Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija

Sadržaj

Uvod

Održivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno eliminišu, ili značajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse. Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Jedan od najvažnijih ciljeva održivog razvoja je otvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i smanjenje rodne i društvene nejednakosti marginalizovanih grupa, podsticanje zapošljavanja mladih i lica sa invaliditetom, kao i kao i drugih rizičnih grupa. Cilj Strategije održivog razvoja Republike Srbije je da dovede do ravnoteže tri ključna faktora, odnosno tri stuba održivog razvoja: održivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnološkog razvoja, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajući ih u jednu celinu podržanu odgovarajućim 2

Nacrt strategije održivog razvoja Nacrt strategije održivog razvoja Srbije sastoji se iz sledećih delova : 1. Nacionalni prioriteti 3. SWOT matrica (analiza) S obzirom da ću se u daljem radu baviti konkretnim problemima. Privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju 2. Princip strategije održivog razvoja 4. To je ostvareno u zajedničkom radu na izradi Strategije. prioriteta. problema. Društveno ekonomski uslovi i perspektive 3.Oblasti koje treba analizirati su : 1. najveću pažnju ću posvetiti analizi stanja. 1. prevazilaženju jaza između procesa utvrđivanja sektorskih politika. odnosno kroz učešće svih ključnih društvenih grupa. Vizija 2. Životna sredina i prirodni resursi 2 . Strategija održivog razvoja Srbije značajno doprinosi usklađivanju eventualnih konfliktnih ciljeva različitih aspekata društveno-ekonomskog razvoja. ciljeva. kao i uspostavljanju sistema uzajamnih prednosti.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija institucionalnim okvirom. kao i merama koje treba preduzeti.

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Kod privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju treba analizirati sledeće: Kakva ekonomija je potrebna Srbiji? Ekonomija zasnovana na znanju – kako i zašto? Ekonomija Srbije – razvoj i održivost Tranzicija i održivi razvoj privrede Obrazovanje za održivi razvoj Održiva proizvodnja i potrošnja Zaštita intelektualne svojine i održivi razvoj Izbor ekonomske politike i adekvatno makroekonomsko okruženje Kod društveno ekonomskih uslova i perspektiva treba analizirati sledeće: - Društvene vrednosti. kvalitet života i društveno blagostanje Populaciona politika Socijalna sigurnost i socijalna kohezija Siromaštvo i socijalna uključenost Politika jednakih mogućnosti Radna ravnopravnost Javno zdravlje Stanovanje i stambena politika Regionalni i lokalni aspect održivog razvoja Informisalje i učešće javnosti u odlučivanju Kod životne sredine i prirodnih resursa treba analizirati sledeće: Prirodni resursi u koje spadaju: o Vazduh o Voda o Zemljište o Biodiverziteti i zaštita prirode o Šume 2 .

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija o Mineralni resursi o Obnovljivi izvori energije - Faktora rizika po životnu sredinu u koje spadaju: o Klimacke promene o Otpad o Hemikalije o Udesi o Jonizojuće i nejonizojuće zračenje o Buka o Prirodne katastrofe - Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu u koje spadaju : o Industrija o Poljoprivreda o Rudarstvo o Energetika o Šumarstvo. lovstvo i ribolovstvo o Transport o Turizam o Uvođenje čistije proizvodnje U daljem radu analiziraću neke od gore navedenih oblasti iz nacrta strategije održivog razvoja.1. 2. Tranzicija i održivi razvoj privrede 2 . Analize i mišljenja 2.

kako upozorava Lisabonski savet za ekonomsku konkurentnost. Pri tome. uspele su da privuku velike količine kapitala koji je. smanjenje stvaranja prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potrošnje). posebno stranih. brži rast produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti. 2. Poslednjih deceniju i po. Održiva proizvodnja i potrošnja Da bi se ostvarila ideja održive proizvodnje i potrošnje neophodna je kako individualna tako i zajednička akcija koja će biti podržana od strane nacionalne politike a sa druge strane delovanja u skadu sa njom. Najvažniji nalazi su su da je prosečan godišnji rast BDP od 7% (optimistički scenario) ostvariv i da su razlike u naporima za ostvarivanje bržeg (7%) od sporijeg (5%) rasta (osnovni scenario) manje u odnosu na mnogo veće efekte i koristi . Nije nemoguće zamisliti da se umesto neverovatnih saobraćajnih zagušenja u velikim gradovima usled prekomernog broja vozila praćenim nepotrebim zagađenjima pojavi slika organizovanog javnog prevoza koji omogućuje mobilnost ljudi ne ostavljajući iza sebe nedozvoljene granice zagađenja životne sredine. uz dobru makroekonomsku politiku i povoljno oporezivanje.prelazak na sredstva koja troše manje energije a pritom su javna. Kad je o finansijskom kapitalu reč. uticajem na sortiranje otpada u domaćinstvima (što kod nas još uvek nije dovoljno aktuelno) su samo neke od mogućnosti da se utiče na željeni način ka održivosti a da ne nosi pritom sa sobom utopijski žig da u stvarnosti tako nešto nije izvodljivo. ostvarivanje osnovnog i optimističkog scenarija zahteva suštinski iste strukturne i razvojne politike. u nedavno objavljenom dokumentu pod nazivom 2 . dveju zemalja koje su se naglo razvile zahvaljujući privlačenju domaćeg investicionog kapitala.veći BDP po stanovniku.2. proširujući je istovremeno na regionalnu saradnju. Osnovni stub novog pristupa Nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije (NSPRS) je konkurentnost. Ali. u čijoj izradi je učestvovalo 20 nosilaca glavnih tematskih oblasti i dva eksperta iz EU. unapređivanjem metoda reciklaže. ali i produktivnosti.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Država Srbija je definisala svoje razvojne prioritete do 2012. Takođe nije nemoguće zamisliti da se ponašanja i navike potrošača usmere u pravu koje će doneti revolucionarne odnose u sistemima. odnosno efikasnosti kojom se navedena bogatstva koriste. u periodu ekonomske tranzicije. Nacionalna strategija je ukazala na načine prevazilaženja osnovnih ekonomskih ograničenja i rizika u ostvarivanju dinamičnog i međunarodno konkurentnog privrednog rasta – visok rast investicija. finansijskog. rezultata i rizika ostvarenja NSPRS za period 2006-2012. Jedan od zanimljivih rezona održive proizvodnje i potrošnje jeste i smanjenje i traženje alternativnih solucija u mobilnosti ljudi . Potrebe i opseg delovanja koncepta održivosti je raznolika ali ne i utopijska. imaju za cilj da smanje postotak broja automobila po glavi stanovnika. o njegovom značaju najrečitije govore primeri Irske i Estonije. većina zemalja centralne i istočne Evrope iskoristile su poznavanje ove činjenice i. i ljudskog kapitala. 2. Ovaj rad predstavlja najsažetiji prikaz osnovnih nalaza. učinio da one danas imaju zavidno visok životni standard u poređenju sa ranijim vremenima. slične kao što je industrijalizacija donela svojom pojavom. Ekonomija zasnovana na znanju Bogastvo jedne zemlje je zbirni rezultat njenih prirodnih bogatstava. dinamičan rast izvoza roba i usluga i smanjenje javne potrošnje. godine i napravila operativni plan realizacije.3. zauzvrat. Tako kao primer. i gde će sistem moći da se transformiše od hiperpotrošačkog ka postpotrošačkom uređenju.

Siromaštvo i socijalna uključenost Socijalno ugrožene grupe poseduju veoma specifične karakteristike u svakoj zemlji i svaka zemlja je razvila poseban mehanizam kako bi poboljšala njihovu socijalnu uključenost. treba usredsrediti pažnju na one kategorije za koje su podaci bili najmanje dostupni i gde višedimenzionalni karakteri isključenosti često pojačavaju jedni druge. Zahvaljujći bioterorizmu i drugim pretnjama po zdravlje ljudi na medjunarodnom nivou. AIDS i bolesti zavisnosti od droga i alkohola ali i neke druge oblasti. Javno zdravlje Oblasti kojima je Evropska unija posvetila posebnu pažnju i kojima se i danas intenzivno bavi. Rumuniju. Letoniju. autori objašnjavaju zašto one hitno moraju da unaprede svoje obrazovne mogućnosti i započnu odlučnu bitku protiv “odliva mozgova”. vođa nevladinih organizacija i poslovnih stratega. ali namenjen novim članicama Evropske unije). upravo zbog različitih bioterorističkih incidenata sa kojima su se nedavno suočile i neke zemlje članice Evropske unije. ulaganja u ljudski kapital (obuhvata troškove svih vrsta obrazovanja i treninga po jednom zaposlenom. odnosno njegova održivost.Iako postoje i druge vrste socijalne ugroženosti koje uzrokuju socijalnu isključenost. taj impresivan ekonomski rast. pri čemu je najniži indeks istovremeno i najbolji (Slovenija). što pruža još jasniju sliku o značaju ulaganja u obrazovanje. osmišljeni su i planovi za ustanovljavanje Ustanove za medicinski 2 . upozoravaju. Štaviše. Indeks evropskog ljudskog kapitala dobijen je kombinovanjem rezultata ova četiri kriterijuma.4.na ljudski kapital. da jeftina radna snaga više nije komparativna prednost koja jednoj zemlji može da obezbedi konkurentnost na globalnom tržištu. Estoniju. Istraživanje Lisabonskog veća. od školovanja do stalnog usavršavanja tokom radnog veka). dugoročna rešenja za probleme izbeglica i interno raseljenih lica zahtevaju prekograničnu saradnju i kordinaciju. korišćenja ljudskog kapitala. i 4. pri čemu će narednih 20 godina u tom smislu biti od kritičnog značaja za istoriju našeg kontinenta. javnih ličnosti. u najkraćem. Ipak. mogli bi se pretvoriti u mehur od sapunice ukoliko se ovaj deo Evrope hitno ne fokusira na sasvim drugi stub društva . naravno ukoliko žele da održe rast i životni standard dostignut poslednjih godina. Litvaniju. Češku. analitičari pomenutog trusta mozgova. kako se inače zove ta mreža ekonomista. Poslednjih godina je problem bioterorizma takodje bio u vrhu prioriteta Evropske unije. 3. Slovačku i Sloveniju).Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija “Indeks ljudskog kapitala: Izazovi za centralnu i istočnu Evropu” (dokument je nastavak projekta “Indeks evropskog ljudskog kapitala”. kao što je uspešno urađeno Deklaracijom o dekadi Roma. dok je najviši (i najnepovoljniji) u Hrvatskoj. kontrola korišćenja duvana. takođe. Kvalitet ljudskog kapitala u pomenutim zemljama ocenjivan je posredstvom četiri kriterijuma: 1. 2. upravo su rak. demografije ljudskog kapitala. situacija u kojoj se nalaze romske zajednice može se uporediti i promovisati u svakoj od ovih zemalja. U toj jedinstvenoj analizi kvaliteta ljudskog kapitala u pomenutoj grupi evropskih država. Tvrde. 2. koju su potpisale mnoge vlade u regionu. Obrazovanje i obuka postojeće i buduće radne snage jedini su pokretači daljeg postojanog razvoja. Mađarsku. obuhvatilo je deset novih članica Evropske unije (Bugarsku. Poljsku. i Hrvatsku i Tursku. kao kandidate za ulazak u EU.5. 2. već isključivo kvalitet rada. produktivnosti ljudskog kapitala (vrednost dobijena deljenjem ukupne potrošnje zemlje s aktivnim ljudskim kapitalom u toj zemlji). u skorije vreme nezabeležen u drugim delovima Starog kontinenta.

zeba. Treći cilj podrazumeva aktivnosti na proširenju monitoringa stanja zdravlja gradjana u Evropskoj uniji. seva. U smislu prvog cilja. vec i raznolikost funkcija zivih organizama. slepi mis. Do sada su na stotine hiljada ptica. kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta. uglavnom zuta i bela pliska. kao što su mobilnost pacijenata i zdravstvenih radnika. Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista. sa posebnim naglaskom na radu u novim zemljama članicama. Evropska unija se bavi radom na tri najvažnija cilja u smislu zaštite javnog zdravlja: - Unapređenje zaštite od rizika po javno zdravlje za sve građane Promocija zdravlja u cilju ostvarivanja prosperiteta i solidarnosti Stvaranje i širenje saznanja o zdravstvenim problemima na svim nivoima društva - U vezi sa svakim od ovih pojedinačnih ciljeva preduzete su specifične aktivnosti. Od 2005. svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta. izmedju vrsta i ekosistema. kao i zmija sarka. jesetra. i razvoj pokazatelja i alatki. velika strndalica. U Srbiji su dve zivotinjske vrste izumrle. Evropska unija i njene zemlje članice rade na uvećanju svojih kapaciteta za pružanje odgovarajućeg odgovora na pretnje po zdravlje ljudi. medju kriticno ugrozenim su pre svega ribe. Ove aktivnosti će takodje podrazumevati i akciju za podsticanje saradnje izmedju zdravstvenih sistema na radu na prekograničnim problemima. poljska seva i zelentorka sa podrucja Carske bare kod 2 . i smanjenju broja povreda i nesreća. Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode. ibis. Smatram da se kod nas treba malo više pozabaviti ovom temom! 2. Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta. godine Evropska unija je ustanovila i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti. Biodiverzitet i zaštita prirode Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu. Uopšteno govoreći. Za sada se zaba krastaca. Odrzivo koriscenje je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta. vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija. kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija tretman u hitnim slučajevima Evropske unije koji bi trebalo da budu implementirani u skorijoj budućnosti. Krivolov je u Srbiji poprimio zabrinjavajuce razmere pre svega kada je u pitanju lov na retke i na nasem podrucju zasticene vrste ptica. Ove aktivnosti će takodje obuhvatiti i aktivnosti kao što su akcije na povećanju bezbednosti pacijenata.saran.6. pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja. kao i načina za efikasno širenje informacija medju gradjanima na način koji je primeren korisnicima takvih informacija. kao što su portali za oblast zdravstva. Aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa drugim ciljem ipodrazumevaju razvoj zdravog i aktivnog starenja i pomoć na premošćavanju jaza nejednakosti.

Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca. ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). a krivolovci. ovaj efekat je privukao paznju javnosti. ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom. pre svega ugljen-dioksida. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama. destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu. industrijske aktivnosti i saobracaj. vodonika. jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. salinizaciju pitkih voda. koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji.7.8 stepeni Celzijusovih. vodene pare i raznih necistoca. Posto su za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori. masovno unistenje suma. pojavu oluja. ovo je prirodni fenomen rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje. koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. odrzanog 2001. Voda 2 . godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. a sastoji se priblizno od 4/5 azota.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Zrenjanina i okolnih stanista u Vojvodini zavrsile na trpezama evropskih gurmana. moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou.Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace. Prirodni resursi – vazduh Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. ozona. Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova. u velikom broju Italijani. U japanskom gradu Kjotou 1997. godine mogla porasti od 1.8. i to mozda u razdoblju od nekoliko godina! 2. Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj. su od toga zaradili velike svote novca. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse. Ugljen dioksid (CO2) .4 do 5. povecanje nivoa mora. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. 2. ali zbog pojasa ugljendioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos. ugljen dioksida. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH).

Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom? Da je Stitimo i stedimo. Do 2025. mozda za koju godinu ili kasnije. bez ikakvog preciscavanja. Beograd svoje otpadne vode. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda . potrebe za vodom jos i brze. s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno.od porodice do civilizacije. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces. Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. Procene strucnjaka kazu da oko 1. Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava. U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. da uce da vole prirodu. potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra. Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija.činjenice . Strucnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se spas nalazi u planskom posumljavanju.Potrosnja vode se udvostrucila od 1950.5 do 3 litre dnevno. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo neke od zvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji. a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom. koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu. Posebno decu treba vaspitavati da uce da stede vodu od najmladje dobi. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda Beograda. 2.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. mart za Svetski dan voda. Nakon toga nuzno prestaje razvoj.5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove. Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. da budu osetljivi na pitanja zastite zivotne sredine. ispusta direktno u Dunav i Savu. Brojni izvori bice zagadjeni. kroz 20 izliva. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. povrsinskim akumulacijama. malim branama i zastiti izvorista reka. na svakom mestu i u svakoj prilici.6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje! . zapocinju borbe za vodu. a njena kolicina se ne menja. jer ce upravo oni u buducnosti donositi odluke o razvoju drustva! 2 . Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2. godine! .Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka! Srbija nema dovoljno vode za pice Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda. ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava nase vodene zalihe.1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice . Blizimo se vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Borba za vodu . Svaki dan. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema! I onako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci.zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.

Zemljište Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama. sto nanosi stetu globalnoj klimi.000 biljaka (2. a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. Faktori rizika po životnu sredinu – otpad 2 . zbog upotrebe pesticida. vodom i zivim resursima.9. Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom. odrzavanje regionalne klime. Izmedju 1980. 2. Samo 7. govedjim i zivinskim mesom. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina. godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom. Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo). turizam. a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu. pored ostalih faktora. dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom. a polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet. i 1995. Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom. Sume prekrivaju oko 1. regulisanje rezima vode. zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa. Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat. a 25 procenata u pasnjacima i savanama. kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine. One donose dobrobit ljudima kroz hranu. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to. primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem. 840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica. gorivo i drugo. umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. godine kolicina proizvedene hrane morati da se poveca za 50%. ali bio bi visestruko isplativ. Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova). vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma. pa cak i djubriva.10. cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. ali i sve vecem broju zemalja u razvoju. ilegalnom secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Kada se sume prekomerno eksploatisu.6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija 2. U razvijenim. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma. To znaci da ce do 2020.

Pripremanje zdravstvenog sistema za klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima. presudno je za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. U današnjem zagađenom svetu postalo je izuzetno važno naučiti pravilno postupati sa otpadom! Razvrstavanje je važan način u rukovanju čvrstim otpadom. dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod velikim rizikom od poplava. Pošto su gradovi počeli da ubrzano rastu. godine. Jedan od važnih načina upravljanja i odnosa prema otpadu. više nego da stvaramo nove. a novi veštački materijali nisu mogli da istrule i razgrade se. veka pojavila se industrija(fabrike) i nastali su novi problemi. Takode broj ljudi na Zemlji je neprekidno rastao. a time smanjiti količina otpada i sačuvati priroda i zdravlje. Stvari koje nam ne trebaju ili koje više ne želimo da koristimo. Jedan od tih načina su kontejneri za reciklažu. efekti na globalni klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni. Već 2020. Klimatske promene će pogoršati ove slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene službe. ali najugroženije su one populacije koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa otkrivanjem. Bez urgentne. uzrokujući sve češće i sve jače toplotne talase. Klimatske promene Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. kontrolom i lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući malariju.12. Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i zemalja u razvoju. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja zajedničku međunarodnu odgovornost. Zemlja je postala zagađena od industrije. kišne oluje. Svako domaćinstvo stvara otpad (đubre) iz dana u dan neprekidno. neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova. Ove pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. ne štedeći ni jednu zemlju. razgrađivale i problem čvrstog otpada nije postojao. 2. posebne strukture. prema izveštaju sa Međudržavnog panela o promeni klime.11.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Od svog nastanka čovečanstvo je stvaralo otpad. Da bismo sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim frontovima. Uvođenje čistije proizvodnje 2 . Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema.U početku su to bile stvari prirodnog porekla (koža. a plastični otpad da se gomila takođe ubrzano. je razlaganje.Pitanje je šta čeka nas! Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na zdravlje. pokušavaju da se pronađu novi načini da se problem plastičnog otpada reši. Otpad nastao u kući može se reciklirati (preraditi) ili dalje upotrebljavati. omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima 2. spadaju u čvrst otpad i namenjene su za bacanje. Sve populacije će osetiti određen uticaj. drvo. Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime. potrebno je da ojačamo i reformišemo sisteme koje imamo. Krajem 19. hemoragičnu groznicu. dengu. kosti) koje su se u prirodi raspadale. proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. 75–250 miliona ljudi u Africi će patiti zbog nedostatka vode. tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku. sa većom učestalošću.

smanjenje broja letova na kraće razdaljine. smanjenje utroška energije i druge mere. potrošnja energije. 2 . ukoliko je moguću kapacitet regiona preopterećen. planiranje jedinstvenih environmentalnih propisa o turističkoj infrastrukturi. zbog toga su potrebne mere na svim političkim nivoima. skijanje) i motorizovanim aktivnostima svake vrste. koji uvek uključuje kretanje od kuće do destinacije i nazad. U isto vreme letovi na kraću razdaljinu se povećavaju: naprimer 80% letova za i iz Amsterdama uključuje razdaljine manje od 800 kilometara. U ovom kontekstu. golf. intenzivnim korišćenjem prirode (npr. Uz to. Da bi se obezbedila koherentna politika održivog turizma. Turistički saobraćaj je jedan od najbitnijih elemanata turizma. korišćenje zemljišta. železnički saobraćaj se dramatično smanjuje. Što se tiče aktivnosti u destinaciji. smanjenje korišćenja zemljišta za potrebe turizma i evropski raspored godišnjih odmora kako bi se obezbedila poboljšana distribucija turističkih kretanja. Načini prevoza su daleko od toga da budu održivi: 58% svih putovanja se obavlja putničkim automobilima. 2. jedinstveno regulisanje. posebno jak pritisak može biti prouzrokovan: od strane objekata koji troše mnogo energije ili.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Preduzeća koja primenjuju čistiju proizvodnju ekonomsku dobit bi trebalo da ostvare kroz smanjenje troškova rada. Dolazak u destinaciju i povratak iz destinacije obuhvata 90% energije koja se koristi u turizmu. 31% avionima i 10% železnicom. Dok se povećava broj letova. smanjen obim tretmana otpada. pitanja kao što su korišćenje puteva i naknada za parkiranje). turizam povećano utiče na celu teritoriju Srbije. regionalni razvoj ili prostorno planiranje. a ne da razmišljamo kako da otklanjamo posledice. u saobraćaju putničkih automobila. - Turizam je veoma često povezan sa ostalim oblastima politike kao što su saobraćaj. glavni činioci su gubitak biodiverziteta. zahvaljujući svojoj veličini uzrokuju značajan obim saobraćaja (posebno u odnosu na izletnički turizam-turistička kretanja u toku jednog dana). ove različite oblasti politike treba da budu uključene pri definisanju konkretnih mera i akcija. preusmerenje sa putničkih automobila na železnicu. zagađenje vode otpadima i ukupna količina otpada. Što se tiče usluga povezanih sa smeštajem i ishranom u destinacijama. Turizam Važna pitanja koja se tiču razvoja turizma u uključuju saobraćaj uzrokovan turizmom ( npr. potrošnja vode.13. prekomeran broj turista u razdoblju glavne turističke sezone izaziva ozbiljne pritiske. potrošnji vode. Treba da uvodimo tehnologije koje neće imati zagađenje kao nus pojavu.

a istovremeno i fikcija. 2 . a što se mene tiče smatram da je politika održivog razvoja Srbije i stvarna mogućnost.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Zaključak Iz svega napred iznetog može se doći do zaključka da politika održivog razvoja u Srbiji može biti posmatrana iz dva ugla : ugla stvarne mogućnosti i ugla fikcije.Nadam se da konkretni primeri koje sam naveo omogućuju svakom čitaocu da izgradi sopstveni stav po ovom pitanju.

Niš: Fakultet zaštite na radu 3. S. www. Dž. Milutinović. Sajt regionalne privredne komore Pančevo 2 . Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. Poglavlje 4. www. S.yu 7. Nacrt Strategije održivog razvoja Republike Srbije 5. 4. Skripta.: Odgovornost prema budućim generacijama: održivi razvoj.odrzivi-razvoj.gov.sr. Milutinović. (2008).yu 6. Doktrine razvoja. Urbanizacija i održivi razvoj. De Žarden. (2004).ekoforum.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Literatura i resursi 1.org. Niš: Fakultet zaštite na radu 2. (2006).

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija 2 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful