Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2
2.1.

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA
RAČUNARI I NJIHOVA PODELA

Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: funkcionalne magućnosti procesora, osobine operativne memorije, brzina izvršenja naredbi, efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, pouzdanost sistema, raspoloživost softvera, cena računara. odnosno prema

Prema povećanju snage mikorprocesora, mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: makroračunare, miniračunare, mikroračunare.

Doc. dr Željko Marčićević

11

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, računari u sistemima za obradu podataka, telekomunikacioni koncentratori, poslovna obrada podataka u manjim preduzećima.

Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku (digitalni), elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom obliku (analogni), hibridni.

Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene
12 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2.

SASTAVNI DELOVI RAČUNARA

Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), BIOS –a .

Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: procesor, operativna memorija.

Doc. dr Željko Marčićević

13

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

ALJ

UJ

OPERATIVNA MEMORIJA

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičkologičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je
14 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: paralelne, serijske, paralelno-serijske.

U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: sa fiksnim zarezom, sa pokretnim zarezom, decimalne.

ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.

Doc. dr Željko Marčićević

15

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: registri, komutatori, logička mreža za obavljanje operacija.

Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

STATUSNI REGISTAR

REGISTAR AKUMULATOR

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

OPŠTI REGISTAR

REGISTAR OPERANDA

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

16

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke zaključke i odluke.

Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar memorije itd.

Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.

Doc. dr Željko Marčićević

17

Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije.) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija. logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN). dr Željko Marčićević . brojač taktova. dekoder koda operacije. generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. generator sinhronizacionih impulsa. kola za formiranje funkcionalnih signala. Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO). Novi Sad U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: registar koda instrukcija. Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale. koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije. koji predstavlja deo registra instrukcija (RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja. dekoder taktova. 18 Doc. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu.

što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija. Osnovni razlog se nalazio u tome.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija KO ADRESNI REGISTAR ROM . Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951. Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije.a ROM DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA REGISTAR MIKROOPERACIJA DEKODER MIKROOPERACIJA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNLA Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice Drugi pristup. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina. koji se danas skoro isključivo primenjuje. baziran je na principima mikroprogramiranja. dr Željko Marčićević 19 . koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija. Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici. Doc. U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije.

Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji odgovara datoj instrukciji. U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija. adresni registar mikroprogramske memorije. Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora. registar mikroinstrukcija. Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. kola za formiranje funkcionalnih signala. dr Željko Marčićević . U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. Novi Sad KO DEKODER OPERACIJA DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNALA Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice U sastav upravljačke jedinice ulaze: mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM). mreže za generisanje sinhronih impulsa. Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. Deo upravljačkih registara je dostupan programeru. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja 20 Doc.

zahvata i modifikuje njihov sadržaj). Skrivena memorija je stek memorija. koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula). programski brojač. dr Željko Marčićević 21 . koji sadrži adresu naredne instrukcije. skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande). To su ustvari pravi upravljački registri. bazni registri. asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije u procesoru indeksne modifikacije adresa. Registre u okviru stek Doc. - Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri. zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara. - Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. ili bazni registri. Ovo se ostvaruje tako što se. 0vi registri se često nazivaju radni registri. kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. S obzirom na to. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: indeksni registri. U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava. ili indeksni. da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim lokacijama. prema posebnim alogritmima. Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije.

Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji. 22 Doc. Novi Sad memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije.

Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. ulazno – izlazne kanale. periferijske jedinice. kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne. dr Željko Marčićević 23 . Zatim. šeme veza interfejsa. unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom Doc. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: procesore. Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. module operativne memorije. Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3 - INTERFEJS Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze. interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija. Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. Prema tome. naredbe koje interfejs prenosi. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. koje se još nazivaju interfejs. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju.

Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. interfejs procesor – kanal. Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica. 24 Doc. izobličenja pri predaji poruka. odnosno kanal. Komandni ureñaj je kanal. interfejs periferijske jedinice. a izvršni ureñaj je kontroler. brojevima). zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. dr Željko Marčićević . ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice). Karakteristike interfejsa su sledeće: vreme predaje poruka. Ostali interfejsi se obično standardizuju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: interfejs operativne memorije. Novi Sad signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. dok je izvršna jedinica operativna memorija. s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor.

.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema... MODUL OM MODUL OM . U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze. izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula. magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka. MODUL OM INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE INTERFEJS PROCESOR KANAL PROCESOR .. u datom trenutku... PROCESOR U/I KANAL U/I KANAL U/I INTERFEJS KONTROLER KONTROLER INTERFEJS PERIFERIJSKIH JEDINICA PJ PJ Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih. Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica. dr Željko Marčićević 25 . U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema. Doc. U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni.

Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa.1. već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji. radnih registara) procesora.). koje služe za prenos poruka od procesora i/ili kanala u operativnu memoriju. U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. itd. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa. 26 Doc. a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal. koje služe za prenos poruka od operativne memorije do procesora odnosno kanala. U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad 3. Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju). bajt. U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije. Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): ulazne magistrale. interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr. što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč. bit). Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. dvostruka reč. izlazne magistrale. pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu.

a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena. Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj. Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti. dr Željko Marčićević 27 . Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. Doc. U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: jednostruki interfejs. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal. višestruki interfejs. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno. kanale i module operativne memorije. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala. PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj.

kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Novi Sad 3. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. Tako na primer. periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono.2. Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. 28 Doc. poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama interfejsa. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: dodeljivanje broja periferijskoj jedinici. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice. Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica. Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice. Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima. Naime.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. dr Željko Marčićević 29 . operativnu memoriju i periferijske jedinice. a druga je izvršna jedinica. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala. U ovom slučaju periferijske jedinice. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija. kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala. Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor. Tako. procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja). dok je rukovodeća jedinica periferijska Doc. a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu. interfejs operativne memorije.) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala. U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica.3. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali. po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. sabirnica ili na engleskom jeziku bus). sabirnica) Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. koja može da bude samo izvršna jedinica. unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. lstovremeno. odreñivanje nenormalnih situacija itd. Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema. primera radi. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. interfejs periferijskih jedinica itd. već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice.

Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala. Naime. koja je generisala signale prekida. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. preko paralelnog interfejsa 30 Doc. rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u vremenskog intervala. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. Novi Sad jedinica. Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Adresne linije. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu. Linije za odabiranje rukovodeće jedinice. Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje. To su direktno povezivanje. Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod. Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu. Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji definišu tip operacije kao i smer predaje. procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: Linije podataka. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva. dr Željko Marčićević . Linije interfejsa toku odreñenog Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: Linije namenjene za predaju poruka.

kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili. linija se nalazi u praznom hodu. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica. kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu. 3. pak. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema. šta može da predstavlja značajan nedastatak. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. 3. Medutim. a odatle do periferijske jedinice ili obratno. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara. prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola. koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. START bit. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji. Zbog toga je prvi bit u poruci.4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija opšte namene. preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa. ili pak preko interfejsa za posebne namene.5. pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. 3.6. Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita. u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale. prenosa pa jednoj liniji veze. dr Željko Marčićević 31 . Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. što je Doc. Ova metoda se koristi npr.

8. kaa šta smo to videli. 32 Doc. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa. neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči.) razvija se poseban interfejs. 3. ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije. Medutim. prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema). S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono. Novi Sad neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera.7. kao što je to na primer. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono). Meñutim. kad je u pitanju tastatura. Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima. to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije. U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli). dr Željko Marčićević . INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl. pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee. Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter). 3. pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice.

Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa. Takav procesor se zove mikroprocesor. To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova. dr Željko Marčićević 33 .1. Rn ADRESNI REGISTRI OPŠTI REGISTRI SPOLJNI SIGNALI A C O S H P ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora Doc. Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici: UPRAVLJAČKA MAGISTRALA ADRESNA MAGISTRALA MAGISTRALA PODATAKA GENERATOR TAKTOVA UPRAVLJAČKA JEDINICA IX PC SP R0 . ARHITEKTURA MIKROPROCESORA Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata....Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4 MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI 4. Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar. Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip.

aritmetičko – logička jedinica.Visoka poslovna škola strukovnih studija.1. Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3.2. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. Prema tome. podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). skup registara opšte namene. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. skup registara posebne namene. a to su: upravljačka (komandna) jedinica. skup registara opšte namene skup registara posebne namene aritmetičko – logička jedinica upravljačka jedinica podsistem za sprezanje sa drugim komponentama spoljni izvodi Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave. STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija. 34 Doc.2. dr Željko Marčićević . na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra. Novi Sad 4. osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora. Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora. a ne hardverska organizacija. Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka.

dr Željko Marčićević 35 . u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji. skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl. Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ. Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou. Doc. jedan skup linija za izlazne podatke.1. slika. koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala.LOGIČKA JEDINICA ULAZ B F UPRAVLJAČKI SISGNALI IZLAZ C Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe. Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice. 4.2. AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke. Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema. ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz. ULAZNI PODATAK LA PRIHVATNI REGISTAR A ULAZ A Cizl ARITMETIČKO .

U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera.. Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei. Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom. dr Željko Marčićević . Doc.. . 36 .Visoka poslovna škola strukovnih studija.. ULAZNI PODATAK L1 R0 IZLAZ R 0 Ru DEKODER L1 R1 IZLAZ R 1 . izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika..2. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra. Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene... .2. REGISTRI OPŠTE NAMENE Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru.. Ey Ln-1 Rn-1 IZLAZ R n-1 Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke.. Novi Sad 4.

. RI . EI MULTIPLEKSER IZLAZNI PODACI Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene 4. dr Željko Marčićević .3. Naime.2. prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije. Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora. upis 37 - Doc. Najvažniji od njih su: adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije.. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije...Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija R0 R1 Rn-1 . Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje.

programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati. dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije. operacije pomeranja i mnoge druge mašinske operacije. akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije. nula (“Zero” . - - - Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka. pokazivači steka. Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše. indikatorski registar ili registar statusa (“program status word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja. Najčešće korišćeni uslovi su: prenos (“carry” .S). Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri. bazni registri. Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator. itd.Z). i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije.V). koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija. Novi Sad i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. prekoračenje (“Overflow” . dr Željko Marčićević . 38 Doc. registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija dok upravlja izvršenjem operacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. znak (“Sign” . Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se).C).

2. funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. dr Željko Marčićević 39 . skupom stanja. upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement). UPRAVLJAČKA JEDINICA Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: u obliku mikroprogramskog automata i u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala. Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4.4. kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET. koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1 Doc.

4. dr Željko Marčićević . sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u.Visoka poslovna škola strukovnih studija. zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1. Jednom kada započne izvršenje mikroprograma.3. Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma. Način dobijanja sledeće adrese. onda se vrši upis sledeće adrese. čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese. MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe: 40 Doc. Novi Sad ADRESA SKOKA SELEKCIJA ADRESE RESET ULAZNA ADRESA MULTIPLEKSER KOD OPERACIJE INKREMENT ADRESNI REGISTAR AR PARALELNI UPIS UAL ROM URON UMP SELEKCIJA MULTIPLEKSER INDIKATORSKOG BITA 1 C V S Z INDIKATORSKI BITI Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR.

kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. 32 ili 64.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). dr Željko Marčićević . Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u mikroprocesor. Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8. 16. Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima. prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama. Broj mogućih adresa čini adresni prostor. REGISTRI OPŠTE NAMENE PROGRAMSKI BROJAČ MULTIPLEKSER BAFERI ADRESNA MAGISTRALA INTERTNA MAGISTRALA MULTIPLEKSER INSTRUKCIJSKI REGISTAR BAFERI MAGISTRALA PODATAKA AL JEDINICA INDIKATORSKI REGISTAR UPRAVLJAČKA JEDINICA SIGNALI ZA UPRAVLJANJE OSTALIM JEDINICAMA MIKROPROCESORA BAFERI UPRAVLJAČKI SINGALI Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala 41 - Doc. Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom. šesnaestobitne. podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne.

i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa. jedan bajt a zatim je povećana na 16. Broj ovih signala može biti različit. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. od jednog do drugog mikroprocesora. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus). Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. 42 Doc. tj. Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: procesorska reč učestanost časovnika interni keš matematički koprocesor širina magistrale Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. Novi Sad - (address bus). Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. 32 i 64 bita. Dakle. šesnaestobitne. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja.

instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand. dr Željko Marčićević . Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). matematički koprocesor. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš. eksternog od 32 do 512 kB. kroz bafere do svih registara: programskog brojača. mikroprocesoru se može dodati i tzv. i kreće se od 33 do 300 Mhz. a ako je poseban čip zove se eksterni keš. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke. radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386. Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: baferima. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora. Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. 43 Doc.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. +VCC SNOP ADRESNIH LINIJA SINHRONIZACIONI SIGNAL MIKROPROCESOR RESET SNOP LINIJA ZA PODATKE R. spoljnim jedinicama. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. dr Željko Marčićević . ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. SNOP ADRESNIH LINIJA MIKROPROCESOR SNOP LINIJA ZA PODATKE SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora 44 Doc. SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE W. prihvatnim registrima. Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala. Novi Sad - multiplekserima za izbor arese. Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora. To su signali za napajanje mikroprocesora. SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke. sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje. adrese i upravljačke signale.

Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4.4. Slika 4-11 Računarski sistem MIKROPROCESOR MEMORIJA KONTROLER ULAZNA JEDINICA KONTROLER ULAZNA JEDINICA ... adrese i upravljačke signale. Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema Doc. dr Željko Marčićević 45 . Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne.. Zatim. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji. neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu. ADRESNE LINIJE LINIJA ZA PODATKE LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE . Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji njihove vremenske karakteristike (trajanje. dr Željko Marčićević . a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. vreme prednje ivice i slično). AGP postoji u tri brzine – 1x. Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. (serijski ili paralelni) i sl. i u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju upisa na snop linija. Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom. se razmenjuju. MATIČNA PLOČA AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri. znalenje signala.5. logičko prilagoñenje odnosi logičke nivoe pojedinih signala. uspostavljanja se na aktivne način prenosa Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili skup adresa. 2x 46 Doc. Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija. Slika 4-13 Delovi računarskog sistema 4. a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama.

3 Mb/s ili 66.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija i 4x.07 Gb u sekundi. Doc. AGP. AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1. unutrašnji modemi. mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s. PCI. dr Željko Marčićević 47 . ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33. IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja.6 Mb/s odnosno 100 Mb/s. IDE. PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice. Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33. npr.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Matična ploča (motherboard. dr Željko Marčićević . Slika 4-16 Kućište 48 Doc. kao što joj i samo ime kaže. main board) je. a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). midi i big. po veličini mini. Slika 4-15 Matična ploča Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi. ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad. i može biti DeskTop ili Tower po izgledu.

a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5 MEMORIJSKA JEDINICA 5. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao: Doc.1. dr Željko Marčićević 49 . Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. To je komponenta elektronskog računara. INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija. Memorija je namenjena za prihvatanje. memorisanje) i predaju podataka i programa. gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula. koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program. Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: sekvencijalnim (serijskim) pristupom cikličnim (periodičnim) pristupom slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”. Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: upisivanje informacija u neku ćeliju čitanje sadržaja neke ćelije čuvanje (pamćenje) neke informacije. čuvanje (pamćenje.

upisuje u prvi slobodan registar. već samo posebnim postupcima u laboratoriji. Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije. Dalje memorije se mogu podeliti na: statičke dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: adresne (adresabilne) bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1.R2... za razliku od FIFO (First In First Out) memorija. sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija. R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1. Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka. Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom.. Rn ← (Rn-1) . pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa. tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći. . kod kojih se sadržaj. Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak. Novi Sad - promenljive memorije polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable Read Only Memory) stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Rn). dr Željko Marčićević .. 50 Doc. s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1. a čitanje vrši uvek iz registra R1.

2. pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora. Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije. po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM). Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije. 5. kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. Slika 5-2 RAM memorija Doc. potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici. a u operativnu memoriju vraća meñurezultate. tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno. dr Željko Marčićević 51 . Operativna memorija. OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini. PROCESOR ULTRABRZA MEMORIJA OPERATIVNA MEMORIJA BAFER MASOVNA MEMORIJA Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija. a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem.

kontrolne jedinice. dr Željko Marčićević - - 52 . koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka.memorijski bafer registar). izlazno područje. U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi. Novi Sad Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). ulazno područje. blok šema operativne memorije data je na slici. Uzimajući u obzir i napred izloženo. Informacija koja se prihvata iz ćelije. čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR . a koristeći pri tome programe. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljačko . Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. upravlja radom sistema u celini. koje prihvata i memoriše rezultate obrade. ili se upisuje u memorijsku lokaciju. MAR ADRESA DEKODER ADRESA UPRAVLJAČKA JEDINICA OPERATIVNE MEMORIJE OPERATIVNA MEMORIJA UPRAVLJANJE KOLA ZA UPISIVANJE / ČITANJE MBR PODACI ILI INSTRUKCIJE Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul. drugi programi i mnogo podataka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju. radno područje u kome su meñurezultati. ili finalni rezultati obrade Doc. koje treba unositi u eksterne memorije. ili na izlazne ureñaje sistema.

standardizovane dimenzije i kvaliteta. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja.2. SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao.zamišljene linije postavljene duž Doc. U početku su to bile kamene i glinene pločice. količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. BUŠENA TRAKA Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . tj. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice.. a specijalni znaci kombinacijom jedne.. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187.6*0. dr Željko Marčićević 53 .Y.Kartica ima 12 vrsta (redova): X.3.. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara. BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum. Najčešće se koristila 80-kolonska kartica. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica. dve ili tri rupica.96.. kasnije pergament i na kraju papir.18 mm.9.90.120 i 160 kolona. 5.1.3. 5. tako što jedan kod pripada samo jednom znaku. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu.0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo. slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu).0. zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije). a X. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu.3.65. Sa tehnološkom revolucijom. a reñe kartice sa 45. posebnim kodom koji se zove kartični kod. Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova.Y.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5.3*82.

na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje). Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova. brojčanih i specijalni znakova. čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene. u 7-kolonsku 128 i u 8kolonsku 256 različitih znakova.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati.3.3. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka. ili specijalnih znakova. 6-kanalne. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje.3. po broju kolona (sa 5. 7kanalne i 8-kanalne bušene trake.6. Novi Sad trake.7 i kolona). dr Željko Marčićević . mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe: 5. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku. Papirne trake se mogu podeliti po: funkciji (ulazne. u 6-kolonsku 64.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 5.3. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. matične i programske). izlazne). nameni (sinhrone. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka. pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine. Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati 54 Doc. To su unapred pripremljeni obrasci. U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku. numeričkih. slovna ili brojčana. pozicione. Ovi tzv. zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka.1. Obrasci sa markiranjem. Poseban kanal sadrži tzv. U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih.

PRUGASTI KOD Prugasti (linijski.3.3. dr Željko Marčićević 55 . sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar. komunalnim organizacijama i dr. Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih. Doc.3. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu.4. upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati. pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre.3. Obrasci sa magnetnim pismom. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama. 5. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka.3. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija.2. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju.3.5. 5. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka. 5. Obrasci sa optičkim pismom Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima. 5.3. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima.

dr Željko Marčićević . mora biti formatizovan. koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja.25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač. Novi Sad i tako preneti podatke na neki drugi računar. Diskete se dele i po kapacitetu. varira od kapaciteta diska.5 inčne ili male diskete 5. Omotač ima otvor. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska. Disketa 3. Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru. koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku. tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Postoje dve vrste kapaciteta disketa: 56 Doc. pouzdana i relativno jeftina. Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje. kao spoljna memorija. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: 3. premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci.25 inčne ili velike diskete 5. Ova vrsta memorije je podesna. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka.5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac. i zaštitnog plastičnog omotača. Svaka staza se deli na sektore.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče).

i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi.2S ili Double Sided . Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice. U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided . dr Željko Marčićević 57 .5"HD).25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB 5. Podaci se memorišu na staze karakter po karakter. Na isti način se izvršava i proces čitanja. Mehanizam za upisivanje. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB. čuvati ih od prašine. Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija.2 MB 3. jakih magneta i visoke temperature.25 inčne 2S/HD kapaciteta 1.5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5. Doc. koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete. Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5. Sa disketama treba pažljivo rukovati.5 inčne 2S/HD kapaciteta 1. U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete.DS).25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete.44 MB Slika 5-5 Disketa Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3. odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje. Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici. Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti. Preciznije rečeno 3.5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB 3.

6.disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke. dr Željko Marčićević . a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča.5 inčnim. Novi Sad Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5. koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta.25 inčnih disketnih jedinica sa 3. od nekoliko MB do nekoliko GB. modela i marke. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet.25 inčne diskete lakše oštećuju. pomerajući se po poluprečniku diska. a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca. Podaci na disku 58 Doc. zavise od njegovog tipa. većih dimenzija i zbog toga što se 5. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. DISK Slika 5-6 Hard disk-izgled Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk).Visoka poslovna škola strukovnih studija. čitajući i upisujući podatke. 5. Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice. Slika 5-7 Izgled Hard diska Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča. Princip rada je gotovo isti . Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka.3.

ali tu se javlja problem kod samih glava. tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni. Naime. Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama. dr Željko Marčićević 59 . Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. Kapacitet i performanse Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka. Hard diskovi se pune od periferije ka centru. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom. u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka.1.6. 5. trake i cilindre.3. tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore. Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: brzina rotacije ploča brzina pomeranja glave hard diska Doc.

sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede. dr Željko Marčićević . Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. Novi Sad Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska. Naime. Veća brzina rotacije donosi veću buku. Slika 5-9 Glava kod Hard diska Korišćenjem ultralakih materijala za same medije. sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći. bitno je da brzina bude što veća. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. kada se prva glava nañe na željenoj traci. tzv. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom. a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci. dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. 60 Doc. a) b) Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 0vo omogućava veće brzine okretanja. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas. smanjuje se i njihova težina i debijina. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. ako se brže okreće ploča. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru. “vertikalno mapiranje”.

EIDE . EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima. pre Doc. koja ima dve varijante: jednaka segmentna organizacija keša adaptivna segmentna organizacija keša. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard. Standardi u povezivanju IDE . Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB. uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena. kao što su PCI i VLB. 5. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu. ATA definiše set komandi i registara za interfejs.2.3. Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala. dr Željko Marčićević 61 . I tako. keš memorija deluje gotovo idealno. kao što su ST506 i ESDI. odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane. ali u praksi nije baš tako.6. godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard.Integrated Drive Electronic Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). jer je 1986. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda. kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara. Uobičajena je segmentna organizacija. U teoriji. ali rešenja koja su u njernu bila data. IDE koncept su 1986.Enhanced Integrated Drive Electronics Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. 1993.

Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka.3. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara.Small Computer System Interface Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. Proizvoñači hard diskova Veliki broj firmi proizvodi hard diskove . To je čitac optičkih ploča. skenere i drugo. Važne karakteristike ovog medijuma su: Slika 5-11 Kompakt diskovi 62 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. SCSI . kako po ceni tako i po karakteristikama. što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme. jasno. i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. Quantum. SCSI adapteri su znatno skuplji. Vodeći proizvoñači diskova su Conner. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima.3.7. teže se konfigurišu. Novi Sad svega za SCSI standardom. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste . očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. Pri projektovanju novog rešenja morala se.3.diskove. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta. kako bi prolazak bio što bezbolniji. 5. KOMPAKT DISK CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. strimer trake.modeli su na prvi pogled veoma slični . Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. dr Željko Marčićević . Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište. Na žalost. 5. Seagate i Western Digital.6. CD ROM-ove.

8. a eksterna povezuje spolja preko utičnice.. Interna se postavlja u kućište računara. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. kompozicije. obrazovni materijali. Važne karakteristike trake su: kapacitet medijuma vreme prilaza način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - kapacitet vreme prilaza kontinualnost čitanja mogućnost reprodukcije zvuka način ugradnje Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku. inserte iz filmova. Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms. 5. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike. Kotur trake se nalazi u kaseti.3. igre. Zavisno od proizvoñača ureñaja. što je čini pogodnom za rukovanje. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. zvučne efekte. ilustracije. Doc. koriste se specijalni veznici. dr Željko Marčićević 63 . softverska dokumentacija i sl. ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima. kao što su enciklopedije.. Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst. obično integrisani u muzičke kartice. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica.

Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. sadašnji DVD disk može da ih primi 4. Značajna osobina trake je gustina pisanja.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 3200. već se blokovi podataka kontinualno čitaju. pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara . Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka. Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera.3. u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova. 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču. ili gotovo 27 puta više u 64 Doc.7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. 1600. DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom. dr Željko Marčićević . Magnetna traka je napravljena od plastične materije. 5. traka nije pogodna za rad kao što je disk.9. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer). Takoñe. premazana oksidom gvožña. To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta . Veran svojim korenima kućnog bioskopa. ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Gustina pisanja se kreće od 800. Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova. Širine je oko 0. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka. Novi Sad Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci. Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup). Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake.5 inča dužine od 732 do 1098 m. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane.

pa je refleksija nedovoljna. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost. Ovo omogućava da se napravi na primer. da nam ne bi zauzimale prostor. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. Brzina prenosa podataka je 3. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla. Doc. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe. Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku.10. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom. topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km. i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti. a kasnije brzo vratiti te datoteke. dr Željko Marčićević 65 . DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji.5 GB. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4. da bi napravili mesta za nove projekte. DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije.5 MB/s. koja se koristi na CD i DVD medijima. gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke.3. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa. 5. jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem. već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. Donedavno. To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku.

skener. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura. Takoñe. koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara. Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. koji nalazi sve veću primenu u trgovini. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova. miš.1. tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. a za razliku od tastature pisaće mašine. znakova interpunkcije. Novi Sad 6 ULAZNI UREðAJI Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. brojeva. TASTATURA Slika 6-1 Tastatura Slika 6-2 Tastatura fleksibilna 66 Doc. dr Željko Marčićević . Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). 6.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura. tastatura – po rasporedu tastera.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera. MIŠEVI I DŽOJSTICI Miš . Slika 6-4 Miš Doc. rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak). dr Željko Marčićević 67 . 101 i više). jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši.ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija. naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno. slična je pisaćoj mašini. Tastature razlikujemo po broju tastera (84. 6. Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali. Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. Hot Keys).2.

obično lepo leže i u ruci. Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića Kod testiranja miševa. Pre svega. a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno. Slika 6-6 Skener stoni 68 Doc. Naime. sa pojavom Windows . crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima. mada i tu ima razlika u ukusu. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. Meñutim. Postoje ručni skeneri kod njih se ureñaj pomera iznad papira. Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta. Tabelarne proračune. dr Željko Marčićević . Slika 6-5 Džojstici 6.omogućava da se odreñeni tekst. baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature. i stoni .kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima. Novi Sad Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar.a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem.Visoka poslovna škola strukovnih studija.3. Skener .

Skenere možemo podeliti skeniranja dele se na: na više načina. U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije. Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija. Tako. Za razliku od njega. 6. dr Željko Marčićević 69 . s različitim specifikacijama i cenama. Doc. prema vrsti crno . Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Prema tipu skeneri se dele na: ručne stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu.4. stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima. gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom. Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji.bele (sa sivim nijansama) u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno belo. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika.

ureñivanje i uveličavanje slika. Slika 6-8 Foto aparat Takoñe. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar. kao i mogućnost proširivanja memorije. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje. Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu. Novi Sad Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. 70 Doc.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 7 IZLAZNI UREðAJI Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike: Doc. Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. Meñutim. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor. Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”. Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka. grafike i slika. teksta. 7. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. dr Željko Marčićević 71 . teksta. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava. štampač a u nekim slučajevima i ploter. Sličan je TV ureñaju. MONITOR Slika 7-1 LCD monitor Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica.služi za prikazivanje brojevnih podataka. Monitor .1. grafike i slika na ekranu katodne cevi.

• veličina ekrana . piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla. 15”.iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi.Visoka poslovna škola strukovnih studija.odnos visine prema širini je 3:4.piksela.ekrani mogu biti crno-beli ili kolor. grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke. Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor. 17”.potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja. mogao obaviti. nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom. GRAFIČKA KARTICA Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip . Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija. 7. 800x600. Rezolucija je broj piksela na ekranu. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i 72 Doc. Slika 7-2 Grafička kartica Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali. 20” i drugo. • rezolucija . • učestanost osvežavanja ekrana . makar im se u potpunosti posvetio. kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. • nivo zračenja . Osim procesora. 1024x768 i veće.prikazivanje grafike omogućava grafička kartica.2. dr Željko Marčićević .on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije. Novi Sad • boja ekrana . Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana . mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”.

ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno .4 M 2. što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 800x600.7 mil 900 K 1.prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija. izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja.3 M 2.najzad. za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita.6 M 1. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude . Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima. jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja.3 M 3. Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran . Što se broja boja tiče.8 M Rezolucija 640*480 800*600 1024*768 1280*1024 1600*1200 16 150 234 384 640 937 K K K K K 16. Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768. odnosno 1. a kamoli 256 ili 65000. Broj boja 256 65536 300 K 600 K 469 K 938 K 768 K 1. dr Željko Marčićević 73 . dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024.9 M 3.5 megabajta.5 M 1.6 M Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice 7.3. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača. Slika 7-3 Grafička karta kanadskog proizvoñača ATI Na primer.kodirana informacija iz računara prenosi na papir. Doc.8 M 5.

Novi Sad Ovi štampači se razlikuju po principima rada. tačka koju napravi svaka će biti manja. 74 Doc. dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova. Prva i treća vrsta su najčešće. Postoje tri vrste glava za matrične štampače. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja. ali i po karakteristikama. Oni rade na principu udarnih iglica. Štampača ima u tri osnovne tehnologije. a pošto iglica ima više u glavi štampača. Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 18 ili 24 iglice. nalik onoj za pisaće mašine. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca.one sa 9. dr Željko Marčićević . koje su složene u takav niz. koje se razlikuju po broju iglica u njima . a to su: Slika 7-5 Štampač - matrični štampač štampač sa mlaznicom (ink-jet štampač) laserski štampač Slika 7-6 Štampač Ink-jet Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Iglice papir udaraju preko trake. i odštampani znak će biti ravnomerniji.

a ako imamo samo jedan COM port. MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije.6 Kb/s ili 56 Kb/s. Što se brzine modema tiče. ostajemo bez miša. nalazi se van kompjutera. ona je danas na 33. Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). dr Željko Marčićević 75 . 8.eksterni ili interni. Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. Meñu ulazno .izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica.1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 8 ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI Ulazno . Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port. S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište. pa se i Doc. pa sa PC-jem komunicira kablom. izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu .izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale.

ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola. a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. Novi Sad preporučuje da se uzme brži modem. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte. što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka.2. Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici. uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati. jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 76 Doc.1 kHz. dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima. 8. čak i sintezu glasa. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena. dr Željko Marčićević . Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više. takozvani “biper”. Slika 8-2 Zvučna kartica Podaci se mogu unositi preko tastature. muziku i govor. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44. ovi podaci mogu da budu varljivi. Ali kada se sve stavi na papir. Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali.

MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku. umesto kompletnih memorisanih pasaža. Slika 8-3 Mrežna kartica Doc. poput kartice za priključenje čitača bar kodova. MREŽNA KARTICA Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu. Razni konektori i kablovi. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru.najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan. TV tuner. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata . Obrnutu operaciju. Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše. Ostale specijalne kartice. pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. dr Željko Marčićević 77 . MIDI datoteke.

10. kao i dodatke poput štampača. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System. Softver (engl. operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. Novi Sad 10 POJAM I ELEMENTI SOFTVERA 10. uglavnom je bio hardver. Kada BIOS pokrene (engl. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji . operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon.zavrtnji. plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. hardver (engl. operativni sistem rukuje ovim poslovima. ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. modema i skenera. operativni sistem stoji iza toga. u stvari. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake. Primera radi. dr Željko Marčićević . kada želite da odštampate neki dokument. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. Hardver i softver Šta je. čipovi i štampane ploče. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu). Kada upisujete pomoću tastature. operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku. firmware).1. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. 78 Doc. osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor.Visoka poslovna škola strukovnih studija. hardver. Ono o čemu smo do sada pričali. Kada otvarate ili snimate neku datoteku.2. boots up) vaš računar. miš. tastatura. BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu. a šta softver? Jednostavno rečeno.

aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. Netscape Navigator itd. u stvari. čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program.svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani. Doc. U okviru operativnog sistema Windows vi. aplikativni programi. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). Notepad. Aplikativni softver Aplikativni softver. čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office. dr Željko Marčićević 79 . sve ikone na ekranu. Nakon toga. TurboTax. WordPad. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima. Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite. Calculator ili Media Player. Prema tome.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zatim. sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows. mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works. Jednostavno rečeno. suite). PhotoShop. pokazivač. meniji i prozori . svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. a ne ispred računara). 10. besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word.3. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CDROM-a. programi ili aplikacije .sve je to delo operativnog sistema. Kada kupite nov računar. vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste.

dr Željko Marčićević . Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme .najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver. modem. muzičku i mrežnu karticu. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti.4. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. monitorom. postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. ulepšavanje radne površine. Osnovna konfiguracija sa tastaturom. Ako se. slobodno vratite računar. meñutim. zaštitu ekrana. Slika 10-1 Hardver i napajanje 80 Doc. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera. zatim. ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer. CD-ROM. tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. disk. Primera radi. to ne dogodi. mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao i USB. serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu. pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. upravljanje fontovima. pravljenje particija na disku i mnogi drugi. pronalaženje virusa. da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice). Novi Sad 10.

uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program. koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD. doduše. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote. da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati. manje očiglednih.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 10. zatim. Ima još novih funkcija i mogućnosti. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa . nov alat Package For CD u PowerPointu. kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. definicija i slično. kao što je Tablet PC. Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu . pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili.pronaći ćete razne nove funkcije i Doc. možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju. i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu. Bezbednost je pojačana . prevoda.veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti. kao i uvoñenje novog prikaza Reading . pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu.s jedne strane. koje će vam znatno olakšati rad. napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu). dr Željko Marčićević 81 . i još mnogo toga. Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima. s druge strane. konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu. paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku. dok. znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim.5.nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku.

dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. odgovarajuća dokumenta. pretresanja novih ideja. takoñe novi program u Officeu 2003. i slično. centralnom mestu. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice. možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom.5. 82 Doc. tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite. Novi Sad mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije. crteže. vam pomaže da doku-mentujete. InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih. 10. vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs.2. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta. prikaze i zvučne snimke. spiskove učesnika i beleške. možete zajednički da koristite agende. organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst.1. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke.3. veze i spisak članova tima. Microsoft OneNote. 10. dokumenti. na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja. Takoñe možete da pratite radnje.5. razgovora i slično. Zasnovan na XML-u. 10. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath.5. referentni materijal.

Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktopu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11 APLIKACIJA MS WORD 2003 Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta.za takvu obradu potrebni su drugi programi.1. 11. Dakle. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1: Slika 11-2 Logotip Word 2003 Doc. traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start. što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta . ispravljanje. dr Željko Marčićević 83 . oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. Programs i Microsoft Word. Slika 11-1 Logotip Word Pod obradom teksta smatra se unos. to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke.

koji je startno postavljen na Document1. Format.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Statusna linija 8. Edit. odnosno aktivnog dokumenta.2. Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. Meni linija (File. prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Trake s alatima 4. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog. Radni prozor 6. Novi Sad Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata: 1. Taskbar dokumenta 11. Slika 11-4 Naslovna linija 84 Doc. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju. veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana. View. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. Insert. dr Željko Marčićević . Linija naslova u kojoj se nalazi naziv (Document2 ) 2. …) 3.

ponovi upis Cut .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. View. broj stranica.slanje dokumenta Properties .traži Replace .očisti Find . reči itd.zalepi kao hipervezu Clear . Microsoft Word sadrži sledeće menije: File.štampanje podataka Send To . MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta.zatvaranje dokumenta Save .specijalno zalepi Paste as Hyperlink .. dr Željko Marčićević 85 . Insert. Edit.) Spisak naziva dokumenata . On sadrži sledeće opcije: New .čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup .nameštanje parametara stranice (margina.zalepi Paste Special .izreži Copy .otvaranje novog dokumenta Open . Window i Help Slika 11-5 Meni linija File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata.3.otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj lokaciji) Close . Format. Table.kopiranje dokumenta Paste . ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta Print .zameni Doc. veličine papira..izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo .4 poslednje otvorena dokumenta u Microsoft Wordu Exit .pohranjivanje dokumenta Save As . Tools.) Print Preview .čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML .informacije o dokumentu (autor.čuvanje .čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions .prikazuje trenutno aktivni dokument u predpregled načinu prikazivanja.poništi Redo .

Novi Sad Go To idi na željenu stranu Links veza Object .Visoka poslovna škola strukovnih studija.fusnota Caption .) Bookmark .datum i vreme AutoText .običan pogled Web Layout . dodavanje okvira i senki.Omogućuje promenu oblika slova i veličine.tačka u dokumentu Hyperlink .karta dokumenta Header and Footer .izgled ispisa Outline .brojevi stranica Date and Time . sekcije) Page Numbers .zaglavlje i podnožje Footnotes .naziv objekta Cross-reference .okvir za unos teksta File .komentar Footnote .slika Text Box . prilagñavanje popisa.zumiraj Meni Insert (umetanje.lenjir Document Map . oblikovanje pasusa. veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama 86 Doc.unakrsna referenca Index and tables .objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal .ceo ekran Zoom .indeks pojmova i sadržaj Picture .komentari Full Screen . pisanje teksta u kolonama itd. dr Željko Marčićević .web izgled Page Layout .datoteka Object . postavljanje u tekst): Break . Mogućnosti: Font – nameštanje oblika.alatne trake Ruler .kontura Toolbars .objekt (slika itd.prekid (završetak stranice.fusnote Comments .veza prema web stranici Meni FORMAT .polje Comment .tekst Field .

provera pravopisa .podešavanje worda prema vlastitim potrebama Slika 11-6 Meni Tools Doc.ispravljanje reči . pasusa) AutoSumarize .cirkularna pisma Envelopes and labels .statistika dokumenta (broj reči.biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount .izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect . slova.spajanje dokumenata Protect Document .pisanje skraćenicama Track Changes .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika. dr Željko Marčićević 87 .makronaredbe Customize .) Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar .podešavanje traka s alatima Options .grupni rad na dokumentu Merge Document .vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma (za engleski jezik) Macro .štampanje adresa na koverte Letter Wizard .ne radi za sprski jezik Language .zaštita dokumenta od promena Mail Merge . crteža itd.

Visoka poslovna škola strukovnih studija.) Merge . dr Željko Marčićević .izbriši (tabelu.crtanje tabele Insert Table .o MS Word-u 11. 88 Doc. prozoru.) Select .šta je ovo? Microsoft on the Web . retke.office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word . TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda. npr. postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert . kolone. retke.spoji ćelije Split Cells . kolone. kolone. Word ima ukupno trinaest traka s alatima.sortiranje Formula .samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju. ćelije i td. utvrñena širina kolone. ćelije i td.sakrij crte rešetke Table Properties.osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window . postavi retke jednako. možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.označi (tabelu.formule Hide Gridlines .) Delete .novi prozor Arrange All .rasporedi sve Split . Tako.podeli ćelije Split Table .Microsoft Word pomoć Show Office Assistant . Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana).4. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima. Novi Sad Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table . ćelije i td.umetni (tabelu.podeli tabelu Table AutoFormat .podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju.pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort . retke. Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona. Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help .pokaži Officovog pomoćnika What's This? .

a ako je nije bilo na ekranu.levo od reči File. STANDARD TOOLBAR Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama. čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša. pokazaće se kratak naziv tog tastera.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA: 1. Njen izgled je dat na slici 5. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda . dr Željko Marčićević 89 . pojaviće se. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View. Postoji više vrsta linija s alatkama. PREMEŠTANJE MENIJA 1. držite je pritisnutom i povucite traku prema dole. Odaberite meni View pa Toolbars 2. otpustite tipku miša. koje su prikazane na sledećoj slici. najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata Doc. Customize). Pritisnite levu tipku miša. Meñutim. Jednom kliknite na naziv trake s alatima Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana. na dve vertikalne crte. Toolbars. Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a Ona se sastoji od 8 grupa tastera. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone.

Sledeća tri tastera imaju nazive: Print.6. dr Željko Marčićević . Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta. naime. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. imaju sledeće nazive: New. Paste i Format Painter. Preview i Spelling. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New. Open i Save. Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. On.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument. U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. Novi Sad Tasteri sa sl. dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. File/Open i File/Save. U tu svrhu izaberemo taster Preview. zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Copy. 90 Doc. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling.

Znači. dok drugi postavlja web traku sa alatima. kolonama i crtežima Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera. Njihova imena su: Tables and Borders. prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici. Doc. Insert Table. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Drawing.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama. ali ipak razlika postoji. dr Željko Marčićević 91 . Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument. Columns. Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Dokument map i Show/Hide Pi. Insert Microsoft Excel Worksheet. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. Insert Hyperlink i Web Toolbars. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici. Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom). Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Drugi taster ima sličnu ulogu.

Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom) U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Njegov naziv je Zoom Control. oznaka ¶ može imati različit oblik. u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. Zatim sledi još jedan specifičan taster. u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. Naime. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici. može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija. Ukoliko je ovaj taster aktiviran. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje. jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. koje se nalaze u našem radnom prozoru. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. Zapravo. ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf. njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. I na kraju slede tasteri Help. zgodno je koristiti sledeći taster. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. Meñutim. On je prikazan na sledećoj slici. Slika 11-15 92 Taster za aktiviranje Helpa Doc. u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Novi Sad Naime. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. Zbog toga. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). On. i mišem kliknuti dati element. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici. omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu. oblika slova. Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. i sl. neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa. prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). veličine. LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. različito poravnanje. naime. Da bismo promenili font. U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se Doc. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. dr Željko Marčićević 93 . Njen oblik je prikazan na sledećoj slici. koja je prisutna na Help tasteru. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help. Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju. prvo imamo tri okvira za izlistavanje. Ona sadrži više sastavnih elemenata.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone.

Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. Center.podebljavanje fonta izabranog teksta. Drugi taster ima naziv Italic. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira. Novi Sad specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. odnosno kreira kursive. Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta. Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. odnosno na izabrani paragraf. na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. Po izvršavanju te radnje se 94 Doc. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Decrease Indent i Increase Indent. Bullets. On omogućava naglašavanje . Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Oni su prikazani na sledećoj slici. Align Right i Justify. Prvi taster ima naziv Bold. Treći taster je Underline. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo. dr Željko Marčićević . Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. u sredinu (centar). Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf. u fascikli Indents and Spacing). Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent).

na dole. Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Oni su prikazani na sledećoj slici. Drugi taster ima sličnu funkciju. dr Željko Marčićević 95 . Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Doc. Ta oznaka može biti kvadrat. Meñutim.linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore. Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). na ekranu se pojavljuje nova linija .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0. koso i td.boja fonta. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. respektivno.oznaku. postavimo jedan specificiran karakter . Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera. Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. krug ili neki drugi oblik. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom. kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje. Zatim sledi taster za formatiranje. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. levo i desno. Drugi taster font color .5 cm.

Bela oblast predstavlja graničnike teksta. grafički. Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir. slikovni. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta.5. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dok siva oblast su margine. Ipak. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. Voñice se dele na levu i desnu. odnosno prilikom njegovog oblikovanja. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira. Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. RADNI PROZOR Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. dr Željko Marčićević . Slika 11-25 Leva voñica 96 Doc. najznačajniji elementi su voñice. dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. zvučni i dr. Novi Sad 11.) dokumenta.

Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Te oznake su date na sledećoj slici. Naime. donji trougao i kvadrat. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. dr Željko Marčićević 97 . Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar. Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. odnosno aktivnog paragrafa. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Doc. To su: gornji trougao.

on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). nalazi i skrolbar kvadrat. Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju. pregled po fusnoti i td).Visoka poslovna škola strukovnih studija. odnosno 98 Doc. Naime. Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). Ukoliko pritisnemo prvi taster. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. dr Željko Marčićević . U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta. Meñutim. Novi Sad Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru. Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici. ako izaberemo treći taster. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata. Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu. trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. pregled po krajnjoj belešci. Naime. Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus.

Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta. koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija upisivanje teksta.1. 11. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. podnaslovi i sl. Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije. Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. Isto tako. OVR i WPH. Master dokumenti. odnosno knjige. Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi. i to za formiranje konačnog oblika dokumenta. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta. on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. Zadnji taster ima naziv. Drugi taster ima naziv Web design. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo. EXT. dr Željko Marčićević 99 . On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta.paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1). Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana). o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument).5. Znači. STATUSNA LINIJA I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija). On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo Doc. MRK. o trenutnoj sekciji .

Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa.2. odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. dr Željko Marčićević . Slika 11-32 Akcije Macroa Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst. 11. slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. MRK omogućava označavanje.Visoka poslovna škola strukovnih studija.5. Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije 100 Doc. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada. Novi Sad dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. REC pokreće akciju snimanja makroa.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE 1. 2. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter POMERANJE TEKSTA PREMA GORE 1. 2. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore. POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati razmaknicu

Doc. dr Željko Marčićević

101

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta

Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.

102

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-36 Dijalog okvir New

U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.

Doc. dr Željko Marčićević

103

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata

U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As

U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level.

Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.

104

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41

Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.
105

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Postupak pohranjivanja (snimanja): 1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija: • Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji. Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument. Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i
Doc. dr Željko Marčićević

106

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

• • •

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta. Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona. Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite. Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta). ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word. OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.

Doc. dr Željko Marčićević

107

ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dati dijalog okviri su "aktivni". dr Željko Marčićević . ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. Novi Sad Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As. Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. 108 Doc. štampanjem i sl. To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka. može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine. u dijalog okviru Open. ispod menija File. dodatnim oblikovanjem. Pošto je on sada aktivan. Treba napomenuti. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom. da su za razliku od prethodne verzije Worda.

pomeranja ili kopiranja datog teksta. 109 Doc. OZNAČAVANJE. kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta). ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati.8. Kada smo izabrali željeni deo teksta. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. Posle procedure izabiranja teksta. dr Željko Marčićević . postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. "izabere" cela reč. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno. neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti 11. otpustimo taster Shift.

Naime. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. dati tekst nije permanentno nestao. osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. Sada se otvara roletna. na drugu lokaciju u dokumentu. Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). Kopiranje teče na istovetan način. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo. Posle izabiranja odreñenog teksta. dr Željko Marčićević . Označeni deo teksta je sada izbrisan. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. Prvi je izborom odreñenog teksta. Meñutim. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Znači. Zbog toga 110 Doc. OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku). Novi Sad Procedura brisanja je najjednostavnija. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan. postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo.Visoka poslovna škola strukovnih studija. on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. Proces je veoma jednostavan. ili izborom tastera Undo. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu. otpusti se levi taster miša. koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. izaberemo opciju Edit/Clear.

Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira. POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. dr Željko Marčićević 111 . Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape). Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup. Layout. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom. POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. ili neki drugu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta. potrebno je postaviti i margine. na A4 ili na A3. Doc. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. pored naslova Paper Size. i pritiskom na levi taster miša. Paper Source.Paper Size. Isto tako.

odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0. Može se odabrati mogućnost Whole Document šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward . respektivno. koji se koriče. Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta. lijeva (Left) i desna (Right). Postoji gornja (Top).što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta. Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine. Isto tako treba postaviti Gutter. Gutter se uglavnom postavlja na 0. dr Željko Marčićević . Novi Sad FORMIRANJE MARGINA Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici. U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer).Visoka poslovna škola strukovnih studija. donja (Bottom). njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji.5. U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti. 112 Doc. Meñutim.

onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument. U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns". To se vrši izborom opcije Tools/Options. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima. Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. na Standard paleti alata. Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima. koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. dr Željko Marčićević 113 . uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P. tj. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center). Ovo zavisi od štampača kojeg imamo. dokument u wordu možemo podeliti na sekcije. PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. Inače. Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente. LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. Naime. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. Doc. Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu.

Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). tj. Novi Sad Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). Zapazite ovde da i razmak (engl. pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph". dr Željko Marčićević . centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify). stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter". u kome možete podesiti uvlačanje teksta. Sekcija "Indentation . Sekcija "Indentation . Da biste promenili formatiranje pasusa. uradite sledeće: • Kliknite bilo gde u pasus. jer na ovaj način pravimo višestruke 114 Doc.Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu.Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu. Pasus može biti poravnat: levo (left). Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment".sve ovo možete podesiti. te izmeñu dva pasusa . izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. • Uvlačenjem prve linije. • Pojaviće vam se dijalog prozor. desno (right).Visoka poslovna škola strukovnih studija. poravnavanje i druge opcije. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. • Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje". gap) izmeñu leve margine i prvog reda. Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše.

Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani. kao i druge karakteristike. na ekranu se dobija sledeći prikaz. Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor. To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija "prazne pasuse". U slučaju da je izabran list Indents and Spacing. Doc. može se postići željeni oblik paragrafa. • • Idite u sekciju "Spacing". Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira. Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama (points). iza pasusa i ispred pasusa. odnosno dokumenta. dr Željko Marčićević 115 .

Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. dr Željko Marčićević . Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. respektivno. mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Na ekranu se dobija sledeći prozor. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa. Underline i Effects. Zatim se aktivira opcija Format/Font. Novi Sad IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. U te efekte spadaju biranje boje slova. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough . a sans serif fontova Swiss.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte. To se vrši u okviru Font. Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif.precrtani tekst.dvostruko 116 Doc. Ove opcije se izabiraju u okviru Color. Double Strikethrough .

To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. pa na kraju kliknite na taster Default. grupe reči i paragrafa. Kliknite <OK>. Odaberite Format. Jednom kliknite na Subscript 4. POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir. selektujte željeni font. Font 3. Subscript – indeks (abcd) i td. a zatim i Windowsima. mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu. dr Željko Marčićević 117 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija precrtani tekst. Otvorite li tako novi dokument u Wordu. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. Superscript – potencija (abcd). Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova).subscript) vrši se na sledeći način: 1. njegov stil i veličinu koju želite. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. i to na sljedeći način: odaberite Format (Font. osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. Odaberite OK Pod opcijom font. Tahomom ili Verdanom upravo ovde. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja. Pisanje indeksa (indeks . MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom. Doc. listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta. pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr.

U okviru nje. U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir. koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab". u odnosu na "osnovnu liniju". potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao . tj. To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati. tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. U Word-u ovu. Kada ga postavimo dovoljno je da 118 Doc. RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima. a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. Lowered. u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst. Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica). u odnosu na osnovnu liniju u tačkama.spušten tekst). i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. u listiću By. Ova operacija se inače naziva tabulacija. Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta. Novi Sad Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije.levo poravnavanje).

Da bi videli kako Word poravnava tabulatore. Odaberite taster OK 3. kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab". Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem Format/Tabs. van lenjira. Imamo sledeće vrste tabulatora: Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar . Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina. tj. uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. 10 cm). Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način: 1. koristi se za ručno kreiranje tabela. potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). 6.None). ulevo ili udesno. sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. 4. dr Željko Marčićević 119 . Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus. opcije Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader . a odatle možete da dalje unosite tekst. Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način: Doc. 5. dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. Možete da postavite i više tabulatora odjednom. 2. Format/Tabs U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr. možete ga premeštati pokazivačem miša.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom.postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora. Kada jednom postavite tabulator. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora Odaberite taster Set.

nakositi. dr Željko Marčićević . Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. 5. Odaberite OK odgovarajuću mogućnost. RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. 2. 3. Style Odaberite taster New U listu Name upišite naziv stila Odaberite taster Format i Namestite parametre po želji. Novi Sad 1. Naime. Odaberite Close POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). 4. Odaberite Format. Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera. Izrada stila: 1. 2. 120 Doc. Format/Tabs Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti Odaberite taster Clear Odaberite OK. poravnati itd. kopirati ili brisati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati.). Stilove je moguće menjati. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. 3. 4.

Break i Continuos Odaberite OK Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije: 1.pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju Izaberite Insert. Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE. Odaberite željeni oblik promene Odaberite OK NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. Doc. 2. Change case 3. a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko. dr Željko Marčićević 121 . Dovedite kursor .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. 3. brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju). Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili sekciju Pritisnite tipku Delete Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr. 3. 2. Odaberite Format.označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova: 1. Nova sekcija se pravi na sledeći način: 1. vlastito zaglavlje.

a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta.uz desni rub • Center . Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position .upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview .biranje oblika brojeva stranica Start At .s vanjske strane (na spoljnjim rubovima) Show Number on first page . Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice.pokazu kako će izgledati brojevi stranica. upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Tasteri: • OK . neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta. dr Željko Marčićević .s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside .gde će biti smešteni brojevi stranica: • Top of Page .horizontalna pozicija brojeva stranica • Left . Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers.uz levi rub • Right . prospekti i slično.na sredini • Inside . Novi Sad STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata. kao što su knjige. 122 Doc.pri vrhu stranice • Bottom of Page .dodatno nameštanje brojeva stranica • • Number Format .postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel . na istoj poziciji i istog su formata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila.zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva stranica Format .pri dnu stranice Alignment .

pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer". i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer". Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. straničenje i dr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-50 Header i footer Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata. podesite veličinu margina na manju veličinu. Ostali deo procesa je veoma jednostavan. i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu. znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. dr Željko Marčićević 123 . Otvorite MS Word i neki vaš. 11. i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst. grafiku. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte. prethodno napisan dokument. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje. tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje. U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova Doc.9. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file". izborom menija "File->Page setup". Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina.

kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele. Slika 11-51 Kreiranje tabele Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele. Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici: Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns). Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table. izabiranje reda 124 Doc. a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. dr Željko Marčićević . brisanje kolone (Delete Columns).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Number of Columns unesemo broj kolona tabele.

Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom. moramo ih najpre označiti (pocrniti). nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. dr Željko Marčićević 125 . Ovo znači da. a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način: 1. ako ste u prethodnom pasusu Doc. 2. Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. moramo ih najpre označiti. Text Direction Odaberite način pisanja Odaberite OK Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje. a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. Označite ćeliju u tabeli Odaberite Format. a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina. ili od dole prema gore i obratno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (Select Table). Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina. 4. 3. Na isti način se radi i sa redovima.

Novi Sad pisali u fontu Arial. na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. Kada izvršite sva podešavanja.. ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders. Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Shading i Font iz datog formata. te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona. zbirove itd.". Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats". Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Šta znači sortirati? To znači da 126 Doc. veličine 9pt. ali ne u svaki. sa npr. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. kolonu. Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu. Pojaviće se dijalog kao na slici. dr Željko Marčićević . Za ovu opciju. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli. gde možete postaviti neke sume. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). prvu kolonu i prvi red tj. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. pritisnite "OK". postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat". a zatim kliknite na dugme "AutoFormat. jednostrukim proredom. izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table".Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word.. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon. da isključite.

ne morate da brinete o redosledu unosa. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija. i nju ne uvrštava u sortiranje. podaci o npr.. a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A). Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je: 1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom. Korist od ove funkcije je velika. datumskom. ma gde da se premeste sortiranjem. datumske po datumima. numeričke od najvećeg ka najmanjem. ili numeričkom redosledu). Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor: Doc.". Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli. tj. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending" u zavisnosti od željenog redosleda Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders". složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort. Antiću ostaju isti. dr Željko Marčićević 127 . i datumske od najbližeg ka najdaljima. 3.. Sve tabele se mogu sortirati na dva načina: • Po rastućem redosledu (Ascending) reña tekstualne podatke po abecednom redu. jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. 2. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke. koju ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders" Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. jer ako npr.

ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text. u našem slučaju dva ista prezimena). Novi Sad • • • U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog. a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. ako vam je potrebno. Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK". Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele. koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. pritiskom na "F9". Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva. birate sledeća polja za sortiranje. Kada budete menjali brojeve u tabelama. Prva leva ćelija ima oznaku "A1". Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune. već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. Date. dr Željko Marčićević . a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". Number) radi preciznijeg sortiranja. ne morate uvoziti Excel radne listove. postavite kurzor ispod liste. automatski će se ažururati i rezultujuće polje. Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja. Takoñe. Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled. Naravno. videćete i samu formulu "SUM (Above)". tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9".Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. desno pored nje je "B1" itd. broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excela. Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum". koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju. Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula". U sledećim poljima "Then by". Kada napravite spisak brojeva. Pojaviće se novi dijalog prozor. u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. kao u Excel-u. Redovi su 128 Doc.

Pojaviće vam se lista od devet dugmića. ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje. Right i Center). pisaćete: =A1+B1. dr Željko Marčićević 129 . Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija. naslovni red). moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Da bi izvršili detaljno poravnavanje. a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama. što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. prvo selektujte ćeliju. Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi. a kolone slovima abecede.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija predstavljeni brojkama. Tako na primer. na paleti alatki "Tables and Borders". Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. i potom pritisnite dugme "Align". Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete. tačnije mali truglić desno od dugmeta. moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda. u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. Možete da pritiskate Doc. od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv. a to su pozicioniranja na: vrhu. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". Što se tiče poravnavanja u tabelama. što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. na bok (tj. Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali. željeni blok ćelija ili celu tabelu.

tamo gde želite da postavite tabulator. Kliknite na lenjir. postavlja se problem poravnavanja datih cifara. Levo od horizontalnog lenjira. Novi Sad dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. izaberite padajući meni "View > Ruler". ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša. stop tabulatora sa decimalnom tačkom. Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju. tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. 2. i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora. Ako ne vidite lenjir. Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). nećete dobiti željeni rezultat. nalazi se dugme za promenu tabulatora. tj.indikator. Ovo isto možete dobiti. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left. Right. Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala. 3. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa. i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački: 1. Na lenjiru će se pojaviti oznaka . dr Željko Marčićević . 130 Doc. Center i Justify. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već. "ja"). ili desno. kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo. i sa druge strane. te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. koja se piše velikim slovom. kao reper za bolje pozicioniranje. Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku. na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija. Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno. Doc. koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka. Dok budete prevlačili tabulator.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali. dr Željko Marčićević 131 . Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl.

piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key . Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. 132 Doc. Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument.prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days . Kada uočite neku. Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type". dr Željko Marčićević . a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena. kada možete da uočite najfrekventnije greške. Replace text as you type .zamjenjuje kratice tekstom (naravno. da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite. Slika 11-59 AutoCorrect "AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije. ako se nalaze u AutoCorrectu). njihove ispravke.ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add".ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences . isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. polja za potvrdu: Correct two initial capitals . pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč. Novi Sad Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta. tj.

Ponovite postupak za više vrednosti i odaberite OK 9.Active Window Odaberite Get Data. cirkularnih pisama. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. Mail Merge pa taster Merge 11. Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. 2. 3. Doc. Pohranite ga pod nekim nazivom. Open data Source i dokument iz Excela. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. Tools. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New.) 10. Envelopes and Labels 1. a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Form Letters. Odaberite Edit. Data Source 8. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd. dr Željko Marčićević 133 . Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. Ime i prezime. Odaberite Tools. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite Insert Merge Field i odaberite polje. 5. 4. Ponovite postupak za sva polja. adresa primaoca itd. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali). Mail Merge Odaberite Create. 6. U tom obrascu menja se samo npr. Create Data Source Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i odaberite Add Filed Name.

Delivery Address . KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. Upišite kraticu Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati tekst) 134 Doc. Unos u Autotext 1. Tako si npr. Novi Sad Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma. Autotext i New (ALT+F3) Upišite skraćenicu Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter Korišćenje: 1. Upišite reč Odaberite Insert. omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. 2. U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top . Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre. dr Željko Marčićević . 4. 3.Visoka poslovna škola strukovnih studija.upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options . mesece.odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice.odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice. 2. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. te upisujemo veličinu omotnice.udaljenost od gornjeg ruba. Pri tome. ili nečeg drugog.udaljenost od levog ruba) Printing Options . Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size. From Left .upišite adresu primatelja Return Address . latinske nazive pojedinih biljaka npr. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove 1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola: 1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert KOMENTARI U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara: 1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara 1. View, Comments Brisanje komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment

Doc. dr Željko Marčićević

135

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close. Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena

Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama: 1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK". 2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine. 3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekstpolja na odgovarajuću. 4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici). 5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK". Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe). FUSNOTE Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta. 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu Odaberite Insert, Footnote Upišite tekst fusnote Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote 1. 2. Označite broj fusnote u dokumentu Pritisnite tipku Delete KREIRANJE SADRŽAJA Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno". 1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading
137

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

2. 3. 4. 5. 6.

Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj Odaberite Insert, Index and Tables Odaberite karticu Table of Contents Odaberite oblik sadržaja Odaberite taster OK AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće: • Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija. Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.

138

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u: 1. 2. 3. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry". Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu). Na kraju izaberite "Close".

4.

5.

Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. 2.

Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry".

Doc. dr Željko Marčićević

139

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

3.

4.

5.

U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice. Na kraju izaberite "Close".

Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu Odaberite Insert, Picture, ClipArt Kliknite na sličicu koju želite Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika: 1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu) Promena slike: 1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora
140 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2. 3.

oko sebe dobiti kvadratiće Odaberite Format Picture iz letećeg menia Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta 1. 2. 3. 4. 5. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati Kliknite jednom desnom tipkom miša Iz letećeg menia odaberite Format WordArt Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
Doc. dr Željko Marčićević 141

premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg sloja u pozadinski sloj. Send Behind Text . Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva. tekst sloj . Send to Back . tj.objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju. sloj pozadine . Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva. Novi Sad preklapanje ne mora da bude stihijsko. c. iz priručnog menija izaberite opciju "Order" Pojaviće vam se lista sa podopcijama.ako su objekti u istom sloju. slično slojevima u Photoshop-u. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. 3. d. prvi gornji sloj .sloj za vodene žigove. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.Visoka poslovna škola strukovnih studija.ako su objekti u istom sloju. npr. i imamo kao poseban sloj . Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta. Slojeve možemo reñati u sledećem redu: 1. Bring Forward .premeštanje objekta sa pozadinskog sloja u prednji-gornji sloj. Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta. Send Backward .objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju.ako su objekti u istom sloju. na njega možemo direktno da utičemo. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj: a. Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst. b. Na slici možete videti. 2. vrši se pomeranje selektovanog objekta na vrh.ako su objekti u istom sloju. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. 142 Doc. f. h. g. sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. e. 4.objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte. jedan ispod drugog primere za . vrši se pomeranje selektovanog objekta na dno.je sloj na kome se nalazi samo tekst. pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga. sledećim redom: Bring to Front . ili iza nekog drugog objekta. Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju. Bring in Front of Text . dr Željko Marčićević . ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva.

Insert. Izrada 1. Picture. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Odaberite OK OKVIR S TEKSTOM Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Odaberite tip i podtip grafikona 4. boje pozadine. 2. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Promena naslova. 3. Upišite tekst 4. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. Odredite veličinu okvira 3. grafikona Insert. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona 2. Okviru se može menjati položaj. Text Box 2. Kliknite negde izvan okvira Doc. linije se mogu ukloniti itd. boje linija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. Chart U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon Promena Grafikona: 1. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. veličina. dr Željko Marčićević 143 . ose: 1. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel. no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. Iz menia odaberite Chart Type 3. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. Odaberite OK na praznom delu unutar Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. Desnom tipkom miša kliknite grafikona 2. 1. Iz menia odaberite Chart Options 3.12. Odaberite OK Biranje vrste grafikona: 1.

2. dr Željko Marčićević . 2. Microsoft Equatation 3. Kliknite jednom izvan izraza 11.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Načinite željene promene 5. korjene. 3. Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. 144 Označite tekst Doc. integrale. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. Insert.13. Object. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku miša 3.0 Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol Upišite podatke. Kliknite jednom izvan izraza Promena izraza 1. Promena okvira s tekstom: 1. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. ponovno odaberite na traci simbol itd. OBLIKOVANJE TEKSTA PODEBLJANI TEKST (BOLD) 1. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B NAKOŠENI TEKST 1. Novi Sad Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. Odaberite OK UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke. grčka slova ili druge znakove). Promenite izraz. Pisanje izraza: 1. znakove za operacije. 4. sume.

Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Jednim kliknite na riječ none 3. Kliknite na alat za markiranje Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. Biranje boje za markiranje: a. a za ispis koristiti drugi tekst. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I PODVUČEN TEKST 1. Označite tekst koji želite markirati. 3. dr Željko Marčićević 145 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 2. Uvlačenje odlomka u desno 1. Kliknite na alat za markiranje (završetak) Poništavanje markiranja: 1. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke CTRL+U MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Označite tekst koji je markiran 4. 2. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati tekst. b. Označite pasus Doc. UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati. Markiranje: 1. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst.

Isto tako. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". raznih prezentacija. Odaberite alat za uvlačenje u desno. Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije: • brojevne liste (ordered list) . Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na željeno mesto. Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo. Liste nabrajanja su od velikog značaja. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno. i predstavljene su brojčanim oznakama Slika 11-63 Liste nabrajanja 146 Doc. brošura. 1. dr Željko Marčićević .su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu. Označite pasus 2. i često nezaobilazne kod udžbenika. odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postupak: 1. a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. Označite pasus koji želite uvući 2. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u levo. a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto. Novi Sad 2. Odaberite alat za uvlačenje u levo. i svuda gde je nešto potrebno objasniti. korak po korak.

). dr Željko Marčićević 147 . samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"). Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja. U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste).paragraf. za izbor odreñene. Pojaviće se broj jedan praćen tačkom. označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja. pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". Kada želite da završite listu nabrajanja. Isto važi i za znakovne liste nabrajanja. Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2. Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". Kada uklonimo liste. U slučaju da vam ne odgovara ni Doc. Osim navedenog načina. Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • znakovne liste (unordered list) . potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke. Prethodna priča važi i za znakovne liste.su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki. potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus . liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering". a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima). s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering". u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena. s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće: • • • • Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". kliknuti "Bullets". Na prethodni način dodajte i ostatak liste. možete da nakon unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter". od kojih će svaki nivo biti posebno označen.

dr Željko Marčićević . odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta. možete kreirati vlastitu listu." i izaberite neki drugi font. Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position". Kada ste sve podesili kliknite na "OK". i potom kliknite dugme "Customize".. sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka . jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre. koji će biti upotrebljen za nabrajanje. rimskim brojevima. gde odreñujemo: • • Font .. • U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama). i prve linije) od leve margine. sve u zavisnosti od potreba.." i iz tabele izaberite neki drugi znak. 148 Doc. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). Ukoliko ni ovim niste zadovoljni. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja Kod znakovnih lista.naše liste ne moramo otpočeti od jedinice. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña. kliknite na dugme "Font. kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format".. Stil može biti definisan: arapskim brojevima (default). Novi Sad jedna od ponuñenih lista. kliknite na dugme "Bullet. malim rimskim brojevima i.odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. Sledeće podešavanje je "Bullet Position".ovde odreñujemo stil nabrajanja. velikim i malim slovima abecede.karaktera. Start at . Number Style .

Kada ste zadovoljni šemom. i te šeme su izmenljive). ili da to prepustite Word-u. kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1. najverovatnije ćete napraviti greške. Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava). Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana). i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. 2. za razliku od ovog drugog načina. pa preñite na karticu "Outline Numbered". a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima . Numerisanje možete da vršite sami. ručno pri pisanju samog dokumenta. • • • • Doc. Ako radite ručno. Pri selekciji izostavite naslove. u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a. Uzastopne pasuse birajte mišem. Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće: • Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete. 3 itd.držeći taster Ctrl i mišem. pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. već celih pasusa. znači. da se to automatski odradi. držeći pritisnut taster Shift. kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke pasuse. Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata. Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering". jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme). dr Željko Marčićević 149 . kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja. ne numerisanje pojedinačnih linija teksta.

dr Željko Marčićević . služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. i obrnuto. inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. • U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin". • Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa. i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. četiri reda. gde imamo dva pasusa (2. selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). "Distance from text". Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu. Kao i svi okviri. kojima započinju pasusi ili članci. a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u: • Ako već imate neki dokument. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa. Novi Sad U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa. I još jedna napomena. • U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala.Visoka poslovna škola strukovnih studija. stilizovanim slovima. moguće je da inicijalna bude i cela reč.1 i 2.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. Dobićete rezultat kao na slici. Preporučljivo je da. • I poslednje polje. postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim. Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici). Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa. • U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal. • Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None". Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta. Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa. jednostavnim klikom na okno. možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. ako želite da vam 150 Doc. koji prekriva tri.

. Continous . dr Željko Marčićević 151 . možete da promenite početnu vrednost.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija cela reč bude inicijalna.Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument. Doc. • Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers. Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće: • Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju. Restart each section . vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije).Odreñivanje koraka u numerisanju. o Count by . linije u nekoj sekciji.Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta. u objašnjenju koda). biće prikazana svaka druga linija. Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers". u odreñenu sekciju dokumenta.". početi brojanje na svakoj strani itd. tj.Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. o From text . ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane). pa će potom i sva ostala polja biti dostupna. • Izaberite padajući meni "File > Page Setup".. Ako ovde podesite vrednost 2.Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. Word . Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup". • U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering". Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje: o Start at .Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice. Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta. u kome treba da preñete na karticu "Layout". ali ako vi želite. preko brojača.Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice: Restart each page . o Numbering . radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo.Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku). postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč.

Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje 152 Doc. Novi Sad 11.14. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući. pre nego što se započne proces štampanja dokumenta. odnosno po završetku procesa kreiranja. ŠTAMPANJE Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu. može se pokrenuti proces štampanja dokumenta.Print Preview.Visoka poslovna škola strukovnih studija. obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. dr Željko Marčićević . Zato se izabere opcija File. editovanja. Meñutim. potrebno je proveriti kakav izgled on ima. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print. To je proces štampanja.

). Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.8 i sl. dr Željko Marčićević 153 . Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr. Postoje opcije All (celi dokument). Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. 1. Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje.5.

Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati. dr Željko Marčićević . Moguće opcije su: • All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range) 154 Doc. Novi Sad Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 11-70 Izbor stranica za štampu Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati.

Grafika se neće štampati. ali postižete veću brzinu štampanja. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. Slika 11-71 Podešavanje opcija za štampanje Draft output .(nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe. Naravno. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora. pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. Update fields . sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje". Word nudi i naprednija podešavanja. PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word. dr Željko Marčićević 155 . Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće. i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. a formatiranja štampe će biti minimalna. Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici. onda treba izabrati prvo opciju Odd. ako ih ima. moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. Update links .(ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u).(ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima. Doc. pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range) Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range) Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano. Naime. U slučaju da se ima štampač na poslu.

Slika 11-72 Opcija za Footnote Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje. pridružićemo kontekstnom meniju za tekst. možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom Doc. komandu "Footnote". jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu.. Izaberite padajući meni "Tools > Customize".(podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici. Reverese print order . Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće: 1. preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus". Background printing . štampa ide sporije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. štampa preko samog teksta. 156 . Novi Sad Allow A4/Letter paper resizing . i istovremeno izbacite one koje ne koristite.. tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate.(obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut. Print PostScript over text . Promenama koje napravite.(štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu. kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote. dr Željko Marčićević 2.(štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu.". Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote.

koja predstavlja mesto postavljanja komande. gornja paleta je Format toolbar. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo. kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text". kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote". dostupnih menija u tri grupe: Text. Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu. pojaviće se horizontalna linija. program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama). ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. i gde. Ali. prevucite paletu tamo gde želite. kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a. Kada smo dodali komandu u odreñeni meni. Otpustite levi taster miša. tj. dr Željko Marčićević 157 . i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice. ne mora tako da bude. Paleta može da bude "plutajuća". i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija. bilo gde u dokumentu. Da bi izvršili podešavanja paleti. i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite. Table i Draw. 4. Sada kliknite desnim tasterom. i doveli pokazivač iznad priručnog menija. Da bi dodali komandu "Footnote". poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text". Kada ste uradili prethodno. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word. Pojaviće se dugme "Add or Doc. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text. nevezana za ivice prozora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote.

kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete. Kada jednom izvršite podešavanja. Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". pokazivač menja oblik u "I".Menu line). izaberite paletu koju želite. gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog 158 Doc. Sada. i izaberite opciju "Default Style". Ovo dugme nema ikonu. prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. ali dok je otvoren dijalog prozor. a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije . Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme. kliknite na njega. možete sve prilagoditi sebi. trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki. i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. tj. sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat. dr Željko Marčićević . Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. kasnije opet možete vršiti promene. želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite. dugme će nestati. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image". Da biste grupisali odreñene alate. Takoñe. i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. Sa dugmeta nestaje tekst. iz prozora "Customise". Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način. npr. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a. pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. Prevucite dugme na željenu paletu. Novi Sad Remove Toolbars". možete premeštati dugmad sa palete na paletu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. već ispisan tekst. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count". Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. i sada možete da otpustite taster miša.

15. u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting". ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. Da bi kreirali novu paletu. Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu. Izaberite prvo stavku menija npr. ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon. koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata: Doc. pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. dr Željko Marčićević 159 . Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe. jednu po jednu. a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica. i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). npr. I još nešto što je bitno. pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prozoru "Customize". Slika 11-74 Postavljanje palete 11. Zatim izaberite komande-ikonice. preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New".dot" šablon ili drugu mogućnost. Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande. već u tekući dokument. U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla). ali bez ijedne ikonice. naslova sa glavne linije menija. paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer". Sada preñite na karticu "Commands". Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". na levoj strani imate listu kategorija tj.

ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. Ovde imamo dva tipa lozinke: Slika 11-75 Unos passworda Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. Znači. otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status. klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu. ali samo za čitanje. U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. preñite u Windows Explorer. Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word.ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu. Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) . pošto je ovo polje Case-sensitive. tj. U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only". Kliknite na kraju na "OK". Novi Sad Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta . preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". Ako kliknete na "Yes". dr Željko Marčićević .Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u. Kada konačno kliknete na "OK". Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). dokument se otvara kao Read Only. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options". snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument. Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. Pri unosu pazite na mala i velika slova. Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". 160 Doc.

Kada se element pojavio na dokumentu. Sa menija izaberite. kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a. klikom na sličicu primera stila. dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a. Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. sam tekst). Izaberite neki od ponuñenih stilova. recimo "Stars and Banners". i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing". Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. podesite vrstu fonta i veličinu fonta. to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno. Da bi dobili na boljem izgledu teksta. koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing". • • • • Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". dr Željko Marčićević 161 . Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Word . Tekst možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto. • • • • • • • • Slika 11-76 Izrada banera Kliknite na dugme "New Blank Document". Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape". ubacite željeni tekst. Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. veličina fonta. kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner). i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi. kliknite desnim tasterom miša iznad prostora paleta.Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta. U sledećem dijalog prozoru. Da bi dobili paletu alatki "Drawing". u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake. pa sa podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon"). Te pritisnite "OK". i u novom dijalog prozoru. Doc. i potom kliknite na "OK". postavićemo u pozadinu neki rafički element.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti.

Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.
162 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom : • • • • • Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih Ponovo izaberite "Text box" Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao Header Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja

Doc. dr Željko Marčićević

163

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

• •

Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja. Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".
Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• • •

Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size". Kliknite na radio-dugmić "Landscape". Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".

164

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite: • • Horizontal spacing: 149mm Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa.
Doc. dr Željko Marčićević

Slika 11-78 Kreiranje programa

165

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje. • • • Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid". Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen". Kliknite na "OK".

Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve. • • • Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić "Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot. • • • Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik. Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape". U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK". Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Doc. dr Željko Marčićević

• •
166

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma
Doc. dr Željko Marčićević 167

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite: • • • • Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style". U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format". Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil. Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK".

Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U
U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168 Doc. dr Željko Marčićević

krivulje (Curve).Taster Doc. jednosmerne strelice (Arrow). dr Željko Marčićević 169 .Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line). sjencenje.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled. a pokazemo li bilo koju od kategorija.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja. obrada jedne ili vise rijeci WordArtom. takodje. izrada trodimenzionalnih oblika. duljina i ostrina strijelice i slicno. bojenje crteza. dubina trodimenzionalnog objekta.Sjena se uklanja klikom na No Shadow. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem. Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.Ako je odabrani objekat strelica. rotiranje.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu. taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice.Naknadno se. debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style). mora biti odabran).Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati. Tilt Up.Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta. otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color). podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti.Neovisno o tome koji se oblik odabere. a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings. dvosmerne strelice (Double Arrows). naravno. slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble). crta ga se jednostavnim povlacenjem misa.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina. boja crtane plohe (Fill Color).Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva. a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio.Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati.Tasterima Tilt Down.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box). Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima. pozicioniranje. korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika. kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color).Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow). odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer.

Novi Sad Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica. a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere. bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear. plasticne (Plastic) ili metalne (Metal). Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright). mat (Matte).Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame). koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools". pomoću ove male animacije. Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica. a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat. dr Željko Marčićević . brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja. ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta. i zamagljen (Dim). Slika 11-80 Crtanje Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools".Visoka poslovna škola strukovnih studija. scrolling text).Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja. jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. a ako 170 Doc. je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani. prosjecno svijetao (Normal). pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat.

ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide. Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu). koji može biti od 1 do 5. radi naglašavanja. Slide (pomeranje teksta nalik slajdu. odnosno na način koji će se pomerati. Kliknite na dugme. ili beskonačan (Infinite). pojaviće se tooltip "Scrolling Text". a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene. ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK". Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja. • • • • Kada ste podesili sve prethodne parametre. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka: • • poruke koje će biti poslate u HTML formatu poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich text format) formatu. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. premesti se sa jedne na drugu stranu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zadržite pokazivač miša iznad dugmeta. dr Željko Marčićević 171 . behavior) teksta koji se pomera. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje). Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom. Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali. i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre: • Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno). Doc. iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici.

Od dodatnih opcija. dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients". i to u polje "To". Potom. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda. tekstualne poruke. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc". Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). moguće je prikačiti neku datoteku sa diska. a ne samo uobičajene. ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. a dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. e-mail kreiran u Word-u odaslat. formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. te pritisnemo "Attach". Prvo što ćemo uneti je email adresa primaoca. dr Željko Marčićević . Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a.HTML. dovoljno je da pritisnete "Send a Copy". već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox". dugme ako ih tekući se prvi će biti 172 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. uz samu e-mail poruku. u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl. Kada put budete "prikačili" na Internet. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". Kada ste kompletirali e-mail poruku. Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku. Novi Sad Pisanjem HTML poruka u Word-u. Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima. ne moramo znati jezik za opis stranica .

Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata. pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom". Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. dosta okrenut Internetu. pa "probajte" link. da preñemo na samo dodavanje hiverveza. Na primer. kao i drugi programi Office paketa. Word je. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači. Ali. 2. 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu. web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da". pročitajte sledeće redove. Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka. pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web. deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. dr Željko Marčićević 173 . imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument: 1. može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika). Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink". recimo da povezujte račun Doc. Znači to ne mora da bude jedna reč. gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K". Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. Kada se vratite u dokument. u pitanju nije veza prema .html dokumentu). gde će jedan da se referencira na drugi. Na kraju kliknite na "OK".

Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa. klikom na "OK".Visual Basic for Applications ili VBA.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije . dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi.17. kreirali ste ga davno). Na kraju potvrdite povezivanje. dr Željko Marčićević . WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora."Normal. kliknite dugme "File.0 i 95). 11. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a . od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic). Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl. Ukoliko dokument nije u listi (npr. tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. Novi Sad (trenutni dokument) sa dokumentom koji "ugovor o kupoprodaji": • predstavlja povezani • Uradite sve kao i u prethodnom postupku. jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika. samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files". tj. pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme..dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. 174 Doc. Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office..

Medium . gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe. a to su funkcije bezbednosti. spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove".Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe.u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne. dr Željko Marčićević 175 . nakošena. Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security". otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu High . podcrtana: CRTL+B. Low . Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word. CTRL+I.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kako da se zaštitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente. Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora. Stavke iz liste možete ukloniti. da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa.ovo je Word-ov standardni nivo. ali će pre svakog otvaranja postaviti upit. tj. CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu: Doc.

Kada završite odaberite alat Show/Hide PREČICE MIŠEM Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost. s . =rand(3. npr.broj pasusa. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće: 176 Doc. dr Željko Marčićević .s) i pritisnite tipku Enter p .Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a.5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem.broj rečenica. Novi Sad Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje .

Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša: • • • • Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) minimiziranje/maksimiziranje prozora Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru . 4. dr Željko Marčićević . Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija.kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole Za selekciju rečenice . 2. uradićete isto kao i premeštanje. prevucite sadržaj na željeno mesto. pa ćemo navesti najčešće korišćene: • • • • • • Za selekciju jedne reči . radi ubacivanja prebačenog teksta.dvostruko kliknite levim tasterom na reč Za selekciju jedne linije . samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2. Držeći pritisnut levi taster. 3 i 4).kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj) Za selekciju više linija . kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu Za selekciju pasusa .poziv dijalog prozora 177 Doc.kliknite dvostruko levo od pasusa Za selekciju celog dokumenta . 3. Slika 11-84 Podešavanje miša Za kopiranje teksta. Postavite pokazivač miša nad selekciju. Selektujete tekst koji želite da premestite.poziv dijalog prozora "Tabs" Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote Dvostruki klik na belu površinu lenjira .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 1. Otpustite levi taster.držeći taster "Ctrl" kliknite levo od teksta (bilo gde u tekstu). i pritisnite levi taster miša.držeći pritisnut taster "Ctrl".

u dnu prozora.poziv pomoći za WordPerfect korisnike. Osim ovih "predefinisanih" prečica. "Prečica" je kao što već sigurno znate. kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl.poziv dijalog prozora "Go To" Dvostruki klik na "REC" indikator . Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key". simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator . dr Željko Marčićević 3. pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories".poziv dijalog prozora "Revisions" Dvostruki klik na "EXT" indikator . Slika 11-85 Prećice na tastaturi Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu.prebacivanje u mod prepisivanja. simulacija pritisnutog tastera "Shift" Dvostruki klik na "OVR" indikator . onako kako vam najviše odgovaraju. Novi Sad • • • • • "Page Setup" Dvostruki klik na levu stranu status linije . pa da vidimo kako se to radi: 1. u polju "Description" se pojavljuje opis date komande. Zapazite kada izaberete neku komandu. a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija.prebacivanje u mod proširene selekcije. 2. vi uvek možete definisati sopstvene prečice. 178 . Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu. kliknite na dugme "Keyboard". Doc. da bi ga aktivirali.poziv dijalog prozora "Record Macro" Dvostruki klik na "MRK" indikator . shortcut) sa tastature.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Kad smo dodali nezauzetu prečicu. klikom na dugme "Assign".. Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. kada vam zatreba neki važan dokument. Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders". odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje. veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi 179 Doc. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned". što više kriterijuma definišete. Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. 5. U slučaju da je data kombinacija već zauzeta. ne brinite. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument. jer i za to ima leka. Sledi ono najzanimljivije. unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. moramo još potvrditi dodeljivanje. kao na slici. pozovite meni "File > Open". U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete. Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način: 1. Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl".. napravićete veliku zbrku. Šta raditi u jednom takvom haosu. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima. 6.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim te u klasičnom Windows "Open" dokumentima prozoru kliknite dugme "Tools". Ako napravite veliku zbrku. a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Wordu. pa izaberite "Find". Kada ste uradili prethodno. Ukoliko niste sigurni da znate gde je. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard". kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). recimo "C:\". putanju unosite u polje "Look in". Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje. da li je prečica već zauzeta i od koje komande. dr Željko Marčićević . "Alt+Shift". "Ctrl+Alt+Shift". unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete.

kliknite "Or". kliknućemo na dugme "Find Now". Condition . Ako je potraga bila bezuspešna. za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. Kada definišete pojedinačne kriterijume. Naravno. a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And". 4. A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kliknite opet "Tools > Find". njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open". Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument. te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma. Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare."23". Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume. 3.Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta. koje ćete opisati. Novi Sad 2. Kada smo definisali sve potrebne kriterijume. Property "Number of pages". dr Željko Marčićević . kliknite dugme "And"."equals" i Value . Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak: 180 Doc. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta. koja se nalazi u vrhu prozora "Find". Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi. kriterijum. 5. Slika 11-87 Zvuk Word . dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list". a želite da ponovo potražite dokument. Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova. a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Pa tako npr.

svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". obaveštenja. Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments. pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder". bordo oznaka) i počeće snimanje. i druge službene dokumente. i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder". a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument. Kada budete spremni za izgovor komentara.Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise. ponude. Pored ovoga. te izaberite meni "File > Exit & Return". u zaglavlje službenih akata. ugovore. ponuñača) dokumenta. onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit". kliknite na dugme "Stop". Word . Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja Doc. Kao što znate. Kad završite sa komentarom. za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju. Kada ste dodali nekoliko komentara. uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. jer veliki komentari tj. u tekstu. kliknite na dugme "Record" (kružna. gde želite da ubacite komentar. Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments". na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca. zauzimaju puno prostora na hard disku. dr Željko Marčićević 181 . gde inače možete videti sve komentare. zvučni fajlovi ovog tipa.

koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. Definisanje stila je vrlo lako. pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. da biste uredili zaglavlje na ovaj način: 1. te preko njega unesite novi. Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. Kliknite na horizontalni lenjir. u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. 2. i u odnosu na desnu marginu. slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop). pa kliknite u listu "Style". dr Željko Marčićević . Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine. tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu. a desno podaci o primaocu dokumenta. što u jednom redu ovakvog zaglavlja. Rešenje je vrlo jednostavno. Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja. 4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red. Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora. recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila. Novi Sad Problem se sastoji u tome. 182 Doc. 5. Sledite sledeći postupak. samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali. Uneti tekst će biti poravnat udesno. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. 3. Unesite podatke primaoca u prvom redu. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument. Markiraće se naziv trenutnog stila. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L). Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora.

Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim. dr Željko Marčićević 183 . a ne korisnik. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. koji se zasnivaju na gotovo istim principima. Microsoft Excel. programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 12 APLIKACIJA MS EXCEL 2003 Postoji više programa za rad sa radnim tabelama. Nazivi nekih tabele su: • • • • • • • • • programa za radne Lotus 1-2-3. Quattro Symphony Framework Supercalc Multyplan Lucid 3-D Microsoft Works Slika 12-2 Logo Excel 2003 Doc. osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja.

) i redova tabele (1.Visoka poslovna škola strukovnih studija.1. Novi Sad 12.C.. koje su karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. pomoćne sličice .B.ikone adresa isadrzaj celije naziv knjige tabela 2) radna površina 3) oznake kolona tabele (A.. IZGLED EKRANA Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003 Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi: 1) kontrolni panel (tzv.2. kontrolni redovi) • • • • • naziv programa glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi. dr Željko Marčićević ...3.) 184 Doc.

koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač. Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju. koja se nalazi u centralnom delu ekrana. ili dnu ekrana.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4) statusni red je zadnji red na ekranu. odnosno površine . dr Željko Marčićević 185 . koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa. i kontrolnu površinu. koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. Da biste kreirali modele. 11. treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. koja se obično nalazi na vrhu. deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje.2. RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine.radnu površinu. Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). Promtnu liniju (promt line). Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine: Slika 12-4 Radna površina Statusnu liniju (status line). Doc. a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki. Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi.

Novi Sad Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu.3. U komunikacionom bloku. korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. pored komande 186 Doc. postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. Kada pritisnete dirku Enter. pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A. Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj. Druga mogućnost je korišcenje miša. Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor . Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini U programu Excel. Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju.tasteri). u redu u kome se već nalazio.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meñutim. Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela. 12. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. dr Željko Marčićević . sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1.

Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač. natpisi brojevi (veličine) formule i funkcije datumi. Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. dr Željko Marčićević 187 . nestaju sa ekrana. Posle toga ta dva kvadrata. 2. biće upisan u celiju. Doc. 12. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija). jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova. Tek kada pritisnete dirku Enter. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line). Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju. program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada. i pritisnite dirku Enter. Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje. UNOS PODATAKA Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele: 1. Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. koji označavaju da je u toku upis podataka. 3. iako su na ekranu skraćeni. 4.4. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5. u računaru oni su zapamćeni u ćeliji.

Novi Sad Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu. slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj kombinacijom brojeva. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook).0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1. koje ili direktno izračunavaju vrednosti. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. operatora i funkcija. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj. dr Željko Marčićević . U programu Excel koriste se sledeće vrste formula: • • • 188 matematičke tekstualne logičke. U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala. ćelije U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. crtezi. i pritisnite levi taster na mišu. 12. Kada ste završili sa radom na tabeli. adresa ćelija. ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli. on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija.5. 12.6. Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA Uobicajeno je da se slicna dokumenta. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije.

y) . Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta: • • • • • • matematičke statističke finansijske logičke za znakovne nizove za datum i vreme • • • • • tabelarne za baze podataka za povezivanje informacione inžinjerske.z) . sa Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja. kao što su: • • • SUM (opseg) .daje na 14 decimala vrednost broja pi FACT(x) .daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju da su jedna pored druge MEDIAN (opseg) .prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija.apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije ROUND(x.daje vrednost srednjeg člana opsega.daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x COS(x) . Ako opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega. MIN(opseg) .daje faktorijel broja x SQRT(x) .daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije.y. Matematičke funkcije obuhvataju trigonometrijske funkcije kao što su: • • • • • • • • opšte matematičke i ABS(x) .zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x. dr Željko Marčićević 189 .prikazuje ostatak pri deljenju x sa y PI() .daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije SIN (x) .daje zbir sadržaja opsega ćelija SUM(x.n) . ne uzimajući u obzir prazne ćelije MAX(opseg) . U programu Excel postoji preko 319 funkcija. • Doc.prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija. preciznošcu na n decimalnih mesta MOD(x.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.7. ŠTAMPANJE TABELE
U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena. Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno). Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje. Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:

190

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona 2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu. Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija. Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende. Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.

Doc. dr Željko Marčićević

191

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

A 1 2 3 4 5 6 7

B

C

D

E

F

G

H

I

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu izmedju 0 i 1. Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20 isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.

Hajde da probamo! • • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte: =RAND() Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 0.6642

=RAND() • • •

Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će svaka od njih pokazati različitu vrednost. Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati vrednost u svakoj ćeliji. Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih, kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.

192

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • • • • • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali simulacioni model. Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar teretnih vozila koja pristižu tokom noći. Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila tokom noći. Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom, jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)
Broj vozila koja dolaze (X) Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka) Kumulativna verovatnoća (da je manje od X dolazaka)

0 1 2 3 4 5 6 ili više

0.23 0.30 0.30 0.10 0.05 0.02 0.00

0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu, koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).

Doc. dr Željko Marčićević

193

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kumulativna verovatnoća 0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Broj dolazaka 0 1 2 3 4 5 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• •

Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali, zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:
A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0

1 2 3 4 5 6

0

Slika 12-12 Kumulativna raspodela

• • •

Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u danu 0. U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika 12-13). U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što je ranije opisano.

194

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683
Slika 12-13 Unos formula

0

• • •

U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2. Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA 0 1 0.2683 1
Slika 12-14 Slučaj dolazaka

0

• • • • •

U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u redu onima koja su stigla te noći. U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju). U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena. Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15). Vi ste sada napravili simulacioni model.

Doc. dr Željko Marčićević

195

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683 1 1 1 2 0.8853 3 3 2
Slika 12-15 Niz ćelija

0 0 1

• • •

Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega očekuje. Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata • • • Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo rezultate. Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo cenu tog kašnjenja. Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti. U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu). U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

• • •

196

Doc. dr Željko Marčićević

1 …10. da ga postavite gde god imate slobodnog mesta. Sada.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija H I 11 Sr. U ćelije H17 do H27. nalazi instaliran Analysis ToolPak. unesite vrednosti 0. Najzad. Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins. izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 J K Slika 12-17 Pravljenje polica • • • • Zatim. izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne. 13 • • • • • • J K L M N =AVERAGE(F5:F504) =100*365*J11 Slika 12-16 Množenje Zatim. izaberite Input Range i unesite $F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije). Sad smo spremni za funkciju Histogram. Možete.otvoriće se boks na vašem ekranu. treba da napravimo“police” za podatke. dr Željko Marčićević . izaberite Histogram i OK. Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama 197 Doc. u stavri.trošk.kaš. Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje gornji levi ugao izlaznih podataka. 12 God. izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis…. Kada se otvori sledeći boks.

78% 4 195 96.68% 5 115 98. kad god promenite nešto u Excel tabeli. Cum. ali ne identičan.98% 6 25 99. Koliko bi to donelo uštede? Prvo. 198 Doc. Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J). i pritisnite taster ENTER.kaš.84 30.96% 9 1 99.00% More 0 100. God. Novi Sad • • Evo kako je izgledao izlaz.Visoka poslovna škola strukovnih studija. posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18). zbog K L J 0. Vaš izlaz bi trebalo da bude slučajnosti u modelu. možete isto tako da ponovi uradite Histogram rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana. copirajte kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”. isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja.20% 3 329 92. G 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I Sr. Vaša VLOOKUP simulacija se ponovo računa.80% 8 8 99.00% Slika 12-18 Izgled izlaza • • • Zapamtite.76% 2 472 86. promenite vrednost u C2 od 2 na 3. Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne. 0 3114 62.27% 1 725 76. Da to sprečite. Ako želite. Promena kapaciteta • • • • • • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno.48% 7 16 99.98% 10 1 100. zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. Zatim.660 Bin BINS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Freq.troš. dr Željko Marčićević . sličan. pre nego što upotrebite Histogram.

Poredjenjem sa cenom opreme. odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu. u odnosu na prvo definisano obeležje. obaviti respektivno. To je opcija Filter. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data. nakon aktiviranja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne. dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme. jer bi očekivan broj dolazaka. Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka.10. Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1. dr Željko Marčićević 199 . Slika 12-19 Sortiranje podataka Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. BAZA PODATAKA U EXCEL-u Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. 1. broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom. Slika 12-20 Filtriranje podataka Doc. zatim u odnosu na drugo. prevazišao kapacitet rampe. i na kraju. 12. Sortiranja će se.5 vozila. u odnosu na treće.

a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje. Novi Sad Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće: Slika 12-21 Opcija AutoFilter Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. dr Željko Marčićević . Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije. Slika 12-24 Opcija Advanced Filter 200 Doc. zatim izborom Top 10. kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti.

Doc. uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati. Sledeća opcija Data menija je opcija Form. zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. Slika 12-25 Opcija Data New Delete Restore Previous Next Criteria Close Dodavanje novog sloga u bazu Brisanje sloga iz baze podataka Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje Pozicioniranje na prethodni slog Pozicioniranje na naredni slog Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ovom opcijom se otvara dijalog prozor. dr Željko Marčićević 201 . koja omogućava upravljanje bazom podataka.

na osnovu baze podataka. od kojih treba izabrati odgovarajuću: Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u. odabirom opcije Pivot Table Report se. generiše pivot tabela. 202 Doc. Novi Sad Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija. dr Željko Marčićević . dBASE. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access. FoxPro.

Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish. potom. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page. traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka. Excel. column i data. dr Željko Marčićević 203 . da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. Slika 12-29 Opcija Finish Ukoliko je izabrana opcija Finish. Doc. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena. row.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele.

Ako je sadržaj tekstualnog tipa. Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. 204 Doc. standardna devijacija i druge. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja. ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Novi Sad Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme . kao što su prosek. dr Željko Marčićević . Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju.rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard.

nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli. u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama. Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. Alatka za formatiranje izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak. postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. dr Željko Marčićević 205 . Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Takoñe. Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta. moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli. Slika 12-33 Pivot AutoFormat Doc. 1.

U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada. 5. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka. kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele. jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre. 4. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. Novi Sad 2. 6. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 3. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. 206 Doc. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama. lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale. brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli. dr Željko Marčićević . Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele.

a za funkciju se bira Count. dr Željko Marčićević 207 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja. na ovom primeru primeniti. Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija. Doc. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih. izabrati iz linije sa alatku alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom. koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. Sledeće što se može. upotreba je dugmadi kao što su Number i Options. jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. Slika 12-35 PivoTable Field – Source field Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Count Average Max Min Product Count Nums StdDev StdDev p Var Varp Suma svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji Najveća vrednost u kategoriji Najmanja vrednost ovog obeležja Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Standardna devijacija obeležja Standardna devijacija populacije Varijanta obeležja Varijanta populacije. takoñe.

preimenuje se obeležje. zatim se može odrediti funkcija za proračun.izabrati iz padajućeg menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define. dr Željko Marčićević . da bi se dobili procentualni podaci.Insert 208 Doc.Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: . u odnosu na celinu zarada). Novi Sad Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato). u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli. u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total. Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka. Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje. mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija). odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja. Slika 12-38 PivoTable .pozicionirati se na ćeliju kojoj će se dodeliti naziv. Slika 12-37 PivoTable .Visoka poslovna škola strukovnih studija. .

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK. Nakon zadavanja imena. Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru. ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije. kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. Slika 12-39 Scenario Manager Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija. Slika 12-41 Numeričke vrednosti Doc. dr Željko Marčićević 209 . opcija Scenarios. koji se otvara izborom iz Tools menija. a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene.

je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary. Slika 12-43 Scenario Summary Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: . gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima. Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija. Novi Sad Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show. dr Željko Marčićević .Scenario PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli Slika 12-44 Scenario Summary report Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju.tabelarni prikaz i . 210 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija. koje se dobijaju primenom različitih scenarija.Scenario Summary .

kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. dr Željko Marčićević 211 . i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije. pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji. Ipak. Sigurno je da će vremenom Doc. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. deo softverskog paketa Microsoft Office. To je odličan alat. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije. a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta. snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13 APLIKACIJA POWER POINT 2003 Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. Slika 13-1 Logo Power Point 2003 Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući.

1. dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika. što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad. koja razmotava kompletan meni. Novi Sad multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole . a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina: • Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. pa izabrati neki od dokumenata sa liste.. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti: 212 Doc. Do sada je trebalo otvoriti meni Window. slajd i beleške za predavača. a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. • Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su otvoreni u istom trenutku. 13. što čini snalaženje lakšim. svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način.tekstova .) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno. dr Željko Marčićević . Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom..

pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli. odnosno njegovog naslova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • Naslovna linija (Title bar) Meni linija (Menu bar) Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) Radni prozor Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). locirane na meni liniji. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. grupisane prema nameni u padajuće menije. Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih. dr Željko Marčićević 213 . Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd. Iza imena svakog slajda. menija na raspolaganju nam je i desni taster miša. 13. kao i u većini Windows aplikacija. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u. Doc.1. statičnih. Outline i Speakers Notes. Statusna linija (Status Line) Office Assistant Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda.1. nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji.

Slika 13-4 Meni File Edit U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut. Open.. File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New. Novi Sad U padajućem meniju su komande koje su aktivne. zvuk. Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (. mogu da se izvrše u datoj situaciji. Slika 13-5 Meni Edit Insert Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju.). dr Željko Marčićević . tabele i linkovi. kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene. Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike. Save. tj.. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a. Save As HTML. Slika 13-6 Meni Insert 214 Doc. Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije. video sekvence. grafikoni. tekst.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

). menija. a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition Slika 13-9 Meni Slide Show Window U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font. pozadinu i kao i dizajn i formu slajda. s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu. Slika 13-7 Meni Format Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova. Slika 13-10 Meni Window Doc. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua. dok su ostali u pozadini. što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom. Slika 13-8 Meni Tools Slide Show Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije. kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka.. dr Željko Marčićević 215 . Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu.

U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout). Slika 13-12 Meni New Slide Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo. dr Željko Marčićević .) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows. na engleskom. pas. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom. Novi Sad Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta. mačka itd. 216 Doc. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim. naravno. New Slide Slika 13-11 Meni Help Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". Office Assistant Slika 13-13 Opcijai Open Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora. govornim jezikom. Ajnštajn.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa.

Paste i Format Painter. (uglavnom teksta). sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju. Open .za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera: New . Naravno. Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije.za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail . Copy.1. dr Željko Marčićević 217 . Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut.za otvaranje već postojeće prezentacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Save . Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije). LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar) Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a.za slanje prezentacije Emailom. ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling. Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju.2. Doc.

a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije. 13. U ovoj grup imamo četiri tastera: koji služe za ubacivanje: linkova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Novi Sad Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard. tabela. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera Slika 13-15 Formating Toolbar 218 Doc. ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. dr Željko Marčićević .1. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo: Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije.3.

Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja: Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size: Prvi omogućava postepeno povećanje. U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prvi meni. ili desno. Doc. sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta: Oni uspostavljaju poravnanje na levo. Sledeću grupu čini četiri tastera: Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta.Italic za formiranje efekta iskošenosti. sredinu (centar). Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke. dr Željko Marčićević 219 . dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno.

Order. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd. to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. left i right).Visoka poslovna škola strukovnih studija. down.promeni boje itd. Novi Sad 13. ungroup. Selekciju vršimo klikom miša. dr Željko Marčićević . To su: Opcije za grupisanje: group. regroup. dole. moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo. a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga. u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore. razdvajati na sastavne delove. zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih). Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). animaciji.4. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama. DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u. Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno. Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. u nekom pravcu. odnosi se na redosled viñenja objekata. 220 Doc. Nudge znači gurkati. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati. Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. levo i desno (up. Da bi opcija funkcionisala.1. Drugi skup opcija. pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju.

dr Željko Marčićević 221 . kliknemo na ovaj taster mišem. Fill Color – je kantica sa bojom. Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt Doc. oblačića. Kada treba sami da sastavimo sliku. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred predviñenih polja. obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. potom u polje unesemo tekst Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd. Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. Slika 13-17 Opcija Auto Shapes Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. okreće selektovani objekat oko svoje ose.Pomoću nje menjamo boju objekta.zvezdica. kruga. koriste se osnovni oblici poput pravougaonika. a Clip Art je prekomlikovan.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu. tasterA.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Strelica Rotacija služi za selektovanje objekata.

Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power pojavljivanje objekata koji su deo slajda. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije. mogu se koristiti i mustre (Patterns). 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega. STATUSNA LINIJA (Status line) Slika 13-19 Statusna linija Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada. položaja izvora svetla.1. menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. pomeranje senke gore.Osim standarnih linija. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster. Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. 222 Point-u je dinamičko Doc. kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji). Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova. Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat. 13. izbora usmerenja 3D efekata.Senka može biti i poluprovidna.5. levo i desne kao i promenu boje senke. dr Željko Marčićević .dole.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Line Color – četkica sa bojom. isprekidana linija i strelica.

po potrebi. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. iz koga biramo opciju Custom Animation. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). izvršiti pregled sklopljenih efekata. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. dr Željko Marčićević 223 . zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Izgled ovih efekata je teško opisati. Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation. pomiću koje možemo. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. redosleda i tajminga. Zato je tu opcija Prewiev. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Dim predstavlja zatamljenje. iz koga biramo opciju Custom Animation. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. iz koga biramo opciju Custom Animation. pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Doc. gubljenje. možemo dodati i svoje sopstvene. Tu je i Hide on next mouse click. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći. Kada se završi animiranje objekta. na umanjenom slajdu. stoga je najbolje videti ih uživo. na redu je aktiviranje zvučnog efekta. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje.

Pri tome možemo birati efekat koji se koristi. Slika 13-21 Multimedia Settings 224 Doc. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama. kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation. U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Novi Sad Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim. što znači da nije moguće pararelelno pomeranje. dr Željko Marčićević . Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone. Slika 13-20 Order i Timing Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. pod nazivom Multimedia Settings.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije.

dr Željko Marčićević 225 . poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. Prva opcija je While Playing. Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Dakle zvuk postoji. ili Continue slide show. kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. Stop playing. gde možemo izabrati Pause slide show. takozvana tranzicija (Transition). koji se odmah posle izbora. Slika 13-22 Opcija Slide Transition Doc. a ovo je mesto gde se to podešava. kao zvučna podloga prezentacije. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna. za paralelnu muziku i animaciju. ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja. mogu videti na delu u malom preview prozoru. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi. dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. Naime. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda. srednjom ili velikom brzinom. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing. Drugo pitanje. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom. Ako jeste možemo podešavati opcije. ne vidi se ali se čuje.

Novi Sad Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound). Ako kliknemo na taster Apply.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to 226 Doc. koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. više podsećaju na prave fotografije. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd. a ako kliknemo na Aplly to all.2. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike. slike. na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti. 13. ili kao link ka odreñenom fajlu. dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. gde je svaka tačka predstavljena bojom. Jedinstvom teksta. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd. kao takve. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition. 13. dr Željko Marčićević . izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. i one. zvuka i videa. dakle unutar same prezentacije. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.1.2.

dr Željko Marčićević 227 . kantica sa desne strane (toolbar se Doc. bez gubitka kvaliteta slike. bojiti. Ovaj problem se jednostavno rešava. sa Picture Toolbar–a. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama. skrivati itd. pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. Clip Art galerija je proširiva. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike. pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close. Ona je sada organizovana po temama. što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu. postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. a preostale slike su logično rasporeñene. gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor. Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert. a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo. Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Za to se koristi taster Import Clips. U prvu kategoriju spadaju sve slike (All). Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika.

levo i desno (up. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati. dr Željko Marčićević . regroup. gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja. left. • Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata. animaciji. • Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici. • Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). right). Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta. a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. Ova veza može biti ostvarena pravom. promeni boje i tako dalje. • Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti). u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru. • Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno. izlomljenom ili zakrivljenom 228 Doc. down. u nekom pravcu. a linija koja je oivičava ne menja boju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. • Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. dole. Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike. pa tek onda izabrati ovu opciju. Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih). Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. ungroup. Smerovi su gore. Novi Sad uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost.

Senka može biti i polu providna. a potom u polje unesemo tekst. strelica. poput pravougaonika. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije. Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke. oblik slova u WordArt –u. Line Style. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns). … Linija. isprekidana linija i strelica. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u Doc. Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta. Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. njeno pomeranje na gore ili dole. levo ili desno kao i promenu boje senke. Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. oblaka. Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. dr Željko Marčićević 229 . ako smo menjali njegov oblik. najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Kada treba sami da sastavimo sliku. Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Change auto shape – osim Clip Art sličica. a Clip Art je prekomplikovan. Da bi promenili stil. koriste se ovi osnovni oblici.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • • • • • • • linijom. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika. Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. Fill color je kantica sa bojom. Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat. Pomoću nje menjamo boju objekta. TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Strelica služi za selektovanje objekata. krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta. zvezde.

slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. jer se zbog kompresije gubi deo informacija. uletanje sa strane. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. položaja izvora svetla. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. dr Željko Marčićević . Kao još jedan. ali se.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Novi Sad tri dimenzije. izbora usmerenja 3D efekata. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File). poseban. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja.Custom Animation. To su. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. odozdo. na raspolaganju nam je više formata.. ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. na primer. tanke ivice i sitna slova vide razmrljano. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. odozgo. kao Gif Animator.. 230 Doc. od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. pri promeni veličine slike. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova.

Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. dr Željko Marčićević 231 . nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. mono/stereo. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. veći je i kapacitet zvučnog fajla. kako zbog mesta na disku. tu je za svaki instrument definisano šta svira. neki put. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13.2. tako i zbog brzine prezentovanja. I pored ovoga je. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku. broj bita po uzorku. što može veoma često predstavljati problem. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi.2. ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. na primer na Sound Blaster-u Doc. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega. Umesto semplovanog zvuka. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD. Naravno što je kvalitet veći. kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. Tako da se.

U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. ili kao linkovi ka prezentaciji. U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB. Novi Sad Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja. ili pritiskom na desni taster miša. Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda. Treba imati u 232 Doc. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. broj bita po uzorku. mono/stereo. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. dr Željko Marčićević . Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI. ali i zvučne kartice. kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa. MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže.

13. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Ova opcija je zatamljena. odozgo. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD. gde se može odabrati opcija Pause slide show. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. odozdo. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove.2. Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation. kojom se sakrije ikona koja označava zvuk. After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk. Doc. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon. ako objekat nije video ili zvuk. ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju. Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju. uletanje sa strane. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana.. da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira.. poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova. dr Željko Marčićević 233 . Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna.Custom Animation.3. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing. pod nazivom Play Settings. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi.

Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation. to jest promeni svoju boju u tamniju. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Postoji veliki broj raspoloživih animacija. dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk. a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Kao još jedan. poseban. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju. kao Gif Animator. čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu. gubljenje. uletanje sa leve strane itd. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. To su. na primer. Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali. pomoću koje se objekat 234 Doc. takozvana tranzacija (transition). vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. dr Željko Marčićević . Opcija Dim predstavlja zatamljenje. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti.

MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikaže i potom izgubi.2. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. 13. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips). Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike.. Takoñe se javlja i opcija Timing. Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Osim pomenutih. Slika 13-23 Clip Art Doc.) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File. koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša.). Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery.. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći.. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend.. tu je i opcija Hide on next mouse click. dr Željko Marčićević 235 .4.One mogu biti u AVI. Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery.

koje pomažu pri pretraživanju. Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords). skrivati. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. Za to se koristi taster Import Clips. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati. 13. 236 Doc. Clip Art galerija je proširiva. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda. prikazivati i tako dalje. mogu se po volji dodavati objekti. tj. s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard. KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). uz pritisnut levi taster.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom. Takoñe. Slika 13-24 Logo AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. Novi Sad Clip Art gallery je organizovana po temama. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice. Design Template i Blank Presentation. što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. bojiti. Kada izaberemo odreñenu sliku. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku.3. slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online. pomerati ivice slike. dr Željko Marčićević .

na osnovu kojih sami kreiramo slajdove. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point. Slika 13-26 Opcija File-New 13.3. veličinu. a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju.1. Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. dr Željko Marčićević 237 . tip. možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. ali je takoñe primamljivo Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu. prazne slajdove – Blank Presentations. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti. boju i raspored slova. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije.

Internet prezentacija itd.b 238 Doc. Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard.a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu. Novi Sad za korisnike sa naših prostora. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove. jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom. Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard . Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo. kao zasebni slajdovi. Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. dr Željko Marčićević .

kao uzorak. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije. Pri tome. veličinu.3. osnova koja obuhvata pozadinu. na osnovu koje sami kreiramo slajdove. Design Template Template predstavlja uzorak.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Konačno ispisujemo naslov prezentacije. Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome prezentaciju u umanjenom obliku. svoje ime ili firmu. dr Željko Marčićević možemo videti slektovanu 239 . možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada. 13. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara. kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. Doc.c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju. boju i raspored slova.2. sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano. kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst. Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard . tip.

ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije. 240 Doc. sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink).3. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda. ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a). Drugi korak je unošenje teksta u. Blank presentatioin Blank presentation je opcija za prave profesionalce. Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad 13. kao i njihovo animiranje (Custom Animation). Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi. dr Željko Marčićević . 4. unapred predviñena polja. da slajdovi budu stilski ujednačeni. Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije.3. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. za to. 3. 2. da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan. zvučnih efekata. što sve spada pod opciju Slide Transition. slika. Na redu je ubcivanje pozadine. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili. Procedura za to je sledeća: 1.

Polazna tačka je. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije.1. 6. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom. pa samim tim i u same Power Point slajdove.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. a za unapred taster PageDown. Za vraćanje unazad služi taster PageUp.4. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u. naravno. veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a.4. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. tako da možete. moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija.microsoft. dr Željko Marčićević . U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka.com 13. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti 241 Doc. Hiperlinkovi U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet. 13. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC. na adresi www. 5. INTERNET Internet.

aktivira objekat). ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka. Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point. Novi Sad skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu. tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku . U ovakve polu. mesto gde možete naći slike. Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju. trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. dr Željko Marčićević .gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove. koristimo File / New / Presentations. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji. 242 Doc. Uniform Resource Locator). Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu. Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu. teksture. Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta. zvuke. pregledati razne efekte animacije.

recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu. Da bi ova opcija uvek bila aktivna.2. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta. Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu. potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje. dr Željko Marčićević 243 . Link može biti i na neki fajl koji. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda. Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla.sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). po kliku na ovaj link. 13. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju Doc. U toku prikazivanja prezentacije. prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu . Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji.4. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. programa. E-mail ili Internet adrese.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama.. pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. Istina je ipak nešto drugačija. verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML.) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama. organizaciju fajlova itd. Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan. Script. animaciju slajdova. Novi Sad prvo kreiramo u Power Point-u. za to specijalizovane programe. kao što su Front Page ili Java 244 Doc. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike. da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima.. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page. Za tako nešto bolje je koristiti. dr Željko Marčićević .

Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije. a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. ali su ivice površina nešto oštrije. koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer. kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a. Doc. istina je malo drugačija. sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi. Dobijene slike su veoma atraktivne. moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama. dr Željko Marčićević 245 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. naravno kao i obično. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page. Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik. ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije. ali završava posao veoma brzo. Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba. Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. Naime. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi. sa tasterima za kretanje napred nazad. pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. pre svega zbog vektorskih slika i objekata.

zvuka. su efikasne. slike. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala. daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. Novi Sad 14 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva. a istovremeno i složenije u tehničkom. programskom i organizacionom smislu. animacije i video klipovima. Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja. te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. Internet ima velike potencijale i zato ga 246 . Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu. u odnosu na tradicionalne načine učenja. uz korišćenje multimedije i hiperteksta. Tek u poskednjih desetak godina.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tehnologija obrazovanja na daljinu. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta. nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. napredne i zanimljive. da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. sa masovnijim korišćenjem računara u školama.

Interneta. protokoli i servisi).1. jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja. RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese. obrazovanja na daljinu. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica. Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara. Slika 14-1 Skica telekomunikacija U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji). Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice. Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost. Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. mobilnih i satelitskih komunikacija i dr. Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih 247 . 14. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast.

Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. 248 .1. odnosno megabit. komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraživanje baza podataka korišćenje udaljenih resursa komercijalni servisi 14. Novi Sad Internet učionica. mikrotalasnim. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu. to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit. tj. moraju da budu ispunjena tri uslova. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan. u današnje vreme. kablovi. broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000. ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar. odnosno Mbps). optička vlakna). bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio. Načini komunikacije izmeñu računara Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom.1. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. a kod nekih medijuma i od milion. infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla. Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. kao i najveća moguća udaljenost meñu njima. Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. S obzirom na to da je. u sekundi (Kbps. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureñajhardver komunikacioni softver Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar).

najčešće bakarne. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog. Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara). u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje. duž kojih se prenosi svetlosni signal. dva računara ili računara i drugog ureñaja. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice. Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija. na maloj udaljenosti (do nekoliko metara). Najčešće se sastoji od četiri ili više žica. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. upredene ravnomernim korakom upredanja. Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. provodnika oko koga se nalazi izolacija. najčešće bakarnog. Slika 14-6 Optički kabl 249 .

prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. Da bi se ove informacije. Takva kartica se naziva FMV (Fax. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Modem. koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima. u najvećem broju slučajeva. S druge strane. Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. radi o linijama sa biranjem (dial up). U komunikaciji preko optičkog kabla. Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. najčešće u obliku kartice. a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). Ove veze rade dobro u mnogim uslovima. Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se.Visoka poslovna škola strukovnih studija. null modem kabl). Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu. Ovaj ureñaj ima dva zadatka. električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). Prvo. stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. ali su veoma podložne smetnjama. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju. Najčešće se koriste mikrotalasi. Voice) 250 . podaci u računarima su digitalni (diskretni). Novi Sad Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. Pri tome se. Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). i drugo.

Slika 14-8 Mrežna kartica Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje. Slika 14-9 Memorija na mrežnoj kartici 251 . Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja. Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom. Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija kartica. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA. Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta. Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske.

Novi Sad U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže. vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. Računari se povezuju u mrežu putem Switchera ili Hub sistema. Ova kartica može imati mrežni adapter. prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. Slika 14-11 HUB sistem Imamo tri Up-link i Down-link. nešto jeftinija. Pored drugih ureñaja. Obično se koristi u notebook računarima. jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta. ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija). Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze. 252 . a primaju se preko satelitske antene. modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. ujedno najbrža. takoñe se koristi satelitskom vezom. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija. UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka. Slika 14-10 BNC i UTP priključak PC Card. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze. Druga vrsta. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu. ali i najskuplja.

Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik). Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. Veza je brza i tiha. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa. Slika 14-13 ISDN tehnologija Slika 14-14 Satelitska veza koncept . Brzina prenosa podataka je 128 kb/s.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže. ISDN (Integrated Services Digital Network).a 253 . Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. da li je linija digitalna ili analogna. nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji. Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. i specijalni adapter. da li ima filtere za uklanjanje šuma itd. Satelitske veze. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka. Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju.

Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. Slika 14-15 Satelitska veza koncept . Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati 2 ADSL – Asymeric pretplatnička linija. 254 Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna . ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese. Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. Potreban vam je takoñe Ethernet priključak.b LMDS (Local Multipoint Distribution Service). do skora nezamislive brzine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja. Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra. Novi Sad Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu. DSL (Digital Subscriber Line). Slika 14-16 ADSL tehnologija To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km). Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija. što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s.

Kable Modem (kablovski modemi). Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih. u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. brzina je sprorija oko 640 Kb/sec. Novi Sad velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži).Visoka poslovna škola strukovnih studija. neophodan je poseban modem. Takoñe. Ipak. U obrnutom smeru. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. koaksijalnih ili optičkih. Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka. Bezične veze (Wireless). Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom.Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene. kao i distributeri kablovske televizije. ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju. Takoñe. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije. 320 .

8. Koriste se u velikim gradovima. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka. ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica.7 s Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa 3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems). 3. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica. 2. 10. Palmtop-e i slične ureñaje. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv.7 min. a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja. za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4.6 min. Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona.4 min. Teorijske brzine raznih načina prenosa Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima 56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi 45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s 29.3 min. WML i GPRS. WAP stranice. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka. bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj. protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona. WAP.9 s 2. Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje. Meñutim. Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja. Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer. pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme. pored veznika (drajvera). Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). Proizvoñač komunikacionog ureñaja. obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. štampača ili faksa). u Windows-u). Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru. Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije: - Postavljanje paramatara za rad u mreži Uključivanje računara u mrežu Rad korisnika u mreži Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomoć korisniku 322 . program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer. Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa.

Naravno. mreže se dele na: lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network).LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu. ili grupu zgrada. 14. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu. štampača i drugih ureñaja) zajedničkog korišćenja podataka u datotekama razmene podataka meñu korisnicima komunikacije meñu korisnicima zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor. Računarske mreže Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem: zajedničkog korišćenja hardvera (diskova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji. Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine. i u kojoj su računari obično povezani kablovima.2. javnog ili deljenog softvera. 323 .1. ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži. u zavisnosti od toga da li se posmatra: površina koju pokriva mreža način povezivanja računara u mreži (topologiji) način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) odnos meñu čvorovima u mreži 1. Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže. Podela računarskih mreža. Lokalna računarska mreža .

Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže. Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači). Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. zvezdastu topologiju. Novi Sad Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni. Veza (linija. Računarska mreža može imati: topologiju magistrale. Slika 14-19 Topologija magistrale 324 . 2. hibridnu topologiju. to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. prstenastu topologiju. Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži. a ako neki čvor na mreži prestane s radom. Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza. Topologija mreže Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu.

osim veza karakterističnih za druge topologije. svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. neophodno je da se prekine rad mreže). kvar na svakom čvoru. Slika 14-21 Hibridna topologija 325 . najčešće.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže. Prednost mreže je manja kompleksnost. idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora. aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže. Slika 14-20 Topologija zvezde Slika 14-21 Topologija prstena Osim toga. U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše. Poruke. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku. Kod ove topologije. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. tj. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu.

Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal. odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka. kao i kod prstena sa žetonom. Danas se koristi u lokalnim mrežama. Logička organizacija mreže Prsten sa žetonom (token ring). zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu. kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu. koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. zvani nosilac (carrier). on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju. Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste. Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. U takvom slučaju 326 . kod nas. čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal. Može da se dogodi. čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara. Ako čvor ne želi da šalje poruku. Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku. Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže. U ovim mrežama. Novi Sad Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima. a koristi se i kod magistralnih topologija. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima. Komunikacioni linija ima specijalni signal.Visoka poslovna škola strukovnih studija. šalje paket. najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi). na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. Kada čvor završi slanje poruke. u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor.da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete. Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. Kod ove kombinacije. 3.

Ravnopravna mreža (peer-topeer). jer se svaki računar u mreži individualno administrira. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. Kod ovih mreža. pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom. na primer. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima. Klijent je računar koji koristi resurse mreže.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dolazi do sudara dve poruke. kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima. kao što im i naziv kaže. računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži. računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server. ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). dok drugi samo koriste resurse drugih računara. Tako se. U nekim mrežama. računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server. Razmena podataka u mreži. Slika 14-22 Peer to peer mreža Meñutim. 4. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema. na primer eternetu. to je mreža efikasnija. čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna. prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. Ipak. mreže se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mreže (peer-to-peer networks) Mreže tipa klijent/server. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). Što je na mreži manji broj sudara. To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara. Kada čvorovi detektuju sudar. a 327 . svi čvorovi (računari) su ravnopravni.

Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa. a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule. adrese pošiljaoca. po pristizanju svih paketa. od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije. godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. Drugim rečima. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. Na primer. koje može da bude različite dužine. paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova. Sva polja imaju fiksnu dužinu. osim polja s podacima. U slučaju da neki paket ne stigne. oznake tipa podataka u paketu. Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. kao i meñu geografskim područjima. pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. čija je veličina 8 bajta).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Na mestu prijema. što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola. Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu 328 . Komunikacija u mreži (protokoli). Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. Svaka mreža sadrži različite ureñaje. Ova preporuka je široko prihvaćena. mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima. ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih. kod eternet paketa. raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. i 1978. Novi Sad možda ni istim putevima. adrese odredišta. ili da stigne oštećen. različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača.

Electronic Industries Association). U nekim mrežama (npr. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou. Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu. Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima: interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. - U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Udruženje elektronske industrije (engl. Ovi standardi se zovu protokoli. Najvažniji su sledeći: - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. koji sadrže module koji izbode definisane funkcije. potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meñunarodna organizacija za standarde (engl. Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. EIA . Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge. Ethernetu) 329 . CCITT . obično na različitim čvorovima.

Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr.ISO. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal. donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama. Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. U standardu se propisuje izgled paketa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža. - 330 . OSI Open System Interconnection). Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu. Mrežni nivo (engl. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde . datagram). Novi Sad ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Podatkovni nivo (engl. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fizički nivo (engl. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. Transportni nivo (engl. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou. Za ovo se mogu koristiti različiti metodi.

standarda Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - - Sesioni nivo (engl. Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu. pretraživanje datoteka. Meñutim. prenos teka. Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog 331 . kao što su elektronska pošta. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži. Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou. Slika 14-23 Sedam nivoa OSI . Aplikacioni nivo (engl.2. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja. 14. Prezentacioni nivo (engl. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje.

kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Weba. Komunikacija.2. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. usmerivača. adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pojačavača. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji. 14. analognih i digitalnih centrala. Hronološki nastanak Interneta Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa. Silicon Graphics. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih. mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC.1. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem. Internet čini globalnu računarsku mrežu. transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje. skretnica. 332 . svičera. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova. Acorn. Mini. Apple Macintosh. Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom. Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika. Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta. Midi i velike računarske sisteme. Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. modema. prijem. Novi Sad obrazovanja. Sun. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu.

a zatim i na globalnom nivou. ''mreža svih mreža''. uključujući i komercijalne. vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF). IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD. godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet. a mreža je dobila naziv ARPANET. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama. u mrežu povezivane druge mreže. u doba hladnog rata (1969. Tako je 1980. Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer). FUNET u Finskoj. 333 . kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija. kojim su. Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara. Do 1995. u Evropi i drugim krajevima sveta. u okviru projekta EARN. razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža. NORDUnet u skandinavskim zemljama. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije. prvo na nacionalnim. krajem 70-tih godina. koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi. Tako je u današnjem obliku nastao Internet. resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. Godine 1977. NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima. Meñutim. da bi je 1975. pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). Približno u isto vreme. kao i druge vladine agencije. Mreža je rasla. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. na primer: JANET u Velikoj Britaniji. a kasnije joj se pridružila NASA. Godine 1990. Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. umesto čvorova. a kasnije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Razvoj Interneta počeo je u SAD.

koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Novi Sad Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu. Internet je mreža bez vlasnika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše. i preporuke za standarde Slika 14-24 Administrativni plan Interneta 334 . koja se brine o privatnosti. tj. ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa. Internet nema vlasnika. pravima članova i slično. Koordinaciju Interneta vrše: - - National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF). Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi.

Radi lakše manipulacije. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom.2. godine Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga.296) priključaka na Internet. mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu.967. Svaki mrežni priključak (na primer. vezama kablovske televizije itd. ali to može biti i druga komunikaciona oprema. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC). Na primer.201.22. na nivou komunikacionog softvera. Adrese i protokoli na Internetu Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže. za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147. teorijski. telefonskim linijama. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol. moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''–protokol Adrese. različitim vrstama kablova. Bez obzira na način povezivanja na Internet. Da bi se to obezbedilo. usmerenim radiorelejnim vezama. IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa. satelitskim vezama. pa otuda.294. pre svega elektronske pošte Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP) - 14. pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj. može postojati 232 (4.91. treba istaći da 335 .2.

Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi.AC.GRF.22. AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija. poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba.YU. Novi Sad veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak. odeljenje u preduzeću i slično. Tako u adresi IRC.AC. na primer. Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje. na primer.AC. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi. ulica i broj. IRC.BG.91.BG.22. grad i na kraju država. YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji).91. 147. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama.5. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri).Visoka poslovna škola strukovnih studija. pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu. spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu. na primer.GRF. 147. gde se navodi ime i prezime. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena. BG je poddomen domena AC. jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca. ustanovu u okviru države. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara. Uvodi se pojam domena i poddomena. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara. GRF je poddomen domena BG. na primer. uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem.201.YU. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruženja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meñunarodne institucije 336 .YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu.

Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. Protokoli. a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces. S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se. Implementira se na svim računarima na Internetu. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške. kao i svi ostali protokoli. to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. a na osnovu odrednišne IP adrese. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu. kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Osim toga.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na primer. korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi. pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. u žargoni ''majmunski znak''). Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign. Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje. IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela. ampersand. 337 . Tako. Slično važi i za simboličke adrese.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto. korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis.yu pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu.bg. Naime.IBM. kao ni tačan redosled paketa na odredištu. ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. adresa pera@grf. WWW. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD. Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol). na primer.ac. u komunikacijama.

on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. Naime. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. koristi se UDP (engl. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka. Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno. Osim ova dva protokola.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Na prijemnoj strani. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca. jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. pa ako postoji greška usled smetnji na vezama. Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. User Datagram Protocol) protokol. TCP pakete dobijene od IP-a proverava. Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta). Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima. Novi Sad TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela. FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka izmeñu dva čvora. Internet Protocol). vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Najvažnije su sledeće: 338 . Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote login). inicira retransmisiju pogrešnih paketa. Takoñe. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. Ako su poruke vrlo kratke. Ovi standardi se zovu protokoli.

EIA . Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka 14. 339 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. U principu. U standardu se propisuje izgled paketa. radi ostvarivanja povezivanja na Internet. Načini pristupa Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. Telefonija. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruženje elektronske industrije (engl. postoje četiri načina pristupa: preko preko preko preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju Internet je mreža otvorenog tipa. obezbediti). U nekim mrežama (npr.Electronic Industries Association) Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl.snabdeti.2. Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide . Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet. datagram). Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama. CCITT .International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meñunarodna organizacija za standarde (engl. Informatika. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. meñu kojima su Eunet.3.

Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama. ATM i druge. iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas. uz relativno malu propusnu moć do 19200bps. Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa. Novi Sad Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su: mrežna topologija brzina mrežnih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta tačke priključenja tehnička pomoć organizacija puna usluga cene Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka. ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima. Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima. koja je bazirana na X. Najčešće se koristi: komutirana linija (PSTN line). mogu se koristiti i radio veze. - - - - 340 .25 protokolu. kao i drugi tipovi bežičnih veza. odnosno klasična telefonska veza. komunikacione mreže ISDN. kao i relativno malih troškova komutirane linije. do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK. bankama. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet.

omogućuje da više korisnika istovremeno i 341 . mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji: obim korišćenja Internet usluga brzina prenosa podataka tehničke mogućnosti za realizaciju veze Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. lokalni računar postaje integralni deo Interneta. za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže. u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet. radnje. korisnikov računar je samo posrednik tj. kod nas nudi preduzeće PTT Srbije. Ako firma ima Jupak priključak. odnosno Crne Gore. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju. programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mrežni Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu. ali i drugih veza za udaljeni pristup. terminal. Sve rutine. Mrežnom vezom. hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske . Razvoj komunokacionih puteva.

najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet. ili za sve korisnike na isti način. Zato se sistemi 342 . Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Meñutim veliki sistemi (firme. Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže. Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama. Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Novi Sad potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti. te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima ponuda dela usluga preko mreže reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korišćenje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga. škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno.

Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija. ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema. U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom. da preko komunikacionog računara koriste Internet servise. Izbor Jupak veze je. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi. a koji su povezani u lokalnu mrežu. Slika 14-27 Veza sa provajderom Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X. opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu.25) veze. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste. 343 . Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem. Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta. koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara. zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja . pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi.

moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće 344 . Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna. u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane. automatski preneti računarima u sistemu. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom. Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. kada se veza uspostavi. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali. U najvećem broju slučajeva. zatraži tehničku pomoč i slično. Novi Sad Kada je veza uspostavljena. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze. funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. njenu ponudu. odnosno da provajder pozove sistem.Visoka poslovna škola strukovnih studija. da stupi u kontakt sa nekim od entiteta. Ovu uslugu daju provajderi. dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema. Uz to. prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. a onda. a prezentacija može da stoji na njihovom računaru. ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom. da koriste neki od ponuñenih servisa. Slika 14-28 Veza sa provajderom Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema. tj. Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja. kreiranja i održavanja prezentacija. To se. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera. recimo. dakle računar provajdera.

idu na račun korisnika. Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optički kablovi kao i Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija tabele upiše potrebnu izmenu. a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. modem ili drugu opremu. Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom. nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente: server mrežne kartice kablovi za povezivanje i mrežni softver Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži. 345 . Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROMu na kartici. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu. Pored ovoga. povezivanje računara sa serverom. bez obzira sa koje strane je podignuta veza. koji omogućava da svi komunikacioni troškovi. reverse charging. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera. stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv. Server može staviti na raspolaganje diskove. Integracija lokalne mreže. Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru. štampač. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. U slučaju koriščenja Jupak veze. server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže. a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom.

Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika. komandu: LOGIN ime. Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl.gost (engl. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako je lozinka bila korektna. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom. na primer. pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. Sada korisnik može: slati prići prići prići poruke drugim korisnicima mreže datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru. održavanje sistema teka na serveru. da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Guest). sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran. Takoñe. Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. login). korisnik dobija pristup mreži. To su: supervizor regularni korisnik operater Slika 14-29 Mrežni hardver Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži. U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT. odreñivanje prava korisnika. Svi korisnici. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik . 346 . Novi Sad U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. supervizor odreñuje prava korisnika u mreži. mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta.

Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. Silicon Graphics. sigurnosti podataka. Komercijalni domen npr.com.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene. ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). 347 . najpre se formiraju numeričke adrese. FreeBSD. Digital. performansama. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara. za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun. ime. ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera. koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu . Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux. Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije. dobijanje odgovarajućeg domena. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera. ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. Najskuplje. Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj.taj računar je "most" prema Internetu. zavisno od tipa i organizacije mreže. ali shodno tome i najlošije rešenje.

Telefonski priključak se 348 . Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. pristup od kuće). može pristupiti ovim računarima. Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. Novi Sad Troškovi. najčešće mesečno plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe. tj. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer. Slika 14-30 Veza sa provajderom Različiti provajderi nude različite usluge. Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se. preko modema. pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža. koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja. klasičnu telefonsku vezu. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju. Veliki de otpada na plaćanje provajderu. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina: plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok. Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa. za uslugu povezivanja na Internet.Visoka poslovna škola strukovnih studija. uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera.

Slika 14-31 Komunikacioni hardver 349 . Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru. Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. predstavlja kompletnu neophodnu opremu. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola. za korišćenje PPP veze Kada provajder otvori nalog. sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru. uz odgovarajući računar.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija povezuje s modemom. opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) maska podmreže (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP. Potrebni podaci su: korisničko ime (user name. modemske veze. koji je osnova funkcionisanja Interneta. koji. login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS. SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios. čime se pokreće New Network Connection Wizard. Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection. Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama: Slika 14-32 New Conection Wizard Connect to the Internet Set up my connection manually Slika 14-33 Set up my connection manually Connect using a dial-up modem Slika 14-34 Connect using a dial-up modem 350 . Novi Sad Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu.

829892 (zarez za pauzu) za Hemo.ime provajdera Slika 14-35 Unos imena provajdera Ukucati broj telefona provajdera npr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Unos ISP name . Slika 14-37 dostupnost konekcije 351 .net Slika 14-36 Unos broja provajdera Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne.

šifra za identifikaciju Slika 14-40 Konekcija na Internet Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at 352 . otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password. Novi Sad Prozor traži unos ussername i password-a Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre Potvrditi opciju Finish Slika 14-39 Opcija Finish Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. Kada startujete HemoNet ikonicu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password . Nakon upisivanja traženih podataka.

Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u 353 .4. korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska. Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija [brzina]. Servisi Interneta Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a. 14. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet.2. Prozor se za vreme sesije može minimizovati. a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta. Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu.

razvili su se brojni servisi. Kao i kod obične pošte. Elektronska pošta (e-mail) je najstariji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika. 1. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika. čime se dobija jednoznačna adresa. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje.1. najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. Novi Sad novom kiber-didaktičkom okruženju. Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara 354 . Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama: Tabela 14-42 Servisi Interneta 14.). Osnovni servisi Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet.4. zvučne datoteke. Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi.2. moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup. čiji se značaj takoñe vremenom menjao. programi itd. Da bi smo ih koristili. slike. crteži.

Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera. a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati. ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. najčešće protokolom UUCP. i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. samo mnogo efikasnije. Tako se bez teškoća mogu slati slike. poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta. Ako smo direktno priključeni na Internet. Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). crteži. pripremati za štampu i štampati. e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. Pored klasične pisane poruke. komentarisati pri odgovoru. Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina. zbližavalo ljude.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. pomagalo da se dogovore poslovi itd. datotekama. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. širilo kulturu. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta. 355 . ali su ostale i neke slabosti. To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima. Za slanje elektronske pošte. Poruke putuju razbijene u paketima. pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke. Isto e-mail radi i danas. različitih računara širom sveta.

Pored toga. Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma. U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama. koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu. Novi Sad Ako se sve ove napomene imaju u vidu. Ako se odgovara na tuñe pismo. obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za 356 . za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment) Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio. odnosno. kada će pismo biti pročitano. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku. ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer). Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. Poruka može da stigne pogrešnoj osobi. stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca. elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Struktura elektronskog pisma. predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu. korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi. jer se.

pre otvaranja. Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. Potpis (signature). s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Da bi se elektronska pošta slala i primala. Prilog (atachment). Isto tako. Posle priključenja na provajdera. Postoji veći broj 357 . treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma. poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo. proveriti da u njima nema virusa. Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. Funkcije programa za elektronsku poštu. svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) čitanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) štampanje poruke (print) uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem. kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija otpatke. Pri slanju ovakvih dodataka. Bez obzira na to o kom programu se radi. iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke. dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. Svako pismo treba da bude potpisano. Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta. komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju. Programi za elektronsku poštu. potreban je odgovarajući program.

Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pored toga. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa: Outlook Express. koji je deo programskog paketa tj. najčešće pretraživača Interneta. korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server). pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express. Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama. Prethodno. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Microsoft Outlook Express – podešavanje. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. koji je uključen u Windows Netscape Messenger. Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za: - čitanje pisma (Read Mail) čitanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenošenje pošte sa servera (Download All) traženje adresa drugih korisnika (Find People) Slika 14-43 Program Outlook Express Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre. jer program zahteva unošenje ovih podataka. Novi Sad programa za prijem i slanje pošte. U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa. 358 . Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa.

U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express. program će zatražiti podatke o samom korisniku.. zatim opciju iz menija Tools/ Accounts Slika 14-44 Opcija Accounts U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail. Slika 14-45 Opcija Mail Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. a zatim kliknuti na taster Add /Mail. U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric) Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika 359 . Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika. kao i lokacije mail i news servera.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju).. Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima.

POP server.net.net 360 . tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr. imap. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr.Visoka poslovna škola strukovnih studija.IMAP server. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera. pop. u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server: Slika 14-48 Podešavanje parametara U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati .hemo.hemo. smtp.net ili . tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.net) Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server. čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru.hemo. Novi Sad U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : pera@hemo. Dakle.

Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama.U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani tokom kucanja. 361 . U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties. da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja. Vratićete se u okvir Internet Accounts. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. Nakon toga na opciju Close. ali mogu vratiti. Postupak podešavanja je završen. U prozoru će se pojaviti vas proavajder.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. . U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana. Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata.

362 . pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma. Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama: .Visoka poslovna škola strukovnih studija. U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke. a pored Subject: upućuje se predmet poruke. . Slika 14-51 Prozor za poruke U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca.kreira se nova poruka (Compose Message) .Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje.kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to All) .prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) . U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku. a ako se poruke čitaju. .kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) . Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke. U spisku je dat: naziv pošiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispeća poruke (Received) Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima. Novi Sad U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox).Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar. onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera.Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.

red u naslovu poruke. Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy). samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. Slika 14-52 Opcije To. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U liniji sa alatkama. Cut. Cc. pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo. To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. isti je slučaj kao sa Cc: redom. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke. za sa A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: . Ovaj program je sličan prethodnom. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije . nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. a svaki od njih ima i nešto dodatno. a primalac originalne poruke vidi Cc: . 363 .redu. Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator. crteži). Bcc Netscape Messenger. Copy i Paste). U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze.

oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. kao što je Eudora. posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. vreme prispeća itd. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Novi Sad Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. Predmet poruke se piše u polju Subject:.). a i imena alatki su slična. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. Ako ih ima više. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru. a u donjem tekst poruke označene u spisku. Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format. a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. 364 . a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu. Slika 14-53 Prispele poruke Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama. a sam tekst poruke u donjem delu prozora. E-Mail na Linux-u. predmet. Meñutim.

Korisnici mogu da čitaju poruke. Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom. potreban implementiranim: - je softver za elektronsku poštu sa POP3 i IMAP4 protokolima. U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom. ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće. Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje. 365 . Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja. oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije. brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. Tada izmeñu računara postoji stalna veza. 2. jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke. Meñutim. pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara. da odgovarate na njih i da ih obrañujete. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umesto toga. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. Telnet. protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i. ako žele. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom.

FTP. ms-dos prompt. 23 za FTP. da bi se pristupalo sopstvenim datotekama. za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru. 366 . Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru). za kontrolu tuñih računara. Recimo 21 za telnet. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta.hemo. Novi Sad Na Internetu se za to koristi program telnet. kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu Slika 14-54 Sajt servisa Telnet Recimo: telnet hosting. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto. tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Slika 14-55 Unos naziva servera Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom.net. Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe. iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća. 3. za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa). Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke. Telnet se može pokrenuti iz Windowsa: start. 25 za e-mail. 80 za Web itd. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna.ac. što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme. ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo.yu Slika 14-57 Sajt Finger servisa 367 . Finger. binarne i one su iste svuda. što je urañeno da bi email adrese bile kraće. Na primer zeljko@smail. pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka. Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate. što najčešće i jeste slučaj. Slika 14-56 Anonymous FTP servis Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine.ac. Da bi finger radio. Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese. saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku. 4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi. do koga se dolazi klasičnim programom FTP. stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program.fon. Adrese korisnika su precizne.yu se transformiše u zeljko@fon.bg. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka.bg. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. a takoñe i obrnuto.

koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu. Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju. ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru. Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. Novi Sad Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall. Internet je veoma veliki. koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole.on je 368 . ima puno korisnika. Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. Slika 14-58 Sajt Talk servisa WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). a ostale propusta. već za to postoji program NETFIND. a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu". Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa . 5. treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pre svega. Kao i u životu. Kao i kod drugih servisa. Talk. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru. Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane.

u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Mailing liste. recimo zvuk telefona. pa su napravili tri nova servisa: .rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru) Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. drugi mogu da Vas zovu. da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima. kada se prijavljujete na prvi računar u mreži. pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. i tada se čuje zvuk za poziv. 369 . isto tako. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. jedan od opasnih sigurnosnih problema. Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. Kada je Talk pokrenut. Lozinka se provarava. ali samo prvi put. pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje. Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali.rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) . Oni su. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži.2. obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows). 7. R-servisi. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži.2. Konfiguracija programa je jednostavna. nadogradnja telnet-a) . Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. 14. Da bi komunikacija bila uzajamna. 6. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno.rlogin (za pristup drugom računaru.4. može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove.

Tako su takozvani Anonymous FTP serveri. koji nema lozinku. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. sa koga možemo da šaljemo datoteke. pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži. Program ftp sadrži veliki broj komandi. uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP. koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. kojima se pristupa standardnim programom FTP. ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous". Lista ima svoju adresu. posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru. Za krisničko ime se kuca anonymous. Anonymous FTP.anonimac. Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće: 370 . Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka. a za lozinku Vasa e-mail adresa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji meñusobno razmenjuju poruke. i kad nova poruka stigne na tu adresu. Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste 8. Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima. Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa. Novi Sad svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. mada se u praksi koristi svega nekoliko.

pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *.. Tako na primer.jpg i mput *.vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close .htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.doc mput * open adresa close quit spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru prelazak u potkatalog na udaljenom računaru prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom računaru prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom računaru promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru izvršavanje komande na lokalnom računaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni prenos većeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno početak nove sesije kraj sesije na udaljenom računaru izlazak iz programa Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna.gif . kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.iz programa ftp izašli bi komadnom quit 371 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dir ls –lr cd katalog cd. Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna).

Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). koje sadrži segmenata razdvojenih tačkom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. Usenet News. najpre birate diskusionu grupu. Ime je skraćenica od Users Network News. Slika 14-60 Usenet News Svaka diskusiona grupa ima svoje ime. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno. zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a. Sistem Usenet News je nastao davno. zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu. a i komunikaciona linija je žestoko opterećena. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere. Širenjem popularnosti WWW-a. Anonymous FTP nije izgubio na značaju. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima. sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Kada čitate poruke. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija. pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. a time i korisnika u svetu. pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. Jedan od takvih programa je WSftp32. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. 9. tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera. Ime se čita sleva nekoliko udesno: 372 . Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. korisnička mreža novosti. Novi Sad File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka. čim pristupite News-u.

a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera.windows. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta. News nije idealan.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija os. ljudi više vole grafičko okruženje. Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher. kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. ali se mnogo teže primećuje. Slika 14-61 Sajt Gopher servisa 373 . jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj. kada tražite neku tekstualnu datoteku. Gopher. 10. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi. U svakom slučaju. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera. ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. Svejedno. on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije. pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori. jer je pronalaženje podataka u njemu sporo. poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje.

morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser. ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. Da bi ste pristupili Web serveru. definiše naslov. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena. naglašenost. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija. Osim standardnih opcija. slike.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). šalje dokumente klijentskom programu. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. WWW ima elemente multimedije. svi zapravo misle na World Wide Web. spisak i slično. tj. Ovo formatiranje je logičko. hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). HTML 374 . lep. Novi Sad 11. kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. referencirani dokument. Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). preko mreže. jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev. sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Kada neko kaže Internet. Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi. Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa. Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. koji se izvršava na našem računaru. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova. video zapisi itd. zvuci. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu. WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu.

Gopher-u. godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u. Ovakav koncept karakteriše: hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana distribucija – sistem datoteka je ceo svet interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem dinamika – implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol. kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju. koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. U jesen 1997. drugim WWW serverima. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži. WWW je fenomen. politiku. matematičke formule kao i ekranske forme. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). ili nañu informacije iz različitih područja. Anonymous FTP-u. kao na primer: ekonomiju. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. slike i video sekvence. implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje nema kritične zavisnosti od jednog servera WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. News-u. kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. 375 . Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. Pomoću njega mogu da se gledaju tekst. tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima. da se čuje zvuk.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ima podršku za tabele. literaturu. Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta. Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava.

Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. Veze mogu biti predstavljene na različite načine. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija. ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu. kartice. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. Novi Sad procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata. mogućnost povezivanja. godine. okviri. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. informacione jedinice. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje.). na primer: markiranje ili podvlačenje teksta. Oni definišu odnose meñu čvorovima. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca. prozori itd. zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima. u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti. sličice (ikone) itd. druga boja teksta. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%. Za 376 . tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu. ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči. Niko ne zna veličinu Web-a. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno). WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a.

itd. rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). zvuka. dijagrama. u WWW-u je uopšte i pojam veze. fotografija. URL (Uniform Resource Locator). On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu.) 377 . Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru. slike.html http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za dokument. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink). dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka.ns. već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www. već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. grafika. animacija i videa. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom. video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom. URL ne mora da pokazuje na datoteku. animacije. već može da ukazuje i na: upite. da bi se omogućio alternativni pristup informacijama.).yu/rad/primeri. tehničkih crteža.ac. Osim toga. URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). planova. http:// označava da dokument pripada WWW-u. Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. program postaje interaktivna multimedija. dvo i trodimenzionalne grafike (crteža.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). zvučni zapisi. Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst.ftn. digitalizovani govor. Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta.

gateway – izlaz na mrežu. Nastavak . S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi. serveru preko koga se izlazi na Internet. mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent. Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi. Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru.) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. ime domena i put do informacije. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija.ac. za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi.). krstarenje ili surfovanje. Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). Postoji više ovakvih programa.secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news: Programi za navigaciju (Browsers). On označava gde se na računaru nalazi dokument. imena ulaznog i izlaznog mail servera itd. jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// .html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu. S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu.) primeri.ns. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam. 378 . Novi Sad - - - www.ftn. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže. tj.Visoka poslovna škola strukovnih studija. URL-ovi mogu biti dugački.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj.) URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol.

Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties. Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl 379 . od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Dial-Up pristup podešavanjeprilagoñavanje programa Internet Explorer 5.0-6.hemo.net Slika 14-62 Internet Options.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a.General Na stranici Connections u polju. Na istom ekranu opcija Set Default. Ovde je to http://www.

koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti. tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe. Novi Sad Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy. Na 380 .pac Slika 14-64 Podešavanje Proxy Stepen bezbednosti na Internetu. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka.hemo. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi.net/proxy. i funkcioniše na dva načina: javno tajno Slika 14-65 Internet Options. Jedan takav program je i PGP.Visoka poslovna škola strukovnih studija.Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone. koji se koristi za kodiranje poruka.

Pritiskom na taster Enter započinje 381 . Kod oba programa. odmah ispod linije menija. nalazi se linija sa alatkama. Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. Ispod linije zaglavlja. u liniji zaglavlja prozora. nalazi se linija menija. uobičajene za Windows programe. sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. Edit. U sredini se nalazi prozor dokumenta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama. View i Help nalaze se u oba programa slične komande. a sa strane uobičajene skrol trake. osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. U menijima File. Stepen sigurnosti je Medium-low. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija). Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. kao i u skoro svim Windows prozorima. U drugom redu. Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). Stepen za zonu Restricted sites je najvišiHigh. - - - Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium. gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom. prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana. Obično se. slike. ako nije drugačije zadato. ili. na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. veličina dokumenta koji se prenosi. a delimično i od hardvera korisnikovog računara. Osim na opisani način (klikom na vezu). Dalje kretanje. prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama. procenat koji je prenet. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. a potom prenošenje dokumenta na ekran. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči. unutar istog dokumenta hiperteksta. kao i brzina prenosa. Elementi interfejsa su: - korisničkog - - Radna površina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloški okviri (Dialog Boxes) Status bar Slika 14-66 Internet Explorer Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži. Horizontalni meni 382 . vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara. što je znak da je u pitanju veza. ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta. Novi Sad kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi.

U Windows-u. Edit Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u 383 . odnosno podmeni vertikalnog podmenija. izlazi iz Internet Explorera.opcija kojom se može raditi izvan mreže Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera. Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je.Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline .Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. Sadržaj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda. OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE - - Window – predstavlja drugu kopiju početne strane Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a (Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži) Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save – čuvanje fajlova Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. Može se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za štampanje ( ne radi u unix-u) Print – štampa sadržaj stranice Send – slanje strane preko elektronske pošte Import and export . kada se zatvori poslednji prozor.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije: 384 . Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu Text Size . History GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. Novi Sad - Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je označen Select All – markira sadržaj postojećeg prozora Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani Explorer-a View Toolbars . pamti njihovu adresu - - Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži.pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine.podešavanje veličine texta Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna Fullscreen .omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija Explorer bar .omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj. History .sadrži explorerove opcije: Search.maximalna veličina stranice Search . i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem. Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Read Mail .menja opcije Windows-a (dodavanje novih. U sledećoj tabeli su te komande prikazane: Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit Ikone Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na početnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane Prikazuje listu posećenih Web lokacija. u zadatom vremenskom periodu Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres. Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera.Pošalji poruku Windows Update .Nova poruka Send Links .pošalji Send Massage . ili Internet News Štampanje sadržaja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera 385 . korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru.Pročitaj poštu New Masage .

u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti. postoji takozvani mehanizam keširanja. a i na disku servera. da bude nepotpun ili nečitljiv. "ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice. iz bilo kog razloga. koristiti i kombinacije tipki s tastature. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja. Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku. Akcija Prelazak na sledeću stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema početku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema početku Web stranice. Novi Sad Komande sa tastature. moguće je. neko vreme (u 386 . na korisnikovom računaru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osim toga. a i na serveru. "ekran po ekran" Prelazak na početak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje označene veze (linka) Tabela 14-68 komande sa tastature Kombinacija tastera Alt+→ Alt+← Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab ↑ ↓ Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER Primljeni dokument može. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi.

Java apletima ili JavaScript programima). animacijama. izmenjene stranice nego one koje je već video. Klikom na alatku Reload.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema). Slika 14-69 Browser Netscape Communicator 387 . zvucima. stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom. Symantecov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta). ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama). Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta. korisnik ne dobija nove. sa slikama. ili na serveru. odnosno Refresh. Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži: browser Navigator mail program Messenger program za praćenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mreže Conference Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature. program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega. MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane. zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru. pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika.

Podržava i plug in-Netscape. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima. Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program. Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama. Browser-i na Linux-u. retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postoje verzije za sve varijante Unixa. Novi Sad Opera browser. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica. Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije.Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script. Slika 14-70 Browser Opera Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om. Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. kao što je PNG. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze. za Windows i NT a radi se i na 388 . da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom. i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti.

stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine - - Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications). delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru. Najpre uspostavite vezu sa Internetom. već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. 389 . Snimanje dokumenata na disk. U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe : Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa. Na taj način otvara se pomoćni meni. nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija verzijama za Macintosh. Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača. a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html). godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. npr. Dokument tj.

Novi Sad Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. Microsoft. postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija. Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu. Direktorijumi su: o o Uls. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara. Microsoft. kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa. Com - - aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. U ovom prozoru se. da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name 390 . Com Uls1. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting. kada se listing pojavi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-71 Opcija Save Image As Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting. odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen.

Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Ukoliko posedujemo: - zvučnu karticu mikrofon zvučnike slušalice ili Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija o o o - city/state countru comments - aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora. 391 voñenje dijaloga . Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona. Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno. Slika 14-73 Sajt Netmeeting Konfigurisan Netmeeting program omogućava pomoću glasa na principu Chat servisa.

videofonije preko Interneta. ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč. eventualno. Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. Promene u njemu su stalne i brze. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. Svako može da stavi na Web šta želi. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. položaji (Web site). Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike. Ali on nije planiran. prema trenutnim procenama. organizovan i regularno održavan. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima. više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. 392 . Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). WWW je ogroman informacioni prostor sa. Njegova veličina je beskonačna. URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja. Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Novi Sad Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto. tzv. Slede se linkovi i/ili. Dalji put je jednostavan. Meñutim. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka.

altavista. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana.com) Alta Vista (www. tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike (''). fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi. imena organizacija.com Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina. Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi. Bolje je koristiti mala slova. pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. Najbolje su velike mašine. Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči.com) Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika. Najpoznatije mašine za pretraživanje su: Yahoo (www. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi. Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze. Slika 14-74 Sajt Yahoo. OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu. Alta Vista). AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu. izrazi. fraze ili nizovi reči). Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao.yahoo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Programi ovih mašina. kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders). hiljada pa i stotina hiljada dokumenata. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči. Vrše klasifikaciju pronañenih strana. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti. na primer. ažuriraju postojeće i brišu zastarele. 393 . Budite specifični. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao.

Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način. da li je data e-mail adresa za kontakt. Slika 14-75 Program IRC 394 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. IRC (Internet Relay Chat). da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima. Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. da li autor ima predrasuda u tekstu. i da li je datum dovoljno ''svež''. treba proveriti: ko je napravio stranu. Pre upotrebe dobijenih podataka. Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno. IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. da li ima datum. direktno ili indirektno. pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka. 12. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor. Nalik na chat na BBS-ovima. Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno. Novi Sad Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. da li znate ''izdavača''. razmenjuju poruke. da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju.

IRC je svakako najjednostavniji za to. IRC je. Sve se to obavlja na lokalnom računaru. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu. sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. 13. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++. Druga. Oni su potpuno portabilni. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. jednostavnija. jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa. Suština Jave je mnogo radikalnija. 14. Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika: - - Prvi su mali. tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju. što je brže nego kad se radi preko mreže. Java. kojim Web prenosi tekstove i slike. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija. a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. prevedeni programski moduli koji se zovu klase. 395 . Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati. IRC može da posluži za prenos podataka. Java je pravi programski jezik.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Osim za razgovor. varijanta su Java Script-ovi. ispisuju tekst i slike itd. već samo povremenu razmenu elektronske pošte. Mail gateways. Pomoću Jave može da se crta po ekranu. što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. kontrolišu ekranske forme. programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u. Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. otvarajući tako vrata mnogih novih primena. mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom.

Slika 14-76 Sajt Archie. 17. na osnovu dela njegovog 396 . dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi. Archie. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina.com Kada nam neka datoteka zatreba. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno.4. Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite. Novi Sad 14.2. pa odatle prenositi datoteke. (Wide-area Information Server). WAIS.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 15. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći.3. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. treba zadati opcije i uslov pretraživanja. a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen. koje je veličine i kog datuma je postavljena. takoñe u obliku menija. Za to vam je potreban program telnet. 16. Kada dobijete komandni promt Archie. Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata. korisničko ime je Archie a lozinke nema. obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe. Servisi za pretraživanje Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje.

Uz ove 397 . zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja.4. Usenet News i slično. Gopher. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju. Slika 14-77 Sajt servisa WAIS 18. 14. Pretraživanje se vrši komandom finger. Kada se zada upit. AltaVista-e.4. Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. pa se ne može garantovati tajnost podataka. Netfind. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika. WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka. Sigurnosni servisi Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Nesto poput ličnih dnevnih novina. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči. koji štedi vreme.2. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren. Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti. pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu. Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe. A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene. Poznati sistemi poput Lycos-a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadržaja. živce i novac.

PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka). Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell). Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. SSH (Secure Shell).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Oko njega se podigla velika prašina. 19. Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije. kao i kriptovanje komunikacije. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni. 398 . osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi. a zaštita poruka veoma snažna. Upotreba je relativno jednostavna. npr. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom. Da bi ste koristili Kerberos. Novi Sad posebne servise. na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika. on mora da bude instaliran na sve servere u mreži. zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. Slika 14-78 Sajt servisa PGP 20. Rezultat svega je da se program sme koristiti. 21. PGP (Pretty Good Privacy). a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih. neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima.

obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet. brzine veze meñu računarima u mreži. on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. računaru. SSH. pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama.2. 22. Da bismo koristili SSH. Slika 14-80 Sajt servisa Ping 399 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija SSH je nastao po ugledu na rlogin. tamo gde postoji.4. Ping.5. a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike. Slika 14-79 Sajt servisa SSH 14. prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom. Sistemski servisi Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža.

Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru. proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 25. X-windows je distribuirani prozorski sistem. 400 . Slika 14-81 Program Nsf 24. Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova. Novi Sad 23. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru. Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja. Traceroute poput ping-a. Slika 14-81 Sajt servisa Netstate 26.

odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola. lako spajanje na klasičnu mrežu. uvek je spojen na mrežu. Preseljenje opreme. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu.11b i koriste frekvenciju od 2. ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). 401 .1. Korisnik može biti za svojim stolom. Komunikacija se obavlja bežično. skladištima. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. bez kablova i utičnica. sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. radio talasima. ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802. Bez obzira koji se standard koristi. ili se seli po kancelarijama. Znači prednosti su: mobilnost. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 15 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. ako jednog dana firma promeni adresu. 15. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću. bez žica. koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe. poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom.4GHz. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. fleksibilnost. za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. napolju ili unutra. lako proširenje. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena.

WLAN TEHNOLOGIJA Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. 402 - . 15. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu. standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje).3. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Možda će to mnoge iznenaditi. tzv. Za to postoje jaki argumenti.2. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. pseudoslučajnoj sekvenci. Kada je u pitanju sigurnost. glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. korišćenom kanalu i podkanalu. Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a. ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR. sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. Novi Sad 15. Standard IEEE 802. što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje).11b.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Standardom 802.

WLAN ARHITEKTURA Arhitektura 802. on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. 403 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Treći. sam za sebe. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying). BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN. za nas najinteresantniji. Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da. Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure). Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije.4. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone. čini 11-bitni Barkerov kod. jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying). Slika 15-1 Metod prenosa DSSS Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set).11b standardu. 15. prema 802.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Otuda i potiče naziv ad hoc mreža. Slika 15-2 Ad-hoc mreža Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl. Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN 404 . Prema 802. Novi Sad Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). U praksi. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže. IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period.11b mrežu.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set). Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže. Klijenti su posredstvom APa povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS).

ruteri. bar kod skeneri. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema. 15. To su: 405 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost. Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima.5. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže. i dr. kamere. Na tržištu se umrežavanje: nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično bežične kartice. svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u). Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. print serveri.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Gateway. 406 . KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. Dell. bežične stanice Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. Compaq. Avaya i HP. a pravo na korišćenje kupili su i Agere. te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom.. Novi Sad - AP (Access Point) tj. C-Spec.. Pinnacle Communications. Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. omogućavaju najbolje performanse bežične mreže. i mnogi drugi. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent. pristupne tačke Klijenti tj. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Buffallo. Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim). Speedcom. Avaya. Motorola.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima. Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. 128 bitnu enkripciju saobraćaja. Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB. sa ožičenom mrežom ili sa drugim APom. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika. po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port. Slika 15-8 Access Point 407 . rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže. Slika 15-7 Bazna stanica AP (Access Point). automatsku regulaciju brzine veza. Najčešće se povezuje na "omni" antenu. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena.

Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. a propusna moć posredne veze je dosta niska. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno 408 . Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara. U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja: Običan AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova. On se. koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. preko njega povežu na mrežu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja. Novi Sad Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti. Mada je u nekim situacijama to jedini spas. za povezivanje dve fizički razdvojene mreže AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent) Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta.

Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov. da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. a na otvorenom od 200 do 300 m. Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija od konfiguracije mreže. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. Zavisno od vrste antene 409 . Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica Antene. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost. Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže. a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. terasa). a ne kabl. U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica. Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji.

drveće je najveći ometač signala 410 . Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Koji je način odgovarajući. to zavisi od okruženja.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene. Na sreću proizvoñači računara. tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). ali je za velike daljine izuzetno kritična. Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. Novi Sad zračenje se može više ili manje usmeriti. Naime. jer postoji gubitak signala kroz kabl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. poluusmerene antene i usmerene antene. Zcom koriste MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi. što se u praksi retko nalazi. Tih kombinacija ima mnogo. Senao. naročito kod linkova point-to-point. dizajn gotovo svake spoljašnje 802. pored kućišta ili čak na kolenima. Ironično govoreći. Firme CISCO. Može se postaviti iznad monitora. naročito laptopova. ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. Imajući na umu ovu karakteristiku. Za spoljašnju upotrebu. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. ali treba naći najbolju moguću. su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. LOS za male razdaljine nije kritična stavka.

Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. 411 . Ali u praksi nije tako. izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu. kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. Slično tome. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima.). Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. To je dobro za pokrivanje velikih površina. što nije tačno. dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni. Slika 15-11b Omni antena Poluusmerene antene. Slika 15-11a Omni antena Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). Meñutim. beton i dr. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor. Sve antene su mahom direkcione. Teoretski gledano. Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (slede matal. a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Zimi može sve biti u najboljem redu. tako da nisu efikasne kao usmerene antene. u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. Karakteristike signala. Ako se posmatra horizontalna ravan. Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu.

četvrtastih kvadrata ili krugova. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni). To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. dužu antenu i više cene. Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor. Novi Sad Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. kao i kod omni antena. vetrikalno 15° Impedansa 50Ω (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane. gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca. znači više dobitka. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije. dodavanje više elemenata.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15°. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja. tanke ili pravougaone) do malih. mogu da se koriste umesto omni-antena. učionica ili štandova na sajmovima. pod uglom manjim od 180 stepeni.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu. Sektorske antene. - - Težina 3. zavisno od tipa antene. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. Na tržištu se obično nude: patch panel sektorske yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene.4GHz Slika 15-12 Jagi antena 412 . od ravnih omni (dugačke.

4 GHz. U pogledu dobitka. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2. 413 . Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. reflector – grid (reflektor mreža) antena. ili DI-614+. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. ili DI714P+. Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao: puni tanjir ili rešetkasti tanjir tj. ili DWL-900AP Neke jagi antene liče na božićne jelke. tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena. Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene. Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. Veoma usmerene antene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Konekcija na D-link DWL-900AP+. druge se montiraju u dugačke cevi. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop.

konektori. Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara. pokazuje se da su neophodni razni: kablovi. Za potrebe korišćenja sistema za bežični Internet. antenski spliteri i slično. One su male.6. Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. Novi Sad Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima. Slika 15-15 Rešetkasti tanjir Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji. 414 . Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira. 15. najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici).

Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Slika 15-16 Antenski kablovi Konektori za antenske kablove. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost. Slika 15-17 Konektori za antenske kablove Antenski spliteri. Antenski kablovi.4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden".4GHz) pravilo "što kraće. N i TNC.kabl. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA. WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2. pošto je reč o visokim frekvencijama (2. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. to bolje" je u ovom slučaju zakon. Poslednja. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. 415 . Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju. ali svakako ne najmanja važna stavka . Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu.

U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita. Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže.7. 416 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju. bivaju odbijene. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. u najmanju ruku. pri pokušaju konektovanja. nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti. kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. jednaka onoj kod žičanih mreža. Novi Sad 15. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi. Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu.

Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW. treba napomenuti. a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. Bila je mnogo jednostavnija od današnje. razivjane su i napredne tehnologije. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem. Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima. koje koristimo za izradu Web stranica. da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno. ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe. fonta i boje slova. kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. podršku za audio pretraživače.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 16 IZRADA WEB STRANICA Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. već se u osnovi svega nalazi HTML. Iz tog razloga 1989. • CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova. Danas je aktuelna verzija 4. prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets 417 .0 koja podržava veliki broj opcija. Osim što služi za odreñivanje veličina. Pored HTML-a. Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. Ipak. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi. U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. Krajem 1990.

povećaju slova. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije. tako što korisnik preuzima različite radnje. odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. VBScript. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama. • Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom. Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. jednostavna interakcija. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. jednostavnije igrice. neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima. izmena slika. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju. da bi izbegli probleme. Oni nisu pravi programski jezici. Novi Sad ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL. JScript su skriptni jezici. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. oni 3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza 418 . • Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije. promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata. ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom. manji interaktivni apleti. Na taj način olakšava se i održavanje stranica. bez mnogo truda. posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. Ostali podaci se otkrivaju postepeno. DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija. ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. Iako je Java već veoma raširena. čime se postiže interaktivnost. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. Podržavaju ga gotovo svi browseri. Preuzimanje Java programa. • DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama. koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost. • JavaScript.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost. razne manje animacije. ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana. Takoñe. formulari. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika. Da bi korisnik video ove animacije. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija nemaju veze sa Javom. ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. i nije ih moguće pretraživati. igrica. • XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca. • Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia. • ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na 5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language 419 . PHP. sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. koje su urañene samo pomoću HTML-a. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta. Oni izgledaju veoma atraktivno. Oni se izvršavaju u našem browseru. bitmapiranih slika). Da ne bude zabune. pa je moguće stvoriti animirane. Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML. on se danas koristi za pravljenje raznih animacija. koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama. koji zauzimaju malo prostora na disku. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. Jedina njihova prava mana. • ASP. zbog već pomenute vektorske grafike. potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. pa čak i crtanih filmova. interaktivne stranice bogate grafikom.

zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora. Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. tj. Lista nekih osobina koje ima FrontPage: Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci. Medjutim. FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. Iako se HTML nije mnogo promenio. JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML. kao što su Dynamic HTML (DHTML). To su zapravo Internet programski jezici. ali i ostali fajlovi. Što je veći broj web sajtova. bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika. Cascading Style Sheets (CSS). Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao. tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice. dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML. FrontPage 2003 nije izuzetak. a jedna od njih su i Web prodavnice. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. jer time dopire do najšire publike.Visoka poslovna škola strukovnih studija. alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. godine. kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. Naravno. primene ovih tehnologija su široke. to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. FrontPage omogućava kreiranje. Novi Sad serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste. Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije. tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt. alati za razvoj Web aplikacija. Oni informacije samo dodaju u baze podataka. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. Extensible Markup Language (XML). pojavile su se nove tehnologije. menjanje i publikovanje datoteka. 420 . Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML.

MSNBC. FrontPage je automatski kreira. fontove. Tu se misli na boje. Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod. Meniji FrontPage-a Meniji su liste koje sadrže različite opcije. kao što je DHTML. Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. kao što su Active Server Pages (ASP). Ako nemate bazu podataka. Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora. bCentral i drugih. grafiku.1.2. Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje. oznake i sl. Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije. foto-galeriju ili nešto drugo. podešavanja i sl. Palete FrontPage-a 421 . Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom. Meniji mogu da sadrže podmenije. koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije. 16. CSS datoteke i druge. datoteke. a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN. FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije. mogu da se postave na jedno mesto. zvuk ili video na sajt. Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije. ploču za poruke. 16.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. ili se mogu ukloniti postojeće. Options. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize. Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. izaberite View sa linije menija. a onda izaberite opciju Toolbars. Commands. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. One su prikazane na donjoj slici. Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting Postojećim paletama mogu se lako dodati nove. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru. koji sadrži tri kartice: Toolbars. Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite. Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete 422 . Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. Novi Sad Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. Ako želite da dodate novu paletu.

Ako ga izaberete. moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. Pretražuje se računar u potrazi za datotekama. postoji dugme New. 423 . 16.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize U prozoru Customize. U tabeli 16. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. prikazanom na prethodnoj ilustraciji.1. Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste. Otvara se datoteka. Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). Ikona Ime New Open Save Search Publish Funkcija Kreira se nova datoteka. Zapisuje se tekući dokument. Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili na disk.3. date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti.2.

Umeće se tabela u dokument. Proverava se tekući dokument u potrazi za pravopisnim greškama.2. Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom. Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate. kao i njihovo ime i funkcija. U tabeli 16. Ponovo se učitava dokument. Novi Sad Toggle Pane Print Preview Spelling Cut Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda. Copy Paste Format Painter Web Component Table Picture Word Art Hiperlink Refresh Show Help Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard 16. Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite. Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat. tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto. Pregleda se tekući dokument u pretraživaču. Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje oznaka za formatiranje dokumenta. Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto. Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku. Štampa se postojeća strana.4 prikazane su ikone ove palete. Odseca se deo dokumenta (na primer.2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 424 . Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice. Paleta Formatting Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata. Pokreće se ugrañena pomoć.

Dodaje se lista sa oznakama. 425 .2. Povećava se ili smanjuje veličina fonta. Dodaje se lista sa rednim brojevima. Dodaje se tabela. tabela ili bilo čega što izaberete. grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande. Crta se linija ispod teksta.3. Menja se veličina teksta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ikona Ime Style Font Font Size Bold Italic Underline Text Alignment Change Font Size Numbered List Bulleted List Indent Funkcija Menja se stil teksta. Pomera se tekst ili neki drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost. Dodaje se isticanje teksta. Paleta DHTML Effects Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst. Tekst se malo iskošava udesno. Menja se boja fonta. tabele itd. Menja se font. Podešava se poravnanje teksta u dokumentu. Table Highlight Font Color Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting 16. Mogu da se animiraju tekst.

2. strelice itd. Slika 16-7 Paleta Drawing Ikona Ime Draw Select Object AutoShapes Line Arrow Funkcija Crta i modifikuje jednostavne oblike. Crta se linija sa strelicom. 426 . za dodavanje 3-D objekata. Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji se primenjuje na tekst. Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem. Nude se unapred nacrtane linije. standardno. slike itd. nalazi u donjem delu prozora. Paleta Drawing Paleta Drawing se.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni. oblici.4. Selektuje objekte pomoću pokazivača miša. za promenu ispune i boje poligona i sl. Novi Sad Slika 16-5 DHTML Effects Ime On Apply <Choose Settings> Funkcija Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava animacija. Dalje se formatira efekat animacije koji je izabran. za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice. Crta se linija. za umetanje slika i 3-D teksta. Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects 16.

možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu). Ubacuje se tekst kao objekat. Definiše se boja ispune nekog objekta. Slika 16-9 Paleta Navigation 427 . Omogućava se ubacivanje korisničkog teksta sa različitim stilovima. Podešava se debljina linija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Rectangle Oval Text Box Insert WordArt Crta se pravougaonik. Definiše se boja linije. Oblicima se trodimenzionalni efekti.5. Ubacuju se slike.2. Umetanje korisničkih slika. Objektu se dodaje senka. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt. možete da promenite osobine strane. Tabela 16-8 Paleta Drawing Insert Clip Art Insert From File Fill Color Line Color Font Color Line Style Dash Style Arrow Style Shadow Style 3-D Style Picture dodaju 16. dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje. Definiše se tip strelice na kraju linije sa strelicom. Definiše se boja slova. Ako želite. Crtaju se krug i elipsa. Podešava se izgled isprekidanih linija.

Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast. Preko slike se dodaje formatirani tekst. Zatamnjuje se slika dodavanjem crne boje. Slika se premešta na poziciju iza u odnosu na ostali sadržaj. koja se pojavljuje kada se klikne mala. Velika slika se zamenjuje malom. Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima. Odseca se deo slike. Slika se prebacuje ispred ostalog sadržaja. Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje. Slika se rotira za 90 stepeni udesno. Slika se rotira za 90 stepeni ulevo. Slika se preslikava po vertikali. a osvetljavaju svetle. Slika se preslikava po horizontali. Osvetljava se slika dodavanjem bele boje. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. rotaciju itd. Slika 16-10 Paleta Pictures Ikona Ime Insert Picture From File Text Auto Thumbnail Funkcija Ubacuje se slika sa lokacija na disku.6. a svetle zatamnjuju. oštrinu. Position Absolutely Bring Forward Send Backward Rotate Left Rotate Right Flip Horizontal Flip Vertical More Contrast Less Contrast More Brightness Less Brightness Crop 428 . Smanjuje se kontrast tako što se tamne boje osvetljavaju.2. Novi Sad 16.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postoji hiperlink na veliku sliku.

Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima. kao što su slika ili vruće tačke (hot spots). Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom. boja.2. slike ili neki drugi objekti. Paleta Positioning Ova paleta omogućava da podešavate. Selektuju se elementi. na primer. 429 . Kreira se poligonalna vruća tačka. Select Rectangular Hotspot Circular Hotspot Polygonal Hotspot Highlight Hotspots Restore Tabela 16-11 Ikone palete Pictures 16. Kreira se kružna vruća tačka. Čisti se slika pošto je privremeno bila promenjena njena veličina. Formatiraju se elementi slike. Kreira se pravougaona vruća tačka. sa peciznošću na nivou piksela.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Line Style Format Picture Set Transparent Color Color Bevel Resample Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element. kao što je. Slika se vraća na stanje koje je prethodno zapisano. Slika 16-12 Paleta Positionig 16.8. Menja se boja slike tako što slika postaje crno-bela. Oko slike se kreira 3-D ivica.2. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici. Paleta Reporting Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta.7. mesto gde će se postaviti tekst. do toga koliko linija prekida postoji na sajtu. u sivim tonovima (grayscale). Podešava se boja da bude transparentna.

dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd.10. Poravnava se sadržaj ćelije sa vrhom ćelije. po horizontali i po vertikali. Iz tabele se brišu izabrane ćelije. Paleta Style Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta.2. Levo od izabrane ćelije ubacuje se kolona. Slika 16-14 Paleta Style 16. 430 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Izabrane ćelije se spajaju. Ćelije se dele u nekoliko novih ćelija. Novi Sad Slika 16-13 Paleta Reporting 16.2.9. Slika 16-15 Paleta Tables Ikona Ime Draw Table Eraser Insert Rows Insert Columns Delete Cells Merge Cells Split Cells Align Top Center Vertically Funkcija Kreiranje nove tabele. Sa ove palete možete da spajate ćelije. Sadržaj ćelije se poravnava sa sredinom ćelije po vertikali. Paleta Tables Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela. Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele. Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi red. Briše se ćelija ili zid ćelije spajanjem izabranih ćelija.

Kopira se sadržaj izabrane ćelije na sve ćelije koje se nalaze ispod nje. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na druge ćelije po horizontali. Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje. 16.13. Slika 16-17 Paleta Word Art 16. Obezbeñuje se mogućnost izbora izmeñu korisnički definisanih formata. Podešava se boja pozadine za celu tabelu ili za izabrane ćelije. Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Tabela 16-16 Paleta Tables 16. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane.12.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Align Bottom Distribute Rows Evenly Distribute Columns Evenly AutoFit Fill Color Table AutoFormat Combo Table AutoFormat Fill Down Fill Right Sadržaj ćelije se poravnava sa dnom ćelije.11. Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. 431 . Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem.2. Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea. WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst.2. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task. Menjaju se visina i širina tabele i prilagoñavaju se sadržaju tabele. Upotreba panoa Panoi su nova osobina FrontPagea.2.

Kreiranje FrontPage Weba 1. Novi Sad 16. U delu Section panoa Task izaberite Empty Web.2.3. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web.3. kreirate direktorijume. premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove. sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task. dva puta kliknite ikonu Empty Web. Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U polju Specify the location of the new web. To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt. Planiranje i organizovanje web sajta 16. Ispod naslovne postoji nekoliko strana. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web. možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. Kada jednom izberete ovu opciju. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page). 16. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke. sa leve strane.3.3. koje dalje mogu da imaju svoje podstrane. Kada jednom izaberete lokaciju.3. 16. 2. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt.1. Sa desne strane ovog prozora. Slika 16-18 Prozor Web Site Templates 432 .

koje možete pogledati ako kliknete View → Folders. zvukom. Otvoriće se prozor Import.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. ali tako da to nije direktorijum ili datoteka.htm.3. Uvoz datoteka.4. 16. kome možete promeniti ime.3. treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import. Otvoriće se pomoćni meni. direktorijuma i web sajtova u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke. Kreiraće se novi direktorijum. dokumentima i sl.5. kao što su datoteke sa slikama. videom. Kreiranje direktorijuma Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View. Kreiranje strana Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View.6. a onda izaberite New→Folder. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke.3. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index. 16. Slika 16-19 Uvoz datoteka 433 . 16. iz njega izaberite opciju New → Page.

16.4.4. osim što pomoću njih nastaju web strane. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju.8. stilove i još mnogo toga. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates.3.1. godine. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web. čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta. a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna.3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 16. na primer. Kada kreirate nešto u FrontPageu. zvuk. lakše je da. Danas ima mogućnosti da podrži slike. dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju. Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma. Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. možete da pogledate HTML kod. a ne web sajtovi. 434 .7. modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju. do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task. kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task. Upotreba šablona za web sajtove FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate. Novi Sad Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt. u osnovi. Kreiranje web sajta 16. 16. Upotreba šablona za strane Šabloni strana su. isti kao šabloni za web sajtove. Osnove HTML-a HTML je nastao 1989. ako želite. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju.

htm i . s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje). Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic HTML atributi Atributi HTML-a podešavate. Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje. ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Uvek dolaze u parovima. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom . Na primer. Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete. Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>. su karakteristike objekata koje možete da 435 .html. ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic. Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom . Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda. dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju .htm.html.

a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu.4. fusnote i sl. uključujući i zaglavlja. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting. Dodavanje i formatiranje teksta Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta. Novi Sad Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face).Visoka poslovna škola strukovnih studija. stila. Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda. i debljine slova. onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora. Izgled se odnosi na oblik slova. telo teksta. FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument. klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format. 16.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta. Slika 16-23 Promena fontova Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size 436 .2. Tekst možete da dodajete. Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada.

Za razliku od toga. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER. možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. ali samo za 1 point. Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (A) i Decrease Font Size (A). koja omogućava da podešavate font. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. i kartica Character Spacing. Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti. Tu se nalazi kartica Font. Slika 16-24 Prozor Font 437 . Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid). Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta. možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog.

tabela. Novi Sad Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt.. Ako ne bi bilo hiperlinkova. Kada kliknete hiperlink. možete izabrati hiperlink. Otvoriće se prozor Insert Hyperlink: Slika 16-25 Opcija Hyperlink U prozoru Insert Hyperlink. Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink.). Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere. video. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst. možete otkucati adresu. Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta. 438 . za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL). u glavnom meniju. kao što su video. ili u polju Address na dnu prozora. tabele i sl. on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke. slike..Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink 2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. slika. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina: 1. a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink.

oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. izaberemo New Window. 439 .. kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. u polju Common targets. U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta. Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK. a onda se kreira link koji vodi do te oznake. oznaka se neće pojaviti. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta. Slika 16-27 Oznaka Bookmark Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku. U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. a u polju Subject zaglavlje poruke. U prozoru Target Frame.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink. ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju. tzv. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime. Kada se prikaže strana. a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku.

440 . može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi. ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip. Novi Sad Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. Slika 16-29 Saveti na ekranu Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink. Do tog prozora možemo doći.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument. a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja . Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink. u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web. Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu.100 441 . Slika 16-31 Opcija Browse the Web Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link. možemo izabrati opciju Edit the new document now. možemo izabrati opciju Edit the new document later.

već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta. on ima neke alate koji se lako koriste.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad 16. Upotreba slika na web stranama Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku. Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja. FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures. Slika 16-32 Opcija Page Properties 442 . World Wide Web više nije bio isti.4. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard.3. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties. Otvoriće se prozor Page Properties.

slika u pozadini se ponavlja. Crtanje i upotreba multimedije Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML). To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. 16. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. Ako želite da pretražite clip art slike. Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. Posle toga kliknite dugme Search. simbola itd. u polju Search otkucajte neku reč. FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate. Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike. i slika se kreće zajedno sa njom. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties. Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. Na dnu panoa Clip Art . programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu. 443 . Kada se strana pokreće.4. a druga počinje. Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima. Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike. u odeljku See also. do crteža hrane. životinja.4. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika. a da pri tome ne morate da poznajete VML. Pošto je VML deo HTML koda. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. postoji komanda Clip Organizer. čak i kada se krećete kroz stranu. a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja.

Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja. Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti. Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF). Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta. Front page omogućava da na 444 . nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Musical Instrument Digital Interface (MIDI). MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd. Wave (WAV). Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“. Nedostaci upotrebe zvuka su: povećava se vreme učitavanja stane. sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na računaru posetilaca Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General. posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se nalaze na sajtu. mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. Novi Sad Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. Po podrazumevanom podešavanju. ali i svoje mane. Slika 16-33 Background sound Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu.

Kombinovanje teksta. a da ne morate da koristite neki drugi program. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom. Ako želite da ubacite video stranu. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. U tom delu postoji polje Loop. 445 . sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video. tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele. Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. Slika 16-34 Prozor Picture Properties Upotreba tabela Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start. FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. kao što su boja i stil. Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija stranama koristite video. Po standardnom podešavanju . Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties. Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. a daje i punu kontrolu nad atributima tabela.

Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane. kada kliknete link. U njemu izaberite komandu za Page Templates. Ona sadrži samo HTML kod. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web. Nakon toga kliknite OK. Novi Sad 16. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite 446 . Otvoriće se istoimeni prozor. Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih.5. Slika 16-35 Page Templates Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages. Sa frejmovima. Kada pogledate sajt sa frejmovima. ne vidite stranu skupa frejmova.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task. dok preostali delovi ostaju nepromenjeni. ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages. učitava se samo deo strane.4.

Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova. kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. Vrednost možete da unesete u pikselima. zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija: Name Ime koje FrontPage daje frejmu. To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm. Slika 16-36 Formatiranje frejmova Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties. Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink. Možete da promenite ime. od podešavanja granica do podešavanja margina. možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. U frejmovima. Ako želite. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova. Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate. Relativna vrednost je broj koji menja 447 .

Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane. . Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku. podelite ili izbrišete neki frejm. Ako koristite frejmove. koji mogu da sadrže malo informacija. a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. Tada će izabrani frejm biti obrisan. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno. posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma. tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa. za gornje frejmove. Generalno. prikaže u prikazuje. jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma. a zatim izaberite Frames → Split frame. ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never. Ako želite da sami definišete poruku koja se kliknite komandu No Frames na dnu prozora. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always. može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame. Na te strane možete da dodajete tekst. Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane. 448 na sajtu podržava. Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno. možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove. posle kreiranja frejmova. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova. Novi Sad veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova. a posetilac koristi pretraživač koji ih ne njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se pretraživaču. Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. U prozoru Split Frame koji se otvara. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da. ubacujete slike. izaberite željeni frejm.

najviše se koriste liste. Kada izaberete željeni frejm. Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi. Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard. osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. Iako tabele omogućavaju da lakše 449 . Otvoriće se prozor Target Frame. Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija. sa odreñenom strukturom. inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju. a zatim kliknite dugme Target Frame. Kreiranje lista Za prikazivanje informacija na organizovan način.4.6. 16. a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu. Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca. ta oblast će biti obojena plavom bojom. Ovo je dato u oblasti Current frames. Slika 16-37 Target Frame U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova.

liste sa oznakama. Naslov obično sadrži ime sajta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi. Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način. koristi se podrazumevana boja (plava). Novi Sad organizujete informacije. ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti. FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste. u polju Title možemo otkucati naslov. Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. pri čemu se koriste brojevi ili slova. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima). postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski.4. Ovaj prozor 450 . U njemu možete da kreirate tri tipa liste: ureñene liste. 16. Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste). slogan itd. Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties. Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. U prozoru Page Properties.7. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting. odnosno one prate neki obrazac. liste koje mogu da se zatvaraju. Bullets (Kreira se lista sa oznakama). Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna. Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). Modifikacija i postavljanje preko mreže Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana.

zbog provere dozvole rada na web serveru. Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta. tako da server može da bude lociran bilo gde. Web host ne mora da bude lociran negde blizu. Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom. U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web. Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina. Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt. taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. 451 . Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan). a koje treba da se publikuju. a potom izaberemo File → Publish Web.Publish Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani). Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate. Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka. otvoriće se prozor Publish Web. Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server .

vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. All Pages. 452 . uporeñuju se datoteke na disku i na serveru. Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt. Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena. Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena. Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru. korisničko ime. Ako izaberemo stavku All files. Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana. Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server. Ako je vreme različito. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje. Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. hiperlink datotekama itd. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options: Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena. onda ta datoteka ne treba da se ažurira. otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora. bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne. proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru. Novi Sad Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. prebacuju se sve datoteke. onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja. onda se datoteka prebacuje.

FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu. skriptove koji više ne rade. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu.8K. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28. na druge HTML strane itd. zvuk. 453 . Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink. i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju. već se odnosi i na datoteke za podršku. te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije. kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima. ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files. strane koje se ne neleze na sajtu. Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu. osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. kao što su slike. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu.

Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu. Ubacuje se forma sa listom. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form. Ikona Ime Form List Form Funkcija Ubacuje se forma. zapisane u datoteci. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme. tipovi podataka itd. kao što su linije linkova i slično. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste. 454 . FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme.Visoka poslovna škola strukovnih studija.4. Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. dugmad itd. stilovi fonta.8. U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama. Upotreba formi Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. Može se podesiti raspored polja na formi. kao što su polja za pšotvrdu. 16. Novi Sad U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju.. stavljene u bazu podataka itd. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. Forme mogu da se podešavaju. zajedno sa njihovim imenima i funkcijom. boje. koji prikupljaju i šalju informacije. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte. Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana.

Dugme se zamenjuje slikom. Animacija sajta Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language).4. Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani. Definiše se oznaka koja može da se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija. tzv. Kreira se radio-dugme. kreirati efekat marquee itd. tranzicija itd. U FrontPageu se mogu animirati elementi strane. Ubacuje se polje za unos teksta. Obezbeñuje se metod da posetioci mogu da Vam pošalju datoteke. Form Properties Tabela 16-39 Ikone podmenija Form 16.9. 455 . Metod za grupisanje elemenata na formi. Menjaju se osobine forme. Formatira se dugme. Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. kao što su JavaScript. kreirati lebdeća (hover) dugmad. Padajuća lista. tabele i dugmad. a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. CGI itd. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija. Ubacuje se polje za unos teksta sa klizačima. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects. Kreira se dugme. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija List Field Textbox Text Area File Upload Checkbox Option Button Group Box Drop-Down Box Push Button Advanced Button Picture Label Ubacuje se lista. Kreira se polje za potvrdu. bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja. dinamički HTML (DHTML). dodavati prelazi strana. kao što su tekst.

U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru. pretraživači itd. 16. kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. linija za navigaciju itd. pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku). zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. Kreira se tabela sa sadržajem. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu). animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša. domeni. Kreira se lista sa korisnim informacijama. Posetiocima se pruža mogućnost da pretražuju sajt. efekat marquee ili baner. Prati se broj poseta na sajtu. Novi Sad Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane. kao što su posećene strane. Tada će se otvoriti prozor Web Component.4. formatiranje teksta prilikom animacije. Kreira se foto-galerija sa nekoliko šablona.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upotreba Web komponenata FrontPage-a Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. Ikona Ime komponente Dynamic Effects Web Search Spreadsheets and Charts Hit Counter Photo Gallery Included Content Link Bars Table of Contents Top 10 List Funkcija Dodaje se lebdeće dugme. za brojanje poseta. Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi. ono menja boju. Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su prilagoñeni sajtu.10. 456 . definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta. Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa drugih strana. Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje.

11. Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a. Java apleti. Tada se otvara prozor Themes. One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt.4. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru: 457 . Dodaju se ili menjaju HTML.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija bCentral Web Components Expedia Components MSN Components Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral. Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN). Slika 16-41 Themes U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Active X kontrole itd. Posetiocima se pruža mapa za Expediu. Upotreba tema i šablona TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta. FrontPage Web komponente MSNBC Components Advanced Controls Tabela 16-40 16.

koriste se življe. jasnije boje. pošto su teme urañene pomoću ovih stilova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba. grafike i teksta. Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu. Tema jednostavno predstavlja skup boja. Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS). Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike. primećuju se izvesne promene na temi. Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme. Slika 16-42 Modifikacija tema 458 . Ako ovo polje nije potvrñeno. koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme. koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. Vivid colors Umesto boja teme.

na primer. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. naslovi. tekst. koji omogućava promenu karakteristika teksta. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. Text. 459 . Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka. Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. To su. može se menjati i tekst. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. Modifikacija grafike U okviru tema. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. kao što je podešavanje forme za pretraživanje. Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju. Kada se na baner primeni tema. takoñe se koristi grafika. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci. Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates. Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje. Za razliku od knjige utisaka. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme. one se prikazuju na odgovarajućoj strani. na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. tekst banera itd.

a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. modifikacija boja celularnih telefona itd. Plug-inovi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. ActiveX kontrole i Java apleti Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. Nakon njihovog podešavanja. često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom. ActiveX kontrole i Java apleti. Novi Sad omogućavanje registracije korisnika. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. RealPlayer. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls.4. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju.12. kreiranje automatskog sadržaja itd. Macromedia Flash i Shockwave player itd. FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. 460 . Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. a potom komandu Plug-in. postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta. Za razliku od prethodnih alata. klikom na dugme Finish. šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti. FrontPage ne može direktno da ih ureñuje. To su plug-inovi. 16. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader. FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija.

Ovo je slično poravnanju teksta. Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina. Kada je sakriven. Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se koristi. Može se zadati i URL adresa te datoteke. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Za 461 . Height Definiše se visina plug-ina u pikselima. on se ne vidi u pretraživaču. ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Message for browsers without plug-in support Tekst koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Tu je i kratak opis svake od opcija. Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-43 Plug in Properties Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Alinment Definiše se poravnanje plug-ina.

Slika 16-44 Options Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag. zajedno sa kratkim opisom svake od opcija: Name 462 Definiše se ime ActiveX kontrole. a zatim kliknemo dugme Next. dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača. one ne mogu direktno da se ureñuju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties. . Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control. Datoteke koje imaju ekstenziju . prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu. svaka ima svoje jedinstvene osobine. Novi Sad razliku od plug-ina. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite.ocx su ActiveX kontrole. ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows. može se menjati HTML koji se odnosi na nju. otvoriće se istoimeni prozor. pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica.

Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe. Ivica će uokviriti kontrolu. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje. Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka. i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika. Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole. Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina. pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju . Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole. pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata. Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru. on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava. jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Kada se izvršava Java program. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije. HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX.Java sandbox” (Java ograde). Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice.Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od 463 . tzv. Kada posetioci nemaju tu kontrolu. Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole. aplete. Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu. Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta. Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola.

class. virtuelna mašina. a ne cele putanje. Applet Parameters Omogućava se dodavnje. Otvoriće se prozor Java Applet Properties.classes”. Ako se npr. Većina Java apleta završava se ekstenzijom . onda je potreban unos samo putanje /classes. koje datoteke treba da 464 . Java aplet nalazi u direktorijumu . iz liste sa tipovima komponenata. Novi Sad ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi. Slika 16-45 Java Applet Properties Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties. menjanje i brisanje podešavanja Java apleta.. Taj ograñeni prostor je. trebamo izabrati Advanced Controls. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na datoteku apleta. U prozoru Insert Web Component. a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties. Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju. to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem. zajedno sa kratkim opisom svakog od njih. u stvari. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Applet source Omogućava se unos imena Java apleta.

FrontPage intenzivno koristi HTML. ubacivanje boje u pozadinu itd. Iako se HTML ne upotrebljava direktno. Width Definiše se horizontalna veličina apleta. Programski jezici za Web HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana. Height Definiše se vertikalna veličina apleta. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina. a da se ne pogleda u web pretraživaču.4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikazuje itd. Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani. 16.13. Pre pojave alata kao što je FrontPage. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu. ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta. podela frejmova. Parametri Java apleta mogu biti različiti. ubacivanje slika. CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt.) dobija svoju HTML pozadinu. Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML. Ovaj kod nije mogao da se testira. u zavisnosti od njegove namene. ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. boja 465 . Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad.

a da u isto vreme sačuva originalni format. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno. Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu.4. na delove tabele. formata pasusa itd. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea. celu web stranu itd. Integracija Microsoft Office-a u sajt Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju. umetanjem sadržaja. Postoje dve varijante Css jezika: Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa. jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom. CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. 466 . CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu. Corel WordPerfectu itd. on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u. Novi Sad ivica. Lotusu 1-2-3. Microsoft Exelu. kao što su Word i Exel.14.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt. 16. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt. Sadržaj se može ubaciti na dva načina: postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta. boje i formatiranje pasusa. on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim.

s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke. kao što su WordPerfect. on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. a zatim kliknemo padajuću listu Files of type. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage. sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama. Lotus 1-2-3 itd. a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti. koristi se specijalan program za konverziju datoteke. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija. 467 . ako izaberemo Insert → File. Slika 16-46 Formati datoteka za unos U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. jeste da se iskopira i postavi. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta.

WPT . Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela. .0 for Windows WordPerfect 6.0 – 5.WPD. Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata. .DOC . Otvoriće se prozor Select File.WPS .XLW . može se desiti da informacije postanu nečitljive. .DOC .WRI .ASP . . . .HTM.HTML . Kada se umeće radni list iz Excela. Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda.WK1.x for Windows Works 4.TXT .XLS.x for Macintosh Ekstenzija .DOC .MCW .MCW Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda.0/95 for Windows & Macintosh Windows Write Word 5. .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File. 468 .HTX . trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke.RTF .DOC . .DOC .HTX.WK4 . Novi Sad Format datoteke HTML Files Preprocessed HTML Rich Text Format Text Files Hypertext Templates Any Text (Recover text from Any File) Word (Asian Versions) Word 97-2002 Lotus 1-2-3 Mirosoft Excel Worksheet Word 6.WPS .WK3.WPS.HTM.1 for Macintosh Word 2.DOC . .HTML.x WordPerfect 5.0/95 for Windows & Macintosh Word 4. .HTT Bilo koja datoteka koja sadrži tekst.x Works 2000 HTML Document Word 6.

Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka. a u polje URL se unosi ime datoteke. u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi. ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač. Ona se sastoji iz tri frejma.15. U polju Data tipe bira tip datoteke. a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se 469 .htm. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti.4. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet. Slika 16-48 Commands and Options FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu. U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje. Strukturalni prikaz Web strane Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index. 16.

Novi Sad ispisuju u trećem frejmu. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami 470 . koji nas vraća na vrh strane. u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu). Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu. ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. pošto nije izabrana opcija Forever. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sigurnost i privatnost na Internetu. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane. Arhitektura Interneta. Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču.sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom. Slika 16-49 Navigation Stranu možemo kreirati u novom prozoru. O Internetu. U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. U glavnoj strani. Video se ponavlja samo jednom. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih. Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak. a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1. U glavnoj strani.

alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta. kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija. liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija. ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate. tabele pružaju mnoge prednosti web programerima. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. Plug-inovi. Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi. kao što su Java Script i Java. FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. Kombinovanje teksta. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika. frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti. a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta. mogu da se ožive i animiraju web sajtovi. 471 . pomoću DHTML-a i drugih jezika. tranzicija itd. Takoñe. Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda. web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful