You are on page 1of 5

Аждаја станује у планинским и пећинским језерима: „Уједанпут брчак удари из језера, кад

имаш шта видети, аждаја с две главе"... „А од хуке замути језеро, а аждаје главе помолиле"...
„Па замути дубоко језеро, те потражи проклете аждаје"... „У води је несита аждаја, што
прождире коње и јунаке"...
„Ту има језеро и у њему аждрахин, па само кад пухне, све се језеро заљуља и замути, а думен
(вал) дигне се до неба"...
. „Далеко, у другом царству, код царева града има језеро, у њему
аждаја, у аждаји вепар, у вепру зец, у зецу голуб, у голубу врабац и у њему аждајина снага."
Устук’ биче,
Не дај твојим бијелим говедима,
Наша су црна, вашу ће надјачати,
Побиће ваша говеда!
Или:
Ај, (Јоване), потпољениче,
Не дај ’вамо твојим црним говедима;
Да не иде чудо на чудо!
У нас је веће чудо:
Девојка седмоготка родила дете
И сву летину покрила
Детињим хаљиницама.

Кличе вила с Урвине планине,


Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара,
Јер ћете се брзо растанути.“
(...)
„Нит’ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака ни од оштре сабље,
Од топуза ни од бојна копља,
Ти с’ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога од старог крвника.“
Ако л’ ми се вјеровати не ћеш,
Када будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар вода има,
Онђе хоћеш Шарца окренути,
С коња сјаши, за јелу га свежи,
Наднеси се над бунар над воду,
Те ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђет, кад ћеш умријети.“
(Вук II, 74)

Моје баче од твог јаче,


Во... н... јо... далегане! (реф.)
Чело му је од челика,
Рогови му од бисера.
Моје баче кола вуче,
И опета рогом туче.
У мог бака сјајна длака.
Моје баче малдованче,
А твоје крепанче.
(Подлугови, Филиповић 1949, 224)