Metodika Informatike SR

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU MASTER STUDIJE FAKULTET ZA INFORMATIKU I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Seminarski rad
Predmet: Metodika Informatike

Tema: Predmet Informatika u Ekonomsko Trgovinskoj školi

Mentor: Prof. Dr Velimir Sotirović

Kandidat:Demir Nurković

Novi Pazar, februar 2010. SADRŽAJ:

1. 2. 3.

Uvod Obrazovanje i njegova praktična uloga Informaciono Komunikaciona tehnologija u obrazovanju

3 5 8 9 10 13 14 15 28 29

4. Metode u nastavi Informatike 5. Kompjuterska nastava 6. Prepreke u sticanju informatičkog znanja 7. Tehnička opremljenost Ekonomsko Trgovinske škole 8. Operativni plan rada za predmet Informatika u Ekonomskoj školi 9. Zaključak 10. Literatura

2

1. UVOD
Svedoci smo ekspanzije u razvoju informatičke tehnologije i njene primene u svim sferama društva. Škola i univerzitet, kao značajan deo toga društva, imaju obavezu da budu u toku sa najnovijim informatičkim dostignućima, i koriste nove tehnologije. Oni moraju biti otvoreni za nova znanja koja su neophodna za čovekov kvalitetniji život i razvoj. Prihvatanjem savremene tehnologije obrazovne ustanove treba da i same postanu inicijatori promena. Međutim, poznato je da su, iz raznoraznih razloga, obrazovne ustanove, a naročito škole, kasnile za razvojem nauke i tehnike, što nije samo slučaj kod nas, već je to propratilo i mnoge razvijenije zemlje. Osnovni cilj uvođenja savremene tehnologije u nastavu je da olakša put do sticanja znanja i da to znanje učini što trajnijim. Osim od materijalnih mogućnosti to zavisi i od subjektivnih faktora – predavača, od njegove spremnosti i osposobljenosti za rad sa savremenom tehnologijom. U prirodi čoveka je da se odupire i plaši uvođenju novina. To je prirodni strah od promena, ubeđnja vezana za negativan uticaj tih novina kao i o nemogućnosti savladavanja ‘prepreka’ koje te novine donose. Upravo je to slučaj i kad treba nastavu obogatiti savremenim tehničkim sredstvima kao što su računari, projektori, razni digitalni uređaji i slično. Najnovija istraživanja koja je sproveo Institut za tehnologiju u Mančesteru (MIT), a koja je naručila TV stanica CNN povodom 25 godina postojanja, pokazuju da na listi od 25 inovacija koje su poslednjih godina promenile svakodnevni život ljudi, a da nisu iz oblasti medicine je Internet. To je jedna globalna komunikacijska mreža koja je od sveta napravila jedno selo i kojoj je moguće pristupiti iz bilo koje zabiti. Danas, i kad nismo kući, zahvaljujući kompjuterima osećamo se ,,kao kod kuće”.

3

tu su i kad je reč o raketama. vojne industrije. Geslo 21. samo. za skoro svako radno mesto. arhitekture. a na nama je. tehnike. da to pravilno iskoristimo. Sve više su računari zastupljeni u svim porama života. Čovek koji ne poseduje osnovno informatičko obrazovanje smatra se nepismenim u savremenom svetu. 4 .Informatičko obrazovanje je neophodno i pri stupanju u radni odnos. Sastavni su deo medicine. veka je Internet (bukvalno) na svakom mestu i u svako vreme. vasionskim brodovima… Oni su tu da nam olakšaju obavljanje različitih delatnosti.

5 .

aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima.vrednuju i poštuju učenje. OBRAZOVANJE I NJEGOVA PRAKTIČNA ULOGA Sektor obrazovanja ima društvenu ulogu pripremanja sadašnjih novih generacija za kreativno i produktivno delovanje u budućem vremenu. tehnološki naptedak i globalizacija.imaju potrebu stvaranja socijalnih i kulturnih vrednosti i doprinose i podstiču društvene i tehničke inovacije . kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. učenje i istraživanje koji imaju za krajnju svrhu javne koristi. Jezgro funkcije univerziteta i uopšte edukacije jeste obrazovanje.mogu doprineti obogaćivanju društvene baze saznanja uključujući i dalje širenje edukacije društva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme i kretanja . Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i delovanjem obezbede i pripreme ljude koji: . Time postaju samostalni i sposobni za opstanak u sve kompleksnijim i surovijim uslovima i zahtevima koje nameće društvo. generalna i specijalizovana zaposlenja. znanja. tako i zajednici u celini. nacionalnoj i internacionalnoj zajednici .da budu sposobni da izađu u susret izazovima stalnog učenja i konstantnog usavršavanja u toku celog ljudskog veka . Obrazovanje obezbeđuje javnu dobit pomaganjem pojedincima da postignu kao krajnji rezultat i cilj. Rad koji ostvaruju i konstantni razvoj i usavršavanje.su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagođavaju se dinamici društva i zahtevima radnih mesta .mogu aktivno učestvovati u lokalnoj. Preko razvijanja kapaciteta studenata i učenika društvo se nemerljivo obogaćuje time što sazreva mogućnost da se realizuje njihov pun ljudski potencijal. veštine i kvalifikacije.2. obrazovanje i egzaktnost istraživanja 6 .

Ovi kapaciteti su odlučujući u postavljanju kvaliteta programa učenja u visokom obrazovanju. Jedno od glavnih zadataka zajednice jeste pronalaženje izvora i fondova novčanih sredstava za potrebe istraživanja na univerzitetima.mogu voditi svaku novu generaciju vodećih istraživanja Istraživanje ima važnu socijalnu i ekonomsku vrednost za obrazovanje i društvenu zajdenicu. Univerziteti su ključna mesta društva za kreaciju novih saznanja kroz istraživanja koja se rasprostiru preko širokog područja naučnih disciplina. istraživača. kao povratnu spregu. bez obzira na vreme i prostor. nove generacije sručnjaka. nučnih i istraživačkih aktivnosti. Neophodno je razviti sklonosti i znatiželju za ispitivanjem i razumevanjem istraživačkih metoda koje omogućuju napredak sistemskog znanja. menadžera i lidera pripremljenu za konkretne zadatke. Jedna od osnovnih potreba edukacije je da razvoj bude povezan sa komercijalnim istraživanjima. Samim tim. univerzitet podržavanjem pokušaja komercijalizacije priprema kroz najbolje praktično obrazovanje i druge komercijalne usluge. što opet doprinosi razvoju državne i nacionalne ekonomije i povećava konkurentnost na globalnom nivou. upravljanje intelektualnom svojinom i njeno korišćenje deluje u bližoj povezanosti sa zahtevima ekonomije i društvenog razvoja. Preduzimanje istraživanja je realno prožeto kroz aktivnosti nauke i obrazovanja. Praktična znanja su prenosiva i opšte primenjiva u sve sfere života. dalju podršku u jačanju i razvijanju istraživačkih kapaciteta. Suštinski to sve univerzitetu daje. 7 . U isto vreme. Društveni je interes i zadatak da promoviše jaku i efektno primenljivu kulturu obrazovanja i istraživanja unutar univerziteta i da ohrabruje i podržava što širi spektar obrazovnih.prate i unapređuju globalnu povezanost i šire doemen delovanja nauke i univerziteta ..

Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost. bez preteranog prilagođavanja u smislu sredstava i vremena. kao i dalji globalni trendovi. a samim tim su više angažovana u tehničkom razvoju i naučnim istraživanjima. 8 . kao i zdravu i realnu funkcionalnu saradnju. visoko zahtevna po pitanju resursa i intenziviteta i nisu ekonomski moguća i ostvariva po pitanju obezbeđenja i pružanja neophodnih sredstava i infrastrukture za potrebe celog postojećeg obrazovanja. Može biti veoma efikasna po pitanju troškova u odnosu na postojeću i klasičnu organizaciju i u mnogim delovim lako prilagodljiva i primenljiva. veštine i istraživanja. To su uglende institucije koje pripremaju studente za primenljiva i praktišna naučna znanja. jednostavni i funkcionalni. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije. Svrha je da se dobije visoko obrazovanje sa još čvršćom pozicijom na polju nacionalne politike. kako da dizajnira prilagodljiv. Bazična istraživanja su često. istraživanja i dalji napredak. povećanje konkurencije na nacionalnom i internacionalnom tržištu. ekonomije i biznisa. i identifikovati brojne izazove koji se suprotstavljaju na ovom polju. kao i klasična nastava. prozvodnim i poslovnim problemima i zahtevima. Neophodno je zato što više razvijati saradnju visokog obrazovanja i privrede i ekonomije u realnom i vidnom smislu i oblastima. Rekonstrukcija u okviru ove linije. realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke. što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu. Time se otvara prostor za racionalne i obostrane ponude. Imaju jaku i konkretnu povezanost sa industrijom i ekonomijom i njihovim praktičnim i realnim. su praktični. Bolja povezanost univerziteta i privrede može podsticati univerzitete u pružanju podrške bazičnim i osnovnim istraživanjima. Takođe. u skladu sa demografskim trendovima i potrebama kao i pritisak i opterećenje obezbeđenja novčanih sredstava i finansiranja. Pri svemu tome.Univerziteti u Evropi i svetu uopšte. nikako se ne smeju smetnuti sa uma sve posledice koje sa sobom nose sve brža i aktivnija delovanja i uticaj globalnih tokova. kao i dalja i šira povezanost u ovom pravcu daje veoma praktične efekte.

9 .

grafike. Bloor Research Group navodi korake koje treba preduzeti prilikom integracije savremene informacione tehnologije: . videoslike (statične i dinamične). sistema zaštite podataka. kao i skladištenje. 10 . prenošenje i prezentovanje multimedijalnih informacija”.instalacija kompjutera i povezivanje sa Internet-om nije komplikovano.3. telefonskog sistema i dr. ukoliko se pazljivo realizuju sve značajne radnje. jasno je da i ono mora pravovremeno reagovati i ne zaostajati u prihvatanju savremenih uređaja i osposobljenost naučnog kadra za primenu savremene tehnologije u nastavi. Nove informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) imaju nezadrživu tendenciju širenja i prodiranja u sve sfere ljudske delatnosti. Navodi se da su .izvršiti analizu komponenti kompjuterskog sistema. zvuka (govora i muzike). naziv) koji obuhvata raznovrsne tehnologije za prikupljanje. obradu. animacije. pretraživanje i obradu podataka.. Za obrazovanje je veoma važna mogućnost informaciono-komunikacione tehnologije da prezentuje informacije multimedijalno. Pošto obrazovanje smatramo jednim od najvažnijih delatnosti.. .elektronski multimedijalni sistemi novo tehnolosko rešenje za integraciju koje je omogućilo istovremenu (simultanu) prezentaciju višemedijalnih izvora: teksta. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU ..Informaciono-komunikaciona tehnologija (Information and Communication Tehnolology) je zajednički pojam (termin...

prilikom biranja softvera imati u vidu dugoročne ciljeve i potrebe. METODE U NASTAVI INFORMATIKE Problem efikasnosti nastave informatike najčešće je vezan sa određenjem metoda u nastavi i njihovim korišćenjem.U klasifikacijama metoda nstavem koje se mogu izvršiti sa raznih stanovišta. način. Uvažavaju specifičnost nastave informatike. 2. . U realizaciji programskih sadržaja nastave informatike među raznim ulaznim veličinama METODAMA U NASTAVI daje se posebno mesto koje za razliku od niza konstantnih ulaznih veličina su varijabilne.Može se reći. . u metodici nastave inforamtike uočavaju se one koje: 1. da upravo u aktivnostima ta dva podsistema leži bit i suština savremeno shvaćenih nastavanih metoda.pripremiti se za premostavanje teškoća savremene tehnologije i za njeno prilagođavanje drugim sistemima.Grčka reč „METODA“ označava put. Znatnije uvažavaju specifičnost nastave informatike. .upoznati se sa tehničkim mogućnostima informacione tehnologije koja se uvodi.studiozno razmatranje najpovoljnijih ponuda.U tome sistemu koristeći razne ulazne veličine. 3. Preuzimaju metode dodaktike sa manjin korekcijama. finansijski i materijalno najprihvatljivijih. nastavnik deluje na učenika usmeravajući njegovu aktivnost ka ostvarivanju postavljenog cilja upravljanja.Nastava informatike je upravljiv sistem u kojem su dva podsistema: nastavnik (upravljački) i učenik (upravljeni).izbor odgovarajućeg aplikativnog softvera koji zaovoljava informatičke i didaktičko-metodičke kriterijume.. a koriste se klasifikacijom nastavnih metoda datih u didaktici. 11 . 4. .

pa sa više motivacija učestvuju u radu. Kompjuterski podržano istraživanje (Computer Assisted Research). postizanje boljeguspeha.4. ali da su identične sa ti metodama. jer skoro sve oblasti sadrže i pomoć pri radu.. a stečeno znanje trajnije. Veoma je bitno napomenuti da učenici mogu da dobiju odgovore na sve oblasti njihovog zanimanja preko raznih foruma i konsultacijom sa raznim stručnjacima iz oblasti njihovog interesovanja. Naći ćemo klasifikaciju metoda u nastavi informatike koja je proizašla iz didaktičke klasifikacije.Na bazi izloženog klasifikacija sadrži tri gupe metoda: Tradicionalne.. simulacije. Njena efikasnost se najviše ogleda u boljem prilagođavanju individualnim mogućnostima učenika. Razlikujemo najmanje tri pristupa učenju uz pomoć informacione tehnologije: − − − .U oblikovanju ove klasifikacije moralo se rukovoditi principom da je prilikom razrade nastavne metode u informatici potrebno osvetliti zavisnost nastavnih metoda od nastavnih sadržaja. pa učenik može da zatraži i dobije i dodatna objašnjenja i instrukcije. izgradjivanje informatičke kulture učenika. 12 . Takođe. moguće doći jedino uz pomoć Internet-a. KOMPJUTERSKA NASTAVA Mnoga istraživanja su pokazala da kompjuterska nastava može biti veoma efikasna i zanimljiva učenicima. pa čak i od naučnih metoda primenjenih u informatici kao nauci uz eliminaciju prevaziđenog gledišta da metode rada u nastavi proizilaze iz metoda predmeta kao nauke. do kojih je opet. Što je veoma važno. Komunikacija između učenika i kompjutera je veoma jednostavna. nastava koja se izvodi na ovaj način učenicima je zanimljivija i očiglednija. pa je zbog toga napredovanje učenika u savlađivanju gradiva višestruko brža. kompjuterski podržano učenje (Computer Assisted Learning –CAL). ali uvažavajući i zadatke van didaktičke svere:Postizanje vaspitnih ciljeva. Kibernetičke i Posebne 5. virtuelna stvarnost i dr. Učenje na daljinu (Distance Learning-DL)” Pošto se u kompjuterski podržanom učenju koriste multimedijalni obrazovni softveri. kompjuter ima mogućnost signalizacije pri izvođenju pogrešnih poteza ili pri davanju netačnih odgovora.

Na kraju. već se nalaze na različitim mestima odakle prate izlaganje nastavnika. gde je računar povezan na Internet i umrežen u lokalnu mrežu koja omogućava razmenu podataka učesnika u njoj. videoprojektor i dr. kamere. Značaj ovakvog vida učenja je prevazilaženje problema nedostatka nastavnika u nerazvijenim sredinama kao i praćenje nastave koju izvode eminentni stručnjaci. Učenje u isto vreme na različitim mestima. mikrofon.Učenje u isto vreme i na istom mestu. Osim usvojenog sadržaja. je učenje u različitom vremenu i na različitim mestima. Učenje u različito vreme na različitom mestu” Kod nas je najčešći prvi način sticanja znanja uz pomoć kompjutera. To znači da su svi učenici istovremeno u istoj učionici. na istom mestu. što omogućava učenicima u takvim sredinama normalno školovanje i ravnopravne uslove. što se tiče načina izvođenja. Učenje u različito vreme na istom mestu. nedostatak materijalnih sredstava koja bi omogućila nešto ovako. tako da nastavnik u svakom trenutku ima predstavu o nivou postignuća učenika.. a i opreme koja je potrebna. Učenje na istom mestu u različito vreme moguće je na fakultetima koji imaju specializovane učionice koje su opremljene savremenim informaciono-tehničkim sredstvima i u koje studenti mogu da dolaze kad požele da prošire stečeno znanje ili dodatno prouče nastavnu građu. 13 . istovremeno. Ovakav način učenja omogućava studentima savladavanje predviđenog nastavnog sadržaja iz svojih domova. Danas postoje različiti načini učenja uz pomoć kompjutera: − − − − . najčešće specijalizovanoj. Ovaj oblik učenja ima i nedostataka koji se ogledaju u složenosti rukovanjem neophodnih uređaja i što je još veći problem. najsloženiji način učenja uz pomoć kompjutera.prisutna je stalna povratna informacija. multimedijalnoj. oni mogu da dobiju povratnu informaciju o kvalitetu i stepenu usvojenog znanja. Potrebni aparati za ovakav vid učenja su: računari. Drugi način učenja uz pomoć kompjutera predviđa da učenici nisu zajedno.

omogućeno je da eminentni stručnjaci iz raznih oblasti drže predavanja sa jednog mesta.. Učenik može da proučava sadržaj ritmom i tempom koji najbolje odgovara njegovim intelektualnim mogućnostima. Može se odvijati uz pomoć raznih medija. putem koje učenici prate nastavnikovo predavanje. koja se koristi za distribuciju softvera i drugih informacija. i dr. . Na taj način se vrši ušteda vremena. kao i za obuku i pristup bazama podataka. interesovanjima i motivacijom.baze znanja. za čije se premošćavanje koristi tehnologija. pomoć na mreži. i u vreme koje mu odgovara. najveći stepen obrazovanja. FTP. što ima mnogo pozitivnih osobina kao npr. serveru. Postoje četiri kategorije učenja putem mreže: − − − − . e-mail. na većem rastojanju. ime dobio po tome što koristi aplikacije koje su vezane za Internet: Web.). obezbeđuje samostalnost učenika koji su prinuđeni da veći deo vremena samostalno rade. Internet-u ili Intranetu (mreži u okviru jedne organizacije.e-learning (učenje putem mreže) predstavlja elektronske izvore informacija struktuirane tako da učenici mogu na jednostavan način da prouče sadržaje pretvorene u digitalne formate” Nastavni saržaji se mogu nalaziti na CD ROM-ovima. Učenje na daljinu se odvija kada se nastavnik i učenici nalaze razdvojeni.. manji troškovi… Elektronsko učenje (e-learning) se najčešće poistovećuje sa nastavom izvedenom uz pomoć kompjutera i informatičkih dostignuća . asinhrono i sinhrono” 14 ..

Mnoge visokoobrazovne ustanove nemaju dovoljan broj računara koji bi zadovoljili potrebe učenika / studenata. Osobe ženskog pola su još više onesposobljene u pogledu informatičkog obrazovanja. Međutim. mnogi učenic nemaju računare u svojim kućama. To su sve poteškoće koje donosi ekonomska i svaka druga kriza u kojoj se naša zemlja. ne treba očajavati valjda će doći bolja vremena. Pored toga sredina u kojoj živimo je dosta specificna. a da ne govorimo o osnovnim i srednjim školama. već duže vreme. pa je stoga neophodno često ga obnavljati. putem elektronske pošte. čak ni računari nisu umreženi i uključeni u globalnu mrežu Internet. Naravno. Svaki učenik sadržaju pristupa u vreme koje mu odgovara. a komunikacija sa nastavnikom se odvija preko elektronske pošte. a brzo zaboravlja. U asinhronom učenju nije neophodno istovremeno prisustvo učesnika na mreži. diskusionih grupa i sl. Pored toga. kao i kontaktiranjem centara za poruke. 6. Za razliku od asinhronog. Međutim. To se odnosi na osnovno informatičko znanje. a to je jedino moguće uz pomoć računara. veoma je teško doći do njega u uslovima u kojima danas živimo. već odloženo. Mnogi mladi su prinuđeni da bi došli do određenog stepena informatičkog obrazovanja dosta vremena provode u Internet caffe . sinhrono učenje podrazumeva istovremeno učešće svih aktera nastave koja se odvija u realnom vremenu. Informatičko znanje je specifično po tome sto se relativno lako stiče. Pomoć na mreži se dobija na forumima. u kojima znanje stiču samostalno bez stručnog nadzora. pa da i mi živimo kao sav normalan svet. 15 .Sadržaji predviđeni za učenje se najčešće nalaze u bazama znanja koje učenici pretražuju. PREPREKE U STICANJU INFORMATIČKOG OBRAZOVANJA Iz do sad izloženog može se zaključiti da je informatičko obrazovanje izuzetno bitno. a da bi čovek bio u koraku sa savremenim tehnologijama i dostignućima mora da posećuje Internet. Skoro da ne postoji devojka koja se može videti u Internet caffe-ima. ovde se povratna informacija ne ostvaruje odmah.ima. nalazi.

TEHNIČKA OPREMLJENOST EKONOMSKO – TRGOVINSKE ŠKOLE Srednja Ekonomsko Trgovinska škola. 512KB L2. u svakom od ta dva kabineta se nalazi po 15 računara. U računarima su ugradjene komponente poznatih proizvodjača računarske opreme. PC H-200 ELEMENTUM X140 • • • • • • • • • Čipset: MCP61 Procesor: AMD Sempron X140 (2. po broju učenika je najveća srednja škola u Novom Pazaru.) Mreža: 10/100 Mbps Fast Ethernet LAN 8-kanalni audio visoke definicije Kućište: Frontier FC08A-3 BK/SV 450W black 450W 16 . Poseduje dva kabineta sa ukupno 30 računara za obavljanje predmeta informatičke obuke.0Gbit/s Optički uređaj: DVD+/-RW Dual Layer Grafika : nVidia GeForce 9400GT (256 MB GDDR2. FSB 1800MHz. DirectX 10.7GHz. 128-bit.7. 45nm. Navešću u ovom primeru konfiguraciju koja se uglavnom nalazi u računarima u kabinetima Informatike Ekonomsko Trgovinske škole. Tehnički ona spada u najopremljeniju školu u gradu. AM3) Memorija: Kingston ValueRAM 1GB DDR2 800MHz Hard disk: 160GB 7200rpm SATA 3.

oba kabineta gde se obavlja nastava predmeta za Informatiku su izuzetno prostrani. Ovo je primer kako izgleda kompletan nastavni plan predmeta Informatika za I godinu srednje Ekonomsko Trgovinske škole: 17 . gde se prezentuje i uči rad na grafičkim programima mogla odvijati u što boljem izdanju. kao I multifunkcionalni kopirni aparat. kako bi se dobilo na kvalitetu same nastave. Sistem rada je takav. OPERATIVNI PLAN RADA ZA PREDMET INFORMATIKA U EKONOMSKO TRGOVINSKOj ŠKOLI Informatika je obavezan predmet na svim smerovima u Ekonomsko Trgovinskoj školi. Praktičan deo Informatike se obavlja u dve grupe po 15 učenika. Sva sredstva su na raspolaganju učenicima. Kabineti poseduju i skenere I štampače. Profesori su sa adekvatnim znanjem koje je potrebno prilikom samog izlaganja predmetne nastave na časovima Informatike. Program rada predmeta Informatike se sastoji iz teorijskog dela i praktičnog dela koji se obavlja u kabinetima na računaru. kako bi nastava. da se svakom učeniku posveti maksimalna pažnja prilikom izlaganja i prezentovanja odredjenog nastavnog procesa. kako bi učenik što lakše shvatio gradivo. škola skoro svake godine izdvaja značajna sredstva za unapredjenje kabineta Informatike kupovinom odredjenih računara novije generacije. 8.Pored 30 računara koje poseduje.

Informatika i Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar II. 3. društvo. RAČUNARSKI SISTEMI Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 2. jed. Informatika i društvo. 1. 5.Redni broj nast. Dijalog/mpr Knjiga. Redni broj časa NASTAVNA JEDINICA Metode rada Nastavna sredstva I. Predmet izučavanja. Predmet izučavanja. Istorijat. skica i računar 4. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. skica i 18 . Istorijat računarsva i informatike. skica i računar I.

skica i računar 12. OS Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 8. Operativni sistemi Dijalog/mpr Knjiga. Virusi i zaštita. 7. Struktura hardvera RS računar II. skica i računar 19 . 10 Aplikativni programi. Sistemski softver. skica i računar 9.Dijalog/mpr 6. 11. Program kao proizvod Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. II. Računarski softver.

13. skica i računar II. Ulazne jedinice Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 20 . skica i računar Dijalog/mpr 16. Centralna jedinica (Delovi) Knjiga. Monitori Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 14. Komponente hardvera PC-a Dijalog/mpr Knjiga. Centralna jedinica (Delovi) Dijalog/mpr Knjiga. Centralna jedinica (Delovi) Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 18. skica i računar II. 15.II. 17.

Graficki operativni sistemi Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 20. skica i računar 21 . skica i računar III. III. skica i računar 24. Osnovni pojmovi ( datoteka. skica i računar 22. fascikla. Štampači Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 23. Dijalog/mpr prečica i dr) Knjiga.II. 19. Ostali uređaji. Pokretanja aplikacija OS Dijalog/mpr Knjiga. Upotreba tastature i miša Dijalog/mpr Knjiga. 21.

skica i računar III. 29. Rad sa datotekama i fasciklama Dijalog/mpr Knjiga.III. skica i računar III. 31. Rad sa datotekama i fasciklama Dijalog/mpr Knjiga. Pokretanje programa Dijalog/mpr Knjiga. Rad sa prozorima Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Dijalog/mpr 28. skica i računar 30. Komponente prozorima I njihova uloga Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 22 . Rad sa datotekama i fasciklama Knjiga. skica i računar III. 25. skica i računar 26. Organizacija podataka na disku Dijalog/mpr Knjiga. 27.

skica i računar III. parametara radnog Dijalog/mpr Knjiga. 33.Dijalog/mpr 32. Utvrdjivanje gradiva Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar Principi daktilografije Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Obrada teksta. Rad sa spoljašnjim memorijama Knjiga. skica i 23 . skica i računar IV. 37. 35. Podešavanje okruženja. Osnovni pojmovi i k-ke. Prelazak u DOS i izvršavanje DOS Dijalog/mpr aplikacija. skica i računar III. Održavanje sistema Dijalog/mpr Knjiga. Knjiga. skica i računar 36. skica i računar 34.

Dijalog/mpr Učitavanje dokumenata. Knjiga. Priprema za pisanje. Završetak rada i zatvaranje datoteke. skica i računar 43. skica i računar 42. Principi daktilografije. 41. Podešavanje Dijalog/mpr radnog okruženja. skica i računar Dijalog/mpr 40. Unošenje teksta snimanje dokumenata.38. Dijalog/mpr računar IV. Podešavanje radnog okruženja. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar IV. skica i računar 24 . Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Priprema za pisanje. Knjiga. 39.

skica i 25 . 49. snimanje. skica i računar IV. Dijalog/mpr Knjiga. 47. skica i računar 44. Knjiga. skica i računar Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Knjiga. Izmene u dokumentu. Unošenje teksta. skica i računar 46. Oblikovanje teksta. skica i računar IV. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 48.Izmene i dokumentu. Dijalog/mpr Knjiga. Rad sa više dokumenata. Oblikovanje teksta. 45. Završetak Dijalog/mpr rada i učitavanje dokumenata. Dijalog/mpr IV. Izmene u dokumentu.

Dijalog/mpr Kreiranje Knjiga. Kreiranje zaglavlja i podnožja. Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr računar IV. skica i računar 26 . zaglavlja i podnožja. skica i računar IV. Nabrajanje u tekstu. Obeležavanje stranica. 51. Nabrajanje u tekstu.Rad sa više dokumenata. 53. skica i računar 54. Dijalog/mpr Knjiga. Fusnote. 50. Oblikovanje teksta. skica i računar 52. Fusnote. Dijalog/mpr Knjiga. Obeležavanje stranica.

Knjiga. Utvrdjivanje gradiva Dijalog/mpr Knjiga. 57. 59. skica i računar 58. Dijalog/mpr Knjiga. Rad sa tabelama. Dijalog/mpr Načini komunikacije medju računarima.IV. Rad sa slikama Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar IV. skica i računar 56. 60. skica i računar 27 . skica i računar Računarske mreže. skica i računar V. Pregled dokumenata i štampanje. Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. 55. Uvod u računarske komunikacije.

Rad u mreži Dijalog/mpr Knjiga. Rad sa čitačima interneta. skica i računar V. skica i računar 64. skica i računar Dijalog/mpr 62. Primene hipermedije. skica i računar 66. Rad u mreži Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. 65. 63. skica i računar V.V. skica i 28 . 67. Elektronska pošta. Dijalog/mpr Knjiga. Knjiga. skica i računar VI. Elektronska pošta. 61. Rad sa čitačima interneta. Dijalog/mpr Knjiga.

Korišćenje multimedijskih aplikacija Dijalog/mpr Knjiga. Korišćenje CD-a sa knjigama.računar 68. skica i računar Korišćenje CD-a sa enciklopedijama. 71 Sistematizacija gradiva Dijalog/mpr Knjiga. 70. skica i računar 72 Sistematizacija gradiva Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar 29 . 69. Dijalog/mpr Knjiga. Dijalog/mpr Knjiga. skica i računar VI. skica i računar VI.

što može stvoriti značajan doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu. istraživanja i dalji napredak. Već se uporno forsiraju programi rada na gotovo zastarelim programskim rešenjima koja su već duži niz godina van svake upotrebe. kako da dizajnira prilagodljiv.9. realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. unapređenjem razvoja obrazovanja i nauke. To će stvoriti osnovu za pouzdane investicije. pa se dešava da učenik na praktičnim i pokaznim vežbama uči programe sa kojima se nikada u životu neće susresti. Generalno je problem u našem obrazovanju što ne prati trend modernih tehnologija prilikom izrade generalnog nastavnog plana za predmet Informatika u srednjim školama. niti će mu biti od neke koristi u daljem školovanju. 30 . Ekonomska škola je ujedno i pozitivan primer ostalim obrazovnim institucijama kako treba da se radi i usavršava obrazovni sistem rada kod predmeta Informatika. ZAKLJUČAK Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost. Stalno ulaganje finansijskih sredstava u opremanje kabineta sa tehničkim sredstvima može još više da poboljša kvalitet samog teorijskog i praktičnog rada.

V. 7. (2003): Методолошки практикум. В. Узице: Учитељски факултет Ужице. 4. Novi Sad: Neutron tehnička serija. Multi Medial Systems Beograd. и Банђур.rs www. (2002): Metodologija naučno-istraživačkog rada. 3.dr Danimir Mandić:Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju. 2003. Zrenjanin: Tehnički fakultet Mihajlo Pupin.mikroknjiga.dr Velimir Sotirović: Metodika informatike. (1999): Operacioni sistemi.krstarica.Tehnički fakultet "MihajloPupin" Zrenjanin.sk. Hajduković. M.rs 1. 2000.rs www.LITERATURA Web: www. Mladenović. Beograd. Informator za upis studenata na osnovne studije (2005). 2. Mediagraf. Prof. i Adamović Ž. Sotirović. Novi Pazar: Izdavački centar Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. (2000): Skripta зa informatičko obrazovanje po Programu Republičkog zavoda za tržište rada. 31 . M. Кундачина. M. 6. Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful