You are on page 1of 31

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

MASTER STUDIJE
FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE
TEHNOLOGIJE

Seminarski rad

Predmet:
Metodika Informatike

Tema:
Predmet Informatika u Ekonomsko Trgovinskoj školi

Mentor: Prof. Dr Velimir Sotirović Kandidat:Demir Nurković

Novi Pazar, februar 2010.
SADRŽAJ:

1. Uvod 3

2. Obrazovanje i njegova praktična uloga 5

3. Informaciono Komunikaciona tehnologija u obrazovanju 8

4. Metode u nastavi Informatike 9

5. Kompjuterska nastava 10

6. Prepreke u sticanju informatičkog znanja 13

7. Tehnička opremljenost Ekonomsko Trgovinske škole 14

8. Operativni plan rada za predmet Informatika u Ekonomskoj školi 15

9. Zaključak 28

10. Literatura 29

2

1. UVOD

Svedoci smo ekspanzije u razvoju informatičke tehnologije i njene primene u svim sferama
društva. Škola i univerzitet, kao značajan deo toga društva, imaju obavezu da budu u toku sa
najnovijim informatičkim dostignućima, i koriste nove tehnologije. Oni moraju biti otvoreni
za nova znanja koja su neophodna za čovekov kvalitetniji život i razvoj.

Prihvatanjem savremene tehnologije obrazovne ustanove treba da i same postanu inicijatori
promena. Međutim, poznato je da su, iz raznoraznih razloga, obrazovne ustanove, a naročito
škole, kasnile za razvojem nauke i tehnike, što nije samo slučaj kod nas, već je to propratilo
i mnoge razvijenije zemlje.

Osnovni cilj uvođenja savremene tehnologije u nastavu je da olakša put do sticanja znanja i da to
znanje učini što trajnijim.

Osim od materijalnih mogućnosti to zavisi i od subjektivnih faktora – predavača, od njegove
spremnosti i osposobljenosti za rad sa savremenom tehnologijom. U prirodi čoveka je da se
odupire i plaši uvođenju novina. To je prirodni strah od promena, ubeđnja vezana za
negativan uticaj tih novina kao i o nemogućnosti savladavanja ‘prepreka’ koje te novine
donose. Upravo je to slučaj i kad treba nastavu obogatiti savremenim tehničkim sredstvima
kao što su računari, projektori, razni digitalni uređaji i slično.

Najnovija istraživanja koja je sproveo Institut za tehnologiju u Mančesteru (MIT), a koja je
naručila TV stanica CNN povodom 25 godina postojanja, pokazuju da na listi od 25
inovacija koje su poslednjih godina promenile svakodnevni život ljudi, a da nisu iz oblasti
medicine je Internet. To je jedna globalna komunikacijska mreža koja je od sveta napravila
jedno selo i kojoj je moguće pristupiti iz bilo koje zabiti. Danas, i kad nismo kući,
zahvaljujući kompjuterima osećamo se ,,kao kod kuće”.

3

a na nama je. vasionskim brodovima… Oni su tu da nam olakšaju obavljanje različitih delatnosti. tehnike. Geslo 21. 4 . Sve više su računari zastupljeni u svim porama života. da to pravilno iskoristimo. Čovek koji ne poseduje osnovno informatičko obrazovanje smatra se nepismenim u savremenom svetu. za skoro svako radno mesto. arhitekture. vojne industrije.Informatičko obrazovanje je neophodno i pri stupanju u radni odnos. tu su i kad je reč o raketama. veka je Internet (bukvalno) na svakom mestu i u svako vreme. Sastavni su deo medicine. samo.

5 .

Time postaju samostalni i sposobni za opstanak u sve kompleksnijim i surovijim uslovima i zahtevima koje nameće društvo. obrazovanje i egzaktnost istraživanja 6 .mogu aktivno učestvovati u lokalnoj. Obrazovanje obezbeđuje javnu dobit pomaganjem pojedincima da postignu kao krajnji rezultat i cilj.vrednuju i poštuju učenje. aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima. tako i zajednici u celini.imaju potrebu stvaranja socijalnih i kulturnih vrednosti i doprinose i podstiču društvene i tehničke inovacije . Preko razvijanja kapaciteta studenata i učenika društvo se nemerljivo obogaćuje time što sazreva mogućnost da se realizuje njihov pun ljudski potencijal.da budu sposobni da izađu u susret izazovima stalnog učenja i konstantnog usavršavanja u toku celog ljudskog veka .su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagođavaju se dinamici društva i zahtevima radnih mesta . 2. veštine i kvalifikacije. OBRAZOVANJE I NJEGOVA PRAKTIČNA ULOGA Sektor obrazovanja ima društvenu ulogu pripremanja sadašnjih novih generacija za kreativno i produktivno delovanje u budućem vremenu. Jezgro funkcije univerziteta i uopšte edukacije jeste obrazovanje. tehnološki naptedak i globalizacija. znanja. Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i delovanjem obezbede i pripreme ljude koji: . generalna i specijalizovana zaposlenja.mogu doprineti obogaćivanju društvene baze saznanja uključujući i dalje širenje edukacije društva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme i kretanja . Rad koji ostvaruju i konstantni razvoj i usavršavanje. kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. nacionalnoj i internacionalnoj zajednici . učenje i istraživanje koji imaju za krajnju svrhu javne koristi.

što opet doprinosi razvoju državne i nacionalne ekonomije i povećava konkurentnost na globalnom nivou. dalju podršku u jačanju i razvijanju istraživačkih kapaciteta. Jedno od glavnih zadataka zajednice jeste pronalaženje izvora i fondova novčanih sredstava za potrebe istraživanja na univerzitetima. Jedna od osnovnih potreba edukacije je da razvoj bude povezan sa komercijalnim istraživanjima. istraživača.prate i unapređuju globalnu povezanost i šire doemen delovanja nauke i univerziteta . Praktična znanja su prenosiva i opšte primenjiva u sve sfere života. menadžera i lidera pripremljenu za konkretne zadatke. nove generacije sručnjaka. Samim tim. U isto vreme. univerzitet podržavanjem pokušaja komercijalizacije priprema kroz najbolje praktično obrazovanje i druge komercijalne usluge. Neophodno je razviti sklonosti i znatiželju za ispitivanjem i razumevanjem istraživačkih metoda koje omogućuju napredak sistemskog znanja. Univerziteti su ključna mesta društva za kreaciju novih saznanja kroz istraživanja koja se rasprostiru preko širokog područja naučnih disciplina. Ovi kapaciteti su odlučujući u postavljanju kvaliteta programa učenja u visokom obrazovanju. Suštinski to sve univerzitetu daje. kao povratnu spregu. Preduzimanje istraživanja je realno prožeto kroz aktivnosti nauke i obrazovanja. 7 . Društveni je interes i zadatak da promoviše jaku i efektno primenljivu kulturu obrazovanja i istraživanja unutar univerziteta i da ohrabruje i podržava što širi spektar obrazovnih.mogu voditi svaku novu generaciju vodećih istraživanja Istraživanje ima važnu socijalnu i ekonomsku vrednost za obrazovanje i društvenu zajdenicu. nučnih i istraživačkih aktivnosti. bez obzira na vreme i prostor.. upravljanje intelektualnom svojinom i njeno korišćenje deluje u bližoj povezanosti sa zahtevima ekonomije i društvenog razvoja.

jednostavni i funkcionalni. Time se otvara prostor za racionalne i obostrane ponude. su praktični. a samim tim su više angažovana u tehničkom razvoju i naučnim istraživanjima. Može biti veoma efikasna po pitanju troškova u odnosu na postojeću i klasičnu organizaciju i u mnogim delovim lako prilagodljiva i primenljiva. kao i dalji globalni trendovi. i identifikovati brojne izazove koji se suprotstavljaju na ovom polju. što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu.Univerziteti u Evropi i svetu uopšte. istraživanja i dalji napredak. Pri svemu tome. Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost. u skladu sa demografskim trendovima i potrebama kao i pritisak i opterećenje obezbeđenja novčanih sredstava i finansiranja. To su uglende institucije koje pripremaju studente za primenljiva i praktišna naučna znanja. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije. kao i zdravu i realnu funkcionalnu saradnju. povećanje konkurencije na nacionalnom i internacionalnom tržištu. prozvodnim i poslovnim problemima i zahtevima. 8 . Rekonstrukcija u okviru ove linije. kao i klasična nastava. bez preteranog prilagođavanja u smislu sredstava i vremena. Bazična istraživanja su često. veštine i istraživanja. realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. Imaju jaku i konkretnu povezanost sa industrijom i ekonomijom i njihovim praktičnim i realnim. Bolja povezanost univerziteta i privrede može podsticati univerzitete u pružanju podrške bazičnim i osnovnim istraživanjima. Svrha je da se dobije visoko obrazovanje sa još čvršćom pozicijom na polju nacionalne politike. visoko zahtevna po pitanju resursa i intenziviteta i nisu ekonomski moguća i ostvariva po pitanju obezbeđenja i pružanja neophodnih sredstava i infrastrukture za potrebe celog postojećeg obrazovanja. Neophodno je zato što više razvijati saradnju visokog obrazovanja i privrede i ekonomije u realnom i vidnom smislu i oblastima. Takođe. unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke. nikako se ne smeju smetnuti sa uma sve posledice koje sa sobom nose sve brža i aktivnija delovanja i uticaj globalnih tokova. kao i dalja i šira povezanost u ovom pravcu daje veoma praktične efekte. kako da dizajnira prilagodljiv. ekonomije i biznisa.

9 .

sistema zaštite podataka. grafike. . 3. pretraživanje i obradu podataka. Pošto obrazovanje smatramo jednim od najvažnijih delatnosti. 10 .. jasno je da i ono mora pravovremeno reagovati i ne zaostajati u prihvatanju savremenih uređaja i osposobljenost naučnog kadra za primenu savremene tehnologije u nastavi. Navodi se da su .izvršiti analizu komponenti kompjuterskog sistema. telefonskog sistema i dr. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU . ukoliko se pazljivo realizuju sve značajne radnje. kao i skladištenje.. Za obrazovanje je veoma važna mogućnost informaciono-komunikacione tehnologije da prezentuje informacije multimedijalno. zvuka (govora i muzike). obradu. videoslike (statične i dinamične). animacije... Nove informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) imaju nezadrživu tendenciju širenja i prodiranja u sve sfere ljudske delatnosti.instalacija kompjutera i povezivanje sa Internet-om nije komplikovano. naziv) koji obuhvata raznovrsne tehnologije za prikupljanje.elektronski multimedijalni sistemi novo tehnolosko rešenje za integraciju koje je omogućilo istovremenu (simultanu) prezentaciju višemedijalnih izvora: teksta. Bloor Research Group navodi korake koje treba preduzeti prilikom integracije savremene informacione tehnologije: ..Informaciono-komunikaciona tehnologija (Information and Communication Tehnolology) je zajednički pojam (termin. prenošenje i prezentovanje multimedijalnih informacija”.

pripremiti se za premostavanje teškoća savremene tehnologije i za njeno prilagođavanje drugim sistemima.U klasifikacijama metoda nstavem koje se mogu izvršiti sa raznih stanovišta. 4.Može se reći.izbor odgovarajućeg aplikativnog softvera koji zaovoljava informatičke i didaktičko-metodičke kriterijume. finansijski i materijalno najprihvatljivijih. a koriste se klasifikacijom nastavnih metoda datih u didaktici.Nastava informatike je upravljiv sistem u kojem su dva podsistema: nastavnik (upravljački) i učenik (upravljeni). .studiozno razmatranje najpovoljnijih ponuda. .prilikom biranja softvera imati u vidu dugoročne ciljeve i potrebe. da upravo u aktivnostima ta dva podsistema leži bit i suština savremeno shvaćenih nastavanih metoda. 11 . 3.upoznati se sa tehničkim mogućnostima informacione tehnologije koja se uvodi. nastavnik deluje na učenika usmeravajući njegovu aktivnost ka ostvarivanju postavljenog cilja upravljanja. u metodici nastave inforamtike uočavaju se one koje: 1. Preuzimaju metode dodaktike sa manjin korekcijama. U realizaciji programskih sadržaja nastave informatike među raznim ulaznim veličinama METODAMA U NASTAVI daje se posebno mesto koje za razliku od niza konstantnih ulaznih veličina su varijabilne. Znatnije uvažavaju specifičnost nastave informatike.Grčka reč „METODA“ označava put.U tome sistemu koristeći razne ulazne veličine. 2. . . Uvažavaju specifičnost nastave informatike. način.. METODE U NASTAVI INFORMATIKE Problem efikasnosti nastave informatike najčešće je vezan sa određenjem metoda u nastavi i njihovim korišćenjem.

Kibernetičke i Posebne 5. izgradjivanje informatičke kulture učenika. Njena efikasnost se najviše ogleda u boljem prilagođavanju individualnim mogućnostima učenika. Veoma je bitno napomenuti da učenici mogu da dobiju odgovore na sve oblasti njihovog zanimanja preko raznih foruma i konsultacijom sa raznim stručnjacima iz oblasti njihovog interesovanja. − Kompjuterski podržano istraživanje (Computer Assisted Research).Na bazi izloženog klasifikacija sadrži tri gupe metoda: Tradicionalne.. Takođe. pa učenik može da zatraži i dobije i dodatna objašnjenja i instrukcije. KOMPJUTERSKA NASTAVA Mnoga istraživanja su pokazala da kompjuterska nastava može biti veoma efikasna i zanimljiva učenicima. Razlikujemo najmanje tri pristupa učenju uz pomoć informacione tehnologije: − . ali da su identične sa ti metodama. Komunikacija između učenika i kompjutera je veoma jednostavna. simulacije.. nastava koja se izvodi na ovaj način učenicima je zanimljivija i očiglednija. kompjuterski podržano učenje (Computer Assisted Learning –CAL). moguće doći jedino uz pomoć Internet-a. 4. 12 . a stečeno znanje trajnije. pa sa više motivacija učestvuju u radu. Naći ćemo klasifikaciju metoda u nastavi informatike koja je proizašla iz didaktičke klasifikacije. ali uvažavajući i zadatke van didaktičke svere:Postizanje vaspitnih ciljeva.U oblikovanju ove klasifikacije moralo se rukovoditi principom da je prilikom razrade nastavne metode u informatici potrebno osvetliti zavisnost nastavnih metoda od nastavnih sadržaja. Što je veoma važno. kompjuter ima mogućnost signalizacije pri izvođenju pogrešnih poteza ili pri davanju netačnih odgovora. − Učenje na daljinu (Distance Learning-DL)” Pošto se u kompjuterski podržanom učenju koriste multimedijalni obrazovni softveri. pa čak i od naučnih metoda primenjenih u informatici kao nauci uz eliminaciju prevaziđenog gledišta da metode rada u nastavi proizilaze iz metoda predmeta kao nauke. postizanje boljeguspeha. jer skoro sve oblasti sadrže i pomoć pri radu. virtuelna stvarnost i dr. pa je zbog toga napredovanje učenika u savlađivanju gradiva višestruko brža. do kojih je opet.

nedostatak materijalnih sredstava koja bi omogućila nešto ovako. Osim usvojenog sadržaja. kamere. multimedijalnoj.Učenje u isto vreme i na istom mestu. najsloženiji način učenja uz pomoć kompjutera. videoprojektor i dr. najčešće specijalizovanoj. je učenje u različitom vremenu i na različitim mestima. na istom mestu. oni mogu da dobiju povratnu informaciju o kvalitetu i stepenu usvojenog znanja. − Učenje u različito vreme na istom mestu. što omogućava učenicima u takvim sredinama normalno školovanje i ravnopravne uslove. Ovakav način učenja omogućava studentima savladavanje predviđenog nastavnog sadržaja iz svojih domova. što se tiče načina izvođenja. a i opreme koja je potrebna. − Učenje u isto vreme na različitim mestima.prisutna je stalna povratna informacija. Ovaj oblik učenja ima i nedostataka koji se ogledaju u složenosti rukovanjem neophodnih uređaja i što je još veći problem. mikrofon. Potrebni aparati za ovakav vid učenja su: računari. Značaj ovakvog vida učenja je prevazilaženje problema nedostatka nastavnika u nerazvijenim sredinama kao i praćenje nastave koju izvode eminentni stručnjaci. već se nalaze na različitim mestima odakle prate izlaganje nastavnika.. istovremeno. Danas postoje različiti načini učenja uz pomoć kompjutera: − . To znači da su svi učenici istovremeno u istoj učionici. gde je računar povezan na Internet i umrežen u lokalnu mrežu koja omogućava razmenu podataka učesnika u njoj. 13 . tako da nastavnik u svakom trenutku ima predstavu o nivou postignuća učenika. Učenje na istom mestu u različito vreme moguće je na fakultetima koji imaju specializovane učionice koje su opremljene savremenim informaciono-tehničkim sredstvima i u koje studenti mogu da dolaze kad požele da prošire stečeno znanje ili dodatno prouče nastavnu građu. Na kraju. Drugi način učenja uz pomoć kompjutera predviđa da učenici nisu zajedno. − Učenje u različito vreme na različitom mestu” Kod nas je najčešći prvi način sticanja znanja uz pomoć kompjutera.

na većem rastojanju.. .. obezbeđuje samostalnost učenika koji su prinuđeni da veći deo vremena samostalno rade.). FTP. .e-learning (učenje putem mreže) predstavlja elektronske izvore informacija struktuirane tako da učenici mogu na jednostavan način da prouče sadržaje pretvorene u digitalne formate” Nastavni saržaji se mogu nalaziti na CD ROM-ovima. Može se odvijati uz pomoć raznih medija. manji troškovi… Elektronsko učenje (e-learning) se najčešće poistovećuje sa nastavom izvedenom uz pomoć kompjutera i informatičkih dostignuća . najveći stepen obrazovanja. kao i za obuku i pristup bazama podataka. ime dobio po tome što koristi aplikacije koje su vezane za Internet: Web. za čije se premošćavanje koristi tehnologija. serveru.baze znanja. Na taj način se vrši ušteda vremena. i u vreme koje mu odgovara. interesovanjima i motivacijom. e-mail. Učenik može da proučava sadržaj ritmom i tempom koji najbolje odgovara njegovim intelektualnim mogućnostima. što ima mnogo pozitivnih osobina kao npr. − asinhrono i − sinhrono” 14 . omogućeno je da eminentni stručnjaci iz raznih oblasti drže predavanja sa jednog mesta. i dr. Učenje na daljinu se odvija kada se nastavnik i učenici nalaze razdvojeni. koja se koristi za distribuciju softvera i drugih informacija. − pomoć na mreži. putem koje učenici prate nastavnikovo predavanje. Postoje četiri kategorije učenja putem mreže: − . Internet-u ili Intranet- u (mreži u okviru jedne organizacije.

15 . PREPREKE U STICANJU INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA Iz do sad izloženog može se zaključiti da je informatičko obrazovanje izuzetno bitno. Međutim. Mnoge visokoobrazovne ustanove nemaju dovoljan broj računara koji bi zadovoljili potrebe učenika / studenata. nalazi. pa je stoga neophodno često ga obnavljati. Mnogi mladi su prinuđeni da bi došli do određenog stepena informatičkog obrazovanja dosta vremena provode u Internet caffe . čak ni računari nisu umreženi i uključeni u globalnu mrežu Internet. 6. Pored toga sredina u kojoj živimo je dosta specificna. već duže vreme. To su sve poteškoće koje donosi ekonomska i svaka druga kriza u kojoj se naša zemlja. Naravno. Osobe ženskog pola su još više onesposobljene u pogledu informatičkog obrazovanja. sinhrono učenje podrazumeva istovremeno učešće svih aktera nastave koja se odvija u realnom vremenu. mnogi učenic nemaju računare u svojim kućama. u kojima znanje stiču samostalno bez stručnog nadzora. pa da i mi živimo kao sav normalan svet. a komunikacija sa nastavnikom se odvija preko elektronske pošte. To se odnosi na osnovno informatičko znanje. a to je jedino moguće uz pomoć računara. ovde se povratna informacija ne ostvaruje odmah. a da bi čovek bio u koraku sa savremenim tehnologijama i dostignućima mora da posećuje Internet. a da ne govorimo o osnovnim i srednjim školama. veoma je teško doći do njega u uslovima u kojima danas živimo. ne treba očajavati valjda će doći bolja vremena. Sadržaji predviđeni za učenje se najčešće nalaze u bazama znanja koje učenici pretražuju. Pomoć na mreži se dobija na forumima. Skoro da ne postoji devojka koja se može videti u Internet caffe-ima. Pored toga. Za razliku od asinhronog. Međutim. Informatičko znanje je specifično po tome sto se relativno lako stiče. a brzo zaboravlja. U asinhronom učenju nije neophodno istovremeno prisustvo učesnika na mreži. Svaki učenik sadržaju pristupa u vreme koje mu odgovara. već odloženo. diskusionih grupa i sl.ima. putem elektronske pošte. kao i kontaktiranjem centara za poruke.

FSB 1800MHz.0Gbit/s • Optički uređaj: DVD+/-RW Dual Layer • Grafika : nVidia GeForce 9400GT (256 MB GDDR2. 512KB L2. Poseduje dva kabineta sa ukupno 30 računara za obavljanje predmeta informatičke obuke. U računarima su ugradjene komponente poznatih proizvodjača računarske opreme. Tehnički ona spada u najopremljeniju školu u gradu. 45nm.7GHz. TEHNIČKA OPREMLJENOST EKONOMSKO – TRGOVINSKE ŠKOLE Srednja Ekonomsko Trgovinska škola. Navešću u ovom primeru konfiguraciju koja se uglavnom nalazi u računarima u kabinetima Informatike Ekonomsko Trgovinske škole. po broju učenika je najveća srednja škola u Novom Pazaru. 7. u svakom od ta dva kabineta se nalazi po 15 računara. AM3) • Memorija: Kingston ValueRAM 1GB DDR2 800MHz • Hard disk: 160GB 7200rpm SATA 3. DirectX 10. 128-bit. PC H-200 ELEMENTUM X140 • Čipset: MCP61 • Procesor: AMD Sempron X140 (2.) • Mreža: 10/100 Mbps Fast Ethernet LAN • 8-kanalni audio visoke definicije • Kućište: Frontier FC08A-3 BK/SV 450W black 450W 16 .

kako bi se dobilo na kvalitetu same nastave. Profesori su sa adekvatnim znanjem koje je potrebno prilikom samog izlaganja predmetne nastave na časovima Informatike. Ovo je primer kako izgleda kompletan nastavni plan predmeta Informatika za I godinu srednje Ekonomsko Trgovinske škole: 17 .Pored 30 računara koje poseduje. Program rada predmeta Informatike se sastoji iz teorijskog dela i praktičnog dela koji se obavlja u kabinetima na računaru. Sistem rada je takav. kako bi učenik što lakše shvatio gradivo. gde se prezentuje i uči rad na grafičkim programima mogla odvijati u što boljem izdanju. 8. kao I multifunkcionalni kopirni aparat. Sva sredstva su na raspolaganju učenicima. kako bi nastava. Praktičan deo Informatike se obavlja u dve grupe po 15 učenika. škola skoro svake godine izdvaja značajna sredstva za unapredjenje kabineta Informatike kupovinom odredjenih računara novije generacije. OPERATIVNI PLAN RADA ZA PREDMET INFORMATIKA U EKONOMSKO TRGOVINSKOj ŠKOLI Informatika je obavezan predmet na svim smerovima u Ekonomsko Trgovinskoj školi. da se svakom učeniku posveti maksimalna pažnja prilikom izlaganja i prezentovanja odredjenog nastavnog procesa. Kabineti poseduju i skenere I štampače. oba kabineta gde se obavlja nastava predmeta za Informatiku su izuzetno prostrani.

Predmet izučavanja. skica i 18 . Redni broj časa Redni broj nast. NASTAVNA JEDINICA Metode rada Nastavna jed. Istorijat računarsva i informatike. Informatika i Dijalog/mpr računar društvo. 5. Informatika i društvo. Predmet izučavanja. skica i računar Knjiga. II. skica i 4. 1. sredstva I. skica i računar Knjiga. Istorijat. Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr računar I. RAČUNARSKI SISTEMI Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Knjiga. 3. skica i 2. Dijalog/mpr Knjiga.

skica i računar Knjiga. 11. Dijalog/mpr računar 6. 7. Program kao proizvod Dijalog/mpr računar 19 . skica i 12. II. Računarski softver. skica i 8. Struktura hardvera RS II. OS Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Operativni sistemi Dijalog/mpr računar 9. skica i računar Knjiga. Sistemski softver. 10 Aplikativni programi. Virusi i zaštita.

skica i Dijalog/mpr računar 16. Centralna jedinica (Delovi) Dijalog/mpr računar II. skica i 18. 17. skica i računar Knjiga. Monitori Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Knjiga. 15. 13. skica i 14. skica i računar Knjiga. Ulazne jedinice Dijalog/mpr računar 20 .II. Komponente hardvera PC-a Dijalog/mpr Knjiga. Centralna jedinica (Delovi) II. Centralna jedinica (Delovi) Dijalog/mpr Knjiga.

skica i 24. Knjiga. Knjiga. fascikla. 19. Štampači Dijalog/mpr Knjiga. 21. Dijalog/mpr računar prečica i dr) 23. skica i računar Knjiga. skica i 22. Osnovni pojmovi ( datoteka. Graficki operativni sistemi Dijalog/mpr Knjiga. skica i Dijalog/mpr računar III. Ostali uređaji. Upotreba tastature i miša Dijalog/mpr Knjiga. Pokretanja aplikacija OS Dijalog/mpr računar 21 . skica i računar 20. skica i računar III. II.

skica i Dijalog/mpr računar 28. Pokretanje programa Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 22 . Rad sa datotekama i fasciklama Dijalog/mpr Knjiga. 29. 31. Rad sa datotekama i fasciklama Dijalog/mpr računar III. skica i 30. 25. 27. Rad sa prozorima Dijalog/mpr Knjiga. Komponente prozorima I njihova uloga Dijalog/mpr računar III. skica i računar Knjiga. skica i računar Knjiga. Rad sa datotekama i fasciklama III.III. skica i računar Knjiga. Organizacija podataka na disku Dijalog/mpr Knjiga. skica i 26.

33. Podešavanje parametara radnog Dijalog/mpr Knjiga. skica i okruženja. Obrada teksta. skica i Dijalog/mpr računar III. Dijalog/mpr računar IV. Knjiga. skica i 23 . 37. Osnovni pojmovi i k-ke. skica i računar Dijalog/mpr 32. računar Utvrdjivanje gradiva Knjiga. skica i aplikacija. skica i 36. Dijalog/mpr Knjiga. 35. Prelazak u DOS i izvršavanje DOS Dijalog/mpr Knjiga. računar 34. Rad sa spoljašnjim memorijama III. Održavanje sistema Knjiga. skica i računar Principi daktilografije Knjiga.

Podešavanje radnog okruženja. Dijalog/mpr Knjiga. Podešavanje Dijalog/mpr Knjiga. 42. Knjiga. skica i računar Knjiga. skica i radnog okruženja. 38. Dijalog/mpr računar IV. skica i Dijalog/mpr računar 43. računar Unošenje teksta snimanje dokumenata. Priprema za pisanje. 39. računar 24 . skica i Učitavanje dokumenata. IV. Završetak rada i zatvaranje datoteke. Principi daktilografije. Priprema za pisanje. 41. skica i Dijalog/mpr računar 40. Dijalog/mpr Knjiga.

Oblikovanje teksta. IV. 49. skica i računar Knjiga. Rad sa više dokumenata. Dijalog/mpr računar IV. snimanje. skica i računar Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Završetak Dijalog/mpr računar rada i učitavanje dokumenata. 45. Dijalog/mpr Knjiga. skica i 25 . skica i računar Knjiga. skica i 46. Izmene i dokumentu. Dijalog/mpr IV. skica i računar 44. Oblikovanje teksta. Izmene u dokumentu. skica i 48. Dijalog/mpr Knjiga. Izmene u dokumentu. Knjiga. Unošenje teksta. 47.

Dijalog/mpr Knjiga. Obeležavanje stranica. skica i 52. Rad sa više dokumenata. Dijalog/mpr računar Obeležavanje stranica. IV. 53. skica i računar Knjiga. Kreiranje zaglavlja i podnožja. Nabrajanje u tekstu. 26 . Dijalog/mpr računar 50. Dijalog/mpr računar IV. Nabrajanje u tekstu. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Knjiga. Fusnote. Kreiranje zaglavlja i podnožja. skica i 54. Oblikovanje teksta. 51. Fusnote.

skica i 58. 55. Uvod u računarske komunikacije. 57. skica i računar Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Knjiga. skica i Računarske mreže.IV. Rad sa tabelama. 59. Dijalog/mpr računar 60. skica i računar Knjiga. 27 . Dijalog/mpr Knjiga. Pregled dokumenata i štampanje. Utvrdjivanje gradiva Dijalog/mpr računar V. skica i Načini komunikacije medju računar računarima. Rad sa slikama Dijalog/mpr računar IV. skica i 56. Dijalog/mpr Knjiga.

skica i računar Knjiga. Elektronska pošta. Rad u mreži Dijalog/mpr Knjiga. Elektronska pošta. Primene hipermedije. skica i 28 . 67. Dijalog/mpr računar V. 63. 65. Dijalog/mpr Knjiga. V. Rad u mreži Dijalog/mpr računar VI. skica i 64. 61.V. skica i 66. Rad sa čitačima interneta. Rad sa čitačima interneta. skica i računar Knjiga. skica i računar Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. skica i Dijalog/mpr računar 62. Dijalog/mpr Knjiga.

69. Dijalog/mpr Knjiga. skica i Korišćenje CD-a sa enciklopedijama. skica i 72 Sistematizacija gradiva Dijalog/mpr računar 29 . 71 Sistematizacija gradiva Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar VI. Korišćenje multimedijskih aplikacija Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr računar 70. Korišćenje CD-a sa knjigama. skica i računar Knjiga. skica i računar Knjiga. VI. računar 68.

30 . realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. pa se dešava da učenik na praktičnim i pokaznim vežbama uči programe sa kojima se nikada u životu neće susresti. ZAKLJUČAK Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost. unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke. 9. Generalno je problem u našem obrazovanju što ne prati trend modernih tehnologija prilikom izrade generalnog nastavnog plana za predmet Informatika u srednjim školama. što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije. kako da dizajnira prilagodljiv. Ekonomska škola je ujedno i pozitivan primer ostalim obrazovnim institucijama kako treba da se radi i usavršava obrazovni sistem rada kod predmeta Informatika. istraživanja i dalji napredak. Stalno ulaganje finansijskih sredstava u opremanje kabineta sa tehničkim sredstvima može još više da poboljša kvalitet samog teorijskog i praktičnog rada. Već se uporno forsiraju programi rada na gotovo zastarelim programskim rešenjima koja su već duži niz godina van svake upotrebe. niti će mu biti od neke koristi u daljem školovanju.

Informator za upis studenata na osnovne studije (2005).Tehnički fakultet "MihajloPupin" Zrenjanin. (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada. 6.rs 1. Mladenović. (2000): Skripta зa informatičko obrazovanje po Programu Republičkog zavoda za tržište rada. Novi Sad: Neutron tehnička serija. Узице: Учитељски факултет Ужице. i Adamović Ž. 3. M. 7.krstarica. 2. M. 4.sk. 2000.rs www. (1999): Operacioni sistemi.dr Danimir Mandić:Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju. M. Кундачина.mikroknjiga. 31 . Novi Pazar: Izdavački centar Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Multi Medial Systems Beograd.dr Velimir Sotirović: Metodika informatike. и Банђур. Mediagraf. Zrenjanin: Tehnički fakultet Mihajlo Pupin. Sotirović. Prof. V. Prof. Beograd. Hajduković. В.rs www. LITERATURA Web: www. (2003): Методолошки практикум. 2003.