пРЕТЕжно ВЕдРА СТРАнА СВИЈЕТА
NI KOm
Прво је Мама откључала врата и
кренула у продавницу по кромпир.
Галама није почела одмах, него за
који минут, кад је киша пљуснула...
- Ненооо!
- Немањаааа!
- Њењоооо!
- Нењаамаа!
- Шта је сад било, дјецо, шта сте
се надигли?- упитао је деда.
- Нема Немање!?
- Али, бројо сам, има вас осам?
- Осам да, али са једним “ска-
кавцем”.
Кад киша пљушти, иначе, сви се
у кући сударају. Понекад, деси се да
Кишни дан
не знају да ли неко фали или има
прекобројних. Обично су то дјеца из
нашег стубишта. Они које деда зове
“скаквцима”.
- Да Нено није с Мамом отишо
до продавнице?
- Није, она је отишла сама,, није
луда да га води. Сигурно се ту неђе
сакрио.
- Тачно, сакрио се, знамо да је у
кући. Малоприје сам га чуо како
дише?!
У нашој згради сваки “филм”
подуже траје. Никад се брзо не
завршава, а крај је редовно без
икакве поуке. Као да нека сила
жели да не мрднемо ни педаљ
од оног што смо натукли у шко-
ли.
- Нема-ња! Јави се!!!
- Неееено, знам да си ту!
- Јесте ли гледали у под кау-
чем?
- Јесмо.
- А у ормарима?
- Нема га ни тамо!
- Ни у гардеробернику?
- Нисмо, сад ћемо погледат.
- Нема га, џаба гледате.
- Онда је, сигурно, изашо!
- Нема говора, код мене је кључ!
Рекло би се да деда држи конце
у својим рукама, мада он одавно
тако не мисли. Има низак притисак.
Мада, и кад га клинци “надигну”, на
њему се ништа не види. Вазда је
исти. Ко млинац за кафу. Онај ме-
сингани, ручни.
- Нееенооо, Некииии!
- Нееемаааањааааа!
- Још га нисте нашли?
- Нисмо.
- Па онда то нешто није...
- Па и ми знамо, деда, нисмо
блесави.
- Јесте ли гледали да се није
увукао међу зимске капуте?
ХуМоРЕСкЕ
- Јесмо.
- А да није међу јорганима,, зна-
те ђе их мама слаже?
- Знамо, није ни тамо.
- Јесте ли преконтролисали ис-
под лавабоа?
- Јесмо.
- Јесте ли га чули, дише ли још
увијек?
- Не, више се не чује.
Некад заиста изгледа да је све
web copy - paste
Б КАТЕГОРИЈА
Хасо полагао возачки испит.
На крају, шеф комисије му са-
општи...
- Нисте положили. Имате 28
грешака !
- Али како?! Све сам одго-
ворио?! - побуни се Хасо.
- Да, али погрешно. Све од-
говоре сте заокружили под Б!
Јануар 2019.
ЈоЛЕ пЛЕМЕнИТИ пуж
отишло у неповрат, и да је већ кас-
но и за ватрогасце.
- Не-ма-њаааааа!!!
NI [TA
- Нееееееее-но!!!
- Деда, гдје си, да и ти ниси не-
стао?
- Нисам, ево ме, нађосте ли Не-
мању?
- Неее. Нема га, као да ју дух?!
ЈАНуАР ПуТА 12 ПРЕКО ТЕзГЕ
- Јесте ли гледали у корпи за - Како би изгледо Требињац кад Долази жена на пијацу и говори
прљави веш? би сваки мјесец у години био ко преко тезге:
- Јесмо. јануар? - Скуп ти је овај сир!
- А у веш-машини? - Имо би притисак ко тракторска - Није сир скуп - одмах је до-
- Наравно.
- И малу собу сте претресли?
гума, био би тежак преко тристо била одговор - него си се ти, се-
- Је-смо! кила, а обували би га по један стро, лоше удала!
- И баш га нема? Гачаниин и један Билећанин,
сваки по једну ногу.
СЈЕЋАњЕ НА ЖЕЉЕзНИцу
КРАТАК МЈЕСЕц - Мени је сведно ђе сједим -
- Нема. - Је ли и теби био дуг овај казао један Требињац чекајући
Деда је отишао у оставу, подигао јануар? на Хуму редовно следовање ду-
поклопац старог замрзивача, пре- - Био би да га нисам кратио! вана - ја у возу обично спавам,
контролисао два кофера и двије ве- - Чиме? па ме баш брига у коме сам раз-
лике путне торбе.
- Игорееее! - Љубишааа? Дјецо,
- Ракијом, кад би нестало вина! реду.
гдје сте! - викнуо је кад се вратио у
ходник.
- Ево нас! дЕжуРнА ТРЕБИЊСкА ЛудА
СпЕцИЈАЛно зА “ГЛАС ТРЕБИЊА”
- Гдје вас је "ево"?
- На балкону смо.
Јануар је мој мјесец. Стално сам био сит и
- Шта радите тамо кад киша
пада, што не тражите Нема-
њу?
пјан. А ни жена ми није ронцала, јер и она
мисли да сам и ждрао и роко - по службеној
- Нашли смо га, деда!
- Је ли и он на балкону!?
- Није, ено га доле, пред
зградом, код смећа!
дужности.
- Шта ради?
- Око контејнера, деда,
шета твој кишобран!
- А како је изашо, кад је десет година сам на
код мене кључ? Брзо га пи- цРНОГОРСКИ СТуДИЈ електротехници, одлу-
тајте... чио сам се да се препи-
Деда није дуго чекао на од- - Кажу да црногорци по- шем на медицину
говор...
дуже студирају... А шта ће отац на то?
bULLS
- Немања каже да је тачно, да је
код тебе заиста био кључ али - А мора ли то бит ис- - Ништа, узео оловку у
од”москвича” кога си продао 1988. тина, мој Миленко? руку и лијепо му отпи-
ХуМОР
године. - Не знам, али, сјећам се сао: “Драги сине, чини
Сироти деда је завукао руку у једног сучаја. црногорац што ти је воља, само да
џеп, и издахнуо још једно признање пише писмо оцу на це- знаш да смо и ја и ђед и
младом нараштају... тиње, и каже: “Драги даље на електротех-
- Ова данашња дјеца заиста све ћаћа, досадило ми је, ници!
знају, је ли тако, Љубиша!?
Није добио одговор.
SLOBODNA MISAO
- Љубиша, гдје си, јави се!
Поново, сви су у кући заћутали.
- Љупко, јави се свом деди, брзо!
Киша је и даље падала, и ништа
није могло да крене брзо. U HERCEGOVINI
- Дјецо, преберите кућу, нема (прилози највећег господина међу требињским
нам Љубише! џукелама - пса Жућка званог Декарт)
Ми пси, овако смо на Интернету
Претрагу је прекинула Мама. Из
продавнице се вратила са још јед-
резимирали дочек Нове 2019.
ном врећом кромпира.
За руку, Вукла је и Немању, тако
године: петарде за ретарде,
да су се, кад је закључала, сви дали
у потрагу за Љубишом, кога није
било ни у кухињи, ни у дневној
соби, ни у оне двије спаваће, иако праве баје бацају кобаје!
су га чули како дише кроз “ребра ра-
дијатора.
Додуше, нису били сигурни је ли
то он или онај “скакавац” који им ГАШо & РАШо
Ћећо
стално квари рачун, посебно кад их
киша, њихова највећа душманка, ИзНЕНАДНО ПИТАњЕ
све набије у кућу. Ј.П.П.
и Бећо - Гашо, нећеш вјероват...
- Шта Рашо?
- Па ја за Б и полажем! - Жена нешто уфитиљила,и,
фИГуРА ВЕНЕРИС замисли, пита ме с колико сам
ЛОВАЧКА - Ћећо, право ми реци, јеси жена спаво. Ја јој кажем само
- Онај твој комшија изгледа ли икада размишљао о с њом а она тражи да се заку-
има одличног птичара? -
обраћа се ловац
томе која је најгора поза у нем?!
колеги. сексу? - И ти се закунеш?
- Да, толико - Јесам, и то не једном. - Закунем.
је добар, да ја - И шта си закључио. - Па ђе ће ти душа?
већ пету годину
не држим ко- - Најгора је, Бећо, поза кад - У рај, јер, право да ти кажем,
коши! си ти доле, а горе нема с другим ми се женама никад
никог! није спавало.
ГЛАС ТРЕБИЊА - број 1100. СТРАНА 23