UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Milan Denić

MERENJE VIŠIH HARMONIKA NA FAKULTETU TEHNIČKIH NAUKA – UTICAJ KLIMA UREĐAJA I FLUORESCENTNOG OSVETLJENJA

ZAVRŠNI - BEČELOR RAD - Osnovne akademske studije -

Mentor: prof. dr Vladimir Katić

Novi Sad, 2010.

SADRŽAJ:
1. UVOD.......................................................................................................................................2
1.1. Viši harmonici...............................................................................................................3 1.2. Izvori viših harmonika..................................................................................................4 1.3. Negativini efekti viših harmonika................................................................................4

2. OPIS APARATURE, MERNIH MESTA I NAČINA MERENJA.....................5
2.1. Aparatura korišćena pri merenjima...............................................................................5 2.2. Opis merenja harmonika...............................................................................................6 2.3. Opis mernih mesta........................................................................................................7 2.3.1. Merno mesto 1...............................................................................................7 2.3.2. Merno mesto 2...............................................................................................8

3. ANALIZA REZULTATA MERENJA.........................................................................9
3.1. Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 - uticaj fluorscentnih svetiljki.......................9 3.1.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................10 3.1.2. Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije..........................................12 3.1.3. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije...............................14 3.2. Merno mesto 2 – RORC2 – uticaj klima uređaja........................................................16 3.2.1. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje...............................17 3.2.2. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije........................................19 3.2.3. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri maksimalnom i minimalnom opterećenju....................................................21

4. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................24
4.1. Uticaj fluroscentnog osvetljenja na kvalitet električne energije.................................24 4.2. Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije...................................................24 4.3. Generalni zaključak....................................................................................................25

5. LITERATURA....................................................................................................................26

2

frekvencija i simetrija faznih napona. Danas je u svetu pred proizvođače i projektante uređaja energetske elektronike postavljen čitav niz standarda i preporuka iz oblasti kvaliteta električne energije. odnosno sadržaj harmonika u distributivnoj mreži i druge aspekte kvaliteta električne energije (neprekidnost napajanja. Dominantan uticaj na fizički kvalitet napona imaju nelinearni potrošači (uređaji energetske elektronike.elektrolučne peći. itd…). 3 . dok je problem fizičkog kvaliteta napona usko vezan za eksploataciju.rad elektroenergetskog sistema na granicama mogućnosti. Osnovni parametri napona su njegova efektivna vrednost. itd… Narušavanje kvaliteta električne energije podrazumeva narušavanje osnovnih parametara napona u ustaljenim ili prelaznim režimima i deformaciju talasnih oblika.tranzijentne pojave usled komutacija u sistemu (rad prekidača).Uvod Prisustvo velikog broja nelinearnih potrošača u distributivnim mrežama dovodi do niza negativnih efekata koji se odražavaju kako na samu mrežu tako i na ostale priključene potrošače. Problemi neprekidnosti napajanja se uglavnom rešavaju u toku postupka planiranja i izgradnje mreže.odnosno nepostojanje trajnih prekida u snabdevanju električnom energijom. dok moderno shvatanje kvaliteta električne energije podrazumeva i sigurno (neprekidno) napajanje i fizički kvalitet napona. prisustvo kratkotrajnih fluktuacija i distorzija.…).1. Tradicionalno se smatralo da je kvalitet električne energije u stvari pouzdanost. zasićene električne mašine.Zajednički interes potrošača i proizvođača električne energije je poslednjih godina doveo u žižu interesovanja probleme vezane za kvalitet električne energije.

Slika 1. jer se zbrajaju na osnovni talas i izobličuju ga. koji su priključeni na različitim nivoima distributivne mreže.1. U pojedinim situacijama i međuharmonici malih intenziteta izazivaju treperenje (flikere) ili smetnje u sistemu mrežnog tonfrekventnog upravljanja. S druge strane. čije se dopuštene vrednosti u okviru norme EN 50160 još razmatraju.petog i sedmog harmonika Više harmonike u mrežnom naponu najčešće proizvode viši harmonici struja nelinearnih opterećenja potrošača. čija je frekvencija celobrojni umnožak frekvencije osnovnog harmonika. gde je n red harmonika. medicinske opreme. što uzrokuje problem u napajanju osetljivih potrošača. Talasni oblici prvog.Viši harmonici su nepoželjni u mrežama. Induvidualna harmnijska distorzija (HDn) se definiše kao odnos efektivnih vrednosti n-tog harmonika i osnovnog harmonika (50Hz). Ti viši harmonici struje opterećenja stvaraju na impedansama unutar distributivne mreže odgovarajuće više harmonike napojnog napona. npr.Viši harmonici Napon viših harmonika je sinusni napon. sve veća primena pretvarača frekvencije i sličnih upravljačkih uređaja utiče na povećanje vrednosti međuharmonika.1.koja zahteva čisti sinusni napon. 4 . Ukupna i induvidualna harmonijska distorzija napona ili struje su faktori kojima se vrednuju viši harmonici.

Elektronske prigušnice za fluo cevi 3. kao što su: 1.Besprekidna napajanja 5.On predstavlja proces prikupljanja.2 Izvori viših harmonika Izvori viših harmonika su: 1.Transformatori sa nelinearnim magnećenjem 7.Takvo jedno merenje je izvršeno i na Falkultetnu tehničkih nauka i to u zgradi nastavnog bloka gde se sagledavao uticaj klima uređaja i fluorescentnog osvetljenja na parametre kvaliteta električne energije. analize i interpretacije merenih podataka u svrhu izvlačenja korisnih informacija.Interferencija sa telekomunikacionim signalima Zbog toga je neophodno vršiti monitoring kvaliteta električne energije..Prekidačke napojne jedinice 2.Uticaj na tačnost pokazivanja standardnih mernih instrumenata 5. 1.Energetski ispravljači i pretvarači 6.Aparati za elektrolučno zavarivanje.Regulisani elektromotorni pogoni 4.Pojava rezonancije u mreži 2.Dodatni gubici u električnim mašinama 6..Uticaj na elemente za zaštitu 4. oni donose razne negativne efekte.3.Indukcione peći 9. 5 .Ona se izražava u procentima : HDU n = ( Un ) ⋅ 100% U1 I HDIn = ( n ) ⋅ 100% I1 (1) Ukupna harmonijska distorzija (THD) se definiše kao kvadratni koren odnosa sume kvadrata efektivnih vrednosti pojedinačnih harmonijskih komponenti i efektivne vrednosti fundamentalnog harmonika i takođe se izražava u procentima: 2 Un THDU = ∑ 2 ⋅ 100% n= 2 U 1 ∞ I n2 THDI = ∑ 2 ⋅ 100% n= 2 I1 ∞ (2) 1.Elektrolučne peći 8.Negativan uticaj na kondenzatorske baterije 3. Negativni efekti viših harmonika Dakle problemi koje mogu da izazovu viši harmonici su brojni.Proces prikupljanja podataka se obično vrši kontinuiranim merenjem napona i struje u određenom vremenskom periodu.

poseduje mogućnost on-line posmatranja harmonijskog spektra signala. mernih mesta i načina merenja 2.Apartaura korišćena pri merenjima Proces monitoringa kvaliteta električne energije je sproveden upotrebom dva instrumentaanalizatora kvaliteta električne energije. PF. ima kolor ekran na kojem se jasno vide trenutne vrednosti merenih veličina. CF. poseduje priključak kojim se ostvaruje konekcija sa računarom i brojne druge mogućnosti.A 8332B“.. merene su vrednosti struja i napona sve tri faze i svih važnih parametara kvaliteta električne energije. kao i parametara kvaliteta električne energije (HD.. Ima memoriju u kojoj se može smestiti veliki broj semplova (mernih odbiraka) i omogućava kontinuirano praćenje stanja za period do mesec dana.“CHAUVIN ARNOUX“-a. Instrument sa kojim je urađen najveći deo aktivnosti je “Power & Quality Analyser C. maksimalne i srednje vrednosti odabranih veličina. direktnog štampanja grafika. U konkretim merenjima koja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.A 8332B Ovaj instrument ima četri strujna i četri naponska ulaza i pruža mogućnost merenja svih napona i struja (faznih i linijskih).2. Prikazuje minimalne. Takođe. omogućava analizu harmonijskog spektra signala do 50-tog harmonika. 6 . Ovaj instrument ima opciju koja proračunava vrednost struje koja se prenosi neutralnim vodom. itd.). THD.1. francuskog proizvođača i evropskog lidera na tržištu profesionalnih električnih mernih instrumenata . Power & Quality Analyser C. Slika 2.Opis aparature.

gde su priključene veće grupe potrošača.2.Drugo merno mesto je razvodni orman (RORC2) na trećem spratu nastavnog bloka i to u delu gde se nalazi računarski centar. u zgradi Nastavnog bloka.Prvo merno mesto je razvodni orman (RO4) na trećem spratu nastavnog bloka. HDU. Posmatrane su i memorisane efektivne vrednosti 3 napona i 3 struje. Merni uređaji su vršili on-line izračunavanja vrednosti viših harmonika. THDI. Takođe. Power Quality Analyser PLUS Ovaj instrument pruža mogućnost merenja i upoređivanja dobijenih vrednosti parametara kvaliteta električne energije sa vrednostima definisanim standardom EN 50160.U cilju sagledavanja uticaja grupa nelinearnih potrošača (klima uređaja i fluorescentnog osvetljenja) malih snaga. 7 . Merenja su sprovedena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.Opis merenja harmonika Merenje viših harmonika je sprovedeno na sabirnicama unutrašnjih instalacija (PCC – point of common coupling). 12. izračunavani su harmonijski indikatori (THDU. odnosno o nivou kvaliteta električne energije. u skladu sa IEC Standardom 61000-4-7. merna aparatura je bila postavljena na dva merna mesta: 1.. kao i vrednost struje nultog voda. posmatranje prelaznih procesa i stacionarnih stanja. Pored toga. Time je dobijena slika o stepenu distorzije napona i struje.Drugi instrument koji je bio korišćen je proizvođača “METREL“-a “Power Quality Analyser PLUS“. 2. kako nelinearnih (izvora viših harmonika). Izvršeno je u periodu od 11. a uzorci (odbirci) su uzimani u intervalima od 10 minuta. na parametre kvaliteta električne energije.12. 2.-18. tako i linearnih. 2009. poseduje priključak koji omogućava njegovo povezivanje sa računarom. god. merenja flikera. slovenačkog Slika 3. HDI) i njihovo poređenje sa postojećom regulativom (harmonijskim standardima i preporukama). itd.

kao i hodnika HRC1). Ukupno opterećenje fluorescentnih svetiljki je 14. ispred ulaza u računski centar. smeštenoj na trećem spratu FTN-a (oznaka ove prostorije na projektu električnih instalacija objekta FTN-a je PRO).Opis menih mesta 2. odnosno lošiji faktor snage.Fluorescentne svetiljke su naglašeno induktivnog karaktera. Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RO4 iznosi 24.2. koji napaja osvetljenje učionica na trećem spratu Nastavnog bloka FTNa. ovo merno mesto je interesantno sa aspekta sagledavanja uticaja veće grupe fluorescentnih svetiljki na parametre kvaliteta električne energije. Slika 4. L3.3. Izgled razvodnog ormana na trećem spratu nastavnog bloka sa priključenim instrumentom za merenje 8 . Orman se nalazi u zasebnoj prostoriji. sa osigurača od 63 A. Iz razvodnog ormana RO4 napaja se fluorescentna rasveta dela računarskog centra i kompletna rasveta hodnika.Merno mesto 1 Razvodni orman RO4 . Napaja se iz glavnog razvodnog ormana (GRO) vodom PP 4x16 mm2. pri čemu fluorescentne svetiljke manje aktivne snage imaju veću vrednost reaktivne (induktivne snage).3.03 kW. U strukturi korištenih svetiljki zastupljene su fluorescentne svetiljke snage: 80. Dakle. Sa električnog aspekta. 60.9 kW. razlika između ovih svetiljki se ogleda u vrednosti njihove induktivne snage. L4 i L5.1. učionica i sanitarnih prostorija smeštenih na trećem spratu nastavnog bloka. 36 i 18 W. kao i deo osvetljenja laboratorija računskog centra ( osvjetljenje sala: L1.

3. Orman RORC2 se nalazi na trećem spratu Nastavnog bloka Fakulteta tehničkih nauka.On napaja klima uređaje računskog centra i deo osvetljenja računskog centra (osvetljenje sale L2. Procenjeno opterećenje razvodnog ormana RORC2 iznosi 13. jer prikazuje uticaj klima uređaja na parametre kvaliteta električne energije. Kao takvo ovo merno mesto je interesantno. sale za administratore. Razvodni orman RORC2 koji je smešten u hodniku HRC3 računskog centra FTN-a. u hodniku računskog centra (oznaka ovog hodnika na projektu električnih instalacija objekta FTN-a je HRC3). pa je kao takvo ovo merno mesto interesantno da bi se sagledao uticaj pomenutih potrošača (klima uređaja i fluorescentnih svetiljki) na parametre kvaliteta električne energije.Merno mesto 2 Razvodni orman RORC2 napaja klima uređaje smeštene u laboratorijama računskog centra. hodnika HRC2 i hodnika HRC3). napaja klima uređaje i deo rasvete sala i hodnika računskog centra.2. sa osigurača od 63 A.2 kW. Slika 5.2. Razvodni orman RORC2 se napaja iz glavnog razvodnog ormana (GRO) vodom PP-Y 5x25 mm2. Izgled razvodnog ormana RORC2 u računarskom centru sa priključenim instrumentom za merenje 9 .

12. i to u mernom periodu od 12:13h do 20:13h.Merno mesto 1 – Razvodni orman RO4 (uticaj fluorescentnih svetiljki) Tabela 1.Analiza rezultata merenja 3.Tako da će sledeći grafici prikazivati taj merni period. 10 . 100 Tesla Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 14 034 W NAPOMENA: Zbog problema sa baterijom instrumenta nije izvršeno merenje kakvo je unapred bilo planirano. Kasnijom proverom rezultata utvrđeno je da je instrument ispravno radio samo na dan 11.1. Fluorescentne svetiljke napajane sa mernog mesta 1 Oznaka Pojedinačna snaga Ukupna snaga Proizvođač sale fluo svetiljki fluo opterećenja u sali fluo svetiljki (W) L1 14 x 36 W + 6 x 80 W 984 Tungsram/Philips L3 32 x 36 W 1152 Tungsram L4 12 x 36 W 432 Tungsram L5 18 x 36 W 648 Tungsram HRC1 6 x 36 W 216 Tungsram 306 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips 307 3 x 30 W + 21 x 80 W 1770 Tungsram/Philips 308 24 x 36 W 864 Tungsram 309 24 x 36 W 864 Tungsram 310 24 x 36 W 864 Tungsram 311 3 x 30 W + 25 x 80 W 2090 Tungsram/Philips 312 20 x 60 W 1200 Philips 313 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram 316 (toalet) 6 x 18 W 108 Tungsram Hodnik 24 x 36 W 864 Tungsram PRO sijalica sa užarenim vl.3. (petak).

1 Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje Struja koju angažuju priključeni potrošači izaziva degradaciju naponskih prilika u sistemu. 230 Slika 6.4V Maksimalna vrednost je zabeležena kod napona prve faze. a najmanja kod napona treće faze.8V U3min=219.Na slici se vidi da oko 19h efektivna vrednost napona počinje da se približava referentnoj vrednosti 230V.1. 224 222 220 U [V] 11 . ali je odstupanje napona unutar granica od ±5%. tada opterećenje počinje da se smanjuje jer se predavanja uglavnom završavaju u to vreme.5V 228 226 U3max=226V Dok su najmanje vrednosti po fazama: U1min= 221. U1max= 229.6V U2max= 228.4V U2min=220.3. Promene faznih napona sve tri faze tokom mernog perioda Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti. Kad je najmanje opterećenje imamo najmanje odstupanje napona od referentne vrednosti i obrnuto.

31A min I2 =6. U toku dana dok traju predavanja pošto je bio zimiski period uglavnom se koristilo osvetljenje.5A min I3min= 8. do otprilike negde oko 19h kada završavaju predavanja opterećenje je manje i efektivna vrednost struje se smanjuje.65A Dok su najmanje vrednosti po fazama: I1 = 16. Maksimalna vrednost struje je zabeležena kod druge faze.51A 30 25 20 15 I3max=25. Promene faznih struja sve tri faze tokom mernog perioda Vidimo da efektivne vrednosti struja sve tri faze variraju tokom mernog perioda u zavisnosti od opterećenja.87A I2max=32. 35 Slika 7. one naravno zavise od opterećenja. takođe i minimalna vrednost tokom mernog perioda je zabeležena kod druge faze. Pa tako maksimalne vrednosti struja iznose: I1max=30.Na sledećoj slici će biti prikazane efektivne vrednosti struja tokom mernog perioda. I [A] 12 .98A.

6% THD U2=4% THD U3=4. Dok je 2009god najveće izobličenje imala druga faza.1% 2. Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže. THD U [%] 1.47% THD U2=3.5 13 . U oba merenja najmanje izobličenje je imala prva faza.3.5 2 Vidimo da su merenjima koja su sprovedena 2008god bila veća izobličenja napona.5 3 Vrednosti THDU sve tri faze je ispod granice propisanog limita od 5% (EN50160 Standard i IEEE Standard 519-1992) *Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti: THD U1=3.1. Promene THDU sve tri faze tokom mernog perioda Maksimalne vrednosti THDU po fazama iznose: THD U1=3.56% 3.73% THD U3=3. kao i nevelikom snagom (sa stanovišta sistema) priključenog opterećenja.2 Rezultati merenja ukupne harmoijske distorzije Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici: 4 Slika 8. a 2008god treća faza.

Maksimalne vrednosti THDI po fazama su iznosile: THD I1=16.2% THD I2=9.51A i to je najveća zabeležena efktivna vrednost tokom mernog perioda. Ono što bi ovde bilo zanimljivo pogledati je THD faze2 u 15:43h (zelena linija).Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici: Slika 9. Ovo potvrđuje da THDI izrazito zavise od strukture priključenog opterećenja i od broja priključenih nelinearnih potrošača i da sa porastom broja priključenih nelinearnih potrošača opada vrednost ukupne distorzije. Taj podatak je zanimljiv jer je u tom trenutku efektivna vrednost struje druge faze imala maksimalnu vrednost I2=32. Dok faza 2 (zelena linija) je ispod propisanog limita od 15%. To je pogotovo izraženo kod faza 1 i 2 dok je rezultat za fazu 3 najpribližniji u odnosu na prethodna merenja.7% THD I [%] THD I2=14. on je tad iznosio 12%. Promene THDI sve tri faze tokom mernog perioda Vrednosti THDI faze 1 (crna linija) i faze 3 (crvena linija) imaju pikove koji u pojedinim trenutcima prelaze iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992).85% *Merenjima 2008god dobijene su sledeće vrednosti: THD I1=12.76% THD I3=17.27% THD I3=17.5% Vidimo da postoji razlika u merenjima 2008god. a THD je imao jednu od svojih manjih vrednosti. 20 18 16 14 12 10 8 6 14 .

1 11 0. strukture harmoniskih spektara faznih napona date su na sledećoj slici: 120 100 80 HDU [%] 60 40 20 0 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 Harmonik HD U1 [%] HD U2 [%] HD U3 [%] Slika 10.5 15 0. kao i nevelikom snagom (sa stanovišta sistema) priključenog opterećenja. Harmonijski spektar napona merenja 2009god.1. Harmonijski spektar napona merenja 2008god. Tabela 2.3 0. Harmonijski spektri faznih napona nisu bogati višim harmonicima.3 0. što pokazuje i vrednosti parametara faktora ukupne harmonijske distorzije napona (THDU).01 Line3 HDU [%] 100 1.2 17 0 0 0 11 0.3.3 0. naponske prilike su povoljne.2 15 0.4 2.2 Line2 HDU [%] 100 1. Red harmonik 1 3 5 7 9 Line1 HDU [%] 100 1.3 Line2 HDU [%] 100 1.4 2. čije su vrednosti ispod standardom IEEE 519 propisanog limita.6 2.3 0.1 2 0.8 3.2 0.1 0.5 13 0. Rezultati merenja induvidualne harmonijske distorzije Priključak fluorescentnih svetiljki na mrežu izaziva određeni uticaj na naponske prilike.5 2.6 0.1 2 0. tj.5 Line3 HDU [%] 100 1. 15 .1 0.7 0.3 1.3.1 0.1 0.2 0.1 Povoljnost naponskih prilika se objašnjava krutošću mreže.9 0.2 0.3 2. Harmonijski spektar napona sve tri faze U harmonijskim spektrima faznih napona najizraženiji su 5-ti i 7-mi harmonik ali oni su ispod granice limita. Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDU [%] 100 1.2 17 0 0 0.6 0. S tim u vezi.4 2.2 13 0.2 *Rezultati merenja viših harmonika napona 2008god: Tabela 3.7 3 2 0.

3 2. on čak i prevazilazi dozvoljeni nivo od 12% definisan standardom IEE 519.3 0. Harmonijski spektar struja merenja 2009god.9 15 0.4 2.02 0.4 Line3 HDI [%] 100 14. Jedini izuzetak je faza 2 (merenje 2008).3 0.1 0.9 17 0. I to posebno sedmog.1 0.1 0. Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDI [%] 100 12.Harmonijski spektar struja: 120 Slika 11. *Rezultati merenja viših harmonika struje 2008god: Tabela 5. Harmonijski spektar struja merenja 2008god.8 80 11 0.3 0. koji je značajno veći nego pri merenju 2008god.1 0.3 15 4 0.7 0. Harmonijski spektar struje sve tri faze Tabela 4.2 0.2 0.9 Faza 1 ima najveće prisustvo viših harmonika.7 Line2 HDI [%] 100 12.9 0 0.3 2 2 1.01 0.5 0.2 17 1.2 2.4 6.03 0.Dakle ovde se pojavljuje konstantan problem sa procentualnom vrednošću trećeg harmonika.4 0.7 3.9 2.7 Line3 HDI [%] 100 14.6 5.1 1 100 13 2. Pri oba merenja treći harmonik sve tri faze je bio iznad propisane granice od 12%. U nešto većoj meri je prisutan treći harmonik.1 13 0.1 1.4 11 2.1 1. Red harmonika 1 3 5 7 9 Line1 HDI [%] 100 14.6 Line2 HDI [%] 100 9.03 0.9 7.7 0. HDI [%] 60 16 . peti i sedmi harmonik.3 Posmatrajući harmonijske spektre struja grupe fluroscentnih svetiljki može se zaključiti da u njihovoj strukturi dominiraju treći.

Tabela 7. Važno je istaći da su sve fluorescentne svetiljke napajane iz razvodnog ormana RORC2 pojedinačne snage 36 W.00 Tungsram HRC2 7 x 36 W 252. 17 .2. Fluorescentne svetiljke manjih snaga (18 i 36 W) imaju veću induktivnost od fluorescentnih svetiljki veće snage (60 i 80 W). U sledećoj tabeli je dato ukupno opterećenje kojeg čine priključene fluorescentne svetiljke napajane iz ormana RORC2. Računarske sale čija se rasveta napaja sa mernog mesta 2 Oznaka sale Pojedinačna snaga fluo svetiljki Ukupna snaga fluo opterećenja u sali (W) Proizvođač fluo svetiljki L2 23 x 36 W 828.00 Tungsram Ukupno opterećenje priključenih fluorescentnih svetiljki: 1440.00 W Opterećenje predstavljeno u prethodnoj tabeli je priključeno na fazu 1. razvodni orman RORC2 napaja i deo osvetljenja računskog centra FTN-a Novi Sad. koje je priključeno na fazu 2.3. Prikaz broja i vrsta klima uređaja u računarskom cenru FTN-a Oznaka sale L1 L2 L3 L4 L5 L6 ADMIN HRC1 HRC2 HRC3 M Ukupan broj klima uređaja 2 1 2 2 2 1 2 1 1 Približna snaga klima uređaja (W) 2 x 1800 1200 2 x 1200 2 x 1200 2 x 1200 1200 1200 + 2400 2400 1200 Proizvođač klima uređaja LG/Midea Midea LG Midea LG Midea LG/Samsung Samsung Midea Osim klima uređaja.00 Tungsram HRC3 4 x 36 W 144. osim osvetljenja hodnika HRC2.00 Tungsram ADMIN 6 x 36 W 216. Merno mesto dva – RORC2 – uticaj klima uređaja: Tabela 6.

2V 235 230 225 U3max=236. Promene efektivnih vrednosti faznih napona tokom mernog perioda Na slici se vidi da kad je najmanje opterećenje (tokom vikenda) imamo najmanje odstupanje napona i obrnuto. Rezultati merenja efektivnih vrednosti napona i struje Na slici su prikazani vremenski oblici faznih napona sve tri faze tokom posmatranog perioda.1. tokom radnih dana je najveće odstupanje.7V Efektivne vrednosti faznih napona odstupaju od referentne vrednosti. 240 Slika 12.3V U2max=236.2.U periodima kada je nastupalo najvece opterecenje efektivne vrednosti napona su bile najniže. ali je odstupanje napona unutar granica od ±5%. dok su tokom noći bila najmanja odstupanja napona. Makismalne zabeležene vrednosti napona: U1max=234.2V Minimalne zabeležene vrednosti napona: U1min=217. U [V] 18 .3.9V U2min=219.7V U3min=221.

25 Slika 13. Takođe ono što može da se vidi da je tokom vikenda najmanje opterećenje i da je tada struja neutralnog voda najmanja. na fazu 2 su takođe priključeni klima uređaji i osvetljenje hodnika HRC2. Takođe može se uočiti da maksimalna vrednost struje neutralnog voda je veća od maksimalne vrednosti najopterećenije faze.2A 20 15 I3max=9. razlog za to je što tri faze nisu ravnomerno opterećene. Dakle tada imamo najmanje problema sa kvalitetom električne energije.1A Minimalne zabeležene vrednosti struja: I1min=0A I [A] I2min=2. kako su oni bili uključeni u samo jednom trenutku mernog perioda na prethodnom grafiku se vidi pik struje faze 3 (crvena boja).6A I2max=20.Efektivne vrednosti struja sve tri faze kao i struje neutralnog voda prikazane su na sledećoj slici. Promene efektivnih vrednosti faznih struja i struje neutralnog voda tokom mernog perioda Sa prethodne slike može se uočiti da struja neutralnog voda ima dosta veće vrednosti od faznih struja. Na fazu 1 su priključeni klima uređaji i osvetljenje učionica 304A i 302A kao i hodnika HRC3. Makismalne zabeležene vrednosti struja: I1max=2.2A I3min=0A 19 . Dok su na fazu 3 priključeni samo klima uređaji.

8% THD U2=3% THD U3=2. Promene faktora THD Faznih napona tokom mernog perioda U trenutku uključenja svih klima uređaja THDU po fazama: THD U1=2.3. *Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati: THD U1=3. Posebno treba obratiti pažnju na THD treće faze koja je opterećenja samo klima uređajima. dakle bilo je i drugih nelinearnih potrošača koji su bili uključeni.5 2 THD U [%] 20 .73% THD U3=3. imala se mogućnost isključenja svih potrošača osim klima uređaja tako da su to relevantniji rezultati.2. Rezultati merenja ukupne harmonijske distorzije Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDU) faznih napona dati su na sledećoj slici: 4 Slika 14.5 3 Vrednosti faktora ukupne harmonijske distorzije faznih napona su unutar standardom IEEE 519 definisanog limita od 5%.68% Ovde postoje razlike u dobijenim rezultatima jer prilikom merenja 2008god.33% THD U2=3.2.Dok pri mernju 2009god klima uređaji su bili uključeni u subotu koja je bila radna. 2.6% 3.

Takođe ono što je ovde interesantno uočiti je THD faze 2(zelena linija). Dok je faza 2 bila na samoj granici dozvoljene.Promene faktora ukupne harmonijske distorzije (THDI) faznih struja dati su na sledećoj slici: 50 45 Slika 15.48% Interesantno je pogledati THDI faze 3 jer su na tu fazu priključeni samo klima uređaji dakle imamo homogeno opterećenje.5% što je daleko iznad standarda. U trenutku uključenja klima uređaja THDI skače na 26. a prilikom rada klima THD opada na 15%.1% THD I2=14.78% THD I3=19. Promene faktora THD Faznih struja tokom mernog perioda U trenutku uključenja klima uređaja THDI po fazama je iznosio: THD I1=26. THD I [%] 25 21 .5% 40 35 30 20 Vrednost faktora ukupne harmonijske distorzije struje (THDI) faza 1 i 3 iznosio je značajno iznad standardom IEEE 519 zadatog limita od 15%. što je bilo i za očekivati jer su klima uređaji nelinearni potrošači koji dakle stvaraju probleme po pitanju kvaliteta električne energije.92% THD I2=16. koji pre uključenja klima uređaja ima vrednost i preko 35%. ovde dakle imamo pad THD zbog istovremenog rada 2 grupe različitih nelinearnih potrošača.8% THD I3=26. *Prilikom merenja 2008god pri uključenju svih klima uređaja dobijeni su sledeći rezultati: THD I1=14.

9A Irms line3 = 9.2 120 100 7 5.7 1. šesti.7 6. Drugi harmonik generiše asinhroni motor klima uređaja.2 9 1.9A Slika 16.7 0. Osim drugog harmonika prisutni su i: četvrti. osmi i deseti harmonik.1 0.7 0.8 14. Najveće opterećenje je bilo 12.6 0. u strukturi harmonijskog spektra struje klima uređaja prisutni su i parnih harmonici.1A Irms neutral = 9.3.5 8 0. Njihova procentualna učešća u strukturi harmonijskog spektra struje prevazilaze standardom IEEE 519 definisanu granicu (12%).3 0. Harmonijski spektar struje pri maksimalnom opterećenju Red harmonika 1 2 3 4 5 6 Line1 HDI [%] 100 3.3 Line3 HDI [%] 100 4. Rezultati merenja induvudualne harmonijske distorzije pri maksimalnom i minimalnom opterećenju Harmonijska analiza za max opterećenje (uključeni klima uređaji i deo rasvete).4 1.6 19. Procentualno učešće drugog harmonika u strukturi spektra je.9 U strukturi harmonijskog spektra struje klima uređaja dominiraju treći i peti harmonik.2 2. npr.12.2.3 Line2 HDI [%] 100 2.6 1. Harmonijski spektar struje sve tri faze pri maksimalnom opterećenju Tabela 8.2 12.2 5. veće od učešća sedmog harmonika. Za razliku od računara i fluorescentnih svetiljki.2009.3 0.6 15. Efektivne vrednosti struja su tada iznosile: Irms line1 = 2. Procentualno 22 .4 15. u 12:10h (tada su uključeni klima uređaji).1A Irms line2 = 11.3 6.3.

2A Irms line3 = 0A Irms neutral = 2.učešće parnih i neparnih harmonika u strukturi harmonijskog spektra struje. što se negativno odražava na parametre kvaliteta električne enrgije. dakle moguće je da je postojala neka struja ali strujna klješta to nisu registrovala. tako da vrednosti od 0A ne treba uzimati kao 100% tačne.2009. Harmonijska analiza za min opterećenje: Najmanje opterećenje je bilo u dosta trenutaka tokom mernog perioda. Talasni oblik faznih struja i neutalnog provodnika Sa prethodne slike se može zaključiti da talasni oblik struje pri radu klima uređaja znatno odstupa od sinusoidalnog oblika. Efektivne vrednosti struja su bile: Irms line1 = 0A Irms line2 = 0.2A Treba napomenuti da je osetljivost strujnih klješta 200mA. 23 .12. u 01:20h. Talasni oblik struje pri radu klima urđaja Slika17. za red harmonika veći od desetog je zanemarivo. taj period je tokom noći kada su uključeni samo poneki računari i to serveri. Kao reprezentna tačka izabran je trenutak 15.

Vidimo da faza 2 ima procentualno veliku vrednost trećeg harmonika ali pošto je struja bila mala to u apsolutnim jedinicama predstavlja zanemarljivu vrednost za sistem. Prema važećim preporukama. potrebno je da svaki pojedinačni harmonik napona bude manji od 3% u odnosu na osnovni.1 0 9 0 4. Harmonijski spektars struje sve tri faze pri minimalnom opterećenju Tabela 9.4 0 120 100 80 Harmonijski spektar faze 1 i faze 2 uopšte ne poseduje više harmonike.9%. Harmonijski spektar struje pri minimalnom opterećenju Red harmonika 1 2 3 4 5 6 Line1 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 Line2 HDI [%] 100 0.1 16. U strukturi harmonijskog spektra napona pri minimalnom i maksimalnom opterećenju udeo pojedniačnih hamonika je zanemarivo mali ispod 1.4 0. tako da oni nisu prezentovani.Slika 18.9 0 8 0 0.1 Line3 HDI [%] 100 0 0 0 0 0 7 0 2. kao što je već rečeno to je zbog osetljivosti strujnih klješta (200mA).3 0. HDI [%] 60 24 .2 36. Dok faza 2 ima izrazite 3-ći i 5-ti harmonik što je posledica rada servera.

7% i iznad je granice od 12% po (IEE Standard 519).12.2009. ovde je takođe interesantna pojava parnih harmonika. I imaju „bogatiji“ harmonijski spektar nego fluroscentno osvetljenje.1. Što se tiče THD struja kod njega je situacija drugačija. HD napona je bio najizraženija za peti harmonik druge i treće faze i iznosi je HD25=HD35= 2. dok je faza dva nešto ispod propisanog limita. tako da je sa tog aspekta kvalitet električne energije zadovoljen. Dok je druga faza na samoj granici. što je iznad granice od 12% po (IEE Standard 519). Što se tiče induvidualne harmonijske distorzije napona najveći iznos bio je treći harmonik druge faze HD23=1.6%. Zaključak 4. Međutim tokom jednog dana (petak 11. u trajanju od 7 dana. tako da ostali potrošači koji se napajaju sa ovog mernog mesta ne bi trebali da imaju problema prilikom rada. Manje više sad svako domaćinstvo ima barem po jedan klima uređaj. Induvidualan harmonijska distorzija struje je najizraženija za treći harmonik faze 3 (to je ona faza gde su bili priključeni samo klima uređaj) i iznosi HD33=19.) instrument je ispravno radio. HD struje je najizraženiji za treći harmonik faze jedan i iznosi je HD17=14. Dok je kod THDI situacija drugačija. Totalna harmonijska distorzija napona THDU je u trenutku uključenja klima uređaja bila ispod granice od 5%.Pa su tako merenjima ustanovljeni sledeći rezultati.3%. THDI prve i treće faze je iznad granice od 15% i tu dakle nemamo zadovoljavanje kvaliteta električne energije. 4.THD napona je i ovde ispod „strožije“ granice od 5% tako da ostali potrošači napajani sa ovog mesta nemaju problema prilikom rada. Takođe analizirani su rezultati induvidualne harmonijske distorzije. tako da on predstavlja tipičan reprezent jednog uobičajenog radnog dana.4. Merenjima je ustanovljeno da je THD napona sve tri faze ispod dozvoljene granice od 5% (po standardu IEE 519) tako da je sa tog aspekta kvalitet električne energije zadovoljen. Uticaj flurescentnog osvetljenja na kvalitet električne energije Kao što je ranije napomenuto zbog problema sa baterijom instrumenta nije vršeno merenje koje je unapred bilo planirano tj.Što je ispod 3% (IEE Standard 519 for General system).9% Što je ispod 3%. Dakle i klima uređaji kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona. Posebno su izraženi treći i peti harmonik.2 Uticaj klima uređaja na kvalitet električne energije Klima uređaji su posebno interesantna grupa potrošača koja se sve više javlja kao potrošač u električnoj mreži. Ali ono što je ovde posebno interesantno što se analizirao uticaj grupe klima uređaja na parametre kvaliteta električne energije. ustanovljeno je da je THD prve i treće faze nešto iznad propisanog limita od 15% (IEE Standard 519-1992). Dakle fluorescentna osvetljenja kao nelinearni potrošači generišu više harmonike struje i napona oni izazivaju degradaciju kvaliteta električne energije ali ta degradacija nije toliko velika kao kod nekih drugih nelinearnih potrošača. 25 . THD napona je ispod propisanih limita.

motori i kondenzatori. U moderno vreme možemo zaboraviti da će niskonaponska mreža biti s malim iznosima izobličenja napona. i mora se stalno pratiti i analizirati a po potrebi i reagovati. Generalni zaključak Harmonici struje. Oni dakle „kvare“ električnu energiju koja se u liberalizovanom tržištu električne energije smatra robom koja mora zadovoljiti određeni kvalitet. preopterećenja i vibracije. Viši harmonici povećavaju ukupne gubitke u mreži smanjujući efikasnost sistema pa se primarna oprema mora dimenzionisati za veće snage. generisani od strane nelinearnih potrošača. može da dođe do preopterećenja i dodatnih gubitaka u napojnim vodovima. Zbog izobličenih struja dolazi do izobličenih padova napona.3. Dokazano je da pouzdanost prekidačkih uređaja naglo opada ako THD napona prelazi 5%(8%). Računajući sa činjenicom da se harmonici reda deljivog sa tri direktno sabiraju u nultom provodniku. Problem viših harmonika u elektroenergetskim mrežama se stoga ne sme zanemarivati. 26 . Primeri elemenata sistema koji trpe značajan negativan uticaj su transformatori.4. kod kojih se javljaju dodatni gubici. Moderni uređaji zbog ušteda na energiji uključuju gotovo uvek pretvarače koji predstavljaju nelinearna potrošače. tako da se izobličenje struje javlja i kod linearnih potrošača povezanih na isti napojni vod. Problemi se takođe mogu javiti i kod telekomunikacione opreme i drugih elektronskih uređaja. injektiraju se u distributivnu mrežu i utiču na ostale potrošače i opremu. Ova nelinearnost generiše više harmonike koji se moraju analizirati. pregrevanja.

Tatjana Konjić – Novi Sad. Petar Matić. Vladimir Katić. Čedomir Zeljković.5. Banja Luka [6] www. 2002. Literatura [1] „Kvalitet električne enrgije“ . Geneva.2007 [2] „Merenje i analiza uticaja rada računarskog centra na nivo viših harmonika“ – Saša Mujović.csanyirgroup. Amir Tokić.com 27 . Zoltan Čorba i Jadranka Radović [3] EN50160 Standard 61000-4-7 – International Electrotechnical Commission .Mladen Zec. Elektrotehnički fakultet. [4] „Projekat postojećeg stanja elekroenergetskih instalacija zgrade nastavnog bloka fakulteta tehničkih nauka“ – Dura Oros [5] „Analiza kvaliteta električne energije sa velikim brojem nelinearnih potrošača male snage“ .Vladimir Katić.jun. Siniša Zubić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful