Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2
2.1.

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA
RAČUNARI I NJIHOVA PODELA

Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: funkcionalne magućnosti procesora, osobine operativne memorije, brzina izvršenja naredbi, efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, pouzdanost sistema, raspoloživost softvera, cena računara. odnosno prema

Prema povećanju snage mikorprocesora, mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: makroračunare, miniračunare, mikroračunare.

Doc. dr Željko Marčićević

11

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, računari u sistemima za obradu podataka, telekomunikacioni koncentratori, poslovna obrada podataka u manjim preduzećima.

Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku (digitalni), elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom obliku (analogni), hibridni.

Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene
12 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2.

SASTAVNI DELOVI RAČUNARA

Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), BIOS –a .

Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: procesor, operativna memorija.

Doc. dr Željko Marčićević

13

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

ALJ

UJ

OPERATIVNA MEMORIJA

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičkologičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je
14 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: paralelne, serijske, paralelno-serijske.

U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: sa fiksnim zarezom, sa pokretnim zarezom, decimalne.

ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.

Doc. dr Željko Marčićević

15

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: registri, komutatori, logička mreža za obavljanje operacija.

Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

STATUSNI REGISTAR

REGISTAR AKUMULATOR

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

OPŠTI REGISTAR

REGISTAR OPERANDA

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

16

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke zaključke i odluke.

Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar memorije itd.

Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.

Doc. dr Željko Marčićević

17

Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN). Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl.) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija. dekoder taktova. dekoder koda operacije. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu. generator sinhronizacionih impulsa. Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kola za formiranje funkcionalnih signala. koji predstavlja deo registra instrukcija (RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja. brojač taktova. koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije. 18 Doc. logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala. generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO). Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale. dr Željko Marčićević . Novi Sad U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: registar koda instrukcija.

Osnovni razlog se nalazio u tome. Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. dr Željko Marčićević 19 . Doc. U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina.a ROM DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA REGISTAR MIKROOPERACIJA DEKODER MIKROOPERACIJA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNLA Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice Drugi pristup. što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija KO ADRESNI REGISTAR ROM . Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici. baziran je na principima mikroprogramiranja. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija. koji se danas skoro isključivo primenjuje. Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951.

U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. dr Željko Marčićević . U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). mreže za generisanje sinhronih impulsa. koji odgovara datoj instrukciji. adresni registar mikroprogramske memorije. Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. registar mikroinstrukcija. što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja 20 Doc. Novi Sad KO DEKODER OPERACIJA DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNALA Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice U sastav upravljačke jedinice ulaze: mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM). Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram. Deo upravljačkih registara je dostupan programeru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kola za formiranje funkcionalnih signala. Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora.

prema posebnim alogritmima. dr Željko Marčićević 21 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. To su ustvari pravi upravljački registri. zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara. Ovo se ostvaruje tako što se. ili indeksni. kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava. bazni registri. skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande). programski brojač. Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. Skrivena memorija je stek memorija. - Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri. potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. 0vi registri se često nazivaju radni registri. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: indeksni registri. čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije u procesoru indeksne modifikacije adresa. koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula). S obzirom na to. Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije. Registre u okviru stek Doc. ili bazni registri. da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim lokacijama. - Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori. zahvata i modifikuje njihov sadržaj). koji sadrži adresu naredne instrukcije.

tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije. dr Željko Marčićević . Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija. Novi Sad memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. 22 Doc.

jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). dr Željko Marčićević 23 . interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija. Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. Zatim. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: procesore. ulazno – izlazne kanale. Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. šeme veza interfejsa. dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom Doc. koje se još nazivaju interfejs. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema. periferijske jedinice. Prema tome.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3 - INTERFEJS Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze. module operativne memorije. naredbe koje interfejs prenosi.

Komandni ureñaj je kanal. odnosno kanal. dr Željko Marčićević . 24 Doc. Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: interfejs operativne memorije. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor. dok je izvršna jedinica operativna memorija. ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice). a izvršni ureñaj je kontroler. Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan. Novi Sad signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. izobličenja pri predaji poruka. Ostali interfejsi se obično standardizuju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. interfejs periferijske jedinice. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica. zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. Karakteristike interfejsa su sledeće: vreme predaje poruka. s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. brojevima). interfejs procesor – kanal. s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača.

PROCESOR U/I KANAL U/I KANAL U/I INTERFEJS KONTROLER KONTROLER INTERFEJS PERIFERIJSKIH JEDINICA PJ PJ Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula. MODUL OM MODUL OM .. U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema. U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni. Doc. U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze. izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). dr Željko Marčićević 25 . u datom trenutku..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema. MODUL OM INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE INTERFEJS PROCESOR KANAL PROCESOR ... Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka. Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica...

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. koje služe za prenos poruka od procesora i/ili kanala u operativnu memoriju. što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa. U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr. bajt. U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. koje služe za prenos poruka od operativne memorije do procesora odnosno kanala. Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa. dvostruka reč. itd. Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): ulazne magistrale. a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal. dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. bit). radnih registara) procesora. dr Željko Marčićević .).1. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju). pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu. već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji. Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije. izlazne magistrale. 26 Doc. Novi Sad 3. interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr.

Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini. kanale i module operativne memorije. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno. a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj. Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. Doc. PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora. višestruki interfejs. dr Željko Marčićević 27 . Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal. a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala. U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: jednostruki interfejs.

dr Željko Marčićević . predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka. poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama interfejsa. Tako na primer. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. 28 Doc. Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. Naime. ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice. Novi Sad 3.2. kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: dodeljivanje broja periferijskoj jedinici. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. interfejs operativne memorije. već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice. dr Željko Marčićević 29 . koja može da bude samo izvršna jedinica.3. U ovom slučaju periferijske jedinice. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije. sabirnica ili na engleskom jeziku bus). Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema. interfejs periferijskih jedinica itd. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija.) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala. lstovremeno. procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću. operativnu memoriju i periferijske jedinice. Tako. a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu. unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. a druga je izvršna jedinica. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala. sabirnica) Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. dok je rukovodeća jedinica periferijska Doc. odreñivanje nenormalnih situacija itd. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja). kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati. po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti. primera radi. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica.

Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu. To su direktno povezivanje. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. Novi Sad jedinica. a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje. preko paralelnog interfejsa 30 Doc. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu. Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: Linije podataka. procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. koja je generisala signale prekida. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. dr Željko Marčićević . Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u vremenskog intervala. Linije interfejsa toku odreñenog Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: Linije namenjene za predaju poruka. po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Naime. preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu. Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala. Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji definišu tip operacije kao i smer predaje. Linije za odabiranje rukovodeće jedinice. Adresne linije.

Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita. kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili. a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola. što je Doc. Medutim. koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. pak. a odatle do periferijske jedinice ili obratno. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji. Zbog toga je prvi bit u poruci. prenosa pa jednoj liniji veze.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija opšte namene. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara. dr Željko Marčićević 31 . kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa. Ova metoda se koristi npr.5. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica. Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka. 3. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. linija se nalazi u praznom hodu. šta može da predstavlja značajan nedastatak. ili pak preko interfejsa za posebne namene.6. preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa. 3. START bit. u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale. pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. 3. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema.4.

Meñutim. Medutim.) razvija se poseban interfejs. Novi Sad neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera. kad je u pitanju tastatura. ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije. pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice. kaa šta smo to videli. dr Željko Marčićević . 3. neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči. Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima.7. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl. to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije. U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli).Visoka poslovna škola strukovnih studija. pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova. 32 Doc. koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee. Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter). S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono).8. 3. kao što je to na primer. prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema).

Takav procesor se zove mikroprocesor. Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu.. dr Željko Marčićević 33 . Rn ADRESNI REGISTRI OPŠTI REGISTRI SPOLJNI SIGNALI A C O S H P ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora Doc. Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici: UPRAVLJAČKA MAGISTRALA ADRESNA MAGISTRALA MAGISTRALA PODATAKA GENERATOR TAKTOVA UPRAVLJAČKA JEDINICA IX PC SP R0 .1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4 MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI 4. To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova.. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa.. Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip. Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar.

Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka.1. Prema tome.2. skup registara opšte namene. na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra. a to su: upravljačka (komandna) jedinica. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. skup registara opšte namene skup registara posebne namene aritmetičko – logička jedinica upravljačka jedinica podsistem za sprezanje sa drugim komponentama spoljni izvodi Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave. 34 Doc. osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora. Novi Sad 4. aritmetičko – logička jedinica. STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija. dr Željko Marčićević . Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3. skup registara posebne namene. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. a ne hardverska organizacija. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora.2.

Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ. AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke. koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala.LOGIČKA JEDINICA ULAZ B F UPRAVLJAČKI SISGNALI IZLAZ C Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene. ULAZNI PODATAK LA PRIHVATNI REGISTAR A ULAZ A Cizl ARITMETIČKO . Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou. skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl. jedan skup linija za izlazne podatke. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija. Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice. Doc. dr Željko Marčićević 35 . u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji. slika.1. ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici. 4. Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe.2.

. izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika.. 36 .. Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom. Doc. REGISTRI OPŠTE NAMENE Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru.... .Visoka poslovna škola strukovnih studija.. Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene. dr Željko Marčićević . U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera. . ULAZNI PODATAK L1 R0 IZLAZ R 0 Ru DEKODER L1 R1 IZLAZ R 1 .2. Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra. Novi Sad 4.2. Ey Ln-1 Rn-1 IZLAZ R n-1 Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke..

3. dr Željko Marčićević . EI MULTIPLEKSER IZLAZNI PODACI Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene 4.. Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija R0 R1 Rn-1 .. Najvažniji od njih su: adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije. RI .. Naime..2. Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje. prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije. upis 37 - Doc. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije.

Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše. pokazivači steka. Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri. itd. dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije. znak (“Sign” . Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator.V). operacije pomeranja i mnoge druge mašinske operacije. Novi Sad i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije. indikatorski registar ili registar statusa (“program status word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja. 38 Doc.C). nula (“Zero” . i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije. Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada. izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati. prekoračenje (“Overflow” .S). dr Željko Marčićević . Najčešće korišćeni uslovi su: prenos (“carry” . registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija dok upravlja izvršenjem operacija. bazni registri. - - - Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se). koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija.Z).

upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement). skupom stanja. Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: u obliku mikroprogramskog automata i u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET. funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. dr Željko Marčićević 39 . UPRAVLJAČKA JEDINICA Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema.4.2. koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1 Doc. kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema.

čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. onda se vrši upis sledeće adrese. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u. zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1. dr Željko Marčićević . MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe: 40 Doc. ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1.3. Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok. 4. Jednom kada započne izvršenje mikroprograma. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma. Način dobijanja sledeće adrese. Novi Sad ADRESA SKOKA SELEKCIJA ADRESE RESET ULAZNA ADRESA MULTIPLEKSER KOD OPERACIJE INKREMENT ADRESNI REGISTAR AR PARALELNI UPIS UAL ROM URON UMP SELEKCIJA MULTIPLEKSER INDIKATORSKOG BITA 1 C V S Z INDIKATORSKI BITI Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR.

U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u mikroprocesor. šesnaestobitne. Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8. dr Željko Marčićević . podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično. Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. REGISTRI OPŠTE NAMENE PROGRAMSKI BROJAČ MULTIPLEKSER BAFERI ADRESNA MAGISTRALA INTERTNA MAGISTRALA MULTIPLEKSER INSTRUKCIJSKI REGISTAR BAFERI MAGISTRALA PODATAKA AL JEDINICA INDIKATORSKI REGISTAR UPRAVLJAČKA JEDINICA SIGNALI ZA UPRAVLJANJE OSTALIM JEDINICAMA MIKROPROCESORA BAFERI UPRAVLJAČKI SINGALI Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. 32 ili 64. Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima. podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija. 16. Broj mogućih adresa čini adresni prostor.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom. Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala 41 - Doc. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama.

Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: procesorska reč učestanost časovnika interni keš matematički koprocesor širina magistrale Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. šesnaestobitne. Novi Sad - (address bus). to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32. Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita. tj. 42 Doc. od jednog do drugog mikroprocesora. Dakle. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus). dr Željko Marčićević . a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa. prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. jedan bajt a zatim je povećana na 16. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. 32 i 64 bita. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja. i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. Broj ovih signala može biti različit.

dr Željko Marčićević . Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija. radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB. matematički koprocesor. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. mikroprocesoru se može dodati i tzv. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji. Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom. a ako je poseban čip zove se eksterni keš. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: baferima. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke. i kreće se od 33 do 300 Mhz. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. kroz bafere do svih registara: programskog brojača. 43 Doc. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš. a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand. eksternog od 32 do 512 kB.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE W. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. To su signali za napajanje mikroprocesora. SNOP ADRESNIH LINIJA MIKROPROCESOR SNOP LINIJA ZA PODATKE SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora 44 Doc. Novi Sad - multiplekserima za izbor arese. SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke. sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje. +VCC SNOP ADRESNIH LINIJA SINHRONIZACIONI SIGNAL MIKROPROCESOR RESET SNOP LINIJA ZA PODATKE R. Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala. prihvatnim registrima. ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. adrese i upravljačke signale. Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora. spoljnim jedinicama. dr Željko Marčićević .

Zatim... ADRESNE LINIJE LINIJA ZA PODATKE LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE . što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu. Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. adrese i upravljačke signale. Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne. Slika 4-11 Računarski sistem MIKROPROCESOR MEMORIJA KONTROLER ULAZNA JEDINICA KONTROLER ULAZNA JEDINICA . dr Željko Marčićević 45 . neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu.4. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji.. Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema Doc.

2x 46 Doc. a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama. Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija. MATIČNA PLOČA AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. logičko prilagoñenje odnosi logičke nivoe pojedinih signala. Slika 4-13 Delovi računarskog sistema 4. i u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju upisa na snop linija. a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. vreme prednje ivice i slično). Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom. Novi Sad Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji njihove vremenske karakteristike (trajanje. Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. se razmenjuju.5. uspostavljanja se na aktivne način prenosa Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili skup adresa. znalenje signala. AGP postoji u tri brzine – 1x. (serijski ili paralelni) i sl. dr Željko Marčićević . Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

dr Željko Marčićević 47 . AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1. Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči. IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja.6 Mb/s odnosno 100 Mb/s. AGP. ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33. unutrašnji modemi. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija i 4x. Doc. PCI. PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice.3 Mb/s ili 66. IDE. npr. mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s.07 Gb u sekundi.

po veličini mini. a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). Slika 4-15 Matična ploča Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi. dr Željko Marčićević . Slika 4-16 Kućište 48 Doc. kao što joj i samo ime kaže. Novi Sad Matična ploča (motherboard. main board) je. i može biti DeskTop ili Tower po izgledu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad. midi i big.

koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: upisivanje informacija u neku ćeliju čitanje sadržaja neke ćelije čuvanje (pamćenje) neke informacije. Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula. INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija. Memorija je namenjena za prihvatanje. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao: Doc. čuvanje (pamćenje. Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: sekvencijalnim (serijskim) pristupom cikličnim (periodičnim) pristupom slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”. memorisanje) i predaju podataka i programa.1. a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje). Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. dr Željko Marčićević 49 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5 MEMORIJSKA JEDINICA 5. To je komponenta elektronskog računara.

Rn ← (Rn-1) .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Rn). 50 Doc. a čitanje vrši uvek iz registra R1. za razliku od FIFO (First In First Out) memorija. Novi Sad - promenljive memorije polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable Read Only Memory) stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom. s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1. već samo posebnim postupcima u laboratoriji... tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći. kod kojih se sadržaj. R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1. Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak. Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati. Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka.. dr Željko Marčićević . sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija. upisuje u prvi slobodan registar. Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije.R2.. pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa. . Dalje memorije se mogu podeliti na: statičke dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: adresne (adresabilne) bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1.

Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije. a u operativnu memoriju vraća meñurezultate. Operativna memorija. po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM). Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije.2. PROCESOR ULTRABRZA MEMORIJA OPERATIVNA MEMORIJA BAFER MASOVNA MEMORIJA Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija. tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno. a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem. dr Željko Marčićević 51 . kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici. pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini. 5. potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom. Slika 5-2 RAM memorija Doc.

Uzimajući u obzir i napred izloženo. a koristeći pri tome programe. blok šema operativne memorije data je na slici. MAR ADRESA DEKODER ADRESA UPRAVLJAČKA JEDINICA OPERATIVNE MEMORIJE OPERATIVNA MEMORIJA UPRAVLJANJE KOLA ZA UPISIVANJE / ČITANJE MBR PODACI ILI INSTRUKCIJE Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul.kontrolne jedinice. čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR . Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. upravlja radom sistema u celini. koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka. radno područje u kome su meñurezultati. izlazno područje. Informacija koja se prihvata iz ćelije.memorijski bafer registar). U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi. Novi Sad Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). koje treba unositi u eksterne memorije. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljačko . ili se upisuje u memorijsku lokaciju. područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju. drugi programi i mnogo podataka. koje prihvata i memoriše rezultate obrade. dr Željko Marčićević - - 52 . ili na izlazne ureñaje sistema.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ili finalni rezultati obrade Doc. ulazno područje.

BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum.9. zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije). kasnije pergament i na kraju papir.18 mm... a specijalni znaci kombinacijom jedne.90. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica. tako što jedan kod pripada samo jednom znaku. slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu). standardizovane dimenzije i kvaliteta.0. a reñe kartice sa 45. 5. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187.96. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu. Sa tehnološkom revolucijom.3. a X. tj.zamišljene linije postavljene duž Doc.2.0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice.1. SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao.. BUŠENA TRAKA Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . Najčešće se koristila 80-kolonska kartica.Y.Y.6*0. Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu.3. 5. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja.Kartica ima 12 vrsta (redova): X.65. dr Željko Marčićević 53 .3.3*82.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5. količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara. posebnim kodom koji se zove kartični kod.120 i 160 kolona. dve ili tri rupica. U početku su to bile kamene i glinene pločice..

6-kanalne. Obrasci sa markiranjem. numeričkih. U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih. na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje).1. u 7-kolonsku 128 i u 8kolonsku 256 različitih znakova. matične i programske).3. Novi Sad trake. brojčanih i specijalni znakova. 7kanalne i 8-kanalne bušene trake. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka.7 i kolona). pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Poseban kanal sadrži tzv. pozicione. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka. dr Željko Marčićević . To su unapred pripremljeni obrasci.3. čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. slovna ili brojčana. Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati 54 Doc. U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku. ili specijalnih znakova. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova. Ovi tzv. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih. po broju kolona (sa 5. izlazne).3. 5. u 6-kolonsku 64.3. nameni (sinhrone. mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe: 5.6. Papirne trake se mogu podeliti po: funkciji (ulazne. zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka.

3. Obrasci sa magnetnim pismom.3. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima.3.3. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka. upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati. Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija. 5.3. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. 5. bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. 5.4. PRUGASTI KOD Prugasti (linijski.2. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih. pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre. 5. dr Željko Marčićević 55 .5. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Doc. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju. a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka.3. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama. Obrasci sa optičkim pismom Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate. komunalnim organizacijama i dr. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem.3.

25 inčne ili velike diskete 5. koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: 3. Postoje dve vrste kapaciteta disketa: 56 Doc. tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. varira od kapaciteta diska.5 inčne ili male diskete 5. Ova vrsta memorije je podesna. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina. Diskete se dele i po kapacitetu. kao spoljna memorija. i zaštitnog plastičnog omotača. mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini. Omotač ima otvor.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. mora biti formatizovan. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Svaka staza se deli na sektore. dr Željko Marčićević . Novi Sad i tako preneti podatke na neki drugi računar. pouzdana i relativno jeftina.25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač.5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče). premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci. Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru. Disketa 3. koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku. Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje.

Na isti način se izvršava i proces čitanja. i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi. Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa. Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti.25 inčne 2S/HD kapaciteta 1. pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided .2S ili Double Sided . Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima. koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete.25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB 5. čuvati ih od prašine. Mehanizam za upisivanje. Podaci se memorišu na staze karakter po karakter. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija. Sa disketama treba pažljivo rukovati. Preciznije rečeno 3. odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje.5"HD). jakih magneta i visoke temperature. Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice.25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete.5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5.2 MB 3.DS).44 MB Slika 5-5 Disketa Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3. U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. Doc. Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici. U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete.5 inčne 2S/HD kapaciteta 1.5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB 3. dr Željko Marčićević 57 .

a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama.disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke. Novi Sad Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet.25 inčne diskete lakše oštećuju. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. čitajući i upisujući podatke.25 inčnih disketnih jedinica sa 3. pomerajući se po poluprečniku diska. modela i marke. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice. Podaci na disku 58 Doc. od nekoliko MB do nekoliko GB. Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka.3. većih dimenzija i zbog toga što se 5. Slika 5-7 Izgled Hard diska Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča. Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča. DISK Slika 5-6 Hard disk-izgled Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. Princip rada je gotovo isti . Disk nije izmenljiv od strane korisnika. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta.6. 5. zavise od njegovog tipa.5 inčnim.

6. tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom. dr Željko Marčićević 59 . Naime. Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: brzina rotacije ploča brzina pomeranja glave hard diska Doc. u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka. Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. trake i cilindre.1. tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore. 5. Kapacitet i performanse Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka. Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama.3. ali tu se javlja problem kod samih glava. Hard diskovi se pune od periferije ka centru.

0vo omogućava veće brzine okretanja. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom. tzv. Veća brzina rotacije donosi veću buku. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. bitno je da brzina bude što veća.Visoka poslovna škola strukovnih studija. “vertikalno mapiranje”. Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. a) b) Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku. dr Željko Marčićević . 60 Doc. ako se brže okreće ploča. a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. kada se prva glava nañe na željenoj traci. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora. sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas. Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru. Novi Sad Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska. dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. Naime. smanjuje se i njihova težina i debijina. Slika 5-9 Glava kod Hard diska Korišćenjem ultralakih materijala za same medije.

jer je 1986. kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara. Standardi u povezivanju IDE . odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu.2. keš memorija deluje gotovo idealno. uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena. 1993. pre Doc. ali u praksi nije baš tako. Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali. EIDE . Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu.6. U teoriji.Integrated Drive Electronic Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane. kao što su PCI i VLB. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB. ali rešenja koja su u njernu bila data. ATA definiše set komandi i registara za interfejs.3. dr Željko Marčićević 61 . Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala. 5. EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima. IDE koncept su 1986. kao što su ST506 i ESDI. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. Uobičajena je segmentna organizacija. koja ima dve varijante: jednaka segmentna organizacija keša adaptivna segmentna organizacija keša. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda.Enhanced Integrated Drive Electronics Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. I tako. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard.

Važne karakteristike ovog medijuma su: Slika 5-11 Kompakt diskovi 62 Doc. Novi Sad svega za SCSI standardom. jasno. Vodeći proizvoñači diskova su Conner. kako bi prolazak bio što bezbolniji. očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom. SCSI adapteri su znatno skuplji.3.6. SCSI . 5.3.3.7. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima.Small Computer System Interface Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pri projektovanju novog rešenja morala se. skenere i drugo. CD ROM-ove. Seagate i Western Digital. što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme. KOMPAKT DISK CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. To je čitac optičkih ploča. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. 5. Na žalost. Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište. i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste . Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. Proizvoñači hard diskova Veliki broj firmi proizvodi hard diskove . ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka. teže se konfigurišu. strimer trake. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta. dr Željko Marčićević . Quantum.modeli su na prvi pogled veoma slični .diskove. kako po ceni tako i po karakteristikama.

Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica. Važne karakteristike trake su: kapacitet medijuma vreme prilaza način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB.8.3. obično integrisani u muzičke kartice. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna. Kotur trake se nalazi u kaseti.. što je čini pogodnom za rukovanje. dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst. a eksterna povezuje spolja preko utičnice.. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima. inserte iz filmova. ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. Doc. 5. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. softverska dokumentacija i sl. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike. ilustracije. Interna se postavlja u kućište računara.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - kapacitet vreme prilaza kontinualnost čitanja mogućnost reprodukcije zvuka način ugradnje Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku. koriste se specijalni veznici. kompozicije. obrazovni materijali. kao što su enciklopedije. Zavisno od proizvoñača ureñaja. zvučne efekte. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. dr Željko Marčićević 63 . igre.

Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka. traka nije pogodna za rad kao što je disk. Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. Magnetna traka je napravljena od plastične materije.Visoka poslovna škola strukovnih studija.7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake. sadašnji DVD disk može da ih primi 4. Novi Sad Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci. pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne. Širine je oko 0. 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču. Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup). Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera. premazana oksidom gvožña. već se blokovi podataka kontinualno čitaju.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Veran svojim korenima kućnog bioskopa. 1600. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara . u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova. Gustina pisanja se kreće od 800.9.3. Takoñe. Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova. 3200. ili gotovo 27 puta više u 64 Doc. 5. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer). DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Značajna osobina trake je gustina pisanja. DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom. To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta .5 inča dužine od 732 do 1098 m. dr Željko Marčićević .

i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti. Donedavno. Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku. pa je refleksija nedovoljna. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe. koja se koristi na CD i DVD medijima. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom. DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji.5 GB. a kasnije brzo vratiti te datoteke. dr Željko Marčićević 65 . Brzina prenosa podataka je 3. već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa. To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku. da nam ne bi zauzimale prostor. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla. DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije. gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke. da bi napravili mesta za nove projekte. 5. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser. Doc. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova.10. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost. topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km.5 MB/s.3. Ovo omogućava da se napravi na primer.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. a za razliku od tastature pisaće mašine. miš. u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova. brojeva. koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. dr Željko Marčićević . Takoñe. tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu. Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). TASTATURA Slika 6-1 Tastatura Slika 6-2 Tastatura fleksibilna 66 Doc. koji nalazi sve veću primenu u trgovini. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova.1. 6. Novi Sad 6 ULAZNI UREðAJI Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar. skener. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura. znakova interpunkcije.

dr Željko Marčićević 67 . Slika 6-4 Miš Doc.2. Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši. Tastature razlikujemo po broju tastera (84. tastatura – po rasporedu tastera. Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera. MIŠEVI I DŽOJSTICI Miš . slična je pisaćoj mašini. naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno. 101 i više). jer je olakšano pozicioniranje na ekranu.ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora. ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija. Hot Keys). rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak). Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura. 6.

dr Željko Marčićević . Skener . Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži.kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima. mada i tu ima razlika u ukusu. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Slika 6-5 Džojstici 6. crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade. pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar. Postoje ručni skeneri kod njih se ureñaj pomera iznad papira.3. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. Novi Sad Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni. Pre svega. Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima. a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko. Naime. Tabelarne proračune. sa pojavom Windows . Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića Kod testiranja miševa. baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno. Slika 6-6 Skener stoni 68 Doc.omogućava da se odreñeni tekst.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i stoni . obično lepo leže i u ruci.a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem. Meñutim.

Prema tipu skeneri se dele na: ručne stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu. dr Željko Marčićević 69 . DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter.4. Skenere možemo podeliti skeniranja dele se na: na više načina. U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima. Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom. Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Tako. stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar. 6. prema vrsti crno . Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija.bele (sa sivim nijansama) u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno belo. Za razliku od njega. Doc. s različitim specifikacijama i cenama. gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija.

u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje. 70 Doc. dr Željko Marčićević . Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu. Novi Sad Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar. Slika 6-8 Foto aparat Takoñe. kao i mogućnost proširivanja memorije. ureñivanje i uveličavanje slika.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor. teksta. Sličan je TV ureñaju. Monitor .1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 7 IZLAZNI UREðAJI Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. štampač a u nekim slučajevima i ploter. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike: Doc. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. teksta. grafike i slika na ekranu katodne cevi. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava. dr Željko Marčićević 71 . Meñutim. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. 7. Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara.služi za prikazivanje brojevnih podataka. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”. grafike i slika. MONITOR Slika 7-1 LCD monitor Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica.

iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi. Novi Sad • boja ekrana . piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480.odnos visine prema širini je 3:4. Osim procesora. kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla.potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja. 17”. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor.prikazivanje grafike omogućava grafička kartica. Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana . grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke. 7. 800x600. 20” i drugo. • rezolucija . crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom. 15”.Visoka poslovna škola strukovnih studija. • nivo zračenja .piksela. • učestanost osvežavanja ekrana . • veličina ekrana . Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija. dr Željko Marčićević . mogao obaviti. Slika 7-2 Grafička kartica Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali. Rezolucija je broj piksela na ekranu. 1024x768 i veće. mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”. GRAFIČKA KARTICA Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip .2. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i 72 Doc. nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor.ekrani mogu biti crno-beli ili kolor.on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije. makar im se u potpunosti posvetio.

Doc. Broj boja 256 65536 300 K 600 K 469 K 938 K 768 K 1.9 M 3.8 M 5. izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja.5 megabajta. jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača.7 mil 900 K 1. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude .6 M Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice 7. što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.3 M 2. Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768. Slika 7-3 Grafička karta kanadskog proizvoñača ATI Na primer. ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno .4 M 2.prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija.5 M 1. za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 800x600.kodirana informacija iz računara prenosi na papir.8 M Rezolucija 640*480 800*600 1024*768 1280*1024 1600*1200 16 150 234 384 640 937 K K K K K 16. Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran .3 M 3.najzad.3. dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024.6 M 1. Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima. Što se broja boja tiče. a kamoli 256 ili 65000. dr Željko Marčićević 73 . odnosno 1.

Štampača ima u tri osnovne tehnologije. koje se razlikuju po broju iglica u njima .Visoka poslovna škola strukovnih studija. a pošto iglica ima više u glavi štampača. Oni rade na principu udarnih iglica. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. 18 ili 24 iglice. a to su: Slika 7-5 Štampač - matrični štampač štampač sa mlaznicom (ink-jet štampač) laserski štampač Slika 7-6 Štampač Ink-jet Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. 74 Doc. nalik onoj za pisaće mašine. da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač. Novi Sad Ovi štampači se razlikuju po principima rada. ali i po karakteristikama. Postoje tri vrste glava za matrične štampače. tačka koju napravi svaka će biti manja. Iglice papir udaraju preko trake. dr Željko Marčićević . i odštampani znak će biti ravnomerniji. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja. Prva i treća vrsta su najčešće.one sa 9. dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova. koje su složene u takav niz.

dr Željko Marčićević 75 . Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale. Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište. ona je danas na 33.1. pa sa PC-jem komunicira kablom. MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica.izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. Meñu ulazno .6 Kb/s ili 56 Kb/s. Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 8 ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI Ulazno . a ako imamo samo jedan COM port. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu .izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica. S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole. Što se brzine modema tiče. pa se i Doc.eksterni ili interni. Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. 8. ostajemo bez miša. nalazi se van kompjutera.

Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici. Slika 8-2 Zvučna kartica Podaci se mogu unositi preko tastature.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 8. jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj. 76 Doc. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte. Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više. dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. ovi podaci mogu da budu varljivi. čak i sintezu glasa. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena. a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona. ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola. što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka. Novi Sad preporučuje da se uzme brži modem. takozvani “biper”. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima.2. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati. dr Željko Marčićević . Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali. Ali kada se sve stavi na papir. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44.1 kHz. muziku i govor.

Ostale specijalne kartice. dr Željko Marčićević 77 . MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku. sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata . Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu. MIDI datoteke. pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. Slika 8-3 Mrežna kartica Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. Razni konektori i kablovi. Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše. poput kartice za priključenje čitača bar kodova. ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. Obrnutu operaciju. MREŽNA KARTICA Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. TV tuner. umesto kompletnih memorisanih pasaža.najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom.

tastatura. u stvari. Hardver i softver Šta je. Kada BIOS pokrene (engl. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala. plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor.zavrtnji. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake. čipovi i štampane ploče. Softver (engl. Novi Sad 10 POJAM I ELEMENTI SOFTVERA 10. hardver. operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. firmware).1. BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu. boots up) vaš računar. 78 Doc. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji . hardver (engl. Ono o čemu smo do sada pričali. kada želite da odštampate neki dokument. BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu). Primera radi. Kada upisujete pomoću tastature. operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. modema i skenera. Kada otvarate ili snimate neku datoteku. operativni sistem stoji iza toga. uglavnom je bio hardver. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. dr Željko Marčićević . miš. kao i dodatke poput štampača. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku.2. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System. operativni sistem rukuje ovim poslovima. a šta softver? Jednostavno rečeno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 10. osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar.

Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CDROM-a. u stvari. TurboTax. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows. WordPad. čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program. svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu. Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office. Jednostavno rečeno. U okviru operativnog sistema Windows vi. Calculator ili Media Player. PhotoShop. Netscape Navigator itd. pokazivač. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima. 10. dr Željko Marčićević 79 . Prema tome. Kada kupite nov računar. Notepad.svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zatim. aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao.3. Doc. programi ili aplikacije . meniji i prozori . a ne ispred računara). Nakon toga. čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word. besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express. Aplikativni softver Aplikativni softver. sve ikone na ekranu. mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works. Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite. aplikativni programi. suite).sve je to delo operativnog sistema.

pravljenje particija na disku i mnogi drugi. modem. disk. Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu. disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. CD-ROM. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme . pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice).najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. Novi Sad 10. Osnovna konfiguracija sa tastaturom. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati. zaštitu ekrana. kao i USB.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Primera radi. serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. upravljanje fontovima.4. slobodno vratite računar. ulepšavanje radne površine. mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara. dr Željko Marčićević . pronalaženje virusa. Slika 10-1 Hardver i napajanje 80 Doc. to ne dogodi. monitorom. Ako se. muzičku i mrežnu karticu. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer. tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver. postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku. meñutim. zatim.

napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu). kao i uvoñenje novog prikaza Reading . Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima. dok. da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. kao što je Tablet PC. možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju. pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa . paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku. znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim. kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu . pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka. i još mnogo toga.pronaći ćete razne nove funkcije i Doc. doduše. definicija i slično.nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku. Bezbednost je pojačana . Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 10. prevoda. pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu.s jedne strane. zatim. dr Željko Marčićević 81 . Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke. koje će vam znatno olakšati rad.veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti. i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima.5. Ima još novih funkcija i mogućnosti. konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu. s druge strane. manje očiglednih. uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program. nov alat Package For CD u PowerPointu.

5. spiskove učesnika i beleške. centralnom mestu. na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003.Visoka poslovna škola strukovnih studija.5. dr Željko Marčićević .1. možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom. InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke. Zasnovan na XML-u. takoñe novi program u Officeu 2003. vam pomaže da doku-mentujete. 82 Doc. 10. pretresanja novih ideja. Microsoft OneNote. veze i spisak članova tima. 10. razgovora i slično. referentni materijal. crteže. tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite. 10. prikaze i zvučne snimke. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath. dokumenti. odgovarajuća dokumenta. možete zajednički da koristite agende. vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice.3. i slično. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst. organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka. Novi Sad mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije.2.5. Takoñe možete da pratite radnje.

ispravljanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11 APLIKACIJA MS WORD 2003 Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start.1. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktopu.za takvu obradu potrebni su drugi programi. Slika 11-1 Logotip Word Pod obradom teksta smatra se unos. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003. što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta . to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke. 11. Dakle. oblikovanje i štampanje teksta na štampaču. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start. Programs i Microsoft Word. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1: Slika 11-2 Logotip Word 2003 Doc. dr Željko Marčićević 83 .

veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana. Radni prozor 6. Slika 11-4 Naslovna linija 84 Doc.2. Format. prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Novi Sad Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata: 1.Visoka poslovna škola strukovnih studija. View. Statusna linija 8. Insert. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog. Edit. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv (Document2 ) 2. Taskbar dokumenta 11. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju. Trake s alatima 4. Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. koji je startno postavljen na Document1. dr Željko Marčićević . …) 3. Meni linija (File. odnosno aktivnog dokumenta.

.čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions .kopiranje dokumenta Paste .traži Replace .zalepi kao hipervezu Clear .nameštanje parametara stranice (margina.specijalno zalepi Paste as Hyperlink . View.4 poslednje otvorena dokumenta u Microsoft Wordu Exit .ponovi upis Cut . Format.čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML .otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj lokaciji) Close . Edit.) Print Preview . ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta Print . On sadrži sledeće opcije: New .3. MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta.čuvanje . Tools.štampanje podataka Send To . dr Željko Marčićević 85 .zalepi Paste Special .pohranjivanje dokumenta Save As .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. veličine papira. Microsoft Word sadrži sledeće menije: File.) Spisak naziva dokumenata .otvaranje novog dokumenta Open . Table. Insert. broj stranica.izreži Copy .poništi Redo . reči itd.izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo .prikazuje trenutno aktivni dokument u predpregled načinu prikazivanja.očisti Find .informacije o dokumentu (autor.zatvaranje dokumenta Save .zameni Doc..slanje dokumenta Properties . Window i Help Slika 11-5 Meni linija File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata.čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup .

dr Željko Marčićević .karta dokumenta Header and Footer .slika Text Box . pisanje teksta u kolonama itd.tekst Field .prekid (završetak stranice.fusnote Comments .komentari Full Screen .alatne trake Ruler .objekt (slika itd. sekcije) Page Numbers .) Bookmark .objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal .datoteka Object . Mogućnosti: Font – nameštanje oblika.naziv objekta Cross-reference . prilagñavanje popisa.veza prema web stranici Meni FORMAT .indeks pojmova i sadržaj Picture .običan pogled Web Layout .kontura Toolbars . Novi Sad Go To idi na željenu stranu Links veza Object . veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama 86 Doc.izgled ispisa Outline .unakrsna referenca Index and tables .komentar Footnote .web izgled Page Layout .Omogućuje promenu oblika slova i veličine.brojevi stranica Date and Time .ceo ekran Zoom .lenjir Document Map .polje Comment . postavljanje u tekst): Break .zaglavlje i podnožje Footnotes .tačka u dokumentu Hyperlink .fusnota Caption .datum i vreme AutoText .Visoka poslovna škola strukovnih studija. oblikovanje pasusa.okvir za unos teksta File .zumiraj Meni Insert (umetanje. dodavanje okvira i senki.

pasusa) AutoSumarize .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika.cirkularna pisma Envelopes and labels .podešavanje traka s alatima Options .štampanje adresa na koverte Letter Wizard .podešavanje worda prema vlastitim potrebama Slika 11-6 Meni Tools Doc. slova.izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect .makronaredbe Customize .grupni rad na dokumentu Merge Document .pisanje skraćenicama Track Changes .ne radi za sprski jezik Language .provera pravopisa .ispravljanje reči .spajanje dokumenata Protect Document . crteža itd.biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount . dr Željko Marčićević 87 .) Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar .statistika dokumenta (broj reči.zaštita dokumenta od promena Mail Merge .vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma (za engleski jezik) Macro .

TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda.crtanje tabele Insert Table . Tako.rasporedi sve Split . retke.office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word .podeli tabelu Table AutoFormat . Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona. Word ima ukupno trinaest traka s alatima. prozoru. ćelije i td.umetni (tabelu. Novi Sad Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table . kolone.šta je ovo? Microsoft on the Web . ćelije i td.podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju. ćelije i td. dr Željko Marčićević . retke. postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert .samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima.Microsoft Word pomoć Show Office Assistant . možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima. utvrñena širina kolone.4.pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort . Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help .podeli ćelije Split Table . postavi retke jednako.osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window . npr.sakrij crte rešetke Table Properties.izbriši (tabelu. kolone.) Delete .spoji ćelije Split Cells .sortiranje Formula .označi (tabelu. Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana).) Select .novi prozor Arrange All .Visoka poslovna škola strukovnih studija.o MS Word-u 11.formule Hide Gridlines . kolone.) Merge .pokaži Officovog pomoćnika What's This? . retke. 88 Doc.

PREMEŠTANJE MENIJA 1. Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. koje su prikazane na sledećoj slici. Customize). Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda . Odaberite meni View pa Toolbars 2. pokazaće se kratak naziv tog tastera. dr Željko Marčićević 89 . pojaviće se. na dve vertikalne crte. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone.levo od reči File. Meñutim. Njen izgled je dat na slici 5. Pritisnite levu tipku miša. Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a Ona se sastoji od 8 grupa tastera. Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View. Postoji više vrsta linija s alatkama. Jednom kliknite na naziv trake s alatima Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana. držite je pritisnutom i povucite traku prema dole. Toolbars. otpustite tipku miša. čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA: 1. STANDARD TOOLBAR Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama. a ako je nije bilo na ekranu. Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata Doc. najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar).

Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta. pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy. zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. On. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Copy. dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut). Open i Save. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New.6. zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom. 90 Doc. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. imaju sledeće nazive: New. Novi Sad Tasteri sa sl. U tu svrhu izaberemo taster Preview. Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print. Paste i Format Painter. naime. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument. Preview i Spelling. Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling. dr Željko Marčićević . File/Open i File/Save. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta.

Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Drawing. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. Insert Hyperlink i Web Toolbars. prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. kolonama i crtežima Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici. ali ipak razlika postoji. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera. Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom). dok drugi postavlja web traku sa alatima. a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. dr Željko Marčićević 91 . Drugi taster ima sličnu ulogu. Insert Microsoft Excel Worksheet. Dokument map i Show/Hide Pi. Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf. Doc. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici. Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama. Njihova imena su: Tables and Borders. Columns. Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Iza toga izaberemo pomenuti taster. Insert Table. Znači.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument. Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo.

Zbog toga. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. Zatim sledi još jedan specifičan taster. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. Meñutim. Ukoliko je ovaj taster aktiviran. zgodno je koristiti sledeći taster. ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. On je prikazan na sledećoj slici. Slika 11-15 92 Taster za aktiviranje Helpa Doc. koje se nalaze u našem radnom prozoru. u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf. neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf. Novi Sad Naime. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. oznaka ¶ može imati različit oblik. I na kraju slede tasteri Help. Njegov naziv je Zoom Control. u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija. Zapravo. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici. dr Željko Marčićević . Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom) U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. Naime. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje.

To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. omogućava pokretanje Helpa na dva načina. i sl. najjednostavnije je prvo izabrati dati taster.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. i mišem kliknuti dati element. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). različito poravnanje. koja je prisutna na Help tasteru. neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone. On. dr Željko Marčićević 93 . Njen oblik je prikazan na sledećoj slici. oblika slova. veličine. naime. Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se Doc.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. prvo imamo tri okvira za izlistavanje. LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. Ona sadrži više sastavnih elemenata. Da bismo promenili font. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa. prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim).

Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera.podebljavanje fonta izabranog teksta. Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. dr Željko Marčićević . Drugi taster ima naziv Italic. Decrease Indent i Increase Indent. odnosno kreira kursive. Po izvršavanju te radnje se 94 Doc. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo. Novi Sad specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering. Oni su prikazani na sledećoj slici. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Treći taster je Underline. u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta. Center. On omogućava naglašavanje . Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst. na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta. Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left. odnosno na izabrani paragraf. Prvi taster ima naziv Bold.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u sredinu (centar). Sledeću grupu tastera čine 4 tastera. Align Right i Justify. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph. Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici. onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. u fascikli Indents and Spacing). Bullets.

postavimo jedan specificiran karakter . On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici. levo i desno. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje. na dole. dr Željko Marčićević 95 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama. Drugi taster ima sličnu funkciju.boja fonta. Meñutim. Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera. odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0. Drugi taster font color . on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom. Zatim sledi taster za formatiranje. Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. koso i td. Ta oznaka može biti kvadrat. Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera. krug ili neki drugi oblik. Doc. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu.oznaku. Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Oni su prikazani na sledećoj slici. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. respektivno.5 cm. na ekranu se pojavljuje nova linija .linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore.

zvučni i dr. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. slikovni. Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir. Novi Sad 11. najznačajniji elementi su voñice. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni. RADNI PROZOR Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. dok siva oblast su margine. Slika 11-25 Leva voñica 96 Doc. grafički. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira.) dokumenta. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici. Ipak. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta. odnosno prilikom njegovog oblikovanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Bela oblast predstavlja graničnike teksta. Voñice se dele na levu i desnu. dr Željko Marčićević . Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. Lenjir se deli na sivu i belu oblast.5. dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom.

Naime. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. Doc. To su: gornji trougao. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. odnosno aktivnog paragrafa. pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. dr Željko Marčićević 97 . donji trougao i kvadrat. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog. koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Te oznake su date na sledećoj slici.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa.

Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument. ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta. Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal. ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru. Naime. Novi Sad Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju. ako izaberemo treći taster. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici. dr Željko Marčićević . Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata. odnosno 98 Doc. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). Naime. Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). pregled po fusnoti i td). horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. Ukoliko pritisnemo prvi taster. trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. nalazi i skrolbar kvadrat. Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Meñutim. pregled po krajnjoj belešci.

11. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku.5. Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. STATUSNA LINIJA I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana.paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1). odnosno knjige. po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija upisivanje teksta. Isto tako. OVR i WPH. Zadnji taster ima naziv. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo. EXT. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. o trenutnoj sekciji . Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. podnaslovi i sl. u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi. i to za formiranje konačnog oblika dokumenta. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta. on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni). neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. dr Željko Marčićević 99 . Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija). MRK. Drugi taster ima naziv Web design. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv.1. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana). Znači. Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo Doc. Master dokumenti. Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici. o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument).

Slika 11-32 Akcije Macroa Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst. odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici.5. OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect.2. Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije 100 Doc. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa. dr Željko Marčićević . odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. Novi Sad dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. REC pokreće akciju snimanja makroa. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu. MRK omogućava označavanje. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. 11.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE 1. 2. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter POMERANJE TEKSTA PREMA GORE 1. 2. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore. POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati razmaknicu

Doc. dr Željko Marčićević

101

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta

Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.

102

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-36 Dijalog okvir New

U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.

Doc. dr Željko Marčićević

103

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata

U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As

U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level.

Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.

104

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41

Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.
105

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Postupak pohranjivanja (snimanja): 1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija: • Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji. Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument. Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i
Doc. dr Željko Marčićević

106

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

• • •

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta. Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona. Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite. Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta). ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word. OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.

Doc. dr Željko Marčićević

107

Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. da su za razliku od prethodne verzije Worda. dodatnim oblikovanjem. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument. ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. Novi Sad Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As.Visoka poslovna škola strukovnih studija. štampanjem i sl. 108 Doc. jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu. Pošto je on sada aktivan. Treba napomenuti. To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka. dati dijalog okviri su "aktivni". u dijalog okviru Open. dr Željko Marčićević . ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. ispod menija File. može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom.

Kada smo izabrali željeni deo teksta. Posle procedure izabiranja teksta. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama. dr Željko Marčićević . pomeranja ili kopiranja datog teksta. postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. otpustimo taster Shift. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan.8. neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti 11. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno. kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta). potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. "izabere" cela reč. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. 109 Doc. OZNAČAVANJE.

Prvi je izborom odreñenog teksta. Sada se otvara roletna. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. Znači.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju. koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. Meñutim. na drugu lokaciju u dokumentu. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). Posle izabiranja odreñenog teksta. Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. Zbog toga 110 Doc. Novi Sad Procedura brisanja je najjednostavnija. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. Proces je veoma jednostavan. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo. OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku). Naime. neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne. ili izborom tastera Undo. osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. Označeni deo teksta je sada izbrisan. dr Željko Marčićević . Kopiranje teče na istovetan način. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan. pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. dati tekst nije permanentno nestao. otpusti se levi taster miša. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). izaberemo opciju Edit/Clear. I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat.

dr Željko Marčićević 111 . Doc. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom. Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira. ili neki drugu.Paper Size. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup. pored naslova Paper Size. POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta. na A4 ili na A3. POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Isto tako. Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. potrebno je postaviti i margine. U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. i pritiskom na levi taster miša. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins. Paper Source. Layout. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape).

odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. Novi Sad FORMIRANJE MARGINA Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici. Postoji gornja (Top).5. U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji. Isto tako treba postaviti Gutter. Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine. dr Željko Marčićević . koji se koriče. Meñutim. U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Gutter se uglavnom postavlja na 0. Može se odabrati mogućnost Whole Document šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward . Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0. respektivno. 112 Doc. donja (Bottom). lijeva (Left) i desna (Right).što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta.

Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima. onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. dokument u wordu možemo podeliti na sekcije. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns". Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu. Inače. Doc. koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. dr Željko Marčićević 113 . tj. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P. Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. To se vrši izborom opcije Tools/Options. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. Naime. LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center). Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima. Ovo zavisi od štampača kojeg imamo. morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente. na Standard paleti alata.

Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter". Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment". Sekcija "Indentation . Sekcija "Indentation . Pasus može biti poravnat: levo (left). • Pojaviće vam se dijalog prozor. te izmeñu dva pasusa . uradite sledeće: • Kliknite bilo gde u pasus.Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu. gap) izmeñu leve margine i prvog reda. tj. pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph". Da biste promenili formatiranje pasusa. Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. poravnavanje i druge opcije. Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše. jer na ovaj način pravimo višestruke 114 Doc. stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. • Uvlačenjem prve linije.Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu. • Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje". izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. Novi Sad Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). dr Željko Marčićević . Zapazite ovde da i razmak (engl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u kome možete podesiti uvlačanje teksta. desno (right).sve ovo možete podesiti. centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify).

Doc. Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor. može se postići željeni oblik paragrafa. odnosno dokumenta. iza pasusa i ispred pasusa. Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani. U slučaju da je izabran list Indents and Spacing. Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira. To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija "prazne pasuse". Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama (points). na ekranu se dobija sledeći prikaz. kao i druge karakteristike. • • Idite u sekciju "Spacing". dr Željko Marčićević 115 .

I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Prvo je potrebno izabrati tip fonta. dr Željko Marčićević . Ove opcije se izabiraju u okviru Color. Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. To se vrši u okviru Font. Double Strikethrough . Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough . Zatim se aktivira opcija Format/Font. respektivno. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa.precrtani tekst. a sans serif fontova Swiss. Novi Sad IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova.dvostruko 116 Doc. Underline i Effects. mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. U te efekte spadaju biranje boje slova. Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte. Na ekranu se dobija sledeći prozor.

osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu. njegov stil i veličinu koju želite. pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr. i to na sljedeći način: odaberite Format (Font. Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). Subscript – indeks (abcd) i td. a zatim i Windowsima. Kliknite <OK>.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija precrtani tekst. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom. Odaberite Format. To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja. pa na kraju kliknite na taster Default. Superscript – potencija (abcd). Doc. Odaberite OK Pod opcijom font. POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. selektujte željeni font. Font 3. Tahomom ili Verdanom upravo ovde.subscript) vrši se na sledeći način: 1. Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. Jednom kliknite na Subscript 4. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir. grupe reči i paragrafa. listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta. Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. Otvorite li tako novi dokument u Wordu. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Pisanje indeksa (indeks . dr Željko Marčićević 117 .

spušten tekst). Ova operacija se inače naziva tabulacija. i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. u odnosu na osnovnu liniju u tačkama. Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati. Lowered. Novi Sad Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points). koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir. U Word-u ovu. u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst. u listiću By. U okviru nje. u odnosu na "osnovnu liniju". tj. a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta. dr Željko Marčićević . RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima. U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta. Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. Kada ga postavimo dovoljno je da 118 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao . ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab". Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica).levo poravnavanje). tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst.

Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo. van lenjira. 2. ulevo ili udesno. Imamo sledeće vrste tabulatora: Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom. 6. koristi se za ručno kreiranje tabela. 10 cm). Da bi videli kako Word poravnava tabulatore. a odatle možete da dalje unosite tekst. Format/Tabs U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr.postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora. Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način: Doc. sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora Odaberite taster Set. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem Format/Tabs. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. 4. tj. Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus. opcije Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader . možete ga premeštati pokazivačem miša. a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab". Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način: 1. uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje. Kada jednom postavite tabulator. potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). Odaberite taster OK 3. Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. dr Željko Marčićević 119 . kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. Možete da postavite i više tabulatora odjednom. dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina.None). 5.

Izrada stila: 1. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. 3. 120 Doc. Naime.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . 5.). kopirati ili brisati. 4. Odaberite OK odgovarajuću mogućnost. Novi Sad 1. Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera. Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. nakositi. 3. RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. poravnati itd. Style Odaberite taster New U listu Name upišite naziv stila Odaberite taster Format i Namestite parametre po želji. 2. 2. Format/Tabs Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti Odaberite taster Clear Odaberite OK. ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati. Odaberite Close POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja. Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. Odaberite Format. 4. Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. Stilove je moguće menjati.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. 2. Change case 3. Break i Continuos Odaberite OK Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije: 1. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko. Odaberite željeni oblik promene Odaberite OK NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. 3. dr Željko Marčićević 121 . Doc. Nova sekcija se pravi na sledeći način: 1.pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju Izaberite Insert. 3. 2. Odaberite Format. Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE. a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili sekciju Pritisnite tipku Delete Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr.označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova: 1. brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju). Dovedite kursor . vlastito zaglavlje.

s vanjske strane (na spoljnjim rubovima) Show Number on first page .gde će biti smešteni brojevi stranica: • Top of Page . upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position .pri vrhu stranice • Bottom of Page .uz desni rub • Center . kao što su knjige.pokazu kako će izgledati brojevi stranica. dr Željko Marčićević .s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside .upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .pri dnu stranice Alignment .horizontalna pozicija brojeva stranica • Left . Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers.postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel . Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice. na istoj poziciji i istog su formata.dodatno nameštanje brojeva stranica • • Number Format . prospekti i slično.uz levi rub • Right . neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta. Tasteri: • OK .biranje oblika brojeva stranica Start At .na sredini • Inside .zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva stranica Format . a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta. 122 Doc. ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila.prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata.

izborom menija "File->Page setup". Otvorite MS Word i neki vaš. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer". postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file". RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata. tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu. straničenje i dr. dr Željko Marčićević 123 . Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. 11. podesite veličinu margina na manju veličinu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-50 Header i footer Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer". U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova Doc. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte. i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst. prethodno napisan dokument. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje. Ostali deo procesa je veoma jednostavan.9. pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama). Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje. Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina. grafiku. znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici.

Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici: Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table. Novi Sad Number of Columns unesemo broj kolona tabele. Slika 11-51 Kreiranje tabele Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele. a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele. dr Željko Marčićević . brisanje kolone (Delete Columns). izabiranje reda 124 Doc.

dr Željko Marčićević 125 . ako ste u prethodnom pasusu Doc. ili od dole prema gore i obratno. Ovo znači da. 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (Select Table). Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom. 4. moramo ih najpre označiti (pocrniti). a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. Na isti način se radi i sa redovima. Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. Označite ćeliju u tabeli Odaberite Format. a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način: 1. Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina. 2. moramo ih najpre označiti. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Text Direction Odaberite način pisanja Odaberite OK Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje.

jednostrukim proredom. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Za ovu opciju. Pojaviće se dijalog kao na slici. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon. pritisnite "OK". te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona. Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats". gde možete postaviti neke sume. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. sa npr. prvu kolonu i prvi red tj. Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne.. ali ne u svaki. ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. veličine 9pt. zbirove itd. da isključite. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. Shading i Font iz datog formata. Novi Sad pisali u fontu Arial. prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders. izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table". na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat". Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli. kolonu. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. Šta znači sortirati? To znači da 126 Doc. Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. a zatim kliknite na dugme "AutoFormat. dr Željko Marčićević .. Kada izvršite sva podešavanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija.".

3.. ma gde da se premeste sortiranjem. Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli. datumskom.. 2. ili numeričkom redosledu). složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort. i datumske od najbližeg ka najdaljima. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending" u zavisnosti od željenog redosleda Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders". i nju ne uvrštava u sortiranje. Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor: Doc. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke. podaci o npr. Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je: 1.". dr Željko Marčićević 127 . datumske po datumima. ne morate da brinete o redosledu unosa. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi. koju ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders" Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom. Antiću ostaju isti. a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A). jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu. jer ako npr. numeričke od najvećeg ka najmanjem. Korist od ove funkcije je velika. Sve tabele se mogu sortirati na dva načina: • Po rastućem redosledu (Ascending) reña tekstualne podatke po abecednom redu.

koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Redovi su 128 Doc. u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. automatski će se ažururati i rezultujuće polje. a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele. Takoñe. Prva leva ćelija ima oznaku "A1". postavite kurzor ispod liste. Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva. ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja. ako vam je potrebno. dr Željko Marčićević . Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune. Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum". birate sledeća polja za sortiranje. kao u Excel-u. a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pojaviće se novi dijalog prozor. u našem slučaju dva ista prezimena). Naravno. Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja. Date. ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. pritiskom na "F9". Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text. Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula". Number) radi preciznijeg sortiranja. ne morate uvoziti Excel radne listove. videćete i samu formulu "SUM (Above)". broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excela. U sledećim poljima "Then by". i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled. a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju. Kada budete menjali brojeve u tabelama. Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK". Novi Sad • • • U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog. Kada napravite spisak brojeva. tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9". koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". desno pored nje je "B1" itd. već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u.

Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. naslovni red). Da bi izvršili detaljno poravnavanje. tačnije mali truglić desno od dugmeta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija predstavljeni brojkama. moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda. Možete da pritiskate Doc. Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama. što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. prvo selektujte ćeliju. a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left. Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete. na paleti alatki "Tables and Borders". Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. na bok (tj. Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali. u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". i potom pritisnite dugme "Align". Right i Center). Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). dr Željko Marčićević 129 . Pojaviće vam se lista od devet dugmića. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv. a to su pozicioniranja na: vrhu. ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje. a kolone slovima abecede. željeni blok ćelija ili celu tabelu. Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi. pisaćete: =A1+B1. moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. Tako na primer. što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje. Što se tiče poravnavanja u tabelama.

Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). Kliknite na lenjir. 2. tj. izaberite padajući meni "View > Ruler". Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora. 3. selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). dr Željko Marčićević . ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša. 130 Doc. i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction". Levo od horizontalnog lenjira. tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora. Novi Sad dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački: 1. Ovo isto možete dobiti. Center i Justify. Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala.Visoka poslovna škola strukovnih studija. stop tabulatora sa decimalnom tačkom. Right. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left. nećete dobiti željeni rezultat. i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Na lenjiru će se pojaviti oznaka . tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu. Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa. postavlja se problem poravnavanja datih cifara. nalazi se dugme za promenu tabulatora.indikator. Ako ne vidite lenjir. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. tamo gde želite da postavite tabulator.

i sa druge strane. koja se piše velikim slovom. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. Doc. dr Željko Marčićević 131 . "ja"). ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već. Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku. Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno. ili desno. na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija. Dok budete prevlačili tabulator. koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka. kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke. kao reper za bolje pozicioniranje.

zamjenjuje kratice tekstom (naravno. tj.ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). Novi Sad Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta.Visoka poslovna škola strukovnih studija.ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences . Kada uočite neku. Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add". Replace text as you type . ako se nalaze u AutoCorrectu).piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key .prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days . Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan. Slika 11-59 AutoCorrect "AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije. kada možete da uočite najfrekventnije greške. polja za potvrdu: Correct two initial capitals . njihove ispravke. da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite. dr Željko Marčićević . pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč. a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč. Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena. 132 Doc. Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument. isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type".

Open data Source i dokument iz Excela. 3. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. Odaberite Tools. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite Insert Merge Field i odaberite polje. Ime i prezime.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. cirkularnih pisama.) 10. Tools. Data Source 8. Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK. Create Data Source Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i odaberite Add Filed Name. 5. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument. Doc. Mail Merge pa taster Merge 11. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. Mail Merge Odaberite Create. 2. U tom obrascu menja se samo npr.Active Window Odaberite Get Data. Ponovite postupak za sva polja. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. Ponovite postupak za više vrednosti i odaberite OK 9. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali). Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. adresa primaoca itd. dr Željko Marčićević 133 . Odaberite Edit. Envelopes and Labels 1. Form Letters. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. Pohranite ga pod nekim nazivom. 4. 6.

upišite adresu primatelja Return Address . a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size. 2. Unos u Autotext 1. Tako si npr. te upisujemo veličinu omotnice. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. dr Željko Marčićević . KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3.udaljenost od levog ruba) Printing Options .udaljenost od gornjeg ruba. Autotext i New (ALT+F3) Upišite skraćenicu Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter Korišćenje: 1. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upišite kraticu Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati tekst) 134 Doc. Upišite reč Odaberite Insert. mesece. U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top . ili nečeg drugog. 3. Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre. From Left . latinske nazive pojedinih biljaka npr.upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options .odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice. Pri tome.odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3. 4. Delivery Address . 2. Novi Sad Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove 1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola: 1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert KOMENTARI U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara: 1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara 1. View, Comments Brisanje komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment

Doc. dr Željko Marčićević

135

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close. Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena

Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama: 1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK". 2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine. 3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekstpolja na odgovarajuću. 4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici). 5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK". Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe). FUSNOTE Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta. 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu Odaberite Insert, Footnote Upišite tekst fusnote Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote 1. 2. Označite broj fusnote u dokumentu Pritisnite tipku Delete KREIRANJE SADRŽAJA Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno". 1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading
137

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

2. 3. 4. 5. 6.

Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj Odaberite Insert, Index and Tables Odaberite karticu Table of Contents Odaberite oblik sadržaja Odaberite taster OK AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće: • Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija. Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.

138

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u: 1. 2. 3. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry". Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu). Na kraju izaberite "Close".

4.

5.

Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. 2.

Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry".

Doc. dr Željko Marčićević

139

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

3.

4.

5.

U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice. Na kraju izaberite "Close".

Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu Odaberite Insert, Picture, ClipArt Kliknite na sličicu koju želite Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika: 1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu) Promena slike: 1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora
140 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2. 3.

oko sebe dobiti kvadratiće Odaberite Format Picture iz letećeg menia Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta 1. 2. 3. 4. 5. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati Kliknite jednom desnom tipkom miša Iz letećeg menia odaberite Format WordArt Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
Doc. dr Željko Marčićević 141

npr. h. d. Send Backward . f. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. 3. tj. g.ako su objekti u istom sloju. Bring in Front of Text .objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte. prvi gornji sloj . pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga.objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju. sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. sloj pozadine .premeštanje objekta sa pozadinskog sloja u prednji-gornji sloj. Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta. a objekti na donjem su preklopljeni tekstom.ako su objekti u istom sloju. Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj: a.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sledećim redom: Bring to Front . b. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva. vrši se pomeranje selektovanog objekta na dno.je sloj na kome se nalazi samo tekst. tekst sloj .premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg sloja u pozadinski sloj. na njega možemo direktno da utičemo. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. e. iz priručnog menija izaberite opciju "Order" Pojaviće vam se lista sa podopcijama. Novi Sad preklapanje ne mora da bude stihijsko. 142 Doc. ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. ili iza nekog drugog objekta. 2.objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju.ako su objekti u istom sloju. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. vrši se pomeranje selektovanog objekta na vrh. dr Željko Marčićević . Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju. 4. Slojeve možemo reñati u sledećem redu: 1. slično slojevima u Photoshop-u. i imamo kao poseban sloj . Send to Back . Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva. Bring Forward . Na slici možete videti. Send Behind Text . Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst.ako su objekti u istom sloju. c.sloj za vodene žigove. jedan ispod drugog primere za .

Odaberite OK na praznom delu unutar Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel. Promena naslova. Odaberite OK OKVIR S TEKSTOM Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona 2. Okviru se može menjati položaj. no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. Iz menia odaberite Chart Options 3. Insert. boje linija. Kliknite negde izvan okvira Doc. Picture. Odaberite OK Biranje vrste grafikona: 1. Upišite tekst 4. 2. Iz menia odaberite Chart Type 3. Desnom tipkom miša kliknite grafikona 2. Odaberite tip i podtip grafikona 4. 3. Odredite veličinu okvira 3. 1. grafikona Insert. Chart U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon Promena Grafikona: 1. boje pozadine. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. Text Box 2. dr Željko Marčićević 143 . linije se mogu ukloniti itd. Odaberite tip i podtip grafikona 4. veličina.12. U dijaloškom okviru načinite promene 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. ose: 1. Izrada 1.

144 Označite tekst Doc. Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku miša 3. integrale. znakove za operacije. Object. Microsoft Equatation 3.13. korjene. Insert. Kliknite jednom izvan izraza Promena izraza 1. Odaberite OK UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke. sume. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. grčka slova ili druge znakove). 4. Promenite izraz. OBLIKOVANJE TEKSTA PODEBLJANI TEKST (BOLD) 1. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. 2. ponovno odaberite na traci simbol itd. 3. Kliknite jednom izvan izraza 11.0 Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol Upišite podatke. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B NAKOŠENI TEKST 1. Pisanje izraza: 1. dr Željko Marčićević . Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. Promena okvira s tekstom: 1. Novi Sad Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 2. Načinite željene promene 5.

3. Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Označite pasus Doc. Markiranje: 1. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke CTRL+U MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. 2. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Kliknite na alat za markiranje (završetak) Poništavanje markiranja: 1. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Kliknite na alat za markiranje Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati. dr Željko Marčićević 145 . Označite tekst koji je markiran 4. Označite tekst koji želite markirati. Biranje boje za markiranje: a. b. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I PODVUČEN TEKST 1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 2. Uvlačenje odlomka u desno 1. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati tekst. UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. a za ispis koristiti drugi tekst. Jednim kliknite na riječ none 3.

brošura. i svuda gde je nešto potrebno objasniti. Odaberite alat za uvlačenje u desno. Označite pasus koji želite uvući 2. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno. odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB. i često nezaobilazne kod udžbenika. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u levo. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na željeno mesto. U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering". i predstavljene su brojčanim oznakama Slika 11-63 Liste nabrajanja 146 Doc. Postupak: 1. Odaberite alat za uvlačenje u levo. Novi Sad 2. Označite pasus 2. raznih prezentacija. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto. 1. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). Liste nabrajanja su od velikog značaja. Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo. dr Željko Marčićević .su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu. Isto tako. korak po korak. a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije: • brojevne liste (ordered list) . a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena. potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus . U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste). s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering". s tim što ćete preći na karticu "Bulleted".).su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki. Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2. od kojih će svaki nivo biti posebno označen. Osim navedenog načina. Isto važi i za znakovne liste nabrajanja. Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". možete da nakon unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter". U slučaju da vam ne odgovara ni Doc. Prethodna priča važi i za znakovne liste. samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". Kada želite da završite listu nabrajanja. za izbor odreñene. Pojaviće se broj jedan praćen tačkom. liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering". a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima).paragraf. dr Željko Marčićević 147 . pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"). potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke. što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće: • • • • Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". Kada uklonimo liste.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • znakovne liste (unordered list) . Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja. Na prethodni način dodajte i ostatak liste. Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja. označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering". kliknuti "Bullets".

Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format"." i iz tabele izaberite neki drugi znak... Ukoliko ni ovim niste zadovoljni. sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka . dr Željko Marčićević . odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta. Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama). jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre. Stil može biti definisan: arapskim brojevima (default). Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja Kod znakovnih lista. i potom kliknite dugme "Customize". malim rimskim brojevima i. možete kreirati vlastitu listu. Number Style .ovde odreñujemo stil nabrajanja. Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position". Kada ste sve podesili kliknite na "OK". rimskim brojevima. kliknite na dugme "Font. i prve linije) od leve margine. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña. Novi Sad jedna od ponuñenih lista. kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). koji će biti upotrebljen za nabrajanje." i izaberite neki drugi font. kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. Sledeće podešavanje je "Bullet Position". kliknite na dugme "Bullet.. 148 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. sve u zavisnosti od potreba. Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim.naše liste ne moramo otpočeti od jedinice. • U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. velikim i malim slovima abecede.karaktera.. Start at .odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. gde odreñujemo: • • Font .

za razliku od ovog drugog načina. Numerisanje možete da vršite sami. kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja. kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1. najverovatnije ćete napraviti greške. Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering". Uzastopne pasuse birajte mišem. Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće: • Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete. Ako radite ručno. dr Željko Marčićević 149 . Pri selekciji izostavite naslove. ne numerisanje pojedinačnih linija teksta. u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a. da se to automatski odradi. držeći pritisnut taster Shift. već celih pasusa.držeći taster Ctrl i mišem. 2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata. 3 itd. jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme). kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke pasuse. znači. ručno pri pisanju samog dokumenta. Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana). Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering". Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava). pa preñite na karticu "Outline Numbered". pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. i te šeme su izmenljive). • • • • Doc. i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima . Kada ste zadovoljni šemom. ili da to prepustite Word-u.

Novi Sad U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa. inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. gde imamo dva pasusa (2. moguće je da inicijalna bude i cela reč. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo.1 i 2. • U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. ako želite da vam 150 Doc. postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. "Distance from text". ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje. koji prekriva tri. Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal. a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta. Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici). selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa. • Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". • I poslednje polje. Dobićete rezultat kao na slici. • Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None". kojima započinju pasusi ili članci. preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. • U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal.Visoka poslovna škola strukovnih studija. I još jedna napomena. Preporučljivo je da. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u: • Ako već imate neki dokument. Kao i svi okviri. Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa. služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. stilizovanim slovima. četiri reda. možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa. dr Željko Marčićević . Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu. jednostavnim klikom na okno. • U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin". INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim. i obrnuto.

preko brojača.Odreñivanje koraka u numerisanju. Word .Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. biće prikazana svaka druga linija. radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo. u objašnjenju koda). u kome treba da preñete na karticu "Layout". linije u nekoj sekciji. Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta. Restart each section . • Izaberite padajući meni "File > Page Setup". u odreñenu sekciju dokumenta. tj. Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup".Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku). ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane). Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće: • Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju. o From text . Ako ovde podesite vrednost 2.Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. o Numbering . početi brojanje na svakoj strani itd. vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije). Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers".Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta. postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč. o Count by . dr Željko Marčićević 151 .". Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje: o Start at .Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice: Restart each page . Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview".Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice.. • Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers. možete da promenite početnu vrednost.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija cela reč bude inicijalna. pa će potom i sva ostala polja biti dostupna.. • U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering". ali ako vi želite. Continous .Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument. Doc.

ŠTAMPANJE Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu. Meñutim. Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje 152 Doc. To je proces štampanja. odnosno po završetku procesa kreiranja. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print. dr Željko Marčićević . Zato se izabere opcija File. Novi Sad 11. editovanja.Print Preview. može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući. potrebno je proveriti kakav izgled on ima.Visoka poslovna škola strukovnih studija.14. obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. pre nego što se započne proces štampanja dokumenta.

8 i sl. Postoje opcije All (celi dokument). 1. Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. dr Željko Marčićević 153 . Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr.5.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje.). Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument. Doc.

dr Željko Marčićević . Moguće opcije su: • All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range) 154 Doc. Slika 11-70 Izbor stranica za štampu Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document. Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati.

Word nudi i naprednija podešavanja. i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće. ako ih ima. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). Grafika se neće štampati. onda treba izabrati prvo opciju Odd. pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač. moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora. Update links . Slika 11-71 Podešavanje opcija za štampanje Draft output . dr Željko Marčićević 155 . pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even. U slučaju da se ima štampač na poslu. Naravno. Naime.(ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima. Update fields . u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje". a formatiranja štampe će biti minimalna.(nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe. sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. ali postižete veću brzinu štampanja. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word. Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range) Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range) Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke.(ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u). Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici.

".(štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu. Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove.(obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut.. Reverese print order . Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote. kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote. Print PostScript over text .. možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Promenama koje napravite. i istovremeno izbacite one koje ne koristite. pridružićemo kontekstnom meniju za tekst. preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus". Slika 11-72 Opcija za Footnote Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje. Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće: 1. U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. Background printing . štampa ide sporije. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom Doc. komandu "Footnote". tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate. 156 . Novi Sad Allow A4/Letter paper resizing . jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Izaberite padajući meni "Tools > Customize".(štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu. dr Željko Marčićević 2. štampa preko samog teksta.(podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici.

i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Kada ste uradili prethodno. dostupnih menija u tri grupe: Text. Kada smo dodali komandu u odreñeni meni. poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". tj. i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite. prevucite paletu tamo gde želite. ne mora tako da bude. gornja paleta je Format toolbar. Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo. kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. i doveli pokazivač iznad priručnog menija. Sada kliknite desnim tasterom. dr Željko Marčićević 157 . Paleta može da bude "plutajuća". Table i Draw. nevezana za ivice prozora. a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text". kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a. i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice. i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text". Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu. ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. koja predstavlja mesto postavljanja komande. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. bilo gde u dokumentu. Da bi izvršili podešavanja paleti. Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text. i gde. program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama). Pojaviće se dugme "Add or Doc. Otpustite levi taster miša. 4. pojaviće se horizontalna linija. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word. kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote". Da bi dodali komandu "Footnote". i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote. Ali.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. možete sve prilagoditi sebi. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način. gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. Kada jednom izvršite podešavanja. Takoñe. prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". izaberite paletu koju želite. Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata.Menu line). Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. Novi Sad Remove Toolbars". Sada. Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu. pokazivač menja oblik u "I". Ovo dugme nema ikonu. dugme će nestati. Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. iz prozora "Customise". i izaberite opciju "Default Style". dr Željko Marčićević . kasnije opet možete vršiti promene. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog 158 Doc. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". kliknite na njega. Da biste grupisali odreñene alate. Sa dugmeta nestaje tekst. trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki. već ispisan tekst. tj. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite. dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image". i sada možete da otpustite taster miša. sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat. a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije . Prevucite dugme na željenu paletu. ali dok je otvoren dijalog prozor. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme. Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count". npr. kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete. pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. možete premeštati dugmad sa palete na paletu.

ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata: Doc. pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu. Da bi kreirali novu paletu. preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New". a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande. paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer". ali bez ijedne ikonice. i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting". a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. naslova sa glavne linije menija. na levoj strani imate listu kategorija tj. I još nešto što je bitno. pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. jednu po jednu. da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla).15. Sada preñite na karticu "Commands". dr Željko Marčićević 159 . Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu. Slika 11-74 Postavljanje palete 11. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica. ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon. Zatim izaberite komande-ikonice. U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal. Izaberite prvo stavku menija npr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prozoru "Customize". Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe. već u tekući dokument. npr. koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize".dot" šablon ili drugu mogućnost. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close".

klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word. Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options". 160 Doc. pošto je ovo polje Case-sensitive.Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u. Znači. U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. Ako kliknete na "Yes". Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) . U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only".ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu. dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Novi Sad Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta . Pri unosu pazite na mala i velika slova. preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". dr Željko Marčićević . Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali samo za čitanje. Kliknite na kraju na "OK". preñite u Windows Explorer. Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati. dokument se otvara kao Read Only. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument. tj. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status. Kada konačno kliknete na "OK". Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu. Ovde imamo dva tipa lozinke: Slika 11-75 Unos passworda Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku.

pa sa podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon"). Da bi dobili paletu alatki "Drawing". • • • • • • • • Slika 11-76 Izrada banera Kliknite na dugme "New Blank Document". podesite vrstu fonta i veličinu fonta. veličina fonta.Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta. U sledećem dijalog prozoru. kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner). Sa menija izaberite. i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing". i u novom dijalog prozoru. Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape". kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". sam tekst). Te pritisnite "OK". i potom kliknite na "OK". dr Željko Marčićević 161 . Da bi dobili na boljem izgledu teksta. Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. Kada se element pojavio na dokumentu. • • • • Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Word . i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi. to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno. dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a. ubacite željeni tekst. postavićemo u pozadinu neki rafički element. Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta. u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake. recimo "Stars and Banners". Doc. koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing". Izaberite neki od ponuñenih stilova. klikom na sličicu primera stila. Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a. Tekst možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto. kliknite desnim tasterom miša iznad prostora paleta.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti.

Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.
162 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom : • • • • • Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih Ponovo izaberite "Text box" Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao Header Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja

Doc. dr Željko Marčićević

163

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

• •

Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja. Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".
Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• • •

Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size". Kliknite na radio-dugmić "Landscape". Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".

164

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite: • • Horizontal spacing: 149mm Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa.
Doc. dr Željko Marčićević

Slika 11-78 Kreiranje programa

165

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje. • • • Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid". Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen". Kliknite na "OK".

Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve. • • • Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić "Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot. • • • Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik. Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape". U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK". Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Doc. dr Željko Marčićević

• •
166

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma
Doc. dr Željko Marčićević 167

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite: • • • • Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style". U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format". Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil. Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK".

Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U
U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168 Doc. dr Željko Marčićević

kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color).Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati. pozicioniranje.Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color). naravno. sjencenje. rotiranje. mora biti odabran).Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line). korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika. a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio. izrada trodimenzionalnih oblika. takodje. Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima.Neovisno o tome koji se oblik odabere. boja crtane plohe (Fill Color). bojenje crteza. odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow).Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje. jednosmerne strelice (Arrow).Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow. debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style).Sjena se uklanja klikom na No Shadow. otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata. krivulje (Curve).Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina.Taster Doc. Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju. crta ga se jednostavnim povlacenjem misa.3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu. dvosmerne strelice (Double Arrows). taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta. a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings.Naknadno se. podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici.Ako je odabrani objekat strelica. obrada jedne ili vise rijeci WordArtom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box).Tasterima Tilt Down. dubina trodimenzionalnog objekta. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati. slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble). Tilt Up. a pokazemo li bilo koju od kategorija. dr Željko Marčićević 169 .Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes. duljina i ostrina strijelice i slicno.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola.Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta.

ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta. mat (Matte). a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat. jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. scrolling text).Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright). brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta. Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani. je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear.Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja. Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere. a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat.Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame). Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a ako 170 Doc. Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. Novi Sad Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama. plasticne (Plastic) ili metalne (Metal). prosjecno svijetao (Normal). pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost. i zamagljen (Dim). Slika 11-80 Crtanje Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools". dr Željko Marčićević . pomoću ove male animacije. koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools".Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno.

Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja. Slide (pomeranje teksta nalik slajdu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zadržite pokazivač miša iznad dugmeta. ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide. Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici. ili beskonačan (Infinite). i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu). Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka: • • poruke koje će biti poslate u HTML formatu poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich text format) formatu. Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate. Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene. Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno). pojaviće se tooltip "Scrolling Text". Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali. radi naglašavanja. Kliknite na dugme. • • • • Kada ste podesili sve prethodne parametre. premesti se sa jedne na drugu stranu. behavior) teksta koji se pomera. Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre: • Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. odnosno na način koji će se pomerati. dr Željko Marčićević 171 . iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom. koji može biti od 1 do 5. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje). Doc. ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK".

Kada put budete "prikačili" na Internet. dovoljno je da pritisnete "Send a Copy". ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda. Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients". e-mail kreiran u Word-u odaslat. moguće je prikačiti neku datoteku sa diska. u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. a ne samo uobičajene. te pritisnemo "Attach". i to u polje "To". dugme ako ih tekući se prvi će biti 172 Doc. uz samu e-mail poruku. formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc".HTML. Prvo što ćemo uneti je email adresa primaoca. Kada ste kompletirali e-mail poruku. dr Željko Marčićević . izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". a dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. ne moramo znati jezik za opis stranica . već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a. Od dodatnih opcija. Novi Sad Pisanjem HTML poruka u Word-u. tekstualne poruke. ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox". Potom.

Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument: 1. Ali. recimo da povezujte račun Doc. Na primer. Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink". dosta okrenut Internetu. Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata. u pitanju nije veza prema . 3. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K". kao i drugi programi Office paketa. 2. Word je. Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači.html dokumentu). pročitajte sledeće redove. Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web. gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom". imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući. može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika). gde će jedan da se referencira na drugi. deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. Na kraju kliknite na "OK". Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka. Kada se vratite u dokument. Znači to ne mora da bude jedna reč. pa "probajte" link. dr Željko Marčićević 173 . web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da". da preñemo na samo dodavanje hiverveza. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu.

Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. Na kraju potvrdite povezivanje." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora.."Normal. samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files". kreirali ste ga davno). Ukoliko dokument nije u listi (npr.0 i 95). 174 Doc. dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa. klikom na "OK". Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije . Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi. Novi Sad (trenutni dokument) sa dokumentom koji "ugovor o kupoprodaji": • predstavlja povezani • Uradite sve kao i u prethodnom postupku. Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office. WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu.. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa. tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu.Visual Basic for Applications ili VBA. 11. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. tj. od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic).17. čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl. jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a . kliknite dugme "File.

tj. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word.ovo je Word-ov standardni nivo. dr Željko Marčićević 175 . spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. CTRL+I. Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources. ali će pre svakog otvaranja postaviti upit.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kako da se zaštitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente. podcrtana: CRTL+B. ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove". gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu High . WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova. CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu: Doc. a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. Stavke iz liste možete ukloniti. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security".u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne. da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. nakošena.Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe. Medium . otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. Low . Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora. a to su funkcije bezbednosti.

=rand(3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. Novi Sad Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje . Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem. Kada završite odaberite alat Show/Hide PREČICE MIŠEM Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost.Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće: 176 Doc. s . tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a.broj pasusa.5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr.broj rečenica.s) i pritisnite tipku Enter p . dr Željko Marčićević . npr.

i pritisnite levi taster miša. dr Željko Marčićević . Držeći pritisnut levi taster.poziv dijalog prozora 177 Doc.dvostruko kliknite levim tasterom na reč Za selekciju jedne linije .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 1.kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole Za selekciju rečenice . 3 i 4). 2. Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija.kliknite dvostruko levo od pasusa Za selekciju celog dokumenta . 3. 4.poziv dijalog prozora "Tabs" Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote Dvostruki klik na belu površinu lenjira .držeći taster "Ctrl" kliknite levo od teksta (bilo gde u tekstu).kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj) Za selekciju više linija . Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša: • • • • Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) minimiziranje/maksimiziranje prozora Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru . Otpustite levi taster. Slika 11-84 Podešavanje miša Za kopiranje teksta. prevucite sadržaj na željeno mesto. uradićete isto kao i premeštanje. Selektujete tekst koji želite da premestite.držeći pritisnut taster "Ctrl". kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu Za selekciju pasusa . Postavite pokazivač miša nad selekciju. samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2. radi ubacivanja prebačenog teksta. pa ćemo navesti najčešće korišćene: • • • • • • Za selekciju jedne reči .

Osim ovih "predefinisanih" prečica. pa da vidimo kako se to radi: 1. u dnu prozora. Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu.poziv dijalog prozora "Go To" Dvostruki klik na "REC" indikator . onako kako vam najviše odgovaraju.prebacivanje u mod prepisivanja. simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator . Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key". 178 . shortcut) sa tastature. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories". Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. simulacija pritisnutog tastera "Shift" Dvostruki klik na "OVR" indikator . a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija. kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji. "Prečica" je kao što već sigurno znate. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl. dr Željko Marčićević 3.prebacivanje u mod proširene selekcije. pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije. da bi ga aktivirali. Slika 11-85 Prećice na tastaturi Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu. u polju "Description" se pojavljuje opis date komande.poziv pomoći za WordPerfect korisnike. kliknite na dugme "Keyboard". Novi Sad • • • • • "Page Setup" Dvostruki klik na levu stranu status linije .poziv dijalog prozora "Record Macro" Dvostruki klik na "MRK" indikator . Zapazite kada izaberete neku komandu.poziv dijalog prozora "Revisions" Dvostruki klik na "EXT" indikator . vi uvek možete definisati sopstvene prečice. 2.

kada vam zatreba neki važan dokument. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned". odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje. Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders".. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima. recimo "C:\". Ukoliko niste sigurni da znate gde je. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi 179 Doc. Ako napravite veliku zbrku. kao na slici. klikom na dugme "Assign". veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta. jer i za to ima leka. Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim te u klasičnom Windows "Open" dokumentima prozoru kliknite dugme "Tools". unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete. Kad smo dodali nezauzetu prečicu. pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Wordu. "Ctrl+Alt+Shift". da li je prečica već zauzeta i od koje komande. Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. moramo još potvrditi dodeljivanje. Kada ste uradili prethodno. 5. "Alt+Shift". U slučaju da je data kombinacija već zauzeta. što više kriterijuma definišete. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete. Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje. kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). pa izaberite "Find". Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način: 1. dr Željko Marčićević . Sledi ono najzanimljivije. unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. ne brinite. putanju unosite u polje "Look in". Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard". pozovite meni "File > Open". Šta raditi u jednom takvom haosu.. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument. Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl". napravićete veliku zbrku. 6.

koja se nalazi u vrhu prozora "Find".Visoka poslovna škola strukovnih studija. a želite da ponovo potražite dokument. koje ćete opisati. 4. Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta. Naravno. kliknite dugme "And"."23". i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume. te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma."equals" i Value . 5. Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. Kada smo definisali sve potrebne kriterijume. dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list". Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument. Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi. Property "Number of pages".Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). kliknite "Or". Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak: 180 Doc. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And". kliknućemo na dugme "Find Now". a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost). Ako je potraga bila bezuspešna. Slika 11-87 Zvuk Word . Novi Sad 2. kriterijum. njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open". dr Željko Marčićević . 3. Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova. A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma. Kada definišete pojedinačne kriterijume. Pa tako npr. Condition . kliknite opet "Tools > Find". a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta.

dr Željko Marčićević 181 . pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder". u tekstu. kliknite na dugme "Record" (kružna. Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika. svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. Kada budete spremni za izgovor komentara. jer veliki komentari tj. zvučni fajlovi ovog tipa. onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. ponuñača) dokumenta. Pored ovoga.Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise. i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder". te izaberite meni "File > Exit & Return". ponude. Kad završite sa komentarom. ugovore. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". kliknite na dugme "Stop". Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja Doc. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit". i druge službene dokumente. u zaglavlje službenih akata. Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments". Kao što znate. I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki. Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments. Kada ste dodali nekoliko komentara. na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca. uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara. gde želite da ubacite komentar.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju. zauzimaju puno prostora na hard disku. Word . obaveštenja. gde inače možete videti sve komentare. a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument. bordo oznaka) i počeće snimanje.

182 Doc. Kliknite na horizontalni lenjir. što u jednom redu ovakvog zaglavlja. 2. Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine. pa kliknite u listu "Style". u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. Unesite podatke primaoca u prvom redu. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L). te preko njega unesite novi. Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. dr Željko Marčićević . 5. Rešenje je vrlo jednostavno. trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. Markiraće se naziv trenutnog stila.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Problem se sastoji u tome. Definisanje stila je vrlo lako. da biste uredili zaglavlje na ovaj način: 1. samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument. slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop). Sledite sledeći postupak. tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu. Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). 3. recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila. 4. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja. Uneti tekst će biti poravnat udesno. Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora. pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. a desno podaci o primaocu dokumenta. koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. i u odnosu na desnu marginu. Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora.

dr Željko Marčićević 183 . Quattro Symphony Framework Supercalc Multyplan Lucid 3-D Microsoft Works Slika 12-2 Logo Excel 2003 Doc. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima. Nazivi nekih tabele su: • • • • • • • • • programa za radne Lotus 1-2-3. osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja. a ne korisnik. programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. Microsoft Excel. Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim. koji se zasnivaju na gotovo istim principima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 12 APLIKACIJA MS EXCEL 2003 Postoji više programa za rad sa radnim tabelama. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost.

.B. kontrolni redovi) • • • • • naziv programa glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi.2.) 184 Doc.ikone adresa isadrzaj celije naziv knjige tabela 2) radna površina 3) oznake kolona tabele (A.1. koje su karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help..3. Novi Sad 12.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pomoćne sličice . dr Željko Marčićević .. IZGLED EKRANA Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003 Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi: 1) kontrolni panel (tzv.) i redova tabele (1..C.

koja se obično nalazi na vrhu. deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). dr Željko Marčićević 185 . Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine. Promtnu liniju (promt line).radnu površinu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4) statusni red je zadnji red na ekranu. ili dnu ekrana. Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine: Slika 12-4 Radna površina Statusnu liniju (status line). Da biste kreirali modele. odnosno površine . a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki. Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju. treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. i kontrolnu površinu. Doc. koja se nalazi u centralnom delu ekrana.2. 11. Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi. koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa. koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač.

3. sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pored komande 186 Doc. postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A. Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor . 12. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa. Kada pritisnete dirku Enter. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela. Novi Sad Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj. Meñutim. U komunikacionom bloku. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele. Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1. Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju. korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini U programu Excel. dr Željko Marčićević . u redu u kome se već nalazio. Druga mogućnost je korišcenje miša.tasteri).

UNOS PODATAKA Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele: 1. natpisi brojevi (veličine) formule i funkcije datumi. 4. dr Željko Marčićević 187 . biće upisan u celiju. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. u računaru oni su zapamćeni u ćeliji. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5.4. program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada. jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova. koji označavaju da je u toku upis podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač. Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju. i pritisnite dirku Enter. Tek kada pritisnete dirku Enter. 2. Posle toga ta dva kvadrata. U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line). 12. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. 3. Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. Doc. iako su na ekranu skraćeni. nestaju sa ekrana. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija).

crtezi. Novi Sad Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu. i pritisnite levi taster na mišu. operatora i funkcija. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula: • • • 188 matematičke tekstualne logičke. Kada ste završili sa radom na tabeli. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali. koje ili direktno izračunavaju vrednosti. Svaka tabela predstavljace jedan list knjige.5.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1. Doc. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. adresa ćelija. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. ćelije U tabelama se prikazuju samo rezultati formula.6. u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As. slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls. 12. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA Uobicajeno je da se slicna dokumenta. Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj kombinacijom brojeva. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala. dr Željko Marčićević . onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama. 12. ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli.

Ako opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega.daje faktorijel broja x SQRT(x) . Matematičke funkcije obuhvataju trigonometrijske funkcije kao što su: • • • • • • • • opšte matematičke i ABS(x) . kao što su: • • • SUM (opseg) . MIN(opseg) .zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x.apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije ROUND(x.y.daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x. dr Željko Marčićević 189 . sa Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja.z) .daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije SIN (x) .prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija.daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x COS(x) .y) .prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija.daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju da su jedna pored druge MEDIAN (opseg) . U programu Excel postoji preko 319 funkcija. Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta: • • • • • • matematičke statističke finansijske logičke za znakovne nizove za datum i vreme • • • • • tabelarne za baze podataka za povezivanje informacione inžinjerske.n) . preciznošcu na n decimalnih mesta MOD(x. • Doc.daje vrednost srednjeg člana opsega. ne uzimajući u obzir prazne ćelije MAX(opseg) .daje na 14 decimala vrednost broja pi FACT(x) .daje zbir sadržaja opsega ćelija SUM(x.prikazuje ostatak pri deljenju x sa y PI() .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.7. ŠTAMPANJE TABELE
U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena. Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno). Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje. Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:

190

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona 2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu. Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija. Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende. Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.

Doc. dr Željko Marčićević

191

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

A 1 2 3 4 5 6 7

B

C

D

E

F

G

H

I

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu izmedju 0 i 1. Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20 isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.

Hajde da probamo! • • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte: =RAND() Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 0.6642

=RAND() • • •

Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će svaka od njih pokazati različitu vrednost. Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati vrednost u svakoj ćeliji. Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih, kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.

192

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • • • • • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali simulacioni model. Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar teretnih vozila koja pristižu tokom noći. Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila tokom noći. Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom, jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)
Broj vozila koja dolaze (X) Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka) Kumulativna verovatnoća (da je manje od X dolazaka)

0 1 2 3 4 5 6 ili više

0.23 0.30 0.30 0.10 0.05 0.02 0.00

0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu, koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).

Doc. dr Željko Marčićević

193

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kumulativna verovatnoća 0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Broj dolazaka 0 1 2 3 4 5 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• •

Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali, zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:
A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0

1 2 3 4 5 6

0

Slika 12-12 Kumulativna raspodela

• • •

Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u danu 0. U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika 12-13). U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što je ranije opisano.

194

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683
Slika 12-13 Unos formula

0

• • •

U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2. Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA 0 1 0.2683 1
Slika 12-14 Slučaj dolazaka

0

• • • • •

U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u redu onima koja su stigla te noći. U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju). U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena. Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15). Vi ste sada napravili simulacioni model.

Doc. dr Željko Marčićević

195

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683 1 1 1 2 0.8853 3 3 2
Slika 12-15 Niz ćelija

0 0 1

• • •

Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega očekuje. Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata • • • Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo rezultate. Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo cenu tog kašnjenja. Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti. U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu). U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

• • •

196

Doc. dr Željko Marčićević

izaberite Histogram i OK. Sad smo spremni za funkciju Histogram. 13 • • • • • • J K L M N =AVERAGE(F5:F504) =100*365*J11 Slika 12-16 Množenje Zatim. izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne.otvoriće se boks na vašem ekranu. izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis…. 12 God. Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje gornji levi ugao izlaznih podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija H I 11 Sr. unesite vrednosti 0. Možete. Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama 197 Doc. nalazi instaliran Analysis ToolPak. treba da napravimo“police” za podatke. Kada se otvori sledeći boks.trošk. u stavri.1 …10. da ga postavite gde god imate slobodnog mesta. U ćelije H17 do H27. dr Željko Marčićević . 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 J K Slika 12-17 Pravljenje polica • • • • Zatim. Najzad. Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins.kaš. izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima. Sada. izaberite Input Range i unesite $F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije).

660 Bin BINS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Freq.20% 3 329 92. zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. Promena kapaciteta • • • • • • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno. Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne. Zatim. posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18). 198 Doc.kaš. kad god promenite nešto u Excel tabeli.76% 2 472 86.80% 8 8 99.00% Slika 12-18 Izgled izlaza • • • Zapamtite. ali ne identičan.84 30.00% More 0 100. isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja.98% 6 25 99. možete isto tako da ponovi uradite Histogram rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana. Vaš izlaz bi trebalo da bude slučajnosti u modelu. Vaša VLOOKUP simulacija se ponovo računa.48% 7 16 99.27% 1 725 76.Visoka poslovna škola strukovnih studija. copirajte kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”.98% 10 1 100. Cum. sličan. zbog K L J 0.68% 5 115 98. God.troš. 0 3114 62. Koliko bi to donelo uštede? Prvo.78% 4 195 96. dr Željko Marčićević . Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J). Ako želite. Novi Sad • • Evo kako je izgledao izlaz. promenite vrednost u C2 od 2 na 3. Da to sprečite.96% 9 1 99. G 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I Sr. pre nego što upotrebite Histogram. i pritisnite taster ENTER.

jer bi očekivan broj dolazaka. odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu. Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1. Sortiranja će se. 1. Slika 12-19 Sortiranje podataka Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. nakon aktiviranja. Slika 12-20 Filtriranje podataka Doc. a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. zatim u odnosu na drugo. u odnosu na treće. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom. obaviti respektivno. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data. Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. dr Željko Marčićević 199 . i na kraju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne.10. dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme. Poredjenjem sa cenom opreme. u odnosu na prvo definisano obeležje.5 vozila. 12. prevazišao kapacitet rampe. BAZA PODATAKA U EXCEL-u Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. To je opcija Filter.

zatim izborom Top 10.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije. Slika 12-24 Opcija Advanced Filter 200 Doc. a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje. dr Željko Marčićević . kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti. i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje. Novi Sad Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće: Slika 12-21 Opcija AutoFilter Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka.

koja omogućava upravljanje bazom podataka. uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati. Sledeća opcija Data menija je opcija Form. zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. Slika 12-25 Opcija Data New Delete Restore Previous Next Criteria Close Dodavanje novog sloga u bazu Brisanje sloga iz baze podataka Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje Pozicioniranje na prethodni slog Pozicioniranje na naredni slog Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka. Doc. dr Željko Marčićević 201 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ovom opcijom se otvara dijalog prozor.

dBASE. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access. od kojih treba izabrati odgovarajuću: Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u. Novi Sad Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. FoxPro. odabirom opcije Pivot Table Report se. generiše pivot tabela. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije. na osnovu baze podataka. 202 Doc.

row. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page. potom. column i data. Excel. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka. Slika 12-29 Opcija Finish Ukoliko je izabrana opcija Finish.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele. dr Željko Marčićević 203 . da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish. Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena. Doc.

Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja. kao što su prosek. Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. dr Željko Marčićević . Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti. 204 Doc. standardna devijacija i druge. ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Novi Sad Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme . Ako je sadržaj tekstualnog tipa. Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje.rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard.Visoka poslovna škola strukovnih studija. tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju.

nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli. u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli. dr Željko Marčićević 205 . Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. 1. Alatka za formatiranje izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. Slika 12-33 Pivot AutoFormat Doc. Takoñe. Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta.

Novi Sad 2. Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. 3. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka. jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre.Visoka poslovna škola strukovnih studija. lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka. dr Željko Marčićević . 206 Doc. Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama. U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli. 5. 4. za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. 6. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka.

upotreba je dugmadi kao što su Number i Options. Slika 12-35 PivoTable Field – Source field Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Count Average Max Min Product Count Nums StdDev StdDev p Var Varp Suma svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji Najveća vrednost u kategoriji Najmanja vrednost ovog obeležja Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Standardna devijacija obeležja Standardna devijacija populacije Varijanta obeležja Varijanta populacije. Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija. na ovom primeru primeniti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja. jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. dr Željko Marčićević 207 . Sledeće što se može. takoñe. a za funkciju se bira Count. Doc. koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih. izabrati iz linije sa alatku alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom.

Novi Sad Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato).Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: .pozicionirati se na ćeliju kojoj će se dodeliti naziv. da bi se dobili procentualni podaci. preimenuje se obeležje. dr Željko Marčićević .Insert 208 Doc.izabrati iz padajućeg menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define. odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja. Slika 12-38 PivoTable .Visoka poslovna škola strukovnih studija. mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija). u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total. u odnosu na celinu zarada). Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka. zatim se može odrediti funkcija za proračun. Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje. . Slika 12-37 PivoTable . u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli.

Nakon zadavanja imena. kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. Slika 12-39 Scenario Manager Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija. Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni. koji se otvara izborom iz Tools menija. ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru. dr Željko Marčićević 209 . Slika 12-41 Numeričke vrednosti Doc. a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK. opcija Scenarios.

tabelarni prikaz i . gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija. koje se dobijaju primenom različitih scenarija. Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija. 210 Doc.Scenario Summary . je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary. Slika 12-43 Scenario Summary Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: . dr Željko Marčićević . Novi Sad Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show.Scenario PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli Slika 12-44 Scenario Summary report Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju.

Slika 13-1 Logo Power Point 2003 Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta. a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13 APLIKACIJA POWER POINT 2003 Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point. a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji. deo softverskog paketa Microsoft Office. dr Željko Marčićević 211 . Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije. Ipak. Sigurno je da će vremenom Doc. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima. To je odličan alat. a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova.

svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način. Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije. pa izabrati neki od dokumenata sa liste. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. koja razmotava kompletan meni..) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno. a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. slajd i beleške za predavača.1. a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole . Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika. 13. što čini snalaženje lakšim. što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti: 212 Doc. dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina: • Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije. Do sada je trebalo otvoriti meni Window. • Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve. Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su otvoreni u istom trenutku.tekstova .. dr Željko Marčićević . Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. Novi Sad multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne.

Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • Naslovna linija (Title bar) Meni linija (Menu bar) Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) Radni prozor Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). Iza imena svakog slajda. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda. odnosno njegovog naslova. 13. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja. menija na raspolaganju nam je i desni taster miša.1. Statusna linija (Status Line) Office Assistant Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom.1. locirane na meni liniji. statičnih.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd. nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih. dr Željko Marčićević 213 . Outline i Speakers Notes. kao i u većini Windows aplikacija. grupisane prema nameni u padajuće menije. Doc.

Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike. Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije.). Slika 13-5 Meni Edit Insert Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. Save. tj. zvuk. Novi Sad U padajućem meniju su komande koje su aktivne. Slika 13-4 Meni File Edit U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut.Visoka poslovna škola strukovnih studija.. Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (. Save As HTML.. File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New. Open. dr Željko Marčićević . tabele i linkovi. grafikoni. ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme. video sekvence. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a. Slika 13-6 Meni Insert 214 Doc. tekst. kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. mogu da se izvrše u datoj situaciji.

što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom. Slika 13-8 Meni Tools Slide Show Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font. s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu. Slika 13-10 Meni Window Doc. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua. dr Željko Marčićević 215 . Slika 13-7 Meni Format Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova... pozadinu i kao i dizajn i formu slajda. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu.). a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition Slika 13-9 Meni Slide Show Window U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata. kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka. menija. dok su ostali u pozadini.

Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. dr Željko Marčićević . govornim jezikom. 216 Doc. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim. Ajnštajn. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom. New Slide Slika 13-11 Meni Help Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide".Visoka poslovna škola strukovnih studija. naravno. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo. Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta. pas. Slika 13-12 Meni New Slide Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. na engleskom. Novi Sad Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu.) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows. mačka itd. odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa. U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout). Office Assistant Slika 13-13 Opcijai Open Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora.

LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar) Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera: New . ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije). Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije.za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda. Open .za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail .za slanje prezentacije Emailom. Paste i Format Painter.2. Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju. Doc. Save .1. Copy. dr Željko Marčićević 217 . Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard.za otvaranje već postojeće prezentacije. (uglavnom teksta). Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju. U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut. Naravno.

FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera Slika 13-15 Formating Toolbar 218 Doc. 13. dr Željko Marčićević . tabela. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo: Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije.1. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi.3. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat. U ovoj grup imamo četiri tastera: koji služe za ubacivanje: linkova. ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora. Novi Sad Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Doc. U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. Sledeću grupu čini četiri tastera: Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta. sredinu (centar). ili desno. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta: Oni uspostavljaju poravnanje na levo. Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja: Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size: Prvi omogućava postepeno povećanje. I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno. sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke.Italic za formiranje efekta iskošenosti. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta. dr Željko Marčićević 219 . dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prvi meni.

dole. odnosi se na redosled viñenja objekata. regroup.4. levo i desno (up. razdvajati na sastavne delove. Nudge znači gurkati.promeni boje itd. to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata.1. Drugi skup opcija. To su: Opcije za grupisanje: group. animaciji. Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga. zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). ungroup. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati. Selekciju vršimo klikom miša. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. left i right). pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama. down. 220 Doc. moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo. Da bi opcija funkcionisala. Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u nekom pravcu. odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore. Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih). Novi Sad 13. dr Željko Marčićević . Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). Order. u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u.

Pomoću nje menjamo boju objekta. kliknemo na ovaj taster mišem. kruga. Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt Doc.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu. okreće selektovani objekat oko svoje ose. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred predviñenih polja. a Clip Art je prekomlikovan. Slika 13-17 Opcija Auto Shapes Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. Fill Color – je kantica sa bojom. oblačića. obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. koriste se osnovni oblici poput pravougaonika. dr Željko Marčićević 221 . potom u polje unesemo tekst Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd. tasterA.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Strelica Rotacija služi za selektovanje objekata.zvezdica. Kada treba sami da sastavimo sliku.

3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega.dole. 13. izbora usmerenja 3D efekata. Novi Sad Line Color – četkica sa bojom. menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat.Senka može biti i poluprovidna. levo i desne kao i promenu boje senke. koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power pojavljivanje objekata koji su deo slajda. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. 222 Point-u je dinamičko Doc.Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. pomeranje senke gore. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije. Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. dr Željko Marčićević . dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster.5.Osim standarnih linija.1. kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji).Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke. Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat. Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova. STATUSNA LINIJA (Status line) Slika 13-19 Statusna linija Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada. položaja izvora svetla. mogu se koristiti i mustre (Patterns).Visoka poslovna škola strukovnih studija. isprekidana linija i strelica.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. pomiću koje možemo. Izgled ovih efekata je teško opisati. na redu je aktiviranje zvučnog efekta. pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. izvršiti pregled sklopljenih efekata. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Doc. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. redosleda i tajminga. Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation. Tu je i Hide on next mouse click. Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. po potrebi. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata. gubljenje. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). Zato je tu opcija Prewiev. dr Željko Marčićević 223 . Dim predstavlja zatamljenje. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a. na umanjenom slajdu. možemo dodati i svoje sopstvene. stoga je najbolje videti ih uživo. iz koga biramo opciju Custom Animation. iz koga biramo opciju Custom Animation. Kada se završi animiranje objekta. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. iz koga biramo opciju Custom Animation. uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći. zvuka i ostalih multimedijalnih opcija.

U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Novi Sad Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim. Slika 13-21 Multimedia Settings 224 Doc. Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation. Pri tome možemo birati efekat koji se koristi. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama. Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Slika 13-20 Order i Timing Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone. pod nazivom Multimedia Settings. što znači da nije moguće pararelelno pomeranje.

a ovo je mesto gde se to podešava. često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after). Slika 13-22 Opcija Slide Transition Doc. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. Dakle zvuk postoji. ne vidi se ali se čuje. srednjom ili velikom brzinom. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna. za paralelnu muziku i animaciju. dr Željko Marčićević 225 . Ako jeste možemo podešavati opcije. Naime. Drugo pitanje. ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom. Stop playing. poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. ili Continue slide show. gde možemo izabrati Pause slide show. Prva opcija je While Playing. takozvana tranzicija (Transition). Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. koji se odmah posle izbora. za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi. odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. mogu videti na delu u malom preview prozoru.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. kao zvučna podloga prezentacije. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing.

zvuka i videa.2. Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition. Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju.1. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd. više podsećaju na prave fotografije. koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. i one. gde je svaka tačka predstavljena bojom. Jedinstvom teksta. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd. slike. 13. kao takve. ili kao link ka odreñenom fajlu. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija. a ako kliknemo na Aplly to all. Novi Sad Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound). izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to 226 Doc. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw. dakle unutar same prezentacije. dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. 13. na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Ako kliknemo na taster Apply. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove.2. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike.

U prvu kategoriju spadaju sve slike (All). U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu. bojiti. gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije. pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. a preostale slike su logično rasporeñene. Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. kantica sa desne strane (toolbar se Doc. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. Za to se koristi taster Import Clips. postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka. Ovaj problem se jednostavno rešava. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. Ona je sada organizovana po temama. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo. sa Picture Toolbar–a. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama. Clip Art galerija je proširiva. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor. što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike. Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert. pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. skrivati itd. Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati. Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju. a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert. dr Željko Marčićević 227 . Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. bez gubitka kvaliteta slike.

Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike. izlomljenom ili zakrivljenom 228 Doc. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega. to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing. Smerovi su gore. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. ungroup. • Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno. animaciji. gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja. dole. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Ova veza može biti ostvarena pravom. dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). • Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata. left. down. pa tek onda izabrati ovu opciju. a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru. • Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici. • Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti). a linija koja je oivičava ne menja boju. Novi Sad uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. right). levo i desno (up. u nekom pravcu. regroup. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. • Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. promeni boje i tako dalje. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati. Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih). • Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta).

oblaka. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije. Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Line Style. Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • • • • • • • linijom. Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika. Kada treba sami da sastavimo sliku. najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. isprekidana linija i strelica. TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta. Strelica služi za selektovanje objekata. Pomoću nje menjamo boju objekta. Da bi promenili stil. … Linija. Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke. koriste se ovi osnovni oblici. a potom u polje unesemo tekst. Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. Fill color je kantica sa bojom. Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat. Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta. Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. ako smo menjali njegov oblik. levo ili desno kao i promenu boje senke. Change auto shape – osim Clip Art sličica. zvezde. a Clip Art je prekomplikovan. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns). Senka može biti i polu providna. na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta. dr Željko Marčićević 229 . strelica. krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. njeno pomeranje na gore ili dole. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. oblik slova u WordArt –u. Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. poput pravougaonika. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u Doc.

slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. kao Gif Animator. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. 230 Doc.Custom Animation. odozdo. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. položaja izvora svetla. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova. ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. ali se. uletanje sa strane. na raspolaganju nam je više formata. Novi Sad tri dimenzije. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. Kao još jedan. odozgo. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji. od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File). To su. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. pri promeni veličine slike. na primer.. dr Željko Marčićević . izbora usmerenja 3D efekata.Visoka poslovna škola strukovnih studija.. jer se zbog kompresije gubi deo informacija. poseban. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. tanke ivice i sitna slova vide razmrljano.

na primer na Sound Blaster-u Doc. mono/stereo. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3. što može veoma često predstavljati problem. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice. kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. tu je za svaki instrument definisano šta svira. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. neki put. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point. Tako da se. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. broj bita po uzorku. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku. I pored ovoga je. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega. veći je i kapacitet zvučnog fajla. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. tako i zbog brzine prezentovanja. kako zbog mesta na disku. ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. Umesto semplovanog zvuka. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD.2. ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13.2. U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. Naravno što je kvalitet veći. dr Željko Marčićević 231 .

mono/stereo. Novi Sad Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi. dr Željko Marčićević . Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda. ili pritiskom na desni taster miša. Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. Treba imati u 232 Doc. ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. broj bita po uzorku. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation. ali i zvučne kartice. Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI. U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. ili kao linkovi ka prezentaciji. Kvalitet reprodukcije zavisi od programa. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd. spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver).

pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. Ova opcija je zatamljena. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove. Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon. da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira. After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk... slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) .2. U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. Doc. ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. ako objekat nije video ili zvuk. Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju. odozdo. 13. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna. pod nazivom Play Settings. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing. poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. kojom se sakrije ikona koja označava zvuk. dr Željko Marčićević 233 . gde se može odabrati opcija Pause slide show.Custom Animation. odozgo.3. After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova. uletanje sa strane.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana. Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation.

Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. dr Željko Marčićević . to jest promeni svoju boju u tamniju. poseban. čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. na primer. uletanje sa leve strane itd. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. takozvana tranzacija (transition). pomoću koje se objekat 234 Doc. gubljenje. kao Gif Animator. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju. Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Novi Sad Kao još jedan. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. To su. koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Postoji veliki broj raspoloživih animacija. Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition. a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke. Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk. dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. Opcija Dim predstavlja zatamljenje. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation. koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni. U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali.

Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikaže i potom izgubi. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery. Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike... 13. dr Željko Marčićević 235 . a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips). tu je i opcija Hide on next mouse click.2.4. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence. Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima. Osim pomenutih.One mogu biti u AVI. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. Takoñe se javlja i opcija Timing. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći.. Slika 13-23 Clip Art Doc.. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend.) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File.). MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže. koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša.

koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka).Visoka poslovna škola strukovnih studija. s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). Clip Art galerija je proširiva. KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. Slika 13-24 Logo AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. 13. Design Template i Blank Presentation. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku. bojiti. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda. 236 Doc. ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords).3. koje pomažu pri pretraživanju. pomerati ivice slike. Kada izaberemo odreñenu sliku. Za to se koristi taster Import Clips. Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku. Takoñe. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati. dr Željko Marčićević . Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom. Novi Sad Clip Art gallery je organizovana po temama. tj. skrivati. što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. mogu se po volji dodavati objekti. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard. prikazivati i tako dalje. uz pritisnut levi taster.

Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point. prazne slajdove – Blank Presentations.3. dr Željko Marčićević 237 . Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv.1. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije. veličinu. Slika 13-26 Opcija File-New 13.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu. ali je takoñe primamljivo Doc. možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području. tip. a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. na osnovu kojih sami kreiramo slajdove. boju i raspored slova.

Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard . Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard. dr Željko Marčićević . a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo. Internet prezentacija itd.b 238 Doc. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove. Novi Sad za korisnike sa naših prostora. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom. kao zasebni slajdovi.a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu. jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije. Doc. možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada.2.c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju. kao uzorak.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Konačno ispisujemo naslov prezentacije. na osnovu koje sami kreiramo slajdove. kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard . Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome prezentaciju u umanjenom obliku. tip. 13.3. sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano. veličinu. dr Željko Marčićević možemo videti slektovanu 239 . svoje ime ili firmu. Pri tome. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara. kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. boju i raspored slova. Design Template Template predstavlja uzorak. osnova koja obuhvata pozadinu.

240 Doc. zvučnih efekata.3. Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda. što sve spada pod opciju Slide Transition. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi. 2. kao i njihovo animiranje (Custom Animation). da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. Na redu je ubcivanje pozadine. Drugi korak je unošenje teksta u. unapred predviñena polja. za to. Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. Procedura za to je sledeća: 1. Novi Sad 13. slika. ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a). Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink). To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista. jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. Blank presentatioin Blank presentation je opcija za prave profesionalce.3. Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili. Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. da slajdovi budu stilski ujednačeni. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan. 3. dr Željko Marčićević . 4.

Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. Polazna tačka je.com 13. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. 13. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. Za vraćanje unazad služi taster PageUp. 6. nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti 241 Doc. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a.4. naravno. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show.1. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka. tako da možete. dr Željko Marčićević . na adresi www. a za unapred taster PageDown. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC. ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom.4. pa samim tim i u same Power Point slajdove. moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta.microsoft. veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. INTERNET Internet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda. 5. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. Hiperlinkovi U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet.

U ovakve polu.gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove.aktivira objekat). 242 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija. Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku . trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija. koristimo File / New / Presentations. teksture. Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji. Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. zvuke. Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. Novi Sad skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu. pregledati razne efekte animacije. mesto gde možete naći slike. Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka. dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju. Uniform Resource Locator). Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. dr Željko Marčićević . tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom. Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu.

programa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju Doc. E-mail ili Internet adrese.2. Link može biti i na neki fajl koji. prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku.4. po kliku na ovaj link. 13. Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta. otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu.sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). U toku prikazivanja prezentacije. Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. dr Željko Marčićević 243 . Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu . potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu. Da bi ova opcija uvek bila aktivna.

. Script. Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan. Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike. pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. Novi Sad prvo kreiramo u Power Point-u.) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama. Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama.. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. za to specijalizovane programe. verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML. organizaciju fajlova itd. dr Željko Marčićević . animaciju slajdova. Za tako nešto bolje je koristiti. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page. kao što su Front Page ili Java 244 Doc. Istina je ipak nešto drugačija.

sa tasterima za kretanje napred nazad. Naime. ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana. sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. Dobijene slike su veoma atraktivne. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba. dr Željko Marčićević 245 . Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik. pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi. istina je malo drugačija. pre svega zbog vektorskih slika i objekata. Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine. Doc. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije. ali završava posao veoma brzo. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama. GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku. ali su ivice površina nešto oštrije. naravno kao i obično. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page. koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer. a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi.

napredne i zanimljive.Visoka poslovna škola strukovnih studija. su efikasne. Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. Tehnologija obrazovanja na daljinu. Tek u poskednjih desetak godina. a istovremeno i složenije u tehničkom. zvuka. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta. uz korišćenje multimedije i hiperteksta. slike. Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala. te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. animacije i video klipovima. stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja. nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. programskom i organizacionom smislu. sa masovnijim korišćenjem računara u školama. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. u odnosu na tradicionalne načine učenja. Internet ima velike potencijale i zato ga 246 . daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu. Novi Sad 14 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva.

Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara. Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje. Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. Slika 14-1 Skica telekomunikacija U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji). Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast. Interneta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih 247 . protokoli i servisi). jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti. obrazovanja na daljinu. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica.1. 14. mobilnih i satelitskih komunikacija i dr. računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese. RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja.

1. broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000. komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraživanje baza podataka korišćenje udaljenih resursa komercijalni servisi 14. S obzirom na to da je. to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureñajhardver komunikacioni softver Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar).1. odnosno megabit. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice. ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar.Visoka poslovna škola strukovnih studija. moraju da budu ispunjena tri uslova. a kod nekih medijuma i od milion. optička vlakna). odnosno Mbps). Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. kablovi. 248 . Novi Sad Internet učionica. Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. u sekundi (Kbps. u današnje vreme. Načini komunikacije izmeñu računara Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom. mikrotalasnim. tj. Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara. bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu. kao i najveća moguća udaljenost meñu njima.

duž kojih se prenosi svetlosni signal. Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija. u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju. na maloj udaljenosti (do nekoliko metara). Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. provodnika oko koga se nalazi izolacija. dva računara ili računara i drugog ureñaja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice. Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. najčešće bakarne. Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara). najčešće bakarnog. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Slika 14-6 Optički kabl 249 . upredene ravnomernim korakom upredanja. Najčešće se sastoji od četiri ili više žica.

Pri tome se. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. u najvećem broju slučajeva. podaci u računarima su digitalni (diskretni).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prvo. Modem. null modem kabl). stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju. najčešće u obliku kartice. Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. Takva kartica se naziva FMV (Fax. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se. prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. ali su veoma podložne smetnjama. S druge strane. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima. radi o linijama sa biranjem (dial up). Da bi se ove informacije. koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. Najčešće se koriste mikrotalasi. Novi Sad Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). Ovaj ureñaj ima dva zadatka. a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. U komunikaciji preko optičkog kabla. i drugo. Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. Voice) 250 . Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu.

Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija kartica. Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Slika 14-8 Mrežna kartica Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje. Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom. Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja. Slika 14-9 Memorija na mrežnoj kartici 251 . Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA. Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi.

Slika 14-10 BNC i UTP priključak PC Card. UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu. Računari se povezuju u mrežu putem Switchera ili Hub sistema. ujedno najbrža. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. nešto jeftinija. ali i najskuplja. Druga vrsta. Slika 14-11 HUB sistem Imamo tri Up-link i Down-link.Visoka poslovna škola strukovnih studija. takoñe se koristi satelitskom vezom. Novi Sad U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže. Pored drugih ureñaja. Obično se koristi u notebook računarima. a primaju se preko satelitske antene. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze. Ova kartica može imati mrežni adapter. 252 . prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta. ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija). u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja. vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu.

Satelitske veze. nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji. Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. ISDN (Integrated Services Digital Network). Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik). Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s. i specijalni adapter. Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. da li je linija digitalna ili analogna.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže.a 253 . tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. Veza je brza i tiha. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka. kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. Slika 14-13 ISDN tehnologija Slika 14-14 Satelitska veza koncept . Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. da li ima filtere za uklanjanje šuma itd.

254 Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna .Visoka poslovna škola strukovnih studija. a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati 2 ADSL – Asymeric pretplatnička linija. ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese. Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra. Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Slika 14-15 Satelitska veza koncept . što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s. Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. do skora nezamislive brzine. DSL (Digital Subscriber Line). Novi Sad Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu.b LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja. Slika 14-16 ADSL tehnologija To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km). Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija. Potreban vam je takoñe Ethernet priključak.

Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. Bezične veze (Wireless). u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. neophodan je poseban modem.Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. brzina je sprorija oko 640 Kb/sec. uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. Kable Modem (kablovski modemi). Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. Ipak. 320 . Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. Novi Sad velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži). kao i distributeri kablovske televizije. Takoñe.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U obrnutom smeru. Takoñe. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju. Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A. koaksijalnih ili optičkih. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice. Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih. teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka. ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom.

za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4. 3. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica. 2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems).7 min. Palmtop-e i slične ureñaje.6 min. WAP. Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare. 10. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka. a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja. bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj.9 s 2. WML i GPRS. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. WAP stranice.7 s Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa 3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321 . Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka.3 min. Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona. Koriste se u velikim gradovima.4 min. ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3. Teorijske brzine raznih načina prenosa Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima 56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi 45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s 29. 8. protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona.

a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer. obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme. Meñutim. Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer. Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru. Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije: - Postavljanje paramatara za rad u mreži Uključivanje računara u mrežu Rad korisnika u mreži Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomoć korisniku 322 . Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). u Windows-u). Novi Sad Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje. pored veznika (drajvera). Proizvoñač komunikacionog ureñaja. Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži. štampača ili faksa). Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja.

Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine.2. u zavisnosti od toga da li se posmatra: površina koju pokriva mreža način povezivanja računara u mreži (topologiji) način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) odnos meñu čvorovima u mreži 1. štampača i drugih ureñaja) zajedničkog korišćenja podataka u datotekama razmene podataka meñu korisnicima komunikacije meñu korisnicima zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor. Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže. Lokalna računarska mreža . javnog ili deljenog softvera. za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu. Podela računarskih mreža.1. i u kojoj su računari obično povezani kablovima. Naravno. 14. ili grupu zgrada. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži. mreže se dele na: lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji. Računarske mreže Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem: zajedničkog korišćenja hardvera (diskova. ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada.LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. 323 .

zvezdastu topologiju. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže. Računarska mreža može imati: topologiju magistrale. to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza. 2. Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. prstenastu topologiju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. hibridnu topologiju. kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači). Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži. Topologija mreže Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu. Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza. Veza (linija. a ako neki čvor na mreži prestane s radom. Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). Slika 14-19 Topologija magistrale 324 . Novi Sad Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni.

kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. najčešće. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku. kvar na svakom čvoru. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše. Slika 14-20 Topologija zvezde Slika 14-21 Topologija prstena Osim toga. tj. svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima. Kod ove topologije. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu. Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže. Poruke. Prednost mreže je manja kompleksnost. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. Slika 14-21 Hibridna topologija 325 . aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora. idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. neophodno je da se prekine rad mreže).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. osim veza karakterističnih za druge topologije.

kao i kod prstena sa žetonom. na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. šalje paket. čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara. najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. Kod ove kombinacije. kod nas. Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku. Komunikacioni linija ima specijalni signal. Kada čvor završi slanje poruke. Može da se dogodi. U ovim mrežama. kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu. u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal. Danas se koristi u lokalnim mrežama. U takvom slučaju 326 . Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka. čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi). 3. Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. Logička organizacija mreže Prsten sa žetonom (token ring). zvani nosilac (carrier). Ako čvor ne želi da šalje poruku. odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima. čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal. on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju. a koristi se i kod magistralnih topologija. Novi Sad Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima. zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima. koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže. Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde.Visoka poslovna škola strukovnih studija.da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete.

mreže se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mreže (peer-to-peer networks) Mreže tipa klijent/server. Što je na mreži manji broj sudara. računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server. Tako se. kao što im i naziv kaže. dok drugi samo koriste resurse drugih računara. To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara. Ipak. Slika 14-22 Peer to peer mreža Meñutim. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži. računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server. U nekim mrežama. Razmena podataka u mreži. 4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dolazi do sudara dve poruke. ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. Kada čvorovi detektuju sudar. na primer eternetu. svi čvorovi (računari) su ravnopravni. Kod ovih mreža. računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server. čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna. a 327 . prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka. na primer. Klijent je računar koji koristi resurse mreže. ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). to je mreža efikasnija. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom. Ravnopravna mreža (peer-topeer). jer se svaki računar u mreži individualno administrira. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete.

Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Ova preporuka je široko prihvaćena. Novi Sad možda ni istim putevima. što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola. ili da stigne oštećen. ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih. Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. osim polja s podacima. godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. kod eternet paketa. Sva polja imaju fiksnu dužinu. koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. koje može da bude različite dužine. Komunikacija u mreži (protokoli). Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu 328 . različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta. od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije. pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa. adrese pošiljaoca. raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova. Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača. standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu. po pristizanju svih paketa. U slučaju da neki paket ne stigne.Visoka poslovna škola strukovnih studija. čija je veličina 8 bajta). i 1978. oznake tipa podataka u paketu. adrese odredišta. Svaka mreža sadrži različite ureñaje. kao i meñu geografskim područjima. Drugim rečima. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. Na primer. Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora. Na mestu prijema. samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima.

Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou. Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu. U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). U nekim mrežama (npr. Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. EIA . - U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Ethernetu) 329 . Najvažniji su sledeći: - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima: interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. koji sadrže module koji izbode definisane funkcije. potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Udruženje elektronske industrije (engl.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meñunarodna organizacija za standarde (engl. obično na različitim čvorovima. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers). Ovi standardi se zovu protokoli. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka. protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima. CCITT .Electronic Industries Association). Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge.

Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Transportni nivo (engl. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou. Za ovo se mogu koristiti različiti metodi. Novi Sad ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. - 330 . OSI Open System Interconnection). donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža. Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde . datagram). Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). Mrežni nivo (engl. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Podatkovni nivo (engl. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fizički nivo (engl.ISO. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama. U standardu se propisuje izgled paketa.

14. Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika. Meñutim. Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa.2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - - Sesioni nivo (engl. Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog 331 . pretraživanje datoteka. Slika 14-23 Sedam nivoa OSI . Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži. prenos teka. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou.standarda Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Prezentacioni nivo (engl. Aplikacioni nivo (engl. svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema. kao što su elektronska pošta.

Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija. 332 . Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. Hronološki nastanak Interneta Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere. Internet čini globalnu računarsku mrežu. usmerivača. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa. modema. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. Novi Sad obrazovanja. Midi i velike računarske sisteme.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Weba. 14. Silicon Graphics. skretnica. prijem. Komunikacija. svičera. transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta. adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži. analognih i digitalnih centrala. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje. Sun. Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika. Mini.1.2. Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom. Acorn. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova. mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC. pojačavača. Apple Macintosh. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta.

godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža. u mrežu povezivane druge mreže. vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske. koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi. a kasnije. ''mreža svih mreža''. Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara. Do 1995. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. prvo na nacionalnim. a zatim i na globalnom nivou. kojim su. kao i druge vladine agencije. IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET. u okviru projekta EARN. a kasnije joj se pridružila NASA. tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Meñutim. Približno u isto vreme. resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Razvoj Interneta počeo je u SAD. da bi je 1975. uključujući i komercijalne. Godine 1977. NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima. Tako je u današnjem obliku nastao Internet. pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet. Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. krajem 70-tih godina. na primer: JANET u Velikoj Britaniji. umesto čvorova. a mreža je dobila naziv ARPANET. Mreža je rasla. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije. FUNET u Finskoj. Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer). kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. u Evropi i drugim krajevima sveta. NORDUnet u skandinavskim zemljama. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD. Tako je 1980. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija. 333 . u doba hladnog rata (1969. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF). Godine 1990.

Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. koja se brine o privatnosti. pravima članova i slično. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše. Internet nema vlasnika. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu. ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa. koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. i preporuke za standarde Slika 14-24 Administrativni plan Interneta 334 . tj. ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi. Internet je mreža bez vlasnika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim. Koordinaciju Interneta vrše: - - National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF).

IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama. godine Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom. moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''–protokol Adrese. teorijski. mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. Svaki mrežni priključak (na primer. satelitskim vezama. Bez obzira na način povezivanja na Internet. svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu. pre svega elektronske pošte Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP) - 14. treba istaći da 335 . na nivou komunikacionog softvera. Da bi se to obezbedilo. Radi lakše manipulacije.91.2.2.296) priključaka na Internet. pa otuda. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC). usmerenim radiorelejnim vezama. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja.201. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol.22. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. različitim vrstama kablova.294. Adrese i protokoli na Internetu Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže. ali to može biti i druga komunikaciona oprema. telefonskim linijama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa. za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147.967. Na primer. može postojati 232 (4. vezama kablovske televizije itd. pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

odeljenje u preduzeću i slično. YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji). gde se navodi ime i prezime. ustanovu u okviru države. AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara. IRC. poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruženja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meñunarodne institucije 336 . BG je poddomen domena AC.YU.5. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta. Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi.91.BG. spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi.AC.22. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. 147. uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak. Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje. na primer.22.YU. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni. Tako u adresi IRC.YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu. GRF je poddomen domena BG.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu.GRF. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama.AC.AC. pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu.GRF. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri). na primer.91.201. 147. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena. grad i na kraju država. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu. jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca. Uvodi se pojam domena i poddomena. ulica i broj.BG. na primer. na primer.

bg. to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi. WWW. ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. kao ni tačan redosled paketa na odredištu. u žargoni ''majmunski znak''). ampersand. Protokoli. Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške. 337 . adresa pera@grf. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces. pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis. a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa. S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se. a na osnovu odrednišne IP adrese. kao i svi ostali protokoli. u komunikacijama. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu.yu pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol).ac. Osim toga. na primer. Slično važi i za simboličke adrese.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. Tako. Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. Implementira se na svim računarima na Internetu. IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela. dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama. Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na primer. Naime. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke.IBM. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD. kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta. već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči.

U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. Na prijemnoj strani. Ovi standardi se zovu protokoli. User Datagram Protocol) protokol. Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka izmeñu dva čvora. Osim ova dva protokola. Takoñe. Naime. Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. pa ako postoji greška usled smetnji na vezama. na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Novi Sad TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela. TCP pakete dobijene od IP-a proverava. Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta). Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. koristi se UDP (engl. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. Ako su poruke vrlo kratke. jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote login). Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Internet Protocol). inicira retransmisiju pogrešnih paketa. Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Najvažnije su sledeće: 338 . Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka.

U principu. U standardu se propisuje izgled paketa. Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama. datagram).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet. U nekim mrežama (npr. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima.snabdeti. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meñunarodna organizacija za standarde (engl. meñu kojima su Eunet. EIA . Telefonija. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. 339 . radi ostvarivanja povezivanja na Internet.3.Electronic Industries Association) Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Načini pristupa Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. CCITT . Informatika. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruženje elektronske industrije (engl. postoje četiri načina pristupa: preko preko preko preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju Internet je mreža otvorenog tipa. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka 14.2. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija. Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide . obezbediti).

Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka. ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima. do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK. ATM i druge. koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas. bankama. Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama. komunikacione mreže ISDN. iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. - - - - 340 .25 protokolu. Najčešće se koristi: komutirana linija (PSTN line). Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet. kao i relativno malih troškova komutirane linije. mogu se koristiti i radio veze. koja je bazirana na X. uz relativno malu propusnu moć do 19200bps. Novi Sad Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su: mrežna topologija brzina mrežnih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta tačke priključenja tehnička pomoć organizacija puna usluga cene Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata. kao i drugi tipovi bežičnih veza. Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima. odnosno klasična telefonska veza.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

kod nas nudi preduzeće PTT Srbije. u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu. za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže. ali i drugih veza za udaljeni pristup. korisnikov računar je samo posrednik tj. omogućuje da više korisnika istovremeno i 341 . hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske . Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka. terminal. Razvoj komunokacionih puteva. odnosno Crne Gore. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji: obim korišćenja Internet usluga brzina prenosa podataka tehničke mogućnosti za realizaciju veze Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. lokalni računar postaje integralni deo Interneta. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. Sve rutine. radnje. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mrežni Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. Mrežnom vezom. programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera. Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet. Ako firma ima Jupak priključak.

ili za sve korisnike na isti način. Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže. a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno. odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa. kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Zato se sistemi 342 . Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama. te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima ponuda dela usluga preko mreže reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korišćenje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga. najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu. Meñutim veliki sistemi (firme. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara. Novi Sad potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti. Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa.

Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta. ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste. opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak. U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Slika 14-27 Veza sa provajderom Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X. da preko komunikacionog računara koriste Internet servise.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem. ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu. zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja . ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu. 343 . Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija. Izbor Jupak veze je. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi.25) veze. pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi. a koji su povezani u lokalnu mrežu. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi.

a onda. tj. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. To se. prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom. Slika 14-28 Veza sa provajderom Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema. automatski preneti računarima u sistemu. Ovu uslugu daju provajderi. odnosno da provajder pozove sistem. Uz to. kreiranja i održavanja prezentacija. u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze. dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema. ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja. U najvećem broju slučajeva. da stupi u kontakt sa nekim od entiteta. dakle računar provajdera. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom. da koriste neki od ponuñenih servisa. Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. njenu ponudu. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali. kada se veza uspostavi. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera. Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna. zatraži tehničku pomoč i slično. Novi Sad Kada je veza uspostavljena. kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće 344 . recimo.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a prezentacija može da stoji na njihovom računaru.

modem ili drugu opremu. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROMu na kartici. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. reverse charging. idu na račun korisnika. Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu. U slučaju koriščenja Jupak veze. nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera. Integracija lokalne mreže. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente: server mrežne kartice kablovi za povezivanje i mrežni softver Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija tabele upiše potrebnu izmenu. Server može staviti na raspolaganje diskove. koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru. Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optički kablovi kao i Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. 345 . bez obzira sa koje strane je podignuta veza. Pored ovoga. Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. štampač. koji omogućava da svi komunikacioni troškovi. a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet. a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom. povezivanje računara sa serverom. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže.

Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi. U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže. supervizor odreñuje prava korisnika u mreži. da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl. Sada korisnik može: slati prići prići prići poruke drugim korisnicima mreže datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru. To su: supervizor regularni korisnik operater Slika 14-29 Mrežni hardver Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT. U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik . Svi korisnici.gost (engl. sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran. login). pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora. pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta. Guest). Takoñe. odreñivanje prava korisnika. održavanje sistema teka na serveru.Visoka poslovna škola strukovnih studija. korisnik dobija pristup mreži. Novi Sad U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. na primer. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom. komandu: LOGIN ime. 346 . Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. Ako je lozinka bila korektna. Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika.

Najskuplje.com. koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu . usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente. ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. zavisno od tipa i organizacije mreže. FreeBSD. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara. najpre se formiraju numeričke adrese. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun. Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže. performansama. Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a.taj računar je "most" prema Internetu. Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera. Digital. ime. za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa. a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera. sigurnosti podataka. Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada. dobijanje odgovarajućeg domena. Komercijalni domen npr. 347 . ali shodno tome i najlošije rešenje. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. Silicon Graphics.

za uslugu povezivanja na Internet. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina: plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok. Telefonski priključak se 348 . Slika 14-30 Veza sa provajderom Različiti provajderi nude različite usluge. klasičnu telefonsku vezu. pristup od kuće). Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa. Novi Sad Troškovi. Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. preko modema. tj. koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se. pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. najčešće mesečno plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja. može pristupiti ovim računarima. uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju. Veliki de otpada na plaćanje provajderu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer. pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija povezuje s modemom. Slika 14-31 Komunikacioni hardver 349 . Potrebni podaci su: korisničko ime (user name. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS. sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola. predstavlja kompletnu neophodnu opremu. uz odgovarajući računar. modemske veze. opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) maska podmreže (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP. SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko. koji je osnova funkcionisanja Interneta. koji. Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. za korišćenje PPP veze Kada provajder otvori nalog. Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru.

Novi Sad Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection. čime se pokreće New Network Connection Wizard. Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama: Slika 14-32 New Conection Wizard Connect to the Internet Set up my connection manually Slika 14-33 Set up my connection manually Connect using a dial-up modem Slika 14-34 Connect using a dial-up modem 350 .

829892 (zarez za pauzu) za Hemo. Slika 14-37 dostupnost konekcije 351 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Unos ISP name .net Slika 14-36 Unos broja provajdera Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne.ime provajdera Slika 14-35 Unos imena provajdera Ukucati broj telefona provajdera npr.

Visoka poslovna škola strukovnih studija.šifra za identifikaciju Slika 14-40 Konekcija na Internet Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at 352 . Novi Sad Prozor traži unos ussername i password-a Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre Potvrditi opciju Finish Slika 14-39 Opcija Finish Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password . Nakon upisivanja traženih podataka. Kada startujete HemoNet ikonicu. otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password.

sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. 14. Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta.4. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu. Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u 353 . Servisi Interneta Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija [brzina]. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska. Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju. Prozor se za vreme sesije može minimizovati. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju. a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet. Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema.2. korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju.

Elektronska pošta (e-mail) je najstariji. Da bi smo ih koristili.2. Novi Sad novom kiber-didaktičkom okruženju. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje. Osnovni servisi Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet. Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika.). najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta. slike. čime se dobija jednoznačna adresa. moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup. razvili su se brojni servisi.4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama: Tabela 14-42 Servisi Interneta 14. Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara 354 . 1. elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi. zvučne datoteke. crteži. programi itd. Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. Kao i kod obične pošte. čiji se značaj takoñe vremenom menjao. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika.1.

Ako smo direktno priključeni na Internet. samo mnogo efikasnije. 355 . širilo kulturu. datotekama. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima. poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera. zbližavalo ljude. pripremati za štampu i štampati. e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera. savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina. Isto e-mail radi i danas. ali su ostale i neke slabosti. ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta. i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke. crteži. različitih računara širom sveta. komentarisati pri odgovoru. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka. Tako se bez teškoća mogu slati slike. Poruke putuju razbijene u paketima. Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati. Pored klasične pisane poruke. Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina. pomagalo da se dogovore poslovi itd. a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke. najčešće protokolom UUCP. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. Za slanje elektronske pošte.

obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za 356 . predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu. Pored toga. pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama. stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena. Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma. ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer). U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu. Poruka može da stigne pogrešnoj osobi. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. Novi Sad Ako se sve ove napomene imaju u vidu. kada će pismo biti pročitano. Ako se odgovara na tuñe pismo. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. Struktura elektronskog pisma. neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment) Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog. za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. jer se. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku. odnosno. osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte.

Bez obzira na to o kom programu se radi. Programi za elektronsku poštu. Potpis (signature). Isto tako. treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. Prilog (atachment). Svako pismo treba da bude potpisano. iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. Da bi se elektronska pošta slala i primala. potreban je odgovarajući program. pre otvaranja. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke. kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi. Pri slanju ovakvih dodataka. Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta. pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija otpatke. svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) čitanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) štampanje poruke (print) uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem. Funkcije programa za elektronsku poštu. dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo. dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. Posle priključenja na provajdera. komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju. nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma. Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. proveriti da u njima nema virusa. Postoji veći broj 357 .

Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa: Outlook Express.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Novi Sad programa za prijem i slanje pošte. Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa. Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. Microsoft Outlook Express – podešavanje. U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. koji je uključen u Windows Netscape Messenger. Prethodno. u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za: - čitanje pisma (Read Mail) čitanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenošenje pošte sa servera (Download All) traženje adresa drugih korisnika (Find People) Slika 14-43 Program Outlook Express Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre. najčešće pretraživača Interneta. Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail. korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server). jer program zahteva unošenje ovih podataka. Pored toga. Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama. 358 . Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. koji je deo programskog paketa tj.

. U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric) Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika 359 . Slika 14-45 Opcija Mail Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. program će zatražiti podatke o samom korisniku. a zatim kliknuti na taster Add /Mail. U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express. kao i lokacije mail i news servera. Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika. zatim opciju iz menija Tools/ Accounts Slika 14-44 Opcija Accounts U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail.. Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju).

tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.hemo.POP server. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr.net ili .hemo.net 360 .net. pop.IMAP server. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr. čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru. smtp. u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server: Slika 14-48 Podešavanje parametara U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati . Novi Sad U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : pera@hemo. Dakle. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera.Visoka poslovna škola strukovnih studija.net) Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server.hemo. imap.

ali mogu vratiti. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana. 361 . Vratićete se u okvir Internet Accounts. Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. U prozoru će se pojaviti vas proavajder. Postupak podešavanja je završen.U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani tokom kucanja. Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. Nakon toga na opciju Close.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties. .

kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) . . Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke. U spisku je dat: naziv pošiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispeća poruke (Received) Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima.kreira se nova poruka (Compose Message) . 362 . U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke. a pored Subject: upućuje se predmet poruke. Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama: . U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku. onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera. Novi Sad U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox).prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) .Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to All) . . pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma. a ako se poruke čitaju.Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje. Slika 14-51 Prozor za poruke U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca.Visoka poslovna škola strukovnih studija.Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.

a svaki od njih ima i nešto dodatno. samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. crteži). pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo. za sa A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje. Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator.redu. Copy i Paste). Cut. 363 . To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta. a primalac originalne poruke vidi Cc: . Slika 14-52 Opcije To. Bcc Netscape Messenger.red u naslovu poruke. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy). Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: . Ovaj program je sličan prethodnom. U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze. Cc. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. isti je slučaj kao sa Cc: redom. nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U liniji sa alatkama.

a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. Ako ih ima više. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. a u donjem tekst poruke označene u spisku. Meñutim. Slika 14-53 Prispele poruke Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama. posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi. predmet. Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format. kao što je Eudora. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. vreme prispeća itd. oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. Predmet poruke se piše u polju Subject:. a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Novi Sad Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. E-Mail na Linux-u. a i imena alatki su slična. 364 .).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu. kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte.

potreban implementiranim: - je softver za elektronsku poštu sa POP3 i IMAP4 protokolima. ako žele. 365 . Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom. Telnet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umesto toga. jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i. Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom. Tada izmeñu računara postoji stalna veza. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna. da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje. Meñutim. da odgovarate na njih i da ih obrañujete. Korisnici mogu da čitaju poruke. U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom. brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. 2. ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja. oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije.

Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto.net. 23 za FTP. za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima. FTP. Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke. Slika 14-55 Unos naziva servera Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala. za kontrolu tuñih računara. kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa. Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta. iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru. Recimo 21 za telnet. tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. 366 . Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 25 za e-mail. 3. ms-dos prompt. osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru). Novi Sad Na Internetu se za to koristi program telnet. da bi se pristupalo sopstvenim datotekama. 80 za Web itd.hemo. za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa). Telnet se može pokrenuti iz Windowsa: start. Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu Slika 14-54 Sajt servisa Telnet Recimo: telnet hosting.

Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP. stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program. iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna.yu Slika 14-57 Sajt Finger servisa 367 . Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi. što je urañeno da bi email adrese bile kraće. Slika 14-56 Anonymous FTP servis Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka. Finger. 4. ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo. što najčešće i jeste slučaj. pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka.ac.bg. što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme. Na primer zeljko@smail. Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate.ac. do koga se dolazi klasičnim programom FTP. Da bi finger radio.yu se transformiše u zeljko@fon.bg.fon. Adrese korisnika su precizne. binarne i one su iste svuda. a takoñe i obrnuto. saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku.

on je 368 . Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja. koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole. a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu". Talk. ima puno korisnika. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. već za to postoji program NETFIND. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 5. razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju. Slika 14-58 Sajt Talk servisa WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa . ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru. treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru. Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. a ostale propusta. Novi Sad Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall. Pre svega. Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. Internet je veoma veliki. Kao i u životu. pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. Kao i kod drugih servisa. Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora.

pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. Da bi komunikacija bila uzajamna. 14. u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali. ali samo prvi put. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno. Oni su. nadogradnja telnet-a) . Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje. Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime.4.2.rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) .2. recimo zvuk telefona. Konfiguracija programa je jednostavna. pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). 369 . da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži. i tada se čuje zvuk za poziv.rlogin (za pristup drugom računaru. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows). 7. jedan od opasnih sigurnosnih problema. 6. Mailing liste. kada se prijavljujete na prvi računar u mreži. Kada je Talk pokrenut.rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru) Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva. R-servisi. isto tako. Lozinka se provarava. Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. drugi mogu da Vas zovu. pa su napravili tri nova servisa: .

a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima. Program ftp sadrži veliki broj komandi. Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće: 370 . uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. a za lozinku Vasa e-mail adresa. Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous". Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri. koji meñusobno razmenjuju poruke. sa koga možemo da šaljemo datoteke. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. mada se u praksi koristi svega nekoliko. Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste 8. posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru. Novi Sad svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. koji nema lozinku. kojima se pristupa standardnim programom FTP. Lista ima svoju adresu. Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka.anonimac. ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. i kad nova poruka stigne na tu adresu. Anonymous FTP. Za krisničko ime se kuca anonymous.

.vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close .jpg i mput *. pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *.doc mput * open adresa close quit spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru prelazak u potkatalog na udaljenom računaru prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom računaru prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom računaru promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru izvršavanje komande na lokalnom računaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni prenos većeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno početak nove sesije kraj sesije na udaljenom računaru izlazak iz programa Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna.iz programa ftp izašli bi komadnom quit 371 . Tako na primer.gif . Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dir ls –lr cd katalog cd.htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *. kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.

tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera. pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). a i komunikaciona linija je žestoko opterećena. zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno. Jedan od takvih programa je WSftp32. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka. Širenjem popularnosti WWW-a. Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a. najpre birate diskusionu grupu. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. Anonymous FTP nije izgubio na značaju. Kada čitate poruke. Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno. Usenet News.Visoka poslovna škola strukovnih studija. korisnička mreža novosti. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere. pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija. koje sadrži segmenata razdvojenih tačkom. a time i korisnika u svetu. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu. Ime se čita sleva nekoliko udesno: 372 . sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. Novi Sad File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. Ime je skraćenica od Users Network News. zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. 9. Sistem Usenet News je nastao davno. Slika 14-60 Usenet News Svaka diskusiona grupa ima svoje ime. čim pristupite News-u.

jer je pronalaženje podataka u njemu sporo. Slika 14-61 Sajt Gopher servisa 373 . kada tražite neku tekstualnu datoteku.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija os. on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher. jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj. 10. Gopher. datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera. News nije idealan. Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher. pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. ali se mnogo teže primećuje. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka. Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. ljudi više vole grafičko okruženje.windows. Svejedno. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi. ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije. još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera. U svakom slučaju. poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta.

Kada neko kaže Internet. Ovo formatiranje je logičko. morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser.Visoka poslovna škola strukovnih studija. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. spisak i slično. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. naglašenost. Novi Sad 11. a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. HTML 374 . WWW ima elemente multimedije. Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. referencirani dokument. zvuci. video zapisi itd. šalje dokumente klijentskom programu. što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. definiše naslov. lep. tj. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija. Osim standardnih opcija. slike. što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. koji se izvršava na našem računaru. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev. Da bi ste pristupili Web serveru. preko mreže. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa. jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu. a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova. Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). svi zapravo misle na World Wide Web. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu.

Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta. godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u. kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. WWW je fenomen. s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. News-u. slike i video sekvence. Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. kao na primer: ekonomiju. implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje nema kritične zavisnosti od jednog servera WWW je Internet servis koji se najbrže razvija. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju. da se čuje zvuk.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ima podršku za tabele. matematičke formule kao i ekranske forme. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju. Anonymous FTP-u. U jesen 1997. tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. drugim WWW serverima. Ovakav koncept karakteriše: hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana distribucija – sistem datoteka je ceo svet interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem dinamika – implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol. koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. 375 . Pomoću njega mogu da se gledaju tekst. a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. Gopher-u. ili nañu informacije iz različitih područja. politiku. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. literaturu.

sličice (ikone) itd. ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%. informacione jedinice. kartice. ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči.). druga boja teksta. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje. Oni definišu odnose meñu čvorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Za 376 . Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti. Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. Novi Sad procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata. koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno). Veze mogu biti predstavljene na različite načine. na primer: markiranje ili podvlačenje teksta. Niko ne zna veličinu Web-a. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu. koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca. Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu. kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige. godine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. mogućnost povezivanja. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. prozori itd. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija. okviri.

URL (Uniform Resource Locator).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom. itd. Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst. rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. u WWW-u je uopšte i pojam veze. animacija i videa. planova. dijagrama. da bi se omogućio alternativni pristup informacijama. dvo i trodimenzionalne grafike (crteža. zvučni zapisi. već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. tehničkih crteža. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink). animacije.yu/rad/primeri.ftn. Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru. On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu. slike.ns. Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru. Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www. Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka.).ac. grafika. Osim toga. program postaje interaktivna multimedija. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka. već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. zvuka. fotografija. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). http:// označava da dokument pripada WWW-u. digitalizovani govor.html http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za dokument. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom. URL ne mora da pokazuje na datoteku.) 377 . URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). već može da ukazuje i na: upite.

ns. 378 . Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). Novi Sad - - - www.html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu.secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news: Programi za navigaciju (Browsers). serveru preko koga se izlazi na Internet. Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi. S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi.).) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. Nastavak . Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija. gateway – izlaz na mrežu. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže. ime domena i put do informacije.ac. jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// . za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri. ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent. imena ulaznog i izlaznog mail servera itd.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. tj. On označava gde se na računaru nalazi dokument. S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu. krstarenje ili surfovanje. Postoji više ovakvih programa.) URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol. URL-ovi mogu biti dugački.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj.) primeri.ftn. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam.

General Na stranici Connections u polju.0-6.hemo. Na istom ekranu opcija Set Default.net Slika 14-62 Internet Options. Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties. Ovde je to http://www. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE. Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl 379 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Dial-Up pristup podešavanjeprilagoñavanje programa Internet Explorer 5.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a. od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe. Na 380 . Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka.pac Slika 14-64 Podešavanje Proxy Stepen bezbednosti na Internetu. Jedan takav program je i PGP.Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone. koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti. i funkcioniše na dva načina: javno tajno Slika 14-65 Internet Options. tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi. Novi Sad Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy.net/proxy. koji se koristi za kodiranje poruka.hemo.

Pritiskom na taster Enter započinje 381 . Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke. Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. nalazi se linija menija. Kod oba programa. nalazi se linija sa alatkama. Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. a sa strane uobičajene skrol trake. Stepen sigurnosti je Medium-low. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija). Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. U menijima File. Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. U sredini se nalazi prozor dokumenta. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. - - - Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). U drugom redu. kao i u skoro svim Windows prozorima. gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium. u liniji zaglavlja prozora. Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama. Edit. odmah ispod linije menija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu. Stepen za zonu Restricted sites je najvišiHigh. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. Ispod linije zaglavlja. uobičajene za Windows programe. View i Help nalaze se u oba programa slične komande. osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address).

Visoka poslovna škola strukovnih studija. na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. ili. Osim na opisani način (klikom na vezu). ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara. Novi Sad kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi. Obično se. a potom prenošenje dokumenta na ekran. Dalje kretanje. Elementi interfejsa su: - korisničkog - - Radna površina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloški okviri (Dialog Boxes) Status bar Slika 14-66 Internet Explorer Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi. slike. prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama. unutar istog dokumenta hiperteksta. kao i brzina prenosa. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži. Horizontalni meni 382 . procenat koji je prenet. ako nije drugačije zadato. dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči. a delimično i od hardvera korisnikovog računara. veličina dokumenta koji se prenosi. što je znak da je u pitanju veza. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana.

Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties . Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je. Edit Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u 383 .Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline . Sadržaj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. Može se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za štampanje ( ne radi u unix-u) Print – štampa sadržaj stranice Send – slanje strane preko elektronske pošte Import and export . izlazi iz Internet Explorera. odnosno podmeni vertikalnog podmenija.opcija kojom se može raditi izvan mreže Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera. OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE - - Window – predstavlja drugu kopiju početne strane Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a (Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži) Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save – čuvanje fajlova Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. kada se zatvori poslednji prozor. U Windows-u.

pamti njihovu adresu - - Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži. Novi Sad - Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je označen Select All – markira sadržaj postojećeg prozora Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani Explorer-a View Toolbars . History GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back.omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj. Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu Text Size .podešavanje veličine texta Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna Fullscreen . i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem.sadrži explorerove opcije: Search. Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane.omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija Explorer bar .pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije: 384 .maximalna veličina stranice Search . History .

Nova poruka Send Links . u zadatom vremenskom periodu Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres.menja opcije Windows-a (dodavanje novih. U sledećoj tabeli su te komande prikazane: Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit Ikone Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na početnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane Prikazuje listu posećenih Web lokacija.Pročitaj poštu New Masage .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Read Mail .pošalji Send Massage . Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera. korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru.Pošalji poruku Windows Update . ili Internet News Štampanje sadržaja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera 385 .

na korisnikovom računaru. Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku. koristiti i kombinacije tipki s tastature. moguće je. Osim toga. Akcija Prelazak na sledeću stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema početku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema početku Web stranice. "ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice. "ekran po ekran" Prelazak na početak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje označene veze (linka) Tabela 14-68 komande sa tastature Kombinacija tastera Alt+→ Alt+← Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab ↑ ↓ Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER Primljeni dokument može. neko vreme (u 386 . a i na disku servera. da bude nepotpun ili nečitljiv. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Komande sa tastature. u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja. postoji takozvani mehanizam keširanja. a i na serveru. iz bilo kog razloga.

animacijama. program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega. stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. sa slikama. izmenjene stranice nego one koje je već video. Java apletima ili JavaScript programima). zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru. ili na serveru. korisnik ne dobija nove. Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži: browser Navigator mail program Messenger program za praćenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mreže Conference Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature. MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane. odnosno Refresh.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema). zvucima. pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika. Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom. ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama). Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta. Slika 14-69 Browser Netscape Communicator 387 . Klikom na alatku Reload. Symantecov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta).

Podržava i plug in-Netscape. Browser-i na Linux-u. i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti. Novi Sad Opera browser. Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima. za Windows i NT a radi se i na 388 . kao što je PNG. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica. slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program. Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno. Slika 14-70 Browser Opera Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji. Postoje verzije za sve varijante Unixa. da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom. retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama.Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script. Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama.

npr. Najpre uspostavite vezu sa Internetom. Snimanje dokumenata na disk. 389 . NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor. stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. Na taj način otvara se pomoćni meni. koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača. U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe : Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija verzijama za Macintosh. sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine - - Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications). već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. Dokument tj. Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama. a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima.

Microsoft. U ovom prozoru se. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara. odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen. Com - - aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting. kada se listing pojavi. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu. kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting. Slika 14-71 Opcija Save Image As Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Direktorijumi su: o o Uls. Microsoft. da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name 390 . Novi Sad Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija. Com Uls1.

Ukoliko posedujemo: - zvučnu karticu mikrofon zvučnike slušalice ili Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor. Slika 14-73 Sajt Netmeeting Konfigurisan Netmeeting program omogućava pomoću glasa na principu Chat servisa. 391 voñenje dijaloga . Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija o o o - city/state countru comments - aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora.

nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). Ali on nije planiran. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima. Novi Sad Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. organizovan i regularno održavan. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. tzv. eventualno. Slede se linkovi i/ili. ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično. više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike. Meñutim. a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. WWW je ogroman informacioni prostor sa. 392 . Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Svako može da stavi na Web šta želi. prema trenutnim procenama. Dalji put je jednostavan. Njegova veličina je beskonačna. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč. Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike. Promene u njemu su stalne i brze. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. videofonije preko Interneta. najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi. polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. položaji (Web site). Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja.

yahoo. izrazi. Alta Vista). Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze. Najpoznatije mašine za pretraživanje su: Yahoo (www. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti. imena organizacija.com) Alta Vista (www. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči. Vrše klasifikaciju pronañenih strana.com Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina. hiljada pa i stotina hiljada dokumenata. pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao. Slika 14-74 Sajt Yahoo. Bolje je koristiti mala slova. Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi.altavista. na primer.com) Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike (''). kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders). Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao. fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi. Najbolje su velike mašine. Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči. tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane. OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu. Budite specifični. fraze ili nizovi reči). AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Programi ovih mašina. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana. ažuriraju postojeće i brišu zastarele. 393 .

Slika 14-75 Program IRC 394 . da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima. IRC (Internet Relay Chat). i da li je datum dovoljno ''svež''. da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju. da li ima datum. 12. Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno. Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno. da li znate ''izdavača''. Nalik na chat na BBS-ovima. razmenjuju poruke. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način. treba proveriti: ko je napravio stranu. da li autor ima predrasuda u tekstu. IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka. Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. Pre upotrebe dobijenih podataka. Novi Sad Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. direktno ili indirektno. da li je data e-mail adresa za kontakt.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor.

mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. prevedeni programski moduli koji se zovu klase. otvarajući tako vrata mnogih novih primena.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Osim za razgovor. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa. 13. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. Sve se to obavlja na lokalnom računaru. a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. 395 . Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati. Java. već samo povremenu razmenu elektronske pošte. varijanta su Java Script-ovi. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom. Druga. Mail gateways. jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara. kontrolišu ekranske forme. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija. Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika: - - Prvi su mali. tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju. što je brže nego kad se radi preko mreže. sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. Java je pravi programski jezik. kojim Web prenosi tekstove i slike. Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. Suština Jave je mnogo radikalnija. IRC može da posluži za prenos podataka. jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++. IRC je svakako najjednostavniji za to. Oni su potpuno portabilni. programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u. Pomoću Jave može da se crta po ekranu. 14. ispisuju tekst i slike itd. IRC je. jednostavnija.

Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje.com Kada nam neka datoteka zatreba. na osnovu dela njegovog 396 .4. korisničko ime je Archie a lozinke nema. Slika 14-76 Sajt Archie. takoñe u obliku menija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite. 17. Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina. Kada dobijete komandni promt Archie. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno. obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći. dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. 15. (Wide-area Information Server). koje je veličine i kog datuma je postavljena. Archie.2. Servisi za pretraživanje Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. treba zadati opcije i uslov pretraživanja. Za to vam je potreban program telnet. Novi Sad 14. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu. WAIS. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. 16. a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen. pa odatle prenositi datoteke.3.

Kada se zada upit. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene. WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka.4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadržaja. Pretraživanje se vrši komandom finger. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). Nesto poput ličnih dnevnih novina. Sigurnosni servisi Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. pa se ne može garantovati tajnost podataka. koji štedi vreme. Usenet News i slično. Netfind. Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren. Slika 14-77 Sajt servisa WAIS 18.2. Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe. Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči. 14. A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a.4. živce i novac. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika. mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti. pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu. Gopher. AltaVista-e. Poznati sistemi poput Lycos-a. u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju. zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. Uz ove 397 .

Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi. Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell). npr. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom. Slika 14-78 Sajt servisa PGP 20. zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. Oko njega se podigla velika prašina. 398 . Rezultat svega je da se program sme koristiti. koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka). 21. PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. kao i kriptovanje komunikacije. Da bi ste koristili Kerberos. a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni. SSH (Secure Shell). on mora da bude instaliran na sve servere u mreži. neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima. a zaštita poruka veoma snažna. 19. PGP (Pretty Good Privacy). na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. Novi Sad posebne servise. Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije. a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Upotreba je relativno jednostavna.

SSH.5. rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru. brzine veze meñu računarima u mreži. Da bismo koristili SSH. Slika 14-79 Sajt servisa SSH 14.2. Slika 14-80 Sajt servisa Ping 399 .4. Sistemski servisi Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža. pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija SSH je nastao po ugledu na rlogin. tamo gde postoji. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike. obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet. računaru. prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom. 22. Ping.

Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru. proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. 25. Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru. Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži. Traceroute poput ping-a.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-81 Sajt servisa Netstate 26. Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova. 400 . X-windows je distribuirani prozorski sistem. Slika 14-81 Program Nsf 24. Novi Sad 23.

PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. Korisnik može biti za svojim stolom. ili se seli po kancelarijama. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 15 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Bez obzira koji se standard koristi. fleksibilnost. 401 . Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu.11b i koriste frekvenciju od 2. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću. odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena. skladištima. ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije. uvek je spojen na mrežu. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802. Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada. bez kablova i utičnica. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. ako jednog dana firma promeni adresu. Komunikacija se obavlja bežično. lako spajanje na klasičnu mrežu. radio talasima.1. Znači prednosti su: mobilnost. bez žica. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe. lako proširenje. poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. 15. za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. Preseljenje opreme.4GHz. napolju ili unutra.

ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa.11b. pseudoslučajnoj sekvenci. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje). tzv. Možda će to mnoge iznenaditi. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za to postoje jaki argumenti.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Standard IEEE 802. 402 - .3. Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu. standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj. Novi Sad 15. Standardom 802. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). WLAN TEHNOLOGIJA Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. Kada je u pitanju sigurnost. Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova. što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver).2. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a. korišćenom kanalu i podkanalu. To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. 15. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika.

WLAN ARHITEKTURA Arhitektura 802. za nas najinteresantniji. sam za sebe. čini 11-bitni Barkerov kod. 15. Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. prema 802. 403 . Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije. BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN. Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure). brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying). Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone.4. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Treći. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da. Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set).11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. Slika 15-1 Metod prenosa DSSS Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju.11b standardu. on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum).

Prema 802.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). U praksi. Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN 404 .11b mrežu. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 15-2 Ad-hoc mreža Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl. Klijenti su posredstvom APa povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802. Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže. Novi Sad Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). Otuda i potiče naziv ad hoc mreža.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802. IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set).

5. Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost. Na tržištu se umrežavanje: nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično bežične kartice. bar kod skeneri. To su: 405 . AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže. svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u). print serveri. Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. i dr. 15. ruteri. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge. kamere. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža. Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže.

bežične stanice Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži. Gateway. 406 . Avaya i HP. Motorola. i mnogi drugi. C-Spec. Pinnacle Communications. Dell. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent. Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim). Buffallo. KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu.. omogućavaju najbolje performanse bežične mreže. te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom. a pravo na korišćenje kupili su i Agere. Speedcom.. Avaya. Compaq. pristupne tačke Klijenti tj. Novi Sad - AP (Access Point) tj.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

sa ožičenom mrežom ili sa drugim APom. rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. automatsku regulaciju brzine veza. Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima. po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port. odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. Slika 15-7 Bazna stanica AP (Access Point). Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port. konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB. Slika 15-8 Access Point 407 . Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika. 128 bitnu enkripciju saobraćaja. Najčešće se povezuje na "omni" antenu.

Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno 408 . za povezivanje dve fizički razdvojene mreže AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent) Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja. koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. a propusna moć posredne veze je dosta niska. preko njega povežu na mrežu. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja: Običan AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova. Mada je u nekim situacijama to jedini spas. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Novi Sad Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti. Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. On se. U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a.

Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica Antene. a na otvorenom od 200 do 300 m. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov. da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje. Zavisno od vrste antene 409 . U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica. a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. a ne kabl. terasa). Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh. Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija od konfiguracije mreže. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m. Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže. Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare. da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces.

Tih kombinacija ima mnogo. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi. Za spoljašnju upotrebu. naročito kod linkova point-to-point. U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. Naime. Senao. drveće je najveći ometač signala 410 . su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. ali treba naći najbolju moguću. antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl. LOS za male razdaljine nije kritična stavka. Novi Sad zračenje se može više ili manje usmeriti. pored kućišta ili čak na kolenima. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu. to zavisi od okruženja. Firme CISCO. tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). Zcom koriste MMCX konektore.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dizajn gotovo svake spoljašnje 802. što se u praksi retko nalazi. Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. jer postoji gubitak signala kroz kabl. Može se postaviti iznad monitora. ako taj položaj daje zadovoljavajući signal.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. Ironično govoreći. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. poluusmerene antene i usmerene antene. Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. ali je za velike daljine izuzetno kritična. Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Na sreću proizvoñači računara. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. naročito laptopova. Koji je način odgovarajući. mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Imajući na umu ovu karakteristiku.

u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. što nije tačno. a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. Meñutim. Slika 15-11b Omni antena Poluusmerene antene. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor. tako da nisu efikasne kao usmerene antene. Zimi može sve biti u najboljem redu. Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači). Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima. dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. To je dobro za pokrivanje velikih površina. Ali u praksi nije tako.). beton i dr. Teoretski gledano. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako. izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu. 411 . Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana. Slika 15-11a Omni antena Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni. Slično tome. One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (slede matal. Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. Ako se posmatra horizontalna ravan. Karakteristike signala. Sve antene su mahom direkcione.

Novi Sad Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni. četvrtastih kvadrata ili krugova. Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. tanke ili pravougaone) do malih. dužu antenu i više cene. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije. zavisno od tipa antene. od ravnih omni (dugačke. Na tržištu se obično nude: patch panel sektorske yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima. kao i kod omni antena. To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane. mogu da se koriste umesto omni-antena. Sektorske antene. dodavanje više elemenata. znači više dobitka. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni). dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15°.4GHz Slika 15-12 Jagi antena 412 . - - Težina 3. učionica ili štandova na sajmovima. pod uglom manjim od 180 stepeni.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. vetrikalno 15° Impedansa 50Ω (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja.

Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. ili DI-614+. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. Veoma usmerene antene. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena. Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. U pogledu dobitka. ili DWL-900AP Neke jagi antene liče na božićne jelke. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao: puni tanjir ili rešetkasti tanjir tj. 413 . U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Konekcija na D-link DWL-900AP+. reflector – grid (reflektor mreža) antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. tanjiri su najjeftiniji tipovi antena.4 GHz. Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene. druge se montiraju u dugačke cevi. ili DI714P+. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2.

Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. pokazuje se da su neophodni razni: kablovi.6.Visoka poslovna škola strukovnih studija. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara. Novi Sad Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje. antenski spliteri i slično. a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji. Za potrebe korišćenja sistema za bežični Internet. 414 . Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira. Slika 15-15 Rešetkasti tanjir Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). konektori. Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. 15. One su male. najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima.

to bolje" je u ovom slučaju zakon. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA.4GHz) pravilo "što kraće. 415 . Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Slika 15-17 Konektori za antenske kablove Antenski spliteri.4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju. Slika 15-16 Antenski kablovi Konektori za antenske kablove. Poslednja. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima.kabl. pošto je reč o visokim frekvencijama (2. ali svakako ne najmanja važna stavka .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden". WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2. N i TNC. Antenski kablovi.

u najmanju ruku. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti.7. pri pokušaju konektovanja. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. jednaka onoj kod žičanih mreža. Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. Novi Sad 15. 416 . Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi. ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju. bivaju odbijene. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila. kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID.

godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi. • CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 16 IZRADA WEB STRANICA Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets 417 . podršku za audio pretraživače. Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. Osim što služi za odreñivanje veličina. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem. ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama. Iz tog razloga 1989. razivjane su i napredne tehnologije. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe. već se u osnovi svega nalazi HTML. da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno. Bila je mnogo jednostavnija od današnje. a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. fonta i boje slova. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. treba napomenuti.0 koja podržava veliki broj opcija. Krajem 1990. Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima. a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba. Danas je aktuelna verzija 4. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe. kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. koje koristimo za izradu Web stranica. Ipak. Pored HTML-a. tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW.

povećaju slova. • Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. Iako je Java već veoma raširena. promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata. čime se postiže interaktivnost. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama. Oni nisu pravi programski jezici. • DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama. bez mnogo truda. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. JScript su skriptni jezici. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. jednostavnije igrice. neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. tako što korisnik preuzima različite radnje. Podržavaju ga gotovo svi browseri. VBScript. koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost. Ostali podaci se otkrivaju postepeno. da bi izbegli probleme. posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. manji interaktivni apleti. Novi Sad ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. Preuzimanje Java programa. jednostavna interakcija. izmena slika. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije. ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija. odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a. • JavaScript. • Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije. oni 3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza 418 . Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. Na taj način olakšava se i održavanje stranica.

Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. • XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana. bitmapiranih slika). potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. • Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. PHP. pa čak i crtanih filmova.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija nemaju veze sa Javom. igrica. ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. Jedina njihova prava mana. razne manje animacije. interaktivne stranice bogate grafikom. sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu. Takoñe. formulari. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. • ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. on se danas koristi za pravljenje raznih animacija. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta. i nije ih moguće pretraživati. formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na 5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language 419 . Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu. JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca. koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama. zbog već pomenute vektorske grafike. koje su urañene samo pomoću HTML-a. Oni se izvršavaju u našem browseru. tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika. • ASP. strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati. Da ne bude zabune. Oni izgledaju veoma atraktivno. Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. Da bi korisnik video ove animacije. koji zauzimaju malo prostora na disku. pa je moguće stvoriti animirane. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML.

JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML. kao što su Dynamic HTML (DHTML). Medjutim. godine. FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. jer time dopire do najšire publike. alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste. pojavile su se nove tehnologije. bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. menjanje i publikovanje datoteka. Iako se HTML nije mnogo promenio. Novi Sad serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt. Cascading Style Sheets (CSS). Naravno. dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. Lista nekih osobina koje ima FrontPage: Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs. FrontPage omogućava kreiranje. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML. ali i ostali fajlovi. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci. Oni informacije samo dodaju u baze podataka. Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML. 420 . Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice. kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt. tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. Extensible Markup Language (XML). tj. Što je veći broj web sajtova. To su zapravo Internet programski jezici. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao. alati za razvoj Web aplikacija. primene ovih tehnologija su široke. FrontPage 2003 nije izuzetak. a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora. a jedna od njih su i Web prodavnice.

Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike. bCentral i drugih. kao što su Active Server Pages (ASP). oznake i sl. Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje. grafiku. Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. FrontPage je automatski kreira. Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom. podešavanja i sl. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije. a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije. Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod. Tu se misli na boje. mogu da se postave na jedno mesto. datoteke. One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu. MSNBC. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora.1. CSS datoteke i druge. kao što je DHTML. fontove.2. Meniji mogu da sadrže podmenije. Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija. 16. koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije. ploču za poruke. Ako nemate bazu podataka. zvuk ili video na sajt. 16. foto-galeriju ili nešto drugo. Palete FrontPage-a 421 . FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije. Meniji FrontPage-a Meniji su liste koje sadrže različite opcije.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. One su prikazane na donjoj slici. Ako želite da dodate novu paletu. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete 422 . Novi Sad Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. izaberite View sa linije menija. Commands. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru. ili se mogu ukloniti postojeće. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize. a onda izaberite opciju Toolbars. Options. Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. koji sadrži tri kartice: Toolbars. Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting Postojećim paletama mogu se lako dodati nove.

prikazanom na prethodnoj ilustraciji.3.1. Ako ga izaberete. Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili na disk. moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama.2. Otvara se datoteka. 423 . Ikona Ime New Open Save Search Publish Funkcija Kreira se nova datoteka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize U prozoru Customize. 16. date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti. Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). postoji dugme New. Zapisuje se tekući dokument. U tabeli 16. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste. Pretražuje se računar u potrazi za datotekama.

U tabeli 16. Paleta Formatting Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata.2. kao i njihovo ime i funkcija. Proverava se tekući dokument u potrazi za pravopisnim greškama. Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice.2.4 prikazane su ikone ove palete.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Umeće se tabela u dokument. Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto. Odseca se deo dokumenta (na primer. Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate. Copy Paste Format Painter Web Component Table Picture Word Art Hiperlink Refresh Show Help Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard 16. Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat. Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite. 424 . Štampa se postojeća strana. Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku. Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom. Ponovo se učitava dokument. Novi Sad Toggle Pane Print Preview Spelling Cut Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda. Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje oznaka za formatiranje dokumenta. Pokreće se ugrañena pomoć. tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto. Pregleda se tekući dokument u pretraživaču.

Paleta DHTML Effects Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. 425 . tabela ili bilo čega što izaberete. Crta se linija ispod teksta. Dodaje se tabela. Dodaje se lista sa rednim brojevima. tabele itd. Menja se boja fonta. Menja se veličina teksta.3. Pomera se tekst ili neki drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost. grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande.2. Povećava se ili smanjuje veličina fonta. Podešava se poravnanje teksta u dokumentu. Menja se font. Tekst se malo iskošava udesno. Dodaje se lista sa oznakama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ikona Ime Style Font Font Size Bold Italic Underline Text Alignment Change Font Size Numbered List Bulleted List Indent Funkcija Menja se stil teksta. Dodaje se isticanje teksta. Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst. Mogu da se animiraju tekst. Table Highlight Font Color Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting 16.

426 . Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem. za promenu ispune i boje poligona i sl. strelice itd. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni. Paleta Drawing Paleta Drawing se. Crta se linija sa strelicom. standardno. za umetanje slika i 3-D teksta.4. nalazi u donjem delu prozora. Novi Sad Slika 16-5 DHTML Effects Ime On Apply <Choose Settings> Funkcija Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava animacija. Dalje se formatira efekat animacije koji je izabran. za dodavanje 3-D objekata. Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects 16. oblici. Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji se primenjuje na tekst.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Selektuje objekte pomoću pokazivača miša. Slika 16-7 Paleta Drawing Ikona Ime Draw Select Object AutoShapes Line Arrow Funkcija Crta i modifikuje jednostavne oblike.2. Nude se unapred nacrtane linije. slike itd. Crta se linija. za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice.

Umetanje korisničkih slika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Rectangle Oval Text Box Insert WordArt Crta se pravougaonik. dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje. Omogućava se ubacivanje korisničkog teksta sa različitim stilovima. Tabela 16-8 Paleta Drawing Insert Clip Art Insert From File Fill Color Line Color Font Color Line Style Dash Style Arrow Style Shadow Style 3-D Style Picture dodaju 16. Ubacuju se slike. Definiše se boja linije. Crtaju se krug i elipsa. možete da promenite osobine strane. možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu). Objektu se dodaje senka. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt.5. Definiše se boja slova. Slika 16-9 Paleta Navigation 427 . Definiše se boja ispune nekog objekta.2. Ako želite. Podešava se izgled isprekidanih linija. Definiše se tip strelice na kraju linije sa strelicom. Oblicima se trodimenzionalni efekti. Ubacuje se tekst kao objekat. Podešava se debljina linija.

2. Postoji hiperlink na veliku sliku. Slika 16-10 Paleta Pictures Ikona Ime Insert Picture From File Text Auto Thumbnail Funkcija Ubacuje se slika sa lokacija na disku. Odseca se deo slike. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. a svetle zatamnjuju. Smanjuje se kontrast tako što se tamne boje osvetljavaju. Slika se premešta na poziciju iza u odnosu na ostali sadržaj. Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima. Slika se preslikava po horizontali. Novi Sad 16. rotaciju itd. Slika se preslikava po vertikali. a osvetljavaju svetle. Slika se prebacuje ispred ostalog sadržaja. Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast. koja se pojavljuje kada se klikne mala. Osvetljava se slika dodavanjem bele boje. Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje. Velika slika se zamenjuje malom. Slika se rotira za 90 stepeni ulevo. Slika se rotira za 90 stepeni udesno. Zatamnjuje se slika dodavanjem crne boje. Preko slike se dodaje formatirani tekst.6. oštrinu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Position Absolutely Bring Forward Send Backward Rotate Left Rotate Right Flip Horizontal Flip Vertical More Contrast Less Contrast More Brightness Less Brightness Crop 428 .

Slika se vraća na stanje koje je prethodno zapisano. Menja se boja slike tako što slika postaje crno-bela. slike ili neki drugi objekti. Paleta Positioning Ova paleta omogućava da podešavate.7. Čisti se slika pošto je privremeno bila promenjena njena veličina. kao što su slika ili vruće tačke (hot spots). Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom. u sivim tonovima (grayscale).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Line Style Format Picture Set Transparent Color Color Bevel Resample Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element. kao što je. na primer. Kreira se kružna vruća tačka. do toga koliko linija prekida postoji na sajtu. Slika 16-12 Paleta Positionig 16.2.2. Formatiraju se elementi slike. 429 . sa peciznošću na nivou piksela. Paleta Reporting Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta. Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima. mesto gde će se postaviti tekst. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici. boja. Podešava se boja da bude transparentna. Kreira se poligonalna vruća tačka.8. Selektuju se elementi. Kreira se pravougaona vruća tačka. Oko slike se kreira 3-D ivica. Select Rectangular Hotspot Circular Hotspot Polygonal Hotspot Highlight Hotspots Restore Tabela 16-11 Ikone palete Pictures 16.

Poravnava se sadržaj ćelije sa vrhom ćelije. Sa ove palete možete da spajate ćelije.2. Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi red. Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele. Levo od izabrane ćelije ubacuje se kolona. Paleta Tables Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela.10. Sadržaj ćelije se poravnava sa sredinom ćelije po vertikali. Novi Sad Slika 16-13 Paleta Reporting 16. Paleta Style Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta.2. po horizontali i po vertikali. Slika 16-15 Paleta Tables Ikona Ime Draw Table Eraser Insert Rows Insert Columns Delete Cells Merge Cells Split Cells Align Top Center Vertically Funkcija Kreiranje nove tabele. Iz tabele se brišu izabrane ćelije. Briše se ćelija ili zid ćelije spajanjem izabranih ćelija. Ćelije se dele u nekoliko novih ćelija. dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd. Izabrane ćelije se spajaju. Slika 16-14 Paleta Style 16.9.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 430 .

11. Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost.12. Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane.13. 16. Obezbeñuje se mogućnost izbora izmeñu korisnički definisanih formata. Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje. Slika 16-17 Paleta Word Art 16. Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost.2. Upotreba panoa Panoi su nova osobina FrontPagea. Podešava se boja pozadine za celu tabelu ili za izabrane ćelije.2. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na sve ćelije koje se nalaze ispod nje. Menjaju se visina i širina tabele i prilagoñavaju se sadržaju tabele. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na druge ćelije po horizontali. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task.2. Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem. Tabela 16-16 Paleta Tables 16. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea. 431 . WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Align Bottom Distribute Rows Evenly Distribute Columns Evenly AutoFit Fill Color Table AutoFormat Combo Table AutoFormat Fill Down Fill Right Sadržaj ćelije se poravnava sa dnom ćelije.

U delu Section panoa Task izaberite Empty Web.3. koje dalje mogu da imaju svoje podstrane. kreirate direktorijume. Novi Sad 16. sa leve strane. Kada jednom izaberete lokaciju. Ispod naslovne postoji nekoliko strana. 16. Kada jednom izberete ovu opciju. Sa desne strane ovog prozora. Kreiranje FrontPage Weba 1.2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web.3. To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt.3. možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. Slika 16-18 Prozor Web Site Templates 432 . 2. U polju Specify the location of the new web. premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page). Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates. sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task.3. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web.3. dva puta kliknite ikonu Empty Web. 16. Planiranje i organizovanje web sajta 16. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke.1. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt.

Otvoriće se prozor Import. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum.4. koje možete pogledati ako kliknete View → Folders. Uvoz datoteka. zvukom.3. dokumentima i sl. direktorijuma i web sajtova u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke. kome možete promeniti ime. Slika 16-19 Uvoz datoteka 433 . 16.6.htm. Kreiranje strana Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. iz njega izaberite opciju New → Page. Kreiraće se novi direktorijum.3. ali tako da to nije direktorijum ili datoteka. kao što su datoteke sa slikama.5.3. treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import. 16. 16. Kreiranje direktorijuma Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index. Otvoriće se pomoćni meni. videom. a onda izaberite New→Folder.

do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task. isti kao šabloni za web sajtove. Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. 434 . Upotreba šablona za web sajtove FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite. na primer. sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna. Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web. dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju.4. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt.3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 16. čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj. godine.1. a ne web sajtovi. Kreiranje web sajta 16. 16. a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates. osim što pomoću njih nastaju web strane. zvuk. lakše je da. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate.4. Osnove HTML-a HTML je nastao 1989. kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web. Novi Sad Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt. Upotreba šablona za strane Šabloni strana su. 16. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta. možete da pogledate HTML kod. u osnovi.7.8. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task. Kada kreirate nešto u FrontPageu. Danas ima mogućnosti da podrži slike. modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju. ako želite.3. stilove i još mnogo toga. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom . Uvek dolaze u parovima. su karakteristike objekata koje možete da 435 . Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom . ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda. Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic HTML atributi Atributi HTML-a podešavate.html. Na primer. ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic. dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju .html. s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>. Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje. Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje).htm i . prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>.htm.

klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format. i debljine slova. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face).4. 16. brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta. Tekst možete da dodajete. Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada. Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda. stila. fusnote i sl. uključujući i zaglavlja. Izgled se odnosi na oblik slova. a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu. onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora. Slika 16-23 Promena fontova Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size 436 . FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument.2. telo teksta.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. Dodavanje i formatiranje teksta Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta.

Za razliku od toga. i kartica Character Spacing. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (A) i Decrease Font Size (A). Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid). Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta. Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti. koja omogućava da podešavate font. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER. Tu se nalazi kartica Font. koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog. ali samo za 1 point. možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Slika 16-24 Prozor Font 437 .

u glavnom meniju. Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta. Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere.). tabela. za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL).Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink 2. slika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt. video. a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink. kao što su video. možete izabrati hiperlink. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina: 1. on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke.. možete otkucati adresu. Kada kliknete hiperlink. slike. 438 . ili u polju Address na dnu prozora. tabele i sl. Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink. Otvoriće se prozor Insert Hyperlink: Slika 16-25 Opcija Hyperlink U prozoru Insert Hyperlink. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst. Ako ne bi bilo hiperlinkova..

Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta. U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu. U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document. tzv.. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta. u polju Common targets. 439 . ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime. Kada se prikaže strana. oznaka se neće pojaviti. oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. a onda se kreira link koji vodi do te oznake. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku. a u polju Subject zaglavlje poruke. Slika 16-27 Oznaka Bookmark Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku. U prozoru Target Frame. izaberemo New Window.

Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. Slika 16-29 Saveti na ekranu Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink. može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi. Novi Sad Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). 440 . Do tog prozora možemo doći.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip.

Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink. Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu. Slika 16-31 Opcija Browse the Web Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web. a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja . Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument.100 441 . možemo izabrati opciju Edit the new document later. možemo izabrati opciju Edit the new document now.

Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika. Novi Sad 16.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard. Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta. Slika 16-32 Opcija Page Properties 442 . World Wide Web više nije bio isti. već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. Otvoriće se prozor Page Properties.4. Upotreba slika na web stranama Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures. FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente. on ima neke alate koji se lako koriste.3.

postoji komanda Clip Organizer. a druga počinje. 443 . FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate.4. Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. i slika se kreće zajedno sa njom. 16. Na dnu panoa Clip Art . Pošto je VML deo HTML koda. Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava. Kada se strana pokreće. programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu. čak i kada se krećete kroz stranu.4. Posle toga kliknite dugme Search. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika. Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art. u odeljku See also. u polju Search otkucajte neku reč.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties. slika u pozadini se ponavlja. Crtanje i upotreba multimedije Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML). a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja. životinja. To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica. a da pri tome ne morate da poznajete VML. simbola itd. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. Ako želite da pretražite clip art slike. Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike. do crteža hrane.

MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd. Musical Instrument Digital Interface (MIDI). Po podrazumevanom podešavanju. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“. ali i svoje mane. Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF). Front page omogućava da na 444 . Nedostaci upotrebe zvuka su: povećava se vreme učitavanja stane. Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede. nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite. Wave (WAV). Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce. Novi Sad Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na računaru posetilaca Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General. Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 16-33 Background sound Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja. Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti. mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se nalaze na sajtu.

Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. U tom delu postoji polje Loop. Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables. kao što su boja i stil. Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. Slika 16-34 Prozor Picture Properties Upotreba tabela Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka. Ako želite da ubacite video stranu. FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. Po standardnom podešavanju . video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom. 445 . Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele. a daje i punu kontrolu nad atributima tabela.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija stranama koristite video. a da ne morate da koristite neki drugi program. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start. sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video. Kombinovanje teksta.

učitava se samo deo strane. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite 446 . Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku. Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane. Ona sadrži samo HTML kod. Kada pogledate sajt sa frejmovima. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web. Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task. Slika 16-35 Page Templates Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages.4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kada kliknete link. dok preostali delovi ostaju nepromenjeni. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument.5.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. ne vidite stranu skupa frejmova. ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages. Nakon toga kliknite OK. U njemu izaberite komandu za Page Templates. Novi Sad 16. Sa frejmovima. Otvoriće se istoimeni prozor.

Vrednost možete da unesete u pikselima. Ako želite. u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok. Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone. ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink. U frejmovima. od podešavanja granica do podešavanja margina. zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija: Name Ime koje FrontPage daje frejmu. kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. Možete da promenite ime. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova. Slika 16-36 Formatiranje frejmova Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties. Relativna vrednost je broj koji menja 447 . možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova.

ubacujete slike. .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno. može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta. podelite ili izbrišete neki frejm. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da. ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never. koji mogu da sadrže malo informacija. a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma. ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan. Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa. U prozoru Split Frame koji se otvara. Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno. Ako koristite frejmove. za gornje frejmove. tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. Novi Sad veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova. Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane. Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. 448 na sajtu podržava. Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. izaberite željeni frejm. Generalno. Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane. Ako želite da sami definišete poruku koja se kliknite komandu No Frames na dnu prozora. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame. tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. a zatim izaberite Frames → Split frame. Na te strane možete da dodajete tekst. posle kreiranja frejmova. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always. jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma. Tada će izabrani frejm biti obrisan. a posetilac koristi pretraživač koji ih ne njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se pretraživaču. prikaže u prikazuje. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova.

Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi. Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija. ta oblast će biti obojena plavom bojom.4. Slika 16-37 Target Frame U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova. sa odreñenom strukturom.6. Ovo je dato u oblasti Current frames. inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju. osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. a zatim kliknite dugme Target Frame. Kreiranje lista Za prikazivanje informacija na organizovan način. Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca. Kada izaberete željeni frejm. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu. Otvoriće se prozor Target Frame. Iako tabele omogućavaju da lakše 449 . Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete. 16. najviše se koriste liste.

Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. u polju Title možemo otkucati naslov.7. slogan itd. ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. Ovaj prozor 450 . liste koje mogu da se zatvaraju. pri čemu se koriste brojevi ili slova. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst. liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. U njemu možete da kreirate tri tipa liste: ureñene liste. Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties. Modifikacija i postavljanje preko mreže Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima). Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. 16. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi. liste sa oznakama. a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting. Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna. postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski. odnosno one prate neki obrazac. Novi Sad organizujete informacije. Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način.4. koristi se podrazumevana boja (plava). U prozoru Page Properties. ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti. Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. Bullets (Kreira se lista sa oznakama). Naslov obično sadrži ime sajta. Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste).

Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web. taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server. otvoriće se prozor Publish Web. Web host ne mora da bude lociran negde blizu. Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. zbog provere dozvole rada na web serveru.Publish Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password. Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan). 451 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani). Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka. Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina. Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom. a potom izaberemo File → Publish Web. U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. a koje treba da se publikuju. Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web. Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server . tako da server može da bude lociran bilo gde. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta.

Ako izaberemo stavku All files. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru. Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena. onda se datoteka prebacuje. onda ta datoteka ne treba da se ažurira. otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu. Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena. Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje. onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options: Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena. bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne. Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru. Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server. proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana.Visoka poslovna škola strukovnih studija. proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku. Ako je vreme različito. Novi Sad Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. All Pages. Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. uporeñuju se datoteke na disku i na serveru. prebacuju se sve datoteke. 452 . trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt. Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora. korisničko ime. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. hiperlink datotekama itd.

Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu. na druge HTML strane itd. animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju. kao što su slike. Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web. već se odnosi i na datoteke za podršku. strane koje se ne neleze na sajtu. osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna. FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu. kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. 453 . FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. zvuk. te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files. skriptove koji više ne rade. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28.8K. Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink.

koji prikupljaju i šalju informacije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme. Ikona Ime Form List Form Funkcija Ubacuje se forma. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme.4. Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu. U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama. boje. Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. tipovi podataka itd. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste.8. Novi Sad U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea. Upotreba formi Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju. zapisane u datoteci. Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. dugmad itd. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju. stavljene u bazu podataka itd. zajedno sa njihovim imenima i funkcijom. Forme mogu da se podešavaju. 16. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte. kao što su linije linkova i slično. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju. Može se podesiti raspored polja na formi. kao što su polja za pšotvrdu. Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana.. Ubacuje se forma sa listom. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. stilovi fonta. 454 . Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form.

Ubacuje se polje za unos teksta sa klizačima. Formatira se dugme. Ubacuje se polje za unos teksta.9. bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja. Menjaju se osobine forme. tzv.4. kao što su JavaScript. Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. CGI itd. tabele i dugmad. dodavati prelazi strana. kreirati efekat marquee itd. Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani. U FrontPageu se mogu animirati elementi strane. kreirati lebdeća (hover) dugmad. Animacija sajta Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language). Dugme se zamenjuje slikom. Padajuća lista. Definiše se oznaka koja može da se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija. Kreira se radio-dugme. dinamički HTML (DHTML).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija List Field Textbox Text Area File Upload Checkbox Option Button Group Box Drop-Down Box Push Button Advanced Button Picture Label Ubacuje se lista. Kreira se dugme. Form Properties Tabela 16-39 Ikone podmenija Form 16. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a. Obezbeñuje se metod da posetioci mogu da Vam pošalju datoteke. Metod za grupisanje elemenata na formi. Kreira se polje za potvrdu. tranzicija itd. a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija. kao što su tekst. 455 .

animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša. kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta. kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu). Kreira se foto-galerija sa nekoliko šablona. Prati se broj poseta na sajtu. Tada će se otvoriti prozor Web Component. Novi Sad Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane. linija za navigaciju itd. Upotreba Web komponenata FrontPage-a Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. ono menja boju. Kreira se tabela sa sadržajem.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 456 . Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi. Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje. Kreira se lista sa korisnim informacijama. Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su prilagoñeni sajtu. formatiranje teksta prilikom animacije. U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru. definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa drugih strana. Ikona Ime komponente Dynamic Effects Web Search Spreadsheets and Charts Hit Counter Photo Gallery Included Content Link Bars Table of Contents Top 10 List Funkcija Dodaje se lebdeće dugme. 16.4. domeni. pretraživači itd. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. efekat marquee ili baner. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. Posetiocima se pruža mogućnost da pretražuju sajt. kao što su posećene strane. pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku). za brojanje poseta.10.

Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a. One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru: 457 . Slika 16-41 Themes U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. Upotreba tema i šablona TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta.4. Posetiocima se pruža mapa za Expediu. Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN).11. FrontPage Web komponente MSNBC Components Advanced Controls Tabela 16-40 16. Tada se otvara prozor Themes. Active X kontrole itd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija bCentral Web Components Expedia Components MSN Components Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral. Java apleti. Dodaju se ili menjaju HTML.

primećuju se izvesne promene na temi. Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini. Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. Vivid colors Umesto boja teme. koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu. Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS). Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. Tema jednostavno predstavlja skup boja. Slika 16-42 Modifikacija tema 458 . koriste se življe. Ako ovo polje nije potvrñeno. jasnije boje. Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme. grafike i teksta. pošto su teme urañene pomoću ovih stilova. Novi Sad All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba. koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. tekst banera itd. Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. takoñe se koristi grafika. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. 459 . na primer. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje. koji omogućava promenu karakteristika teksta. Text. one se prikazuju na odgovarajućoj strani. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci. tekst. na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. naslovi. Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. To su. Kada se na baner primeni tema. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. kao što je podešavanje forme za pretraživanje. Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. Za razliku od knjige utisaka. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka. Modifikacija grafike U okviru tema. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. može se menjati i tekst. Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web.

16. a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. Plug-inovi. Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst. postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta. FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. To su plug-inovi. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls. a potom komandu Plug-in. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. 460 . FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija. klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties. ActiveX kontrole i Java apleti. modifikacija boja celularnih telefona itd.12.4. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader. klikom na dugme Finish. FrontPage ne može direktno da ih ureñuje. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. Macromedia Flash i Shockwave player itd. Nakon njihovog podešavanja. kreiranje automatskog sadržaja itd. Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju. često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom. Za razliku od prethodnih alata. ActiveX kontrole i Java apleti Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti. Novi Sad omogućavanje registracije korisnika. RealPlayer.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Može se zadati i URL adresa te datoteke. ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a. on se ne vidi u pretraživaču. Za 461 . Height Definiše se visina plug-ina u pikselima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-43 Plug in Properties Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se koristi. Message for browsers without plug-in support Tekst koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Tu je i kratak opis svake od opcija. Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide. Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Kada je sakriven. Ovo je slično poravnanju teksta. Alinment Definiše se poravnanje plug-ina. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama.

one ne mogu direktno da se ureñuju. Slika 16-44 Options Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag. Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu. . može se menjati HTML koji se odnosi na nju. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja. a zatim kliknemo dugme Next. zajedno sa kratkim opisom svake od opcija: Name 462 Definiše se ime ActiveX kontrole. Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows. svaka ima svoje jedinstvene osobine. prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu.ocx su ActiveX kontrole. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties. pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica. Datoteke koje imaju ekstenziju .Visoka poslovna škola strukovnih studija. dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control. Novi Sad razliku od plug-ina. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite. ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. otvoriće se istoimeni prozor.

Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara. Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta. Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru. Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka.Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od 463 . Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice. aplete. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu. Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole.. i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Kada posetioci nemaju tu kontrolu. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina. pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. Kada se izvršava Java program. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole. pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju . tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola. on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije. Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe. HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX. Ivica će uokviriti kontrolu. Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze. tzv.Java sandbox” (Java ograde). Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju. zajedno sa kratkim opisom svakog od njih. Većina Java apleta završava se ekstenzijom . Java aplet nalazi u direktorijumu . Ako se npr.. trebamo izabrati Advanced Controls.class. Applet source Omogućava se unos imena Java apleta. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta. Taj ograñeni prostor je. iz liste sa tipovima komponenata. a ne cele putanje. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na datoteku apleta. Novi Sad ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda. a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties. menjanje i brisanje podešavanja Java apleta. U prozoru Insert Web Component. onda je potreban unos samo putanje /classes. Applet Parameters Omogućava se dodavnje.classes”. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi. Slika 16-45 Java Applet Properties Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties. Otvoriće se prozor Java Applet Properties. u stvari. koje datoteke treba da 464 . virtuelna mašina.

U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad. 16. CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt. ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. Pre pojave alata kao što je FrontPage.) dobija svoju HTML pozadinu. ubacivanje boje u pozadinu itd. Iako se HTML ne upotrebljava direktno.4. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta.13. podela frejmova. a da se ne pogleda u web pretraživaču. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu. Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani. Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta. u zavisnosti od njegove namene. FrontPage intenzivno koristi HTML. ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina. Ovaj kod nije mogao da se testira. Parametri Java apleta mogu biti različiti. ubacivanje slika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikazuje itd. Programski jezici za Web HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana. boja 465 . Width Definiše se horizontalna veličina apleta. Height Definiše se vertikalna veličina apleta.

celu web stranu itd. CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta. Integracija Microsoft Office-a u sajt Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju. Sadržaj se može ubaciti na dva načina: postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda.4. na delove tabele. Lotusu 1-2-3. Corel WordPerfectu itd. umetanjem sadržaja. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta. on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim. Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad ivica. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea. Postoje dve varijante Css jezika: Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. 466 . a da u isto vreme sačuva originalni format. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu. Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu. jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom. on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u. 16. formata pasusa itd.14. CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu. boje i formatiranje pasusa. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno. Microsoft Exelu. kao što su Word i Exel.

Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti. on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. 467 . Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama. kao što su WordPerfect.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage. U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage. jeste da se iskopira i postavi. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea. koristi se specijalan program za konverziju datoteke. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. ako izaberemo Insert → File. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke. Slika 16-46 Formati datoteka za unos U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Lotus 1-2-3 itd. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj. Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta. a zatim kliknemo padajuću listu Files of type.

x for Macintosh Ekstenzija .WRI .RTF .MCW . Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda. Novi Sad Format datoteke HTML Files Preprocessed HTML Rich Text Format Text Files Hypertext Templates Any Text (Recover text from Any File) Word (Asian Versions) Word 97-2002 Lotus 1-2-3 Mirosoft Excel Worksheet Word 6.x Works 2000 HTML Document Word 6. .XLS. .WPT .DOC . Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela. .DOC . Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata. Otvoriće se prozor Select File.WPS.HTML.WK4 . . Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File. trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke. 468 .HTML .Visoka poslovna škola strukovnih studija.x WordPerfect 5. .WPD. .x for Windows Works 4.MCW Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda.WK3.0 for Windows WordPerfect 6.HTM. Kada se umeće radni list iz Excela.0 – 5.DOC .WPS .DOC .XLW . .WK1.DOC .DOC .HTT Bilo koja datoteka koja sadrži tekst.TXT .0/95 for Windows & Macintosh Word 4. može se desiti da informacije postanu nečitljive. .HTM.1 for Macintosh Word 2.WPS .HTX.ASP . .0/95 for Windows & Macintosh Windows Write Word 5.HTX . .

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. 16. Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač. Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka.15. a u polje URL se unosi ime datoteke. Ona se sastoji iz tri frejma. U polju Data tipe bira tip datoteke.4. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet. a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se 469 . Strukturalni prikaz Web strane Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index. Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu.htm. ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje. u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi. Slika 16-48 Commands and Options FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet.

Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču. u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami 470 . Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak. Arhitektura Interneta. U glavnoj strani. Novi Sad ispisuju u trećem frejmu. Video se ponavlja samo jednom. Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu. Slika 16-49 Navigation Stranu možemo kreirati u novom prozoru. ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1. U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video. u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu). Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sigurnost i privatnost na Internetu. U glavnoj strani. koji nas vraća na vrh strane. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects. pošto nije izabrana opcija Forever. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. O Internetu.sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom.

alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate. liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija. Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links. Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. tranzicija itd. 471 .. mogu da se ožive i animiraju web sajtovi. Plug-inovi. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. Kombinovanje teksta. Takoñe. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. tabele pružaju mnoge prednosti web programerima. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije. frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti. kao što su Java Script i Java. kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija. Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda. pomoću DHTML-a i drugih jezika. FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke. forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful