Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2
2.1.

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA
RAČUNARI I NJIHOVA PODELA

Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: funkcionalne magućnosti procesora, osobine operativne memorije, brzina izvršenja naredbi, efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, pouzdanost sistema, raspoloživost softvera, cena računara. odnosno prema

Prema povećanju snage mikorprocesora, mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: makroračunare, miniračunare, mikroračunare.

Doc. dr Željko Marčićević

11

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, računari u sistemima za obradu podataka, telekomunikacioni koncentratori, poslovna obrada podataka u manjim preduzećima.

Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku (digitalni), elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom obliku (analogni), hibridni.

Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene
12 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2.

SASTAVNI DELOVI RAČUNARA

Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), BIOS –a .

Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: procesor, operativna memorija.

Doc. dr Željko Marčićević

13

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

ALJ

UJ

OPERATIVNA MEMORIJA

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičkologičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je
14 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: paralelne, serijske, paralelno-serijske.

U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: sa fiksnim zarezom, sa pokretnim zarezom, decimalne.

ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.

Doc. dr Željko Marčićević

15

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: registri, komutatori, logička mreža za obavljanje operacija.

Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

STATUSNI REGISTAR

REGISTAR AKUMULATOR

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

OPŠTI REGISTAR

REGISTAR OPERANDA

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

16

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke zaključke i odluke.

Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar memorije itd.

Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.

Doc. dr Željko Marčićević

17

) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija. Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO). Novi Sad U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: registar koda instrukcija. logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN). generator sinhronizacionih impulsa. koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije. koji predstavlja deo registra instrukcija (RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja. Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije. Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl. generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. dekoder koda operacije. dekoder taktova. 18 Doc. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu. Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . brojač taktova. kola za formiranje funkcionalnih signala.

Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. dr Željko Marčićević 19 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija KO ADRESNI REGISTAR ROM . U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije. Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici. koji se danas skoro isključivo primenjuje. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije. Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951.a ROM DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA REGISTAR MIKROOPERACIJA DEKODER MIKROOPERACIJA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNLA Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice Drugi pristup. koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. baziran je na principima mikroprogramiranja. što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina. Osnovni razlog se nalazio u tome. Doc.

adresni registar mikroprogramske memorije. Deo upravljačkih registara je dostupan programeru. Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). kola za formiranje funkcionalnih signala. U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja 20 Doc. koji odgovara datoj instrukciji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. mreže za generisanje sinhronih impulsa. Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram. U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija. Novi Sad KO DEKODER OPERACIJA DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNALA Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice U sastav upravljačke jedinice ulaze: mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM). registar mikroinstrukcija. Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora.

U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava. Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije. da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim lokacijama. - Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori. zahvata i modifikuje njihov sadržaj). 0vi registri se često nazivaju radni registri. asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. prema posebnim alogritmima. kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. To su ustvari pravi upravljački registri. čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije u procesoru indeksne modifikacije adresa. Skrivena memorija je stek memorija. ili bazni registri. programski brojač. S obzirom na to. zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara. - Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. koji sadrži adresu naredne instrukcije. skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande). Ovo se ostvaruje tako što se. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: indeksni registri. dr Željko Marčićević 21 . Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. Registre u okviru stek Doc. potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula). bazni registri. ili indeksni.

Novi Sad memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji. Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 22 Doc. dr Željko Marčićević . tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije.

ulazno – izlazne kanale. Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. koje se još nazivaju interfejs. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. naredbe koje interfejs prenosi. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: procesore. jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). periferijske jedinice. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze. kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema. Zatim. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija. unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom Doc. dr Željko Marčićević 23 . Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. module operativne memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3 - INTERFEJS Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. Prema tome. šeme veza interfejsa. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa.

Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica. s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. interfejs procesor – kanal. dok je izvršna jedinica operativna memorija. s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal. brojevima). odnosno kanal. izobličenja pri predaji poruka. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. interfejs periferijske jedinice. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice). Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Komandni ureñaj je kanal. Karakteristike interfejsa su sledeće: vreme predaje poruka. Novi Sad signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. a izvršni ureñaj je kontroler. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: interfejs operativne memorije. Ostali interfejsi se obično standardizuju. zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima. 24 Doc. Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija.

U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula.. u datom trenutku.. U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze.. MODUL OM INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE INTERFEJS PROCESOR KANAL PROCESOR . dr Željko Marčićević 25 .. Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica. U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema.. magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka.. izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). Doc. Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. MODUL OM MODUL OM . PROCESOR U/I KANAL U/I KANAL U/I INTERFEJS KONTROLER KONTROLER INTERFEJS PERIFERIJSKIH JEDINICA PJ PJ Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih.

izlazne magistrale. dr Željko Marčićević . bit). Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): ulazne magistrale. U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. itd.1. radnih registara) procesora. Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa. a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal. 26 Doc. Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa. koje služe za prenos poruka od procesora i/ili kanala u operativnu memoriju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji. dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. dvostruka reč. Novi Sad 3. bajt. koje služe za prenos poruka od operativne memorije do procesora odnosno kanala. pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu. Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč. interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju).). U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije. U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr.

Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno. Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj. dr Željko Marčićević 27 . U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: jednostruki interfejs. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal. Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala. Doc. PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora. a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj. a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena. kanale i module operativne memorije. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. višestruki interfejs.

Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice. kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono.2. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: dodeljivanje broja periferijskoj jedinici. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice. Tako na primer. predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama interfejsa. kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. Novi Sad 3. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. 28 Doc. Naime. Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica. dr Željko Marčićević . Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima.

unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. lstovremeno. interfejs operativne memorije. dr Željko Marčićević 29 .3. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala. po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti. U ovom slučaju periferijske jedinice. operativnu memoriju i periferijske jedinice. interfejs periferijskih jedinica itd. kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati. odreñivanje nenormalnih situacija itd. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja). a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije. U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica.) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala. Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor. koja može da bude samo izvršna jedinica. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. primera radi. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. sabirnica) Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala. Tako. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija. dok je rukovodeća jedinica periferijska Doc. sabirnica ili na engleskom jeziku bus). Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema. a druga je izvršna jedinica. već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice.

Linije za odabiranje rukovodeće jedinice. Linije interfejsa toku odreñenog Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: Linije namenjene za predaju poruka. Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji definišu tip operacije kao i smer predaje. koja je generisala signale prekida. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu. dr Željko Marčićević . Novi Sad jedinica. rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u vremenskog intervala. To su direktno povezivanje. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Naime. Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu. Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod. Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Adresne linije. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: Linije podataka. prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu. a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje. preko paralelnog interfejsa 30 Doc. Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala.

a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola. linija se nalazi u praznom hodu. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji.6. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema. pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu.4. ili pak preko interfejsa za posebne namene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija opšte namene. kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili. prenosa pa jednoj liniji veze. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. dr Željko Marčićević 31 . koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. START bit. 3. 3. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa. 3. prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara.5. šta može da predstavlja značajan nedastatak. Zbog toga je prvi bit u poruci. Ova metoda se koristi npr. Medutim. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka. preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa. Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale. Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita. a odatle do periferijske jedinice ili obratno. pak. što je Doc.

pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice. koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee. Novi Sad neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera. pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova. dr Željko Marčićević .7. 32 Doc. neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči. ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije.8. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono). U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli). kao što je to na primer. Medutim. kaa šta smo to videli. S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono. Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima. to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl. 3. prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema). Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter). kad je u pitanju tastatura. 3. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa. Meñutim.) razvija se poseban interfejs.

Rn ADRESNI REGISTRI OPŠTI REGISTRI SPOLJNI SIGNALI A C O S H P ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora Doc. Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa.1.. Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar. dr Željko Marčićević 33 . Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici: UPRAVLJAČKA MAGISTRALA ADRESNA MAGISTRALA MAGISTRALA PODATAKA GENERATOR TAKTOVA UPRAVLJAČKA JEDINICA IX PC SP R0 . ARHITEKTURA MIKROPROCESORA Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata. Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4 MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI 4.. To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. Takav procesor se zove mikroprocesor.

Prema tome. a to su: upravljačka (komandna) jedinica.1. 34 Doc. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora. podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu. skup registara opšte namene skup registara posebne namene aritmetičko – logička jedinica upravljačka jedinica podsistem za sprezanje sa drugim komponentama spoljni izvodi Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave.2. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. Novi Sad 4. a ne hardverska organizacija. Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3. skup registara posebne namene. Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka. osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora. na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra. skup registara opšte namene. aritmetičko – logička jedinica.2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević .

Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice. AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke. ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici. jedan skup linija za izlazne podatke.LOGIČKA JEDINICA ULAZ B F UPRAVLJAČKI SISGNALI IZLAZ C Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija. ULAZNI PODATAK LA PRIHVATNI REGISTAR A ULAZ A Cizl ARITMETIČKO . skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl. Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ. Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou. koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala. u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe.2. slika. dr Željko Marčićević 35 . Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema. 4. Doc.1. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz.

Ey Ln-1 Rn-1 IZLAZ R n-1 Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke. REGISTRI OPŠTE NAMENE Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra... Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene. ULAZNI PODATAK L1 R0 IZLAZ R 0 Ru DEKODER L1 R1 IZLAZ R 1 . izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika. Novi Sad 4. U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera... Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom.. . 36 ..2.Visoka poslovna škola strukovnih studija.2. . Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei. dr Željko Marčićević . Doc...

2. Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora. upis 37 - Doc... Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje.3. RI . Najvažniji od njih su: adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija R0 R1 Rn-1 .. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije. Naime. dr Željko Marčićević .. EI MULTIPLEKSER IZLAZNI PODACI Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene 4. prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije.

- - - Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka. dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se). operacije pomeranja i mnoge druge mašinske operacije. Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada. pokazivači steka.V). programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati.C).Visoka poslovna škola strukovnih studija. registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija dok upravlja izvršenjem operacija. dr Željko Marčićević . znak (“Sign” . Novi Sad i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. nula (“Zero” . Najčešće korišćeni uslovi su: prenos (“carry” . akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije. Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše. i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije. 38 Doc. Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator.Z). Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri. bazni registri. izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. indikatorski registar ili registar statusa (“program status word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja.S). itd. prekoračenje (“Overflow” . koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija.

4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema. Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije.2. funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET. koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1 Doc. kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. skupom stanja. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: u obliku mikroprogramskog automata i u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala. dr Željko Marčićević 39 . UPRAVLJAČKA JEDINICA Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema. upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement).

MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe: 40 Doc. 4. zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese. ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1. onda se vrši upis sledeće adrese. sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u. Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok. čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma. Način dobijanja sledeće adrese.3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Jednom kada započne izvršenje mikroprograma. Novi Sad ADRESA SKOKA SELEKCIJA ADRESE RESET ULAZNA ADRESA MULTIPLEKSER KOD OPERACIJE INKREMENT ADRESNI REGISTAR AR PARALELNI UPIS UAL ROM URON UMP SELEKCIJA MULTIPLEKSER INDIKATORSKOG BITA 1 C V S Z INDIKATORSKI BITI Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR.

Broj mogućih adresa čini adresni prostor. izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama. 16. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u mikroprocesor. kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom. šesnaestobitne. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija. REGISTRI OPŠTE NAMENE PROGRAMSKI BROJAČ MULTIPLEKSER BAFERI ADRESNA MAGISTRALA INTERTNA MAGISTRALA MULTIPLEKSER INSTRUKCIJSKI REGISTAR BAFERI MAGISTRALA PODATAKA AL JEDINICA INDIKATORSKI REGISTAR UPRAVLJAČKA JEDINICA SIGNALI ZA UPRAVLJANJE OSTALIM JEDINICAMA MIKROPROCESORA BAFERI UPRAVLJAČKI SINGALI Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. dr Željko Marčićević . Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). 32 ili 64. Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala 41 - Doc.

šesnaestobitne. a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tj. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus). dr Željko Marčićević . Novi Sad - (address bus). jedan bajt a zatim je povećana na 16. Dakle. Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi. Broj ovih signala može biti različit. to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja. od jednog do drugog mikroprocesora. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. 32 i 64 bita. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32. Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: procesorska reč učestanost časovnika interni keš matematički koprocesor širina magistrale Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. 42 Doc.

a ako je poseban čip zove se eksterni keš. instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. eksternog od 32 do 512 kB. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora. Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386. kroz bafere do svih registara: programskog brojača. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. 43 Doc. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: baferima. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji. Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš. radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. dr Željko Marčićević . Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom. i kreće se od 33 do 300 Mhz. a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. matematički koprocesor. mikroprocesoru se može dodati i tzv. Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand.

SNOP ADRESNIH LINIJA MIKROPROCESOR SNOP LINIJA ZA PODATKE SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora 44 Doc. Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora. Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala. spoljnim jedinicama. dr Željko Marčićević . prihvatnim registrima. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE W.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje. To su signali za napajanje mikroprocesora. adrese i upravljačke signale. +VCC SNOP ADRESNIH LINIJA SINHRONIZACIONI SIGNAL MIKROPROCESOR RESET SNOP LINIJA ZA PODATKE R. Novi Sad - multiplekserima za izbor arese. SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke.

Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. ADRESNE LINIJE LINIJA ZA PODATKE LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE .4. neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu... Slika 4-11 Računarski sistem MIKROPROCESOR MEMORIJA KONTROLER ULAZNA JEDINICA KONTROLER ULAZNA JEDINICA .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. adrese i upravljačke signale.. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji. Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema Doc. što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu.. Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke. Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne. Zatim. dr Željko Marčićević 45 .

Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom. Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri. Slika 4-13 Delovi računarskog sistema 4. logičko prilagoñenje odnosi logičke nivoe pojedinih signala. (serijski ili paralelni) i sl. Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija. 2x 46 Doc. vreme prednje ivice i slično). MATIČNA PLOČA AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. Novi Sad Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji njihove vremenske karakteristike (trajanje. se razmenjuju. AGP postoji u tri brzine – 1x. a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama. i u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju upisa na snop linija.5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. znalenje signala. dr Željko Marčićević . uspostavljanja se na aktivne način prenosa Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili skup adresa.

IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija i 4x. mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s. PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice. npr. Doc. dr Željko Marčićević 47 . PCI. Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči. IDE.07 Gb u sekundi. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33.3 Mb/s ili 66. unutrašnji modemi. AGP. ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33. AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1.6 Mb/s odnosno 100 Mb/s.

i može biti DeskTop ili Tower po izgledu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 4-16 Kućište 48 Doc. Novi Sad Matična ploča (motherboard. midi i big. main board) je. ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad. dr Željko Marčićević . po veličini mini. a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). kao što joj i samo ime kaže. Slika 4-15 Matična ploča Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi.

a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje). Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula. Memorija je namenjena za prihvatanje. Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: sekvencijalnim (serijskim) pristupom cikličnim (periodičnim) pristupom slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”. dr Željko Marčićević 49 . memorisanje) i predaju podataka i programa. Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao: Doc. To je komponenta elektronskog računara. INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija. čuvanje (pamćenje.1. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: upisivanje informacija u neku ćeliju čitanje sadržaja neke ćelije čuvanje (pamćenje) neke informacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5 MEMORIJSKA JEDINICA 5. koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program.

upisuje u prvi slobodan registar. kod kojih se sadržaj. Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak.. već samo posebnim postupcima u laboratoriji. 50 Doc. Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije. Rn ← (Rn-1) .R2. Rn). Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati. tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći. Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom. a čitanje vrši uvek iz registra R1. s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1. Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka. Dalje memorije se mogu podeliti na: statičke dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: adresne (adresabilne) bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1. za razliku od FIFO (First In First Out) memorija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija.. R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1. . Novi Sad - promenljive memorije polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable Read Only Memory) stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa.. dr Željko Marčićević ..

OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni. Slika 5-2 RAM memorija Doc. a u operativnu memoriju vraća meñurezultate. tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno.2. dr Željko Marčićević 51 . 5. potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom. Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije. Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije. PROCESOR ULTRABRZA MEMORIJA OPERATIVNA MEMORIJA BAFER MASOVNA MEMORIJA Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija. a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici. kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora. po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini. Operativna memorija.

memorijski bafer registar). Uzimajući u obzir i napred izloženo. ili finalni rezultati obrade Doc. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljačko . U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi. ulazno područje. čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR . Novi Sad Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. a koristeći pri tome programe. područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju.kontrolne jedinice. koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka. ili na izlazne ureñaje sistema. Informacija koja se prihvata iz ćelije. dr Željko Marčićević - - 52 . ili se upisuje u memorijsku lokaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. izlazno područje. upravlja radom sistema u celini. koje treba unositi u eksterne memorije. blok šema operativne memorije data je na slici. drugi programi i mnogo podataka. radno područje u kome su meñurezultati. MAR ADRESA DEKODER ADRESA UPRAVLJAČKA JEDINICA OPERATIVNE MEMORIJE OPERATIVNA MEMORIJA UPRAVLJANJE KOLA ZA UPISIVANJE / ČITANJE MBR PODACI ILI INSTRUKCIJE Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul. koje prihvata i memoriše rezultate obrade.

96.zamišljene linije postavljene duž Doc. slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu). 5. kasnije pergament i na kraju papir.3. standardizovane dimenzije i kvaliteta. a specijalni znaci kombinacijom jedne. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice. Sa tehnološkom revolucijom.Y.6*0. a X. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu.2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5.65.0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja. količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Najčešće se koristila 80-kolonska kartica. tj. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187.18 mm.3. dve ili tri rupica.. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara. 5.. dr Željko Marčićević 53 . U početku su to bile kamene i glinene pločice.120 i 160 kolona.1. a reñe kartice sa 45.90.3. posebnim kodom koji se zove kartični kod.0.. Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova. zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije). BUŠENA TRAKA Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali .3*82. SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao.Kartica ima 12 vrsta (redova): X.Y. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu.9. BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum.. tako što jedan kod pripada samo jednom znaku.

Papirne trake se mogu podeliti po: funkciji (ulazne. čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene. 6-kanalne.3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje.3. Obrasci sa markiranjem. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka.3. nameni (sinhrone. dr Željko Marčićević . U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati. pozicione. ili specijalnih znakova.6.7 i kolona). Novi Sad trake. U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne. Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova. pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine. brojčanih i specijalni znakova. slovna ili brojčana.3. Ovi tzv. 5. Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati 54 Doc. mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe: 5. Poseban kanal sadrži tzv. 7kanalne i 8-kanalne bušene trake. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku. na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje). izlazne).1. u 6-kolonsku 64. u 7-kolonsku 128 i u 8kolonsku 256 različitih znakova. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku. numeričkih. zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka. To su unapred pripremljeni obrasci. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. matične i programske). po broju kolona (sa 5.

dr Željko Marčićević 55 .5. 5.3. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima.3. Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. 5. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste.3.3. Doc. upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem. PRUGASTI KOD Prugasti (linijski. a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama. pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre.4.3. Obrasci sa optičkim pismom Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate. Obrasci sa magnetnim pismom. sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu.2.3. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih. komunalnim organizacijama i dr. 5.3. bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. 5.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima.

Omotač ima otvor. mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini.25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač. tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja. mora biti formatizovan. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Novi Sad i tako preneti podatke na neki drugi računar. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina.5 inčne ili male diskete 5. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: 3. Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje. koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku. Postoje dve vrste kapaciteta disketa: 56 Doc. kao spoljna memorija. Diskete se dele i po kapacitetu.Visoka poslovna škola strukovnih studija.5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac. dr Željko Marčićević . Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. Svaka staza se deli na sektore. varira od kapaciteta diska. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska. i zaštitnog plastičnog omotača. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče). Disketa 3. premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci. pouzdana i relativno jeftina. Ova vrsta memorije je podesna.25 inčne ili velike diskete 5. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka.

25 inčne 2S/HD kapaciteta 1.25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete.5"HD). Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice. Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti.2 MB 3.44 MB Slika 5-5 Disketa Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3.25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB 5. čuvati ih od prašine. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici.5 inčne 2S/HD kapaciteta 1. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB. Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima.5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB 3.5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5. Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija. jakih magneta i visoke temperature. U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. Sa disketama treba pažljivo rukovati. Na isti način se izvršava i proces čitanja. odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje. Preciznije rečeno 3. i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi. koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete. Podaci se memorišu na staze karakter po karakter. Mehanizam za upisivanje. pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided .DS). dr Željko Marčićević 57 . U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete. Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5.2S ili Double Sided . Doc.

Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice.3. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. pomerajući se po poluprečniku diska. DISK Slika 5-6 Hard disk-izgled Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. modela i marke. Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. dr Željko Marčićević . Disk nije izmenljiv od strane korisnika.25 inčnih disketnih jedinica sa 3. čitajući i upisujući podatke. 5.disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke.25 inčne diskete lakše oštećuju. od nekoliko MB do nekoliko GB. zavise od njegovog tipa. Novi Sad Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk).6.5 inčnim. Podaci na disku 58 Doc. većih dimenzija i zbog toga što se 5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Princip rada je gotovo isti . a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama. koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. Slika 5-7 Izgled Hard diska Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča.

1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom. ali tu se javlja problem kod samih glava. Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama. tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore. Hard diskovi se pune od periferije ka centru. Naime. trake i cilindre. tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni. Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: brzina rotacije ploča brzina pomeranja glave hard diska Doc. Kapacitet i performanse Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka.6. 5. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.3. u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka. dr Željko Marčićević 59 .

sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći. 0vo omogućava veće brzine okretanja. dr Željko Marčićević . Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci. sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede. Veća brzina rotacije donosi veću buku. smanjuje se i njihova težina i debijina. Novi Sad Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska. kada se prva glava nañe na željenoj traci. ako se brže okreće ploča. a) b) Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. bitno je da brzina bude što veća. dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. tzv. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas. Slika 5-9 Glava kod Hard diska Korišćenjem ultralakih materijala za same medije. “vertikalno mapiranje”. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom. a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. Naime. 60 Doc. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min.

To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. 1993. kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara.3. pre Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane. Standardi u povezivanju IDE . Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu. godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard. dr Željko Marčićević 61 . koja ima dve varijante: jednaka segmentna organizacija keša adaptivna segmentna organizacija keša. kao što su ST506 i ESDI. ali rešenja koja su u njernu bila data. Uobičajena je segmentna organizacija. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda. ATA definiše set komandi i registara za interfejs. jer je 1986. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala. EIDE . IDE koncept su 1986. I tako.6.2. EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima. U teoriji. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB. keš memorija deluje gotovo idealno. odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu. 5.Integrated Drive Electronic Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). ali u praksi nije baš tako. kao što su PCI i VLB.Enhanced Integrated Drive Electronics Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena. Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali.

i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima. SCSI adapteri su znatno skuplji. To je čitac optičkih ploča. očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom. što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme.3. Pri projektovanju novog rešenja morala se. strimer trake.modeli su na prvi pogled veoma slični . Važne karakteristike ovog medijuma su: Slika 5-11 Kompakt diskovi 62 Doc. Na žalost. SCSI . 5. 5.7.3. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste . KOMPAKT DISK CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. CD ROM-ove. skenere i drugo. Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka.6.3. teže se konfigurišu.Small Computer System Interface Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. jasno. kako bi prolazak bio što bezbolniji. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta. Seagate i Western Digital. dr Željko Marčićević . Novi Sad svega za SCSI standardom. Quantum. Vodeći proizvoñači diskova su Conner. kako po ceni tako i po karakteristikama. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM.diskove. Proizvoñači hard diskova Veliki broj firmi proizvodi hard diskove . Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum.

3.8. Interna se postavlja u kućište računara. zvučne efekte. ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms.. a eksterna povezuje spolja preko utičnice. kompozicije. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica.. Važne karakteristike trake su: kapacitet medijuma vreme prilaza način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB. ilustracije. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima. Doc. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike. inserte iz filmova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - kapacitet vreme prilaza kontinualnost čitanja mogućnost reprodukcije zvuka način ugradnje Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku. što je čini pogodnom za rukovanje. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. koriste se specijalni veznici. kao što su enciklopedije. Zavisno od proizvoñača ureñaja. Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna. softverska dokumentacija i sl. igre. dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst. Kotur trake se nalazi u kaseti. dr Željko Marčićević 63 . 5. obično integrisani u muzičke kartice. obrazovni materijali. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera.

premazana oksidom gvožña. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Značajna osobina trake je gustina pisanja. Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka. Takoñe.7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. već se blokovi podataka kontinualno čitaju. 3200. Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera.3. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer). traka nije pogodna za rad kao što je disk.5 inča dužine od 732 do 1098 m. 5. u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova. ili gotovo 27 puta više u 64 Doc. Novi Sad Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci. Veran svojim korenima kućnog bioskopa. To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta .koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane. DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom. 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču. 1600.9. Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake. Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova. Magnetna traka je napravljena od plastične materije. Širine je oko 0. dr Željko Marčićević .on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara . sadašnji DVD disk može da ih primi 4. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka. Gustina pisanja se kreće od 800. Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup).

gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke. da nam ne bi zauzimale prostor. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom.3. DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji. Brzina prenosa podataka je 3. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa.5 GB.10. Ovo omogućava da se napravi na primer. a kasnije brzo vratiti te datoteke. jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem. dr Željko Marčićević 65 . Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku. koja se koristi na CD i DVD medijima.5 MB/s.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova. topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km. 5. već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost. To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser. Doc. da bi napravili mesta za nove projekte. DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije. i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti. pa je refleksija nedovoljna. Donedavno.

znakova interpunkcije. koji nalazi sve veću primenu u trgovini. a za razliku od tastature pisaće mašine. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura. 6. u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova. tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. brojeva. Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). Takoñe. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. miš. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. Novi Sad 6 ULAZNI UREðAJI Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar.Visoka poslovna škola strukovnih studija. TASTATURA Slika 6-1 Tastatura Slika 6-2 Tastatura fleksibilna 66 Doc. skener.1. dr Željko Marčićević . koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara.

ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak).ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora. MIŠEVI I DŽOJSTICI Miš . Slika 6-4 Miš Doc. naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera. Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali. Hot Keys).2. Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši. tastatura – po rasporedu tastera. dr Željko Marčićević 67 . a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija. 6. slična je pisaćoj mašini. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. 101 i više). Tastature razlikujemo po broju tastera (84.

u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. Meñutim. Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima.a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem. Slika 6-5 Džojstici 6.3. pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar. a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni.kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima. baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature. mada i tu ima razlika u ukusu. sa pojavom Windows . i stoni . Pre svega. Naime. Skener . već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. dr Željko Marčićević . Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića Kod testiranja miševa. obično lepo leže i u ruci. Tabelarne proračune. Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta.omogućava da se odreñeni tekst. Postoje ručni skeneri kod njih se ureñaj pomera iznad papira. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno. Slika 6-6 Skener stoni 68 Doc. crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade.

DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji. Tako. Za razliku od njega. Skenere možemo podeliti skeniranja dele se na: na više načina. Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija. gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. dr Željko Marčićević 69 . Doc. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija. 6. s različitim specifikacijama i cenama. Prema tipu skeneri se dele na: ručne stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu.4. U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter. prema vrsti crno . Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom. stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar.bele (sa sivim nijansama) u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno belo.

ureñivanje i uveličavanje slika. u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje. kao i mogućnost proširivanja memorije. Novi Sad Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Slika 6-8 Foto aparat Takoñe. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. 70 Doc. Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu.

teksta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 7 IZLAZNI UREðAJI Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. Meñutim. grafike i slika na ekranu katodne cevi. teksta. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”. Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. Monitor . 7. Sličan je TV ureñaju. grafike i slika. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike: Doc.služi za prikazivanje brojevnih podataka. dr Željko Marčićević 71 . Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. MONITOR Slika 7-1 LCD monitor Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica. štampač a u nekim slučajevima i ploter.1. Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava.

1024x768 i veće. Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i 72 Doc. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. 17”. kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija. Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana .odnos visine prema širini je 3:4. 7. nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. Osim procesora. Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija.iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi. mogao obaviti. • učestanost osvežavanja ekrana .ekrani mogu biti crno-beli ili kolor. 15”. • veličina ekrana . 800x600.prikazivanje grafike omogućava grafička kartica. 20” i drugo. • nivo zračenja . grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke.potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja. dr Željko Marčićević .on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije. Slika 7-2 Grafička kartica Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali. GRAFIČKA KARTICA Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip . Novi Sad • boja ekrana . Rezolucija je broj piksela na ekranu. mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”. piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480. crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom.Visoka poslovna škola strukovnih studija.piksela. makar im se u potpunosti posvetio. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla.2. • rezolucija .

3. Broj boja 256 65536 300 K 600 K 469 K 938 K 768 K 1. za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita.3 M 3. izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja.3 M 2. što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 800x600. Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima. Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran .9 M 3. dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024. jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja.4 M 2. dr Željko Marčićević 73 . Što se broja boja tiče.kodirana informacija iz računara prenosi na papir. Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude . a kamoli 256 ili 65000.6 M 1.5 M 1.5 megabajta. Doc.prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija.8 M 5.najzad.8 M Rezolucija 640*480 800*600 1024*768 1280*1024 1600*1200 16 150 234 384 640 937 K K K K K 16. odnosno 1.7 mil 900 K 1. ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno . Slika 7-3 Grafička karta kanadskog proizvoñača ATI Na primer.6 M Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice 7.

dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. koje se razlikuju po broju iglica u njima . ali i po karakteristikama. Postoje tri vrste glava za matrične štampače. Novi Sad Ovi štampači se razlikuju po principima rada. 74 Doc.one sa 9. a to su: Slika 7-5 Štampač - matrični štampač štampač sa mlaznicom (ink-jet štampač) laserski štampač Slika 7-6 Štampač Ink-jet Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. nalik onoj za pisaće mašine. Štampača ima u tri osnovne tehnologije. Oni rade na principu udarnih iglica. koje su složene u takav niz. Iglice papir udaraju preko trake. a pošto iglica ima više u glavi štampača. 18 ili 24 iglice. Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač. da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. Prva i treća vrsta su najčešće. i odštampani znak će biti ravnomerniji. tačka koju napravi svaka će biti manja. dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja.

pa se i Doc. MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale. 8. Meñu ulazno . Što se brzine modema tiče. Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište. dr Željko Marčićević 75 .6 Kb/s ili 56 Kb/s. Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu .izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica. pa sa PC-jem komunicira kablom.izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica. Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port. ostajemo bez miša. ona je danas na 33.eksterni ili interni. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. a ako imamo samo jedan COM port.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 8 ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI Ulazno . nalazi se van kompjutera.1.

klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom. čak i sintezu glasa. Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više. jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici.2. ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati. a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. dr Željko Marčićević . takozvani “biper”. Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali. Novi Sad preporučuje da se uzme brži modem. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44. 76 Doc. ovi podaci mogu da budu varljivi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ali kada se sve stavi na papir. uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena. dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik.1 kHz. što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka. 8. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima. muziku i govor. ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola. Slika 8-2 Zvučna kartica Podaci se mogu unositi preko tastature.

Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. TV tuner. MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku. ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan. umesto kompletnih memorisanih pasaža. dr Željko Marčićević 77 . poput kartice za priključenje čitača bar kodova. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu. Obrnutu operaciju. Razni konektori i kablovi.najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru. Slika 8-3 Mrežna kartica Doc. MIDI datoteke. sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata . Ostale specijalne kartice. MREŽNA KARTICA Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka.

operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu. Novi Sad 10 POJAM I ELEMENTI SOFTVERA 10. uglavnom je bio hardver. dr Željko Marčićević . Ono o čemu smo do sada pričali. osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar. u stvari. 10. Softver (engl. Kada BIOS pokrene (engl. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. Kada upisujete pomoću tastature. tastatura. a šta softver? Jednostavno rečeno. ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. operativni sistem rukuje ovim poslovima. operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. miš. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake. čipovi i štampane ploče. Primera radi. kada želite da odštampate neki dokument. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. boots up) vaš računar. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji . 78 Doc. hardver.2. firmware). Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor. Kada otvarate ili snimate neku datoteku. operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. operativni sistem stoji iza toga. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System.1. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku. plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu.zavrtnji. tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu).Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao i dodatke poput štampača. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala. hardver (engl. Hardver i softver Šta je. modema i skenera.

Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima. U okviru operativnog sistema Windows vi. PhotoShop. Nakon toga. Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office. Notepad. aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. 10. svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. suite).3. čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program. a ne ispred računara). TurboTax. Kada kupite nov računar. Jednostavno rečeno. Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite. u stvari. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word.sve je to delo operativnog sistema. dr Željko Marčićević 79 . sve ikone na ekranu. Doc. aplikativni programi. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CDROM-a. Aplikativni softver Aplikativni softver. mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works. vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. Netscape Navigator itd. meniji i prozori .svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani. Calculator ili Media Player. pokazivač. Prema tome.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zatim. sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows. WordPad. programi ili aplikacije .

kao i USB. Ako se. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme .4. ulepšavanje radne površine. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver.najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. muzičku i mrežnu karticu. tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. upravljanje fontovima. meñutim. zatim. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara. pronalaženje virusa. disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu. dr Željko Marčićević . Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. modem. Novi Sad 10. postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku. pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice). CD-ROM. monitorom. Primera radi. disk. zaštitu ekrana. Slika 10-1 Hardver i napajanje 80 Doc. to ne dogodi. Osnovna konfiguracija sa tastaturom. pravljenje particija na disku i mnogi drugi. slobodno vratite računar. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer.

Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju. i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima. kao što je Tablet PC. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote. koje će vam znatno olakšati rad.s jedne strane. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke. dr Željko Marčićević 81 . uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program. zatim. prevoda. pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu. dok. pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka. s druge strane. napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu).veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti. Ima još novih funkcija i mogućnosti. doduše. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu .pronaći ćete razne nove funkcije i Doc. znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim. pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu. manje očiglednih. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 10. mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati. kao i uvoñenje novog prikaza Reading . koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD.nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku. kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu. Bezbednost je pojačana . da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. definicija i slično. nov alat Package For CD u PowerPointu. paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku. možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju.5. i još mnogo toga.

10.3. Takoñe možete da pratite radnje. i slično. vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs. 10. odgovarajuća dokumenta. takoñe novi program u Officeu 2003. možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom. tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite. 82 Doc. crteže. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003. spiskove učesnika i beleške. na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja. referentni materijal. organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke.1. razgovora i slično. centralnom mestu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . možete zajednički da koristite agende. dokumenti. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath. Novi Sad mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta. prikaze i zvučne snimke. vam pomaže da doku-mentujete.2.5. 10. InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih. veze i spisak članova tima. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst. pretresanja novih ideja. Microsoft OneNote. Zasnovan na XML-u.5.5.

dr Željko Marčićević 83 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11 APLIKACIJA MS WORD 2003 Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start.za takvu obradu potrebni su drugi programi. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1: Slika 11-2 Logotip Word 2003 Doc. što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta . Slika 11-1 Logotip Word Pod obradom teksta smatra se unos. ispravljanje. 11.1. Dakle. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktopu. Programs i Microsoft Word. oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start. to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke.

Klizači (horizontalni i vertikalni) 7.2. Statusna linija 8. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju. Slika 11-4 Naslovna linija 84 Doc. odnosno aktivnog dokumenta. veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana. koji je startno postavljen na Document1. Radni prozor 6. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog. Trake s alatima 4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meni linija (File. Novi Sad Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata: 1. Format. Insert. prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije. …) 3. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. dr Željko Marčićević . Linija naslova u kojoj se nalazi naziv (Document2 ) 2. View. Edit. Taskbar dokumenta 11.

. Window i Help Slika 11-5 Meni linija File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata.otvaranje novog dokumenta Open .čuvanje .traži Replace .ponovi upis Cut .prikazuje trenutno aktivni dokument u predpregled načinu prikazivanja.otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj lokaciji) Close . Tools.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11.zalepi Paste Special .čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions .očisti Find .izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo .izreži Copy .slanje dokumenta Properties .poništi Redo .) Print Preview .3. Edit. Microsoft Word sadrži sledeće menije: File. broj stranica..pohranjivanje dokumenta Save As .informacije o dokumentu (autor.4 poslednje otvorena dokumenta u Microsoft Wordu Exit . reči itd. Insert. veličine papira.čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML .) Spisak naziva dokumenata . On sadrži sledeće opcije: New . View. Table. dr Željko Marčićević 85 .zatvaranje dokumenta Save .specijalno zalepi Paste as Hyperlink .zameni Doc.zalepi kao hipervezu Clear . ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta Print . Format.štampanje podataka Send To .kopiranje dokumenta Paste . MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta.čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup .nameštanje parametara stranice (margina.

zumiraj Meni Insert (umetanje. prilagñavanje popisa.naziv objekta Cross-reference .Omogućuje promenu oblika slova i veličine.unakrsna referenca Index and tables .komentar Footnote .običan pogled Web Layout .lenjir Document Map .veza prema web stranici Meni FORMAT .objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal .objekt (slika itd. dodavanje okvira i senki.tačka u dokumentu Hyperlink .indeks pojmova i sadržaj Picture .fusnota Caption .slika Text Box .komentari Full Screen . Novi Sad Go To idi na željenu stranu Links veza Object . dr Željko Marčićević .fusnote Comments .ceo ekran Zoom .) Bookmark .alatne trake Ruler .tekst Field .izgled ispisa Outline . veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama 86 Doc.karta dokumenta Header and Footer .web izgled Page Layout .zaglavlje i podnožje Footnotes . Mogućnosti: Font – nameštanje oblika.brojevi stranica Date and Time .datoteka Object .polje Comment .okvir za unos teksta File .kontura Toolbars . sekcije) Page Numbers . postavljanje u tekst): Break .datum i vreme AutoText . pisanje teksta u kolonama itd. oblikovanje pasusa.Visoka poslovna škola strukovnih studija.prekid (završetak stranice.

slova.ispravljanje reči .makronaredbe Customize .izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect . dr Željko Marčićević 87 .statistika dokumenta (broj reči.provera pravopisa .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika.biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount .grupni rad na dokumentu Merge Document . crteža itd.podešavanje worda prema vlastitim potrebama Slika 11-6 Meni Tools Doc.ne radi za sprski jezik Language .) Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar .štampanje adresa na koverte Letter Wizard .zaštita dokumenta od promena Mail Merge .pisanje skraćenicama Track Changes . pasusa) AutoSumarize .spajanje dokumenata Protect Document .cirkularna pisma Envelopes and labels .vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma (za engleski jezik) Macro .podešavanje traka s alatima Options .

podeli tabelu Table AutoFormat .4.formule Hide Gridlines .označi (tabelu.izbriši (tabelu. retke. kolone.pokaži Officovog pomoćnika What's This? .) Merge . TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda.spoji ćelije Split Cells .crtanje tabele Insert Table .sortiranje Formula .sakrij crte rešetke Table Properties. Word ima ukupno trinaest traka s alatima.o MS Word-u 11. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima. 88 Doc. postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert .rasporedi sve Split .podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju.Microsoft Word pomoć Show Office Assistant . Novi Sad Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table . kolone. dr Željko Marčićević .podeli ćelije Split Table . prozoru.samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju. možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima. ćelije i td.pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort .) Delete . retke. ćelije i td. npr. Tako.) Select .šta je ovo? Microsoft on the Web . Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana). Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help . retke.novi prozor Arrange All . kolone.office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word . utvrñena širina kolone. Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona.umetni (tabelu.Visoka poslovna škola strukovnih studija.osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window . postavi retke jednako. ćelije i td.

a ako je nije bilo na ekranu. držite je pritisnutom i povucite traku prema dole. pokazaće se kratak naziv tog tastera. Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a Ona se sastoji od 8 grupa tastera. Pritisnite levu tipku miša. STANDARD TOOLBAR Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama.levo od reči File. čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda . Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata Doc. na dve vertikalne crte. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View. dr Željko Marčićević 89 . Toolbars. pojaviće se. Jednom kliknite na naziv trake s alatima Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA: 1. Njen izgled je dat na slici 5. PREMEŠTANJE MENIJA 1. najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). koje su prikazane na sledećoj slici. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone. Postoji više vrsta linija s alatkama. Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša. Odaberite meni View pa Toolbars 2. Meñutim. otpustite tipku miša. Customize).

Preview i Spelling. dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. File/Open i File/Save. On. zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. naime. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New. U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Copy. dr Željko Marčićević . Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut. Novi Sad Tasteri sa sl. Paste i Format Painter. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard. 90 Doc. zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print. Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. U tu svrhu izaberemo taster Preview. Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument.6. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. Open i Save. ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. imaju sledeće nazive: New. Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling.

Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf. Doc. Drugi taster ima sličnu ulogu. Dokument map i Show/Hide Pi. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom). Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama. Njihova imena su: Tables and Borders. Insert Microsoft Excel Worksheet. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument. Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Insert Hyperlink i Web Toolbars. Columns. Znači. Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. ali ipak razlika postoji. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici. dr Željko Marčićević 91 . Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera. Drawing. Insert Table. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. kolonama i crtežima Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Iza toga izaberemo pomenuti taster. prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici. dok drugi postavlja web traku sa alatima. a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru.

neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf. Zbog toga.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom) U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. Ukoliko je ovaj taster aktiviran. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. I na kraju slede tasteri Help. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Slika 11-15 92 Taster za aktiviranje Helpa Doc. u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. dr Željko Marčićević . može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Naime. Novi Sad Naime. jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Meñutim. njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. oznaka ¶ može imati različit oblik. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. Njegov naziv je Zoom Control. On je prikazan na sledećoj slici. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje. Zapravo. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici. Zatim sledi još jedan specifičan taster. koje se nalaze u našem radnom prozoru. zgodno je koristiti sledeći taster.

veličine.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu. Da bismo promenili font. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. oblika slova. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. i sl. Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju. Njen oblik je prikazan na sledećoj slici. U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se Doc. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa. Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. dr Željko Marčićević 93 . i mišem kliknuti dati element. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici. najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone. prvo imamo tri okvira za izlistavanje. omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Ona sadrži više sastavnih elemenata. koja je prisutna na Help tasteru. On. Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help. neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu. prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). različito poravnanje. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. naime. LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje.

na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst. Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta. onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left. Treći taster je Underline. Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. u sredinu (centar). Prvi taster ima naziv Bold. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Bullets. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. Align Right i Justify. u fascikli Indents and Spacing). Po izvršavanju te radnje se 94 Doc. Oni su prikazani na sledećoj slici. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph. u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira.podebljavanje fonta izabranog teksta. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. On omogućava naglašavanje . odnosno na izabrani paragraf. Novi Sad specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Drugi taster ima naziv Italic. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo. Decrease Indent i Increase Indent. Center. dr Željko Marčićević . odnosno kreira kursive.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. na dole. postavimo jedan specificiran karakter . krug ili neki drugi oblik. Meñutim. na ekranu se pojavljuje nova linija . Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted.linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Oni su prikazani na sledećoj slici. on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom. On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). koso i td. Drugi taster font color . Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. dr Željko Marčićević 95 . Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici. Zatim sledi taster za formatiranje.5 cm. Drugi taster ima sličnu funkciju.boja fonta. kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama. Ta oznaka može biti kvadrat. Doc. Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera.oznaku. levo i desno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. respektivno. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu.

dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. Slika 11-25 Leva voñica 96 Doc. Voñice se dele na levu i desnu. RADNI PROZOR Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor.5.) dokumenta. dr Željko Marčićević . Ipak. najznačajniji elementi su voñice. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. dok siva oblast su margine. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni. Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. zvučni i dr. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir. odnosno prilikom njegovog oblikovanja. grafički. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta. Bela oblast predstavlja graničnike teksta. Novi Sad 11. slikovni.

Doc. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. dr Željko Marčićević 97 . donji trougao i kvadrat. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Te oznake su date na sledećoj slici. odnosno aktivnog paragrafa. pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar. To su: gornji trougao. Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Naime.

ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. pregled po krajnjoj belešci. Novi Sad Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru. Ukoliko pritisnemo prvi taster. ako izaberemo treći taster. pregled po fusnoti i td). trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju. horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Naime. Meñutim. dr Željko Marčićević . Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici. Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument. U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta. odnosno 98 Doc. Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). nalazi i skrolbar kvadrat. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Naime. Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata.

On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. Zadnji taster ima naziv. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo Doc. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana). Isto tako. odnosno knjige. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. Master dokumenti. EXT. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici. koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija). Znači. 11. po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta.5. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije. dr Željko Marčićević 99 . U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta. u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi. podnaslovi i sl.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija upisivanje teksta. Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. o trenutnoj sekciji . MRK.1. Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC. o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument). Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr.paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1). i to za formiranje konačnog oblika dokumenta. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni). STATUSNA LINIJA I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. OVR i WPH. Drugi taster ima naziv Web design.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. REC pokreće akciju snimanja makroa. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada. slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. dr Željko Marčićević . odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije 100 Doc.2. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa. Slika 11-32 Akcije Macroa Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst. MRK omogućava označavanje. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. 11. Novi Sad dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa.5.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE 1. 2. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter POMERANJE TEKSTA PREMA GORE 1. 2. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore. POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati razmaknicu

Doc. dr Željko Marčićević

101

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta

Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.

102

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-36 Dijalog okvir New

U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.

Doc. dr Željko Marčićević

103

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata

U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As

U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level.

Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.

104

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41

Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.
105

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Postupak pohranjivanja (snimanja): 1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija: • Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji. Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument. Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i
Doc. dr Željko Marčićević

106

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

• • •

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta. Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona. Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite. Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta). ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word. OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.

Doc. dr Željko Marčićević

107

Visoka poslovna škola strukovnih studija. ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka. dodatnim oblikovanjem. 108 Doc. ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. Treba napomenuti. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument. da su za razliku od prethodne verzije Worda. u dijalog okviru Open. štampanjem i sl. može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine. Pošto je on sada aktivan. Novi Sad Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom. jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu. dr Željko Marčićević . dati dijalog okviri su "aktivni". Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. ispod menija File.

kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta). Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. 109 Doc. OZNAČAVANJE. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature. dr Željko Marčićević .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti 11.8. pomeranja ili kopiranja datog teksta. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. Posle procedure izabiranja teksta. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja. otpustimo taster Shift. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama. Kada smo izabrali željeni deo teksta. "izabere" cela reč.

Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. Novi Sad Procedura brisanja je najjednostavnija. Znači. Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. ili izborom tastera Undo. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo. na drugu lokaciju u dokumentu. otpusti se levi taster miša. Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Proces je veoma jednostavan. izaberemo opciju Edit/Clear. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). dr Željko Marčićević . neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. dati tekst nije permanentno nestao. pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne. Posle izabiranja odreñenog teksta. Prvi je izborom odreñenog teksta. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. Meñutim. Označeni deo teksta je sada izbrisan. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku). Kopiranje teče na istovetan način. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Naime. neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo. osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. Zbog toga 110 Doc. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. Sada se otvara roletna. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst.

U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. na A4 ili na A3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. Doc. Isto tako. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. ili neki drugu. POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira.Paper Size. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom. i pritiskom na levi taster miša. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape). dr Željko Marčićević 111 . Paper Source. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. pored naslova Paper Size. Layout. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup. potrebno je postaviti i margine. POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format.

lijeva (Left) i desna (Right). koji se koriče. odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Postoji gornja (Top). U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti. Isto tako treba postaviti Gutter.5. 112 Doc. Može se odabrati mogućnost Whole Document šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward . Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta.što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Gutter se uglavnom postavlja na 0. respektivno. njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji. donja (Bottom). U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). Meñutim. Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0. Novi Sad FORMIRANJE MARGINA Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici.

Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. dokument u wordu možemo podeliti na sekcije. uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). dr Željko Marčićević 113 . Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. Ovo zavisi od štampača kojeg imamo. PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. To se vrši izborom opcije Tools/Options. onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center). tj. koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Naime. Doc. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima. Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns". Inače. na Standard paleti alata. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo).

desno (right). Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). gap) izmeñu leve margine i prvog reda.sve ovo možete podesiti. u kome možete podesiti uvlačanje teksta. stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. poravnavanje i druge opcije. • Uvlačenjem prve linije. • Pojaviće vam se dijalog prozor. tj. Sekcija "Indentation . Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter". dr Željko Marčićević . Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da biste promenili formatiranje pasusa. jer na ovaj način pravimo višestruke 114 Doc.Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu. uradite sledeće: • Kliknite bilo gde u pasus. Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment". Pasus može biti poravnat: levo (left). Sekcija "Indentation . Zapazite ovde da i razmak (engl. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. • Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje". izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph". Novi Sad Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). te izmeñu dva pasusa .Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks. kao i druge karakteristike. dr Željko Marčićević 115 . • • Idite u sekciju "Spacing". Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama (points). iza pasusa i ispred pasusa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija "prazne pasuse". Doc. Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor. može se postići željeni oblik paragrafa. odnosno dokumenta. na ekranu se dobija sledeći prikaz. Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani. Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira. U slučaju da je izabran list Indents and Spacing.

Underline i Effects. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa.precrtani tekst. Na ekranu se dobija sledeći prozor. U te efekte spadaju biranje boje slova. a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova. Double Strikethrough . Novi Sad IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough . Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. dr Željko Marčićević . Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times. To se vrši u okviru Font. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zatim se aktivira opcija Format/Font. respektivno. a sans serif fontova Swiss. Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. Ove opcije se izabiraju u okviru Color. mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti.dvostruko 116 Doc. Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova.

njegov stil i veličinu koju želite. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir. Odaberite OK Pod opcijom font. Subscript – indeks (abcd) i td. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja. grupe reči i paragrafa. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija precrtani tekst. Pisanje indeksa (indeks . Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). Odaberite Format.subscript) vrši se na sledeći način: 1. To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom. Doc. Jednom kliknite na Subscript 4. Otvorite li tako novi dokument u Wordu. selektujte željeni font. pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr. dr Željko Marčićević 117 . POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu. Font 3. i to na sljedeći način: odaberite Format (Font. osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. pa na kraju kliknite na taster Default. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Superscript – potencija (abcd). a zatim i Windowsima. Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. Kliknite <OK>. Tahomom ili Verdanom upravo ovde. listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta.

Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica). u odnosu na osnovnu liniju u tačkama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst. koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst. u listiću By. dr Željko Marčićević . Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. Kada ga postavimo dovoljno je da 118 Doc. Lowered. Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati.levo poravnavanje). ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab". u odnosu na "osnovnu liniju". RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima. tj. Novi Sad Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta. U okviru nje. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir. U Word-u ovu. sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao . tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. Ova operacija se inače naziva tabulacija.spušten tekst). a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta.

None). Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način: Doc. Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način: 1. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina. koristi se za ručno kreiranje tabela. tj. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem Format/Tabs. Imamo sledeće vrste tabulatora: Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar . Kada jednom postavite tabulator. Odaberite taster OK 3. a odatle možete da dalje unosite tekst. sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije.postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora. dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. Možete da postavite i više tabulatora odjednom. Da bi videli kako Word poravnava tabulatore. potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). Format/Tabs U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr. 10 cm). opcije Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader . 5. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora Odaberite taster Set.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom. uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje. 6. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. možete ga premeštati pokazivačem miša. ulevo ili udesno. Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo. a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab". Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus. 2. van lenjira. 4. dr Željko Marčićević 119 . kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata.

dr Željko Marčićević . 2. Izrada stila: 1. Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. Naime. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera. 5. 4. Odaberite Close POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati. nakositi. Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. 2. kopirati ili brisati. Odaberite OK odgovarajuću mogućnost. Style Odaberite taster New U listu Name upišite naziv stila Odaberite taster Format i Namestite parametre po želji. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine.). Format/Tabs Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti Odaberite taster Clear Odaberite OK.Visoka poslovna škola strukovnih studija. poravnati itd. Novi Sad 1. 4. Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. Odaberite Format. 120 Doc. 3. 3. Stilove je moguće menjati.

Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE. Change case 3. a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju). dr Željko Marčićević 121 . Dovedite kursor . Break i Continuos Odaberite OK Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije: 1. 2.označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova: 1. Doc.pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju Izaberite Insert. Nova sekcija se pravi na sledeći način: 1. Odaberite željeni oblik promene Odaberite OK NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. 3. Odaberite Format. Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili sekciju Pritisnite tipku Delete Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr. vlastito zaglavlje. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko. 2. 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. Označite dio teksta koji želite mijenjati 2.

postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel .biranje oblika brojeva stranica Start At .na sredini • Inside . kao što su knjige.horizontalna pozicija brojeva stranica • Left .s vanjske strane (na spoljnjim rubovima) Show Number on first page .upis broja od kojeg će početi označavanje stranica . Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers. prospekti i slično. na istoj poziciji i istog su formata. ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila. dr Željko Marčićević .gde će biti smešteni brojevi stranica: • Top of Page .pri vrhu stranice • Bottom of Page . upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Novi Sad STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata. Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position .Visoka poslovna škola strukovnih studija. neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta.zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva stranica Format .uz desni rub • Center .pokazu kako će izgledati brojevi stranica.pri dnu stranice Alignment .s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside .prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview . a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta.dodatno nameštanje brojeva stranica • • Number Format . 122 Doc. Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice.uz levi rub • Right . Tasteri: • OK .

Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer". tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. podesite veličinu margina na manju veličinu. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-50 Header i footer Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. Ostali deo procesa je veoma jednostavan. i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova Doc. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte. dr Željko Marčićević 123 . izborom menija "File->Page setup". Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina. pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. Otvorite MS Word i neki vaš. Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. prethodno napisan dokument. 11. i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst. znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici. straničenje i dr. postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file".9. Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer". Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje. grafiku. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata.

Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table. Slika 11-51 Kreiranje tabele Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele. dr Željko Marčićević . izabiranje reda 124 Doc. kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele. Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici: Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns). brisanje kolone (Delete Columns). Novi Sad Number of Columns unesemo broj kolona tabele.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone.

A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina. moramo ih najpre označiti (pocrniti). dr Željko Marčićević 125 . a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. ako ste u prethodnom pasusu Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (Select Table). moramo ih najpre označiti. Ovo znači da. 3. Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. ili od dole prema gore i obratno. Na isti način se radi i sa redovima. Text Direction Odaberite način pisanja Odaberite OK Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje. a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način: 1. nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina. 4. 2. Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. Označite ćeliju u tabeli Odaberite Format. a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly.

ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. da isključite. jednostrukim proredom. sa npr. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat". prvu kolonu i prvi red tj. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). gde možete postaviti neke sume. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. veličine 9pt. te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne. ali ne u svaki. kolonu. Pojaviće se dijalog kao na slici.". Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli. Kada izvršite sva podešavanja. zbirove itd. a zatim kliknite na dugme "AutoFormat. pritisnite "OK".. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj.. Za ovu opciju. izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table". na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. dr Željko Marčićević . Šta znači sortirati? To znači da 126 Doc. prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders. Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats". Novi Sad pisali u fontu Arial. Shading i Font iz datog formata.

a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A). Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je: 1. ne morate da brinete o redosledu unosa. složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort.". numeričke od najvećeg ka najmanjem. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom. koju ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders" Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju.. i nju ne uvrštava u sortiranje. ma gde da se premeste sortiranjem. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija. Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor: Doc. i datumske od najbližeg ka najdaljima. tj. jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. dr Željko Marčićević 127 . Korist od ove funkcije je velika. jer ako npr. datumske po datumima.. Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli. podaci o npr. Antiću ostaju isti. datumskom. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke. ili numeričkom redosledu). Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending" u zavisnosti od željenog redosleda Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders". Sve tabele se mogu sortirati na dva načina: • Po rastućem redosledu (Ascending) reña tekstualne podatke po abecednom redu. 3. 2.

postavite kurzor ispod liste. tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja. u našem slučaju dva ista prezimena). dr Željko Marčićević . Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula". Kada budete menjali brojeve u tabelama. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". Prva leva ćelija ima oznaku "A1". Novi Sad • • • U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog. Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK". ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva. i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". Kada napravite spisak brojeva. ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Redovi su 128 Doc. u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. Number) radi preciznijeg sortiranja. birate sledeća polja za sortiranje. Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum". Naravno. automatski će se ažururati i rezultujuće polje. koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune. videćete i samu formulu "SUM (Above)".Visoka poslovna škola strukovnih studija. a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Date. Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja. ako vam je potrebno. Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele. a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju. Pojaviće se novi dijalog prozor. desno pored nje je "B1" itd. kao u Excel-u. u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text. već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. U sledećim poljima "Then by". Takoñe. pritiskom na "F9". ne morate uvoziti Excel radne listove. broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excela. Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled.

na bok (tj. Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija. Što se tiče poravnavanja u tabelama. Da bi izvršili detaljno poravnavanje. tačnije mali truglić desno od dugmeta. Tako na primer. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left. pisaćete: =A1+B1. i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. a to su pozicioniranja na: vrhu. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv. željeni blok ćelija ili celu tabelu. Right i Center). naslovni red). Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali. a kolone slovima abecede. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). prvo selektujte ćeliju. Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama. u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje. Pojaviće vam se lista od devet dugmića. moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda. ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje. dr Željko Marčićević 129 . moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi. na paleti alatki "Tables and Borders". Možete da pritiskate Doc. što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija predstavljeni brojkama. i potom pritisnite dugme "Align".

U već pripremljenoj tabeli sa ciframa. stop tabulatora sa decimalnom tačkom. postavlja se problem poravnavanja datih cifara. i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju. Kliknite na lenjir. Ako ne vidite lenjir. Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. 2. Right. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left. i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora. izaberite padajući meni "View > Ruler". Center i Justify. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala. ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša. dr Željko Marčićević . nećete dobiti željeni rezultat. Levo od horizontalnog lenjira. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora. tj.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na lenjiru će se pojaviti oznaka . Novi Sad dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. 130 Doc.indikator. tamo gde želite da postavite tabulator. nalazi se dugme za promenu tabulatora. 3. Ovo isto možete dobiti. Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački: 1.

kao reper za bolje pozicioniranje. koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka. Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku. Doc. te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke. dr Željko Marčićević 131 . i sa druge strane. ili desno. kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo. koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. Dok budete prevlačili tabulator. ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već. Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali. koja se piše velikim slovom. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija. "ja").

Kada uočite neku.prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days . tj. Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta. 132 Doc. ako se nalaze u AutoCorrectu). Replace text as you type . pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč. kada možete da uočite najfrekventnije greške.ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences . polja za potvrdu: Correct two initial capitals . Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add". njihove ispravke. Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type".ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). dr Željko Marčićević .zamjenjuje kratice tekstom (naravno.piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key . a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite. Slika 11-59 AutoCorrect "AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije.

Mail Merge Odaberite Create. dr Željko Marčićević 133 . 4. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument. Ponovite postupak za sva polja. 6. Data Source 8. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. 5. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd. cirkularnih pisama.) 10. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data. Mail Merge pa taster Merge 11. Ime i prezime. 3. adresa primaoca itd. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. U tom obrascu menja se samo npr. Tools. Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Odaberite Edit. Doc. 2. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite Insert Merge Field i odaberite polje. Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. Open data Source i dokument iz Excela. Pohranite ga pod nekim nazivom. Create Data Source Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i odaberite Add Filed Name. Form Letters. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. Envelopes and Labels 1. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Odaberite Tools. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK.Active Window Odaberite Get Data. a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Ponovite postupak za više vrednosti i odaberite OK 9.

mesece.udaljenost od gornjeg ruba. Novi Sad Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma. Delivery Address .upišite adresu primatelja Return Address . U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top . Autotext i New (ALT+F3) Upišite skraćenicu Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter Korišćenje: 1. 3. KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. ili nečeg drugog.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pri tome. te upisujemo veličinu omotnice.upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options . ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size. Upišite reč Odaberite Insert. dr Željko Marčićević . za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji.udaljenost od levog ruba) Printing Options . 2. Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre. From Left . 2. omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). 4. latinske nazive pojedinih biljaka npr. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr.odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice. Upišite kraticu Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati tekst) 134 Doc. Unos u Autotext 1. Tako si npr.odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove 1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola: 1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert KOMENTARI U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara: 1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara 1. View, Comments Brisanje komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment

Doc. dr Željko Marčićević

135

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close. Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena

Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama: 1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK". 2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine. 3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekstpolja na odgovarajuću. 4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici). 5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK". Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe). FUSNOTE Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta. 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu Odaberite Insert, Footnote Upišite tekst fusnote Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote 1. 2. Označite broj fusnote u dokumentu Pritisnite tipku Delete KREIRANJE SADRŽAJA Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno". 1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading
137

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

2. 3. 4. 5. 6.

Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj Odaberite Insert, Index and Tables Odaberite karticu Table of Contents Odaberite oblik sadržaja Odaberite taster OK AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće: • Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija. Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.

138

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u: 1. 2. 3. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry". Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu). Na kraju izaberite "Close".

4.

5.

Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. 2.

Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry".

Doc. dr Željko Marčićević

139

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

3.

4.

5.

U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice. Na kraju izaberite "Close".

Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu Odaberite Insert, Picture, ClipArt Kliknite na sličicu koju želite Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika: 1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu) Promena slike: 1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora
140 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2. 3.

oko sebe dobiti kvadratiće Odaberite Format Picture iz letećeg menia Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta 1. 2. 3. 4. 5. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati Kliknite jednom desnom tipkom miša Iz letećeg menia odaberite Format WordArt Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
Doc. dr Željko Marčićević 141

Send Backward . Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst. 4. vrši se pomeranje selektovanog objekta na vrh. sloj pozadine .premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg sloja u pozadinski sloj. dr Željko Marčićević .premeštanje objekta sa pozadinskog sloja u prednji-gornji sloj. Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. e. Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju. sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. 142 Doc. Slojeve možemo reñati u sledećem redu: 1. tekst sloj . vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. npr. pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga. slično slojevima u Photoshop-u. tj. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva. 3. na njega možemo direktno da utičemo.ako su objekti u istom sloju. g. a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.ako su objekti u istom sloju.sloj za vodene žigove.objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju.objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte.je sloj na kome se nalazi samo tekst. Bring Forward . sledećim redom: Bring to Front . Send Behind Text . ili iza nekog drugog objekta. i imamo kao poseban sloj . Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta. 2. vrši se pomeranje selektovanog objekta na dno. Na slici možete videti. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva. d. jedan ispod drugog primere za . prvi gornji sloj .Visoka poslovna škola strukovnih studija. c. h. b. ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. iz priručnog menija izaberite opciju "Order" Pojaviće vam se lista sa podopcijama. Send to Back . Novi Sad preklapanje ne mora da bude stihijsko. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj: a.ako su objekti u istom sloju. f.objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati.ako su objekti u istom sloju. Bring in Front of Text .

3. Iz menia odaberite Chart Options 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. Desnom tipkom miša kliknite grafikona 2. veličina. Picture. grafikona Insert.12. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona 2. ose: 1. Promena naslova. Odaberite OK OKVIR S TEKSTOM Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Iz menia odaberite Chart Type 3. Kliknite negde izvan okvira Doc. Izrada 1. Odredite veličinu okvira 3. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. dr Željko Marčićević 143 . Insert. linije se mogu ukloniti itd. boje linija. Okviru se može menjati položaj. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. 2. no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. boje pozadine. Odaberite OK na praznom delu unutar Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. Chart U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon Promena Grafikona: 1. Text Box 2. 1. Odaberite OK Biranje vrste grafikona: 1. Upišite tekst 4.

grčka slova ili druge znakove). Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. Microsoft Equatation 3. Kliknite jednom izvan izraza 11. Načinite željene promene 5. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B NAKOŠENI TEKST 1. Promena okvira s tekstom: 1. Insert. Object. Odaberite OK UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. Promenite izraz. 144 Označite tekst Doc. 2.Visoka poslovna škola strukovnih studija.13. Kliknite jednom izvan izraza Promena izraza 1. Pisanje izraza: 1. 2. znakove za operacije. integrale. 4. korjene. sume. OBLIKOVANJE TEKSTA PODEBLJANI TEKST (BOLD) 1.0 Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol Upišite podatke. dr Željko Marčićević . Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. Novi Sad Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku miša 3. ponovno odaberite na traci simbol itd. 3.

Kliknite na strelicu pored alata za markiranje Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati tekst. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 2. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Biranje boje za markiranje: a. b. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Označite tekst koji je markiran 4. Jednim kliknite na riječ none 3. a za ispis koristiti drugi tekst. 3. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. 2. Uvlačenje odlomka u desno 1. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I PODVUČEN TEKST 1. dr Željko Marčićević 145 . UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Označite pasus Doc. Označite tekst koji želite markirati. Markiranje: 1. Kliknite na alat za markiranje (završetak) Poništavanje markiranja: 1. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke CTRL+U MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. Kliknite na alat za markiranje Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču.

su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu. U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". dr Željko Marčićević . Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije: • brojevne liste (ordered list) . Isto tako. Označite pasus 2. Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo. Postupak: 1. brošura. raznih prezentacija. i predstavljene su brojčanim oznakama Slika 11-63 Liste nabrajanja 146 Doc. korak po korak. a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. Odaberite alat za uvlačenje u levo. Označite pasus koji želite uvući 2. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u levo. odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB. Liste nabrajanja su od velikog značaja. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na željeno mesto.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 1. a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Novi Sad 2. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno. Odaberite alat za uvlačenje u desno. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto. i često nezaobilazne kod udžbenika. i svuda gde je nešto potrebno objasniti.

). s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering". Na prethodni način dodajte i ostatak liste. Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja. Prethodna priča važi i za znakovne liste.paragraf. U slučaju da vam ne odgovara ni Doc. potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus . za izbor odreñene. gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja.su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki. označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering". kliknuti "Bullets". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja. u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena. Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće: • • • • Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". dr Željko Marčićević 147 . Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"). Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • znakovne liste (unordered list) . što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". možete da nakon unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter". Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". Osim navedenog načina. Kada uklonimo liste. pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering". Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2. U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste). Kada želite da završite listu nabrajanja. Isto važi i za znakovne liste nabrajanja. samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". od kojih će svaki nivo biti posebno označen. a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima). Pojaviće se broj jedan praćen tačkom.

sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka . 148 Doc.. Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position".karaktera. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera.naše liste ne moramo otpočeti od jedinice. Start at . Kada ste sve podesili kliknite na "OK". kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format". odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta. gde odreñujemo: • • Font .. kliknite na dugme "Font.. kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne. možete kreirati vlastitu listu. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim. Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja Kod znakovnih lista..ovde odreñujemo stil nabrajanja. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). sve u zavisnosti od potreba.odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. • U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. i prve linije) od leve margine. dr Željko Marčićević . kliknite na dugme "Bullet. malim rimskim brojevima i." i izaberite neki drugi font. jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre. Stil može biti definisan: arapskim brojevima (default). Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama). i potom kliknite dugme "Customize". Ukoliko ni ovim niste zadovoljni. velikim i malim slovima abecede. Number Style .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad jedna od ponuñenih lista." i iz tabele izaberite neki drugi znak. koji će biti upotrebljen za nabrajanje. rimskim brojevima. Sledeće podešavanje je "Bullet Position".

Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering". ručno pri pisanju samog dokumenta. dr Željko Marčićević 149 . znači. već celih pasusa. i te šeme su izmenljive). 3 itd. Ako radite ručno. kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke pasuse. za razliku od ovog drugog načina. Uzastopne pasuse birajte mišem. pa preñite na karticu "Outline Numbered". a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima . u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a. Pri selekciji izostavite naslove. Numerisanje možete da vršite sami. Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering". kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja. da se to automatski odradi. najverovatnije ćete napraviti greške. ili da to prepustite Word-u. kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1. ne numerisanje pojedinačnih linija teksta. pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće: • Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava). držeći pritisnut taster Shift. 2. Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata. Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana). Kada ste zadovoljni šemom. jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme).držeći taster Ctrl i mišem. • • • • Doc. i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl.

"Distance from text". gde imamo dva pasusa (2. ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje. inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. Kao i svi okviri. Preporučljivo je da. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo. • U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa. četiri reda. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta. možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa. jednostavnim klikom na okno.1 i 2. i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. ako želite da vam 150 Doc. stilizovanim slovima. • I poslednje polje. Dobićete rezultat kao na slici.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. • U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin". a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus. i obrnuto. Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici). • Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa. preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. • Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal. postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. I još jedna napomena. moguće je da inicijalna bude i cela reč. • U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u: • Ako već imate neki dokument. Novi Sad U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa. dr Željko Marčićević . U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None". INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim. kojima započinju pasusi ili članci.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu. koji prekriva tri.

Odreñivanje koraka u numerisanju. u odreñenu sekciju dokumenta. Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers".Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta. • U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering". Restart each section . o From text . u kome treba da preñete na karticu "Layout".Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije). o Count by . ali ako vi želite. pa će potom i sva ostala polja biti dostupna. biće prikazana svaka druga linija. Ako ovde podesite vrednost 2. Continous . • Izaberite padajući meni "File > Page Setup". Word . tj.. radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo. Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće: • Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija cela reč bude inicijalna.Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice.Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument. početi brojanje na svakoj strani itd. o Numbering . • Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers. Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". Doc. u objašnjenju koda).. Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta.Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. linije u nekoj sekciji. postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč. Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup". dr Željko Marčićević 151 . možete da promenite početnu vrednost. ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane).Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku). Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje: o Start at . preko brojača.".Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice: Restart each page .

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meñutim. Novi Sad 11. odnosno po završetku procesa kreiranja. pre nego što se započne proces štampanja dokumenta. Zato se izabere opcija File. obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. potrebno je proveriti kakav izgled on ima. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print. Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje 152 Doc. ŠTAMPANJE Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu. editovanja.Print Preview. može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. dr Željko Marčićević . To je proces štampanja.14. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući.

dr Željko Marčićević 153 . Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr. Doc.8 i sl.5. Postoje opcije All (celi dokument). Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje. Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. 1.).

Novi Sad Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document. dr Željko Marčićević . Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati. Slika 11-70 Izbor stranica za štampu Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Moguće opcije su: • All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range) 154 Doc.

(ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u). Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora. Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici.(ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima. i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. ako ih ima. Update fields . a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće. moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač. U slučaju da se ima štampač na poslu. a formatiranja štampe će biti minimalna. Word nudi i naprednija podešavanja. Doc. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). dr Željko Marčićević 155 . Grafika se neće štampati. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Slika 11-71 Podešavanje opcija za štampanje Draft output . u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje". Update links . sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word.(nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe. Naravno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range) Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range) Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano. Naime. ali postižete veću brzinu štampanja. onda treba izabrati prvo opciju Odd.

(podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici.(obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.Visoka poslovna škola strukovnih studija."..(štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote. dr Željko Marčićević 2. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. Promenama koje napravite. pridružićemo kontekstnom meniju za tekst. Background printing . možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija. Novi Sad Allow A4/Letter paper resizing . i istovremeno izbacite one koje ne koristite. Izaberite padajući meni "Tools > Customize".. kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote. preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus". Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće: 1. tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate. Reverese print order . jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Print PostScript over text . Slika 11-72 Opcija za Footnote Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje. štampa ide sporije. 156 . štampa preko samog teksta. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom Doc.(štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu. komandu "Footnote". Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove.

i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite. i doveli pokazivač iznad priručnog menija. bilo gde u dokumentu. ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text". Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. pojaviće se horizontalna linija. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word. kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. i gde. Ali. Da bi izvršili podešavanja paleti. dr Željko Marčićević 157 . tj. Paleta može da bude "plutajuća". Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo. program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Da bi dodali komandu "Footnote". Sada kliknite desnim tasterom. a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text". Otpustite levi taster miša. Table i Draw. kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote". poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". Kada smo dodali komandu u odreñeni meni. Kada ste uradili prethodno. nevezana za ivice prozora. kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a. dostupnih menija u tri grupe: Text. Pojaviće se dugme "Add or Doc. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice. 4. i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija. i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote. gornja paleta je Format toolbar. koja predstavlja mesto postavljanja komande. ne mora tako da bude. prevucite paletu tamo gde želite. Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text.

dr Željko Marčićević . dugme će nestati. možete premeštati dugmad sa palete na paletu. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. već ispisan tekst. te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način. prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu. iz prozora "Customise". Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog 158 Doc. izaberite paletu koju želite. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme. možete sve prilagoditi sebi. Novi Sad Remove Toolbars". Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count". trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki.Menu line). kasnije opet možete vršiti promene. Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a. i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete. a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije . dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Sada. kliknite na njega. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. Sa dugmeta nestaje tekst. i sada možete da otpustite taster miša. i izaberite opciju "Default Style". i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". pokazivač menja oblik u "I". Ovo dugme nema ikonu. tj. npr. Kada jednom izvršite podešavanja. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image". Da biste grupisali odreñene alate. Prevucite dugme na željenu paletu. želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata. U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. ali dok je otvoren dijalog prozor. Takoñe.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat.

"Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica. Sada preñite na karticu "Commands". Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande. paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer". Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". jednu po jednu. dr Željko Marčićević 159 . Zatim izaberite komande-ikonice. Izaberite prvo stavku menija npr. npr. a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal. Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu. i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New". Da bi kreirali novu paletu. pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prozoru "Customize". u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting". ali bez ijedne ikonice. na levoj strani imate listu kategorija tj. da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla).dot" šablon ili drugu mogućnost.15. ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). već u tekući dokument. I još nešto što je bitno. Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata: Doc. pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe. a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. Slika 11-74 Postavljanje palete 11. naslova sa glavne linije menija. ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon.

ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. Kliknite na kraju na "OK". preñite u Windows Explorer. dr Željko Marčićević . ali samo za čitanje. Ako kliknete na "Yes". pošto je ovo polje Case-sensitive.Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u. klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". Znači. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Kada konačno kliknete na "OK". tj. Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word. dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Pri unosu pazite na mala i velika slova. U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. dokument se otvara kao Read Only. 160 Doc. Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) . Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu.ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options". otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku. Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options".Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovde imamo dva tipa lozinke: Slika 11-75 Unos passworda Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only". Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status. Novi Sad Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta . snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument.

Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a. ubacite željeni tekst. recimo "Stars and Banners". sam tekst). postavićemo u pozadinu neki rafički element. klikom na sličicu primera stila. Da bi dobili na boljem izgledu teksta. i potom kliknite na "OK".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Word . Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a. pa sa podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon"). Sa menija izaberite. u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake. Izaberite neki od ponuñenih stilova. Da bi dobili paletu alatki "Drawing". Kada se element pojavio na dokumentu. Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno. • • • • • • • • Slika 11-76 Izrada banera Kliknite na dugme "New Blank Document".Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta. kliknite desnim tasterom miša iznad prostora paleta. i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi. kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. podesite vrstu fonta i veličinu fonta. Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta. • • • • Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing". Te pritisnite "OK". Tekst možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto. koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing". veličina fonta. kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner). Doc. dr Željko Marčićević 161 . U sledećem dijalog prozoru. Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape". i u novom dijalog prozoru.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti.

Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.
162 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom : • • • • • Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih Ponovo izaberite "Text box" Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao Header Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja

Doc. dr Željko Marčićević

163

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

• •

Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja. Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".
Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• • •

Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size". Kliknite na radio-dugmić "Landscape". Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".

164

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite: • • Horizontal spacing: 149mm Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa.
Doc. dr Željko Marčićević

Slika 11-78 Kreiranje programa

165

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje. • • • Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid". Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen". Kliknite na "OK".

Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve. • • • Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić "Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot. • • • Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik. Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape". U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK". Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Doc. dr Željko Marčićević

• •
166

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma
Doc. dr Željko Marčićević 167

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite: • • • • Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style". U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format". Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil. Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK".

Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U
U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168 Doc. dr Željko Marčićević

krivulje (Curve). debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style). pozicioniranje. dubina trodimenzionalnog objekta.Ako je odabrani objekat strelica. jednosmerne strelice (Arrow).No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta. rotiranje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box). Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti. sjencenje. mora biti odabran). izrada trodimenzionalnih oblika.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje.Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta. crta ga se jednostavnim povlacenjem misa. korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow).Neovisno o tome koji se oblik odabere.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati. a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio. Tilt Up. naravno. boja crtane plohe (Fill Color). dr Željko Marčićević 169 .Tasterima Tilt Down.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina. otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata. bojenje crteza.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva. dvosmerne strelice (Double Arrows). duljina i ostrina strijelice i slicno. a pokazemo li bilo koju od kategorija.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem. podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color).Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled. odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer. takodje.Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati.Sjena se uklanja klikom na No Shadow. Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji.Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line). slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble). obrada jedne ili vise rijeci WordArtom.Naknadno se.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola. taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice. a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings.Taster Doc.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu. kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color).

Novi Sad Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama. Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica. ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta. pomoću ove male animacije. a ako 170 Doc. pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta. a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit. prosjecno svijetao (Normal). jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. Slika 11-80 Crtanje Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools". Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright). plasticne (Plastic) ili metalne (Metal).Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame). 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat. scrolling text). Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl. a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat. Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani. brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja. i zamagljen (Dim).Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear. koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools".Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja. mat (Matte).

behavior) teksta koji se pomera. i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu). koji može biti od 1 do 5. Doc. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka: • • poruke koje će biti poslate u HTML formatu poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich text format) formatu. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene. dr Željko Marčićević 171 . Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici. ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK". Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje). Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. • • • • Kada ste podesili sve prethodne parametre. premesti se sa jedne na drugu stranu. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zadržite pokazivač miša iznad dugmeta. iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno). odnosno na način koji će se pomerati. Kliknite na dugme. pojaviće se tooltip "Scrolling Text". a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate. Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali. radi naglašavanja. ili beskonačan (Infinite). Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom. ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide. i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre: • Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. Slide (pomeranje teksta nalik slajdu.

već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. Od dodatnih opcija. e-mail kreiran u Word-u odaslat. u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject".HTML. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl. Novi Sad Pisanjem HTML poruka u Word-u. Kada ste kompletirali e-mail poruku. a dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima. izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. Prvo što ćemo uneti je email adresa primaoca. tekstualne poruke. ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox". dovoljno je da pritisnete "Send a Copy". uz samu e-mail poruku. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda. dr Željko Marčićević . Kada put budete "prikačili" na Internet. i to u polje "To". formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). ne moramo znati jezik za opis stranica .Visoka poslovna škola strukovnih studija. a ne samo uobičajene. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc". Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a. Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku. dugme ako ih tekući se prvi će biti 172 Doc. dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients". moguće je prikačiti neku datoteku sa diska. te pritisnemo "Attach". Potom. ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste.

gde će jedan da se referencira na drugi. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K". Word je. Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink". imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući. dosta okrenut Internetu. Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata. pročitajte sledeće redove.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu. Ali. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument: 1. kao i drugi programi Office paketa. Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka. 3. Kada se vratite u dokument. Znači to ne mora da bude jedna reč. u pitanju nije veza prema . web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da". pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom". pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web.html dokumentu). Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. recimo da povezujte račun Doc. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika). deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. da preñemo na samo dodavanje hiverveza. pa "probajte" link. gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. 2. dr Željko Marčićević 173 . Na kraju kliknite na "OK". Na primer.

kliknite dugme "File. od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic). Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. 11.0 i 95). Novi Sad (trenutni dokument) sa dokumentom koji "ugovor o kupoprodaji": • predstavlja povezani • Uradite sve kao i u prethodnom postupku.. 174 Doc. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a . WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu. kreirali ste ga davno).Visoka poslovna škola strukovnih studija. dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. klikom na "OK". Na kraju potvrdite povezivanje." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora.dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument."Normal. tj. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi.. samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files". Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije .17. jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl. Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office.Visual Basic for Applications ili VBA. Ukoliko dokument nije u listi (npr. pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. dr Željko Marčićević . Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.

da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe. Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu: Doc. a to su funkcije bezbednosti.Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe. WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kako da se zaštitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente. Medium . otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. CTRL+I. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu High . Stavke iz liste možete ukloniti. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security".u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne. nakošena. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word. dr Željko Marčićević 175 . spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. podcrtana: CRTL+B.ovo je Word-ov standardni nivo. Low . ali će pre svakog otvaranja postaviti upit. ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove". Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora. tj.

Novi Sad Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje . s . dr Željko Marčićević . =rand(3.broj pasusa. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće: 176 Doc.Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p.s) i pritisnite tipku Enter p . Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem.broj rečenica. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. Kada završite odaberite alat Show/Hide PREČICE MIŠEM Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost.Visoka poslovna škola strukovnih studija. npr. tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a.5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr.

kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu Za selekciju pasusa . Selektujete tekst koji želite da premestite. uradićete isto kao i premeštanje. 2. 3 i 4). samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2.poziv dijalog prozora 177 Doc. Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša: • • • • Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) minimiziranje/maksimiziranje prozora Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru .kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj) Za selekciju više linija . pa ćemo navesti najčešće korišćene: • • • • • • Za selekciju jedne reči . dr Željko Marčićević .poziv dijalog prozora "Tabs" Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote Dvostruki klik na belu površinu lenjira . Držeći pritisnut levi taster. Otpustite levi taster. radi ubacivanja prebačenog teksta. Postavite pokazivač miša nad selekciju.kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole Za selekciju rečenice . 4. prevucite sadržaj na željeno mesto. i pritisnite levi taster miša.držeći taster "Ctrl" kliknite levo od teksta (bilo gde u tekstu).držeći pritisnut taster "Ctrl". Slika 11-84 Podešavanje miša Za kopiranje teksta.kliknite dvostruko levo od pasusa Za selekciju celog dokumenta . Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 1.dvostruko kliknite levim tasterom na reč Za selekciju jedne linije . 3.

simulacija pritisnutog tastera "Shift" Dvostruki klik na "OVR" indikator . Osim ovih "predefinisanih" prečica. dr Željko Marčićević 3. simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator . Zapazite kada izaberete neku komandu. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl. da bi ga aktivirali. 178 .poziv dijalog prozora "Revisions" Dvostruki klik na "EXT" indikator . u polju "Description" se pojavljuje opis date komande. Slika 11-85 Prećice na tastaturi Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu. vi uvek možete definisati sopstvene prečice. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories".poziv dijalog prozora "Go To" Dvostruki klik na "REC" indikator .prebacivanje u mod proširene selekcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija. u dnu prozora. Doc. pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. 2. pa da vidimo kako se to radi: 1. shortcut) sa tastature.prebacivanje u mod prepisivanja. Novi Sad • • • • • "Page Setup" Dvostruki klik na levu stranu status linije . Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key".poziv pomoći za WordPerfect korisnike. onako kako vam najviše odgovaraju. kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu. kliknite na dugme "Keyboard". "Prečica" je kao što već sigurno znate.poziv dijalog prozora "Record Macro" Dvostruki klik na "MRK" indikator .

kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). jer i za to ima leka. pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi. putanju unosite u polje "Look in". Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim te u klasičnom Windows "Open" dokumentima prozoru kliknite dugme "Tools". veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Wordu. ne brinite.. odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje. Kada ste uradili prethodno. da li je prečica već zauzeta i od koje komande. "Ctrl+Alt+Shift". unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard". Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način: 1. Kad smo dodali nezauzetu prečicu. Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete. dr Željko Marčićević . Šta raditi u jednom takvom haosu. 6. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned". "Alt+Shift". 5. recimo "C:\". Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. kada vam zatreba neki važan dokument. Ukoliko niste sigurni da znate gde je. unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi 179 Doc. kao na slici. napravićete veliku zbrku. U slučaju da je data kombinacija već zauzeta. Sledi ono najzanimljivije. pa izaberite "Find". moramo još potvrditi dodeljivanje. pozovite meni "File > Open".. Ako napravite veliku zbrku. Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl". Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument. što više kriterijuma definišete. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima. Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. klikom na dugme "Assign".

Condition . Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova. a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi. 4. dr Željko Marčićević . i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". kliknite "Or". a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl).Visoka poslovna škola strukovnih studija. 3. Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta.Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). koja se nalazi u vrhu prozora "Find"."equals" i Value . Pa tako npr. koje ćete opisati. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And". Novi Sad 2. za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. kliknućemo na dugme "Find Now". kliknite dugme "And". a želite da ponovo potražite dokument. dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list". njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open". Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. Property "Number of pages". Kada smo definisali sve potrebne kriterijume. Ako je potraga bila bezuspešna. kliknite opet "Tools > Find". Slika 11-87 Zvuk Word . 5. Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument. A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma."23". Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak: 180 Doc. Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta. te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma. Naravno. Kada definišete pojedinačne kriterijume. kriterijum.

i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder". kliknite na dugme "Record" (kružna. gde želite da ubacite komentar. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". dr Željko Marčićević 181 . Kad završite sa komentarom. Kao što znate. ponuñača) dokumenta. za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki.Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise. jer veliki komentari tj. zauzimaju puno prostora na hard disku. na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca. svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. u zaglavlje službenih akata. u tekstu. Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments. Kada ste dodali nekoliko komentara. pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder". Pored ovoga. ugovore. a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju. Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja Doc. onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. Kada budete spremni za izgovor komentara. kliknite na dugme "Stop". i druge službene dokumente. zvučni fajlovi ovog tipa. ponude. Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments". gde inače možete videti sve komentare. Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika. uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. bordo oznaka) i počeće snimanje. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit". obaveštenja. Word . te izaberite meni "File > Exit & Return".

3. Novi Sad Problem se sastoji u tome. tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu. Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora. recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila. što u jednom redu ovakvog zaglavlja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. Definisanje stila je vrlo lako. Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. Markiraće se naziv trenutnog stila. Sledite sledeći postupak. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja. da biste uredili zaglavlje na ovaj način: 1. Kliknite na horizontalni lenjir. i u odnosu na desnu marginu. te preko njega unesite novi. dr Željko Marčićević . pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine. uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. 182 Doc. Rešenje je vrlo jednostavno. Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument. Unesite podatke primaoca u prvom redu. pa kliknite u listu "Style". Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L). a desno podaci o primaocu dokumenta. 2. 4. 5. samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red. slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop). Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). Uneti tekst će biti poravnat udesno. trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 12 APLIKACIJA MS EXCEL 2003 Postoji više programa za rad sa radnim tabelama. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima. programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja. Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim. Quattro Symphony Framework Supercalc Multyplan Lucid 3-D Microsoft Works Slika 12-2 Logo Excel 2003 Doc. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja. Microsoft Excel. koji se zasnivaju na gotovo istim principima. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. a ne korisnik. dr Željko Marčićević 183 . Nazivi nekih tabele su: • • • • • • • • • programa za radne Lotus 1-2-3.

..) 184 Doc. kontrolni redovi) • • • • • naziv programa glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi. dr Željko Marčićević . Novi Sad 12. pomoćne sličice .C. IZGLED EKRANA Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003 Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi: 1) kontrolni panel (tzv. koje su karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.2..1.3..B.Visoka poslovna škola strukovnih studija.ikone adresa isadrzaj celije naziv knjige tabela 2) radna površina 3) oznake kolona tabele (A.) i redova tabele (1.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4) statusni red je zadnji red na ekranu. Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi. i kontrolnu površinu. koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. koja se obično nalazi na vrhu. dr Željko Marčićević 185 . 11. a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki.radnu površinu. treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. Promtnu liniju (promt line). koja se nalazi u centralnom delu ekrana. deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje. Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine: Slika 12-4 Radna površina Statusnu liniju (status line). RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine. Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač. Da biste kreirali modele. koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). odnosno površine .2. Doc. Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju. ili dnu ekrana.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. pored komande 186 Doc. pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A. postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. u redu u kome se već nalazio.3. U komunikacionom bloku. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa. Meñutim. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1. Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor . dr Željko Marčićević . Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela. 12. Novi Sad Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Druga mogućnost je korišcenje miša. Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini U programu Excel. sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač. korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj.tasteri). Kada pritisnete dirku Enter.

iako su na ekranu skraćeni. i pritisnite dirku Enter. Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. UNOS PODATAKA Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele: 1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač.4. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija). Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju. 3. nestaju sa ekrana. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5. dr Željko Marčićević 187 . 4. biće upisan u celiju. u računaru oni su zapamćeni u ćeliji. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje. Posle toga ta dva kvadrata. Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. 2. Tek kada pritisnete dirku Enter. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. koji označavaju da je u toku upis podataka. jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova. program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada. 12. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line). Doc. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. natpisi brojevi (veličine) formule i funkcije datumi.

12. Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije. 12. adresa ćelija. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save.Visoka poslovna škola strukovnih studija. operatora i funkcija. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5. dr Željko Marčićević .0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1. Kada ste završili sa radom na tabeli. onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. koje ili direktno izračunavaju vrednosti. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok.5. i pritisnite levi taster na mišu. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj. Doc. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula: • • • 188 matematičke tekstualne logičke. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls.6. on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali. Novi Sad Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA Uobicajeno je da se slicna dokumenta. crtezi. slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj kombinacijom brojeva. ćelije U tabelama se prikazuju samo rezultati formula.

dr Željko Marčićević 189 .prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija.daje zbir sadržaja opsega ćelija SUM(x.daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija.z) . Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta: • • • • • • matematičke statističke finansijske logičke za znakovne nizove za datum i vreme • • • • • tabelarne za baze podataka za povezivanje informacione inžinjerske.y) .prikazuje ostatak pri deljenju x sa y PI() .daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x COS(x) . Matematičke funkcije obuhvataju trigonometrijske funkcije kao što su: • • • • • • • • opšte matematičke i ABS(x) .daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju da su jedna pored druge MEDIAN (opseg) . Ako opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega.zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x. U programu Excel postoji preko 319 funkcija.daje faktorijel broja x SQRT(x) .daje vrednost srednjeg člana opsega. ne uzimajući u obzir prazne ćelije MAX(opseg) .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije.apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije ROUND(x.daje na 14 decimala vrednost broja pi FACT(x) .y.daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije SIN (x) . • Doc. MIN(opseg) .n) . preciznošcu na n decimalnih mesta MOD(x. kao što su: • • • SUM (opseg) . sa Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.7. ŠTAMPANJE TABELE
U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena. Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno). Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje. Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:

190

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona 2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu. Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija. Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende. Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.

Doc. dr Željko Marčićević

191

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

A 1 2 3 4 5 6 7

B

C

D

E

F

G

H

I

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu izmedju 0 i 1. Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20 isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.

Hajde da probamo! • • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte: =RAND() Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 0.6642

=RAND() • • •

Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će svaka od njih pokazati različitu vrednost. Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati vrednost u svakoj ćeliji. Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih, kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.

192

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • • • • • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali simulacioni model. Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar teretnih vozila koja pristižu tokom noći. Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila tokom noći. Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom, jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)
Broj vozila koja dolaze (X) Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka) Kumulativna verovatnoća (da je manje od X dolazaka)

0 1 2 3 4 5 6 ili više

0.23 0.30 0.30 0.10 0.05 0.02 0.00

0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu, koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).

Doc. dr Željko Marčićević

193

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kumulativna verovatnoća 0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Broj dolazaka 0 1 2 3 4 5 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• •

Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali, zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:
A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0

1 2 3 4 5 6

0

Slika 12-12 Kumulativna raspodela

• • •

Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u danu 0. U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika 12-13). U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što je ranije opisano.

194

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683
Slika 12-13 Unos formula

0

• • •

U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2. Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA 0 1 0.2683 1
Slika 12-14 Slučaj dolazaka

0

• • • • •

U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u redu onima koja su stigla te noći. U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju). U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena. Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15). Vi ste sada napravili simulacioni model.

Doc. dr Željko Marčićević

195

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683 1 1 1 2 0.8853 3 3 2
Slika 12-15 Niz ćelija

0 0 1

• • •

Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega očekuje. Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata • • • Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo rezultate. Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo cenu tog kašnjenja. Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti. U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu). U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

• • •

196

Doc. dr Željko Marčićević

otvoriće se boks na vašem ekranu.1 …10. U ćelije H17 do H27. Možete. izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne. u stavri. Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama 197 Doc. Kada se otvori sledeći boks. 13 • • • • • • J K L M N =AVERAGE(F5:F504) =100*365*J11 Slika 12-16 Množenje Zatim. Sada.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija H I 11 Sr.kaš. izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis…. dr Željko Marčićević . izaberite Input Range i unesite $F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije). unesite vrednosti 0. izaberite Histogram i OK. nalazi instaliran Analysis ToolPak. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 J K Slika 12-17 Pravljenje polica • • • • Zatim. Sad smo spremni za funkciju Histogram. da ga postavite gde god imate slobodnog mesta. treba da napravimo“police” za podatke. 12 God.trošk. Najzad. Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins. Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje gornji levi ugao izlaznih podataka. izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima.

96% 9 1 99. God.48% 7 16 99. dr Željko Marčićević . isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja.80% 8 8 99. Cum. Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne. ali ne identičan. promenite vrednost u C2 od 2 na 3.00% Slika 12-18 Izgled izlaza • • • Zapamtite. možete isto tako da ponovi uradite Histogram rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana.78% 4 195 96. copirajte kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”. Vaš izlaz bi trebalo da bude slučajnosti u modelu.98% 10 1 100. kad god promenite nešto u Excel tabeli.76% 2 472 86.troš. posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18). Vaša VLOOKUP simulacija se ponovo računa.98% 6 25 99. pre nego što upotrebite Histogram.68% 5 115 98. Promena kapaciteta • • • • • • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno.kaš. Ako želite. G 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I Sr. sličan. Novi Sad • • Evo kako je izgledao izlaz. Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J). i pritisnite taster ENTER.660 Bin BINS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Freq.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da to sprečite. 198 Doc. zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. Zatim.00% More 0 100.84 30.27% 1 725 76. zbog K L J 0.20% 3 329 92. 0 3114 62. Koliko bi to donelo uštede? Prvo.

u odnosu na prvo definisano obeležje. odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu. i na kraju. 12. BAZA PODATAKA U EXCEL-u Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1. jer bi očekivan broj dolazaka. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. u odnosu na treće. obaviti respektivno. Sortiranja će se. Slika 12-20 Filtriranje podataka Doc. broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom. dr Željko Marčićević 199 . Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data. 1. dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme. a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. Slika 12-19 Sortiranje podataka Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. prevazišao kapacitet rampe. nakon aktiviranja. Poredjenjem sa cenom opreme. Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. zatim u odnosu na drugo.10. To je opcija Filter.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne.5 vozila.

dr Željko Marčićević . a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije. Novi Sad Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće: Slika 12-21 Opcija AutoFilter Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. Slika 12-24 Opcija Advanced Filter 200 Doc. zatim izborom Top 10. Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter. kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti.

Sledeća opcija Data menija je opcija Form.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ovom opcijom se otvara dijalog prozor. Doc. uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati. dr Željko Marčićević 201 . zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. Slika 12-25 Opcija Data New Delete Restore Previous Next Criteria Close Dodavanje novog sloga u bazu Brisanje sloga iz baze podataka Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje Pozicioniranje na prethodni slog Pozicioniranje na naredni slog Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka. koja omogućava upravljanje bazom podataka.

dBASE. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 202 Doc. generiše pivot tabela. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access. od kojih treba izabrati odgovarajuću: Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u. dr Željko Marčićević . odabirom opcije Pivot Table Report se. Novi Sad Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija. na osnovu baze podataka. FoxPro.

da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. Doc. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena. column i data. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page. Excel. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish. row. potom. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka. Slika 12-29 Opcija Finish Ukoliko je izabrana opcija Finish.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele. traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. dr Željko Marčićević 203 .

Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. 204 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju. kao što su prosek. ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja.rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard. Novi Sad Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme . Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. Ako je sadržaj tekstualnog tipa. dr Željko Marčićević . tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu. Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti. standardna devijacija i druge.

U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. 1. Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak. Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana. u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta. Alatka za formatiranje izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Takoñe. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama. postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. dr Željko Marčićević 205 . Slika 12-33 Pivot AutoFormat Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli. nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli.

Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka. 4. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada. lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele. Novi Sad 2. jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. dr Željko Marčićević . 3. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele. 5. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka. 6. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli. 206 Doc.

takoñe. a za funkciju se bira Count. Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija. na ovom primeru primeniti. upotreba je dugmadi kao što su Number i Options. dr Željko Marčićević 207 . Sledeće što se može. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih. Slika 12-35 PivoTable Field – Source field Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Count Average Max Min Product Count Nums StdDev StdDev p Var Varp Suma svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji Najveća vrednost u kategoriji Najmanja vrednost ovog obeležja Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Standardna devijacija obeležja Standardna devijacija populacije Varijanta obeležja Varijanta populacije. Doc. izabrati iz linije sa alatku alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom. koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja. jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu.

odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja. Novi Sad Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato). Slika 12-38 PivoTable .Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: . Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka. dr Željko Marčićević . . Slika 12-37 PivoTable . mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija).izabrati iz padajućeg menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define. u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli. zatim se može odrediti funkcija za proračun. u odnosu na celinu zarada).Visoka poslovna škola strukovnih studija. da bi se dobili procentualni podaci. preimenuje se obeležje. Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje.pozicionirati se na ćeliju kojoj će se dodeliti naziv.Insert 208 Doc. u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total.

Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru. koji se otvara izborom iz Tools menija. dr Željko Marčićević 209 . ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije. Nakon zadavanja imena. kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK. opcija Scenarios. Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni. Slika 12-41 Numeričke vrednosti Doc. Slika 12-39 Scenario Manager Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija. a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. 210 Doc.Scenario PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli Slika 12-44 Scenario Summary report Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju. Novi Sad Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show. je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary.Scenario Summary . Slika 12-43 Scenario Summary Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: . dr Željko Marčićević . pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija.tabelarni prikaz i . koje se dobijaju primenom različitih scenarija. gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima. Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija.

snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima. deo softverskog paketa Microsoft Office. a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13 APLIKACIJA POWER POINT 2003 Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta. dr Željko Marčićević 211 . To je odličan alat. pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji. Ipak. a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Slika 13-1 Logo Power Point 2003 Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. Sigurno je da će vremenom Doc. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna.

svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način. Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su otvoreni u istom trenutku.. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. dr Željko Marčićević .1.tekstova . što čini snalaženje lakšim. pa izabrati neki od dokumenata sa liste.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole . a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa. Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije. što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini.) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno.. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. Novi Sad multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne. a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina: • Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije. Do sada je trebalo otvoriti meni Window. 13. koja razmotava kompletan meni. dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti: 212 Doc. slajd i beleške za predavača. • Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve.

Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom. Doc. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja. grupisane prema nameni u padajuće menije. locirane na meni liniji.1.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd. odnosno njegovog naslova. dr Željko Marčićević 213 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • Naslovna linija (Title bar) Meni linija (Menu bar) Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) Radni prozor Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). kao i u većini Windows aplikacija. menija na raspolaganju nam je i desni taster miša. statičnih. Outline i Speakers Notes. Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. Statusna linija (Status Line) Office Assistant Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. Iza imena svakog slajda. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide. pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli.1. 13.

Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (. Save. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme. ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene.. Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike. tabele i linkovi. Slika 13-4 Meni File Edit U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut. Open.).Visoka poslovna škola strukovnih studija. zvuk. dr Željko Marčićević . kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. tekst. Novi Sad U padajućem meniju su komande koje su aktivne. File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New. Slika 13-5 Meni Edit Insert Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. video sekvence. tj. Save As HTML. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a. grafikoni. Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije. Slika 13-6 Meni Insert 214 Doc. mogu da se izvrše u datoj situaciji..

Slika 13-8 Meni Tools Slide Show Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije.. menija. kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka. pozadinu i kao i dizajn i formu slajda. dr Željko Marčićević 215 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font. s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu.). a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition Slika 13-9 Meni Slide Show Window U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata.. što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom. Slika 13-10 Meni Window Doc. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua. Slika 13-7 Meni Format Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova. dok su ostali u pozadini.

Slika 13-12 Meni New Slide Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 216 Doc. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. pas.) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom. govornim jezikom. Office Assistant Slika 13-13 Opcijai Open Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim. na engleskom. odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa. U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout). mačka itd. naravno. New Slide Slika 13-11 Meni Help Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". Novi Sad Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. Ajnštajn. dr Željko Marčićević . Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta.

Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling. Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju. dr Željko Marčićević 217 . LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar) Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a. Open . ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije).za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda. (uglavnom teksta).za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail . Doc. Copy. Naravno. Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard. Save . sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju.za otvaranje već postojeće prezentacije.2.1.za slanje prezentacije Emailom. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Paste i Format Painter. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera: New .

tabela. U ovoj grup imamo četiri tastera: koji služe za ubacivanje: linkova.3. Novi Sad Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard. Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ).Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević .1. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo: Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. 13. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera Slika 13-15 Formating Toolbar 218 Doc. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat. a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije. grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora.

Italic za formiranje efekta iskošenosti. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta. Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke. dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno. U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. dr Željko Marčićević 219 . Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta: Oni uspostavljaju poravnanje na levo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prvi meni. Sledeću grupu čini četiri tastera: Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta. Doc. Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja: Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size: Prvi omogućava postepeno povećanje. sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. ili desno. sredinu (centar).

dole. zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. Order. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati. razdvajati na sastavne delove. u nekom pravcu. To su: Opcije za grupisanje: group. Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici. left i right). regroup. Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih). u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd. DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u. Novi Sad 13. dr Željko Marčićević . Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno. 220 Doc. odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore. Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. ungroup. odnosi se na redosled viñenja objekata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Selekciju vršimo klikom miša.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga. Drugi skup opcija. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju.promeni boje itd. Nudge znači gurkati. down. animaciji. to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. levo i desno (up. Da bi opcija funkcionisala. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo.4.1.

obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt Doc. Kada treba sami da sastavimo sliku. tasterA. koriste se osnovni oblici poput pravougaonika. Fill Color – je kantica sa bojom. Slika 13-17 Opcija Auto Shapes Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. kliknemo na ovaj taster mišem. dr Željko Marčićević 221 . Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. oblačića. a Clip Art je prekomlikovan. okreće selektovani objekat oko svoje ose.zvezdica.Pomoću nje menjamo boju objekta. potom u polje unesemo tekst Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Strelica Rotacija služi za selektovanje objekata. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred predviñenih polja.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu. kruga.

Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power pojavljivanje objekata koji su deo slajda. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega. 222 Point-u je dinamičko Doc. Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat. Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova. Novi Sad Line Color – četkica sa bojom. Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. mogu se koristiti i mustre (Patterns). dr Željko Marčićević . vrstu površine objekata i boju bočnih strana. 13.Osim standarnih linija. menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat.dole. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke.Visoka poslovna škola strukovnih studija. levo i desne kao i promenu boje senke. isprekidana linija i strelica. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster.1. kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji). pomeranje senke gore. STATUSNA LINIJA (Status line) Slika 13-19 Statusna linija Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada. izbora usmerenja 3D efekata.Senka može biti i poluprovidna. položaja izvora svetla.5.

Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Izgled ovih efekata je teško opisati. iz koga biramo opciju Custom Animation. na umanjenom slajdu. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. iz koga biramo opciju Custom Animation. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. redosleda i tajminga. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata. Doc. dr Željko Marčićević 223 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). Tu je i Hide on next mouse click. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Kada se završi animiranje objekta. iz koga biramo opciju Custom Animation. zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. stoga je najbolje videti ih uživo. izvršiti pregled sklopljenih efekata. gubljenje. pomiću koje možemo. Zato je tu opcija Prewiev. na redu je aktiviranje zvučnog efekta. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. možemo dodati i svoje sopstvene. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. po potrebi. Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation. uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći. Dim predstavlja zatamljenje.

U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). pod nazivom Multimedia Settings. što znači da nije moguće pararelelno pomeranje. kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. dr Željko Marčićević . Novi Sad Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 13-21 Multimedia Settings 224 Doc. po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. Slika 13-20 Order i Timing Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. Pri tome možemo birati efekat koji se koristi. Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation. Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone.

gde možemo izabrati Pause slide show. Naime. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna. Ako jeste možemo podešavati opcije. a ovo je mesto gde se to podešava. dr Željko Marčićević 225 . Slika 13-22 Opcija Slide Transition Doc. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after). ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom. ne vidi se ali se čuje. Dakle zvuk postoji. dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. Prva opcija je While Playing. Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. takozvana tranzicija (Transition). Stop playing. koji se odmah posle izbora. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. srednjom ili velikom brzinom. Drugo pitanje. kao zvučna podloga prezentacije. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. ili Continue slide show. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing. mogu videti na delu u malom preview prozoru. za paralelnu muziku i animaciju. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti. često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja. kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi.

1. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. kao takve. dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. slike. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove. 13. Ako kliknemo na taster Apply. dakle unutar same prezentacije. izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to 226 Doc. na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. 13. više podsećaju na prave fotografije. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti. izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. gde je svaka tačka predstavljena bojom. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike. dr Željko Marčićević . Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition. Novi Sad Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound).Visoka poslovna škola strukovnih studija. a ako kliknemo na Aplly to all.2. koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. ili kao link ka odreñenom fajlu. zvuka i videa. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. Jedinstvom teksta. Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju.2. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw. i one.

skrivati itd. dr Željko Marčićević 227 . U prvu kategoriju spadaju sve slike (All). pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije. Za to se koristi taster Import Clips. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike. a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka. pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). sa Picture Toolbar–a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju. postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka. zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama. što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert. a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. a preostale slike su logično rasporeñene. Clip Art galerija je proširiva. Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. kantica sa desne strane (toolbar se Doc. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Ovaj problem se jednostavno rešava. bez gubitka kvaliteta slike. Ona je sada organizovana po temama. Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. bojiti. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor.

Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. promeni boje i tako dalje. izlomljenom ili zakrivljenom 228 Doc. Novi Sad uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. levo i desno (up. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. • Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. • Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata. left. pa tek onda izabrati ovu opciju. • Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. • Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata. Ova veza može biti ostvarena pravom. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja. Smerovi su gore. dole. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). regroup. to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta. down. a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a linija koja je oivičava ne menja boju. u nekom pravcu. animaciji. Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike. postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. • Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih). ungroup. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti). Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega. u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost. dr Željko Marčićević . • Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru. right).

ako smo menjali njegov oblik. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika. Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat. najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a. njeno pomeranje na gore ili dole. Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Pomoću nje menjamo boju objekta. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u Doc. oblik slova u WordArt –u. … Linija. koriste se ovi osnovni oblici. Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Kada treba sami da sastavimo sliku. strelica. a potom u polje unesemo tekst. Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. levo ili desno kao i promenu boje senke. Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. poput pravougaonika. Senka može biti i polu providna. Fill color je kantica sa bojom. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. isprekidana linija i strelica. zvezde. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. Da bi promenili stil. Strelica služi za selektovanje objekata. Line Style. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns). krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. oblaka. a Clip Art je prekomplikovan.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • • • • • • • linijom. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke. na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta. Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta. Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. dr Željko Marčićević 229 . Change auto shape – osim Clip Art sličica. TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije.

vrstu površine objekata i boju bočnih strana. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. dr Željko Marčićević . To su.. poseban. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. Kao još jedan.Custom Animation. tanke ivice i sitna slova vide razmrljano. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji.. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. jer se zbog kompresije gubi deo informacija. izbora usmerenja 3D efekata. od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. na raspolaganju nam je više formata. na primer. položaja izvora svetla. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. pri promeni veličine slike. ali se. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File). ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. Novi Sad tri dimenzije. odozgo. kao Gif Animator. 230 Doc. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. uletanje sa strane. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. odozdo. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) .Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. broj bita po uzorku.2.2. Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. I pored ovoga je. kako zbog mesta na disku. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. dr Željko Marčićević 231 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. Umesto semplovanog zvuka. nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point. neki put. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega. Naravno što je kvalitet veći. tako i zbog brzine prezentovanja. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. mono/stereo. što može veoma često predstavljati problem. Tako da se. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. tu je za svaki instrument definisano šta svira. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. veći je i kapacitet zvučnog fajla. na primer na Sound Blaster-u Doc. ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku. U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD.

Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI. U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja. pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB. Treba imati u 232 Doc. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa. Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. mono/stereo. dr Željko Marčićević . Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi. broj bita po uzorku. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd. MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. ili kao linkovi ka prezentaciji. ali i zvučne kartice. Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda. ili pritiskom na desni taster miša. dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. Novi Sad Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. kompaktne datoteke sa programskim sekvencama.

Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon. Ova opcija je zatamljena.2. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing. kojom se sakrije ikona koja označava zvuk.Custom Animation. gde se može odabrati opcija Pause slide show. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing. Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation. 13. pod nazivom Play Settings. Doc. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD. After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk.3.. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova. U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata.. uletanje sa strane. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. dr Željko Marčićević 233 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana. ako objekat nije video ili zvuk. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. odozgo. da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira. ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju. odozdo.

Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation. Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk. takozvana tranzacija (transition). koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd. uletanje sa leve strane itd. Opcija Dim predstavlja zatamljenje. pomoću koje se objekat 234 Doc. koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. Postoji veliki broj raspoloživih animacija. poseban. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. na primer. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao Gif Animator. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. Novi Sad Kao još jedan. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). gubljenje. Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. dr Željko Marčićević . To su. Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition. a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke. Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni. to jest promeni svoju boju u tamniju. čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata. U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali.

Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery.2. tu je i opcija Hide on next mouse click. koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikaže i potom izgubi. 13. MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže.. Slika 13-23 Clip Art Doc..).) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File. Osim pomenutih. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. dr Željko Marčićević 235 ..4. a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips). Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend. Takoñe se javlja i opcija Timing. ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence. Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima..One mogu biti u AVI. Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći.

KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online. Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords). Novi Sad Clip Art gallery je organizovana po temama. s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). 13. 236 Doc. mogu se po volji dodavati objekti. tj. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom. skrivati. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati. pomerati ivice slike. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. Slika 13-24 Logo AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. dr Željko Marčićević . koje pomažu pri pretraživanju. Clip Art galerija je proširiva. što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard. prikazivati i tako dalje. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. Kada izaberemo odreñenu sliku. Design Template i Blank Presentation. ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku.Visoka poslovna škola strukovnih studija.3. bojiti. Takoñe. Za to se koristi taster Import Clips. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. uz pritisnut levi taster.

Slika 13-26 Opcija File-New 13. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point. prazne slajdove – Blank Presentations. tip. a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području. dr Željko Marčićević 237 . Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije.1.3. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti. na osnovu kojih sami kreiramo slajdove.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu. veličinu. možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv. boju i raspored slova. ali je takoñe primamljivo Doc.

b 238 Doc. Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove. Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. dr Željko Marčićević . jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra.a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu. Novi Sad za korisnike sa naših prostora. kao zasebni slajdovi. a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Internet prezentacija itd. Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard . Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom.

svoje ime ili firmu. 13. na osnovu koje sami kreiramo slajdove. veličinu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Konačno ispisujemo naslov prezentacije. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije. kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst.c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju. dr Željko Marčićević možemo videti slektovanu 239 . Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara. Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome prezentaciju u umanjenom obliku.2. Pri tome. Design Template Template predstavlja uzorak. boju i raspored slova. sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano. kao uzorak. osnova koja obuhvata pozadinu. možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada. tip.3. kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard . Doc.

4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista. unapred predviñena polja. 2. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda. slika. ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku).3. 240 Doc. video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a). Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Drugi korak je unošenje teksta u. sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije.3. Novi Sad 13. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan. Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. zvučnih efekata. jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije. Na redu je ubcivanje pozadine. dr Željko Marčićević . da slajdovi budu stilski ujednačeni. Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. kao i njihovo animiranje (Custom Animation). što sve spada pod opciju Slide Transition. 3. za to. Blank presentatioin Blank presentation je opcija za prave profesionalce. Procedura za to je sledeća: 1. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink). Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi.

Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC. tako da možete. nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. a za unapred taster PageDown. naravno. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. Hiperlinkovi U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet. moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. INTERNET Internet. veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. dr Željko Marčićević . Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u.4. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. 5. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije.4. 13. 6. pa samim tim i u same Power Point slajdove. U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka. ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti 241 Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda.1. Za vraćanje unazad služi taster PageUp.microsoft. Polazna tačka je.com 13. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera. na adresi www. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša.

koristimo File / New / Presentations. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point. Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. Novi Sad skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu. tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom. U ovakve polu. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji. mesto gde možete naći slike. zvuke. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku . dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju. Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. pregledati razne efekte animacije. Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka. 242 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta. trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija.aktivira objekat).gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point. Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. teksture. dr Željko Marčićević . Uniform Resource Locator). Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu.

Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu. prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu.4. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta.2. po kliku na ovaj link. potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje.sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). E-mail ili Internet adrese.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. Link može biti i na neki fajl koji. programa. Da bi ova opcija uvek bila aktivna. dr Željko Marčićević 243 . Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. U toku prikazivanja prezentacije. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju Doc. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu . Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji. 13. otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda.

pa da je tek naknadno prebacimo HTML format.) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama... Istina je ipak nešto drugačija. organizaciju fajlova itd. Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama. Za tako nešto bolje je koristiti. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima. animaciju slajdova. za to specijalizovane programe. verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML. Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan. Novi Sad prvo kreiramo u Power Point-u. Script. dr Željko Marčićević . Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page. Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike. kao što su Front Page ili Java 244 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page. kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a. a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. istina je malo drugačija. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi. Dobijene slike su veoma atraktivne. Naime. Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku. sa tasterima za kretanje napred nazad. ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. dr Željko Marčićević 245 . Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama. naravno kao i obično. Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. Doc. ali završava posao veoma brzo. Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije. koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer. pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. ali su ivice površina nešto oštrije. ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije. pre svega zbog vektorskih slika i objekata.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija.

Tek u poskednjih desetak godina. programskom i organizacionom smislu. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala. Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima. u odnosu na tradicionalne načine učenja. animacije i video klipovima. sa masovnijim korišćenjem računara u školama. slike. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta. Novi Sad 14 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tehnologija obrazovanja na daljinu. Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. su efikasne. nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. zvuka. a istovremeno i složenije u tehničkom. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. napredne i zanimljive. U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja. da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. uz korišćenje multimedije i hiperteksta. Internet ima velike potencijale i zato ga 246 .

RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara. Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. 14. protokoli i servisi). mobilnih i satelitskih komunikacija i dr. Slika 14-1 Skica telekomunikacija U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji). Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih 247 .1. Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje. obrazovanja na daljinu. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast. Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. Interneta. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese. jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti. Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja. Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica. Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice.

a kod nekih medijuma i od milion. u sekundi (Kbps. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureñajhardver komunikacioni softver Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar). Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. Novi Sad Internet učionica. Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. Načini komunikacije izmeñu računara Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla. kablovi.1.1. S obzirom na to da je. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice. odnosno megabit. Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara. optička vlakna).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu. tj. to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit. 248 . bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio. odnosno Mbps). u današnje vreme. mikrotalasnim. broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000. infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. moraju da budu ispunjena tri uslova. Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar. komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraživanje baza podataka korišćenje udaljenih resursa komercijalni servisi 14. kao i najveća moguća udaljenost meñu njima.

Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara). Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. Najčešće se sastoji od četiri ili više žica. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje. Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice. najčešće bakarnog. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. na maloj udaljenosti (do nekoliko metara). Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. dva računara ili računara i drugog ureñaja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju. upredene ravnomernim korakom upredanja. Slika 14-6 Optički kabl 249 . duž kojih se prenosi svetlosni signal. najčešće bakarne. provodnika oko koga se nalazi izolacija. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog.

Voice) 250 . Najčešće se koriste mikrotalasi. koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima. prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. u najvećem broju slučajeva. Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Da bi se ove informacije. Modem. Novi Sad Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). Prvo. S druge strane. Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju. Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se. ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. Takva kartica se naziva FMV (Fax. ali su veoma podložne smetnjama. Pri tome se. Ovaj ureñaj ima dva zadatka. Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu. najčešće u obliku kartice. null modem kabl). Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). i drugo. stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. radi o linijama sa biranjem (dial up). U komunikaciji preko optičkog kabla.Visoka poslovna škola strukovnih studija. podaci u računarima su digitalni (diskretni).

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija kartica. Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja. Slika 14-9 Memorija na mrežnoj kartici 251 . Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA. PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Slika 14-8 Mrežna kartica Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje. Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom. Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi. Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija. Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta. Ova kartica može imati mrežni adapter. u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. Novi Sad U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže. Slika 14-10 BNC i UTP priključak PC Card. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze. ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija). Obično se koristi u notebook računarima. a primaju se preko satelitske antene. takoñe se koristi satelitskom vezom. 252 . vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka. ujedno najbrža. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu. Druga vrsta. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze. Slika 14-11 HUB sistem Imamo tri Up-link i Down-link. ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. Računari se povezuju u mrežu putem Switchera ili Hub sistema. Pored drugih ureñaja. nešto jeftinija. ali i najskuplja. modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja.

Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija. Slika 14-13 ISDN tehnologija Slika 14-14 Satelitska veza koncept . Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik). nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji.a 253 . tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. Veza je brza i tiha. Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. i specijalni adapter. da li je linija digitalna ili analogna. Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. ISDN (Integrated Services Digital Network). da li ima filtere za uklanjanje šuma itd. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže. kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa. Satelitske veze.

Potreban vam je takoñe Ethernet priključak. Novi Sad Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu. a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati 2 ADSL – Asymeric pretplatnička linija. Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja. Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija. Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s. do skora nezamislive brzine. Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Slika 14-16 ADSL tehnologija To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km).Visoka poslovna škola strukovnih studija.b LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra. DSL (Digital Subscriber Line). 254 Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna . ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese. Slika 14-15 Satelitska veza koncept .

Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka. Kable Modem (kablovski modemi). neophodan je poseban modem. Novi Sad velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži). U obrnutom smeru. Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih. uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. kao i distributeri kablovske televizije.Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. brzina je sprorija oko 640 Kb/sec. Ipak.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Bezične veze (Wireless). Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice. koaksijalnih ili optičkih. Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene. Takoñe. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije. ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. 320 . ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju. Takoñe. ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec.

2. 3. WML i GPRS. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3. za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4. protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona. Koriste se u velikim gradovima.7 s Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa 3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321 . WAP stranice. 10. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka.6 min. Teorijske brzine raznih načina prenosa Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima 56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi 45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s 29. a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja. WAP. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv. ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica.9 s 2. 8. Palmtop-e i slične ureñaje. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica.7 min.4 min. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka. bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj.3 min. Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems).

pored veznika (drajvera). program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer. u Windows-u). obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. štampača ili faksa). Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja. Meñutim. a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije: - Postavljanje paramatara za rad u mreži Uključivanje računara u mrežu Rad korisnika u mreži Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomoć korisniku 322 . Novi Sad Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa. Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru. Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer. Proizvoñač komunikacionog ureñaja. pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži.

323 . Podela računarskih mreža. štampača i drugih ureñaja) zajedničkog korišćenja podataka u datotekama razmene podataka meñu korisnicima komunikacije meñu korisnicima zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor. Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže.LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu. Naravno. ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada. i u kojoj su računari obično povezani kablovima. u zavisnosti od toga da li se posmatra: površina koju pokriva mreža način povezivanja računara u mreži (topologiji) način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) odnos meñu čvorovima u mreži 1. mreže se dele na: lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network). Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži. 14. ili grupu zgrada. javnog ili deljenog softvera. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. Lokalna računarska mreža .2. za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog.1. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji. Računarske mreže Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem: zajedničkog korišćenja hardvera (diskova.

Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Topologija mreže Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Računarska mreža može imati: topologiju magistrale. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači). Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza. Veza (linija. a ako neki čvor na mreži prestane s radom. prstenastu topologiju. Novi Sad Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni. Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže. 2. Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. Slika 14-19 Topologija magistrale 324 . Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza. zvezdastu topologiju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. hibridnu topologiju. Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži.

Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku. postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima. pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže. Slika 14-21 Hibridna topologija 325 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. osim veza karakterističnih za druge topologije. idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. Kod ove topologije. aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu. Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. Slika 14-20 Topologija zvezde Slika 14-21 Topologija prstena Osim toga. neophodno je da se prekine rad mreže). Prednost mreže je manja kompleksnost. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše. tj. U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. najčešće. kvar na svakom čvoru. svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. Poruke.

kao i kod prstena sa žetonom. Danas se koristi u lokalnim mrežama. U ovim mrežama. Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže. a koristi se i kod magistralnih topologija. on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. Logička organizacija mreže Prsten sa žetonom (token ring). Novi Sad Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima. Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima. čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi). Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Kada čvor završi slanje poruke. odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima.da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste. Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku. kod nas. koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Komunikacioni linija ima specijalni signal. U takvom slučaju 326 . Može da se dogodi. u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. 3. Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka. najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. zvani nosilac (carrier). zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu. kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu. čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal. Kod ove kombinacije. Ako čvor ne želi da šalje poruku. čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. šalje paket. Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal.

To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. Ipak. svi čvorovi (računari) su ravnopravni. Što je na mreži manji broj sudara. kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima. računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server. čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna. 4. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). Kada čvorovi detektuju sudar. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži. Klijent je računar koji koristi resurse mreže. U nekim mrežama. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. Slika 14-22 Peer to peer mreža Meñutim. Tako se. ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima. prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka. mreže se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mreže (peer-to-peer networks) Mreže tipa klijent/server. a 327 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dolazi do sudara dve poruke. to je mreža efikasnija. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema. ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). kao što im i naziv kaže. računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server. Ravnopravna mreža (peer-topeer). dok drugi samo koriste resurse drugih računara. Kod ovih mreža. Razmena podataka u mreži. na primer eternetu. na primer. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server. pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom. jer se svaki računar u mreži individualno administrira.

osim polja s podacima. adrese odredišta. standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sva polja imaju fiksnu dužinu. a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije. čija je veličina 8 bajta). Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. koje može da bude različite dužine. paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora. koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. Ova preporuka je široko prihvaćena. Drugim rečima. po pristizanju svih paketa. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta. Novi Sad možda ni istim putevima. ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih. oznake tipa podataka u paketu. Svaka mreža sadrži različite ureñaje. Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola. i 1978. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova. mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima. Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu 328 . godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. Komunikacija u mreži (protokoli). Na primer. pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. adrese pošiljaoca. kod eternet paketa. samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. kao i meñu geografskim područjima. različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. U slučaju da neki paket ne stigne. Na mestu prijema. ili da stigne oštećen. Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa. raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati.

Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka. Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa. potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. EIA . Udruženje elektronske industrije (engl. U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima: interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu. protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima. koji sadrže module koji izbode definisane funkcije.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meñunarodna organizacija za standarde (engl. Ethernetu) 329 . Ovi standardi se zovu protokoli. Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara.Electronic Industries Association). U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Najvažniji su sledeći: - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. obično na različitim čvorovima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). CCITT . - U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. U nekim mrežama (npr. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers).

Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Podatkovni nivo (engl. Novi Sad ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. Za ovo se mogu koristiti različiti metodi. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fizički nivo (engl. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). - 330 . Transportni nivo (engl. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou. datagram). Mrežni nivo (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. U standardu se propisuje izgled paketa. OSI Open System Interconnection).ISO. Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde . Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova.

pretraživanje datoteka. Aplikacioni nivo (engl. Prezentacioni nivo (engl.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - - Sesioni nivo (engl. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja. Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova. prenos teka. Meñutim. Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu.standarda Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. 14. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži.2. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou. Slika 14-23 Sedam nivoa OSI . kao što su elektronska pošta. svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog 331 . Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika.

kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Weba. Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere.1. analognih i digitalnih centrala. modema. Komunikacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija. usmerivača. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje. 14. Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta. svičera. Silicon Graphics. Acorn. mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa. Novi Sad obrazovanja. Internet čini globalnu računarsku mrežu. Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. Sun. Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika. pojačavača. Mini.2. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Apple Macintosh. 332 . skretnica. prijem. Hronološki nastanak Interneta Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Midi i velike računarske sisteme. adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži. Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova. transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih.

''mreža svih mreža''. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije. krajem 70-tih godina. Približno u isto vreme. u okviru projekta EARN. tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF). a kasnije. Godine 1990. Godine 1977. Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara. u doba hladnog rata (1969. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama. Meñutim. IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET. Mreža je rasla. kojim su. 333 . razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima. Tako je 1980. FUNET u Finskoj. kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD. koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi. a kasnije joj se pridružila NASA. uključujući i komercijalne. Tako je u današnjem obliku nastao Internet. Do 1995.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Razvoj Interneta počeo je u SAD. Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer). NORDUnet u skandinavskim zemljama. umesto čvorova. da bi je 1975. resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). a zatim i na globalnom nivou. a mreža je dobila naziv ARPANET. godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava. u Evropi i drugim krajevima sveta. kao i druge vladine agencije. na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet. na primer: JANET u Velikoj Britaniji. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija. u mrežu povezivane druge mreže. prvo na nacionalnim. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima.

i preporuke za standarde Slika 14-24 Administrativni plan Interneta 334 . koja se brine o privatnosti. Novi Sad Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim. Koordinaciju Interneta vrše: - - National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF). Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu. ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi. Internet nema vlasnika. tj. pravima članova i slično. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše. Internet je mreža bez vlasnika.

IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama.296) priključaka na Internet. pre svega elektronske pošte Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP) - 14. satelitskim vezama. godine Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga.967.2. Adrese i protokoli na Internetu Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC).22. mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu.91. na nivou komunikacionog softvera.2. različitim vrstama kablova. pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.294.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa. Bez obzira na način povezivanja na Internet. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja. vezama kablovske televizije itd. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom. Radi lakše manipulacije. za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147. treba istaći da 335 . usmerenim radiorelejnim vezama. Na primer.201. teorijski. moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''–protokol Adrese. Da bi se to obezbedilo. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. Svaki mrežni priključak (na primer. ali to može biti i druga komunikaciona oprema. pa otuda. može postojati 232 (4. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol. telefonskim linijama.

spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu. na primer. BG je poddomen domena AC.GRF. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni.201. grad i na kraju država. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri).22. uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara. 147. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta.22. odeljenje u preduzeću i slično. gde se navodi ime i prezime. na primer.BG. pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu. na primer. IRC.GRF. jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca.AC. AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija. GRF je poddomen domena BG.91. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu.AC.AC. Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi.5. Tako u adresi IRC. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku.YU. Uvodi se pojam domena i poddomena.YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu.YU. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara. poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba. Novi Sad veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak. ulica i broj. Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje. na primer. ustanovu u okviru države. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruženja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meñunarodne institucije 336 . YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji).BG. 147.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu.91. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama.

adresa pera@grf. 337 . Slično važi i za simboličke adrese. Naime. S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se. dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis. pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na primer. kao i svi ostali protokoli. Protokoli.IBM. Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu. to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. Osim toga. u komunikacijama.bg. već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces. a na osnovu odrednišne IP adrese. a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa. kao ni tačan redosled paketa na odredištu. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol). ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. WWW. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto.yu pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške.ac. IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. Tako. Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign. na primer. korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi. u žargoni ''majmunski znak''). Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Implementira se na svim računarima na Internetu. ampersand.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka izmeñu dva čvora. on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. Internet Protocol). Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. Ovi standardi se zovu protokoli. Takoñe. koristi se UDP (engl. Osim ova dva protokola. Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno. Ako su poruke vrlo kratke. U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. TCP pakete dobijene od IP-a proverava. Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima. vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. User Datagram Protocol) protokol. na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. Najvažnije su sledeće: 338 . Na prijemnoj strani. pa ako postoji greška usled smetnji na vezama. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Novi Sad TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela. Naime. jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote login). Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta). Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. inicira retransmisiju pogrešnih paketa.

datagram). meñu kojima su Eunet.Electronic Industries Association) Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet. EIA . Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset. U nekim mrežama (npr. U principu. obezbediti). Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide .snabdeti. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija.3. radi ostvarivanja povezivanja na Internet. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka 14. Informatika. CCITT . postoje četiri načina pristupa: preko preko preko preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju Internet je mreža otvorenog tipa.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meñunarodna organizacija za standarde (engl.2. Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruženje elektronske industrije (engl. Telefonija. Načini pristupa Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. 339 . U standardu se propisuje izgled paketa. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl.

Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka. Najčešće se koristi: komutirana linija (PSTN line). ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima. bankama. ATM i druge. Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. koja je bazirana na X. kao i drugi tipovi bežičnih veza. odnosno klasična telefonska veza. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet. Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa. ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao i relativno malih troškova komutirane linije. komunikacione mreže ISDN. uz relativno malu propusnu moć do 19200bps. do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK. Novi Sad Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su: mrežna topologija brzina mrežnih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta tačke priključenja tehnička pomoć organizacija puna usluga cene Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata. mogu se koristiti i radio veze.25 protokolu. koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas. Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama. - - - - 340 . iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom.

Sve rutine. Mrežnom vezom. hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske . omogućuje da više korisnika istovremeno i 341 . mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. odnosno Crne Gore. za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže. Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet. u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju. kod nas nudi preduzeće PTT Srbije. korisnikov računar je samo posrednik tj. programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera. ali i drugih veza za udaljeni pristup. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mrežni Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. lokalni računar postaje integralni deo Interneta. radnje. terminal. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. Ako firma ima Jupak priključak. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji: obim korišćenja Internet usluga brzina prenosa podataka tehničke mogućnosti za realizaciju veze Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. Razvoj komunokacionih puteva.

Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama. kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa. Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara. najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima ponuda dela usluga preko mreže reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korišćenje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. ili za sve korisnike na isti način. Novi Sad potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti. a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno. Meñutim veliki sistemi (firme. Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa. Zato se sistemi 342 . odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže.

ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu. dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste. ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema. 343 . Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija. Izbor Jupak veze je. da preko komunikacionog računara koriste Internet servise. Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu. opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak. zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja . Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi. pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi. a koji su povezani u lokalnu mrežu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara. U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom.25) veze. Slika 14-27 Veza sa provajderom Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X.

da stupi u kontakt sa nekim od entiteta. To se. Uz to. Novi Sad Kada je veza uspostavljena. kada se veza uspostavi. kreiranja i održavanja prezentacija. njenu ponudu. Ali. Ovu uslugu daju provajderi. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. dakle računar provajdera. U najvećem broju slučajeva. a prezentacija može da stoji na njihovom računaru. Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja. ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. da koriste neki od ponuñenih servisa. recimo. Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna. odnosno da provajder pozove sistem. automatski preneti računarima u sistemu. zatraži tehničku pomoč i slično. prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze. u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-28 Veza sa provajderom Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema. dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema. funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. tj. a onda. jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom. moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće 344 .

a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. Server može staviti na raspolaganje diskove. a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom. Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet. koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema. Pored ovoga. Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROMu na kartici. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu. idu na račun korisnika. stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv. Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optički kablovi kao i Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. bez obzira sa koje strane je podignuta veza. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente: server mrežne kartice kablovi za povezivanje i mrežni softver Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži. modem ili drugu opremu. koji omogućava da svi komunikacioni troškovi. povezivanje računara sa serverom. Integracija lokalne mreže. štampač. reverse charging. Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija tabele upiše potrebnu izmenu. 345 . U slučaju koriščenja Jupak veze.

gost (engl. pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. Ako je lozinka bila korektna. pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora. Guest). sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran. 346 . U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik . komandu: LOGIN ime. Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. odreñivanje prava korisnika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom. Svi korisnici. Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika. Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl. na primer. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi. Novi Sad U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT. login). da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži. To su: supervizor regularni korisnik operater Slika 14-29 Mrežni hardver Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. korisnik dobija pristup mreži. Sada korisnik može: slati prići prići prići poruke drugim korisnicima mreže datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru. mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta. održavanje sistema teka na serveru. Takoñe. U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže. supervizor odreñuje prava korisnika u mreži. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru.

com.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene. koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu . dobijanje odgovarajućeg domena. najpre se formiraju numeričke adrese. ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara. Najskuplje. usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente. Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a. 347 . Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux. performansama. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun. Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže. za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. ali shodno tome i najlošije rešenje. Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada. Komercijalni domen npr. Digital. sigurnosti podataka. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera. FreeBSD. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera. zavisno od tipa i organizacije mreže. ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. ime.taj računar je "most" prema Internetu. Silicon Graphics.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se. klasičnu telefonsku vezu. Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. pristup od kuće). Slika 14-30 Veza sa provajderom Različiti provajderi nude različite usluge. uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. može pristupiti ovim računarima. za uslugu povezivanja na Internet. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju. Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa. Novi Sad Troškovi. pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina: plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok. Telefonski priključak se 348 . Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. Veliki de otpada na plaćanje provajderu. najčešće mesečno plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja. preko modema. tj. pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža.

SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko. Slika 14-31 Komunikacioni hardver 349 . Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola. modemske veze. uz odgovarajući računar.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija povezuje s modemom. koji. koji je osnova funkcionisanja Interneta. predstavlja kompletnu neophodnu opremu. login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS. opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) maska podmreže (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP. Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru. za korišćenje PPP veze Kada provajder otvori nalog. sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. Potrebni podaci su: korisničko ime (user name.

Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama: Slika 14-32 New Conection Wizard Connect to the Internet Set up my connection manually Slika 14-33 Set up my connection manually Connect using a dial-up modem Slika 14-34 Connect using a dial-up modem 350 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. čime se pokreće New Network Connection Wizard. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios. Novi Sad Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu. Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection.

829892 (zarez za pauzu) za Hemo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Unos ISP name . Slika 14-37 dostupnost konekcije 351 .net Slika 14-36 Unos broja provajdera Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne.ime provajdera Slika 14-35 Unos imena provajdera Ukucati broj telefona provajdera npr.

kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password . Kada startujete HemoNet ikonicu.šifra za identifikaciju Slika 14-40 Konekcija na Internet Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at 352 . Nakon upisivanja traženih podataka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Prozor traži unos ussername i password-a Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre Potvrditi opciju Finish Slika 14-39 Opcija Finish Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password.

pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet. Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema. sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a.4. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu. Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta. Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija [brzina]. Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u 353 .2. Servisi Interneta Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju. Prozor se za vreme sesije može minimizovati. a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. 14.

Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara 354 . Novi Sad novom kiber-didaktičkom okruženju. slike. Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama: Tabela 14-42 Servisi Interneta 14. čime se dobija jednoznačna adresa. programi itd. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje. moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup. razvili su se brojni servisi. Da bi smo ih koristili. elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi.). zvučne datoteke. Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Elektronska pošta (e-mail) je najstariji.1. crteži. najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. Osnovni servisi Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet.2.4. Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. 1. čiji se značaj takoñe vremenom menjao. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika. Kao i kod obične pošte.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke. poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. različitih računara širom sveta. pomagalo da se dogovore poslovi itd. Za slanje elektronske pošte. širilo kulturu. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti. To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina. pripremati za štampu i štampati. Ako smo direktno priključeni na Internet. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. komentarisati pri odgovoru. i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. Poruke putuju razbijene u paketima. a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka. ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite. Isto e-mail radi i danas. ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. datotekama. zbližavalo ljude. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. 355 . ali su ostale i neke slabosti. samo mnogo efikasnije. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera. Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina. crteži. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima. Tako se bez teškoća mogu slati slike. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati. Pored klasične pisane poruke. savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). najčešće protokolom UUCP.

Poruka može da stigne pogrešnoj osobi. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. odnosno. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio. ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer). stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za 356 . koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama. Struktura elektronskog pisma. U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku. Pored toga. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment) Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma. Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu. Ako se odgovara na tuñe pismo. Novi Sad Ako se sve ove napomene imaju u vidu. neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca. Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. kada će pismo biti pročitano. jer se. korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi.

Prilog (atachment). Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta. Postoji veći broj 357 . pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno. Posle priključenja na provajdera. proveriti da u njima nema virusa. pre otvaranja. Bez obzira na to o kom programu se radi. Funkcije programa za elektronsku poštu. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo. s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi. komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju. svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) čitanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) štampanje poruke (print) uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem. poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). Svako pismo treba da bude potpisano. Programi za elektronsku poštu. potreban je odgovarajući program. Da bi se elektronska pošta slala i primala. Isto tako.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija otpatke. nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma. Pri slanju ovakvih dodataka. treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. Potpis (signature). Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke.

u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za: - čitanje pisma (Read Mail) čitanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenošenje pošte sa servera (Download All) traženje adresa drugih korisnika (Find People) Slika 14-43 Program Outlook Express Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre. koji je deo programskog paketa tj. jer program zahteva unošenje ovih podataka. Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa. korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server). Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prethodno. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa: Outlook Express. U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. Microsoft Outlook Express – podešavanje. Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail. Pored toga. koji je uključen u Windows Netscape Messenger. Novi Sad programa za prijem i slanje pošte. najčešće pretraživača Interneta. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. 358 . pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express.

U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express.. program će zatražiti podatke o samom korisniku. Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika. zatim opciju iz menija Tools/ Accounts Slika 14-44 Opcija Accounts U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail. U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric) Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika 359 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju).. Slika 14-45 Opcija Mail Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima. a zatim kliknuti na taster Add /Mail. kao i lokacije mail i news servera.

net 360 . Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera.IMAP server. Dakle.hemo. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.net ili .net) Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server. Novi Sad U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : pera@hemo. u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server: Slika 14-48 Podešavanje parametara U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati .net. smtp. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.hemo. imap. čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru. pop.POP server.hemo. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani tokom kucanja. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. Vratićete se u okvir Internet Accounts. da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. Postupak podešavanja je završen. Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. Nakon toga na opciju Close. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. U prozoru će se pojaviti vas proavajder. . ali mogu vratiti. 361 .

U spisku je dat: naziv pošiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispeća poruke (Received) Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima. Novi Sad U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox). Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama: . a ako se poruke čitaju.Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) .Visoka poslovna škola strukovnih studija.kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) . . pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma.Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje. U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku. a pored Subject: upućuje se predmet poruke. 362 . Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke.kreira se nova poruka (Compose Message) . onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera. Slika 14-51 Prozor za poruke U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca. U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke. .kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to All) .

za sa A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje. Cc.red u naslovu poruke. Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije . U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze. nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta.redu. Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: . Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy). a svaki od njih ima i nešto dodatno. crteži). samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. isti je slučaj kao sa Cc: redom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U liniji sa alatkama. Slika 14-52 Opcije To. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke. Cut. pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo. Copy i Paste). 363 . Ovaj program je sličan prethodnom. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. Bcc Netscape Messenger. a primalac originalne poruke vidi Cc: .

a u donjem tekst poruke označene u spisku. 364 . Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte. E-Mail na Linux-u.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. Meñutim. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. Predmet poruke se piše u polju Subject:.). a i imena alatki su slična. a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Slika 14-53 Prispele poruke Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru. oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca. Novi Sad Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. Ako ih ima više. kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu. predmet. vreme prispeća itd. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu. kao što je Eudora.

2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umesto toga. Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom. ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće. preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i. U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom. Meñutim. Telnet. Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom. potreban implementiranim: - je softver za elektronsku poštu sa POP3 i IMAP4 protokolima. 365 . protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. ako žele. Korisnici mogu da čitaju poruke. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja. pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara. da odgovarate na njih i da ih obrañujete. jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna. oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije. Tada izmeñu računara postoji stalna veza. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke.

23 za FTP. da bi se pristupalo sopstvenim datotekama. za kontrolu tuñih računara. osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru). Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća. za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima.net. FTP. 366 . 80 za Web itd. za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa). 3. tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu Slika 14-54 Sajt servisa Telnet Recimo: telnet hosting. kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta. iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. 25 za e-mail.hemo. ms-dos prompt. Novi Sad Na Internetu se za to koristi program telnet. Slika 14-55 Unos naziva servera Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom. Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke. Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe. Telnet se može pokrenuti iz Windowsa: start. Recimo 21 za telnet. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto.

što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme.fon. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka.bg. Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese. Na primer zeljko@smail. što najčešće i jeste slučaj. Da bi finger radio. Adrese korisnika su precizne. a takoñe i obrnuto.ac. stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. Slika 14-56 Anonymous FTP servis Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine. binarne i one su iste svuda. na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP. iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna. što je urañeno da bi email adrese bile kraće. 4. ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo. Finger.bg. do koga se dolazi klasičnim programom FTP. pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka.ac. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate.yu Slika 14-57 Sajt Finger servisa 367 . saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku.yu se transformiše u zeljko@fon. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi.

Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu. Kao i u životu. Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora. treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja. Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno. a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu". Internet je veoma veliki. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru.on je 368 . Novi Sad Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall. Slika 14-58 Sajt Talk servisa WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. već za to postoji program NETFIND. ima puno korisnika. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. Talk. koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole. 5. Kao i kod drugih servisa. Pre svega. pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane. ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru. a ostale propusta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa .

rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru) Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove. da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima. 6. Konfiguracija programa je jednostavna. u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Mailing liste. i tada se čuje zvuk za poziv. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno.rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) .rlogin (za pristup drugom računaru.2. 14. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows). pa su napravili tri nova servisa: . Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži. obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. jedan od opasnih sigurnosnih problema. Kada je Talk pokrenut. ali samo prvi put. drugi mogu da Vas zovu. Oni su. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke. Lozinka se provarava. isto tako. Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje.2. Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali. 7. Da bi komunikacija bila uzajamna. nadogradnja telnet-a) . 369 . pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. recimo zvuk telefona.4. R-servisi. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. kada se prijavljujete na prvi računar u mreži.

Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa. uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP. Lista ima svoju adresu. koji meñusobno razmenjuju poruke. Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste 8. Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži. i kad nova poruka stigne na tu adresu. Anonymous FTP. Novi Sad svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. koji nema lozinku. Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka. a za lozinku Vasa e-mail adresa. pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima.anonimac. kojima se pristupa standardnim programom FTP. Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous". Za krisničko ime se kuca anonymous. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru. sa koga možemo da šaljemo datoteke. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće: 370 . Program ftp sadrži veliki broj komandi. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka. mada se u praksi koristi svega nekoliko. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.doc mput * open adresa close quit spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru prelazak u potkatalog na udaljenom računaru prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom računaru prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom računaru promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru izvršavanje komande na lokalnom računaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni prenos većeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno početak nove sesije kraj sesije na udaljenom računaru izlazak iz programa Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna.iz programa ftp izašli bi komadnom quit 371 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dir ls –lr cd katalog cd. pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *.gif ..vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close . Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna).jpg i mput *. Tako na primer.htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.

Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. korisnička mreža novosti. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima. Ime je skraćenica od Users Network News. Kada čitate poruke. Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno. pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a. Ime se čita sleva nekoliko udesno: 372 . a i komunikaciona linija je žestoko opterećena. Sistem Usenet News je nastao davno. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu. a time i korisnika u svetu. Slika 14-60 Usenet News Svaka diskusiona grupa ima svoje ime. najpre birate diskusionu grupu. Novi Sad File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. Anonymous FTP nije izgubio na značaju. 9.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno. čim pristupite News-u. zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. Usenet News. Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. koje sadrži segmenata razdvojenih tačkom. Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija. Jedan od takvih programa je WSftp32. Širenjem popularnosti WWW-a. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka.

Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. jer je pronalaženje podataka u njemu sporo. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi. datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta.windows. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija os. U svakom slučaju. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher. Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. Gopher. pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori. još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera. Svejedno.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. 10. ljudi više vole grafičko okruženje. a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera. kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta. ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama. News nije idealan. on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka. Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher. kada tražite neku tekstualnu datoteku. ali se mnogo teže primećuje. Slika 14-61 Sajt Gopher servisa 373 .

a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. tj. Da bi ste pristupili Web serveru. Kada neko kaže Internet. hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. svi zapravo misle na World Wide Web. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija. zvuci. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). šalje dokumente klijentskom programu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). WWW ima elemente multimedije. naglašenost. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke. definiše naslov. što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. lep. a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. Ovo formatiranje je logičko. Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). preko mreže. što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. Novi Sad 11. kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. video zapisi itd. Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. HTML 374 . Osim standardnih opcija. ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. referencirani dokument. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena. Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. koji se izvršava na našem računaru. spisak i slično. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev. slike. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser. sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova.

Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. literaturu. 375 . Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. slike i video sekvence. s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava. tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje nema kritične zavisnosti od jednog servera WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u. U jesen 1997. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju. da se čuje zvuk.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ima podršku za tabele. Gopher-u. koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. ili nañu informacije iz različitih područja. News-u. Pomoću njega mogu da se gledaju tekst. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju. politiku. Anonymous FTP-u. WWW je fenomen. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). matematičke formule kao i ekranske forme. kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima. Ovakav koncept karakteriše: hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana distribucija – sistem datoteka je ceo svet interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem dinamika – implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži. drugim WWW serverima. kao na primer: ekonomiju. Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta.

okviri. sličice (ikone) itd. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno). ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. Niko ne zna veličinu Web-a. prozori itd. Oni definišu odnose meñu čvorovima. druga boja teksta.). kartice. Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. informacione jedinice. ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje. koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca. mogućnost povezivanja. WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu. Novi Sad procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata. na primer: markiranje ili podvlačenje teksta. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige. u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. Veze mogu biti predstavljene na različite načine. Za 376 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture. godine. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima.

http:// označava da dokument pripada WWW-u. digitalizovani govor. video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom. Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka.). slike.html http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za dokument. itd. grafika. rezultate komandi zadatih drugim programima i sl.) 377 . fotografija.ftn. On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu. animacija i videa. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). URL ne mora da pokazuje na datoteku. dvo i trodimenzionalne grafike (crteža. dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka.ac. Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst. Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta. Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru. Osim toga. animacije. da bi se omogućio alternativni pristup informacijama. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink).yu/rad/primeri. već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. dijagrama. već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. planova. URL (Uniform Resource Locator). u WWW-u je uopšte i pojam veze. program postaje interaktivna multimedija. zvuka.ns. tehničkih crteža. već može da ukazuje i na: upite. zvučni zapisi.

S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi. tj.Visoka poslovna škola strukovnih studija.).html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu.) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. 378 . Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija. URL-ovi mogu biti dugački. Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser).html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// . serveru preko koga se izlazi na Internet. gateway – izlaz na mrežu. ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj. On označava gde se na računaru nalazi dokument.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi. ime domena i put do informacije.secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news: Programi za navigaciju (Browsers). On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže. Postoji više ovakvih programa.ns. mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije.ac. Novi Sad - - - www. Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru. ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent. krstarenje ili surfovanje. Nastavak . Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam.) URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol. S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu.ftn. za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri. imena ulaznog i izlaznog mail servera itd.) primeri.

od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default.net Slika 14-62 Internet Options.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Dial-Up pristup podešavanjeprilagoñavanje programa Internet Explorer 5.hemo.General Na stranici Connections u polju. Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties.0-6.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a. Na istom ekranu opcija Set Default. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE. Ovde je to http://www. Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl 379 .

Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe.pac Slika 14-64 Podešavanje Proxy Stepen bezbednosti na Internetu. i funkcioniše na dva načina: javno tajno Slika 14-65 Internet Options.hemo. koji se koristi za kodiranje poruka.Visoka poslovna škola strukovnih studija.Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi. Novi Sad Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy. Jedan takav program je i PGP. koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti. tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka. Na 380 .net/proxy.

Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija). a sa strane uobičajene skrol trake. gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. kao i u skoro svim Windows prozorima. Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. Edit. nalazi se linija menija. u liniji zaglavlja prozora. Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. uobičajene za Windows programe. sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. Kod oba programa. U sredini se nalazi prozor dokumenta. U menijima File. Stepen sigurnosti je Medium-low. odmah ispod linije menija. - - - Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium. Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke. View i Help nalaze se u oba programa slične komande. osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. Ispod linije zaglavlja. Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu. Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. Stepen za zonu Restricted sites je najvišiHigh. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. U drugom redu. Pritiskom na taster Enter započinje 381 . nalazi se linija sa alatkama.

Elementi interfejsa su: - korisničkog - - Radna površina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloški okviri (Dialog Boxes) Status bar Slika 14-66 Internet Explorer Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči. ako nije drugačije zadato. Novi Sad kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi. Dalje kretanje. vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. unutar istog dokumenta hiperteksta. Osim na opisani način (klikom na vezu). a potom prenošenje dokumenta na ekran. Horizontalni meni 382 . ili. na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom. kao i brzina prenosa. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara. procenat koji je prenet. Obično se. prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama. slike. a delimično i od hardvera korisnikovog računara. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi. što je znak da je u pitanju veza. veličina dokumenta koji se prenosi. na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta.

kada se zatvori poslednji prozor.Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. Edit Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u 383 . Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je. U Windows-u. izlazi iz Internet Explorera.Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties . OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE - - Window – predstavlja drugu kopiju početne strane Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a (Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži) Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save – čuvanje fajlova Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. Može se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za štampanje ( ne radi u unix-u) Print – štampa sadržaj stranice Send – slanje strane preko elektronske pošte Import and export . Sadržaj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda. odnosno podmeni vertikalnog podmenija.opcija kojom se može raditi izvan mreže Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera.

Novi Sad - Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je označen Select All – markira sadržaj postojećeg prozora Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani Explorer-a View Toolbars .podešavanje veličine texta Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna Fullscreen . History GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back.Visoka poslovna škola strukovnih studija.omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija Explorer bar .omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj. pamti njihovu adresu - - Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži. i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem. Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije: 384 . Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu Text Size .sadrži explorerove opcije: Search. Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane.pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine. History .maximalna veličina stranice Search .

Pošalji poruku Windows Update .menja opcije Windows-a (dodavanje novih.pošalji Send Massage . Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera. U sledećoj tabeli su te komande prikazane: Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit Ikone Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na početnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane Prikazuje listu posećenih Web lokacija. korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru.Nova poruka Send Links . ili Internet News Štampanje sadržaja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera 385 .Pročitaj poštu New Masage . u zadatom vremenskom periodu Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Read Mail .

Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku. da bude nepotpun ili nečitljiv. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja. "ekran po ekran" Prelazak na početak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje označene veze (linka) Tabela 14-68 komande sa tastature Kombinacija tastera Alt+→ Alt+← Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab ↑ ↓ Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER Primljeni dokument može. a i na serveru. Akcija Prelazak na sledeću stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema početku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema početku Web stranice. moguće je. a i na disku servera. Novi Sad Komande sa tastature. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi. postoji takozvani mehanizam keširanja. "ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice. na korisnikovom računaru. koristiti i kombinacije tipki s tastature. iz bilo kog razloga. neko vreme (u 386 . Osim toga. u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

izmenjene stranice nego one koje je već video. korisnik ne dobija nove. sa slikama. program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega. Java apletima ili JavaScript programima). Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema). Symantecov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta). ili na serveru. stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. animacijama. MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane. ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama). Klikom na alatku Reload. zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru. Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom. Slika 14-69 Browser Netscape Communicator 387 . Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži: browser Navigator mail program Messenger program za praćenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mreže Conference Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature. odnosno Refresh. zvucima. pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika.

Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program. Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije. Slika 14-70 Browser Opera Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze. Novi Sad Opera browser. Podržava i plug in-Netscape. da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama. Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. za Windows i NT a radi se i na 388 . Postoje verzije za sve varijante Unixa. Browser-i na Linux-u. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima. kao što je PNG. i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti.Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script. retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC.

nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html). sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine - - Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications). Snimanje dokumenata na disk. delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor. stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. Dokument tj. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. Na taj način otvara se pomoćni meni. već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). 389 . Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima. U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe : Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. npr. Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača. Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama. Najpre uspostavite vezu sa Internetom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija verzijama za Macintosh. bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru.

Com - - aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. kada se listing pojavi. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting. Microsoft. Novi Sad Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. Microsoft. opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name 390 . Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu. Slika 14-71 Opcija Save Image As Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Direktorijumi su: o o Uls. kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara. odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa. postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija. Com Uls1. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting. U ovom prozoru se.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija o o o - city/state countru comments - aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora. Ukoliko posedujemo: - zvučnu karticu mikrofon zvučnike slušalice ili Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor. Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Slika 14-73 Sajt Netmeeting Konfigurisan Netmeeting program omogućava pomoću glasa na principu Chat servisa. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona. Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno. 391 voñenje dijaloga .

Slede se linkovi i/ili. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima. 392 . Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. videofonije preko Interneta. Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. WWW je ogroman informacioni prostor sa. eventualno. Promene u njemu su stalne i brze. prema trenutnim procenama. Meñutim. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka. položaji (Web site). Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. tzv. ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično. Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike. a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. Novi Sad Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. Dalji put je jednostavan. Ali on nije planiran. Njegova veličina je beskonačna. Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč. Svako može da stavi na Web šta želi. organizovan i regularno održavan.

Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika. Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao. 393 . hiljada pa i stotina hiljada dokumenata. fraze ili nizovi reči).com) Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike ('').com Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina. OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu. na primer. Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči. Alta Vista). AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu.com) Alta Vista (www. Slika 14-74 Sajt Yahoo. Najbolje su velike mašine. ažuriraju postojeće i brišu zastarele. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči. izrazi. Najpoznatije mašine za pretraživanje su: Yahoo (www. fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi.yahoo. pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. imena organizacija. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Programi ovih mašina. Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi. Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze.altavista. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti. kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders). Bolje je koristiti mala slova. Budite specifični. Vrše klasifikaciju pronañenih strana. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao.

Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor. da li znate ''izdavača''. razmenjuju poruke. U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno. direktno ili indirektno. da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima. da li je data e-mail adresa za kontakt. IRC (Internet Relay Chat). Nalik na chat na BBS-ovima. da li ima datum. treba proveriti: ko je napravio stranu. i da li je datum dovoljno ''svež''.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka. Slika 14-75 Program IRC 394 . Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. Novi Sad Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način. Pre upotrebe dobijenih podataka. 12. Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno. Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. da li autor ima predrasuda u tekstu.

jednostavnija. jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara. varijanta su Java Script-ovi. prevedeni programski moduli koji se zovu klase. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom. Oni su potpuno portabilni. kojim Web prenosi tekstove i slike. 395 . IRC može da posluži za prenos podataka. kontrolišu ekranske forme. Druga. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu. Pomoću Jave može da se crta po ekranu. sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. Sve se to obavlja na lokalnom računaru. već samo povremenu razmenu elektronske pošte. što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika: - - Prvi su mali. a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u. Java. IRC je. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati. ispisuju tekst i slike itd. 13. otvarajući tako vrata mnogih novih primena. mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. Mail gateways. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija. tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju. IRC je svakako najjednostavniji za to. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Osim za razgovor. što je brže nego kad se radi preko mreže. Suština Jave je mnogo radikalnija. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. Java je pravi programski jezik. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa. 14.

pa odatle prenositi datoteke. koje je veličine i kog datuma je postavljena. Za to vam je potreban program telnet. Kada dobijete komandni promt Archie. a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen. Novi Sad 14. dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi.2.3. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite. Slika 14-76 Sajt Archie.com Kada nam neka datoteka zatreba. Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata. (Wide-area Information Server). Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje. 17. Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera.4. 16. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server. Servisi za pretraživanje Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 15. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno. obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu. na osnovu dela njegovog 396 . takoñe u obliku menija. Archie. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina. korisničko ime je Archie a lozinke nema. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći. treba zadati opcije i uslov pretraživanja. WAIS.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadržaja. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. Pretraživanje se vrši komandom finger. Slika 14-77 Sajt servisa WAIS 18. pa se ne može garantovati tajnost podataka. Gopher. Usenet News i slično.4. 14. živce i novac.2.4. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). Sigurnosni servisi Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju. Nesto poput ličnih dnevnih novina. Netfind. Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti. zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka. Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Poznati sistemi poput Lycos-a. mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. koji štedi vreme. Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren. Uz ove 397 . A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a. Kada se zada upit. Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe. AltaVista-e.

Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. 21. Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell). npr. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom. SSH (Secure Shell). a zaštita poruka veoma snažna. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima. PGP (Pretty Good Privacy). Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije. koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka). 398 . Da bi ste koristili Kerberos. Rezultat svega je da se program sme koristiti. zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upotreba je relativno jednostavna. Oko njega se podigla velika prašina. kao i kriptovanje komunikacije. Slika 14-78 Sajt servisa PGP 20. a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni. a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih. PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. 19. on mora da bude instaliran na sve servere u mreži. Novi Sad posebne servise. na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika.

a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike. Sistemski servisi Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža. Ping. SSH. tamo gde postoji. obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet.2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija SSH je nastao po ugledu na rlogin. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. 22. Slika 14-80 Sajt servisa Ping 399 . rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru. brzine veze meñu računarima u mreži.5.4. Da bismo koristili SSH. pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama. prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom. Slika 14-79 Sajt servisa SSH 14. računaru.

Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova. X-windows je distribuirani prozorski sistem. 25.Visoka poslovna škola strukovnih studija. proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru. Slika 14-81 Program Nsf 24. Slika 14-81 Sajt servisa Netstate 26. Novi Sad 23. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja. Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru. Traceroute poput ping-a. 400 . Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži.

Komunikacija se obavlja bežično. 401 . Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu. ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. 15. ako jednog dana firma promeni adresu. skladištima.11b i koriste frekvenciju od 2. fleksibilnost. ili se seli po kancelarijama. odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 15 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. lako proširenje. napolju ili unutra. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena. poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. Korisnik može biti za svojim stolom. sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. lako spajanje na klasičnu mrežu.4GHz. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. Preseljenje opreme. uvek je spojen na mrežu. radio talasima. bez žica.1. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada. bez kablova i utičnica. Znači prednosti su: mobilnost. Bez obzira koji se standard koristi. za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije. koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe.

3. glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu.2. Možda će to mnoge iznenaditi. tzv.Visoka poslovna škola strukovnih studija. što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj.11b. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. Standardom 802. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje). ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. pseudoslučajnoj sekvenci. 15. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR. Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova. Standard IEEE 802. 402 - . WLAN TEHNOLOGIJA Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. Za to postoje jaki argumenti. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Kada je u pitanju sigurnost. Novi Sad 15. standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. korišćenom kanalu i podkanalu.

Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set). Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju. Slika 15-1 Metod prenosa DSSS Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. 15. jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying). Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure). 403 . sam za sebe.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Treći.4. BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying).11b standardu. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone. prema 802.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. za nas najinteresantniji. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da. WLAN ARHITEKTURA Arhitektura 802. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije. Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. čini 11-bitni Barkerov kod.

IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period. U praksi. Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS).) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11b mrežu. Klijenti su posredstvom APa povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set). Prema 802. Novi Sad Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). Slika 15-2 Ad-hoc mreža Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN 404 . Otuda i potiče naziv ad hoc mreža.

Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema. svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u). ruteri. i dr. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. To su: 405 . Na tržištu se umrežavanje: nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično bežične kartice. ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge. kamere. 15. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost.5. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže. bar kod skeneri. Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. print serveri. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža.

Novi Sad - AP (Access Point) tj. 406 . bežične stanice Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent. Avaya i HP. Pinnacle Communications.. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži. Gateway. te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom. Speedcom. KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. pristupne tačke Klijenti tj. Motorola. Compaq. Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. Avaya. Buffallo. C-Spec. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. i mnogi drugi. a pravo na korišćenje kupili su i Agere.Visoka poslovna škola strukovnih studija.. omogućavaju najbolje performanse bežične mreže. Dell. Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim).

rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže. Slika 15-7 Bazna stanica AP (Access Point). Najčešće se povezuje na "omni" antenu. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. 128 bitnu enkripciju saobraćaja. odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. automatsku regulaciju brzine veza. Slika 15-8 Access Point 407 . konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika. Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB. sa ožičenom mrežom ili sa drugim APom. po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port.

preko njega povežu na mrežu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti. U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno 408 . Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara. a propusna moć posredne veze je dosta niska. za povezivanje dve fizički razdvojene mreže AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent) Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Mada je u nekim situacijama to jedini spas. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu. Novi Sad Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. On se. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja. Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja: Običan AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova.

Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m. Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov. a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica. da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. a na otvorenom od 200 do 300 m.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija od konfiguracije mreže. terasa). Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. Zavisno od vrste antene 409 . Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor. Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica Antene. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. a ne kabl. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare.

U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). Zcom koriste MMCX konektore. Na sreću proizvoñači računara. Imajući na umu ovu karakteristiku. Senao. naročito kod linkova point-to-point. Za spoljašnju upotrebu. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. ali je za velike daljine izuzetno kritična. jer postoji gubitak signala kroz kabl. tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. što se u praksi retko nalazi. naročito laptopova. Može se postaviti iznad monitora. Firme CISCO. ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. Koji je način odgovarajući. Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Tih kombinacija ima mnogo. Novi Sad zračenje se može više ili manje usmeriti.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene. Naime. drveće je najveći ometač signala 410 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. pored kućišta ili čak na kolenima. Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. Ironično govoreći. LOS za male razdaljine nije kritična stavka. dizajn gotovo svake spoljašnje 802. poluusmerene antene i usmerene antene. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. to zavisi od okruženja. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi. ali treba naći najbolju moguću. Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu.

Sve antene su mahom direkcione. Ali u praksi nije tako. a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Slika 15-11a Omni antena Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). Slika 15-11b Omni antena Poluusmerene antene. Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako. Teoretski gledano. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. Karakteristike signala. dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana.). Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (slede matal. Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. Ako se posmatra horizontalna ravan. što nije tačno. kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu. antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni. 411 . u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. beton i dr. Zimi može sve biti u najboljem redu. Meñutim. tako da nisu efikasne kao usmerene antene. To je dobro za pokrivanje velikih površina. Slično tome. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. dužu antenu i više cene.4GHz Slika 15-12 Jagi antena 412 . vetrikalno 15° Impedansa 50Ω (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2. Novi Sad Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. kao i kod omni antena. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu. mogu da se koriste umesto omni-antena. znači više dobitka. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane. od ravnih omni (dugačke.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15°. Sektorske antene. Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. zavisno od tipa antene. gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca. pod uglom manjim od 180 stepeni. dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja. tanke ili pravougaone) do malih. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije. učionica ili štandova na sajmovima. četvrtastih kvadrata ili krugova. dodavanje više elemenata. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor. Na tržištu se obično nude: patch panel sektorske yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni). - - Težina 3. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara.

ili DWL-900AP Neke jagi antene liče na božićne jelke. tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. druge se montiraju u dugačke cevi. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao: puni tanjir ili rešetkasti tanjir tj. ili DI-614+. ili DI714P+. Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene. 413 . Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2. Veoma usmerene antene. U pogledu dobitka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Konekcija na D-link DWL-900AP+. Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop.4 GHz. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. reflector – grid (reflektor mreža) antena.

Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji. pokazuje se da su neophodni razni: kablovi. najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). Slika 15-15 Rešetkasti tanjir Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. 414 . Za potrebe korišćenja sistema za bežični Internet. a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima.6. Novi Sad Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje.Visoka poslovna škola strukovnih studija. konektori. One su male. 15. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). antenski spliteri i slično. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. pošto je reč o visokim frekvencijama (2. WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2. Poslednja. Slika 15-17 Konektori za antenske kablove Antenski spliteri. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden". 415 . N i TNC. Antenski kablovi. to bolje" je u ovom slučaju zakon.4GHz) pravilo "što kraće. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. Slika 15-16 Antenski kablovi Konektori za antenske kablove. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost.kabl. Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima. a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz.4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. ali svakako ne najmanja važna stavka . Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA.

U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge. Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. 416 . pri pokušaju konektovanja. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti. Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. Novi Sad 15. nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu. bivaju odbijene. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju.7. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. jednaka onoj kod žičanih mreža. u najmanju ruku.

da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 16 IZRADA WEB STRANICA Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem. treba napomenuti. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba. Osim što služi za odreñivanje veličina. Pored HTML-a. koje koristimo za izradu Web stranica. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe. Danas je aktuelna verzija 4. • CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova. Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima. a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). Krajem 1990.0 koja podržava veliki broj opcija. razivjane su i napredne tehnologije. Ipak. a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. Iz tog razloga 1989. U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. fonta i boje slova. Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. već se u osnovi svega nalazi HTML. prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets 417 . Bila je mnogo jednostavnija od današnje. podršku za audio pretraživače. godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi. ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama. Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW.

DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija. VBScript. Ostali podaci se otkrivaju postepeno. odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a. izmena slika. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Oni nisu pravi programski jezici. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. jednostavna interakcija. tako što korisnik preuzima različite radnje. oni 3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza 418 . koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost. čime se postiže interaktivnost. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije. neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima. • Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama. posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. • Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije. ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. Iako je Java već veoma raširena. Preuzimanje Java programa. • DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. da bi izbegli probleme. manji interaktivni apleti. JScript su skriptni jezici. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju. Na taj način olakšava se i održavanje stranica. • JavaScript. povećaju slova. Podržavaju ga gotovo svi browseri. jednostavnije igrice. promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom. Novi Sad ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. bez mnogo truda.

strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati. pa čak i crtanih filmova. sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. PHP. JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta. bitmapiranih slika). tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. Oni izgledaju veoma atraktivno. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu. i nije ih moguće pretraživati. koji zauzimaju malo prostora na disku. ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. Takoñe. interaktivne stranice bogate grafikom. • ASP. Jedina njihova prava mana. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana. potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. igrica. je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima. formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na 5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language 419 . koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama. on se danas koristi za pravljenje raznih animacija. formulari. Oni se izvršavaju u našem browseru. Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu. pa je moguće stvoriti animirane. Da bi korisnik video ove animacije. razne manje animacije. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. zbog već pomenute vektorske grafike. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost. Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. Da ne bude zabune. • XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. koje su urañene samo pomoću HTML-a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija nemaju veze sa Javom. • ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. • Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia.

alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika. dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. Naravno. pojavile su se nove tehnologije. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice. jer time dopire do najšire publike. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML. FrontPage 2003 nije izuzetak. a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. Oni informacije samo dodaju u baze podataka. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste. a jedna od njih su i Web prodavnice. ali i ostali fajlovi. alati za razvoj Web aplikacija. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. Novi Sad serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. Što je veći broj web sajtova. Iako se HTML nije mnogo promenio. Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 420 . Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt. To su zapravo Internet programski jezici. Extensible Markup Language (XML). Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML. Medjutim. to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. primene ovih tehnologija su široke. godine. tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. FrontPage omogućava kreiranje. zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora. kao što su Dynamic HTML (DHTML). Lista nekih osobina koje ima FrontPage: Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs. tj. kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt. Cascading Style Sheets (CSS). menjanje i publikovanje datoteka. JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML.

Palete FrontPage-a 421 . 16. datoteke. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora. Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje. zvuk ili video na sajt. Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija. grafiku. bCentral i drugih. Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. fontove.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN. foto-galeriju ili nešto drugo. Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod.2. kao što je DHTML. CSS datoteke i druge.1. Ako nemate bazu podataka. Meniji mogu da sadrže podmenije. Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije. a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije. 16. oznake i sl. koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije. Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom. FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije. MSNBC. Tu se misli na boje. podešavanja i sl. FrontPage je automatski kreira. Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. mogu da se postave na jedno mesto. kao što su Active Server Pages (ASP). ploču za poruke. Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike. Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. Meniji FrontPage-a Meniji su liste koje sadrže različite opcije. One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu.

Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. ili se mogu ukloniti postojeće. a onda izaberite opciju Toolbars. Options. Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting Postojećim paletama mogu se lako dodati nove. Novi Sad Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. izaberite View sa linije menija. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite. koji sadrži tri kartice: Toolbars. Commands. Ako želite da dodate novu paletu. One su prikazane na donjoj slici. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize. Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete 422 .

Otvara se datoteka. prikazanom na prethodnoj ilustraciji.3. Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili na disk. 423 . moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. U tabeli 16. postoji dugme New. Zapisuje se tekući dokument. Ako ga izaberete. date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize U prozoru Customize.2. Pretražuje se računar u potrazi za datotekama. 16. Ikona Ime New Open Save Search Publish Funkcija Kreira se nova datoteka.1.

Proverava se tekući dokument u potrazi za pravopisnim greškama. Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku. Paleta Formatting Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata. Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite. Odseca se deo dokumenta (na primer. Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje oznaka za formatiranje dokumenta.2. Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto. Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom. Novi Sad Toggle Pane Print Preview Spelling Cut Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda. 424 . Pregleda se tekući dokument u pretraživaču. Štampa se postojeća strana. U tabeli 16.4 prikazane su ikone ove palete. Pokreće se ugrañena pomoć. Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice.2. Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat. Umeće se tabela u dokument. Copy Paste Format Painter Web Component Table Picture Word Art Hiperlink Refresh Show Help Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard 16. kao i njihovo ime i funkcija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto. Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate. Ponovo se učitava dokument.

Dodaje se tabela. grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande. Mogu da se animiraju tekst.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ikona Ime Style Font Font Size Bold Italic Underline Text Alignment Change Font Size Numbered List Bulleted List Indent Funkcija Menja se stil teksta. Table Highlight Font Color Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting 16. Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst. Menja se veličina teksta. tabele itd. Dodaje se lista sa rednim brojevima. Crta se linija ispod teksta. Menja se boja fonta. 425 . Paleta DHTML Effects Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. Podešava se poravnanje teksta u dokumentu.3. Dodaje se lista sa oznakama. Povećava se ili smanjuje veličina fonta. Tekst se malo iskošava udesno. tabela ili bilo čega što izaberete. Menja se font. Dodaje se isticanje teksta.2. Pomera se tekst ili neki drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost.

strelice itd. Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem. Novi Sad Slika 16-5 DHTML Effects Ime On Apply <Choose Settings> Funkcija Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava animacija. Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji se primenjuje na tekst. 426 . oblici.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Dalje se formatira efekat animacije koji je izabran. Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects 16. Nude se unapred nacrtane linije. nalazi u donjem delu prozora. za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice. za umetanje slika i 3-D teksta. slike itd.2.4. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni. za dodavanje 3-D objekata. Selektuje objekte pomoću pokazivača miša. Paleta Drawing Paleta Drawing se. za promenu ispune i boje poligona i sl. Slika 16-7 Paleta Drawing Ikona Ime Draw Select Object AutoShapes Line Arrow Funkcija Crta i modifikuje jednostavne oblike. standardno. Crta se linija. Crta se linija sa strelicom.

Ako želite. Definiše se boja slova.5. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt. Podešava se izgled isprekidanih linija. Definiše se boja linije. Omogućava se ubacivanje korisničkog teksta sa različitim stilovima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Rectangle Oval Text Box Insert WordArt Crta se pravougaonik. Umetanje korisničkih slika. Ubacuju se slike. možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu). Crtaju se krug i elipsa. Definiše se boja ispune nekog objekta. Oblicima se trodimenzionalni efekti. Ubacuje se tekst kao objekat. Objektu se dodaje senka.2. dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje. Slika 16-9 Paleta Navigation 427 . možete da promenite osobine strane. Definiše se tip strelice na kraju linije sa strelicom. Tabela 16-8 Paleta Drawing Insert Clip Art Insert From File Fill Color Line Color Font Color Line Style Dash Style Arrow Style Shadow Style 3-D Style Picture dodaju 16. Podešava se debljina linija.

Slika se preslikava po vertikali. oštrinu. Slika se rotira za 90 stepeni ulevo.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 16-10 Paleta Pictures Ikona Ime Insert Picture From File Text Auto Thumbnail Funkcija Ubacuje se slika sa lokacija na disku.6. koja se pojavljuje kada se klikne mala. Postoji hiperlink na veliku sliku. Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima. Slika se preslikava po horizontali. a svetle zatamnjuju. Preko slike se dodaje formatirani tekst. Novi Sad 16. Slika se prebacuje ispred ostalog sadržaja.2. rotaciju itd. a osvetljavaju svetle. Slika se premešta na poziciju iza u odnosu na ostali sadržaj. Osvetljava se slika dodavanjem bele boje. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. Smanjuje se kontrast tako što se tamne boje osvetljavaju. Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje. Zatamnjuje se slika dodavanjem crne boje. Position Absolutely Bring Forward Send Backward Rotate Left Rotate Right Flip Horizontal Flip Vertical More Contrast Less Contrast More Brightness Less Brightness Crop 428 . Slika se rotira za 90 stepeni udesno. Velika slika se zamenjuje malom. Odseca se deo slike. Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast.

7. Paleta Reporting Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta. Slika 16-12 Paleta Positionig 16.2. Formatiraju se elementi slike. 429 . Select Rectangular Hotspot Circular Hotspot Polygonal Hotspot Highlight Hotspots Restore Tabela 16-11 Ikone palete Pictures 16. Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima. Kreira se kružna vruća tačka. Podešava se boja da bude transparentna. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici. kao što su slika ili vruće tačke (hot spots). mesto gde će se postaviti tekst. u sivim tonovima (grayscale). Kreira se poligonalna vruća tačka.8. Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom. na primer. do toga koliko linija prekida postoji na sajtu. Menja se boja slike tako što slika postaje crno-bela. Selektuju se elementi. boja. Slika se vraća na stanje koje je prethodno zapisano. Čisti se slika pošto je privremeno bila promenjena njena veličina.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Line Style Format Picture Set Transparent Color Color Bevel Resample Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element. kao što je. sa peciznošću na nivou piksela.2. slike ili neki drugi objekti. Oko slike se kreira 3-D ivica. Paleta Positioning Ova paleta omogućava da podešavate. Kreira se pravougaona vruća tačka.

Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele.10. Ćelije se dele u nekoliko novih ćelija.2. Poravnava se sadržaj ćelije sa vrhom ćelije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Slika 16-13 Paleta Reporting 16. Slika 16-15 Paleta Tables Ikona Ime Draw Table Eraser Insert Rows Insert Columns Delete Cells Merge Cells Split Cells Align Top Center Vertically Funkcija Kreiranje nove tabele.2. Iz tabele se brišu izabrane ćelije. Izabrane ćelije se spajaju.9. Paleta Tables Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela. 430 . Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi red. po horizontali i po vertikali. Paleta Style Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta. Briše se ćelija ili zid ćelije spajanjem izabranih ćelija. Sadržaj ćelije se poravnava sa sredinom ćelije po vertikali. Slika 16-14 Paleta Style 16. Sa ove palete možete da spajate ćelije. Levo od izabrane ćelije ubacuje se kolona. dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd.

WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst. Tabela 16-16 Paleta Tables 16.13. Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Align Bottom Distribute Rows Evenly Distribute Columns Evenly AutoFit Fill Color Table AutoFormat Combo Table AutoFormat Fill Down Fill Right Sadržaj ćelije se poravnava sa dnom ćelije. Upotreba panoa Panoi su nova osobina FrontPagea. Obezbeñuje se mogućnost izbora izmeñu korisnički definisanih formata. Menjaju se visina i širina tabele i prilagoñavaju se sadržaju tabele. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na druge ćelije po horizontali. Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task.2.2. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea. Podešava se boja pozadine za celu tabelu ili za izabrane ćelije. 431 .12.11.2. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane. 16. Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. Slika 16-17 Paleta Word Art 16. Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem. Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na sve ćelije koje se nalaze ispod nje.

To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt. Kada jednom izberete ovu opciju. 16. Kada jednom izaberete lokaciju. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt. 16.Visoka poslovna škola strukovnih studija.3.3.2.3. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web. možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. kreirate direktorijume. koje dalje mogu da imaju svoje podstrane. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page).1. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke. sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task. 2. Sa desne strane ovog prozora.3. dva puta kliknite ikonu Empty Web. U delu Section panoa Task izaberite Empty Web. Ispod naslovne postoji nekoliko strana.3. Slika 16-18 Prozor Web Site Templates 432 . U polju Specify the location of the new web. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web. Planiranje i organizovanje web sajta 16. Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates. premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove. Kreiranje FrontPage Weba 1. Novi Sad 16. sa leve strane.

iz njega izaberite opciju New → Page. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index. Otvoriće se pomoćni meni. videom. 16. Otvoriće se prozor Import. Kreiranje direktorijuma Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View.5. kao što su datoteke sa slikama.3. zvukom.3. dokumentima i sl. ali tako da to nije direktorijum ili datoteka.4. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke. koje možete pogledati ako kliknete View → Folders. 16.6. Kreiraće se novi direktorijum. Kreiranje strana Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View. kome možete promeniti ime. Slika 16-19 Uvoz datoteka 433 . a onda izaberite New→Folder. direktorijuma i web sajtova u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke. Uvoz datoteka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum. treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import.3.htm. 16.

na primer.4. sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu. modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju. do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task. 16. Osnove HTML-a HTML je nastao 1989. možete da pogledate HTML kod.7.3.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju.4. zvuk. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna. ako želite. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web. 16. 434 . osim što pomoću njih nastaju web strane. Danas ima mogućnosti da podrži slike. stilove i još mnogo toga. dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju.3. 16. Upotreba šablona za web sajtove FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt.8. u osnovi. Upotreba šablona za strane Šabloni strana su. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana. Kreiranje web sajta 16. lakše je da. Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. Kada kreirate nešto u FrontPageu. čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate. Novi Sad Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt. kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju. a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma. isti kao šabloni za web sajtove. a ne web sajtovi. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta. godine.1.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

su karakteristike objekata koje možete da 435 . Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje. Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>. ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje.htm. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom .html. Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom .html. Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete. Na primer. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje). Uvek dolaze u parovima. Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic HTML atributi Atributi HTML-a podešavate. dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju .htm i . prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>. s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic.

Novi Sad Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face). FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument. Slika 16-23 Promena fontova Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size 436 . telo teksta. Dodavanje i formatiranje teksta Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting. 16. Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada. i debljine slova. brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta.4. Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. stila. uključujući i zaglavlja.2. Tekst možete da dodajete. onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora. Izgled se odnosi na oblik slova. fusnote i sl. klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu.

Za razliku od toga. Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti. možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid). Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta. možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog. ali samo za 1 point. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. Slika 16-24 Prozor Font 437 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (A) i Decrease Font Size (A). koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. i kartica Character Spacing. Tu se nalazi kartica Font. Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font. Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. koja omogućava da podešavate font.

tabele i sl. kao što su video. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina: 1. on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke. ili u polju Address na dnu prozora. slika. Kada kliknete hiperlink. Ako ne bi bilo hiperlinkova. slike. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst... Novi Sad Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt. u glavnom meniju.Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink 2. Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tabela. a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink. za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL). video. možete otkucati adresu. Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere. možete izabrati hiperlink.). Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta. 438 . Otvoriće se prozor Insert Hyperlink: Slika 16-25 Opcija Hyperlink U prozoru Insert Hyperlink.

U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document. ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju. a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku. U prozoru Target Frame. u polju Common targets. Slika 16-27 Oznaka Bookmark Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime. izaberemo New Window. a u polju Subject zaglavlje poruke. U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku. oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK. oznaka se neće pojaviti. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta. tzv. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. a onda se kreira link koji vodi do te oznake.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink. Kada se prikaže strana.. kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta. 439 .

može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip. Slika 16-29 Saveti na ekranu Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink. Novi Sad Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša. Do tog prozora možemo doći. Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. 440 .

u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web. Slika 16-31 Opcija Browse the Web Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link. Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu. Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument.100 441 . možemo izabrati opciju Edit the new document later.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja . možemo izabrati opciju Edit the new document now. Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink.

Otvoriće se prozor Page Properties. on ima neke alate koji se lako koriste. Upotreba slika na web stranama Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku.3. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard. već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. World Wide Web više nije bio isti. Slika 16-32 Opcija Page Properties 442 . Novi Sad 16.4. Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties.Visoka poslovna škola strukovnih studija. FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente. Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta.

Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. Ako želite da pretražite clip art slike.4. u odeljku See also. Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica. čak i kada se krećete kroz stranu. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike. Pošto je VML deo HTML koda. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. u polju Search otkucajte neku reč. Na dnu panoa Clip Art . i slika se kreće zajedno sa njom. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties. postoji komanda Clip Organizer. slika u pozadini se ponavlja. a da pri tome ne morate da poznajete VML. 443 . Kada se strana pokreće. programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu.4. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja. Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art. do crteža hrane. a druga počinje. FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate. Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. Posle toga kliknite dugme Search. simbola itd. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima. 16. Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike. To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. životinja. Crtanje i upotreba multimedije Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML).

posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se nalaze na sajtu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite. Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“. Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF). deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja. Nedostaci upotrebe zvuka su: povećava se vreme učitavanja stane. Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti. Slika 16-33 Background sound Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta. Musical Instrument Digital Interface (MIDI). mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na računaru posetilaca Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General. FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. Front page omogućava da na 444 . Po podrazumevanom podešavanju. ali i svoje mane. MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd. Novi Sad Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. Wave (WAV).

U tom delu postoji polje Loop. video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom. kao što su boja i stil. Kombinovanje teksta. Po standardnom podešavanju . Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start. Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija stranama koristite video. Ako želite da ubacite video stranu. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. Slika 16-34 Prozor Picture Properties Upotreba tabela Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. 445 . Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa. a daje i punu kontrolu nad atributima tabela. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka. a da ne morate da koristite neki drugi program. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video. tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele.

ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. U njemu izaberite komandu za Page Templates. učitava se samo deo strane. Novi Sad 16. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku. dok preostali delovi ostaju nepromenjeni. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite 446 . Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task.5. Ona sadrži samo HTML kod. Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane. Sa frejmovima. ne vidite stranu skupa frejmova. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 16-35 Page Templates Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages. kada kliknete link. Otvoriće se istoimeni prozor. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument. Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih.4. Nakon toga kliknite OK. Kada pogledate sajt sa frejmovima.

Možete da promenite ime. možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova. Vrednost možete da unesete u pikselima. Relativna vrednost je broj koji menja 447 . To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm. ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink. kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova. zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija: Name Ime koje FrontPage daje frejmu. Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone. od podešavanja granica do podešavanja margina. Ako želite. u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. U frejmovima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). Slika 16-36 Formatiranje frejmova Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties. Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok. Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate.

jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma. Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane. Tada će izabrani frejm biti obrisan. Na te strane možete da dodajete tekst. Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame. U prozoru Split Frame koji se otvara. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova. posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always. za gornje frejmove. . Generalno. izaberite željeni frejm. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa. Ako želite da sami definišete poruku koja se kliknite komandu No Frames na dnu prozora. tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. 448 na sajtu podržava. a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. a posetilac koristi pretraživač koji ih ne njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se pretraživaču.Visoka poslovna škola strukovnih studija. prikaže u prikazuje. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da. Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. a zatim izaberite Frames → Split frame. može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta. Novi Sad veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova. ubacujete slike. Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane. Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku. posle kreiranja frejmova. Ako koristite frejmove. tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. podelite ili izbrišete neki frejm. Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno. koji mogu da sadrže malo informacija. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno. ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove. ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never.

Iako tabele omogućavaju da lakše 449 . Kreiranje lista Za prikazivanje informacija na organizovan način. a zatim kliknite dugme Target Frame. osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. Slika 16-37 Target Frame U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju.6. Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca.4. Kada izaberete željeni frejm. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete. Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu. 16. Otvoriće se prozor Target Frame. Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard. najviše se koriste liste. sa odreñenom strukturom. inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele. a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. ta oblast će biti obojena plavom bojom. Ovo je dato u oblasti Current frames. Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi.

slogan itd. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting. Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. odnosno one prate neki obrazac. U prozoru Page Properties. Bullets (Kreira se lista sa oznakama). Ovaj prozor 450 . postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski. liste koje mogu da se zatvaraju. liste sa oznakama. FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. koristi se podrazumevana boja (plava).4. Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties. u polju Title možemo otkucati naslov. Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). Novi Sad organizujete informacije. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi. liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. pri čemu se koriste brojevi ili slova. 16. Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst. Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste). Modifikacija i postavljanje preko mreže Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima). Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. Naslov obično sadrži ime sajta.7. U njemu možete da kreirate tri tipa liste: ureñene liste. ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti.

Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate. Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan). a potom izaberemo File → Publish Web. 451 . Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina. Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server.Publish Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password. a koje treba da se publikuju. Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani). Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom. U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web. otvoriće se prozor Publish Web. Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. zbog provere dozvole rada na web serveru. Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt. U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. Web host ne mora da bude lociran negde blizu. Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server . Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta. tako da server može da bude lociran bilo gde.

Ako izaberemo stavku All files. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. Ako je vreme različito. onda se datoteka prebacuje. prebacuju se sve datoteke. Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru. uporeñuju se datoteke na disku i na serveru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. korisničko ime. otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu. trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru. Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt. Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena. onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja. Novi Sad Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena. hiperlink datotekama itd. proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku. Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server. proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje. onda ta datoteka ne treba da se ažurira. All Pages. 452 . Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora. bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options: Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena.

animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana. na druge HTML strane itd. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28.8K. Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink. FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje. već se odnosi i na datoteke za podršku. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu. te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks. FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. skriptove koji više ne rade. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. 453 . strane koje se ne neleze na sajtu.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web. kao što su slike. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju. kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima. Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba. zvuk. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije. ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju.

Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana. stilovi fonta. zajedno sa njihovim imenima i funkcijom.. U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama. Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. Ubacuje se forma sa listom. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju. stavljene u bazu podataka itd. boje. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. Forme mogu da se podešavaju. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme.8. 454 . Novi Sad U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea. Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste. dugmad itd. kao što su polja za pšotvrdu. FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme.4. Upotreba formi Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. Ikona Ime Form List Form Funkcija Ubacuje se forma. zapisane u datoteci. kao što su linije linkova i slično. Može se podesiti raspored polja na formi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji prikupljaju i šalju informacije. Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form. 16. tipovi podataka itd.

Kreira se polje za potvrdu. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects. tranzicija itd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija List Field Textbox Text Area File Upload Checkbox Option Button Group Box Drop-Down Box Push Button Advanced Button Picture Label Ubacuje se lista. Ubacuje se polje za unos teksta sa klizačima. 455 . tzv. Kreira se radio-dugme. kao što su JavaScript. a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. dinamički HTML (DHTML). Dugme se zamenjuje slikom. dodavati prelazi strana. kao što su tekst. Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. Ubacuje se polje za unos teksta. CGI itd. kreirati efekat marquee itd.4.9. U FrontPageu se mogu animirati elementi strane. Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani. bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja. Padajuća lista. Formatira se dugme. kreirati lebdeća (hover) dugmad. Kreira se dugme. Animacija sajta Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language). tabele i dugmad. Menjaju se osobine forme. Metod za grupisanje elemenata na formi. Obezbeñuje se metod da posetioci mogu da Vam pošalju datoteke. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija. Form Properties Tabela 16-39 Ikone podmenija Form 16. Definiše se oznaka koja može da se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu). Posetiocima se pruža mogućnost da pretražuju sajt. Upotreba Web komponenata FrontPage-a Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku). Tada će se otvoriti prozor Web Component. animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša. Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su prilagoñeni sajtu. za brojanje poseta. linija za navigaciju itd. Ikona Ime komponente Dynamic Effects Web Search Spreadsheets and Charts Hit Counter Photo Gallery Included Content Link Bars Table of Contents Top 10 List Funkcija Dodaje se lebdeće dugme. Kreira se foto-galerija sa nekoliko šablona.10. 16. kao što su posećene strane. Prati se broj poseta na sajtu. 456 . Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa drugih strana. Kreira se lista sa korisnim informacijama. kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta. U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru. pretraživači itd.4. Kreira se tabela sa sadržajem. Novi Sad Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane. Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi. definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje. domeni. efekat marquee ili baner. formatiranje teksta prilikom animacije. kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. ono menja boju.

Active X kontrole itd. Posetiocima se pruža mapa za Expediu.4. Dodaju se ili menjaju HTML. FrontPage Web komponente MSNBC Components Advanced Controls Tabela 16-40 16. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru: 457 . Tada se otvara prozor Themes. Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. Slika 16-41 Themes U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN). One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt. Upotreba tema i šablona TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija bCentral Web Components Expedia Components MSN Components Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral.11. Java apleti. Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. grafike i teksta. Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike. koriste se življe. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. Slika 16-42 Modifikacija tema 458 . Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu. primećuju se izvesne promene na temi. Vivid colors Umesto boja teme. Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme. Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. Novi Sad All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba. koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme. koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. jasnije boje. Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini. Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS). pošto su teme urañene pomoću ovih stilova. Ako ovo polje nije potvrñeno. Tema jednostavno predstavlja skup boja.

tekst. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. na primer. tekst banera itd. 459 . Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates. Text. To su. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. može se menjati i tekst. naslovi. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. Kada se na baner primeni tema. na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. Za razliku od knjige utisaka. Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web. poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka. one se prikazuju na odgovarajućoj strani. Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. koji omogućava promenu karakteristika teksta. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme. kao što je podešavanje forme za pretraživanje. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme. Modifikacija grafike U okviru tema. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. takoñe se koristi grafika.

460 . Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst. FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties. To su plug-inovi. FrontPage ne može direktno da ih ureñuje.12. Novi Sad omogućavanje registracije korisnika. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates. 16. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. modifikacija boja celularnih telefona itd.4. šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta. Plug-inovi. klikom na dugme Finish. Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju. Nakon njihovog podešavanja. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost. često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom. FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija. kreiranje automatskog sadržaja itd. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls. Macromedia Flash i Shockwave player itd. ActiveX kontrole i Java apleti Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. ActiveX kontrole i Java apleti. Za razliku od prethodnih alata. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera. a potom komandu Plug-in. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader. a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. RealPlayer.

Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se koristi. Može se zadati i URL adresa te datoteke. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina. Height Definiše se visina plug-ina u pikselima. Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Za 461 . Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Kada je sakriven. ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-43 Plug in Properties Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Ovo je slično poravnanju teksta. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide. Message for browsers without plug-in support Tekst koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Alinment Definiše se poravnanje plug-ina. Tu je i kratak opis svake od opcija. on se ne vidi u pretraživaču.

Slika 16-44 Options Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag. . može se menjati HTML koji se odnosi na nju. zajedno sa kratkim opisom svake od opcija: Name 462 Definiše se ime ActiveX kontrole. svaka ima svoje jedinstvene osobine. pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica.Visoka poslovna škola strukovnih studija. otvoriće se istoimeni prozor. a zatim kliknemo dugme Next. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja. prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters.ocx su ActiveX kontrole. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite. Datoteke koje imaju ekstenziju . Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu. ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control. Novi Sad razliku od plug-ina. one ne mogu direktno da se ureñuju. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties. Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows.

Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru. on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava. tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola. Ivica će uokviriti kontrolu. Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola. Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe. Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta. Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina. Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole. HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX. jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara. Kada se izvršava Java program. aplete. pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju . Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. tzv. Kada posetioci nemaju tu kontrolu. Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole. Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice..Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od 463 . Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije. Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze. i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole.Java sandbox” (Java ograde).

Većina Java apleta završava se ekstenzijom .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Java aplet nalazi u direktorijumu . menjanje i brisanje podešavanja Java apleta. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta.class. u stvari. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora. Slika 16-45 Java Applet Properties Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties. U prozoru Insert Web Component. Taj ograñeni prostor je. to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem.classes”. zajedno sa kratkim opisom svakog od njih. onda je potreban unos samo putanje /classes. iz liste sa tipovima komponenata. Applet Parameters Omogućava se dodavnje. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na datoteku apleta. a ne cele putanje.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi. trebamo izabrati Advanced Controls. Novi Sad ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju. virtuelna mašina. Applet source Omogućava se unos imena Java apleta. a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties.. koje datoteke treba da 464 . Ako se npr. Otvoriće se prozor Java Applet Properties.

U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. 16. CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. Ovaj kod nije mogao da se testira. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. podela frejmova. boja 465 . Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML. u zavisnosti od njegove namene. ubacivanje slika. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta. FrontPage intenzivno koristi HTML.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikazuje itd.13. ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta. ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. Parametri Java apleta mogu biti različiti. HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. Programski jezici za Web HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana.) dobija svoju HTML pozadinu. Pre pojave alata kao što je FrontPage. Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani. ubacivanje boje u pozadinu itd. a da se ne pogleda u web pretraživaču. Width Definiše se horizontalna veličina apleta. Iako se HTML ne upotrebljava direktno. Height Definiše se vertikalna veličina apleta.4. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu.

Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt.14. Postoje dve varijante Css jezika: Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta. 16. jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom. Lotusu 1-2-3. Sadržaj se može ubaciti na dva načina: postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda. 466 . on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. Novi Sad ivica. Corel WordPerfectu itd. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu. CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu. a da u isto vreme sačuva originalni format. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno. Integracija Microsoft Office-a u sajt Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju. kao što su Word i Exel. celu web stranu itd. CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. boje i formatiranje pasusa. umetanjem sadržaja. Microsoft Exelu. on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea. Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt. na delove tabele. formata pasusa itd.Visoka poslovna škola strukovnih studija.4. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta. Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u.

U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage. kao što su WordPerfect. Lotus 1-2-3 itd. sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija. Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti. on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj. a zatim kliknemo padajuću listu Files of type. ako izaberemo Insert → File. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea. 467 . a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. Slika 16-46 Formati datoteka za unos U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage. Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. jeste da se iskopira i postavi. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage. koristi se specijalan program za konverziju datoteke.

HTT Bilo koja datoteka koja sadrži tekst. . .WPS.x for Windows Works 4.DOC .MCW .WK3. trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke.HTM.x WordPerfect 5. . može se desiti da informacije postanu nečitljive. Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File.Visoka poslovna škola strukovnih studija.DOC .HTX .DOC .HTML .HTX.WRI . .DOC . Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda.x Works 2000 HTML Document Word 6.XLW .XLS. Kada se umeće radni list iz Excela. Otvoriće se prozor Select File. .RTF .x for Macintosh Ekstenzija . Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata. .WPT . Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela.TXT .WK4 .WPD.0/95 for Windows & Macintosh Word 4.1 for Macintosh Word 2.0 for Windows WordPerfect 6.WK1.0/95 for Windows & Macintosh Windows Write Word 5.DOC .ASP .HTM.HTML.MCW Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda.0 – 5. Novi Sad Format datoteke HTML Files Preprocessed HTML Rich Text Format Text Files Hypertext Templates Any Text (Recover text from Any File) Word (Asian Versions) Word 97-2002 Lotus 1-2-3 Mirosoft Excel Worksheet Word 6.WPS . . 468 .DOC . . .WPS . .

U polju Data tipe bira tip datoteke. a u polje URL se unosi ime datoteke. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova. U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet. Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti. Slika 16-48 Commands and Options FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi. Ona se sastoji iz tri frejma.15.htm. Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu.4. a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se 469 . 16. Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka. Strukturalni prikaz Web strane Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index.

Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu. a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami 470 . U glavnoj strani. Novi Sad ispisuju u trećem frejmu. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. Sigurnost i privatnost na Internetu. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane. Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu). U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video. koji nas vraća na vrh strane. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih. Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak. Arhitektura Interneta. O Internetu. Video se ponavlja samo jednom. ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. U glavnoj strani. u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. Slika 16-49 Navigation Stranu možemo kreirati u novom prozoru. Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču.Visoka poslovna škola strukovnih studija.sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom. pošto nije izabrana opcija Forever.

web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke. Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda.. Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links. Takoñe. ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija. Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. Kombinovanje teksta. mogu da se ožive i animiraju web sajtovi. tranzicija itd. alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta. pomoću DHTML-a i drugih jezika. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. kao što su Java Script i Java. 471 . liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija. forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta. a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. tabele pružaju mnoge prednosti web programerima. frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti. Plug-inovi. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate.