу до њене, где није било никога. Припадала је Раденку Пртењаковићу и од те грађевине остала је само гомила шута, са кратером у средини.

- Сва срећа што је Милевина ћерка са децом коначила у граду – каже

њам њен сусед Властимир Бакић (63) који има стамену кућу на другој

страни улице, удаљену само двадесетак метра од места пада бомбе.

Увео нас је у свој упропашћени дом, где живи са супругом Спасе- нијом. Ишли смо од одаје до одаје и затицали покућство згужвано као марамице. Изваљени су рагастови прозора и врата и у приземљу и на спрату, све ствари су у комадима, док је веће делове ламперије пронашао на другој страни улице.

- Ето, шта је судбина. Отац ми је 1941. побегао од Шиптара с Космета,

скућили смо се овде, у „Слободи” сам радио 36 година, па дочекао пензију. Сад су ми душмани уништили скоро све што сам стекао. Ко зна шта би

било да нисам послушао жену и први пут заноћио у подруму. Иначе сам спавао на каучу, до прозора у приземљу – вели Властимир.

Његов сусед, Богдан Проковић (69), коначио је у својој соби, па се пробудио кад је чуо напад. Кроз прозор га је ранио један гелер бомбе која је пала на кућу Пртењаковића.

- Превезен је у чачанску Болницу и тренутно је у шок соби. Лекари

кажу да му живот тренутно није у опасности, али су потребни добровољни даваоци крви – испричао нам је Проковићев син Драган. У Болницу је, током недељног јутра, довезено седморо повређених у овом дивљачком нападу. Четворо је убрзо пуштено кућама а троје задржано на лечењу са повредама које, у овом часу, нису опасне по живот. Данас око поднева, разрушено насеље код фабрике било је пуно света, мештана и добронамерника који су дошли да би видели шта се догодило суграђанима. Иако је на снази била ваздушна опасност, стотине радника је с околних висова посматрало како догорева „Слободин” погон за производњу кућних уређаја. Гледали су то с тугом, јер је у овој фабрици зарађиван хлеб за 20.000 душа у Чачку и околини. Напад авиона фашистичке алијансе на Чачак почео је у недељу ујутро

у 3.17 и трајао до 3.35 сати, и то је била најтежа ноћ у историји овог града. Многи мештани, међутим, испред кућа пратили су шта се збива на ноћном небу, па очевици тврде да је једна непријатељска летилица погођена, и као буктиња одлетела ка Пожеги. Исто је уочио и један чувар изнад Чачка, те су у току дана у потрагу за авионом кренули месни ловци из Драгачева и са Овчара. Ов је био четврти напад на Чачак од почетка рата. Први је забележен

у петак, 26. марта, кад су над градом оборена три непријатељска пројек-

тила, око 18 сати. Следећи напад уследио је у недељу у 4.45, кад је „Слобода” гађана са пет бомби, а трећи прошлог уторка у 4.10, а тада је на фабрику бачено 7 ракета.

5.4. Векови рада у пепелу

Под уништеним халама и у кратерима фашистичких бомби остала су столећа зноја и труда многих покољења која су стварала „Слободу”. После три ноћна напада на погоне компаније и 18 бачених пројектила, тињала су згаришта и успомене на фабрику која је хранила читав крај.

- Да је реч о нормалним људима, агресоре бих питао две ствари: зар

је могућно да се 19 највећих војних сила света острвило на један бројчано мали народ, који се читаву деценију креће ивицом опстанка и никога не

напада? И, шта би они рекли кад би неко други слао ракете на њихове градове и села, на фабрике и дечју будућност – каже Радослав Вучићевић (47), ВКВ мајстор у „Слободи”.

Један је од оних што се између два бомбардовања фабрике јавио у колектив да помогне колико може, и није ишао у склониште ни за време ваздушне опасности. Припада породици каквих је пуно на овом подручју, што су егзистенцију чак три покољења везале за фабрику у чачанском селу Јездина. Његов отац Предраг, данас пензионер, пун стаж од 40 година зарадио је у „Слободи”. Радослав је у фабрику дошао 1968. године и већ стекао 28, а његова супруга Весна, као техничар, 13 година стажа у истом предузећу. Од тих плата подизали су синове Владимира (17), ученика трећег разреда гимназије, и Дејана (8), који је првачић у ОШ „Вук Караџић”. Између две реченице увек се појави нада да силништву, какво исто- рија није забележила, мора доћи крај:

- Убили су предузеће, могу и мене, али Србију неће – прибрано вели Радослав Вучићевић.

7.4. Ракете падају по селима

Две вођене ракете фашистичке алијансе у уторак су пале на сеоско подручје у чачанском крају, делимичко експлодирале, али срећом, није било повређених. Најпре једна у Мршинце, на обали Западне Мораве, друга око 23 сата у Доњу Трепчу, под Вујном.

12.4. Душманска бомба пала сељаку пред кућу

Фашисти су у понедељак, један сат иза поноћи, бацили пројектил у двориште Милуна Новаковића, у Међуречју код Ивањице. Кућа је тешко страдала, али нико није погођен. Од детонације су попуцала окна на амбу- ланти и школи у том мирном сеоцету.

13.4. Шести напад на „Слободу”

Фашисти су тачно у поноћ између понедељка и утрока још једном, шести пут, напали компанију „Слобода” у Чачку. Овог пута једним пројек- тилом који је пао и експлодирао практично у старом кратеру, није било ни пожара ни повређених. Први напад зликоваца на највећу фабрику у овом делу Србије реги- строван је 26. марта у 18 сати, али је наша ПВО оборила сва три њихова пројектила још у ваздуху. Затим су уследили напади 28. марта (у 4.45), 30. марта (4.10), 4. априла (3.17) и 6. априла (22.58). На фабрику је до сада пао 21 душмански пројектил. Пркосни и поносити становници овог краја с муком траже праву реч којом би назвали дивљаке, фашисте и злотворе са Запада.

15.4.

Погођен предајник националне телевизије

Фашисти су у четвртак, 15 минута иза поноћи, бомбардовали предајник РТС – а и телекомуникационе системе на планини Овчар, код Чачка. Један пројектил погодио је и оштетио просторије предајника са опремом, и у детонацији је накривљен антенски стуб. Повређених није било, а после напада зликоваца избио је пожар који је локализован.

Истог часа, угашени су сигнали сва три канала националне теле- визије, и радио програма на УКТ – у. Са овог предајника, сигнале РТС – а прихватали су житељи више општина у Моравичком, Рашком и Злати- борском округу. На овом подручју, у току дана, могли су да се ухвате само сигнали телевизија Политика, Пинк и неколико локалних ТВ канала.

Душмани су, у нападу, оштетили и телекомуникациони систем на планини Овчар, па сада становници Гуче и Ивањице немају телефонску везу са светом.

20.4. Игром бранили чачанске мостове

Кошаркашки клуб Борац приредио је турнир у баскету под поруком „Бранимо мостове Чачка”, на којем је учествовало 60 екипа, 240 дечака и сениора и одиграно 138 утакмица. Два финална сусрета у недељу увече, пред више од 2.000 Чачана, одиграна су на централном путничком мосту преко Западне Мораве, а друга два, због кише и јаког ветра, у дворани Борца, одмах поред моста.

У финалном двобоју млађих пионира „Дрим тим” је савладао „Милановчане” са 11:8, а код старијих „ПВО” је био бољи од „Теренске опасности” - 11:4. У конкуренцији омладинаца „Месни нарезак” је победио „Балканске шпијуне” са 22:20, а код сениора екипа „Сто посто” надмашила је састав „Хвала на посети” - 21:10.

Сви учесници финалних утакмица добили су дресове са натписом „Борац за мир – баскет за мир”. Победничким екипама припало је по четири, пет и шест пансиона у хотелу „Златна труба” у Гучи, а награде су им уручили директор Борца и легенда чачанске кошарке Радмило Мишовић, и Мирко Дробњак, дугогодишњи играч тима са Мораве.

Ово је био изузетан спортски догађај у тешким данима по нацију која не узмиче пред фашистима, и која зна шта је солидарност. Због тога су се играчи екипе „Сто посто” одрекли награде у корист рањених полицајаца који бране отаџбину, и предали је СУП – у Чачак.

22.4.

Данас у Чачку трка мира и слободе

Данас у 16 сати на мосту преко Западне Мораве биће старт Трке мира

и слободе. Њени иницијатори су Радмило Мишовић (кошарка), Славољуб

Пипер (карате) и Весна Стевановић (атлетика), а у организационом одбору

су Бранислав Дамјановски, Александар Стефановић, Ратомир Поледица и Александар Ивковић. Чачански спортисти желе да уједињени покажу пркос против зли- ковачке агресије НАТО -а на нашу земљу. Њих ће у овој трци предводити југословенски репрезентативци у кошарци, каратеу, бициклизму и атлетици (Стевановићева, Вукајловићева, Полужић, Чарапић, Нишавић и други).

- Настојимо да оваквим и сличним акцијама покажемо агресору да

смо народ који, када му је најтеже, има свој начин и мотив за опстанак – рекао је Радмило Мишовић.

Селектор југословенске карате репрезентације и тренер Клуба кон- тактних спортова Борац, Славољуб Пипер, казао је:

- НАТО нам може срушити, што и ради, фабричка постројења, спортске

дворане и борилишта, али нам никада не може срушити спортски мотив

и вољу за животом, миром и слободом.

22.4. Четворица браће на бранику отаџбине

- Сачуваћемо нашу земљу јер смо храбра нација, док су зликовцима

авиони и ракете једина снага. Они немају ни срце ни понос – каже Љубинко Ђоковић, чија су четворица синова на бранику отаџбине.

Он и супруга Милева, у својој кући на пет ари плаца у Атеници код Чачка, однеговали су Србољуба (26), Александра (25), Ненада (22) и Видоја (21). Најстарији је на завршној години студија, док остали имају средњу школу. Ненад је недавно дошао из војске, где је био погођен у нападу шип- тарских терориста и вида ране, док су остала тројица браће на положајима ВЈ, негде на Космету.

- Иако нам није лако, поносни смо што имамо синове који бране нашу

једину отаџбину. Уверен сам да ће овом злу доћи крај и да ће нам се деца вратити кући – прича отац очекујући звоно телефона јер Видоја, рецимо, није чуо већ 18 дана. Сав свој иметак Љубинко и Милева стекли су од радничких плата у „Слободи”, коју су фашисти душмански разорили ракетама и бомбама. Али, они верују да ће фабрика, њихова друга кућа, оживети кад рат прође. Оживеће, вели Љубинко, захваљујући солидарности нашег народа који је знао да се испомаже у најтежим тренуцима.

26.4.

Венчања без свадби, деца без имена

И у ратно недоба млади Чачани излазе пред матичара, али под окол- ностима какве нису забележене у историји света. Венчавају се најчешће радним даном, пре подне и пре знака за ваздушну опасност, свечаности присуствују само будући супружници, кум, стари сват и матичар, и нема свадби. Од 25. марта у Чачку је на овај начин склопљено девет бракова.

- Неки од младенаца једноставно нису желели да одложе заказано

венчање, док су други склапали брак због младине трудноће, желели су да избегну да им се дете роди у невенчаној вези. За први и други мај имамо заказана још три венчања – каже Милена Миловановић, матичарка у Скупштини општине Чачак. Она напомиње да већем броју деце, рођене откако је рат почео, још нису уписана имена у матичну књигу, а нису им ни одређена. Очеви су на положајима па кумови чекају њихову сагласност које име да надену. Иначе, рок да се детету одреди име и упише у књиге је 60 дана од рођења.

27.4. Положени венци на споменик војводи

Степи Степановићу

У Чачку је данас обележено 70 година од смрти славног српског

војсковође, војводе Степе Степановића, који је у овом месту издахнуо 27. априла пре седам деценија. Он је живео у Чачку у поратном добу и сахрањен

је на Градском гробљу. На споменик Степи, испред поште у центру града, венац је положило Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова 1912 – 1918. Нешто касније, на гробницу где почива велики ратник, венце су положили пред- ставници истог Друштва, затим СУБНОР – а и Општинског одбора ЈУЛ – а. Ту је др Здравко Крупеж, председник Друштва за неговање традиција, у свом слову поручио:

- Нека умни људи из тог доба и велике војсковође, попут Степе, буду

неисцрпно надахнуће да у борби за слободу, независност и слогу српског

народа никада не клонемо духом.

29.4. Посета војницима и породицама

У току посете нашим храбрим војницима и старешинама, кад смо

им уручили поклоне грађана Чачка, били смо одушевљени њиховим родољубљем и храброшћу. Наставићемо наше акције и обухватити породице тих јунака. Доброчинитеља је све више што нас охрабрује да наставимо

ову делатност – каже спортска легенда Чачка Радмило Мишовић, који предводи Патриотске снаге у овом месту. Ово удружење почело је активност пре 30 дана окупљајући угледне привреднике, предузетнике, јавне, културне и спортске раднике, као нестраначка организација. До сада је припремљено и спроведено више акција, поред посета борцима на фронту то су и концерт „Песмом за мир, песмом за слободу”, и антиратна спортска манифестација „Спортисти Чачка за мир”.

3.5. Повређен дечак, побијене овце

Дејан Јовановић, петнаестогодишњак из Катрге у долини Западне Мораве, повређен је у детонацији бомбе коју су НАТО зликовци бацили на његово село, у понедељак ујутро. Срећом, озледе нису опасне по живот. У току исте ноћи, један фашистички пројектил пао је у Прислоницу, такође у чачанском крају. Експлодирао је у њиви засеока Гојковићи, и причинио велику штету на кућама и имовини Милоша Гојковића, Љубо- мира Никитовића и Миленка Вићевића усмртивши, притом, три овце у Љубомировој штали. - Бомба је пала на мек терен па се зарила дубоко у земљу и начинила велики кратер. Са прозора сам видео да је фашистички авион најпре одба- цио резервоаре за гориво јер је вероватно био погођен, затим испустио ону бомбу и одлетео у правцу Ваљева – описује Милован Правдић из Прислонице.

7.5. У подне бомбардован врх Овчара

Зликовци су данас у 12.02 још једном бомбардовали Овчар, пославши овога пута четири пројектила на врх планине западно од Чачка. Није било повређених, а избио је мањи пожар. На том горском врху био је предајник националне телевизије, којег су фашисти тешко оштетили у два претходна напада, 15. и 22. априла. Између та два насртаја НАТО бомбардера већ накренути антенски стуб, висок стотину метара, срушио се под налетима ветра.

10.5. Четири мртва и 12 повређених цивила

Фашисти су данас од 15.05 до 15.10 сати у три налета бомбама ваз- дух – земља напали индустријске објекте у ужој градској зони Чачка и починили још један бездушни масакр цивила. Одмах после бомбардовања било је извесно да су четири лица погинула док је 12 рањено, неки веома тешко. Све жртве овог бесомучног напада јесу цивили.

Непосредно после експлозија бомби унесрећенима су у помоћ притекли припадници МУП – а, ватрогасци и комплетно одобље Градске болнице, која је у непосредној блзини. - Четири особе су погинуле, док је 12 повређено. Неки од рањеника су у веома тешком стању, с повредама у пределу лобање или абдомена – рекао нам је др Градимир Алексић, директор Здравственог центра у Чачку, којег смо затекли на прихвату повређених. Један од усмрћених је, како смо дознали, млађи мушкарац који је страдао у својој кући, док су бомбе падале на Технички ремонтни завод, фабрику „Цер” и погон „Механизација” грађевинског предузећа „Хидро- градња”, на кружном путу у близини Чачка. И три остале жртве такође су мушкарци. Двојица су страдала у камиончићу Београдске регистрације 924 – 087 који се у тренутку напада кретао баш тим делом кружног пута. Возило на чијим левим вратима стоји ознака ГП „Стандард” практично је уништено, тело возача угљенисано а и његов сапутник је мртав. Страдали су од бомбе која је пала баш поред њиховог камиона. После налета зликоваца, на више места избила је ватра. Вили су се стубови дима, али већих пожара није било. Душманима је ово други напад на исти део Чачка, којег су најпре бомбардовали 1. маја пред поноћ. Тада није било повређених а овог пута, на жалост, безумници су у црно завили многе породице, убијајући и рањавајући њихове укућане и рушећи им домове. У тренутку слања овог извештаја није познато да ли под рушевинама има још жртава и повређених. Чим смо чули бомбе, мој друг Гојко Рабреновић и ја кренули смо из Лугова, из бифеа „Капри” његовим пик- апом, и на ово губилиште стигли док се још димило. Успео сам да пошаљем овај кратак текст за основно издање.

10.5. Притворено 157 особа

Од почетка агресије НАТО зликоваца на нашу државу полицајци СУП -а Чачак, у оквиру својих овлашћења и делатности, привели су и при- творили укупно 157 лица. Овдашњи Секретаријат, иначе, покрива четири општине Моравичког округа – Чачак, Горњи Милановац, Ивањицу и Лучане – саопштила је информативна служба СУП -а Чачак. Од притворених, највећи број (75) одговара због огрешења о ставке из области привредног криминала. То су недозвољена трговина, утаја пореза, кршење прописа о ценама и повлашћивање купаца. Многима од њих одузети су роба и новац што су их усмеравали у нелегалне токове,

како би се у ратно доба спречило незаконито богаћење и становништву омогућили сношљивији живот и снабдевање. Још 35 мештана притворено је због дела почињених у области општег криминалитета, тешких крађа, крађа и убистава. Од када је почео рат, на подручју које покрива овај СУП догодила су се два уби- ства, оба у околини Горњег Милановца, а инспектори су и један и други случај расветлили после само неколико сати, ухватили осумњичене и привели их правди.

Забележено је, такође, више случајева нарушавања јавног реда и мира, најчешће због туче и пијанства, па је по том основу судијама за прекршаје приведено 47 особа. Свима су, по скраћеном поступку, изречене казне од 7 до 40 дана затвора и сви су одмах упућени на издржавање.

У ратном периоду практично није било нерасветљених случајева.

11.5. Кобно шишање под крушком

У бруталном нападу НАТО авијације на југоисточни део Чачка и

насеље Кулиновачко поље у коме нема ниједног војног циља, уништена је цела једна улица од које су остале само рушевине. Усмрћена су четворица цивила а још 12 повређено, па су смештени у Градску болницу и стање њиховог здравља оцењује се као стабилно. Како је саопштио Бранислав Станић, истражни судија Окружног суда у Чачку, у овом нападу зликоваца смртно су страдали Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Београђани Наско Ристић (50) и Милош Јовчић (46). Повређени су Даринка Вујичић (63), Даница Обренић (66), Анка Ћери- ман (67), Милева Грујичић (65), Ратомир Неранџић (50) и Зоран Вучковић (37) из Чачка, и Миленко Ћировић (39), Милан Станковић (24), Миодраг Максимовић (29), Трифко Ђокић (49), Иван Костић (30) и Душан Васић (53) из Београда. Фашисти су у понедељак, између 15.05 и 15.10 сати, после дужег над- летања авионима, на овај крај послали седам пројектила ваздух – земља, циљајући Технички ремонтни завод, фабрику „Цер” и погон „Механиза- ције” ГП „Хидроградња”. Убитачне бомбе, међутим, стрмоглавиле су се у радничко насеље. Једна од њих пала је право у кућу Зорана Грујичића (37), и од његовог дома није остало баш ништа. - Уочи напада, супругу и децу, Зорана који има пет и Лазара од три године, одвео сам у село Премећу, а кад сам се вратио моје куће више није

било – причао нам је Зоран непосредно после бомбардовања, тужно гле- дајући у свој и суседне домове.

У истом дворишту је и кућа његових родитеља, који су такође сачували

главе. Отац је био на пецању док је мајка у тренутку пада бомбе хранила свиње у помоћној просторији. Оштећен је и Зоранов голубарник у истом дворишту, а уплашене птице се шћућуриле у једном углу.

На другој страни те улице, нажалост, страдали су Обренић и Џемаиловић.

- Велија је шишао Драгана под крушком у дворишту и био сам с њима

до десетак минута пре бомбардовања па отишао, ту близу. После дето- нације вратио сам се и видео да им се не може помоћи, али смо их унели у кола и послали у болницу. Видео сам и моју мајку и једну сусетку како иду крваве, и њих смо ставили у кола – описује Горан Ћериман (27) из те улице која више не постоји.

У исто време, али стотинак метара даље, на обилазном друму око

Чачка, одвијала се друга драма. Из Београда се ка Мокрој Гори кретао ками-

ончић ГП „Стандард” (БГ – 924 – 087) са осморицом радника тог предузећа из главног града, који су кренули на терен.

- Видели смо једну бомбу која је пала на неку фабрику, мислим да је

то „Цер”, и повикали возачу да стане. Он, међутим, није могао да заустави на отвореном путу па је мало наставио, онда скренуо са друма и укочио,

и тада је све пукло – прича Иван Костић, један од радника из камиончића

уништеног гелерима, огњем и притиском од детонације. То је био призор којег нормалан човек не би пожелео ни најцрњем душманину. На неколико метара од возила зјапио је кратер док је у кабини остао део једног угљенисаног тела, а глава друге жртве клонула је на таблу. Мученици су путовали у Мокру Гору, послом како би зарадили неки динар, али су им зликовци препречили пут.

После напада у небо се дигло неколико облака црног дима са разли- читих позиција, али већег пожара није било. Одмах су стигли ватрогасци, полиција и амбулантна кола из Градске болнице, удањене тек неколико стотина метара. На прихватној рампи у Болници, непосредно после бом- бардовања, затекли смо десетине лакара и медицинског особља, на челу са директорима Здравственог центра и саме Болнице. Сви су пожртвовано помагали онима којима се могло помоћи. На нашу жалост и фашистима на душу, четири живота отишла су у неповрат, многи људи видају ране, док други гледају у небо плашећи се кише јер њихових кућа више нема, или су само развалине.

Ово је био други напад НАТО – а на југоисточни део Чачка. Претходни се догодио 1. маја пред поноћ, кад је бачено седам пројектила на ТРЗ, „Цер”

и кружни пут око града на Западној Морави.

11.5.

Повређени продавачица из киоска и возач кола

хитне помоћи

Фашисти су данас, почев од 12.08, са најмање осам пројектила напали подручје Чачка и у том бомбардовању са размацима од по неколико минута, гађали више циљева. Овог пута, на срећу, није било жртава, али су две особе лакше повређене.

Зликовци су се најпре окомили на врх планине Овчар, где су послали две бомбе. Затим су са по једном гађали Технички ремонтни завод и фабрику „Цер” а са два постројења „Нафтагаса”, недалеко од центра града. Један пројектил пао је и у реону градског насеља „Алваџиница”.

У овом нападу једна НАТО бомба улетела је и у Мрчајевце, најпознатије село Шумадије, и то одмах поред зграде месног Дома здравља. Оштетила је и ту грађевину и кућу првог суседа, Велисава Петровића, као и аутобу- ску станицу и околне куће у Мрчајевцима. Иако је упљаљач активиран тај пројектил, срећом, није експлодирао, а при паду бомбе лакше су повређени, колико је засад познато, возач кола хитне помоћи у Дому здравља и про- давачица из једне трафике.

Ово је, иначе, био дванаести напад на чачански крај од почетка рата, у којима је погинуло петоро цивила од којих четворо јуче, док је двадесетак било рањено.

13.5. Оштећено више од хиљаду објеката

Екипа од 20 људи свакодневно излази на терен и бележи оштећења која су зликовачке бомбе причиниле грађевинама у чачанској општини, и стигло се до бројке која је већа од хиљаду. На жалост, није и коначна јер тај тим не ради за време ваздушне опасности, па није стигао да побележи све хаварисане објекте.

- У збир смо уврстили и породичне куће и индустријска и привредна здања, не рачунајући објекте из бомбардованих предузећа, „Слобода”, ТРЗ, „Цер” и „Механизација”. Има кућа на којима су попуцала само окна, али је око 400 породичних домова у Чачку и околини претрпело велика оштећења, од темеља до крова. Такође, 30 кућа није могућно поправити, јер више не постоје – саопштио је Душко Обрадовић, заменик председника комисије за попис оштећених објеката при Окружном штабу ЦЗ.

Влада Србије и Извршни одбор СО Чачак обезбедили су фолију да би пострадали њоме привремено затворили прозорска места, а стигао је и цреп који се дели преко месних заједница.

15.5.

Фабрика „Цер” уништена

Фашисти су у суботу иза поноћи, у размаку од неколико минута, два пута бомбардовали Технички ремонтни завод и фабрику термотехничких уређаја „Цер” у Чачку, километар од центра града. На ова два предузећа бачено је осам авионских бомби и, срећом, није било повређених.

Зликовачки авиони долетели су најпре из правца Краљева, у 1.10, кад су бацили четири пројектила, а пет минута касније исто толико бомби стигло је са НАТО летилица из правца Ужица.

У кругу „Цера”, после тога, дигао се велики пламен, али је у току ноћи

локализован. Међутим, та фабрика која производи индустријске сушаре за воће и поврће, потпуно је уништена у безумном нападу, док су због дето- нација сопственици десетина околних кућа остали без крова над главом.

Зликовци су често надлетали ово подручје све до четири сата ујутро, вребајући прилику за нови напад, али их је ПВО отерала с неба. Ово је било четврто бомбардовање ТРЗ – а и фабрике „Цер” од првог дана маја.

У петак по подне, иначе, мештани су у Милићевцима, северно од

Чачка, на имању Живковића пронашли крило фашистичке летилице и то пријавили полицији.

22.5. Локатор на „космају”

Уочи једног од шест напада на компанију „Слобода” пословођа је одлу- чио да не иде у склониште, јер је проценио да ће му бити боље у његовим колима, паркираним око 200 метара од фабричке капије. Један зликовачки пројектил, међутим, обрушио се баш ту, десетак метара поред кола. Од „стојадина” је остала само успомена а пословођа је некако спасио главу и, здрав и читав, одлучио да више не игра ни лото ни спортску прогнозу.

* Клинци у Чачку, на згради своје основне школе, спрејом су написали:

„Слобода”. Ако би се пилот залетео на ту варку онда би они, рачунају, дуго били на распусту.

* Сељак са падина Сувобора у ливади је пронашао радио – локатор,

однео га кући и ставио на свој радио. „Космај” је до тада хватао само две

станице и то тешко, а са локатором на себи примао је све живе програме. После неколико дана, душманска бомба пала је на само 80 метара од његове куће. „'Бем вам фамилију целокупну” - рекао је Раде и сломио чудо.

* Саво је из познате српске породице, године 1992. избегао је из

Мостара и настанио се на периферији Чачка. „На почетку овог бомбардо- вања позвала ме сестра из Мостара и тражила да децу сад вратим тамо у Херцеговину, код ње, вели да је сигурније него код нас”. Замислите какви

су то Срби: Савови родитељи, Славко и Софија, изродили су шесторо деце:

Сретена, Слободана, Слободанку, Сава, Смиљу и Славојку. Савова деца зову се Синиша и Сандра. „Мојој жени име је Нада па сам морао да је прекрстим у Сенада, да бисмо сачували породичну традицију” - шали се Херцеговац. * Има двадесет лета како Орловац из Мрчајеваца и Рудар из суседне Бреснице нису одиграли пријатељску утакмицу. Љути ривали, нешто као Звезда и Партизан. На почетку рата пало је помирење. Фудбалери из Брес- нице дошли су у Мрчајевце и победили са 3:0, пријатељски. После утакмице, пред свлачионицом Орловца постављен је српски сто за играче оба тима. Дакле, прасе, млади лук и пиво.

22.5. Ратно „Пролеће”

У понедељак, 24. маја, да је среће, у Чачку би почеле завршне свечано-

сти 36. „Дисовог пролећа”. Из дана у дан, све до 28. маја, у граду и Дисовом родном Заблаћу царевала би поезија Владислава Петковића и Бранислава Петровића, добитника овогодишње Дисове награде. Агресија НАТО - а на нашу земљу приморала нас је да одложимо ову значајну републичку

манифестацију, за време кад на поезију и културу не буду падале бомбе – саопштила је Градска библиотека у Чачку, организатор ове приредбе.

Уместо 36. „Дисовог пролећа” биће приређено прво „Дисово ратно пролеће” и од понедељка до петка окупити чачанске ствараоце и љубитеље лепе речи, поклонике поезије и пријатеље Дисове библиотеке. У току идуће седмице појавиће се и ванредни, ратни број часописа „Дисово пролеће”.

У понедељак ће да буде представљен Дис као прозни писац, а посе-

тиоци ће чути његову причу „После шест година”, насталу 1912. Следећег дана ће се, такође у читаоници библиотеке од 18 сати, говорити о стра-

дањима Дисове породице у српским ратним вихорима, од 1976. до 1945. Чачански песници казиваће антиратне стихове, настале у протекла два месеца НАТО агресије. За среду је заказано представљање поезије Бране Петровића. У петак пре подне, на споменик великом завичајном песнику Дису, у дворишту Народног музеја, биће положено цвеће. О поезији ће говорити песник Владан Матијевић и казиваће се Дисове ратне строфе.

25.5. Посета уништеним фабрикама

Делегација Интерагенцијске мисије Уједињених нација, на чијем је челу био подсекретар Серђо Виеро де Мело, посетила је данас у Чачку згаришта индустријских објеката које су НАТО зликовци уништили у два- наест напада на овај део Србије. Чланови делегације видели су са земљом

сравњене погоне фабрика „Цер” и „Слобода” и последице рушилачког беса агресора у Техничком ремонтном заводу, „Првом октобру”, „Петролгасу”, Фабрици резног алата, „Механизацији”, „Литопапиру”, Градској болници, Средњој машинској школи и дечјим вртићима у граду. Бомбардовањем Чачка фашисти су без посла оставили 7.000 радника, а без прихода још три пута толико чланова њихових породица.

26.5. Бомбардовани и објекти заштићени свим међуна

родним конвенцијама

Радници Здравственог центра „Др Драгиша Мишовић” у Чачку изражавају најенергичнији протест због бруталне агресије НАТО на нашу земљу и њихов град. Агресор не бира циљеве, па бомбардује и објекте који су заштићени свим међународним конвенцијама. У овом центру бомбардо- вањем су оштећени објекти у кругу Болнице, Дом здравља у Лучанима који је претрпео и највећа оштећења, затим здравствене станице у „Слободи”, „Церу”, Приликама, Мрчајевцима и амбуланта у Међуречју, наводи се у данашњем саопштењу радника Здравственог центра у Чачку. Они такође осуђују све покушаје нарушавања општенародног јединства и појединце који у овом тренутку настоје да умање одбрамбену способност земље. Медицинско особље овог дела Србије даје пдршку легитимним органима власти у праведној борби против агресора.

26.5. Анализа рада Извршног одбора СО Чачак за време

ратног стања (саопштење ИО)

Извршни одбор Скупштине општине Чачак, на седници одржаној 26. маја 1999. године, разматрао је свој рад у периоду ратног стања и том приликом констатовао:

А) Од почетка ратног стања ИО СО Чачак је извршавао послове и задатке у складу са законом, статутом СО, одлукама о раду локалне самоуправе у ратним условима, као и уредбама и наредбама надлежних државних органа и Војске Југославије донетих за време ратног стања. У овом периоду ИО је био у сталном заседању, одржано је 16 седница, донето 213 одлука, закључака, решења и других аката. Приоритетни пра- вац деловања био је на заштити и обезбеђењу имовине и објеката јавних предузећа и јавних установа, на организовању нормалног, редовног и квалитетног снабдевања грађана основним животним намирницама, на функционисању јавних комуналних служби, редовном водоснабдевању, обе- збеђењу помоћи најугроженијим породицама и лицима са лошим социјалним статусом, организацији, прикупљању и расподели хуманитарне помоћи,

функционисању Општинске управе у циљу задовољења потреба грађана и рад на другим пословима који су обезбеђивали виталне функције града. У том смислу је ИО предузео низ организационих и финансијских мера и активности којима се колико је то могуће олакшава живот становника општине Чачак у условима ратног стања. За два месеца трајања агресије на нашу земљу наш град ниједног тренутка није остао без воде, захваљујући између осталог извршавању обавеза у погледу финансирања система за водоснабдевање „Рзав”. Уредно и редовно одржава се јавна чистоћа и одвози смеће у складу са редукованим плановима надлежног јавног предузећа, а такође се саобраћај- нице, зелене и парковске површине, одржавају у складу са плановима који су прилагођени ратним условима. Извршни одбор је финансијски у највећем делу омогућио куповину одређених количина пшенице, тако да је у наредном периоду обезбеђено редовно снабдевање хлебом. У ову функцију стављене су и општинске робне резерве брашна. У сарадњи са најзначајнијим трговинским предузећима у Чачку, организовано је снабдевање општине Чачак и осталих у Моравичком округу робом широке потрошње. У најтежим тренуцима за наш град, када су бомбардоване фабрике и радни колективи, ИО је обезбедио најнужнији смештај за најугроженије породице и неопходан грађевински материјал – цреп и фолију, за поправку оштећених стамбених објеката. Компанија „Слобода”, као највећи радни колектив у општини Чачак, из буџета СО добила је директну помоћ од милион динара, а морална и свака друга обавеза руководства и ИО СО Чачак је да и другим угроженим колективима упути неопходну помоћ. Б) Од почетка агресије на СРЈ, руководство и ИО СО Чачак су оства- рили потребан ниво сарадње са државним органима, органима цивилне заштите, МУП – ом Чачак и командама и јединицама Војске Југославије. Посебно је добра сарадња са Војском Југославије, чији су сви захтеви веома брзо прихваћени и реализовани. Такође, сарадња са Окружним штабом цивилне заштите, његовим радним телима и комисијама је на високом нивоу, што је омогућило ублажавање последица бомбардовања наше општине. Неколико пута и на неколико места, начелник Моравичког округа, командант Окружног штаба цивилне заштите и надлежни из неколико министарстава Владе Републике Србије су изјавили да је функционисање извршних органа локалне самоуправе у Чачку у условима ратног стања на највишем нивоу и пример за остале градове у Србији.

Нажалост, чачанска јавност је ускраћена у слободи и праву на исти- нито и благовремено информисање у условима ратног стања, искључво

политички мотивисаним а истовремено политички неодмереним чином одузимања опреме Телевизији „Чачак”. Иза тог чина крије се став да је потребно оно средство информисања које ће беспоговорно штитити само слику лажног једноумља, цинично се кријући иза интереса безбедно- сти земље. Зато су грађани Чачка остали ускраћени да буду правилно информисани о ономе што се у време агресије на нашу земљу догађало

у нашем граду и посебно о томе што изабрани представници народа

у органима општине чине да грађанима створе услове за живот и да отклоне последице ратних разарања.

Ц) Имајући у виду напред наведено као део свеукупних ангажо- вања и чињења руководства СО Чачак и ИО, наводе и квалификације

неких политичких организација и појединаца којима се руководство,

и посебно председник СО Чачак квалификују као издајници и непатри-

оте, енергично одбацујемо и сматрамо за личну увреду сваког члана руководства. Политикантски, лични и каријеристички интереси, ратно политичко профитерство, додворавање и удварање, ниски политички и људски пориви, патриотизам као партијски задатак, обавезна научена фраза и празна демагодија су јасно објашњење за поменуте наводе и квалификације. Оне који су заборавили и који су морали да забораве подсећамо да је руководство СО Чачак у свом прогласу који је штампан и подељен грађанима Чачка и објављен на приступачним медијима, јасно осудило бесомучну и бесмислену агресију на СРЈ, позвало агресора на

престанак бомбардовања и све стране укључене у сукоб на што бржи проналазак могућег компромиса и мирног решења проблема на Косову

и Метохији. Мир нам је свима неопходан, пре свега нашој деци и нашој

будућности. На мир смо позвали и за мир се молили у Цркви Светог Ваз- несења господњег у Чачку, заједно са епископом жичким, господином Стефаном, и епископом горњокарловачким, господином Никанором. На мир смо се обавезали, на служење и оданост народу и нашем граду заклели над Светим Јеванђељем у истој Цркви, када нам је народ дао то право и обавезу. Стога, ми ћемо и даље наставити на исти начин, јер

како бисмо и смемо ли другачије?

Руководство и ИО СО Чачак апелује на све грађане, државне органе

и институције забринуте за будућност овог града у овим, по наш народ најтежим условима, да испоље максималну толерантност, мудрост и упорност у циљу очувања грађанског мира и стварања услова да након престанка ратног стања овај град и општина Чачак функционишу на задовољство свих грађана.

28.5.

Још једна бомба за Мрчајевце

Фашисти су у петак ујутро у 2.24 једним пројектилом гађали заселак Буковац у Мрчајевцима. Снажна детонација бомбе ваздух – земља начинила је кратер пречника десет и дубине три метра, павши у насељени део места. Срећом, повређених није било, а пројектил је проузроковао велику материјалну штету у близини, највише у домаћинствима Радише и Дра- гише Драгићевић и Бора Стефановића на чијој су згради попуцала окна, изваљени рагастови и попадали црепови с крова. Ово је друга бомба која је од почетка рата пала на подручје Мрчајеваца у чачанској општини. Прва се 11. маја стрмоглавила такође у насељени део Мрчајеваца и тада се активирао упљаљач али није експлодирала, па петоро мештана било повређено.

29.5. Завршено „Ратно Дисово пролеће”

Пред спомеником завичајном песнику Владиславу Петковићу Дису, у дворишту Народног музеја у Чачку, јуче је одржана завршна манифестација „Ратног Дисовог пролећа”. Говорило се о Дисовој поезији и ратној прози, а представљен је ратни број листа „Дисово пролеће”. Ратно недоба променило је овогодишњи лик приредбе која се у Чачку одржава, ево, већ 36 лета. Због тога је у пет протеклих дана Дис представљен не само као творац непролазних строфа, већ и као аутор прозе и ратни извештач, а казивана је и антиратна поезија чачанских стихотвораца. Посебан део приредбе био је посвећен делу познатог песника Бра- нислава Петровића, такође завичајца, који је добитник овогодишње Дис- ове награде. И ово „Пролеће”, прво ратно у дуговекој историји приредбе, приредила је Градка библиотека из Чачка. 31.5. Помоћ Чачку од Срба из Републике Српске Срби из Републике Српске који раде у немачкој покрајини Баден – Виртенберг допремили су у Чачак 13 тона хуманитарне помоћи, сани- тетског материјала, болничке опреме, лекова и прехрамбених производа. Покретач и организатор акције био је Светомир Остојић који у Штутгарту има фирму „Сонекс”, а прикупљао је и помоћ за становништво Републике Српске док је тамо трајао рат.

31.5. Намирнице за све запослене

Свако од 4.000 запослених у компанији „Слобода” у Чачку добио је пакет солидарности који садржи џак од 50 килограма брашна, пет литара уља, пет килограма шећера, три килограма пиринча и два килограма соли.

Како нам је рекао Радомир Љујић, генерални директор „Слободе”, помоћ су обезбедили управа компаније и синдикат. НАТО зликовци су у пет бомбардовања „Слободе”, од 28. марта до 12. априла, тешко разорили погоне предузећа, пославши око 50 бомби.

1.6. Купци заобилазе увозну робу

У једној од највећих велепродајних кућа западне Србије, „Висолу” из Чачка, до рата је око 70 одсто робе било домаћег, а остатак увозног порекла. Од почетка агресије на нашу земљу, међутим, увозна роба чини само 5 до 7 процената понуде ове фирме, која малопродаји испоручује неколико хиљада артикала. - Два су основна разлога за овакав обрт. Најпре, револт нашег купца који не жели да пазари увозну робу, а затим и отежано пословање са испоручиоцима из иностранства. Општи утисак је да је наш човек, у овом ратном недобу, схватио да је домаћа роба, које имамо довољно, јев- тинија од увозне и бар подједнако квалитетна – каже Драган Гојковић, власник „Висола”.

1.6. Узорао њиве бораца

Братислав Мишовић (76), пензионер и пољопривредник из Кулиноваца код Чачка, овог пролећа узорао је и за сетву припремио њиве свог синовца Живорада Мишовића и суседа Драгана Лазовића и Мида Поледице, који су од почетка рата на фронту. Обавестио је и шефа месне канцеларије у свом селу да ће, такође без накнаде, трактором помоћи свакој кући чија је мушка глава на бранику отаџбине.

- Иако нас банда туче, у овој земљи увек ће бити хлеба и слободе. Свака част нашим борцима, војсци и полицији, па сам решио да на овај наћчин помогнем, јер знам шта значи кад главна снага оде од куће – прича старац који самује на свом поседу од четири хектара, пошто му је супруга умрла а синови живе у Београду.

То је дуг и према прецима, вели он у хладовини столетне липе. Његов отац Душан и петорица му браће, Петар, Милутин, Тихомир, Стево и Милорад били су учесници Првог светског рата. Стево је погинуо на Церу, док се за Тихомира не зна где је скончао. Тој шесторици Мишовића брат од стрица био је Драгиша, који је исто прешао албанске гудуре до Драча, потом завршио медицину и био убијен пред следећи, Други светски рат, као левичар и народни трибун.

1.6. Отац се придружио сину на граници

У строју поноситих и пркосних бранилаца отаџбине, на југословенско – албанској граници, била је и добровољачка јединица Српске радикалне странке са 25 људи из чачанског краја, која је слободу чувала на првој линији, под командом ВЈ. Ових дана су на предаху у завичају, спремни на повратак и сигурни да ће сачувати националну територију.

- На граници имамо више непријатеља, али их се не бојимо. Ни Шип-

тара из ОВК, ни регуларне албанске војске, нити добровољачких јединица НАТО – а у којима су пси рата из Француске, Немачке, Енглеске, Италије, Хрватске у Босне. Једина наша несрећа је непријатељска авијација и она нам задаје највише проблема – каже Огњен Јевтић (39), командир те једи- нице и ратни ветеран.

Прошао је многа ратишта, а сад је задивљен моралом свих бораца на граници, посебно младића из редовног састава ВЈ.

- То су момци какве нема ниједан народ, који се не плаше агресора

па часно и храбро бране отаџбину, пушком против пушке. Ми смо, иначе, једина нација која се више плаши змија него туђе војске, плашимо се нечега што гмиже и не ваља – каже он.

Истиче и пример свог саборца Дејана Петковића (26) који, иако тешко рањен, жели да се врати на положај у Јужну српску покрајину. На жалост, један борац ове јединице није преживео:

- Авијација нас је поклопила касетним бомбама па је Саша Шкиљевић,

коме је било 28 година, смртно страдао. Момак је био појам личности и рат- ника и родитељи могу да буду поносни на тог јунака – прича добровољац

Мирослав Таловић (51) из Мрчајеваца који већ има унучад, а потпредсед- ник је Општинског одбора у Чачку и председник месног одбора радикала у свом шумадијском селу.

Таловић вели да је Шкиљевић добио четири дана одсуства са поло- жаја, како би нашао рођеног брата у јединицама ВЈ, негде на Космету. На жалост, нису се срели. Добровољац Милија Бојовић (45) из Љубића, у једном одељењу на граници пронашао је свог сина војника и остао са њим на положају, није желео на предах у Чачак.

- Ти момци од 18 и 19 година су златна деца. Раније сам у њих

сумњао због кафића, панка, шминкера и минуђуша, али сам се преварио. Зато народу у родном крају поручујем да је подигао дивне синове. И да не наседа на разне цедуље које непријатељ баца из авиона. Бацају и нама, на границу, и ми тај папир користимо за савијање цигарета, кад имамо дувана – рекао нам је Таловић, додајући да ће отаџбину бранити до краја, макар га то коштало главе.

Добровољац Ђорђе Миловановић (44) из Атенице био је у овој деце- нији на свим ратиштима, од Хрватске, преко Босне, до Космета:

- Част ми је да будем доле и браним Србију, јер слобода нема цену. Они не могу проћи – приповеда.

„Живећемо у нашој дивној и слободној земљи коју нико никада неће освојити” - поручио је командир Јевтић, враћајући се са својим људима на положај.

- У уторак, 1. јуна, добровољачка јединица Српске радикалне странке

из чачанског краја вратила се у Јужну српску покрајину, овог пута са 20 људи, да би помогла браћи у одбрани наших светиња, Космета и слободе српске нације. На челу јединице је командир Огњен Јевтић, један од бораца је Мирослав Таловић а са добровољцима је отпутовао и други потпредсед- ник Општинског одбора СРС, Гојко Рабреновић – вели Слободан Оташевић, председник Општинског одбора СРС у Чачку.

3.6. Подстанари у проблемима

У ратним условима поједини Чачани не поступају у складу са рат- ном ситуацијом и општим проблемима. То се односи пре свега на лица која издају станове у закуп, тако да се јавља већи број подстанара који су добили отказ од станодаваца. Међу њима има и војних лица, бораца који су дуго на фронту, а деци и женама је отказивано даље коришћење станова – саопштио је Окружни штаб цивилне заштите у Чачку, којим командује Бране Дробњак. Штаб ће у складу са законским прописима предузимати мере против таквих станодаваца.

Чачак, из каснијих записа 16.6. Отворен нови погон за израду

Чачак, из каснијих записа

16.6. Отворен нови погон за израду пластичних делова

На локацији у Љубићу данас је почела производња у погону компа- није „Слобода” за израду позиција од пластике, а новоотворена линија боља је од предратне. Првој свечаности после бомбардовања компаније присуствовали су Радослав Илић, председник Синдиката Југославије, и представници „Слободиних” партнера, мултикомпаније „Џенерал илек- трик” и „Јединство металоградња” из Ужица.

Централни погони „Слободе” у Јездини, на периферији Чачка, били су бомбардовани пет пута са 47 пројектила, али ће се тек после рашчишћа- вања утврдити да ли их је било још. Због тога је производња организована на неколико других локација.

- Овде, у Љубићу, ангажовано је 420, у Мрчајевцима 60, а још око сто-

тину наших људи ради на санирању рушевина у Јездини. И поред свега, за

неколико дана тржишту ћемо понудити 10.000 плинских решоа, што је два и по пута више од нормалне потражње, док би за 30 дана могла да почне производња на линији за штедњаке – каже Адам Трифуновић, директор фабрике апарата за домаћинство у „Слободи”.

Генерални директор компаније, Радомир Љујић, саопштио је да су производне линије покренуте 26 дана после последњег бомбардовања највећег колектива у овом делу Србије, који је имао више од 4.000 запослених.

- На посао у компанију ових дана долази 1.400 људи, од којих је један

број усмерен на уклањање рушевина. Нама је, иначе, у бомбардовању пот- пуно уништено 110.000 квадрата покривеног пословног простора, док је неоштећено остало само око 30.000 квадрата. Уверен сам, ипак, да ће кроз три или највише шест месеци на посао у „Слободу” долазити око 2.000 радника – каже Љујић.

Он је навео да ће нова „Слобода” бити образована као систем посеб- них пословних целина, у коме ће свака морати да зарађује за себе. У том процесу очекује се и помоћ државе док је руководство „Слободе”, са своје стране, већ првих поратних дана повукло неке потезе.

- „Слободи” смо припојили дрвни комбинат „Сима Сарага” који има

добар пословни простор прекопута наше локације у Љубићу, али ништа није производио у последње две и по године. У том погону може да буде

обновљена и основна делатност, али смо одлучили да ту уведемо и два нова програма за прераду метала.

19.6. Богдан Проковић шеста цивилна жртва у Чачку

На Градском гробљу у Чачку јуче по подне сахрањен је Богдан Проко- вић (69), пензионисани радник компаније „Слобода”, који је 4. априла био рањен гелером агресорске бомбе. После тога се, не излазећи из болнице, два и по месеца борио за живот, изгубио је најважнију битку и постао шест цивилна жртва агресије НАТО на чачанском подручју. Тај напад почео је пре зоре, у 3.17 сати, кад је непријатељ послао шест убилачких пројектила. Пет је пало на погоне „Слободе” и тешко из разо- рило, док је један пројектил ваздух – земља слетео у радничко насеље око 200 метара од фабричке капије. Та бомба улетела је право у кућу Раденка Пртењаковића, од грађевине није остало ама баш ништа, али унутра није било никога. Са земљом је сравњено јеш неколико породичних здања у близини, па је у једном од њих погинула Милева Кувељић (73) док је још седморо цивила, међу њима и Проковић, било рањено.

- Са оцем сам се чуо телефоном непосредно пре напада, јер сам заноћио

у другој кући. Кад је почело бомбардовање он се придигао, и тад је онај пројектил пао на 20 метара од њега. Један гелер улетео је кроз прозор и погодио га у стомак – прича Богданов син Драган Проковић (36), иначе месар из Чачка.

Драган нам каже да се Богдан после рањавања сам обукао и изашао на улицу:

- Ту је срео суседа Зорана Ружичића и замолио га да из оног лома

извуче моју мајку Милку, која је коначила у кухињи. Убрзо су наишла полицијска кола и мог рањеног оца превезли су у чачанску Болницу, где је лечен тридесетак дана. Богдан Проковић је, затим, превезен у Београд, на Прву хируршку, где се његов живот, на жалост, завршио. Изгубио је ту битку, иако је породица издвојила замашна средства за набавку најбољих лекова.

23. 6.1 999. Срушено две стотине, оштећено четири хиљаде грађевина

За време бруталне агресије НАТО, на подручју четири општине Моравичког округа, Чачка, Горњег Милановца, Лучана и Ивањице, порушено је 206, док су оштећена још 4.103 објекта. Непријатељи нису поштедели ни сеоска домаћинства, школе, вртиће, болнице ни цркве – саопштио је Душко Обрадовић, помоћник команданта Окружног штаба Цивилне заштите.

У чачанској општини, са земљом су сравњене 42 грађевине а оштећено

1.857, од којих су 1.407 породичне куће и станови. Страдале су и четири школе, две здравствене станице, вртић и Градска болница.

На подручју Горњег Милановца порушена су оба телевизијска пре- дајника на Руднику, док је оштећено 26 приватних кућа и још осам обје- ката. У Ивањици су срушена два а оштећена 132 објекта, од којих су 115 домаћинства.

Варошицу Лучани агресор је темељно разорио, па скоро да нема грађевине која је остала недирнута. У том месту страдале су и зграде Дома здравља, Вртића, Основне школе, Фонда ПИО, Општине, Секретаријата ОНО и СУП – а, ЈКП „Комуналац”, ЈП „Градина” и телевизијски предајник РТС – а на Овчару, који је бомбардован три пута. Коначан биланс дејстава по лучанском подручју: порушено 10 стамбених и 150 помоћних објеката, оштећено још 2.080, од чега 620 породичних кућа и 580 станова у колек- тивним зградама.

У преко 20 серијских бомбардовања, агресор је знатно или потпуно

разорио Сателитску станицу „Југославија” у Приликама код Ивањице,

Хемијску индустрију „Милан Благојевић” у Лучанима, „Слободу”, ТРЗ, ЦЕР

и „Механизацију” у Чачку. Уништен је труд многих поколења и укупну

штету још није могућно проценити. Агресорске бомбе усмртиле су шесторо цивила, све на подручју Чачка, док је више од 20 било рањено.

У Прањанима, под Сувобором, гелерима је оштећена и месна црква.

26-28.6.1999. Ратни именик чачанског краја за пролеће 1999.

*** Милољуб Тодоровић (72), сељак из Пријевора код Чачка, првог дана рата после вечере, са још осморо укућана, погледао је кроз прозор и видео да непријатељска бомба лети ка њима, али је пала на 15 метара од врата и причинила само материјалну штету. *** Георгије Добросављевић, игуман манастира Благовештење у Овчар Бањи, после првог бомбардовања фабрике „Слобода” казао је: „Српски народ није заслужио да овако буде нападнут, ни он ни његова баштина јер сваког човека, ма које да је вере, прима као брата”. *** Ивана Јездић, Александар Мујкановић и Миљан Томашевић, клинци из Велике колоније у Чачку, пустили су у небо голуба, са цедуљом на нози

и поруком Клинтону: „Кад порастеш, постаћеш и ти Ф – 117”. *** Мирослав Бојић, председник Адвокатске коморе Чачак, поручио је Стивену Хемонду, челнику Међунардне асоцијације адвоката: „У време подизања најстаријих српских манастира на Космету Албанаца ту није било, а сад им се може признати аутономија али не и право на своју државу.”

*** Стеван Марјановић (42) из Лугова код Чачка затекао се у Леу- шићима кад је телефоном позван да се јави у јединицу. Пешачио је читаве ноћи, преваливши 30 километара до трупе, јер није имао горива за возило. *** Ивана Вукајловић, млада атлетичарка „Слободе” из Чачка, одбила је позив из САД да на једном тамошњем колеџу настави школовање и наступа на атлетским такмичењима, огорчена на све агресоре, Америку нарочито. *** Раденко Ковачевић, сељак из Брезне под Сувобором, изгубио је сва окна на прозорима кад је једна агресорска бомба пала на 80 метара од његове куће, иако у читавом крају нема војних ни привредних објеката. *** Слободан Радуловић, генерални директор „Ц маркета”, изјавио је у Чачку приликом пуштања у рад новог супермаркета те трговинсске куће:

„Иако живимо у ратном времену, нисмо желели да одустанемо од отварања”. *** Градимир Алексић, директор Здравственог центра и народни посланик, рекао је на антиратном митингу у Чачку, највећем народном скупу у историји места: „Душманима поручујемо да нас оставе на миру, јер је српска историја писана само победама.” *** Радмило Мишовић, легенда чачанске кошарке, тада је на Градском тргу казао: „Наш народ данас игра одлучујућу утакмицу против остатка света, па нам преостаје да играмо сви за једног, један за све.” *** Михаило Арсић (68), пензионисани радник из Горњег Милановца, иначе родом из Сувог Лукавца код Пећи, пријавио се да као добровољац оде на Космет и брани постојбину, али је враћен због година. *** Милева Кувељић (73) погинула је у рушевинама своје куће кад је једна агресорска бомба пала у радничко насеље, око 200 метара од фабрике „Слобода” у Чачку, док је још седморо цивила било рањено. *** Радослав Вучићевић (47), ВКВ мајстор у „Слободи”, рекао нам је после бомбардовања компаније: „Убили су предузеће, могу и мене, али Србију неће”. *** Душан Вуловић, архитекта из Чачка, добровољно се јавио у Војску Југославије и отишао на положај. Он и његов отац Милован никад нису били чланови ниједне странке. *** Ратомир Карић из драгачевског села Крстаца, у које су пала три пројектила кад је бомбардована ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима, с тугом је гледао свој порушени дом, поручивши: „Овима би и Хитлер могао да позавиди”. *** Слободан Сташевић 40), шеф стручног штаба фудбалског прволи- гаша Радничког из Крагујевца, од првог дана рата био је у истој јединици са својим играчем Далибором Антонијевићем, на положају у Ракови код Чачка, и рекао нам је: „Србија је једина држава коју имамо, и одбранићемо је”.

*** Дражимир Марушић, председник Скупштине општине Горњи Милановац, после договора са директорима друштвених предузећа у свом крају, саопштио је да ће сви радници који имају и земљу, добити плаћено одсуство из фирме, ради сетве. *** Милун Новаковић из Међуречја код Ивањице пробудио се једног јутра кад је бомба пала у његово двориште, тешко му оштетила кућу и школу и амбуланту у близини, али повређених није било. *** Јован Чековић, генерал – мајор ВЈ и председник КК Борац у Чачку, поводом турнира у баскету на који се пријавило 60 екипа, поручио је: „Ово је велика школа патриотизма, и понос је видети младост Србије и Југосла- вије како на рукама подиже заставу дугачку 30 метара, уз звуке државне химне, стојећи између два моста”. *** Менде Неделковски из Охрида (Македонија) телефоном је позвао своје старе чачанске пријатеље и фудбалере Борца, Драгана Аћимовића

и Душка Милинковића, да са породицама пређу код њега у Охрид, али су

они остали овде. *** Станко Томовић из Коштунића дао је за ВЈ тону кромпира, 50 кг пасуља и 100 кг свињског меса, Желимир Вуковић из Срезојеваца и Часлав Крстовић из Клатичева по тону кромпира. Зоран Пантовић из Семедражи хиљаду јаја и 20 боксова цигарета, а Милутин Чоловић из Бруснице краву, вредну 12.000 динара. ***Србољуб (26), Александар (25) и Видоје (21), синови Љубинка и Милеве Ђоковић из Атенице код Чачка, отишли су са Војском Југославије на браник отаџбине, док је њихов четврти брат Ненад (22) пре тога дошао са Космета, где су га ранили шиптарски терористи. *** Петар Мариновић (72), учесник НОР – а, председник Окружног и Општинског одбора СУБНОР – а у Чачку и члан Републичког одбора борачке организације, преминуо је у Чачку и сахрањен је на овдашњем гробљу. *** Милена Миловановић, матичар у СО Чачак, рекла нам је да је у првом месецу рата овде склопљено девет бракова али без свадби, док новорођени Чачани и Чачанке још немају имена, пошто кумови чекају да им се очеви врате са ратишта. *** Милован Стевановић из Лисица у Драгачеву, чија је кућа на 500 метара од ХИ „Милан Благојевић”, вели да је из своје њиве изнео две тоне армираног бетона у комадима, напомињући: „Нећу да идем одавде, па шта ми Бог да”. *** Раде Милутиновић, технички директор „Комуналца” у Лучанима,

каже да у варошици која има 1.200 станова, због честих бомбардовања, заноћи тек око 300 душа, док је огромна већина мештана у збегу, по шумама

и околини.

*** Др Здравко Крупеж, лекар и председник Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова 1912 – 1918. у Чачку, поводом 70 година од смрти Степе Степановића рекао је пред спомеником војводи: „Нека умни људи из тог доба и велике војсковође попут Степе, буду надахнуће да у борби за слободу, независност и слогу никада не клонемо”. *** Дејан Јовановић (15) из Катрге код Чачка повређен је у детонацији бомбе коју је НАТО послао на његово село, док је исте ноћи други пројек- тил усмртио три овце у штали Љубомира Никитовића из Прислонице, на другом крају општине. *** Никол Бериша (33), полицајац из Пећи, осуђен је у Окружном суду у Чачку на 12 година и два месеца затвора, због тога што је јануара 1997, у просторијама Општинског суда у Пећи, хицима из аутоматске пушке, убио Ћазима Тољаја, адвоката из Скивјана и Ибра Садикуа из Рашкоца, док је Мусу Уку из села Бец ранио, у међусобном обрачуну. *** Стјепан Фаторини (72) пензионер са Рудника, убијен је из кори- стољубља и док су полицајци на једном тавану у варошици тражили где је убица сакрио пиштољ, НАТО је баш у том часу са два пројектила гађао ТВ предајник на врху те шумадијске планине. *** Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Настко Ристић (50) и Милош Јовчић (46) из Београда, сви цивили, погинули су кад је НАТО авијација бомбардовала насеље у близини „Механизације” и кружни пут код Чачка, док је тог поподнева, у истом нападу, 12 цивила било рањено. *** Велисав Петровић тачно у подне чуо је бомбу која је пала између његове куће и Дома здравља у Мрчајевцима, и активиран је само упаљач око пројектила, али је ипак пет особа било рањено. *** Душко Обрадовић, заменик председника Комисије за попис оштећених објеката при Окружном штабу ЦЗ, саопштио је да је за првих 50 дана бомбардовања у Чачку оштећено више од хиљаду грађевина, не рачунајући порушене фабрике. *** Зоран Тодосијевић (38), обућар из Чачка, упецао је на Западној Морави сома од 25 килограма дугачког 141 сантиметар, користећи веш- тачки мамац приватне израде. *** Саша Шкиљевић (28), добровољац СРС из Чачка, погинуо је на Космету под дејством НАТО бомби, не успевши да се сретне са млађим братом који је у исто време био на том подручју, у јединици ВЈ. *** Јерослав Васовић из засеока Јаруге у Милићевцима код Чачка, чуо је око два сата ујутро да је НАТО бомба пала у близини његове куће, и кад се разданило дознао је да је експлодирала у његовој шуми, јер су му

суседи телефоном поручили: „' Ајде у забран и понеси тестере, Клинтон ти је насекао дрва, треба само да их истружеш”. *** Милија Ковачевић, Милан Василијевић и Милан Лазовић, чланови Извршног одбора СО Чачак где већину држе ДС, ДХСС и Нова Србија, јавним саопштењем осудили су агресију НАТО на нашу државу и народ. *** Панчо Кунчев из Софије, један од најпознатијих аутора анимираног филма у Бугарској, писмом је поручио свом пријатељу Слободану Пајићу у Чачак: „Херојско понашање српског народа против обезумелог западног света, са чијег је лица пала маска демократије, буди у мени дубоко усхићење.” *** „Велимир Илић, председнк СО Чачак, према званичној информацији из општине, налази се на годишњем одмору, а уствари се крије од војних власти које су за њим издале потерницу због подривања одбрамбене моћи земље” - саопшто је Општински одбор СПС – а у Чачку. *** Миодраг Гачић, ковач из Лозња у Таковском крају, огласио је да бесплатно поправља пољопривредне машине свим сељацима који су уплатили помоћ Војсци Југославије. *** Радиша и Драгиша Драгићевић и Боро Стефановић, из засеока Буковац у Мрчајевцима, имали су велика оштећења на својој имовини кад је један НАТО пројектил пао и експлодирао недалеко. *** Радиша Џелебџић (41), приватни предузетник из Чачка, подрум своје куће претворио је у склониште за децу из суседства, и за време ваз- душне опасности редовни гости тог безбедног места били су дванаесторо клинаца из околних кућа. *** Братислав Мишовић (76), пензионер и пољопривредник из Кули- новаца код Чачка, овог пролећа је без накнаде узорао и за сетву припре- мио парцеле свог синовца Живорада и суседа Драгана Лазовића и Мида Поледице, који су од почетка бомбардовања на фронту. *** Никола Масловара добио је прву, Драган Дрињаковић другу а Мијат Мијатовић трећу награду на изложби антиратне карикатуре у Горњем Милановцу. *** Драгомир Богдановић (12) из Рожаца на Каблару сам је узорао, фрезерирао и кромпиром засејао пет хектара, јер је његов отац Сретен од првог дана на положају у јединици Војске Југославије. *** Радомир Љујић, генерални директор компаније „Слобода”, на отварању новог погона за израду позиција од пластике, саопштио је да је НАТО на ту фабрику бацио 47 пројектила и потпуно уништио 110.000 квадрата покривеног пословног простора, док је неоштећено остало 30.000. *** Мишула Петровић и Владимир Маџаревић, директор и одговорни уредник тв канала „Галаксија 32” у Чачку, три пута су били тужени судији

за прекршаје од стране општинских функционера, који су сматрали да им је тај канал повредио права личности, и сва три пута је поступак против њих двојице био обустављен.

29. 6. 1999. Сељаци налазе бомбе по њивама и ливадама

Сељани чачанског краја у два протекла дана пронашли су два неексплодирана пројектила, којима је НАТО бомбардовао ово подручје у току агресије. Један се дубоко зарио у ливаду, недалеко од куће Љубинка Церовића из Церове, а други у њиву Саше Филиповића у Милићевцима, недалеко од Чачка. Надлежни су предузели мере за неутралисање бомби. „На првом великом протесту пошто је НАТО завршио свој ваздушни рат, демонстранти се окупљају у Чачку на митингу против југословенског председника Слободана Милошевића”.

22. 11. 1999. Девет породица у новим домовима

У Кулиновачком пољу код погона „Механизације” и у Јездини, неда- леко од фабрике „Слобода”, јуче је мештанима на употребу предато девет нових породичних домова. Раније куће ових Чачана, пролетос је бомбама уништио НАТО агресор. Власницима је кључеве предао Милутин Мркоњић, директор Дирекције за обнову земље, који је јуче потписао и уговоре са Мирославом Брковићем, председником УО холдинга „Ратко Митровић”, о поправци 29 грађевина у овом крају, који су сврстани у четврту и пету категорију по оштећењу. Тиме је на чачанском подручју почела и друга фаза обнове, док је прва завршена у рекордном року, јер је градња кренула почетком септембра ове године. Свечаностима у Чачку присуствовали су и савезни министри, др Зоран Вујовић и Велизар Ђерић, и професор Славољуб Вукићевић, помоћ- ник директора Дирекције за обнову земље. Више стотина окупљених мештана код „Слободе” поздравио је, најпре, др Градимир Алексић, народни посланик из овог краја, изразивши захвалност председнику СРЈ, Слободану Милошевићу, на иницијативи да се обнови инфраструктура оштећена у бомбардовању. - Такође се захваљујем Влади Републике Србије која је обезбедила средства за обнову, дирекцији, конзорцијуму донатора из моравичког округа, извођачу радова – предузећу „Ратко Митровић” и пројектантској кући „Урбанпројект” из Чачка. Суграђанима који су добили нове домове желим здравље, срећу и да раде и живе у миру и слободи – рекао је др Алексић. Скупу се, затим, обратио др Зоран Вујовић, министар у Влади СРЈ.

30.6. Насловна страна „Лос Анђелес тајмса”, са фотографијом

30.6. Насловна страна „Лос Анђелес тајмса”, са фотографијом начињеном на Градском тргу у Чачку и потписом.

- Предвођени председником Слободаном Милошевићем успешно

обнављамо земљу, истим полетом и патриотизмом којим смо је бранили

у току НАТО агресије. Овим се завршава прва фаза обнове и почиње друга

којом ћемо, такође, олакшати живот народу у сваком делу Србије – поручио је др Вујовић.

Он је, потом, додао:

- Док смо ми са народом, један број самозваних лидера шета по свету

и критикује своју земљу. За време агресије они и нису били овде, па не знају које је патље народ прошао. Али, зато знају да мешетаре по свету и из кућа оних који су наручивали бомбардовање поручују да ће нам ти џелати послати помоћ. Ми им поручујемо да ће они морати да учине нешто друго, да плате ратну штету.

На подручју Чачка и Лучана агресор је потпуно уништио 21 кућу, и градња 12 преосталих је у завршном периоду. Укупна вредност радова је 11 милиона динара, средства су обезбедили Дирекција за обнову и кон- зорцијум Моравичког округа (два милиона) којим је руководио Братислав Анђелић, директор фабрике „ПКС Латекс” у Чачку. Нове куће урађене су веома поуздано, имају између 57 и 77 квадратних метара. Пет их је подигнуто у Кулиновачком пољу, за Зорана Грујичића, Милку Џемаиловић, Новака Ћурчића, Сима Симеуновића и Миодрага Матовића. Милутин Мркоњић је ту најпре ушао у кућу Милке Џемаиловић на месту где је, испред претходног дома, погинуо њен супруг Велија. Сви гости ту су послужени кафом, чашицом љуте или грејане ракије.

- Захвалан сам држави што ми је саградила нови дом. Међутим, с

муком ћу га напунити, јер ни супруга ни ја нисмо запослени – казао нам је Зоран Грујичић (37).

Њему је агресорска бомба пала баш у кућу и сравнила је за земљом.

Срећом, супругу Зорицу, ћерку Зорану и сина лазара баш у то време одвео је код родбине у село Премећу. Његов отац, који живи у суседној грађевини и

у истом дворишту, тада је био на пецању док је мајку Милеву, која се једина

затекла у близини, гелер ранио у ногу. Више НАТО бомби на тај део чачанског насеља пало је 10. маја око 15.00 сати, и усмртиле су четворицу цивила. То су Велија Џемаиловић и Драган Обренић, док су недалеко од тог места, на кружном путу око Чачка, погинули Наско Ристић и Милош Јовчић, радници ГП „Стандард” из Бео- града. Они су се камионом, са групом колега из истог предузећа, кретали ка Ужицу, на терен. Сиромашно радничко насеље код фабрике „Слобода” бомбардовано је 4. априла пре зоре. Ту је на месту убијена старица Милева Кувељић док је њен сусед Богдан Проковић рањен гелером, преминуо касније, у болници.

На том месту су на употребу предате четири нове куће, чији су власници Раденко Пртењаковић, Љиљана Ђорђевић и две сестре, Вера Ћурчић и Мирослава Куч. Сестрама су куће под истим кровом, са два улаза. Свих девет породица од донатора је добило и телевизоре за пријем у боји.

27. 7. 2001. Килограм и по експлозива по глави становника

Навршиле су се две године од најтежег пролећа по Чачане у сав- ременој историји, а ожиљци од НАТО агресије још се памте. И виде, јер два неексплодирана пројектила из 1999. године чекају да их стручњаци демонтирају и униште. Један је у њиви Саше Филиповића у Милићевцима, северно од града, други у Улици Симе Сараге, на километар од центра Чачка. Ту је 11. маја 1999. године Иван Јечменица (61) стајао у дворишту пред својом кућицом кад је бомба прелетела изнад његове главе, зарила се под темељ и срећом није експлодирала. Првих дана после тога спавао је код суседа, па се вратио да коначи

у свом минираном дому. Тешко је демонтирати пројектил јер се угнездио

у густо насељену зону, а на само десетак метара од кратера је кућни праг

породице Јаћимовић, Слободана и Ранке, који ту живе са своје двоје деце. - Како живимо? Па, нормално, ако се тако може рећи – каже Ранка. Насупрот томе штампа је недавно објавила нама чудновату вест из италијанског града Вићенце. Тамо је 15. марта ове године на градском гробљу откривена нееексплодирана бомба која је 2. априла 1944. бачена из енглеског авиона. Половином марта извађена је и неутралисана и тих дана град је био скоро под опсадним стањем, 77.000 становника тог лепог града било је расељено због једне старе бомбе. Чачани су, са друге стране, много мирније поднели своју судбину. На сеоско подручје овог краја је, у току агресије, пало 58 пројектила у 34 села, а још 215 на град, привредне објекте и комуникационе системе. Стручњаци су утврдили да је само на подручју Чачка у току агресије пао по килограм и по експлозива по глави становника чачанскога. То су новији ратни ожиљци, док се старијима ни броја не зна. Јер, како су нам саопштили Предраг Бешевић, начелник Одељења за одбрану Чачак, и Мирослав Бојовић, начелник Општинског штаба цивилне заштите, деминери су прошлог месеца на полигону уништили десетине пројектила заосталих из Другог светског рата, које су мештани протеклих година изорали у њивама или пронашли копајући канале.

То су, најпре, десет ручних бомби различитих врста. Затим, једна топовска граната изорана у Прељини, четири авионске бомбе из Другог рата од којих су две извађене и уништене, друге две затрпане. Кад је недавно копан ров за гасовод у Чачку, на углу Црногорске и Златиборске улице, нађене су две мине. Недалеко од реке Чемернице, у Прељини, извађене су три тромблонске мине, а у Трнави две гранате из Другог рата, кад су постављане водоводне цеви. Поврх свега, нико није сигуран шта још крије подземље у овом крају. Јер, макар у ратовима нисмо оскудевали.

15. 4. 2018. Јуначка одбрана отаџбине

Током напада НАТО авијације на СРЈ, 450. ракетни пук ПВО, бранећи Шумадију, извршио је 19 гађања руским рекатама „нева”, од чега чак 16 успешних. То је део текста којег сам априла 2018. послао редакцији „Поли- тике” под насловом: „Јуначка одбрана отаџбине” и креће овако:

„Кад је, почетком фебруара 1999, у седишту Корпуса противваздушне одбране на Бањици, прављен ратни план, командант РВ и ПВО Војске СРЈ генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић захтевао је да сви заповедници пукова и бригада дају изјаве могу ли да изврше обавезе у рату. Ближио се, дакле, час кад ће српски официри са својим редовима стати на мегдан најмоћнијим војним силама на планети Земљи.

- Тада сам од команданта захтевао да цео Пук буде мобилисан 30

дана пре почетка рата, како би одговорио задацима у борби. И, мобилиза- ција је објављена 17. фебруара, у саставу смо имали 200 активних и 1.600 резервних војника и старешина – прича за 'Политику' пуковник Војске Србије Веселин Павловић (67), који је тих опаких дана био командант 450. ракетног пука ПВО.

Током припрема за рат, на крају сваке седмице проверавао је обу- ченост јединица које води. Провере су завршене 17. марта и старешина је оценио да је обученост у свих пет дивизиона била одлична а у команди врло добра, и једноставно рапортирао претпостављенима: 'Пук је спреман за увођење у борбу'.

- Почетак бомбардовања, 24, марта, сви смо дочекали на новим ватреним

положајима, па је непријатељу препуштено да дејствује по напуштеним и лажним. И већ у 20:03 бомбардер НАТО је ракетом 'томахавк' гађао и пого- дио лажни ватрени положај Другог дивизиона на аеродрому у Лађевцима, где је сада цивилна ваздушна лука 'Морава'. Пројектил је био лансиран са подморнице или брода, долетео је са запада долином Мораве на висини од 20 метара од тла, и видели смо га са нашег ватреног положаја у Прељини.

Пук је први пут дејствовао по непријатељској авијацији 26. марта у 18.10 сати, у једном ведром предвечерју кад је поготке српских ракеташа посматрало пола Чачка и сва села около.

- Наше ракете лансиране су са ватреног положаја Четвртог дивизи-

она, са избрешка Илијак у Мрчајевцима. Тада смо ракетом 'нева' погодили један непријатељски авион на Јелици, изнад Здрављака, а други изнад Градског гробља у Чачку. Све су нас осоколили ти погоци, видели су их и припадници команде Пука са свог положаја, забележени су и камерама.

Од тада до краја рата, јединице Пука су у сталном премештању и маневрисању превалиле милион километара, колико и 250. ракетна бригада ПВО, да би се ваздушни душмани довели у заблуду, а Војска СРЈ сачувала људе и опрему.

- Војну фабрику 'Слобода' у Чачку бранио је наш Други дивизион, са

ватреног положаја на врху Љубића. У трећем нападу на фабричке погоне

у Јездини, 4. априла, ракетом смо погодили непријатељски авион, циљ је

ухваћен изнад Прањана, бежећи одбацио је два резервоара са горивом поред Западне Мораве, између Овчара и Каблара, а погођен је изнад засеока Љубичићи, на Каблару. Али, њихов ловац који је био пратња бомбардера противрадарском ракетом нациљао је ватрени положај нашег дивизиона. Тада су повређена тројица ратника, од којих један водник и он најтеже, па је после рата отишао у пензију и наставио да живи у Појатама код Крушевца.

Павловићу је, вели, рањавање својих војника пало изузетно тешко.

- Посетио сам их у Болници у Чачку, затим се вратио на командно

место пука у Остри, под Острицом. Тада сам, да бих подигао људе, одлучио да Пуку дам назив 'Краљевске лисице', пошто нам је иначе седиште било

у Краљеву. Код себе сам већ имао план и материјал за то па смо у Чачку

направили 2.000 својих знакова. У току 78 дана рата против НАТО авија- ције, Пук је имао само двојицу теже и 13 лакше повређених припадника, а крај бездушних напада дочекали смо са веома малим оштећењима и губицима у техници. Ракетама 'нева – м', систем 'с 125' руске израде, 450. Ракетни пук ПВО извршио је 19 гађања, од којих 16 успешних. Погођене НАТО ваздушне формације напуштале су простор СРЈ најкраћим путем, у БиХ, Македонију или Албанију. У зони Пука летело је укупно 420 формација НАТО, од тога у зони дејства Пука 281 формација, а од њих су 22 формације биле летелице 'стелт' невидљиве технологије (ф-117А и б-2). Најбоља гађања бранилаца Србије и Шумадије била су 26. марта, 13. априла, 3. маја и 12. маја.

Током напада НАТО на СРЈ, погинуло је 37 припадника КРВиПВО, од којих 28 ракеташа.

По завршетку напада на нашу отаџбину, ратни састав 450. ракет- ног пука расформиран је 24. јуна 1999. године у касарни у Рибници, где је сада команда Друге копнене бригаде. На растанку, додељена су признања најхрабријим војницима и старешинама (220) и сарадницима са терена (230), а сви припадници пука добили су ратни заштитни знак 'Краљевске лисице'. На дан Војске СРЈ, 15. јуна 1999, додељено је 61 ратно одликовање пуковским јунацима, а после рата још 126 награда.

- И данас сматрам да је 450. ракетни пук ПВО доказао своје родољубље,

високу обученост, оспособљеност и спремност да изврши све ратне задатке, да заштити дедовину и народ. Мени је најважније било да сачувамо људе

па технику, а тек онда да остваримо поготке по непријатељу. Драго ми је да смо дали велики допринос одбрани наше отаџбине, а томе смо се и посвећивали кад смо постали професионални војници – наглашава пуков- ник Веселин Павловић. Дане после војне службе проводи у Београду или родним Мрчајев- цима, листајући, каткад, белешке староставне. Тамо, рецимо, стоји да је за команданта Пука постављен 24. децембра 1998, дакле само три месеца пре почетка рата. Пук је дошао из Скопља у Краљево 13. фебруара 1992. и командно место било је у касарни у Јарчујку.

- Тада сам био командант 2. ракетног дивизиона на ватреном поло-

жају аеродрома у Лађевцима – Обрва, на улазу из Катрге. Пошто је нама постављен услов да се војска повуче из Хрватске и БиХ до 20. маја 1992,

или ћемо у супротном бити бомбардовани, припремио сам јединицу за

одбрану од напада. Кад је та криза прошла, 1. септембра 1992. отишао сам

у Либију на рад и тамо остао до 24.октобра 1994, кад сам се вратио у Бео-

град. Пошто сам морао да живим са мајком Маријом у Мрчајевцима дошао сам на службу у Краљево, у касарну Пука у Јарчујак, путујући из свог села аутобусом, преко Слатине.” Са места команданта Пука отишао је 5. септембра 2000, од 15. новем- бра 2002. радио у Заводу „Мома Станојловић” у Батајници. Године 2003. био је професор тактике ракетних јединица на Војној академији на Бањици, а

у пензију отишао 15.јануара 2005. са 40 година и пет дана стажа. Иначе, 450. Ракетни пук ПВО образован је 5. септембра 1977. на аеро- дрому у Батајници и имао је два успешна гађања у Русији (1979. и 1984) а на трећем (1988), такође у највећој земљи света, забележио је резултат који је на спомен плочи убележен као најбоље гађање до тада. На том полигону нишаниле су многе јединице и војске света. Пук је укинут 30.септембра 2004, на дан артиљеријско ракетних јединица ПВО, а техника и људство припали су 250. ракетној бригади на Авали.

Ратни билтени 261. артиљеријске бригаде ПВО Војске СРЈ (1-4) и Војног

Ратни билтени

261. артиљеријске бригаде ПВО Војске СРЈ (1-4) и Војног одсека Чачак (1-2), Анализа рада Општинског штаба цивилне заштите у периоду агресије на СРЈ

у периоду агресије на СРЈ Миоковци, 19. април 1999, порука на

Миоковци, 19. април 1999, порука на НАТО бомби (Please, eat this Serbs – Молим, поједите ово Срби)

Положај Војске Југославије код Чачка 56

Положај Војске Југославије код Чачка

57
58
59
Лучани, код фабрике ХИ МБ 60

Лучани, код фабрике ХИ МБ

61
62
63
64
65
66
67
Положај Војске Југославије код Чачка 68

Положај Војске Југославије код Чачка

69
70
71
72
73
74
75
Положај Војске Југославије код Чачка 76

Положај Војске Југославије код Чачка

77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
Анализа рада Општинског штаба цивилне заштите Горњег Милановца у

Анализа рада Општинског штаба цивилне заштите Горњег Милановца у периоду агресије на СРЈ

цивилне заштите Горњег Милановца у периоду агресије на СРЈ 101
102
102
103
103
104
104
105
105
106
106
107
107

ЛУЧАНИ

Лучани 1999: До пакла и назад Изгинули борци у ратним дешавањима од

Лучани 1999: До пакла и назад

Изгинули борци у ратним дешавањима од 1991. до 2000. године са територије општине Лучани:

1. Зај Месеша Иван, 1936 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици

2. Милић Бранка Вуксан, 1962 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици

3. Плазинић Стевана Бранко, 1972 – 1992, погинуо у Чукуру код Пакраца

4. Димитријевић Драгише Раде, 1962 – 1992, погинуо у Горњој Шуметлици

5. Корићанац Милића Станко, 1971 – 1993, погинуо у Брчком

6. Равић Вука Радован, 1966 – 1993, погинуо у Сарајеву

7. Симовић Милутина Милорад, 1967 – 1994, погинуо у Бањалуци

8. Красић Петра Слободан, 1978 – 1999, погинуо на Косову

9. Јованов Драгољуба Цветан, 1964 – 2000, погинуо у Бујановцу

(Извор: с�омен фо�о�рафија у з�ра�и с�аро� Начелс�ва у Гучи)

с�аро� Начелс�ва у Гучи) Погинули ратници с подручја

Погинули ратници с подручја општине Лучани 1991 – 1999, спомен обележје у старом начелству у Гучи

Гуча, спомен чесма погинулим драгачевским ратницима Бог једини

Гуча, спомен чесма погинулим драгачевским ратницима

Бог једини зна како су Лучани преживели пролеће 1999. Од највеће фабрике Драгачева бомбардери НАТО -а начинили су пепелиште, згариште, рушевине и развалине. Узданицу многих сиромашких породица претво- рили у ништа.

Варошица од 3.500 душа била је тих дана осуђена да ишчезне. Кад су угашене ватре, развејан дим и радници почели да сређују свој пропали иметак, избројано је да је на „Милан Благојевић” бачено чак 65 разорних бомби, немилице рушећи све на шта су официри НАТО – а ставили крстић. Најпре се рачунало да је реч о 60 пројектила али су се касније у рушевинама помаљали и трагови нових убилачких пакета, послатих из бомбардера, са бродова и подморница на месташце у драгачевским брдима. Ово је тих ратних дана била српска фабрика на коју је упућено највише бомби и експлозива.

Народ је овде са зебњом, из ноћи у ноћ, ослушкивао звук долазећих авиона, и није било ниједне од 1.500 кућа и станова чији би домаћин могао да рекне: ми смо сигурни. Сви су били близу фабрике, надомак огња, стрепећи увек да ли ће неки обесни нишанџија циљати у резервоаре са хемијским материјама. Кад се у ово безнадежно насеље помолило пролеће, појавила се

и нека могућност за спас. Људи су већ крајем априла могли да заноће у околним шумама, распаковали су из гаража шаторе и вреће за спавање

и побегли у шуму. Други су се склонили код предака у оближња села а

трећима је, из овог или оног разлога прикованим за Лучане, остало само да чекају судбину.

Јасно је као дан да је барутана у Лучанима, основана још 1949.

године, пола века касније била обележена, нацртана мета. Једна од најја- чих обавештајних кућа света пратила је деценијама преко својих агената

и шпијуна шта се гради и збива у варошици, практично од првог дана.

Америчка обавештајна агенција (ЦИА) са седиштем у Ленглију, држава Вирџинија (САД), постепено протеком времена скида ознаке тајности са поверљивих докумената у својој архиви па је тако, у почетним деценијама 21. века, јавности постало доступно, преко интернет странице ЦИА, шта су њени агенти извештавали из Драгачева, половином прошлог столећа. Тим путем дошао сам до низа докумената са којих је скинут вео тајне, па се у једном од њих описује и нова фабрика из Лучана. Ево како сам сачинио превод те шпијунске депеше

ЦИА-РДП82-00457Р009800010006-1

17. јануар 1952. Поверљиво, �ос�ављено 25х1, земља Ју�ославија

Пре�ме�: Војно грађевинско предузеће „Ратко Митровић”, Чачак (не�роверена информација)

1 . „Ратко Митровић”, војно грађевинско предузеће из Чачка, које је под контролом и управом Генералног директората за војна грађевинска предузећа у саставу Министарства одбране у Београду, постоји од октобра 1949. Административно особље предузећа састоји се од следећих:

а. Директор: потпуковник Калезић; б. Партијски секретар: неидентификовани цивил; ц. Шеф инжењерског и техничког сектора: неидентификовани мајор; д. Персонални директор: неидентификовани капетан; е. Кадровски директор: капетан Милан Петровић; ф. Шеф финансијског сектора: неидентификовани поручник под чијом је командом неидентификовани цивил као благајник; г. Главни диспечер: капетан Маретић. За предузеће „Ратко Митровић”, такође, везано је особље два радна одреда Југословенске армије. И особље одреда и административно особље смештени су у две суседне зграде у Чачку. „Ратко Митровић” контролише три следеће своје испоставе:

А. Испоставу у Трстенику која усмерава и контролише изградњу фабрике авиона у Трстенику. Ова испостава запошљава око 35 админи- стративних радника од који су половина инжењери, око 100 квалифи- кованих радника, 1.000 радника добровољаца који су чланови Народног фронта и око 800 чланова Првог радног батаљона Другог радничког одреда. Подручје испоставе чувају чланови неке од јединица КНОЈ – а. Б. Испоставу у селу Јездини, око три и по километра од Чачка, одговорну за изградњу војноиндустријског предузећа „Слобода”, које наводно производи противавионску и противтенковску муницију малих калибара. Рад у „Слободи” наводно је почео 1950. Административно особље испоставе у Јездини је следеће:

1 . Директор - извесни мајор Винко, Словенац; 2 . Шеф транспорта – поручник Танкосић, Славонац. Ово одељење има на располагању 2 грађевинске локомотиве и око 200 вагона за коло- сек ширине 60 центиметара;

3. Главни инжењер – извесни Шевченко, Рус из СССР – а, који не

жели да се врати тамо;

4. Официри КОС – а – неидентификовани ћелави капетан који је

наводно наследио поручника Тому Шуљавића, сада распоређеног у вој- ноиндустријско предузеће „Милан Благојевић” Чачак;

5 . Шеф финансијског одељења – неидентификовани поручник; 6 . Главни диспечер – поручник Василије Георгијевски.

У ову испоставу предузећа „Ратко Митровић” распоређено је око

80 квалификованих радника, 500 радника добровољаца из Народног фронта, и 1.200 чланова Другог радног батаљона Другог радничког одреда. Спољну безбедност одржава око 40 чувара из КНОЈ – а у саставу јединице стациониране у Ужичкој Пожеги, док унутрашњу сигурност одржава 30 чланова индустријске милиције која је део „Слободе”. Ц. Испостава смештена у селу Лучанима, југоисточно од Ужичке Пожеге, у подножју западне падине планине Јелице, одговорна за изградњу војноиндустријског предузећа „Милан Благојевић” Чачак, које ће произ- водити противтенковску муницију. Иако ова фабрика наводно још није почела са радом, машине су већ инсталиране у различитим фабричким зградама и именовано је административно особље. То су следећи:

1 . Директор – мајор Вилим Шомоши, Мађар из Бачке Паланке, фанатични комуниста, који је обучен само за техничке послове; 2 . Главни диспечер – поручник Павловић;

3. Шеф транспортног одељења – капетан Милош Милетић. Ово одељење има на располагању шест малих локомотива, око 500 вагона за пругу од 60 и десет већих вагона за пругу од 76 центиметара. 4. Шеф финансијског одељења – неидентификовани потпоручник; 5. Официр КОС –а – Томо Шуљавић, раније додељен испостави близу Јездине, која је градила „Слободу”; 6 . Партијски секретар: мајор Винко Грујић, веома бучан човек.

У овој испостави запослено је близу 20 инжењера, међу којима се

истиче извесни Рогина, Словенац; око 50 техничара; око 20 чиновника; 250 сталних квалификованих радника, који су смештени у 20 шумских кућа у близини; око 1.500 добровољних радника који су чланови Народног фронта и око 6.400 радника војника подељених у шест батаљона Другог радничког одреда.

Спољну безбедност чува 70 припадника КНОЈ – а из јединице у Ужичкој Пожеги, док је унутрашња безбедност поверена индустријској милицији „Милана Благојевића” са неких 60 чланова. Коментар 4: Овде ће вароватно бити изграђена фабрика барута, под контролом стручњака и радника предузећа „Ратко Митровић” и „Слобода”, и та фабрика ће вероватно подпасти под „Милан Благојевић”. Коментар 5: Јединица КНОЈ – а је вероватно одељење неутврђеног батаљона 11. Дивизије КНОЈ – а. (Одобрено за објављивање 3. 3. 2006.)

Лучани 1999, Предраг Раовић за „Политику”

Бездушне нападе НАТО авијације у на Лучане непрестано је пратио мој колега, и пријатељ, Предраг Раовић и приљежно извештавао „Политику” о свим догађањима. Следе његови извештаји из тих сурових дана.

5. 4. Бомбардован „Милан Благојевић”

Јутрос у 2.35 сати фашистичке агресорске снаге НАТО - a бомбар- довале су погоне Хемијске индустрије „Милан Благојевић”. Регистровано је седам потмулих експлозија које су се чуле у великом пречнику. На сву срећу, нема жртава нити повређених. Ватрогасне јединице предузећа и противпожарне полиције из Гуче веома брзо и ефикасно локализовале су пожар. Одмах се приступило раш- чишћавању рушевина и утврђивању материјалне штете. У самом насељу које се граничи са предузећем, осим пуцања стакала на згради Основне школе и мањег броја стамбених објеката, нису уочена већа разарања.

С обзиром на природу технологије овог предузећа, постоји оправдана бојазан да би погађање неких објеката могло да изазове еколошку катастрофу.

- Видео сам једну стравичну, аветињску слику. То што су радили агре-

сори НАТО - a могу само варвари да учине. Историја ће им судити јер овакав облик разарања једног мирног становништва је несхватљив, ничим се не може правдати. Ипак мислим да ћемo ми из свега овога изаћи као побед-

ници. Треба очекивати да ће међународна јавност, макар и са закашњењем, осудити овакав варварски поступак – рекао је данас пре подне начелник Моравичког округа Милош Нешовић, после обиласка порушених погона.

6. 4. Обновићемо нашу привреду

У Лучанима је данас боравио Лука Митровић, министар за индустрију у Влади Србије. Пошто је упознат са размерама јучерашњег бомбардовања Хемијске индустрије „Mилан Благојевић” изјавио је:

- НАТО агресори на челу са САД и фашистом Билом Клинтоном не

бирају објекте које ће гађати, они су погодили и Хемијску индустрију „Милан

Благојевић”. Срећна је околност у овом тренутку да нису изазвали еколошку катастрофу. Пошто су доживели неуспех на бојном плану - нису успели да умање одбрамбену моћ Србије и Југославије јер је српски народ одлучан да одбрани суверенитет и територијални интегритет Југославије – кренули су да поколебају српски народ. У име мира шаљу нам бомбе, уништавају радна места и многе породице су угрожене. Aли, Србија и Југославија имају снаге да све ово превазиђу, да све поново саграде и сачувају земљу, да не дозволе фашистима из новог светског поретка да угрозе нашу слободу.

Са министром Митровићем Лучане су посетили Мирослав Недељко- вић, министар за бригу о породици, Ратко Павловић, помоћник министра за индустрију, и Милош Нешовић, начелник Моравичког округа.

7. 4. Пожртвовани ватрогасци спречили еколошку катастрофу

Злочиначким агресорима НАТО – а није било довољно разарање које су Хемијској индустрији „Милан Благојевић” причинили 5. априла. Прошле ноћи, 14. дана агресије, на погоне „Благојевића” у два маха изручили су свој нови убилачки и разарајући товар. Први пут у 20.25, а потом и у 23 сата. Међу погођеним објектима су енергана као витални део предузећа, и погони за производњу пластичних цеви за водовод, канализацију, гасовод и подземне телефонске инсталације. Срећом, људских жртава и повређених није било али је сигурно да ће се досадашња материјална штета мерити милијардама динара.

У самој вароши готово да нема стамбеног или пословног објекта који

је остао читав, полупана су стакла и поломљени црепови, изваљена су многа врата и прозори. Нарочито тешка оштећења претрпео је објекат дечјег вртића.

У овој стравичној ноћи изузетну пожртвованост испољили су при-

падници ватрогасних јединица из Гуче, Пожеге, Ужица, Чачка и „Милана Благојевића”. Само захваљујући њиховом самопрегору спречена је не само материјална штета, него и могућа еколошка катастрофа.

8. 4. Бомбе падале између оближњих кућа

Злочиначке снаге НАТО – а трећи пут од почетка агресије бомбардо-

вале су јутрос погоне Хемијске индустрије „Милан Благојевић” у Лучанима.

У налету који је трајао од 4 до 4.20 сати, око 15 пројектила наставило је

разарање започето у прва два напада. Према почетним проценама, највише штете нането је енергани.

Срећом, није било људских жртава, а мањи пожари брзо су локализовани.

У оближњем селу Крстац – засеок Милованчевићи – у пречнику од 150

метара око месног гробља пала су три пројектила. Више од 50 кућа је од

потреса практично неупотребљиво за становање, а на осталима су попу- цали прозори и разбијени црепови. На срећу, ни ту није било жртава ни повређених, али је материјална штета огромна. Нове штете причињене су на јавним и стамбеним објектима и у Лучанима.

12.4. Победићемо јер смо јединствени

Потпредседник Савезне владе, Јован Зебић, посетио је данас Лучане и Хемијску индустрију „Милан Благојевић”. У Скупштини општине потпред- седника Зебића са тренутном ситуацијом у општини упознао је Радован

Илић, председник Скупштине, истичући да су руководство општине и цивилна заштита, припадници МУП – а и привредно руководство у теш- ким данима злочиначке агресије снага НАТО деловали јединствено. Сви проблеми проистекли као последица бомбардовања постројења „Милана Благојевића” и околних насеља решавани су заједнички и ефикасно. О степену уништења погона „Милана Благојевића” говорили су руководиоци фабрике, Адам Тадић и Војислав Рајчић, истичући да је највећи драгачев- ски колектив, који ове године навршава пет деценија рада и развоја, са својих 3.500 запослених практично био носилац свеукупног привредног и друштвеног живота у Драгачеву, од чијег рада и дохотка су зависиле хиљаде породица у лучанској и суседним општинама. Обраћајући се домаћинима, Зебић је на почетку нагласио да би одмах требало да се одреде програми и предложе решења. Практично, да се са обновом крене одмах.

- На нивоу државе – рекао је – донет је низ прописа који би требало

да обезбеде њено функционисање у овим, ратним условима. Формиране су дирекције за обнову и развој, фондови за личне дохотке оних који немају посла а морали смо да рационишемо минимум производа. То је углавном гориво. Свих других средстава имамо довољно, ствар је наше унутрашње организације да се оно што је потребно и користи. Приоритет који већ почиње да се ради јесте обезбеђење инфраструктуре, путева мостова и пруга. Сви смо сада један фронт, једна партија, једна држава и добро је што је тако. То, међутим, захтева од свих нас да тај први талас, који смо преживели, претворимо у нови ентузијазам и да почнемо да радимо.

Потпредседник Зебић је додао:

- Ми смо у првом таласу сматрали, и сматрамо и даље – војска је

најважнија и све што треба за војску мора се обезбедити, а она то врло

добро и ефикасно враћа. Сада предстоје обнављање капацитета, запо- шљавање људи и производња што већег броја роба које можемо сами да произведемо. И у овако тешким условима ми смо сачували финансијске токове, чувамо нормалну циркулацију новца и робе да не би дошло до хаварије на унутрашњем еконономском плану. Свих роба, сем горива, имамо довољно. Сада се предузимају мере за обезбеђење нових количина горива, а преко банака отворили смо могућности кредитирања обнове земље. Највећи проблем биће оно што мора да се набави из увоза, и зато ћемо бити врло рестриктивни према свим захтевима. Увозиће се искљу- чиво оно што овде не може да се произведе. Своје излагање потпредседник Зебић закључио је речима:

- Видећете, већ од сутра дешаваће се доста позитивног за нашу ствар,

за наш спас. Народна скупштина и Савезна скупштина убрзаним темпом стварају просторе за обуставу агресије и пре свега за пуштање овог народа

да мирно живи и ради као што је то и до сада било. Јер, испољено је велико јединство и понос народа у отпору на које агресор није рачунао, мислећи да нам лако могу узети део државе уз потпис – или бомбе. Поклањање своје земље зликовцима и освајачима није се овде десило никада, па неће ни сада. То утврђује наше људе у уверењу да ћемо победити. На крају посете Лучанима потпредседник Савезне владе обишао је погоне ХИ „Милан Благојевић” које је у неколико наврата бомбардовала злочиначка авијација.

25. 4. Најтеже бомбардовање „Милана Благојевића”

Према информацији Центра за обавештавање општине Лучани, ноћас 55 минута после поноћи, злочиначка авијација НАТО - а дејствовала је са 12 пројектила по објектима ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима. У овом, до сада најтежем нападу, није било повређених, али је причињена велика материјална штета на постројењима предузећа као и на цивилним објектима у варошици Лучани и селима Крстац, Ђераћ, Лучани и Лисице. Потпуно су уништени породични објекти у 15 сеоских домаћинстава, а у још више нанета је велика материјална штета. - Све што смо радили и уградили читавог живота срушено нам је у једном минуту – са сузама у очима јада се Миладин Томашевић, пензионер из села Лисице. Дејством по погонима ХИ „Милан Благојевић” знатно су оштећени капацитети за складиштење киселина, због чега је дошло до ослобађања штетних гасова. Општински штаб цивилне заштите и стручне екипе Индустрије, као и екипе Дома здравља, прате ситуацију и предузимају одговарајуће мере. До сада није било опасности нити потребе за евакуа- цијом становништва. Ово је, иначе, четврто гранатирање највећег драгачевског колектива у коме је било запослено више од 3.000 радника који су хранили исто толико породица у Драгачеву и околним општинама.

30. 4. Без посла остало 3.000 радника

Разорене погоне ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима данас су посетили Живота Ћосић и Дејан Ковачевић, републички министри за рударство и енергетику односно грађевину, и Зоран Вујовић, члан Извршног одбора Главног одбора СПС – а. Са размерама материјалне штете причињене највећем драгачевском колективу госте је упознао Адам Тадић, директор предузећа, а са проблемима са којима се у санирању пострадалих домаћинстава у залеђу фабрике суочава Скупштина општине, Радован Илић, председник.

МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009). Истакнуто је
МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009). Истакнуто је

МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009).

Истакнуто је да је разарањем погона без посла остало 3.000 радника и без прихода исто толико породица у Драгачеву и суседним општинама што је, уз онеспособљавање око 150 кућа и пратећих објеката, проузроко- вало мноштво социјалних проблема. Републички министри нагласили су потребу очувања сваког људског живота док траје злочиначка агресија НАТО – а и указали на значај израде програма обнове разорених колектива и социјалног збрињавања радника који су остали без средстава за живот.

2. 5. Експлодирала залутала бомба

Јуче око 13 сати у драгачевском селу Губеревцима, у дворишту браће Љубише и Раденка Ћендића, на само неколико метара од куће у којој ова двојица стараца живе сами, пала је авионска бомба. Срећом, нико није повређен а на кући и пратећим објектима причињена је мате- ријална штета. У тренутку експлозије Љубиша је орао једну њиву удаљену неко- лико стотина метара, а Раденко је пословао иза штале. Претпоставља се да је пројектил залутао јер у то време у широј околини није било других непријатељских дејстава.

МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009). 2006. јесен
МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009). 2006. јесен
МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009). 2006. јесен

МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009).

2006. јесен

Минуше најтежа лета па мој друг, књижевник из Гуче Јовиша Слав- ковић, бележи у својој документарној споменици „Драгачево у прошлости и садашњости”:

„Због наводног непотписивања међународног уговора у Рамбујеу (Француска, почетак 1999) о решавању државног статуса Босне и Хер- цеговине, у којој је дошло до отворених оружаних сукоба, као и ратних догађања на Косову и Метохији, снаге НАТО предвођене САД – ом, 24. марта 1999. извршиле су војну агресију која је интензивно трајала 78 дана и ноћи на најзначајније војне, привредне и информативне објекте шитом Србије. Становништво општине Лучани било је изложено директним напа- дима непријатељске авијације 5, 6, 8. и 25. априла као и свакодневним стресним ситуацијама приликом прелета и дејства на циљеве у суседним општинама. Хемијска индустрија „Милан Благојевић” у Лучанима, као значајан производни и војни објекат, посебно је био на удару авијације. У ноћи, 5. априла, на фабрику је у два наврата бачено 10 пројектила, а 6. јуна чак 22 убитачне бомбе. Дејства непријатељске авијације настављена су 8. и 25. априла са 11, односно 12 авионских бомби. Тада су оштећени објекти и многих правних

и физичких лица у варошици Лучанима и околним селима. Процењује се

да је нанета материјална штета од око 70 милиона америчких долара. На села око Хемијске индустрије, Крстац, Лисице и Лучани, 6. и 8. априла бачено је шест бомби. По један пројектил је, током маја, испаљен на села Горњег Драгачева: Губеревце (1. маја), Горачиће (9. маја), Вучко- вицу (9. маја),Турицу (11. маја), Котражу (15. маја). На Вичу су послата два пројектила (3. и 17. маја). По територији општине Лучани дејствовано је са укупно 78 пројектила. Укупна штета на пољопривредним поседима износи 31.420 долара.

2009. Устали из пепела

Ево како су Радојка Грујичић и Зорица Миловановић 2009. тај део фабричке повести описале у монографији „Милан Благојевић – Наменска”:

„Све што су генерације радника стварале пола века, 1999. године нестало је под бомбама НАТО – а. На 'Милан Благојевић' се обрушило 65 пројектила. До темеља су уништени: погон за производњу нитроцелулозе, погон сферичних барута, капацитети сагоривих елемената и барутних пуњења,

централни и бројни други магацини,

објекти друштвеног стандарда, комплетна инфраструктура – путеви, пароводи, водоводна мрежа, електричне инсталације

Директно је погођен фабрички котао са филтером као симбол

предузећа, загађени су вода, ваздух, земља. Последице несагледиве. Део опреме и репроматеријала измештен је и сачуван захваљујући храбрости

и пожртвовању радника. Најхрабрији су у тим задацима затицани у току

налета авијације. Укупна материјална штета процењена је на 70 милиона долара, реална је далеко већа. Уместо фабрике светског угледа – згариште.

Развалине, згужвана технолошка опрема, покидани пароводи, уништена инфраструктура, кратери, нису обесхрабрили. Исконском снагом и ентузијазмом прве генерације баруџија, рад- ничко – мајсторски и стручни кадар, под сигурним вођством директора, врхунског стручњака светског угледа, ујединили су се у чврстој решено- сти да поново изграде своју фабрику у којој ће и даље зарађивати хлеб за своје породице. Уз помоћ Владе Републике Србије и Министарства одбране, а највише ослањањем на сопствене снаге, кренуло се у обнову и санацију и стварање нове историје предузећа „МБ Наменска”. Поправљена је и реконструисана инфраструктура, магацински и други објекти. Обновљени су порушени делови постројења за производњу

витални објекти класичних барута

класичних барута, делови про- грама сагоривих елемената, котао и други капацитети енергане. Највећи инвести- циони радови окончани су крајем 2005. године, подигнута је потпуно нова производња сферичних барута. Финансијска средства уложена у обнову кретала су се од 105 милиона динара у 2001. години, 113 милиона у наредној, 90 милиона у 2003,

65 милиона у 2004. Највише

је уложено у погон сферич- них барута – 243 милиона динара. Инвестициони токови

настављају се са 105 милиона

у 2006, непуних 128 милиона

у наредној и 188,6 милиона у

2008. Укупно је за тих осам година уложено милијарду и 100 милиона динара, или око

14 милиона евра. На првој страници нове историје ове фабрике остаће зебележен 17. април 2001. године. На трећи Васкрс, у новоизграђеним и измонти- раним погонима „Наменске 1” кренула је производња нитро- целулозе. Прва велика карика у производном ланцу, подигнута уз велике напоре и одрицања, учврстила је даљи ток обнове.”

2018: Обнова и успон

ток обнове.” 2018: Обнова и успон МБ „Наменска”, бомбардовани
ток обнове.” 2018: Обнова и успон МБ „Наменска”, бомбардовани
ток обнове.” 2018: Обнова и успон МБ „Наменска”, бомбардовани

МБ „Наменска”, бомбардовани погони 1999. (МБ 1949 – 2009).

У јесен 2018. фабрика „МБ Наменска” обновљена и усправљена, постала је узор финансијског и технолошког напретка, и пословности у западној Србији. Заслуге за препород међусобно деле сви запослени са руководством

фабрике на чијем је челу, деценијама, пуковник Радош Миловановић (1944). И завичајац, из села Лучана. Познајемо се 40 година, са скоро сваке животне стране. И док је играо фудбал, и кад је колектив испраћао своје раднике, и данас док се кују обећавајући планови за будућа лета. У следећа три текста, рецимо, прибележио сам како се ово војно привредно друштво, највећа барутана на Балкану, дизало из ничега, у малом броју година.

24. 7. 2014. Тобџије без чаура

Фабрика „МБ Наменска” у Лучанима има уговорене извозне послове за 33 милиона евра и 15 милиона долара што је изнад тренутних капаци- тете ове барутане. Због тога у предузећу очекују сагласност Владе да од септембра, на садашњих 1.060, приме још око 50 радника.

- Тражња за производима наше фабрике већа је неко икада, па смо

обезбедили упосленост и за идућу годину. Највише извозимо у САД а затим широм света, од Јужне Кореје, Филипина, Бангладеша и Азербејџана до свих европских држава. Веома тражени су производи из програма сферичних барута за ситну стрељачку муницију која је намењена полицији и анти- терористичким јединицама, највеће количине извозимо у САД и Јужну Кореју. Поред тога, наша ракетна горива позната су у свету и тај погон од 80 људи само једном купцу испоручиће горива за три милиона евра – каже Радош Миловановић, генерални директор „МБ Наменска”.

Фабрика је била и, са данашњим просеком зарада од 47.000 динара, остала прва привредна узданица Драгачева, иако је пре само деценију и по разорена до темеља. У НАТО бомбардовању 1999. барутана је погођена са чак 65 пројектила, материјална штета процењена је на 70 милиона долара а стварна је неупоредиво већа.

- У обнову и савремене технологије, сопственим снагама, уложили

смо 30 милиона евра. Сада имамо свој, освојен поступак за производњу тробазних барута и модуларних пуњења за артиљеријска зрна, и прона- шли смо банке које би нас подржале у подизању тих погона. Оне, међутим,

захтевају гаранцију државе па смо се обратили Влади и до краја године очекујемо одлуку које ће инвестиције добити подршку – вели Миловановић.

Пре три године у фабрици је монтирана нова машина за уситњавање целулозе од дрвета и памука, чијом прерадом се добија нитроцелулоза као главни састојак барута. Додавањем нитроглицерина праве се двобазни, док тробазни барут садржи три експлозивна састојка, трећи је нитрогуанидин.

- Друга новост тиче се модуларних пуњења за артиљеријска зрна.

Данас су све више у употреби и морамо са тим производом да се наметнемо на светском тржишту. Увођењем модула добија се јевтиније артиљеријско

зрно и потпуно избацују месингане чауре које су, дуже од столећа, биле симбол тобџија – истиче Миловановић. Рецимо, пројектил хаубице калибра 155 милиметара, који је раније избациван из месингане чауре напуњене барутом у платненим врећама, а број врећа мењао се од жељеног домета зрна, сада се избације помоћу одговарајућег броја модула „МБ Наменска” од нитроцелулозе и осталих компоненти, који после активирања потпуно сагоре и од њих не остане ништа. - На затварачу хаубице постоји каписла која се активира иглом и она упали црни барут уграђен доле, на првом модулу. Тако долази до активи- рања свих модула у цеви, који избацију пројектил. Више нема чаура, таква је будућност артиљерије – рекао нам је Радош Миловановић. Он је први пут за директора наменске производње у „Милану Благојевићу” постављен давне 1982. године, и каже нам да је „поносан што је фабрика поново постала препознатљиво име у свету наоружања и војне опреме”.

24. 9. 2018. Ракетна горива у Лучанима

Камере покривају сваки трен у производњи ракетних горива па се на једном снимку види како на ваљцима избија ватра и гута барутну поњаву од 25 килограма, док оба радника муњевито беже. Један се голмански баца на бетон али брзо устаје, срећан што је утекао на време. То је само једна од сцена које се, на жалост, понављају у најопаснијем погону фабрике „МБ Наменска” у Лучанима. Руководство је омогућило извештачу Гласа западне Србије да прође кроз то минско поље, дакле ризичну зону, јер овде сви, од првог човека фабрике до последњег радника, знају и понављају да је реч о опасној технологији, производњи и преради нитроцелулозе и нитроглицерина од којих се праве експлозивна пуњења за све нишанџије. Од обичних ловаца на препелице, до стрелаца који испаљују ракете на непријатељске положаје. Занимало ме је да докучим има ли начина, постоји ли воља, колико се новца улаже да би ови људи безбедно носили главу на раменима, радећи на опреми која је протеклих деценија, чемерно је али на жалост тачно, однела много живота. И један је много. Недалеко од погона где се производи гориво за ракете спазили смо приземљушу са мноштвом бицикала испред. Ово је просторно огромна фабрика – 150 хектара, 160 објеката – а ту зграду радници једноставно зову кафић. Лакше им је да бар у лепом дану, на самом крају лета 2018. са својих радних места на кафу дођу двоточкашем, него ногу пред ногу. Послужење је једноставно, кафа и кисела вода, и ништа више и ништа се не плаћа.

Убрзо смо дознали откуда толико запослених на позном сунцу, седи и разговара. На ракетним горивима, рецимо, на ваљку раде по један радник са обе стране, и мењају се са још двојицом колега у истој смени. Дакле, сваки од њих за машином проведе до четири сата, а у међувремену се одмарају, седећи у оној фабричкој чајџиници. Тежак им је посао, веома тежак и опасан. Прошли смо на препору- ченој удаљености од њихових радних места док су пословали, и уверили се у то. То су, уствари, мање просторије од двадесетак квадрата са двоја врата насупрот, која се никада не затварају, ниједна. Ни кад је напољу нека тешка зимска студен. Млађи су људи али брзо науче, живот их натера, да препознају кад барут на ваљцима почиње да се пали и шишти и тада имају само један задатак и једну мисао: да беже колико их ноге носе.

- Ово је посао у којем су пожари део технолошког поступка. Све се,

од недавно, прати камерама, сваки догађај, и чува на серверу око 30 дана. Овде имамо 60 радника а на ваљцима се барут мота у ролну и иде даље на

обраду – прча инжењер Владимир Лончаревић, управник погона ракетних горива.

Заједно гледамо нове записе камера, часе кад буке пламен па људи хитају у заклон. Сви ваљци су истовремено на великом екрану његове кан- целарије. Малочас, у управи, генерални директор „МБ Наменска”, пуковник Радош Миловановић, рече нам да радници на ракетним горивима месечно зарађују од 100.000 до 120.000 динара. У близини је и погон једнобазних барута, ту сретосмо предрадника Славољуба Божића, који језгровито рече:

- Овде радим 31 годину, у овој фабрици је запослен и мој син и око

безбедности је све написано у правилима рада. Када та правила буду ушла

у главе нама свима као Свето писмо, биће све у реду. Исто говори и Душан Богдановић, сменски пословођа у ракетним горивима. Шта је управа фабрике учинила да се овим људима животи преведу

у безбедне границе?

- Успели смо у јакој у конкуренцији компанија из Европе да капацитете

упослимо, биће посла и следеће године, а колектив од 1.320 запослених лане је остварио добит од 13 милиона евра, с просечним примањима од 63.000 динара. За првих седам месеци ове године имамо 7 милиона евра добити, покушавамо да постигнемо резултате из 2017. Водио сам ову фабрику кад је била у губитку, нисам имао људима да поделим плате, а сад кад су све обавезе плаћене и на рачуну имамо 16 милиона евра готовине. И идемо у

нове инвестиције. Претходног месеца просек зарада био је 73.000, а наш циљ је 100.000 динара. При томе, од почетка прошле године до данас, државној

каси дали смо 2,5 милијарде динара на име пореза на добит – описује положај предузећа пуковник Миловановић који је у пензију отишао 2003. године, али је наставио да води колектив као један од највећих европских и светских зналаца и трговаца у области барута. Рече да ће фабрика ове године у нове програме уложити осам мили- она евра сопственог новца, с планом да се освоје две нове технологије. То су тробазни барути и модуларна пуњања за чувену хаубицу 155. коју производи „Југоимпорт”, у Смедеревској Паланци, и ради се о улагању од укупно 16 милиона евра. Даље наглашава:

- „МБ Наменска” је хемијска фабрика, широког асортимана производа.

То су све опасне технологије које захтевају поштовање прописа рада и то је проблем коме посвећујемо пажњу сви редом од, радника до генерал- ног директора. Посебно се то односи на ракетна горива. Оно што је увек потенцирам јесу безбедност и заштита на раду. Ево, ове године смо за то планирали близу два милиона евра. Само за побољшање услова и пошто- вање прописа. Нажалост, највећи проблем овог колектива који држи ову општину јесте радна снага. Више пута рекао сам да се у Србији морамо више окренути кадровима и школама, да направимо индустријског радника. Ми овде имамо полутане, који долазе на посао уморни, који чак кажу да су дошли да би се овде одморили.

- Шта сте ви као директор предузели да се тим људима омогући већа

безбедност на радном месту – питали смо Миловановића?

- Целу фабрику са 160 објеката покрили смо видео надзором, улажући

за то 1,5 милиона евра. И то ће дати најбоље резултате. Невероватно је колико се људи другачије понашају кад знају да их снима видео надзор, то је огромно унапређење у безбедности свих у фабрици. Ништа опасније на овом свету нема од нитроцелулозе и нитроглицерина, али без ове фабрике нема одбрамбене индустрије Србије, нема ремонтних завода, „Првог пар- тизана”, „Крушика” и „Слободе”.

Миловановић, међутим, напомиње:

- Не могу да кривим раднике, али се догађа да у неком тренутку

не поштују прописе, а нитроцелулоза и нитроглицерин не праштају, они узимају животе. Морамо бити још опрезнији, сваког понедељка 60 минута радницима се читају прописи рада. На жалост, таква је производња.

И са горчином додаје:

- Кад пређем границу Србије дочекан сам као велики стручњак, али

овде, на жалост, у својим Лучанима, у свом месту и својој Србији не, увек

неко мрзи успех, чак и сада кад фабрика ради изванредно. Дочекан сам

како не треба, има људи који не воле успех. Неко жели да ову фабрику затвори, да не ради, неко жели да прекине ову производњу у Србији која се крупним корацима ближи светском врху. Миловановић је директор „Наменске” од 1982. године са једним пре- кидом (1997 – 2001), наводи да никад није био на годишњем одмору или боловању. Недавно се на референдуму 98,8 запослених изјаснило да би он и даље требало да води колектив. Ова фабрика била је потпуно разорена у НАТО бомбардовању са више од 60 пројектила и једна је од ретких која је гађана ракетама чак два пута у истом дану, 6. априла 1999. Реч је, иначе, о вредној производњи, јер данас килограм барута на светском тржишту вреди од 16 до 18 евра.

6. 10. 2018. Фабрика од шест милиона евра са петоро запослених

Највећа барутана у овом делу Европе, „МБ Наменска” у Лучанима, пустила је у пробну производњу нови погон за нитрацију који обезбеђује једињења за баруте и ракетна горива. Ради се о најсавременијој светској технологији из ове области под називом „континуална нитрација целу- лозе” по лиценци немачке компаније „Јозеф Мајснер”, где су сви поступци аутоматизовани и воде се даљинским управљањем преко командне табле, одакле се дозирају сировине и нитрација, без додира радника са материјама. - Влада Републике Србије уложила је у овај посао 4.406.000, а наша фабрика још 1.575.000 евра. На тако савршеној и вредној опреми радиће само петоро запослених – рекао је пуковник Војске Србије Радош Милова- новић (74), генерални директор „МБ Наменске”. Миловановић наводи да се од 1982, кад је први пут постављен за директора „Наменске”, у државама којима су Лучани припадали проме- нило 18 савезних или републичких секретара за народну одбрану, или министара Војске што је исто.

Суђење Клинтону (+13) Оптужница и пресуда НАТО зликовцима Стотину

Суђење Клинтону (+13)

Оптужница и пресуда НАТО зликовцима

Стотину дана пошто је пала последња НАТО бомба на нашу отаџбину, власти Србије објавиле су да је „изричита законска обавеза јавних тужилаца да покрећу а судова да спроведу кривичне поступке против извршилаца, ма ко они били” и то без обзира „да ли се или не може очекивати да ће пресудама евентуално изречене казне бизи извршене”. Тако је било и у Чачку

6. 10. 1999. Захтев Окружног тужилаштва у Чачку за покретање истраге против Клинтона (+13)

Окружно јавно тужилаштво у Чачку поднело је истражном судији Окружног суда Браниславу Станићу захтев за спровођење истраге против Вилијема Клинтона, председника САД и још 13 светских државника и офи- цира, због основане сумње да су извршили кривично дело ратног злочина против цивилног становништва из члана 142 ст. 1 и 2 КЗ СРЈ. Ставља им се на терет да су, грубо кршећи правила међународног права – првенствено Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата и допунског протокола уз ову конвенцију и обичаја рата – по претходном утицању да Савет НАТО донесе одлуку о агресији на СРЈ, наредили да се у периоду од 24.3. до 8.6.1999. у више наврата изврше бом- бардовања и ракетирањима пројектилима велике разорне моћи, бројних друштвених и приватних предузећа, насеља, кућа, цивилног становништва, тв предајника на планини Овчар, на подручјима општина Чачак, Горњи Милановац и Лучани, што се не може правдати војним потребама а што је проузроковало:

- Погибију 6, тешко телесно повређивање 12 и лаке телесне повреде код више лица – цивила и противзаконито и самовољно уништавање имо- вине у великим размерама – рушење или знатно оштећење 626 приватних кућа и других помоћних објеката, потпуно уништење или знатно оштећење производних хала, магацина резервних делова и готових производа, других објеката, машина, инсталација и возила у компанији „Слобода” и предузећима „ЦЕР”, „Хидроградња” - РЈ „Механизација”, „Нафтагас”, „Први октобар”, „Литопапир”, ФРА, „Инекс”, „Партизан” и „Илијак” у Чачку и ХИ „Милан Благојевић” у Лучанима.

- Срушен је радио и тв предајник са свим објектима на Овчару, а

оштећења су наступила и на објектима Болнице у Чачку, амбуланте у Мрчајевцима, Школе „Бранко Милошевић Металац” у Чачку, манастира Вазнесење у Овчар Бањи и споменицима на гробљу у Јездини.

- Најтрагичније последице су што је током појединих од ових злочи-

начких и кукавичких бомбардовања погинуло 6 и тешко телесно повређено 12 недужних грађана. При бомбардовању 4.4.1999. погинула је старица Милева Кувељић док је Богдан Проковић касније преминуо, страдали су у својим кућама, које су на релативно великој удаљености од круга компа- није „Слобода”. Током бомбардовања 10.5.1999. један од пројектила велике разорне моћи пао је непосредно поред ивице обилазног пута око Чачка, испред теретног возила у којем су се налазила осморица грађевинских радника ГП „Стандард” из Београда, при чему су погинули Наско Ристић и Милош Јовчић а шесторица радника задобили изузетно тешке повреде опасне по живот, док су преостали пројектили погодили више кућа у оближњем насељу Кулиновачко поље. Ту су погинули Драган Обренић и Велија Џемаиловић а петоро становника овог насеља тешко повређено, док су се налазили у својим кућама или двориштима. При бомбардовању села Катрге, 3.5.1999. тешко је повређен малолетни Дејан Јанковић. Изричита законска обавеза јавних тужилаца је да покрећу а судова да спроведу кривичне поступке против извршилаца, ма ко они били, свих кривичних дела, а тим пре оваквих као најтежих кривичних дела, и без обзира да ли се или не може очекивати да ће пресудама евентуално изречене казне бизи извршене. Како је то предвиђено кривичним законодавством СРЈ, као и у свим цивилизованим земљама, свим окривљенима ће бити пружена могућност да доказују да ли су или не извршили радње које им се стављају на терет. Биће им упућен позив а уколико се не одазову законска могућност је рас- писивање потерница. Уколико се не обезбеди њихово присуство, истрага ће бити спроведена а судиће им се у одсуству.

(Саопштење за штампу, истражни судија Окружног суда у Чачку Бранислав Станић)

Септембар 2000: Оптужница

Уследила је оптужница Окружног јавног тужилаштва у Београду и оптуженима је, разуме се, суђено у одсуству, од 18. до 20. септембра 2000. године у Окружном суду у нашем главном граду, пред већем којим је пред- седавао Верољуб Ракетић, председник Окружног суда у Чачку. Доносим, најпре, четири почетне стране пресуде:

131
132
133
Оптужним документом свима је на терет стављено пет злодела: I

Оптужним документом свима је на терет стављено пет злодела:

I

Позивали на агресивни рат јер су се пре и током ваздушних напада на Савезну Републику Југославију залагали својим јавним иступањима за употребу силе, износећи тврдње о неопходности хуманитарне војне интервенције, које су биле срачунате на добијање подршке јавности за вођење рата,

чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело подстицање на агресивни рат из чл. 152 у вези чл. 22 кривичног закона Савезне Републике Југославије.

II

Кршећи правила међународног права, повеље Уједињених нација, наредили оружаним снагама Северноатлантског пакта да продру на тери- торију СРЈ, што су они у периоду од 24. марта до 10. јуна и учинили, на тај начин што су употребом крстарећих ракета и борбених авиона, у више наврата прешли границу СРЈ из праваца суседних држава и напали, поред цивилних објеката, објекте и средства Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, што је имало за последицу погибију

546 и рањавање 1.457 припадника Војске Југославије и погибију 138 и рањавање 523 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије, као и материјалну штету на објектима и средствима Војске Југосла- вије и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, на објекте Војске Југославије, укупно 72; објекте МУП -а Републике Србије, укупно 23;

чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело повреде терито- ријалног суверенитета из чл. 135 у вези чл. 22 Кривичног закона Савезне Републике Југославије.

III

У намери угрожавања уставног уређења и безбедности СРЈ наредили оружаним снагама Северноатлантског пакта напад на лице председника СРЈ Слободана Милошевића, што су они дана 22. априла 1999. године и покушали да учине на тај начин што су лансирали три крстареће ракете типа BGM – 109 TOMAHAWK којима су погодили и разорили резиденцију председника СРЈ у Београду, у Улици Ужичкој 15.

чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело убиства пред- ставника највиших државних органа у покушају из члана 122. у вези члана 19 и 22 Кривичног закона СРЈ.

IV

Кршећи правила међународног права – Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. године, Допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа 1949. године (Протокол I) и обичаја рата наредили да се изврше:

а/ напади на цивилно становништво и насеља, који су имали за последицу смрт и тешку телесну повреду људи јер су предмет напада биле колоне избеглица, густо насељена места и поједини објекти у којима се налазио велики број цивила и то на 41 објекат и место, при чему је насту- пила смрт 384 лица; б/ напади којима се погађа цивилно становништво који су имали за последицу губитке цивилних живота, повреде цивила, штете на цивил- ним објектима, укључујући и објекте посебно заштићене међународним правом, па је тако и то на 25 објеката при чему је наступила смрт 26 лица; в/ противзаконито и самовољно уништавање у великим размерама имовине с циљем да се тиме нанесе што већа штета при чему су нападнути и уништени или знатно оштећени грађевински, привредни, комунални и други објекти капиталне вредности, а већи број грађана усмрћен и задо- био телесне повреде и то: 141 објекат при чему је наступила смрт 33 лица;

г/ напади на објекте посебно заштићене међународним правом, јер су предмет напада биле цивилне болнице и објекти неопходни да цивилно становништво преживи – постројења за масовно снабдевање водом, електричном и топлотном енергијом, чијим уништавањем или онеспособљавањем је велики број цивила лишен егзистенцијалних услова,

којом приликом су изгубили животе и претрпели повреде већи број лица,

и то: 19 објеката при чему је наступила смрт 23 лица;

д/ дуготрајно и великих размера оштећење природне околине које може да штети здрављу и опстанку становништва, будући да је дошло до обимне контаминације животне средине и стварања услова за настанак

и развој малигних и других обољења, јер су предмет напада била инду-

стријска постројења, складишта опасних и штетних материја, као и други објекти чије планско разарање је довело до ослобађања велике количине

токсичних супстанци, којом приликом је већи број цивила изгубило животе

и претрпело повреде, и то: 11 објеката при чему је наступила смрт 4 лица.

чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело ратног злочина против цивилног становништва из чл. 142 ст 1 и 2 у вези чл. 22 Кривичног закона Савезне Републике Југославије.

V

Наредили да се употребе борбена средства која су забрањена пра- вилима међународног права услед чега је наступила материјална штета, а већи број грађана је изгубио животе и задобио повреде, и то:

а/ муниција api pgu -14/B са језгром од уранијума 238, као средство ратовања које има радиоактивно дејство, изазива штетне реакције у људском организму, делује без разликовања циља, проузрокује сувишне повреде и непотребне патње и од којег се може очекивати да ће проузро- ковати опсежна, дуготрајна и озбиљна оштећења природне околине, и то на подручју Бујановца, Прешева, Врања, на полуострву Луштица и на још најмање 77 локација на подручју Косова и Метохије; б/ касетне авио бомбе типа CBU-87 и AGM – 153 са бомбицама типа BLU – 97A/B и типа BL – 755 са бомбицама типа MK – 1 и MK – 4, као сред- ство ратовања које делује без разликовања циља и проузрокује сувишне повреде и непотребне патње, и то на 86 локација при чему је наступила смрт 35 лица,

чиме су као саизвршиоци извршили кривично дело употреба недо- звољених средстава борбе из чл. 148 ст. 2 у вези ст. 1 и у вези чл. 22 Кри- вичног закона СРЈ. Ево како су делиоци правде одмерили казне криминалцима:

137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149

29.4.2001. Бранилац Робина Кука тражи блажу казну

Браниоци Вилијема Клинтона и још 13 политичара и официра, које је наше правосуђе теретило и осудило због више тешких дела почињених током агресије НАТО на Југославију, ових дана добили су пресуду. Написана је на 250 куцаних страна и ту стоји, као што је и објављено по завршетку главног претреса, да су сви добили по 20 година затвора. Оптуженог британског министра Робина Кука, по службеној дужности бранио је адвокат из Чачка Јован Милетић, који нам је рекао да припрема жалбу Врховном суду Србије, са захтевом да шефу Форин офиса казна буде ублажена:

- Оно због чега је осуђен, Кук није смислио сам. Он је био члан једног тима и играо на месту које су му други одредили – вели Милетић за свог клијента. Оптуженима је суђено у одсуству, од 18. до 20. септембра 2000. године у Окружном суду у Београду, пред већем којим је председавао Верољуб Ракетић, председник Окружног суда у Чачку. Одговарали су због подсти- цања на агресивни рат, повреде територијалног интегритета, покушаја убиства председника највиших државних органа, ратног злочина против цивилног становништва и употребе недозбољених средстава борбе. Милетић је, због учешћа у овом процесу, зарадио дисциплинску пријаву Адвокатске коморе Србије, која му је прослеђена преко Коморе Чачак. У том документу наводи се:

„Управни одбор Адвокатске коморе Србије донео је одлуку да дис- циплински органи надлежних адвокатских комора преиспитају да ли у радњама адвоката који су се појављивали као браниоци у поступку, који је пред Окружним судом у Београду вођен против Вилијема Клинтона и других челника НАТО – а, има елемената дисциплинске одговорности (несавесно и неблаговремено заступање). Ово због тога што су се прихватили одбране у овим предметима на око десет дана пред заказани главни претрес, одричући се права на правна средства и без практичне могућности да се упознају са списима предмета који броје преко 2.000 страна. Како је један од бранилаца у овом предмету и пријављени Јован Милетић, молимо да затражите његово изјашњење и на ове околности, а посебно када је примио оптужницу у овом предмету, када је одржан главни претрес, да ли је користио право приговора на оптужницу и да ли је пре претреса прегледао списе овог предмета”. Јован Милетић је недавно, по основу те пријаве, Комори у Чачку доставио писану одбрану, у којој наводи да је оптужницу са делом мате- ријала примио 6. септембра 2000, да није уложио приговор на оптужницу

и да то није учинио ниједном у десет последњих година, сматрајући да је ово законска право „чиста фарса”. Чачански адвокат је у својој одбрани написао, такође:

„Иначе, у конкретном случају није стајао ниједан разлог из члана 269. ЗКП - а за приговор, а чињеничко стање и кривична одговорност опту- женог нису били спорни што сам и у завршној речи оценио, предлажући блажу казну по основу олакшавајућих околности (оптужени Кук је део тима, породичан човек који својим радом издржава фамилију). Доказни материјал се и данас налази у мојој канцеларији, и то материјал добијен од суда, а део материјала се налази у мојој глави, јер сам и сам лично доживео бомбардовање”.

Новембар 2018: Шта је било на крају

Оптужницом су на одговорност били позвани Вилијем Клинтон (председник САД), Медлин Олбрајт (Стејт дипартмент САД), Вилијем Коен (државни секретар за одбрану САД), Ентони Блер (председник владе Велике Британије), Робин Кук (шеф Форин офиса ВБ), Џорџ Робертсон (министар одбране ВБ), Жак Ширак (председник Француске), Ибер Ведрин (министар спољних послова Француске), Ален Ришар (министар одбране Француске), Герхард Шредер (канцелар Немачке), Јозеф Фишер (министар спољних послова Немачке), Рудолф Шарпинг (министар одбране Немачке), Хавијер Солана (генерални секретар НАТО), Весли Кларк (командант оружаних снага НАТО за Европу). Ево шта се после тога догађало са тим предметом (према наводима интернет странице „Срби на окуп”):

„Како кривично дело ратног злочина никад не застарева, а већина оптужених се више не налази на важним државним функцијама у својим земљама, у циљу је правде и одговорности према жртвама да се отвори питање њихове кривичне одговорности.

– 21. септембра 2000. године 14 тадашњих челника западних земаља

у одсуству je осуђено на по 20 година затвора због бомбардовања Србије:

Вилијем Клинтон, Медлин Олбрајт, Хавијер Солана, Тони Блер, Вилијем Коен, Робин Кук, Џорџ Робертсон, Жак Ширак, Ибер Ведрин, Ален Ришар, Герхард Шредер, Јосеф Фишер, Рудолф Шарпинг и Весли Кларк.

– 19. јуна 2001. Врховни суд Србије je укинуо пресуду и вратио пред- мет Окружном у Београду.

– 17. септембра 2001. Окружни суд у Београду обуставио je кривични

поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југосла- вију 1999, а поступак је пребачен војним судовима.

– 31. децембра 2004. године укинути су војни судови, а у складу са Законом о преузимању надлежности војних судова предмет је требао да се врати на Окружни суд. Такође, како ова тешка кривична дела никада не могу застарити, што значи да се њихови извршиоци и данас могу ухапсити и привести правди, како то да власти Србије, односно Тужилаштво за ратне злочине нису ухапсиле извршиоце и то бар оне који су крочили на њену територију, а као што су Хавијер Солана и Медлин Олбрајт. Закључујемо да правосудни органи не поштују сопствене одлуке и крше законе из области кривичног и кривично-процесног права Републике Србије. Какав је то парадокс? Сопствену пресуду за злочине над српским становништвом, државом и имовином од стране тадашњих непријатеља, држава Србија не жели или не сме да процесуира. Ако смо могли милион пута чути изјаве да је српско правосуђе одрадило тако тежак и обавезујући посао у вези хапшења хашких оптуженика, Срба, шта можемо рећи за пресуду која чека своје извршење, а која се тиче око 3.000 жртава, становника СР Југославије. О материјалној штети да и не говоримо?”

На рубу пропасти Призори током бомбардовања чачанског краја у

На рубу пропасти

Призори током бомбардовања чачанског краја у пролеће 1999. остаће навек у сећању савременика те трагедије, катастрофе морала светског и јунаштва народа српскога. Многе сцене забележене су оком камере, али и још неке које нису за људско око, по својој грозоти, па их овом приликом изостављам. А прилажем снимке које смо од краја марта до почетка јуна 1991. начинили аматери али и врхунски мајстори фотографије, и новински извештач: Џехад Абдалах, Слободан М. Пајић, Миленко Савовић, Бранко Глишовић, Бојан Пајић, Раде Бошњак, МУП Србије, Војска СРЈ и Гвозден Оташевић, са легендама.

и Гвозден Оташевић, са легендама. Кућа Зорана Грујичића у

Кућа Зорана Грујичића у Кулиновачком пољу, 10. мај 1999.

Разорени железнички колосек и објекти ДП ЦЕР бомбардовањем 18. мај

Разорени железнички колосек и објекти ДП ЦЕР бомбардовањем 18. мај 1999. (Џехад Абдалах)

18. мај 1999. (Џехад Абдалах) Разрушени погони компаније

Разрушени погони компаније „Слобода” колосек и објекти ДП ЦЕР бомбардовањем 18. мај 1999. (Џехад Абдалах) 154
Разрушени погони компаније „Слобода”

18. мај 1999. (Џехад Абдалах) Разрушени погони компаније „Слобода” 154
Колосек железничке пруге код ДП ЦЕР (Џехад Абдалах) Производни

Колосек железничке пруге код ДП ЦЕР (Џехад Абдалах)

пруге код ДП ЦЕР (Џехад Абдалах) Производни погон конфекције

Производни погон конфекције „Први октобар”, погођен НАТО бомбом 12. маја 1999.

погођен НАТО бомбом 12. маја 1999. Разорени објекти ДП ЦЕР (Џехад

Разорени објекти ДП ЦЕР (Џехад Абдалах).

Репетитор на Овчару после бомбардовања 15. април 1999. Копанија

Репетитор на Овчару после бомбардовања 15. април 1999.

после бомбардовања 15. април 1999. Копанија „Слобода”, Чачак.

Копанија „Слобода”, Чачак.

1999. Копанија „Слобода”, Чачак. Разрушени погони компаније

Разрушени погони компаније „Слобода”

Експлозија НАТО бомби у бомбарадовању ДП ЦЕР, 12. мај 1999. (Џехад

Експлозија НАТО бомби у бомбарадовању ДП ЦЕР, 12. мај 1999. (Џехад Абдалах)

ДП ЦЕР, 12. мај 1999. (Џехад Абдалах) Бомбардовање ТРЗ Чачак 17. мај 1999.

Бомбардовање ТРЗ Чачак 17. мај 1999. (Џехад Абдалах)

Чачак 17. мај 1999. (Џехад Абдалах) Кућа Бранислава Мајсторовића,

Кућа Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље 21, 10. мај 1999.

Компанија „Слобода” Чачак 158
Компанија „Слобода” Чачак 158
Компанија „Слобода” Чачак 158

Компанија „Слобода” Чачак

Колосек железничке пруге пред ДП ЦЕР (Џехад Абдалах) Раскрсница

Колосек железничке пруге пред ДП ЦЕР (Џехад Абдалах)

пруге пред ДП ЦЕР (Џехад Абдалах) Раскрсница код „Слободе”, 4.

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

код „Слободе”, 4. април 1999. Управна зграда ДП ЦЕР разорена

Управна зграда ДП ЦЕР разорена бомбардовањем 18. маја 1999.

Бомбардовање 10. мај 1999. године кружни пут у близини
Бомбардовање 10. мај 1999. године кружни пут у близини

Бомбардовање 10. мај 1999. године кружни пут у близини „Механизације” ГП „Хидроградња”, где су у возилу живот изгубила два, а више лица повређено.

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

код „Слободе”, 4. април 1999. Оштећење и пожар на цистерни

Оштећење и пожар на цистерни „Петролгаса” бомбардованог 12. мај 1999.

бомбардованог 12. мај 1999. Хемијска индустрија „Милан

Хемијска индустрија „Милан Благојевић” Лучани, 7. април 1999.

Кућа Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље 21. 10. мај 1999. Лучани,
Кућа Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље 21. 10. мај 1999. Лучани,
Кућа Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље 21. 10. мај 1999. Лучани,

Кућа

Бранислава Мајсторовића, Кулиновачко поље

21. 10. мај 1999.

Лучани, код фабрике ХИ МБ

Кућа

Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања

25. март 1999.

Разорена кућа Милеве Кувељић у Улици Ратка Митровића бр. 99 у Чачку,

Разорена кућа Милеве Кувељић у Улици Ратка Митровића бр. 99 у Чачку, прве жртве НАТО бомбардовања, 4. април 1999.

НАТО бомбардовања, 4. април 1999. Кулиновачко поље, 10. мај 1999.

Кулиновачко поље, 10. мај 1999.

1999. Кулиновачко поље, 10. мај 1999. Раскрсница код „Слободе”, 4.

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

Кућа Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања 25.

Кућа Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања 25. март 1999.

после бомбардовања 25. март 1999. Кућа Радослава Арнаутовића у

Кућа Радослава Арнаутовића у селу Катрга после бомбардовања 25. март 1999.

после бомбардовања 25. март 1999. Раскрсница код „Слободе”, 1999. 163

Раскрсница код „Слободе”, 1999.

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999. Коловоз кружног пута код

Раскрсница код „Слободе”, 4. април 1999.

код „Слободе”, 4. април 1999. Коловоз кружног пута код

Коловоз кружног пута код вијадукта и ДП ЦЕР бомбардован 2. маја 1999.

вијадукта и ДП ЦЕР бомбардован 2. маја 1999. Гробље у Јездини, 1999. 164

Гробље у Јездини, 1999.

Раскрсница код „Слободе”, Улица Ратка Митровића 4. април 1999.

Раскрсница код „Слободе”, Улица Ратка Митровића 4. април 1999.

Улица Ратка Митровића 4. април 1999. Гробље у Јездини, 1999. Оштећење

Гробље у Јездини, 1999.

4. април 1999. Гробље у Јездини, 1999. Оштећење куће Петкане Јовановић,

Оштећење куће Петкане Јовановић, Језина у близини компаније „Слобода”, 1999.

Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април
Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април
Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април
Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април
Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април

Бомбардована сателитска станица у Приликама код Ивањице, 30. април 1999.

Ивањица, село Куманица, 1999. Ивањица, село Куманица, вулгарне поруке

Ивањица, село Куманица, 1999.

Ивањица, село Куманица, 1999. Ивањица, село Куманица, вулгарне поруке

Ивањица, село Куманица, вулгарне поруке НАТО на деловима бомби (Starlite, starbrite, the brightest stаr in the nite. Is Mars is it Venus? I dont know but it looks like a big white bee bood! (Penis).

Раскрсница код „Слободе”, 1999. Положај Војске Југославије код

Раскрсница код „Слободе”, 1999.

Раскрсница код „Слободе”, 1999. Положај Војске Југославије код
Раскрсница код „Слободе”, 1999. Положај Војске Југославије код

Положај Војске Југославије код Чачка.

Митинг За слободу, 2. април 1999. (Бранко Глишовић). Слика 51 – Клинтоне,

Митинг За слободу, 2. април 1999. (Бранко Глишовић).

2. април 1999. (Бранко Глишовић). Слика 51 – Клинтоне, наш опанак

Слика 51 – Клинтоне, наш опанак јачи је од НАТО чизме, митинг За слободу, 2. април 1999. (Бранко Глишовић).

ЦЕР, слика изнад врата, Чачак 1999. (Бојан Пајић) 170

ЦЕР, слика изнад врата, Чачак 1999. (Бојан Пајић)

Улаз у халу ЦЕР – а, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) 171

Улаз у халу ЦЕР – а, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) Рођендан у

Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) Рођендан у склоништу, Чачак 1999.

Рођендан у склоништу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

Смрт на кружном путу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) У кругу ЦЕР – а,

Смрт на кружном путу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

путу, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) У кругу ЦЕР – а, Чачак пролећа 1999.

У кругу ЦЕР – а, Чачак пролећа 1999. (Миленко Савовић)

Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић) 174

Погон „Механизације”, Чачак 1999. (Слободан М. Пајић)

Колосек код ЦЕР -а, Чачак 1999. (Миленко Савовић). 175

Колосек код ЦЕР -а, Чачак 1999. (Миленко Савовић).

Ратни дневник Гвоздена Оташевића У нашој кући, откако памтим за

Ратни дневник Гвоздена Оташевића

У нашој кући, откако памтим за себе, препричаван је животопис мог прадеде Гвоздена по којем сам, лако је погодити, добио име. То се распредало углавном о зимским вечерима, поред гаравог, пле- ханог шпорета, на чијем ћошку се хладило узварено млеко. Та породична прича, коју у памћењу носим с почетка педесетих прошлог века, почиње тако што је прадеда 1915. мобилисан, као трећепозивац у 46. години, заједно са својим брдским коњићем, и са нашом Војском кренуо на Албанију. Знао је да чита и пише и јавио би се, каткад, неком картом. Писма су била ретка и прабаба Марица, која га је све те године са зебњом чекала, није могла да верује очима октобра 1918. кад је спазила ко долази преко косе изнад куће. Њен Гвозден и његов коњић. Вратили се оба. Низале су се и друге приче на тим вечерњим поселима. Како је деда Милинко, одмах пошто се Гвозден вратио из рата, отишао у Дебар, да брани границу од Арнаута и тако зарадио добре паре, како иде песма „Осветници” коју је наизуст знао мој отац („Српска војска на Крф пала, на острву жагор

бруји, из облака киша лије, узбуркано море хуји

иако је текст од 24 стофе

имао забележен само у својој глави. И како су очеви и мајчини, идући свако својим путем, прошли у новом, Другом светском рату.

Те приче низале су се у време кад у кући није било ни радија ни новина, телевизија у Србији још није постојала, и било је разумљиво што су се урезале у дечачко сећање. Оно ми је дало подстрек да, кад сам већ путоказом судбине кре- нуо по ратиштима, да на овај или онај начин сачувам или прибележим најважнија збитија са тог мукторпног пута. Али, мени је било много лакше него прецима. Многе догађаје описао сам у новинама за које сам извештавао, чувао исечке и рукописе помажући се, напослетку, интер- нетом који се у наше животе уселио концем прошлог века. Тако је, ето, настао овај дневник.

”)

1. Чачак, 23. фебруар 1989.

У дописништву „Политике експрес” у Чачку, приземље зграде „Про- свете” прекопута Медицине рада, телефон 33 – 77 зазвонио je 23. фебруара 1989, у 11.00 сати, и уредник Давор Соха вели ми кратко:

„Слушај, одлуком уредништва идеш у Стари трг код Косовске Митро- вице, има тамо нека револуција, нешто откуд ја знам шта, види, остани колико треба, зови ако немаш пара.” Клик.

Имао сам мало времена да скокнем кући у Трбушане, ставим у торбу неку ситну преобуку и вратим се у Чачак, на аутобуску станицу у 14.00. Одатле у Краљево, па на воз, пословни Лапово - Косово Поље. Ни боље композиције, ни рђавијег дана: девет потпуно празних вагона, возовођа и његов помоћник, кондуктер, а од путника ја. Један, једини. Сви беже одоздо у Србију, само они и ја идемо доле. Купио сам, срећом, парче саламе на киоску у Краљеву и у вагон ресторану раскрилио масни папир, кад приђе конобар:

- Шта ћемо?

- Два „туборга”, један вама, други мени.

Човек отвори пива, потеже из боце и испод ока осећам да ме испити- вачки гледа. Ко сам, шта сам, да ли сам у вертикали. Вратио је туру, одмах, орасположио се. А и не беше му другог савез- ника сем мене. Није имао боље решење, мученик. Прођосмо Ушће, Рашку, Лешак, Лепосавић, бездушна фабруарска ноћ, па Митровицу и Вучитрн. Шеф кочи, кроз прозор видим таблу Косово Поље – Fushe Kosove. Био сам ту неку годину пре, и рачунао нећу морати више. Али, живот је у Србији тешко предвидив.

Да беше сапутника у возу начинио бих неку комбинацију, имао сам већ ратних, али сад стојим сам пред станицом, Приштина је 12 киломе- тара одавде. Успут, самцијат у вагон ресторану, сећах се свега и свачега.

2. Кипар, раније

Једном су ме већ слали у рат, али кипарско – турски, 1979. у Никозију, да бих видео како стоји „грин лајн”. Тада као новинар почетник нисам могао ни да разумем како то све иде, али сам таложио искуство. Авион у којем сам путовао слетео је у Ларнаку, па смо онда неким раздрнданим минибусом кренули ка Никозији, и на четири километра од главног града тог острва, човек укочи.

- Не може даље - вели он.

То беше неки камењар, сасвим прегледан, не рачуна се да ће неко пуцати из околине. Поготову што поред различитих страна друма стоје само две куће, приземљуше, са казанима за загревање воде на крововима. Ничег другог, и ништа више, ни коза нема, ни оваца, ни растиња, буди боже с нама. Њему је ко зна ко рекао да те две кућице, може бити, држе кипарски Турци, па он сад прави нови распоред пута. Враћамо се мало, идемо наоколо, на запад на назад на исток неким камењаром, онда улазимо у Никозију са западне стране, а све то трајало је још 60 километара. Мислио сам у себи:

какав је ово народ, само 600.000 становника а себи праве овакве заврзламе? Не слутећи да ће се све то исто нама догодити, за неко лето, само. Шта је то „грин лајн”? Дугачак низ празних буради од бензина, обоје- них у зелено, постављених у средишту Никозије. С једне стране Кипрани православци, с друге Турци. И не може се ни тамо ни овамо, јер уз буриће шетају, с пушкама, војници мировне мисије Уједињених нација. Одасвуд. У хотелу ми рекоше да се морам вратити са аеродрома у Ларнаки, преко којег сам и долетео, пошто је ваздушна лука у Никозији под блокадом и посели су је шведски војници, такође под скутима УН.

- Имате тамо девојке, у овој британској улици доле, 50 фунти, узмите

неку мулаткињу ако мене питате – саветује ме момак на рецепцији. Ору- жани сукоби су овде већ били завршени, срећом нико не пуца, али је тешко добити међународну везу са хотелске рецепције. Одем у главну пошту ту близу и неки добар службеник пусти ме у његову канцеларију, поред телефона с којег се одмах добија Београд.

- Не бих смео да вам дозволим да боравите у службеном делу, али

рачунам да сте пријатељ нашег народа – рече Кипранин, пошто сам већ издиктирао извештај. Док сам се враћао аутобусом у Ларнаку, гледам у обале Израела и Либана где се већ ратовало, и Сирије где ће тек. Тада нисам знао, поштено не знам ни данас, постоји ли уопште земља на планети која у XX где баш ниједан дан није прошао без рата. Додуше, припремајући овај текст нашао сам на Интернету да само десет држава – Швајцарска, Боцвана, Панама, Чиле, Костарика, Уругвај, Вијетнам, Катар, Маурицијус и Јапан – нису учествовале ни у једном сукобу, али то важи само за раздобље 2006 -2016.

3. Косово поље, 23. фебруар 1989.

Десет година после мог ратног крштења, стајао сам у Косову Пољу смрзнут, гледајући отворених очију зло које се ближи нама и нашој држави. Таксија нема ниједног, снег упада у ципеле и завлачи се у торбу, морао сам

да крочим у последњи локални аутобус од Косова Поља ка Приштини. Па

шта ми Бог да. Прошли смо главну аутобуску станицу у Приштини и ушли

у град.

- Знате ли где би требало да сиђем ако идем у Улицу ЈНА – питам возача? Срећом, човек разуман: