You are on page 1of 19

3.19.17.

Analiza neispravnosti (otkaza) ukorenjenih uzroka

Proaktivno održavanje može biti definisano kao nastavak prediktivnog održavanja koje uključuje
određivanje razloga zbog kojih se mašina pokvarila.

Dok je važno i ekonomski opravdano otkriće ranih stadijuma kvara mašine i korigovanje istih pre
nego što dovedu do kvara, jednostavnom zamenom pokvarenih delova kao što su ležaji, dok
korigujemo momentalni problem i obezbedimo mašini nastavak rada, bez pronalaženja uslova koji
su doveli do kvara na prvom mestu.

Koraci analize neispravnosti:
• Određivanje koje su komponente mašine odgovorne za problem.
• Određivanje uzroka kvara mašine.
• Preduzimanje odgovarajućih koraka da se eliminiše identifikovani uzrok problema. Jedan
odličan primer onoga što bi trebalo da se uradi je precizno regulisanje prenosnika snage,
koja je sklona kvarovima na ležajima zato što ima ekscesivno radijalno opterećenje.
• Ispitivanje i analiza drugih mašina istog tipa i sprovođenje istih preventivnih zadataka na
njima ukoliko odgovaraju.
• Redizajn instalacije mašine da bi se eliminisala mogućnost da se isti problem desi kasnije.
Drugim rečima, dizajnirati problem van mašine.

3.19.18. Dijagnostika mašina

Neravnoteža

• Proračun sile neravnoteže

F = I m rω 2 ,

gde je F – sila neravnoteže, Im je masa, r – rastojanje od obrtne tačke i ω – ugaona
frekvencija, jednaka 2 puta frekvencija u Hz.

Na osnovu ovoga, možemo videti da je sila obrtne tačke proporcionalna rastojanju od centra rotacije
i kvardatu brzine. Rotor koji ima dobro određen položaj nije sasvim ekvivalentan postavljenoj masi.
U slučaju dodate mase, centar gravitacije sistema je centar te same mase, pošto je težište rotora u
neravnoteži sa spoljašnjom masom i nalazi se u blizini ose rotacije rotora.

Slika 3.154

Ako je struktura oslonca ležaja takav sistem koji je beskonačno čvrst, centar rotacije se ograničava
na kretanje, a centripetalna sila nastaje kao rezultat neravnoteže mase koja se može izračunati na
osnovu date formule. Sila se održava na ležajevima.

Razmotrimo hipotetičku mašinu gde ležajevi nisu čvrsto podržani, nego su privremeno udaljeni
(slika 3.155).

162

da bi se moglo napraviti poređenje. Ukoliko je drugi po redu vrh jednako veliki kao prvi.157. amplituda vibracija ležajeva je konstanta. sistem je dobro kontrolisan i formula centripetalne sile važi. Ako brzina dobro smanjuje prirodnu frekvenciju. Veoma visoka brzina mašine ima niže nivoe tolerancije. Sledeći nivoi predstavljaju uputstva za generalnu upotrebu u dijagnosticiranju neravnoteže mašine pokrenute na 1800 ili 3600 min-1.155 Pod ovim uslovima centralna linija osovine nije ograničena i rotor se okreće oko svog centra gravitacije. Parna neravnoteža U slučaju čiste neravnoteže. Primetimo da amplituda vibracija nema ništa sa gore navedenom formulom za silu.156. Sila od 1 x RPM na ležajevima će biti veoma mala zato što jedino što se zahteva je akceleracija ležajeva prema gore pomenutoj amplitudi. • Jačina neravnoteže Jačina neravnoteže zavisi i od tipa i veličine mašine jednako kao i od nivoa vibracija. bila statička ili dinamička. Slika 3. 163 . aksijalni 1X i 2X nivo vibracija će biti nizak. mora se pretpostaviti da postoji razdešenost (nesaosnost). Brzine koje su veće od prirodne frekvencije su kontrolisane masom i imaju konstantnu amplitudu. Slika 3. Statička neravnoteža • Parna neravnoteža Slika 3. Da bi se odredila jačina neravnoteže prosečni 1X nivo ispravne mašine istog tipa. koriste se ova dva parametra. I više od toga. obezbeđujući da brzina bude veća od prirodne frekvencije ovog sistema. Parna amplituda vibracija ležajeva će biti jednaka dvostrukoj udaljenosti između težišta i centralne linije rotora. uprkos brzini rotora. a sile na ležajevima nisu lako predvidljive i zavise od ekvivalentne mase ležajeva.

00 ips) ekstremna neravnoteža obavezna Mereni nivo vibracija na 1X zavisi od ukočenosti mašine koja je postavljena jednako kao i od količine neravnoteže.141 ips) laka neravnoteža Nema preporuka 108 –114 VdB (0.18. poput pumpi. Tabela 3.282 ips) srednja neravnoteža poželjna 115 – 124 VdB (0. Da bi se odvojila neravnoteža motora i pumpe. Ukupna veličina mašine takođe utiče na dozvoljene nivoe od 1X.Tabela 3. kao što su ventilator koji kao i rotor proizvodi 1X vibraciju u aksijalnom pravcu jednako kao i u nekim radijalnim i tangencijalnim u blizini ležaja.158. Ovo je zbog toga što neravnoteža nastaje usled momenta savijanja osovine. Približno su jednaki.18 1X vibracioni nivo VdB Tip mašine Prioritet opravke 109 VdB (0. kao što su ventilator koji kao i rotor proizvodi 1X vibraciju u aksijalnom pravcu jednako kao i u nekim radijalnim i tangencijalnim u blizini ležaja. • Neravnoteža obešenih mašina Kod mašina koje su obešene ili poduprte. gore opisane mašine pokazuju više od 1X od solidno postavljenih mašina za isti stepen neravnoteže.355 ips) ventilator srednje veličine poželjno Tangencijalni i radijalni 1X nivoi se mogu porediti.891 ips) jaka neravnoteža značajna više od 125 VdB (više od 1. više su verovatni kada se dešava neravnoteža. Ako je nivo još uvek visok na 1X u pitanju je problem motora. u pitanju je pumpa. 164 . kako sledi u tabeli 3. neophodno je razdvojiti par i pokrenuti motor na 1X da bi se izvršilo merenje.141 – 0. aksijalni tok ventilatora i male turbine. Slika 3. • Neravnoteža kod vertikalno postavljenih mašina Vertikalne mašine.316 – 0. pravac u kome je mašina imala najmanju ukočenost će biti pravac sa najvišim 1X nivoom.17 1X vibracioni nivo VdB Dijagnoza Prioritet opravke manje od 108 VdB (0.447 ips) velika hidraulična pumpa poželjno 116 VdB (0. a ako je drugačije. izazivajući aksijalno kretanje kućišta ležaja.158 ips) mala pojedinačna pumpa poželjno 118 VdB (0. U bilo kom slučaju. Parna neravnoteža • Neravnoteža obešenih mašina Kod mašina koje su obešene ili poduprte. Primeri obešenih rotora su blisko uparene pumpe. su često poduprte podlogom i one uvek pokazuju maksimalne 1X nivoe na slobodnom kraju motora bez obzira na to gde se nalaze izvori vibracija.

kao što su mehurići. Slika 3. • Neravnomerna erozija i korozija impelera pumpe. • Izvori neravnoteže Sledeći problemi mašina su oni koji stvaraju neravnotežu: • Neujednačena akumulacija prljavštine na lopaticama rotora. Ukoliko je nesaosnost centralne linije takva da je podudarna. • Ekscentricitet rotora.160 165 . • Nedostatak težine ravnoteže. • Defleksija rolni. aksijalni tok ventilatora i male turbine. onda je to nesaosnost nazvana uglastom. • Savijena osovina.159 Ležaj koji je najbliže obešenom rotoru će uvek pokazivati najviši radijalni 1X vibracioni nivo. • Neravnomerna raspodela mase na električnom motoru rotora ili krila. Gotovo svi uslovi za nesaosnost mašina viđeni u praksi su kombinacija ove dve osnovne vrste. • Paralelna nesaosnost Slika 3. • Greške mašina u dizajnu. • Nepostojanje homogenosti u livenim delovima. otvori za vazduh. Nesaosnost (razdešenost) Nesaosnost se dešava onda kad centralna linija uparenih osovina ne može da se poklopi. Primeri obešenih rotora su blisko uparene pumpe. Ukoliko je nesaosnost osovine takva da se sreću u tački ali da nisu paralelne. porozni delovi. to je paralelna nesaosnost.Ovo je zbog toga što neravnoteža nastaje usled momenta savijanja osovine. izazivajući aksijalno kretanje kućišta ležaja.

Treba povesti računa o tome da aksijalni 1X nivoi nisu izazvani neravnotežom obešenih rotora.162 166 .Ukoliko je brzina mašine promenljiva. a prosečne vibracije za zdrave mašine se mogu konsultovati da bi se odredile dozvoljene vibracije na 1X i 2X nivoima. • Iskrivljenja usled sila koje se javljaju u cevovodima. • Izvijena osovina Slika 3. Ukoliko se brzina duplira. • Spojnica nije normalna na osu osovine. vibracija usled neravnoteže će se menjati kao kvadrat brzine. dat je tipičan spektar vibracija nesaosne mašine. • Relativna pozicija komponenti koje se premeštaju posle postavljanja. ali u fazi. • Generalna nesaosnost Mnogi slučajevi nesaosnosti su kombinacija gore opisanih tipova. • Razlozi za nesaosnost Nesaosnost se tipično dešava pod sledećim uslovima: • Netačno postavljene komponente. desno. Nesaosnost proizvodi različite simptome na različitim tipovima mašina. ali i u suprotnoj fazi.103. a dijagnoza se zasniva na snažnijim 2X vrhovima od onih na 1X i postojanju aksijalnih vrhova na 1X i 2X.161 Nesaosne spojnice uvek proizvode vrlo visoke aksijalne 1X nivoe na ležajima sa druge strane osovine. neravnoteža će rasti sa faktorom četiri. • Uticaji temperature na regulisanje Najbolji način za regulisanje bilo koje mašine se uvek dešava na jednoj operativnoj temperaturi i pretpostavka je da je to normalna operativna temperatura. pumpe i slično. • Ugaona nesaosnost Ugaona nesaosnost proizvodi moment savijanja na osovini i stvara jake vibracije na 1X i neke vibracije na 2X u aksijalnom pravcu oba ležaja. Imperativ je da se merenje vibracija za dijagnozu nesaosnosti radi sa mašinama na normalnoj operativnoj temperaturi. Slika 3. Ovde su takođe prilično snažne radijalne i/ili poprečne 1X i 2X nivoa. Na slici 3. • Temperatura indukuje rast strukture mašine. kao što su motori. dok vibracije indukovane usled nesaosnosti se neće menjati u veličini.

• Uljni vrtlog Uljni vrtlog je situacija u kojoj se dešavaju snažne vibracije na 0. jer može izazvati deterioraciju prilično brzo u tački gde dolazi do kontakta metala sa metalom. Nikad ne pokazuje precizno 0. kao što su defekti usled preopterećenja i proizvodnih defekata i slično.Noseći ležaj rukavca Mnogi problemi nosećih ležaja rukavaca generišu vrhove u spektru na frekvenciji nižoj od 1X. • Pritisak nosećeg ležaja rukavca Prilično pohabani ležajevi obično predstavljaju snažne aksijalne komponente prvih nekoliko harmonika od 1X. što rezultira uljnim filmom i silama na centralnoj liniji rukavca koji se okreće okolo ležajeva u pravcu suprotnom od rotacije na manje od jedne polovine RPM. • Labavost rukavca Slika 3. • Uljni udar Rešenja za uljni udar i uljni vrtlog su veoma podesna za male zazore ležajeva i adekvatno radijalno opterećenje.5X. Ovde su predstavljene neke stvari koje mogu služiti za dijagnosticiranje nosećih ležajeva rukavca. Kada ubrzamo ogromne turbine. Vibracioni vrh je predominantan u aksijalnom pravcu.48X. kod ležajeva. koji se nazivaju sub-sinhronizovanim vrhovima. 1/3 i 1/4 – red veličine harmonika koji se ponekad nazivaju sub-harmonicima. Oko 40% otkaza ležajeva se pripisuje nepravilnom podmazivanju i oko 30% otkaza nastaje zbog nepravilnog montiranja. Uljni vrtlog je ozbiljan nedostatak i treba da bude korigovan. 167 . Kuglični elementi ležajeva Mnogo godina iskustva u praksi pokazuje da manje od 10% svih ležajeva radi u toku projektovanog životnog veka. Oko 20% kvarova se dešava iz drugih razloga. Ponekad se kreiraju i harmonici ovih sub- sinhronizovanih vrhova. to jest razdešenosti ili »stožiranja«. ali je uvek malo niža frekvencija. ukazujući na ozbiljnu degradaciju ležajeva.38X do 0.163 1/2. Izazvane su ekcesivnim zazorom i slabijim radijalnim opterećenjem. važno je da prođu kroz kritične frekvencije veoma brzo da bi se rešio problem uljnog udara.

n – broj obrtaja ležaja [Hz]. 168 . fsp – frekvenca spoljašnjeg prstena. Kako defekt biva sve gori. ali na ležajevima veoma velikih prečnika. ili prilikom proizvodnje. broj kuglica može biti mnogo veći.165. d – prečnik ležaja [mm]. Ako defekt počinje rasprskavanjem. naročito ako su oštećeni tokom montaže. osnovni ton ležaja će uvek biti višeg nivoa od harmonika. smatraju se značajnim.166 Ukoliko je defekt ležaja veoma mali po veličini. fkav – frekvenca kaveza fkug – frekvenca kotrljajnog tela. Slika 3.164 Formule za računanje frekvencije ležajeva na osnovu geometrije ležajeva su malo neprecizne zato što aksijalno opterećenje i klizanje deluju na njih na malo nepredvidiv način. prebacivanja. Slika 3. vibracije će pokazivati harmonike tonova ležaja sa vrlo malo ili bez osnove frekvencije. b – prečnik kotrljajnog tela [mm]. Broj kuglica u većini ležajeva je obično između 8 i 12. Ponekad novi ležajevi proizvode šumove. N – broj kotrljajnih tela. ukupni nivo tonova ležaja će rasti. N ⎛ b ⋅ cos θ ⎞ f up = ⋅ ⎜1 + ⎟⋅n 2 ⎝ d ⎠ N ⎛ b ⋅ cos θ ⎞ f sp = ⋅ ⎜1 − ⎟⋅n 2 ⎝ d ⎠ 1 ⎛ b ⎞ f kav = ⋅ ⎜ 1 − ⋅ cos θ ⎟ ⋅ n 2 ⎝ d ⎠ d ⎡ ⎛b⎞ ⎤ 2 f kug = ⋅ ⎢1 − ⎜ ⎟ ⋅ (cos θ )2 ⎥ ⋅ n 2b ⎣⎢ ⎝ d ⎠ ⎦⎥ Slika 3. Šumovi ležaja na 0. kao ukupni rašireni nivo buke. kao što je pukotina na jednom.1524 mm po sekundi (81 VdB) ili viši. θ – ugao kontakta između staze i kotrljajnog tela [O] • Habanje kugličnih elemenata ležaja Prvi stepen defekta ležaja prouzrokuje znak koji odaje ne-sinhronizovane frekvencije vibracija nazvane »tonovi (šumovi) ležaja« i njihove harmonike. Legenda: fup – frekvenca unutrašnjeg prstena.

kada je rotor dosta van ravnotežnog položaja. gde se ležajevi zagrevaju. rasprsla se u nekoliko komada. a rezultat su bočni opsezi oko tonova ležaja postavljeni odvojeno od FPF. tako da rana detekcija zahteva osetljivost na veoma male komponente vibracija. Ukoliko je jedna kuglica pukla. • Razdešeni kuglični elementi ležaja Slika 3. defekt unutrašnjeg prstena ležaja neće proizvoditi modulaciju amplitude ili bočne opsege. ili još gore. Ponekad. Ključ za efektivno prediktivno održavanje ležaja je trend nivoa tonova ležaja tokom vremena od njihovog početka. Ovo je zbog toga što centrifugalna sila usled neravnoteže zadržava unutrašnji prsten na istoj lokaciji na periferiji sve vreme. Bočni opsezi koji su postavljeni na 1X oko tonova ležajeva su siguran znak pohabanih ležajeva. Ovo je račun modulacije amplitude ležaja i rezultujući bočni opsezi. Modulacija amplitude nastaje usled činjenice da unutrašnji prsten kreće izvan i u zoni opterećenja ležaja po jednom obrtaju. To je iznos na kome se zadržava rotacija kuglica u ležaju. Kretaće se u zoni i van nje na FPF zato što se kreću oko ležajeva. Ovo izaziva modulaciju amplitude tonova ležajeva na FPF iznosu. Oni koji vrše analize moraju biti svesni da neki tipovi mašina pokazuje tonove vibracija u prosečnom spektru. Tonovi ležaja Konačan stepen pohabanosti ležaja se ponekad naziva »termalnim« stepenom. Dok je u zoni opterećenja. brzina okretanja će modulirati amplitudu tonova ležaja. stvaraće se velika buka kada su ležajevi u zoni opterećenja. defekt proizvodi vibracije na frekvenciji prolaska kuglice ali kada je van zone opterećenja. Ponekad oštećenje ležaja napreduje od veoma malog defekta do kompletnog otkaza u relativno kratkom vremenu. Slika 3. • Bočni opsezi Ako je defekt na unutrašnjem prstenu ležaja. Drugi primer bočnih opsega u spektru ležaja uključuje Fundamentalnu prateću frekvenciju (FPF). otapa mazivo. veoma mala vibracija se stvara na toj frekvenciji. postavljene odvojeno na 1X. Bilo koji značajan ton treba pažljivo poslušati jer može biti znak oštećenja.168 169 . što će izazvati bočne opsege oko tonova ležaja. dovodeći do katastrofalnih otkaza koji mogu uključivati topljenje kugličnih elemenata i/ili prstena. ali će biti tiho kada nisu u zoni opterećenja.167. Dijagnostika se radi na osnovu značajnih povećanja ovih prosečnih vrednosti.

U industriji se više primenjuju trofazni motori. • Labavost kugličnih elemenata ležaja Ekscesivni zazor na kugličnim elementima ležaja proizvodi harmonike na 1X.5X. Ne-rotaciona labavost Labavost između mašine i njene osnove raste na komponenti vibracije od 1X u pravcu gde je najmanja krutost. tada se neravnoteža suspenduje. Slika 3. naročito kod vertikalnih mašina. to jest. Ukoliko je 1X mnogo veći u tangencijalnom nego u radijalnom pravcu. zbog njihove više iskorišćenosti u odnosu na jednofazne. labavost je može suspendovati. komponente koje se množe sa 0. Fleksibilnost osnove ili labavost može biti izazvana zavrtnjima. Vibracije indukovane električnim putem • Visokonaponski električni motori Postoje dva tipa visokonaponskih električnih motora: sinhroni motori i indukcioni motori. Teško je odvojiti labavost osnove od fleksibilnosti. Ekstremna labavost proizvodi komponente reda veličine od jedne polovine. ali se razlikuju u nekim detaljima. Ukoliko je 1X tangencijalni niži ili jednak 1X radijalnom. Niži red 1X harmonika je takođe uobičajen ukoliko je labavost ozbiljna. koji zavisi od fizičkog projekta mašine. Karakterističan dijagram mehaničke labavosti • Rotaciona labavost. sa jednofaznom ili trofaznom strujom mogu biti snabdevena oba tipa.5X. korozijom ili prskanjem postavljenog dela. ili korekciju faktora snage. tako da ovo nije konačan znak problema ležaja sa zazorom. Labavost drugih delova mašine takođe proizvode harmonike od 1X i ponekad harmonike od 0. Sinhroni motori manje preovlađuju u odnosu na indukcione motore. obično u intervalu od 2X do 8X. ali se koriste u nekim posebnim primenama koje zahtevaju apsolutno konstantnu brzinu.170 170 .169. Mehanička labavost Slika 3. Indukcioni i sinhroni motori su slični u mnogim pogledima. Ovo je obično horizontalni pravac.

Privlačenje između statora i rotora varira u iznosu. ili »uzupčavanje« 171 . • Frekvencija položaja prolaska Druga komponenta vibracija električnih motora je takozvana frekvencija položaja prolaska. Ovo znači da je RPM uvek manji od sinhronizovane brzine. Iz ovog razloga. i veći izlazni obrtni moment. Tako. Ciklus klizanja ima sinhronizovanu brzinu podeljenu brzinom klizanja. Ovo se koristi za korekciju faktora snage u industrijskim postrojenjima gde se koristi ogroman broj indukcionih motora. a gvožđe samo malo menja dimenzije u zavisnosti od prisustva promenljivog magnetnog polja usled njegovog dejstva. ako je magnetno polje veće od kritične snage. • Sinhroni motori Interesantna karakteristika sinhronih motora je ta da je rotor »više nego pobuđen«. Ovo znači da će za svaka 24 obrtaja rotora. imaće manju indukovanu struju kada se reguliše polovima. bilo koji rotor će biti regulisan rotirajućim magnetnim polom statora dva puta za svaku ciklus »klizanja«. Razlika između aktuelne brzine i sinhonizovane brzine je nazvana »klizanjem«. • Vibracije koje se vezuju za klizanje Neregularnosti rotora izazivaju vibracije na frekvenciji klizanja puta broj polova motora. ista šipka biti tačno na istom polaritetu rotirajućeg magnetnog pola i biće regulisana suprotnim rotirajućim polom na svakih 12 obrtaja. aktuelna brzina indukcionog motora je uvek zavisna od opterećenja. to jest. na dvopolnom motoru. nazivaju ih »indukcionim motorima odbijanja«. motor će se ponašati kao električni kapacitet povezan na snagu. a frekvencija klizanja je 3600 – 3450 = 150 min-1. Pod ovim uslovom. Indukovano magnetno polje rotora se okreće okolo u pravcu rotacije i brzina ovog okretanja zavisi od primenjenog opterećenja. ali će proizvoditi nekorisni obrtni moment. sinhronizovana brzina je 3600 min-1. rotor će se okretati sinhronizovanom brzinom. Ukoliko nema trenja u sistemu. u ovoj tački ciklusa klizanja. obrtni moment se može modulirati frekvencijom klizanja puta dvostruki broj polova. Na primer. izazivajući da šipke rotora seku linije magnetnog polja statora i stvarajući silu odbijanja u rotoru. Ova frekvencija se naziva frekvencijom prolaza pola. veća indukovana struja u rotoru. usled pucanja ili lomljenja. Ova frekvencija predstavlja broj koji se dobije kad se položaj statora pomnoži sa RPM. Isto tako. • Izvori vibracija Dvostruka linijska frekvencija (100 Hz) je uvek merljiva za komponente vibracija na električnom motoru. neće biti kretanja koje se odnosi na rotor i rotirajuće polje statora i neće se indukovati struja u njima. ako se pojavi bilo kakvo opterećenje doći će do smanjenja brzine. Položaj statora sadrži provodljive namotaje i njihov konačan broj stvara neuniformnost. što će proizvoditi nešto malo manji obrtni moment. 3600 podeljeno sa 150 daje 24. Tada. motor na 3450 min-1. Struja u namotajima statora takođe raste u nameri da poveća struju u rotoru. Prolazak pola se može videti na vibracionom spektru i takođe rezultira bočnim opsezima oko 1X vibracione komponente i oko komponente od 100 Hz. Ukoliko jedna šipka ima veći otpor od ostalih. što je ciklus klizanja. • Indukcioni motori Zbog toga što indukcioni motori pre rade na osnovu magnetnog odbijanja nego na osnovu magnetnog privlačenja kao što je slučaj sa asinhronim motorima. Na primer. Veće klizanje.

Labavost rotora Ponekad se rotor kliza po osovini. Visoka struja izaziva zagrevanje i ekspanziju šipki koje se odnose na sami rotor. sa nekoliko dodataka. • Skraćeno lameliranje Rotor i stator motora se prave od tankih laminata koji su izolovani jedan od drugog. izaziva ekscitaciju na 1X i neuravnotežene magnetne sile koje dovode do vibracija na frekvenciji klizanja puta broj polova.Ekscentricitet rotora Ako rotor nije okrugao. . . Iznenadne promene opterećenja ili napona mogu podstaći iste. kad je prisutno kretanje dođe do ove anomalije. uvek naizmenično zaviseći od temeperature i izazivajući ozbiljne vibracije na 1X i harmonike. ili povijanje i povijanje rotora rezultira uslovima neravnoteže sa svim uobičajenim simptomima. Frekvencija prolaska za rotor se ponekad naziva frekvencijom položaja prolaska i razlikuje se od iste frekvencije statora. Početni uslov je najveći pritisak na šipkama rotora usled najviše struje kada je rotor pokrenut na najnižoj sinhronizovanoj brzini. .Ekscentricitet vazdušnog otvora Ukoliko vazdušni otvor nije jednoobrazan.Problemi šipki rotora Važan modul neispravnosti ogromnih električnih motora je prskanje i kao posledica zagrevanje i kvarenje šipki rotora. . koji će biti apsolvirani u narednom tekstu. rezultujući visokim magnetnim indukovanim vibracijama na 100 Hz. Stvara se frekvencija viša od 100 Hz. • Mehanički izvori vibracija motora Električni motori imaju iste mehaničke probleme kao i druge rotirajuće mašine. sile na rotoru neće biti u ravnoteži. Ovaj uslov je veoma destruktivan jer nagriza izolacioni materijal provodnika. i razlike u električnom otporu pojedinačnih šipki rezultiraju neujednačenim zagrevanjem i 172 . tako da mali ekscentritet izaziva relativno velike vibracije. Ovo sprečava magnetnu indukciju struje na osnovu cirkulisanja gvožđa i izaziva zagrevanje. labavi namotaji stvaraju harmonike reda jedne polovine na frekvenciji ekscitacije od 100 Hz.rotacionog magnetnog polja čije okretanje izaziva komponente vibracija. dolazi do lokalnog zagrevanja i termalnog iskrivljenja.Labavost namotaja Ako su električni namotaji motora statora malo labavi. Magnetno privlačenje je obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja između rotora i statora. Ukoliko su laminati smešteni zajedno na istoj lokaciji. . nivo vibracija će se povećati preko 100 Hz. U nekim ogromnim mašinama kao što su generatori. . naročito kod motora za koje iskustvo pokazuje da su često pod opterećenjem. dovodeći do kratkog okretanja i eventualnih kratkih krugova i otkaza statora. Može biti otkriveno na osnovu činjenice da iako je motor hladan.Termalno povijanje rotora Neujednačeno zagrevanje rotora usled neizbalansiranog rotora izaziva iskrivljenost. Ova komponenta nestaje momentalno kada se snaga prekine i ovo je test potvrđivanja.

Bočni opsezi su spacionirani dva puta na ovoj frekvenciji. Iznos modulacije zavisi od ozbiljnosti problema šipki rotora. Prisustvo defekta šipki rotora izaziva obrtni moment motora koji se smanjuje neznatno svaki put kada pol rotirajućeg magnetnog polja prolazi kroz njega. ili 1. i sa različitim obrtnim momentom. jednako na severnom i južnom polu polja što izaziva prolaznu redukciju. U isto vreme. Ovaj scenario rezultira lokalizovanjem toplote na rotoru. Rezolucija frekvencije od 1600 linija je poželjna da bi se odvojili bočni opsezi klizanja 2X od drugih bočnih opsega izazvanih različitim opterećenjima. Ova periodična redukcija struje motora je u stvari modulacija amplitude struje motora. Jednako kako se kvar razvija. Na osnovu ovog testa. ukazivaće na oštećene šipke rotora. Frekvencija je na nivou frekvencije prolaza. Ovo se može sprovesti uz pomoć spone koja je smeštena oko faze kod ulazne linije i povezana sa analizatorom spektra. motor treba da radi pod opterećenjem. frekvencija klizanja će biti 1800 – 1760 = 40 min-1. Visoka rezolucija i zum spektar su poželjni zbog toga što će bočni opsezi frekvencije klizanja biti veoma blizu frekvencije od 50 Hz. otpor šipki raste. izazivajući iskrivljenost.667 Hz. gde se broj segmenata komutatora dobija kao broj segmenata puta RPM. . Slika 3. što odgovara 0.171. Ukoliko je vrh na 360 Hz na spektru vibracija porastao značajno. gubitak električnih veza. ili loše funkcionisanje (zastoj).Monitoring šipki rotora preko analize struje u motoru Da bi se izmerila indukcija motora treba koristiti analizu frekvencije visoke rezolucije na ulaznoj struji motora. za okretanje motora od 1760 min-1. na šipkama susednog rotora raste struja zbog smanjenja struje u polomljenim šipkama. Ova redukcija obrtnog momenta takođe dovodi do redukcije ulazne struje na motoru u istom iznosu – što je rezultat održanja energije. 173 . bez opterećenja. sa vrlo malim klizanjem. ali ukoliko raste do 40 dB (100:1) niže od 50 Hz. Na primer. Ukoliko su bočni opsezi 45 do 50 dB (1. Spektar iznad se odnosi na motor od 1760 min-1 sa problematičnim šipkama rotora • Niskonaponski motori Unakaženi ili izbušeni segmenti komutatora ili okrznuti kontakti mogu izazvati prekomerne vibracije motora sa komutatorom. verovatno će izazvati otvorena kružna polja na namotajima. Moguće je kalibrirati sistem poput onog koji se odnosi na aktuelni broj otvorenih šipki nivoa bočnog opsega ukoliko je broj šipki rotora poznat. Dobar način za detekciju modulacije struje motora je obezbeđenje analize frekvencije struje i pregledanje bočnih opsega oko 50 Hz koji se javljaju dvaput na frekvenciji klizanja.neujednačenom ekspanzijom. Može se meriti samo jedna faza kod trofaznog motora. ili na zum spektru od 40 do 60 Hz.000:1) ispod vrha od 50 Hz.334 Hz. Ovo dovodi do pucanja spojeva na kojima su šipke zavarene na kraći prsten. šipke rotora se mogu smatrati dobrim. povećavajući zagrevanje i oštećenje usled prskanja. Analizator spektra mora biti u mogućnosti da kalibrira generisanje spektra visoke rezolucije od 0 do 70 Hz. Ovo se dešava dva puta kod frekvencije klizanja.

Šumovi visoke frekvencije širokog opsega . pritisak pražnjenja i naročito indukcija vazduha i kavitacija utiču na izgled vibracija. Slika 3. Pritisak usisavanja. kao što je na primer usled prskanja. • Centrifugalne pumpe Sledeći spektar sadrži šumove visoke frekvencije širokog opsega. ukazujući na kavitaciju centrifugalne pumpe usled niskog ulaznog pritiska. komponenta prolaza će biti modulirana RPM rotora ili broj prskalica turbine puta RPM i izazivati bočne opsege na spektru.Kavitacija centrifugalne pumpe Kavitacija stvara spektar ovog tipa na svim mernim mestima pumpe i kućišta. sem što gasne turbine imaju dodatne komplikacije sa komorom za sagorevanje. • Dijagnostika turbina Turbine često pokazuju snažnu komponentu takozvani iznos lopatica. važno je da operativni uslovi budu uniformni od jednog merenja do drugog da bi se obezbedila konzistentnost. Ukoliko se menja.Turbine Gasne i parne turbine su u suštini slične mehaničkim. Slika 3. Kada se posmatraju vibracije pumpi. kao što je slomljena lopatica.172. savijanja ili stvaranja rupica na lopaticama.173 174 . frekvencija prolaza lopatica je jednako uniformna. obično na gore. Pumpe Postoji mnogo vrsta pumpi koje se koriste i njihove vibracije variraju u širokom opsegu. Ukoliko se lopatice turbine habaju jednako. Veličina ove komponente zavisi od unutrašnje geometrije jedinice. komponenta prolaza lopatica na spektru se menja. ali ukoliko je deo rotora oštećen. što je u stvari broj lopatica turbine pomnožen sa RPM rotora. Vibracije gasne turbine uglavnom imaju komponente vibracija širokog opsega izazvane bukom sagorevanja.

Ukoliko se frekvencija uzupčenja značajno menja. frekvencija vibracija prolaza lopatice raste. Ova komponenta u mnogome zavisi od spoljašnjeg pritiska pumpe. i normalno ne oštećuje površine. u tečnosti se pojavljuju parni ili gasni mehurići. Ovo izaziva neravnotežu i može biti korigovano jednako brzo kako bude otkriveno. može ukazivati na prskanje ili drugačije oštećenje zuba. Kako se pri nastajanju parnih ili gasnih mehurova tečnosti (ne mehurovi vazduha rastvorenih u ulju) troši znatna energija. postavljeni su ležeći i neujdnačeno su pojačani.Kada pri strujanju tečnog maziva pritisak u tečnostima padne ispod pritiska pare tečnosti na radnoj temperaturi. što dovodi do površinskog zamaranja materijala i oštećenja površine. Pri prelasku tečnosti ponovo u oblast visokog pritiska dolazi do razbijanja – kolapsa mehurića.175. Slika 3. ponekad se pojavljuju bočni opsezi na 1X u okolini frekvenciji prolaza. eventualno. a ako ima mnogo lopatica. pukne ili slomi. Kolaps gasnih mehurića dolazi postupno. bez oštrih udara. Aksijalni ventilator sa šest lopatica – spektar 175 . Ventilatori. Ukoliko se bilo koja od lopatica deformiše. to se pri njihovom kolapsu ona oslobađa u obliku hidrauličnog talasa.174. naročito oni koji se koriste za čestice ili gas. • Zupčaste pumpe Zupčanici se uglavnom koriste za pumpanje uljnih maziva i gotovo uvek imaju snažnu komponentu na frekvenciji uzupčenja zupčanika gde je broj zuba na zupčaniku puta RPM. kao što je iznenadna pojava harmonika ili bočnih opsega na spektru vibracija. samo da smanji nosivost ležišta. • Aksijalni ventilatori Slika 3. Kolaps parnih kavitacija nastupa sa naglim i oštrim udarnim talasom lokalno koncentrisanim i visoke učestanosti. njihova pojava može. Tipični spektar zupčanika pumpe Ventilatori Većina ventilatora je ili aksijalnog ili centrifugalnog tipa.

podražava ravnotežu. ukoliko postoje dva kaišnika u sistemu. L = dužina trake. • Ekscentrični kaišnici. Trake se moraju često pregledati zbog oštećenja i moraju biti propisno zategnute i čiste.176 176 . stvaraju vibracije na fundamentalnoj frekvenciji prolaza i odgovarajuće harmonike. Uvek su sub- sinhronizovani. Česti problemi sa spojnicama proizvode snažnije komponente vibracija od onih koje stvaraju razdešenosti. Defekti lopatica mogu takođe izazvati 1X bočne opsege u okolini frekvencije prolaza. • Loše spojene. Fundamentalna frekvencija trake FFtr je data sledećom formulom. pohabane ili ispružene trake Loše spojene. Ukoliko spojnice nisu prave. Ukoliko ventilator nije u ravnoteži i obešen je. • Centrifugalni ventilatori Opšti problem sa centrifugalnim ventilatorima je neujednačena raspodela brzine vazduha. Habanje spojnica proizvodi iste simptome kao kod razdešenosti i labavosti. D FFtr = π ( RPM ) L D = prečnik kaišnika. Uslov možemo proveriti pomeranjem trake i ponovnim merenjem. naročito u pravcu koji je paralelan sa trakom. kaišnici koji su dotrajali Ekscentrični kaišnici stvaraju snažne 1X radijalne komponente. desiće se visoke vibracije na 1X i u aksijalnom i u radijalnom pravcu. Neravnoteža spojnica je takođe opšti problem i rezultira visokim radijalnim i tangencijalnim komponentama na 1 i 2X. 1X vibracija ekscentričnog oblika ili oblika sa oštećenjem uvek pokaže drugi oblik. Slika 3. Spojnice Postoji mnogo vrsta i konfiguracija spojnica i defekti na njima često izazivaju simptome koji su slični simptomima razdešenosti. RPM = brzina okretanja kaišnika čiji je prečnik D. pohabane ili ispružene trake. što izaziva povećane nivoe vibracija pri prolazu lopatice. stvaraće se vibracije slične onima koje se stvaraju kod razdešenosti. Obično je drugi harmonik dominantan. ali one imaju mnogo problema. Postoji mnogo tipova pogona traka i sve se habaju i oštećuju. što znači da je frekvencija niža od 1X. Kaišni prenosnici Pogon traka je relativno jeftin tip transmisije snage. to jest imaju obode koji nisu paralelni. Uslov je veoma uopšten.

svaki par zupčanika će stvarati svoje sopstvene komponente uzupčavanja. dok ijedan zub zupčanika ima kontakt sa ijednim zubom drugog zupčanika pre nego što naiđu na isti zub. Različiti tipovi zuba zupčanika stvaraju bitno različite nivoe vibracija. u opadajućem nizu po jačini vibracija. povećavajući vek zupčanika. Ove komponente se ponekad nazivaju komponetama prividne frekvencije i obično su rezultat neregularnosti prostora između zuba na jednom od zupčanika. frekvencija zuba će se pojaviti na spektru vibracija. Ovo važi za gotovo sve zube. • Razdešenost kaišnika Razdešenost kaišnika stvara snažne aksijalne komponente na 1X i aksijalne harmonike fundamentalne frekvencije trake. Slika 3. Ovo je najbolja konfiguracija za zupčanike.178 Reduktori Ukoliko reduktor ima više vratila. oni nemaju opštih faktora. Takozvani Hunting zupčanici su set zupčanika koji su osnovni. Na nekim zupčanicima. slede kosi zupčanici. Frekvencija para zupčanika je frekvencija uzupčenja zupčanika podeljena sa najmanjim brojem zuba na dva zupčanika. Poslednji broj je često proizvod broja zuba. helikoidni zupčanici. Poduprti ili najopterećeniji zupčanici su najbučniji. Drugim rečima. Neregularnosti su rezultat 177 . pojaviće se u toku vremena zato što je rapidno habanje uvek rezultat ovakvih uslova. ili pljesak trake Slika 3. i ukoliko je tamo. strelasti zupčanici itd. Novi zupčanik ponekad ima komponente spektra koji nije u vezi sa brojem zuba na svakom zupčaniku.177 • Rezonanca trake.

1X bočni opsezi u okolini frekvencije uzupčenja zupčanika • Ekscentrični zupčanici i izvijene osovine Ekscentrični zupčanici stvaraju po jedan bočni opseg na svakoj strani uzupčenja zupčanika spacioniranih na RPM zupčanika.mašinskih grešaka koje su nastale prilikom pravljenja zupčanika. i može biti teško za interpretaciju. Zupčanik sunce ima RPM.180. 1X bočni opsezi u okolini frekvencije uzupčenja zupčanika Planetni zupčanici stvaraju karakteristične frekvencije koje se mogu računati na osnovu sledećih formula: RPM C NS Odnos zupcanika = = RPM S 2( N S + N P ) gde su RPMP=RPM planetnih 178 . planetni zupčanik ima RPM ili frekvenciju pratnje. a može stvoriti iz frekvencije uzupčenja zupčanika. Ovo proizvodi složene setove bočnih opsega na spektru. Slika 3.179. Prividne komponente generalno nestaju tokom vremena ukoliko nema mehaničke akcije da ih pojača. • Planetni zupčanici Sistemi planetnih zupčanika su nešto kompleksniji od standardnog para usled činjenice da se centri planetnih zupčanika okreću okolo zupčanika sunca na frekvenciji nazvanoj frekvencijom pratnje. • Oštećeni zubi zupčanika Slika 3. pre nego mnoštvo bočnih opsega na pojedinačnim oštećenim zubima.

Defekti na prstenu zupčanika pokazuju broj planeta nosača RPM.1 inč po sekundi). 179 . i mogu se videti na osnovu frekvencije uzupčenja zupčanika. Defekti na zupčaniku Sunce pokazuju broj planeta puta RPM Sunca minus RPM nosača. Često su izazvane neodgovarajućim spoljnim pritiskom. kompresori. NR N RPM P = RPM C ( ) = RPM S ( s ) NP NP GMF = RPM C N R RPMS= RPM sunca RPMC =RPM nosača N = broj zuba FMG = frekvencija uzupčenja zupčanika. Problemi sa bregastom osovinom su takođe uobičajeni. Oštećene lopatice ili lopatice izložene eroziji izazivaju povećanje nivoa prolaza lopatica. i takođe proizvode 1X bočne opsege u okolini lopatice. Ova frekvencija se dobija na osnovu markera pogona.181. Različita rastojanja klipnih pumpi su mnogo ravnomernija u odnosu na kompresore. Onaj koji analizira mora proceniti uslove mašine u poređenju sa prethnodnim nivoima ranije primenjenih apsolutnih referencnih nivoa. pri tome povećavajući vibracije do frekvencije prvog torzionog vibracionog moda kolenastog vratila. Tipičan spektar vibracija za centrifugalni kompresor sa 6 lopatica Klipne mašine Najpoznatiji tipovi klipnih mašina su klipne pumpe. može pasti. i mašine sa unutrašnjim sagorevanjem. Ukoliko pogon ima torizione vibracije na osovini. oni obično ukazuju na problem zglobnog spoja pogona klipa. Ukoliko su harmonici klipnog iznosa prisutni u značajnom nivou. klipni iznos (uvek 1X) je dominirajući. Uzburkanje kompresora je problem dinamike fluida na portu izlaza kompresora koji obično izaziva vibracije na manje od 1X frekvencije. nisu nepoznati za mašine poput ovih. i njihova dijagnoza se radi poput drugih rotirajućih turbina i kompresora. Slika 3. Nivoi vibracija visoki kao 125 VdB (0. i dobro se analiziraju putem vibracija. Mnoge klipne mašine imaju turbo punjače. zajedno sa udarnim iznosom od 4 ciklusa motora. Veoma jak zvuk fundamentalne frekvencije može ukazivati na pohabano mesto na uzdrmanoj ploči. Centrifugalni kompresori Centrifugalni kompresori stvaraju spektar sličan spektru centrifugalnih ventilatora kada je frekvencija prolaza dominantna. Kod svih ovih mašina.

Na snimljenom frekventnom spektru vibracija za rotirajuću mašinu uočavaju se na pojedinim frekvencijama pojačane vibracije (pikovi) i analizom tih pikova i njihovim poređenjem sa frekvencijom rotirajućih delova mašine (osnovnom frekvencijom i celobrojnim ulošcima osnovne frekvencije) može se doći do stanja mašine odnosno postrojenja. nesaosnosti ili krivog vratila.182 Spektralna analiza je izuzetno efikasno sredstvo pri dijagnostici stanja mašina i postrojenja. Visoko frekventne komponente (pikovi) se javljaju kao posledica: lošeg i oštećenog ležaja. nedovoljnog pričvršćenja za postolje.Dobijeni rezultati. svi napred navedeni. oštećenja spojnica. debalansa rotirajućih delova. mehaničkih zazora. električno pobuđenih vibracija. prezentuju se ne sledeće načine: Vremenski domen – Vremenski domen – dan ili mesec sekund ili milisekund Frekventni domen – envelopa spektra Frekventni domen – FFT spektar Slika 3. loših i oštećenih zupčastih prenosa. Nisko frekventne komponente (pikovi) se javljaju kao posledica: sopstvenih frekvenci noseće konstrukcije. 180 .