Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. U su tini. vremenski uslovi i te ina roda. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena.rezidbe rodnog stabla. Ukoliko su previ e zasenjene. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. Od podjednake je va nosti i senka . jaku rezidbu ili gubitak roda. posebno temperature i svetlosti. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. tako i na plodnost. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. U smislu ovog odr avanja. rodne grane e brzo postati nerodne. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. U prethodnom nabrajanju inilaca. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. odr ivo visoke prinose.

Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. orezivanja. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge.9 m. sorte. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. Ipak . Pored toga. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen.43 m. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. ubrenja. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. iako nije bila efikasna. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. Na malim razmacima sadnje. .susednih stabala u gusto sa enim zasadima. ali efikasnost nije pobolj ana.4. u gusto sa enim vo njacima. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. zemlji ta. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Ova pojava. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice.65 . Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti.

a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. pa je i nerodna zona manja. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. Pored toga.Stabla sa otvorenim centralnim delom. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj .. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. horizontalno postavljene grane. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. kao to su bujnost i rodnost. a najmanje strukturnih grana. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. to mere za tite vo a ini efikasnijim. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. shodno tome. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. Sastoji se od razvoja izdanaka. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. Za razliku od manjih. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. listova i plodova koji je vidljiv. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja.formirati i odr ati malo. Iz svega to je navedeno do sada.

to je odstojanje izmedu stabala manje. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. a uti e i na broj i bujnost izdanaka.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. kao to je koren. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. porasta letorasta i veli ine samog drveta. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. . Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. tako i sa ostalim ta kama porasta. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina.

Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. Slika 3 (a. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. Za razliku od zimske. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. i. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Uop te. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. 2c). Ipak. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. b. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. . terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. ako rezidba nije ekstremne jacine. c. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Na kraju svake vegetacione sezone. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. d): Reakcija porasta bujnih. 2b). Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. Rani porast izdanaka. neto gubitak je minimalan. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). to je bujnost vegetativnog porasta ve a. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta.

vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. odnosno potpunog uklanjanja.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. Kod potpunog uklanjanja. Za razliku od toga. Za razliku od uspravnih. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. Medutim. Tako. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. bo nom granom ili deblom. Nasuprot prekra ivanju. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. 3 a -c). Ipak. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. kao to je ³Deli es´. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. i posle . mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. Prekra ivanje starijeg drveta (sl.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana.

Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. 5. srednje patuljasta ili patuljasta. 4. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. 2. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. odnosno broj i du inu izdanaka. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. to e izazvati poja ani porast izdanaka. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. tj. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. to dovodi do o te enja kore. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. . Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. Pri orezivanju skeletnih grana. da li je ona standardna. 3. treba poznavati bujnost drveta. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. na ra vama i na mestima ranijih rezova. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova.

Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. 7. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. koje nose rodne gran ice i izdanke. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. kao i na vrhovima izdanaka. a ostale ukloniti. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. 8. U svakom slu aju. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. Za ograni avanje porasta. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. Veze tih grana sa osnovom su slabije. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. . Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Takode. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. radi lak e rezidbe.6. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj.

Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. 4. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. precizniju i efikasniju rezidbu. a slabija kod . Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. Kod patuljastih staba la. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. 2. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. 3. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. 2. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. 1. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. 5.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. Odr avati vec formiran oblik kro nje. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka.

Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. prevremeni razvoj. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Slika 5.5). Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. na in porasta stabla. 4. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. 5. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. . Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. 8. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. 7. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. 3. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. 6. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. uklju uju i bujnost sorte. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje.manje bujnih sorti. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine.

6 -8). posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. . Stablo prikazano na slici 6. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. Slika 6. Slika 7. Na in porasta ³Deli esa´.

Stablo prikazano na slici 7.Slika 8. Slika 9. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela.9). posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. . podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika. smanjuje bujnost skeletnih grana. sa lo om distribucijom svetlosti. treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Povijanjem se pove ava ugao grananja. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl.

kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. 11). Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. ukoliko se ovo ne obavi. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. U narednim godinama. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. 10). Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. treba izabrati za centralnu vo icu. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. Slika 10. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. Jedan od ovih izdanaka. U ostalim slu ajevima. obi no onaj najbli i vrhu.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. Kod . Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu.

a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. Kada porast u visinu pre e 45 cm. kako je prikazano na sl. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Slika 11. struktura vo ice slabi.nekih sorti. U isto vreme. U ovom slu aju. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost.12 a) Slika 12. Prva skeletna grana treba . posebno ³Deli esa´. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. 11. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a).

Ukoliko se planira mehanizovana berba. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Grananje pod manjim i ve im uglom. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . U tom slu aju.skeletnih grana.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Slika 13. (b) Ve i ugao grananja. (a) Manji ugao grananja. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica).

p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. sem ako se stabla formiraju nepravilno. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. to je slu aj sa uspravnim granama. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . smatra se da granu treba saviti (sl. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. 12 a. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. 13b). Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. Kona no. (sl. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. 9). Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. b). U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. biti zasenjena. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju.b). Za razliku od dosada njeg pristupa. 14c). Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. kako grane rastu i ire se. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. 13a). Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. 14a. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e.susedne skeletne grane (sl. zbog svog ni eg polo aja. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju.

(b) nepravilan postupak. Formiranje uspravne skeletne grane. (a) Uspravna skeletna grana. (c) Ispravan postupak.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. uspravna bo na grana. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. . poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. smanjena vegetativna bujnost. bo nu granu bi treba ukloniti. Slika 14. Prime uje se mali ugao grananja i mala. Stablo sa potporom Slika 15. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj.Stablo sa potporom.

uspravnih sorti. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. 15). mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom.26. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. Po to nema prekra ivanja. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. uspravnog porasta. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. bunastog oblika. Slika 16. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. (sl. (sl. .7 ili M. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. ali koja ina e rastu bez nje. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore.16). koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. 15. Zrelo stablo vretenasto.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Slabija bo na grana se zatim ve e. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana.

Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. Obi no. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. sada se mogu ukloniti. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. tj. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. broj plodova. Uop te. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. 17). koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. Ako su bujne vodopije po ele da rastu.

Kako bi se nastavio njen . Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. treba ga odstraniti. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. po to je tad drvo savitljivije. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. a duga ke izdanke skratiti. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Uop te. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. mo e se prekratiti. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. sredinom leta. Slika 17. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta.bli e ravnote i. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. (a) Prejako skra ivanje.11). Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana.

pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Ako je. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. ako se zavr i pre cvetanja. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. kao to su ubrenje i prva prskanja. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. rezidbu treba svesti na najmanju meru. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. uprkos svim naporima da se umanji. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. . bujnost i dalje velika. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. Po to te ina roda uti e na bujnost. ali se on periodu od januara do marta. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Kod kasne rezidbe.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. Ranija rezidba. Generalno. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. U oblastima sa estim mrazevima. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. Dok se ne formira uzgojni oblik. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta.

plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. Idealno. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. Orijentacija rodnih grana. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. lo e obojene plodove. mekani. Uspravna grana (a) je preterano bujna. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. Slika 18. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. mekani i neodgovaraju e boje. Uspravni porast (a). Po to plodovi vise slobodno. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. i ra a male. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. . Ove su grane nerodne. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. kako je to prikazano na slici 18. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. a kada se na njima i formiraju plodovi. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. postoji tri oblika bujnosti. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. odgovaraju a veli ina i boja. Kod najve eg broja stabala. oni su mali i neodgovaraju e boje. me utim . ovo je redak slu aj. rada plodove izvanredne boje. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. veoma rodna. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta.

visina drveta ne sme pre i irinu grana. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. Rezidba klonulih grana. Slika 19. Kada se postigne ovakva visina. bo na grana. a po red toga. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. U ovom smislu. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. Kod ovog pristupa. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. sve do jakih i rodnih bo nih grana. dve stavke su od najve e va nosti. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). Starije grane mnogih sorti. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. Kod stabala bez potpore. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. jer dovodi do velikog zasenjeivanja.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. U nekim slu aje vima. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Kao prvo. kako je prikazano na slici 19.

Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. Na donjem de lu stabla. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. bez ikakvog prekra ivanja (sl. 20). uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. ako to nije slu aj. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. 21. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. a zavr i se preciznim orezivanjem. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. 22. Slike: 20. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. treba u potpunosti ukloniti. Neke sorte. kako je prikazano na slici 22. 21). Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. (slika 4). mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. Neke od ovih rodnih gran ica.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. 23 . 3). Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta.

Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). a i b). Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. . i uklanjanje svih dobrih grana (c). a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Rezidba bujnih uspravnih grana. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f).Slika 20. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). U ovoj situaciji. Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta.

Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima.Preklapanje grana susednih stabala. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova. Sredina: nepravilna rezidba. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) . Ja anje rodnih gran ica. . Slika 23.Slika 22.

po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. U . Gde je ovaj problem prisutan. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. 23). pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost.

Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. 19). . 21 i 22). rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. kompaktna. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. Kod stabala velike bujnosti.20). porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Centralna vo ica je dobro razvijena. Slika 24.Idealni oblik stabla. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno.24). Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. Me utim. ali pre po etka porasta u prole e. Gde je prisutno puno velikih rezova. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. treba izvr iti preciznu rezidbu. Kazna za zanemarivanje su velika. izdanaka ili grana. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. ako su se ove grane nalazile u senci. U gustim zasadima.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. One prave duboku senku. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. a gornji venac grana je manji od donjeg. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. na primer asfaltnom emulzijom. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. kao to je to stablo na slici 25. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju.

ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom.Slika 25. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). U gustim zasadima.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. Uklonjene su bujne vodopije (a). malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. Slika 26. . nepo eljna uspravna. Letnja rezidba. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. Dole: Pravilna letnja rezidba. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d).

Podmla ivanje starih stabala . Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. U isto vreme. Ako se pravilno izvede. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. pa ga ak i kod ovakvih stabala. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost.26). treba primeniti u umerenom intenzitetu. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. (sl. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti. previ e bujnih uspravnih grana.

ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. crne trule i. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. berba i pobolj ani kvalitet ploda. Kada se uspravne grane jako prekrate. dodu e u prili no maloj meri. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. a kvalitet plodova nije pobolj an. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. ovaj postupak je retko vredan truda. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. sa razli itim uspehom. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Pored ovih nedostataka. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. ali ina e u dobrom stanju. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. Iako je. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. veli i ne i grade stabala. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. kontrola stabala nije merljivo olak ana. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. kao to je lak a kontrola drveta. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Nasuprot o ekivanom. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu.

Kako drvo raste. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. posle toga. Mehanizovana rezidba. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika.svetlost. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA .

.

Sprovodi se u toku vegetacije.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. zelene rezidbe.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. tj. manja o te enja od biljnih bolesti. . pa se stoga i naziva letnja-zelena. Letnja . br e proro avanje. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje. dipl. visok kvalitet ploda.ing. teto ina i vremenskih nepogoda. dug vek stabla. regulisana i zadovoljavaju a rodnost.

a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. jer grane postaju bujnije. jave bujni letorasti. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. kako za ljivu. od polovine juna pa sve do kraja jula. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. za iljenih komada ice. kako im bi se smanjila bujnost. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. op te poznata i ra irena sorta ljive. zavisno od razvijenosti stabla. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. ime se stablo uvek gubi. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. a anska rodna. jer je dosta zahtevna. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. Stoga vo arime. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Kada se ova mera propusti u prvoj. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. eventualno drugoj godini. obavlja lu no zasecanje. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. Ova mera se. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. Me utim. ili vi e grana. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. i to isklju ivo u mla im zasadima. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. komadi stiropora ili ak tipaljke. tj. tj. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. Uostalom. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. dobru osvetljenost. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. formirali cvetni pupoljci. a time pove ala rodnost. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. . a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. Tehnika posla Tradicionalno. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. Kada se na stablima. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. zavisna je od ove mere. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. kao i razvoj mladara. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka.Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Novo li e je uspravno. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Pri vrhu mladara . U zimaju ga u obliku P2O5. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj.

U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. Po to se kalijum kre e kroz biljku.ostane samo par listova purpurne crvene boje. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku.nekroza i su enje ivica listova. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. simptomi se javljaju prvo na starijem li u.nekroza ivica i uvrtanje listova . pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. ali mo e izazvati manjak cinka. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. breskvi i vi nji . Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte.

.

Bor (B) . prvi simptomi javljaju se du ivica listova. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. hloroti ne zone tamne i odumiru. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. i to obi no sredinom vegetacione sezone.Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode kre e kroz biljku.

na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda .

posebno kod . Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. Zametanje plodova je slabije. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. a oni koji su zametnuti pucaju. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. Plodovi su boljeg kvaliteta. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.

a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. dok su nervi i dalje zeleni. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. bolestima i teto inama.ko ti avih vrsta vo a. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. . ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. naro ito na kru ki i dunji. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. masti uljenih hidrata i belan evina. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.

Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. kada se javljaju prvo na starijim listovima. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Isto tako. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. Me utim. koji se vitopere.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.koren i krunu. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. u vi egodi njim zasadima. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. to dovodi do pucanja kore. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es.5. kada se javljaju na mladim listovima. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . dobra .0) i u su nim periodima. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a.

Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta.snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. Ipak. kao to su jagode i maline. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.5-6. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. . Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. Ako to vreme dozvoljava.8. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta.

pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. U ovakvim uslovima. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama.0. U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. U nekim drugim situacijama. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6.0 i 7. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. . biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem.

a cena je pristupa na. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. i amonijacni azot koji se . na in rukovanja. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. pogotovo na peskovitom zemlji tu.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. Isto kao i urea. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Na primer. Ako je pH vrednost previ e niska. savetuje se uno enje kre njaka. lako se primenjuje. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. pa su podlo ni ispiranju. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. Ona sadr e azot u obliku nitrata. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. ali postepeno. amonijuma ili njihove kombinacije. ljude i ivotnu sredinu. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot.8. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. koji je odmah dostupan biljkama. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva.

kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. preporu uje se jesenja primena. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. a MAP 11 % . Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. esto se primenjuje u borovnicama. mnogi proizvoda i. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. koji se lako ispira. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. ali spada u skupa kalijumova ubriva. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. i njegova cena je visoka. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. Naj e e se koristi u borovnicama. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. njegova dostupnost biljkama. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. tj. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. ali zato sadr i i 11% magnezijuma.i imaju jaku kiselu reakciju. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. cena kao i rastvorljivost fosfora. visoka cena. i veoma esto. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma.

treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. amonija nog azota. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Od ove koli ine. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. i 11% azota. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5.7 kg/a fosfora. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Uop te.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. P2O5 i K2O. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. tako i u me avinama ubriva. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. Generalno. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Ipak. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. ali je njegova primena veoma ekonomi na. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci.

U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. ubrivo treba rasuti u redu. a drugu u junu. Isto tako. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. mogu izazvati o te enja korena.8 m. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. bujnosti stabala. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. gusto sa enim zasadima jabuke. rezidba i na in obrade me urednog prostora. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci.5-1. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. kvaliteta ploda i rodnosti. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. posle zametanja plodova. u traci irine 1.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. a 20-25 cm dalje od stabla. U starijim vinogradima. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja.

Primeniti 9-13. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. gro u. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina.0.kalijuma. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim.. kru kama. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. . Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. pucanje ili prerano smek avanje ploda. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. Primena fosfora . Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. ko ti avom vo u.

Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: . Fe. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B.

Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Ako je ovaj procenat ispod 80. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. a pH je iznad 7. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja.5. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode.3-2. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. vrsta ubriva. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini.

dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. U datom primeru. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. Izlazni kapacitet pumpe.kvalifikovanim licima. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. zbir tri najkra a vremena je 100s. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. . injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. U datom primeru. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Jadnostavan. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. ozna enu kao Tmin. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). prona i na horizontalnoj osi. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. amonijum nitrat i urea.

tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno.3 l vode. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta.potencijalnog prinosa. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. Kre njak zadr ava 4. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. sorte. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. odnosno etiri nedelje kasnije. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. a jo 60 g i 80 g dve. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. Tako. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Po gornjem primeru. u nju treba uneti 500*60g. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e.3 l zemlji ta. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje.3 l zemlji ta zadr ava 2. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. a glinu e oko 6 l. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala.5 L vode na 38. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Npr. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. . ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38.

Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi .ing. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. Po to se injektiranje ubriva zavr i. .Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. FERTILIZING FRUIT CROPS. dipl. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful