Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

Od podjednake je va nosti i senka . U smislu ovog odr avanja. Ukoliko su previ e zasenjene. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. U su tini. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. vremenski uslovi i te ina roda. esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. posebno temperature i svetlosti. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. jaku rezidbu ili gubitak roda. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. U prethodnom nabrajanju inilaca. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima.rezidbe rodnog stabla. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. tako i na plodnost. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. rodne grane e brzo postati nerodne. odr ivo visoke prinose. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod.

sorte. orezivanja. Pored toga. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. zemlji ta. ali efikasnost nije pobolj ana. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. . Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje.9 m.43 m. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. ubrenja. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. Ova pojava.65 . to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. u gusto sa enim vo njacima. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. Na malim razmacima sadnje.4. Ipak . to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. iako nije bila efikasna. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice. Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen.

Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. listova i plodova koji je vidljiv. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. a najmanje strukturnih grana. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. Za razliku od manjih. Iz svega to je navedeno do sada. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. pa je i nerodna zona manja.Stabla sa otvorenim centralnim delom.. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. Pored toga. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. kao to su bujnost i rodnost. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja. kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla.formirati i odr ati malo. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. to mere za tite vo a ini efikasnijim. shodno tome. horizontalno postavljene grane. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. Sastoji se od razvoja izdanaka. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla.

Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. to je odstojanje izmedu stabala manje. tako i sa ostalim ta kama porasta.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. . ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. a uti e i na broj i bujnost izdanaka. porasta letorasta i veli ine samog drveta. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. kao to je koren. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a. kvaliteta i ponovnom cvetanju.

Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. neto gubitak je minimalan. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. Uop te. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Za razliku od zimske.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. Ipak. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. b. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. d): Reakcija porasta bujnih. Slika 3 (a. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. 2b). kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. . proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. Rani porast izdanaka. 2c). ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. c. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. i. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Na kraju svake vegetacione sezone. ako rezidba nije ekstremne jacine. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e.

porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. odnosno potpunog uklanjanja. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Kod potpunog uklanjanja. Tako. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. Za razliku od toga.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. Nasuprot prekra ivanju. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. Ipak. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. bo nom granom ili deblom. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. kao to je ³Deli es´. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. i posle . Za razliku od uspravnih. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. 3 a -c). Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. Medutim. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke.

to e izazvati poja ani porast izdanaka. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. . Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. to dovodi do o te enja kore. 2. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. na ra vama i na mestima ranijih rezova. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. treba poznavati bujnost drveta. i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. 5. 3. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. odnosno broj i du inu izdanaka. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. srednje patuljasta ili patuljasta. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. Pri orezivanju skeletnih grana. da li je ona standardna. tj. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja.ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. 4. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti.

Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. Veze tih grana sa osnovom su slabije. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti.6. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. U svakom slu aju. Takode. kao i na vrhovima izdanaka. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. Za ograni avanje porasta. 7. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. radi lak e rezidbe. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. Kako obe grane rastu. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. a ostale ukloniti. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. koje nose rodne gran ice i izdanke. 8. . Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke.

Ukloniti grane koje prave veliku senku. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. precizniju i efikasniju rezidbu. Odr avati vec formiran oblik kro nje. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. 5. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. 2. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. 1. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. a slabija kod . esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. 2. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. 3. Kod patuljastih staba la. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. 4. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih.

makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. 3. Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. uklju uju i bujnost sorte. 6. 8. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. prevremeni razvoj. Slika 5. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. na in porasta stabla. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. 4.manje bujnih sorti. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. .5). 5. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. 7.

Slika 7. Slika 6. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. Na in porasta ³Deli esa´. . Stablo prikazano na slici 6. posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. 6 -8). preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla.

Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl.Stablo prikazano na slici 7. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. Slika 9. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika.9).Slika 8. smanjuje bujnost skeletnih grana. podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. sa lo om distribucijom svetlosti. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. . treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. Povijanjem se pove ava ugao grananja.

10). to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. Slika 10. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. 11). Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. obi no onaj najbli i vrhu. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Kod . U ostalim slu ajevima. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U narednim godinama. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. treba izabrati za centralnu vo icu. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu. Jedan od ovih izdanaka. ukoliko se ovo ne obavi. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl.

Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. struktura vo ice slabi. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. U ovom slu aju. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana.12 a) Slika 12. mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. 11. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. Prva skeletna grana treba . Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c). Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. kako je prikazano na sl. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. U isto vreme. posebno ³Deli esa´. Slika 11. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu.nekih sorti. Kada porast u visinu pre e 45 cm. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka.

(b) Ve i ugao grananja. Slika 13. Grananje pod manjim i ve im uglom. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa . Ukoliko se planira mehanizovana berba. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). U tom slu aju.da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a.skeletnih grana. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. (a) Manji ugao grananja. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka.susedne skeletne grane (sl. 14a. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. 13b). Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. 13a). Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. 9). Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. (sl. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. kako grane rastu i ire se. b). Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. zbog svog ni eg polo aja.b). biti zasenjena. to je slu aj sa uspravnim granama. 14c). Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. smatra se da granu treba saviti (sl. Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. 12 a. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. sem ako se stabla formiraju nepravilno. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. Za razliku od dosada njeg pristupa. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Kona no. Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju.

(c) Ispravan postupak. (a) Uspravna skeletna grana. bo nu granu bi treba ukloniti. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga. Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. Formiranje uspravne skeletne grane.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. uspravna bo na grana. smanjena vegetativna bujnost. . Stablo sa potporom Slika 15. Slika 14. (b) nepravilan postupak. Prime uje se mali ugao grananja i mala.Stablo sa potporom.

(sl. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. Zrelo stablo vretenasto. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. 15). . Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. bunastog oblika. (sl. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. 15. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje.26. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom. a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. Po to nema prekra ivanja. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. Slika 16. Slabija bo na grana se zatim ve e.16). i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. ali koja ina e rastu bez nje. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe.7 ili M. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. uspravnih sorti. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. uspravnog porasta. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i.

koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´. Obi no. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). 17). Uop te. tj. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. ako se ne planira mehanizovani na in berbe. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. 2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. sada se mogu ukloniti. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . broj plodova. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl.

Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. Slika 17. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. sredinom leta. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice.11). a duga ke izdanke skratiti. treba ga odstraniti. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. mo e se prekratiti. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Uop te. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Kako bi se nastavio njen . Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. (a) Prejako skra ivanje. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu.bli e ravnote i. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. po to je tad drvo savitljivije.

Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. Dok se ne formira uzgojni oblik. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. U oblastima sa estim mrazevima. Ranija rezidba. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. rezidbu treba svesti na najmanju meru. . a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. ali se on periodu od januara do marta. ako se zavr i pre cvetanja. Ako je. kao to su ubrenje i prva prskanja. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. Kod kasne rezidbe. bujnost i dalje velika. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. uprkos svim naporima da se umanji.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. Generalno. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. Po to te ina roda uti e na bujnost. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi.

Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. Po to plodovi vise slobodno. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. Orijentacija rodnih grana. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. me utim . Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. Idealno. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. . veoma rodna. Ove su grane nerodne. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. mekani. postoji tri oblika bujnosti. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. Uspravni porast (a). i ra a male. lo e obojene plodove. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Uspravna grana (a) je preterano bujna. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. a kada se na njima i formiraju plodovi. odgovaraju a veli ina i boja. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. ovo je redak slu aj. mekani i neodgovaraju e boje. oni su mali i neodgovaraju e boje. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. Slika 18. kako je to prikazano na slici 18. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. rada plodove izvanredne boje. Kod najve eg broja stabala.

Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Slika 19. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Rezidba klonulih grana. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. kako je prikazano na slici 19. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. Kao prvo. Kod stabala bez potpore. Kod ovog pristupa. U nekim slu aje vima. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. bo na grana. dve stavke su od najve e va nosti. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. U ovom smislu. Kada se postigne ovakva visina. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. a po red toga. visina drveta ne sme pre i irinu grana. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. Starije grane mnogih sorti. sve do jakih i rodnih bo nih grana. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana.

potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. 23 . najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Na donjem de lu stabla. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. 3). uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. treba u potpunosti ukloniti. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. Neke od ovih rodnih gran ica. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. 21).Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. bez ikakvog prekra ivanja (sl. kako je prikazano na slici 22. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. Slike: 20. Neke sorte. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. a zavr i se preciznim orezivanjem. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. 21. Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. 22. (slika 4). ako to nije slu aj. 20).

Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. . i uklanjanje svih dobrih grana (c). pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore).Slika 20. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika. a i b). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. U ovoj situaciji. Rezidba bujnih uspravnih grana.

Slika 23.Slika 22. Sredina: nepravilna rezidba. Ja anje rodnih gran ica. .Preklapanje grana susednih stabala. O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) .

Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl.Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. U . kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. 19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. Gde je ovaj problem prisutan. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. 23).

stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. 19). One prave duboku senku. Kazna za zanemarivanje su velika. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova. . i kako bi se odr ala optimalna bujnost. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. kompaktna. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. na primer asfaltnom emulzijom. ali pre po etka porasta u prole e. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla. izdanaka ili grana. Gde je prisutno puno velikih rezova. U gustim zasadima. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta.24). ako su se ove grane nalazile u senci.Idealni oblik stabla. Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. Centralna vo ica je dobro razvijena. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. Slika 24. Me utim. kao to je to stablo na slici 25. Kod stabala velike bujnosti. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. 21 i 22).ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. a gornji venac grana je manji od donjeg. treba izvr iti preciznu rezidbu. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal.20). kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala.

Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. Slika 26.Slika 25. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). U gustim zasadima. Dole: Pravilna letnja rezidba. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. nepo eljna uspravna. Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti. . sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). Uklonjene su bujne vodopije (a). Letnja rezidba.

previ e bujnih uspravnih grana. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. pa ga ak i kod ovakvih stabala. (sl. U isto vreme. letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. treba primeniti u umerenom intenzitetu. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Podmla ivanje starih stabala . Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Ako se pravilno izvede. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu.26). Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti.

veli i ne i grade stabala. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. berba i pobolj ani kvalitet ploda. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. ali ina e u dobrom stanju. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. dodu e u prili no maloj meri. Iako je. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. ovaj postupak je retko vredan truda.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Kada se uspravne grane jako prekrate. Nasuprot o ekivanom. crne trule i. a kvalitet plodova nije pobolj an. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. kontrola stabala nije merljivo olak ana. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. Pored ovih nedostataka. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. kao to je lak a kontrola drveta. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. sa razli itim uspehom.

tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Kako drvo raste. POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. posle toga. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom.svetlost. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. Mehanizovana rezidba. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi.

.

visok kvalitet ploda. Letnja .Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Sprovodi se u toku vegetacije. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje.zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera. teto ina i vremenskih nepogoda. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. . zelene rezidbe. br e proro avanje. manja o te enja od biljnih bolesti. regulisana i zadovoljavaju a rodnost. tj.ing. pa se stoga i naziva letnja-zelena. dug vek stabla. dipl.

i to isklju ivo u mla im zasadima. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. komadi stiropora ili ak tipaljke. obavlja lu no zasecanje. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. zavisno od razvijenosti stabla. Ova mera se. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. tj. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. Stoga vo arime. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. Me utim. ime se stablo uvek gubi. Kada se ova mera propusti u prvoj. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. op te poznata i ra irena sorta ljive. formirali cvetni pupoljci. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). Uostalom. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. kako za ljivu. jer je dosta zahtevna. kako im bi se smanjila bujnost. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. jer grane postaju bujnije. a anska rodna. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. ili vi e grana. eventualno drugoj godini. zavisna je od ove mere. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. . bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. dobru osvetljenost. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. od polovine juna pa sve do kraja jula. jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). tj. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. a time pove ala rodnost. jave bujni letorasti. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. Tehnika posla Tradicionalno. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. Kada se na stablima. za iljenih komada ice. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. U zimaju ga u obliku P2O5. Novo li e je uspravno. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. Pri vrhu mladara .Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. kao i razvoj mladara.

Po to se kalijum kre e kroz biljku. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K.ostane samo par listova purpurne crvene boje. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. simptomi se javljaju prvo na starijem li u.nekroza ivica i uvrtanje listova . ali mo e izazvati manjak cinka.nekroza i su enje ivica listova. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke. breskvi i vi nji . velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka.

.

Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. Bor (B) . prvi simptomi javljaju se du ivica listova. i to obi no sredinom vegetacione sezone. hloroti ne zone tamne i odumiru. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Sli no kao kod nedostatka kalijuma. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista.

Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka. nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda . na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.

s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Zametanje plodova je slabije. posebno kod . Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. a oni koji su zametnuti pucaju. Plodovi su boljeg kvaliteta.

naro ito na kru ki i dunji. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija.ko ti avih vrsta vo a. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. . ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. bolestima i teto inama. Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka. dok su nervi i dalje zeleni. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. masti uljenih hidrata i belan evina.

Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. kada se javljaju prvo na starijim listovima. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. koji se vitopere. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. dok glavni lisni nerv ostaje zelen. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no.5.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. kada se javljaju na mladim listovima. ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. u vi egodi njim zasadima. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr.0) i u su nim periodima. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . dobra . dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. to dovodi do pucanja kore. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih.koren i krunu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. Isto tako. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Me utim. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama.

Ipak. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. .snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom.8. Ako to vreme dozvoljava. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum.5-6. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. kao to su jagode i maline.

Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem.0.0 i 7. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. . Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. U nekim drugim situacijama. U ovakvim uslovima. Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. i ono e predstavljati nepotreban tro ak. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija.

Ako je pH vrednost previ e niska. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. pa su podlo ni ispiranju. pogotovo na peskovitom zemlji tu. lako se primenjuje. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Isto kao i urea. savetuje se uno enje kre njaka. Ona sadr e azot u obliku nitrata. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. na in rukovanja. i amonijacni azot koji se . ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. ljude i ivotnu sredinu. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. a cena je pristupa na.8. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. amonijuma ili njihove kombinacije. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%).ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Na primer. koji je odmah dostupan biljkama. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Mlade zasade treba uzorkovati e e. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. ali postepeno. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i.

ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. tj. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. mnogi proizvoda i. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. i njegova cena je visoka. a MAP 11 % . Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. koji se lako ispira. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). Ako se primeni tokom jeseni ili zime. visoka cena. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. cena kao i rastvorljivost fosfora. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. njegova dostupnost biljkama. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. esto se primenjuje u borovnicama. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. i veoma esto. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. ali spada u skupa kalijumova ubriva. preporu uje se jesenja primena. kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. Naj e e se koristi u borovnicama. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada.i imaju jaku kiselu reakciju. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%.

ali je njegova primena veoma ekonomi na. Od ove koli ine. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. P2O5 i K2O. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak. Uop te. Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%.7 kg/a fosfora. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. Ipak.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. Generalno. ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. tako i u me avinama ubriva. i 11% azota. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). amonija nog azota. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a.

Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina. bujnosti stabala.8 m. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. U starijim vinogradima. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . kvaliteta ploda i rodnosti. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. gusto sa enim zasadima jabuke. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. rezidba i na in obrade me urednog prostora. posle zametanja plodova. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. u traci irine 1. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. a 20-25 cm dalje od stabla. ubrivo treba rasuti u redu. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota.5-1. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota . tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. mogu izazvati o te enja korena. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. a drugu u junu.U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. Isto tako. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim.

. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma. Primeniti 9-13. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. gro u. . kru kama.kalijuma. pucanje ili prerano smek avanje ploda. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba.0. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. ko ti avom vo u. Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. Primena fosfora . Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost.

Fe. Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: .

225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta.3-2. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini.5. vrsta ubriva. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. a pH je iznad 7. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot. kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Ako je ovaj procenat ispod 80.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ).

amonijum nitrat i urea. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Jadnostavan. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. ozna enu kao Tmin. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax.kvalifikovanim licima. Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. . tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). U datom primeru. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. prona i na horizontalnoj osi. U datom primeru. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. Izlazni kapacitet pumpe. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). zbir tri najkra a vremena je 100s.

ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Obi no su dovoljna dva kaplja a. u nju treba uneti 500*60g. a glinu e oko 6 l. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. Npr. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota.3 l zemlji ta.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Tako. Kre njak zadr ava 4. Po gornjem primeru. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta.3 l vode. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni.3 l zemlji ta zadr ava 2. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu.5 L vode na 38. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e.potencijalnog prinosa. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. a jo 60 g i 80 g dve. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. odnosno etiri nedelje kasnije. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. . sorte. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno.

.ing.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. FERTILIZING FRUIT CROPS. Po to se injektiranje ubriva zavr i. Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. dipl.