1. Nastanak i razvoj nauke o finansijama. Rec finansija nastala je od latinske reci financie koja oznacavaju neka placanja.

U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode a tek kasnije su pocele da oznacavaju celokupno novcano poslovanje te neke drzave. Pojava finansija je vezana za novac tako da ce trajati sve dok bude novca. U XV i XVI veku pojam finansije se pocinje intezivnije primenjivati u francuskoj i nemackoj. U XIX veku nemac Malkus prvi odvaja pojam nauke o finansijama od politicke ekonomije. Englez Bastejbl pocetkom XX veka prvi put je upotrebio termin javne finansije koje su se ubrzo prosirile i na SAD. 1936 godine Kejnz formulise pojam fiskalna politika. U jugoslaviji se tridesetih godina XX veka koristio termin javne finansije da bi se promenom drzavnog uredjenja pedesetih godina sve vise koristio termin drzavne finansije. Pocetkom sezdesetih godina koristi se termin drustvene finansije da bi se od 1974 godine ustalio termin fiskalna politika. 2. Predmet izucavanja nauke o finansijama. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makro finansije. Mikro finansije se pretezno bave izucavanjem strateskih i finansijkih problema jednog privrednog subjekta. Dok se makro finansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drustva kao celine. Predmet izucavanja nauke o finansijama su: novcana placanja, kreditni odnosi, politika prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava, emisija novca, monetarno kreditna i devizna politika, drustvene (fiskalne) finansije, finansijska politika i planiranje novcanih tokova, bankarsko poslovanje, finansijsko osiguranje itd. 3. Podela finansija. Sa aspekta finansijske aktivnosti finansije kao naucna disciplina se dele na: drustvene (javne) finansije, monetarno-kreditne finansije, bankarstvo, poslovne finansije, osiguranje. Promenom drustveno ekonomskih odnosa sredinom sedamdesetih godina termin fiskalnih finansija, javnih finansija, drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja posmatra se sa aspekta zajednicke potrosnje, opste potrosnje, i fondovske potrosnje. Monetarno kreditne finansije izucavaju dve znacajne oblasti monetarno-kreditni sistem (metode i nacela putem kojih se kreira i ponistava novac i kredit i regulisu njihovi tokovi) i monetarno kreditnu politiku (skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase i kreditnih plasmana). Bankarstvo predstavlja deo nauke o finansijama i izucava ciljeve i zadatke bankarskog sistema, organizaciju bankarskog sistema i poslovanja, nacela bankarskog poslovanja, organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi: kreiranje novca, prikupljanje depozita, odobravanje kredita, obavljanje platnog prometa. Nauka o poslovnim finansijama izucava: zadatke finansijske funkcije, oblike finansiranja, likvidnost i solventvnost, taktiku i strategiju finansiranja, upravljanje poslovnim finansijama, finansijsku ravnotezu i neravnotezu, planiranje novcanih tokova, planiranje i analiza obrtnih sredstava. Osiguranje kao deo finansija bazira svoje istrazivanja na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanje od moguceg nastanka stete, osiguranja drustvene, javne, mesovite, privredne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. 4. Finansijski sistem i finansijski odnosi. Finansijski sistem predstavlja sastavni deo drustveno-ekonomskog sistema. Finansijski sistem cine finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se regulise nacin ponasanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Karakteristike naseg finansijskog sistema su: obezbedjenje funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog trzista, obezbedjenje sredstava za pokrice drustvenih i zajednickih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U okviru finansijskog sistema najcesce se pojavljuju sledeci finansijski podsistemi: budzetski, poreski, carinski, novcani, devizni, bankarski, kreditni, poslovno finansijski, sistem stednje i osiguranja, sistem platnog prometa i sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova. 5. Finansijska funkcija preduzeca. Za trzisne uslove privredjivanja je karakteristicno da svaki privredni proces zapocinje i zavrsava se sa novcem odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Ogranicavajuci faktor ulaganja u proces proizvodnje jeste obim raspolozivog novca. Za svaki proces reprodukcije neophodno je raspolagati pocetnim novcanim sredstvima. Ukoliko ih nema neophodno ih je nabaviti na trzistu finansijskih sredstava. Trziste finansijskih sredstava moze biti organizovano (sa posrednikom) i neorganizovano (bez posrednika). Cilj organizovanja novcanog trzista jeste, da se omoguci brz i efikasan kontakt subjekata koji nude finansijska sredstva i subjekata koji traze finansijska sredstva. Nakon obezbedjivanja finansijskih sredstava reprodukcioni tok se nastavlja procesom nabavke, putem kojega se novcana sredstva pretvaraju u materijalni oblik poslovnih elemenata neophodnih za kontinuitet procesa proizvodnje. Reprodukcijski proces se nastavlja proizvodnjom u kojoj sredstva imaju proizvodni oblik. U procesu proizvodnje sa radom i potrosnjom proizvedenih elemenata stvara se nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji imaju i novu vrednost. Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva iz robnog oblika dejstvom prometne funkcije (prodajom) ponovo se pretvaraju u novcani oblik. Zadaci finansijske funkcije se odnose na planiranje finansijskih sredstava, obezbedjenje finansijskih sredstava, realizaciju proizvoda i naplatu potrazivanja po tim osnovama. Za obim finansijskih sredstava angazovanih u zalihama sirovima i materijala odgovorne su nabavna i proizvodna funkcija. Odgovornost nabavne funkcije je u delu vodjenja brige o optimalnoj velicine i optimalnom obezbedjenju proizvodnje zalihama sirovina i materijala. Proizvodna funkcija je odgovorna za kontinualno trosenje nabavljenih zaliha materijala i to saglasno planu proizvodnje. Za obim finansijskih sredstava angazovanih u proizvodnji u toku, odgovorna je proizvodna funkcija. Odgovornost ove funkcije je kvalitetnoj tehnickoj pripremi proizvodnje, u odrzavanju propisanih proizvodnih materijala, vremena i rada. Za obima angazovanih finansijskih sredstava odgovorne su proizvodne i prodajne funkcije. Proizvodna funkcija utice tako sto popunjava zalihe gotovih proizvoda dok prodajna funkcija utice praznjenjem gotovih gotovih proizvoda i roba. Za obim finansijskih sredstava koja su angazovana u potrazivanjima od kupaca odgovorna je prvenstveno prodajna funkcija. Pored ugovaranja uslova prodaje ugovara rokove placanja, vreme i visinu kreditiranja kupaca. Za obim finansijskih sredstava koji su angazovani u obliku novcanih sredstava i razlicitih hartija od vrednosti odgovorna je finansijska funkcija. Obaveza finansijske funkcije je da obezbedi dovoljno novcanih sredstava za nesmetano odvijanje tokova reprodukcije i njihovo racionalno koriscenje.

6. Zadaci finansijske funkcije u preduzecu. Zadaci finansijske funkcije treba da obuhvaju aktivnosti koje se odnose na: 1) pribavljanje novcanih sredstava potrebnih za normalan tok poslovanja preduzeca (novcana sredstva iz sopstvenih izvora i dodatna novcana sredstva iz tudjih izovora 2) koriscenje novcanih sredstava u poslovanju preduzeca (isplata obaveze na osnovu nabavke sredstava za proizvodnju, isplata licnih dohodaka, kreditiranje kupaca, orocavanje sredstava kod poslovnih banaka). Ako deo sredstava ostane neiskoriscen zadatak finansijske funkcije moze biti sagledavanje raspolozivih viskova, ulaganje tih sredstava, analiza stepena rizika ulaganja, uslovi ulaganja. 3) uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima (tj. likvidnost preduzeca) 4) regulisanje novcanih novcanih tokova i pracanje finansijskih odnosa u preduzecu (ulaganje viskova kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava, podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima, koriscenje zajednickih fondova na nivou preduzeca 5) kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca (racionalna upotreba novcanih sredstava i njihova kontrola). Praktivna iskustva ukazuju da se zadaci finansijske funkcije mogu svrstati u dve osnovne grupe: 1) primarni zadaci koji se odnose na: pribavljanje novcanih sredstava, upotreba novcanih sredstava i uskladjivanje roka i mobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora. 2) sekundarne zadatke koji se odnose na: disponiranje novca, kontrola i nadzor racionalne upotrebe sredstava vodjenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, analiza i informisanje. Za rokove raspolozivosti izvora sredstava je karakteristicno da mogu biti kratkorocni (do 1 godine), srednjorocni (od 1 do 5 godina) i dugorocni (preko 5 godina). 7. Finansijski menadzment preduzeca. Finansijski menadzment ili upravljanje finansijama preduzeca uspostavlja se kao uticaj na rad, poslovanje i razvoj preduzeca putem raspolozivog obima novcanih sredstava. Finansijski menadment se moze posmatrati samo u kontekstvu povezanosti nabavke, proizvodnje promentne i finansijske funkcije. U nasim uslovima upravljanje finansijama preduzeca se odnose na upravljanje: 1) finansijskom politikom preduzeca – predstavlja svesno i stvaralacko odlucivanje u finansijskim ciljevima preduzeca i nezamisliva je bez finansijske strategije i finansijske strukture preduzeca. Finansijska struktura preduzeca kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora, udruzenih, tudjih sredstava i bezpovratnih izvora sredstava. Cilj finansijske politike preduzeca jeste jacanje njegove finansijske snage. Pod finansijskom snagom preduzeca podrazumeva se trajna sposobnost placanja, finansiranja, investiranja, povecavanje imovine i zadovoljenje finansijskih interesa ucesnika preduzeca. 2) finansijsko planiranje kao oblik istrazivanja raznih vrsta planova u vremenskim pokazateljima. Za finansijski plan se cesto kaze da predstavlja instrument poslovne-finansijske politike preduzeca. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni, srednjorocni i dugorocni finansijski planovi. Finansijsko planiranje kao instrument finansijske politike pored finansijskih tokova planira i finansijsku strukturu sredstava i izvora sredstava. 3) organizacija finansijske funkcije kao deo finansijskog menadzmenta predstavlja organizacioni oblik u kojem ce egzistirati finansijska funkcija. 4) finansijska evidencija kao deo finansijskog menadzmenta odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. Evidencija finansijskih sredstava se vodi preko ziro racuna kod ZOP-a, internog ziro racuna, deviznog racuna i racuna izdvojenih novcanih sredstava. 5) finansijska analiza kao deo finansijskog menadzmenta odnosi se na ispitivanje finansijskog rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja. Za finansijski menadzment posebno je vazna finansijska analiza: strukture i rasporeda ukupnog prihoda, rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata, dugorocne i kratkorocne ravnoteze, realnosti bilansa, reproduktivne sposobnosti, zaduzenosti, sposobnosti odrzavanje realne vrednosti vlastitih izvora sredstava. Koriste se pokazatelji likvidnosti: (opsta racio likvidnost, posebna racio likvidnost, neto obrtni fond) i pokazatelji aktivnosti (koeficient obrta kupaca, obrta dobavljaca, obrta zaliha, obrta ukupnih poslovnih sredstava). 6) finansijska kontrola kao deo finansijskog menadzmenta predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. Zadaci finansijske kontrole su: kontrola finansijskog poslovanja, internog poslovanja, nabavke, prodaje, osnovnih sredstava, sredstava zajednicke potrosnje. Pored toga treba izvrsiti i kontrolu zavrsnog racuna, periodicnog obracuna, blagajnickog poslovanja, placanja... Finansijska kontrola moze biti unutrasnja i spoljasnja kontrola, po ucestalosti moze biti stalna i permanentna. 7) finanansijske informacije kao deo finansijskog menadzmenta mogu se seloktovati prema poreklu, prema funckiji, prema sadrzini. Sa aspekta finansijskog menadzmenta moze se govoriti o finansijskim informacijama koje su u funkciji finansiranja poslovnog procesa i finansiranja razvoja preduzeca. (informacije o trzistu, privrednoj sposobnosti preduzeca, finansijskim efektima, o obrtu, o zaposlenim radnicima, kupcima itd.). 8. Finansijski marketing preduzeca. Finansijski marketingom se vrsi prikupljanje, koncentracija i distribucija novcanih sredstava. Iznalazenje izvora finansiranja je jedan od zadataka finansijskog marketinga od kojega zavisi u kojoj meri ce se koristiti sopstveni a u kojoj meri tudji izvori sredstava. U slucaju smanjene ponude novca na trzistu finansijski marketing ima zadatak uskladjivanja tokova nabavke i prodaje, uskladjivanje priliva i odliva novcanih sredstava, uskladjivanje robnih i finansijskih tokova preduzeca. Za finansijski marketing je karakteristicno da pored prikupljanja vrsi i usmeravanje novcanih sredstava s ciljem prosirenja obima proizvodnje, povecanja plasmana robe i ubrzanog obrta sredstava. Radi iznalazenja obima, strukture i izvora potrebnih sredstava za tekuce poslovanje preduzeca finansijski marketing se bavi analizom izvora sredstava, postojecih obaveza, postojecih potrazivanja i zaliha. Za finansijski marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine, prodaje i finansiranja.

14. Ako se njihov medjusobni odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugorocna vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom. Nacelo likvidnosti predstavlja sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Pod finansijskom politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih resenja u cilju postizanja maksimalnih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. Nacela se mogu klasifikovati kao: 1) nacelo finansijske stabilnosti. i politika dobiti). U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti manji od 1 proporcija izmedju likvidnih. Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. 2) nacelo rentabilnosti. Ako je broj dobavljaca preduzeca veci. 11. Nacelo finansijske stabilnosti. izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni finansijski ciljevi: uspostavljanje i odrzavanje optimalnih finansijskih odnosa u strukturi sredstava (aktiva) i izvora sredstava (pasiva) kao i optimalnih odnosa medju delovima sredstava i delovima obaveza i nacela finansijskog odlucivanja u ostvarivanju osnovnih finansijski ciljeva. kupljene deonice. kratkorocno vezanih sredstava i kratkorocnih obaveza bice pomerena u korist prve strane. rentabilnost. likvidnosti. Iako se likvidnom rezervom stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca ona umanjuje rentabilnost preduzeca jer donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju. 12. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. Zajednicka karakteristika svih nacela jeste da su medjusobno povezana. racionalnost. trzisnog razvoja. 3) nacelo likvidnosti. Pojam i klasifikacija finansijske politike. Nacelo nezavisnoti je u direktnoj sprezi sa nacelom finansijske stabilnosti. dugorocne plasmane (finansijska ulaganja) i trajno vezana sredstva (zemljiste. 10. Naime. Stepen nezavisnosti u vodjenju poslovne-finansijske politike preduzeca uslovljen je sa neto dobitkom i rentabilnoscu preduzeca. 3) razvojna finansijska politika (politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava. politika upravljanja finansijskim sredstvima). ukoliko je koeficient finansijske stabilnosti jednak 1 tolika je likvidnost preduzeca (1:1). tehnickog razvoja. Maksimiziranje dobitka u duzem roku nemoguce je ostvariti kao krajnji cilj poslovne politike preduzeca ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. te da je dugorocna finansijska ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti dugorocnog finansiranja i obrnuto.9. likvidnosti. Finansijska politika je samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. Pod finansijskom politikom se podrazumeva odlucivanje o osnovnim finansijskim ciljevima. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozamljeni kapital i dugorocno vezana sredstva. 2) poslovna (tekuca) finansijska politika (tekuca politika finansiranja. 15. likvidnost preduzeca i ostvarenje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu. Finansijsko nacelo nezavisnosti polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude sto je moguce u vecoj meri nezavistan od poverioca preduzeca. investicija. 5) nacelo finansijske snage. sticanje prihoda. finansijsku stabilnost. Nacela finansijske politike. U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti veci od 1 tada su dugorocno vezana sredstva veca od sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital. Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od obaveza preduzeca prema dobavljacima.. politika finansijske snage. Nacelo finansijske elasticnosti polazi od pretpostavke da preduzece u finansijskom poslovanju mora opribavljati dopunske izvore finansiranja (tudji kapital) i mora prevremeno otplacivati pozamljeni kapital u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje i suvise skup za preduzece. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava. politika raspolaganja sredstvima. 13. Nacelo rentabilnosti preduzeca polazi od maksimiziranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja. Klasifikacija finansijske politike preduzeca: 1) osnovna finansijska politika (likvidnost. Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od stanje ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu i kreditne sposobnosti preduzeca. Nacelo likvidnosti. Ako je njihov medjusobni odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala. Pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital nacelo rentabilnosti zahteva i jacanje dugorocno pozamljenog kapitala. Finansijska politika predstavlja koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansija preduzeca.). Izmedju nacela likvidnosti i nacela finansijske stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Nacelo finansijske elasticnosti. strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike preduzeca. i politika finansijskih ulaganja). Dugorocno vezana sredstva obuhvataju osnovna sredstva. Da bi se uspostavila finansijska ravnoteza u preduzecu neophodno je: definisati dugorocna sredstva i definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. . Nacelo finansijske stabilnosti polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji.. Nacelo finansijske nezavisnoti. uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. 4) nacelo finansijske elasticnosti. U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti jednak 1 a preduzece se nalazi u nelikvidnosti preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratkorocnog finansiranja ukoliko postigne da rokovi kratkorocno vezanih sredstava budu kraci od rokova rospolozivosti kratkorocnih obaveza. manja je zavisnost preduzeca u sprovodjenju poslovne politike od dobavljaca i obrnuto. rentabilnosti. kadrovskog razvoja. Ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava jednaki rokovima raspolozivosti kratkorocnih obaveza tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. Nacela rentabilnosti.

planirana raspodela bruto dobiti i ostvarenog dohotka preduzeca. veceg koeficienta obrta sredstava. Faktori finansijske politike preduzeca. . sigurnosti i rentabilnosti finansiranja. na kojem se preduzece pojavljuje i kao prodavac i kao kupac robe odnosno usluga. U spoljne faktore finansijske politike spadaju oni faktori na koje preduzece ne moze direktno uticati. dinamiku potreba za finansijskim sredstvima. plana rashoda i prihoda budzeta. robe i usluga. Nacelo finansijske snage. Bilansni metod je osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi.Deduktivni metod planiranja polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija. 18.16. plana bilansa stanja. gotovih proizvoda. Od klasicnih metoda primenjuju se metodi indukcije i metodi dedukcije. amortizacija osnovnih sredstava. planiranje izvora finansiranja. nacelo akumuliranja imobilizacije finansijskih sredstava. 19. pravovremeno izvrsavanje obaveza koje su stvorene u ranijem periodu a dospevaju u toku poslovne godine. Finansijsko planiranje tokova reprodukcije u preduzecu nezamislivo je bez obuhvatanja sledecih elemenata: plana bilansa uspeha. ocekivana novcana primanja i izdavanja. Nacelo finansijalnosti polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora. sigurnosti. finansijalnosti. najcesce se grupisu kao: faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzeca i faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzeca. Finansijska politika izlozena je dejstvu niza faktora koji u vecem ili manjem obimu imaju pozitivnog ili negativnog uticaja na proces njene realizacije. Nacelo likvidnosti nastoji da se unutar privrednog subjekta obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. rentabilnost. Deduktivni metod polazi od jednostavnih ka slozenijim tokovima odnosno od poznatih ka nepoznatim tokovima. Finansijskim planom se kreiraju novcani tokovi u preduzecu sa aspekta utvrdjivanja potrebnih novcanih sredstava za nesmetano odvijanje procesa reprodukcije. funkciju proizvodnje. Cesto se finansijsko planiranje svodi na godisnji finansijski plan (plan tokova novcanih sredstava). Kod predvidjanja dugorocnih i srednjorocnih finansijskih tokova i finansijskih transakcija primenjuje se metod ekstrapolacije trenda. bruto dobit i akumulacija preduzeca. metod visetruke korelacije i regresije. Medjusobno povezana nacela (racionalnog finansiranja. Nacelo racionalnog finansiranja polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja (sopstvenih i tudjih) i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava. potrebna dodatna sredstva za nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzeca kao i prenosenje sredstava drugim preduzecima. funkciju prodaje i razvojnu funkciju. rentabilnosti. troskovi poslovanja. primanja i izdavanja. U ekonometrijske metode spadaju: bilansni metod. Direktan uticaj ovog nacela jeste na nacelo likvidnosti. U uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u finansijskom planiranju se primenjuje metod visestruke regresije i korelacije. Metod predracuna primanja i izdavanja polazi od toga da se na osnovu planiranja prodaje. Unutrasnjim faktorima finansijske politike preduzeca nazivaju se sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. Iako su oni visebrojni neophodno je posebno posvetiti paznju trzistu i privredno finansijskom sistemu. materijala. metod trenda. Nacelo sigurnosti obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca. Predstavlja skup nacela racionalnog finansiranja. Faktori koji uticu na finansijsku politiku preduzeca globalno se dele na: spoljne i unutrasnje. plana dugorocnih ulaganja. Privredno-finansijski sistem kao spoljni faktor finansijske politike od posebne je vaznosti jer se merama ovog sistema obezbedjuje realizacija planova i programa preduzeca odnosno i sire drustvene zajednice. S obzirom da su ovi faktori brojni. plana novcanih tokova. Planom finansiranja preduzeca definisu se raspoloziva sredstva. akumuliranja i mobilizacije) predstavljaju nacelo finansijske snage preduzeca. 17. rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstevenih nad tudjim izvorima sredstava putem povecane stope akumulacije. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo racionalnog finansiranja. U praksi se najvise koristi bilansni metod. te je s toga njihov uticaj na finansijsku politiku u direktnoj vezi sa ostvarenjem planskih zadataka preduzeca. Stabilnost finansijske politike preduzeca u direktnoj je zavisnosti od postajanja i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Pojam i funkcije finansijskog planiranja. akumulacije i mobilizacije sredstava. Pri izradi finansijskog plana obuhvataju se sledeci ekonomsko finansijski parametri: obim i struktura finansijskih sredstava. dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih finansijskih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava svojim izvorima. Za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda primenjuje se komparativni metod za koje je bitno vrsenje uporedjivanje srodnih preduzeca. Predmet i metodi finansijskog planiranja. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelu finansijalnosti. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava neophodno je predvideti dinamiku nabavke finansijskih sredstava. investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i balansiraju. U postupku izrade finansijskog plana primenjuje se klasicni i ekonometrijski metodi planiranja. finansijalnosti. U finansijskoj literaturi prisutno je tumacenje po kojem se finansijski plan sastoji od plana priliva i odliva novcanih sredstava za odredjeno razdoblje. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo rentabilnosti poslovanja. O tim faktorima preduzece po pravilu samostalno odlucuje. utvrdjuje ukupno primanje. akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava. veceg ulaganja sredstava i veceg obima zajednickih domacih i inoulaganja. Za ove faktore se kaze da su objektivnog karaktera odnosno da su dati kao velicine te da se njima treba prilagoditi finansijska politika preduzeca. Nacelo rentabilnosti predstavlja odraz uspesnog poslovanja preduzeca i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima. Na finansijsku politiku preduzeca uticu faktori uslovljeni na inostranom trzistu. Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. mrezno planiranje i komparativni metod. obim i struktura investicionih ulaganja vrste finansijskih tokova. plana ukupnog prihoda i njegove raspodele. planirani ukupni prihod. Sustina ovog metoda jeste u tome da se u osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo sigurnosti i rentabilnosti. Nacelo akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava izvodi se iz nacela racionalnog finansiranja. likvidnosti. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo racionalnog finansiranja preduzeca. Induktivni metod polazi od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. Ti planovi se odnose na funkciju nabavke. cena sirovina.

Pojedinacni finansijski planovi se donose za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost. Prvo shvatanje polazi od toga da se kratkorocni finansijski planovi preduzeca za poslovnu godinu na osnovama utvrdjene finansijske strategije u srednjorocnim i dugorocnim finansijskim planovima. Prometna funkcija planira obim realizacije na domacem i inostranom trzistu. integracije. Finansijski plan izrazava ukupno poslovanje preduzeca izrazeno u novcanom obliku. plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama i stanje na kraju planskog intervala (manjak ili visak sredstava). planiranog rashoda. Osnovni princip izrade finansijskog plana preduzeca temelji se na naucnoj osnovi. po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. masovnosti pri izradi i donosenju plana. Mogu se suprotstaviti dva shvatanja. Tekuci finansijski planovi mogu biti redovni i vanredni. odnosno njihovo ubrzano kruzno kretanje 3) osiguranje stalne likvidnosti i solventnosti 4) pravilna raspodela dobiti i ostvarenog dohotka U postupku izrade finansijskog plana treba pre svega sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova. konkretnosti plana i realnosti plana. Specijalni (jednokratni) finansijski planovi izradjuju se neredovno. U ekonomskoj literaturi prisutni su razliciti kriterijumi definisanja vrsta finansijskih planova. Najcesce se istice podela prema: 1) nacinu sastavljanja (izolovani finansijski planovi. U sirem kontekstu definisanja kratkorocnih finansijskih planova oni obuhvataju: nastupajuce obaveze. 2) racionalno koriscenje raspolozivih sredstava. . a kombinovani planovi obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha. i dogradili proizvodni pogoni. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji treba da se ugrade u proizvodni proces.20. stanje novcanih sredstava na kraju planskog perioda. Svodni finansijski planovi donose se za holding organizacije a na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. plan uplata po mesecima. Principi i metodologija izrade finansijskog plana. Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima da bi se izvrsio postavljeni planski zadatak. Sa aspekta vremenske dimenzije u skladu sa osnovnim odredbama planiranja razlikujemo: dugorocne. Oni se primenjuju u uslovima: osnivanja preduzeca. likvidacije i poslovanja sa gubitkom. samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima. nakon cega se pristupa sastavljanju planskih kalkulacija po vrstama proizvoda. sveobuhvatnosti plana. kombinovani. Cilj svakog kratkorocnog plana je da pravovremeno predvidi neuskladjenost izmedju novcanih sredstava i da tu neuskladjenost nadomesti nabavkom i plasmanom dodatnih novcanih sredstava. Po dobijanju planskih velicina od strane svih poslovnih funkcija sluzba plana i analize prevodi planirane velicine na vrednosne velicine. pojedinacni i svodni) 2) stepenu vaznosti (primarni i sekundarni finansijski planovi) 3) redovnosti sastavljanja (tekuci (redovni i vanredni) i specijalni (jednokratni finansijski planovi) 4) duzini vremenskog perioda (kratkorocni. potrebna sredstva. Izvrsenjem finansijskog plana ostvaruje se: 1) obezbedjenje finansijskih sredstava u potrebnom obimu. Vanredni finansijski planovi su najcesce dugorocnog karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. Kratkorocnim i mesecnim planovima preduzece kvalitativno kontrolise sopstvenu likvidnost. Ukoliko je teziste na planu prodaje. dezintegracije. Drugo shvatanje polazi od toga da kratkorocni planovi obuhvataju period od jednog kvartala. srednjorocni. Kratkorocni finansijski planovi (planovi likvidnosti) bave se predvidjanjem uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava. srednjorocne. Kratkorocni finansijski planovi se donose na osnovu godisnjeg finansijskog plana i sadrze: stanje gotovine na kraju prethodnog meseca. te utvrdjuje velicinu planiranog prihoda. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. Srednjorocni finansijski planovi se donose na period od 5 godina i vrse sintetizovanje plana razvoja i plana finansiranja u tom periodu. odgovarajucim rokovima i pod povoljnim uslovima. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. plan isplata po istim mesecima. troskova poslovanja. Ovi finansijski planovi su po pravilu kratkorocnog i srednjorocnog karaktera. Srednjorocni planovi se donose na period preko jedne godine i na osnovu njih se pouzdano mogu planirati sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. dugorocni finansijski planovi) 5) ritmu finansijskog poslovanja (osnovni i operativni) Izolovani finansijski planovi podrazumevaju planiranja primanja i izdavanja koji proizilaze iz “racuna ucinka”. (putem maloprodaje i veleprodaje). Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja izgradili. iskazano mesecno i za celu godinu. raspoloziva sredstva. izvore dodatnih finansijskih sredstava. Dugorocnim finansijskim planom se sagledavaju potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin obezbedjivanja izvora sredstava. planovi mogu biti primarni a svi ostali sekundarni finansijski planovi. Vrste finansijskih planova. Principi i metodologija izrade finansijskog plana su u direktnoj medju vezi sa finansijskom politikom preduzeca. kratkorocne planove. planiranog dobitka ili gubitka. Redovnim finansijskim planovima se vrsi predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrazavanja finansijske likvidnosti preduzeca. Kadrovska sluzba iskazuje putem plana neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije. direktivnosti plana. odnosno nabavke. 21. U cilju ostvarivanja neposrednog upravljanja finansijama u preduzecu donose se operativni (kratkorocni) finansijski planovi za kraci period od godinu dana. Dugorocni finansijski plan posmatran po godinama sadrzi: plan priliva po elementima finansijskog plana. srednjorocni planovi u periodu od 3 meseca do godinu dana a dugorocni planovi period veci od jedne godine. odnosno na osnovu planiranog bilansa uspeha i kvartalnih procena mogu se uspesno pratiti i predvideti promene u novcanim tokovima. Dugorocni finansijski planovi se odnose na strategiju razvoja za period od 10 i vise godina i obuhvataju sredstva i njihovo vracanje u procesu finansiranja investicija.

Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti: . informacije o finansijskom poslovanju preduzeca itd. podizanje gotovine sa ziro racuna itd. finansijski zadaci koje treba resiti izmedju privrednih subjekata u zemlji ili sa privrednim subjektima iz inostranstva 4. Praksa pokazuje da su u preduzecima postojali razliciti oblici organizovanja finansijske funkcije. . raspolozivi strucni potencijal za projektovani oblik organizovanja finansijske funkcije 8. .vise finansijskih sluzbi obavljaju zadatke finansijske funkcije i to za jednog privrednog subjekta. 2. referada bezgotovinskog placanja – obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet. privredna delatnost kao i struktura programa koji nudi privredni subjekat 3. .centralizovanom organizacijom finansijske funkcije vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama. . obracun dividendi i kamata.efikasnije se sprovodi saradnja u delu razvojne politike i snosenje gubitka. Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije. Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji 5 referada.) 24. a to su poslovi u vezi placanja i naplate potrazivanja (kontrola izvoda ziro racuna. poreza i carina) 3. finansijsko odeljenje. Finansijski poslovi su povezani sa svim ostalim poslovima. naplata potrazivanja od kupaca. decentralizovanom i kombinovanom nacelu organizovanja. te da proizilaze iz njih i da ih kontinualno prate. a saglasno tome i njenu organizaciju 5. poslovnim partnerima i ZOP-u.finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sve privredne subjekte.ostvaruje se na visem stepenu kadrovski potencijal. sastavljanje predloga o udruzivanju finansijskih sredstava. ugovori o zajednickim ulaganjima u mesovito preduzece sa stranim kapitalom ili o zajednickom ulaganju u holding organizaciju i sl. referada finansijskog planiranja. vazece zakonske odredbe koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije. analize. . putnih naloga.ostvaruje se veci nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije.22.postize se veci stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije. .efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci posebno u delu pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava. Karakteristicni poslovi za ovu referadu su: ispitivanje privrednih subjekata iz finansijskog okruzenja.izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenje pa se tako postize i efikasnost u radu. doprinosa. nivo tehnicke opremljenosti za efikasan rad projektovane organizacije finansijske funkcije 9. putni nalozi.stvara se veci broj nezavisnih finansijskih rukovodilaca. Decentralizovani oblik finansijske funkcije ima sledece specificnosti: . interna banka.stvara se veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije. gotovinskih cekova. neto licnih dohodaka. Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavlja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja i zavisi od postojecih privrednih okolnosti. njegova velicina. postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju privrednog subjekta. Zahteve drustvene zajednice u vezi uvida u koriscenje finansijskih sredstava predstavljaju jedan od vaznih faktora koji direktno uticu na oblik organizovanja finansijske funkcije u preduzecu. . instrumenti placanja. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije predstavlja siru organizacionu celinu nego sto je to finansijsko odeljenje. 23. Ti oblici su: finansijskoracunovodstvene sluzba.) 4. referada udruzivanja (ulaganja) finanskih sredstava – u njoj se obavljaju poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganja finansijskih sredstava. . finansijska sredstva i ostala oprema. . Te referade su: 1. . privredno-finansijski sektor. . Faktori organizacije finansijske funkcije su: 1. finansijska sluzba. opomene duznicima itd. slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova 2. 6. .samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije. U globalu posmatrano moze se govoriti o: centralizovanom. ugovora o kreditiranju. dokumenti u vezi obracuna licnih dohodata. oblik organizovanja privrednog subjekta.) 5. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije. nalozi za naplatu. analiza finansijske situacije preduzeca.ostvaruje se smanjenje administrativnog aparata u finansijskoj funkciji . sastavljanje kreditnih zahteva. troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7. referada likvidature finansijske dokumentacije – obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje (ulazne fakture. referada blagajne – obavlja poslove koji se odnose na gotovinska placanja (isplate putnih akontacija.uproscava se izvrsenje postavljenog finansijskog zadatka. kontrole i informisanja – obavlja poslove vezane za izucavanje celine finansijskog poslovanja preduzeca (izrada plana tokova novcanih sredstava.

vestacki uvecavaju pozitivan finansijski rezultat da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti.bruto finansijski dobitak predstavlja razliku izmedju poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja. Plan bilansa uspeha. zalihama materijala (kada se zalihe repromaterijala u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama. Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive (sredstava) ili pak precenjivanjem pasive (obaveza) u bilansu stanja preduzeca. . . Skriveni gubici u preduzecu nastaju zbog precenjivanja aktive i podcenjivanja pasive (suprotno u odnosu na latentne rezerve). nedovrsene proizvodnje gotovih proizvoda (kada se obracunavaju po punoj ceni kostanja) 5.marza pokrica predstavlja stvarnu razliku izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Ukoliko je finansijski rezultat pozitivan (prihod je veci od rashoda) tada su povecani sopstveni izvori sredstava. odnosno transformacijom jednog izvora u drugi izvor sredstava. 26. a da se kvalitativni sastav sredstava i izovora sredstava menja transformacijom jednog pojavnog oblika u drugi pojavni oblik sredstava.prihodi od prodaje se utvrdjuju na nacin sto se planirani fizicki obim prodaje pomnozi sa ocekivanom neto prodajnom cenom. Neto prodajna cena predstavlja razliku izmedju prodajne cene i postignutih bonifikacija (rabat. Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda predstavlja gubitak poslovne godine doticnog preduzeca. Planski bilans uspeha moze imati sledecu sadrzinu: . 27.). Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. Svaka kvantitativna promena aktive i pasive ima za posledicu kvalitativnu promenu sastava sredstava i izvora sredstava. neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva. Latentne rezerve i skriveni gubici u bilansu stanja. neadekvatna procena prodajne cene gotovog proizvoda itd.neto rashodi finansiranja predstavljaju razliku izmedju planiranih kamata na obaveze i planiranih kamata na potrazivanja. Preduzece koje je ostvarilo gubitak u poslovnoj godini duzno je u svom bilansu uspeha iskazati kategoriju nenahnadjenih utrosenih sredstava iz ukupnog prihoda koja predstavlja razliku izmedju kategorije gubitka poslovne godine i kategorije licnih dohodaka u realizovanim proizvodima i uslugama. Planiranje bilansa uspeha preduzeca prvo podrazumeva planiranje troskova za predvidjeni obim proizvodnje a tek zatim planiranje rashoda za predvidjeni obim prodaje. Bilans uspeha (racun gubitka i dobitka) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. osnovnih sredstava (amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva) 2.25. Razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih rashoda predstavlja bruto dobit poslovne godine doticnog preduzeca. Bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava (putem zbira aktive i pasive) i kvalitet sredstava i izvora sredstava (putem strukture aktive i pasive). Analiza strukture aktive bilansa stanja preduzeca ukazuje da se latentne rezerve mogu pojaviti kod: 1. dinarskih i deviznih potrazivanja (kada se balansira po nizem kursu od zvanicnog kursa). Svaki odliv sredstava predstavlja smanjenje i aktive i pasive. . pretvaraju ga u pozitivan finansijski rezultat.neto dobitak predstavlja razliku izmedju bruto finansijskog dobitka i poreza iz rezultata. iskazane po prvim ulaznim cenama nizih od poslednjih nabavnih cena) 3. . Preduzece ce iskazati ostvareni dohodak i u slucajevima kada je gubitak poslovne godine manji od visine licnih dohodaka u reallizovanim proizvodima i uslugama. .varijabilni rashodi se utvrdjuju mnozenjem planiranih varijabilnih troskova po jedinici proizvoda i planirane kolicine prodaje proizvoda. sitnog inventara (kada se otpis vrsi u 100% iznosu a stvarna potreba postoji za otpisom u 50% iznosu) 4. . Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu. Kvalitativne promene mogu nastati i u pasivi bilansa stanja.porezi iz rezultata se utvrdjuju tako sto se bruto finansijski gubitak koriguje na vise za planirane rashode i na nize poreske olaksice. Ukoliko je finansijski rezultat negativan (rashodi veci od prihoda) tada su sopstveni izvori u obracunskom periodu smanjeni. Svako kvantitativno povecanje aktive i pasive izazvano je novim prilivom sredstava. . I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha doticnog preduzeca. duzeg vremenskog obracuna amortizacije od stvarnog. kasa skonto i sl. Javlja se kod neadekvatne procene kursa ino valuta. umanjuju negativan finansijski rezultat. Karakteristike bilansa stanja i bilansa preduzeca. U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. Ovakvim kvalitativnim promena strukture aktive i pasive menja se kvalitativno i bilans stanja sa aspekta poboljsanja ili pogorsanja finansijske situacije. Ukuliko od kategorije bruto dobiti poslovne godine oduzmemo kategoriju gubitka poslovne godine i na njihovu razliku licnih dohotka u realizovanim proizvodima i uslugama tada dolazimo do kategorije ostvarenog prihoda. U praksi su moguci slucajevi da kvantitet sredstava i izvora sredstava ostane ne promenjen. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima.

planirani fiksni i pretezno fiksni rashodi. ukupan sopstveni kapital itd. Planirana obrtna sredstva se definisu kao zbir svih vrsta obrtnih sredstava u jednom preduzecu. 3. Dosadasnja prakticna iskustva ukazuju da na marzu pokrica imaju uticaja: 1. prodajom hartija od vrednosti uz eskont i prodajom deonica po nizem kursu od kursa bilansiranja. Postoje tri stepena likvidnosti preduzeca. Planirana akumulacija (neto dobitak) se ne moze projektovati u bilansu uspeha preduzeca. Dugorocno vezana sredstva obuhvataju osnovna sredstva. ispod nivoa potrebne minimalne akumulacije. akcionarski kapital. Po jednom misljenju ona predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstva da se transformise u novac – gotovinu. Prvi korak kod ispitivanja mogucnosti odnosi se na marzu pokrica. 4. planiraju se za citavu plansku godinu. Prvi stepen likvidnosti obuhvata: gotovinu. gubitak iskazan u aktivi i stalne zalihe. Prema drugom ona predstavlja sposobnost privrednog subjekta (duznika) da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. Determinantne koje odredjuju likvidnost su: dospele obaveze. Planirana akumulacija moze biti visa od minimalne akumulacije i manja od maksimalne akumulacije proizvoda. Plan bilansa stanja. Za planski bilans stanja od posebnog je znacaja je predvideti dugorocnu finansijsku ravnotezu. plana osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana 4. 30. plana autonomnih izvora i kratkorocnih obaveza 3. potrazivanje po depozitnim racunima po vidjenju i hartije od vrednosti koje su trenutno unovcljive. planirani porezi iz finansijskog rezultata. dugorocne obaveze. vremenski rokovi i sredstva placanja. dodatni porezi iz finansijskog rezultata. opste likvidnosti. Sopstveni kapital i dugorocne obaveze bez obzira dali se radi o kontinuiranoj ili sezonskoj proizvodnji i prodaji. 3. . Kod kontinualne proizvodnje obrtna sredstva se planiraju za celu godinu dok kod sezonske proizvodnje obrtna sredstva se planiraju po odredjenim periodima. dugorocne plasmane. Postoje razlicite interpretacije pojma likvidnosti. Planirana minimalno i maksimalno potrebna akumulacija. Maksimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju putem koje se uspostavlja narusena dugorocna finansijska ravnoteza. Sustina ispitivanja pociva na cinjenici da se istovremeno vrsti ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalno potrebnu akumulaciju. plana obrtnih sredstava 2. Drugi stepen likvidnosti obuhvata: hartije od vrednosti koje se mogu unovciti u roku od 30 dana i potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana. buduce likvidnosti. Svako preduzece koje ostvari maksimalno potrebnu akumulaciju savrseno je postavilo i realizovalo ciljeve svoje poslovne politike. 4. trenutne likvidnosti 2. Treci stepen likvidnosti obuhvata: kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana i zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana. planirani neto rashodi finansiranja. Pri planiranju bilansa stanja preduzeca polazi se od njegovih delova: 1. gubitak iskazan u aktivi i ukupna stalna sredstva i gubitak. Proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha.28. Plan treba da sadrzi sledece elemente: drustveni kapital. koeficientu optimalne likvidnosti. Princip planiranja autonomnih izvora i kratkorocnih obaveza kod kontinuirane proizvodnje i sezonske proizvodnje je isti kao i kod plana obrtnih sredstava. Globalno posmatrano mozemo govoriti o pojmu: 1. Ti gubici mogu nastati naplatom potrazivanja od kupaca uz kasa skonto. plana sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza Plan obrtnih sredstava je razlicit kod preduzeca koja imaju kontinuiranu proizvodnju (godisnju) i kod preduzeca koja imaju sezonsku proizvodnju. dugorocni plasmani. Planirani elementi su osnovna sredstva. Pojam i iskazivanje likvidnosti preduzeca. Definisanjem maksimalno i minimalno potrebne akumulacije u preduzecu teziste planiranja se prenosi na planski bilans uspeha kako bi se ispitale realne mogucnosti ostvarivanja minimalne i maksimalne akumulacije. U teoriji i praksi cesto su prisutne dileme dali transformaciju nenovcanog oblika sredstava u likvidni oblik (gotovinu) izvrsiti sa ili bez gubitka. 29. Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju koja obezbedjuje preduzecu dugorocnu finansijsku ravnotezu iz prethodne godine. 2.

garancija i sl. promena rokova dospeca obaveza placanja prema izvorima. Su najcesce eksternog i internog karaktera. U dosadasnjoj praksi su poznati slucajevi disponiranja (prenosenja) novcanih sredstava sa ziro racuna jednog preduzeca na ziro racun drugog preduzeca i ako je isto zakonom zabranjeno (fiktivne fakture). Oni su najcesce posledica neadekvatno planirane i realizovane finansijske politike preduzeca. njihovom iznosu i rocnosti.31. 34. Pored dinarskih ziro racuna preduzece moze otvoriti devizne racune kod poslovnih banaka na koje je duzno usmeravati devizne prilive i vrsiti sva devizna placanja prema inostranstvu. ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava funkcije. Upravljanje ziro-racunom firme. 5. kompenzacija delova sredstava i obaveza prema izvorima. neadekvatne naplate potrazivanja. Blagajna mora imati propisan dnevni blagajnicki maksimum u mogucem zadrzavanju novcanih sredstava u gotovinskom obliku u blagajni (visinu odredjuje ZOP). Mogucnosti za otklanjanje uzroka nelikvidnosti u preduzecima mogu biti: 1. insolventnost i improvizovana likvidnost preduzeca. Pogresno se upravlja sa ziro racunom preduzeca ukoliko se ostavlja veliki iznos novcanih sredstava za novi radni dan i ne izvrse redovna placanja. preuzeti instrumenti obezbedjenja placanja moraju takodje po svojoj rocnosti i iznosu biti u funkciji dnevne likvidnosti preduzeca. 4. blokade ziro racuna. asignator. Ona po pravilu dovodi do hronicne nelikvidnosti preduzeca. Improvizovana politika nelikvidnosti preduzeca najcesce nastaje u uslovima: nepostojanja plana priliva i odliva novca. U tim slucajevima preduzece ostvaruje gubitak koji predstavlja razliku izmedju ukupnih sredstava i ukupnih izvora sredstava. Kod asignacije je neophodna asignata. Njihova opsta karakteristika jeste da imaju isti uticaj na sve subjekte privredjivanja. zaduzivanje visoke kamate. devizni rezim i politika. Improvizovana politika likvidnosti u preduzecu predstavlja odsustvo realne politike likvidnosti preduzeca. prestruktuiranje sredstava. 32. cek. U ove uzroke spadaju monetarno kreditni sistem i politika NBJ. menica.. angazovanje dodatnih novcanih sredstava u procesu reprodukcije. bankarsko kreditni sistem i kreditna politika banaka. U ove uzroke spadaju: investicije u osnovna sredstva. gubici. Kod nasih preduzeca insolventnost je najcesce posledica prezaduzenosti. Preko ziro racuna preduzeca slivaju se svi dnevni prilivi i odlivi novcanih sredstava. Odliv novcanih sredstava sa ziro racuna preduzeca moze nastati donosenjem sudske presude kao i blokadom ziro racuna preduzeca od strane poverioca putem izdatih instrumenata obezbedjenja placanja (akceptni nalog.). kako se nebi narusila dnevna projektovana likvidnost preduzeca. Upravljanje sa ziro racunom preduzeca podrazumeva i dnevnu azurnost na relaciji ziro racun – blagajna preduzeca. Asignacija kao oblik placanja predstavlja obligacioni odnos izmedju tri pravna lica: asignant. sistem i politika platnog prometa. Stanje na ziro racunu preduzeca mora se dnevno pratiti preko izvoda uz proveru da li su prosli svi nalozi za placanje koji su upuceni zavodu za obracun i placanje prethodnog dana i dali je stigao priliv na ziro racun preduzeca od strane duznika onako kako je to i projektovano. asignat. Interni uzroci nelikvidnosti proizilaze iz unutrasnjih objektivnih i subjektivnih slabosti subjekta privredjivanja. Kod se u praksi asignacija najvise pojavljuje u poslovanju sa bankama. Insolventnost preduzeca nalaze potrebu za preduzimanje mera putem kojih ce se otkloniti uzroci neracionalnog koriscenja sredstava i nepovoljnog rezultata poslovanja (sanacija. . 3. Primera radi preduzece koje ima odobren kredit kod banke moze izdati nalog svojoj banci da iz odobrenog kredita izvrsi placanje obaveze koju ima doticno preduzece prema nekom trecem preduzecu. Preduzece moze slobodna novcana sredstva na svom ziro racunu efikasno uposliti ne samo ulaganjem u sopstvenu reprodukciju vec i orocavanjem kod poslovnih banaka uz kamatu. zalihe. Za preduzece kazemo da je insolventno kada su njegova ukupna sredstva manja od ukupnih izvora sredstava. Solventnost predstavlja sposobnost preduzeca da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze pod predpostavkom da sve dospeju u istom trenutku. Davanje naloga za skidanje novcanih sredstava sa ziro racuna preduzeca podrazumeva prenosenje novcanih sredstava u blagajnu preduzeca (gotovina) radi izmirenja dnevnih gotovinskih isplata. interna raspodela ostvarene dobiti dohotka. Priliv novcanih sredstava na ziro racun preduzeca se ostvaruje osnivanjem duznicko poverilackog odnosa ispostavljanjem fakture i definisanjem vremenskog roka placanja potrazivanjem od strane duznika. Asignacija kao oblik medjusobnih placanja. Solventnost. naplata potrazivanja. stecaj). inflacija. 33. spoljno trgovinski sistem. uz svesno zanemarivanje likvidnosti. nekontrolisano stvaranje obaveza. U svakom preduzecu finansijski rukovodilac treba da vodi racuna da dnevni priliv novcanih sredstava bude veci od dnevnog odliva kako bi se odrzao kontinuitet likvidnosti preduzeca (makar 10% veci). Finansijska funkcija u preduzecu mora voditi racuna o izdatim instrumentima obezbedjenja placanja. Solventnost podrazumeva situaciju u preduzecu u kojoj su ukupna sredstva jednaka ili veca od ukupnih izvora sredstava posmatrana u odredjenom vremenskom trenutku. Ziro racun predstavlja najznacajni deo u njenom poslovanju. Svaka nedovoljna sinhronizacija izmedju priliva i odliva novcanih sredstava dovodi ziro racun preduzeca u nelikvidnost i blokadu.. Cesti su slucajevi u nasoj privrednoj praksi da preduzece u neprekidnoj blokadi ziro racuna i da tada poseze za promenom postojece organizacije i formiranje takozvanih kompanija sa dva ili vise novih preduzeca. Eksterni uzroci nelikvidnosti cesto se nazivaju sistemskim uzrocima jer dolaze delom iz okruzenja i eksternog su karaktera. Ovakva politika likvidnosti prisutna je u uslovima kada menadzment preduzeca akcenat stavlja na rentabilnost. Takodje. 2. ubrzana cirkulacija sredstava. Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojoj jedno preduzece (asignant) daje nalog drugom preduzecu (asignatoru) da za njegov racun izvrsi isplatu nekom trecem preduzecu (asignatoru) pri cemu se trece preduzece ovlascuje da to primi u svoje ime. a uticaj subjekta privredjivanja na njihov tok kretanja je neznatan. Uzroci nelikvidnosti preduzeca.

Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potrazivanja u slucajevima naknadne stete usled smrti ili povrede. manjak proizvoda. ustupanje proizvoda bez naknada i zamena proizvoda. Uzajamnost potrazivanja je prisutna u slucajevima kada poverilac istovremeno duguje svom duzniku.nacelo ugodnosti (porez treba naplatiti u momentu kad poreski obveznik ima dovoljno sredstava) . putem sudskih odluka i putem ugovora. Ukoliko je manjak nastao kod proizvoda koji su oslobodjeni koji su oslobodjeni placanja poreza na promet porez na promet se ne placa. U slucajevima kada prodavac robe u fakturi o prodaji iste unese klauzulu duzan je navesti da – porez na promet proizvoda nije obracunat na osnovu izjave kupca broj x. prihod i profit poreskog obveznika) 4. Cesija kao oblik medjusobnih placanja. usled pismenog sporazuma. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika (cesusa) trecem licu (cesionaru). Za ugostiteljska preduzeca karakteristicno je da su oslobodjena placanja na promet kao nabavke reprodukcionog materijala. dok kod proizvoda koji nisu oslobodjeni placanja poreza na promet porez se mora izmiriti. Saglasno zakonu o obligacionim odnosima duznik ima pravo da prebije potrazivanje koje ima prema poveriocu sa onim sto ovaj potrazuje od njega pod uslovom da oba potrazivanja glase na novac. 36. Promet proizvoda koji su u funkciji krajnje potrosnje a na koje se placa porez na promet odnosi se na uvoz proizvoda. na stvari istog roda i kvaliteta i da su oba potrazivanja dospela. istorodna i dospela. 38. Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovuu potpisanog ugovora izmedju duznika i poverioca.nacelo jeftinoce (racionalno organizovanje poreske administracije) Pod evazijom se podrazumeva izbegavanje placanja poreza pri cemu se umanjuju drzavni javni prihodi. Zakonska kompenzacija se moze sprovesti ukoliko su potrazivanja izmedju duznika i poverioca uzajamna. Takodje. Poreska politika pociva na poreskim nacelima. a na koje se ne placa porez na promet. Primenom adekvatne poreske politike moguce je suzbiti inflaciju i podsticajno delovati na rast i razvoj privrednih aktivnosti. Porez se deli na: 1. Neophodno je naglasiti da se prodaja proizvoda bez prodaje na promet ne moze vrsiti iz prodavnica kao i drugih poslovnih jedinica koje obavljaju promet na malo. Pojam i karakteristike poreskog sistema i poreske politike. Jedini proizvodi namenjeni krajnjoj potrosnji a koji su oslobodjeni placanja poreza su proizvodi iz humanitarne pomoci distribuirani posredstvom neke humanitarne organizacije. 2. usled naknade nematerijalne stete. 37. ako potrazivanje potice iz zabranjenih ugovora. Poreska evazija nastaje zbog nejasnog tumacenja zakonskih propisa. poresku osnovicu (cini imovina. licu koju obavlja proizvodnu delatnost i uvoz proizvoda u funkciji dalje prodaje. cesionar (lice na koje se prenosi potrazivanje) i cesus (duznik cija se obaveza stupa trecem licu. Ucesnici u cesiji su tri lica: cedent (koji ima potrazivanje od odredjenog lica i koji to svoje potrazivanje prenosi na trece lice). Elementi oporezivanja obuhvataju: 1. a isti se nabavlja radi dalje prodaje. Kada je u pitanju manjak proizvoda a isti su bili namenjeni krajnjoj potrosnji postoje razliciti pristupi u vezi obracunavanja i placanja poreza na promet. . Ciljevi poreske politike su pokrice drzavnih rashoda i konjukturni procesi u privredi. netacnog prikazivanja knjigovodstvenog stanja. izbegavanje placanja carina itd. U slucajevima kada se proizvodi sopstvene proizvodnje koriste u svrhe sopstvene krajnje potrosnje postoji obaveza obracuna i placanja poreza na promet i nastaje prilikom preuzimanja proizvoda iz skladista. sva lica registrovana da obavljaju proizvodnu delatnost su oslobodjena placanja poreza na promet za reprodukcioni materijal (kupovina uz izjavu). indirektne poreze. Kompenzacija kao oblik medjusobnih placanja. Porezi predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja prihoda u nacionalnoj ekonomiji. saobracajne poreze (porez na promet). rashod.nacelo ravnopravnosti (nema dvostrukog oporezivanja) . Kompenzacija nastaje po tri osnova: putem zakona. Svaki manjak koji je produkt vise sile ne podleze placanju poreza na promet. kao sto su: .nacelo elasticnosti (stalno prilagodjavanje poreske politike svim promenama u privrednom sistemu) . Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu odluke suda u slucajevima kada poverioc tuzi svog duznika za neuredno izmirenje obaveza. koriscenje proizvoda sopstvene proizvodnje namenjeni krajnjoj potrosnji. 3. poresku stopu (porez prikazan u procentima u odnosu na poresku osnovicu). Prodaja na veliko ne moze se vrsiti iz prodavnica i drugih poslovnih jedinica koje su registrovane na promet za malo. 2. Cesija se identifikuje sa ustupanjem potrazivanja. predmet oporezivanja (imovina. a duznik pokaze na sudu da mu poverilac duguje odredjuje odredjenu vrednost (resenje o kompenzaciji). Isto vazi i kod uvoza reprodukcionog materijala. prodaja proizvoda licu koje je registrovano i obavlja ugostiteljsku delatnost. Kompenzacija predstavlja izmirenje obaveza medjusobnim prebijanjem. Prema nacinu naplate i nacinu razreza porezi se dele na: 1. poreze na dohodak i imovinu.nacelo opstosti (porez treba da placaju svi gradjani) . poreskog obveznika (fizickog ili pravnog lica) 3. poreze na potrosnju. dohodak.35. promet i poslovne transakcije) 2. To su slucajevi kada se vrsi prodaja proizvoda licu koje je registrovano i obavlja promet proizvoda. Porez na promet proizvoda. direktne poreze. Putem poreza na promet proizvoda vrsi se oporezivanje prometa proizvoda koji su u funkciji krajnje potrosnje. Zakonom o osnovama poreskog sistema definisani su i proizvodi koji su u funkciji krajnje potrosnje.

robe odbija porez koji je prethodio u prometnom lancu). Poslovni rizik (leveridz). Zaduzenost preduzeca. luksuzni proizvodi (od 15%) Osnovica za obracun akcize je jedinica mere ili prodajna cena proizvoda. Ako se prihod od prodaje povecao usred povecanja prodajnih cena tada ostaju nepromenjeni varijabilni rashodi. Dodatnu vrednost je moguce utvrditi putem: 1. neto poslovni rezultat. vladajucu stopu inflacije (U uslovima inflatornog kretanja kada su kamate realno negativne poverioce ocekuje inflatorni gubitak na potrazivanje te stoga i izbegavaju dalje pozamljivanje sredstava). Kod poreza na dobit korporacije poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ekonomske snage korporacije nezavisno od licnog stanja vlasnika akcija. Dobit kao osnovica za oporezivanje predstavlja ostatak dohotka koji se dobija ako se od bruto prihoda oduzmu rashodi vezani za njegovo ostvarivanje. Za akcizu je karakteristicno da obaveza obracunavanja iste nastaje u momentu pustanja u promet proizvoda na koje se placa akciza. 40. Pojam i karakteristike finansijske ravnoteze i neravnoteze. energije.39. Sve poreske stope poreza na dodatnu vrednost su izrazene procentualno i dele se na vise i nize poreske stope. 44. Osnovica za obracun akcize kod duvanskih preradjevina i kafe jeste jedinica mere dok je kod svih ostalih proizvoda prodajna vrednost ili vrednost njihovog uvoza. Po tradicionalnom finansijskom pravilu nivo zaduzenosti trebao bi biti u srazmeri 1:1 u odnosu na njegov sopstveni kapital. etil alkohol (10-30%) 5. so za ishranu (od 5%) 7. Visok stepen zaduzenosti preduzeca negativno se odrazava na sigurnost poverioca i povecava rizik ostvarenja neto dobitka preduzeca. Faktori koji uticu na velicinu rashoda perioda odnose se na: visinu ulaganja u osnovna sredstva. Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. rentabilnost i likvidnost preduzeca. proizvodi za sterana diplomatska i konzularna predstavnistva. proizvodi koji se uvoze radi prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. strukturu i pravce finansiranja. sirova. Poslovni dobitak predstavlja razliku izmedju marze pokrica i rashoda perioda bez obuhvatanja kamate. 41. Poslovni rizik predstavlja rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ulozeni kapital (sredstva). mlevena i ekstrakt kafe (od 30%) 6. Za faktor poslovnog leveridza je karakteristicno da pokazuje za koliko se puta brze menja poslovni rezultat nego sto se menja prihod od prodaje. Ako se prihod od prodaje povecao usled povecanja obima proizvodnje i prodaje tada se povecavaju i varijabilni rashodi preduzeca. Akciza. troskova prodaje i visinu troskova i osiguranja. obima proizvodnje i prodaje. Akcionari preduzeca se oporezuju personalnim porezom na dohodak u cijem je sastavu i dividenda ostvarena po osnovu akcionarskog kapitala. Porez na dodatnu vrednost. 42. Za poslovni leveridz nije isto da li se povecava prihod od prodaje po osnovu povecanja prodajnih cena ili po osnovu povecanja proizvodnje i prodaje. po navedenom pravilu finansiranje preduzeca bi se finansiralo 50% iz sopstvenih a 50% iz tudjih izvora. poreza iz rezultata i neto dobitka. Za porez na dodatnu vrednost je karakteristicno da se ne obracunava na porez koji je u prethodnim fazama vec naplacen. Saglasno napred iznetom neophodno je pozicije u bilansu stanja upisati po principu rastuce ili opadajuce likvidnosti. Porez na dobit korporacije (preduzeca) odnosi se samo na ona preduzeca koja imaju status pravnih lica. nabavnih cena itd. derivati nafte (od 15-70%) 2. troskove organizacije. Kod proizvoda koji se uvoze a na koje se placa akciza ista se obracunava u momentu kada proizvod predje granicu. Poreske stope koje se primenjuju na dobit korporacije po pravilu su proporcionalne a u nekim slucajevima i blago progresivne. 43. Obaveza je nadleznog carinskog ili poreskog organa da izvrsi obracun akcize. Prema zakonu o akcizama i porezu na promet akciza se ne placa na: proizvode koje izvozi proizvodjac. Da bi se finansijska ravnoteza u preduzecu mogla identifikovati prvi preduslov je uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima ce se pojedini delovi aktive transformisati u novac a pojedine obaveze dospeti za placanje. a pozicije pasive po principu opadajuce ili rastuce dospelosti. Sistem oporezivanja korporacije moze imati direktni i indirektni uticaj na profitabilnost ulaganja. Porez na dobit korporacije (preduzeca). uvoz humanitarne robe. indirektnom metodom (od obracunatog poreza na isporuku proizvoda. Akciza se placa na sledece vrste proizvoda. 1. Sa nizim faktorom poslovnog leveridza (rizika) na nizem se nivou nalaze i promene poslovnog rezultata doticnog preduzeca. Dodatna vrednost se moze definisati kao zbir zarada i dobiti ili kao razlika izmedju vrednosti autputa i vrednosti inputa. Velicina poslovnog dobitka preduzeca uslovljena je rizikom izmedju marze pokrica i rashoda perioda bez kamata. Savremena finansijska teorija pri definisanju odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala uvodi elemente: organski stastav sredstava (odnos izmedju osnovnih i obrtnih sredstava). kafa. . Dakle. alkoholna pica (5-50%) 4. Analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize: dugorocnu i kratkorocnu finansijsku analizu. garancijom treceg lica itd. Velicina marze pokrica uslovljena je razlikom izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Kod visokog stepena zaduzenosti za preduzece je karakteristicno da visina gubitka prevazilazi nivo sopstvenog kapitala duznika. zalogom na nepokretne stvari. Faktori koji uticu na velicinu marze pokrica odnose se na visinu prodajnih cena. przena. Poslovni dobitak (rezultat) sastoji se od kamate. fizickog utroska materijala. direktnom metodom (oduzimanje vrednosti nabavki od vrednosti isporuke proizvoda) 2. Faktor finansijskog leveridza predstavlja multiplikator promene procenta prihoda od prodaje. Rizik nenaplativosti buduceg duga moguce je eliminisati instrumentima obezbedjenja naplate potrazivanja: hipotekom na nepokretnu imovinu. Porez na dobit korporacije ne odnosi se na akcionare kao vlasnike kapitala. oblik organizovanja privredne aktivnosti i promet hartija od vrednosti. U prodajnu cenu se uracunavaju i svi zavisni troskovi koje je prodavac obracunao kupcu proizvoda odnosno robe. duvanske preradjevine (10-70%) 3. Niza poreska stopa odnosi se na oporezivanje najveceg dela prometa robe i usluga.

Planiranje novcanih sredstava obuhvata predracune svih isplata i uplata u planskom periodu. Osnovni oblik robe se pojavljuje u procesu pripreme proizvodnje. tako i za odrzavanje likvidnosti. Rizik naplate dugorocnog plasmana moze se smanjiti garancijom treceg lica da ce u uslovima neizmirenja obaveze od strane glavnog duznika ono u roku izmiriti dospelu obavezu. 49. Obrt novcanih sredstava. troskovi nedostatka gotovine i troskovi transakcije sa gotovinom. Strategija upravljanja gotovinom pociva na tri bitna faktora: produzenju rokova placanja dobavljacima. Obrtna sredstva u novcanom obliku se direktno pretvaraju u robni oblik. Povecanje dugorocnih izvora je moguce ostvariti: produzavanjem rokova otplate tudjih dugorocnih izvora. S obzirom na znacaj i jednog i drugog nacela preduzece treba da pronadje najpovoljniju kombinaciju za odrzavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju.. dok robni oblik plasmana predstavlja prodaju robe na dugi rok. Ukoliko preduzece raspolaze sa podacima o vremenskom trajanju obrta zaliha. Vremenski period obrta novcanih sredstava razlicit je kod osnovnih sredstava i kod obrtnih sredstava. Troskovi koji nastaju u preduzecu pri obezbedjenju novcanih sredstava – gotovine jesu: troskovi drzanja gotovine. kako za odrzavanje kontinuelnosti tokova reprodukcije. Svaki privredni subjekat sa aspekta finansijske strategije plasmana treba da utice na smanjenje rizika naplate dugorocnih plasmana. Karakteristike upravljanja novcanim sredstvima. Plan novcanih obrtnih sredstava treba da cine dva dela: plan stanja sredstava i plan tokova sredstava. Upravljanje novcanim sredstvima u preduzecu pociva na dva nacela finansiranja a to su: nacelo rentabilnosti i nacelo likvidnosti preduzeca. tada ono moze izracunati pojedinacne koeficiente obrta kao i koeficient obrta gotovinskog ciklusa. Za izracunavanje koeficienta obrta uzima se u obzir broj dana u godini (zaokruzeno na 360) i vremensko trajanje svakog od ovih ciklusa. Za preduzeca je karakteristicno da treba usaglasiti ova dva nacela. Novcani oblik predstavlja plasman novca na dugi rok. pri cemu se njihova vrednost najmanje jednom obrne u toku godine. Nacelo likvidnosti polazi od finansijskog stava izvrsenja obaveza o roku dospelosti i to u celini. Nacelo rentabilnosti polazi od finansijskog stava da preduzece minimalnim ulaganjem ostvari maksimalni finansijski rezultat. Finansijska strategija dugorocnih izvora tezi smanjenju finansijskih rashoda i uskladjenosti dugorocnih izvora sa dugorocnim ulaganjima. Pri tome se podrazumeva da se novcana sredstva sastoje iz osnovnog i prelaznog oblika. 50. Pojavni oblici obrtnih sredstava. Pri objasnjavanju kruznog kretanja obrtnih sredstava treba poci od marksovog obrasca kruznog kretanja kapitala.. 48. kao angazovano sredstvo u procesu proizvodnje. 47. U uslovima kada je priliv manji od odliva novcanih sredstava razlika bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke.45. smanjenju zaliha i skracenju rokova naplate od kupaca. Sredstva ulozena u dugorocne plasmane podlozna su obezvredjivanju posebno u uslovima inflacije (inflatorni gubitak). U postojecem privrednom sistemu dugorocni plasmani se pojavljuju u novcanom i robnom obliku. U uslovima kada je priliv veci od odliva novcanih sredstava razliku bi preduzece uplacivalo na racun kod poslovne banke. N-R.P.R`-N`. Finansijska strategija dugorocnih izvora. Karakteristika dugorocnih plasmana jeste da uticu na prinos preduzeca u vidu kamate. U planu novcanih obrtnih sredstava je taj odnos izuzetno znacajan. Moze se govoriti o osnovnim i prelaznim oblicima obrtnih sredstava. Najcesce se u osnovnom obliku novca i surogata novca pojavljuju: gotovina u blagajni i banci. valute. Prelazni oblik robe egzistira u relaciji i to u uslovima kada je novac izdat a roba nije primljena. Finansijska strategija dugorocnih plasmana. Plan stanja sredstava ukazuje na prosecan saldo u pod oblicima novcanih obrtnih sredstava po kvalitetu a promene stanja otkrivaju prilive i odlive koji nisu bez uticaja na finansijsku sigurnost posebno likvidnost. . kao gotov proizvod. Kada se novcana sredstva nalaze u prelaznom obliku. 46. Obrt novcanih sredstava predstavlja vremenski period od izdavanja novcanih sredstava za nabavku pa do naplate prodate robe ili usluge. devize. Oni ne mogu samostalno delovati na transformacije obrtnih sredstava nego samo preko svojih osnovnih oblika. Pomeranje interesa nacela rentabilnosti i likvidnosti sprovodilo bi se tako sto bi poslovna banka i preduzece razliku izmedju dnevnih priliva i odliva resavali zajedno. Analiza kreditne sposobnosti duznika predstavlja ocenu o duznikovoj finansijskoj sposobnosti da buducu obavezu na vreme izmiri. Duzina ciklusa obrta novcanih sredstava za nabavku osnovnih sredstava pocinje placanjem njihove nabavke a zavrsava se nakon naplate prihoda. obveznice i druge hartije od vrednosti. Negativnost dugorocnih plasmana sastoji se u cinjenici da se ulozena sredstva suvise sporo mobilisu – pretvaraju u novcana sredstva. cekovi. Prelazni oblici mogu biti u obliku robe odnosno novca. koriscenjem novog dugorocnog kredita. placanje prema dobavljacima. Za rentabilnost je karakteristicno da moze direktno uticati na likvidnost preduzeca.. prethodno se moraju pretvoriti u osnovni oblik pa tek zatim ukljuciti u kruzni tok reprodukcije. Analiza zaduzenosti predstavlja odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava i taj odnos bi trebao da bude 1:1. Dugorocni izvori mogu biti sopstveni i tudji izvori sredstava. konverzijom kratkorocnih u dugorocne kredite i povecavanjem sopstvenih izvora sredstava. Plan novcanih obrtnih sredstava. Pitanje koje namece pred menadzment preduzeca kada se radi o nacelu likvidnosti odnosi se na obezbedjenje likvidnosti uz minimalno stvorene troskove. Da bi se izracunao jedan ciklus novcanih sredstava neophodno je imati kvalitetne podatke o zalihama kupcima i dobavljacima. Finansijski rashodi mogu se smanjiti i koriscenjem tudjih izvora sredstava pod uslovom da su dobijeni po nizoj ceni odnosno kamati. maksimiziranje prinosa na dugorocne plasmane i ocuvanje vrednosti ulozene u dugorocne plasmane. menice. Pojam obrtnih sredstava podrazumeva poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u reprodukcionom procesu.. te da na taj nacin povecavaju imovinu doticnog preduzeca. Ukoliko se u planu ne uspostavi odgovarajuci odnos izmedju osnovnog i prelaznog oblika stvaraju se uslovi za moguce prekide procesa proizvodnje. Prelazni oblik novca egzistira u relaciji u uslovima kada je roba izdata a novac nije primljen. Duzina ciklusa novcanih sredstava za nabavku obrtnih sredstava pocinje njihovom kupovinom a zavrsava se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovacke robe. Finansijske rashode (troskove finansiranja) preduzeca je moguce smanjiti jacanjem sopstvenih izvora. odnosno na kraju veka trajanja osnovnog sredstva. naplati potrazivanja od kupaca i gotovinskom ciklusu.

obaveze po osnovu kamata. Razlika izmedju kratkorocnih izvora i zbira sezonskih zaliha sa kratkorocnim potrazivanjima predstavlja kratkorocno novcana sredstva. Naplata kratkorocnog potrazivanja moze se izvrsiti putem virmanske doznake. ceka i akreditiva. Ubrzanom mobilizacijom ulozenih sredstava u osnovna sredstva ostvaruje se skracenje amortizacionog perioda ispod veka trajanja osnovnog sredstva. njenu likvidnost. U globalu posmatrano kratkorocna potrazivanja obuhvataju: potrazivanji po osnovu datih avansa dobavljacima. Kratkorocna sredstva ce imati predznak + ako su raspoloziva novcana sredstva veca od dugorocnih novcanih sredstava i obrnuto kratkorocna novcana sredstva bice sa predznakom – ukoliko su raspoloziva novcana sredstva manja od dugorocnih novcanih sredstava. Finansijska strategija novcanih sredstava. Strategija osnovnih sredstava preduzeca treba da je usmerena na stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta koji je iznad donje tacke rentabilnosti preduzeca. troskova osnivackog ulaganja i visoke stope inflacije. . To znaci da se raspolozivim novcanim sredstvima prvo moraju obezbediti likvidnost a tek zatim ulaganja koja zatim uticu na povecanje ili smanjenje finansijskog rezultata preduzeca. Kratkorocni oroceni izvori su izvori sredstava do godinu dana i odnose se na kratkorocne kredite i obaveze nastale po kratkorocno udruzenim sredstvima. Ocuvanje vrednosti novcanih sredstava moguce je prakticno ostvariti: drzanjem novca na tekucem racunu. Svaka finansijska strategija novcanih sredstava treba da se odnosi na rokove raspolozivosti novcanih sredstava. obaveze na osnovu licnih dohodaka. potrazivanja po osnovu prodate robe kupcima. kratkorocnih potrazivanja i novca. menice. kratkorocno oroceni izvori stvaraju inflatorni dobitak i obrnuto. Ulaganja u osnovna sredstva i dugorocne plasmane kao i ulaganja u deo obrtnih sredstava u stalne zalihe predstavljaju dugorocna ulaganja.. potrebnu kolicu novcanih sredstava za odrzavanje likvidnosti i upotrebu viska novcanih sredstava. potrazivanje od kupaca. Finansijska strategija osnovnih sredstava.. Finansijska strategija kratkorocnih izvora odnosi se na: kratkorocno orocene izvore i kratkorocno autonomne izvore. obaveze po porezima i doprinosima. 53. Naplata kratkorocnog potrazivanja cesto je uslovljena sa odredjenim stepenom rizika. Sto znaci da ce marza pokrica biti iznad fiksnih troskova preduzeca. obaveze po primljenim avansima od kupaca. Ukoliko je marza pokrica jednaka fiksnim troskovima tada se oblik proizvodnje ostvaruje na donjoj tacci rentabilnosti. Da bi se doslo do najpovoljnijeg roka placanja potrebno je napraviti nekoliko varijantnih resenja sa razlicitim rokovima potrazivanja i utvrditi koje varijantno resenje doprinosi najvecem povecanju finansijskog rezultata. Oroceni kratkorocni izvori treba da se izjednace sa sezonskim zalihama i kratkorocnim potrazivanjima po osnovu prodaje na kredit i kratkorocno ulozenih sredstava. Zatezna kamata predstavlja obracunatu kamatu kupcu po isteku roka naplate porazivanja. duzine vremenskog trajanja kredita i visine kamatne stope. U uslovima inflacije kada je stvarna kamatna stopa niza od stope inflacije. naplatu potrazivanja i gubitak zbog nenaplacenih potrazivanja. ugovaranjem fiksnih rokova zavrsetka pojedinih faza ulaganja i ugovaranjem fiksnih cena. Ona ce imati predznak pozitivan u uslovima kada je obrtni fond veci od stalnih zaliha i negativan predznak kada je obrtni fond manji od stalnih zaliha. potrazivanja po osnovu datih kratkorocnih finansijskih kredita. Dugorocna norvcana sredstva mogu imati predznak pozitivan ili negativan. Potrazivanja po osnovu prodaje robe putem kratkorocnog robnog kredita cesto predstavljaju jedini oblik prodaje robe. Strategija novcanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja. ulaganja u zemlji i inostranstvu itd. potrazivanja po osnovu kratkorocno ulozenih sredstava. Taj visak se dalje moze upotrebiti za prevremenu otplatu potrazivanja. Za likvidnost preduzeca se smatra prihvatljivim ono resenje gde su u strukturi ukupno angazovanih sredstava zalihe gotovih proizvoda sa najnizim stepenom likvidnosti i potrazivanja od kupaca sa najvisim stepenom likvidnosti. Skracenje ciklusa ulaganja u osnovna sredstva je moguce ostvariti koriscenjem sopstvenog kapitala. 52. Ova potrazivanja negativno deluju na finansijsku snagu i na likvidnost preduzeca. Pod kratkorocnim potrazivanjima podrazumevaju se sva potrazivanji ciji je rok kraci od godinu dana. nova ulaganja iz sopstvenih izvora i smanjenje rizika od ekonomske zastarelosti (otpisa) osnovnog sredstva. Finansijska strategija kratkorocnih potrazivanja. a indirektno zavisi od rentabilnosti poslovanja. sinhronizacijom poslova oko ulaganja. Za osnovna sredstva karakteristicno je da determinisu kapacitet proizvodnog preduzeca te da predstavljaju dugorocni oblik ulaganja sredstava preduzeca. Kratkorocni izvori (oroceni i autonomni) treba da su jednaki zbiru sezonskih zaliha. Razlika izmedju obrtnog fonda i stalnih zaliha predstavlja dugorocna novcana sredstva. ulaganjem novca na depozit sa otkaznim rokom i kupovinom hartija od vrednosti. Obim prodaje i porazivanja po osnovu kratkorocnih kredita zavisi od: procenta ucesca placanja u gotovom novcu. Pozitivno udaljavanje stepena iskoriscenja kapaciteta od donje tacke rentabilnosti moguce je postici: skracivanjem ciklusa ulaganja u osnovna sredstva i ulagati vise u osnovna sredstva koja direktno ucestvuju u procesu proizvodnje. Kratkorocni autonomni izvori raspolozivi su na odredjeni vremenski period i odnose se na obaveze prema dobavljacima. sto pozitivno utice na finansijsku snagu preduzeca. Osnovna razlika izmedju navedenih kratkorocnih izvora pociva u cinjenici da kratkorocni oroceni izvori izazivaju finansijske rashode a kratkorocni autonomni izvori ne izazivaju finansijske rashode. Finansijska strategija kratkorocnih izvora.51. pod uslovom da potrazivanje nije na vreme izmirio prema poveriocu. 54. Povecanje ciklusa ulaganja u osnovna sredstva zavisi od tudjih izvora. akceptnog naloga. Visak novcanih sredstava se pojavljuje u uslovima kada raspolozivi novac prevazilazi po obimu rezervu likvidnih sredstava. Za ovaj oblik potrazivanja je karakteristicno da izaziva troskove koji se odnose na ispitivanje kreditne sposobnosti kupca.

poreza i doprinosa iz rezultata poslovanja i ucesca ulagaca u finansijskom rezultatu preduzeca. Ako je realna kamatna stopa ispod nivoa inflatorne stope tada i kod kratkorocnog finansijskog plasmana dolazi do inflatornog gubitka. veci stepen izvoza. Izvori finansijskih ulaganja. emisije obveznica i dugorocno orocenih uloga treceg lica. Finansiranja reprodukcionog toka preduzeca tudjim izvorima sredstava predstavlja nuznost zbog nedovoljnog obima sopstvenih izvora sredstava. S obzirom da radnici ostvaruju jedan deo licnog dohotka iz neto dobitka njihov je interes za maksimiziranjem neto dobiti u preduzecu. zaposleni radnici u preduzecu i menadzment preduzeca koji stiti akumulaciju doticnog preduzeca. placanje kamata). kredita (kratkorocnih i dugorocnih). smanji finansijske rashode. drzavni i drugi fondovi. veca zaposlenost). 59. Ukoliko postoji finansijska neravnoteza izmedju sopstvenog kapitala. Cilj finansijske strategije sopstvenog kapitala. Interes menadzmenta preduzeca jeste da akumulira sto veci deo neto dobitka. tudjeg kapitala i dugorocnih rezervisanja jeste da uskladi sopstveni obim i strukturu sa obimom i strukturom dugorocnih ulaganja. Za razliku od njih izvori finansijskih sredstava mogu biti poslovne banke. odnosno dobiti od ulaganja. Sigurnost finansijskog ulaganja predstavlja stepen ulaganja od mogucih rizika. U praksi se najcesce susrecu dva moguca izvora finansiranja: 1. trajni ulozi. Finansijska stednja predstavlja razliku izmedju novcane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva. trzisnost ulaganja. deonica). finansijske organizacije. tudjeg kapitala. Presudan uticaj na opredeljenje menadzmenta preduzeca da li ce staviti u prvi plan kratkorocni finansijski plasman zavisi od rizika naplate kratkorocno finansijskog plasmana i ocuvanja vrednosti ulozene u kratkorocni finansijski plasman. depozita (depozita kod banaka dinarskih i deviznih) i hartije od vrednosti (obveznica. Finansijska strategija kratkorocnih plasmana. korisnost ulaganja. ostvarenje akumulacije i dividende. Finansijske rashode je moguce smanjiti jacanjem sopstvenog kapitala kojim se pokrivaju dugorocna ulaganja i pribavljanjem dugorocno pozamljenog kapitala po nizim cenama (kamata) i povoljnijim rokovima placanja. Finansijska ulaganja mogu biti u obliku: novca (depozitni novac i gotovina). Po zvanicnoj metodologiji NBJ novcana akumulacija predstavlja razliku primanja za prodatu robu i usluge i izdavanja za troskove poslovanja.. Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganja u potrazivanja putem kojih se stvara finansijska aktiva (imovina) preduzeca. Opste prihvaceni kriterijumi finansijskih ulaganja se odnose na sigurnost ulaganja. Pored ekonomske koristi izrazene u finansijskom rezultatu preduzeca i druge koristi preduzeca mogu biti relevantan kriterijum za finansijska ulaganja (smanjenje troskova. Finansijska strategija sopstvenog kapitala. Pored ocene kreditne sposobnosti buduceg duznika neophodno je izvesti i ocenu dali se kratkorocni finansijski plasman moze obezbediti garancijom treceg lica odnosno dali potencijalni duznik raspolaze sa zalihama robe koje se mogu staviti u zalog. 58. akumulirani dobici preduzeca) i nenominiranog kapitala (rezerve) nerasporedjeni dohotci. pokrice gubitka. . Tudji (dugorocno pozajmljeni kapital) predstavlja pribavljeni kapital putem dugorocnih kredita. Cilj svakog menadzmenta preduzeca treba da bude smanjenje finansijskih rashoda. Finansijski rashodi predstavljaju troskove finansiranja preduzeca. Dosadasnja teorijska i prakticna iskustva ukazuju da izvori finansiranja obuhvataju izvore sredstava (sva pravna i fizicka lica od kojih preduzece pribavlja sredstva bez obzira na njihov pojavni oblik). smanjena sloboda odlucivanja. Interes deonicara preduzeca jeste visestruk te se najcesce izrazava u pravcu znacajnog izdvajanja neto dobiti za dividendu radi povecanja njihovog ulozenog kapitala. zaustavi dodatne finansijske rashode u inflatornim uslovima i odrzi realnu vrednost kapitala. Po bilansnoj semi sopstveni kapital se sastoji iz nominiranog kapitala (deonicarski kapital. Ako se analiticki podje od strukture ukupnog prihoda i strukture ukupnog rashoda tada se neto dobit izrazava na sledeci nacin: ukupni prihodi – varijabilni i fiksni troskovi = bruto dobitak. eksterni izvori finansiranja (dugorocna (iz sopstvenih izvora i dugorocnih dugova) i kratkorocna finansiranja (bankarski krediti)). Ucesnici u raspodeli neto dobitka su deonicari. ostvarenje bruto dobitka. organizacija za osiguranje itd. Menadzment preduzeca stvara sredstva rezervi koja se mogu koristiti za razvojne programe. dugorocnih rezervisanja i dugorocnih ulaganja preduzece ce se suociti sa problemom dugorocne finansijske neravnoteze i problemom odrzavanja likvidnosti. 56. Pod kratkorocnim finansijskim plasmanom podrazumevaju se novcana sredstva (slobodna) iznad likvidne rezerve preduzeca koja se plasiraju na period kraci od godinu dana.55. Vrste i kriterijumi finansijskog ulaganja.. tudjeg kapitala (dugorocnog) i dugorocnog rezervisanja. pad cena gotovih proizvoda prevremenu otplatu dugorocnih kredita. Dugorocna rezervisanja predstavljaju rezervisanja za garancije da ce se u roku i kvalitetno izvrsiti poslovni zadaci. Neto dobit kao ekonomska kategorija rezultat je razlike izmedju bruto finansijske dobiti. Sopstveni izvori sredstava predstavljaju osnovu od koje zavisi obim celokupnog finansiranja reprodukcionog toka preduzeca. Sopstveni izvori sredstava imaju i svoje neracionalnosti koje se ogledaju u finansijskoj zatvorenosti preduzeca posebno kada su u pitanju nedovoljno selektivna ulaganja. Preduzece treba naci optimalnu strukturu sredstava i to otprilike iznosi 50-80% od pada na sopstvene izvore sredstava a 20-50% otpada na tudje izvore sredstava. 2. 57. interni izvori finansiranja. usavrsavanje osnovnih sredstava. Osnovni kriterijum svakog finansijskog ulaganja treba da pociva na ekonomskoj korisnosti. Pre samog aktiviranja kratkorocnog finansijskog plasmana neophodno je izvesti ocenu o kreditnoj sposobnosti buduceg duznika. I ovaj izvor finansiranja ima svoje negativnosti (rizik nelikvidnosti. vremenski rok i prilagodljivost ulaganja. Karakteristika svakog finansijskog ulaganja u preduzece jeste fiksni prinos u obliku kamate koji u osnovi privlaci investitora da udje u proces finansijskog ulaganja. Finansijska strategije raspodele neto dobiti.

ulaganja u racionalizaciju osnovnih sredstava. . Pojam i karakteristike procene vrednosti preduzeca. Procena trzisne vrednosti aktive se vrsi posebno za realnu aktivu. 3. 63. ukupan kapital preduzeca = aktiva – kratkorocne obaveze. Efekat dugorocnih ulaganja jeste finansijski rezultat koji ce se ostvariti u toku trajanja dugorocnih ulaganja. 4. radi prosirenja proizvodnje. 1. Staticne metode procene vrednosti preduzeca. ulaganja u kapacitete radi zamene. ulaganje u neposredne investicije i ulaganja u zajednicku potrosnju kolektiva. S obzirom na izvore iz kojih se vrse investiciona ulaganja investicije se dele na: 1. dinamicke metode (kapitalizacija neto dobitka) i kombinovane metode. Vrste investicionih ulaganja. sopstveni kapital i kapital vlasnika A ili B. Metod kapitalizacije neto dobitka – zajednicka karakteristika svih metoda kapitalizacije neto dobitka jeste da se vrednost preduzeca dobija stavljanjem u odnos neto dobitka s cenom kapitala. sredstva u aktivi se vrednuju po nabavnoj vrednosti. poslovnog karaktera. 2. Dugorocna ulaganja su ulaganja u odrzavanje i prosirenje proizvodnih kapaciteta. nove investicije (finansijska ulaganja koja su usmerena za izgradnju novih osnovnih sredstava i povecanje fonda stalnih obrtnih sredstava). Postoje razne metodo procene vrednosti preduzeca koje se mogu podeliti u tri grupe: statisticke metode (knjigovodstvene vrednosti). 61. Skriveni gubici su produkt precenjivanja aktive i podcenjivanja pasive (obaveza) u preduzecu. metod korigovane knjigovodstvene vrednosti je u osnovi identican sa metodom knjigovodstvene vrednosti samo se razlikuju u korekciji vrednosti na vise ili na nize u zavisnosti dali su u pitanju latentne rezerve ili skriveni gubici preduzeca. Efekti investicionih ulaganja mogu biti: primarnog karaktera (izgradnjom investicionog objekta i njegovim proizvodnim rezultatima) i sekundarnog karaktera (investiciona ulaganja u rezultate u drugim preduzecima). amortizacije i naplacene glavnice obaveznih dugorocnih plasmana. Latentne rezerve su produkt potcenjivanja aktive i precenjivanja pasive (obaveze) preduzeca. 62. metod likvidacione vrednosti preduzeca – likvidaciona vrednost preduzeca jednaka je iznosu likvidacione mase koja je umanjena za priznate obaveze u toku stecajnog postupka kao troskove stecajnog postupka. 2. Obuhvata cetiri metode: 1. Efekat dugorocnog ulaganja predstavlja cist novcani tok koji ce se ostvariti u periodu eksplatacije investicionog projekta. Diskontne metode – diskontnim metodama se svodi ocekivani neto dobitak u buducem periodu na sadasnju vrednost pomocu metoda diskontovanja neto dobitka i metoda diskontovanja cistog novcanog toka. stalnih fondova drustvenih standarda. metod reproduktivne vrednosti preduzeca – karakteristike ove metode jeste da se vrsi pojadinacna procena trzisne vrednosti svih pozicija aktive i pasive iz bilansa stanja preduzeca. Karakteristike i efekti dugorocnih ulaganja. 64. Karakteristika dinamickih metoda procene vrednosti jeste pretpostavljanje sta ce preduzece raditi u buducnosti i kolika je njegova mogucnost da ostvaruje pozitivni finansijski rezultat. 2. fiskalnog karaktera i pravnog karaktera. Zajednicka obelezja pri odredjivanju dugorocnih ulaganja su: vremenski obrt. Knjigovodstvena vrednost se koriguje na nizu vrednost sa ukljucivanjem skrivenih gubitaka. 3. Predmet procene preduzeca jeste kapital. 2. 2. Efekti dugorocnog ulaganja kod investicionih projekata utvrdjuju se pojedinacno za svaku godinu trajanja investicionog projekta.60. hartije od vrednosti i potrazivanja od kupaca. Efekat dugorocnog ulaganja u finansijskom smislu predstavlja razliku izmedju cistog novcanog toka koji se ostvaruje nameravanim dugorocnim ulaganjem i cistog novcanog toka koji se ostvaruje bez novog dugorocnog ulaganja. racunovodstvene evidencija je osnov za vrednovanje imovine i obaveze preduzeca. Dinamicke metode procene vrednosti preduzeca. dugorocna finansijska ulaganja. Razlozi procene vrednosti preduzeca najcesce su privatnog karaktera. Kapital preduzeca se moze iskazati na sledeci nacin: 1. Efekti dugorocnog ulaganja je jedino moguce odrediti ukoliko se utvrdi vek trajanja investicionog projekta. neto investicije (kada od bruto investicija odbijemo uplaceni iznos amortizacije preduzeca). bruto investicije (ukupna finansijska ulaganja koja se vrse iz sredstava amortizacije i akumulacije preduzeca). Knjigovodstvena vrednost se koriguje na visu vrednost za iznos latentnih rezervi. ulaganja u studije kadrova licence i istrazivanja. metod knjigovodstvene vrednosti preduzeca – knjigovodstvena vrednost preduzeca predstavlja razliku izmedju poslovne aktive umanjene za iznos gubitka i ukupnih obaveza preduzeca u kojoj se ukljucuju dugorocna rezervisanja i pasivna vremenska razgranicenja. kapital pojedinacnog vlasnika preduzeca = aktiva – (kratkorocne obaveze + dugorocne obaveze + kapital ostalih vlasnika). S toga se investiciona ulaganja mogu definisati kao sadasnja ulaganja pretezno jednokratna za postizanje buducih efekata. da je dugorocno ulaganje kapitalni izdatak ili ulaganje cije se koristi ne iscrpljuju samo u jednoj poslovnoj godini i da je dugorocno ulaganje rizicno ulaganje iz razloga sto su mogucnosti revidentiranja ogranicene i vezane za visoke dodatne troskove. kratkorocna finansijska ulaganja. ulaganja u zamenu osnovnih sredstava. Investiciona ulaganja ne znace samo transformarciju finansijskih sredstava u proizvodne faktore trajnog karaktera nego i ukupna ulaganja kojima se ostvaruje prosirenje tekuceg proizvodnog procesa. ulaganja u prosirenje proizvodnog procesa. Kapital preduzeca moze se iskazati na razlicite nacine: ukupan kapital preduzeca. 3. 3. U odnosu na proizvodni proces razlikuju se tri vrste investicionih ulaganja: 1. sopstveni kapital preduzeca = aktiva – (kratkorocne obaveze + dugorocne obaveze). Cist novcani tok naziva se kes flou i predstavlja zbir akumulacije. Karakteristike metode knjigovodstvene vrednosti su vrednost preduzeca se iskazuje na dan bilansiranja.

novih trajnih uloga trecih lica. Pojam i podela samofinansiranja. Neto dobitak kao izvor samofinansiranja. Dosadasnja praksa ukazuje da se u uslovima visoke stope inflacije propisuje revalorizacija i to aktive i pasive preduzeca. 3. rezervni kapital. 68. 67. akumulirani neto dobitak i efekti revalorizacije koji su nadohnadjeni iz ukupnog prihoda). Amortizaciju treba transformisati u novcani oblik nakon realizacije gotovih proizvoda (naplatom tih proizvoda) na trzistu. naplata glavnice dugorcnih plasmana. U praksi se najcesce primenjuju cetiri metode revalorizacije osnovmnih sredstava i to: metod procene. metod P/E – karakteristika ove metode jeste da polazi od trzisne vrednosti deonice. metod koeficienata i metod permanentnog uskladjivanja vrednosti osnovnih sredstava. 3. Osnovna svrha amortizacije jeste reprodukovanje vrednosti osnovnih sredstava. Ako se proces samofinansiranja posmatra prema nameni izvora sredstava tada se moze govoriti o trajnom i povremenom finansiranju. dnevnoj ceni – procena osnovnog sredstva po ceni na dan bilansiranja. Pod revalorizacijom osnovnih sredstava se podrazumeva postupak uskladjivanja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava s tekucim trzisnim vrednostima. Neto dobitak se dobija ako se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi te ako se tako ostvare dobitak umanji za poreze na finansijski rezultat. premija ostvarena prodajom dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. bruto sredstva – odnose se na sredstva koja su stvorena u preduzecu. U praksi se najcesce primenjuju sledece kombinovane metode: 1. 2. dobitka po jedinici deonice. Efekti revalorizovane pasive povecavaju vrednost pasive i predstavljaju negativni efekat revalorizacije. 2. Za preduzeca je karakteristicno da emisijom deonica one formiraju deonicarski kapital i to u visini nominalne vrednosti prodatih deonica. Kombinovane metode procene vrednosti preduzeca predstavljaju spoj statickih i dinamickih metoda. neplacene glavnice dugorocnih plasmana. podcenjena amortizacija stvara uslove za vecu konkurentsku sposobnost i povecanje dobiti preduzeca.65. akumulacija. Treba praviti razliku izmedju nabavne vrednosti (obuhvata cenu u fakturi i troskove dopreme. prodaje internih deonica sa popustom. eksterni izvori samofinansiranja su: produkt emisije deonica. amortizacija. interne izvore samofinansiranja (amortizacija. neto sredstva – za samofinansiranje koje se dobija ako se od bruto sredstava za samofinansiranje oduzme zbir od placene glavnice dugorocnih obaveza i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih deonica. Pod pojmom samofinansiranja podrazumeva se onaj oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava preduzeca. Polazna osnovica svakog sistema amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnog sredstva. drustveni kapital. Utvrdjivanje vrednosti osnovnog sredstva se moze izvrsiti po: 1. Izvori samofinansiranja se u globalu posmatrano dele na: 1. 2. ulaganja kapitala inokosnog vlasnika. Amortizacija predstavlja specifican oblik samofinansiranja reprodukcionog toka preduzeca.. montaze) i nabavne cene osnovnog sredstva (cene u fakturi). nabavnoj ceni – predstavljaju stvarni izdaci koji su nastali u njegovoj nabavci. korigovane knjigovodstvene neto aktive i stope cene kapitala (puta 5). Za razliku od precenjene. Sredstva amortizacije kao izvor samofinansiranja javljaju se u procesu reprodukcije u obliku oslobodjenih novcanih sredstava i ne zavise u odredjenim vremenskim intervalima samo od osnovice i amortizacione stope vec i od metode obracuna amortizacije. 2. prodaja dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Utvrdjivanje realne amortizacije je veoma vazno jer se precenjenom amortizacijom smanjuje konkurentska sposobnost i dobit preduzeca. Uslov za prakticnu primenu navedene metode jeste postojanje deonicarskog preduzeca cije se deonice kotiraju na trzistu kapitala. Amortizacija kao izvor samofinansiranja. Da bi se preduzece zastitilo od negativnih posledica inflacije ono koristi metod povremene ili permanentne revalorizacije osnovnih sredstava. . konacnoj reprodukcionoj ceni – polazi od cene novog nabavljenog osnovnog sredstva. konverzija dividendi u dividende deonica. metod propisanih jedinstvenih cenovnika. kapitalni dobitak. broja prodatih deonica.. Efekti revalorizacije aktive povecavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije. Internim izvorom samofinansiranja preduzeca smatra se akumulirani neto dobitak. Kombinovane metode procene vrednosti preduzeca. Izvori samofinansiranja koji ne prouzrokuju troskove (besplatni izvori) su: akumulirani neto dobitak. 66. odnosno neto finansijski rezultat koje je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. Svaki novi trajni ulog treceg lica kao i ulaganje kapitala inokosnog vlasnika predstavljaju povecanje deonicarskog kapitala a po tom osnovu i eksternog izvora samofinansiranja preduzeca. Sredstva za samofinansiranje preduzeca dele se na: 1. metod proseka kapitalizovanog neto dobitka i neto aktive – karakteristika ove metode jeste da se vrednost preduzeca utvrdjuje na osnovu kapitalizovanog ostvarenog neto dobitka i korigovane knjigovodstvene vrednosti neto aktive. studgartski metod – karakteristika ove metode jeste da polazi od prosecno ostvarenog trogodisnjeg neto primanja (puta 5). Njena specificnost kao izvor finansiranja jeste u tome da ne povecava obim sredstava vec vrsi transformaciju sredstava iz materijalnih oblika u novcane oblike.

osvajanje trzista. 71. funkcija razvoja medjunarodnih privrednih odnosa. Finansiranje tokova reprodukcije iz tudjih izvora smanjuje kreditnu sposobnost korisnika sredstava i dovodi ih u podredjeni polozaj prema davaocima sredstava. domace. naucno technicki razvoj. Nedostaci kreditiranja se ogledaju u tome sto pribavljanje novcanih sredstava iz tudjih izvora povecava direktne troskove poslovanja preduzeca korisnika tih sredstava. Kratkorocnim kreditima se najcesce premoscavaju vremenski intervali od momenta prodaje proizvoda do momenta njihove naplate. Na strani domacih ulagaca kao korisnika stranih sredstava motivi se mogu grupisati u dve grupe: 1. . iz kojeg ce strani partner kao domace preduzece ostvariti dobit i izvrsiti njegovu raspodelu. Prema tome moze se reci da zajam predstavlja samo jedan od oblika kredita. motivi preduzeca (izgradnja novog pogona. bilo da obuhvataju nezasticena prava znacajna su i slozena kategorija zajednickih ulaganja. javne. Motivi ulaganja stranih partnera u jugoslovenska preduzeca se odnose na: plasman slobodnog kapitala. U praksi termin kredit ima isto znacenje kao termin zajam. Prema ekonomskoj nameni krediti se dele na: proizvodne. Osnovni cilj zajednickih ulaganja jeste pozitivan finansijski rezultat. ulaz na novo trziste. zajednicko istupanje na strane trzista). kako na strani domacih ulagaca tako i na strani inostranih partnera. Pojam i ekonomsko odredjivanje zajednickih ulaganja. direktni – ekonomski odnosi su ravnopravni jer se i velicina dobiti izvodi iz finansijskog rezultata kao razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih troskova iz zajednickog poslovanja. Za razliku od ciljeva treba razlikovati motive koji mogu biti brojni i razliciti. Kratkorocnim kreditima se supstituisu vlastita novcana sredstva (koja su posudjena kupcima) i stvaraju mogucnosti za nesmetano odvijanje narednog toka reprodukcije. Zajam sa teorijskog gledista predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasnistvo odredjeni iznos novcanih sredstava i zamenjivih stvari. Pojam. zajednicka dobiti i rizik predstavljaju ulaganje kapitala u odredjenu zemlju fizickog ili pravnog lica – stranca sto se naziva joint business ventures ili zajednicko poslovno ulaganje. potrosacke. Kreditni odnos se zasniva izmedju poverioca (davaoca kredita) i duznika (trazioca kredita) u uslovima kada poverioc zeli svoja raspoloziva sredstva najcelishodnije iskoristiti a duznik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao odredjenu privrednu aktivnost. Oblike zajednickih ulaganja je moguce sistematizovati u pet osnovne grupe: 1. jeftinija radna snaga. dislociranje proizvodnje. da podrazumevaju investicije u osnovna i obrtna sredstva. funkcija likvidnosti i stabilnosti proizvodnog procesa. otkupne. Treba izdvojiti i analizirati prednosti i nedostatke finansiranja tokova reprodukcije posmatrano sa stanovista kratkorocno i dugorocnog finansiranja. Sa porastom tudjih izvora sredstava povecava se i rizik nelikvidnosti privrednih subjekata. koriscenje prednosti nase zemlji. srednjorocne i dugorocne. 3. razvijanje sistema marketinga. Dugorocnim kreditiranjem se prevazilazi nedovoljnost vlastite akumulacije i amortizacije te se na taj nacin sprecava usporavanje razvoja preduzeca. ukljucivanje u medjunarodno poslovanje. da joint venture podrazumevaju ulaganje kapitala i tehnologije. Prema roku trajanja krediti se dele na: kratkorocne. Inostrane investicije u kojima postoji zajednicko preduzetnistvo. Prema obliku krediti se dele na naturalne (stvari). Prednosti i nedostaci finansiranja na kreditnim osnovama. funkciju kontrolu privrednih tokova. Prema upotrebi krediti se dele na: kredite za obrtna i osnovna sredstva. uvozne. pokretnih dobara. indirektni – indirektnu dobit strani partner ostvaruje preko troskova zajednickog poslovanja. 73. Sa teorijskog gledista kredit predstavlja imovinsko pravni odnos izmedju poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana sredstva ustupa duzniku na odredjen vremenski period i pod odredjenim uslovima. materijalna dobra – obuhvataju veoma siroku grupu sredstava odnosno nekretnina. motivi okruzenja (povecanje izvoza. novcana sredstva – podrazumevaju uplatu odredjenog novcanog iznosa u korist zajednickog poslovanja po pravilu to je obligacija stranog partnera.69. Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja sledece vaznije funkcije: funkciju prikupljanja i mobilizacije sredstva. Zajednicka odlika ovakvog ulaganja su: da su u pitanju medjunarodne investicije razlicitih deviznih rezidenata. funkcija razvoja privredno nedovoljno razvijenih podrucja. 72. Dugorocnim kreditiranjem nadoknadjuje se nedovoljnost vlastitih sredstava radi finansiranja investicija u osnovna i trajna obrtna sredstva. 2. Pri ostvarivanju dobiti odnosno dohotka u kojem se iskazuje finansijski rezultat moguca su dva modaliteta: 1. da su to ulaganja na duzi rok. obrtnih sredstava. Korisnik zajma se obavezuje da ce u ugovorenom roku vratiti odredjeni iznos uz odredjenu kamatu. inostrane i zadrzuzne. uvodjenje nove tehnologije. robni (daje se roba a vraca se novac) i novcani. nematerijalna dobra – bilo da se odnose na zasticena prava industrijske svojine. Motivi i ciljevi zajednickih ulaganja. ubrzanje struktualnih promena u privredi doticne zemlje). uloga i vrsta kredita. izvozne. 70. Prema poveriocu krediti se dele na: bankarske. Oblici zajednickih ulaganja. 2. 2.

Nacela finansiranja zajednickih ulaganja. 77. 4. Procena vrednosti zajednickih ulaganja. nacelo ukljucivanja u medjunarodnu podelu rada. Kada prihod od zajednickog poslovanja ne moze da pokrije materijalne troskove. manjkovi inventara. Kako su sve vrednosti izvedene dogovorom one se svode ma tri moguce procene: 1. neto prihoda. nacelo ekonomske efikasnosti. Ukoliko se gubitak iz zajednickog poslovanja javlja u podrucju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda tada se moze smatrati da je takav gubitak trenutna pojava i da je kratkog trajanja. 3. nacelo zajednistva u dobiti i rizicima. likvidacione procene – koje se odnose na konacne vrednosti u momentu povracaja uloga bilo da je u pitanju redovno ili povremeno okoncanje zajednickog oslanjanja. Nacela finansiranja obuhvataju: 1. 2. trzisne vrednosti – predstavljaju relativno jednostavan slucaj kada se pojedina dobra (ulozi) vrednuju po cenama dobavljaca. knjigovodstvene vrednosti uloga su izvedene iz stanja u knjigama osnovnih sredstava. Privredna preduzeca mogu kod poslovnih banaka orocavati svoja novcana sredstva u korist svog poslovnog partnera.74. nacelo pravicnih ekonomskih odnosa. mali stepen iskoriscenja kapaciteta. otpis zastarelih zaliha. Najcesce su to nabavne vrednosti umanjene za izvrsene otpise. Poslovne banke kao posrednici u orocavanju sredstava u korist poslovnog partnera vrse samo uslugu izmedju njih te po osnovu iste sticu pravo na naknadu. To ne znaci da preduzeca ne mogu kreditirati svoje poslovne partnere pod uslove da je takvo kreditiranje u vezi s predmetom njihovog poslovanja. nacelo dugorocnosti i stabilnosti. . nizak nivo efikasnosti sredstva. 2. U praksi zajednickih ulaganja najcesce negativan uticaj na zajednicki dobitak imaju: poremeceni pariteti prodajnih i nabavnih cena. 6. Medjusobno kreditiranje i orocavanje sredstava. Izdvajanjem poreza i doprinosa iz bruto finansijskog dobitka zatim licnih dohotka i zajednicke potrosnje dolazi se do neto dobitka iz zajednickog ulaganja. Procena materijalnih i nematerijalnih dobara veoma su razlicite i najcesce se grupisu oko dva elementa. Ukoliko preduzece zeli povecati prodaju svojih proizvoda ono ce primeniti sistem kreditiranja svojih kupaca (roba na pocek – odlozeno placanje). Neto dobitak se deli na deo koji pripada domacem ulagacu i na deo koji pripada stranom ulagacu srazmerno ulozenim sredstvima i drugim ugovorenim kriterijumima. licnih dohodaka ugovorne i zakonske obaveze kao i sredstva zajednicke potrosnje tada nastaje gubitak u JOINT VENTURE zajednici. neadekvatni utrosci materijala. Dobit ostvaren u zajednickom poslovanju razlicito se naziva od neto dohotka. Da bi se izvrsila kreditna transakcija neophodno je da preduzece – kreditor raspolaze odgovarajucim slobodnim novcanim sredstvima. Uslov za primenu ovog oblika finansiranja jeste postojanje zajednickih i ekonomskih interesa izmedju poslovnih partnera. Ostatak neto dobitka rasporedjuje se izmedju ulagaca srazmerno njihovom ulozenom kapitalu. inicijalne procene – odnose se na predracunske vrednosti u momentu pocinjanja zajednickog poslovanja. 5. otpis osnovnih sredstava. 75. procenjene vrednosti – se primenjuju gotovo uvek kada su u pitanju industrijske svojine posebno KNOW HOW kao i kod onih materijalnih dobara gde iz bilo kojih razloga nisu prihvacene knjigovodstvene vrednosti. Za privredno preduzece je karakteristicno da ne moze imati u svojoj delatnosti kreditnu funkciju jer je ista zakonskim propisima poverena specijalizovanim institucijama kao sto su poslovne banke i druge finansijske organizacije. Svrha odobravanja kredita jeste saniranje finansijskog stanja duznika. 1. Obaveza je partnera da pri raspodeli neto dobitka deo izdvoje za rezerve opste ili posebne namene odnosno za rizik koji se sa velikom verovatnocom ocekuje. Dobit i gubitak zajednickih ulaganja. 3. Praksa pokazuje da poverilac moze dati kredit duzniku ukoliko isti sticajem okolnosti dospe u tesku finansijsko stanje. 2. Iako je broj faktora koji uticu na rast vanrednih rashoda izuzetno velik navescemo samo najvaznije: otpis potrazivanja. Realizacijom proizvoda i usluga zajednickog poslovanja ostvaruje se prihod putem koga treba nadoknaditi materijalne troskove i amortizaciju sredstava. pa do finansijskog rezultata i neto dobitka preduzeca. troskova rada i koriscenja usluga. uzimajuci u obzir i uslove konkurencije. Ukoliko je gubitak iz vanrednih rashoda veci od dobitka iz redovnog poslovanja cesto je i ukupan finansijski rezultat negativan. 76. Da bi preduzece moglo kreditirati svog poslovnog partnera osnovni uslov jeste postojanje ugovora u medjusobnim zajednickim ciljevima i interesima poslovno tehnicke saradnje kao i kreditiranju potreba te saradnje. nacelo transfera i retransfera. amortizaciju.

Pretplate su vrste avansa putem kojih se preduzece odredjenih delatnosti finansiraju unapred sistemom prikupljanja novcanih sredstava od svojih buducih kupaca u protivvrednosti buduce robe odnosno usluge. Klijent nudi na prodaju faktoru – posrednickoj organizaciji svoja kratkorocna potrazivanja za isporuke proizvoda i usluga ali pre njihovog dospeca. Bez obzira na stepen zaduzenosti preduzeca naglasak treba staviti na vecu ekonomicnost ulaganja u osnovna sredstva i veci koeficient obrta obrtnih sredstava. Prihodi od finansiranja su rezultat kapitalisanja preduzeca u periodu kada je dotivno preduzece raspolagalo sa viskom novcanih sredstava. Isplacuje odmah deo potrazivanja klijentu a ostatak naplate izvrsava redovno ili odgovarajucim pravnim postupkom. S obzirom predstavljaju finansiranje dobavljaca od strane kupaca neophodno je da dobavljaci odobre kupcima nizu cenu kao naknadu za koriscenje njihovih novcanih sredstava. Poslovni rizik treba posmatrati kao razliku izmedju redovnih prihoda i varijabilnih rashoda uvecanim za fiksne rashode. Najkarakteristicniji lizing poslovi su: operativni lizing (lizing na krace vreme. 82. U zavisnosti od sadrzaja lizing ugovora postoji vise vrsta lizing poslova. . prihode od finansiranja i vanredne prihode preduzeca. Ucesce. . . 3. 80.predlog mera za uspesno poslovanje preduzeca nakon finansijske konsolidacije (finansijski plan). po pravilu krace od amortizacionog veka investicionog dobra). isporucioca odnosno proizvodjaca ili prodavaca trazene investicione opreme. finansijskog rezultata iz finansiranja i finansijskog rezultata iz vanrednog prihoda. kapitalni lizing (predvidja i prenos vlasnistva nad koriscenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu). smanjena produktivnost.analiza finansijskog polozaja preduzeca (zaduzenost. Kod nas faktoring finansiranje nije znacajno razvijeno. lizing opreme i lizing nepokretnih dobara. nizak stepen iskoriscenja kapaciteta. Najcasce se lizing javlja u sledecim oblicima: lizing zakupnina. Finansijski rizik predstavlja neizvesnost ostvarivanja bruto dobitka preduzeca. Ucescem sopstvenih finasijskih sredstava u ukupnim sredstvima poslovnih partnera preduzece – ulagac stice pravo na srazmerno ucesce u rezultatu poslovanja korisnika sredstava. Lizing aktivnosti se najcesce odvijaju izmedju tri poslovna partnera: 1. Analiza finansijskog rezultata preduzeca. Analizu strukture finansijskog rezultata treba posmatrati sa aspekta strukture prihoda. Program finansijske konsolidacije preduzeca treba da sadrzi sledece elemente: . Uzroci gubitka preduzeca su najcesce prezaduzenost. kompenzacija (dobit koju drustveno politicke zajednice pruzaju proizvodjacima odredjenih proizvoda od posebnog interesa za drustvo). 2. korisnika investicione opreme. finansijski lizing (za potrebe reprodukcionih tokova).predlog plana finansijske konsolidacije (definisanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Principi finansijske konsolidacije (sanacije) preduzeca. premija (finansijska naknada koju daje drustveno politicka zajednica preduzecima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti). lizing drustvo (finansijer) koje investicionu opremu kupuje od proizvodjaca i stavlja je na raspolaganje primaocu. avansi. pretplate i bespovratno finansiranje. Avans predstavlja isplatu novcanog iznosa unapred za robu koja ce naknadno biti isporucena ili za usluga koja ce biti naknado izvrsena. Ovaj metod omogucuje privrednim preduzecima da nabavljaju opremu a da pritom ne moraju angazovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. povecanje utroska materijala i energije itd. Kod analize strukture ukupnog prihoda treba staviti naglasak na redovne prihode. Za svoju faktoring uslugu koja ukljucuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa pa do naplate potrazivanja faktor naplacuje proviziju. strukture rashoda i izvodjenja finansijskog rezultata preduzeca po osnovu redovnog prihoda. Ovaj oblik finansiranja se ostvaruje tako sto preduzece koje ima slobodna novcana sredstva ulaze ista u poslovni fond drugog preduzeca u cilju finansiranja njenih poslovnih potreba. Princip finansijske konsolidacije preduzeca primenljiv je u uslovima kada preduzece ostvari negativan finansijski rezultat – gubitak i kada se nalazi u predstecajnom postupku.analizu ostvarenog finansijskog rezultata preduzeca (rentabilnost. klijent prenosi brigu i rizik naplate na faktoring organizaciju i klijent odrzava tekucu likvidnost. U toj tacci finansijski rezultat je jednak nuli. prestruktuiranje sredstava i izvora sredstava). Donja tacka rentabilnosti predstavlja tacku gde se izjednacavaju ukupni prihodi i ukupni rashodi preduzeca. 81. dotacija). premija. ukupni prihodi i troskovi). Da bi preduzece izbeglo stecajni postupak odnosno dozivelo likvidaciju neophodno je izraditi program finansijskim mera putem kojih ce se sprovoditi finansijska konsolidacija preduzeca i uvesti preduzece u zonu dobitka. Umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom privredna preduzeca se obracaju lizing drustvu (preduzecu) iznajmljujuci trazenu opremu na odredjeno vreme uz odgovarajuce uslove i odgovarajucu naknadu. regres. Oblici bespovratnog finansiranja su najcesce: subvencije (finansijska pomoc. . Finansiranje putem lizinga. Prednosti faktoringa su visestruke a posebno se isticu da klijent naplati svoja potrazivanja. 79. Faktor prihvata ponudu sa ili bez obavestenja duznika o prenosu potrazivanja. Finansiranje putem faktoringa. obnavljajuci lizing (podrazumeva zamenu koriscenja opreme po isteku ugovorenog roka) i lizing prodaja uz povracaj (kada je investiciono dobro prodato).78. Finansiranje putem ucesca predstavlja noviji oblik finansiranja poslovnih partnera. dotacija (finansijska pomoc kada preduzece deluje nerentabilno). sopstveni kapital). primaoca. Oblik pribavljanja novcanih sredstava putem prodaje potrazivanja. Bespovratno finansiranje predstavlja davanje finansijskih sredstava bez obaveze vracanja.

Kontokorentni kredit (krediti po tekucem racunu). Rambursni kredit. Rambursni kredit moze da odobrava banka u zemlji izvoznika. kolika je autonomija duznika i koliki je rizik ostvarenja finansijskog rezultata u doticnom preduzecu. Lombardni kredit. Posmatranje eskontnog kredita sa uzeg aspekta podrazumeva odobravanje krediti od strane poslovne banke na osnovu menica (koje sluze kao pokrice kredita) i uz odbitak kamate i troskova (tu je sadrzana i eskontna provizija) oko izdavanja eskontno kredita. Rambursni kredit predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku uz pokrice na njeno ime prenesenih robnih dokumenata i drugih pratecih dokumenata. U ovom slucaju banka izvoznika je vlasnik robe sve dok kupac – uvoznik ne dostavi preko rambursne banke odgovarajucu protivvrednost robe. Ova analiza treba da odgovori dali su sredstva po obimu i roku vezanosti jednaka izvorima finansiranja po obimu i roku raspolozivosti. Poslovne banke imaju sledece koristi: mogu koristiti sredstva svojih komitenata. Za rambursni kredit je karakteristicno da se isti moze pojaviti i u poslovima izvoza. Avalni kredit je specifican oblik bankarskog kredita koji se obezbedjuje u obliku avala na menicu. prihvatam. Sa aspekta NBJ eskontnim kreditom se vrsi usmeravanje emisije novca na one privredne subjekte koje predstavljaju nosioce privredne ekspanzije. kao garant kojom garantuje da ce neko od potpisnika menice ispuniti svoju menicnu obavezu. Akcepni kredit predstavlja specifican bankarski kratkorocni kredit. Postoje tri nacina odobravanja rambursnog kredita. Analiza zaduzenosti preduzeca treba dati odgovor kolika je sigurnost poverioca u doticnom preduzecu. Lombardni kredit se odobrava u vrednosti zaloga i to u visini od 60-80% njene vrednosti. Ukoliko je identicna tad u preduzecu postoji finansijska ravnoteza i obrnuto. Akceptni i avalni krediti. Eskontni kredit. Eskontni kredit se moze posmatrati sa sireg isa uzeg aspekta. dok se na tekucem racunu vode i potrazivanja i dugovanja. Potrebno je odrediti i odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala koji zavisi od organskog sastava sredstava.83. Pri akceptnom kreditiranju poslovna banka ne odobrava komintentu odmah kredit vec stavlja svoj potpis na menicu cime povecava bonitet i kvalitet te menice i omogucuje izdavaocu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili kredit neke domace odnosno inostrane banke. 91. 88. Spada u red specificnih bankarskih kratkorocnih kredita koji su nasli najvecu primenu u medjunarodnom robnom prometu bez obzira dali se radi o uvozu ili izvozu. Aval u sustini predstavlja menicno jemstvo jer avalista unosi u menicnu ispravu pismenu izjavu kao jemac. Poslovne banke su duzne da pazljivo brinu o zalozenim stvarima. Preko tekuceg racuna se obavljaju knjizenja tekucih promena koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmedju poslovne banke i vlasnika tekuceg racuna. Ukoliko duznik na vreme ne vrati kratkorocni kredit niti nakon poziva banke isto ne ucini tada se banka ovlascuje da zalog izlozi javnoj prodaji. donosi im znacajan prihod. Lombardni kredit predstavlja bankarski kratkorocni kredit koji se duzniku odobrava na osnovu zalaganja trajnih i vrednijih pokretnih stvari na odredjeno vreme uz naplatu kamate. Reproduktivnu sposobnost preduzeca je neophodno utvrditi radi ocene dali preduzece u procesu finansijske konsolidacije moze nesmetano iz sopstvenih izvora finansirati i prostu i prosirenu reprodukciju. Davanjem avala poslovna banka se obavezuje da ce u slucaju da menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu istu banka u celini izmiriti. Ako se ovaj kredit pojavi u poslovima izovoza tada ramburs izdaje poslovna banka izvoznika po nalogu svog komitenta prodavca – izvoznika. U slucajevima kada banka kao avalista isplati dug umesto svoga komintenta ista ima pravo da trazi povracaj isplacenog iznosa od komintenta za koga je garantovala kao i od svih potpisnika na menici koji su odgovorni da plate menicni iznos komitentu. Prema nasim pravnim normama poslovna banka akcept stavlja na lice menica i to popreko preko menicnog sloja sa klauzulom prihvatanja koja moze da glasi: priznajem. zemlji uvoznika ili od strane neke dobro poznate banke iz trece zemlje. U privrednoj praksi se akceptirana menica cesto naziva trgovacki akcept. Osnovni cilj upotrebe rambursnog kredita jeste podsticanje i olaksavanje spoljne trgovine. rentabilnosti i likvidnosti preduzeca. akceptiram i sa potpisom banke akceptanta. . 90. 87. Pri posmatranju eskontnog kredita sa sireg stanovista on predstavlja takav bankarski posao kod koga banke kupuju potrazivanja pre njegovog roka dospeca. mogu se u celini koristiti raspoloziva sredstva. Kod lombardnog kredita kamatna stopa je nesto veca od eskontne stope i kamate po tekucem racunu. Analiza finansijskog polozaja se odnosi na analizu finansijske ravnoteze preduzeca. Analiza finansijskog polozaja preduzeca. Karakteristika kredita po tekucem racunu je da komitent placa kamatu samo na iskorisceni deo kredita. Razlika izmedju ziro racuna i tekuceg racuna jeste sto se na ziro racunu vode samo potrazivanja poverioca (vlasnika ziro racuna) u odnosu na poslovnu banku. 89. bez gotovinski platni promet preko cekova. Tekuci racun moze biti pasivan i aktivan u zavisnosti dali komitent uziva kredit od banke ili drzi na racunu svoja sredstva. Karakteristike eskontnog kredita su da je veoma kratkorocan i da traje do tri meseca odnosno da je njegova likvidnost obezbedjena mogucsnoscu reeskonta menicnog portfelja kod drugih poslovnih banaka odnosno NBJ. visine stope inflacije. Kod lomabardnog kredita banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost duznika nego za vrednost zaloga. Veoma cesto poslovna banka sa duznikom odredjuje gornji limit za davanje avalnog kredita. Ocena finansijske ravnoteze preduzeca moze se izvesti putem kratkorocne i dugorocne finansijske ravnoteze. Predstavlja najrasprostranjeniji oblik kreditiranja. Karakteristika menicnog avala jeste da se aval moze dati samo na ukupan menicni iznos. Komitenti imaju sledece koristi: banka vrsi posao blagajnika. mogu vrsiti kapitalisanje.

U slucaju nepredvidjenih okolnosti banka se obavezuje na taj nacin sto stice odredjena prava svojine nad robom na putu sve dok ta roba ne bude isplacena od strane odredjenog kupca.92. Vinkulacioni kredit. jer prodavac po isporuci robe trazi novcana sredstva. Za hipotekarni kredit je karakteristicno da se pravo vlasnistva na zalozenu nekretninu ne menja nego se vlasniku nekretnine (duzniku) ogranicava pravo raspolaganja sa tom nekretninom. infrastrukture. mesoviti sekretarijat konzorcijuma. Konzorcijalni kredit predstavlja dugorocni bankarski posao kojim se obezbedjuju novcana sredstva od strane vise banaka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata. Ukoliko duznik na vreme ne isplati odredjene rate hipotekarnog kredita tada banka ima pravo da svoja potrazivanja naplati prisilnim putem (prodaja na licitaciji) ili da uvede kod duznika prinudnu upravu. Tehnika forfertiranja se sprovodi tako sto banka ili neka druga specijalizovana finansijska institucija otkupljanje potrazivanje koje ima izvoznik prema nekom trecem licu cime ona preuzima rizik naplate tog potrazivanja. 93. Poslednjih pet godina forfertiranje postaje sve ucestaliji oblik finansiranja izvoza cime se izvoznik oslobadja od potencijalnog rizika prodajom potrazivanja pre roka dospeca. Predstavlja oblik dugorocnog finansiranja izvoza. Hipotekarni krediti se otplacuju na dva nacina i to: kada se hipotekarni kredit otplacuje u potpunosti i kada se otplacuje na osnovu amortizacionog plana. Radi zastite od eventualnog rizika koji moze nastati zbog smanjenja vrednosti nepokretne imovine hipotekarni kredit se odobrava u manjem iznosu nego sto je trzisna vrednost doticne nepokretne imovine (50-80%). Investicionim kreditima se pokrivaju potrebe u osnovnim sredstvima a u odredjenim slucajevima i potrebe u trajnim obrtnim sredstvima. . Na ovaj nacin izvoznik je pretvorio svoju prodaju na kredit u gotovinsku transakciju. Ovaj kredit je uveden kako veletrgovina nebi cekala sa naplatom prodate robe sve dok se roba ne isporuci krajnjem korisniku. Svaka poslovna banka treba da ima svog predstavnika u upravnom odboru konzorcijuma. Bankarski konzorcijum ima sledece organe: upravni odbor. osnivacka ulaganja (obuhvataju troskove koji su neophodni za realizaciju odredjene investicije. Hipotekarni kredit. prima na sebe rizik naplate istog i ima pravo da umanji iznos potrazivanja za dogovoreni diskont. Vinkulacioni kredit se najcesce koristi u veletrgovini pri otkupu odredjene robe na terenu. Forfertiranje podrazumeva otkup dugorocnih potrazivanja prema nekom trecem licu. ulaganja u stalna obrtna sredstva. Pre nego sto odobri investicioni kredit banka je duzna da od trazioca kredita zahteva da podnese investicioni elaborat i investiciono – tehnicku dokumentaciju. 96. Nastaje odobravanje kredita od strane banke uz obavezu da krajni korisnik kredita toj banci uruci odredjena dokumenta (tovarni list) putem kojih ce banka u celini ili delimicno raspolagati sa odgovarajucom vrednoscu robe. Konzorcijalni kredit se razlikuje od drugih bankarskih kredita po tome sto su kod njega ukljuceni kao kreditori dve ili vise banaka. a da banka isplati prodavcu protivvrednost robe. Za prodavca potrazivanja je karakteristicno da procesom forfertiranja dolazi do novca. Predstavlja dugorocni kredit koji se odobrava uz pokrice nepokretnih stvari. 95. Banka koja vrsi forfertiranje odobrava kredit iz svog kreditnog potencijala s tim da dobija kamatu i preuzima rizik celokupnog posla. gestor banku. Poslovne banke koje zajednicki odobravaju konzorcijalni kredit zakljucuju medjusobni ugovor. Bankarski konzorcijum moze biti povremenog ili trajnog karaktera. 94. Za hipotekarne kredite ne postoji propisan rok vracanja vec se rok vracanja utvrdjuje sporazumno i krece se od 10-30 godina. Konzorcijalni kredit. istrazivanja). Forferting kredit. Investicioni kredit. Ovakvi krediti se nazivaju vinkulacioni. Hipotekarni kredit se odobrava na osnovu ugovora koji se zakljucuje izmedju poverioca i duznika. finansiranje sanacionog programa. Sa aspekta konkretne bankarske prakse investicioni krediti se odobravaju za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava. Poslovne banke mogu odobravati pored dugorocnih i kratkorocne konzorcionalne kredite za finansiranje obrtnih sredstava preduzeca. a banka po prijemu dokumenta trazi od kupca da se obaveze da iste isplati. Banka kupuje potrazivanje. Banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca vrsi isplatu protivvrednosti robe uz pozivanje kupca da izvrsi njoj isplatu vrednosti robe i da preuzme od nje dokumenta (tovarni list) u cilju preuzimanja robe. S toga prodavac zakljucuje ugovor sa bankom u kojem navodi dace njoj po utovaru robe dostaviti dokumenta (tovarni list). Za hipotekarni kredit je karakteristicno da duznik ima pravo otkazivanja kredita sa otkaznim rokom najmanje od sest meseci dok banke nemaju pravo otkaza kredita sem u izuzetnim slucajevima. ostvaruje priliv i nema potrebe da trazi kredit od svoje poslovne banke. odnosno kreditima za vezivanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful