You are on page 1of 306

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy

науке и технологије of Science and Technology

UDC 001 (091)


27/ 2019 ISSN 0354-6640
ISSN 2620-1720 (Online)

MUSEUM OF SCIENCE AND TECHNOLOGY – BELGRADE


МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ – БЕОГРАД
м узеј науке и технике – београ д
музејMuseum of Science and Technology – Belgrade

PHLOGISTON
27
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ
НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ

Journal for History and Philosophy of Science


and Technology

Београд – Belgrade
2019
ФЛОГИСТОН
број 27 – 2019

UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)


ISSN 2620-1720 (Online)

Издавач
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs
Museum of Science and Technology – Belgrade
51 Skender-begova Street
Tel: +381 11 30 37 962; Fax: +381 11 32 81 479
Email: Phlogiston@MuzejNT.rs

За издавача / For the Publisher


Рифат Куленовић / Rifat Kulenović

Лектура / Proofreading
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)

Превод / Translation
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)

Дизајн корица / Cover Design


Марко Јовановић / Marko Jovanović

Прелом / Layout
Кранислав Вранић / Kranislav Vranić

Штампа / Printing
BiroGraf Comp doo, Земун

Тираж / Print Run


500

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку


Министарства културе и информисања Републике Србије
This publication has been issued with the financial support of the
Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia
Главни уредник / Editor-in-Chief
Марина Ђурђевић / Marina Đurđević

Уређивачки одбор / Editorial Board


Видојко Јовић, Снежана Бојовић, Мирјана Ротер Благојевић, Љубодраг
Ристић, Aлeсaндрo Кaмиз, Хaни Aл-Сaлaми, Светлана Голочорбин Кон,
Владан Челебоновић, Илија Марић, Бојана Крсмановић, Предраг Мило-
сављевић, Дрaгaн Вojвoдић, Татјана Мрђеновић, Бранимир Јовановић,
Весна Тодорчевић, Дрeнкa Дoбрoсaвљeвић, Јелена Јовановић Симић,
Снежана Тошева, Саша Шепец, Слободанка Шибалић, Марина Ђурђевић
Vidojko Jović, Snežana Bojović, Mirjana Roter Blagojević, Ljubodrag Ristić,
Alessandro Camiz, Hani Al-Salami, Svetlana Goločorbin Kon, Vladan Čelebo-
nović, Ilija Marić, Bojana Krsmanović, Predrag Milosavlјević, Dragan Vojvodić,
Tatjana Mrđenović, Branimir Jovanović, Vesna Todorčević, Drenka Dobrosa-
vlјević, Jelena Jovanović Simić, Snežana Toševa, Saša Šepec, Slobodanka Ši-
balić, Marina Đurđević

Издавачки савет / Editorial Council


Љубомир Максимовић, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Мен-
тус, Милан Лојаница, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Михаило Војво-
дић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Петровић, Радоје Чоло-
вић, Миодраг Марковић
Ljubomir Maksimović, Dragoš Cvetković, Miljenko Perić, Slavko Mentus, Mi-
lan Lojanica, Živorad Čeković, Ljubiša Rakić, Mihailo Vojvodić, Ljubodrag Di-
mić, Vladan Đorđević, Zoran Petrović, Radoje Čolović, Miodrag Marković

Рецензентски тим / Reviewer Team


Владимир Мако, Драгана Васиљевић Томић, Мирјана Ротер Благојевић,
Ивана Ракоњац, Александар Петровић, Мирко Дејић, Зоран Ковачевић,
Ивана Новаковић, Дарко Капор, Ђорђе Минић, Душан Нађевић, Бојан Сте-
ванић, Машан Богдановски, Ђорђе Мандрапа, Марко Николић, Ирина Де-
ретић, Снежана Вељковић, Вишња Кнежевић
Vladimir Mako, Dragana Vasiljević Tomić, Mirjana Roter Blagojević, Ivana Ra-
konjac, Aleksandar Petrović, Mirko Dejić, Zoran Kovačević, Ivana Novaković,
Darko Kapor, Đorđe Minić, Dušan Nađević, Bojan Stevanić, Mašan BOgdanov-
ski, Đorđe Mandrapa, Marko Nikolić, Irina Deretić, Snežana Veljković, Višnja
Knežević

Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board


Мирјана Бабић / Mirjana Babić

Сви научни радови се рецензирају


All scientific articles are being reviewed.
САДРЖАЈ

На­учни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

9 Nebojša Kujundžić
The Polarizing Nature of Technology
Небојша Кујунџић
Поларизирајућа �риро�а �ехноло�ије
29 Милан П. Личина и Ненад Перић
Вир�уелна реалнос� и ви�ео-и�ре као �роширени ме�ији филма
Milan P. Ličina and Nenad Perić
Virtual Reality and Video Games as an Extended Film Medium
45 Драгољуб А. Цуцић и Никола Конески
Школовање Михајла Пу�ина �о о�ласка из Панчева 1872. �о�ине
Dragoljub A. Cucić and Nikola Koneski
Mihajlo Pupin’s Education Before Leaving Pančevo in 1892
69 Александра В. Мокрањац
Архи�ек�ура и ме�афизика
Aleksandra V. Mokranjac
Architecture and Metaphysics
99 Марина Милановић
О реума�ским болес�има у с�исима ан�ичких �исаца
Marina Milanović
On Rheumatic Diseases in the Works of Classical Authors
115 Anand P. Batra and Tristan Hübsch
On the Mirage of the Classical Electron of Uhlenbeck and Goudsmit
Ананд П. Батра и Тристан Хибш
О илузији класично� елек�рона Уленбека и Гу�сми�а
141 Aleksandar Vujin
DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research
Александар Вујин
Ош�ећење и �о�равка ДНК: кра�ак ис�орија� конце��а и
ис�раживања
185 Мирјана З. Ротер Благојевић
Прило� обележавању 125 �о�ина о� рођења ака�емика Алек-
сан�ра Дерока (1894–1988)
Mirjana Z. Roter Blagojević
Contribution to the Celebration of the 125th Anniversary of the
Birth of Academician Aleksandar Deroko (1894–1988)
211 Bojana M. Jerković-Babović and Nebojša S. Fotirić
Patterns of Fluidity; Mostar Interchange in Belgrade
Бojaнa М. Jeркoвић-Бaбoвић и Небојша Фотирић
Обрасци флуи�нос�и; Мос�арска �е�ља у Бео�ра�у

СТРУЧНИ РАДОВИ / PROFESSIONAL ARTICLES


221 Весна М. Живковић
Прило� ис�орија�у универзи�е�ских музеја на �римеру �ве
збирке Универзи�е�а у Бео�ра�у
Vesna M. Živković
A Contribution to the History of Two Collections at the Faculty of
Natural and Mathematical Sciences in Belgrade

ПРИКАЗИ / REVIEWS
249 Емилија Вуковић
Ур. Драган Војводић и Мидраг Марковић, Уме�ничко наслеђе
ср�ско� наро�а на Косову и Ме�охији – Ис�орија, и�ен�и�е�,
у�роженос�, заш�и�а
Emilija Vuković
Ed. Dragan Vojvodić and Miodrag Marković, Umetničko nasleđe
srpskog naroda na Kosovu i Metohiji – Istorija, identitet, ugroženost,
zaštita
253 Мирјана З. Ротер Благојевић
Снежана Тошева, Гра�и�ељс�во у служби �ржаве
Mirjana Z. Roter Blagojević
Snežana Toševa, Graditelјstvo u službi države
259 Дрaгaнa Meцaнoв
Бранислав Фолић, Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у
Dragana Mecanov
Branislav Folić, Nova škola arhitekture u Beogradu
265 Горан Бабић
Драгиша Милосављевић, После�њи чувари зла�иборске ба­
ш�ине, С�оменици �ра�иционално� �ра�и�ељс�ва
Goran Babić
Dragiša Milosavljević, Poslednji čuvari zlatiborske baštine,
Spomenici tradicionalnog graditelјstva
269 Зорица Никић
Јелена Пераћ, Анас�ас Јовановић (1817-1899) – Пионир �ри­ме­
њене уме�нос�и и �изајна
Zorica Nikić
Jelena Perać, Anastas Jovanović (1817–1899) – Pionir primenjene
umetnosti i dizajna

273 У�у�с�во ау�орима


289 Instructions for Authors
Научни радови
original scientific paper udc 005.591.6:141.21/.22

Nebojša Kujundžić1
University of Prince Edward Island, Department of Philosophy, Canada

THE POLARIZING NATURE OF TECHNOLOGY

Abstract
In what follows, I intend to inquire into what I term “the polarizing
nature of technology”. What I mean by the latter expression is that
one of the defining and well-known features of technology seems
to be its tendency to deeply polarize humanity and to irreconcilably
divide people into categories of “technological optimists” and “tech-
nological pessimists.” I believe that this tendency is so pervasive in
the modern world that writing about it may border on invoking a set
of platitudes. Yet, there are profound and useful lessons to be learned
through inquiry into polarizing technology. It is less known, for exam-
ple, that this tendency of technology is deeply rooted in the Western
tradition, and it can be traced back to Aristotle, more specifically to
his discussion of episteme and techne. I am firmly convinced that it
is not a coincidence that the Greeks should be chosen as the point
of departure in any journey into the depths of polarizing technology.
Keywords: technological determinism, technological optimism, techno-
logical pessimism

1. Introduction
Let me begin by noting that, in the ancient Greek terminology, episteme
signified a broad scope of knowledge while techne signified what we re-
fer to as both craft and art. Aristotle made a significant effort to further
elucidate these two important concepts, especially in his Nicomachean
Ethics. According to Aristotle’s theory, not only are the purely theoretical
and the purely practical spheres of knowledge contrasted, but they also

1 nkujundzic@upei.ca

9
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

form two different grounds for the attainment of virtue. Episteme, char-
acterized as pure knowledge, is an activity whose end is in itself. Techne,
on the other hand, is an activity designed to produce something separate
and distinct from the very activity of making. I take this latter feature of
Aristotle’s techne to be the key for understanding the nature and evolu-
tion of the current model of technology. As a side note, the fundamental
distinction between the so-called “pure” and “applied” sciences, which
has been formulated more or less throughout Modernity and which be-
came quite prominent in the 20th century, echoes Aristotle’s contrast be-
tween the practical and theoretical spheres of knowledge.
Firstly, I agree with Aristotle that the so-called “dual” nature of
technology (its propensity to be used and misused by humanity) stems
from the separation of technological products from their producers. In
the activities whose end is in itself (pure knowledge, performative arts,
etc.) the activity is inexorably tied to the disposition and the character of
agents that produce them. For example, a physicist and a musician are
bound, and constantly challenged, by the rigors of their respective dis-
ciplines, which demand from them to excel in terms of precision, intel-
ligence, interpretation, creativity, and so forth. The products of techne,
in other words, tend to assume a life of their own. Once these products
become separated from their creators, it is possible and indeed quite
likely for the former to escape their creators’ control. Secondly, and this
is where I envision a departure from Aristotle’s legacy, the dual nature
of technology is not an accidental but an essential feature of technol-
ogy. In my opinion, the necessity to polarize (polarize: “to cause to con-
centrate about two conflicting or contrasting positions”) attitudes of
people who find themselves in the midst of technology is inherent to its
very nature. As a side note, I believe that at least one of the reasons that
the role of humanities, and in particular, philosophy, has been on the
wane in the Western canon has to do with its being increasingly found
to reside in the seemingly idle domain of pure knowledge. The latter
domain proved itself incapable of either finding its outlet in techne or
producing conditions for its essential insights to be performed in a mea-
surable or a consistent manner.
It does not take much of an effort to find allegoric representations of
the polarizing nature of technology I have been referring to. The history
of Western civilization is replete with narratives that explore both the
monstrous and the angel-like effects of technology on humanity. I have
chosen two well -known and extremely powerful narratives of this kind
as an illustration – that of the monster created by Dr. Frankenstein and
that of the mystical box offered to humanity by Pandora.

10
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

The Frankenstein story has undisputedly captured the modern read-


er’s imagination and has, in many subtle ways, shaped the modern under-
standing of technology, particularly because the story has been widely
popularized in both the written and visual media throughout much of
the 20th century. This story illustrates, extremely vividly, the dark side
of aforementioned Aristotle’s “dual” nature of technology because the
effects of technology are removed from those who create it and it is
portrayed as an errant son set loose to eventually attempt to destroy
its own creators. I should mention that there is yet another powerful par-
allel theme in the story, which is that of Dr Frankenstein “playing god.”
In fact, the fascination with human mortality and the theme of playing
god by finding a way to infuse life into inanimate body parts cobbled
together was the motivating idea of the Mary Wollstonecraft Shelley’s
novel. Mary Wollstonecraft Shelley proved to possess an uncanny ability
to foreshadow, writing at a very young age nearly 200 years ago, many
of the ethical dilemmas implicit in the feats of the late 20th and early 21st
century science. The act of creating a synthetic genome or cloning a liv-
ing mammal can plausibly be seen as a significant step towards redefin-
ing what we mean by “life” and “organism”. Will some of the scientific
discoveries of the latter sort find their application in humanity, thereby
forcing some of the fundamental laws of nature to be overhauled? It may
be of some interest to note that the motif of “playing god” has morphed
from the heady and mystical milieu of Shelley’s Gothic era into the early
21st century era populated by conservative intellectuals of the “neo-con”
and “theo-con” type. The latter intellectuals, especially in the United
States of America, have managed to brand their own version of techno-
pessimism and to vigorously proselytize that kind of sentiment. Is it a
coincidence that such dark sentiments towards technology continuously
pervade both the media and a significant share of the political discourse?
What is largely, and very importantly, missing in the Frankenstein story is
the promise and accomplishment of technology or, in other words, the
bright side of Aristotle’s “dual” nature of technology. Even though one
could consider Dr. Frankenstein’s accomplishments a victory for human-
ity, the dark overtones dominate throughout the entire narrative. It is in-
teresting to note that, in the original 1931 Frankenstein movie script, that
dark side had emerged even more forcefully since the movie equipped
the monster with the brain of a deranged killer, and this key intervention
lead to predictably tragic consequences. The public remains largely un-
aware of the novel’s original narrative that strongly evidences the mon-
ster’s intellectual curiosity and his noble quest to educate himself and to
ultimately match the abilities of his creator.

11
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

That is the reason why I find the ancient Pandora’s box legend poten-
tially much more realistic and balanced when it comes to a richer range
of attitudes towards technology. The latter narrative can be found in sev-
eral variations, including the story of Hesiod’s jars, as well as the story of
Anesidora (“she who offers gifts”). The point of the narrative is rather
simple: yes, technological curiousity (the act of opening the box is a met-
aphoric representation of the hunger to explore and to know, and that
hunger ultimately results in the desire to dominate nature), indeed has
the potential to unleash unspeakable peril for humanity and for the en-
tire planet. Yet this peril has always come, and will always come, with the
all-pervasive glimmer of hope. I find that this story captures the polariz-
ing nature of technology very well: the dual nature of the consequences
of human curiosity and desire to intervene into nature is (metaphorically
speaking) already packed in the box. Also, the act of “opening the box” is
an early expression of a human foray into unpredictability, which is laden
with human curiosity and its undeniable propensity to either destroy or
cherish its objects.

2. Winner’s Legacy

I agree with Langdon Winner, who criticizes the traditional view of tech-
nology as essentially “neutral” – a mere tool which, once it comes into
being, may be used to effect either good or evil. To use an analogy, which
is admittedly not ideal, to illustrate the latter point, it is like an act of
entering a gambling parlor. In my opinion, it cannot be maintained that
the visitor’s activity of entering the parlor is “neutral”. The fact that the
outcome of the visit (winning or losing there) is underdetermined (by
the very nature of gambling) does not preclude the highly polarizing na-
ture of the visit, which cannot help but influence the visitor’s outlook. It
is my intention to understand why historically speaking, there has been
very little attempt to frame discussions of technology into this insight
and thereby potentially unify these two attitudes towards technology. I
should add that Langdon Winner recognized, a while ago, these attitudes
in his seminal work Autonomous Technology. He writes the following in
his Introduction:
“One consequence of this state of affairs is that discussions of the
political implications of advanced technology have a tendency to
slide into a polarity of good versus evil. Because there is no middle
ground for talking about such things, statements often end up be-

12
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

ing expressions of total affirmation or total denial. One either hates


technology or loves it.”2
In this brief interlude, I am going to offer a brief historical perspective,
from an American point of view, of the human tendency to either hate or
love technology. Even though this perspective originated in America, it
applies anywhere since the development of technology has become truly
global decades ago.
An American historian Clarke Chambers, in his essay The Belief in
Progress in Twentieth –Century America, published in 1958, takes the
reader for a ride along an intricate roller coaster of optimistic and pes-
simistic human attitudes regarding technology. He begins by examining
the sources of optimism regarding technology and its implementation
in society. More specifically, he emphasizes the diversity of logical and
methodological means of justifying the natural co-existence of progress,
prosperity and power in America:
“Clearly, however, men, although agreed upon the indisputable
fact of progress, were not agreed upon the nature of the methods
of social evolution. To some the logic of progress was teleological:
man was drawn inevitably upward toward ultimate perfection. To
others progress depended on the discovery and obedience to the
natural laws of the physical, social, and moral universe. To spokes-
men for industrial capitalism, progress was to come through unfet-
tered competition, through the free exploitation of resources both
natural and human, and through the preservation and the sanctity
of property. To still others, who in America rejoiced in the label of
‘progressivism’, social advance depended upon the ‘application of
intelligence to the construction of proper social devices’, and the
deliberate manipulation of society through the ‘instrumentality’ of
government, guided by a humane concern for the promotion of the
general welfare.”3
At the same time, the twentieth century, as Chambers notes, pro-
vided humanity with plenty of reasons to be skeptical when it comes to
the present and future of technology and its role in society. Two world
wars, the methods of genocide and mass murder, alienation of humanity,
fragmentation of the traditional social fabric and marginalization of the
individual made it easy for the critics to point to technology as the under-
lying source of many problems in contemporary society:

2 Langdon Winner, Autonomous Technology (Cambridge, Mass: MIT


Press, 1977), 10.
3 Clarke A. Chambers, “The Belief in Progress in Twentieth-Century

America,” Journal of the History of Ideas, 2, 19 (1958): 201.

13
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

“It was not war alone, however, that conjured the specter of de-
generation and even catastrophe. The disenchantment ran deeper
into the essentials of modern life. War, it appeared to many mourn-
ers, was but a symptom of the cancerous diseases that are at the
vitals of modern civilization. The mechanization and urbanization
of society, so it was said, stunted man’s creative urges, stultified
his initiative, deprived him of his wholeness, and uprooted him. Not
harmony and altruism, but cacophony and divisiveness were the
rules of life.”4
Despite such profound concerns, the defenders of technology, how-
ever, found even greater and deeper roots of techno-optimism in the
fervor of rebuilding that followed the defeat of totalitarianism mid-twen-
tieth century:
“An ‘American Age of Plenty’ was in the making: abundance, widely
shared, promised release from drudgery, increased leisure, and the
opportunity to advance beyond the satisfaction of material needs
toward the realization of spiritual and moral values. Machine tech-
nology guaranteed that the ‘monstrous offences’ of ‘plague, fam-
ines, mass hysteria, superstitions, fanaticisms’ would be dispelled,
gave assurance of a decent life, a life of air and light and chosen
food and education and recreation and length of years.”5
However, even in the giddy maelstrom of progress and optimism,
there were dark words of caution, often coming from prominent scien-
tists, such as Robert Oppenheimer. Chambers wraps up his essay with a
bunch of questions inspired by such words of caution:
“The belief in progress has arisen during an age of faith in man’s
capacities for rational and effective action. Could it survive when
many men could no longer cling to the Enlightenment’s view of hu-
manity? [...] Could it survive when the acceleration of technological
change threatened to engulf man and alienate him from traditional
systems of morality and value? [...] Could it survive an era of war,
social chaos and totalitarianism?”6
Before I proceed with the further discussion of polarizing technology,
let me introduce two fundamental concepts of the philosophy of tech-
nology, technological determinism and autonomous technology. These
concepts will prove themselves useful for the purposes of my analysis.
What does in mean to invoke technological determinism while dis-
cussing the impact of technology on society? In general, technological
determinism is the claim that technology plays a crucial role in the shap-

4 Ibid., 206.
5 Ibid., 215.
6 Ibid., 224.

14
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

ing of society. To put it simply and bluntly, a society that utilizes steam en-
gines and a society that utilizes computers can hardly be compared and
may indeed be incommensurable given the vast differences that emerge,
on every level of analysis, within their mechanisms of operation. As Bruce
Bimber points out, in his essay on Karl Marx and technological determin-
ism, the concept of technological determinism is a fairly elusive concept
and it is often used either ambiguously or even vaguely.
“Accounts labeled technological determinism range from positive
descriptions of an inevitable or autonomous technological order
based on certain laws, to claims that technology is the dominant
factor in social change but that its influence derives from the cul-
tural meaning or importance given to it by people. The literature re-
veals surprisingly little agreement about what the concept means
and about its underlying causal mechanisms. Yet, despite this rath-
er poor conceptualization, the idea that the course of human his-
tory is determined by technological developments has remained a
subject of attention.”7
Autonomous technology, on the other hand, maintains that technol-
ogy develops following a logic of its own, out of human control. One
should note that the concept of autonomous technology logically as-
sumes technological determinism. Even if technology follows a logic of
its own, it is still invariably “the dominant factor in social change”.
Langdon Winner’s work Autonomous Technology is the first in-depth
and extensive inquiry into the phenomenon of autonomous technology.
In this book, Winner introduces a number of key features of autonomous
technology. Probably the most central concepts, well known in the litera-
ture, are technological imperative and reverse adaptation. The technologi-
cal imperative shows how the technologically specific objectives: more IT
mobility, improved access to energy sources, better transportation, etc,
replace and dominate intrinsic human purposes and interests. Reverse
adaptation shows how humanity becomes conditioned to adapt to con-
stantly changing and evolving technological means (example: adapting
first to cars and then to treadmills).
When we overlap technological determinism and autonomous tech-
nology with the nature of polarizing technology (which generates either
pessimism or optimist regarding technology) we get the following four
combinations: optimistic technological determinism, pessimistic techno-
logical determinism, optimistic autonomous technology, and pessimistic
autonomous technology.

7 Bruce Bimber, “Karl Marx and the Three Faces of Technological Determinism”,
Social Studies of Science, 2, 20 (1990): 334.

15
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

It appears that the two most powerful and influential matrix sections,
out of the resulting four, have been the stance of optimistic technological
determinism and pessimistic autonomous technology.
Why has optimistic technological determinism been so dominant and
pervasive, especially in the so-called “developed world”? The roots of the
junction between technological determinism and optimism are so deep
and so ingrown in the soil of the Western intellectual history that it is
very difficult to trace them. Perhaps a good, albeit recent, source is the
work of Auguste Comte, and the subsequent development of positivism.
According to Comte, technology is a manifestation of the third major
stage of the development of humanity, the scientific stage, which was
preceded by the theological and the metaphysical stage. It is apparent
that, for Comte, the progress of humanity is built on the basis of gradual
and inevitable principles of the development of technology and science.
The latter could then be understood as a new God (on the human scale),
or a replacement for the metaphysical principles (once again, on the hu-
man scale) that used to give order to the chaos of nature.
Of course, the thought of Karl Marx has been instrumental for the
theme of technological determinism, to the point of sometimes equivo-
cating Marxism and technological determinism. According to Marx, the
prime task of future philosophy is, most importantly, to stop observing
the world and detaching itself from the world through contemplation.
The task is to change the world through praxis. It goes without saying
that the change has to be informed by and empowered by technology
since technology, as the basic manifestation of the means of production,
is capable of profoundly transforming humanity. I should add, as a cau-
tionary note, that Marx based his account of technology on a more fun-
damental story of the transformation of what begins as a purely labor
process into an intricate social process. Within that transformation, tech-
nology is always subordinate to human action and human intentionality.
More recently, in the mid-20th century, Robert Heilbroner developed
one of the most intriguing approaches to technological determinism.
He believes that technological developments prescribe the evolutionary
path for society to follow. These developments, of course, are closely
tied to the progress of science. Since the nature of reality determines sci-
entific discoveries, there exists a comforting ideal that science is progres-
sively capturing the true nature of the world. With each new discovery
we become closer to the objective truth of the universe, or at least there
is optimism that these discoveries will eventually cumulate in a scientific
model that coincides with this ultimate truth. In the interim, science has

16
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

allowed for modes of prediction that enable complex interactions to take


place in controlled environments.
It goes without saying that the most important scientific discoveries
do not necessarily pertain only to the lofty goal of unlocking the ultimate
truth of the universe. They also pertain to solving complex and diverse
problems of the modern world, many of them created by the rapid – if
not rampant – development of science and technology. The latter po-
tential problem-solving approach, favored by technological optimists
and technocrats, has been termed technological fix. This term is well-
known in the philosophy of technology, and most analysts credit Alvin
Weinberg’s famous essay Can Technology Replace Social Engineering?8 for
bringing concept of the technological fix to the fore. Weinberg provides
several examples of the technological fix from the past; one of them is
the invention of nuclear weapons that, according to Weinberg, renders
a global conflict obsolete because of the threat of nuclear annihilation.
Weinberg addresses a whole range of technological fixes for various so-
cial issues of the present and the future ranging from poverty, war, and
environmental issues to global injustice and depression. He ends his es-
say on an optimistic note, albeit coupled with a word of caution and a
plead for a new breed of problem solver – a social engineer who would
work with the technologist to attain a lofty goal of creating a better life
and a better society for all. A good current example of the technological
fix is a recent initiative by the Canadian government to employ the carbon
capture technology, which is still in the development and improvement
phase. Carbon capture technology proposes to capture carbon dioxide
from the major pollutants and to store it by pumping it into select geo-
logical formations. Speakers from the Canadian Ministry of the Environ-
ment even expressed hope, at a 2007 Global Warming Conference in Bali,
that carbon capture may not only mitigate the carbon dioxide emissions
problem but that it may lead to the improvement of the current technol-
ogy of fossil fuel exploitation.
I believe the technological fix illustrates one important factor – the as-
sumption that humanity can control whatever it has created turns out to
be a key factor in determining attitudes towards technology. The belief in
the possibility of controlling technology leads to optimistic technological
determinism while the belief that technology cannot be controlled leads
to pessimistic autonomous technology.

8 Alvin Weinberg, “Can Technology Replace Social Engineering?”, Bulletin of


Atomic Scientists (December 1966).

17
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

This leads us to the need to examine the sources of the latter stance
– pessimistic autonomous technology. First of all, a question might be
raised as to why be cautious when it comes to autonomous technology?
One answer to this question may be found in some of the assumptions
necessary for conceding autonomy. Upon a closer look, it appears the
latter assumptions are many, and that they represent a mutually support-
ing, holistic set of assumptions. Let me sketch some to the assumptions
I have been talking about, many of them well-known in various fields of
philosophy, including metaphysics, ethics, and philosophy of mind. Even
judging from a very rudimentary sketch of these assumptions, one can
discern at least one common theme: an implicit value judgment that el-
evates human beings and human intelligence and separates them from
machines and other animals.
What indeed is a truly autonomous creature? Characterizing any
creature as a truly autonomous creature assumes that the creature is a
free, rational, and intentional entity capable of making choices. It is also
assumed that a truly autonomous creature is endowed with the ability
to make its choices freely. Because of the scope of my discussion, I will
deliberately forgo a metaphysical discussion of what it means to choose
freely. The latter ability ties back with intentionality since it seems nec-
essary for creatures free to make choices to also be conscious of their
choices, i.e. to be able to make them intentionally. Finally, an ability to
make one’s choices freely and intentionally also ties with an ability to be
conscious of and to predict the outcomes of one’s choices. A creature
capable of deliberation informed by the consequences of its choices is
said to be deliberating rationally. According to the traditional, and to a
large extent still accepted view, once machines, animals or irrational hu-
mans are given an opportunity to act in an autonomous manner, their
actions result in disastrous consequences precisely because their actions
are neither entirely rational and intentional, nor they can (at least in this
traditional paradigm) be genuinely free. The latter means, above all, that
non-autonomous creatures or entities tend to act in a manner that is
nothing but an outcome of a set of inputs they receive (and this implies
their choices cannot be genuinely free). Even more importantly, non-au-
tonomous creatures appear to act not informed by the consequences of
their actions. As a side note, I believe it is not at all a simple task to show
that human actions are not an outcome of inputs and that human actions
are genuinely informed by the consequences they produce.
It seems to me that most authors who wrote, especially from a philo-
sophical point of view, on the autonomous nature of technology in the
20th century chose to view it as a clear lose-lose predicament for human-

18
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

ity. Jacques Ellul, for example, spares no punches when he portrays the
future of “modern man”:
“Modern man can think only in terms of figures, and the higher the
figures, the greater his satisfaction. He looks for nothing beyond
the marvelous escape mechanism that technique has allowed him,
to offset the very repressions caused by the life technique forces
him to lead. He is reduced, in the process, to a near nullity. Even if
he is not a worker on the assembly line, his share of autonomy and
individual initiative becomes smaller and smaller. He is constrained
and repressed in thought and action by an omnivorous reality which
is external to him and imposed upon him. He is no longer permitted
to display any personal power.”9
What force can possibly cause this litany of grievances? Judging from
the picture of technology Ellul paints, it seems no person can truly be
free; even those lucky enough to escape the oppression of manual labor
are nevertheless “forced” to lead a certain type of lifestyle – they appear
“reduced to nullity,” and inevitably “repressed” by the reality imposed
on them. One needs to stop and reflect on the hypothetical reality that
has not been “imposed” on humanity. What kind of reality would that
be? The one that humanity can change or modify at will? If anything, tech-
nology has ironically been the only force available to humanity to achieve
that kind of a change.
Ellul has famously expressed his dissatisfaction with the ability of
those who invent and control technology to deal with, or even pre-
dict, the consequences of technological development. Ellul’s critique
of 20th century technocrats is so vicious that it borders on “generic ad
hominem”:
“We are forced to conclude that our scientists are incapable of any
but the emptiest platitudes when they stray from their specialties.
[…] Their pomposities, in fact, do not rise to the level of the aver-
age. They are vague generalities inherited from the nineteenth cen-
tury, and the fact they represent the furthest limits of thought of
our scientific worthies must be symptomatic of arrested develop-
ment or a mental block. Particularly disquieting is the gap between
the enormous power they wield and their critical ability, which must
be estimated as null.10
It is largely true that, perhaps because of the specialization of scien-
tific research, it is difficult for scientists to formulate a coherent and wise
view of the society. Yet this does not preclude (and 20th century abounds

9 Jacques Ellul, The Technological Society, translated by John Wilkinson (New


York: Alfred A. Knopf, 1964), 303.
10 Ibid., 435.

19
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

with such examples) many instances of far reaching, imaginative, and


constructive visions of the future of society and humanity offered by sci-
entists and technocrats.
We also find, and this is quite prominent in the literature, another semi-
nal 20th century philosopher, Martin Heidegger, who unambiguously in-
terpreted the legacy of modern technology as exhibiting the uncanny and
unstoppable force of “enframing.” The term refers to a ubiquitous and
subtle practice of reducing the world to a “standing reserve” or an array
of resources. One of the many grounds for Heidegger to disparage mod-
ern technology is its propensity to create a fundamental illusion whereby
humanity exalts itself as “lord of the earth” while in reality technology re-
duces humanity to the mere “orderer of the standing-reserve.” The latter
predicament is placing humanity in a grave danger since, according to Hei-
degger’s rather idiosyncratic understanding of metaphysics, it blocks hu-
manity from some other possible means of revealing the truth. Such is the
force of technology as enframing that it does not only subordinate nature
and fundamentally alienate humanity but also it strips God of its holiness:
In whatever way the destining of revealing might hold sway, the
unconcealment in which everything that is shows itself at any given
time harbors the danger that man may misconstrue the uncon-
cealed and misinterpret it. Thus where everything that presences
exhibits itself in the light of a cause-effect coherence, even God, for
representational thinking, can lose all that is exalted and holy, the
mysteriousness of his distance.11
One has to credit Heidegger for also endowing technology with open-
ing a possibility for humanity to save itself by pursing truth via discover-
ing new possibilities for the artistic, and primarily poetic, expression. Yet
technology seems capable of this achievement only because of its relent-
less quest for domination over the entire planet and because of its ability
to place humanity on the brink of disaster. By analogy, this would seem
like arguing that the third world war has been averted in the second part
of the 20th century solely because of the threat of nuclear annihilation
(to borrow an example from Weinberg, which I briefly discussed). This
thesis not only diminishes human agency but it also invokes a rather bru-
tal force of autonomous technology, one of the sort very much removed
from Heidegger’s own vision of the turn of destiny technology might
help cause for humanity.

11 Martin Heidegger, “The Question Concerning Technology”, in Philosophy


of Technology: The Technological Condition, edited by Robert C. Scharff and Val
Dusek (Oxford: Blackwell Publishing Ltd., 2003), 260.

20
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

When reflecting on Heidegger’s and Ellul’s attitude towards technol-


ogy as well as the image of technology which emerges as a result of their
method of analyzing technology, I cannot resist but think of the meta-
phor provided by one of Walt Disney’s most popular cartoons “The Sor-
cerer’s Apprentice,” from the movie Fantasia. A young sorcerer’s appren-
tice in the cartoon has an ingenious idea: why not enchant the broom and
make it haul water and thereby save himself a lot of work? So he indeed
casts a spell on the broom and he sets a water hauling cycle in motion.
He is liberated from his toils and the magic works great at first until the
broom develops a quite determined mind of its own. The broom begins
to self-replicate and to cause an enormous flood because of the exces-
sive quantity of water hauled by an army of brooms, that can no longer
be controlled. It seems like most 20th century philosophers, epitomized
by Heidegger and Ellul, made a number of assumptions about technol-
ogy that can be illustrated using the scenario from Disney’s cartoon I
just described. Firstly, intellectuals critical of technology have assumed
that technology remains detached from and essentially surrounding its
creators (much like the pots and pans surround the apprentice). Yet, as
Marshall McLuhan famously wrote, we live in the world in which humans
create tools and then, in turn, tools create humans. Secondly, intellectu-
als critical of technology have continued to foster an illusion that human
intention and design can be and should be in the business of controlling
the entire or even parts of the technological assembly. An important part
of this assumption is an implicit, and quite powerful, anthropocentric
view of the universe. In this view, humanity not only resides on the very
pinnacle of evolution but also is given the right (either by some kind of
divine command or the essence of truth) to maintain control of the pro-
cess of evolution or to be the only kind of an observer of the universe to
whom the truth might be revealed. Both these assumptions turn out to
be patently false, and this is becoming especially evident in the early 21st
century. Humanity has itself long become part and parcel of the tech-
nological assembly, and this integration includes human consciousness,
understanding, and the abilities to reveal any truths about the nature of
the universe (including human nature). So any spell that is cast in the 21st
century will, metaphorically speaking, pertain to the apprentice more so
than to his surroundings.

3. A Glimpse Into the Future

There is a growing need, however, to incorporate yet another powerful


stance towards technology apart from optimistic technological deter-

21
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

minism and pessimistic autonomous technology. The stance is that of


“optimistic autonomous technology” and is probably best illustrated by
a glimpse into Ray Kurzweil’s futuristic, trans-humanist understanding of
the future of the universe. In his recent bestseller The Singularity is Near,
Kurzweil provides an account of what he conceptualizes as the advanced
technological growth stages that will occur in the 21st century. Kurzweil’s
belief in the Singularity is evidenced in the following kinds of predictions:
The Singularity will allow us to transcend these limitations of our
biological bodies and brains… We are now in the early stages of
this transition. The acceleration of paradigm shift (the rate at which
we change fundamental technical approaches) as well as the expo-
nential growth of the capacity of information technology are both
beginning to reach the “knee of the curve,” which is the stage at
which an exponential trend becomes noticeable. Shortly after that
stage, the trend quickly becomes explosive… The Singularity will
represent the culmination of the merger of our biological thinking
and existence with our technology, resulting in a world that is still
human but transcends our biological roots. There will be no distinc-
tion, post-Singularity, between human and machine or between
physical and virtual reality.12
This is indeed a heady vision of the merge between humanity and
technology. Kurzweil is so taken by the spell of the transformation he
sees in the near future, he presents six epochs of the universe. One could
say that the first five epochs, which represent physics and chemistry, bi-
ology, brains, technology, and merger of technology and human intel-
ligence, represent a fairly traditional view of the development of the uni-
verse. The sixth epoch, however, is titled “The universe wakes up,” and
it appears much more futuristic and speculative than the former five. The
sixth epoch is characterized by Kurzweil as that stage at which “patterns
of matter and energy in the universe become saturated with intelligent
processed and knowledge.”
No doubt this is a bold and poetically powerful vision of the future, in
which human intelligence soars in the wings of Singularity thereby infus-
ing the rest of the universe. This vision, however, turns out to be nothing
but a visionary’s dream tethering in the enormous gaps in reasoning and
make-believe assumptions. In what seems to be a glaring contradiction
to most of the claims he made previously, Kurzweil ends The Singularity Is
Near with the following reassurances:
But it turns out we are central, after all. Our ability to create models
– virtual realities – in our brains, combined with our modest-looking
thumbs, has been sufficient to usher in another form of evolution:
12 Ibid., 9.

22
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

technology. That development enabled the persistence of the ac-


celerating pace that started with biological evolution. It will con-
tinue until the entire universe is at our fingertips.13
Yet Kurzweil has painted, throughout his book, an elaborate picture
of the drift of combined autonomous forces of genetics, nanotechnol-
ogy, and robotics. If humanity happens to be truly caught in the storm of
that drift, then how much in common would humanity of the future have
with humanity as we know it? In other words, it is doubtful that it would
be plausible to refer to that future humanity as “we” who control the
“it” of technology if we take Kurzweil’s prophecy at all seriously.
It seems for Kurzweil the GNR (genetics, nanotechnology, and robot-
ics) integration constitutes a natural step in the evolution of science and
technology, and humanity happens to be only one of its components ful-
ly integrated in the drift of that autonomous evolution. Despite Kurweil’s
efforts to stress the importance of the current AI program’s desire to
capture human consciousness through the process of “reverse engineer-
ing the human brain” (see the Singularity chapter Achieving the Software
of Human Intelligence), it is beyond any doubt that desire is only an early
and rudimentary goal of the future merge of AI and robotics. Once the
latter merge (and with it, the first step of the trans-human evolution) is
achieved, the process of further development will hardly be guided by
human intelligence and imagination.
Yet, in sharp contrast to Kurzweil’s vision of the future, we have seen,
with Heidegger and Ellul, that humanity has no other place but to remain
at the pinnacle of every possible direction evolution might take. What
indeed is the proper way to characterize technology and evolution? Who
or what is in charge of the “technological evolution?”
It goes without saying that both technology and evolution are com-
plex phenomena and it is very difficult to make good sense of even juxta-
posing them. The latter point is evidenced by a tendency, found even in
the ordinary language, to combine the two terms and to produce expres-
sions such as “technological evolution” or “evolutionary technology.”
Perhaps, especially once technology is defined as a process rather than
a product, technology and evolution could be seen as two co-existing,
mutually supportive processes. Or evolution caused and, to put it even
more boldly, necessitated technology. There are several profound and
fascinating questions that arise at this juncture. Is it possible to imagine
rational and sentient beings without their developing and utilizing tech-
nology? Many commentators would be tempted to answer this question

13 Ray Kurzweil, The Singularity Is Near (New York: Penguin Books, 2005), 487.

23
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

in the negative. Furthermore, is it possible for technology, even though


it might be either co-existing with evolution or caused by it, to take over
the hitherto “natural” process of evolution and radically alter it?
At this point, perhaps one early useful distinction to make is the one
sir Peter Medawar14 makes between genetic and exogenetic heredity.
Exogenetic heredity refers to evolution of all those devices and instru-
ments that happen not to be a “proper” part of our body. (I have to
add, at this point, that already the 20th century technology has made it
increasingly difficult to establish what is and what is not a proper part
of the human body. Yet that discussion is not our current topic and the
distinction between the two kinds of heredity needs to be made for the
sake of the argument.) The instructions on how to use exogenetic de-
vices and instruments are passed down through non-genetic channels
– most importantly throughout human communication, that itself un-
derwent an enormous process of evolution. It does not take much re-
flection to see that the latter channels are much more plastic, and much
more dependent on the design and support of their creators, than the
genetic ones. Not only is technology capable of not evolving towards
greater complexity but it can also, quite conceivably, be dramatically
degraded because of, for example, a nuclear or environmental catas-
trophe. It becomes clear, using this basic heredity distinction, that the
process of evolution that follows the path of genetic heredity is indeed
Darwinian while the path of evolution that follows the path of exoge-
netic heredity appears to be more Lamarckian. The reason for this is
that technology constantly custom builds, and continues to improve
and facilitate, tools to solve particular problems or fulfill already felt
needs. The technological designer is not blindly flailing around, imple-
menting countless random mutations, and then waiting for the most
fit of the myriad artifacts to survive. The designer is fitting the artifact
with the optimizing blueprint right from the outset. This is not to say,
of course, that certain aspects of technology may indeed not possess
Darwinian traits. For example, the market pressures ensure the survival
of only the fittest technologies. Yet one should keep in mind that this
is only a loose metaphor since both the market and technology and in
essence a byproduct of the evolution of homo sapiens.
In my mind, these reflections on technology and evolution, once
again, point to the polarizing nature of technology. Since one of the key
traits of exogenetic heredity is its plasticity, this kind of heredity can only
14 Peter  Brian Medawar and Jean Shinglewood Medawar, Civilization and Sci-
ence: In Conflict or Collaboration, Ciba Foundation Symposium (London and New
York: Excerpta Medica, 1972).

24
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

lead to increased unpredictability. Indeed, the futurists may well be right


that the merge between genetic and exogenetic heredity is just around
the corner. Yet one of the fundamental outcomes of that merge is going
to be a lessened stability of the hereditary drift, with all the great prom-
ises and perils that emerge from that enormous change.
With Kurzweil, much like with Heidegger and Ellul, the final and rather
forceful conclusions about technology seem to be reached if not a priori
then at least invoking the logical fallacy of begging the question. Their
readers get an impression the authors are not really in the business of
persuasion since they seem to believe the case for or against technology
to somehow be already established. It does not take much reflection to
see that the extremely pessimistic sentiments towards technology, tragi-
cally illustrated by The Unabomber’s Manifesto in the last decade the 20th
century, continue to meet their match in increasingly bold optimistic vi-
sions of technology which promise to not only solve all problems includ-
ing human mortality but also to elevate the entire universe to another
level of existence. These attitudes are the radical manifestations of the
polarizing nature of technology. Even though these attitudes may repre-
sent the far ends of the spectrum of possible attitudes towards technol-
ogy, it is my contention that the very possibility of these attitudes is not
only caused by technology but also constitutive of technology.
One should not forget what appears to be a perpetual theme of the
temptations, promises, and perils of human intervention into the world,
the theme implicit in the two grand narratives so crucial in determining
the very nature of humanity: the man’s decision to bite the apple or open
the box is perhaps tantamount to the man’s decision to be akin to gods.
The Greeks used the term hubris to refer to that tendency of humanity.
That “playing god” theme, perennially present in the purview of Philoso-
phy of Technology, itself feeds into the polarizing nature of technology:
the human act of intervention, which may be interpreted as its own act
of creation, mimics the god’s act of creation, with its own open-ended
and risky destiny. The autonomous and unpredictable nature of a god
created world (especially a world populated by humanity fallen from
grace) may be arguably seen as an early model of the polarizing nature of
every act of creation, which obviously includes an act of divine creation.
It seems that in order to truly create something the creator, for better
or worse, may need to relinquish control over his creation. I should add
that to create something also means to gamble. The process of creation
is akin to gambling since it always comes with the inherent risk and un-
predictability. Technology does the latter on every level of its design and
execution, including the very level of reflection on technology (and the

25
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

20th century intellectual debates involving technology abundantly prove


the latter point). Technology is thus, metaphorically speaking, a sword
that cannot help but wedge itself in the world. The technological sword
is capable of liberating humanity but, with the same stroke, capable of
injuring the organic and holistic fabric of evolution that resulted in human
consciousness.

4. Conclusion

If we take my understanding of polarizing technology seriously, then the


long standing (and shall we say epic and never ending?) battle between
those who see technology as a solution to every problem (techno opti-
mists) and those who see technology as the perennial problem (techno
pessimists) is not a matter of mob psychology or a mere socio-historical
trend. There two positions are more than the most crucial manifesta-
tions of the effects of technology. These two attitudes then should be
viewed not as a corollary of technology, or something that is attributed
to technology by its observers, but as constitutive of technology. In that
sense, technology cannot help but radically divide its protagonists into
opponents and supporters, depending on their assumptions that, in turn,
determine the manner in which they perceive both the past and the fu-
ture effects of technology. The ambiguity of the relationship between
humanity and technology, and especially the radical stages of this am-
biguity that began to emerge in the recent past, should be seen as an
essential and enabling feature of technology.

References

1. Bimber, Bruce.“Karl Marx and the Three Faces of Technological


Determinism.” Social Studies of Science, 2, 20 (1990): 333-351.
2. Chambers, Clarke A.“The Belief in Progress in Twentieth-Century
America.” Journal of the History of Ideas, 2, 19 (1958): 197-224.
3. Ellul, Jacques. The Technological Society. Translated by John Wilkinson.
New York: Alfred A. Knopf, 1964.
4. Heidegger, Martin.“The Question Concerning Technology.” In Philosophy
of Technology: The Technological Condition, edited by Robert C. Scharff
and Val Dusek. Oxford: Blackwell Publishing Ltd., 2003.
5. Kurzweil, Ray. The Singularity Is Near. New York: Penguin Books, 2005.

26
N. Kujundžić, The Polarizing Nature of Technology

6. Medawar,  Peter Brian and Jean Shinglewood Medawar. Civilization and


Science: In Conflict or Collaboration, Ciba Foundation Symposium. London
and New York: Excerpta Medica 1972.
7. Weinberg, Alvin. “Can Technology Replace Social Engineering?” Bulletin
of Atomic Scientists (December 1966).
8. Winner, Langdon. Autonomous Technology. Cambridge, Mass: MIT Press,
1977.

27
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Небојша Кујунџић
Универзитет Острва Принца Едварда, Одељење за филозофију, Канада

ПОЛАРИЗИРАЈУЋА ПРИРОДА ТЕХНОЛОГИЈЕ

Постоји уврежено мишљење да је технологија по својој природи неу-


трална и да је људска интервенција оно што технологију чини корисном
или штетном. На пример, уранијум је ресурс који може да се употреби за
производњу енергије или за уништење наше планете и човечанства.
Мој приступ указује да је технолошка интервенција заправо већ један
вид људске интервенције. Ако поново употребимо пример уранијума,
тврдим да је управо та перспектива која види уранијум као ресурс запра-
во технолошка перспектива, а суштина технолошке перспективе је да
отвара Пандорину кутију пуну како корисних, тако и штетних последица.
Све те последице произилазе из суштине „поларизирајуће” технологије.
Кључне речи: технолошки детерминизам, оптимистични и песими-
стични погледи на технологију

Accepted for Publication July 5, 2019.

28
оригиналан научни рад udc 004.946

Милан П. Личина1
Универзитет Метрополитан, Факултет дигиталних уметности, Београд

Ненад Перић2
Универзитет Метрополитан, Београд
и Универзитет „Унион – Никола Теслa“, Београд

Виртуелна реалност и видео-игре


као проширени медији филма

Апстракт
Тема овог рада је виртуелна реалност у смислу њеног уврштавања
у уметност, при чему се виртуелна реалност посматра као кате-
горија проширеног медија филма. Кроз анализу технолошког раз-
воја који је довео до стварања, тестирања и комерцијализације ВР
садржаја анализира се свеобухватност примене ове технологије.
У најширем смислу, виртуелна реалност се може сматрати, ако не
новом, онда свакако посебном врстом комуникације, где је кори-
снику омогућено да искуси виртуелна окружења као стварна. Рад
садржи анализу улоге видео-игара у контексту виртуелне реално-
сти и потенцира да оно што највише указује на ВР као надградњу
филмске уметности кроз механику видео-игара јесте доживљај
филмског искуства кроз активно учешће у наративу.
Кључне речи: Виртуелна стварност, виртуелна реалност, рачунарска
графика, видео-игре, корисник, филм

1. Филм као проширени медиј слике

Проширене медије можемо најпре класификовати као надградњу и


развијање појединачних визуелних, музичких, плесних, позоришних
или филмских дела, односно медија. За њихову надградњу се нај-

1 slavonic@gmail.com
2 nesaperic@hotmail.com

29
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

чешће користе савремени медији попут видео-записа, звука и рачу-


нарске графике која је претходно припремљена или креирана у реал-
ном времену.
Изворно је једини начин за стварање уметности био у реалном
времену: певачи су певали песме, наратори казивали приче, глумци
играли улоге… Развој медија за снимање, различит од представе ме-
дија према врсти као и степену заступљености, био је подједнако зна-
чајан као и појава писма. Фотографија, филм и снимање звука спојени
у целину су драматично променили нашу историјску перспективу.3
Аутор даље расправља да се уметност и њени медији даље могу свр-
стати у следеће групе:
– извођачке уметности, које се дешавају у стварном времену;
– показне уметности, које зависе од устаљених правила и конвен-
ција језика (подједнако визуелног и литерарног) у комуникацији са
посматрачем;
– снимане уметности, које пружају директнију везу између теме
и посматача где медији нису без правила, али су садржајно и квали-
тативно директнији од показне уметности, то јест све до савременог
доба, где дигиталне технике попут семпловања (енг. sampling – узи-
мање узорка) и морфовања (енг. morphing – претапање, промена
облика) значајно мењају наше схватање и разумевање онога што се
назива изворном сликом и/или звуком.
Појава и уважавање филмске форме као дискурса у уметности
је донело и прихватање чињенице да се све што се искуси или чује у
стварном животу може снимити на филм, касету, диск или неки други
медиј. Ова уметност, чини се, спаја претходне у целину уместо да по-
кушава да створи себи место у постојећем спектру. Укратко, филмска
уметност је створена процесом репликације. Неутрално поље филма
је послужило као продужење комплексних система романа, слика,
позоришта и музике, као платформа за откривање нових истина о
појединим елеметима тих уметности. Уколико се пажљивије посвети-
мо размишљању о суштини композиције једног филмског кадра, уви-
дећемо да, осим самог процеса настајања, сви елементи класичних
уметности врло добро функционишу у филму као медију и уметности.
Стога, уколико филм сматрамо проширеним медијем слике, даља
дискусија у овом раду се може чинити као логичан наставак завеш-
тања филмске уметности.

3 James Monaco, How to Read a Movie. Movies, Media, and Beyond (London /
New York: Oxford University Press, 1977).

30
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

2. Појам, примена и техничка основа проширене и виртуелне


реалности

Виртуелна реалност (Virtual Reality –VR) је (рачунарски) генерисано


окружење које кориснику омогућава да искуси другачију стварност,
односно алтернативну стварност која је представљена наменски ос-
мишљеним наративом. Термин је први употребио Арто (Artaud),4 али
га је планетарно познатим учинио амерички научник, писац и истра-
живач Џерон Ленијер (Jaron Lanier) 1989. године.5 Виртуелна реал-
ност се најчешће гледа/прати путем визира, али и путем омни-трака
за кретање и специјалних рукавица, чизама и слично. ВР маска или
визир, јесте уређај који анатомски приања на главу посматрача, пре-
кривајући очи и уши, чиме се врши сепарација корисникове свести од
простора у којем се налази у тренутку коришћења виртуелног окру-
жења. Оваква виртуелна окружења могу претендовати да изгледају
као реалан свет, могу бити релативно слична стварном свету или у
потпуности измаштана, креирајући искуство које није могуће доживе-
ти у стварној, физичкој реалности. Најмасовније виртуелно окружење
данас је Дру�и живо� (Second Life), виртуелни свет који је 2003. године
креирала америчка компанија Лин�ен Лаб (Linden Lab). Дру�и живо�
тренутно има око 40 милиона регистрованих корисника, који поред
забаве имају и могућност приступа виртуелним музејима, концерти-
ма и другим културним садржајима.
„Мешовита стварност (Мixed Reality) је стапање виртуелне и фи-
зичке стварности у окружење у коме ентитети из физичке и виртуелне
стварности коегзистирају и комуницирају у реалном времену. Ако за-
мислимо физичко-виртуелни континуум (Virtuality Continuum – VC) на
чијем је једном крају потпуно физичка а на другом потпуно виртуелна
стварност, мешовита стварност је све што је између та два екстрема.
Да би се омогућила комуникација између ентитета из физичке и вир-
туелне стварности, у мешовитој стварности су ентитетима из физич-
ке стварности обично додате виртуелне особине (Augement Reality)
а ентитетима из виртуелне стварности физичке особине”6. Најбољи
пример имплементације мешовите стварности су савремене играч-
ке конзоле опремљене уређајима за детекцију покрета, попут Ви ре-
мо�е (Wii Remote) или Мајкрософ� иксбокс 360 (Microsoft XBox 360)
и Кинек�а (Kinect) које су промениле парадигму рачунарских игара
4 Antonin Artaud, The Theatre and its Double Trans (New York: Grove Weiden-
feld, 1958).
5 Jonathan Steuer, „Defining Virtual Reality Dimensions Determining Telepres-
ence“, Journal of Communication 42, 4 (1992): 73–94.
6 Никола Петровић, „Од молитве до виртуелне стварности“, P.U.L.S.E.
(2015), преузето 17. 3. 2019, pulse.rs/od-molitve-do-virtuelne-stvarnosti/.

31
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

тако да играч мора да буде физички активан током игре са противни-


ком из виртуелног или физичког света.
Проширена стварност се такође може сматрати врстом виртуел-
не реалности, јер мења опажања стварности тако да се информације
које долазе из окружења допуњују информацијама генерисаним по-
моћу рачунара. Допунске информације се обично генеришу у реалном
времену и односе се на контекст информација које долазе из окру-
жења. На пример, спортски преноси су обично допуњени рачунар-
ски генерисаним информацијама о тренутном резултату и времену
које је протекло од почетка меча или утакмице. Таква суперпозиција
обично се постиже помоћу уређаја који се зову видео или аудио-мик-
сери. Музеји широм света све више проширују своју понуду на овом
пољу, која је започета са апаратом који нуди аутоматско или бирано
аудио-објашњење поставки, док се данас исти допуњују сензорима
који прате кретање посетиоца и слично, исто као што су многи музеји
своје сталне (а све ређе и гостујуће) поставке пребацили и у вирту-
елну реалност. Пилоти савремених борбених авиона и хеликоптера,
посредством визира, који је најчешће део пилотске кациге, имају не-
прекидно у видном пољу информације о значајним параметрима лета
и задатка. Ти визири припадају категорији дисплеја који се носе на
глави и у зависности од тога да ли се налазе испред једног или оба
ока, могу бити монокуларни или бинокуларни. Уређаји за навигацију,
који проширују стварност информацијама од значаја за сналажење
у саобраћају, постали су саставни део возачког искуства, али су они
тренутно на нижем технолошком и безбедносном нивоу од визира и
захтевају од возача да пажњу дели између физичке реалности (пута
испред себе) и рачунарски генерисаних информација.
Тренутна технологија виртуелне стварности у највећем броју слу-
чајева користи маске за виртуелну реалност, или окружења која су
пројектована са више страна, неретко у комбинацији са сценограф-
ским елементима, звуковима и другим чиниоцима који побољшавају
искуство и боље демонстрирају позицију корисника и његово прису-
ство у простору. Посматрач унутар простора виртуелне стварности
има могућност интеракције са приложеним објектима, разгледања и
кретања у опсегу од 360 степени.
У чему се највише огледа виртуелност? Њу можемо потврдити на
следећи начин: иако су окружења и предмети у овим искуствима ве-
родостојно представљени и имитирани, они не служе својој сврси јер
су непостојећи. На пример, можемо учествовати у искуству шетње по
шуми или симулацији скијања, али ни у једној од те две ситуације нећемо

32
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

Слика 1. Симулатор у Истраживачком центру НАСА

моћи да осетимо мирис биљака или хладноћу снега. У одређеној мери,


то подсећа на улогу посматрача једног пејзажа на филмском платну,
али у овом конкретном случају смо из улоге посматрача пребачени у
улогу учесника, а и у одређеним случајевима чак и креатора наратива.
Напредни ВР системи тренутно подржавају и одређени ниво физичких
повратних информација кориснику, попут вибрације кроз контролер
или неки други уређај који спада у категорију хаптичких уређаја. Овај
ефекат се у војној, саобраћајној и медицинској индустрији видео-игара
назива силом повратне спреге и употребљава се у различитим врстама
симулатора. ВР се такође може користити за истраживање недоступ-
них локација на Земљи – на пример, у комбинацији с Гугл стрит вјуом
(Google Street View) корисници могу да виде значајан део наше плане-
те, нарочито насељених подручја. Вештачка реалност се већ неко вре-
ме користи у архитектури како би се испробао неки пројекат пре саме
градње, односно стекао утисак о неком простору/архитектонској цели-
ни која је у настанку или тек треба да почне да се прави.
Даље, ВР се користи и за симулацију стварних простора за потребе
безбедности на раду, образовне сврхе и сврхе тренирања и обуке. У
том случају се најчешће примењује тако да ученицима пружа искуство
дигиталног окружења у коме могу да развијају своје вештине без после-
дица које би их задесиле у стварном свету. Овај принцип се увелико ко-
ристи у основном образовању развијенијих земаља, војној индустрији и
обуци, тренингу астронаута, симулаторима лета и обуци возача.
Свакако, атрактивно поље представљају и медицинска истражи-
вања. Вежбе и обуке за различите операције се данас, уз употребу

33
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ове технологије, спроводе у виртуелној реалности. Такође, новије


тенденције у лечењу различитих психолошких болести, посттраумат-
ског поремећаја анксиозности приказују значајне резултате у изла-
гању пацијената тим фобијама и њиховом лечењу (где су страхови у
контролисаном окружењу, и пацијент је у могућности да се суочи са
њима безбедно и уз минимумум стреса), па чак и посттрауматског по-
ремећаја личности.

Слика 2. ВР симулација операције мозга

Када је у питању уметност, први светови виртуелне реалности су


створени седамдесетих година 20. века, а развојем технологије то-
ком деведесетих година је дошло до веће експанзије овог медија,
нарочито кроз филм. Од момента када је комерцијална технологија
за израду и продукцију ових садржаја постала доступнија, порасла је
и потражња за њима уз многобројне алате и платформе који омогућа-
вају овакав начин приказивања и/или искуства.
Уређаји за виртуелну стварност су почели да се развијају среди-
ном осамдесетих година прошлог века. Идеја је тада била иста као и
у данашње време, али технологија тог доба није била довољно раз-
вијена да би довела идеју до задовољавајућег производа који би био
потпуно уверљив приликом употребе или је пак била изузетно скупа,
док је проблем био и у презахтевном интерфејсу наспрам моћи та-
дашњих рачунарских процесора. У то време је „експлодирала“ тех-
нологија која је далеко више обећавала од виртуалне стварности
– интернет. Тако је средином деведесетих година прошлог века ВР
индустрија затворила своја врата и престала с развијањем техноло-
гије. То се променило када је 2012. године младић по имену Палмер

34
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

Слика 3. Интерактивна изложба Доживи Теслу


Лаки (Palmer Luckey), тада 20-годишњак, узео неколико технологија и
спојио их у једну целину. Његова прва верзија ВР кациге била је доста
незграпна, графика је била основна, али је зато искуство било веомо
реално. Покренуо је Кикстартер (Kickstarter) кампању, прикупио два
милиона долара и кренуо с производњом. Тако је настао Окулус риф�
1 (Оculus Rift 1). Компанија Фејсбук (Facebook) је препознaла потен-
цијал ове технологије и почетком 2014. године купила Окулус за две
милијарде долара – хиљаду пута више него што је мање од две године
раније уложено!

Слика 4. Окулус риф� 1

Хронолошки гледано, технологија ВР визира је присутна на тр-


жишту од средине деведесетих година прошлог века, али се почет-
ком друге деценије 21. века десила нова технолошка револуција на
овом пољу која је радикално променила ситуацију. Носиоци те рево-
луције су Окулус, ХТЦ Вајв (HTC Vive) и Плејс�ејшн ВР (Playstation VR),
и то су платформе које су покренуле нови талас развоја апликација.

35
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Треба напоменути да сви савремени уређаји за виртуелну реалност


користе технологију развијену за паметне телефоне, попут жироско-
па и сензора покрета за праћење руку, главе и позиције тела, ХД екра-
не за стереоскопски приказ слике и брзе процесоре малих димензија.
Виртуелна реалност има разне примене у многим пољима, од којих
смо нека споменули, али се ипак најчешће користи у забавне сврхе и
то у индустрији видео-игара и тродимензионалних биоскопа, што је
посебно присутно код спортских догађаја, извођачких уметности, му-
зичких спотова и кратких форми. Почевши од 2015. године, велики
број забавних паркова је имплементирао виртуелне ролеркостер во-
жње. У нашем окружењу је ова примена технологије названа 5Д био-
ско�ом. Када је у питању роботика, виртуелна реалност се користи за
управљање на даљину, док се у друштвеним наукама и психологији ко-
ристи за испитивања људских интеракција у контролисаном окружењу.

3. Видео-игре као проширени медиј филма

Прва видео-игра се заправо не може ни назвати видео-игром јер


иако је имала електронски дисплеј, није радила на електронском
уређају. Реч је о уређају са катодном цеви за забаву (cathode-ray tube
amusement device) из 1947. године. Направа је користила искључи-
во аналогну електронику. Главна замисао ове видео-игре била је да
процени колико људи брзо реагују када се неки задатак стави испред
њих. Уређај се састојао од дисплеја са 12 лампица и ручке, коју је ко-
рисник требало да помера и предвиди које ће се светло следеће упа-
лити, док се друго светло палило. Већина игара из овог периода се
назива показним играма, као што су Тик-�ак-�о (Тic-tac-toe) и шах,
које су имале неограничено време између потеза.
Прва видео-игра која је била представљена јавности била је Тенис
за �воје Вилијема Хигинботама (William Higinbotham) 1958. године.
Прва рачунарска игра била је Свемирски ра� (Spacewar) из 1961. го-
дине коју је осмислио Стив Расел (Steve Russell) са двојицом коле-
га-студената са Масачусетског института за технологију према науч-
но-фантастичној причи Скајларк (Skylark).7 Прва генерација видео-и-
гара састојала се од текстуалних игара. То су биле игре у којима је
играч ручно уносио команде и тако одређивао куда се жели кретати.
Друга генерација видео-игара представљала је мешавину текстуалних
игара и игара са статичном графиком. Водећи жанр у седамдесетим
7 Биљана Митровић, „Идентитети текста и идентитети у тексту MMORPG
(massively multiplayer online, role-playing game) видео-игара“ (докторска
дисертација, Факултет драмских уметности у Београду, 2017).

36
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

и осамдесетим годинама 20. века биле су текстуалне авантуре. Прва


текстуална авантура била је Аван�ура (Аdventure), направљена 15 го-
дина након Свемирско� ра�а, аутора Вила Краутера (Will Crowther).8
Свака игра се сагледава као чин забаве, али она истовремено посе-
дује и извесна правила. Уз хардверски и софтверски напредак видео-и-
гара дошло је до много већих могућности у стварању светова, дизајна
и приче. То нас доводи до тога да су видео-игре прерасле у засебан
дигитални медиј, који обухвата и конвенционалне уметничке форме,
као што су књижевност, музика и сликарство. Музеј модерне уметно-
сти (МоМА) у Њујорку је 2012. године отворио сталну инсталацију с
видео-играма. Одабрано је првих 14 експоната. Реч је о видео-играма
који су пионири свог жанра, а међу њима су: Пекмен (Pac-Man) из 1980.
године, Те�рис (1984), Дру�и све� (Another World, 1991), Ма�ла (Мyst,
1993), Симси�и 2000 (SimCity, 2000) из 1994. године и друге.
Уврштавање видео-игара међу признате форме уметности довело
је, пре свега, до препознавања дигиталних медија у широј јавности
као легитимних аспеката визуелног изражавања и формирања ли-
ковног језика. Видео-игре теже да играче даље укључе у свој ток и
пруже што веродостојније наративно искуство, постављајући играча
као, ако не режисера, а онда помоћника режије у динамици пред-
стављања наративних делова приче. Стога, не чуди то што су видео-и-
гре међу првим гранама индустрије које су подржале развој уређаја
за виртуелну реалност. То је логично обзиром да (потпуним) искључи-
вањем средине у којој се играч налази долази до претапања свести у
виртуелну стварност.
Уколико наш простор бива промењен оним који нам је додељем
наративом, он постаје једиствен и искључив, а разни додатни уређаји
попут моторизованих столица, кабина и капсула са моторима који по-
мерају и дрмају исте, као и специјализованих звучних система, само
додатно помажу у надограђивању створене стварности. Потпуним
уједињавањем са садржајем, где играч постоји и делује у оквиру игре
својом свешћу (а коју наш ум смешта у средиште радње и представља
као неопозиву због искључења спољашњих фактора), радња постаје
примарна. Физичка реалност и обична друштвена стварност се обично
могу само симулирати у виртуелном окружењу. Са друге стране, вирту-
елна реалност је, поред активног учешћа у наративу донела и тренутак
монетизације и поседовања. Такорећи, уведена је категорија статусног
симбола. Ово посебно можемо приметити у друштвима унутар вирту-
елних светова попут Дру�о� живо�а или у окружењима која омогућавају

8 Ibid.

37
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 5. Дру�и живо�, детаљ из игре

великом броју играча да путем интернета играју видео игре – MMORPG


(massively multiplayer online, role-playing game) попут Све�а ра�овања
(World of Warcraft), који имају своје економијe. Те економије нису си-
мулиране, већ праве, и имају праве размене добара и услуга и тај новац
се може променити у стварне валуте.9. Такође, у овим световима се
остварују и стварна пријатељства, емотивне везе или сукоби. Можемо
закључити да су видео-игре, усвајањем ове технологије, премостиле
празнину између филмске уметности и интерактивног позоришта, су-
верено сврставајући себе у категорију интерактивног филма.

4. Виртуелна реалност као продужетак филма


и корисничког искуства

Примери рачунарске уметности пренесене у виртуелну стварност по-


казују на који начин рачунари могу бити коришћени хумано, у правом
смислу те речи, и на који начин треба да посветимо пажњу овом питању.
Један од пионира дигиталне уметности, Херберт Франк (Herbert
Franke) дискутовао је на тему виртуелне реалности. Тежећи да проши-
ри границе скулптуре ка виртуелном свету, поставио је питање: „Могу
ли нас рачунари довести у нове сфере вајарства? Начин да то сазна-
мо јесте да игноришемо постојећа ограничења у стварној материја-

9 Philip Brey, „The Physical and Social Reality of Virtual Worlds“, in The Ox-
ford Handbook of Virtuality, ed. Mark Grimshaw (Oxford: Oxford University
Press, 2014).

38
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

лизацији и покушамо да креирамо неизводљиве тродименизоналне


форме”.10 Користећи рачунар као средство за креирање уметности,
постало је могуће креирати већи број форми и стварати преносиве
и делимично интерактивне виртуелне скулптуре које више нису биле
опипљиве у стварном смислу, али су остале видљиве са сваке стране.
Херберт у свом раду The New Visual Language: The Influence of Computer
Graphics on Art дискутује о различитим применама ове технологије, а
помиње и забаву, сматрајући да у друштву у коме се повећава вре-
ме предвиђено за одмор, задатак обезбеђивања значајног садржаја
људима постаје све важнији. Даље, претпоставља да ће већи део те
улоге припасти уметности, и то не традиционалној уметности у којој
је посматрач пасивни конзумент, већ уметности која га може мотиви-
сати да активно учествује. Неки од примера које наводи као могући
сценарио, представља искуство у коме корисник ступа у дијалог са ра-
чунаром. А тај сценарио ће представљати канон филмске индустрије у
представи овакве врсте интеракције у годинама које следе.

4.1. Однос кинематографије и проширене реалности


у уметничком и друштвеном смислу

Занимљив осврт на горе споменуту Франкеову идеју даје и серија


За�а�ни све� (Wеstworld), с тим што у њеном наративу пратимо по-
имање стварног света из угла машине, која је део конструкта вирту-
елног света. Један од главних протагониста, а потом антагониста,
„живи” свој наратив и пролази кроз дефинисану петљу која је описује
као фармерову ћерку у 19. веку. Стицајем околности, открива да је
оно што сматра својом личношћу исценирана представа. У даљој раз-
ради серије она успева да развије “дводомни ум”, што се највише
огледа у томе да контролише сопствени унутрашњи глас (или свест) и
могућности да доноси одлуке, независно од њеног испрограмираног
и предефинисаног понашања. Истоимени филм из 1973. године је ујед-
но био и прво остварење које је употребило дигиталну обраду слике
да пикселизује снимак у сврху симулације угла гледишта андроида.
Правећи паралелу између филмске индустије и ВР-а, потребно је
поменути култни филм Трон из 1982. године, када су уређаји за вир-
туелну реалност тек почињали да се развијају и дали сценаристима
инспирацију за филм који је био испред свог времена. Филм Трон пу-
блици пружа прилику да анализира нашу реалност, као и да машта о
другима које се налазе ван ње.
10 Franke Herbert, „The New Visual language: The Influence of Computer Graph-
ics on Art“, Leonardo, 2, 18 (1985): 105–107.

39
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 6. Сцена из филма Брејнс�орм

Неки филмови су технолошки напредак у ВР-у приказивали кроз


своју пројекцију развоја ове технологије и потенцијалних светова
које она може створити. Брејнс�орм (Brainstorm) из 1983. године је
најавио (тадашњу) или надолазећу заинтересованост војног сектора
за ВР и отварио питање употребе технологија за снимање сензорних
информација из мозга и њиховог преноса (свима који гледају траку)
док дисплеј који се носи на глави формира примарни фокус корисни-
ка (потрошача). Он је способан да сакупи све сензорне информације
о носиоцу, сними их на траку, а затим пренесе на другог носиоца у
одвојеном времену; преношење вештина, сећања и чула. Модел
који усмерава потрошача изгледа као церебрална круна слична Е�ок
Емо�иву (Epoc Emotiv). Филм такође најављује конзумеристичко-мар-
кетиншки модел за које су оптужени многи сајтови и друштвене мре-
же попут Фејсбука, а који покушава да усмери аудиторијум на купо-
вину и конзузмеризам кроз прикупљање информација о навикама
потрошача и продају истих маркетиншким агенцијама и фирмама.
Косач (The Lavnmover Man) из 1992. године, базиран на адапта-
цији приче Стивена Кинга (Stephen King) отвара друга питања. Истра-
жујући методе за повећање интелигенције, др Лоренце Анђело, кога
глуми Пирс Броснан (Pierce Brosnan) експериментише на шимпанза-
ма користећи комбинацију лекова и ВР. Постигавшивши успех, напре-
дује у тестирању својих метода на интелектуално онеспособљеном
фармеру чије моћи и способности настављају да расту, иако се чини
да третмани утичу на његову менталну стабилност, па се исти свети
онима који су га злостављали када је био „глуп“. У филму, ликови та-
кође носе одела која су чврсто повезана са кожомкако би омогућила

40
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

Слика 7. Рачунарска анимација из филма Косач

праћење руку и ногу, као и сензацију осетљивог додира путем хаптич-


ке технологије која се данас изузетно усавршава. Исто као и серијал
Термина�ор (The  Terminator) отвара питање примене технологије
која може да се отргне контроли човека и нанесе му (па и читавом
човечанству) непоправљиву штету.
Сувишни изве��ај (Мinority Report) из 2002. године, базиран на
причи култног писца Филипа Дика (Philip Dick), у кинематографији
највише познатог по причи Да ли ан�рои�и сањају елек�ричне овце, на
основу које је настао сценарио за филмски класик научне фантастике
Ис�ребљивач (Blade Runner). У филму се убиства више не догађају у
будућности. Користећи полицајце-видовњаке, полицијска јединица
предвођена капетаном Андертоном је у стању да спречи убиства пре
него што се десе. Но, протагонист открива да је његов надређени
искористио свој положај да прикрије убиство које је извео, а за које
је он оптужен. Сценарио отвара питања која се данас све чешће по-
стављају: заштита и злоупотреба информација које прикупљају поли-
ција и информативно-безбедносне службе, као и етичке дилеме посе-
довања таквих информација.
И на крају, Кон�рес (The Congress) из 2013. године. Разапета између
своје каријере у силазној путањи и породице, протагонисткиња, профе-
сионална глумица, прихвата да за позамашну суму новца да филмском
студију право на свој рачунарски генерисани лик уз услов да се више ни-
када не бави глумом. Глумицу уводе у полукуполу опремљенустотина-
ма камера окренутих према унутра, дизајнираних тако да ухвате сваку
карактеристику њеног физичког бића. Оваква напредна верзија техно-
логије се већ данас користи за очување, односно скенирање људи. Два-

41
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

десет година касније протагонисткиња путује у наградну емисију у зони


анимације, области у којој хемијска инхалација изазива перцепцију ани-
миране верзије себе где се протагонисткиња суочава са конволуцијама
ума и избором који је прихватио већи део човечанства, а то је да се
пребаци у виртуелни свет који свако понаособ ствара.

5. Закључак

Људска потреба за визуелним приказивањем ствари како би се повеза-


ли са њима на емотивном плану датира још од писаних речи које су се
временом претопиле у позоришне представе, а касније и у филмове и
видео-игре. Жеља за забавом преовладава на свим пољима, у смислу
да људи желе да макар на тренутак забораве стваран свет у којем се
налазе, не би ли уронили у свет замишљеног и слободнијег од стварног.
Уз доступну технику и технологију која се развија, виртуелна реалност
највише показује тежњу за остваривањем потенцијала у индустрији за-
баве, а одмах за тим иде примена у образовању и здравству. Масовна
употреба ВР-а сигурно ће наићи на неодобравање појединаца, као што
су це испрва са њиме сусретали и видео-игре и филмови, али је потреб-
но посматрати ствари у ширем дијапазону и не гледати на овакав тех-
нолошки приступ искључиво као на забавну компоненту. Можемо као
пример узети особу која има хендикеп доњих екстремитета. Уз вирту-
елну реалност, особа са хендикепом може да искуси визуелне симу-
лације трчања, скијања, вожње бицикла и аутомобила. У бити, реч је о
промени парадигме искуства као таквог и, иако није могуће емулирати
физичке надражаје стварног света, несумњиво је да их ВР поприлично
добро може имитирати. Употреба ове технологије у масовним медији-
ма не значи аутоматски коришћење искључиво за потребе забаве и
међусобног „отуђивања“ људи.
У прилог овим тврдњама иде и прошлогодишње остварење Стиве-
на Спилберга (Stephen Spielberg) Први и�рач на �о�езу (Ready Player
One) у коме протагонисти, као и читаво друштво будућности, своје
животе не деле на виртуелни и стварни, већ у виртуелној реалности
људи могу да искусе све што не могу у стварности. На крају, јунаци
успевају да се изборе за баланс и стварност враћа своју заборавље-
ну улогу. Оно што је посебно важно јесте то да сам редитељ указује
на снажну везу између популарне културе, филма, видео-игара и вир-
туелне реалности кроз визуелне и контекстуалне референце, и тиме
потврђује да се виртуелна реалност може темељити само на једној,
истинској стварности коју она тежи да симулира и надгради. У супрот-
ном, све што нам остаје јесте да „плутамо“ магистралама података и

42
М. П. Личина и Н. Перић, Виртуелна реалност и видео-игре

небом ,,боје телевизијског екрана, укљученог на празан канал“, као


што је описано у антологијском роману Вилијама Гибсона (William
Gibson), Неуроман� (Neuromancer).
Могућност коришћења простора виртуелне стварности пред-
ставља нову сферу дигиталне уметности у којој се могу применити
различите технике познате из њених других домена, попут рачунар-
ске графике, кративног писања, режије, дизајна звука и интеракције.
Готово парадоксално, ова технологија је успела да материјализује
нешто што је дигитално, притом и сама бивајући виртуелна. Кроз
различите дебате и размену мишљења и уопште, промене парадигме
значења виртуелности, уметници, научници и филозофи константно
надграђују оквире онога што сматрамо дигиталном или проширеном
стварношћу. Симулирањем стварног простора, пружена нам је могућ-
ност да искусимо алтернативне временске токове унутар стварног,
што је у великој мери достигнуће које ствара прилике за даље уна-
пређивање искуства њених учесника.

Литература
1. Artaud, Antonin. The Theatre and its Double Trans (New York: Grove
Weidenfeld, 1958).
2. Brey, Philip. „The Physical and Social Reality of Virtual Worlds“. In The
Oxford Handbook of Virtuality, edited by Mark Grimshaw. Oxford: Oxford
University Press, 2014.
3. Chesher, Chris. „Colonizing Virtual Reality Construction of the Discourse
of Virtual Reality 1984-1992“. Cultronix, 1, 1 (1994). Преузето 14. 3. 2019.
www.casa.ucl.ac.uk/cyberspace/Colonizing_Virtual_Reality.pdf.
4. Herbert, Franke. „The New Visual language: The Influence of Computer
Graphics on Art“. Leonardo, 2, 18 (1985): 105–107.
5. Митровић, Биљана. „Идентитети текста и идентитети у тексту MMORPG
(massively multiplayer online, role-playing game) видео-игара“. Доктор-
ска дисертација, Факултет драмских уметности у Београду, 2017.
6. Monaco, James. How to Read a Movie. Movies, Media, and Beyond. London
/ New York: Oxford University Press, 1977.
7. Петровић, Никола. „Од молитве до виртуелне стварно­сти“. P.U.L.S.E.
(2015). Преузето 17. 3. 2019. pulse.rs/od-mo­li­tve-do-vir­tu­e­lne-stvar­nosti/.
8. Severny, Andrei. „The Movie Theater of the Future Will Be In Your
Mind“. TrIbeca. Преузето 15. 3. 2019. www.tribecafilm.com/stories/
future-of-the-movie-theater-is-in-your-mind.
9. Steuer, Jonathan. „Defining Virtual Reality Dimensions Determining
Telepresence“. Journal of Communication, 42, 4 (1992): 73–94.
10. Šuvaković, Miško. „Platforme bioarta”. U Zbornik radova Akademije
umetnosti, urednik Manojlo Maravić, 9–19. Novi Sad: Akademija
umetnosti, 2014.

43
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Milan P. Ličina
Metropolitan University, Faculty of Digital Arts, Belgrade

Nenad Perić
Metropolitan University, Belgrade and “Union – Nikola Tesla” University,
Belgrade

Virtual Reality and Video Games


as an Extended Film Medium
The subject of this paper is virtual reality in the sense of its inclusion into
arts and the perception of virtual reality as a category of extended film me-
dium. Through analysis of technological development that led to creation,
testing and commercialisation of VR, we have analysed the comprehensive-
ness of the use of this technology. In the broadest sense, virtual reality can
be considered if not new, then certainly special means of communication,
which enables the user to experience virtual evironments as real. The paper
also analyses the role od video games in the context of virtual reality and em-
phasizes that the thing that is the best indicator of VR as an upgrade of film
art through mechanics of video games is the movie experience felt via an ac-
tive participation in the narrative. That participation is most often described
as “immersive experience”, where the observers, besides following the nar-
rative, also actively impact the space and the plot. The paper also touches
on the development, expansion and acceptance of this technology in inde-
pendent and large productions through examples of digital experiences,
different kinds of simulation and derivates of social networks. The research
also touches on the examples of visions of the use of these technologies in
the future, presented to us by the successful Hollywood directors and screen
writers in different movies in the past fourty years.
Key words: Virtual reality, VR, computer graphics, video games, user, film

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

44
оригиналан научни рад УДК 62:929 Пупин М.

Драгољуб А. Цуцић1
Регионални центар за таленте „Михајло Пупин“, Панчево

Никола Конески2
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, мастер академске
студије, студијски програм: Историја, Београд

ШКOЛOВAЊE MИХAJЛA ПУПИНA ДO OДЛAСКA


ИЗ ПAНЧEВA 1872. ГOДИНE

Апстракт
Михајло Пупин учио је, прво Главну школу, а затим и Вишу реалну
школу у Панчеву од 1867. до 1872. године. У раду су представљени
учитељи Михајла Пупина у Идвору и Црепаји, као и сви они који су
му предавали у Главној школи и Вишој реалној школи у Панчеву,
под пуним именом и презименом. Велики број података који се
износе у раду се први пут представља јавности. Такође, на основу
досадашњих сазнања, приказана је хронологија школовања Ми-
хајла Пупина до његовог одласка у Праг.
Кључне речи: Михајло Пупин, Панчево, школовање, Главна школа,
Виша реална школа

1. Увод

Написано је више радова који се тичу Михајла Пупина, у којима се


аутори баве његовим животом или постигнућима у његовој дугој
академској и научној каријери. Сам Михајло Пупин је, посебно својом
аутобиографијом, допринео да његов живот и професонални рад
буду познати и дуго након његове смрти. Међутим, и поред свега тога,
постоје још увек неразјашњени детаљи који се тичу Михајла Пупина.
У овом раду начињен је историјски осврт на његово школовање у

1 dragoljub.cucic@gmail.com; dragoljub.cucic@rctpupin.edu.rs
2 nikolakoneski31@gmail.com

45
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Панчеву. Рад представља наставак написаних радова Драгољуба


Цуцића: О �ро�и Васи Живковићу и Михајлу Пу�ину, О �ресу�ном
у�ицају �ро�е Васе Живковића на Михајла Пу�ина �риликом ње�ово�
о�ласка у Пра�, 150 �о�ина о� �оласка у школу Михајла Пу�ина у Панчеву;
и Николе Конеског: Учи�ељи и ученици „Главне школе” у Панчеву о�
1853. �о 1871. �о�ине, Учи�ељи и ученици Ниже/Више реалне школе у
Панчеву о� 1851. �о 1872. Циљ је био да се на што вернији начин, са
што више чињеница, прикаже период у животу Михајла Пупина током
школовања у Идвору, Црепаји и Панчеву.
Неименованим лицима (написана су била углавном само презиме-
на) са групне карикатурне слике Франца Софке, која се налази у Му-
зеју Михајла Пупина у Идвору, придодата су имена. Прецизно су опи-
сани професори у Вишој реалној школи коју је у том периоду похађао
будући велики научник и професор, а за које се досад само нагађало
да су учествовали у његовом образовању. Ликовима који су осликани
на карикатурном цртежу придодата је кратка биографија.

2. Основна школа у Идвору

Прва два разреда Михајло Пупин завршио је у Идвору. Ниже основне


школе (вероисповедне школе), које су постојале по насељеним
местима, трајале су две године (поред тривијалних школа у Војној
граници постојале су и општинске вероисповедне школе, у којима
су радили приватни учитељи. Општине су обезбеђивале исправну
школску зграду и стан за учитеља. Православне парохије су морале
да оснују српске тривијалне школе које би издржавала црквена
општина. Учење у тим школама сводило се на обуку читања, писања,
рачуна и веронауке. Њихово издржавање је било доста тешко пошто
су општински приходи намењени за школе били мали).3
Према копији писма, које је урамљено и налази се у холу ОШ Ми-
хајло Пу�ин у Идвору, у којем Михајло Пупин препоручује мештанима
да воде рачуна да имају учитеља а не учитељицу, а и према писању у
аутобиографији, закључујемо да му је та два разреда предавао учи-
тељ. То потврђује и Оливера Скоко, ауторка изложбе организоване
поводом 160. година од рођења Уроша Предића, Дакле, Ви с�е �ај
Урош Пре�ић?, која Пупинов цртеж, који је у власништву Народног
музеја Зрењанин, датира у 1871/2. годину, а наводни да је на њему

3 Лазар Ћелап, Ср�ске школе у Славонско-сремској војној �раници (Београд:


Архивист, 1964), 169–172.

46
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

Слика 1. Пупинов цртеж Косте Исаковића

нацртао Косту Исаковића, свог учитеља из Идвора (креон на папиру,


45x34cm).4 Важно је навести и тврдњу Војислава Исаковића, потомка
Косте Исаковића, градског физикуса у Зрењанину 1932. године, који
за Косту Исаковића каже да је трговац из Фаркаждина. Др Војислав
Исаковић је у то време био власник Пупиновог цртежа Косте Исако-
вића који се данас налази у Народном музеју Зрењанин. Остаје отво-
рено питање, за неки други рад: Ко је био Коста Исаковић?5

4 Оливера Скоко, Дакле, Ви с�е �ај Урош Пре�ић? Изложба из фонда Народ-
ног музеја Зрењанин поводом 160 година од рођења сликара (Зрењанин: На-
родни музеј Зрењанин, 2018), 41.
5 Војислав Исаковић, “Један сликарски рад г. Мих. Пупина као средњошкол-
ца”, Гласник ис�оријско� �руш�ва у Новом Са�у, 5, 13 (1932): 462. [Користимо
прилику да се захвалимо Живојину Жики Петровићу, директору и уреднику
научне телевизије Brain’s, који нас је упутио на текст др Војислава Исаковића].

47
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Према „временској линији” његовог школовања, пратећи је уна-


зад, од познатих докумената ка почетку школовања, Пупин је у идвор-
ској основној школи највероватније учио:
1862/63. школске године – 1. разред ниже основне (вероисповед-
не) школе
1863/64. школске године – 2. разред ниже основне (вероисповед-
не) школе
Препорука, не и обавеза, у Аустријској царевини, била је да деца у
школу полазе са шест година.
У аутобиографији се може пронаћи да је за славу Светог Саве Ми-
хајло Пупин декламовао о Светом Сави, и како је мајка Алимпијада
наговорила мужа Константина да Михајла Пупина пошаљу на школо-
вање у Панчево.

3. Тривијална школа у Црепаји, 1864–1867

Код Јована Ердељановића се, у делу када пише о Идвору, може


пронаћи како су у селу одавно имали школу, и како је „за време
Границе” по 3–4 ђака настављало школовање у немачкој школи.6 У
аутобиографији Уроша Предића постоји одељак који потврђује да
је Михајло Пупин ишао у „припремну школу” на немачком језику,
пре него што је наставио школовање у Панчеву, у Црепаји. Тиме се
разрешава дилема која се често може пронаћи у текстовима о Ми-
хајлу Пупину, како је он након Идвора наставио школовање у Перлезу
или у Црепаји. Школске 1860/1. године је учитељ у Црепаји био Цирил
(Кирил?) Ранић.7 Такође, и 1866. године у Црепаји је учитељ још увек
био Ранић, а подучитељ Матеја Чошић8 – што значи да су они били
учитељи и Михајлу Пупину.
„[...] Он је – иако четир година старији (3 године, прим. ауто-
ра) – био мој друг из ђачког доба у Црепаји, где смо заједно
похађали ‘Немачку школу’ као припрему за прелаз у панчевачку
‘Реалку’...”9
6 Јован Ердељановић, Срби у Бана�у – насеља и с�ановниш�во (Нови Сад:
Матица Српска, Прометеј, 1992).
7 Militär-Shematismus des Österreichischen Kaiserthumes für 1860-61 (Wien: Aus
der k.k. Hof- und Staatsdruckerei, februar-matz 1861), 700.
8 Militär-Shematismus des Österreichischen Kaiserthumes für 1866 (Wien: Aus
der k.k. Hof- und Staatsdruckerei, april 1866), 687.
9 Дарко Гарић, прир, Ау�о�ор�ре� Уроша Пре�ића 1857-1953 (Београд: Ка-
рић фондација, 2003), 31.

48
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

Пратећи редослед година, пошто је тривијална школа (или чет-


но-тривијална, како се такође може пронаћи у литератури) претхо-
дила одласку у Панчево, онда је следеће школске године похађао три
разреда у Црепаји:
1864/65. школске године – 1. разред тривијалне школе
1865/66. школске године – 2. разред тривијалне школе
1866/67. школске године – 3. разред тривијалне школе

4. Панчево у периоду док се Михајло Пупин школовао у њему

Временски период док је Михајло Пупин боравио у Панчеву учећи


школу, био је врло динамичан у политичком и друштвеном смислу.
Михајло Пупин се школовао у Панчеву у време када су нарастале
тензије у Аустроугарској, како због многих одлука двора у Бечу, тако
и због економске кризе која је узела маха тих година. У том периоду у
Панчеву је живео песник и доктор Јован Јовановић Змај (1833–1904).
У „српској Спарти” био је то период интезивне активности адвоката и
народног трибуна др Светислава Касапиновића (1839–1922), оснивача
Панчевца Јована Павловића (1843–1892), браће Каменка (1845–1916)
и Павла Јовановић (1847–1914).10
У време када је Михајло Пупин ишао у школу Панчево је било ме-
сто од око 17.000 становника (према попису из 1869. године). Идвор
је 1872. године имао 2.079 становника.11

5. Школовање Михајла Пупина у Панчеву

Према документу који се налази у Музеју Михајла Пупина, у Идвору,


он је четврти разред Главне школе, у Панчеву, завршио 1868. године.
То значи да је почео да је похађа 1867. године.
Михајло Пупин није био из имућне породице. Он је већ као веома
млад морао да се бори са животним неприликама које су му се намет-
нуле. У писму које је прота Васа Живковић написао свом пријатељу
Константину Пејчићу, стоји и следеће:
10 Драгољуб Цуцић, „O проти Васи Живковићу и Михајлу Пупину”, у Зборни-
ку радова са скупа поводом 150 �о�ина о� рођења Михајла Пу�ина, ур. Дра-
гољуб Мирјанић (Бања Лука: Академија наука и умјетности РС, 2004), 19–27.
11 Ивана Б. Спасовић, Зла�а вре�не: Образовање женске �еце у Јужном Ба-
на�у о� 1874. �о 1918. �о�ине (Панчево: Историјски архив у Панчеву, 2014),
469.

49
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

„Пупин је син граничарски. Без помоћи очина, сам себи


остављен, онако млађан […] управо дете, још је морао дру-
гу децу подучавати и себи онако рано хлеба и хаљиница на-
бављати и опет ваљаношћу попети на прво место. E вала му и
благо нама, кад имамо таквих ваљаних Србчића […] хиљади-
ло нам се.”12
Постоји више доказа да је Михајло Пупин добијао стипендију док
се школовао у Панчеву. У писму, које 23. августа 1872. године шаље
Општински уред Идвор поводом молбе Михајла Пупина да добије
стипендију за наставак школовања у Прагу, стоји:
„Од стране обштинског уреда осведочава се сасвим истинито,
да се овдашњи житељ земљодјелац Коста Пупин [...] у потреб-
ном сиротињском стању налази, зашто својом имовином од 12
ланаца оранице, 5 ланаца ливаде и по ланца винограда, своју
из 5 душа састојећу фамилију [...] ктому сиротињству придру-
жава се старост и немоћност Косте Пупина и његове супруге
Пијаде...”13

6. K.K. HAUPTSCHULE (Главна школа), 1867–1868

Из аутобиографије Уроша Предића, који је био један разред иза


Михајла Пупина, када пише о времену школовања у Панчеву, може се
сазнати следеће:
„Кад сам навршио осам година морао сам да напустим
родитеље и поћи на даље школовање, најпре у Црепају у
Kompagnieschule са три разреда где се учило немачки [...] У
Панчеву сам пошао у ‘Oberschule’, то је четврти разред немачке
школе из које се прелазило у Реалку, најпре са шест разреда,
a после 1870. год. седам разреда и матуром. Наставни језик је
био немачки, а професори одлични тако да је Панчевачка реал-
ка била на гласу чак и у Бечу, где су студенти Панчевци покази-
вали најбољу спрему. Професори су били типични за аустријску
владаваину: Чеси, Пољаци, Словенци, Немци...”14

12 Душко М. Ковачевић, Васа Живковић: живо�, ра� и �есниш�во (Панчево:


Народна библиотека „Вељко Влаховић”; Београд: Народна библиотека Ср-
бије; Нови Сад: Матица Српска, Војвођанска академија наука и уметности,
1990), 42.
13 Историјски архив у Панчеву (ИАП), Магистрат муниципалног града Панче-
ва (Маг.) II 4036/1872.
14 Гарић, Ау�о�ор�ре� Уроша Пре�ића 1857-1953, 41.

50
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

Слика 2. Зграда Главне школе (лево). Разгледница из 20. века.

У аутобиографији Уроша Предића – први део, до 1921. године,


може се пронаћи следеће:
„ [...] Год. 1866, у својој деветој години морадох већ да напустим
родитељску кућу, и да пођем у немачку основну школу у Цре-
паји [...] Четврти разред немачке школе такозвани ‘Oberschule’
свршио сам у Панчеву.”15
Михајло Пупин је четврти разред Главне школе у Панчеву похађао
1867/68. године. Царско-краљевска Главна школа (k. k. Hauptschule)
у Панчеву је била основна школа која је омогућавала наставак шко-
ловања. Нижи разреди ове школе називани су Тривијалном школом,
а учитељи тих разреда тривијални или нижи учитељи, док је највиши
разред називан Вишом школом (Oberschule), а учитељ тог разре-

15 Ibid., 10.

51
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

да виши учитељ. Наставни језик, као и језик администрације, био је


немачки.16
У сведочанству из 1867. године Георга Јаношева из Сефкерина,
који је похађао 4. разред Главне школе у периоду када је тамо био
Михајло Пупин, види се да су слушали следеће предмете: веронауку,
немачки језик (читање, говор, писање, усмено и писмено песме), лепо
писање, рачунање, цртање и читање српског језика. Михајло Пупин је
похађао Главну школу:
1867/68. школске године – 4. разред
Спратну зграду, поред римокатоличке цркве, у којој се налазила
Главна школа, изградио је 1828. године Фридрих Кверфелд (Friedrich
Querfeld). Зграда је касније више пута проширивана. У литератури се
може наћи и податак да је ова зграда срушена и да је крајем 19. века
изграђена нова зграда, односно зграда која и данас постоји.
Наставни кадар Главне школе, у периоду док ју је Михајло Пупин
похађао, били су:
– оберлерер (виши учитељ): Петaр Кукуљан (Peter Kukuljan)
– лерер (учитељ): Јозеф Штрауб (Joseph Straub) и Веделин Халас
(Wendelin Hallasz)
– унтерлерер (нижи учитељ): Павле Стојадиновић (Paul
Stojadinović) и Јулиус Јулхер (Julius Julcher)

Слика 3. Списак учитеља Главне школе

Михајло Пупин се у уписници у 4. разреду Главне школе налази под


редним бројем 60. У њoj се може приметити да је погрешно заведено
да је Михајло Пупин рођен 1855. године, као и да је опсег година када
су сви рођени 1854-59.

16 Никола Конески, „Учитељи и ученици „Главне школе” у Панчеву од 1853.


до 1871. године”, Гласник музеја Бана�а – Прилози за науку, уме�нос� и
кул�уру, 19 (2017): 25–27.

52
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

У школској 1867/68. години када је Пупин похађао четврти разред,


учитељи у том четвртом разреду Главне школе били су Кукуљан и
Шербауер.
Петар Кукуљан рођен је у Тителу 1814. године. Био је римокато-
личке вере, ожењен и отац три девојчице и једног дечака, Фердинан-
да, који је био ученик Главне, али и Реалне школе у Панчеву. Кукуљан
долази у Панчево 1860. године, када је премештен из Главне школе у
Петроварадину. Тада је већ имао велико радно искуство. Као учитељ
је радио још од 1833. године. Дошавши у Панчево, најпре је био учи-
тељ трећег разреда, до 1863. године. Те године је умро виши учитељ
Трифун Лазић и на месту учитеља четвртог разреда наследиће га Ку-
куљан. Сачувани документи у Историјском архиву у Панчеву сведоче
да је Кукуљан од самог почетка рада у Панчеву често био предмет
оптужби. Оптужен је да је злостављао једног ученика, да је приликом
вршења надзора над школом за девојчице увредио мајку две учени-
це, као и да се грубо понашао према деци која не науче беспрекорно
лекције. На крају је Кукуљан премештен из Панчева у Карансебеш по
казни, и то о личном трошку. Његову функцију је преузео Шербауер.17
Георг Шербауер преузео је функцију вишег учитеља након Кукуља-
на, дошавши из Карансебеша, почетком 1868. године. И он је имао ве-
лико радно искуство. Као учитељ је радио од 1842. године. Он је био
веома брижан према деци – по његовом мишљењу она су као нежне
биљке којима су потребни ваздух, светлост и топлота. Остало је као
предање како је био веома пажљив према колегама. У панчевачкој
Главној школи је радио до 1869. године, када се враћа у Карансебеш.18

7. K.K. OBERREALSCHULE, PANCSOVA (Виша реална школа), 1868–1872.

Виша реална школа у Панчеву била је школа из које ће се развити


панчевачка Гимназија и њу су ученици похађали након завршене
Главне школе. Два годишта четвртог разреда Главне школе
претворена су 1851. године у дворазредну Нижу реалну школу (k.k.
Unterrealschule). Она је проширена школске 1858/59. године. Нижа
реална школа је 1863. године претворена у Вишу реалну школу (k.k.
Oberrealschule).
Нижа реална школа је више пута мењала своје седиште. У време
школовања Михајла Пупина била је смештена у стари војни магацин,

17 Ibid., 32–33.
18 Ibid., 34.

53
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 4. Изглед Више реалне школе коју је похађао Михајло Пупин

на месту где се данас налази зграда Гимназије. У тој старој згради је


школа остала све до 1885. године, када је привремено пресељена да
би се на месту те старе, трошне зграде подигла нова зграда у којој се
данас налази Гимназија.
Септембра 1863. године, Бригада је доставила панчевачком Маги-
страту рескрипт Министарства рата о именовању учитељског кадра
за нову Вишу реалну школу која ће се отворити 1. октобра. Према рес-
крипту школа ће имати седам учитеља: Јевшенаг (Joseph Jevschenag,
постављен за провизорног директора и предаваће математику и фи-
зику), Книр (Josef Knirr, природно-математички предмети), Слезак
(Anton Slezak, хемија и биологија), Хауер (Gustav Hauer, историја и
географија), Грасл (Peter Grassl, технички предмети), Бергер (Josef
Berger, немачки језик и књижевност) и Софка (Franz Sofka, лепо пи-
сање и цртање). Веронауку ће предавати Живковић – православни, и
Пецрик (Franz Petzrik) – католички катихета.19
Виша реална школа, 1868-1872.
Михајло Пупин је Вишу реалну школу похађао:
1868/69. школске године – 1. разред
1869/70. школске године – 2. разред
1870/71. школске године – 3. разред
1871/72. школске године – 4/5. разред

19 ИАП, Маг. II 2839/1863.

54
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

7.1. Школска година 1868/69. – први разред20

Годину дана раније, док је Пупин био у 4. разреду Главне школе,


предмете у Вишој реалној школи су предавали:
− Веронаука (2 часа недељно) – Васа Живковић
− Немачки језик (5 часова недељно) – Адолф Валдау (Adolf
Waldau) (од 22. јуна Јозеф Книр)
− Српски језик (3 часа недељно) – Александар (Бранко) Рајић
− Географија и историја (4 часа недељно) – Адолф Валдау (од
22. јуна Емил Тонабауер (Emil Thonabauer))
− Аритметика (4 часа недељно) – Симон Кос (Simon Koss)
− Јестаственица (Природопис) (3 часа недељно) – Јозеф Книр
− Геометрија и геометријско цртање (8 часова недељно) –
Јозеф Книр
− Краснопис (2 часа недељно) – Фердинанд Мајер
У књизи Војне шеме Аус�ријско� царс�ва за 1868, у години када
је Михајло Пупин пошао у први разред Више реалке, као професори
се наводе: Јозеф Книр, Антон Слезaк, Франц Софка, Емил Тонабауер,
Симон Кос, Антон Гаспарини (Anton Gasparini), Карл Клеклер,
Фердинанд Мајер, Петер Грасл и Адолф Валдау (умро је 19. јуна 1868,
а како је школска година почињала у августу он није предавао Михајлу
Пупину). Римокатолички катихета био је Јакоб Цајтлер (Jacob Zeitler),
а православни катихета био је Васа Живковић. Директор школе био је
Јозеф Јевшенаг, доктор филозофије.21

7.2. Школска година 1869/70. – други разред

Други разред заједно са Михајлом Пупином похађају: Ванер Мак-


симилијан (Wanner Maxmilian), Ерле Игнар (Erle Ignar) и Петар
Вукашиновић (Peter Vukasinović) – сви су из Панчева. Урош Предић
похађа у то време први разред.22

20
Fünfter Jahresbericht über die Kaiserl. Königl. Oberrealschule in der Militärgrenz-
Communität Pančova : für das Studienjahr 1868 (Wien: A. Pichler’s Witwe und
Sohn, 1868).
21 Militär-Shematismus des Österreichischen Kaiserthumes für 1868, 1867, 755.
22 Именик ученика који су након краја другог семестра добили примућство
налази се у Музеју Михајла Пупина у Идвору.

55
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Те 1870. године, 2. разред је похађало 48, а 3. разред 33 ученика.


Било је запослено 10 професора, 1 суплент, 1 доцент, 2 вероучитеља
и 2 послужитеља.23
У књизи Царско-краљевске Војне шеме, 1869-1870, �рви �ео може
се пронаћи да се као професори Панчевачке реалке наводе: Јо-
зеф Книр, Антон Слезaк, Франц Софка, Симон Кос, Антон Гаспарини
(Anton Gasparini), Емил Тонабауер, Карл Клеклер, Фердинанд Мајер и
Петер Грасл. Звање Real-Lehrer имао је Франц Рихтер (Franz Richter).
Римско-католички катихета био је Јакоб Цајтлер, а православни ка-
тихета био је Васа Живковић. Директорско место у школи је тада
било упражњено.24 Непромењен састав професора био је и у наред-
ној години.25
На изложби цртежа у „Вишој реалци”, организованој јула 1870.
године, види се да Михајло Пупин, ученик 2. разреда, учествује са
својим цртежом, и чак је споменут као један од ђака „чије су слике
најбоље”.26

7.3. Школска година 1870/71. – трећи разред

У Историјском архиву у Панчеву, у уписницама, може се пронаћи да


је Михајло Пупин на полугодишту и крају трећег разреда Панчевачке
реалке имао следеће оцене:27
– Владање (Sittliches Betragen) – похвално/похвално
– Вредноћа (Fleiß) – одличан/одличан
– Катехезис (Religionslehre) – одличан/одличан
– Немачки језик (Deutsche Sprache) – задовољавајуће/за­до­во­
љавајуће
– Српски језик (Serbische Sprache) – одличан/похвално
– Географија (Geografie) – похвално/похвално
– Математика (Mathematik) – одличан/одличан
– Геометрија или геометријски цртеж (Darstellende Geometrie
oder geometrisches Zeichnen) – одличан/похвално
– Физика (Fisik) – одличан/одличан
23
Милан Тодоровић и Елза Хеш, Ис�орија школа у Панчеву у XVIII и XIX веку (I
део) (Панчево: Историјски архив у Панчеву, 1987), 81.
24 Kais. königl. Militär-Schematismus, 1870, 874.
25 Kais. königl. Militär-Schematismus, 1871, 881.
26 Панчевац, 58, 19. 7. 1870.
27 ИАП, Ф. 13, Oberrealschule, уписница број 70, 1870/71. година.

56
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

– Хемија (Chemie) – похвално/одлично


– Слободно цртање (Freies Handzeihnen) – одличан/одличан
– Спољна форма писања радова (Äußere form der schriftlichen
Arbeiten) – врло препоручљиво/врло препоручљиво
– Број пропуштених лекција (Zahl d. versäumten Lehrstunden)
– похвално/похвално
– Укупан утисак (Allgemeine Zeugnisklasse) – одличан/одличан

Михајло Пупин је током школовања у трећем разреду живео код


Ане Оморац.28 Како нису сачуване уписнице за године пре 1870/71. и
годину 1872/73, није познато да ли је Пупин код ње живео све време
док се школовао у Панчеву.

7.4. Школска година 1871/72. – четврти и пети разред

Према депеши број 2083, послатој из 23. трупне дивизије, 1. војне


команде у Темишвару, потписане од стране фелдмаршала Скудијеа,
19. 10. 1871. године, види се да је Михајло Пупин похађао 4. разред
Више реалне школе и да му је одобрена стипендија од 100 гулдена.29
Из писма упућеног Црквеној и политичкој општини у Панчеву, које
је написао августа 1872. године, види се да је Михајло Пупин завршио
5. разред Панчевачке реалке. Писмо је написао зато што је због ин-
цидента, начињеног првог маја, када је ухваћен како гази Аустроу-
гарску заставу, био пред избацивањем из школе. На предлог проте
Васе Живковића, написао је молбу Црквеној општини за стипендију,
која је требало да му омогући наставак школовања.30 Михајло Пупин
је школску 1871/72. годину почео као ученик 4. разреда, а завршио је
као ученик 5. разреда. Није познато како је то извео. Вероватно је ван-
редно полагао испите и као добар ученик „убрзано” похађао школу,
с обзиром да су те 1871. године, 4 нижа разреда Реалке претворена у
Нижу реалну гимназију.
Према сачуваном сведочанству (30. 7. 1872) о завршетку 3. разреда
Више реалне школе, Петра Тодоровића из Глогоња, може се видети да
су му предавали: Васа Живковић – веронауку, Франц Рихтер – немач-
ки језик, Јохан Шнебергер – мађарски језик, потпис нечитак – српски
28 Ibid.
29 ИАП, Маг. II 5125/1871.
30 Драгољуб Цуцић, „О пресудном утицају проте Васе Живковића на Михајла
Пупина приликом његовог одласка у Праг”, у Зборник ра�ова са 11. Кон�реса
физичара Србије и Црне Горе, ур. Никола Коњевић, Борко Вујичић и Предраг
Мирановић (Петровац: Друштво физичара Србије и Црне Горе, 2004), 9,
13–16.

57
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

језик,31 Фердинанд Јелинек – географију и историју, Јохан Хофнер


(Johann Hoffner) – физику, Франц Софка – геометријско цртање и Ма-
гер – слободно цртање. Директор је био Јозеф Книр, а разредни старе-
шина те године за 3. разред био је Франц Рихтер (Franc Richter).32

8. Карикатура-цртеж професора Михајла Пупина у


Вишој реалној школи

Фотографија карикатуре-цртежа коју је урадио Франц Софка,


професор Више реалне школе, налази се у Музеју Михајла Пупина
у Идвору. Од 17 личности на слици (има их 17 иако их у идворском
музеју броје 18), једна није идентификована – није ништа о њој
наведено, док је осталима наведено само презиме.
Још 1864. године су многи од нацртаних професора радили у Ви-
шој реалки. Директор је био Јозеф Јевшенаг, а учитељи (тек од фе-
бруара 1866. су добили титулу професора) су били: Јозеф Книр, Антон
Слезак, Франц Софка, Симон Кос, Емил Тонабауер и Петар Грасл.33
1. Васа Живковић (1819–1891), православни катехета. Српски
песник и свештеник. Родио се и умро у Панчеву. У Панчеву је завршио
основну школу, потом је похађао карловачку и сегединску гимназију,
права је завршио у Пешти и Пожуну, и богословију у Вршцу. Отац
Васе Живковића, Теодор, био је парох. Године 1855. Васа Живковић
је постао удовац, после смрти супруге Анке. Имао је двоје деце, Со-
фију и Теодора. Био је парох Успенског храма, секретар Одбора у
Буни, вероучитељ у Панчевачкој реалки. Написао је низ и данас по-
знатих песама. Васа Живковић је 24. 8. 1863. године наименован за
вероучитеља на Вишој реалној школи у Панчеву, у којоj је радио до
1874. године.
2. Јакоб Цајтлер (Jacob Zeitler), римокатолички катехета. Радио
је у Вишој реалки 1867. године.34 Цајтлер је рођен око 1840. године

31 На основу школских извештаја извесно је да се ради о Бранку Рајићу.


32 Франц Рихтер је 1869. године постављен за помоћног учитеља немачког је-
зика и књижевности у Вишој реалној школи. (ИАП, Маг. II 6727/1869.) Привре-
мено је био и заменик управитеља школе. „Са реалке”, Панчевац, 3. 12. 1872.
33 Видети фусноту број 23.
34
Стојан Трумић, ур, Панчевачка �имназија (Панчево: Гимназија „Урош Пре-
дић”, 1964), 103.

58
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

у Кудрицу. Отац му је био учитељ.35 Студирао је на Универзитету у


Инсбруку.36
3. Александар (Бранко) Рајић, ђакон, предавао je српски језик.
Радио је у Вишој реалној школи у периоду 1863–1872. Предавао је
православну веронауку, географију, историју, физику, јестатвеницу и
рачун и у приватној школи Каролине Мулин.37 Бранко Рајић је након
завршене богословије у Вршцу постављен за учитеља српског језика
у Реалној школи.38 Касније је предавао и латински језик.39 Следеће го-
дине постављен је и за панчевачког ђакона. Исте године је Бранков
отац затражио дозволу од Магистрата за женидбу сина са Етелком
Мошавовић,40 којом се Бранко потом и оженио. У Бечу је 1871. го-
дине положио професорски испит с о�личним ус�ехом и постављен
је у панчевачкој Реалци за с�ално� професора.41 Међутим, он је већ
следеће године суспендован.42 Власти су спровеле и истрагу против
њега. Суд га је прогласио невиним, али му није враћена професура.
Умро је 1876. године.43 Рођен је као Александар, као грчко име које се
на српском именује Бранко. Користио је оба имена.44
4. —
5. Јозеф Книр (Josef Knirr), радио је као професор у периоду
1860–1872. Дошао је из Беча.45 Постао је директор Царско-краљевске
више реалке 1870. школске године и на том положају је био до 1872.

35
Извесно је да се ради о Леополду Цајтлеру, који је радио и као учитељ у
Кудрицу.
36 Ласло Сеги, С�у�ен�и са �анашње �ери�орије Војво�ине на евро�ским
универзи�е�има 1338–1919 (Нови Сад: Архив Војводине, 2010).
37 Спасовић, Зла�а вре�не: Образовање женске �еце у Јужном Бана�у о�
1874. �о 1918. �о�ине, 115.
38 ИАП, Маг. II 1693,1863.
39 ИАП, Маг. II 5863/1871.
40 ИАП, Маг. II 2098,1864.
41 „Г. Бранко Рајић”, Панчевац, 9.5.1871.
42 „Суспендован”, Панчевац, 30.11.1872.
43 Више о Бранку Рајићу: „Биографски речник писаца из Панчева”, у Књижев-
на �о�о�рафија Панчева, ур. Миодраг Матицки (Панчево: Градска библиотека
Панчево, Институт за књижевност и уметност Београд, 2001), 671; Миховил
Томандл, С�оменица Панчевачко� ср�ско� црквено� �евачко� �руш�ва: 1838-
1938; Про�рам �рославе с�о�о�ишњице (Панчево: Историјски архив у Панчеву;
Српско црквено певачко друштво, 2008), 95, 195–198.
44
Александар – заштитник људи, онај који брани људе; Бранко – изведено из
Бран+ко, онај који се брани, бранити.
45 ИАП, Маг. II 2702/1860.

59
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

године.46 Одлуком министра за образовање, која је донета 30. јула


1872. године, Јозеф Книр је именован за професора у Државној реал-
ци у Леполдштату, у Бечу.47 Био је и први управник у приватној школи
Каролине Мулин.48 Поред ћерке Софије, имао је и синове Јохана, Те-
одора, Хенрија...49
6. Фердинанд Мајер (Ferdinand Mayer). Предавао је лепо писање
и цртање.50 У гимназијској монографији пише да је радио у Вишој
реалци у периоду 1872–1875, што се не слаже са подацима из Kais.
königl. Militär-Schematismus за 1869. и 1870. годину, што су били зва-
нични документи министарства. Фердинанд Мајер је у Панчево дошао
вероватно 1866. године.51
7. Антон Слезак (Anton Slezak). Радио је у Вишој реалци у периоду
1863–1871.52 Рођен је 1834. године у месту Требиц (данашња Чешка).
Био је римокатолик. Оженио се 1864. године, у Панчеву, Амалијом Јон
из Карлсдорфа.53 Предавао је и у приватној школи за женску децу Ка-
ролине Тонабауер.54
8. Симон Кос (Simon Koss, 1828–?), предавао је аритметику, ге-
ографију и историју, и физику (по чему га Михајло Пупин спомиње).
Може се пронаћи да га именују и као Самуела или Шимона Коса.
Рођен је у Кострвици, код Рогашке Слатине у Штајерској. Одрастао је
у Блејскем Коту.55 На основу рескрипта Министарства рата, учитељ-
ски кандидат Кос, постављен је за учитеља у Вишој реалној школи, на-
кон чега је положио заклетву, 31. децембра 1863. године.56 У моногра-
фији Гимназије пише да је радио у Вишој реалки у периоду 1863–1871.
46 Љиљана Алексић и др, Гимназија „Урош Пре�ић” Панчево (1964-2004):

�рошлос�, са�ашњос�, бу�ућнос� (Панчево: Гимназија „Урош Предић”,


2008), 20.
47 Verordnungsblatt, 1872, 355.
48 Спасовић, Зла�а вре�не: Образовање женске �еце у Јужном Бана�у о�
1874. �о 1918. �о�ине, 114.
49 Јозефов син, Хенри Книр (рођен 2. септембра 1862. године у Панчеву)

касније ће постати познати сликар, нарочито после званичног портрета


Адолфа Хитлера који је урадио.
50 Видети фусноту број 38.
51 ИАП, Маг. II 2446/1866.
52 Панчевачка �имназија, 103.
53 Карлсдорф је тадашњи назив за Банатски Карловац.
54 Видети фусноту број 38.
55 Stanislav Južnić, „Prvi Teslovi stiki z vakuumskimi tehnikami”, Vakuumist, 33/4
(2013): 30.
56 ИАП, Маг. II 40/1864.

60
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

9. Јозеф Јевшенаг (Joseph Jevschenag, 1831–1869) је био поре-


клом из Штајерске. Дошао је у панчевачку Нижу реалну школу 1858.
године.57 Тада се у Панчеву оженио Терезијом Кирш. Кум им је био
Игњат Вајферт.58 Године 1863. докторирао је филозофију на универ-
зитету у Грацу. Исте године унапређен је за провизорног (привре-
меног) директора школе.59 Директор Више реалне школе био је до
1869. године, када је умро од туберкулозе, у 38. години живота. Био је
римокатолик.60 Први директор Више реалне школе у Панчеву. Јозеф
Јефшенаг предавао је природне науке у приватној школи за женску
децу Елизабете Дамјановић.61
10. Емил Тонабауер (Emil Thonabauer) је рескриптом Министар-
ства рата 1864. године, као квалификовани приватни учитељ, по-
стављен за учитеља историје и географије у Реалној школи.62 Био је
главни сарадник у листу Панчевачки не�ељни лис�.63 Радио је у Вишој
реалци у периоду 1863–1868.64 Предавао је и у приватној школи за
женску децу Каролине Тонабауер.65 Године 1870. је прешао у Реалну
школу у Вајдхофену (Аустрија).66
11. Карл Клеклер (Karl Klekler, 1842–1901) је предавао физику,
геометрију и уопште математику. Рођен је у Бечком Новом Месту
(Wiener Neustadt). Радио је у Вишој реалци у периоду 1865–1871. Пре-
давао је и у приватној школи за женску децу Каролине Тонабауер.67
Оженио се 1867. године Хедвигом, ћерком панчевачког управника
поште Антона Шајбера.68 Карл Клеклер активно се бавио физиком.
Објављивао је радове (у периоду док је радио у Панчевачкој реалци,
1869) из области кинетичке теорије гасова и термодинамике (Klekler,
Karl. 1869. Die Grundzüge der mechanischen Wärmetheorie, Sechter
Jahresbericht über die k. k. Oberrealschule in der Militärgrenz-Communität

57 ИАП, Маг. II 3918/1858.


58 Матична књига венчаних Римокатоличке цркве у Панчеву, 1859. година.
59 ИАП, Маг. II 2839/1863.
60 Матична књига умрлих Римокатоличке цркве у Панчеву, 1869. година.
61 Видети фусноту број 49.

62 ИАП, Маг. II 1233/1864.


63 Срећко Миликер, Ис�орија �ра�а Панчева ( Панчево: Историјски архив у
Панчеву, 2004), 126.
64 Панчевачка �имназија, 1964, 102.
65 Видети фусноту број 38.
66 ИАП, Маг. II 4487/1870.
67 Видети фусноту број 38.

68 ИАП, Маг. II 1366/1867. Ма�ична књи�а венчаних Римока�оличке цркве у


Панчеву, 1867.

61
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Pančova. Pancsova: Anton Siebenhaar. 3–18).69 Када је прешаo у Ријеку,


у листу Панчевац, иначе веома критички настројеном према професо-
рима који нису били Срби, наведено је да „са г. Клеклером губи реал-
ка врло ваљана професора. Он је био узор и врло љубљен учитељ нај-
бољих ђака”.70 Након Панчева је до 1878. био професор математике
на Морнаричкој академији у Ријеци. Крајем 19. века био је директор
Више реалке у Линцу.71
12. Франц Когелман (Franz Kogelman) је са функције учитеља Ре-
алне гимназије у Обершицену (Oberschützen), Аустрија, постављен за
провизорног учитеља хемије у панчевачкој Вишој реалној школи, али
уз обавезу да накнадно полаже учитељски испит за Вишу реалну шко-
лу.72 Међутим, у Панчеву није остао целе школске 1871/72. године.
13. Франц Софка (Franz Sofka, 1839–1908), професор. Оженио се
1864. године у Панчеву Малвином Томић.73 Био је римокатолик.74
Радио је у Вишој реалци у периоду 1863–1871.75 Предавао је и у при-
ватној школи за женску децу Каролине Тонабауер.76 Министар об-
разовања га је именовао 24. јуна 1872. године за професора на Цар-
ско-краљевској немачкој вишој реалној школи у Прагу.77
14. Антон Гаспарини (Anton Gasparini), професор. По одлуци Ми-
нистарства рата постављен је 1865. године за учитеља немачког јези-
ка и литературе у Реалној школи.78 Радио је у Вишој реалној школи у
периоду 1866–1871.79 Поред Клеклера, у Панчевцу је похваљен и Гас-
парини, да се код њега могло учити и да се учило.80 Може се пронаћи

69 Станислав Јужнић, “Школовање Николе Тесле – личности и догађаји који


су обележили овај период научниковог живота”, Phlogiston, 24 (2016).
70 „Дописи”, Панчевац, 3.10.1871.
71 Видети фусноту број 56.
72 ИАП, Маг. II 5050/1871.
73 Малвина је рођена у Митровици али, извесно је да је са родитељима (пу-
ковник Карл Томић и Амалиа, рођена Граф) прешла у Панчево пре брака са
Софком. Малвина је умрла у Панчеву 1881. године, у 34 години живота. Име
Малвина Софка проналазимо на надгробном споменику породице Граф на ри-
мокатоличком гробљу у Панчеву.
74 Матична књига венчаних Римокатоличке цркве у Панчеву, 1864. година.
75 Панчевачка �имназија, 1964, 103.
76 Видети фусноту број 38.
77 Verordnungsblatt, 1872, 308.
78 ИАП, Маг. II 1598/1865.
79 Видети фусноту број 38.
80 „Дописи”, Панчевац, 3.10.1871.

62
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

Слика 5. Карикатура: 1. Васа Живковић, 2. Јакоб Цајтлер, 3. Бранко Рајић,


4. -, 5. Јозеф Книр, 6. Фердинанд Мајер, 7. Антон Слезак, 8. Симон Кос,
9. Јозеф Јевшенаг, 10. Емил Тонабауер, 11. Карл Клеклер,
12. Франц Когелман, 13. Франц Софка, 14. Антон Гаспарини,
15. Петер Грасл, 16. Јохан Шнебергер, 17. Јован Јанковић

и податак да је Антон Гаспарини радио у Нижој поморској реалној


школи (Marine Unter Realschule) у Пули 1872. године.81 У Пулу је пре-
шао 1871. године.
15. Петeр Грасл (Peter Grassl, 1827–1915), професор географије и
историје.82 Рођен је у Нађмарошу.83 Завршио је виши педагошки курс
у Бечу, након чега је 1853. године постављен за помоћног техничког
учитеља у панчевачкој Нижој реалној школи.84 Потом је унапређен за
техничког учитеља.85 Био је римокатолик.86 Наредне године је добио

81 Kais. königl. Militär-Schematismus, 1873, 677.


82 Предавао је у приватној школи за женску децу Елизабете Дамјановић те
предмете. Спасовић, Зла�а вре�не: Образовање женске �еце у Јужном Ба-
на�у о� 1874. �о 1918. �о�ине, 114.
83 Нађмарош (немачки: Freistadt) је град који се данас налази на северу
Мађарске. Ма�ична књи�а венчаних Римока�оличке цркве у Панчеву, 1855.
година.
84 ИАП, Маг. II 3981/1853. Маг. II 4891/1853. Маг. II 4961/1853.
85 ИАП, Маг. II 2366/1855.
86 ИАП, Маг. II 5451/1854.

63
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

одобрење за женидбу са Аном Хованицки из Панчева.87 Слободним


данима (недеља, празник) радио је у Војној граници и као путујући
учитељ домаћинства и пољопривреде.88 Радио је у Вишој реалки у пе-
риоду 1860–1880.89 Био је издавач месечника Школски �рија�ељ за ц.
к. војничку �раницу 1. 1. 1871.90
16. Јохан Шнебергер (Johann Schneeberger, 1825–1900), пастор
(парох). Рођен је Шопрону91 у Мађарској, где је похађао основну
школу. Теологију је студирао у Тибингену, Јени и Халеу. Код Елиза-
бете Дамјановић предавао је евангелистичку веронауку и француски
језик.92 Радио је у Вишој реалци у периоду 1860–1875.93 Био је свеште-
ник у Лугошу, а од 1854. године парох Евангелистичке општине у Пан-
чеву. На том месту је остао све до 1876. године када одлази у Врбас,
где је након дужег службовања преминуо. Био је ожењен Матилдом
Грубер и имао је много деце.94
17. Јован Јанковић (Johan Janković), послужитељ. Радио је у Ви-
шој реалки од њеног оснивања, као и све време док је Михајло Пупин
ишао у ту школу.

Разлика између личности на карикатури и наведених професора


у Царско краљевским Војним шемама за 1870. и 1871. годину, била је
у: Рајићу, Јевшенагу, Когелману, Шнебергеру, као и Франц Рихтеру,
кога нема на карикатури (једна личност са цртежа није обележена!?),
а који је радио у Вишој реалки у периоду 1870–1880.95
Интересантно је да су Михајло Пупин и Франц Софка „заједно”
отишли 1872. године у Праг.
У доле наведеном тексту, који представља сећање Уроша Пре-
дића, извесно је се ради о Фердинанду Мајеру:96

87 ИАП, Маг. II 3594/1854.


88 ИАП, Маг. II 2244/1870. Маг. II 161/1871.
89 Панчевачка �имназија, 1964, 102.
90 Миликер, Ис�орија �ра�а Панчева,120.
91 Шопрон (немачки: Ödenburg) данас се налази на северозападу Мађарске.
92 Видети фусноту број 49.
93 Видети фусноту број 38.
94 Георг Швалм, Ис�орија Еван�елис�ичке црквене о�ш�ине АВ у Панчеву
(Панчево: Историјски архив у Панчеву, 2018), 28, 34, 103.
95 Видети фусноту број 38.
96 Никола Конески, „Учитељи и ученици Ниже/Више реалне школе у Панчеву
од 1851. до 1872. године”, Гласник музеја Бана�а – Прилози за науку, уме�-
нос� и кул�уру, 20 (2018): 34.

64
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

„Цртање ‘слободном руком’ (за разлику од геометријског цр-


тања) учило се у аустријским реалним школама двапут по два
узастопна часа недељно. Професор цртања у Панчеву био је
један мали гуравко, Бечлија који је презирао Србе, називајући
их Kukuruzfresser – и за 40 година службовања међу претежно
српским ученицима није научио ниједне речи српске, чак ни
псовке које је најчешће могао чути. Разуме се да ни ђаци нису
њега ни волели ни поштовали; она два часа цртања сматрали су
или као часове одмора или су учили за то време дуге предмете.
Професор би се највише бавио у свом кабинету до сале за цр-
тање, а мене би као највреднијег и најбољег цртача, остављао
да пазим на ред. Када би граја постала одвећ гласна, појавио би
се у сали и питао ме ко су кривци. Не добивши прецизна одго-
вора рекао би ми прекорно: ‘И ви сте као и остали, – вук у ов-
чијој кожи’. Један шаљивчина – потоњи доктор Данкун – стаде
озбиљно пред њега са речима: ‘Herr Professor heuer sind die Eier
ungeheuer teuer!’Буран смех!”97

8. Закључак

Михајло Пупин је у својој аутобиографији споменуо само вероучитеља


Васу Живковића, професора физике Симона Коса и врло извесно
Јохана Шнебергера (не именујући га).
Михајло Пупин је у Панчеву похађао, и завршио, 4. разред Главне
школе 1867/68. године. Након тога, 1868. године, уписује Вишу реалну
школу и завршава је са 5. разредом, 1872. године, када је „морао” да
настави школовање у Прагу.
У овом раду изнета је теза да је Михајло Пупин похађао трораз-
редну тривијалну школу у Црепаји, чиме је почетак његовог школо-
вања доведен у годину 1862.
Карикатура-цртеж Франца Софке је највероватније урађен у пе-
риоду 1870–72. године, што значи у време када је Михајло Пупин
похађао Панчевачку реалку, и људи са цртежа предавали су Михајлу
Пупину. Период је одређен на основу података када је који професор
радио у Вишој реалној школи. Није потпуно разјашњено ко је, и у ком
разреду, предавао Михајлу Пупину одређени предмет, и то је „про-
стор” за ново истраживање и нови рад.

97 Гарић, Ау�о�ор�ре� Уроша Пре�ића 1857-1953, 46–47.

65
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Извори

Историјски архив у Панчеву, Ф. 4 Магистрат муниципалног града Панчева,


Ф. 13. Гимназија „Урош Предић”, Панчево (1863–1964).
Fünfter Jahresbericht über die Kaiserl. Königl. Oberrealschule in der Militärgrenz-
Communität Pančova : für das Studienjahr 1868. Wien: A. Pichler’s Witwe
und Sohn.
Militär-Shematismus des Österreichischen Kaiserthumes, Aus der k.k. Hof- und
Staatsdruckerei. Wien: 1861. 1866, 1867, 1870, 1871.
Verordnungsblatt für den Dienstbereich des Ministeriums für Cultus und Utner-
richt. Verlag des k.k. Ministeriums für Cultus und Unterricht. Wien: 1871,
1872.

Извори преузетих илустрација

Слика 1. Народни музеј Зрењанин.


Слика 2. Историјски архив у Панчеву, збирка разгледница.
Слика 3. Haupt-Schulen (Ober-Schulen) Militar-Shematismus des Osterreichi-
schen Kaiserthumes dur 1868, 753.

Литература

1. Алексић, Љиљана, Станко Костић, Бранислав Пантић, Елизабета Ми-


лошевић и Горан Лајт. Гимназија „Урош Пре�ић” Панчево (1964-2004):
�рошлос�, са�ашњос�, бу�ућнос�. Панчево: Гимназија „Урош Пре-
дић”, 2008.
2. Гарић, Дарко, ур. Ау�о�ор�ре� Уроша Пре�ића 1857-1953. Београд:
Карић фондација, 2003.
3. Ердељановић, Јован. Срби у Бана�у – насеља и с�ановниш�во. Нови
Сад: Матица Српска, Прометеј, 1992.
4. Јужнић, Станислав. „Школовање Николе Тесле – личности и догађаји
који су обележили овај период научниковог живота“. Phlogiston, 24
(2016):15–98.
5. Južnić, Stanislav. Prvi Teslovi stiki z vakuumskimi tehnikami. Vakuumist,
33/4 (2013): 22–33.
6. Ковачевић, Душко М. Васа Живковић: живо�, ра� и �есниш�во.
Панчево: Народна библиотека „Вељко Влаховић”; Београд: Народна
библиотека Србије; Нови Сад: Матица Српска, Војвођанска академија
наука и уметности, 1990.

66
Д. А. Цуцић и Н. Конески, Школовање Михајла Пупина

7. Конески, Никола. „Учитељи и ученици „Главне школе” у Панчеву од


1853. до 1871. године”. Гласник музеја Бана�а – Прилози за науку,
уме�нос� и кул�уру, 19 (2017).
8. Конески, Никола. „Учитељи и ученици Ниже/Више реалне школе у
Панчеву од 1851. до 1872. године”. Гласник музеја Бана�а – Прилози за
науку, уме�нос� и кул�уру, 20 (2018).
9. Мартиновић, Драгољуб и Драгољуб Цуцић. Научник, �рофесор, изу-
ми�ељ и ро�ољуб Михајло И�ворски Пу�ин. Идвор: Дом културе „Ми-
хајло Пупин”; London: Global Publishing Ltd, 2018.
10. Миликер, Срећко. Ис�орија �ра�а Панчева. Панчево: Историјски архив
у Панчеву, 2004.
11. Пупин, Михајло. Са �ашњака �о научењака. Велики Бечкерек: Матица
Српска, 1929.
12. Сеги, Ласло. С�у�ен�и са �анашње �ери�орије Војво�ине на ев-
ро�ским универзи�е�има 1338-1919. Нови Сад: Архив Војводине,
2010.
13. Спасовић, Ивана Б. Зла�а вре�не: Образовање женске �еце у Јужном
Бана�у о� 1874. �о 1918. �о�ине. Панчево: Историјски архив у Панчеву,
2014.
14. Трумић, Стојан, ур. Панчевачка �имназија 1863/64-1963/64. Панчево:
Гимназија „Урош Предић”, 1964.
15. Тодоровић, Милан и Елза Хеш. Ис�орија школа у Панчеву у XVIII и XIX
веку (I део). Панчево: Историјски архив у Панчеву, 1987.
16. Цуцић, Драгољуб. „O проти Васи Живковићу и Михајлу Пупину”. У
Зборник радова са скупа поводом 150 година од рођења Михајла Пу-
пина, уредник Драгољуб Мирјанић, 19-27. Бања Лука: Академија наука
и умјетности РС, 2004.
17. Цуцић, Драгољуб. „О пресудном утицају проте Васе Живковића на Ми-
хајла Пупина приликом његовог одласка у Праг”. У Зборник ра�ова са
11. Кон�реса физичара Србије и Црне Горе, уредници Никола Коњевић,
Борко Вујичић и Предраг Мирановић, 9, 13–16. Петровац: Друштво
физичара Србије и Црне Горе, 2004.
18. Цуцић, Драгољуб. „150 година од поласка у школу Михајла Пупина
у Панчево”. У Прилози ис�орији �ра�а Панчева, уредник Александар
Ђорђевић, 144-161. Панчево: Регионални центар за таленте „Михајло
Пупин”, 2017.
19. Швалм, Георг. Ис�орија Еван�елис�ичке црквене о�ш�ине АВ у Панче-
ву. Панчево: Историјски архив у Панчеву, 2018.

67
Dragoljub A. Cucić
Regional Talent Centre “Mihajlo Pupin”, Pančevo

Nikola Koneski
University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Master Academic Studies of
History, Belgrade

MIHAJLO PUPIN’S EDUCATION BEFORE LEAVING PANČEVO IN 1892

Michael Pupin studied, first the k.k. Hauptschule, then the k.k. Oberre-
alschule in Panchevo, from 1867 to 1872. The paper presents the teachers
of Michael Pupin in Idvor and Crepaji, as well as all those who taught him at
the k.k. Hauptschule and the k.k. Oberrealschule in Panchevo, under full name
and surname. A large number of data presented in the paper are presented
to the public for the first time. Also, based on the acquired information, the
chronology of Michael Pupin’s education was shown until his departure to
Prague.
Key words: Michael Pupin, Panchevo, education

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

68
oригиналан научни рад УДК 72.01:111

Александра В. Мокрањац1
Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајна
(УЛУПУДС), Архитектонска секција, Београд

Архитектура и метафизика

Апстракт
Уз уважавање Бергсоновог става (Henri Bergson, 1859–1941) да
„превод никад не достиже извор/оригинал“,2 предметно раз-
матрање укључује и настојање да се Бергсонова наслућујућа ана­
ли�ика, односно – анали�ична �ре�осећајнос� огледа (Уво� у
ме�афизику3), најверније представи на српском језику, ради
подвлачењења њихове савремености и актуелности. Значај пре-
цизности4 неупитан је за архитектуру, почевши од древног Египта
и првог именом упамћеног архитекта, Имхотепа.5 Идеја-водиља
истраживања јесте да без правилног и прецизног мишљења – не
може бити ни ваљаног делања, те тиме тек не ни у сложеном ства-
ралачком домену архитектуре, било као теорије или праксе.

1 altes@ptt.rs
2 У традицији чувене француске пословице « Traduire c’est trahir », односно –
Прево� је из�аја. У дословном преводу – Превес�и је (ис�о ш�о и) из�а�и – у
смислу из�ајс�ва. Прим. прев. Александра Мокрањац.
3 Henri Bergson, „(L’) Introduction à la Métaphysique“, у збирци огледа La

pensée et le mouvant. Essais et conférences (Paris: Les Presses universitaires de


France, (оригинално објављено 1903) 1969). Сви преводи на српски у раду –
Александра Мокрањац, уколико није другачије наглашено.
4 „Историја прецизности (инаугурисана Архитектуром – преводом принципа
астралне прецизности у камен...), новог императива који ће пресудно утица-
ти на све области људског развоја – започиње такође са древним Египтом“,
Александра Мокрањац, Ан�оло�ија Архи�ек�уре и Цивилизације (Београд:
Службени гласник, 2012), 86.
5 ’Ιμούθης, 3. миленијум пре наше ере, канцелар, бележник (!), архитект и
скулптор, такође лекар и философ, свештеник – у значењу астронома. Касније
обоготворен као творац древне египатске науке.

69
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Аналитичка метода6 приказа и излагања теме контрастира Берг-


соновим мотивима – наслућујуће, интуитивне природе. Напо-
редо са испитивањем могућих веза са архитектуром – на линији
�ојавни облик – �рос�ор-време, текст из 1903. године захтевао је
и својеврстан „превод“ раздобља почетка 20. века – у другу де-
ценију 21. века. Уједно, оглед објављен у години Зитеове смрти
(Camillo Sitte, 1843–1903) има додира и са размишљањима теоре-
тичара архитектуре с краја 19. века и њиховим покушајима науч-
ног утемељења �инамизовања �ојма �рос�ора.7
Знајући да како на теоретичаре архитектуре (1870–1890), тако и
на Бергсона и његов оглед, утиче архитектонска претходница –
Лабрустова (Henri Labrouste, 1801–1875) реализација Библиотеке
Свете Женевјеве8 (1843–1851), чињеница је да Бергсонов најбољи
ђак9 заувек остаје Марсел Пруст (Marcel Proust, 1871–1922), који је
био међу реткима што су успели да стварају у дијалогу–дослуху са
свим финесама Бергсонове мисли. Ипак, у завршници овог рада,
савременост и актуелност Бергсонових ставова контекстуализо-
вана је почетним пилот-примером њихових импликација за тума-
чење конкретних архитектонских примера, кроз одабрано изван-
редно син�езно-мо�ернис�ичко остварење нашег поднебља.
Кључне речи: Архитектура, наслућивање/интуиција/метафизика ver­
sus анализа/наука, апсолут(но)/извор(но) – праузрочно/оригина­
л(но) versus аналог/реплика – копија/превод; самосвојност/син­те­
за versus општост/анализа, покрет(љивост)/проток/сећа­ње/памће­
ње/трајање, појам versus симбол, време

1. Дихо�омија изну�ра–с�оља, а�солу�(но)/ори�инал(но)


(самосвојнос�/син�еза) versus анало�/ре�лика (о�ш�ос�/анализа)

Анри Бергсон, већ у другом пасусу10 свог Уво�а у ме�афизику алуди-


ра на теорије међу�ејс�ва, корелације опажене форме и посматрача

6 Изнимно тек и – асоцијативна.


7 Ákos Moravánszky, “The optical construction of urban space: Hermann
Maertens, Camillo Sitte and the theories of ‘aesthetic perception’ ”, The Journal
of Architecture, 5, 17 (2012): 663.
8 La Bibliothèque Sainte–Geneviève, Paris 5e.

9 Утицај није тек посредан; на престижној Сорбони (Sorbonne), деведесетих


година 19. века Пруст похађа Бергсонова предавања кроз редован програм
наставе.
10 « Quand je parle d’un mouvement absolu, […] c’est aussi que je sympathise
avec les états et que je m’insère en eux par un effort d’imagination. Alors, selon
que l’objet sera moblie ou immobile, selon qu’il adoptera un mouvement ou un
autre mouvement, je n’éprouverai pas la même chose. Et ce que j’éprouverai ne
dépendra ni du point de vue que je pourrais adopter sur l’objet, puisque je serai

70
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

као о�ажајуће� субјек�а – Einfühlung (енг. empathy, грч. εμπάθειας).


Подсетимо да архитект Милутин Борисављевић (Miloutine
Borissavliévitch, 1889–1969), у својој докторској дисертацији Les
Théories de l’Architecture – Essai critique sur les principales doctrines
relatives à l’esthétique de l’Architecture (Теорије архи�ек�уре), од-
брањеној на Сорбони 1926. и објављеној исте године,11 за творца те-
орије сматра Фридриха Теодора Вишера12 (Fridrich Theоdor Vischer,
1807–1887), док је то, ни пун век касније, за Мораванског13 (ákos
Moravánszky) – син много познатијег Фридриха Теодора (кога Мора-
вански ни не помиње) – Роберт Вишер14 (Robert Vischer, 1873). Тео-
рију су, касније, међу осталима, разрађивали Теодор Липс (Theodor
Lipps, 1851–1914), Вилхелм Ворингер (Wilhelm Woringer, 1881–1965) и
Јохан Волкелт (Johannes Volkelt, 1848–1930).
Чињеница да поистовећивање (уосећа(ва)ње/Einfühlung/εμπάθε­­
ιας/empathy) свој �ракорен-анало� има у стилској фигури општепо-
знатој као �ерсонификација не говори толико у прилог �рима�у јези­
ка/�исм(ен)а над градитељством, колико о изостанку, или кашњењу,

dans l’objet lui-même, ni des symboles par lesquels je pourrais le traduire, puisque
j’aurai renoncé à toute traduction pour posséder l’original. Bref, le mouvement
ne sera plus saisi du dehors et, en quelque sorte, de chez moi, mais du dedans,
en lui, en soi. Je tiendrai un absolu. » – „Кад говорим о изворном/апсолутном
покрету, […] то је стога што саосећам, у�убљујем се у (унутарња) стања
(датог предмета у покрету) и што се упијам/утискујем у њих напором маште.
Био, дакле, тај предмет покретан или непокретан, зависно од тога хоће ли
уследити неки покрет, или какав други – ни ја нећу искусити исту ствар. И
то што будем искусио неће зависити ни од тачке гледишта коју бих могао
заузети према предмету, јер – бићу у предмету самом, нити (ће зависити) од
симбола којима бих могао да га преведем, будући да сам одустао од сваког
превођења да бих задобио извор/оригинал. Укртако, предмет неће више
бити обухваћен споља, и у извесном смислу – с моје стране, већ изнутра, у
њему (самом), по себи. Достићи ћу (тако) извор/праузорк/апсолут“, Bergson,
(L’) Introduction à la Métaphysique, 99.
11 Miloutine Borissavliévitch, Les Théories de l’Architecture – Essai critique sur les
principales doctrines relatives à l’esthétique de l’Architecture (Paris: Payot, 1926).
12 Немачки историчар књижевности, философ и књижевник који се посебно
исказао на пољу естетике. Фридрих Теодор Вишер је употребљавао израз
Einfühlen у идеалистичким истраживањима везаним за архитектонске
форме. Сâм израз sich einfühlen увео је још Хердер (Johann Gottfried Herd-
er, 1744–1803) у 18. веку.
13 Moravánszky, The optical construction of urban space: Hermann Maertens, Ca­
millo Sitte and the theories of ‘aesthetic perception’, 655-666.
14 Роберт Вишер је први у свом докторату über das optische Formgefühl (On
the Optical Form-feeling), објављеном 1873. године, у научној форми употребио
појам Einfühlung.

71
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

чак и посртању систематских теоријских разматрања архитектуре.


„Коначно, колико је прећутане, а претходно свесно или несвесно
асимиловане Архитектуре – (заправо) проговорило језиком фило-
софије, у њеним системима нарочито, од њеног настанка до данас?
Затим, исто то питање – у односу на Уметност у целини, и сваку поје-
диначну... Потом – у односу на Науку... И најзад – у односу на било
који други вид људског стваралаштва.“15
Управо разматрајући књижевне �ехнике кроз приступе ликовима,
Бергсон закључује да би „само поистовећивање са личношћу самом
могло да дâ апсолут. Само у том смислу апсолут је синоним савршен­
с�ва/�ерфекције.“16 Мотив „избављења количином“, данас поготово
доминантни „квиско“ уврежене заблуде „превласти квантитета над
квалитетом“, Бергсон антиципира илустративним примером нагоми-
лавање фотографија неког града. Такав „поступак“ – ма колико исцр-
пан – никад не успева да достигне �ра�-ори�инал (израз А. М.), управо
онако како то не могу ни преводи неке поеме на све могуће језике
света, макар додајући нове и нове уочене нијансе, „ретушее“/прера-
де, међусобне исправке... У томе Бергсон види разлог што се �рауз­
рок/�раизвор/а�солу� (« l’absolu ») често поистовећује са бесконачним
(« l’infini »). На примеру превођења Хомеровог стиха, или подизања
руку као спонтаног геста, Бергсон запажа да је „изнутра посматрано,
праузрок/апсолут/(оригинал) једноставна појава, док споља гледано,
у саодносу с нечим другим (« relativement à autre chose ») постаје,
према знацима којима се изражава – златник растуће, непроцењиве
вредности.“17 Изворно/праузрочно/апсолут(но), дакле, према Берг-
сону „може бити дато само у наслућивању (ин�уицији), док све оста-
ло происходи из анализе.“18 Слутњу/интуицију, Бергсон објашњава
„поистовећивањем са јединственим и неизразивим својствима пред-
мета“, док је анализа, „насупрот томе – подухват свођења предме-
та на чиниоце, познате већ одраније, дакле, на (елементе, чиниоце,
својства) заједничке том и осталим предметима. Анализу, ерго, чини
изражавање неке ствари (појаве) помоћу оног што она (заправо) није.
Свака анализа je стога �рево�, развој/напредак кроз симболе, пред-
става заснована на узастопним гледиштима са којих се установљује
онолико додира новог предмета [...] (проучавања) и других, [...] (сма-

15 Александра Мокрањац, Гра� и Храм – Храмови и �ра�ови у нама (Београд:


Службени гласник, 2015), 80.
16 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 99.
17 Ibid., 99–100.
18 Ibid.

72
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

траних) већ познатим. У свом вечно незаситом пориву да обухвати/


спозна предмет око кога је осуђена да кружи, анализа умножава до
у бесконачност тачке гледишта не би ли употпунила представу увек
непотпуну, варира непрестано симболе да (би) усаврши(ла) превод
вазда несавршен. Наставља се [...] у недоглед. Али, предосећај (инту-
иција), уколикo је могућ(а) – једноставан је чин.“19
Су�арниш�во анализе и предосећаја (интуиције) свакодневни
је конфликт савременог човека. Док нам површна, недовољно
усмерена анализа дневно-политичких збивања на ширем плану
„доказно-утемељено“ пришаптава да су сви наши напори „ионако
узалудни“, дотле нас предосећај (интуиција) мотивише у настојању
да чинимо ш�о боље можемо оно ш�о још можемо, �ок још можемо,
без обзира на све околнос�и... Предосећај (интуиција) кормило је које
нас непогрешиво води између Сциле и Хариб�е не�рохо�но ком�ли­
кованих околнос�и, храбрећи нас да све што нам стоји на путу, дакле
– и спољашње и унутрашње препреке – сагледамо као сцено�рафију
на коју се не треба обазирати јер је без утицаја на коначан исход по-
духвата. Тај вид �еолошко� обр�а савременос�и описао је најверније
Франц Кафка (Franz Kafka, 1883–1924), у романима Процес (објављен
постхумно, 1925) и Замак (објављен постхумно 1926), штиву углав-
ном несхваћеном, или пак погрешно схваћеном. Посреди је основ-
на кон�раин�уи�ивна грешка – наше (и главног јунака) несхватање
како кључне препреке постоје управо нас ради, али �а би биле �рева­
зиђене, а не само разумом обухваћене. Анализа – анализе ради, која
није савесна припрема за делање – јалова је.
Дотичући се двадесетак година раније (1903) и извесних кафкин­
ских �ема, Анри Бергсон закључује да је уобичајен поступак/метод
позитивне20 науке – анализирање. „(Наука) оперише пре свега – сим-
болима. Чак и најопипљивије/најконкретније од природних наука, (ме-
дицинске) науке живота, држе до видљиве форме живих бића, до њи-
хових органа [...] и анатомских делова. Оне пореде форме једних са
другима, своде најсложеније на једноставније, напокон – проучавају
животне процесе у нечем што је такорећи – визуелни симбол/пред-
става.“21 Своју убедљиву критику позитивизма, Бергсон темељи на
19 Ibid., 100.
20 Науке чињеничних/искуствених полазишта (�ози�ивних), насупрот
метафизици. Имплицитно – �ози�ивизам Огиста Конта (Auguste Comte,
1798–1857), негира метафизику, сводећи (објективна) знања на односе и
законе, дакле на �ози�ивне науке – математику, астрономију, физику, хемију,
биологију, медицину, социологију и друге.
21 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 100.

73
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

оправданој сумњи у моћ симбола да адекватно замене суштину поја-


ва и чињеница којима се баве. „Ако постоји начин поседовања �рауз­
рочне-савршене (а�солу�не) с�варнос�и уместо њеног посредованог
(релативног) познања, (мо�ус) �ос�ављања у њу уместо усвајања та-
чака гледишта на њу, стицање њеног наслућивања (интуиције) уместо
анализе, (моћ) да се она напокон досегне изван сваког израза (екс-
пресије), превода или симболичког представљања – то је ме�афизика
сама. Ме�афизика је, �акле, наука која нас�оји �а избе�не симболе.“22
Парадоксално, указује се тако метафизика као истини ближа, сроднија
метода од номинално устоличених стратегија позитивизма.

2. Наслућивање (интуиција) као најизворнији опитни метод

„Бар једну стварност“, тврди Бергсон, „досежемо сви – изнутра,


предосећајем/наслућивањем (интуицијом), а не простом анализом.
Своју сопствену личност, у њеном изливању – протицању/увиру у вре-
ме. То је наше ја у трајању. Интелектуално, односно – духовно, мо-
жемо да не саосећамо ни са чим (и ни с ким) другим; али саосећамо
сигурно сами са собом.“23 Но, вероватно ни сами са собом не бисмо
саосећали да није тог универзалног закона сред ког – „нема живог
бића које не осећа да се мало-помало примиче крају своје улоге [...]
(у чему нас) следи наша сопствена прошлост, увећавајући се непре-
кидно садашњошћу коју успут прикупља. (Та) свес(нос)� (неминов­
нос�и кончине) значи (и зачиње) – �амћење.“24 Тангентан, �искре�ан
начин да се каже да бисмо као бесмртни(ци) били само још безмерно
бескрупулознији, безобзирнији, беспризорнији... крволочнији. Стога
су вероватно антички Грци, савршени познаваоци људске природе,
свој пантеон приказивали као оличење безосећајности. Ако је Хелада
домовина и изумитељ прве демократије, хеленски Олимп је колевка
пранеолиберализма. Но, и Бергсонова тиха молитва-доказ да смо,
ако никако другачије, бар као бића сећања и саосећања вредни мило-
сти, и ме�о�олошка дигресија писца ових редова – какве то уопште
има везе са архитектуром? Везе су праузрочне, дакле – апсолутне, јер
је човек основно градиво и �емељна материја архитектуре. Од њега
и с њим, на њему поглавито, у њему као привилегованом ствараоцу и
тек на крају – око њега, али најређе – заиста ње�а ра�и – настаје архи-

22 Ibid., 100–101.
23 Ibid., 101.
24 Ibid.

74
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

тектура. Он је та иницијална лобања-предводница „Ћеле-куле прогре-


са“ чији је медијум/модус одувек био божански скла� �ро�орција или
која год друга узвишена ма�ија колек�ивно� облика (о�и�љиви све�
илузуја, најкраћа дефиниција архитектуре, А. М.), али срећом – ретко
се кад човек тога и досећа.
На тему (при)сећања/досећања, Бергсон примећује, „Свес(нос)т
која би имала два идентична тренутка – била би свес(нос)т без
памћења. Нестајала би, дакле, и појављивала се непрестано. Како дру-
гачије представити – несвесно/подсвест?“25

3. По�ицаји уну�рашње� живо�а (највећа непознаница данашњице)

Насупрот низању нијанси (о)сећања што запремају различите сфере и


просторе бића – „чис�о �рајање искључује сваку могућност прекла-
пања/низања (јукстапозиције), наизменичног (реципрочног) испоља-
вања и простирања.“26 Унутарњи пак, живот обухвата ис�овремено
сву ту „разноврсност (разнородних) својстава, непрекидност напрет-
ка, јединство усмерења. Не би се то дало представити сликама“,27 а
још мање – �ојмовима (« des concepts »), изричи� је Бергсон. „Идеје/
представе – (било) апстрактне, опште или једноставне“, не би ту биле
од помоћи. „Без сумње, ниједна слика не би могла у потпуности да
изрази изворно осећање које поседујем(о) о со�с�веном о�ицању у
не�овра� (« de l’écoulement de moi-même »).“28 Тек апорија, можда –
Како �о – срце с�ално куца, а нико� �а �а �ус�и уну�ра? (А. М.) „Но,
није ни неопходно“ – неумољив је у свом елану убеђења у мо�ућнос�и
сазнања као �акво� Анри Бергсон. Јер „(о)ном ко није кадар да са-
мом себи приушти слутњу (интуицију) самоби�но� �рајања (« la durée
constitutive de son être »), ништа друго не би му је могло икад дати,
ни �ојмови (« les concepts ») нити опет слике. Једини предмет фило-
софије требало би овде да је изазивање одређеног дејства што под-
стиче, код већине људи – настанак навика духа (нај)корисни(ји)х за

25 Имплицитно, ово јасно Бергсоново сагледавање баца светлост и на


деменцију, и сродне, све учесталије болести данашњег човека – као на могући
(с)лом психе услед ког подсвест (трајно) надвладава свесни део личности.
Ibid, 102.
26 Ibid., 102.
27 Ibid.
28 Ibid.

75
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

живот.“29 Посебну пажњу заслужује Бергсоново вишеструко подвла-


чење немоћи слика у поимању (сопственог) трајања индивидуе, њеног
унутарњег живота, дакле – со�с�ва као �акво�. Није ли наше доба,
опредељено за засипање човечанства нарочито визуелним садржаји-
ма – сликама (фото и видео записима), кроз све могуће медије – за-
право �ро�рамирано тако да не дозволи, још тачније – �а с�речи свако
дубље размишљање о „сопственом отицању у неповрат“?30 Самим
тим и да онемо�ући настанак и развој смислених навика духа, кључних
за плодотворан живот.
Ни непуних пола века након Бергсонових апела, сами филосо-
фи су снизили су драстично очекивања од философије. Но, чак и
тако – скромнo срочено, залагање Лудвига Витгенштајна (Ludwig
Wittgenstein, 1889–1951) за „философију као борбу �ро�ив омађија­
вања разума сре�с�вима језика“31, и даље је на Бергсоновом трагу.
Јер шта је битније за живот од препознавања извора, врста и нивоа
омађијаности којима смо изложени? Nota bene – омађијавања/илузио­
нозми нису само и искључиво лингвистички прерогативи. Архитекту-
ра и ту предњачи. Архитектура – вечни о�ијум наро�â... дочим, њего-
вих најнаивнијих представника – архитеката, понајвише.
Најдубље усвојивши пре свега градитељски наук, „камен по камен
– палата“, потенцијално опсенарске, опчинитељске моћи архитекту-
ре, философија је наслутила зарана, не часећи да предузме хитре про-
тивмере. Ма�еријални трагови можда и недостају, али слу�ња (инту-
иција) говори у прилог томе да су пре лорда Елџина, �рву највећу �оха­
ру архи�ек�уре Акро�оља ика� – успешно обавили управо �омаћи
философи, савременици златног раздобља хеленизма.32 Та пракса
– �о�разумеваних „�озајмица“ о� архи�ек�уре, без навођења извора,
једна је од ретких – никад прекинутих. Мо�ерна времена баштиници су
дуговеке, двоипомиленијумске �ра�иције „ле�алне“ крађе–�рекрађе.
У прилог �рвоби�нос�и, �ра�оче�нос�и–�римор�ијалнос�и–�ри­
ма�а архитектуре над философијом – вештином опажања и беле-

29 Ibid., 102–103.
30 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 102.
31 „Навод је дат према Лудвиг Витгенштајн, Философска ис�раживања,
превела Ксенија Марицки-Гађански, Нолит, Београд, с. а. – прим. прев.
(Растко Јовановић).“ Петер М. С. Хекер (Peter Michael Stephan Hacker), „О
човековој природи – оглед о Витгенштајну“, у Veliki filozofi, ur. Frederik Rafael
i Rej Monk, (Beograd: Dereta (1997/2004), 296, PI §109.
32 За евентуално више, погледати есеј, Александра Мокрањац, „Партенон
и вршњаци“, у Гра� и Храм – Храмови и �ра�ови у нама (Београд: Службени
гласник, 2015), 75–80.

76
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

жења, тек једна принципијелна опсервација. „Осим подразумеваног


праћења развоја материјалних достигнућа, могуће је у Архитектури
од њеног постања ишчитати зачетке философске свести, кроз апер-
цепцију да насупрот напредовању у простору – хоризонталном ши-
рењу, територијалности – заправо реплици висцералног, стоји тежња
вер�икали�е�у, као синониму церебралног, условљена/омогућена
чином заустављања.“33

4. Дискре�ни лавирин�и ме�асемиозе – с�варнос� и њене


ин�елек�уалне замене

Мада с почетка 20. века, ам�ула Анри Бергсона – једнако је свежа.


„Слика, пак, макар има ту предност да нас одржава у стварности/
конкретном (« le concret »). Но, ниједна слика неће успети да замени
предосећај (интуицију) трајања, али мноштво разнородних слика, по-
зајмљених из најразличитијег (редо)следа ствари, могле би, својим
постепено приближавајућим деловањем (« par la convergence ») – да
усмере све(сно)ст до управо оне тачке у којој постоји извесност до-
стизања наслућивања (интуиције).“34 Бергсоново исцрпно-аналитич-
ко бављење поларитетом анализа versus наслућивање (ин�уиција),
наоко противречно, контрадикторно са становишта одбране мета-
физике и њој својствене методе – предосећаја-наслућивања, ипак
није парадокс. Предосећају (интуицији), припала је кључна, Арија�­
нина уло�а – да предводи и (с)проведе читаоца/тумача кроз особе-
но Бергсонов �оказни лавирин�. След слика дуж његових зидова,
минуциозно до танчина оркестриран, „јесу оне што се могу указати
(у) философовом духу, када је вољан да изложи своју мисао другоме.
Остављамо по страни слику, блиску слутњи (интуицији), коју философ
може прижељкивати за себе, а која често остаје наеизражена.“35 За-
узврат – „мана одвише једноставних појмова [...] јесте у томе да су
они заправо симболи што замењују предмет који представљају, те од
нас (стога) не захтевају (готово) никакав напор. [...] Видећемо да сва-
ки од [...] (тих једноставних појмова) изражава, чак више него што
то чини слика – (заправо) �оређење између предмета и оног што му
наликује. Но, како је поређење изазвало сличност, будући да је нали-
ковање својство предмета, и како (то) својство потпуно делује као да

33 Мокрањац, Ан�оло�ија Архи�ек�уре и Цивилизације, 18.


34 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 103.
35 Ibid., фуснота оригиналног Бергсоновог текста (1).

77
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

је део предмета који га поседује, (о)лако убеђујемо сами себе да пре-


клапањем-противстављањем/низањем (« en juxtaposant ») појмова
– обнављамо (односно – поново стварамо) (« re-composer ») целину
предмета, чак са његовим појединостима/деловима […].“36
Ипак, тако добијена „ин�елек�уална замена (« un équivalent
intellectuel») – (мада наоко) верни приказ тока/трајања кроз усклађи-
вање појмова јединства, многострукости, непрекидности/трајности,
коначне или бесконачне дељивости, управо ту крије обману (илузију).
У томе је такође и опасност. Колико год апстрактне представе/идеје
могу помоћи анализи – то ће рећи научном проучавању (одређе-
ног) предмета у односу са свим осталим (предметима), исто толи-
ко ос�ају немоћне да замене наслућивање/предосећај (интуицију),
односно – ме�афизички о�и� �ре�ме�а у њему суш�инском и за
ње�а особеном.“37 Стога, низање појмова и резултира вазда пуком,
извеш�аченoм ко�ијом предмета чије тек опште и безличне видове
може да приушти; узалуд свако настојање да се тако �осе�не с�вар­
нос�. Домет је тек њена �ука сенка.
Обмана (илузија) крије к томе додатне опасности. „Јер појам
истовремено и уопштава и – издваја-сажима (апстрахује). Појам (бу-
дући уопштен) не може да представи неко посебно својство, уколико
га не примени на бесконачан број ствари [...] (; и) дакле, увек изобли-
чава својство, мање-више, зависно од значења које му даје. Враћено
у метафизички предмет чији је део – то својство подудара се са њим,
обликује се према њему, поприма исте обрисе/контуре. Издвојено из
метафизичког предмета и представљено појмом – то својство увећа­
ва се бесконачно, оно превазилази предмет(/појаву), принуђено да га
надаље обухвата заједно са другим (предметима/појавама). Различи-
ти појмови које образујемо о својствима неке ствари описују, дакле,
око [...] (те ствари) мно�е, све веће кру�ове, а �а се није�ан не �окла�а
�ачно са њом.“38
Обратимо пажњу на суптилно а суш�инско-кри�ичко разма-
трање семиозе39 Анрија Бергсона. Без помена нити специфицирања
самог термина, он се ипак дотиче и њене историјске појаве као неза-
устављивог, ланчаног процеса. Наиме – „појам издвојен из предме-

36 Ibid., 103.
37 Ibid.
38 Ibid., 103–104.
39 Фердинан де Сосир (Ferdinand de Saussure, 1857–1913) утемељитељ је
модерне семиологије, заједно са Чарлсом Пирсом (Charles Sandres Peirce,
1839–1914).

78
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

та – нема више тежину, (п)остајући тек сенка (неког) тела. Искрснуће


стога мноштво различитих система, у количини (могућих) спољних
тачака посматрања испитиване стварности или (броја) увећаних кру-
гова који је (ту стварност) омеђују. Је�нос�авни �ојмови немају, да-
кле, тек неповољност да цепају стварно јединство предмета(/појава)
на мноштво симболичких израза; исто тако они деле философију на
засебне школе, од којих свака задржава своје место, бира своје же-
тоне и отпочиње са осталима – игру без краја.“40

5. Развој метафизике у предметном Бергсоновом опиту/огледу

Могуће позиције метафизике Анри Бергсон сумира на поларитетима


„игре идеја (претходно описане)“ и „озбиљне �ела�нос�и ума/�уха“,
у ком случају она „мора да превазиђе/надмаши (« transcende(r) »)
појмове како би досегла предосећај-наслућивање – интуицију. Дака-
ко, неопходни су јој појмови [...] као и свакој другој науци), и метафи-
зика не би могла без других наука. Међутим – она постаје самосвојна
тек кад �ревазиђе �ојам [...] [као круту категорију] да би створила
(нове) појмове [...] [као] представе – еластичне, покретљиве, скоро
текуће [« fluides »], увек готове да се подреде измичућим обличјима
предосећаја (интуиције).“41
На тему нашег �рајања, Бергсон подвлачи да нам оно „може бити
непосредно представљено предосећајем (интуицијом), да нам (та-
кође) може бити наговештено посредно – сликама, али да, уколико
речи �ојам (« le mot concept ») оставимо њено �ословно значење –
(трајање) не би било могуће обухватити појмовном представом.“42
Питање – „треба ли �рајање објасни�и ис�овремено је�инс�вом и
мно�ос�рукошћу?“, Бергсон разрешава тако да се ни тим путем (а ка-
моли раздвајањем појмова) – никад не достиже „ништа ни налик јед-
ноставној слутњи (интуицији) коју имам(о) о трајању; [...] поставим ли
се у трајање напором предосећаја (интуиције), приметићу одмах да
је (�рајање) – је�инс�во, мно�ос�рукос� и још мно�о �о�а �ру�о�.“43
Колико год различити, појмови је�инс�ва и мно�ос�рукос�и – подјед-
нако су део „спољашњег погледа на трајање. Ни раздвојени, нити
40 « […]; ils divisent aussi la philosophie en écoles distinctes, dont chacune retient
sa place, choisit ses jetons, et entame avec les autres une partie qui ne finira jamais. »
Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique), op. cit., 104.
41 Ibid., 104.
42 Ibid.
43 Ibid.

79
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

удружени – нису нам омогућили да продремо у �рајање сâмо.“44 Тако


нешто кадро је да нам приушти – само наслућивање (интуиција). „У
том смислу, могућа је унутрашња праузрочно-савршена (апсолутна)
све(сно)ст/сазнање – о мом трајању кроз мене самог. Но, ако ме�а­
физика ту зах�ева и може себи да допусти – наслућивање/�ре�осећај
(интуицију), ништа мање наука – изискује анализу. И, из побрканости
улога анализе и наслућива/предосећаја (интуиције) – изродиће се рас-
пре између (философских) школа и сукоби међу системима.“45
Увиђајући, међутим, и могућу �ачку слома �о�енцијала ме�афи­
зике, Анри Бергсон је предупређује. „Али, ако метафизика треба да
делује путем наслућивања (интуиције), уколико је предмет слутње (ин-
туиције) �окре�нос� �рајања, и ако је то трајање – психолошке при-
роде, нећемо ли тиме затворити философа у искључиву мисаонос�
(кон�ем�лацију) себе само�?“46 Но, тако ипак не бива, захваљујући
– „је�инс�веној �риро�и �рајања, истовремено са суштински актив-
ним карактером-природом метафизичке слутње (интуиције). [...] Тај
метод (метафизике) једини [...] допушта да се превазиђе како и�еа­
лизам тако и реализам [...]. Слутња (интуиција) о којој говоримо није
јединствен чин/дело, већ неодређен низ дел(овања)а/чињења [...] али
је свако/сваки (од њих) веома посебне врсте и [...] та разноврсност
деловања одговара свим степенима бића.“47
Будући да захтева заправо далеко већи напор од аналитичких нау-
ка, метафизика је и снажно сре�с�во/ме�о� против људске инерције.
„Јер, не добија се од стварности (саме) – предосећај (интуиција), то
ће рећи – �уховно саосећање са њеном нај(у)ну�арњијом би�и, а да
се (претходно) није задобило њено поверење дугим пријатељевањем
са њеним стварносним, површ(и)н(ск)им испољавањима/појавама
(« les manifestations superficielles »). [...] Али, метафизички предо-
сећај/слутња (интуиција) – мада се до ње може доћи једино снагом
чињенично-материјалних (са)знања – нешто је сасвим различито од
сажетка или уцеловљења (синтезе) знања. [...] У том смислу [...] (ме-
тафизика) нема ничег заједничког са уопштавањем искуства («une
généralisation de l’expérience ») и [...] могла би се (најтачније) одреди-
ти (као) обје�ињујуће (ин�е�рално) искус�во.“48

44 Ibid., 105.
45 Ibid.
46 Ibid., 113.
47 Ibid.
48 Ibid., 123–124.

80
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

6. Архи�ек�ура – незаобилазни ме�ијум бављења човековим


суш�ас�вом

Индикативно је да Анри Бергсон, истражујући односе је�инс�ва и


мно�ос�рукос�и кроз призму наслућивања (ин�уиције) versus анали­
зе – у трагању за одговарајућим примером свог постулата да „попут
других наука и психологија – делује кроз анализу“,49 чистом слутњом
(интуицијом) увиђа спрегу архитектуре и психологије,50 односно њи-
хову аналогију – немајући при том лично искуство арсенала психолош-
ких знања без којег архитект не може ни да отпочне уводно-пројек-
тантски део посла, а тек не – да уђе у разраду и реализацију макар
како једноставне идеје. „У чему се, пак, састоји деловање којим пси-
холог издваја неко психичко стање да би га уздигао у више или мање
независно обележје (суштине)? [...](Психолог) настоји да издвоји, из
(целине) особе (претходно) већ поједностављену, одређену појаву/
аспект (« l’aspect ») – која/који погодује неком занимљивом проуча-
вању. [...]Оставиће по страни неизрециве нијансе [...]што чине да моја
склоност није и ваша; везаће се потом за покрет(љивост) којим/којом
се наша личност о�носи према одређеном предмету; издвојиће (за-
тим) то понашање, и управо ту посебну страну личности, то гледиште
на покрет(љивост) унутрашњег живота, (и најзад) ту ‘схему’ опажајне/
изричите склоности – произвешће (психолог) у независну чињеницу.
Има ту сличности с поступком уметника (пасионираног архитекта на
пример?, прим. А. М.) који би у пролазу кроз Париз, примера ради –
направио скицу торња Но�р-Дам. Торањ је нераздвојив део грађе-
вине – ништа мање нераздвојно везане за тло, за околину, за читав
Париз. [...] (Уметник) дакле, спољашњим и схематским преоблико-
вањем – замењује стварно и унутрашње устројство ствари. Тако да
његов цртеж, у главним цртама – одговара извесном виђењу предме-
та и избору одређеног начина представљања. Сасвим је, пак, исто то-
ком чина којим психолог издваја неко психолошко стање – из целине
личности. То издвојено [...] стање – је�ва �а је кроки [...]. То није (пра-

49 Ibid., 105.
50 „Психологија, заправо, делује кроз анализу, као све друге науке. Она
(стварно) ја, дато јој претходно корз једноставно наслућивање (интуицију),
своди на – чула/осете, осећања, представе, итд, које (потом) проучава
одвојено. Она, дакле, замењује (стварно) ја – низом чинилаца које су
психолошке датости. Но, јесу ли ти чиниоци (одиста) и – делови? Сво питање
јесте у томе, а његовим избегавањем често је проблем људске личности
постављан на неразрешив начин.“ Ibid.

81
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ви) део, већ (неки) чинилац. Није добијен уситњавањем (фрагмента-


цијом), него – анализом.“51
Своје увиде о распаду/распару суштине, као последици анали�и­
чко� истругнућа основног/битног из целине, Бергсон конкретизује
откривањем философских странпутица. „Емпиристи и рационалисти
засењени су ту истом обманом. И једни и други узимају �елимична
о�ажања/бележења за с�варне �елове, бркајући тако становиште/
гледиште анализе и наслућивања (интуиције), науке и ме�афизике.“52
Ем�ирис�и, разјашњава даље Бергсон – бивају у праву када тврде да
„психолошка анализа у личности не открива ништа више од �сихолош­
ких с�ања. Такво је у ствари деловање, такво је чак одређење (дефи-
ниција) анализе. [...] (Појам) ‘ја’ [...] што је психологу добавио његов
предмет (истраживања) – тек је реч, и велика је грешка веровати да
би се могла, остајући у истој области – иза (те) речи пронаћи (с)�вар(­
нос�). Таква беше грешка оних философа који нису могли да се огра-
ниче на то да буду једноставно психолози у психологији, на пример,
Тен(а) (Taine) и Стјуарт(а) Мил(а) (Stuart Mill). Психолози – кроз при-
мењиван метод, остали су метафизичари у садржају/предмету свог
бављења. Тежећи наслућивању (интуицији), чудном недоследношћу
– захтевали су тај предосећај (интуицију) – од анализе, која је њего-
ва/њена �о��уна не�ација. [...] Као кад би се хтео негирати смисао
Илија�е, под изликом узалудности тражења смисла у размацима слова
од којих је она сачињена.“53 Философски емпиризам Бергсон сматра
последицом „замене/збрке гледишта слутње (интуиције) и анализе.
(Емпиризам) почива на тражењу изворног (оригинала) у преводу – где
га природно не може бити, и у негирању изворног (оригинала) под из-
говором да га не налазимо у преводу. (Емпиризам) нужно доводи до
негације; али, гледајући изблиза запажамо да те негације значе једно-
ставно – да анализа није слутња (интуиција), што је очито по себи.“54
Такође, у ништа мањој заблуди су и рационалисти, открива Берг-
сон – полазећи такође од забуне емпиризма, „и остајући једнако не-

51 Ibid., 105.
52 Ibid., 106.
53 Ibid., 106–107.
54 „Од изворног предосећаја (интуиције), ионако збркано-нејасне
(« confuse »), што науци (ипак) добавља њен предмет, наука одмах прелази на
анализу, која у недоглед умножава гледишта о том предмету. Убрзо постиже
то да поверује да би могла, састављајући/обједињујући сва та гледишта – да
изнова створи и (сâм) предмет. Да ли је зачуђујуће што увиђа да тај предмет
нес�аје �ре� њом?, (она је) као дете које би да себи направи чврсту играчку –
од сенки што се оцртавају дуж зида.“ Ibid., 107.

82
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

моћни да достигну личност. [...] Али, док емпиризам, засићен борбом,


завршава обзнаном да нема ничег осим мноштва психичких стања,
рационализам ис�рајава у �о�вр�и је�инс�ва личнос�и.“55 Међутим,
последица �ос�у�ка �ема�еријализације – односно низања психо-
лошких стања што током рационалистичке анализе на себе преузи-
мају сваки и најмањи траг тварности (материјалности), таква је да
„јединство сопства“ на концу конца остаје – �уки облик лишен с�вар­
нос�и. Дакле – „биће то неодређеност и потпуна празнина. [...] Како
би тај ‘облик’, одиста безобличан – ичим могао битно да означи живу,
дејствену, стварну личност и да је разликује од Петра или Павла?“56
Рационализму насупрот – „истински емпиризам јесте тај који пред-
лаже да обухвати из што веће близине сâм оригинал, да му продуби
живот, и да осети дамаре његове душе – путем неке врсте духовног
ослушкивања (« (l’)auscultation »); тај истински емпиризам је (и) исти-
нита метафизика.“57
Правилно постављену философију, уверен је и образлаже Берг-
сон – „не чини избор међу појмовима и заузимање становишта неке
школе, већ �ра�ање за је�инс�веним наслућивањем (интуицијом)
одакле се подједнако добро измеш�а у различите појмове, будући
да смо се претходно већ били поставили изнад школских подела.“58
Исто тако – „личност сигурно поседује јединство; но потврда налик
тој, не говори ми ништа о изванредној природи тог јединства што
чини личност. Да је наше ја многоструко/мноштвено, слажем се та-
кође, али ту постоји многострукост за коју треба признати да нема
ничег заједничког ни са једном другом. Важан допринос философије
је сазнати – које је�инс�во, која мно�ос�рукос�, која виша с�варнос�
над јединственим и над мноштвеним сажецима – чини многоструко
јединство личности. А она то неће дознати осим да достигне једноста-
ван предосећај (интуицију) мене – мном сâмим. Према стрмини коју
ће одабрати да се спушта с тог врхунца она ће доћи до јединства, или
до многострукости или до којег било појма којим се покушава одре-
дити покретљиви живот личности. Али – никакво међусобно мешање

55 „Истина је да – тражећи то јединство на самом пољу психолошких стања,


и к томе принуђен да у психолошка стања убраја сва својства или одређења
која проналази у анализи(раном) (јер анализа, према самом свом одређењу
(дефиницији) – доводи увек до с�ања), (рационализму) не преостаје –
за јединство личности – ниш�а �ру�о �о нече� чис�о не�а�ивно�, (а тo je)
о�сус�во сваке о�ређенос�и (« détermination »).“ Ibid., 107.
56 Ibid., 107.
57 Ibid., 108.
58 Ibid.

83
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ових појмова, понављамо то – неће �оне�и ниш�а ш�о �о�сећа на


личнос� која �раје.“59 Управо онако како „ни тачка, ни круг ни њихо-
во преклапање (јукстапозиција) на цртежу [...] (не наговештавају) ни
најмању представу купе [...], тако исто је за многострукост и једин-
ственост. Исто (важи и) за Нулу и Бесконачност, ка којима емпиризам
и рационализам усмеравају (проблем) личност(и).“60
С друге стране – „(п)ојмови [...] обично иду у паровима и пред-
стављају две супротности. Готово да нема опипљиве/опажајне ствар-
ности на коју не бисмо могли истовремено да заузмемо два супротна
гледишта, и која се последицом тога – не подводи под два опречна
појма. Отуд �еза и ан�и�еза, које бисмо узалуд тражили логички да
помиримо – из једноставног разлога што се појмовима или гледишти-
ма никад не дâ начинити нека ствар. Али од предмета, досегнутог на-
слућивањем (интуицијом), прелазимо без муке, у много случајева – на
два супротна појма; и како тиме видимо издвајање тезе и антитезе
из стварности, спознајемо истовремено како су међусобно супрот-
стављене та теза и та антитеза, и – како се мире.“61
Антиномичност позиције философије доведену до пароксизма
Бергсон сажима у дихотомију – „(и)ли нема могуће философије и сва
спознаја ствари јесте практично (по)зна(ва)ње усмерено на корист
што се из њега извлачи, или се философирање састоји у постављању у
сâм предмет, напором слутње/предосећаја (интуиције).“62

7. О �ела�ној важнос�и симбола и вези симбола и ме�афизике

Симбол, у тумачењу Анрија Бергсона „(најчешће) одговара [...]


нај�вр�окорнијим навикама наше� (начина) размишљања. Поставља-
мо се обично у мировање/не�окре�нос� – где налазимо у�ориш�е
за делатност и претварамо се да преко ње (заправо) обнављамо
покретљивост. Тиме постижемо тек нес�ре�но �о�ражавање (« une
imitation maladroite  »), криво�ворење («  une contrefaçon  ») стварног
покрета, али то (исто) подражавање – служи нам у (свакодневном)
животу неупоредиво више од наслућивања (интуиције) саме ствари.
Дакле, наш дух има нео�ољиву склонос� да сматра најјаснијом ону
и�еју којом се најчешће служи. Стога му мировање/не�окре�нос�

59 Ibid.
60 Ibid., 109.
61 Ibid.
62 Ibid., 110.

84
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

�елује јасније о� �окре�љивос�и, (�е) заус�ављање �ре�њачи на�


�окре�ом.“63
Међутим, постоји и извесна противречност у настојању мета-
физике као науке – да делује без симбола. Јер, „ако је наслућивање
(интуиција) [...] у самој бити изума/проналаска/открића (« à l’origine
de l’invention »), симбол је једини који дејствује у (његовој) примени.
Али, (она) метафизика која нема за циљ примену, може и [...] треба да
се уздржи од претварања наслућивања (интуиције) – у симбол(е).“64
То је понајвише стога што „у мери у којој (метафизика) буде више
напредовала, сусретаће и предмете (разматрања/)појаве све више
непреводиве/несводиве на симболе. [...] Је�ан о� циљева ме�а­
физике јес�е �а �елује на квали�а�ивном – (како) рашчлањивању
(тако) и с�ајању.“65 Напокон, „(р)ела�ивно је симболичко (са)знање
(засновано) на �ре�хо�но већ �ос�ојећим �ојмовима (« par concepts
préexistants ») (и) које и�е о� о� не�окре�но� ка �окре�љивом, али не
(и) оно (�о)знање – �ре�осећајно (ин�уи�ивно), ш�о се �ос�авља у
�окре�(љивос�) и усваја сâм живо� с�вари/�ојава. Такво наслући-
вање (интуиција) достиже праузрок/праизвор, савршенство/апсо-
лут.“66 Али – научници, придајући науци у целини симболички карак-
тер – „што су више веровали у симболички карактер науке – све више
су га увиђали и наглашавали. Убрзо више нису правили разлику – у
позитивној науци, између природног и вештачког, између чињеница
непосредног наслућивања (интуиције) и огромног аналитичког рада
што га поимање наставља око наслућивања/предосећаја – интуиције.
Тиме су припремили путеве за доктрину која потврђује релативност
свих наших (са)знања.“67

8. Архи�ек�ура и �окре�љивос� – (�ро)�ок-сећање-�амћење-�рајање

Архитектура је, напоредо са амал�амом њених уметничких аспеката и


инжењерских знања, те у�или�арним �окрићима – и својеврсна ма-
теријализација многих појава и феномена људске свести. „Будући да
означава промишљено, у вишим стадијумима и структурно облико-
вање намењено да подари оквир, односно да омогући одређену ак-

63 Ibid., 112.
64 Ibid., 117.
65 Ibid., 117–118.
66 Ibid., 118.
67 Ibid., 119–120.

85
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

тивност, већ као прадревна пракса, управо (�ро�о-)Архи�ек�ура из-


дваја човека од осталих живих врста – почетним улогом самосвести,
способношћу да створи концепт. Протоархитектура, први креативни
одговор на уочене и проучене мањкавости људског бића (у прила-
гођавању спољној средини, у суживоту са другим члановима заједни-
це, као и у односу са самим собом) �емељ је саме и�еје Цивилизације,
у�ире јој �у� и �аје �еча�.“68 Чињеница да је прошлост не тек састав-
ни, већ конс�и�у�ивни део човековог искуства садашњости (тиме и
базичног осећаја �оброби�ија – би�и жив и з�рав) – за архитектуру
је од посебног, чак кључног значаја.
О упливу прошлости у садашњост, Бергсон пише – „(н)ема, међу-
тим, душевног стања, ма како једноставног, које се не мења сваког
трена, јер нема свес(ност)и без памћења, нити наставка неког стања,
а да се садашњем осећању не додају сећања на прошле тренутке.
Трајање се управо од тога и састоји. Унутрашње трајање је не�реки­
ну� живо� �амћења што продужава прошлост у садашњости – или
тако да садашњост упечатљиво затвара непрестано растућу слику
прошлости, или пре – тако да својом непрекидном променом каквоће
сведочи о све тежем терету што га за собом вуче(мо) сразмерно на-
предовању (ка) старости. Без тог опстајања/претрајавања прошлости
у садашњост – не би било ни (осећања/свес�и) �рајања, имали бисмо
само �рену�нос�.“69
Покрет(љивост) у простору, Бергсон посматра и као „променљи-
ву (величину) – најближу равномерности/уједначености.“70 Део чо-
вековог свакодневног искуства јесте и готово слепо занемаривање/
апстраховање чињенице да се читав живот на Планети одвија на не-
беском телу – у �рос�руко-лелујавом �окре�у – ротације, револуције
и галактичког, комплексног спирално-елиптичног кретања Свемиром.
Бергсон се ту пак бави деловањем веома сложене ло�ичке �решке за-
мене кре�ања/�у�овања – самом �у�ањом, што неминовно асоцира
на Зенонове апорије и софизме уопште. „Кроз привид, дубоко уко-
рењен у нашу свест, и стога што [...] анализу сматрамо једнаковред-
ном, одговарајућом (« équivalente ») предосећају/наслућивању (ин-
туицији), почињемо да разликујемо дуж покрета – одређен број мо-
гућих заустављања или тачака, од којих хтели – не хтели – правимо
делове покрета. Немоћни да помоћу тих тачака обновимо/изнова
створимо покрет – умећемо нове тачке, верујући да тиме обухвата-

68 Мокрањац, Ан�оло�ија Архи�ек�уре и Цивилизације, op. cit., 19.


69 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 110.
70 Ibid., 111.

86
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

мо из највеће близине (сâму бит) кретње у покрету. Потом, будући


да нам кретање и даље измиче, замењујемо установљен и коначан
број тачака – ‘бесконачно растућим’ бројем – покушавајући тиме,
међутим, узалуд – да криво�воримо, покретом наше мисли која на-
ставља бесконачно додавање тачака тачкама – с�варни и не�ељиви
�окре� кре�ања. [...] (Међутим), ти �оложаји кретње [...] нису �елови
�окре�а: то су �ачке �рос�ора за које претпостављамо да чине осно-
ву покрета. Тај непокретан и празан простор, једноставно замишљен,
(но) никад (заиста) опажен, такође има тачну вредност симбола.
Како ћете баратајући симболима – створити стварност?“71 Оставимо
по страни да се то понекад доводи у питање; не чини ли архитектура
управо то – �а нас�оји њој својс�веним симболима �а с�вори с�вар­
нос�, по правилу – нову, или лажну с�ару; све врсте формализама
под ударом су ових оптужби. Намеће се питање, бар једнако важно,
ако не и важније од претходног. Накнадно-тумачеће, интерпрета-
тивно разматрање архитектуре као статичне појаве, поништење са-
мог просторног доживљаја којем је она изворно (примарно) између
осталог – намењена. Јер, „Архитектура је оригинално – просторни
феномен. [...] Прос�орнос� архитектуре, њено најиманентније (нај-
самобитније) сазвучје [...] несво�иво је и (свеобухватно) неса�ле�иво
помоћним средствима дводимензионалних приказа, па тако и фото-
графије. Ипак, архитектура се тумачи, а ту настају невоље – готово ис-
кључиво посредством овог, колико год изванредног медија – потпуно
погрешне �речице. Јер, мада је успела фотографија неспорно вредан
документ, чак и ваљан фрагмент у смислу веродостојног цитата, не-
ретко је јалов покушај поједностављивања читавог уметничког дела
до свима појмљиве фабуле, то јест – до �уби�ка �рвоби�но� (каткад и
сваког) смисла.“72
Враћамо се тако изнова Бергсоновој �ези да „анализа делује на
не�окре�ном, док се �ре�осећај (ин�уиција) смешта у �окре�(нос�),
или у �рајање, ш�о је (је�но �е) ис�о. Распознајемо стварно(ст), про-
живљено(ст), опипљиво(ст) (« le réel, le vécu, le concret ») у самој про-
менљивости. Распознајемо основно/битно у непроменљивом. Према
свом одређењу (дефиницији) – не�роменљиво, будући (да је) схема,
упрошћено је поновно успостављање (« une reconstruction simplifié »),
често прост симбол, у сваком случају – тек поглед на стварност у про-
току. Али – грешка је веровати да ће се од тих схема(та) изнова уце-

71 Ibid., 112.
72 Мокрањац, Гра� и Храм – Храмови и �ра�ови у нама, 24.

87
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ловити стварно(ст). [...] О� наслућивања (ин�уиције) може се �рећи на


анализу, али не [...] (и обрну�о).“73
Напокон, мада опирући се предано парадигми позитивизма, Анри
Бергсон управо кроз своја разматрања „стварности која је тежња/
склоност/намера (тенденција) и самим тим – покрет(ност)/нестабил-
ност“74 – има додира са позитивном науком свог доба. На основу Хел-
мхолцових (Hermann Helmholtz, 1821–1894) опсервација да „тек мали
део видног поља видимо оштро, (и то) део који је могуће измерити пу-
тем егзактне научне методе, Маертенс (Maertens, 1877) развија скалу
за архитектонске форме – у корелацији са комфорним видом [...].“75
Дакле, две и по деценије пре Бергсонових о�ажаја с�варнос�и као
�окре�љивос�и/нес�абилнос�и – из перспективе Мораванског –
„Маертенсова посматрања урбанитета, иако из непомерљиве тачке,
без укључивања кретања послужила су као увод у нове парадигме
архитектуре што не праве разлику између ентеријера, спољњег из-
гледа објекта, градских четврти, улица, тргова, дајући предност про-
сторном континуитету као основи перцепције.“76 Рекли бисмо, три и
по века после Микеланђела, заживеле су његове поуке, ипак, макар
само у научним круговима. Међутим – нова теоријска разматрања и
реализације архитектуре – на прелазу из 19. у 20. век, паралелено
са тежњама ка просторном континуитету – унеле су и као нове теме
�окре�(нос�) и нес�абилнос� у фокус уво�но-мо�ерних времена.
Напоредо, „(т)рагање за научним основама естетских правила, иде-
ал је доба позитивизма.“77 Камило Зите (Camillo Sitte), 1868. године
„настоји да утврди психолошке темеље естетике [...] (тежи) потпуној
визуелној јасноћи [...], (покушава) да установи ‘практичну естетику’
[...].78 Зите [...] је под појмом града подразумевао укупан простор-
73 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 111.
74 Ibid., 116.
75 „Услед ограничења посматрачког угла јасног вида на 27 степени [...] нор-
мална позиција посматрања грађевине је удаљење једнако њеној двострукој
висини. Исти детаљ, стога има потпуно другачији ефекат у ентеријеру или
високо на фасадаи зграде. [...] Идеалан угао за посматрање архитектонских
детаља је 45 степени, дакле – са удаљења једнаког висини посматраног [...]
Раздаљина троструке висине објекта, видни угао од 17 степени, омогућава
посматрачу да сагледа здање у контексту окружења/амбијента. [...] Даљина
већа од четвороструке висине – силуету објекта чини делом контуре града.“
Moravánszky, The optical construction of urban space: Hermann Maertens, Camillo
Sitte and the theories of ‘aesthetic perception’, op. cit., 657–658.
76 Ibid., 658.
77 Ibid.
78 Ibid. (Зем�еров (Semper) израз).

88
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

ни ентитет. Хтео је да одреди практична правила пројектовања [...].


Примењивао је нова сазнања оптике и психологије перцепције да би
развио ‘уметничку теорију урбаног дизајна’ (и као) приручник [...]
(1889).“79 Наглашавајући важност немачких и аустријских теоретича-
ра архитектуре из периода 1870–1890, Моравански можда и помало
исхитрено закључује да су управо они „на основу нових научних от-
крића динамизовали [...] појам простора – дотад формално разма-
тран као апстрактан ентитет/предмет физике и философије, без по-
себног значаја за пројектантске праксе.“80 Напоменимо међутим, да
нас свеукупна ан�ичка – како египатска и месопотамска, још и више
грчка архитектура, као и грчки изрази χώρος и τόπος, а потом и антич-
ко-римска архитектура и латинске речи spatium и area што се односе
и на архитектонске просторе – упозоравају да је �рос�ор и те како
одувек био жаришни мо�ив сваког истински вредног градитељског
размишљања, а потом и архитектонске реализације као логичног,
практичног уцеловљења првобитних пројектантских замисли. Много
након Витрувијевих (Vitruvius, 90/80–20/15. пре н. е.) Десе� књи�а о
архи�ек�ури (De Architectura libri decem, 30–16. пре н. е.), појам про-
стора изнова ће и теоријски утемељено постати окосница архитек-
туре са ренесансним поновним откривањем антике, понајвише кроз
списе Леона Батисте Албертија (Leon Battista Alberti, 1404–1472), О
уме�нос�и �ра�ње у �есе� књи�а (De re aedificatoria, 1443–1452), чији
се бројни тумачи споре око тога да ли је Алберти сматрао простор
– хе�еро�еним или хомо�еним.81 У светлости ових чињеница, и кроз
закључак Мораванског да је „до првих деценија двадесетог века, про-
стор постао суштина архитектонске креације“82 могуће је правилније
сагледати миријаде мукотрпних, вишемиленијумских стваралачких
напора у том правцу, радије него ли приписати све заслуге неколици-
ни теоретичара што се нашем добу, несклоном да вреднује заслуге
минулих поколења – могу учинити пионирима нових идеја, док су они
заправо – на зачељу импозантне колоне свих дотадашњих �ромисли­
лаца архи�ек�уре.

79 Ibid., 658–659.
80 Ibid., 663.
81 За више видети у Branko Mitrović, “Leon Battista Alberti and the Homogeneity
of Space”, Journal of the Society of Architectural Historians, 4, 63 (2004): 424–439.
82 (�арафраза) Шмарсова (Schmarsow). Ibid., 658.

89
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

9. Прос�ори уну�рашње слобо�е – наслућивање (ин�уиција)


архи�ек�уре као �рево�а времена у �рос�ор

« C’est que, si nous sommes libres toutes les fois que nous
voulons rentrer en nous-mêmes, ils nous arive rarement de
le vouloir. » 83
Henri Bergson, Essai sur les données immédiates de la
conscience (1888)
Извесност да се људско трајање одвија на путањи константног пара-
докса сред којег постајемо слободни истог часа када се повучемо у
себе, а да за том слободом, нај�риручнијом од свих – најређе и по-
сежемо, сублимат је Бергсонових О�ле�а о не�осре�ним чињеницама
свес�и ((L’) Essai sur les données immediates de la conscience, 1888). За-
узврат, ништа мања загонетка Бергсоновог тумачења слободе гласи
да се „сваки захтев за разјашњењем теме слободе – своди [...] на
питање – ‘може ли се време адекватно представити простором?’“84
Бавећи се простором, архитектура – посредством архитекта, дакле,
у крајњој линији – обликује време. Но, не тек на оном дизајну блиском
обликовно/знаковно–симболичком нивоу, већ и у далеко дубљем
смислу – о�ре�ељујући саму у�о�ребу времена свог доба. Стог је и
питање слобо�е архи�ек�уре (и архи�ека�а) – вишезначно и с без-
бројним последицама.
Колико год било мање-више очигледно да се све човекове вре-
менске одреднице, од прадревних до модерних – своде на, и изра-
жавају помоћу просторних �оказа�еља – почевши од казаљки праи-
сторијског сата у виду излазака и залазака Сунца или Месеца, преко
поднева, поноћи (знатно компликованије за приближно одређивање
пре‐модерним помагалима)... све до најмодернијих атомских часов-
ника што за бројач користе стандардну резонантну фреквенцу атома,
суштина Бергсоновог питања остаје у придеву – а�еква�но.
Одговор архитектуре – и као друштвене праксе и као уметно-
сти, морао би на овом месту да понуди �о�вр�не �оказе, у смислу
– квали�а�ивних. Успела архитектура, сигурно – вишеструко узвраћа
утрошено време – и самом ствараоцу/ствараоцима, па на известан
начин и њеним корисницима, посматрачима и тумачима, дакле –
заједници у целини.

83 „То је стога што, мада (по)с(таје)мо слободни увек кад усхтемо да се


повучемо у себе, ретко нам се догађа да то (заиста и) хоћемо.“ Henri Bergson,
(L’) Essai sur les données immediates de la conscience (О�ле� о не�осре�ним
чињеницама свес�и) (Paris : Quadrige, (1888/1927)2003), 180.
84 Ibid., 166.

90
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

На тему временских ком�онен�и архитектуре, архитект Милутин


Борисављевић пише, „(е)стетски, архитектура је дакле – временска
уме�нос�; док је геометријски, или стварно/објективно – �рос�орна
уме�нос�.85 Слика 2 (Слика 1 у овом раду, прим. А. М.) открива нам
да је дужина десне линије у функцији времена; она је сразмерна отпо-
ру на који очи наилазе током опажаја те линије. Што је већи отпор тим
је дуже и трајање опажаја. Из тог разлога трајања део В – Б делује нам
већи од дела А – В.“86
Борисављевићевом закључку претходи његово образложење –
„Да бисмо показали да геометријски или стварно (објективно) два
дела наше линије А–Б, могу да остану једнаки а да то нису за нас, тре-
ба само да обележимо на једној од двеју страна одређен број црти-
ца-подеока које ће повећати трајање утиска и (тиме) учинити да нам
се та издељена страна учини дужом.
l₀ = l1 (�еоме�ријски (линије су је�наке �ужине, �рим. А. М))
l₀ < l1 (ес�е�ски (неиз�ељен визуелно �ео �елује мањи о�
из�ељено�, �рим. А. М))
јер је t₀ < t1“ 87

Слика 1. Илустрација Александре Мокрањац, према изворној скици


Милутина Борисављевића,88 коју он у тексту наводи као Слику 2
(у књизи је непотписана)

Борисављевић додаје – „ето нас сада заокупљених grosso modo


природом естетских појава (феномена). Укратко, то је појава (фе-
85 Изворна фуснота Милутина Борисављевића – « Voir La Construction
moderne, mai 1925, l’article intitulé « L’architecture art du temps », où nous
avons traité ce problème en détail.. » („Видети La Construction moderne, мaj
1925. године, чланак насловљен са « L’architecture art du temps », где смо овај
проблем подробније размотрили.“ (Превод, Александра Мокрањац (2015,
необјављено)). Miloutine Borissavliévitch , Les Théories de l’Architecture – Essai
critique sur les principales doctrines relatives à l’esthétique de l’Architecture (Paris :
Payot, 1926), 42. (Фуснота 1, стр. 42; фусноте увек почињу бројем 1, на којој
год страни да су, не иду сукцесивно).
86 Borissavliévitch, Les Théories de l’Architecture – Essai critique sur les principales
doctrines relatives à l’esthétique de l’Architecture, 41.
87 Ibid.
88 Ibid., 42.

91
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

номен) чисто личан (субјективан). Са сазнајне тачке гледишта, то је


сазнање а �риори, које се не односи на ствари такве какве јесу по
себи, већ какве се оне чине нашем Ја. Другим речима, у питању је
представа/привид ствари, то што Немци у естетици именују – Schein;
она (та представа/привид ствари) јесте једина стварност (реалност),
искључива и апсолутна за естетику.“89
Просторно-временско стварање архитектуре и заузврат њено
временско-просторно деловање и одгонетање, потом и зрачење у
сећању, на шта нам заправо обраћа пажњу Милутин Борисављевић
(1926) у дослуху са Анријем Бергсоном (1888, 1903), кроз тематиза-
цију питања слободе – дотиче се заправо сваког човека понаособ, био
он или не љубитељ и/или познавалац архитектуре.

10. Уместо закључка – архи�ек�ура као о��овор и �о�с�ицај

Бергсонов созерцања достојан мо�ив разјашњења �еме слобо�е као


мо�ућнос�и „адекватног представљања времена простором“ има
додирних тачака са стварношћу као категоријом вечито нестабил-
ном, што опомиње на универзалну Хераклитову норму ( ’Hράκλειτος
o’ ’Eφέσιος, 535–475. пре наше ере) – Πάντα ρ’ ει̃ .
На Бергсоновом метафизичком трагу, уосталом – интуитивно пре-
тежнијом одликом нашег поднебља него ли француског – јесте и на-
слућивање да „простор увек остаје то што некад беше, мада одавно
или управо сад – више није. И тај непрекидан увир простора у себе са-
мог, неприметан или скоковит, да се парадокс како год умањи – људи
називају време(ном)...“90
Ипак, Бергсоново виђење да се „од наслућивања (интуиције)
може [...] прећи на анализу, али не [...] (и обрнуто)“,91 дало би се по-
нешто модификовати. Доследно изведена анализа може да очува
у себи трагове предосећаја (интуиције), тако да их је, у изванредно
успелим архитектонским решењима, могуће поново наслутити, пре-
познати, па чак и „ишчитати“. Нису ли сва инспиративна градитељска
остварења заправо својеврстан позив на �искре�но ос�оравање ове
Бергсонове рефлексије? Можда би то могао да постане дуго тражен

89 Ibid., 24.
90 Александра Мокрањац, Љубави Силвије Пла� (Београд: Службени гласник,
2016), 12, 116.
91 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, op. cit., 111.

92
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

заокрет на путу ка новим тумачењима „добро нам познате“ архитек-


туре, нарочито оне наших поднебља.
Размотримо, као почетни �ило�-�ример, оригинални урбанитет
стамбене целине Јулино брдо у Београду (Чукарица), остварење
архитектонског тима Милана Лојанице, Предрага Цагића и Боривоја
Јовановића (1966/1967–1970). Уз претпоставку нешто ширих пред-
знања и истраживачке доследности, у матрици, рашчлањености и
градацији групацијског склопа архитектонских кубуса – упркос њи-
ховој неспорно модернистичкој појавности – открићемо и нешто
неупоредиво дубље, елементарније. Њихову ништа мању суштинску
верност и напоредну припадност �ра�иционалним92 архитектонским
концептима. Стамена сигурност зидина градских утврђења европског
и српског средњовековља очит је праузор – надахнуће брижљиво ос-
мишљеног урбаног ткива Јулиног брда. Наиме, „(у)пркос векова раз-
арања и пустошења... има још примера као што је Тврђава Маглич из
тринаестог века, у Ибарској клисури. Слично, и Манастир Ресава (Ма-
насија), 1407–1418, задужбина Деспота Стефана Лазаревића, српског
владара, витеза реда Змаја, просветитеља и покровитеља уметности,
иако мање очекиван избор, обрисима својих зидина и кула – заокру-
жиће сагу о Јулин-�ра�у.“93 Утемељеност оваквог тумачења потврђује
и сâм аутор, Милан Лојаница, за кога Јулино бр�о „представља варија-
цију теме настајања српских средњовековних градова“.94
Напокон, већ из овог примера, права архитектура указује се као
ме�ијум вишезначних одговора на Бергсоново питање – може ли се
време а�еква�но �ре�с�ави�и �рос�ором? Један те исти архитек-
тонски простор може у себи садржати конотације многих времена
– прошлих, садашњих, будућих... – већ према склоностима и умеш-
ности архитеката, његових твораца. У томе је највеће богатство ар-
хитектуре, њена способност да нас, и у случајевима кад је фактички
одавно део наше свакодневице – измеш�а из си�урнос�и већ виђено�
и �обро �озна�о� ка �рос�орима неизвесно� и кон�ем�лације – ако се
само усудимо да јој се до краја препустимо.

92 Aleksandra Mokranjac, “The Architect Milan Lojanica’s Belgrade Realm and


Visions – From a Graduation project to Julino brdo and Gocław, 1962–1972”,
Spatium, 36 (2016), 35–45.
93 Ibid., 41.
94 Зоран Маневић, „Лојаница, Јовановић, Цагић: Јулино брдо у Београду“,
Човјек и �рос�ор (За�реб), XVIII, 214 (1971): 11; Mokranjac, The Architect Milan
Lojanica’s Belgrade Realm and Visions – From a Graduation project to Julino brdo
and Gocław, 1962–1972, 41.

93
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Извор илустрације

Александра Мокрањац, према изворној скици Милутина Борисављевића


– Miloutine Borissavliévitch, Les Théories de l’Architecture – Essai critique
sur les principales doctrines relatives à l’esthétique de l’Architecture (Paris:
Payot, 1926), 42.

Литература

1. Aitchinson, Mathew. “Townscape: scope, scale and extent”. The Journal


of Architecture, 5, 17. (2012): 621–642.
2. Bergson, Henri. « Introduction à la Métaphysique ». У збирци Бергсоно-
вих огледа La pensée et le mouvant. Essais et conférences, 98–124. Paris:
Les Presses universitaires de France, (оригинално објављено 1903)
1969. Преузето 30. 3. 2016.
classiques.uqac.ca/classiques/bergson_henri/pensee_mouvant/berg-
son_pensee_mouvant.pdf.
3. Bergson, Henri. Essai sur les données immediates de la conscience. Paris:
Presses universitaires de France, 2003.
4. Borissavliévitch, Miloutine. Les Théories de l’Architecture – Essai critique
sur les principales doctrines relatives à l’esthétique de l’Architecture. Paris:
Payot, 1926.
5. Маневић, Зоран. „Лојаница, Јовановић, Цагић: Јулино брдо у Београ-
ду“. Човјек и �рос�ор (За�реб), 214, XVIII (1971): 10–12.
6. Mitrović, Branko. “Leon Battista Alberti and the Homogeneity of Space”.
Journal of the Society of Architectural Historians, 4, 63 (2004): 424–439.
7. Mokranjac, Aleksandra. “The Architect Milan Lojanica’s Belgrade Realm
and Visions – From a Graduation project to Julino brdo and Gocław, 1962–
1972”. Spatium, 36 (2016): 35–45.
8. Мокрањац, Александра. Ан�оло�ија Архи�ек�уре и Цивилизације –
Минимум знања с�ановника и сим�а�изера ср�ско� �оворно� �о�ручја.
Београд: Службени гласник, 2012.
9. Мокрањац, Александра. Гра� и Храм – Храмови и �ра�ови у нама. Бео-
град: Службени гласник, 2015.
10. Мокрањац, Александра. Љубави Силвије Пла� – О�ле�и о не�осре�ним
�оживљајима свес�и. Београд: Службени гласник, 2016.
11. Moravánszky, Ákos. “The optical construction of urban space: Hermann
Maertens, Camillo Sitte and the theories of ‘aesthetic perception’ ”. The
Journal of Architecture, 5, 17 (2012): 655–666.

94
Aleksandra V. Mokranjac
Serbian Association of Applied Artists and Designers (ULUPUDS),
Architectural Section, Belgrade

Architecture AND Metaphysics

Opting for the Henry Bergson’s essay (L’) Introduction à la Métaphy­


sique (Introduction to Metaphysics, 1903) as a specimen for the reflection
of architecture, the intentions of the subject research were at least two-
fold. First of all, to present Bergson’s discourse most authenticaly in the
Serbian language. Furthermore, in order to examine the possibilities of
contextualization of Bergson’ s motives, the apparatus of his exposed
methodology is tested through practical examination, in the first step of
a theoretical nature indeed. The principle guiding idea of this research
was that without proper and precise thinking – there can not be possible
neither a valid doing in general, and therefore yet again – especially not in a
complex creative domain of architecture, neither as a theory nor practice.
Initially alluding to theories of the interaction, the correlation of the
observed forms and the observer as the perceiving subject – Einfühlung
(εμπάθειας, empathy), Bergson concludes that “only the (c)oincidence
with the person himself would alone give [...] the absolute. It is in this sense,
and in this sense only, that absolute is synonymous with perfection”.95 The
reason for the frequent identification of the primeval-primordial-absolute
with the infinite, Bergson illustrates through the common error of the
possibility to reach the essence in a quantitative way. But, for instance,
by storing photographs of a certain city – the city-original never can be
reached. Because, “(v)iewed from the inside, then, an absolute is a simple
thing; but looked at from the outside, that is to say, relatively to other things,
it becomes [...] a priceless, golden ducat”.96 According to Bergson, the pri-
meval-primordial-absolute could only be given in an intuition “(as) the kind
of intellectual sympathy by which one places oneself within an object in or-
der to coincide with what is unique in it and consequently inexpressible”.97
Analysis, on the contrary, is “the operation which reduces the object to
95 Henri Bergson, « (L’) Introduction à la Métaphysique », in the collection of essays
La pensée et le mouvant. Essais et conférences (Paris: Les Presses universitaires de
France, (originally published 1903)1969), 99. All translations in English based on
Thomas Ernest  Hulme translation, An Introduction to Metaphysics by Henri Berg­
son, electronic reproduction courtesy of www.reasoned.org/dir, www.reasoned.
org/dir/lit/int-meta.pdf, Accessed on June 26, 2019.
96 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique,100.
97 Ibid.

95
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

elements already known, that is, to express a thing as a function of some-


thing other than itself. All analysis is thus a translation, a development into
symbols, a representation taken from successive points of view from which
we note as many resemblances as possible between the new object [...] and
others [...] already known. In its eternally unsatisfied desire to embrace the
object around which it is compelled to turn, analysis multiplies without end
the number of its points of view [...]. But intuition, if intuition is possible, is a
simple act”.98 Bergson’s critique of positivism and positive science, whose
essential method is the analysis, is based on the suspicion that the power
of the symbols can adequately replace the essence of phenomena and
facts. “If there exists any means of possessing a reality absolutely instead of
knowing it relatively, of placing oneself within it instead of looking at it from
outside points of view, of having the intuition instead of making the analysis:
in short, of seizing it without any expression, translation, or symbolic repre-
sentation – metaphysics is that means. Metaphysics, then, is the science which
claims to dispense with symbols.”99
Architecture – along with the amalgam of its artistic aspects and engi-
neering knowledge, and the plethora of its utilitarian cover‐justifications –
is also the materialization of many phenomena of human consciousness.
“Considering that it signifies thoughtful [...] and structural design in-
tended to give the frame, i.e. to enable a certain activity, even as a primor-
dial practice, it is precisely (proto-) Architecture that separates man from
(all) other living species – by the initial endowment of self-consciousness,
the ability to create the concept. The Protoarchitecture, the first creative
response to the observed and studied deficiencies of the human being
[...] is the basis of the very idea of Civilization, paving its way and giv-
ing it a signet (signature).”100 The fact that the past is a constituent part
of the human experience of the present – has a particular, even crucial
significance for architecture. Apropos the influence of the past into the
present, Bergson writes – “there is no consciousness without memory, and
no continuation of a state without the addition, to the present feeling, of the
memory of past moments. It is this which constitutes duration. [...] Without
this survival of the past into the present there would be no (sense/conscious­
ness of) duration, but only instantaneity”101.
Certainty that human life unfolds on the path of a constant paradox,
in the midst of which we become free only when we withdraw into our-
selves (although this freedom we grasp for extremely rarely) – it is the
sublimate of Bergson’s An Essay on the Immediate Data of Consciousness ((L’)

98 Ibid.
99 Ibid.,100–101.
100 Александра Мокрањац, Ан�оло�ија Архи�ек�уре и Цивилизације (Бео-
град: Службени гласник, 2012), 19.
101 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique,110.

96
А. В. Мокрањац, Архитектура и метафизика

Essai sur les données immediates de la conscience, 1888). In return, Bergson’s


no less enigmous interpretation of freedom says that “any demand for
a clarification of the theme of freedom – is reduced [...] to the question
– can the time be adequately represented by (mediation of) space?”102
By envisaging, conceptualizing and realizing space, architecture – through
architects’ design, ultimately – shapes time. But not only in that – to the
design approximate levels of forming-sign making-symbolics, but also in a
far deeper sense – defining the very use of the time of its epoch. There-
fore, it is why a question of the freedom of architecture/architects – is so
multifaceted and with countless consequences.
Nevertheless, Bergson’s view of “being able to move from analysis to
intuition, but not [...] (and vice versa)”103, could be slightly modified. For
the consistently performed analysis can preserve the traces of intuition,
so that in extraordinarily successful architectural solutions it is possible
to reacquaint with them, to recognize them, and even – to read/peruse
them.
De facto, are not all inspirational architectural accomplishments – ac-
tually a kind of call for discreet challenge of this Bergson’s reflection? Per-
haps this could become a long-sought turning point on the way to new in-
terpretations of ‘well-known’ architecture, especially that of our regions.
Let us consider, as an initial pilot example – the original urbanity of
the residential unit Julino brdo in Belgrade (Cukarica), the project and
the realization of the architectural team – Milan Lojanica, Predrag Cagic
and Borivoje Jovanovic (1966/1967–1970). With the assumption of pre-
liminary knowledge and research consistency, in the matrix, subdividing
structures and gradations of the grouping sets of architectural cubes – in
spite of their undeniably modernist appearance – we will further discover
something incomparably deeper, more elementary. Their nothing-less
essential loyalty and a more traditional affiliation to the traditional104 ar-
chitectural concepts. The permanent safeness of the walls of the fortifi-
cations of the European and Serbian medieval towns is a clear archetype
– the inspiration of the thoughtfully designed urban tissue of the Julino
brdo.
Finally, from this very example, true architecture appears as the
medium of multiple answers to the Bergson question – can time be ad­
equately represented by (mediation of) space? One and the same architec-
tural space can contain in itself the connotations of many times – past,

102 Henri Bergson, (L’) Essai sur les données immediates de la conscience (Paris :

Quadrige, (1888/1927)2003), 166.


103 Bergson, (L’) Introduction à la Métaphysique, 111.

104 Aleksandra Mokranjac, “The Architect Milan Lojanica’s Belgrade Realm and

Visions – From a Graduation project to Julino brdo and Gocław, 1962–1972”,


Spatium, 36 (2016), 35–45.

97
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

present, future... – yet according to the affinities, artistry and skills of ar-
chitects, its creators. This is the greatest wealth of Architecture, its ability
– even in cases when it is, for a long time, part of our everyday life – to
displace us from the security of already seen and well-known to the areas
of uncertainty and contemplation – if we only dare to fully surrender to it.
Key words: Architecture, presentiment/intuition/metaphysics versus
analysis/science, apsolute/authentic–primordial/original versus
analogue/replica–copy/translation; independence/synthesis versus
general/analysis, movement/flow/memory/recall/duration, concept
versus symbol, time

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

98
oригинaлaн нaучни рaд УДК 616.72-002(38)

Марина Милановић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет,
Одељење за класичне науке, Београд

О РЕУМАТСКИМ БОЛЕСТИМА
У СПИСИМА АНТИЧКИХ ПИСАЦА2

Апстракт
У овом раду циљ нам је да истражимо поједина писана документа
антике која се дотичу теме реуматизма. Одређене реуматске бо-
лести, попут подагре (arthritis urica), често се спомињу и детаљно
су описане, док су неке од њих мање посведочене, као што је то
случај са артритисом. Тражећи узроке (реуматоидног) артритиса
(arthritis rheumatoides) историчари медицине се и дан-данас спо-
ре око времена настанка саме болести – поставља се питање да
ли је то болест новог доба или је постојала и у антици. Иако су па-
леопатолози најпозванији да се баве овом темом, ми ћемо поку-
шати да понудимо тражене одговоре истражујући писане античке
изворе. Наиме, сматрамо да поједини описи последица и тегоба
које су оболели проживљавали указују на постојање реуматоид-
ног артритиса и у антици.
Кључне речи: античка медицина, Хипократ, реуматизам, подагра,
артритис

1. Увод

Сведочанства о присутности реуматских болести сежу до далеких


античких времена. Савременим и прецизним испитивањем остатака
људских костију археолози, тачније физички антрополози и палеопа-

1 marinamilanovic@outlook.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 179064: Ис�орија ср�ске филозофије, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.

99
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

толози, могу препознати постојање ове врсте болести код одређеног


појединца. Поред материјалних, ту су и писана сведочанства о реу-
матизму код старих народа. Сматра се да је први опис болести налик
реуматоидном артритису сачуван у једном од најстаријих египатских
медицинских докумената, такозваном Еберс �а�ирусу (Ebers papyrus),
који датира из 1500. године пре новe ере.3 Индијски медицински спис
из времена пре новe ере, око чијег прецизног датовања се полеми-
ше,4 такође описује реуматске тегобе попут отеклих, болних зглобо-
ва и њихове смањене покретљивости.5
Када се говори о историји грчке медицине, као што је добро позна-
то, Хипократ са Коса (Ἱπποκράτης ὁ Κῷος) представља прекретницу
у њеном развоју. Лекарство није више било резервисано за свеште-
нике, али је према Хипократовој заклетви бављење медицином било
допуштено једино синовима лекара. Како се сматрало, они „правом
рођења“ стичу ту привилегију, стога су лекари могли поучавати једи-
но своје синове и синове својих колега лекара. Под утицајем јонске
филозофске школе, Хипократов приступ медицини базирао се на
посматрању испољених симптома код пацијента, а не на априорним
хипотезама. Хипократов корпус, који чине и списи потоњих лекара,
представља „прва писана сведочанства у којима је могуће препозна-
ти одређене болести познате савременој медицини без ослањања на
компликоване и замишљене представе о њима. У многим случајевима
она показују дубину разумевања које може бити достигнуто једино на
основу пажљивог проматрања и расуђивања.“6
У овом корпусу пуно пажње је посвећено болестима зглобова, од
описа симптома, преко објашњења узрока настанка тих обољења, до

3 Maria Kourilovitch, Claudio Galarza-Maldonado and Esteban Ortiz-Prado,


„Diagnosis and classification of rheumatoid arthritis“, Journal of Autoimmunity,
48–49 (2014): 26.
4 Професор Јоши (Vinay Ramchandra Joshi) пише да тај спис потиче из 3. или
2. века пре н. е, али напомиње да неки аутори, неименујући који, сматрају да
је написан чак два миленијума пре н. е. Vinay Ramchandra Joshi, „Rheumatol-
ogy, Past, Present and Future“, Journal of the Association of Physicians of India, 60
(2012): 21.
5 Ibid.

6 Giampiero Pasero and Piero Marson, „Hippocrates and rheumatology”, Clini-


cal and experimental rheumatology, 6, 22 (2004): 687. „The Hippocratic texts rep-
resent, in fact, the first written accounts in which it is possible to identify specific
illnesses known to modern physicians without resorting to complicated or imagi-
native interpretations. In many cases they illustrate the depth of understanding
that may be reached solely on the basis of scrupulous observation and reason-
ing.” Превод Марине Милановић.

100
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

лечења. О њиховој заступљености и значају изучавања говори и чињени-


ца да су именица зглоб и пертинентни термини поменути око 330 пута,
а постоји и посебан спис посвећен зглобовима.7 Хипократов допринос
историји реуматологије је значајан због подробних описа клиничке сли-
ке реуматских болести. Он физичке манифестације реуматизма припи-
сује дисбалансу четири основне телесне течности. Заправо, сматрало
се да већина болести настаје као последица високе концентрације
једне од телесних течности на одређеном месту.8 То су крв, жута жуч,
црна жуч и слуз, према којима је настала и типологија карактера.

2. Подагра – болест имућних

Гихт, улози или подагра је реуматска болест коју изазива висок ниво
мокраћне киселине у крви и таложење у ткивима, посебно у зглобо-
вима, што доводи до појаве великих отока и јаких болова обично у
пределу ногу. Данашњи истраживачи сматрају да је Хипократ ову бо-
лест најбоље научно објаснио. Он је претпоставио да је за појаву бола
и отока зглоба ножног палца одговорна одређена материја у крви
која повремено „капље“ у зглоб изазивајући запаљење. На енглеском
језику гихт се каже gout од латинске речи gutta што значи кап, капља.
На грчком ποδάγρα означава замку за ноге. Често су цитирана Хипо-
кратова три афоризма које је у извесној мери потврдила и савремена
медицина – гихт се никад не јавља код мушкараца пре пубертета и
код жена пре менопаузе, и никада од ове болести не обољевају евну-
си.9 Такође је уочио да су тегобе које прате гихт израженије у јесен и
у пролеће.10
Један од Хипократових текстова говори о томе да постоји повеза-
ност између обољевања од гихта, то јест подагре, и распусног начина
живота.11 Сматрало се да ово обољење изазива пасиван начин живо-
та и прекомерно уживање у јелу и пићу, што је имало за последицу
да болест буде учесталија међу вишим слојевима друштва. Подагра

7 Simon Byl, „Rheumatism and Gout in the Corpus Hippocraticum“, L’antiquité


classique, 57 (1988): 90.
8 Francisco Javier Aceves-Avila, Francisco Medina and Antonio Fraga, „The an-
tiquity of rheumatoid arthritis: a reappraisal“, The Journal of Rheumatology, 28
(2001): 751.
9 Hippocrates, Aphorismi, 6. 28–30.
10 Ibid., 6. 55.
11
Shom Bhattacharjee, „A brief history of gout“, International Journal of Rheu-
matic Diseases, 12 (2009): 61.

101
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

је била својеврсни статусни симбол јер је персонификовала лагодан


и раскалашан живот. Јувенал (Decimus Junius Juvenalis) пише да би
сиромашни атлета Лада чак и подагру прихватио зарад богатства.12
Аристофан (ὁ Ἀριστοφάνης) у својој комедији Плу�о повезује
подагру са богатством и гојазношћу:

„Са њим (Богатством) су сви оболели од подагре, са стомачи-


нама, крупних ногу и ужасно дебели, а са мном (Сиромаштвом)
су витки, узаног струка као осице и страшни непријатељима.“13
Сенека (Lucius Annaeus Seneca) пише да у његово доба и поједине
жене обољевају од гихта јер су се предале разузданом животу:
„Природа жена се свакако није изменила, већ се изменио њи-
хов начин живота. Јер, будући да су исто тако разуздане као
мушкарци, оне учествују и у њиховим тегобама. [...] Оне су до-
бре стране свога пола проиграле својим гресима, и будући да
су одбациле своју женственост, осуђене су на то да болују од
мушких болести.“14
У Дијалозима, Сенека се жали како за своју подагру не справља ле-
кове већ нешто што би могло макар бол да ублажи.15
Ова болест често је била предмет подсмевања, па је тако Лукијан
из Самостате (Λουκιανὸς ὁ Σαμοσατεύς) написао сатиричну трагедију
под називом По�а�ра у којој описује моћи ове богиње и беспомоћно-
сти оболелих.
Осим поменутог, ово обољење назива се још и „болешћу господа-
ра и господаром болести“ (morbus dominorum et dominus morborum),
„артритисом богатих“ „болешћу богова“, „Дијанином“ и „Шекспи-
ровом болешћу“.16 У грчкој митологији Подагра је божанство, ћерка
Афродите и Диониса, а потом је пренета и у римску митологију као

12 Decimus Junius Juvenalis, Saturae, 13. 96: „Pauper locupletem optare podag-
ram / nec dubitet Ladas...“
13 Aristophanes, Plutus, 559–560, Пенија (Сиромаштво) говори Плуту (Богат-
ству): παρὰ τω� μὲν γὰρ ποδαγρω�ντες και ̀ γαστρώδεις και ̀ παχύκνημοι και ̀
πίονές ει�σιν α�σελγω�ς, παρ᾽ ε̕μοὶ δ᾽ ἰσχνοὶ καὶ σφηκώδεις και ̀ τοις� ε̕χθροις�
α�νιαροί. Превод Марине Милановић.
14 Sen. Ep. 95. 20–21: „Non mutata feminarum natura sed victa est; nam cum
virorum licentiam aequaverint, corporum quoque virilium incommoda aequarunt.
[...] Beneficium sexus sui vitiis perdiderunt et, quia feminam exuerant, damnatae
sunt morbis virilibus.“ Луције Анеј Сенека, Писма �рија�ељу, прев. Албин Вил-
хар (Београд: Дерета, 2003), 278,
15 Lucius Annaeus Seneca, Dialogi, 7. 17. 4.
16 Vincenzo Savica et al, „Morbus dominorum: Gout as the disease of lords“,
Journal of nephrology, 26 (2013): 113.

102
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

дете Венере и Баха. У Лаконији је постојало светилиште посвећено


Артемиди Подагри у које су оболели долазили тражећи излечење.17
Према легенди од ове болести боловали су тројански краљ Пријам (ὁ
Πρίαμος), цар Едип (ὁ Οἰδίπους), Ахил (ὁ Ἀχιλλεύς).18 Да је ова болест
била распрострањена и у доба римске Републике сведочи Цицерон
(Marcus Tullius Cicero). У другој књизи списа Рас�раве у Тускулу дис-
кутујући о болу, говори да познаје многе честите људе који болују
од подагре.19 Од познатих Римљана подагра је мучила Сулу (Lucius
Cornelius Sulla) и то док је боравио у Атини, па је олакшање потражио
у термалним водама Едипсоса.20 За ублажавање тегоба, Хипократ је
препоручивао одређене дијете, а поред конзумирања или избегавања
одређене хране прописивао је и посебан начин њеног припремања;
белу чемерику је сматрао изузетно ефикасном код ове болести, а на-
пад дизентерије сматрао је најбољом природном терапијом.21 Гален
(ὁ Κλαύδιος Γαληνός) је примењивао разне облоге од мандрагоре,
капра и бунике, a у акутној фази таблете од алоје и крему од семена
кукуте, печурака и јелењег мозга.22
Чини се да су каткад под изговором напада подагре, ти претпо-
стављени богаташи остајали код куће, избегавајући договорене оба-
везе. Цицерон овако пише пријатељу Марку Марију (Marcus Marius):
„Дошао сам шеснаестог на куманско имање са твојим или боље
речено нашим пријатељем Либоном. Размишљам да одмах
идем на имање у Помпеји, али ћу те о томе на време обавести-
ти. Увек желим да будеш добро, а нарочито сада када сам ја ту.
Видиш већ колико ћемо времена бити заједно. Стога, ако имаш
заказано са подагром, пробај то да помериш за други дан. Остај
ми здраво и очекуј ме за два-три дана.“23
Луције Папирије Пет (Lucius Papirius Petus) jе такође боловао од
подагре, али то не спречава Цицерона да се са њим нашали:

17 Clement of Alexandria, Protrepticus, 2. 38.


18 William Sydney Charles Copeman, A short history of the gout and the rheumatic
diseases (Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1964), 22.
19 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputattiones, 2. 45.
20 Plutarchus, Vitae Parallelae–Sulla, 6. 3. Ово место је данас позната бања и
летовалиште, а најелитнији локални хотел носи Сулино име.
21 Konstantinos C. Gritzalis, Marianna Karamanou and George Androutsos,
“Gout in the writings of eminent ancient Greek and Byzantine physicians”, AMHA
- Acta Medico-Historica Adriatica, 1, 9 (2011): 85.
22 Galenus, De Compositione Medicamentorum Secundum Locus, 10.
23 Marcus Tullius Cicero, Epistulae ad Familiares, 7. 4.

103
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

„Јуче сам стигао на куманско имање, сутра ћу можда доћи код


тебе, али јавићу ти мало раније када засигурно будем знао.
Него, Марко Цепарије, кога сам срео на путу кроз галинарску
шуму и питао га за тебе, рече ми да си у постељи јер те мучи
подагра. Наравно, било ми је жао када сам то чуо, али сам ипак
одлучио да дођем до тебе да те видим и да те посетим и да
вечерамо заједно. Надам се само да и твој кувар нема подагру.
Очекуј не тако јешног госта, коме су скупе вечере стране.“24
Стари песник Еумолп (Eumolpus) у заједничкој ујдурми са Ен-
колпијем (Encolpius), главним ликом Петронијевог (Gaius Petronius
Arbiter) романа Са�ирикон, и осталим друштвом, такође се претвара
да има подагру:
„Но како је већ свима био распричао да пати од костобоље и да
је укочен у крстима, сада би – уколико не одглуми своју улогу до
краја – могао да упропасти читаву нашу игру.“25
Марцијал (Marcus Valerius Martialis) у једном од својих епиграма
говори о Целију (Caelius) који је испрва глумио подагру, а на крају је
од ње заиста оболео:
„Силна јурњава, скитња раном зором,
презир моћника, поздрављање с њима
већ су Целију долијали били
па је почео глумити подагру.
Док се трудио да увјерљив буде,
здрава стопала везао у завој,
опонашао корак болесника,
плод су донијели вјежба и умијеће:
сад је престао глумити подагру!“26

24 Ibid., 9. 23: „Heri veni in Cumanum, cras ad te fortasse; sed cum certum sciam,
faciam te paulo ante certiorem. Еtsi M. Caeparius, cum mihi in silva Gallinaria ob-
viam venisset quaesissemque quid ageres, dixit te in lecto esse quod ex pedibus
laborares. Тuli scilicet moleste, ut debui, sed tamen constitui ad tevenire, ut et
viderem te et viserem et cenarem etiam; non enim arbitror cocum etiam te ar-
thriticum habere. Еxspecta igitur hospitem cum minime edacem tum inimicum
cenis sumptuosis.” Превод Марине Милановић.
25 Gaius Petronius Arbiter, Satуricon, 140: „Sed et podagricum se esse lumbo-
rumque solutorum omnibus dixerat, et si non servasset integram simulationem,
periclitabatur totam paene tragoediam evertere.“ Арбитер Гај Петроније,
Са�ирикон, прев. Радмила Шалабалић (Београд: Српска књижевна задруга,
1976), 169.
26 Marcus Valerius Martialis, Epigrammata, 7. 39: „Discursus varios vagumque
mane / Et fastus et have potentiorum / Cum perferre patique iam negaret,
/ Coepit fingere Caelius podagram. / Quam dum volt nimis adprobare veram / Et
sanas linit obligatque plantas / Inceditque gradu laborioso, / Quantum cura po-

104
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

Плиније Млађи (Gaius Plinius Caecilius Secundus) нам сведочи да


је извесни Корнелије Руф (Cornelius Rufus) после дуге и исцрпљујуће
борбе са подагром извршио самоубиство не могавши да трпи болове
који су мучили његово читаво тело:
„Али тако страшна и тако дуготрајна болест толико га је мучила
да су све благодети живота надвладали разлози који су га од-
вели у смрт. По ономе што сам од њега чуо имао је тридесет и
три године када му је костобоља напала ноге. Наследио ју је од
свог оца, јер врло често се и болести наслеђују на сличан начин
као што се наслеђују и остале ствари. Ту болест је у младости
савлађивао умереношћу и уредним животом тако да ју је суз-
бијао док је био млад. А када је почео да стари, подносио је бо-
лест снагом свог духа, мада је трпео несносне болове и ужасне
муке. Јер бол није харао само у ногама, као раније, него се про-
ширио на све делове тела. [...] Напунио је, додуше, шездесет и
седам година, а то је дуг век и за најснажнијег човека, то знам.
Ослободио се једне непролазне болести, и то знам. “27

Анализа скелетних остатака који потичу из римског доба доприне-


ла је хипотези да је подагра била веома честа међу Римљанима. Како
Сајмон Хелфгот (Simon Helfgott) наводи, Римљани су пили од једног
па до чак пет литара вина дневно, што је условило високу инциденцу
подагре.28 Поред прекомерног конзумирања вина и прављења посеб-
ног грожђаног сирупа (sapa) који се вину додавао ради појачавања
укуса, боје, и дуготрајне конзервације, према мишљењу Џерома Нрја-
гуа (Jerome Nriagu) њеној учесталости је допринела и широка употре-

test et ars doloris! / Desit fingere Caelius podagram.“ Марко Валерије Марцијал,
Е�и�рами, прев. Марина Брицко (Загреб: Матица хрватска, 1998), 225.
27 Gaius Plinius Caecilius Secundus, Epistulae, 1. 12. 4–6: „Sed tam longa, tam
iniqua valetudine conflictabatur, ut haec tanta pretia vivendi mortis rationibus
vincerentur. Tertio et tricensimo anno, ut ipsum audiebam, pedum dolore
correptus est. Patrius hic illi; nam plerumque morbi quoque per successiones
quasdam ut alia traduntur. 5 Hunc abstinentia sanctitate, quoad viridis aetas, vicit
et fregit; novissime cum senectute ingravescentem viribus animi sustinebat, cum
quidem incredibiles cruciatus et indignissima tormenta pateretur. 6 Iam enim
dolor non pedibus solis ut prius insidebat, sed omnia membra pervagabatur.“
11: „Implevit quidem annum septimum et sexagensimum, quae aetas etiam
robustissimis satis longa est; scio. Evasit perpetuam valetudinem; scio.“ Гај Пли-
није Млађи, Писма, прев. Албин Вилхар (Београд: Српска књижевна задруга,
1982), 18–19.
28 Simon M. Helfgott, „Was Gout Rampant Among the Romans?“, The Reuma-
tologist (2013); Bhattacharjee, A brief history of gout, 62; Jerome О. Nriagu, „Sat-
urnine gout among Roman aristocrats – Did lead poisoning contribute to the fall
of the Empire?“, The New England journal of medicine (1983): 660.

105
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ба кухињског посуђа од олова и конзумација воде из оловних цеви.29


Професор Нрјагу је чак изнео претпоставку да је затрованост Римља-
на оловом индиректно узроковала пад Римског царства, међутим, та
је теза доста оспоравана.30
Подагра није заобишла ни средњи век. Византијски историчар Ми-
хаило Псел (ὁ Μιχαήλ Ψελλός) забележио је да је Константин Осми
(ὁ Κωνσταντίνος Η΄), „роб стомака и љубавних наслађивања (γαστρὸς
καὶ ἀφροδισίων), патио од костобоље (τὰ ἄρθρα ἄλγεμα), а нарочито
су га болеле ноге тако да је једва ходао. По ступању на престо нико
није могао да га види како хода, али се јашући, у седлу, осећао веома
сигурно и самоуверено.31

3. Реуматоидни артритис: болест старог или новог века?

Као што смо могли да видимо, гихт односно подагра је болест која
је постојала и у античко доба, што је потврђено многобројним сведо-
чанствима, од којих смо неке презентовали у овом раду. Прича о (ре-
уматоидном) артритису је унеколико компликованија јер постоје три
теорије о генези ове болести.32 Прва теорија гласи да је артритис ста-
ра болест која је постојала међу нашим античким прецима, мада није
прецизно дефинисана и описана.33 Ту тезу је заступао Алфред Гарод
(Alfred Garrod), који је увео термин реума�ои�ни ар�ри�ис. Друга
група истраживача, међу којима је пионир Чарлс Шорт (Charles Short),
сматра да је то болест новог доба, настала под утицајем спољашњих
фактора и генетског фактора који раније није постојао.34 Трећа тео-
рија претпоставља да је болест настала међу урођеницима Северне

29 Nriagu, Saturnine gout among Roman aristocrats – Did lead poisoning contrib-
ute to the fall of the Empire?, 660.
30 Видети више у: Јоhn Scarborough, „Review: The Myth of Lead Poisoning
among the Romans: An Essay Review; Reviewed Work: Lead and Lead Poisoning
in Antiquity by Jerome O. Nriagu“, Journal of the History of Medicine and Allied
Sciences, 4, 39 (1984): 469–475.
31 Michael Psellos, Chronographia, 1, 64.
32 Детаљније о поменутим теоријама генезе реуматоидног артритиса:
Pouya Entezami, David A. Fox, Philip J. Clapham and Kevin C. Chung, „Historical
Perspective on the Etiology of Rheumatoid Arthritis“, Hand Clinics, 1, 27 ( 2011):
1–10.
33 Aceves-Avila et al, The antiquity of rheumatoid arthritis: a reappraisal, 751–757.
34 Charles L. Short, „The antiquity of rheumatoid arthritis“, Arthritis and Rheuma-
tism, 17 (1974): 193–205.

106
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

Америке и да се проширила на европску популацију миграцијама и


транспортом робе.35
Хипократов опис иде у прилог тези о „античком“ пореклу боле-
сти. Он пише да се артритис обично јавља око тридесет пете године и
прво захвата шаке и стопала, готово истовремено, а касније се шири
на зглобове лактова и колена и на крају и кукова.36 Oви подаци, иако
нису нетачни, нису довољни да би се могло претпоставити да је у пи-
тању реуматоидни артритис. Заправо, сматра се да је први опис бо-
лести која личи на поменуту дао Скрибоније Ларг (Scribonius Largus).
Овај лекар из 1. века нове ере писао је да се полиартритис углавном
јавља код старијих жена, односно у периоду између 35 и 45 године
јер је просечан животни век износио око четрдесет година.37 Његов
савременик Грк Аретеј (ὁ Ἀρεταῖος) из Кападокије посветио је читаво
поглавље артритису. Његова писања о овој болести се базирају на
Хипократовим списима, те слично сведочи да артритис, кренувши од
малог зглоба, захвата читаво тело изазивајући системске промене у
организму и деформитете.38 Гален, римски лекар из 2. века н. е, чија
су се учења о овој и многим другим болестима базирала на Хипокра-
товим сазнањима, први је употребио термин rheumatismus.39 Римски
цар Константин Девети Мономах (Κωνσταντίνος ο Μονομάχος), пре-
ма сведочењу Михаила Псела у његовој Хроно�рафији, патио је од
тешке реуматске болести, по свему судећи, реуматоидног артрити-
са.40 Византијска медицина почивала је на концептима Хипократа и
Галена и усвојила је античка уверења да болест настаје као последица
дисбаланса телесних течности, па тако Псел пише да су се основни
састојци царевог тела, односно комбинација основних телесних теч-
ности, помешали и покварили.41 Према његовим писањима,42 ноге
цара Константина Мономаха су биле толико деформисане да је био
35 Bruce M. Rothschild and Robert J. Woods, „Symmetrical erosive disease in
archaic Indians: the origin of rheumatoid arthritis in the New World?“, Seminars in
Arthritis and Rheumatism, 5, 19 (1990): 278–284.
36 Entezami, Fox, Clapham and Chung, Historical Perspective on the Etiology of
Rheumatoid Arthritis; Short, The antiquity of rheumatoid arthritis, 196;
37 Видети фусноту број 7, ф. 15, 16, 17.
38 Aretaeus, De causis et signis acutorum morborum, 2.13.
39 Lawrence C. Parish, „An Historical Approach to the Nomenclature of Rheuma-
toid Arthritis“, Arthritis and rheumatology, 2, 6 ( 1963): 139.
40 David. E. Caughey, „The arthritis of Constantine IX“, Annals of the Rheumatic
Diseases, 33 (1974): 79.
41 Michael Psellos, Chronographia, 2. 70.
42 Ibid., 6. 128–131.

107
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

прикован за постељу и није могао самостално да хода, а када је било


потребе преносили су га из једне просторије у другу. Корачао је уз
туђу помоћ, а слуге су морале да га придржавају док је јахао. Прсти
на рукама су му били толико искривљени и прекривени удубљењима
и испупчењима да ништа није могао да држи у рукама. Стопала, ко-
лена, лактови и рамена отицали су и губили своју функцију. Болест је
константно напредовала тако да је обухватила скоро све зглобове, а
слугама, које су га стално у постељи окретале, није било лако да нађу
положај у коме би цар могао да спава. Напослетку је изгубио сваку
способност да се креће и помера, а чак га је и језик болео приликом
говора. И поред анимозитета који је осећао према Константину Де-
ветом, Псел пише да цар упркос свим мукама које је трпео никада
није изустио ниједну богохулну реч, да се филозофски односио према
својој болести и да се, гледајући ту страну његове личности, овај вла-
дар може истински назвати божанским човеком.
Ипак, и поред презентованих описа, неки историчари медицине
попут поменутог истраживача Чарлса Шорта сматрају да реуматоид-
ни артритис није постојао међу европском популацијом пре 18. века.
До оваквог закључка долазе на основу тога што су рани описи клинич-
ке слике реуматоидног артритиса ретки, његово присуство на раним
скелетима недовољно посведочено, а изостају и прикази ове боле-
сти у Библији и Шекспировим делима, као и на сликама холандских,
француских, италијанских и шпанских уметника који су стварали пре
19. века.43 И како се у једном чланку наводи, а ми овде парафрази-
рамо – сведочанства о (реуматоидном) артритису из античке лите-
ратуре сматрају се примерима анегдотске природе и према стрикт-
ним научним стандардима нису довољна да би се потврдила теза о
античком постојању ове болести.44 Ситуацију отежава и разнолика,
неутврђена терминологија под којом је потенцијално описано ово ре-
уматско стање у списима пре 1859. године када је поменути Алфред
Гарод сковао термин реума�ои�ни ар�ри�ис.45 Неки аутори попут
Лоренца Париша (Lawrence Parish) сматрају да је још у првој деценији
17. века Гијом де Беју (Guillaume de Baillou) препознао артритис, а

43 Детаљније о томе видети у: Aceves-Avila, The antiquity of rheumatoid arthri-


tis: a reappraisal, 751; Caughey, The arthritis of Constantine IX, 77.
44 Видети фусноту број 35.
45
Aceves-Avila, The antiquity of rheumatoid arthritis: a reappraisal, 752; уп.
Видети фусноту број 35.

108
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

Огистен-Јакоб Ландр Бове (Augustin-Jacob Landre Beauvais) га је на-


звао ас�енична �о�а�ра.46
Као контрааргумент тези да реуматоидног артритиса нема у де-
лима поменутих сликарских школа, Ентезами (Entezami) и други као
пример наводе Рубенсову слику Три Грације из 1638. године и Иску-
шење све�о� Ан�онија, дело из 15. века непознатог аутора фламан-
ско-холандске сликарске школе.47 Уметнички прикази упоређени су
са фотографијама стварних деформитета изазваних реуматоидним
артритисом и сличност је велика. Међутим, због идентичности по-
следица које реуматске болести изазивају, не може се са сигурношћу
утврдити да је на платнима представљена болест о којој говоримо.
На основу материјала до којег смо дошли, као и на основу сазнања
из релевантне медицинске литературе и историје медицине, износи-
мо нашу хипотезу да је реуматоидни артритис болест која је мучила
и грчко-римски свет. Како и сам Аретеј каже, узрок артритиса само
богови могу разумети, а људи претпоставити. 48 Као што се могло ви-
дети, Хипократ и потоњи лекари писали су о тегобама артритиса, а
сведочанства су присутна и ван медицинских списа. Истина, артритис
је ређе посведочен од подагре, како смо претходно навели хипотезу
неких истраживача – због тога што је у античко доба животни век био
краћи, па болест није ни стизала да се развије. Ми допуњујемо ову
претпоставку тврдњом да је на ређу појаву ове болести могла утица-
ти медитеранска исхрана богата рибом и велики број сунчаних дана
који омогућавају производњу витамина Д, што се данас неизоставно
препоручује за очување коштано-зглобног система. Осим тога, при-
суство ове болести у античким списима не мора бити посведочено
помињањем њеног назива. Као пример наводимо Цицеронова сведо-
чења о људима који су патили од реуматизма. Једном приликом слав-
ни говорник се жали свом пријатељу Атику (Titus Pomponius Atticus)
да његова жена Теренција (Terentia) има велике болове у зглобови-
ма – Terentia magnos articulorum dolores habet.49 Ово писмо је из 68.
године пре нове ере, када је Теренција (98. п. н. е – 4. н. е) имала
свега тридесет година, па се засигурно не може говорити о старач-
46 Детаљније о номенклатури реуматоидног артритиса видети у: Parish, An
Historical Approach to the Nomenclature of Rheumatoid Arthritis.
47 Видети фусноту број 43. О приказу реуматоидног артритиса у ликовној
уметности видети у: Aceves-Avila, The antiquity of rheumatoid arthritis: a reap-
praisal, 752.
48 Aretaeus, De causis et signis acutorum morborum: Αἰτίην δὲ ἀτρεκέα μὲν

ἴσασι μοῦνοι θεοὶ, ἐοικυῖαν δὲ καὶ ἄνθρωποι.


49 Marcus Tullius Cicero, Epistualae ad Atticum, 1. 5. 8.

109
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

кој реуми. Упркос тој болести или пак тренутном стању, Теренција је
дочекала веома дубоку старост – умрла је у 102. години. Такође, Ци-
церон је о Посејдонију писао како је био тешко болестан, трпећи јаке
болове зглобова, али да је ипак примио Помпеја (Gnaeus Pompeius
Magnus) који је дошао да посети великог филозофа – sed cum audisset
eum graviter esse aegrum, quod vehementer eius artus laborarent, voluisse
tamen nobilissimum philosophum visere.50 Хроничне болове трпео је и
Цицеронов пријатељ Гнеј Октавије (Gnaeus Octavius):
„Али он надовезује, ʼЕпикур даје упуте како треба презирати
болʼ. Међутим, сама помисао да се презире оно што је највеће
зло је бесмислена. Али какво је то правило? ʼНајвећи је болʼ, он
каже, ʼкратакʼ. Прије свега, шта ти подразумеваш под речју кра-
так, затим који бол називаш највећим? Како то? Зар највећи бол
не може трајати више дана? А можда и мјесецима! Уколико слу-
чајно не мислиш на онај бол који човјека усмрти у оном момен-
ту када га спопадне! Ко би се, међутим, бојао таквог бола? Да си
камо среће могао олакшати оне болове који су, видио сам, спо-
падали мог врло оданог и надасве образованог пријатеља Гнеја
Октавија, сина Маркова, и то не једанпут или за кратко вријеме,
него често и на дуже вријеме. Какве је болове, бесмртни бо-
гови, подносио кад је изгледало да му сви удови горе! Ипак га
нису сматрали биједним, јер ти болови нису били највеће зло,
него само болови једног патеника. Он би био биједан да се
одао уживањима и животу пуном порока и срамних дијела.“51
На основу издвојених примера може се закључити да су се реу-
матске тегобе наводиле и без помињања медицинских термина са-
мих болести. Могуће је да се у наведеним случајевима управо радило
о реуматоидном артритису какав данас познајемо. То се нарочито
односи на последњи ексцерпт јер се каже да поменути Гнеј Октавије

50 Marcus Tullius Cicero, Tusculanae disputationes,  2. 61.


51 Marcus Tullius Cicero, De finibus, 2. 93: „Traditur, inquit, ab Epicuro ratio ne-
glegendi doloris. Iam id ipsum absurdum, maximum malum neglegi. sed quae tan-
dem ista ratio est? Maximus dolor, inquit, brevis est. Primum quid tu dicis breve?
deinde dolorem quem maximum? quid enim? summus dolor plures dies manere
non potest? vide, ne etiam menses! nisi forte eum dicis, qui, simul atque arripuit,
interficit. quis istum dolorem timet? illum mallem levares, quo optimum atque
humanissimum virum, Cn. Octavium, Marci filium, familiarem meum, confici vidi,
nec vero semel nec ad breve tempus, sed et saepe et plane diu. quos ille, di in-
mortales, cum omnes artus ardere viderentur, cruciatus perferebat! nec tamen
miser esse, quia summum id malum non erat, tantum modo laboriosus videba-
tur; at miser, si in flagitiosa et vitiosa vita afflueret voluptatibus.“ Марко Тулије
Цицерон, О крајнос�има �обра и зла, прев. Петар Пејчиновић (Сарајево:
Веселин Маслеша, 1975): 89–90.

110
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

није водио раскалашан живот, те се да претпоставити да се није ради-


ло о подагри. Међутим, на основу ових примера ми то не можемо са
потпуном сигурношћу тврдити јер тегобе нису довољно детаљно опи-
сане да бисмо их могли упоредити са модерном анамнезом узетом
од пацијента који болује од реуматоидног артритиса.
Напослетку, издвојићемо неке античке савете за терапију реумат-
ских тегоба. Хипократ у случају артритиса саветује стављање уми-
рујуће облоге на болно место и унос течности у виду супе или воде
како би се организам ишчистио, а за то је добро и магареће млеко.52
Што се тиче биљака које су у антици сматране лековитим за згло-
бове, Катон (Marcus Porcius Cato) препоручује свеж купус:
„Збиља, ништа не чисти болесне зглобове као свеж купус, ако га
будеш јео овако: исечеш га, насецкаш суву руту и коријандер, и
нарендаш смолу од асафетиде; или, прелијеш купус сирћетом,
мешавином вина и меда и посолиш. Ако тако будеш јео, можеш
бити сигуран у све своје зглобове.“53
Римски енциклопедиста Аул Корнелије Целз (Aulus Cornelius
Celsus) саветује примену разних видова балнеотерапије, као и маса-
же оболелих зглобова уљима и другим препаратима.54 У свом спису
О ме�ицини даје мноштво детаљних рецепата за ублажавање реумат-
ских тегоба од којих ћемо, као илустрацију, поменути облоге од суве
смокве помешане са мацином травом и мешавину бљушти без семен-
ки и метвице.55
У овом раду представљени су поједини ексцерпти из античког кор-
пуса у којима су се помињу или описују реуматске болести. Наравно,
мноштво других, мање или више значајних примера засигурно је оста-
ло неистражено, али мишљења смо да се и на основу овог малог узор-
ка могу извући одређени закључци. Подагра је била честа болест, ре-
кло би се, како међу Грцима, тако и међу Римљанима, и персонифико-
вала је раскалашан и распусан живот. Тегобе су биле веома неугодне,
али и поред тога многи имућни људи одавали су се прекомерном јелу
и пићу и љубавним уживањима, што су, како се сматрало, били главни
52 Simon Byl, „Rheumatism and Gout in the Corpus Hippocraticum“, L’antiquité
classique, 57 (1988): 92; Aulus Cornelius Celsus, De Medicina, 4. 31.
53 Marcus Porcius Cato, De re rustica, 157. 7: „Verum morbum articularium
nulla res tam purgat, quam brassica cruda (si edes concisam et rutam et
coriandrum concisam siccam et sirpicium inrasum et brassica ex aceto oxymeli et
sale sparsa. Haec si[c] uteris, omnis articulos poteris experiri.“ Превод Марине
Милановић.
54 Aulus Cornelius Celsus, De Medicina, 4. 31.
55 Ibid., 5. 18.

111
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

узроци ове болести. Пошто је била толико честа, ти богатији људи, о


чијим животима најчешће имамо забелешке и сведочанства, некада
су напад подагре користили као изговор и на тај начин оправдавали
свој изостанак. Могла би се чак изнети претпоставка да је свако ко је
оболео од ове болести био стигматизован као неумерен човек. Пре-
ма писањима Михаила Псела видимо да је Хипократово учење било
актуелно и у средњем веку и да су поменуту болест објашњавали на
исти начин као и у антици. Поред подагре, у античким списима често
се помиње и артритис, међутим, научници се и даље споре око вре-
мена настанка болести данас познате као реуматиодни артритис.
Наравно, ми не можемо дати коначан одговор на питање да ли је реу-
матоидни артритис каквог га данас савремена медицина познаје био
присутан у антици, али оно што смо могли да увидимо истражујући
античке списе јесте да и немедицинска документација пружа корисне
информације о болестима, описујући тегобе и неприлике кроз које
оболели пролазе и да заједно са медицинским списима представља
значајан (свакако не апсолутно научно поуздан) историјски извор за
изучавање болести у антици. Навели смо неколико примера где су
дати описи тегоба, а да притом није назначено име болести коју је
неко могао имати. Сигурни смо да постоји прегршт таквих места и
да њихово истраживање заједно са истраживањима палеопатолога
може бити од користи за савремену медицину.
Као што смо видели, античка литература не обилује само описи-
ма реуматских болести већ и многобројним начинима за ублажавање
тегоба, стога представља значајно полазиште за изучавање болести
како из угла савремене, тако и из угла народне медицине.

Литература

1. Aceves-Avila, Francisco Javier, Francisco Medina and Antonio Fraga.


„The antiquity of rheumatoid arthritis: a reappraisal“. The Journal of
Rheumatology, 28 (2001): 751–757.
2. Bhattacharjee, Shom. „A brief history of gout“. International Journal of
Rheumatic Diseases, 12 (2009): 61–63.
3. Byl, Simon. „Rheumatism and Gout in the Corpus Hippocraticum“.
L’antiquité classique, 57 (1988): 89–102.
4. Caughey, David E. „The arthritis of Constantine IX“. Annals of the
Rheumatic Diseases, 33 (1974): 77–80.

112
М. Милановић, О реуматским болестима у списима античких писаца

5. Copeman, William Sydney Charles. A short history of the gout and the
rheumatic diseases. Berkeley and Los Angeles: University of California
Press, 1964.
6. Eamon, William. „The tale of Monsieur Gout“. Bulletin of the History of
Medicine, 4, 55 (1981): 564–567.
7. Entezami, Pouya,  David A. Fox, Philip J. Clapham and Kevin C. Chung.
„Historical Perspective on the Etiology of Rheumatoid Arthritis“. Hand
Clinics, 1, 27 (2011): 1–10.
8. Gritzalis, Konstantinos C., Marianna Karamanou and George Androutsos.
“Gout in the writings of eminent ancient Greek and Byzantine physicians”.
AMHA - Acta Medico-Historica Adriatica, 1, 9 (2011): 83–88.
9. Helfgott, Simon M. „Was Gout Rampant Among the Romans?“ The
Reumatologist (2013).
10. Jaцaнoвић, Мирјана и Драган Jaцaнoвић. „Бoл у трaдициoнaлнoj
српскoj нaрoднoj култури“. Tимoчки мe�ицински �лaсник, 1, 29 (2004):
46–48.
11. Joshi, Vinay Ramachandra. „Rheumatology, Past, Present and Future“.
Journal of the Association of Physicians of India, 60 (2012): 21–24.
12. Kourilovitch, Maria, Claudio Galarza-Maldonado and Esteban Ortiz-
Prado. „Diagnosis and classification of rheumatoid arthritis“. Journal of
Autoimmunity, 48–49 (2014): 26-30.
13. Marson, Piero and Giampiero Pasero. „Hippocrates and rheumatology”.
Clinical and experimental rheumatology, 6, 22 (2004): 687.
14. Nriagu, Jerome О. „Saturnine gout among Roman aristocrats – Did lead
poisoning contribute to the fall of the Empire?“ The New England journal
of medicine (1983): 660–663.
15. Parish, Lawrence C. „An Historical Approach to the Nomenclature of
Rheumatoid Arthritis“. Аrthritis and rheumatology, 2, 6 (1963): 138–158.
16. Rothschild, Bruce M. and Robert J. Woods. „Symmetrical erosive disease
in archaic Indians: the origin of rheumatoid arthritis in the New World?“.
Seminars in Arthritis and Rheumatism, 5, 19 (1990): 278–284.
17. Savica, Vincenzo, Domenico Santoro, Biagio Ricciardi, Carlo Alberto
Ricciardi, Lorenzo Calò and Guido Bellinghieri. „Morbus dominorum:
Gout as the disease of lords“. Journal of nephrology, 26 (2013): 113–116.
18. Scarborough, Јоhn. „Review: The Myth of Lead Poisoning among the
Romans: An Essay Review; Reviewed Work: Lead and Lead Poisoning in
Antiquity by Jerome O. Nriagu“. Journal of the History of Medicine and
Allied Sciences, 4, 39 (1984): 469–475.
19. Short, Charles L. „The antiquity of rheumatoid arthritis“. Аrthritis and
Rheumatism, 17 (1974): 193–205.

113
Marina Milanović
University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Department of Classics,
Belgrade

ON RHEUMATIC DISEASES IN THE WORKS OF CLASSICAL AUTHORS

The focus of this paper is the subject of rheumatism in antiquity. According


to the sources that we have researched, the most commonly mentioned and
the most famous rheumatic disease of the antiquity was podagra. According
to Hippocrates, excessive consummation of alcohol and overeating were the
main causes of this disease, therefore, almost everyone suffering from this
disease was characterised as a debauchee. Due to its frequency and the fact
that it disables normal walk, bouts of podagra were often used among the
Romans as an excuse for absence from certain events. Apart from podagra,
ancient writers also mention arthritis, however, it cannot be said for certain
that the disease in question is rheumatic arthritis as modern medicine defines
it today, even though certain descriptions of difficulties support the thesis
that this disease existed in the antiquity. Considering that the consequences
of different rheumatic diseases are similar, paleopathologists also find it
difficult to precisely determine what was the cause of damages on joints and
bones. There are numerous sanatoria that were famous in the antiquity for
the treatment of rheumatism, as well as recipes for compresses and potions
that would lessen these difficulties.
Key words: ancient medicine, Hippocrates, rheumatism, podagra,
arthritis

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

114
scientific review UDC 537.612

Anand P. Batra
Howard University, Department of Physics and Astronomy, Washington

Tristan Hübsch1
Howard University, Department of Physics and Astronomy, Washington

ON THE MIRAGE OF THE CLASSICAL ELECTRON


OF UHLENBECK AND GOUDSMIT2
Dedicated to the memory of Anand P. Batra

Abstract
The idea that the electron is an extended charged object the spinning
of which is responsible for its magnetic moment is shown to require
a sizable portion of the electron to spin at speeds very close to the
speed of light, and in fact to explode within an unacceptably short
time, ~10–31s. The experimentally well-established magnetic moment
of elementary particles such as the electron must, therefore, be
accepted as an intrinsic property, with no need for classical models
based on spatially extended objects. Emphasizing these facts in
education, as early as possible, is important for the framing of the
proper mindset.
Keywords: spin, magnetic moment, reverse-engineering, scientific model

1 thubsch@howard.edu; thubsch@mac.com
2 Acknowledgments (Part I): We should like to thank Profs. Walter P. Lowe,
James H. Stith and Demetrius D. Venable for critical reading of the manuscript
and constructive suggestions. TH is grateful to the Physics Department at the
Faculty of Natural Sciences of the University of Novi Sad, Serbia, for recurring
hospitality and resources; Acknowledgments (Part II): TH should like to thank
Drenka Dobrosavljević for inviting this contribution, the late first author (Anand
P. Batra) for decades of enduring friendship and collaboration, and the Physics
Department at the Faculty of Natural Sciences of the University of Novi Sad, Ser-
bia, for recurring hospitality and resources.

115
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

1. Introduction

This article is based on the article of the same title3 from 2012, included
herein in its original form as Part I, with but minor edits. The portend
of this article was twofold: On one hand, we felt that 85 years after the
introduction of spin into the vernacular of (fundamental) elementary
particle physics, it behooved one to recall the historical development of
this, by now standard, but figurative nomenclature and concept. Indeed,
many a standard term in elementary particle physics must not be regard-
ed as a literal descriptor of the corresponding phenomenon, but as a
mnemonic crutch at best – and the case of “spin” provides a perfect ex-
ample. On the other hand, both the historical circumstances and a more
detailed analysis of certain consequences of the “classical electron”,
imagined as a spinning, spatially extended electrically charged body pro-
vided a lesson to be learned about the scientific process itself. In particu-
lar, we demonstrate that the originally suggested interpretation of the
model has easily derivable consequences that vehemently disagree with
Nature, so that the originally suggested interpretation cannot possibly
be accepted literally. This then forces a conceptual re-evaluation of the
meaning of the model and lets us draw the main conclusions: (1) The
mental image of a spinning, spatially extended electron is merely a men-
tal caricature, a convenient mnemonic to associate the (individually
measured) magnetic moment of a particle to its reverse-engineered (but
universal) concept of spin, often also regarded as “intrinsic angular mo-
mentum,” by now long since known to have been superseded (only two
years later) by the far more rigorous and precise description by Dirac4;
(2) We call on educators to follow our suit, and use these historical and
conceptual facts about spin as a didactic vehicle to convey the gist of the
scientific process: Scientific models are provisional, used on account of
their practical and pragmatic value in describing and predicting natural
phenomena, but subject to re-evaluation and even radical revision when
the totality of their consequences fails to fully agree with Nature. This
defines the asymptotically improving process of the scientific method,
which then necessarily includes each and every logical consequence of
the considered model as its prediction is presumably to be tested by
subsequent experiments. In principle, each scientific model has infinite
3 Anand P. Batra and Tristan Hübsch, “On the mirage of the classical electron of
Uhlenbeck and Goudsmit”, accessed on June 25, 2012, arxiv.org/abs/1203.1510.
4 Paul Adrien Maurice Dirac, “The quantum theory of the electron,” Proceedings
of the Royal Society of London, 778, 117 (1928): 610–624.

116
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

sequences of such ever finer predictions, and our simple re-evaluation of


the classical model of the electron highlights this by explicitly examining
a few such predictions that have so far not been discussed in as much
detail.
Part II then presents the personal commentary and afterword by
the second author, elaborating further on these portends of the origi-
nal article. This elaboration was prompted in part by the invitation to
contribute to this journal and effectively communicate to its general
audience, whereas the original article (Part I, herein) was intended as a
communication to a much narrower audience of physicists. Therefore,
this opportunity to address a wider audience comes with an obligation
to explain the oft-unspoken, but well entrenched norms, background
information and expectations within the subfield of elementary particle
physics, and I should like to hope that my late co-author, Anand P. Ba-
tra, would have approved of the wider sharing of these observations.
In particular, additional historical details are recalled (in Part II.1) sup-
porting the notion that many of the contemporary researches tacitly,
if not explicitly, accepted the model of the “classical electron” simply
as a temporary mnemonic, to be revised and improved later. Further,
section Part  II.2 details the precise relation between the (individual)
magnetic moment and the (universal) angular momentum, thus provid-
ing (with considerable benefit of hindsight) a conceptual reason for the
sweeping utility of this reverse-engineering. Finally, section Part II.3 ex-
amines a few additional consequences, including the quantitative char-
acterization of the fact that angular momentum in macroscopic bodies
appears to be varying continuously, but is discontinuous in microscopic
systems. This section closes with the fascinating fact that the reverse-
engineered notion of spin satisfies the universal angular momentum
algebra, which in turn predicts the existence of spinors: quantities,
objects and systems with half-integral angular momenta (in units of
), which must obey the Pauli exclusion principle, and so provide the
foundation of the periodic table of elements. Finally, the mathemati-
cal relation between these spinors and the more conventional quanti-
ties, supersymmetry, is then observed in several branches of physics.
These far-reaching implications of the seemingly modest proposal by
Uhlenbeck and Goudsmit serve to exemplify the innate cohesion and
coherence within the scientific system underlying our current (and
ever-evolving) understanding of the fundamental layers in Nature. Sec-
tion Part II.4 concludes this critical review by collecting a few closing
remarks.

117
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

2. Part I: The Mirage of the Classical Electron

The physics’ approach to understanding Nature consists of a network


of coherently constructed models that are proposed so as to reproduce
concrete observations in Nature. Such models also tend to lead to new
predictions, which subsequent experimentation is supposed to examine.
When subsequent experimental results disagree with a model, it is evi-
dently the latter that has either to be modified if possible, or replaced. In
this asymptotically improving process, it is important to realize that the
predictions of any model must be followed out to their logical conclu-
sion, and this is what we do here with the classical model of the electron.
The Abraham-Lorentz model of the electron – pictured variably as a
spherical shell or as a homogeneous solid ball with the electron’s charge
distributed uniformly – was introduced in 1902 by Max Abraham5 and
revisited in 1904 by Hendrik Lorentz6. If such a spatially extended object
were spinning, the spinning charge would create a circular current, which
in turn would create a magnetic dipole field. The intrinsic magnetic di-
pole moment of the electron was attributed by George Eugene Uhlen-
beck and Samuel Abraham Goudsmit in 19257 to the spinning of such a
charged and spatially extended object, providing the value of for the
magnitude and explaining the observed doubling ( ) in line-spectra.
Note that the so-attributed spinning of the electron is a reverse-engi-
neered quantity, hinging on the Abraham-Lorentz model of the classical
electron. The only unambiguously established physical property of the
electron in this respect is its intrinsic magnetic dipole moment.
Let’s assume (within the theoretical physics worldview of 1925) that
the electron has some spatial extension but is otherwise of an unknown
shape, and let be the minimal radius of a sphere that completely en-
closes such an electron. The energy of the electron’s electric field (using
only the monopole term in the multipole expansion of the -field) is then
for (1)

5 Max Abraham, “Dynamik des Elektrons,” Gӧttinger Nachrichten (1902): 20–41.


6 Hendrik Antoon Lorentz, The Theory of Electrons an its Applications to the Phe-
nomena of Light and Radiant Heat (Leipzig: B. G. Teubner, 1916); Hendrik Antoon
Lorentz, A course of lectures delivered in Columbia University (New York: March
and April, 1906).
7 George E. Uhlenbeck and Simon A. Goudsmit, “Ersetzung der Hypothese vom
unmechanischen Zwang durch eine Forderung bezüglich des inneren Verhaltens
jedes einzelnen Elektrons,” Die Naturwissenschaften, 47, 13 (1925): 953–954.

118
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

where is the electromagnetic fine structure


constant.
Assuming that the mass8 of the electron stems entirely from this en-
ergy, we identify ­and have

or (2)

for the radius of the electron. Note that the oft-quoted result neglects
the numerical factor of , on grounds of offering estimates rather
than precise results: after all, we have neglected all the multiple contribu-
tions to beyond the spherically symmetric monopole term. In addition,
we have used here the relativistic relationship between the rest-energy,
the mass and the speed of light; before 1905, several similar formulas
were being proposed by various researchers of the time, differing only
in the numerical proportionality factors that were, however, all of order
~1. Herein, we lump these variations of the model in the numerical pa-
rameter .
In turn, given that the electron is assumed to have some spatial exten-
sion, its moment of inertia for spinning about an axis that passes through
its center-of-mass must be
, (3)
where is a numerical constant not greater than 1, and equals to 1 if all
the mass of the electron is concentrated at the distance from the axis
of rotation. Being that we expect some of the mass to be also distrib-
uted at smaller distances, it follows that 1 , for example, for a
spherical shell, whereas for a solid spherical ball, .
Anticipating that the rotation might be relativistic, the angular mo-
mentum of the spinning electron then has a magnitude of
, (4)
where is the tangential speed of rotation of the electron, at the dis-
tance of from the center-of-mass, and (by 1925, the
special theory of relativity was fairly well-accepted generally, and certain-
ly amongst theorists). Combining equations (4) and (2), we have
, (5)

8 We adhere to the nomenclature, championed by Prof. Lev B. Okun, that mass


is a relativistic invariant and its -multiple equals the rest energy of an object; this
then equals the expression (1); see Lev B. Okun, “The concept of mass,” Physics
Today (June, 1989): 31–36.

119
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

which ought to be identified with , the value cited by Uhlenbeck


and Goudsmit. Doing so, however, immediately implies that

, (6)

which is easily solved to produce9


(7)

and this lowest value is obtained by using the maximal values of . As


noted, for most shapes, the monopole term in the expansion of , and so
also of the expression (1), is not likely to be overwhelmed by the higher
order contributions in the multipole expansion.
So, Uhlenbeck and Goudsmit’s reverse-engineered attribution of the
measured intrinsic magnetic dipole moment to a fictitious spinning re-
quires the tangential speed, of the electron to be larger than 99.9894%
of the speed of light in vacuum!
But, there’s more: Being that the roughly spherical distribution of
the electron’s charge is rotating, it moves in an accelerated fashion, and,
therefore, radiates. This radiation loss of course depletes the energy con-
tent – and so the rest mass – of the spinning electron, and may be esti-
mated using the relativistic version of the Larmor formula obtained by
Alfred-Marie Liénard in 189810:
,

. (8)

Using the above results, Eq. (7) for the ratio and (2) for the ra-
dius of the electron, , this becomes
. (9)

This estimate may be used to determine how fast it would take for
the electron to radiate away all of its rest energy :

9 In fact, Hendrik Antoon Lorentz was suspicious of the idea of spin, having es-
timated , which must mean that he used – ironically – a non-relativistic
expression for angular momentum; see George E. Uhlenbeck, “Personal reminis-
cences,” Physics Today , 6, 29 (June, 1976): 43–48.
10 Lev D. Landau and Evgenii Mikhailovich Lifshitz, The Classical Theory of Fields
(Oxford: Pergamon Press, 1975), 67; John David Jackson, Classical Electrodynam-
ics, 3rd ed. (New York: John Wiley & Sons Inc., 1999), section 14.2.

120
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

, (10)

where we have again used that . This is clearly an unaccept-


able result: during this amount of time, the electromagnetic radiation
– through which the electron is supposed to lose all of its mass – can
traverse at most m, which is only a minuscule fraction 
of the electron’s radius (2).
Indeed, the actual time would have to be longer than this, as the es-
timate (10) does not take into account that as the mass of the electron
reduces through radiation loss, the radius of the electron grows: see (2).
For the angular momentum (4) to remain conserved, the tangential speed
would then have to reduce. In turn, the radial acceleration
would then reduce both because the tangential velocity would have re-
duced and because the radius of the electron would have grown, where-
upon the radiation loss would have reduced even more, depending on
the square of the reduced radial acceleration. Although this would sig-
nificantly increase the estimate of , it does not seem plausible that this
could extend the effective lifetime of the electron (10) by the 64 orders of
magnitude or more needed to agree with the experimental bound11. The
model also predicts that the radius of the electron would grow unbound-
edly as it loses its mass – contrary to all observations.
Of course, by 1925 it was known that the orbiting electrons in a hy-
drogen atom do not radiate, and a similar ad hoc Bohr-like postulate
could have been invoked to prevent the spinning electron from explod-
ing. However, the situation here is quite opposite from Bohr’s model of
the hydrogen atom, wherein the Coulomb force balances the electron
in its stable orbit: there is nothing in the Abraham-Lorentz model of the
spinning electron that would hold it contained!
The above critical analysis of the Abraham-Lorentz-Uhlenbeck-Goud-
smit model of the spinning electron quite evidently shows rather prepos-
terous implications. Besides violating the fact of Nature that electrons
are stable particles (no electron has ever been observed to decay12),
this exploding electron model also delocalizes the electric charge of the
electron.
Nevertheless, physicists at the time accepted Uhlenbeck and Goud-
smit’s reverse-engineered attribution of the measured intrinsic magnetic

11 J. Beringer et al.
(Particle Data Group), “Review of particle physics,” Physi-
cal Review, D 86 (2012): 010001.
12 Ibid.

121
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

dipole moment to a fictitious spinning of the electron. Even the subse-


quent realization that the magnetic moment of elementary particles such
as the electron is an intrinsic property – just as is its mass and electric
charge – the name “spin” unfortunately stuck! Generation after genera-
tion of students thus become misguided by the practical use of the term
“spin,” misunderstanding it to provide an actual “explanation” of the
measured magnetic moment of the electron.
Since history cannot be undone, and the name “spin” is too en-
trenched in the physics jargon to be replaced, we hope that at least the
educators will agree to include this cautionary note in their contributions
to the forming of the mindset of the coming generations. In our teaching
experience, this is effectively accomplished by emphasizing the reverse-
engineered nature of the notion of “spin,” as derived from the observed
magnetic dipole moment.

3. Part II: Commentary and Afterward13

Owing to the intended brevity and succinctness of the original article,14


by design it omits several points that are not strictly necessary for its key
conclusion and missive, summarized in its introductory and two closing
paragraphs. Here is an opportunity to revisit some of these points and I
should like to hope that my late co-author would not have been too criti-
cal of this elaboration.

1. Prescient Foresight by Contemporaries

The notion that the electron is a charged object of non-vanishing spatial


extent, so that the physical rotation of its charge produces the electron’s
observed intrinsic magnetic dipole moment was indeed considered by
other physicists before Uhlenbeck and Goudsmit. To this point, Eric Rob-
ert Scerri identifies Ralph de Laer Kronig15:
“The first person to consider the notion of a spinning electron was
Kronig who on consulting Pauli on the subject was so severely criti-

13 Written by Tristan Hübsch; amending and elaborating on Part I, co-authored


by Anand P. Batra and Tristan Hübsch.
14 See footnote 3.
15 Eric Robert Scerri, “The exclusion principle, chemistry and hidden variables,”
Synthese, 1, 102 (1995): 165–169.

122
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

cized that he decided not to publish his views.16 Electron spin was
eventually introduced by Uhlenbeck and Goudsmit who took the
precaution of not consulting Pauli for his opinion.17 Pauli continued
to reject the notion until he was finally convinced of the usefulness
of spin by the calculations of L.H. Thomas18.”
Indeed, Wolfgang Pauli was already in the 1920’s known to be ex-
tremely critical, and the matter of publishing the electron spin idea seems
to have been supported and to some degree engineered by Paul Ehren-
fest, who was at the time both Uhlenbeck’s and Goudsmit’s PhD advisor.
For, Uhlenbeck’s and Goudsmit’s original article19 appeared in the Zus-
chriften und vorläufige Mitteilungen [Notices and Preliminary Communica-
tions] section of the journal Die Naturwissenschaften [Natural Sciences],
communicated (as customary) by Ehrenfest himself, who therein notes
both the existence of supporting experimental evidence (citing work by
“Prof. W. J. de Haas,” but without further detail, which in itself was not
that unusual, and suggests Ehrenfest’s authoritative but private informa-
tion), as well as that neither Uhlenbeck nor Goudsmit were aware of this.
In addition, Ehrenfest himself was apparently both aware of the various
theoretical issues in the model and quite unconcerned with their implica-
tions to his graduate students’ professional careers, explaining his swift
transmission for publication of their manuscript20: “Sie Beide sind jung;
Sie konnen eine Dummheit leisten” [You are both young; you can afford
a foolishness.].
Scerri also adds21:
“Interestingly, it later emerged and is now generally agreed that
the term electron spin is something of a misnomer since the elec-
tron does not strictly behave like a spinning object (see, for exam-
ple, Atkins22, p. 115).”

16 Ralph de Laer Kronig, “The turning point,” in Theoretical Physics in the Twen-
tieth Century. A Memorial Volume to Wolfgang Pauli, eds. Markus Fierz and Victor
Frederick Wiesskopf (New York: Interscience Publishers, 1960), 5–39.
17 See footnote 7.
18 Llewellyn H. Thomas, “The kinematics of an electron with an axis,” Philosophi-
cal Magazine, 13, 3 (1927): 1–22.
19 See footnote 7.
20 Thomas S. Kuhn, “Oral history: Interview of George Uhlenbeck”, Niels
Bohr Library & Archives, American Institute of Physics, College Park, MD, USA
(March 31, 1962), accessed on May 1, 2019, www.aip.org/history-programs/
niels-bohr-library/oral-histories/4922-2.
21 See footnote 15.
22 Peter W. Atkins, Molecular Quantum Mechanics (Oxford: Oxford Univ. Press, 1983).

123
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Even as it was originally introduced, the concept of the electron spin


was more of a place-holder for a quantity to be determined better and
more precisely through subsequent study and scrutiny, rather than a
definitive model of an actual physical structure with evidently observ-
able features. Indeed, in his American Institute of Physics interview23,
Kronig is quite cavalier even in the name of this supposedly observable
characteristic:
“For the question of the intensities these moments of momenta
could be assigned to a spin or to a Rumpf, or whatever it was.” (ital-
ic emphasis by TH; “Rumpf” is a deliberately used nonsense word.)
Kronig then further recalls:
“[…] the idea that was stated by Pauli was that you have two quan-
tum numbers assigned to one electron – the orbital quantum num-
ber and the spin one-half. Only Pauli desisted carefully from saying
what this other quantum number was. And I’ve always thought
that was a rather fine intuition. Pauli, after all, had a fine nose be-
cause later on, as things became clarified, the model interpretation
of the spin one-half of the electron as due to a sort of rotation of
the electron about an axis was, by a theory of Dirac, discredited
entirely. […]”
“He [Pauli] somehow had the feeling, which later proved to be
quite right, that the spin was a thing which could not be visualized
in classical terms. […]”
“And after all, the whole terminology of the quantum numbers –
the s, the spin quantum numbers as we now call it, and , and so
on – the whole construction of the multiplicity, the vector rules for
finding the number of terms – all that was not influenced by the
interpretation of what these moments of momenta were.”
It is inspiring to retrace this exacting line of inquiry into these then
newly-discovered facets of Nature, seeing that they presented an evident
indication of the insufficiency and even inadequacy of the previously es-
tablished framework for understanding “how things work”; that certain
new concepts and notions were needed, and that these were not even
readily describable in the familiar language of the established formalism
of physics. This Zeitgeist (spirit of the times), driven by the intense aware-
ness and even expectation that profoundly new physics is being discov-

23 John L.  Heilbron, “Oral history: Interview of Ralph Kronig,” Niels Bohr Li-
brary & Archives, American Institute of Physics, College Park, MD, USA (No-
vember 12, 1962), accessed on May 1, 2019, www.aip.org/history-programs/
niels-bohr-library/oral-histories/4721.

124
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

ered, is also well described by Werner von Heisenberg’s recollection of


Niels Bohr’s opinion24:
“I think we may yet be able to [understand atoms]. But in the pro-
cess, we may have to learn what the word‚ ‘understanding’, really
means.”

2. A Theorist’s Hindsight

The past century of developments in physics has not only vindicated the
exuberant exploratory mindset of the 1920’s when the notion of electron
spin has emerged, but also brought about a deeper understanding of the
phenomenon. The reader interested in the myriads of ways in which the
notion of electron spin ended up influencing these developments, may
find a good starting point and a generous bibliographical resource in the
swift review by Richard G. Milner25. The excellent historical review of
developments in fundamental physics by Robert P. Crease and Charles
C. Mann26 is also a valuable bibliographical resource, but even more so in
understanding the personal investments in the various paradigm shifts in
the fundamental physics as they occurred in the twentieth century.
At the dawn of the 2020’s, I should like to proffer a less-frequently
mentioned, and perhaps more pragmatic justification of the electron
spin: Unabashedly benefitting from a century’s worth of hindsight, this
theoretical viewpoint is conceptually simpler and perhaps more to the
point. It adopts some of the methodology, together with a retrospective
and introspective critical analysis of that same methodology, such as es-
poused in recent textbooks.27
Observability: It is straightforward that angular momentum ( ) itself
is not a directly measurable physical quantity – there exists no such thing
as an “angular-momentum-o-meter”. Even in common, everyday expe-
riences, the angular momentum of macroscopic and readily observable

24 Werner Heisenberg, Physics and Beyond (New York: Harper and Row, 1972), 41.
25 Richard G. Milner, “A short history of spin,” in Proceedings of the XVth Inter-
national Workshop on Polarized Sources, Proceedings of Science (PSTP 2013) 003,
accessed June 18, 2014, http://arxiv.org/abs/1311.5016.
26 Robert P. Crease and Charles C. Mann, The Second Creation: Makers of the Rev-
olution in Twentieth-Century Physics, 2nd ed. (New Brunswick: Rutgers University
Press, 1996).
27 Tristan Hübsch, Fundamentalna fizika elementarnih čestica (Novi Sad: Univer-

zitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, 2011); Tristan Hübsch, Ad-


vanced Concepts in Particle and Field Theory (Cambridge: Cambridge University
Press, 2015).

125
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

objects, such as a pirouetting ballerina, is assessed by a combination of


direct measurements of several directly measurable quantities, and a
relatively straightforward computation.28 It is crucial to understand that
physical quantities are to a large extent defined by the way(s) in which
we can assess them; indeed, the conceptual notion of observable quanti-
ties in physics is synonymous with the measurable. It should, therefore,
not come as a surprise to realize that the macroscopic methods of assess-
ment – and therefore also the very notion – of angular momentum are
simply inadequate for elementary particles: A priori and by their defini-
tion, elementary particles have no substructure to serve as distinguishing
features with the aid of which to measure angular velocity, its accelera-
tion or deceleration, and with the aid of which to manipulate the par-
ticles themselves and their acceleration or deceleration.
However, electrons do have a direction-distinguishing feature, albeit
not of the kind most familiar in macroscopic objects: they do have an in-
trinsic and experimentally observable magnetic moment.29 Now, the ro-
tation of charged objects with manifest spatial extension does induce a
magnetic moment ( ), and so it does imply the relation , where
is the gyro-magnetic ratio, specific to the object at hand.
The attribution30 of the observed magnetic moment of the electron to
the angular momentum (4) of a rotating and spatially extended charged
electron is thus seen as both a reverse-engineered notion and an extrap-
olation of what is a legitimate inference for objects that can be measured
and manipulated akin to the familiar (macroscopic) objects from every-
day experience, to the realm of elementary particles wherein neither
measurements nor manipulations can be performed in such ways. Never-

28 One may focus on a distinguished feature of the pirouetting ballerina, such


as her face, and measure the time (T) it takes for her to complete a full circle.
Then, one needs to assess her moment of inertia (I) while pirouetting, which may
be done by measuring the force (F) required to decelerate ( ) her angu-
lar velocity ( ), when applied at a particular location such as at her el-
bows, at an angle ( ) of the required stopping forces and at the perpendicular
distance (d) from her axis of rotation. Her angular momentum is then assessed
to be . Physics students, of course, learn how to carry
through such a task, but it should be evident that the determination of angular
momentum is nowhere near as direct as, for example, weighing oneself.
29 Walther Gerlach and Otto  Stern, “Der experimentelle Nachweis der Richtung-
squantelung im Magnetfeld,” Zeitschrift für Physik, 9 (1922): 349–352.
30 To be pedantic, the actual feature which Uhlenbeck and Goudsmit (and Kronig
before them) sought to explain was a doubling of spectral lines in atomic transi-
tions, which, however, can be independently shown to be directly related to the
intrinsic magnetic moment of the electrons that partake in those transitions.

126
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

theless, following this implicit identification by Uhlenbeck and Goudsmit


(and Kramer before them), one adopts the reverse-engineering relation

(11)
between the observed (and by now extremely accurately measured31)
magnetic moment of the electron ( ), its gyro-magnetic ratio ( ) and
intrinsic angular momentum, i.e. spin ( ).
Conceptual Justification: Almost a century removed from the un-
certain and exploratory times of Uhlenbeck and Goudsmit and the ex-
perimentally very well-justified correlation32 notwithstanding, one may
legitimately seek a conceptual rationale for the relation (11). And indeed,
there is one: The three components of angular momenta are well known
to necessarily satisfy the so-called angular momentum algebra:

, (12)

where is the so-called “Levi-Civita symbol”, which encodes the signs


of the various terms in the standard vector product in 3-dimensional
space. Most crucially, the relations  (12) encode the specific non-com-
mutativity of rotations in 3-dimensional space: not only does the result
of rotations about two different axes depend on the order in which the
rotations are performed, but the difference between two successive ro-
tations done in different orders is itself a rotation about a third axis. For
self-consistency, either the relations (12) and the quantities { }
must be normalized in units of the universal, reduced, Planck constant
, or the triple { } must be identified with the
dimensionless generators (operators) of infinitesimal rotations about
the indicated axes. It is then immediate that magnetic moments (11) can-
not possibly satisfy a system of non-linear but algebraic relations such
as (12): The left-hand side of (12) scales quadratically with , while the
right-hand side scales linearly, and no rescaling (11) by any non-unit
can possibly preserve the relations (12).
On the other hand, the magnetic moment of every particular particle,
object and system is scaled by its own, particular and specific gyro-mag-
netic ratio, such as for the electron; such con-
stants are vastly diverse and in no way universal.33 The angular momenta
in the relations (12) are universal, albeit perhaps not directly observable,
whereas magnetic moments (11) are specific to each particular particle,
object and system, and so they are directly measurable.
31 M. Tanabashi, et al. (Particle Data Group), “Review of particle physics,” Physi-
cal Review, D98 (2018): 030001, accessed on May 1st, 2019, pdg.lbl.gov/.
32 Ibid.

33 Ibid.

127
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Finally and in practice, all matters of combining angular momenta and


rotations are straightforward to specify (and compute) in terms of the
universal angular momenta { }, as they are fully and solely de-
termined by consistency with the algebraic relations (12). The induced
effects on the corresponding magnetic moments are then easily “trans-
lated” or “specified” to the particulars of each individual particle, object
and system by means of the appropriate specific gyro-magnetic relations
akin to (11).
Therefore, whether or not a physical spinning, i.e. rotation (and as-
sociated physical angular momentum), is directly observable in a given
physical system or object, the reverse-engineered assignment of an
angular momentum via Eq.  (11) is practically unavoidable. In turn, the
gyro-magnetic ratios, which relate the specific magnetic moments to the
universal angular momenta and are specific to the particular physical ob-
ject (such as an elementary particle) at hand, thereby become an intrinsic
characteristic of that particular particle, object or system.

3. Further Consequences

In full mathematical rigor and with the immutable necessity of logical


self-consistency, the relations  (12) also imply34 that the triple of angu-
lar momenta { } may be meaningfully defined (in 3-dimensional
space) only for systems and quantities for which the magnitude of the
(universally normalized) angular momentum equals , where
is either an integer or a proper half-integer.
Apparent Continuum: Owing to the fact that the universal physical
normalization of the relations (12) can only use as a
unit, the distinction between integral and half-integral angular momen-
ta, as well as the distinction between two adjacent values of angular
momenta, are bound to be macroscopically unobservable: Angular mo-
menta of typical macroscopic objects are some thirty or more orders of
magnitude bigger than . For elementary particles however, typical an-
gular momenta are comparable to , and the minimal difference (on the
order of ) between two considered values of angular momenta are not
only detectable but can indeed be crucial. This at once implies that the

34 This is a simple algebraic consequence of the defining relations of the angular


momentum algebra (12) and is shown in detail in mathematical physics textbooks
such as George B. Arfken, Hans J. Weber and Frank E. Harris, Mathematical Meth-
ods for Physicists: A Comprehensive Guide, 7th ed. (Oxford: Academic Press, 2012),
Section 16.1; see also Hübsch, Fundamentalna fizika elementarnih čestica, Appen-
dix A.3, or Hübsch, Advanced Concepts in Particle and Field Theory, Appendix A.3.

128
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

distinction between macroscopic and microscopic systems is a matter of


resolution and possible precision in measurements35: It is determined by
the factual observability of the relative ratio ( ) of the variations in
any particular angular momentum and the magnitude of that same an-
gular momentum. Therefore, values of angular momenta in macroscopic
systems vary in increments that are simply undetectably tiny compared
to the overall magnitude of those angular momenta, and so appear to
span a continuous variable – precisely as observed. In stark contradistinc-
tion, such variations are most observably discontinuous in microscopic
systems.
Spinors: It is straightforward that rotations through a full circle (360°)
entail a multiplicative factor of .36 Therefore, mathematical repre-
sentations of integral systems and quantities are properly rotated back
into themselves. Reassuringly, this is indeed as is to be expected from
everyday experiences with macroscopic quantities, objects and systems.
However, the angular momentum algebra (12) also permits, just as self-
con­sistently, quantities, objects and systems with half-integral , dubbed
collectively spinors. Upon a 360°-rotation, the mathematical entities
representing such quantities, objects and systems rotate into their own
negatives – which is wholly unlike the everyday experiences in the mac-
roscopic realm, and so they tend to appear perplexing, but only when
steadfastly clinging to macroscopic notions in forming one’s foundation-
al framework of understanding.
The fact that self-consistency of the angular momentum algebra (12)
permits the existence of such double-valued spinors in no way implies
that Nature in fact does make any use of this possibility. Of course, since
the late 1920’s, we know that it does, with the electrons (and protons
and neutrons) providing a hallmark example37 (the fact that Nature does
avail itself of both possibilities seems to indicate a type of totalitarian
35 This “possible precision in measurements” is bounded both by the precision
of the concrete measuring apparatus being used in any particular act of mea-
surement, as well as by Heisenberg’s universal indeterminacy relations. The latter
bounds apply to all observable quantities and are also sensitive to the state of the
considered system; for precise details, see for example the detailed discussion
in textbooks such as Hübsch, Fundamentalna fizika elementarnih čestica; Hübsch,
Advanced Concepts in Particle and Field Theory.
36 See for instance, Ramamurti Shankar, Principles of Quantum Mechanics, 2nd ed.
(New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers,1980); David Park, Introduction
to Quantum Physics, 3rd ed. (New York: McGraw-Hill, 1992); Leslie E. Ballentine,
Quantum Mechanics (Singapore: World Scientific Publishing Co. Inc., 1998).
37 See footnote 4, which supersedes Uhlenbeck and Goudsmit’s proposal by pro-
viding the complete and self-consistent theory of spin.

129
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

principle at work, by which everything that is self-consistently and logi-


cally possible indeed does turn up). This was soon realized to imply the
so-called “exclusion principle,” most typically attributed38 to Pauli, ow-
ing to his exacting formulation of this connection between spin and sta-
tistics for particles,39 and subsequently also for fields40.
Whether or not chemistry can be fully derived from quantum mechan-
ics, i.e. whether Pauli’s exclusion principle is inherently founded within
the formalism of quantum mechanics alone, or is a separate axiom, or
requires the much more general breadth of quantum field theory, has
been debated for some time.41 It is, however, uncontested that quantum
mechanics with the exclusion principle (most crucially dependent on the
half-integrality of electron spin) does provide a successful foundation for
atomic and molecular physics, and so also for chemistry.
Ensembles: In addition, differences between integral and half-inte-
gral angular momenta are unobservably tiny compared with the average
“action” (roughly, the product of the characteristic energy and charac-
teristic duration the typical processes) in “hot” macroscopic systems,
which is why two such macroscopic systems, consisting of particles with
only one versus only the other of the two distinct types of characteristic
angular momenta, turn out to be mostly indistinguishable: The statisti-
cal behavior of large ensembles is, for most purposes, governed by the
so-called Boltzmann statistics, which does not distinguish between inte-
gral and half-integral angular momenta of the particles constituting the
ensemble.
However, a crucial distinction between the so-called Bose-Einstein
(integral- ) and Fermi-Dirac (half-integral- ) statistics does emerge –and
is indeed macroscopically observable– but only owing to the cumulative
effects of Pauli’s exclusion principle:

38 Richard P. Feynman’s tracing the initial idea to Paul A.M. Dirac does not take
away from the ultimate formulation by Pauli; see Feynman’s (first) part in Richard
P. Feynman and Steven Weinberg, Elementary particles and the laws of physics
(Cambridge: Cambridge University Press, 1987).
39 Wolfgang Pauli, “The connection between spin and statistics,” Physical Re-
view, 8, 58 (1940): 716–722; Wolfgang Pauli,  “Relativistic field theories and el-
ementary particles,” Reviews of Modern Physics, 13 (1941): 203–232.
40 Wolfgang Pauli, “Exclusion principle, Lorentz group and reflexion of space-
time and charge,” in Niels Bohr and the Development of Physics: Essays Dedicated
to Niels Bohr on the Occasion of His Seventieth Birthday, eds. Wolfgang Pauli, Léon
Rosenfeld and Victor Frederick Weisskopf (London: Pergamon Press, 1955).
41 See footnote 15.

130
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

• Any two, and in fact any (arbitrarily large) number of particles with
integral spin (dubbed bosons) are not prohibited by the exclusion
principle from being in the same quantum state, and so they may
form a collective, coherent entity dubbed a condensate. This possi-
bility was recognized in 1938 by Fritz London,42 even before Pauli’s
definitive formulation of the eponymous principle.43 Within quan-
tum field theory, this bosonic degeneracy may then be identified
as giving rise to the “background fields”, such as the electrostatic
field, which thus may be regarded as a collective effect of myriads
of elementary particles that are continually exchanged and so me-
diate interactions between distant objects.
• In stark contradistinction, no two particles with half-integral spin
(dubbed fermions) can exist in the same quantum state, therefore
cannot condense, cannot form “background fields,” and so do not
produce any such directly observable macroscopic phenomenon.
Fermions, such as the electron, the proton, the neutron and the ev-
er-elusive neutrino, thereby forever remain within the profoundly
microscopic realm, where the laws of Nature do appear perplexing
and perhaps even paradoxical – but only when steadfastly clinging
to macroscopic notions in forming one’s foundational framework
of understanding.
Furthermore, owing to the inherent double-valuedness of spinorial
quantities and the self-evident single-valuedness of all conceivable single
instances of observation, it follows that all spinor-dependent observable
quantities must depend on even numbers of spinorial quantities. This is
sometimes cited as a “super-selection rule”, which must necessarily be
built into the foundational framework of any understanding of Nature.
In contemporary textbooks of quantum mechanics,44 angular mo-
menta that stem from (potentially) observable physical rotations are
traced to the action of the rotation generators in  (12) on (reference
frame-dependent) positional degrees of freedom in any particular system.
In contradistinction, angular momenta that stem from intrinsic direction-
distinguishing features (such as magnetic moments) are identified with
the action of the rotation generators in (12) on (intrinsic and state-de-
pendent) directional degrees of freedom in any particular system.
This framework of understanding also includes the previously known
(unsurprising and undisputed) intrinsic notion of directionality in elec-

42 Fritz Wolfgang London, “The λ-phenomenon of liquid helium and the Bose–
Einstein degeneracy,” Nature, 3571, 141 (1938): 643–644.
43 See footnote 39.
44 See footnote 36.

131
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

tromagnetic (vector) fields, often dubbed “polarization”. It is just that


photons of the electromagnetic field have integral spin and have been
studied and understood (especially the macroscopic fields) for a longer
time than the electrons, which have half-integral spin and no macroscop-
ic field.
Supersymmetry: By around 1974, the so-called Standard Model of ele-
mentary particles and their fundamental interactions has been formed,45
wherein the spin-1/2 fermions called “quarks” and “leptons” are the ba-
sic building blocks of all tangible matter: Quarks bind to form protons
and neutrons, which in turn bind into atomic nuclei, and are orbited by
the lightest charged leptons, the electrons, to form complete atoms. The
overall (so-called valence) number of quarks and leptons in any isolated
system is constant. On the other hand, the various interactions between
these constituents are mediated by continually emitted and reabsorbed
myriads of spin-1 bosons: photons (electromagnetic interaction), gluons
(strong nuclear interaction) and the -bosons (weak nuclear in-
teractions), and the masses of these elementary particles ensue owing
to the interaction with the Higgs field, the spin-0 quantum of which, the
Higgs boson, was finally experimentally confirmed in 2011.
In the Standard Model of elementary particles, fermions are identi-
fied as the basic building blocks of all tangible matter and are stable in
(valence) numbers, whereas bosons mediate their mutual interactions
and are emitted and reabsorbed in arbitrary numbers, limited only by the
overall conservation laws: energy-momentum, angular momentum, elec-
tric charge, color and weak isospin.
Furthermore, it is fascinating to note that a type of mathemati-
cal transformation, called supersymmetry, swaps these two inherently
distinct types of particles, and thereby provides an operational unity
between these disparate constituents of the Standard Model. Super-
symmetry was initially introduced into physics independently by three
research groups, Jean-Loupe Gervais  and  Bunji Sakita  (in 1971),46 Yuri
A. Golfand and Evgeny P. Likhtman (also in 1971)47 and Dmitry V. Volkov

45 See footnote 27 and the references therein.


46 Jean-Loupe Gervais and Bunji Sakita, “Field theory interpretation of super-
gauges in dual models,” Nuclear Physics B, 2, 34  (1971): 632–639.
47 Yuri A. Gol’fand and Evgeny P. Likhtman, “Extension of the algebra of Poin-
caré group generators and the violation of P invariance,” JETP Letters, 13 (1971):
323–326.

132
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

and Vladimir P. Akulov (1972),48 mostly since it improved some technical


aspects: Supersymmetry significantly simplifies the so-called renormal-
ization procedure that is virtually ubiquitous in all concrete quantum field
theory computations. Efforts to extend the Standard Model of elemen-
tary particle physics by including some form of supersymmetry have
been pursued with unabated ardor, although experiments continue to
show no unambiguous indication that Nature does in fact make use of
this mathematical feature at its most fundamental level.
On the other hand, since its introduction into physics in 1971, super-
symmetry has found ample and successful application in many other
branches of physics. This includes nuclear physics, where supersymmetry
relates the structure and dynamics of nuclei that differ from each other
by one proton and/or one neutron. This relation has been used since
1980 to successfully describe many of the nuclei not easily described
otherwise, and it significantly improves our understanding of numerous
nuclei.49 In condensed matter, supersymmetry helps understanding the
“unconventional quantum Hall effect” in novel materials such as gra-
phene.50 Most recently, supersymmetry has even been used to manufac-
ture extraordinarily monochromatic laser arrays!51 In turn, the algebraic
structure of supersymmetry and its representations (vector spaces upon
which it can act) has recently, and rather unexpectedly, been shown to
involve graph-theory and certain error-detecting and error-correcting bi-
nary block codes.52
With such a wide variety of successful applications in various branch-
es of physics and also unexpected ties to mathematics and information
technology, supersymmetry showcases some of the far-reaching conse-
quences of the simple proposal by Uhlenbeck and Goudsmit.

48 Dmitry V. Volkov and Vladimir P. Akulov, “Possible universal neutrino interac-


tion,” JETP Letters, 16 (1972): 438–440.
49 See the reviews by Roelof Bijker, “Supersymmetry in nuclear physics,” Journal
of Physics: Conference Series, 237 (2010): 012005; Jan Jolie, “Uncovering super-
symmetry,” Scientific American (July, 2002): 70–77.
50 Motohiko Ezawa, “Supersymmetry and unconventional quantum Hall effect in

graphene,” Physics Letters A, 372 (2008): 924–929.


51 Mohammad P. Hokmabadi et al, “Supersymmetric laser arrays,” Science, 6427,
363 (Feb, 2019): 623–626.
52 Charles F. Doran et al, “Codes and supersymmetry in one dimension,” Advanc-
es in Theoretical and Mathematical Physics, 6, 15 (2011): 1909–1970.

133
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

4. Afterword

The sometimes arduous endeavor of learning how to understand Nature


has time and time again taught us that one best learns from Nature in its
own terms. Steadfastly clinging to one’s preconceived notions, however
painstakingly acquired, is usually not only futile, but tends to be point-
less. It is fascinating to note that accepting such a Nature-guided adapt-
ability of our framework of understanding does in the long run produce
a robust and growing edifice of knowledge that tends to grow, expand
and evolve. Indeed, the “quantum mechanics” developed in the first half
of the 20th century grows on the foundation of the previously established
“classical mechanics” and extends it in ways that make our understand-
ing of Nature much more precise and much more widely applicable: So
understood, classical mechanics becomes a special case, a limit of quan-
tum mechanics. This notion of extending previously established physical
theories and frameworks (rather than superseding them) ensures a ro-
bust continuity within the last few centuries of our systematic attempts
at understanding Nature.
In doing so, perhaps as a quirk of human psychology, mnemonic
caricatures such as the spinning, spatially extended electron are indeed
useful in exploring the possibilities and their consequences. It is equally
important, however, to continually remind oneself that such notions are
indeed merely mnemonic caricatures, auxiliary crutches and scaffolding,
the purpose of which lies not in themselves, but in the temporary sup-
port that they provide in seeking the actual truths.
In conclusion, it would seem that Ehrenefest’s justification of the hur-
ried publication of Uhlenbeck and Goudsmit’s proposal was far more ac-
curate than typically credited, albeit in a rather different sense: His use
of the word Dummheit (foolishness) in relation to this simple, naive and
ultimately inaccurate proposal seems to be far more accurate as a charac-
terization of the steadfast clinging to the notions (in fact, mnemonic cari-
catures) of classical (pre-quantum) physics, which his students’ proposal
helped to highlight and eventually vanquish.

134
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

Appendix

This article uses several symbols that are standard within physics litera-
ture, but are perhaps not as widely known to the general readership, as
well as some that have been introduced for convenience. Preferring to
err on the side of caution and convenience for the reader, a table of sym-
bols with their brief definition is included below:

Table: Symbols used in this article, and their meaning; listed in the order
of appearance

Symbol Meaning, definition and numerical value, as appropriate


reduced Planck constant;
energy of the electric field of the electron

dielectric constant of the vacuum;


3-dimensional position vector, is its length; is the
volume-element
electric field (vector)

unit electric charge of an electron;


speed of light in vacuum;

fine structure constant;


mass of the electron;
numerical constants “of order 1”; herein, between 0.1 and 1
moment of inertia of the electron, regarded as a rigid object, ro-
tating about an axis through its center
spin (intrinsic angular momentum) of the electron

tangential speed of a rotating electron, at its “equator”

relativistic boost factor;

change; “ ” denotes change in energy, but in “ ” “ ” de-


notes the duration of time elapsed during which the energy
changed by “ ”
radial (central) acceleration;
quantum numbers of spin, and angular momentum

angular momentum vector

magnetic dipole moment vector

135
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

gyro-magnetic ratio of the object “o”


(intrinsic) spin angular momentum of an electron vector

x,- y- and z-components of the vector of angular momentum

Levi-Civita alternating symbol: =1 when jkl are an even permu-


tation of xyz, = –1 when jkl are an odd permutation of xyz, = 0
otherwise

Also, we use the symbols: “∝” denoting proportional to, “≈” denoting
approximately equal to, “~” denoting on the order of magnitude of, and
“×” denoting the vector product of vectors.

References

1. Abraham, Max. “Dynamik des Elektrons.” Göttinger Nachrichten (1902):


20–41.
2. Arfken, George B., Hans J. Weber and Frank E. Harris. Mathematical Methods
for Physicists: A Comprehensive Guide, 7 ed. Oxford: Academic Press, 2012.
3. Atkins, Peter W. Molecular Quantum Mechanics. Oxford: Oxford University
Press, 1983.
4. Ballentine, Leslie E. Quantum Mechanics. Singapore: World Scientific
Publishing Co. Inc., 1998.
5. Batra, Anand P. and Tristan Hübsch. “On the mirage of the classical electron
of Uhlenbeck and Goudsmit.” Accessed 25. June 2012. http://arxiv.org/
abs/1203.1510.
6. Beringer, J. et al. (Particle Data Group). “Review of particle physics.”
Physical Review, D 86 (2012): 010001.
7. Bijker, Roelof. “Supersymmetry in nuclear physics.” Journal of Physics:
Conference Series, 237 (2010): 012005.
8. Crease, Robert P. and Charles C. Mann. The Second Creation: Makers of the
Revolution in Twentieth-Century Physics, 2nd ed. New Brunswick:  Rutgers
University Press, 1996.
9. Dirac, Paul Adrien Maurice. “The quantum theory of the electron.”  Proceedings
of the Royal Society of London, 778, 117 (1928): 610–624.
10. Doran, Charles F., Michael G. Faux, Sylvester James Jr. Gates, Tristan Hübsch,
Kevin M. Iga, Gregory D. Landweber and Robert L. Miller. “Codes and
supersymmetry in one dimension.” Advances in Theoretical and Mathemati
cal Physics, 6, 15 (2011): 1909–1970.

136
A. P. Batra &T. Hübsch, On the Mirage of the Classical Electron

11. Ezawa, Motohiko. “Supersymmetry and unconventional quantum Hall effect


in graphene.” Physics Letters A, 372 (2008): 924–929.
12. Feynman, Richard P. and Steven Weinberg. Elementary particles and the laws
of physics. Cambridge: Cambridge University Press, 1987.
13. Gerlach, Walther and Otto Stern. “Der experimentelle Nachweis der Rich-
tungsquantelung im Magnetfeld.” Zeitschrift für Physik, 9 (1922): 349–352.
14. Gervais, Jean-Loupe and Bunji Sakita. “Field theory interpretation of
supergauges in dual models.” Nuclear Physics B, 2, 34 (1971): 632–639.
15. Gol’fand, Yuri A. and Evgeny P. Likhtman. “Extension of the algebra of
Poincaré group generators and the violation of P invariance.” JETP Letters,
13 (1971): 323–326.
16. Heilbron, John L. “Oral history: Interview of Ralph Kronig.” Niels Bohr Library &
Archives, American Institute of Physics, College Park, MD USA (1962). Accessed
1. May 2019. https://www.aip.org/history-programs/niels-bohr-library/
oral-histories/4721.
17. Heisenberg, Werner. Physics and Beyond. New York: Harper and Row, 1972.
18. Hokmabadi, Mohammad P., Nicholas S. Nye, Ramy El-Ganainy, Demetrios N.
Christodoulides and Mercedeh Khajavikhan. “Supersymmetric laser arrays.”
Science, 6427, 363 (Feb, 2019): 623–626.
19. Hübsch, Tristan. Fundamentalna fizika elementarnih čestica. Novi Sad:
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, 2011.
20. Hübsch, Tristan. Advanced Concepts in Particle and Field Theory. Cambridge:
Cambridge University Press, 2015.
21. Jackson, John David. Classical Electrodynamics, 3rd ed. New York: John Wiley
& Sons Inc., 1999.
22. Jolie, Jan. “Uncovering supersymmetry.” Scientific American (July, 2002)
70–77.
23. Kronig, Ralph de  Laer. “The turning point.” In Theoretical Physics in the
Twentieth Century. A Memorial Volume to Wolfgang Pauli, edited by Markus
Fierz and Victor Frederick Wiesskopf, 5–39. New York: Interscience
Publishers,1960.
24. Kuhn, Thomas S. “Oral history: Interview of George Uhlenbeck.” Niels
Bohr Library & Archives, AmericanInstitute of Physics, College Park, MD USA
(1962). Accessed 1. May 2019. https://www.aip.org/history-programs/
niels-bohr-library/oral-histories/4922-2.
25. Landau, Lev D. and Evgenii Mikhailovich Lifshitz. The Classical Theory of Fields.
Oxford: Pergamon Press, 1975.
26. London, Fritz Wolfgang. “The l-phenomenon of liquid helium and the Bose–
Einstein degeneracy.” Nature, 3571, 141 (1938): 643–644.
27. Lorentz, Hendrik Antoon. The Theory of Electrons an its Applications to the
Phenomena of Light and Radiant Heat. Leipzig: B. G. Teubner, 1916.

137
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

28. Lorentz, Hendrik Antoon. A course of lectures delivered in Columbia University.


New York: March and April, 1906.
29. Milner, Richard G. “A short history of spin.” In Proceedings of the XVth
International Workshop on Polarized Sources, Proceedings of Science (PSTP
2013) 003, 1–15. Accessed June 18, 2014. http://arxiv.org/abs/1311.5016.
30. Okun, Lev B. “The concept of mass.” Physics Today (June, 1989): 31–36.
31. Park, David. Introduction to Quantum Physics, 3rd ed. New York:
McGraw-Hill,1992.
32. Pauli, Wolfgang. “The connection between spin and statistics.” Physical
Review, 8, 58 (1940): 716–722.
33. Pauli, Wolfgang. “Relativistic field theories and elementary particles.”
Reviews of Modern Physics, 13 (1941): 203–232.
34. Pauli, Wolfgang. “Exclusion principle, Lorentz group and reflexion of space-
time and charge.” In Niels Bohr and the Development of Physics: Essays
Dedicated to Niels Bohr on the Occasion of His Seventieth Birthday, edited by
Wolfgang Pauli, Léon Rosenfeld and Victor Frederick Weisskopf. London:
Pergamon Press,1955.
35. Scerri, Eric Robert. “The exclusion principle, chemistry and hidden variables.”
Synthese, 1, 102 (1995):165–169.
36. Shankar, Ramamurti.  Principles of Quantum Mechanics, 2nd ed. New York:
Kluwer Academic/Plenum Publishers, 1980.
37. Tanabashi M. et al. (Particle Data Group). “Review of particle physics.”
Physical Review, D 98 (2018): 030001. Accessed 1. May 2019, http://pdg.lbl.
gov/.
38. Thomas, Llewellyn H. “The kinematics of an electron with an axis.”
Philosophical Magazine, 13, 3 (1927): 1–22.
39. Uhlenbeck, George E. and Simon A. Goudsmit. “Ersetzung der Hypothe-
se vom unmechanischen Zwang durcheine Forderung bezüglich des inne-
ren Verhaltens jedes einzelnen Elektrons.” Die Naturwissenschaften, 47, 13
(1925): 953–954.
40. Uhlenbeck, George E. “Personal reminiscences.” Physics Today, 6, 29 (1976):
43–48.
41. Volkov, Dmitry V. and Vladimir P. Akulov. “Possible universal neutrino
interaction.” JETP Letters, 16 (1972): 438–440.

138
Ананд П. Батра
Универзитет Хауард, Одељење за физику и астрономију, Вашингтон

Тристан Хибш
Универзитет Хауард, Одељење за физику и астрономију, Вашингтон

O ИЛУЗИJИ КЛAСИЧНOГ EЛEКTРOНA УЛEНБEКA И ГУДСMИTA

У oвoм рaду je рaзмoтрeн такозвани клaсични мoдeл eлeктрoнa, кojи


сe зaснивa нa прeтпoстaвци дa eлeктрoн ниje тaчкaст, нeгo дa je рaширeн
унутaр jeднe мajушнe зaпрeминe. У тoм мoдeлу сe, слeдeћи Улeнбeкa и
Гудсмитa, сoпствeни мaгнeтни мoмeнт eлeктрoнa приписуje рoтaциjи
њeгoвoг прoстoрнo рaширeнoг нaeлeктрисaњa. Oвдe je пoкaзaнo дa тa
прeтпoстaвкa и пoрeђeњe сa измeрeним свojствимa eлeктрoнa зajeднo
зaхтeвajу дa сe знaтaн дeo eлeктрoнa врти брзинaмa кoje су врлo близу
брзини свeтлoсти и дa би тaкaв рoтирajући eлeктрoн мoрao дa сe рaс-
плинe у оквиру нeприхвaтљивo крaткoг периода, ~10–31s. Ta jeднoстaвнa
a нeумитнa пoслeдицa, стога, нeдвoсмислeнo искључуje клaсични мoдeл
кao дoслeдaн oпис рeaлнoг eлeктрoнa. Зaузврaт, eкспeримeнтaлнo дoбрo
пoтврђeни и измeрeни мaгнeтни мoмeнaт eлeмeнтaрних чeстицa кao штo
je eлeктрoн стoгa мoрa дa сe прихвaти кao суш�инскo свojствo дaтих чe-
стицa, зa кoje никaквo oбjaшњeњe клaсичним мoдeлимa кojи сe зaснивajу
нa прoстoрнo рaширeним oбjeктимa ниje ни пoтрeбнo, a ни мoгућe.
Спин (сoпствeнa рoтaциja) eлeктрoнa je тимe рeтрoгрaднo дeфинисaн
кao кoличник измeрeнoг мaгнeтнoг мoмeнтa и сoпствeнoг жирo-мaгнeт-
нoг кoeфициjeнтa. У oбрaзoвaњу je нaглaшaвaњe oвих чињeницa, кaкo
квaлитaтивних тaкo и квaнтитaтивних, тe лoгичкoг слeдa зaкључивaњa,
вeoмa вaжнo зa фoрмирaњe испрaвнoг нaчинa рaзмишљaњa.
У другoм дeлу рaдa je пoкaзaнo дa су сaврeмeници Улeнбeкa и Гу-
дсмитa тaj клaсични мoдeл eлeктрoнa и прихвaтили сaмo кao приврeмeну
и прoвизoрну пoштaпaлицу, с увeрeњeм дa ћe сe бoљe oбjaшњeњe вeћ
нaћи. Oсим чињeницe дa je Улeнбeкoв и Гудсмитoв прeдлoг кoристaн jeр
кoрeктнo прeдвиђa oпaжeнo удвajaњe стaњa aтoмa, oвдe je укaзaнo и нa
дoдaтну кoнцeптуaлну и прaктичну кoрист тe рeтрoгрaднe дeфинициje:
зa рaзлику oд мaгнeтнoг мoмeнтa кojи je сoпствeнo свojствo пa вaрирa
oд чeстицe дo чeстицe, угaoни мoмeнaт приписaн спину je унивeрзaлaн
и зaдoвoљaвa jeднoзнaчнo дeфинисaну aлгeбру. Tимe je тa мaтeмaтич-
кa структурa унивeрзaлнo примeнљивa нa свe чeстицe и систeмe, чиjи
сe рeзултaти лaкo прeрaчунaвajу у кoрeспoндeнтнe пoдaткe o мaгнeт-
ним мoмeнтимa. Ta истa унивeрзaлнa мaтeмaтичкa структурa тaкoђe
имплицирa и пoстojaњe двe врстe чeстицa, бoзoнa и фeрмиoнa. Бoзoни

139
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

имajу цeлoбрojaн спин и зa њих Пaулиjeв принцип искључeњa нe вaжи, a


мoгу дa фoрмирajу такозвани Ајнштајн-Бoсe кoндeнзaт, чиjи кoлeктивни
eфeкaт oпaжaмo кao мaкрoскoпскo пoљe. Нaсупрoт њимa, фeрмиoни
имajу пoлуцeлoбрojaн спин, зa њих Пaулиjeв принцип искључeњa вaжи,
пa систeми вишe oд jeднoг фeрмиoнa нужнo чинe хиjeрaрхиjу (такозвану
лeствицу) пoпуњeних стaњa, штo jeднoзнaчнo укaзуje нa пeриoдни систeм
eлeмeнaтa и тимe дeфинисaнa хeмиjскa свojствa.
Oвих нeкoликo дaлeкoсeжних пoслeдицa Улeнбeкoвoг и Гудсмитoвoг
нaизглeд скрoмнoг, пa и нaивнoг прeдлoгa пojмa и дeфинициje спинa
(нaрoчитo зaхвaљуjући Дирaкoвoj нaкнaднoj и прeцизниjoj рeдeфинициjи)
виднo служи кao примeр зa урoђeну кoхeзиjу и кoхeрeнтнoст унутaр нaуч-
нoг систeмa угрaђeнoг у нaшe сaврeмeнo (и нeпрeстaнo eвoлуирajућe)
рaзумeвaњe нajoснoвниjих слojeвa прирoдe.
Кључне речи: спин, магнетни моменат, ретроградна конструкција, на-
учни модел

Accepted for Publication July 5, 2019.

140
scientific review UDC 575.212/.218(091)
547.963.3(091)

Aleksandar Vujin1
McGill University, Studies at the University, PhD Studies of Biology,
Montreal, Canada

DNA DAMAGE AND REPAIR:


A BRIEF HISTORY OF CONCEPT AND RESEARCH

Abstract
The physical basis of hereditary information for cellular life on Earth
is the DNA molecule. As such, its chemical integrity is of paramount
importance for the faithful transmission of genetic information. How-
ever, DNA is under a constant assault by damaging agents found both
in the cell and the outside environment. To repair the various types
of DNA damage, many specialized enzymatic repair pathways have
arisen over the course of evolution. In this review, we follow the de-
velopment of ideas and knowledge preconditioning the origin of DNA
repair research, beginning with the 19th and 20th century discoveries
of the role of DNA as a molecule of heredity, which combined with
early radiobiological research of the first half of the 20th century to
enable the development of the field of DNA repair. The discovery of
DNA repair mechanisms followed soon thereafter, and we describe
how photoreactivation, excision repair, homologous recombination
repair, and non-homologous end joining were discovered. We also
briefly survey the major consequences the discovery of DNA repair
has had on other domains of science and human life: the rise of
biotechnology, and genetic engineering in particular; and a deeper
understanding of hereditary and spontaneous genetic diseases, par-
ticularly cancer. Much still remains to be uncovered about the basic
mechanisms of DNA repair, their control in the context of living cells,
and the potential to co-opt these processes for technolog ical use.
Keywords: DNA damage, DNA repair, genotoxic stress, excision repair,
homologous-recombination, non-homologous end joining

1 aleksandar.vujin@mail.mcgill.ca

141
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

1. Introduction

Deoxyribonucleic acid (DNA) serves as the physical basis of genetic infor-


mation for all known cellular life on the planet Earth, owing primarily to
its remarkable structural stability.2 However, this stability is not absolute.
As a physical molecule, DNA is constantly exposed to a wide spectrum
of genotoxic agents which can cause physical and chemical damage to
its structure. Such damage can often result in the mistranslation of the
genetic message and lead to mutation. Although transmissible mutations
are essential for Darwinian evolution, making possible the wondrous di-
versity of life seen on Earth, mutations are far more likely to cause del-
eterious rather than adaptive effects,3 which has driven the evolution of
mechanisms for the repair of the DNA molecule and the restoration of
the integrity of the genetic message.
This review will trace the origin of the concept of DNA damage and
repair, which developed in the mid-20th century as a merger of two ini-
tially independent lines of research that date from the 19th century: that
into the nature of genetic information, and that of the chemical struc-
ture and biological role of DNA. This convergence led to an explosion of
DNA repair research beginning in the 1950s and 1960s, during which the
first DNA repair mechanisms were discovered. Also discussed here are
the biotechnological and medical advances which are the fruits of these
discoveries. Before this story is told, it is worthwhile to briefly describe
our current understanding of the structure of DNA.

2. The structure of DNA and its genetic role

The general shape of the DNA molecule permeates popular culture to-
day to such an extent that it is instantly recognizable to most people:
two longitudinal strands twisting around each other into a double helix,
joined by perpendicular lines which form a ladder-like structure. While ex-
tremely simplified, this popular scientific image nevertheless points out
the two most salient structural elements of the molecule: the sugar back-
bone (the longitudinal strands) and the nitrogenous bases, also known as

2 Harvey F. Lodish et al., Molecular Cell Biology, 6th ed. (New York: W. H. Free-
man, 2008), 111, 18.
3 Laurence Loewe and William G. Hill, “The Population Genetics of Mutations:
Good, Bad and Indifferent”, Philosophical Transactions Royal Society of London Se-
ries B: Biological Sciences, 1544, 365 (2010): 1155–1156.

142
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

nucleobases (the perpendicular lines). A single DNA strand is a polymer


composed of monomeric units called nucleotides, which consist of three
parts: a nucleobase, deoxyribose, and a phosphate group. Deoxyribose,
a 5-carbon sugar, is the central element of a nucleotide. It is linked to the
nucleobase via its 1’ carbon (the glycosidic bond), and to the phosphate
group by its 5’ carbon (the phosphoester bond). Individual nucleotides
are linked together into a DNA strand via these phosphate groups, which
link the 3’ carbon of one nucleotide to the 5’ carbon of the next one in
the chain. Therefore, an individual DNA strand possesses polarity, with a
5’ phosphate on one end and a 3’ hydroxyl group on the other end.
Despite its critical structural role, the sugar-phosphate backbone is
not involved in the storage of genetic information. This role is played by
the nucleobases, which in DNA are adenine (A) and guanine (G), together
known as purines, and thymine (T) and cytosine (C), together known as
pyrimidines4. A string of nucleotides in a single DNA strand is often rep-
resented by a sequence of these four letters5. Critically for the structure
of double-stranded DNA, the nucleobases of one strand can interact with
those of another strand by hydrogen bonding. Adenine binds with thy-
mine on the opposite strand, while guanine binds with cytosine. The two
strands of a double helix interact in an anti-parallel fashion, with the ter-
minal 5’ nucleotide of one strand binding to the terminal 3’ nucleotide of
the other strand and vice versa, which allows for the elegant mechanism
of DNA replication. For a discussion of the structure of DNA beyond this
brief introduction, the reader is directed elsewhere6.
Thus, the primary role of DNA is to store information, in the form of
genes, required to make RNA and proteins, biological macromolecules
which are the workhorses of the cell. In the current molecular genetic
sense, a gene is understood to comprise a DNA sequence which specifies
the sequence of a single RNA or protein molecule. Genes are organized
along DNA molecules called chromosomes, which are cytologically visible
as discrete bodies in nuclei of dividing cells. Most sexually reproducing
multicellular organisms are diploid, i.e. they contain two near-identical
sets of chromosomes, one inherited from each parent. The activity of

4 These names are not strictly correct, because purine and pyrimidine are prop-
erly a 9-atom and a 6-atom (respectively) heterocyclic aromatic ring compounds
from which the nucleobases are derived, but this naming convention has become
common.
5 For example, ATGGAGCTA. By convention, the 5’ end is written on the left and
the 3’ end on the right.
6 A concise introduction is provided in Richard P. Bowater and Zoë A. Waller,
“DNA Structure,” in Els (Chichester: John Wiley & Sons, 2014).

143
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

genes on the chromosomes and their interactions determine the pheno-


type, or appearance, of an organism. None of this, however, was under-
stood a century and a half ago, when both the principles of genetics and
the DNA molecule itself were discovered.

3. The birth of classical genetics and DNA research

In the mid-19th century, the prevailing theory of inheritance was the


blending theory, which stipulated that characters inherited from parents
irreversibly combine in the progeny to yield new characters.7 This was
demonstrated to be false by the Augustinian friar Gregor Mendel, who
performed a series of experiments on the garden pea Pisum sativum in
the 1850s and early 1860s. Mendel discovered that characters are inher-
ited as discrete elements, which do not blend with other parental char-
acters and can survive to be expressed in subsequent generations. In his
1866 publication, “Experiments in Plant Hybridization” (Versuche über
Pflanzen-hybriden)8, Mendel also provided a mathematical description
of the rules of inheritance of these elements, setting the foundations of
modern genetics.9 Unfortunately, Mendel’s discoveries went largely un-
recognized for three decades. His genetic principles were re-discovered
in the late 1890s, firmly establishing the Mendelian conception of hered-
ity in the scientific community. While the physical nature of genes was
not understood either in Mendel’s time or in the closing years of the 19th
century, developments which would ultimately yield the correct answer
were already occurring in Mendel’s day.
DNA, the unsuspected physical basis of Mendelian elements, was
isolated only a few years after Mendel’s discoveries by a young phy-
sician and researcher, Friedrich Miescher.10 During this period, the
study of life’s processes was increasingly directed towards chemistry,
and Miescher was particularly interested in analyzing the chemical

7 Brian Charlesworth and Deborah Charlesworth, “Darwin and Genetics,” Ge-


netics, 3, 183 (2009): 759.
8 Gregor Mendel, Versuche Über Pflanzen-Hybriden , trans. William Bateson and
Roger Blumberg (Brünn: Im Verlage des Vereines, 1866), 2.
9 For a brief overview of the importance of Mendel’s work, see Timothy M. Cox,
“Mendel and His Legacy”, QJM, 4, 92 (1999): 183–186.
10 For an excellent review of Miescher’s life and his discovery of DNA, see Ralf
Dahm, “Friedrich Miescher and the Discovery of DNA”, Developmental Biology, 2,
278 (2005): 565–581.

144
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

composition of cells.11 In 1869, he serendipitously extracted a new


substance from cell nuclei, which he called nuclein.12 The nucleus was
at that time the target of considerable interest because of the specu-
lations of the eminent German biologist Ernest Haeckel, who had sug-
gested in his Generelle Morphologie der Organismen (1866) that the
nucleus may contain the elements of heredity.13 Miescher, however,
did not realize the real importance of nuclein, initially considering it
a cellular phosphorus storage molecule, and later as a catalyst of fer-
tilization.14 After Miescher, work on DNA was continued by Albrecht
Kossel, who received the Nobel prize in 1910 for characterizing the
chemical composition of DNA. However, enthusiasm for nucleic acid
research dropped in the following decades,15 which has been attrib-
uted to the strong influence of the tetranucleotide hypothesis, first
proposed by the chemist Phoebus Aaron Levene in 1909.16 Under the
tetranucleotide hypothesis, nucleic acids were thought to consist of
repeating units composed of the four nucleobases, and as such were
believed to be repetitive, “dull” molecules, and not expected to be
capable of informational complexity.17

4. Chromosomes are discovered and linked to heredity

Advances in microscopic and fixation techniques in the second half of


the 19th century and a general interest in the biology of the nucleus pre-
cipitated the discovery of chromosomes. The efforts of the German cell
biologist Walther Flemming18 were instrumental in this advance, as he
11 Ibid., 566.
12 Friedrich Miescher, “Ueber Die Chemische Zusammensetzung Der Eiterzel-
len”, Medicinisch-chemische Untersuchungen Aus dem Laboratorium für angewand-
te Chemie zu Tübingen (1871): 452.
13 Robert Olby, “Cell Chemistry in Miescher’s Day”, Medical History, 4, 13 (1969):
378–379.
14 Ralf Dahm, “Friedrich Miescher and the Discovery of DNA”, Developmental
Biology, 2, 278 (2005): 570, 574.
15 Ibid., 576.
16 For a good review of the tetranucleotide hypothesis, see István Hargit-
tai, “The Tetranucleotide Hypothesis: A Centennial”, Structural Chemistry 5, 20
(2009): 753–756.
17 Ibid., 755.
18 For Flemming’s work and its importance, see Neidhard Paweletz, “Walther
Flemming: Pioneer of Mitosis Research”, Nature Reviews Molecular Cell Biology, 1,
2 (2001): 72–75.

145
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

provided the first complete description of chromosomes and their be-


havior during cell division in several publications in the 1870s and in his
seminal 1882 book Zellsubstanz, Kern und Zelltheilung19. Flemming’s work
and that of others during this period showed that discrete sub-cellular
bodies are split between daughter cells during mitotic cell division, open-
ing the way for a conceptual union of cytology with Mendel’s principles
after their “rediscovery” in the closing years of the 19th century.
This momentous step was achieved independently by the eminent
cell biologist Theodor Boveri and a doctoral student, Walter Sutton.
Boveri is a towering figure of cytology who made many crucial discover-
ies about meiotic cell division, the nature of chromosomes, and the eti-
ology of malignant tumors.20 Boveri first mentioned the idea that chro-
mosomes may be “carriers of heredity” (Vererbungsträger) in his 1902
publication on multi-polar mitosis,21 and he subsequently developed the
theory further in his 1904 publication Ergebnisse über die Konstitution der
chromatischen Substanz des Zellkerns.22 At approximately the same time,
in the closing years of the 19th century, an American graduate student,
Walter Sutton, was working on describing the meiotic chromosome mor-
phology of the grasshopper Brachystola magna.23 In a 1902 publication,
Sutton described the chromosome morphology of B. magna meiocytes,
and made only a passing observation that the meiotic behavior and divi-
sion of paternal and maternal chromosomes may represent the physical
basis of Mendelian inheritance.24 He more fully fleshed out this idea in a

19 Walther Flemming, Zellsubstanz, Kern Und Zelltheilung (Leipzig: F.C.W. Vogel,


1882).
20 For an excellent review on Boveri and his achievements, see John M. Opitz,
“Annals of Morphology Theodor Boveri (1862–1915) to Commemorate the Cen-
tenary of His Death and Contributions to the Sutton–Boveri Hypothesis”, Ameri-
can Journal of Medical Genetics Part A 11, 170, 11 (2016): 2803–2829.
21 Theodor Boveri, Uber Mehrpolige Mitosen Als Mittel Zur Analyse Des Zellkerns
(Würzburg: Stuber, 1902), 83; also available in English translation at http://11e.
devbio.com/wt070301.html.
22 Theodor Boveri, Ergebnisse Über Die Konstitution Der Chromatischen Substanz
Des Zellkerns (1904), 4–22.
23 For a short introduction to Sutton and his discoveries, see Ernest W. Crow and
James F. Crow, “100 Years Ago: Walter Sutton and the Chromosome Theory of
Heredity”, Genetics, 1,160 (2002): 1–4.
24 Walter S. Sutton, “On the Morphology of the Chromosome Group in Brachys-
tola Magna”, Biological Bulletin, 1, 4 (1902): 16.

146
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

paper published the following year.25 For his part, Boveri was aware of
Sutton’s work, and fully credited him with the discovery.26
Further evidence for the chromosome theory of inheritance came
from the laboratory of the renowned American geneticist Thomas Hunt
Morgan, who established some of the principles of classical genetics,27 of
which perhaps the most important to the field of DNA damage and repair
is the isolation of the first genetic mutants. In 1910, Morgan isolated a
random mutation in the normally red-eyed flies which produced a white-
eyed male.28 He called the gene white29, and was able to show that it is
inherited in a sex-specific manner, linked to the X chromosome. Morgan’s
discoveries that mutations are linked to specific chromosomes showed
that genetic material could be altered to produce phenotypic changes,
which was a necessary precondition to the concept of DNA damage.
Another early indication of DNA damage and its links to deleterious out-
comes were observations by Boveri, who in 1902 noticed that if multi-
polar mitosis30 is induced during sea urchin development, it results in the
development of tumor-like cell masses.31 Boveri further refined his ideas
in his 1914 book Zur Frage der Entstehung maligner Tumoren32, noting that
aneuploidy33 is often associated with malignancies. Crucially, Boveri did
not believe that aneuploidy is the necessary or direct cause of cancer, but

25 Walter S. Sutton,”The Chromosomes in Heredity”, Biological Bulletin, 5, 4


(1903): 231–251.
26 Boveri, Ergebnisse Über Die Konstitution Der Chromatischen Substanz Des Zellk-
erns, 52–55.
27 For a review of Morgan’s contributions to the chromosome theory of hered-
ity, see Elof Axel Carlson, “How Fruit Flies Came to Launch the Chromosome
Theory of Heredity”, Mutation Research, 1, 753 (2013): 1–6.
28 Thomas Hunt Morgan, “Sex Limited Inheritance in Drosophila”, Science, 812,
32 (1910): 120–122.
29
Thus starting the long tradition of genes being named after the phenotype
which results from their loss.
30
Cell division with more than two poles, leading to a segregation of chromo-
somes into more than two cells at division.
31 Boveri, Uber Mehrpolige Mitosen Als Mittel Zur Analyse Des Zellkerns, 88.
32 Theodor Boveri, Zur Frage Der Entstehung Maligner Tumoren (Jena: Gustav
Fischer, 1914); also available in English translation: Theodor Boveri, Concerning
the Origin of Malignant Tumours by Theodor Boveri, Translated and Annotated by
Henry Harris”, Journal of Cell Science, 1, 121(2008): 1–84.
33 An abnormal number of chromosomes in a cell or organism.

147
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

that it may influence its development.34 In one section, he writes: “Any


event that produces this chromatin composition would eventually gener-
ate a malignant tumour and can be considered tumorigenic: a disorder
in certain chromosomes produced by a hereditary condition; destruction
of chromosomes by intracellular parasites; damage of particular chro-
mosomes by external agents that spare others; and other factors...”35
From this statement it is apparent that Boveri was already thinking about
not just aneuploidy, but also deleterious events which may damage the
chromosomes, such as “intracellular parasites” and “external agents”,
as a potential cause of malignant tumor development. Although the link
to DNA was only to become possible after it was identified as the ge-
netic material three decades following Boveri’s observations on cancer
and chromosomal damage, the concepts were already emerging in an
embryonic form.

5. Radiobiological research begins

The next important steps in the history of the field of DNA damage and
genotoxic stress were made possible by radiobiological experimenta-
tion. The era of radiobiology was ushered in 1877, with the discovery
that light, and in particular (ultra)violet light, has an adverse effect on the
growth of bacteria.36 After their discovery by Wilhelm Conrad Röntgen
in 1895, X-rays were quickly shown to have biological effects by Leop-
old Freund, who in 1896-7 demonstrated that X-ray exposure causes hair
loss, desquamation, erythema, and ulceration on human skin.37 How-
ever, the effect of ultraviolet (UV) radiation or X-rays on biological mac-
romolecules was not yet understood on a mechanistic level. In 1917, it
was proposed by Franklin I. Harris and H. Spencer Hoyt that absorption

34 As noted by Harris in “Concerning the Origin of Malignant Tumours by Theodor


Boveri. Translated and Annotated by Henry Harris.”
35 Boveri, Zur Frage Der Entstehung Maligner Tumoren, 18; quoted from Boveri,
Concerning the Origin of Malignant Tumours by Theodor Boveri. Translated and An-
notated by Henry Harris.
36 Arthur Downes and Thomas P. Blunt, “The Influence of Light Upon the De-
velopment of Bacteria”, Nature, 402, 16 (1877): 218; Arthur Downes, Thomas P.
Blunt and John Marshall, “Iv. On the Influence of Light Upon Protoplasm”, Pro-
ceedings of the Royal Society of London, 190-195, 28 (1879): 201.
37 For a review of the discovery of biological effects of X-rays, see Joachim Wid-
der, “The Origins of Radiotherapy: Discovery of Biological Effects of X-Rays by
Freund in 1897, Kienbock’s Crucial Experiments in 1900, and Still It Is the Dose”,
Radiotherapy & Oncology, 1, 112 (2014): 150–152.

148
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

of UV radiation by proteins may be responsible for the toxic biological


effects, as they observed that shielding Paramecium cultures by several
amino acid suspensions protected the cells from dying at the same rate
as those shielded by water or other suspensions.38 By contrast, Frederick
L. Gates suggested in 1928 that the lethal effects of UV may be explained
by its toxicity to nucleic acids, since the absorption spectra of cytosine,
thymine, and uracil better matched the bactericidal wavelengths than
did those of the amino acids proposed by Harris and Hoyt.39 Gates also
suggested that this offered evidence that DNA may be responsible for
cell growth and reproduction,40 but the proof of that came 16 years later.
In the same year in which Gates published his opinion, the geneticist
Hermann Joseph Muller published the results of his landmark experi-
ments conducted in 1926 and 1927, which showed that X-rays can induce
mutations in D. melanogaster.41 Irradiated flies produced progeny with
a high incidence of lethal mutations and many non-lethal morphologi-
cal mutations in coloration, body size, and organ development. Further-
more, X-ray treatment was found to result in chromosome breakage and
inappropriate association.42 X-rays thus became the second environmen-
tal mutagen discovered,43 and although at first unsuccessful,44 Edgar Al-
tenburg soon demonstrated that UV radiation is also mutagenic.45 The
discovery of the mutagenic potential of X-rays earned Muller a Nobel
Prize in 1946.46

38 Franklin. I. Harris and H. Spencer Hoyt, “The Possible Origin of the Toxicity of
Ultra-Violet Light”, Science, 1187, 46 (1917): 319–20.
39 Frederick L. Gates, “On Nuclear Derivatives and the Lethal Action of Ultra-
Violet Light”, Science, 1768, 68 (1928): 480.
40 Ibid.
41 Hermann Joseph Muller, “The Production of Mutations by X-Rays”, Proceed-
ings of the National Academy of Sciences of the United States of America, 9, 14
(1928): 714–726.
42 Ibid., 720–22.
43 The mutagenic effects of increased temperature were already known.
44
Edgar Altenburg, “The Limit of Radiation Frequency Effective in Producing
Mutations”, American Naturalist, 683, 62 (1928): 540–545.
45 Edgar Altenburg, “The Artificial Production of Mutations by Ultra-Violet
Light”, American Naturalist, 719, 68 (1934): 491–507.
46 For a review of Muller’s life and achievements, see Guido P. A. Pontecorvo,
“Hermann Joseph Muller, 1890–1967”, Biographical Memoirs of Fellows of the
Royal Society, 14 (1968): 348–389.

149
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

6. Recovery from irradiation is discovered

The 1930s proved to be an important decade in the field of DNA repair,


long before it was recognized as such. This is primarily because of the
discovery of recovery from UV irradiation in bacteria, and of mounting
evidence in support of Gates’ idea that biological toxicity of UV radia-
tion is mediated by nucleic acids. The prolific radiobiologist Alexander
Hollaender was instrumental in both advances. In 1935, Hollaender dis-
covered that bacteria plated on petri dishes after UV treatment took a
longer time to form colonies than bacteria that have been shielded from
the radiation.47 He noticed that surviving irradiated bacteria increased
in number during the lag phase48 more quickly than the shielded cul-
ture, and that the lag phase was extended in a manner scaling to the
received dose of UV.49 Somewhat cautiously, Hollaender concluded that
“[…] the possibility of recovery of the irradiated bacteria is not entirely
excluded”,50 thus opening the conceptual possibility of organismal recu-
peration after genotoxic stress. Hollaender followed these discoveries
with work on the UV response in fungi, which represents an important
landmark because it offered additional evidence for the importance of
DNA in radiobiological responses. In two publications in 1939, Hollaender
showed that the UV wavelengths which cause cell death51 and, interest-
ingly, which increase mutation rates52 in dermatophytic fungi, are also
most efficiently absorbed by DNA. These findings contributed to the ris-
ing excitement about nucleic acids as potential physical carriers of hered-
itary material, which was spurred in the late 1920s by Frederick Griffith’s

47 Alexander Hollaender and John T. Curtis, “Effect of Sublethal Doses of Mono-


chromatic Ultraviolet Radiation on Bacteria in Liquid Suspensions,” Proceedings
of the Society for Experimental Biology and Medicine, 1, 33 (1935): 61–62.
48 A phase of bacterial growth in liquid culture in which there is little apprecia-
ble increase in cell number. For more information, see Joanne M. Willey et al.,
Prescott, Harley, and Klein’s Microbiology, 7th ed. (New York: McGraw-Hill Higher
Education, 2008), 123–25.
49 See footnote 47.
50 Ibid., 62.
51 Alexander Hollaender and Chester W. Emmons, “The Action of Ultraviolet Ra-
diation on Dermatophytes I. The Fungicidal Effect of Monochromatic Ultraviolet
Radiation on the Spores of Trichophyton Mentagrophytes”, Journal of Cellular
and Comparative Physiology, 3, 13 (1939): 391–402.
52 Chester W. Emmons and Alexander Hollaender, “The Action of Ultraviolet Ra-
diation on Dermatophytes. Ii. Mutations Induced in Cultures of Dermatophytes
by Exposure of Spores to Monochromatic Ultraviolet Radiation”, American Jour-
nal of Botany, 7, 26 (1939): 467–475.

150
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

experiments and finally demonstrated by the Avery-MacLeod-McCarty


experiment in 1944.

7. DNA is demonstrated to be the physical basis of the genetic code

Interest in the chemical nature of hereditary material was re-kindled by


the work of the bacteriologist Frederick Griffith, who showed in 1928
that transfer of genetic material can occur between bacterial strains.53
Griffith was investigating the distribution of pneumococcal types in the
period between 1922 and 1927, when he discovered that virulent bacte-
ria that have been heat-killed can “transform” non-virulent bacteria into
a virulent form if mixed together. Griffith assumed that the transforming
substance in question is a protein54 derived from the virulent form which
enables the non-virulent form to “reconstruct its own internal structure”
and be transformed into the S form.55 Since this implied that genetic ma-
terial can be transferred between organisms, a race began to find the
“active transforming principle”.
Although several laboratories were working on transformation, the
nature of the transforming material was revealed in a landmark publi-
cation56 in 1944 by Oswald Avery, Colin Munro MacLeod, and Maclyn
McCarty.57 They showed that transformation occurred even when pro-
teins, lipids, and polysaccharides were chemically or enzymatically re-
moved from heat-killed bacteria, but could not occur when the heated
suspension was treated with enzymes that destroy DNA by depolymer-
ization.58 Based on this and the evidence that the extracted transform-

53 Frederick Griffith, “The Significance of Pneumococcal Types”, The Journal of


Hygiene, 2, 27 (1928): 113–159.
54
At this time, the more chemically complex proteins were still thought of by
most scientists as the likelier carriers of genetic information than nucleic acids.
55 Ibid., 151.
56 Oswald T. Avery, Colin M. Macleod and Maclyn McCarty, “Studies on the
Chemical Nature of the Substance Inducing Transformation of Pneumococcal
Types : Induction of Transformation by a Desoxyribonucleic Acid Fraction Isolat-
ed from Pneumococcus Type III”, Journal of Experimental Medicine, 2, 79 (1944):
137–158.
57 For an excellent review of the lead up to the Avery-MacLeod-McCarty experi-
ment and its reception, see Ute Deichmann, “Early Responses to Avery Et Al.’S
Paper on DNA as Hereditary Material”, Historical Studies in the Physical and Bio-
logical Sciences, 34 (2004): 207–232.
58
Oswald T. Avery, Colin M. Macleod and Maclyn McCarty, “Studies on the
Chemical Nature of the Substance Inducing Transformation of Pneumococcal

151
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ing principle is identical to DNA in elemental composition, they some-


what cautiously concluded that “the evidence presented supports the
belief that a nucleic acid of the desoxyribose type is the fundamental
unit of the transforming principle”,59 and further noted that DNA “[…]
must be regarded as possessing biological specificity the chemical ba-
sis of which is as yet undetermined”.60 The Avery-MacLeod-McCarty
experiment was instrumental in drawing the attention of the scientific
community back to DNA. Despite some residual doubt,61 the conclusion
that DNA is genetic material was strengthened by the work of Alfred
Day Hershey and Martha Cowles Chase62, and the race to determine the
structure of the DNA molecule began reaching a fever pitch.
The story of the discovery of the double helix structure of DNA by
James Watson and Francis Crick is well known and it will not be described
here in detail.63 The insight of Watson and Crick critically depended on
two realizations: the importance of Chargaff’s first parity rule and the
importance of helical symmetry of the molecule. In 1950, Erwin Char-
gaff published his findings that in human DNA, the ratio of guanine to
cytosine is 1:1, as is the ratio of adenine to thymine.64 The other piece
of the puzzle, the helical symmetry of DNA, was inferred on the basis of
X-ray diffraction images of the molecule. Although X-ray diffraction has
been used to image DNA since the 1930s, the technique was perfected by
Rosalind Franklin and her student Raymond George Gosling. Their work,
particularly the now famous Photo 51 taken in May 1952,65 enabled Wat-

Types : Induction of Transformation by a Desoxyribonucleic Acid Fraction Isolat-


ed from Pneumococcus Type III”, Journal of Experimental Medicine, 2, 79 (1944):
144–151.
59 Ibid., 156.
60 Ibid., 155.
61 Deichmann, Early Responses to Avery Et Al.’S Paper on DNA as Hereditary Mate-
rial, 224–228.
62 Whose experiments on bacterial viruses showed that DNA and not protein
is injected into hosts cells. See Alfred D. Hershey and Martha Chase, “Indepen-
dent Functions of Viral Protein and Nucleic Acid in Growth of Bacteriophage”, The
Journal of General Physiology, 1, 36 (1952): 39–56.
63 Interested readers are directed to the many personal accounts and biogra-
phies of the persons involved. For a short summary, see Julie Clayton and Carina
Dennis, 50 Years of DNA (Houndmills, Basingstoke, Hampshire, New York: Pal-
grave/ Macmillan, 2003).
64
Erwin Chargaff, Stephen Zamenhof and Charlotte Green, “Composition of Hu-
man Desoxypentose Nucleic Acid”, Nature, 4202, 165 (1950): 756–757.
65 Clayton and Dennis, 50 Years of DNA, 17–19.

152
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

son and Crick66 to deduce the symmetry present in the DNA molecule,
and, because they also knew of Chargaff’s findings, produce the correct
model of two strands held together by hydrogen bonds of A:T/G:C base-
pairing.67 The landmark papers on DNA structure by Watson and Crick68,
Wilkins and colleagues69 and Franklin and Gosling70, were published in
April 1953, ushering in the era of molecular biology and finally enabling a
structural and mechanistic understanding of DNA damage.

8. The landscape of known DNA repair pathways

Today, several distinct genetic pathways for the repair of damaged DNA
are recognized.71 On the basis of lesion type, DNA repair pathways can
be divided into two groups: those that repair single stranded lesions or
errors, and those that repair double strand breaks. Some of the better
understood single strand lesion repair pathways include: photoreactiva-
tion, which is a form of direct reversal of pyrimidine base dimerization
that often occurs with UV light exposure; nucleotide excision repair,
which also primarily repairs pyrimidine dimers but does so by cutting out
(excising) a portion of the damaged strand several nucleotides in size,
after which the remaining gap is filled by specialized DNA polymerases;
base excision repair, in which a single chemically altered nucleobase is
cut out by enzymes called glycosidases which sever the glycosidic bond
between the base and deoxyribose; single strand break repair, in which
a discontinuity in the sugar backbone is repaired by a DNA ligase; and
mismatch repair, which corrects errors of base mismatches72 which arise
during DNA replication.

66 They, unbeknownst to Franklin, were given access to a research progress re-


port written by her for her superiors.
67 Ibid., 21–23.
68 James D. Watson and Francis H. Crick, “Molecular Structure of Nucleic Acids; a
Structure for Deoxyribose Nucleic Acid”, Nature, 4356, 171 (1953): 737–738.
69 Maurice H. Wilkins, Alexander R. Stokes and Herbert Rees Wilson, “Molecular
Structure of Deoxypentose Nucleic Acids”, Nature, 4356, 171 (1953): 738–740.
70 Rosalind E. Franklin and Raymond G. Gosling, “Molecular Configuration in So-
dium Thymonucleate”, Nature, 4356,171 (1953): 740–741.
71 For a good review of the various known DNA repair pathways and the sources
of DNA damage which they correct, see Nimrat Chatterjee and Graham C. Walker,
“Mechanisms of DNA Damage, Repair, and Mutagenesis”, Environmental and
Molecular Mutagenesis, 5, 58 (2017): 235–263.
72 Any base pairing other than the standard A:T and G:C.

153
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

DNA double strand breaks (DSBs), in which both strands of a DNA


molecule are severed at the same or nearby sites, represent a much more
serious lesion type because they can lead to a loss of hundreds or even
thousands of genes on the chromosome if left unrepaired, or result in
inappropriate chromosomal rearrangements if improperly repaired. Dou-
ble strand breaks are usually repaired by one of two main repair mecha-
nisms: non-homologous end joining, in which the free DNA ends are sim-
ply stitched back together, sometimes with a loss of one or more nucleo-
tides; and homology-based repair, which uses recombination between
the damaged chromosome and an undamaged homologous sequence,73
to repair the DSB and (usually) restore the sequence faithfully.
None of this was known in the 1940s and 1950s when the role of
DNA in heredity and its structure was being discovered. Building on Al-
exander Hollaender’s observations about recovery after UV irradiation,
the decade between 1949 and 1959 saw the discovery of the first DNA
repair mechanisms, and the isolation of first radiation-sensitive genetic
mutants. Research on DNA subsequently blossomed in the 1960s, with
the discovery of specific lesions on the DNA molecule and new pathways
that repair them. A history of research of every known DNA pathway is
beyond the scope of this review; some key discoveries and conceptual
advances that opened the door to a subsequent flowering of DNA repair
research are described in the following sections. Readers interested in
more detail are directed to Errol Friedberg’s excellent book on the his-
tory of the field.74

9. The discovery of the first DNA repair mechanisms: liquid holding


recovery and photoreactivation

The year 1949 saw the publication of two important phenomenological


discoveries: liquid holding recovery and photoreactivation. The phenom-
enon now known as liquid holding recovery was discovered by Richard
Brooke Roberts and Elaine Aldous, who observed that holding UV-irradi-
ated bacteria in a liquid medium before plating them on solid media re-

73 Most often a sister chromatid following DNA replication, or in some instances


(e.g. meiosis) the homologous chromosome.
74 Errol C. Friedberg, Correcting the Blueprint of Life : An Historical Account of the
Discovery of DNA Repair Mechanisms (Plainview, N.Y.: Cold Spring Harbor Labora-
tory Press, 1997).

154
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

sulted in higher survival rates.75 Importantly, no recovery was seen after


irradiation with X-rays. Roberts and Aldous concluded that their findings
support the “cell poison” hypothesis of the effects of UV, which postulat-
ed that irradiation resulted in the generation of a toxic compound lethal
to the cells. They speculated that the recovery may be due to the elimi-
nation of the poison from the cells during suspension in liquid media,76
although it is now understood that liquid holding recovery stimulates ex-
cision repair.
That same year, Albert Kelner, working under the renowned geneti-
cist Milisav Demerec, published a paper describing a form of recovery
from UV irradiation in the bacterium Streptomyces griseus that was de-
pendent on exposure to visible light,77 which he had discovered by me-
ticulously testing the environmental factors suspected to cause variation
in the rates of recovery. This phenomenon was discovered at the same
time by the virologist Renato Dulbecco, working under James Watson’s
doctoral supervisor, Salvador Edward Luria. He reported that bacterio-
phage inactivated by UV irradiation can be substantially rescued if treat-
ed with visible light in the presence of live bacteria.78 Kelner was in cor-
respondence with Luria and Dulbecco, and decided to adopt the name
photoreactivation, which they proposed for the phenomenon.79 Later,
Kelner demonstrated the existence of photoreactivation in other micro-
organisms, including the bacterium Escherichia coli and the fungi Saccha-
romyces cerevisiae (baker’s yeast) and Penicillium notatum (the source of
penicillin).80
The next important advance was the discovery of host cell reactiva-
tion. In 1955, Alan Garen and Norton David Zinder published their obser-
vations that the survival of UV-irradiated bacteriophages decreases as

75 Richard B. Roberts and Elaine Aldous, “Recovery from Ultraviolet Irradiation


in Escherichia Coli”, Journal of Bacteriology, 3, 57 (1949): 363-375.
76 Ibid., 373–374.
77 Albert Kelner, “Effect of Visible Light on the Recovery of Streptomyces Gri-
seus Conidia from Ultra-Violet Irradiation Injury”, Proceedings of the National
Academy of Sciences, 2, 35 (1949).
78 Renato Dulbecco, “Reactivation of Ultra-Violet-Inactivated Bacteriophage by
Visible Light”, Nature, 4155, 163 (1949): 949–950.
79 Errol C. Friedberg, “A History of the DNA Repair and Mutagenesis Field: I. The
Discovery of Enzymatic Photoreactivation”, DNA Repair (Amsterdam), 33 (2015):
40–41. Readers interested in a more detailed account of Kelner’s and Dulbecco’s
discovery of photoreactivation are directed to this article.
80 Albert Kelner, “Experiments on Photoreactivation with Bacteria and Other Mi-
cro-Organisms”, Journal of Cellular Physiology, Supplement 1, 39 (1952): 115–117.

155
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

a function of increasing UV exposure in host bacterial cells, in this case


Salmonella.81 From this observation, Garen and Zinder noted that “[…]
Salmonella cells contain radiosensitive material specifically determin-
ing their capacity to support the growth of UV-irradiated phage”.82 This
“radiosensitive material” has since been demonstrated to be nucleotide
excision machinery, whose repair capacity is overwhelmed by genomic
DNA damage in irradiated bacteria, but which in unirradiated cells is also
able to repair the DNA of infecting bacteriophages.
The findings of Kelner, Dulbecco, and Garen and Zinder, together
pointed to the existence of an enzymatic system that is required for re-
covery from irradiation. The crucial evidence arrived in 1958, in a paper
published by Claud Stanley Rupert and his collaborators Sol H. Goodgal
and Roger M. Herriot. Rupert and colleagues discovered that the ability
of UV-irradiated DNA from Haemophilus influenzae bacteria to transform
other cells can be reactivated by a cell-free extract from E. coli cells in
the presence of light.83 Furthermore, they showed that the rate of reac-
tivation is increased by a higher concentration of the extract and greater
light intensity, that the extract is able to increase the transformation
activity of UV-treated DNA but not control DNA, and that the restorative
activity of the extract can be destroyed by heat-treatment.84 These find-
ings demonstrated that photoreactivation represents an enzymatically-
driven restoration of DNA function and greatly contributed to the rec-
ognition of DNA repair as an important field of research. Beginning with
Muller’s discoveries, radiobiological research has grown quickly. Since
1945, with the development of atomic energy and the proliferation of
nuclear weapons, it started receiving even more attention and insti-
tutional support from the government of the United States and other
countries.85 However, its discoveries went largely unrecognized by the

81 Alan Garen and Norton David Zinder, “Radiological Evidence for Partial Ge-
netic Homology between Bacteriophage and Host Bacteria,” Virology, 4, 1 (1955):
347–376.
82 Ibid., 371.
83 Claud S. Rupert, Sol H. Goodgal and Roger M. Herriott, “Photoreactivation in
Vitro of Ultraviolet-Inactivated Hemophilus Influenzae Transforming Factor”, The
Journal of General Physiology, 3, 41 (1958): 451–471.
84 Ibid., 463.
85 For a good overview of post-World War II radiobiological research in the
United States, United Kingdom, France, and Spain, see Angela N. H. Creager and
María Jesús Santesmases, “Radiobiology in the Atomic Age: Changing Research
Practices and Policies in Comparative Perspective”, Journal of the History of Biol-
ogy, 4, 39 (2006): 637–647.

156
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

pioneers of molecular biology, and the possibility of DNA repair was ini-
tially overlooked. In a paper written as a personal reflection on the 21st
anniversary of the discovery of the double helix, Crick wrote “We totally
missed the possible role of enzymes in repair although, due to Claud
Rupert’s early very elegant work on photoreactivation, I later came
to realise that DNA is so precious that probably many distinct repair
mechanisms would exist”,86 underscoring the importance of Rupert’s
discovery of the enzymatic nature of photoreactivation. In the decades
following Rupert’s discovery, much subsequent work has been done to
characterize the repair enzymes active in photoreactivation, which are
now known as photolyases, and which have been found to reverse py-
rimidine dimerization, one of the most common lesions that form on
DNA following UV treatment.87
The year Rupert and colleagues published their paper also saw the
publication of a short report88 by Ruth Hill on the isolation of the first ra-
diation-sensitive strain of E. coli, Bs-1, a significant event since up to then
only radiation-resistant mutants have been uncovered. This discovery, as
well as that of other radiation-sensitive lines discovered later, opened the
way for a genetic dissection of DNA repair. Soon thereafter, Hill and col-
leagues reported that host cell reactivation of irradiated bacteriophages
is much less efficient in E. coli Bs-1 than in the parent strain from which it
had been derived.89 Crucially, they discovered that the radiation-sensitive
bacteria reactivated a much smaller fraction of the irradiated bacterio-
phage than the control cells without regard to light,90 which suggested
that the mutation may affect a process other than photoreactivation.
However, the nature of the damage caused to DNA was at this time still
not understood. The discovery of pyrimidine dimers as the first distinct
lesion in the DNA acted as an important spur in the next quantum leap of
the DNA repair field — the discovery of excision repair.

86 Francis Crick, “The Double Helix: A Personal View”, Nature, 5451, 248 (1974):
767.
87 For a review of research on photolyases, including the early discoveries by
Rupert, see Aziz Sancar, “Structure and Function of Photolyase and in Vivo En-
zymology: 50th Anniversary”, The Journal of Biological Chemistry, 47, 283 (2008):
32153–32157.
88 Ruth F. Hill, “A Radiation-Sensitive Mutant of Escherichia Coli”, Biochimica et
Biophysica Acta, 3, 30 (1958): 636–637.
89
Solon A. Ellison, Rose R. Feiner and Ruth F. Hill, “A Host Effect on Bacterio-
phage Survival after Ultraviolet Irradiation”, Virology, 1, 11 (1960): 294–296.
90 Ibid., 295.

157
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

10. The discovery of pyrimidine dimers and (nucleotide) excision repair

As we have seen, the role of DNA as the genetic material has been firmly
established by the 1950s, as was the knowledge that nucleobases absorb
irradiation at spectra known to be lethal and mutagenic. In parallel to the
research on radiation recovery, great research effort was being put into
characterizing the chemical effects that irradiation caused in the DNA,
and particularly in the nucleobases. A significant breakthrough came in
1960, when Rob Beukers reported the discovery of reversible dimeriza-
tion in thymine.91 In 1958, Beukers started irradiating frozen solutions of
thymine with UV radiation92 and eventually managed to isolate a photo-
product in which the two pyrimidine rings were covalently bound — a di-
mer.93 Furthermore, he found that this dimerization could be partially re-
versed by re-irradiation with UV light.94 Only two months after Beukers’
original publication, a group of German researchers demonstrated that
thymine dimerization also occurs in vivo: irradiated Enterococcus bac-
teria exhibited an increasing proportion of thymine dimerization when
treated with increasing UV doses,95 which offered a hint that pyrimidine
dimerization may have a biologically significant effect. This represented a
critical step in the discovery of excision repair, which was discovered and
initially characterized through the concomitant efforts of three groups:
that of Richard Setlow, including his wife Jane Setlow and his collabora-
tors, Paul Swenson and William Carrier; that of Paul Howard-Flanders and
his post-doctoral fellow Richard Boyce; and that of Philip Hanawalt and
his student David Pettijohn.96
Excited by the discovery of thymine dimers, the Setlows started in-
vestigating the biological consequences of this photochemical lesion.

91 Rob Beukers and Wouter Berends, “Isolation and Identification of the Irradia-
tion Product of Thymine”, Biochimica et Biophysica Acta, 3, 41 (1960): 550–551.
92 For Beuker’s reflection on the discovery of and subsequent research on thy-
mine dimers, see Rob Beukers, André P. Eker and Paul H. Lohman, “50 Years Thy-
mine Dimer”, DNA Repair (Amsterdam), 3, 7 (2008): 530–543.
93 See footnote 91.
94 Rob Beukers and Wouter Berends, “Effects of Uv Irradiation on Nucleic Acids
and Their Components”, Biochimica Et Biophysica Acta, 1, 49 (1961): 181–189.
95 Adolf Wacker, Hanswerner Dellweg and Dieter Weinblum, “Strahlenche-
mische Veränderung Der Bakterien-Desoxyribonucleinsäure in Vivo”, Naturwis-
senschaften, 20, 47 (1960): 477.
96 For an excellent review describing the discovery of excision repair, see Errol
C. Friedberg, “Nucleotide Excision Repair of DNA: The Very Early History”, DNA
Repair (Amsterdam), 7, 10 (2011): 668–672.

158
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

Working with DNA from Haemophilus influenzae, they demonstrated that


the UV irradiation-dependent inactivation of its potential to transform
other cells can be rescued by treatment with UV light of a shorter wave-
length, consistent with Beukers’ findings that thymine dimerization can
be reversed, and published these findings in 1962.97 This showed for the
first time that biological function of DNA is impaired by thymine dimer-
ization. That same year, Howard-Flanders and Boyce, who had adopted
a genetic strategy to study post-UV reactivation, reported the isolation
of a novel UV-sensitive mutant.98 This mutant was isolated from a ge-
netic screen devised by Howard-Flanders, in which UV-sensitive bacte-
ria were detected by screening for strains capable of surviving infection
with UV-irradiated phage.99 Bacteria that would die after exposure to
UV-irradiated phage were judged proficient for DNA reactivation, while
those that survived represented potential genetic mutants deficient for
DNA reactivation. This genetic approach quickly yielded additional muta-
tions in three genes known as uvrA, uvrB, and uvrC,100 which are now
known to encode proteins that comprise the endonuclease that cuts out,
or excises, a segment of the DNA around a thymine dimer or another
bulky lesion.101 In 1962, however, the mechanistic understanding of the
process was still in its infancy.
The following year saw important advances on this front. By using
radioactive nucleotides to measure DNA synthesis in cells, Setlow, Swen-
son, and Carrier discovered that in UV-sensitive bacteria, as well as resis-
tant bacteria at much higher doses of UV, thymine dimers prevent DNA

97 Richard B. Setlow and Jane K. Setlow, “Evidence That Ultraviolet-Induced


Thymine Dimers in DNA Cause Biological Damage”, Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America, 48 (1962): 1250–1257.
98 Paul Howard-Flanders, Richard P. Boyce, Eva Simson and Lee Theriot, “A Ge-
netic Locus in E. Coli K12 That Controls the Reactivation of Uv-Photoproducts As-
sociated with Thymine in DNA”, Proceedings of the National Academy of Sciences
of the United States of America, 12, 48 (1962): 2109–2115.
99 Paul Howard-Flanders and Lee Theriot, “A Method for Selecting Radiation-
Sensitive Mutants of Escherichia Coli”, Genetics 47 (1962): 1219–1224.
100 Paul Howard-Flanders, Eva Simson and Lee Theriot, “A Locus That Controls
Filament Formation and Sensitivity to Radiation in Escherichia Coli K-12”, Genet-
ics, 49 (1964): 237–246; Paul Howard-Flanders, Richard P. Boyce and Lee Theriot,
“Three Loci in Escherichia Coli K-12 That Control the Excision of Pyrimidine Di-
mers and Certain Other Mutagen Products from DNA”, Genetics, 6, 53 (1966):
1119–1136.
101 Caroline Kisker, Jochen Kuper and Bennett Van Houten, “Prokaryotic Nucleo-

tide Excision Repair”, Cold Spring Harbor Perspectives in Biology, 3, 5 (2013): 2.

159
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

synthesis.102 This was the first study to link DNA damage, in the form of
pyrimidine dimers, with an inhibition of a critical metabolic process in the
cell, and provided an explanation for the lethal effects of UV irradiation.
Setlow and colleagues also showed that photoreactivation can partially
rescue DNA synthesis in both sensitive and resistant cells, but that only
resistant cells exhibit appreciative recovery in the dark.103 They were
aware that Claud Rupert and Daniel Wulff had shown that photoreacti-
vation splits thymine dimers back into monomers,104 but they detected
no dimer splitting in the irradiated resistant bacteria in the dark.105 Thus,
they concluded: “Since thymine dimers are not split in the resistant cells,
we are investigating other molecular mechanisms that may account for
the resumption of DNA synthesis, such as the possibility of polymerizing
at a slow rate around a block or that the dimer is cut out of the DNA
chain by nucleases and is replaced by two thymines”.106 Today we know
that both of these hypothesized mechanisms operate in the cell; thymine
dimers and other lesions can be bypassed by specialized DNA polymer-
ases107 and, as Setlow himself would soon show, the dimers are indeed
enzymatically removed and the resulting gap is filled out by new DNA
synthesis. This UV radiation-dependent DNA synthesis was the second
important discovery of 1963. Back in 1958, Matthew Meselson and Fred-
erick Stahl used heavy and light nitrogen isotopes to demonstrate that
DNA replicates in a semi-conservative fashion.108 In the Meselson-Stahl
experiment, the original DNA duplex, containing only heavy nitrogen at-
oms, unwinds and two new DNA strands are synthesized by the addition
of nucleotides containing only light nitrogen atoms. The resulting DNA,
therefore, had a molecular weight half-way between DNA containing just

102 Richard B. Setlow, Paul A. Swenson and William L. Carrier, “Thymine Dimers
and Inhibition of DNA Synthesis by Ultraviolet Irradiation of Cells”, Science, 3598,
142 (1963): 1464–1466.
103 Ibid., 1464–1465
104 Daniel L. Wulff and Claud S. Rupert, “Disappearance of Thymine Photodimer
in Ultraviolet Irradiated DNA Upon Treatment with a Photoreactivating Enzyme
from Baker’s Yeast”, Biochemical and Biophysical Research Communications, 3, 7
(1962): 237–240.
105 See footnote 102.

106 Ibid., 1465.

107 Known as translesion polymerases. For a review, see Myron F. Goodman and

Roger Woodgate, “Translesion DNA Polymerases”, Cold Spring Harbor Perspec-


tives in Biology, 10, 5 (2013): a010363.
108 Matthew Meselson and Franklin W. Stahl, “The Replication of DNA in Esch-
erichia Coli”, Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States
of America, 7, 44 (1958): 671–682.

160
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

heavy or just light nitrogen, which Meselson and Stahl were able to mea-
sure, showing that the molecules were hybrids of old and new strands.
In 1963, Pettijohn and Hanawalt published the results of their experi-
ments using radioactive nucleotide analogs to measure DNA replication
after UV irradiation.109 Finding that less than 6% of DNA was replicated
post-UV, and that the resulting molecules were intermediate in density
between unreplicated and fully replicated DNA, they concluded that “[...]
some type(s) of photochemical damage to DNA may result in the partial
replication of the DNA molecule”.110
The two discoveries of 1963 culminated the following year in a pa-
per by Richard Setlow and William Carrier in which they described that
thymine dimers are removed from the DNA of UV-resistant bacteria in
the time it takes for DNA synthesis to resume, and furthermore, that
the dimers can be detected in the oligonucleotides111 separate from the
genomic DNA.112 Crucially, the thymine dimers remained in the genomic
DNA of UV-sensitive bacteria after UV treatment, demonstrating the ex-
istence of a genetically controlled DNA error repair mechanism.113 The
general picture of excision repair, in broad strokes, thus emerged by
the mid-1960s, and although research on this and other excision-based
pathways continues today, it was these discoveries that can be said to
have truly inaugurated the field of DNA repair research. Removal and re-
placement of damaged pieces of the DNA duplex were not previously
envisioned, and this influenced the way DNA was viewed away from a
stable repository of genetic information towards a vulnerable molecule
protected and corrected by dynamic cellular processes.
It is worthwhile to note that the form of excision repair discovered by
the Setlow, Howard-Flanders, and Hanawalt groups was later renamed
nucleotide excision repair by Errol Friedberg in 1976,114 in order to distin-

109 David E. Pettijohn and Philip C. Hanawalt, “Deoxyribonucleic Acid Replication

in Bacteria Following Ultraviolet Irradiation”, Biochimica et Biophysica Acta, 72


(1963): 127-129.
110 Ibid., 128.

111 Short nucleotide chains.

112 Richard
B. Setlow and William L. Carrier, “The Disappearance of Thymine Di-
mers from DNA: An Error-Correcting Mechanism”, Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America, 51 (1964): 226–231.
113 Ibid.

114 James Duncan, Lenore Hamilton and Errol C. Friedberg, “Enzymatic Degrada-
tion of Uracil-Containing DNA. Ii. Evidence for N-Glycosidase and Nuclease Ac-
tivities in Unfractionated Extracts of Bacillus Subtilis”, Journal of Virology, 2, 19
(1976): 345.

161
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

guish it from base excision repair, in which DNA glycosidases cut out only
the damaged nucleobase, and not an entire stretch of nucleotides.115
However, the principles of excision and DNA synthesis discovered during
the 1960s for nucleotide excision repair also apply to most of the other
DNA repair pathways, which underscores the magnitude of these find-
ings. In addition to excision repair, the 1960s also saw the discovery of
double-strand break repair, which operates on different principles but is
no less important for the maintenance of DNA integrity.

11. The discovery of double-strand break repair: homologous


recombination and non-homologous end joining

In the early 1960s, as research on excision repair was in full swing, the
notion that genetic recombination and DNA repair are related processes
was not yet appreciated.116 Genetic recombination is a process that most
prominently occurs between paternal and maternal homologous chromo-
somes during meiosis, the specialized cell division which gives rise to gam-
etes. In meiosis, DNA double-strand breaks are enzymatically produced on
the homologous chromosomes, and the resulting free DNA ends “invade”
homologous sequences on the chromosome from the other parent.117
This serves both to help homologous chromosomes to faithfully segre-
gate to opposing cells and to increase genetic diversity by shuffling allele
combinations. Despite its prominence in meiosis, homologous recombina-
tion can also occur in mitotic cells, as well as in bacterial cells.
The idea of genetic recombination was first proposed by Frans Jans-
sens in 1909, who formulated the idea under the name “chiasmatype
theory” on the basis of cytological observations of bridge-like connect-

115 Readers interested in the history of base excision repair are directed to an ex-

cellent review by Errol Friedberg, Errol C. Friedberg, “A History of the DNA Repair
and Mutagenesis Field: The Discovery of Base Excision Repair”, DNA Repair (Am-
sterdam) 37 (2016): A35-39; as well as his book, Errol C. Friedberg, Correcting the
Blueprint of Life : An Historical Account of the Discovery of DNA Repair Mechanisms
(Plainview, N.Y.: Cold Spring Harbor Laboratory Press, 1997).
116 Dean W. Rupp, “Early Days of DNA Repair: Discovery of Nucleotide Excision

Repair and Homology-Dependent Recombinational Repair”, Yale Journal of Biol-


ogy and Medicine, 4, 86 (2013): 502.
117 For an excellent review of the recombination process, see Scott W. Morrical,

“DNA-Pairing and Annealing Processes in Homologous Recombination and Ho-


mology-Directed Repair”, Cold Spring Harbor Perspectives in Biology, 2, 7 (2015):
a016444.

162
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

ing structures between homologous chromosome pairs.118 Direct cyto-


logical evidence of genetic crossing over was first provided in 1931, in a
classic paper by the renowned geneticists Barbara McClintock and Har-
riet Creighton, whose close cytological observations and genetic data
in the maize Zea mais have demonstrated that paired meiotic chromo-
somes “exchange parts at the same time they exchange genes assigned
to these regions”.119 The 1960s saw two important contributions to
the understanding of genetic recombination that were enabled by the
emergence of molecular biology. In 1961, Matthew Meselson and Jean-
Jacques Weigle used nucleotide radiolabeling to demonstrate the exis-
tence of recombinant bacteriophage genomes, and concluded that DNA
breakage and joining of various segments must occur during recombina-
tion.120 And in 1965, James Herbert Taylor elegantly showed that chroma-
tids of homologous chromosomes undergo breakage and recombination
by using radioactive nucleotides to selectively label only one chromatid in
the meiocytes of the grasshopper Romalea microptera, and cytologically
observe exchange events between labeled and unlabeled chromatids.121
These experiments represented the first steps in the molecular charac-
terization of recombination.
The link to DNA repair was first proposed by Paul Howard-Flanders
and Richard Boyce in a paper presented at a 1964 meeting of the Genet-
ics Society of America, suggesting that thymine dimers may be repaired
through a breakage and recombination mechanism.122 Aware of this by
personal communication with Howard-Flanders,123 Alvin J. Clark and Ann

118 For an excellent review of Janssen’s work, see Romain Koszul, Matthew

Meselson, Karine Van Doninck, Jean Vandenhaute and Denise Zickler, “The Cen-
tenary of Janssens’s Chiasmatype Theory,” Genetics, 2, 191 (2012): 309–317.
119 Harriet B. Creighton and Barbara McClintock, “A Correlation of Cytological
and Genetical Crossing-over in Zea Mays”, Proceedings of the National Academy
of Sciences of the United States of America, 8, 17 (1931): 497.
120 Matthew Meselson and Jean-Jacques Weigle, “Chromosome Breakage Ac-
companying Genetic Recombination in Bacteriophage”, Proceedings of the Na-
tional Academy of Sciences of the United States of America, 47 (1961): 857–868.
121 James Herbert Taylor, “Distribution of Tritium-Labeled DNA among Chromo-
somes During Meiosis : I. Spermatogenesis in the Grasshopper”, The Journal of
Cell Biology, 2, 25 (1965): 57–68.
122 Paul Howard-Flanders and Richard P. Boyce, “A Biochemical Pathway in the

Repair of DNA after UV-Irradiation That May Have Steps in Common with Those
of Genetic Recombination by Breakage-Reunion”, Genetics, 2, 50 (1964): 256–257.
123 Dean Rupp, “Early Days of DNA Repair: Discovery of Nucleotide Excision Re-
pair and Homology-Dependent Recombinational Repair”, Yale Journal of Biology
and Medicine, 4, 86 (2013): 502.

163
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

D. Margulies reported in 1965 the isolation of the first recombination-


deficient mutant of E. coli, recA.124 They also found that the recA mutant
is sensitive to UV radiation125 and, therefore, they initially thought that
their discovery confirmed Howard-Flanders’ idea that recombination is
specifically required for repair of thymine dimers. However, Clark and
Howard-Flanders subsequently found that recA mutant bacteria are pro-
ficient for the removal of thymine dimers, despite the recombination
defect.126 Furthermore, the recA mutant was also sensitive to X-rays,
in contrast to solely UV-sensitive uvr mutants.127 Ultimately, it was the
observation that recA uvrA double mutants were an order of magnitude
more sensitive than either single mutant128 that presented the strongest
evidence that these genes regulate different repair pathways. Today,
recA and its eukaryotic homolog rad51 are known to bind processed DNA
ends and to mediate the strand invasion step of homologous recombina-
tion, searching the nuclear or cellular space for available DNA molecules
with homology to the damaged duplex.129 The differential sensitivity of
recA and uvrA mutants to X-ray and UV irradiation, respectively, is now
understood to be the result of the greater efficiency of X-rays in produc-
ing DNA DSBs, which are repaired by homologous recombination, and
the greater efficiency of UV light in producing thymine dimers, which are
repaired by nucleotide excision repair.130
In contrast to homologous recombination, which requires a repair
template, another widely conserved DSB repair pathway is able to join
free DNA ends without the need for homology. Known today as non-

124 Alvin J. Clark and Ann D. Margulies, “Isolation and Characterization of Recom-

bination-Deficient Mutants of Escherichia Coli K12”, Proceedings of the National


Academy of Sciences of the United States of America, 53 (1965): 451–459.
125 Ibid., 456.

126 AlvinJ. Clark, Michael Chamberlin, Richard P. Boyce and Paul Howard-Flan-
ders, “Abnormal Metabolic Response to Ultraviolet Light of a Recombination De-
ficient Mutant of Escherichia Coli K12”, Journal of Molecular Biology, 2, 19 (1966):
442–454.
127 Paul Howard-Flanders and Richard P. Boyce, “DNA Repair and Genetic Recom-

bination: Studies on Mutants of Escherichia Coli Defective in These Processes”,


Radiation Research Supplement, 6 (1966): 156–184.
128 Ibid., 171–173.

129 Morrical,
DNA-Pairing and Annealing Processes in Homologous Recombination
and Homology-Directed Repair, 12–13.
130 Chatterjeeand Walker, “Mechanisms of DNA Damage, Repair, and Mutagen-
esis.” Environmental and Molecular Mutagenesis, 5, 58 (2017): 246, 250.

164
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

homologous end joining,131 this DSB repair modality was serendipitously


discovered in 1980 by two research groups working on mammalian cells.
Michael Botchan, Joseph Sambrook and colleagues reported the recov-
ery of heterogenous DNA molecules from the fusion of transformed rat
cells containing an integrated copy of the SV40 virus and simian cells.132
A similar phenomenon of “indiscriminate recombination” between DNA
from various sources, including the SV40 virus, bacteriophage, polyoma
virus, bacterial plasmids, and cloned segments of the mouse genome,
was reported to occur in African green monkey cells by Ernest Winocour
and Ilana Keshet.133 The phenomenon was soon thereafter characterized
to occur by end-to-end joining of DNA segments without regard to se-
quence homology and was termed “nonhomologous recombination”134
but the name non-homologous end joining started being consistently
used in the 1990s.135 During this decade, many radiation-sensitive X-ray
cross complementation (XRCC) mutants were shown to be deficient for
non-homologous end joining repair.136 Today, we know that the ring-like
protein Ku detects free DNA ends in a sequence-independent manner by
interacting with the sugar backbone, and that it recruits various other

131 Also canonical non-homologous end joining, to distinguish it from several


other “alternative” end joining pathways which have recently been discovered.
For more information, see: Annahita Sallmyr and Alan E. Tomkinson, “Repair of
DNA Double-Strand Breaks by Mammalian Alternative End-Joining Pathways”,
Journal of Biological Chemistry, 27, 293 (2018): 10536–10546.
132 Michael Botchan, James Stringer, Timothy Mitchison and Joseph Sambrook,

“Integration and Excision of SV40 DNA from the Chromosome of a Transformed


Cell”, Cell, 1, 20 (1980): 143–152.
133 Ernest Winocour and Ilana Keshet, “Indiscriminate Recombination in Simian
Virus 40-Infected Monkey Cells”, Proceedings of the National Academy of Sciences
of the United States of America, 8, 77 (1980): 4861–4865.
134 The term was already in use by 1982. See Jacqueline H. Wilson, Peter B. Berget

and James M. Pipas, “Somatic Cells Efficiently Join Unrelated DNA Segments End-
to-End”, Molecular and Cellular Biology, 10, 2 (1982): 1258–1269.
135 Richard Bowater and Aidan J. Doherty, “Making Ends Meet: Repairing Breaks

in Bacterial DNA by Non-Homologous End-Joining”, PLoS Genetics, 2, 2 (2006):


0093.
136 See, among others: Guillermo E. Taccioli et al., “Ku80: Product of the XRCC5

Gene and Its Role in DNA Repair and V(D)J Recombination”, Science, 5177, 265
(1994): 1442-1445; Tracy Blunt et al., “Defective DNA-Dependent Protein Kinase
Activity Is Linked to V(D)J Recombination and DNA Repair Defects Associated
with the Murine Scid Mutation”, Cell, 5, 80 (1995): 813-823; Zhiying Y. Li et al.,
“The XRCC4 Gene Encodes a Novel Protein Involved in DNA Double-Strand Break
Repair and V(D)J Recombination”, Cell, 7, 83 (1995): 1079–1089.

165
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

factors to process the DNA ends to make them compatible for ligation,
i.e. the re-joining of the cut strands by the enzyme Ligase IV.137
Ligase IV is just one member of the critically important ligase family
of enzymes. Ligases catalyze the formation of a phosphodiester bonds
between 5’ phosphates and 3’ hydroxyl groups of adjacent nucleotides,
correcting a discontinuity in the DNA chain. They are critically important
for both DNA replication and most DNA repair pathways, including nucle-
otide and base excision repair, single strand break repair, and of course
non-homologous end joining.138 The discovery of breakage and recombi-
nation of DNA molecules139 prompted a frenzied search to identify the
enzymatic activity controlling the molecular joining. In 1967, teams from
five laboratories independently discovered DNA ligases in E. coli and bac-
teriophages.140 The 1970s and the following decades saw an exponential
increase in the understanding of ligases and their roles in DNA repair,
which also enabled the birth of biotechnology. Biotechnology can be de-
fined as the domestication and co-option of naturally evolved systems
for technological use by humans. The sub-field of biotechnology called
genetic engineering arose directly as a consequence of basic research
into the nature of DNA repair and recombination. In the following sec-
tion, a brief survey is given of the development and continuing impact
of two specific technologies: restriction endonucleases and genomic
editing.

12. DNA repair and biotechnology

The practice of modern molecular biology and biotechnology would be


unimaginable without restriction endonucleases (REs). First isolated
from bacteria in the 1960s,141 these enzymes cut the sugar backbone of a
137 For a recent review of the non-homologous end joining process, see Howard

H. Y. Chang, Nicholas R. Pannunzio, Noritaka Adachi and Michael R. Lieber, “Non-


Homologous DNA End Joining and Alternative Pathways to Double-Strand Break
Repair”, Nature Reviews Molecular Cell Biology, 8, 18 (2017): 495–506.
138 Stewart Shuman, “DNA Ligases: Progress and Prospects”, The Journal of bio-
logical chemistry, 26, 284 (2009): 17365.
139 Matthew Meselson and Jean-Jacques Weigle, “Chromosome Breakage Ac-
companying Genetic Recombination in Bacteriophage”, Proceedings of the Na-
tional Academy of Sciences of the United States of America, 47 (1961): 857–868.
140 Reviewed in I. Robert Lehman, “DNA Ligase: Structure, Mechanism, and Func-

tion”, Science, 4166, 186 (1974): 790–797.


141 For a brief review of the discovery of restriction enzymes, see Richard J. Rob-

erts, “How Restriction Enzymes Became the Workhorses of Molecular Biology”,

166
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

DNA molecule in a sequence-dependent manner, i.e. at specific stretches


of nucleotides called recognition sequences. Restriction enzymes came
into technological use in 1971, when Daniel Nathans and his student
Kathleen Danna showed that a RE is able to “digest” the genome of the
SV40 virus into a specific pattern of 11 fragments of distinct lengths.142
Applied to other DNA sequences, this discovery led to the development
of DNA fingerprinting, or the ability to identify individuals on the basis
of their RE digestion pattern, with direct application in forensics, deter-
mination of paternity, and pre-natal or post-natal screening for disease-
associated polymorphisms.143 These applications, however, utilized only
the DNA damage-inducing activity of REs. Combining the action of REs
with DNA ligases, i.e. bringing the control of repair into the picture, al-
lowed for the creation of artificial recombinant DNA sequences, which
became a wellspring of useful technologies, including most prominently
molecular cloning and targeted mutagenesis.144 To introduce desired
mutations into the genome, this latter methodology initially relied on
random genetic recombination between the target genome and homol-
ogous sequences on an engineered DNA molecule, a process that is not
efficient and, therefore, necessitates laborious screening for successful
events. The era of true genomic editing began with the introduction of
targeted endonucleases, which could be designed to recognize any de-
sired DNA sequence, unlike natural REs which recognize only one spe-
cific sequence.145 The first of these were zinc-finger nucleases (ZFNs)
and transcription activator-like effector nucleases (TALENs), but it was
the development of the CRISPR-Cas9 system in 2012–2013146 that truly
opened the doors to easy genomic editing. This technology, based on

Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America,


17, 102 (2005): 5905–5908.
142 Kathleen Danna and Daniel Nathans, “Specific Cleavage of Simian Virus 40
DNA by Restriction Endonuclease of Hemophilus Influenzae”, Proceedings of
the National Academy of Sciences of the United States of America, 12, 68 (1971):
2913–2917.
143 For a review, see Robert C. Williams, “Restriction Fragment Length Polymor-
phism (Rflp)”, Yearbook of Physical Anthropology, 32 (1989): 159–184.
144 Readers interested in an overview of recombinant DNA technology applica-
tions are directed to Suliman Khan et al., “Role of Recombinant DNA Technology
to Improve Life”, International Journal of Genomics, 2016 (2016): 2405954.
145 For
a review, see Mazhar Adli, “The Crispr Tool Kit for Genome Editing and
Beyond”, Nature Communications, 1, 9 (2018): 1911.
146 Reviewed in Patrick D. Hsu, Eric S. Lander and Feng Zhang, “Development

and Applications of Crispr-Cas9 for Genome Engineering”, Cell, 6, 157 (2014):


1262–1278.

167
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

a component of the bacterial adaptive immune system called CRISPR,


or clustered regularly interspaced short palindromic repeats, allows for
RNA-based targeting of the Cas9 endonuclease to any locus in a given
genome. CRISPR-based gene targeting is easy to design because of
RNA-DNA complementarity and straightforward to implement because
short RNAs can now be efficiently chemically synthesized. The CRISPR-
Cas9 technology has already been applied to genomic editing in humans.
In November of 2018, it was announced that a researcher in China, He
Jiankui, has successfully used CRISPR-Cas9 to modify the CCR5 gene in
three human embryos, two of whom were born in October 2018, into a
form which would make the babies more resistant to HIV infection.147
This development has generated almost universal condemnation and
widespread concern among bioethicists, but it is illustrative of how far
research on DNA repair has come in less than 60 years. Beyond biotech-
nology, research on DNA repair has long yielded insights into the domain
of human health and disease.

13. DNA repair and human disease

The relationship of DNA damage research and medicine started off in re-
verse. During the early 1960s, most research on excision repair was done
in bacteria. By the second half of the decade, it has been demonstrated
that human cells, specifically the cancer cell line HeLa148, also repair UV-
induced DNA damage by excision of thymine dimers.149 The first proof
of a functional relationship between DNA repair deficiency and disease
came in 1968 through the efforts of James E. Cleaver. Cleaver was in-
terested in the genetic disease Xeroderma pigmentosum (XP), whose
sufferers exhibit extreme sensitivity to sunlight and often develop skin
cancers or cancers of other tissues exposed to the sun. He compared
the UV response of fibroblast cells isolated from normal skin to those of

147 For
a personal take on this development by one of the organizers of the
meeting at which the results were announced, see Robin Lovell-Badge, “CRIS-
PR Babies: A View from the Centre of the Storm”, Development, 3, 146 (2019):
dev175778.
148 Derived in 1951 from the cervical adenocarcinoma of Henrietta Lacks, an Afri-

can American woman who did not provide consent for the use of her cells, raising
a medical ethics controversy.
149 James D. Regan, James E. Trosko and William L. Carrier, “Evidence for Excision

of Ultraviolet-Induced Pyrimidine Dimers from the DNA of Human Cells in Vitro”,


Biophysical Journal, 3, 8 (1968): 319–325.

168
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

Xeroderma pigmentosum patients and sufferers of Ataxia telangiectasia


(A-T), also characterized by cancer susceptibility, but primarily leukemias
and lymphomas. While normal and A-T patient fibroblasts showed equal
levels of DNA replication after UV exposure, replication was greatly re-
duced or completely absent in XP patient fibroblasts,150 consistent with
a lack of excision of thymine dimers and replacement strand synthesis.
The following year, Robert Setlow and colleagues confirmed that cells
from XP patients are indeed deficient for nucleotide excision, as well as
post-excision replication.151 Thus, XP became the first disease to be con-
clusively linked to a DNA repair deficiency, revealing a link to malignancy
first proposed by Boveri in 1914.
In the half-century following these discoveries, dozens of diseases and
syndromes associated with impaired DNA repair have been described.
In addition to Xeroderma pigmentosum, some of the most well-known
diseases include: the previously mentioned Ataxia telangiectasia, caused
by mutations in the ATM (Ataxia Telangiectasia, Mutated) gene, which
encodes a kinase152 that controls DSB repair153; Severe combined im-
munodeficiency (SCID), which is often associated with mutations in non-
homologous end joining factors required to generate genetic diversity in
antibodies and T-cell receptors154; And breast and ovarian cancer, which
are strongly associated with mutations in the BRCA1 (Breast Cancer) and
BRCA2 genes that control DSB repair via homologous recombination.155
In 2011, a novel phenomenon called chromothripsis (chromosome shat-
tering) was described, in which a single catastrophic event causes mul-

150 James E. Cleaver, “Defective Repair Replication of DNA in Xeroderma Pigmen-

tosum”, Nature, 5142, 218 (1968): 655.


151 Richard B. Setlow, James D. Regan, James German and William L. Carrier, “Evi-

dence That Xeroderma Pigmentosum Cells Do Not Perform the First Step in the
Repair of Ultraviolet Damage to Their DNA”, Proceedings of the National Academy
of Sciences of the United States of America, 3, 64 (1969): 1035–1041.
152 Cell signaling enzyme which regulates activities of other proteins by the addi-

tion of phosphate groups.


153 Bianca M. Sirbu and David Cortez, “DNA Damage Response: Three Levels of

DNA Repair Regulation”, Cold Spring Harbor Perspectives in Biology, 8, 5 (2013):


a012724.
154 The role of non-homologous end joining in SCID and other disease is reviewed

in Lisa Woodbine, Andrew R. Gennery and Penny A. Jeggo, “The Clinical Impact
of Deficiency in DNA Non-Homologous End-Joining”, DNA Repair (Amsterdam), 16
(2014): 84–96.
155 Dominique Stoppa-Lyonnet, “The Biological Effects and Clinical Implications
of Brca Mutations: Where Do We Go from Here?”, European Journal of Human
Genetics, 24, Supplement 1 (2016): S3–S9.

169
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

tiple chromosome breaks in cancerous or pre-cancerous cells, resulting


in improper repair and chromosome rearrangements.156 Chromothripsis
has now been detected in many cancer types, and may play a role in the
sudden initiation of carcinogenesis, although its origin is not well under-
stood.157 Knowledge of DNA repair pathways can also be used to treat
cancer. For example, small molecules that inhibit the enzyme PARP, an
important factor in the repair of DNA single-strand breaks, are now used
as chemotherapeutic agents to treat carcinomas positive for BRCA mu-
tations.158 PARP inhibition converts unrepaired single-strand breaks into
DSBs, which cannot be efficiently repaired without BRCA, resulting in cell
death (synthetic genetic lethality).159 The example of PARP inhibitors of-
fers hope that rationally designed small molecule or biological drugs can
be developed to exploit synthetic genetic lethality of other DNA repair
mechanisms.

14. Conclusions and unresolved questions

In this review, we have traced the origin of the concept of DNA dam-
age and repair from the very early days before the nature of the genetic
material was understood, through the major discoveries of the mid-20th
century about the genetic role of DNA, its structure, and crucially, both
its susceptibility to mutagenizing effects of environmental factors and
the ability of the cell to detect, directly reverse, or remove and repair
the damage caused. We have also seen how controlled DNA damage and
repair form the basis for biotechnology and genome editing, and the im-
portance of DNA repair for human health and disease.
Beyond the scope of this review, but nevertheless deserving of men-
tion, are the wider questions of the cellular response to DNA damage. A
complex network of kinases and other signaling molecules, known as the
DNA damage response (DDR), regulates the cell’s response to a newly

156 Philip
J. Stephens et al., “Massive Genomic Rearrangement Acquired in a Sin-
gle Catastrophic Event During Cancer Development”, Cell, 1, 144 (2011): 27–40.
157 Agata Rode, Kendra Korinna Maass, Karolin Viktoria Willmund, Peter Lichter
and Aurélie Ernst, “Chromothripsis in Cancer Cells: An Update”, International
Journal of Cancer, 10, 138 (2016): 2331.
158 Reviewed in Yi Du, Hirohito Yamaguchi, Jennifer L. Hsu and Mien-Chie Hung,
“PARP Inhibitors as Precision Medicine for Cancer Treatment”, National Science
Review, 4, 4 (2017): 576–592.
159 Ibid., 578.

170
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

detected DNA damage lesion.160 The network of DDR proteins acts on


several levels to promote repair, including recruiting the repair enzymes
to the chromatin around the lesion, modulating chromosome mobil-
ity, and increasing the cellular levels of deoxyribonucleotides required
for DNA synthesis.161 Part of DDR is also the activation of DNA damage
checkpoints, which block further progression in the cell cycle until the
damage is repaired.
If the damage cannot be repaired, however, the cell is left with two
options: 1) tolerating the DNA damage; and 2) cellular senescence or
death. DNA damage tolerance usually applies to smaller lesions which
interfere with DNA replication. Mechanisms to overcome such obstacles
for replication include specialized trans-lesion polymerases, which can
simply bypass the lesion, as well as post-replicative gap repair and repli-
cation fork regression.162 In case of extensive damage, the cell can either
undergo senescence, irreversibly stopping further division but remaining
alive and metabolically active, or die. DNA damage-induced cell death in-
cludes both cell suicide via programmed mechanisms such as apoptosis
(programmed cell death), autophagy (type II programmed cell death),
and regulated necrosis, as well as unregulated cell death as a direct con-
sequence of the damage. One example of the latter is mitotic catastro-
phe, which occurs when cell cycle checkpoints are compromised and the
cell initiates division despite unrepaired DNA damage163.
While the non-repair aspects of the DNA damage response represent
an active field of research, the narrower field of DNA repair research also
has a bright future ahead, for much still remains unknown about DNA
repair processes per se. On the basic research side, in addition to the po-

160 For
an excellent introduction to the various cellular pathways falling under
DDR, see Alberto Ciccia and Stephen J. Elledge, “The DNA Damage Response:
Making It Safe to Play with Knives,” Molecural Cell, 2, 40 (2010): 179–204.
161 Readers interested in the chromatin control of DNA repair and in general the

control of DNA repair in a cellular context are directed to Bianca M. Sirbu and
David Cortez, “DNA Damage Response: Three Levels of DNA Repair Regulation”,
Cold Spring Harbor Perspectives in Biology, 8, 5 (2013): a012724.
162 For more information on the mechanisms of DNA damage tolerance, see Er-
rol C. Friedberg, “Suffering in Silence: The Tolerance of DNA Damage,” Nature
Reviews Molecular Cell Biology, 12, 6 (2005): 943–953.
163 For a good survey of cell death mechanisms caused by DNA damage, see Olga

Surova and Boris Zhivotovsky, “Various Modes of Cell Death Induced by DNA
Damage,” Oncogene, 33, 32 (2013): 3789–3797.

171
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

tential for uncovering novel factors in known pathways,164 the question


of how damage on the DNA is first detected in the context of chromatin,
where DNA is tightly wound around nucleosomes, is still quite poorly un-
derstood. On the side of applied research, exploration of novel ways to
more finely control and direct both DNA damage and DNA repair has the
potential to yield great gains in the improvement of the human condi-
tion, in healthcare, as well as in other aspects of life.

References

1. Adli, Mazhar. “The Crispr Tool Kit for Genome Editing and Beyond”. Na-
ture Communications, 1, 9 (2018): 1911.
2. Altenburg, Edgar.”The Artificial Production of Mutations by Ultra-Violet
Light”. American Naturalist, 719, 68 (1934): 491–507.
3. Altenburg, Edgar.”The Limit of Radiation Frequency Effective in Produc-
ing Mutations.” American Naturalist 683, 62 (1928): 540–545.
4. Astbury, William T. and Florence O. Bell. “X-Ray Study of Thymonucleic
Acid”. Nature, 3573, 141 (1938): 747–748.
5. Avery, Oswald T., Colin M. MacLeod and Maclyn McCarty. “Studies on the
Chemical Nature of the Substance Inducing Transformation of Pneumo-
coccal Types : Induction of Transformation by a Desoxyribonucleic Acid
Fraction Isolated from Pneumococcus Type III”. Journal of Experimental
Medicine, 2, 79 (1944): 137–158.
6. Beukers, Rob and Wouter Berends. “Effects of Uv Irradiation on Nucleic
Acids and Their Components”. Biochimica Et Biophysica Acta, 1, 49 (1961):
181–189.
7. Beukers, Rob and Wouter Berends. “Isolation and Identification of the
Irradiation Product of Thymine”. Biochimica et Biophysica Acta, 3, 41
(1960): 550–551
8. Beukers, Rob, André P. Eker and Paul H. Lohman. “50 Years Thymine Di-
mer”. DNA Repair (Amsterdam), 3, 7 (2008): 530–543.
9. Blunt, Tracy, Nicholas J. Finnie, Guillermo E. Taccioli, Graeme C. Smith,
Jocelyne J. Demengeot, Tanya M. Gottlieb, Ryushin Mizuta, Alummoottil

164 See, for example, the recent discovery of a novel mammalian cNHEJ protein,

PAXX: Takashi Ochi et al., “DNA Repair. PAXX, a Paralog of XRCC4 and XLF, Inter-
acts with Ku to Promote DNA Double-Strand Break Repair”, Science, 6218, 347
(2015): 185-188; Satish K. Tadi et al., “PAXX Is an Accessory c-NHEJ Factor That
Associates with Ku70 and Has Overlapping Functions with XLF”, Cell Reports, 2,
17 (2016): 541–555.

172
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

J. Varghese, Frederick W. Alt, Penny A. Jeggo and Stephen P. Jackson.


“Defective DNA-Dependent Protein Kinase Activity Is Linked to V(D)J Re-
combination and DNA Repair Defects Associated with the Murine Scid
Mutation.” Cell, 5, 80 (1995): 813–823.
10. Botchan, Michael, James Stringer, Timothy Mitchison and Joseph Sam-
brook. “Integration and Excision of SV40 DNA from the Chromosome of
a Transformed Cell.” Cell, 1, 20 (1980): 143–152.
11. Boveri, Theodor. “Concerning the Origin of Malignant Tumours by The-
odor Boveri. Translated and Annotated by Henry Harris.” Journal of Cell
Science, 1, 121 (2008): 1–84.
12. Boveri, Theodor. Ergebnisse Über Die Konstitution Der Chromatischen Sub-
stanz Des Zellkerns. Jena: Gustav Fischer, 1904.
13. Boveri, Theodor. Uber Mehrpolige Mitosen Als Mittel Zur Analyse Des Zellk-
erns. Würzburg: Stuber, 1902.
14. Boveri, Theodor. Zur Frage Der Entstehung Maligner Tumoren. Jena: Gus-
tav Fischer, 1914.
15. Bowater, Richard and Aidan J. Doherty. “Making Ends Meet: Repairing
Breaks in Bacterial DNA by Non-Homologous End-Joining.” PLoS Genetics,
2, 2 (2006): 0093–0099.
16. Bowater, Richard P. and Zoë A. Waller. “DNA Structure.” In Els. Chiches-
ter: John Wiley & Sons, 2014.
17. Carlson, Elof Axel. “How Fruit Flies Came to Launch the Chromosome
Theory of Heredity.” Mutation Research, 1, 753 (2013): 1–6.
18. Chang, Howard H. Y., Nicholas R. Pannunzio, Noritaka Adachi and Michael
R. Lieber. “Non-Homologous DNA End Joining and Alternative Pathways
to Double-Strand Break Repair.” Nature Reviews Molecular Cell Biology, 8,
18 (2017): 495–506.
19. Chargaff, Erwin, Stephen Zamenhof and Charlotte Green. “Composi-
tion of Human Desoxypentose Nucleic Acid.” Nature, 4202, 165 (May 13
1950): 756–757.
20. Charlesworth, Brian and Deborah Charlesworth. “Darwin and Genetics.”
Genetics, 3, 183 (2009): 757–766.
21. Chatterjee, Nimrat and Graham C. Walker. “Mechanisms of DNA Damage,
Repair, and Mutagenesis.” Environmental and Molecular Mutagenesis, 5,
58 (2017): 235–263.
22. Ciccia, Alberto and Stephen J. Elledge. “The DNA Damage Response:
Making It Safe to Play with Knives.” Molecural Cell, 2, 40 (2010): 179–204.
23. Clark, Alvin J., Michael Chamberlin, Richard P. Boyce and Paul Howard-
Flanders. “Abnormal Metabolic Response to Ultraviolet Light of a Re-
combination Deficient Mutant of Escherichia Coli K12.” Journal of Molecu-
lar Biology, 2, 19 (1966): 442–454.

173
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

24. Clark, Alvin J. and Ann D. Margulies. “Isolation and Characterization of


Recombination-Deficient Mutants of Escherichia Coli K12.” Proceedings
of the National Academy of Sciences of the United States of America, 53
(1965): 451–459.
25. Clayton, Julie and Carina Dennis. 50 Years of DNA. Houndmills, Basing-
stoke, Hampshire, New York: Palgrave/Macmillan, 2003.
26. Cleaver, James E. “Defective Repair Replication of DNA in Xeroderma Pig-
mentosum.” Nature, 5142, 218 (1968): 652–656.
27. Cox, Timothy M. “Mendel and His Legacy.” QJM, 4, 92 (1999): 183–186.
28. Creager, Angela N. H. and María Jesús Santesmases. “Radiobiology in the
Atomic Age: Changing Research Practices and Policies in Comparative
Perspective.” Journal of the History of Biology, 4, 39 (2006): 637–647.
29. Creighton, Harriet B. and Barbara McClintock. “A Correlation of Cyto-
logical and Genetical Crossing-over in Zea Mays.” Proceedings of the Na-
tional Academy of Sciences of the United States of America, 8, 17 (1931):
492–497.
30. Crick, Francis. “The Double Helix: A Personal View.” Nature, 5451, 248
(1974): 766–769.
31. Crow, Ernest W. and James F. Crow. “100 Years Ago: Walter Sutton and
the Chromosome Theory of Heredity.” Genetics, 1,160 (Jan 2002): 1–4.
32. Dahm, Ralf. “Friedrich Miescher and the Discovery of DNA.” Developmen-
tal Biology, 2, 278 (2005): 274–288.
33. Danna, Kathleen and Daniel Nathans. “Specific Cleavage of Simian Virus
40 DNA by Restriction Endonuclease of Hemophilus Influenzae.” Proceed-
ings of the National Academy of Sciences of the United States of America,
12, 68 (1971): 2913–2917.
34. Deichmann, Ute. “Early Responses to Avery et al.’s Paper on DNA as He-
reditary Material.” Historical Studies in the Physical and Biological Sciences,
34 (2004): 207–232.
35. Downes, Arthur and Thomas P. Blunt. “The Influence of Light Upon the
Development of Bacteria.” Nature, 402, 16 (1877): 218.
36. Downes, Arthur, Thomas P. Blunt and John Marshall. “Iv. On the Influ-
ence of Light Upon Protoplasm.” Proceedings of the Royal Society of Lon-
don 190-195, 28 (1879): 199–212.
37. Du, Yi, Hirohito Yamaguchi, Jennifer L. Hsu and Mien-Chie Hung. “PARP
Inhibitors as Precision Medicine for Cancer Treatment.” National Science
Review, 4, 4 (2017): 576–592.
38. Dulbecco, Renato. “Reactivation of Ultra-Violet-Inactivated Bacterio-
phage by Visible Light.” Nature, 4155, 163 (Jun 18, 1949): 949.
39. Duncan, James, Lenore Hamilton and Errol C. Friedberg. “Enzymatic Deg-
radation of Uracil-Containing DNA. Ii. Evidence for N-Glycosidase and Nu-

174
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

clease Activities in Unfractionated Extracts of Bacillus Subtilis.” Journal of


Virology, 2, 19 (1976): 338–345.
40. Ellison, Solon A., Rose R. Feiner and Ruth F. Hill. “A Host Effect on Bac-
teriophage Survival after Ultraviolet Irradiation.” Virology, 1, 11 (May
1960): 294–296.
41. Emmons, Chester W. and Alexander Hollaender. “The Action of Ultravio-
let Radiation on Dermatophytes. Ii. Mutations Induced in Cultures of Der-
matophytes by Exposure of Spores to Monochromatic Ultraviolet Radia-
tion.” American Journal of Botany, 7, 26 (1939): 467–475.
42. Flemming, Walther. Zellsubstanz, Kern Und Zelltheilung. Leipzig: F.C.W.
Vogel, 1882.
43. Franklin, Rosalind E. and Raymond G. Gosling. “Molecular Configuration
in Sodium Thymonucleate.” Nature, 4356, 171 (1953): 740–741.
44. Friedberg, Errol C. “A History of the DNA Repair and Mutagenesis Field:
I. The Discovery of Enzymatic Photoreactivation.” DNA Repair (Amster-
dam), 33 (2015): 35–42.
45. Friedberg, Errol C. “A History of the DNA Repair and Mutagenesis Field:
The Discovery of Base Excision Repair.” DNA Repair (Amsterdam), 37
(2016): A35–39.
46. Friedberg, Errol C. “Nucleotide Excision Repair of DNA: The Very Early His-
tory.” DNA Repair (Amsterdam), 7, 10 (2011): 668–672.
47. Friedberg, Errol C. Correcting the Blueprint of Life : An Historical Account
of the Discovery of DNA Repair Mechanisms. Plainview, N.Y.: Cold Spring
Harbor Laboratory Press, 1997.
48. Friedberg, Errol C. “Suffering in Silence: The Tolerance of DNA Damage.”
Nature Reviews Molecular Cell Biology, 12, 6 (Dec 2005): 943–953.
49. Garen, Alan and Norton David Zinder. “Radiological Evidence for Partial
Genetic Homology between Bacteriophage and Host Bacteria.” Virology,
4, 1 (1955): 347–376.
50. Gates, Frederick L. “On Nuclear Derivatives and the Lethal Action of Ul-
tra-Violet Light.” Science Science, 1768, 68 (1928): 479–480.
51. Goodman, Myron F. and Roger Woodgate. “Translesion DNA Polymer-
ases.” Cold Spring Harbor Perspectives in Biology, 10, 5 (2013): a010363.
52. Griffith, Frederick. “The Significance of Pneumococcal Types.” The Jour-
nal of Hygiene, 2, 27 (1928): 113–159.
53. Hargittai, István. “The Tetranucleotide Hypothesis: A Centennial.” Struc-
tural Chemistry, 5, 20 (2009): 753–756.
54. Harris, Franklin I. and H. Spencer Hoyt. “The Possible Origin of the Toxic-
ity of Ultra-Violet Light.” Science,1187, 46 (1917): 318–320.

175
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

55. Hershey, Alfred D. and Martha Chase. “Independent Functions of Viral


Protein and Nucleic Acid in Growth of Bacteriophage.” The Journal of
General Physiology, 1, 36 (1952): 39–56.
56. Hill, Ruth F. “A Radiation-Sensitive Mutant of Escherichia Coli.” Biochi-
mica et Biophysica Acta, 3, 30 (1958): 636–637.
57. Hollaender, Alexander and John T. Curtis. “Effect of Sublethal Doses of
Monochromatic Ultraviolet Radiation on Bacteria in Liquid Suspensions.”
Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, 1, 33
(1935): 61–62.
58. Hollaender, Alexander and Chester W. Emmons. “The Action of Ultravio-
let Radiation on Dermatophytes I. The Fungicidal Effect of Monochromat-
ic Ultraviolet Radiation on the Spores of Trichophyton Mentagrophytes.”
Journal of Cellular and Comparative Physiology, 3, 13 (1939): 391–402.
59. Howard-Flanders, Paul and Richard P. Boyce. “A Biochemical Pathway in
the Repair of DNA after UV-Irradiation That May Have Steps in Common
with Those of Genetic Recombination by Breakage-Reunion.” Genetics, 2,
50 (1964): 256–257.
60. Howard-Flanders, Paul and Richard P. Boyce. “DNA Repair and Genetic
Recombination: Studies on Mutants of Escherichia Coli Defective in These
Processes.” Radiation Research Supplement, 6, (1966): 156.
61. Howard-Flanders, Paul, Richard P. Boyce, Eva Simson and Lee Theriot.
“A Genetic Locus in E. Coli K12 That Controls the Reactivation of Uv-
Photoproducts Associated with Thymine in DNA.” Proceedings of the
National Academy of Sciences of the United States of America, 48 (1962):
2109–1015.
62. Howard-Flanders, Paul, Richard P. Boyce and Lee Theriot. “Three Loci
in Escherichia Coli K-12 That Control the Excision of Pyrimidine Dimers
and Certain Other Mutagen Products from DNA.” Genetics, 6, 53 (1966):
1119–1136.
63. Howard-Flanders, Paul, Eva Simson and Lee Theriot. “A Locus That Con-
trols Filament Formation and Sensitivity to Radiation in Escherichia Coli
K-12.” Genetics, 49 (1964): 237–246.
64. Howard-Flanders, Paul and Lee Theriot. “A Method for Selecting Ra-
diation-Sensitive Mutants of Escherichia Coli.” Genetics, 47 (1962):
1219–1224.
65. Hsu, Patrick D., Eric S. Lander and Feng Zhang. “Development and Ap-
plications of Crispr-Cas9 for Genome Engineering.” Cell, 6, 157 (2014):
1262–1278.
66. Kelner, Albert. “Effect of Visible Light on the Recovery of Streptomyces
Griseus Conidia from Ultra-Violet Irradiation Injury.” Proceedings of the
National Academy of Sciences of the United States of America, 2, 35 (1949):
73-79.

176
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

67. Kelner, Albert. “Experiments on Photoreactivation with Bacteria and


Other Micro-Organisms.” Journal of Cellular Physiology, Supplement, 1, 39
(1952): 115-117.
68. Khan, Suliman, Muhammad Wajid Ullah, Rabeea Siddique, Ghulam Nabi,
Sehrish Manan, Muhammad Yousaf and Hongwei Hou. “Role of Recombi-
nant DNA Technology to Improve Life.” International Journal of Genomics,
2016 (2016): 2405954.
69. Kisker, Caroline, Jochen Kuper and Bennett Van Houten. “Prokaryotic
Nucleotide Excision Repair.” Cold Spring Harbor Perspectives in Biology,
3, 5 (2013): a012591.
70. Koszul, Romain, Matthew Meselson, Karine Van Doninck, Jean Vanden-
haute and Denise Zickler. “The Centenary of Janssens’s Chiasmatype
Theory.” Genetics, 2, 191 (2012): 309–317.
71. Lehman, I. Robert “DNA Ligase: Structure, Mechanism, and Function.”
Science, 4166, 186 (1974): 790–797.
72. Li, Zhiying, Tomas Otevrel, Yijie Gao, Hwei-Ling Cheng, Brian Seed, Thom-
as D. Stamato, Guillermo E. Taccioli and Frederick W. Alt. “The Xrcc4 Gene
Encodes a Novel Protein Involved in DNA Double-Strand Break Repair
and V(D)J Recombination.” Cell, 7, 83 (1995): 1079–1089.
73. Lodish, Harvey F., Arnold Berk, Chris A. Kaiser, Monty Krieger, Matthew
P. Scott, Anthony Bretscher, Hidde L. Ploegh and Paul T. Matsudaira. Mo-
lecular Cell Biology, 6th ed. New York: W. H. Freeman, 2008.
74. Loewe, Laurence and William G. Hill “The Population Genetics of Mu-
tations: Good, Bad and Indifferent.” Philosophical Transactions of the
Royal Society of London Series B: Biological Sciences, 1544, 365 (2010):
1153–1167.
75. Lovell-Badge, Robin. “CRISPR Babies: A View from the Centre of the
Storm.” Development, 3, 146 (2019): dev175778.
76. Mendel, Gregor. Versuche Über Pflanzen-Hybriden. Brünn: Im Verlage des
Vereines, 1866.
77. Meselson, Matthew and Franklin W. Stahl. “The Replication of DNA in
Escherichia Coli.” Proceedings of the National Academy of Sciences of the
United States of America, 7, 44 (1958): 671–682.
78. Meselson, Matthew and Jean-Jacques Weigle. “Chromosome Breakage
Accompanying Genetic Recombination in Bacteriophage.” Proceedings
of the National Academy of Sciences of the United States of America, 47
(1961): 857–868.
79. Miescher, Friedrich. “Ueber Die Chemische Zusammensetzung Der Eit-
erzellen.” Medicinisch-chemische Untersuchungen Aus dem Laboratorium
für angewandte Chemie zu Tübingen, 4 (1871): 441–460.
80. Morgan, Thomas Hunt. “Sex Limited Inheritance in Drosophila.” Science,
812, 32 (1910): 120–122.

177
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

81. Morrical, Scott W. “DNA-Pairing and Annealing Processes in Homologous


Recombination and Homology-Directed Repair.” Cold Spring Harbor Per-
spectives in Biology, 2, 7 (2015): a016444.
82. Muller, Hermann Joseph. “The Production of Mutations by X-Rays.”
Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of
America, 9, 14 (1928): 714-726.
83. Ochi, Takashi, Andrew. N. Blackford, Julia Coates, Satpal Jhujh, Shahid
Mehmood, Naoka Tamura, Jon Travers, Qian Wu, Viji M. Draviam, Carol
V. Robinson, Tom L. Blundell and Stephen P. Jackson. “PAXX, a Paralog of
XRCC4 and XLF, interacts with Ku to promote DNA double-strand break
repair.” Science, 6218, 347 (2015): 185–188.
84. Olby, Robert. “Cell Chemistry in Miescher’s Day”, Medical history, 4, 13
(1969): 377–382.
85. Opitz, John M. “Annals of Morphology Theodor Boveri (1862–1915) to
Commemorate the Centenary of His Death and Contributions to the Sut-
ton–Boveri Hypothesis.” American Journal of Medical Genetics Part A, 11,
170 (2016): 2803–2829.
86. Paweletz, Neidhard. “Walther Flemming: Pioneer of Mitosis Research.”
Nature Reviews Molecular Cell Biology, 1, 2 (2001): 72–75.
87. Pettijohn, David E. and Philip C. Hanawalt. “Deoxyribonucleic Acid Rep-
lication in Bacteria Following Ultraviolet Irradiation.” Biochimica et Bio-
physica Acta, 72 (1963): 127–129.
88. Pontecorvo, Guido P. A. “Hermann Joseph Muller, 1890-1967.” Biographi-
cal Memoirs of Fellows of the Royal Society, 14 (1968): 348–389.
89. Regan, James D., James E. Trosko and William L. Carrier. “Evidence for Ex-
cision of Ultraviolet-Induced Pyrimidine Dimers from the DNA of Human
Cells in Vitro.” Biophysical Journal, 3, 8 (Mar 1968): 319–325.
90. Roberts, Richard B. and Elaine Aldous. “Recovery from Ultraviolet Irradia-
tion in Escherichia Coli.” Journal of Bacteriology, 3, 57 (1949): 363–375.
91. Roberts, Richard J. “How Restriction Enzymes Became the Workhorses
of Molecular Biology.” Proceedings of the National Academy of Sciences of
the United States of America, 17, 102 (2005): 5905–5908.
92. Rode, Agata, Kendra Korinna Maass, Karolin Viktoria Willmund, Peter
Lichter and Aurélie Ernst. “Chromothripsis in Cancer Cells: An Update.”
International Journal of Cancer, 10, 138 (2016): 2322–2333.
93. Rupert, Claud S., Sol H. Goodgal and Roger M. Herriott. “Photoreactiva-
tion in Vitro of Ultraviolet-Inactivated Hemophilus Influenzae Transform-
ing Factor.” The Journal of General Physiology, 3, 41 (1958): 451–471.
94. Rupp, Dean W. “Early Days of DNA Repair: Discovery of Nucleotide Ex-
cision Repair and Homology-Dependent Recombinational Repair.” Yale
Journal of Biology and Medicine, 4, 86 (2013): 499–505.

178
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

95. Sallmyr, Annahita and Alan E. Tomkinson. “Repair of DNA Double-Strand


Breaks by Mammalian Alternative End-Joining Pathways.” The Journal of
Biological Chemistry, 27, 293 (2018): 10536–10546.
96. Sancar, Aziz. “Structure and Function of Photolyase and in Vivo Enzy-
mology: 50th Anniversary.” The Journal of Biological Chemistry, 47, 283
(2008): 32153–32157.
97. Setlow, Richard B. and William L. Carrier. “The Disappearance of Thymine
Dimers from DNA: An Error-Correcting Mechanism.” Proceedings of the
National Academy of Sciences of the United States of America, 51 (1964):
226–231.
98. Setlow, Richard B., James D. Regan, James German and William L. Carrier.
“Evidence That Xeroderma Pigmentosum Cells Do Not Perform the First
Step in the Repair of Ultraviolet Damage to Their DNA.” Proceedings of
the National Academy of Sciences of the United States of America, 3, 64
(1969): 1035–1041.
99. Setlow, Richard B. and Jane K. Setlow. “Evidence That Ultraviolet-In-
duced Thymine Dimers in DNA Cause Biological Damage.” Proceedings
of the National Academy of Sciences of the United States of America, 48
(1962): 1250–1257.
100. Setlow, Richard B., Paul A. Swenson and William L. Carrier. “Thymine
Dimers and Inhibition of DNA Synthesis by Ultraviolet Irradiation of
Cells.” Science, 3598, 142 (1963): 1464–1466.
101. Shuman, Stewart .”DNA Ligases: Progress and Prospects.” The Journal
of Biological Chemistry, 26, 284 (2009): 17365–17369.
102. Sirbu, Bianca M. and David Cortez. “DNA Damage Response: Three Lev-
els of DNA Repair Regulation.” Cold Spring Harbor Perspectives in Biol-
ogy, 8, 5 (2013): a012724.
103. Surova, Olga and Boris Zhivotovsky. “Various Modes of Cell Death In-
duced by DNA Damage.” Oncogene, 33, 32 (Aug 15, 2013): 3789–3797.
104. Philip J. Stephens, Chris D. Greenman, Beiyuan Fu, Fengtang Yang, Gra-
ham R. Bignell, Laura J. Mudie, Erin Dael Pleasance, King Wai Lau, David
Merritt Beare, Lucy A. Stebbings, Stuart R McLaren, Meng-Lay Lin, Da-
vid J. McBride, Ignacio Varela, Serena Nik-Zainal, Catherine Leroy, Min-
gming Jia, Andrew Menzies, Adam P. Butler, Jon W. Teague, Michael A.
Quail, John Burton, Harold Swerdlow, Nigel P. Carter, Laura A. Mors-
berger, Christine A Iacobuzio-Donahue, George Alexander Follows, An-
thony R Green, Adrienne M Flanagan, Michael R. Stratton, P. Andrew
Futreal and Peter J. Campbell. “Massive Genomic Rearrangement Ac-
quired in a Single Catastrophic Event During Cancer Development.” Cell,
1, 144 (2011): 27–40.
105. Stoppa-Lyonnet, Dominique. “The Biological Effects and Clinical Impli-
cations of Brca Mutations: Where Do We Go from Here?” European jour-
nal of human genetics, 24, Supplement 1 (2016): S3–9.

179
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

106. Sutton, Walter S. “The Chromosomes in Heredity.” Biological Bulletin, 5,


4 (1903): 231–251.
107. Sutton, Walter S. “On the Morphology of the Chromosome Group in
Brachystola Magna.” Biological Bulletin 1, 4 (1902): 24–39.
108. Taccioli, Guillermo E., Tanya M. Gottlieb, Tracy Blunt, Anne Priestley,
Jocelyne Demengeot, Ryushin Mizuta, Alan R. Lehmann, Frederick W.
Alt, Stephen P. Jackson and Penny A. Jeggo. “Ku80: Product of the
Xrcc5 Gene and Its Role in DNA Repair and V(D)J Recombination.” Sci-
ence, 5177, 265 (1994): 1442–1445.
109. Tadi, Satish K., Carine Tellier-Lebegue, Clément Nemoz, Pascal Dre-
vet, Stéphane Audebert, Sunetra Roy, Katheryn Meek, Jean-Baptiste
Charbonnier and Mauro Modesti. “PAXX Is an Accessory c-NHEJ Factor
That Associates with Ku70 and Has Overlapping Functions with XLF.”
Cell Reports, 2, 17 (2016): 541–555.
110. Taylor, J. Herbert. “Distribution of Tritium-Labeled DNA among Chro-
mosomes During Meiosis : I. Spermatogenesis in the Grasshopper.” The
Journal of Cell Biology, 2, 25 (1965): 57–68.
111. Wacker, Adolf, Hanswerner Dellweg and Dieter Weinblum. “Strahlenche-
mische Veränderung Der Bakterien-Desoxyribonucleinsäure in Vivo.”
Naturwissenschaften, 20, 47 (1960): 477.
112. Watson, James D. and Francis H. Crick. “Molecular Structure of Nucle-
ic Acids; a Structure for Deoxyribose Nucleic Acid.” Nature, 4356, 171
(1953): 737–738.
113. Widder, Joachim. “The Origins of Radiotherapy: Discovery of Biological
Effects of X-Rays by Freund in 1897, Kienbock’s Crucial Experiments in
1900, and Still It Is the Dose.” Radiotherapy & Oncology, 1, 112 (2014):
150–152.
114. Wilkins, Maurice H., Alexander R. Stokes and Herbert Rees Wilson. “Mo-
lecular Structure of Deoxypentose Nucleic Acids.” Nature, 4356, 171
(1953): 738–740.
115. Willey, Joanne M., Linda Sherwood, Christopher J. Woolverton and Lan-
sing M. Prescott. Prescott, Harley, and Klein’s Microbiology. 7th ed. New
York: McGraw-Hill Higher Education, 2008.
116. Williams, Robert C. “Restriction Fragment Length Polymorphism
(Rflp).” Yearbook of Physical Anthropology, 32 (1989): 159–184.
117. Wilson, Jacqueline H., Peter B. Berget and James M. Pipas. “Somatic
Cells Efficiently Join Unrelated DNA Segments End-to-End.” Molecular
and Cellular Biology, 10, 2 (1982): 1258–1269.
118. Winocour, Ernest and Ilana Keshet. “Indiscriminate Recombination in
Simian Virus 40-Infected Monkey Cells.” Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America, 8, 77 (Aug 1980):
4861–4865.

180
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

119. Woodbine, Lisa, Andrew R. Gennery and Penny A. Jeggo. “The Clinical
Impact of Deficiency in DNA Non-Homologous End-Joining.” DNA Repair
(Amsterdam), 16 (2014): 84–96.
120. Wulff, Daniel L. and Claud S. Rupert. “Disappearance of Thymine Pho-
todimer in Ultraviolet Irradiated DNA Upon Treatment with a Photo-
reactivating Enzyme from Baker’s Yeast.” Biochemical and Biophysical
Research Communications, 3, 7 (20 1962): 237–240.

181
Александар Вујин
Универзитет Макгил (McGill), студије при универзитету, докторске
студије, студијски програм: Биологија, Монтреал, Канада

ОШТЕЋЕЊЕ И ПОПРАВКА ДНК: КРАТАК ИСТОРИЈАТ КОНЦЕПТА И


ИСТРАЖИВАЊА

Молекул ДНК је физичка основа генетских, односно наследних ин-


формација. Као таква, ДНК је константно изложена обиљу фактора који
је могу оштетити и пореметити интегритет генетске поруке. Због тога је
током еволуције живота на Земљи настало неколико специјализованих
ензиматских процеса за поправку оштећења у ДНК молекулу. У овом
прегледном раду представљен је историјат развоја науке о системима
поправке ДНК, почевши од првих открића о принципима наслеђивања и
о сазнањима о физичкој основи генетског материјала, преко важних от-
крића о томе да су наследне информације садржане у ДНК молекулу и
одређивања структуре ДНК, до сазнања стечених у другој половини 20.
века да је ДНК динамичан молекул који је подложан и оштећењу и ензи-
матској корекцији.
Принципе наслеђивања је средином 19. века открио Грегор Мендел
(Gregor Mendel), утврдивши да се генетички условљене особине на-
слеђују као посебни елементи који се не могу међусобно стопити. Мен-
дел је такође дао математички опис сегрегације генетских елемената и
тиме поставио основе генетике као науке. Иако Мендел није знао как-
ва је физичка основа наследних елемената, Фридрих Мишер (Friedrich
Miescher) је само четири године касније открио ДНК молекул, и извршио
прву хемијску анализу ДНК. Ни Мишер ни други научници 19. века и првих
година 20. века нису сматрали да би ДНК могла бити основа наследних
информација, због њене релативно ниске хемијске комплексности у по-
ређењу са протеинима. Иако хемијска основа наследног материјала није
била позната, откриће хромозома, за које је најзаслужнији Валтер Фле-
минг (Walter Flemming), омогућило је да се хромозоми идентификују као
физички носиоци генетских елемената, што су почетком 20. века пред-
ложили Волтер Сатон (Walter Sutton) и Теодор Бовери (Theodor Boveri).
Бовери је такође међу првима приметио да оштећење хромозома може
изазвати негативне последице по организам.
Током двадесетих и тридесетих година 20. века значајно се развило
разумевање ефеката радијације (УВ и рендгенских зрака) на живе ор-
ганизме, посебно кроз рад Хермана Мјулера (Hermann Muller), који је
открио да радијација може да изазове генетске мутације, и Александра
Холандера (Alexander Hollaender), који је први приметио да се ћелије

182
A. Vujin, DNA Damage and Repair: A Brief History of Concept and Research

могу опоравити од ефеката радијације. Открића од критичне важности


за поље поправке ДНК десила су се 1944. године када су Ејвери (Avery),
Маклауд (MacLeod) и Макарти (McCarthy) демонстрирали да је ДНК, а
не протеини, основа генетског материјала, и 1953. године када су Џејмс
Вотсон (James Watson) и Франсис Крик (Francis Crick) описали секундарну
структуру молекула ДНК. Иако испрва није било јасно да је ДНК динами-
чан молекул који је подложан поправци, та сазнања су уследила убрзо
потом.
Алберт Келнер (Albert Kelner) и Ренато Дулбеко (Renato Dulbecco) су
1949. године открили феномен фотореактивације и тиме уједно и први
процес поправке ДНК. Да фотореактивација зависи од ензиматске актив-
ности показао је Клод Руперт (Claud Rupert) 1958. године. Рут Хил (Ruth
Hill) је почетком шездесетих година 20. века изоловала прве бактеријске
мутанте осетљиве на радијацију, отворивши пут генетској анализи по-
правке ДНК и идентификацији гена који у тим процесима делују. Такође
почетком шездесетих година 20. века, Роберт Сетлоу (Robert Setlow) и
сарадници открили су да је димеризација тимина у ДНК, изазвана радија-
цијом, биолошки штетна, као и да се димери тимина из ДНК одстрањују
„исецањем” из једног од два ланца ДНК, што представља први приказ
једног од механизама репарације ДНК. У другој половини те декаде, Пол
Хауард-Фландерс (Paul Howard-Flanders) и Алвин Кларк (Alvin Clark) пока-
зали су да је процес рекомбинације хомологних молекула ДНК уско пове-
зан са репарацијом, откривши тиме први процес поправке дволанчаних
прекида у молекулу ДНК. Спајање нехомологних крајева, други важан
процес поправке дволанчаних прекида, откривено је осамдесетих годи-
на 20. века.
Откриће поправке ДНК је омогућило огроман технолошки напредак
јер су протеини који учествују у процесима поправке искоришћени у био-
технолошке сврхе, посебно у генетичком инжењерингу. Сазнања из поља
поправке ДНК омогућила су и дубље разумевање многих генетички ус-
ловљених болести, првенствено канцера, као и примене у лечењу. Област
истраживања поправке ДНК данас експоненцијално расте, заједно са раз-
умевањем основних процеса и технолошким применама.
Кључне речи: Оштећење ДНК, поправка ДНК, генотоксични стрес, по-
правка исецањем, хомологна рекомбинација, спајање нехомоло-
гних крајева

Accepted for Publication July 5, 2019.

183
прегледни рад УДК 72:929 Дероко А.

Мирјана З. Ротер Благојевић1


Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

Прилог обележавању 125 година од рођења


академика Александра Дерокa (1894–1988)

Апстракт
Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра
Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких
личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе
и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије
наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети
приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад
у различитим областима – истраживањима и заштити културне
баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и
уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену
проучавања старина и истраживању остатака средњовековних
манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног
градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки
рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом це-
лином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког
факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је
започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а
касније наставио кроз предмет Народна архитектура, чине га на-
стављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића
и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и на-
ставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске
академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је зна-
чајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од
најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног мону-
менталног, али и традиционалног народног градитељства. Његова
архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи
1 roterm@arh.bg.ac.rs

185
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

– цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања,


сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној
ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утиски-
вала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још
једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и умет-
ничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истражи-
вања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније
валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру
савременог доба.
Кључне речи: Дероко, настава архитектуре, наслеђе, традиција, за-
штита, градитељство

1. Увод

У години у којој се навршава 125 година од рођења академика Aлек-


сандра Дерока,2 са посебним пијететом се сећамо ове изузетно све-
стране личности која је у нашој научној и културној јавности била
присутна својим многоструким деловањем. Најпре као професор Тех-
ничког факултета, касније Архитектонског факултета, Универзитета у
Београду и свестрани научник, неуморни истраживач старина и пио-
нир у области заштите споменика културе у Србији, али и врстан гра-
дитељ великог броја сакралних, профаних и стамбених здања, сликар
и писац. Дописни члан САНУ је постао јуна 1955. године, а децембра
1961. године и редовни, у Одељењу друштвених наука, а од 1971. го-
дине, када је оно подељено на два одељења, постао је члан Одељења
историјских наука јер је оно обухватало и историчаре уметности и
архитекте.3
Дероко је рођен као потомак угледне породице италијанског
порекла, која се половином 19. века из Дубровника доселила у Бео-

2 Рођен је 16. (по старом календару 4.) септембра 1894. године, у Београду.
Крштен је у Саборној цркви. Крштеница из 1919. године се чува у заоставшти-
ни Александра Дерока у Архиву САНУ, инв. бр. 14678, фасцикла бр. 4.
3 У Архиву САНУ су сачувана два реферата о његовом животу и раду (један
на 7 страна и други на 2), куцани на машини, али са његовим интервенцијама
оловком, инв. бр. 14678, фасцикла бр. 4. О животу и раду академика Дерока
видети и у: Зоран М. Јовановић, Алексан�ар Дероко (Београд: РЗЗСК и ДКС,
1991); Марија Вранић-Игњачевић и Дубравка Милошевић, Алексан�ар Деро-
ко 1894-1988, Ле�ен�е Бео�ра�ско� универзи�е�а, каталог изложбе (Београд:
Универзитетска библиотека, 2004); Слободан Богуновић, „Дероко Алексан-
дар“, у Архи�ек�онска енцикло�е�ија Бео�ра�а XIX-XX век,II (Београд: Бео-
градска књига, 2005), 750–757.

186
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 1. Александар Дероко, аутопортрет

град и значајно допринела културном развоју тадашње Кнежевине


Србије. Дар за уметност, цртање и приповедање је, како је сам гово-
рио, баштинио својим пореклом, јер је међу његовим прецима било
и научника и уметника. Његов деда Јован био је наставник сликања и
лепог писања у београдским школама, а 1853. године је начинио прве
планове и програме наставе из цртања, као и уџбеник за овај предмет.
Отац Евжен је радио као чиновник државних железница и начелник
Министарства саобраћаја, али и пасионирани филателиста, чије име
носи београдско Филателистичко друштво. Његова мајка Анђа је била

187
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 2. Александар Дероко, цртеж куће Аврама Сремца у Сенти

у родбинским везама са писцем Стеваном Сремцем и Јованом Ђорђе-


вићем, оснивачем Народног позоришта у Новом Саду и у Београду.4
Похађао је основну школу код Саборне цркве, а Косанчићев ве-
нац, обала Саве и падине Калемегдана су му били омиљени ареали
игре. Са братом Јованом је конструисао летилице и са друговима се
спуштао низ падине Кошутњака.5 У години непосредно пред Први
светски рат, септембра 1913. године, се определио да започне сту-
дије на београдском Техничком факултету,6 на коме су у првој години
студија предмети били заједнички за студенте свих одсека.7 Након
завршена два семестра рат прекида његово школовање и он се, као

4 Александар Дероко је оставио властите забелешке и цртеже генеолошког


стабла своје породице, као и бројне званичне документе. Видети: Архив
САНУ, инв. бр. 14678, фасцикла бр. 2 и бр. 4. Такође, Вранић-Игњачевић и Ми-
лошевић, Алексан�ар Дероко 1894-1988, 19–20.
5 Фотографија летилице из 1910. године, Архив САНУ, инв. бр. 14678, фас­
цикла бр. 6.
6 Индекс издат 21. 9. 1919. године, Архив САНУ, инв. бр. 14678, фасцикла бр. 4.
7 Мирјана Ротер Благојевић, „Настава архитектуре на вишим и високошкол-
ским установама у Београду током 19. и почетком 20. века: утицај страних и
домаћих градитеља“, Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а, XLIV (1997): 125–168.

188
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 3. Александар Дероко, Растко Петровић

добровољац, са осталим школарцима као један од 1.300 каплара


1914. године придружује Ђачком батаљону у Скопљу. Убрзо је, са још
пет студената технике изабран да прође обуку за пилота, те је као рат-
ни авијатичар учествовао у борбама на Солунском фронту.8
Ма колико Велики рат био незамисливо болно и трагично искуство
за српски народ, он је Дероку отворио нове путеве. Након демобили-
зације, због болести, бива послат у Рим да студира грађевинарство
на Краљевској школи за инжењере, где борави током 1918–19. годи-
не и упознаје се са античким споменицима и ремек-делима италијан-
ске класичне архитектуре и уметности.9 Ипак, због тадашњих поли-

8 Сачувана је његова летачка књижица из рата 1914–16, године са уписаним


летовима, као и бројне фотографије из рата. У децембру 1918. године је током
боравка у Атини посетио Акропољ, о чему сведоче сачуване фотографије.
Видети: Архив САНУ, инв. бр. 14678, фасцикла бр. 6.
9 Фотографије из Рима 1918–19. године, Архив Сану, инв. бр. 14678, фасци­
кла бр. 6.

189
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

тичких прилика у Италији, био је принуђен да је напусти и врати се у


Београд.10 Како Београдски универзитет још није био обновљен од
ратних разарања, он је једно време био у Прагу, где је провео два се-
местра на студијама архитектуре. Након тога се враћа у Београд, где
се посвећује студијама на Архитектонском одсеку Техничког факул-
тета. Међутим, лоше здравствено стање, као последица прележане
тропске маларије и туберкулозе током рата, ометали су га у студија-
ма, те је једно време боравио на лечењу и опоравку у санаторијуму у
Бечкој шуми.11 То је био један од разлога што је тек фебруара 1926.
године завршио факултет, али као један од најбољих послератних
студената (са оценом 9,66 на стручном делу испита).12
Непосредно након рата је испољио интересовање за откривање
наших средњовековних споменика. Већ 1922. године објављује први
текст Три манас�ира сре�њовековно� Раса, у часопису Мисао, што је
сведочанство да се веома рано усмерио ка истраживању средњове-
ковне градитељске баштине, највише кроз дружења и путовања са
Растком Петровићем.13 Боравак у средњовековном Расу и Петрова
црква су имали изузетно велики утицај на његово касније ствара-
лаштво и усмерила га ка тражењу нових форми црквених грађевина,
превасходно заснованих на кружним црквама, ротондама са купо-
лама.14 Тиме је изразио независан и особени приступ у односу на до
тада преовладавајућу црквену архитектуру, која се углавном заснива-
ла на традицији цркава византијског и моравског типа уписаног крста
и комбинованог триконхалног плана.15 Одређену индивидуалност
исказао је и кроз свој дипломски рад из 1926. године, са темом Проје-

10 Ibid., фасцикла бр. 4 – II, Подаци и порекло, 14.


11 Фотографије Wienerwald, 1921. Ibid., фасцикла бр. 6.
12 Диплома Техничког факултета, фебруар 1926. године. Ibid., фасцикла бр. 4.
Дипломирао је 12. фебруара 1926. године, а дневни лист Време је објавио вест
да је на испитима из архитектуре полагало десет кандидата, а да је положило
четири, с тим да је Дероко добио 966 поена од 1000, што је била највиша
оцена од рата. Видети: Јовановић, Алексан�ар Дероко, 12.
13 Ibid.
14 О томе сведоче његови пројекти за цркве у Сплиту и Сарајеву, као и нацрт
за сеоску цркву, Архив СAНУ, инв. бр. 14678, велика фасцикла са скицама и
плановима, 10. Такође, цртежи за цркве у Сплиту и Краљеву документација
Музеја науке и технике.
15 Александар Кадијевић, Је�ан век �ражења национално� с�ила у ср�ској
архи�ек�ури, сре�ина XIX - сре�ина XX века (Београд: Грађевинска књига,
1997), 190–191; Aleksandar Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941
(Građevinska knjiga, Beograd, 2007), 132–177.

190
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 4. Александар Дероко и Богдан Несторовић, скица


за Храм Светог Саве

ка� Храма Све�о� Саве16, који има сложену пирамидално степеновану


структуру, у којој се комбинују византијски елементи петокуполних
цркава са полукалотама и угаоним кулицама. Он је био основ за рад
који је исте године поднео за велики конкурс за архитектонско ре-
шење цркве, са извесним модификацијама раније структуре, јер је је у
новом решењу централна купола била знатно наглашенија већом ди-
мензијом, чиме је добијен изузетно простран унутрашњи поткуполни
простор, а на улазном делу су биле две снажне куле. За свој предлог
је награђен откупом, са још неколицином аутора.17 Очито је његово
решење изазвало велику пажњу јер је позван да ради коначни проје-
кат храма са аутором јединог награђеног конкурсног рада, добитни-
ком друге награде, архитектом Богданом Несторовићем.18 Њихова
нова структура цркве је била знатно прочишћенија и ближа ранови-
зантијској цариградској Светој Софији, са доминацијом централне

16 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 66–67.


17 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 65–66; Кадијевић, Је�ан век �ражења на-
ционално� с�ила у ср�ској архи�ек�ури, 135–137.
18 Кадијевић, Је�ан век �ражења национално� с�ила у ср�ској архи�ек�ури,
139–141.

191
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

куполе, четири полукалоте и четири угаоне кулице, што је у стручној


јавности изазвало пуно полемика.19 У исто време, његов пројекат про-
чеља за кућу пуковника Елезовића у Његошевој 26 (данас 20) из 1927.
године добио је Награду Клуба архитеката за најлепшу фасаду.20 Са
овим изузетним успесима, одмах након дипломирања, започиње Де-
роков вишедеценијски плодан рад на пољу пројектовања различитих
врста грађевина.
Значајан догађај у његовом животу свакако је била женидба, јуна
1934. године, са Иваном-Иванком Павловић, дугогодишњом Раст-
ковом и његовом пријатељицом, која је као образована девојка из
имућне београдске породице припадала елитном културном кругу
престонице.21 Њихов, тек започети, складан и испуњен заједнички
живот је прекинуо Други светски рат. Као резервни официр краљеве
војске Дероко је био ухапшен у Сарајеву, одакле је побегао приликом
транспорта. Након тога је поново био ухапшен у Београду и провео
три недеље у логору на Бањици, што је забележио у својим сећањи-
ма,22 али и кроз изузетно потресне цртеже.23 Када је пуштен из лого-
ра, боравио је у Смедереву, где је вероватно на позив свог колеге са
Техничког факултета, доцента Михајла Радовановића, архитекте и ур-
банисте, радио на обнови града након велике експлозије у тврђави.24
Након рата, Иванка и Александар Дероко су имали веома испуњен
професионални и друштвени живот. Њихов дом на првом спрату згра-
де на Топличином венцу бр. 6 (стари бр. 4) био је познат као стециште
њихових пријатеља, знаменитих научника и уметника. И по одласку
професора Дерока у пензију, они су два пута недељно, сваке среде и
суботе, окупљали пријатеље на разговорима о професоровим путо-

19
Оригинални цртежи, варијанте перспективног изгледа Храма чувају се у
документацији Музеја науке и технике у Београду.
20
Оригинални планови и документација се чувају у Историјском архиву
Београда (ИАБ, 6-11-30-27, 6-8-14- 29. Такође видети: Јовановић, Алексан�ар
Дероко, 62–68; Богуновић, Дероко Алексан�ар, 752–753.
21 Дипломирала је на Групи за француску књижевност на Београдском
универзитету 1928. Образовала се и на Сорбони у Паризу, у Риму је студирала
уменост, а у Београду и права. Преводила је на француски и са њега, као и са
енглеског језика. Видети: Алексан�ар Дероко 1894-1988, 26–27.
22 Фасцикла бр. 1, Рукописи, Архив САНУ, инв. бр. 14678.
23 Објављени су у едицији Цр�ежи, бр. 1, 1956; бр. 3, 1958; бр. 4, 1959; и бр.
10, 1965, у издању Архитектонског факултета Универзитета у Београду.
24 Милан П. Ракочевић, гл. и одг. ур, Високошколска нас�ава архи�ек�уре у

Србији 1846-1971, необјављени руко�иси (Архитектонски факултет, Београд,


1996), 140.

192
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 5. Александар Дероко, цртежи из Бањичког логора

вањима и истраживањима старина, али и разноврсним савременим


културним темама.25 Можда најнепосредније сведочанство о свом
животу оставио је сам академик Дероко у објављеној мемоарској
прози, књигама: А он�ак је јеро�лан ле�ијо на� Бео�ра�ом (1983) и
Ман�у�луци око Калеме��ана (1987), које изузетном лакоћом припо-
ведања и ведрином на најбољи начин осликавају пишчеву личност и
Београд његове младости.26

25 Професор З. Петровић је био један од Дерокових студената и пријатеља


који је наставио његовим путем у истраживању народног неимарства. Видети:
Говор Зорана Петровића на комеморацији на Архитектонском факултету у
Београду, 22. 12. 1988. Фасцикла бр. 3, Писма, 50, Архив САНУ, инв. бр. 14678.
26 Вранић-Игњачевић и Милошевић, Алексан�ар Дероко 1894-1988, 61–63.

193
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

2. Рад на Београдском универзитету

Захваљујући исказаном интересовању за средњовековне спомени-


ке, Дероко пре дипломирања, током школске 1925–26. године бива
постављен за асистента-волонтера на предмету Византијска и стара
српска архитектура, код професора Петра Поповића. Такође је до-
био прилику да се усавршава на париској Школи за напредне студије
друштвених наука (Еcole des Hautes Études), где је провео један се-
местар код једног од најзнаменитијих византолога тога доба, профе-
сора Мијеа (Gabriele Millet). Његово усавршавање је прекинуто јер се
на Универзитету у Београду расписује конкурс и он бива примљен за
асистента на предмету Византијска и стара српска архитектура.27
Истраживање средњовековних споменика започето одмах након
рата, боравак у Паризу код Мијеа и рад са професором Пером Попо-
вићем били су плодна основа за даљи ангажман Дерока на развоју на-
ставе из области историје националног градитељства, посебно након
1929. године када постаје доцент, а од 1930. године и управник Кате-
дре за византијску архитектуру. Убрзо затим, основан је и Институт за
народну архитектуру, на чијем се челу, на положају в. д. управника,
налазио Алексадар Дероко. Такође је 1935. године настао Кабинет за
народну архитектуру, а у програму архитектонских студија, на четвр-
тој години, био је и предмет Народна архитектура, који је предавао
ванредни професор Дероко.28 Његова заслуга је то што је настава ве-
зана за изучавање националног градитељског наслеђа у међуратном
периоду знатно унапређена јер је, осим монументалне средњовеков-
не архитектуре, окренуте изучавању сакралних грађевина, у програм
уведено и проучавање традиционалног народног градитељства.29 То
је било неопходно за будуће архитекте, јер је такозвани фолклорни
с�ил био заступљен у делима тадашњих архитеката, као део идеје
формирања националног израза у архитектури.
Непосредно након Другог светског рата, током прве поратне го-
дине 1945–46. године, Дероко је држао предмет Историја уметности.
Када је 1948. године настао самостални Архитектонски факултет Уни-
верзитета у Београду, на Катедри за историју уметности и архитек-

27 Ракочевић, гл. и одг. ур, Високошколска нас�ава архи�ек�уре у Србији, 136.


28 Ibid., 91.
29 Мирјана Ротер Благојевић, Марко Николић и Ена Такач, „Допринос Алек-
сандра Дерока развоју наставе из области историје националне архитектуре
на Архитектонском одсеку Техничког факултета, касније Архитектонском фа-
култету Универзитета у Београду“, Гласник Друш�ва конзерва�ора Србије, 42
(2018): 181–289.

194
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 6. Пројекат за Градски народни одбор, перспектива,


студент Зоран Б. Петровић

туре били су: редовни професор Александар Дероко, доцент Ђурђе


Бошковић и асистент Миливоје Тричковић. У оквиру предмета Исто-
рија архитектуре, који се изучавао у континуитету кроз све четири го-
дине, Стари век је од 1948. до 1960. године предавао проф. Дероко.
Поред тога је, као и у предратном периоду, држао и наставу из На-
родне архитектуре.30 У његовом кабинету на Архитектонском факул-
тету у Београду, данас се чувају бројни цртежи студената из периода
1950–1958. година са предмета Народна архитектура, са пројектима
за народне одборе, куће за учитеље и слично, које су студенти пројек-
товали у духу традиционалне народне архитектуре. Студенти су у
оквиру овог предмета такође цртали и портале, прозоре и детаље са
средњовековних цркава. Међу његовим студентима били су каснији
наставници Архитектонског факултета: Владимир Твртковић, Бори-
воје Анђелковић и Зоран Петровић, као и архитекте Милан Јанић и
Михаило Чанак.

30 Ракочевић, гл. и одг. ур, Високошколска нас�ава архи�ек�уре у Србији,


91–92.

195
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Касније је Дероков рад био везан за предмет Историја архитек-


туре народа ФНРЈ, на трећој години студија, који је уведен у програм
према плану из 1956. године. Након нове реорганизације наставе
1963. године, на првом степену, у оквиру опште наставе, била су пре-
давања из опште Историје архитектуре – стари, средњи и нови век. На
другом степену, који је имао пројектантски и конструкторски одсек,
егзистирао је још увек на пројектантском одсеку предмет Народна
архитектура. Убрзо након тога, 1964. године, професор Дероко од-
лази у пензију са навршених 70 година живота. Током своје изузетно
плодне наставничке каријере, 1950–52. године је био декан Архитек-
тонског факултета, а 1952. године је радио и као хонорарни професор
на Филозофском факултету.31
Његов рад у настави су пратили објављени уџбеници, који су и да-
нас неизбежни пратилац наставе из историје архитектуре не само у
Србији, већ и у окружењу, јер на свеобухватан начин тумаче гради-
тељску традицију Балкана: Сре�њовековни �ра�ови у Србији Црној Гори
и Маке�онији (1950), Монумен�ална и �екора�ивна архи�ек�ура у
сре�њовековној Србији (1953), Архи�ек�ура с�аро� века (1962), На-
ро�на архи�ек�ура I, С�оменици архи�ек�уре IX-XVIII века у Ју�осла-
вији (1964) и Фолклорна архи�ек�ура у Ју�ославији (1964).

3. Допринос проучавању и заштити градитељског наслеђа

Непрестано истраживање и бележење старина, које је још као студент


са својим нераздвојним сапутником Растком Петровићем започео на
простору јужног Приморја, Полимља и Косова, непосредно га је уве-
рило у њихов изузетни значај за националну културу, али и у њихово
изузетно лоше стање и недовољну истраженост. Прва искуства на
њиховој обнови стицао је 1925–28. године, као асистент професора
Петра Поповића, током радова на црквама и манастирима: у Чачку,
Ђурђевим ступовима у Будимљу, Сопоћанима, Милешеви, Студеници
и Жичи. Самостално је радио на Цркви Самодрежи код Вучитрна, која
је обновљена из темеља на основу његовог пројекта.32
Од почетка двадесетих година 20. века он је неуморно и континуи-
рано радио на истраживању и заштити градитељског наслеђа, дајући,
између осталог, и велики допринос раду Комисије за одржавање и
рестаурацију црквених и манастирских грађевина, при Министарству

31 Ibid., 136.
32 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 41 - 45

196
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 7. Црква Само�рeжa код Вучитрна, перспективни изглед, детаљ


пројекта

вера. Сам је до 1931. године забележио око 200 архитектонских спо-


меника у лошем стању и преко 100 у рушевинама.33 Кроз цртеж и за-
писе бележио је њихово тренутно стање, али је давао и своје виђење
некадашњег изгледа, чиме је знатно утицао на касније пројекте њи-
хове заштите и обнове. Након Другог светског рата је дао значајан
допринос успостављању и развоју савремене службе заштите и уче-
ствовао је на истраживањима археолошког локалитета Царичин град
1947. године са проф. др Светозаром Радојчићем. Такође је радио
са арх. Иваном Здравковићем на истраживању и техничкој заштити
средњовековног Смедеревског града од 1951. до 1970. године.34
Његов рад на истраживању градитељске баштине пратило је
објављивање вредних истраживачких налаза у домаћим стручним и
научним часописима: Гласник ср�ско� научно� �руш�ва, Ср�ски књи-
жевни �ласник, С�аринар, Рашка, Покре�, Уме�нички �ре�ле� и дру-
ги, који су утемељили нашу историографију. Био је стални сарадник

33 Ibid., 42 – 43.
34 Ibid., 46–48.

197
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

дневних листова Време и Поли�ика, популаришући свој научно-истра-


живачки рад и откривајући јавности национално културно наслеђе.
Поред тога објавио је и монографије: Са с�арим неимарима, сре�њо-
вековни манас�ири у Србији, Црној Гори и Маке�онији (1967), Наро�но
неимарс�во, књ.1- Село и књ. 2- Варош (1968) и друге. У Хиландару је
од 1954. године боравио веома често, те је на основу својих записа
објавио књигу Све�а �ора (1967).35 У Архиву САНУ чува се и обимна
грађа која је била плод истраживања средњовековних утврђених гра-
дова извршених захваљујући раду Међуакадемског одбора за мате-
ријалну културу са темом Сре�њовековни �ра�ови у Ју�ославији, којим
је руководио до 1974. године.36

4. Градитељски опус

Пројектантску делатност Дероко започиње још као несвршени сту-


дент, радећи са професором Петром Поповићем цркву у Летњиков-
цу. То је вероватно имало пресудног утицаја на усмеравање његовог
даљег професионалног деловања ка сакралној архитектури и савре-
меном пројектовању црквених грађевина. Рад на разради пројекта
и изградњи Храма Св. Саве на Врачару, 1939–41. године, са Богда-
ном Несторовићем, представља свакако један од његових најзначај-
нијих доприноса развоју нашег савременог сакралног градитељства.
Међутим, како је изградња цркве прекинута због избијања рата и
касније дуго није настављана,37 он је, вероватно сматрајући да она
никада и неће бити изграђена, у једном писму од 20. марта 1964.
године (потписаним и са напоменом да га није послао) упутио свој
предлог везано за локацију нове зграде Народне библиотеке и пре-
раду недовршене цркве за нову намену, односно за зграду Радио-те-
левизије, за шта је урадио и планове. Такође, у овом писму, он даје и
други предлог, да се започети храм пренаменује за Народну библи-
отеку, а да пројекат ради архитекта Куртовић (који је и аутор зграде
која је изграђена 1967–72). У другом сачуваном писму, са датумом
27. јануар 1964. (које није потписано), насловљеном „Поштовани дру-
же Председниче“,38 он даје прецизан опис остатака цркве – да су те-
35 Вранић-Игњачевић и Милошевић, Алексан�ар Дероко 1894-1988, 31–50.
36 Архив САНУ, Историјска збирка бр. 14388.
37
Изградња је настављена тек 1985. године, под руководством арх. Бранка
Пешића, три године пре Дерокове смрти. Видети: Кадијевић, Је�ан век
�ражења национално� с�ила у ср�ској архи�ек�ури, 141.
38 Велика фасцикла са сликама и плановима. Архив САНУ, инв. бр. 14678.

198
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

мељи са шиповима, зидови од опеке у цементном малтеру озидани


у висини 12 m, да постоји 26 мермерних стубова (16 зелених од 7,
5 m и 8 мањих белих и црвених, од карарског мермера) и предлог
да будућа намена буде Дом културе или Универзитетска библиоте-
ка. Уз ова писма приложени су и опис нове грађевине и калкулација
трошкова, као и бројне скице и планови са основама и пресецима,
понеки датирани 1971. године. Осим ових, Дероко је дао и предлог
реконструкције започетог Храма у Галерију фресака и Музеј средњо-
вековне уметности Српске православне цркве, и израдио је идејно
решење, са основама, пресецима и изгледом у размери 1:200, које је
датирано 1964. године.39
Свој особени однос према савременом сакралном градитељству
Дероко је изразио и кроз друге значајне пројекте за: Цркву Св. Преоб-
ражења у Сарајеву (1939), Храм Св. Тројице у Краљеву, цркву у Белом
манастиру и друге,40 који указују и на могућност савременијег при-
ступа у пројектовању ове врсте грађевина, неоптерећеног тадашњим
канонима везаним за доминантни српско-византијски стил. Дероков
приступ је био усмерен даље у прошлост, у преднемањичко доба, у
коме је тражио инспирацију за нове модерне форме и израз који ће
више одговарати савременом добу и новонасталој држави.41 Чиње-
ница је да ове цркве имају знатно модерније прочишћене структуре,
са доминантним централним кружним поткуполним језгром, комби-
нованим са тетраконхосом или грчким крстом, што је блиско наслеђу
предроманског периода и црквама на Јадранском приморју. Оне су
модернистички обликоване, сведене на примарне форме и без деко-
ративних елемената (посебно се истичу сарајевска црква и црква у
Белом манастиру).
Поред цркава Дероко је обликовао и друге грађевине за Српску
православну цркву: Владичански конак у Нишу и конак и малу цркву
Св. Саве у манастиру Жича (1935), који представљају вредне приме-

39 Планови за Музеј црквених старина Српске православне цркве и Галерију


фресака, три основе датиране маја 1966. године, чувају се и у документацији
Музеја науке и технике. У заоставштини академика Дерока у Архиву САНУ,
инв. бр. 14678, у великој фасцикли, такође се чувају цртежи и планови са де-
таљним идејним решењем за различите варијанте адаптације и пренамене
Храма Св. Саве: за зграду Радио-телевизије Београд, из 1994. године; Гале-
рију фресака и Музеј средњовековне уметности Српске православне цркве,
из 1964–1965. године и Галерију фресака, из 1965. године.
40 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 63–75; Кадијевић, Је�ан век �ражења на-
ционално� с�ила у ср�ској архи�ек�ури, 190.
41 Дероко тип ротонде са куполом назива „приморски тип старохришћан-
ски“. Видети: Ignjatović, Jugoslovenstvo u arhitekturi, 172–177.

199
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 8. Кућа Владе Стакића на Топчидерском брду, фотографија

ре транспоновања средњовековних роменичких и готичких форми и


декорације, присутних у рашкој стилској групи којој манастир припа-
да, у савремене структуре. Својим обликовањем посебно се издваја
зграда Интерната Православног богословског факултета, коју је ра-
дио са Петром Анагностијем (1939–40), на Карабурми у Београду.42
Ова зграда је једно од најуспешнијих модернистичких здања у престо-
ници, а његова једноставна кубична форма, са фасадама у „ро-бау“
опеци, како то назива сам Дероко,43 са улазним тремом на углу, на-
глашеним само са две аркаде, стубом и мотивом крста, показали су
да се модернистичка архитектура успешно може применити и на ову
врсту грађевина.
Поред црквених, Дероко је аутор значајних дела и у области рези-
денцијалне архитектуре, која је обликовао следећи принципе и еле-
менте традиционалног народног неимарства, о чему сведоче сачува-
ни пројекти за више породичних кућа, углавном вила на Дедињу, Топ-

42 Извођечки пројекат се чува у Историјском архиву Београда (ИАБ, 6-19-


5-1939) и потписан је од стране Анагностија. Видети такође: Јовановић,
Алексан�ар Дероко, 72–78; Кадијевић, Је�ан век �ражења национално� с�ила
у ср�ској архи�ек�ури, 184-185.
43 Реферат који се чува у фасцикли бр.4, II, 14, Архив САНУ, инв. бр.14678.

200
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 9. Кућа Александра Дерока на Топчидерском брду, фотографија

чидерском брду и Сењаку, насталих између два светска рата,44 као


што су: више скица и пројеката из 1926–36. за вилу Павла Христића
у Руминској 5 или 7 (данас Ужичка);45 и за вилу Стакића (данас угао
Толстојеве и Милоша Савчића), из 1937. године.46 Међу њима се осо-
беном архитектуром и једноставношћу, проистеклом из принципа и
форми традиционалног народног неимарства, истиче његова власти-
та вила на Дедињу, у улици бр. 391, код Румунске (данас др Јована
Данића, између Ужичке и Толстојеве), коју је градио 1936–37. годи-
не.47 Ова једноставна приземна зграда са кровном терасом и слико-
витим димњацима, дрвеним тремом, отворима са дрвеним капцима
и металним решеткама, била је израз његових вишедеценијских беле-

44 Ђорђе Мандрапа, „Однос и контекстуализација истраживачког и пројек-


тантског рада Александра Дерока – Вернакуларно градитељство као при-
мер“, Phlogiston, 26 (2018): 98–134.
45 Велика фасцикла са сликама и плановима, Архив САНУ, инв. бр.14678
46 Сачувана је једна фотографија виле у документацији Мизеја науке и Техни-
ке у Београду.
47 Оригиналне скице и пројекат виле, са осталом документацијом, као и две

фотографије, налазе се у Велика фасцикла са сликама и плановима, Архив


САНУ, инв. бр.14678. Оригинални пројекат виле постоји и у Историјском ар-
хиву Београда (ИАБ, 6-2-7-1936). Једна фотографија чува се у документацији
Музеју науке и технике у Београду.

201
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 10. Идејна скица за нову зграду Филозофског факултета у Београду,


перспективни изглед, цртежа Петра Анагностија, 1955.

жења поступака и израза народних неимара. Нажалост, кућу је веро-


ватно био приморан да прода након рата, децембра 1947. године, и
она се данас налази у веома девастираном стању и скоро је непрепо-
знатљива због каснијих измена.
У Дероковом градитељском опусу значајно место заузима и већи
број надгробних капела и споменика на Новом гробљу у Београду,
изведених тридесетих година 20. века, као и бројна спомен-обележја:
Спомен-турбе Османа Ђикића у Мостару (1934),48 Спомен-капела и ко-
стурница сарајевским атентаторима на Кошевском гробљу у Сарајеву
(1939), Споменик Јовану Дучићу (1960):49 Спомен-костурница са зво-
ником на старом гробљу у Смедереву (1942), Споменик косовским
јунацима на Газиместану (1952–53) и друга, чиме је он остварио изу-
зетан допринос у домену споменичко-меморијалног градитељства.50

48 У Архиву САНУ, инв. бр.14678. у Великој фасцикли са сликама и плановима


се чува оригинални пројекат за споменик пројектован и изведен 1934. године.
49 У Архиву САНУ, инв. бр. 14678. у великој фасцикли са сликама и плановима,
постоје цртежи за надгробни споменик Јована Дучића у Требињу, варијанта
без капеле, из 1960. године. Споменик није изведен.
50 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 77–85.

202
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 11. Александар Дероко и Богдан Богдановић (седе) са члановима


групе Меч, Стеваном Жутићем, Мустафом Мусићем и Слободаном
Малдинијем (стоје)

У педесетим годинама 20. века је са својим млађим сарадницима


радио на пројекту адаптације зграде Народног музеја у Београду, а
са арх. Петром Анагностијем је 1955. године пројектовао нову згра-
ду Филозофског факултета (у блоку између улица Тадеуша Кошћуш-
ка, Узун Миркове и Цара Уроша),51 у потпуности следећи принципе и
облике тадашње савремене архитектуре, чиме је исказао, и поред у
његовим списима забележених52 неслагања везаних за савремено ар-
хитектонско стваралаштво, прагматичност и прилагодљивост новим
пројектантским задацима и изразима.
Доказ његове изузетне стваралачке виталности и љубави према
Београду је предлог за обнову Делијске чесме у Кнез Михаиловој
улици, који је радио у позној старости 1984–86. године и добио прву
награду.53 Овај пројекат сведочи о његовој сталној бризи за очување
историјског лика престонице.
51 Два перспективна приказа зграде чувају се у документацији Музеја науке и
технике. Један приказ ситуације и перспективе зграде чува се у Архиву САНУ,
инв. бр. 14678, велика фасцикла са скицама и плановима.
52 Ibid., фасцикла 4, II, 14, реферат.
53 У Архиву САНУ чувају се скице и идејни пројекат из 1984., као и коначни
предлог из 1986. оверен печатом Трајне радне заједнице „Отворени атеље
Bеоград – Singidunum“. Ibid., велика фасцикла са скицама и плановима.

203
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

5. Уметнички рад

Током студијског боравка у Паризу, крајем треће деценије 20.


века, започело је Дероково дружење са авангардним уметницима,
Пикасом (Pablo Ruiz Picasso), Корбизјеом (Charles-Édouard Jean-
neret, Le Corbusier) и Савом Шумановићем, што је оставило дубок
траг на његову каснију уметничку поетику. Ипак, пресудно за његов
животни и стваралачки пут било је пријатељство са књижевником
Растком Петровићем. О њиховој духовној и уметничкој блискости
сведоче илустрације, два дубореза и једна карта, које су објављене у
Растковим књигама О�кровење (1922) и Африка (1930).54
Кроз непосредно бележење трагова монументалног и традицио-
налног народног неимарства на путовањима по целом Балкану, али и
пасионираног, понекад ироничног, цртања људи и догађаја око себе,
Дероко је прикупио непресушну ризницу белешки и цртежа којима је
обогатио своје будуће књиге и стизао на најнепосреднији начин, кроз
препознатљиви цртеж динамичних линија, са руком писаним комен-
тарима, до срца својих ученика и читалаца. Они су забележени у десет
књига Цр�ежи које је објављивао Архитектонски факултет у Београ-
ду од 1956. до 1965. године. Последња десета књига је била издата
поводом Дероковог одласка у пензију и садржала је његове радове
настале између 1920. и 1925. године. Остварио је и значајна сликарска
дела експресивног колорита, а објављивао је своје ликовне радове и
на страницама авангардног часописа Пу�еви.55
Поред сликарства он се бавио и скулптуром, примењујући ба-
рељеф, понекад у камену. За фантастичне средњовековне мотиве,
који подсећају на Студеницу и Дечане, и друге рељефе, радио је де-
таљне нацрте у природној величини или их је израђивао у глини. Само
за Светосавски храм урадио је преко 100 великих цртежа декоратив-
них украса за унутарње зидове, као и нацрте у природној величини за
16 капитела.56
Прва ретроспективна изложба његовог стваралаштва уприличена
је у његовој позној старости (1980) у сарадњи Галерије САНУ и Култур-
ног центра Београда. Касније су следиле изложбе у Конаку књегиње
Љубице (1983) и другим просторима.57

54 Алексан�ар Дероко 1894-1988, 28–29; Јовановић, Алексан�ар Дероко, 53–54.


55 Јовановић, Алексан�ар Дероко, 51–61; Алексан�ар Дероко 1894-1988, 55–60.
56 Реферат који се чува у Архиву САНУ, инв. бр.14678, фасцикли бр.4, II, 14.
57 Вранић-Игњачевић и Милошевић, Алексан�ар Дероко 1894-1988, 55 - 60.

204
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

6. Закључна разматрања

Овај сажети приказ 94 године живота и 66 година професионалног


рада на пољу истраживања градитељског наслеђа, наставничког
рада, архитектонског пројектовања и уметничког рада јасно говори
о богатој ренесансној личности академика Дерока. Његов живот и
рад најбоље осликавају изузетно буран 20. век, у коме је био сведок
и активни учесник два велика рата, када је вероватно пуким случајем
избегао смрт.
Заједничка нит која повезује све Дерокове професионалне актив-
ности на пољу науке и уметности је била љубав према историји и гра-
дитељској баштини, не само оној монументалној, средњовековним
манастирима и утврђеним градовима, већ и малобројним траговима
традиционалног народног неимарства. Исконске принципе, методе и
облике старих неимара он је уграђивао у своје сакралне и стамбене
грађевине, тумачећи их кроз призму савременог доба. О томе је учио
и своје ђаке на Архитектонском одсеку Техничког факултета, касније
Архитектонском факултету у Београду. Следећи родоначелнике про-
учавања и заштите градитељског наслеђа у Србији, Михаила Валтро-
вића, Драгутина С. Милутиновића и свог професора Петра Поповића,
Дероко је, оснивањем Института за народну архитектуру и Катедре
за народну архитектуру на Архитектонском факултету у Београду,
по први пут у научна истраживања и наставу, поред монументалне
сакралне, укључио и вернакуларну архитектуру. То је наставио и у
периоду након Другог светског рата, када наступају нови друштвени
односи, сакрална архитектура се углавном не гради, а архитектура
интернационалног стила постаје доминантни облик изражавања. У
настави се монументално сакрално средњовековно градитељство и
даље изучавало, али се оно више не примењује у студентским радо-
вима и савременим пројектима, који искључиво следе тадашњи уни-
верзални модернизам. У том контексту, у оквиру предмета Народна
архитектура, од 1935. до 1956. године, професор Дероко на студенте
преноси своје богато искуство стечено дуготрајним теренским истра-
живањима монументалног и народног градитељства, не само кроз
предавања, већ и кроз рад на вежбама у оквиру којих су студенти
радили пројекте савремених грађевина засноване на принципима и
елементима традиционалног народног грађења.
Као што је учио своје студенте, он је и у свом градитељском опусу
преиспитивао и тражио савремене одговоре на питања обликовања
сакралних, јавних и стамбених грађевина које ће бити израз тради-
ције и локалног поднебља. Мада је у својим писаним сведочанствима

205
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

забележио да је пројектовао у старом средњовековном стилу, њего-


ве грађевине су биле и одраз времена у коме је живео и њихове наме-
не. Његов циљ, како је сам бележио, није био да копира прошлост, већ
да кроз архитектуру изрази природно и културно окружење у коме
грађевина настаје, да их обликује првенствено као израз традиције
и старог духа места у коме настају. У томе је био сличан каснијим ту-
мачењима Кристијана Норберга Шулца (Christian Norberg Schulz) о
genius loci.58
Његова особена личност, виталност и несебичност у дељењу
знања привлачила је студенте, младе архитекте и уметнике, који су
касније себе сматрали настављачима његових градитељских идеја и
бриге за очување традиције, као што су били његови ученици и кас-
није сарадници на Архитектонском факултету – Богдан Богдановић,
Зоран Петровић, Слободан Ненадовић, Јован Нешковић и други. Про-
фесор Богдан Богдановић му је 24. 9. 1974. године упутио писмо по-
водом његовог осамдесетог рођендана, у коме говори о пресудном
утицају који је имао на формирање његове градитељске личности и
особеног стваралаштва.59 Деценију касније, авангардна постмодер-
на група архитеката окупљена око Групе Меч, архитекте Мустафа
Мусић, Слободан Малдини и Стеван Жутић, са професором Богдано-
вићем је организовала изложбу Три �енерације бео�ра�ских �ра�и�еља
(О�нос �рема наслеђу), посвећену професору Дероку, у поводу деве-
те деценије живота, која је одржана 1984. године на више локација: у
Изложбеном салону ЈНА у Загребу, у Уметничкој галерији у Крушевцу
и у простору Sintum у Карађорђевој улици у Београду.60

Извори преузетих илустрација

Слика 1. Цртежи, књ. 6, Београд: Архитектонски факултет, 1961.


Слика 2. Музеј науке и технике.
Слика 3. Цртежи, књ. 2, Београд: Архитектонски факултет, 1957.
Слика 4. Музеј науке и технике.

58 Christian Norberg-Schulz, Stanovanje, stanište, urbani prostor, kuća (Beograd:


Građevinska knjiga, 1990), 9–19.
59 Фасцикла бр. 3, Писма, 13, Архив САНУ, инв. бр. 14678.
60 Abeceda nezavisne кulture, „Retrospektiva grupe Meč“, SEECULT, преузето
30. 5. 2019, www.seecult.org/vest/retrospektiva-grupe-mec.

206
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

Слика 5. Цртежи, књ. 1, Београд: Архитектонски факултет, 1956.


Слика 6. Архитектонски факултет Универзитета у Београду.
Слика 7. Музеј науке и технике.
Слика 8. Музеј науке и технике.
Слика 9. Музеј науке и технике.
Слика 10. Музеј науке и технике.
Слика 11. Преузето 30. 5. 2019. www.seecult.org/vest/retrospe­ktiva-gru­
pe-mec.

Литература

1. Богуновић, Слободан. Архи�ек�онска енцикло�е�ија Бео�ра�а XIX-XX


век, II. Београд: Београдска књига, 2005.
2. Вранић-Игњачевић, Марија и Дубравка Милошевић. Алексан�ар Де-
роко 1894-1988, Ле�ен�е Бео�ра�ско� универзи�е�а, ка�ало� изложбе.
Београд: Универзитетска библиотека, 2004.
3. Ignjatović, Aleksandar. Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904-1941. Beograd:
Građevinska knjiga, 2007.
4. Јовановић, Зоран М. Алексан�ар Дероко. Београд: РЗЗСК и ДКС, 1991.
5. Кадијевић, Александар. Је�ан век �ражења национално� с�ила у
ср�ској архи�ек�ури, сре�ина XIX - сре�ина XX века. Београд: Грађе-
винска књига, 1997.
6. Мандрапа, Ђорђе. „Однос и контекстуализација истраживачког и
пројектантског рада Александра Дерока – Вернакуларно градитељ-
ство као пример“. Phlogiston, 26 (2018): 98–134.
7. Norberg-Schulz, Christian. Stanovanje, stanište, urbani prostor, kuća.
Beograd: Građevinska knjiga, 1990.
8. Ракочевић, Милан П., гл. и одг. ур. Високошколска нас�ава архи�ек�у-
ре у Србији 1846-1971, необјављени руко�иси. Београд: Архитектонски
факултет, 1996.
9. Ротер Благојевић, Мирјана. „Настава архитектуре на вишим и висо-
кошколским установама у Београду током 19. и почетком 20. века:
утицај страних и домаћих градитеља“. Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а, XLIV
(1997): 125–168.
10. Ротер Благојевић, Мирјана, Марко Николић и Ена Такач. „Допринос
Александра Дерока развоју наставе из области историје националне
архитектуре на Архитектонском одсеку Техничког факултета, кас-
није Архитектонском факултету Универзитета у Београду“. Гласник
Друш�ва конзерва�ора Србије, 42 (2018): 181–289.

207
Mirjana Z. Roter Blagojević
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade

CONTRIBUTION TO THE CELEBRATION OF THE 125TH ANNIVERSARY OF


THE BIRTH OF ACADEMICIAN ALEKSANDAR DEROKO (1894–1988)

Academician Aleksandar Deroko (1894–1988) is one of the most


important scientific and art figures of the 20th century Serbia. He was an
active participant in World War I (1914–1918), as one of the first war pilots.
Before and during the war, he studied at the Technical Faculty in Belgrade,
where he graduated at the Department of Architecture in 1926. For a while,
during and after the War, he studied in Rome and Prague. Immediately after
graduation, together with architect Bogdan Nestorović, he began working
on the design and construction of the Temple of Saint Sava in Vračar (1939–
41). He was elected corresponding member of the SASA in June 1955 and a
regular member in December 1961, at the Department of Humanities, while
from 1971, he was at the Department of Historical Sciences.
His career as a university professor lasted for almost four decades,
starting from 1926 when he was elected teaching assistant at the Department
of Architecture of the Technical Faculty in Belgrade, for the subject Byzantine
and Old Serbian Architecture, under professor Petar Popović, until 1964
when he retired as a 70-year-old. Soon after completing his studies, he
got an opportunity for professional advancement at the Еcole des Hautes
Études in Paris, where he spent a semester under byzantologist professor
Millet, which further solidified his commitment to research of Serbian
medieval monumental architecture and traditional vernacular architecture.
It is thanks to him that Institute for Vernacular Architecture and Department
for Vernacular Architecture were founded in 1935, and the curriculum
of undergraduate architectural studies for the fourth year also included
subject Vernacular Architecture. This subject remained part of the curriculum
after the World War II and within its framework, the students in the 1950s
designed modern buildings for various purposes in the spirit of the principles
of traditional vernacular architecture.
Just after the World War I, while he was still a student, in 1922, he published
his first article Three Monasteries of the Medieval Ras in Misao journal, which
was a result of his travels with Rastko Petrović and research of the roots of
Serbian medieval architecture. He spent the rest of his life researching and
protecting the architectural heritage, making a significant contribution in the
restoration of medieval Smederevo Fortress, Žiča Monastery, monasteries
Sopoćani, Mileševa, Studenica and others. This immense contribution to
the protection was not seen only in the field, in direct work on monuments,

208
М. З. Ротер Благојевић, Обележавање 125 година од рођења А. Дерокa

but also during his long-term work at the Committee for Maintenance and
Restauration of Church and Monastery Buildings with the Ministry of Religion.
He left a special mark on the research of medieval fortifications and until
1974, he directed the work of the InterAcademy Board for Material Culture,
whose theme was Medieval Cities in Yugoslavia, by collecting, together with
his collaborators, material that still represents the most complete research
of medieval cities in the wider region of the Balkans.
Deroko’s architectural works also originated from his study of medieval
monumental and vernacular architecture. Apart from Temple of Saint Sava
in Belgrade, which is undoubtedly his most important architectural work
(together with arch. B. Nestorović), he also designed a large number of
churches (in Split, Sarajevo, Kraljevo, etc.), exploring the new ways of modern
church architecture, which would not be burdened by strict cannons and
patterns of the Byzantine style. Providing particular modernised solutions for
sacral spaces, he relied on old Christian architecture and simple circular forms
of a rotunda with a dome, thus making a significant advance in this type of
architecture. Apart from these, Boarding School of the Faculty of Theology
in Belgrade (designed together with arch. P. Anagnosti), constructed just
before the War, also shows a modern, free approach to tradition, the same
as the schools, villas in Dedinje and Topčider Hill, residential buildings and
tombstones, which he designed all over the country.
Apart from this, he also worked with other art forms, painting and
sculpture, book design, posters, etc., which were published and presented
in exhibitions, organised in his old age. He also published his memoirs, which
testify of his rich erudition and vitality of spirit, which radiated onto his
students, collaborators and admirers.
Key words: Deroko, architectural education, heritage, tradition, protec-
tion, architecture

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

209
аnnouncement UDC 72.01:725.95(497.11Београд)

Bojana M. Jerković-Babović1
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade

Nebojša S. Fotirić2
University of Belgrade, Faculty of Architecture, Belgrade

PATTERNS OF FLUIDITY: MOSTAR INTERCHANGE


IN BELGRADE

Abstract
The main idea of this paper is to research the patterns of fluidity in the
relationship between contemporary urban perceptual experiences
and architectural elements of Mostar Interchange in Belgrade. Fluidity
is positioned as the main conceptual phenomenon, simultaneously
causing and manifesting in contemporary transformations of
perceptual and spatial conditions into a constant process of dynamic
interactions and flows. This research is contextualized by reading
the new sense of perceptive, sensory and experiential values of
this city area through the analysis of the architectural patterns
of fluid experience. Accordingly, this research is focused on the
relations between the elements of form, tectonics and ambient
in the Mostar Interchange architecture and dynamic perceptual
experiences in the process of constant movement. The dynamic
concept of flows is placed into the spatial perspective as a design
method and architectural criterium for creation of the patterns of
fluidity. Therefore, the aim of this paper is to put fluidity and notion
of flow into the spatial perspective through the patterns of relations,
continuity, dynamism, sequence and repetition of formal, tectonic
and ambient elements.
Key words: fluidity, flows, architecture, Mostar Interchange

1 bojana.jerkovic@arh.bg.ac.rs
2 fotiric@arh.bg.ac.rs

211
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

1. Introduction

Contemporary context of global informational, communicational and


spatial networks requires processes of constant flow and dynamics.
Therefore, urban and architectural experiences are being increasingly
transformed into the fluidity qualities of the dynamic everyday life. This
paper is based on the study of Mostar Interchange space in Belgrade,
former symbol of the city modernization and networking, today under-
stood as a specific urban landscape of dynamics and fluidity. Fluidity is
positioned as the main contemporary conceptual phenomenon, simulta-
neously causing and manifesting in constant transformations of percep-
tual and spatial conditions into the process of flows in relations between
sequences of ambient, tectonic and formal elements of architectural or
urban space. Patterns of fluidity refer to contemporary understanding
of conceptual, dynamic, immaterial and functional patterns of diversified
effects in the vivid context of Mostar Interchange in Belgrade.

2. Networked context and processes of flows

The contemporary networked context of global flows transforms con-


temporary socio-spatial context into the continuous network of constant
dynamic processes based on movement, transfers, transit, communica-
tional and informational systems. The interactions between the new
information technologies and processes of exchanges simultaneously
result in the increase of mobility of people and speed of information ex-
changes. As a result, contemporary socio-spatial context tends toward
dematerialization of the values and elements of its own structure into
new qualities of fluid, liquid and flowing characteristics.3
In Manuel Castells’ Theory of Urban Planning in the Informational Age,
dynamics of the contemporary networked context are put into the new
socio-spatial perspective and the concept of “space of flows”.4 Mobility
increase occurs under the influence of everyday activities escalation
and “compression of time” as a consequence of new spatial networks
that influence the flow intensification and physical transfers of people.5

3 Zigmunt Bauman, Fluidni život, translated by Siniša Božović and Nataša Mrdak
(Novi Sad: Mediteran publishing, 2009), 42.
4 Manuel Castells, The Rise of the Networked Society (Oxford: Blackwell Publish-
ers, 1996), 429.
5 Manuel Castells, The Rise of the Networked Society, With a New Preface Volume
I: The Information Age: Economy, Society and Culture (London: John Willey and
Sons, 2009), 441.

212
B. M. Jerković-Babović & N. S. Fotirić, Patterns of fluidity

Scholars Stephen Graham and Simon Marvin argue that transfer and
transport networks have become the communicative devices of modern
life.6 Furthermore, cities consisted of place and flow relations that shape
the contemporary everyday experience.

3. Mostar Interchange in Belgrade

Mostar Interchange is located in Belgrade city centre, on the right bank


of Sava River, connecting New Belgrade and the historical city centre.
Mostar Interchange was built as part of the highway Bratstvo i jedinstvo
from 1960to 1975, according to design by architect Branislav Jovin and
traffic engineer Jovan Katanić.7 Today, Mostar Interchange is specific,
dynamic and hybrid urban landscape in which three types of city traffic,
utilitarian transit programs, commercial and service activities, pumps,
station, cafes, shops, carting and night clubs overlap.

Figure1. Mostar Interchange drawings

Contemporary context of global networking and accelerated dynamics


of urban everyday life transforms the experience of Mostar Interchange
into space of flows of diversified speeds, creating the continuous fluid
perceptual experience of dynamic effects. Therefore, the notion of flow
manifests in sensory complexity and constant movement. In addition,
fluidity is considered to be a new aesthetical quality based on constant
perceptual sequence change and dynamic formal and tectonic qualities
in architectural and urban space. The dynamic concept of flows is put into
the spatial perspective as a design method and an architectural criterium

6 Stephen Graham and Simon Marvin, Splintering Urbanism: Networked Infra-


structures, Technological Mobilities and the Urban Condition (London: Routledge,
2009), 8.
7 “Auto-put kroz Beograd“, Arhitektura i urbanizam, 61–62 (1970): 23–29.

213
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

for creation of the patterns of fluidity. Accordingly, patterns of fluidity


are created via multivalent series of flows, directions and experiences of
perceptual dynamics.

4. Patterns of fluidity

The main idea presented in this paper is to place the Mostar Interchange,
modernistic urban landscape, as a former symbol of modernization and
development of Belgrade, into contemporary pattern reading of its spa-
tial qualities and potentials.
Modernism as a dogmatical non-pattern, especially in terms of
decoration and ornament, developed patterns associated with Fordism,
Taylorism, cybernetics, urban plans, city types, -road node systems,
structure engineering etc.8 Accordingly, patterns in modernism were
predominantly connected with dynamic, functional, rational components
in architectural and urban design recognizable in Mostar Interchange
design itself. On the other hand, postmodern context brought opposed
pattern notions such as fragmented, heterogeneous, delirious,
formless, non-material, illusionary etc.9 In addition, postmodernism
developed pattern concepts such as historic, folding, sprawl, density,
non-place, high-tech, difference, repetition etc. This transformation and
reorientation towards more conceptual, dynamic patterns was a logical
spatial reflection of new social conditions and new reading of urban

Figure 2. Photographs of the Mostar Interchange

8 Helen Castle, “The Patterns of Architecture“, Architectural Design, 79, 6


(2009): 4.
9 Ibid., 5.

214
B. M. Jerković-Babović & N. S. Fotirić, Patterns of fluidity

and architectural space. Therefore, the spatial conditions of Mostar


Interchange offer contemporary reading of patterns implying notions
of fluidity such as dynamic, folding, continuity, repetition, sequences,
rhythm and non-place simultaneously in formal, tectonic and ambient
elements.
Functional hybridity of Mostar Interchange is dominantly defined
by transit, transport, non-place character that gives priority to vivid,
fluid, diversified perceptual effects and immaterial pattern overlapping
in the space. In addition, fluidity patterns are created via visual, formal,
structural, ephemeral elements of Mostar interchange based on spatial
flows, movement, relations and networks.

Figure 3. Photographs of the Mostar Interchange

Fluidity of contemporary context is manifested in phenomena


such as transmutation, overproduction of images and effects in space,
fragmentation and dematerialization. In addition, spatial manifestations
of these phenomena result in stratification, hybridity and assimilation
within formal, functional and ambient aspects of Mostar Interchange
– spatial layers, continuity of movement and perceptual effects,
programmatic variability and displacement. Therefore, the aim of this
paper is to put fluidity into the Mostar Interchange spatial perspective
using the patterns of flows, repetition, relations, dynamisms, sequences
and networks of formal, tectonic, ambient elements.

215
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Figure 4. Patterns of fluidity — diagram

5. Conclusion

The aim of this paper was to present the contemporary meaning of the
fluidity patterns in the relationships between contemporary urban ex-
perience and architectural elements of Mostar Interchange in Belgrade.
This research is based on the new sense of perceptive, sensory and expe-
riential values of the urban and architectural spaces through the analysis
of the patterns of formal, functional and ambient aspects of the Mostar
Interchange. The dynamic concept of flows is put into the spatial per-
spective in recognition of fluidity patterns according to the contextual
pattern transformations from modernism to the present. Patterns of
fluidity refer to contemporary understanding of conceptual, dynamic,
immaterial and functional patterns of diversified effects in the dynamic
context of Mostar Interchange as one of the main infrastructure nodes in
Belgrade and specific urban landscape with unique architectural values.

Sources of illustrations

Figure1. “Auto-put kroz Beograd“, Arhitektura i urbanizam, 61-62 (1970).

Figure 2, 3, 4. By the author of the research.

References

1. “Auto-put kroz Beograd“. Arhitektura i urbanizam, 61-62 (1970): 23-29.


2. Bauman, Zigmunt. Fluidni život. Translated by Siniša Božović and Nataša
Mrdak. Novi Sad: Mediteran publishing, 2009.
3. Castells, Manuel. The Rise of the Networked Society. Oxford: Blackwell
Publishers 1996.

216
B. M. Jerković-Babović & N. S. Fotirić, Patterns of fluidity

4. Castells, Manuel. The Rise of the Networked Society, With a New Preface
Volume I: The Information Age: Economy, Society and Culture. London:
John Willey and Sons, 2009.
5. Castle, Helen. “The Patterns of Architecture“. Architectural Design, 79, 6
(2009): 4-16.
6. Graham, Stephen and Simon Marvin. Splintering Urbanism: Networked
Infrastructures, Technological Mobilities and the Urban Condition. London:
Routledge, 2009.

217
Бојана М. Јерковић-Бабовић
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

Небојша С. Фотирић
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

ОБРАСЦИ ФЛУИДНОСТИ: МОСТАРСКА ПЕТЉА У БЕОГРАДУ

Основни циљ овог рада је истраживање образаца флуидности у одно-


сима између савремених урбаних перцептивних искустава и архитектон-
ских елемената Мостарске петље у Београду. Флуидност је представљена
као главни концептуални феномен, који истовремено представља и узрок
и манифестацију савремених трансформација перцептивних и простор-
них услова у константни процес динамичких интеракција и токова ам-
бијенталних, тектонских и формалних елемената. Савремени контекст
глобалног информационог, комуникационог и просторног умрежавања
захтева процесе константног протока и динамике. Стога се искуства
градских и архитектонских простора све више трансформишу тако да
добијају флуидне карактеристике динамичне свакодневице. У складу са
тим, ово истраживање се фокусира на односе између елемената форме,
тектонике и амбијента архитектуре Мостарске петље и динамичких пер-
цептивних искустава у процесу константног кретања.
Овај рад се базира на истраживању простора Мостарске петље у Бе-
ограду, бившег симбола модернизације и умрежавања града, који данас
представља специфичан урбани пејзаж који карактеришу динамичност
и флуидност. Поред тога, ово истраживање се бави читањем новог зна-
чења перцептивних, сензорних и искуствених вредности овог простора
кроз анализу архитектонских образаца у формирању флуидног простор-
ног искуства. Динамички концепт тока је стављен у просторну перспек-
тиву као метод пројектовања и архитектонски критеријум за стварање
образаца флуидности. Стога је циљ овог рада да се флуидност и концепт
тока ставе у просторну перспективу коришћењем принципа континуите-
та, динамичности, низа, ритма и понављања формалних, тектонских и ам-
бијенталних елемената.
Кључне речи: флуидност, токови, архитектура, Мостарска петља

Accepted for Publication July 5, 2019.

218
Стручни радови
УДК 378.6:[069.5:54(497.11)
378.6:[069.5:552(497.11)

Весна М. Живковић1
Централни институт за конзервацију, Београд

ПРИЛОГ ИСТОРИЈАТУ ДВЕ ЗБИРКЕ НА ПРИРОДНО-


МАТЕМАТИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ2

Апстракт
Збирка великана српске хемије и Збирка минерала и стена, две
збирке Природно-математичког факултета Универзитета у Бео-
граду, представљају једне од многих универзитетских збирки које
постоје широм света, још од формирања Ашмолеан музеја у Ок-
сфорду у Великој Британији у 17. веку. Док се Збирка минерала и
стена развијала упоредо са формирањем наставне и истраживач-
ке базе на Универзитету, Збирка великана српске хемије припада
групи универзитетских збирки формираних у 20. веку, које, иако
су повезане са едукацијом и истраживањем, настају не за дидак-
тичке потребе, већ из специфичних разлога. Збирка минерала и
стена је дидактичка збирка чији је историјски значај препознат и
признат. Збирке сличне Збирци великана српске хемије се форми-
рају или прикупљањем опреме и архивске грађе које немају више
значаја у даљем развоју специфичне области на коју се односе, или
су посвећене личностима значајним за развој те области. Њихов
настанак подразумева да је препознат историјски значај опреме
и материјала који би у супротном били одбачени јер више немају
улогу у процесу сазнања, али су значајни за историјат развоја од-
ређене области. Тема рада је историјат настанка ове две збирке,
њихова улога и значај у области историје културе и науке и раз-
воја високог образовања у Србији, интерпретација представљене

1 Када је текст предат, руководилац Центра за превентивну конзервацију,


Централни институт за конзервацију у Београду, тренутно независни консул-
тант за превентивну конзервацију, 144A Huxley Street, Christchurch 8023, New
Zealand; zivkovic.vesna@gmail.com+
2 Рад је припремљен на основу семинарског рада, написаног за потребе по-
лагања испита из предмета Наука и кул�ура у Србији 19. и 20. века (проф. др
Снежана Бојовић, проф. др Љубинка Трговчевић Митровић), у оквиру доктор-
ских студија на студијском програму Ис�орија и филозофија �риро�них наука
и �ехноло�ије, Универзитет у Београду.

221
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

архивске грађе и материјала, као и могућности њиховог даљег


развоја, односно могућности да ове збирке добију већи значај и
ширу сврху.
Кључне речи: универзитетске збирке, Збирка великана српске хе-
мије, Збирка минерала и стена, Универзитет у Београду

1. Увод

Подаци о историјату коришћења наменски формираних „збирки учи-


ла“ неодвојиви су од питања везаних за историјат развоја образо-
вања. Тако, информације о збиркама које су намењене проучавању,
ботаничким баштама и менажеријама потичу из времена од неколи-
ко хиљада година пре нове ере, а најстарија школска збирка је откри-
вена у остацима школе у Вавилону из 530 године пре нове ере.3 Међу
примерцима збирке нађени су и примерци датирани у 1600. годину
пре нове ере. Мусеион, основан 290. године пре нове ере у Алексан-
дрији, имао је структуру која би одговарала структури и начину на
који функционише универзитет. Мусеион је окупљао учене људе, који
су имали могућност да раде на истраживањима и да излажу резулта-
те. Постоје подаци о архивама, комеморативним и светим предмети-
ма, портретима, рукописима, књигама, предметима и инструментима
из средњег века, који су на првим универзитетима коришћени у на-
стави, затим за истраживања у физици и математици, као и за прак-
тичну обуку на студијама медицине.4 Од ренесансе, током предавања
почињу да се користе макете, модели, калупи, репродукције, узорци
и различити инструменти за потребе демонстрација и објашњења,
међутим ови предмети се нису сматрали деловима збирки. До поја-
ве наменски насталих студијских збирки долази у 16. веку, а осим за
практичну обуку, оне су коришћене и за истраживања. Формирају их
различита учена друштва, академије, племићи, трговци и универзи-
тетски професори, због свог личног или стручног интересовања.5 Ове
збирке представљају први покушај систематичног проучавања и доку-
ментовања предмета на основу посматрања и експеримената.6 Тада

3 Marta C. Lourenço, „Between two worlds: The distinct nature and contempo-
rary significance of university museums and collections in Europe” (PhD disserta-
tion, Conservatoire National des Arts et Métiers 2005), 50, преузето 20. 2 .2011,
webpages.fc.ul.pt/~mclourenco/.
4 Marta C. Lourenço, „Contributions to the history of university museums and
collections in Europe”, Museologia, 3 (2003): 18, 19.
5 Ibid., 20.
6 Ibid; Lourenço, Between two worlds, 60.

222
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

је забележено и постојање првих збирки и музеја на универзитетима.


Заправо је реч о ботаничким баштама и анатомским позориштима,7
која се почетком 17. века трансформишу у музеје за учење, отворене
и за студенте и за ширу публику с посебним привилегијама, као што
су то, на пример, били богати трговци. Тада се отварају и прве школе
лепих уметности, у којима се за учење користе оригинали, репродук-
ције и педагошки модели.8
Потом се на европским универзитетима у 18. и 19. веку оснивају
кабинети физике или кабинети природне филозофије, опремљени
инструментима намењеним учењу. Научни напредак тога времена
подразумева све чешћу употребу збирки за потребе истраживања.
Такође, на основама Хумболтовог модела, примењеног на Универзи-
тету у Берлину (Humboldt-Universität zu Berlin), основаном 1810. годи-
не, долази до реформе на универзитетима, којом истраживање и обу-
ка за истраживачки рад добијају на значају, што је довело до настанка
и развоја већег броја збирки и музеја на европским универзитетима.
Крајем 18. века појавиле су се збирке намењене истраживањима у зо-
ологији, палеонтологији, менералогији, геологији и другим научним
областима.9 Коришћени узорци и артефакти добијају документарну
вредност и имају специфичну намену у истраживању, на првом месту
да пруже одговор на одређена истраживачка питања.10 Почетком 20.
века формирају се прве збирке, чија основа је историјска, а које су
засноване на сакупљању предмета који су изгубили своју намену, као
што су инструменти, опрема и модели, као и збирке које сведоче о
историји универзитета.11
Први универзитетски музеј је Ешмолен (Ashmolean Museum)12 у
Оксфорду, који је од 1683. године отворен за публику. Иако има дру-
гих универзитетских збирки које су биле доступне публици пре Ешмо-

7 У средњем веку је сахрањивање живих грешком постало толико често да


су људи страховали не само да се не огреше о некога, већ и да сами не буду
сахрањени живи. О томе постоји доста записа пошто је неко време постојао
врло популаран обичај да након извршења смртне пресуде над затвореником
лекар сецира тело покојника – то су била такозвана анатомска позоришта.
8 Lourenço, Contributions to the history, 21.
9 Ibid., 23.
10 Lourenço, Between two worlds, 63.
11 Ibid., 24.
12 Збирка коју је Елајас Ешмол (Elias Ashmole), енглески антиквар, политичар
и астролог, поклонио Универзитету Оксфорд чини основу музеја Ешмолен,
Elizabeth Pye, Caring for the Past: Issues in Conservation for Archaeology and Muse-
ums (London: James and James, 2001, 13).

223
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

лена, сматра се да је тај музеј прва стална институција са збиркама у


којима су интегрисане три основне функције универзитетског музеја:
образовање, истраживање и излагање.13 Данас, универзитетске збир-
ке чине предмети из различитих области или предмети који се односе
на историју различитих области, као и на социјалну историју, историју
религије, историју универзитета и друго. Збирке су организоване на
различите начине и функционишу у виду националних музеја или би-
блиотечких збирки.14
Термини универзи�е�ски музеј и универзи�е�ска збирка постају
званични термини откада је Међународни савет музеја (International
Council of Musums – ICOM), на Генералној скупштини у Барселони,
2001. године, основао Међународни комитет за универзитетске му-
зеје и збирке (International Committee for University Museums and
Collections – UMAC), чија је основна улога подстицање комуникације,
побољшање приступа и унапређење бриге за збирке које се налазе у
високошколским установама.15
Међутим, данас се поставља питање положаја и сврхе универ-
зитетских збирки и музеја у оквиру универзитета, с обзиром на све
мању потребу за коришћењем предмета и узорака у процесу истра-
живања и учења, тачније с обзиром на реформе система високог об-
разовања, затим на развој музеја и музеологије, проширење улоге
музеја у едукацији, као и на технолошке промене.16
Када је реч о Универзитету у Београду, бројне збирке које му при-
падају развијале су се паралелно са Универзитетом, при чему се ту
подразумевају збирке настале кроз иницијативу предавача на Лицеју
и Великој школи, збирке које су коришћене за потребе едукације и
истраживања, као и оне које су даровали различити појединци или ин-
ституције.17 Током бомбардовања Београда у Првом и Другом свет-
ском рату, збирке које су се налазиле у Капетан Мишином здању су
или оштећене или делом уништене, па су након Другог светског рада
13 Lourenço, Contributions to the history, 18; Lourenço, Between two worlds, 65.
14 Lourenço, Between two worlds, 23, 25.
15 UMAC University Museums and Collections, „What is UMAC?”, преузето 3. 7.
2011, publicus.culture.hu-berlin.de/umac/whatisumac; ICOM, „UMAC – Univer-
sity Museums and Collections International Committee for University Museums
and Collections”, преузето 18. 2. 2015, icom.museu­m/the-committees/interna-
tional-committees/international-committee/international-committee-for-univer-
sity-museums-and-collections/.
16 Lourenço, Between two worlds, 4, 5, 86.
17 Зора Атанацковић, Научно �ехничка баш�ина у збиркама Универзи�е�а у
Бео�ра�у (Београд: Музеј науке и технике, 2017.).

224
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

поједине збирке предате на чување Народном музеју у Београду, Уни-


верзитетској библиотеци и другим установама, док се део предмета
и документација налазе у Ректорату Универзитета у Београду.18 Поје-
дине збирке су остале при факултетима, али већина њих нема дефи-
нисан статус у оквиру факултета којима припадају, нити дефинисану
јасну улогу у оквиру Универзитета.
Збирка великана српске хемије, посвећена знаменитим хемичари-
ма који су допринели развоју хемије као научне дисциплине у Србији,
и Збирка минерала и стена, коју чине збирке за едукацију студената,
као и поклон збирке, илуструју развој две природњачке дисциплине у
Србији. Међутим, порекло и развој ове две збирке на Природно-ма-
тематичком факултету представљају и сведочанство о динамици
развоја Универзитета у Београду, као и едукације и истраживања у
Србији од 19. века.

2. Збирка великана српске хемије

Збирка великана српске хемије отворена је за публику 2002. године на


Хемијском факултету, и посвећена је развоју хемије у Србији.19 Повод
за отварање било је обележавање 130 година од доласка Симе Лоза-
нића на место професора хемије на Катедри за хемију Велике школе
у Београду. Решењем о утврђивању за културно добро бр. 133/1 од
10. 7. 2017. године Збирка је добила статус културног добра.
Поставка изложбе настала је на основу изложбе Сима Лозанић у
ср�ској науци и кул�ури (27. јануар – 27. март 1993),20 која је пред-
стављала резултат истраживања др Снежане Бојовић, тадашњег про-
фесора Хемијског факултета. Изложба, одржана у Галерији Српске
академије наука и уметности, у сарадњи са Музејом науке и технике,
била је посвећена животу и делу Симе Лозанића, а према речима ака-
демика Александра Деспића (у том тренутку директора Музеја науке
и технике), презентована je као „илустрована научна студија заснова-

18 Гласник Универзи�е�а у Бео�ра�у, XLIV, 130, 30. јун 2006.


19 Музеј је накнадно добио подршку Министарства културе Републике Ср-
бије – Весна Живковић, интервју са проф. Бојовић, аутором поставке Музеја
хемије, Београд, децембар 2010. године.
20 Изложба је требало да буде отворена на Катедри за хемију 1992. године,
на дан када је пре 120 година Сима Лозанић постављен на место професора
Велике школе, али је, услед финансијских тешкоћа у организацији изложбе
и недостатка новца за реализацију поставке, она одложена (Докумен�ацијa
изложби Про�рамско� сек�ора Музеја науке и �ехнике).

225
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 1. Део поставке изложбе Сима Лозанић у ср�ској науци и кул�ури,


где је био изложен портрет Симе Лозанића

на на преданом историчарском раду њеног аутора”. Према прес-ма-


теријалу „изложба је покушај да се исправи неправда нанета Сими
Лозанићу занемаривањем његовог научног и стручног дела, које је
имало великог значаја у бурном времену стварања српске државе”21.
Изложба је требало да представља почетак пројекта стварања Гале-
рије српских научника.
Не би ли се што верније илустровао амбијент у коме је радио Сима
Лозанић, на изложби су коришћени: архивска грађа и фотографије,
радови, уџбеници, лабораторијски ормари, флаше с реагeнсима,
апарати и посуђе који су коришћени у Хемијској лабораторији Симе
Лозанића, као и грађа из Музеја града, Педагошког музеја и Архива
Србије.22 За потребе изложбе обрађена је грађа –оригинална доку-
мента, фотографије и тако даље, и извршена је конзервација ориги-
налних инструмената. Тада су урађени и идентификација и разврста-
вање дела опреме прве хемијске лабораторије на Лицеју и Великој

21 Ibid.
22 Постојала су три предлога за назив изложбе. Поред коначно одабраног, у
обзир су узети и Живо� и �ело Симе Лозанића и Сима Лозанић и ње�ово �оба,
Ibid.

226
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

Слика 2. Део поставке изложбе који је обухватао оригиналне


лабораторијске посуде, инструменте, реагенсе коришћене у Хемијској
лабораторији Велике школе.

школи, према пореклу, произвођачу и врсти експеримента за које


је коришћена, у складу са преписком с Техничким музејом из Беча
(Technisches Museum Wien) и Музејом науке из Лондона (The National
Museum of Science & Industry – Science Museum), као и Техничким
универзитетом у Берлину (Technische Universität Berlin). Изложен је и
портрет Симе Лозанића, који је насликао Урош Предић, а који је влас-
ништво Хемијског факултета Универзитета у Београду.
Један део поставке пресељен је на Хемијски факултет Универзи-
тета у Београду и, уз додатну сачувану архивску грађу и лабораториј-
ску опрему, он је, поред Симе Лозанића,23 посвећен Михајлу Рашко-

23 Сима Лозанић је 1872. године преузеоКатедру за хемију на Лицеју; преда-


вао је хемију на Великој школи и Универзитету до 1924. године, радећи на
осавремењивању програма из хемије и увођењу експерименталне наставе у
средње школе. Као председник привременог Одбора универзитета, а затим и
први ректор Универзитета, основаног 1905. године, радио је на успостављању
наставе на Универзитету. Лозанић је обављао и анализе руда, минерала, ме-
теорита, минералних и пијаћих вода за потребе Министарства финансија и
других државних установа. Спада у најзначајније српске научнике, пре свега
по радовима из органске хемије и електрохемије, објављеним у најзначај-
нијим европским часописима који се и данас се цитирају.

227
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

вићу,24 Марку Леку,25 Милораду Јовичићу26 и Вукићу Мићовићу,27 који


су одиграли значајну улогу не само за развој хемије у Србији, већ и за
развој Универзитета у Београду, као и за унапређење образовања у
Србији.28
Изложбени простор Збирке великана српске хемије налази се из-
над великог амфитеатра Хемијског факултета, који је члан Заједнице
научно-техничких музеја, основане 1991. године, а чије је седиште у
Музеју науке и технике у Београду.29 Кустоси Музеја науке и технике
– Адела Магдић, која је заједно са др Снежаном Бојовић аутор постав-
ке, и Зора Атанацковић, пописале су хемијске реагенсе и опрему прве
хемијске лабораторије на Великој школи и Лицеју, који представљају
део Збирке. Остатак грађе који није обрађен и документован обухва-
24 Треба имати на уму да је Михајло Рашковић (1827–1872), утемељивач и
први професор хемије на Лицеју, увео савремена предавања из различитих
области хемије. Рашковић је основао хемијску лабораторију и увео практич-
не вежбе у оквиру предавања из хемије у време када су, према наводима
проф. Снежане Бојовић, сличне лабораторије тек почеле да се оснивају у Ев-
ропи. Рашковић је такође радио на анализама руда и лажног новца за потре-
бе државе, чиме је допринео развоју рударства у Србији.
25 Марко Леко (1853–1932), професор хемије на Великој школи, оснивач при-
мењене хемије у Србији, као и оснивач и први председник Српског хемијског
друштва, заслужан је за развој експерименталне наставе при Катедри за хе-
мију и за отварање Катедре за физичку хемију. Леко је успео да опреми Ла-
бораторију за хемију најмодернијом опремом за то време и да модернизује
наставу. Као ректор Велике школе, тражио је да се изврше потребне рефор-
ме и да Велика школа прерасте у универзитет, што се и остварило 1905. го-
дине. Неки од Лекових радова цитирају се у историјама хемије, а неколико
његових експерименталних метода ушло је у ондашње немачке уџбенике и
приручнике.
26 Први асистент Симе Лозанића, Милорад Јовичић (1868–1937), предавао је
хемију на Великој школи у периоду од 1897. до 1899. године, а затим на Уни-
верзитету од 1906. до 1908. године. Јовичић је радио у Државној рударској
лабораторији и у лабораторији нобеловца Прегла (Friderik Pregl) у Грацу. Та-
кође, Јовичић је објавио значајне радове из органске хемије.
27 Вукић М. Мићовић (1896–1981), ученик и асистент Симе Лозанића, један
од оснивача савремене хемије у Србији, био је декан на факултету. Мићовић
је као ректор Универзитета (1952–1954) издејствовао подизање и опремање
зграде за Институт за хемију, физичку хемију и минералогију, која је по завр-
шетку изградње постала зграда Природно-математичког факултета. Заједно
са Ђорђем Стефановићем основао је Београдску хемијску школу.
28 Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet „Zbirka velikana srpske hemije”,
Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet, преузето 30. 5. 2011, www.chem.
bg.ac.rs/muzej/index.html.
29 Музеј науке и технике, „Заједница научно-техничких музеја”, преузето 30.
5. 2011, www.muzejnt.rs/cp/4.

228
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

Слика 3. Део архивске грађe Збирке великана српске хемије

та фотографије и документа која се односе на живот и рад српских


хемичара, укључујући документацију Ђорђа Стефановића,30 Михаила
Михаиловића31 и Миленка Ћелапа, професора неорганске хемије на
Катедри за хемију и на Хемијском факултету, и налази се одложен
у ормарима. Поред фотографија, грађа обухвата и документацију
о школовању хемичара, њиховим активностима на Великој школи,
Лицеју и Универзитету, рукописе и распореде предавања, спискове

30 Након Другог светског рата, Ђорђе Стефановић је заједно са Вукићем


Мићовићем основао Београдску хемијску школу, која представља основ
данашњег Хемијског факултета. Радио је на развоју школе, наставе и на-
уке, усклађивању плана и програма с плановима и програмима за студије
хемије на универзитетима у свету, Снежана Бојовић, „Ђорђе Стефановић
(1904–1988)”, у Живо� и �ело ср�ских научника 6, ур. Милоје Сарић (Београд:
Српска академија наука и уметности, 2000), 490. Мићовић и Стефановић су
1952. године направили пројекат за оснивање Хемијског факултета, а исте го-
дине добијен је и простор за изградњу Института за хемију, физичку хемију и
минералогију. Ibid., 497.
31 Михаило Михаиловић, професор Универзитета у Београду, академик, тво-
рац модерне органске хемије у Србији, оставио је значајан траг у органској
хемији и хемији природних производа; учествовао је у оснивању и организо-
вању Института за хемијска, технолошка и металуршка истраживања – ИХТМ,
Живорад Чековић, „Михаило Љ. Михаиловић (1924–1998)”, у Живо� и �ело
ср�ских научника 9, ур. Владан Д. Ђорђевић (Београд: Српска академија наука
и уметности, 2004), 477, 509.

229
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

опреме лабораторије, преписку, научне и стручне радове, докумен-


тацију о друштвеним функцијама и чланству у професионалним удру-
жењима, признања, као и уџбенике и књиге из 19. века.
Од 2008. године, за Збирку великана српске хемије задужене су
др Снежана Бојовић и др Јасминка Королија. Не постоји план који би
се бавио ширењем и развојем збирке, али једна од могућности је при-
купљање материјала и документације, који се односе на даљи развој
хемије као науке у Србији, али и обрада и презентација заоставштине
професора који су отишли у пензију, а која се чува у ормарима Збирке.
Збирка је отворенa за студенте Хемијског факултета и за ширу
публику, а изложбена поставка Збирке великана српске хемије, под
називом Хемија у Србији – јуче, �анас, су�ра, отворена је за посетиоце
у оквиру Ноћи музеја, 14. маја 2011. године.32
Збирка великана српске хемије утврђена је за културно добро,
односно предмете техничке културе у смислу Закона о културним до-
брима 10. јула 2017. године. Наведено културно добро је као збирка
уведено под бројем Т:1544/1-58 у Регистар културних добара ван му-
зејског фонда који се води у Музеју науке и технике.

3. Збирка минерала и стена

Збирка минерала и стена на Рударско-геолошком факултету у Београ-


ду отворена је за јавност 1995. године. Чини је 35 реконструисаних и
документованих збирки и необрађена Централна збирка. Најстарија
Збирка минерала и стена јесте такозвана Хердерова збирка, коју је
барон Хердер (Siegmund August Wolfgang von Herder), рударски
магнат из Фрајберга, 1835. године поклонио кнезу Милошу Обрено-
вићу у Крагујевцу. Систематски организована збирка бројала је 500
примерака минерала, укључујући и оне које је Хердер прикупио у Ср-
бији.33 Наиме, Хердер је у Србију дошао на позив кнеза Милоша, који
је покренуо обнову рударства у Србији.
Збирка се налазила у крагујевачком Музеуму, да би је, након од-
ласка кнеза Милоша из Србије, Министарство финансија ставило под
надзор окружног начелства у Крагујевцу. Затим је збирка пренета у

32
Noć muzeja, „Hemija u Srbiji – juče, danas, sutra”, прeузeтo 27. 7. 2011, www.
nocmuzeja.rs/2011/Hemija-u-Srbiji-juce-danas-sutra.html.
33 Slavica Blagojević-Babič, Istorijat muzeja minerala i stena i njegove najstarije

zbirke (Beograd: Institut MKPG Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu,


2006), 3.

230
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

Слика 4. Поставка из Збирке минерала и стена

Београд, у седиште Министарства финансија, где је Зигмунд Рекен-


дорф (Sigmund Rekendorf) организовао и изложио такозвану Општу
збирку руда и стена. Министарство финансија уступа 1844. године
збирку минерала београдском Лицеју. Од 1845. године формира се
Минералошки кабинет, под руководством професора физике Вука
Маринковића.
У исто време када је 1853. године на Лицеју отворено Јестастве-
но-техничко одељење, Јосифу Панчићу (1814–1888) је поред Ботанике
и Зоологије поверен и предмет Минералогија са геологијом, однос-
но са геогнозијом (тадашњи назив геологије). Јосиф Панчић је био
задужен за збирке у Лицеју и потом у Великој школи. Посредством
начелника округа, он набавља примерке минерала и руда из округа
у Србији, прикупља и проучава метеорите, започиње размену са ев-
ропским институцијама, прикупља фосиле и оснива, поред Ботанич-
ког и Зоолошког јестествословног кабинета у Лицеју, и Минералош-
ко-геолошки кабинет, у коме се 1880. године, у моменту напуштања
наставе из минералогије, налазило укупно 4086 примерака, са 1600
минерала, стена и фосила из Србије.34

34 Никола Диклић, „Јосиф Панчић (1924–1998)”, у Живо� и �ело ср�ских на-


учника 1, ур. Милоје Сарић (Београд: Српска академија наука и уметности,
1996), 37; Blagojević-Babič, Istorijat muzeja minerala i stena, 5.

231
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Катедру за минералогију и геологију на Великој школи, која је


издвојена од Катедре за целокупну јестаственицу, и Минералошки
кабинет, 1880. године од Јосифа Панчића преузима Јован Жујовић
(1856–1936). Забележен је податак да је у том тренутку Минералошки
кабинет поседовао преко 1500 минерала и 480 примерака стена из
страних земаља, преко 180 разних минерала, 234 еруптивних и 280
седиментних стена из Србије, 370 микроскопских препарата српских
стена и мању збирку српских и страних метеорита, као и моделе и
опрему за минералошка истраживања.35
Девет година касније, на Великој школи је издвојена Катедра за
минералогију и петрографију, коју је држао проф. Сава Урошевић
(1863–1930), један од ученика проф. Јована Жујовића.36 Тада је фор-
миран и самостални Минералошки завод, чији управник такође по-
стаје проф. Сава Урошевић. Завод је 1905. године добио просторије
у згради у Добрачиној улици број 16, где су се одржавала предавања,
вежбе из микроскопије, и где су чуване минералошке и петрографске
збирке.37
У периоду од 1906. до 1927. године минералогија са петрографијом
припадала је посебној групи наука Филозофског факултета, а затим
од 1948. године и Природно-математичког факултета.38 Од 1961. го-
дине Збирка минерала и стена постаје власништво Минералошко-пе-
трографске групе и бива премештена у зграду Природно-математич-
ког факултета на адреси Студентски трг број 16. Годину дана потом,
формиран је Рударско-геолошки факултет, који су чиниле различите
геолошке групе Природно-математичког факултета, укључујући и Ми-
нералошко-петрографску групу, заједно са збирком, која постаје део
Геолошког одсека – Група за минералогију и петрологију.39 Збирка
минерала и стена налази се у једној од просторија на четвртом спра-
ту Природно-математичког факултета, где је направљен изложбе-
ни простор, док је Централна збирка одложена у подруму зграде. У
Централној збирци налази се велики број стена и минерала из Србије
донесених са екскурзија, као и узорци коришћени за израду магистар-
ских и докторских радова. Збирке се користе за практичну наставу са
студентима, изузев Хердерове збирке, која је повучена из употребе,
мада је и та Збирка такође отворена за ширу јавност.

35 Видети фусноту број 33.


36 Ibid.
37 Ibid., 6.
38 Ibid.
39 Ibid.

232
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

У периоду од 2003. до 2005. године, проф. Славица Благојевић-Ба-


бич је на основу постојеће документације урадила реконструкцију и
направила спискове збирки, изузев Централне збирке. Тада је урађе-
на и детерминација појединих минерала.40 Спискови, заједно са исто-
ријатом и подацима о збиркама, објављени су 2006. године у три књи-
ге ограниченог тиража, намењене потребама Рударско-геолошког
факултета. Том приликом констатовано је да недостаје велики број
узорака, који су изгубљени у селидбама збирке и током светских ра-
това. На пример, збирка 95 светских метеорита у потпуности је неста-
ла током Првог светског рата.41
Основу Збирке минерала и стена чини Хердерова збирка, којој су
временом придруживане друге збирке формиране од узорака које су
сакупљали страни и домаћи геолози, као и студенти на екскурзијама,
или које су поклањали професори и сарадници Факултета и Института,
приватна лица, европски и амерички музеји и институти и различите
институције, као што је, на пример, Рударско одељење Министарства
привреде Краљевине Србије.
У Централној збирци се поред стена и минерала, прикупљених на
екскурзијама у Србији, налазе и узорци коришћени за израду маги-
старских и докторских радова научних радника Института за минера-
логију, кристалографију, петрологију и геохемију.42
Збирка, такође, поседује оригиналну архивску грађу коју чине спи-
скови примерака минерала, штампане или руком писане етикете и
преписка која је пратила поклоњене збирке. Збирка нема осмишљену
стратегију проширења збирки нити много могућности за размену, с
обзиром на то да је већина минерала и стена у оквиру збирке једин-
ствена. Као једна опција разматра се сарадња са рудником Јадра и
набавка јадарита, новооткривеног минерала, који би био интересан-
тан за размену са другим институцијама које се баве прикупљањем и
заштитом минерала и стена.
За Збирку је задужена Алена Здравковић, инжењер минералогије
и кустос.
Од оснивања Збирке одржано је неколико тематских изложби
у музејима у Крагујевцу Јагодини, Нишу и Гроцкој, које су се бавиле
Збирком барона Хердера и појединим групама узорака које Збирка

40 Ibid., 14, 26.


41 Ibid., 5.
42 Ibid., 34.

233
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Слика 5. Узорци из Збирке минерала и стена

минерала и стена поседује.43 Збирка је била изложена и у Ноћи музеја


2008. године, у оквиру изложбе Ма�ични све� минерала.
43 Документацијa Алене Здравковић, кустоса Збирке минерала и стена. Те-
матске изложбе минерала у музејима широм Србије: 2004. година. Поводом
дана града Крагујевца, Меморијални центар Кра�ујевачки ок�обар у сарадњи
са Музејом минерала и стена Рударско-геолошког факултета у Београду,
Пре�еча музеја – збирка минерала Барона Хер�ера �оклоњена Књазу Милошу,
2007. година. Завичајни музеј Јагодина и Департман за минералогију и криста-
лографију Рударско-геолошког факултета у Београду, Изложба минерала и
�ра�о� камења – �оклон збирке: О� Барона Хер�ера �о �рофесора �р Дра�осла-
ва Николића, 2007. година. Народни музеј Ниш у сарадњи са Департманом за

234
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

4. Развој и улога Збирке великана српске хемије и Збирке минерала


и стена на Универзитету у Београду
Марта Лоренсо (Marta C. Lourenço), аутор студије о универзитетским
музејима – Између �ва све�а, предлаже типологију универзитетских
музеја, која подразумева следећу поделу:
1. истраживачке збирке, које су настале на основу истраживања
заснованих на збиркама или су формиране као подршка одређе-
ним истраживањима;
2. збирке за учење, формиране за дидактичке потребе;
3. историјске истраживачке збирке и збирке за учење, настале од
збирки инструмената, опреме и тaко даље, које су престале да се
користе као застареле;
4. збирке универзитетске историје, које садрже универзитетске ме-
морабилије и меморабилије о студентском животу;
5. биографске збирке које се односе на рад и активности одређене
личности која је радила или студирала на универзитету, на при-
мер, некадашњег ректора, професора или студента.44
Полазећи од тога да границе између ова четири типа универзи-
тетских музеја нису јасне и да често долази до преклапања, Збирка
минерала и стена би припадала категорији истраживачких збирки,
прикупљаних с намером, будући да су поједине збирке настале током
процеса истраживачког рада или су формиране за потребе истражи-
вања у области минералогије и геологије, али би такође припадала и
едукативним збиркама, такође прикупљаним с намером, ако узмемо
у обзир то да је сврха Минералошко-геолошког кабинета, који је фор-
мирао Јосиф Панчић, у основи дидактичка. Притом, многе збирке,
које су прикупљане за различите потребе, временом су трансформи-
сане у збирке за учење. Како геологија и минералогија спадају у нау-
ке које користе посматрање и поређење са елементима реалности,
артефакти и узорци се прикупљају како би се омогућило поређење
са оним што је већ познато, ради обезбеђивања додира с реално-
шћу и разумевања различитих процеса, као допринос садашњем и
будућем корпусу знања, као и материјално сведочанство историје

минералогију и кристалографију Рударско-геолошког факултета у Београду,


Ма�ични све� минерала и �ра�о� камења, 2009. година. Културни центар Гроц-
ка у сарадњи са Музејом минерала и стена, Департмана за минералогију и
кристалографију Рударско-геолошког факултета у Београду, Бла�о �риро�е,
Минерали и �ра�о камење, 2010. година. Народни музеј Ниш и Департман за
минералогију и кристалографију Рударско-геолошког факултета у Београду,
Минерали и �ра�о камење, Примена и значај.
44 Lourenço, Between two world, 34.

235
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

знања.45 Збирке као што је Збирка минерала и стена значајне су у ког-


нитивном процесу и њихово формирање има за циљ да поједностави
објашњења, пружи аналогије и илустрације и да материјализује про-
цес истраживања.46
Међутим, оснивање Збирке минерала и стена укључује још један
фактор, који је такође сврстава у такозвану другу генерацију збирки
насталу историјским процесом, а то је препознавање историјског зна-
чаја збирке.
Збирка великана српске хемије припада другој генерацији универ-
зитетских збирки, насталој на основу збирке опреме која је престала
да се користи. Али, она истовремено представља и збирку историје
универзитета, односно биографску збирку, коју чини посебна архив-
ска грађа везана за групу кључних личности за развој високог школ-
ства, као и привреде и индустрије у Србији. Хемија припада групи
наука код којих су експеримент и практичне лабораторијске вежбе
кључни за учење и студирање.47 Будући да се опрема за експерименте
не сматра збирком, да се инструменти и опрема одбацују, као и да
се њихов историјски значај не препознаје аутоматски, Збирка вели-
кана српске хемије настала је стицајем околности када је Музеј науке
и технике започео са стварањем Галерије српских научника, а њено
формирање је искључиво зависило од индивидуалне иницијативе.48
У процесу њеног настанка долази до признавања историјског значаја
предмета, односно опреме, и њиховог значаја за историју учења и
знања о научним принципима и концептима, препознавања значаја
постојеће документације за поменути контекст, а затим и до званич-
ног признања и формирања Збирке, која заправо служи да прикаже
процес стицања сазнања у прошлости и укључује архивску грађу раз-
воја процеса учења и истраживања.49
Оно што је карактеристично за историјске универзитетске музеје
јесте то да не постоји јасна намера за њихово формирање, формал-
на унутрашња структура, нити су ангажовани кустоси да се брину о
њима; њихов настанак је резултат одговора на одређени изазов,
који је условљен постојањем снажног катализатора, као што су го-

45 Ibid., 42–43.
46 Ibid., 45–46; Додуше, прве геолошке збирке су настале зато што се
веровало да геолошки примерци имају моћ лечења и симболичко значење,
Lourenço, Contributions to the history, 21.
47 Lourenço, Between two worlds, 43; први музеји за учење уз хемијске
лабораторије настали су у 19. веку, Lourenço, Contributions to the history, 21.
48 Lourenço, Between two worlds, 76.
49 Ibid., 44, 78.

236
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

дишњице и прославе.50 Поређења ради, минералошка збирка на Уни-


верзитету у Паризу (Université de Paris) постоји од 1809. године, али
је Збирка минерала на Универзитету Пјер и Марија Кири (Université
Pierre et Marie Curie) у Паризу (некадашњи Универзитет у Паризу),
основана шездесетих година 20. века у процесу повећања броја уни-
верзитетских музеја друге генерације.51 Музеј минералогије (Museo
di Mineralogia Luigi Bombicci) на Универзитету у Болоњи (Università di
Bologna) настао је 1881. године, када је одржан Други међународни
конгрес геологије.52
Дакле, ради се о две различите врсте универзитетских збирки,
различитог порекла и мисије, који илуструју два различита епистемо-
лошка процеса. Према Марти Лоренсо, збирка је „логички кохерен-
тан систем документованог материјалног сведочанства људске актив-
ности или природне средине, стално или привремено прикупљеног у
оквирима јасне и унапред установљене сврхе”.53 Обе збирке јесу де-
лимично документоване, иако не према захтевима документације му-
зејске грађе. Прецизније речено, није документована архивска грађа
која, када се ради о Збирци великана српске хемије, чини значајан део
збирке. Обе збирке су званичном одлуком основали факултети Уни-
верзитета у Београду и препознате су као национално значајне, од-
носно постоји свест о њиховој научној, социјалној, едукативној и исто-
ријској улози. Када се ради о Збирци минерала и стена, оснивањем
је озваничен статус збирке намењене едукацији и научном истражи-
вању,а у случају Збирке великана српске хемије формирана je збирка
меморабилија Хемијског факултета, као резултат иницијативе и рада
појединаца. Међутим, у контексту промена и реформи на Београд-
ском универзитету, недостатка ресурса и смањења броја студената,
поставља се питање да ли је сврха ове две збирке јасно одређена и до
које мере су оне релевантне за факултете који су их основали?
Одговор на ово питање заправо указује на ситуацију која се не
разликује од ситуације у којој се налазе други универзитетски музеји
у свету и која није повезана са специфичношћу универзитетских му-
зеја у односу на класичне музеје, већ са очигледним тешкоћама које
настају у покушају да се та разлика превазиђе или искористи.54 Већ
шездесетих година 20. века, када је број формираних универзитет-
50 Ibid., 79.
51 Ibid., 59, 70.
52 Ibid., 80.
53 Lourenço, Between two worlds, 20.
54 Marta C. Lourenço, „Are university museums and collections still meaning-
ful? Outline of a research project”, Museologia, 2 (2002): 56; Ing-Marie Munktell,

237
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

ских музеја и збирки био највећи, постављало се питање примене


стандарда за музеје у универзитетским музејима, коме они служе,
односно ко је публика универзитетских музеја и да ли је широкој пу-
блици омогућен приступ, као и питање конзервације и политике при-
купљања збирки, да би се седамдесетих и осамдесетих година поста-
вило и питање функције и улоге универзитетских музеја.55 Проблеми
који се појављују повезани су са процесом регистровања збирке или
музеја, ресурса, затим на нивоу запослених и на нивоу финансирања,
недостатком јасног идентитета и јасне улоге у оквиру универзитета,
као и несигурним положајем у односу на будућност и неукључивањем
у средњорочне и дугорочне стратешке планове Универзитета.56 Оно
што је карактеристично за другу генерацију музеја, а важи и за Збир-
ку минерала и стена и за Збирку великана српске хемије, јесте да их
ретко користе студенти, предавачи или истраживачи и да су сведе-
ни на излагање. Даље, типично за њих је и да особе које су задужене
за њих, као кустоси и чувари, немају адекватну обуку у управљању и
заштити научне материјалне културне баштине, а њихово очување,
проучавање и интерпретација зависе од добровољне иницијативе
појединца, што значи да уколико заинтересоване професоре не сти-
мулише одељење или факултет при коме се ове збирке налазе, оне
бивају изложене ризику од заборава.57 Један од видова сарадње и
унапређења рада и статуса збирки је сарадња са музејима, о чему нај-
боље сведочи и сарадња са Музејом науке и технике у Београду.

5. Идеја о оснивању Музеја универзитета

Као одговор на дату ситуацију, последњих деценија постоји тежња ка


интеграцији два основна типа универзитетских музеја, те многи уни-
верзитети развијају алтернативне организационе и управљачке моде-
ле како би спојили збирке у нове музеје.58 Рефлекс овог тренда су и
иницијативе за оснивање Музеја Универзитета у Београду. Тако је то-
ком 2002. и 2003. године у оквиру Семинара за музеологију и заштиту
културних добара Одељења за историју уметности на Филозофском

„Reflections on leadership in university museums and non-university museums”,


Museologia, 2 (2003): 68.
55 Lourenço, Between two worlds, 91, 92.
56 Ibid., 109.
57 Ibid., 134.
58 Ibid., 82, 123, 146.

238
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

факултету Универзитета у Београду, под руководством тадашњег


доцента Драгана Булатовића, припремљен И�ејни �ројек� ревитали-
зације Капетан Мишиног здања за потребе студијских збирки и му-
зеја, ради заштите и ревитализације универзитетског наслеђа, које
би, смештене и изложене у просторијама Капетан Мишиног здања,
обухватиле културна добра и студијски материјал Археолошке збир-
ке, Збирке физичке антропологије, Епиграфске збирке, Збирке психо-
лошких инструмената, старе и ретке књиге, збирке слика и скулптура,
збирке научно-истраживачких реалија, Архив за филозофију, као и
документацију о настанку и раду Велике школе.
Ова иницијатива свакако представља део шире, старе идеје о
оснивању Музеја Универзитета у Београду, који би објединио научне
и уметничке збирке Универзитета. О тој идеји се говорило у више на-
врата, а као предлог ју је Савет Универзитета усвојио 13. фебруара
2006. године.59 Одлука о оснивању Музеја Универзитета у Београду
донета је на предлог Већа Универзитета у Београду, а на иницијативу
Организационог одбора програма обележавања стоте годишњице
од доношења првог Закона о универзитету. Она се позива на Закон
о културним добрима по коме је Универзитет обавезан да обезбеди
културна добра чији је власник, и који предвиђа право на оснивање
посебног музеја у оквиру Универзитета.60 Према Одлуци, „то би био
прави пут да се обезбеди евидентирање, предлагање и утврђивање
културних добара, вођење регистара и документације о културним
добрима; спровођење мера физичке и техничке заштите, као и ис-
траживање, презентација и коришћење културних добара у високом
образовању”.61
Оваква иницијатива подразумева да је неопходно остварити стра-
тешку сарадњу свих заинтересованих страна, односно повезивање
институција културе и науке, што би укључило и институције заштите
културних добара и Министарство културе, као и увођење посебног
члана у Закон о високом образовању, који би се односио на Музеј и
дефинисао његов статус и улогу.
Свакако, постојање јединственог Универзитетског музеја омогући-
ло би документовање и категоризацију збирки, као и дефинисање
различитих аспеката управљања збиркама, што обухвата ширење
збирки, излучивање материјала, конзервацију, као и приступ, однос-

59 Љубинка Трговчевић, електронска порука Весни Живковић, 14. 4. 2011;


Гласник Универзи�е�а у Бео�ра�у.
60 Ibid., 4095; Zakon o kulturnim dobrima.
61 Гласник Универзи�е�а у Бео�ра�у, година XLIV, број 130, 30. јун 2006.

239
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

но коришћење. Сарадња на нивоу Универзитета и интеграција збирки


и документације даље би водила ка отварању могућности за систе-
матска истраживања и едукацију, развој историографије науке и по-
дизање процеса истраживања и едукације на виши ниво коришћењем
обједињеног универзитетског наслеђа. Такође би се пружиле нове
могућности за промоцију и популаризацију Универзитета, односно за
иновације у погледу маркетинга Универзитета, као и представљање
историје и улоге Универзитета у Београду и укључивање универзитет-
ског наслеђа Србије у међународне и европске пројекте који су по-
свећени академском наслеђу.
Када се ради о Збирци минерала и стена и Збирци великана српске
хемије, постављање ове две збирке у шири контекст историјата об-
разовања и науке омогућило би јасније дефинисање њихове улоге,
повезивање збирки с потребама истраживања и едукације, али и
приступ различитим профилима публике. Укључивање ових збирки у
Музеј Универзитета бацило би потпуно ново светло на њихов значај,
односно утицало би на повећање њихове вредности и вредности раз-
личитих елемената који сачињавају значај ових збирки, сагледавајући
их у односу на друге збирке у контексту развоја високог образовања
и науке у Србији, као на саставни део историјског процеса, а не као
издвојено, појединачно сведочанство.
Нажалост, нису пронађени подаци о томе да је започета реали-
зација идејних пројеката оснивања Музеја Филозофског факултета,
нити одлуке о оснивању Музеја Универзитета у Београду.

6. Закључак

Специфичност и комплексност универзитетских збирки и музеја,


условљена разлозима за њихов настанак, њиховим развојем, функ-
цијом, као и специфичним институционалним положајем, односно
положајем у универзитетској структури, који је сложена сама по себи,
чини опстанак ових музеја захтевним и несигурним, али доприноси
и њиховом историјском и социјалном значају и њиховом надограђи-
вању, као и постепеном стицању нових вредности у процесу исто-
ријског развоја.
Појам универзитетског или академског наслеђа је вишезна-
чан. Аспект збирке повезан је с процесом учења и истраживања,
управљањем збиркама и организацијом, улогом предмета и њиховим
вредностима. Аспект музеја повезан је са улогом публике, запослени-
ма и обуком, с применом професионалних стандарда, идентитетом

240
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

институције, аутономијом музеја и менаџментом музеја. Коначно,


на нивоу универзитета, у оквиру појма универзитетског наслеђа, по-
ставља се питање институционалне обавезе универзитета према му-
зеју, правног статуса, положаја у оквиру универзитетске струкутре,
статуса и признања, као и мандата музеја.
Развој друштва и државе у Србији у 19. веку подразумева развој
образовања, те подстиче сакупљање и формирање приватних и ви-
сокошколских, односно универзитетских збирки, тако да тај процес
рефлектује процес развоја европског образовања, само у веома кон-
центрисаном виду. Тај процес се може пратити кроз настанак универ-
зитетских збирки и музеја, што је очигледно на примеру Збирке вели-
кана српске хемије Хемијског факултета и Збирке минерала и стена
Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду. С друге
стране, кроз настанак и развој ове две збирке преносе се и потврђују
искуство и сложеност проблематике функционисања и сврхе универ-
зитетских музеја, па се коначно поставља питање: шта даље?
Као један вид могуће ефикасније заштите и презентације академ-
ског наслеђа јавља се концепт централизованог универзитетског му-
зеја, чија би основна улога заправо била развој историје науке у Ср-
бији и отварање нових могућности за истраживања кроз интеграцију
тренутно расутих збирки на Београдском универзитету.

Извор илустрација
Из документације Весне Живковић

Литература

1. Атанацковић, Зора. Научно �ехничка баш�ина у збиркама Универ-


зи�е�а у Бео�ра�у. Београд: Музеј науке и технике, 2017.
2. Blagojević-Babič, Slavica. Istorijat muzeja minerala i stena i njegove
najstarije zbirke. Beograd: Institut MKPG Rudarsko-geološkog fakulteta
u Beogradu, 2006.
3. Бојовић, Снежана. Сима Лозанић, 1847/1935, Најзнамени�ији Срби.
Београд: Принцип, 1996.
4. Бојовић, Снежана. „Михаило Рашковић (1827–1872)“. У Живо� и
�ело ср�ских научника 1, уредник Милоје Сарић, 62–94. Београд:
Српска академија наука и уметности, 1996.

241
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

5. Бојовић, Снежана. „Милорад Јовичић (1868–1937)“. У Живо� и �ело


ср�ских научника 2, уредник Милоје Р. Сарић, 371–396. Београд:
Српска академија наука и уметности, 1997.
6. Бојовић, Снежана. „Марко Леко (1853–1932)“. У Живо� и �ело
ср�ских научника 4, уредник Милоје Р. Сарић, 33–65. Београд: Српска
академија наука и уметности, 1998.
7. Бојовић, Снежана. „Ђорђе Стефановић (1904–1988)“. У Живо� и �ело
ср�ских научника 6, уредник Милоје Сарић, 487–518. Београд: Српска
академија наука и уметности, 2000.
8. Гласник Универзи�е�а у Бео�ра�у, XLIV, 130, 30. јун 2006.
9. Диклић, Никола. „Јосиф Панчић (1924 –1998)“. У Живо� и �ело
ср�ских научника 1, уредник Милоје Сарић, 3–61. Београд: Српска
академија наука и уметности, 1996.
10. Zakon o kulturnim dobrima. Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije
br. 71/94.
11. ICOM. „Museum definition“. ICOM. Прeузeтo 14. 6. 2011. icom.museum/
who-we-are/the-vision/museum-definition.html.
12. ICOM. „UMAC – University Museums and Collections International
Committee for University Museums and Collections“. Прeузeтo 18. 2. 2015.
icom.museum/the-committees/international-committees/international-
committee/international-committee-for-university-museums-and-
collections/.
13. Lourenço, Marta C. „Are university museums and collections still
meaningful? Outline of a research project“. Museologia, 2 (2002): 56.
14. Lourenço, Marta C. „Contributions to the history of university museums
and collections in Europe“. Museologia, 3 (2003): 17–26.
15. Lourenço, Marta C. „Between two worlds: The distinct nature and
contemporary significance of university museums and collections in
Europe“. PhD dissertation, Conservatoire National des Arts et Métiers
2005. Прeузeтo 20. 2. 2011. webpages.fc.ul.pt/~mclourenco/.
16. Munktell, Ing-Marie. „Reflections on leadership in university museums
and non-university museums“. Museologia, 2 (2003): 51–60.
17. Музеј науке и технике. „Заједница научно-техничких музеја”. Преу-
зето 30. 5. 2011. www.muzejnt.rs/cp/4.
18. Noć muzeja. „Hemija u Srbiji – juče, danas, sutra“. Преузето 27. 7. 2011.
www.nocmuzeja.rs/2011/Hemija-u-Srbiji-juce-danas-sutra.html.
19. Pye, Elizabeth. Caring for the Past: Issues in Conservation for Archaeology
and Museums. London: James and James, 2001.
20. UMAC University Museums and Collections. „What is UMAC?“. Прeузeтo
3. 7. 2011. publicus.culture.hu-berlin.de/umac/whatisumac.

242
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

21. Univerzitet u Beogradu. Hemijski fakultet. „Zbirka velikana srpske


hemije“. Univerzitet u Beogradu-Hemijski fakultet. Преузето 30. 5.
2011. www.chem.bg.ac.rs/muzej/index.html.
22. Чековић, Живорад. „Вукић М. Мићовић (1896–1981)“. У Живо� и
�ело ср�ских научника 5, уредник Милоје Сарић, 149–202. Београд:
Српска академија наука и уметности, 1999.
23. Чековић, Живорад. „Михаило Љ. Михаиловић (1924 –1998)“. У
Живо� и �ело ср�ских научника 9, уредник Владан Д. Ђорђевић, 475–
562. Београд: Српска академија наука и уметности, 2004.

243
Vesna M. Živković
Central Institute for Conservation, Belgrade

A CONTRIBUTION TO THE HISTORY OF TWO COLLECCTIONS AT THE


FACULTY OF NATURAL AND MATHEMATICAL SCIENCES IN BELGRADE

The Great Serbian Chemists Collection founded and opened in 2012


at the Faculty of Chemistry, University of Belgrade, upon the initiative of
Professor Snežana Bojović, PhD, includes a collection comprising of original
documents, equipment from the first chemistry laboratory at the Lyceum
and Great School, photographs, 19th century books, textbooks, as well as
correspondence of the most significant chemists in Serbia in the 19th and 20th
century. The Collection is dedicated to famous chemists who contributed to
the development of chemistry as a scientific discipline in Serbia. However,
the origin and development of the Collection at the Faculty of Chemistry not
only illustrate the development of one of the natural science disciplines in
Serbia, but they are also a testament to the dynamic development of the
University of Belgrade, as well as education and research in Serbia since the
19th century, as the Collection is also dedicated to the people whose role
in the development of the University of Belgrade is unquestionable, and
therefore, it is necessary to take into account its social role.
The Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade is also the
home of the Minerals and Rocks Collection. The Collection consist of over
5,000 minerals and 1,500 rocks, a number of minerals and rocks from Serbia
brought from excursions, as well as samples used for the preparation of
theses and dissertations at the Department of Mineralogy, Crystallography,
Petrology and Geochemistry (MKPG). The collections have been created
from gifts donated to the Mineral Cabinet of the Great School, and later the
University. The Collection is also in possession of original archival materials,
consisting of lists of minerals and rocks, as well as printed or handwritten
labels from famous mineralogical institutes and museums from around the
world.
The Collection of minerals and rocks (16 Studentski Trg) dates from
around 1880, when mineralogy was taught by Josif Pančić. To this day, the
Minerals and Rocks Collection has been constantly enriched with samples of
local minerals and rocks, as well as gifts from different museums from foreign
countries (Europe, Asia, America, etc.). Today, the collection has about 4,500
different types of minerals, rocks and ores that are used in teaching and
scientific-research activities, and it constitutes a priceless national treasure.
The Minerals and Rocks Collection and the Great Serbian Chemists
Collection are two of the many university collections that exist around the

244
В. М. Живковић, Прилог историјату две збирке...

world, since the foundation of the Ashmolean Museum in Oxford, Great


Britain, in the 17th century. The Collection of minerals and rocks has been
created through the formation of a teaching and research base at the
Faculty, while the Great Serbian Chemists Collection belongs to a group
of university collections, established in the 20th century, which, although
related to education and research, were created not for didactic purposes,
but for specific reasons. While the Collection of Minerals and Rocks clearly
represents a didactic collection, the historical significance of which has been
recognized and acknowledged, collections or museums similar to that of
the Great Serbian Chemists Collection, are created either through collecting
the equipment and archive materials which no longer have significance in
further development of a specific area to which they apply, or are dedicated
to people who are important for the development of a certain field. Their
establishment exclusively assumes recognition of the historic importance
of the equipment and materials that would have otherwise been discarded,
because they no longer have a role in the process of learning, but are
important for the history of development of certain fields.
This article deals with the history of creation of these two collections
at the University of Belgrade, their importance in the history of culture
and science and the development of higher education in Serbia, as well as
possibilities of further development of these collections, taking into account
the principles and history of the formation of university collections and the
role of university collections in general.
Keywords: university collections, the Great Serbian Chemists Collection,
Minerals and Rocks Collection, University of Belgrade

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

245
Прикази
Емилија Вуковић1
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд

Ур. Драган Војводић и Мидраг Марковић


Уме�ничко наслеђе ср�ско� наро�а на Косову и Ме�охији –
Ис�орија, и�ен�и�е�, у�роженос�, заш�и�а
Београд, Српска академија наука и уметности, 2017.

Зборник радова Уме�ничко наслеђе ср�ско� наро�а на Косову


и Ме�охији – Ис�орија, и�ен�и�е�, у�роженос�, заш�и�а у
издању Српске академије наука и уметности (САНУ) једна је од
пратећих публикација изложбе аутора, дописног члана САНУ
Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, реализоване
у периоду од 27. септембра до 26. новембра 2017. године у
Галерији САНУ.2 Студијски текстови потекли из пера угледних
стручњака употпуњују две главне теме изложбе: прву, да се путем
оригиналних дела уметности и заната, као и копија фресака и
скулптура од 12. до 20. века представи значај и особени културни
идентитет уметничког и духовног наслеђа српског народа на
Косову и Метохији; и другу, да се мултимедијалном пројекцијом
фотографија скрнављених и уништаваних цркава и манастира од
15. до 21. века подсети на неопходност институционалне заштите
споменика на овом подручју.
Зборник радова садржи 553 страница великог формата ис-
пуњених драгоценим научним садржајем и многобројним визуел-
ним прилозима (таблама у боји, илустрацијама и архивским фо-
тографијама, цртежима, статистичким табелама и картама). Гру-
писан је у две тематски кохерентне целине, шест поглавља и 27
потпоглавља. На самом крају налази се поговор уредника, списак

1
vukovic.emilija@hotmail.rs
2
Зборник радова је представљен 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том
приликом говорили су: уредници, дописни члан САНУ Миодраг Марковић
и проф. др Драган Војводић, академик Владимир С. Костић, председник
САНУ, академик Гојко Суботић и академик Александар Лома.

249
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

скраћеница са литературом, списак сарадника са афилијацијама и


порекло илустрација. Ванредна ликовност издања, поред инкор-
порираних репродукција у боји, огледа и у савременом дизајну и
квалитетној штампи (Графостил, Крагујевац).
Након уводних речи академика Владимира Костића, председ-
ника САНУ, следи прва целина зборника која носи назив Срби и Ко-
сово груписана у два поглавља. У четири прилога првог поглавља
названог Косово и Ме�охија у ис�орији ср�ско� наро�а (аутори
Ђорђе Бубало, Небојша Шулетић, Татјана Катић и Љубодраг Ди-
мић) излажу се, у оквирима историје српског народа, преломни
догађаји од средњовековне прошлости Косова и Метохије до
једностраног проглашења независности Косова, са посебним
нагласком на административну поделу, насеља и демографске
прилике у првим вековима под Османлијама. У другом поглављу
названом Косовскоме�охијска извориш�а ср�ске �уховнос�и и
наро�но� бића разматра се улога Косова и Метохије у стварању
сакралних топоса у колективном памћењу српског народа (аутор-
ка Даница Поповић), а затим и улога косовског завета у креирању
српског националног идентитета (аутор Милош Ковић). Трећи при-
лог, у оквиру истог поглавља, посвећен је рукописним збиркама
косовскометохијских манастира и њиховом значају у реконстру-
исању богослужбене традиције Српске православне цркве (аутор
Владимир Вукашиновић).
Друга, опширнија тематска целина зборника која носи нас-
лов Уме�ничка баш�ина Срба на Косову и Ме�охији подељена је
у четири поглавља. У првом, названом Евро�ски оквири и ср�ска
самосвојнос� сре�њовековне уме�нос�и (аутори Бранислав То-
дић, Алексеј Лидов, Милош Живковић, Валентино Паче и Дубрав-
ка Прерадовић), испитује се косовскометохијско средњовековно
наслеђе у контексту стваралачких веза са уметношћу Византије
и Западне Европе, као и значај наслеђа за српску културну исто-
рију. Посебно је истакнуто да су особени идентитет косовскоме-
тохијских споменика уметности и културе, успостављен у инте-
ракцији са византијским и западњачким моделима, неговали, као
главни носиоци патронатског система, управо припадници најви-
ше српске световне и црквене јерархије. Систематски и у ширем
контексту историјских и културно-политичких прилика, уметничко
наслеђе српског народа на Косову и Метохији је представљено у
следећем поглављу, Ис�орији с�варања, од најранијих раздобља
(досељавања Срба) до данашњих дана, кроз осам прилога (ауто-
ри Дејан Радичевић, Миодраг Марковић, Драган Војводић, Зоран
Ракић, Ненад Макуљевић, Ивана Женарју Рајовић, Александар Ка-
дијевић, Срђан Марковић).

250
Прикази

У претпоследњем (трећем) поглављу друге целине названом


Повесница с�ра�ања, изложена је дуга историја разарања српске
културне баштине на Косову и Метохији (аутори Татјана Катић,
Биљана Вучетић, Светлана Пејић, Дејан Радовановић, Мирјана
Ђекић, Мирјана Менковић). Размере нерационалног и нехуманог
уништавања непроцењивих цивилизацијских тековина могу се тек
делимично сагледати из бројчаних података (према табели датој
у Зборнику, 96 непокретних културних добара је уништено или
оштећено од 1999. до 2014. године, не рачунајући страдање дела
примењене уметности, икона, књига и архивалија). Након Мартов-
ског погрома 2004. године, када је запаљен и један од споменика
данас уписаних на Унескову3 Лис�у Све�ске баш�ине, угрожа-
вање је настављено путем историографског кривотворења иден-
титета наслеђа, попримајући нову семантичку димензију. Треба
нагласити да је засебан прилог у оквиру истог поглавља посвећен
критичком сагледавању извештаја Architectural Heritage in Kosovo:
A Post-War Report Ендрјуа Хершера (Andrew Herscher) и Андраша
Ридлмајера (Andras Riedlmayer),4 послератном истраживању о
планском разарању културне баштине.
Историја заштите наслеђа од друге половине 19. века до данас,
изложена je у последњем поглављу друге целине названом Борба
за очување (аутори Драгана Павловић, Александра Давидов Теме-
рински, Владимир Џамић, Јелена Павличић). Нагласак је на сложе-
ном процесу укључивања косовскометохијских средњовековних
споменика на Лис�у Све�ске кул�урне баш�ине, пропраћеном
глобалним и националним политичким превирањима. У светлу
савремених теорија о културној баштини, као парадигматичан
пример угроженог наслеђа, истакнути су средњовековни споме-
ници који су због своје јасне идентитетске одређености, управо
као нежељени у савременом косовском друштву, на Унескову Ли-
с�у Све�ске баш�ине у о�аснос�и уписани 2006. године, након
чега је захтев за чланство поднела и самопроглашена република.
Уредници и тим аутора, међу којима су чланови трију акаде-
мија (Српске академије наука и уметности, Руске академије умет-
ности и Норвешке академије наука и књижевности), универзитет-
ски професори и сарадници научних института, музеја и установа
заштите споменика културе, створили су драгоцено дело висо-
ких домета. Прилози, интердисциплинарни у распону, постаће
3
Организација Уједињених нација за образовање, науку и
културу (United Nations Educational, Scientific and Cultural Or­ga­
nization).
4
Andrew Herscher and Andras Riedlmayer, Architectural Heritage
in Kosovo: A Post-War Report (Cambridge: Cambridge Massachusetts,
2001).

251
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

несумњиво полазиште свих даљих истраживања косовскомето-


хијског културноисторијског наслеђа, а надамо се, и конструкти-
ван, етички коректив оне стварности која према наслеђу негује
неблагонаклон однос.
Зборник радова је одштампан на српском и енглеском језику.
Прихваћено за објављивање на сас�анку
Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

252
Мирјана Ротер Благојевић1
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

Снежана Тошева
Гра�и�ељс�во у служби �ржаве
Дела�нос� и ос�варења Архи�ек�онско� о�ељења
Минис�арс�ва �рађевина у ср�ској архи�ек�ури 1918–1941.
Београд, Музеј науке и технике – Београд и Друштво
конзерватора Србије, 2018.

У издању Музеја науке и технике – Београд и Друштва конзер-


ватора Србије објављена је нучна монографија, која је настала
сажимањем обимног докторског рада Снежане Тошеве Ар-
хи�ек�онско о�ељење Минис�арс�ва �рађевина Краљевине
Ју�ославије и ње�ов у�ицај на развој �ра�и�ељс�ва у Србији између
�ва све�ска ра�а, одбрањеног на Архитектонском факултету
Универзитета у Београду 2013. године. Он је настао као резултат
изузетно значајног истраживачког подухвата ауторке са циљем
да се прикупљањем архивске грађе и њеним тумачењем форми-
ра продубљенија и свеобухватнија слика о укупном раду и вред-
ним дометима овог одељења – свакако најзначајније установе у
области грађевинарства у међуратном периоду. Посебна пажња
је посвећена утврђивању његовог утицаја на предлагање и доно-
шење законске регулативе у области грађења, планирања и развој
градова и креирања укупне градитељске праксе на простору нека-
дашње Краљевине Југославије.
У монографији, ауторка др Снежана Тошева кроз јасно дефи-
нисана и уређена поглавља: Друш�вене и кул�урне �рилике у
Краљевини Ју�ославији; Архи�ек�онско-урбанис�ички развој у Ср-
бији о� 1918. �о 1941. �о�ине; Оснивање Минис�арс�ва �рађевина
и �елокру� ње�ово� ра�а; Дела�нос� Архи�ек�онско� о�ељења Ми-
нис�арс�ва �рађевина између �ва све�ска ра�а; Пројек�овање и
из�ра�ња; Гра�и�ељс�во у служби �ржаве и Државни архи�ек�и
и њихов у�ео у �лавним �оковима ср�ске међура�не архи�ек�уре,
документовано и аргументовано сагледава и тумачи вишестру-
ке аспекте деловања Архитектонског одељења и Министaрства
грађевина у посматраном периоду.

1
roterm@arh.bg.ac.rs

253
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

На почетку, у Уво�у, ауторка даје основне напомене о теми, мо-


тивима и циљевима рада на њој, као и о расположивој грађи и из-
ворима за њено тумачење. Она посебно истиче прве истраживаче
развоја грађевинске струке и институција из ове области, који су
јој били и подстрек за разраду ове теме – посебно наводи кратку
историју Министарства грађевина Петра Ј. Поповића, затима за-
писе о инжењерима и архитектама у Србији 19. и почетка 20. века
Николе Несторовића, те обимна истраживања Богдана Несторо-
вића. Поред тога, ауторка даје приказ радова и других истражива-
ча, као што су Дивна Ђурић-Замоло, Владимир Шолаја, Бранислав
Којић, Зоран Маневић, Ненад Макуљевић, Мирјана Ротер Благоје-
вић, Александар Игњатовић и други.
У поглављу Друш�вене и кул�урне �рилике у Краљевини Ју�осла-
вији ауторка, на основу раније објављених дела, даје сажети при-
каз политичког и културног контекста у коме су државна здања
настајала. Следи кратки приказ Архи�ек�онско-урбанис�ичко�
развоја Србије о� 1918. �о 1941. �о�ине, са анализом структуре
становништва, изградње и развоја Београда и других значајних
вароши, посебно након великих разарања у Првом светском
рату. Даље се говори о самом оснивању Министарства грађеви-
на и делокругу његовог рада, од формирања Одељења грађевина
1850. године, до заснивања посебног Министарства 1862. године.
Делокруг рада овог Министарства је био веома широк, од доно-
шења закона и прописа, преко уређења вароши, до пројектовања
државних здања, а у њему су били запослени сви значајнији гради-
тељи краја 19. и прве половине 20. века. У посебном поглављу се
анализира структура Министарства грађевина и делатност Архи-
тектонског одељења између два рата, која је била веома обимна
и комплексна, те су постојале посебне грађевинске дирекције за
поједина подручја тадашње Краљевине. У монографији је значајна
пажња посвећена приказу развоја законске регулативе, посебно
Грађевинском закону из 1931. године, који је уредио процедуре
и стандарде из области грађења. Поред тога, донешени су и дру-
ги закони и прописи који су на свеобухватан начин регулисали пи-
тања овлашћених инжењера, полагања државног техничког испи-
та, регулационих и нивелационих планова и слично. Тиме је ство-
рен добар основ на коме је могла да се заснује брза и квалитетна
изградња великог броја државних здања у посматраном периоду.
Поглавље Пројек�овање и из�ра�ња даје исцрпну слику реали-
зација Архитектонског одељења у целој земљи, што је веома зна-
чајно за сагледавање целокупне слике о градитељству посматра-
ног периода. Пројектоване су и грађене државне установе, шко-
ле, болнице, цркве, привредне и индустријске зграде и уређиване
бање. Сам процес и поступак рада на пројектовању и изградњи су

254
Прикази

били прецизно дефинисани већ поменутим законима и прописи-


ма. У посматраном периоду изграђена су изузетно значајна држав-
на здања у престоници која представљају капитална дела српске
архитектуре,а и данас служе јавној намени, као што су: Народна
скупштина, Министарство шума и рудника и Министарство пољо-
привреде и вода, Министарство финансија, Главна пошта и друга.
Поред тога, од 1919. до 1928. године, у целој земљи је подигнуто
1.399 школа и 1.320 цркава и верских зграда, што сликовито го-
вори о размерама деловања Архитектонског одељења. О квали-
тету ових зграда најнепосредније сведоче сачуване фотографије
и планови, који су богато презентовани у књизи. За истраживаче
и стручну јавност посебно су вредни типски пројекти за основне
школе, учитељске станове, поштанске зграде, као и пољопривред-
не зграде, који потврђују да су се у овом периоду у целој земљи
веома квалитетно и рационално градиле све врсте зграда, а не
само оне репрезентативне. Можемо посебно издвојити и типске
пројекте за цркве и парохијске домове који су допринели уте-
мељењу националног стила у сакралном градитељству тога доба.
Поглавље које се бави положајем архитеката и њиховом делат-
ношћу даје обимне податке о особљу Архитектонског одељења,
које је било сврстано у стручно, помоћно и административно
особље, и његовом персоналном саставу. Кроз веома прегледне
табеле представљену су важни подаци, као што је бројно стање
особља и структура запослених у појединим годинама и слично.
Кроз текст и старе фотографије срећемо се са подацима о значај-
ним градитељима међуратног периода који су радили у Архитек-
тонском одељењу – Петру Поповићу, Душану Живановићу, Јез-
димиру Денићу, Светозару Јовановићу, Момиру Коруновићу, Ди-
митрију М. Леку, Драгутину Малсаћу, Браниславу Којићу, Душану
Бабићу, Миладину Прљевићу, Милану Минићу и другима. Посебна
пажња је посвећена и женама градитељима, Јованки Бончић Ка-
теринић, Милици Крстић, Даници Миловановић Којић и другима
које су равноправно са својим мушким колегама радиле на пројек-
товању и изградњи значајних здања. Њихова имена нам сведоче
да је Архитектонско одељење од свог настанка, од краја 19. века,
било државна установа у којој су свој радни век или део своје
каријере провеле неке од најзначајнијих личности градитељства
у Србији. Поједини су, као и пре Првог светског рата, прелазили
на Универзитет где су преносили будућим градитељима своја из-
узетна стручна знања, као професори Никола Несторовић, Петар
Поповић, Светозар Јовановић, Димитрије М. Леко и Бранислав
Којић. У овом поглављу се говори и о инжењерима и архитектама
који су након рата и револуције дошли из царске Русије и значај-
но допринели квалитету рада Архитектонског одељења, посебно

255
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Николај Краснов (Никола́й Петро́вич Красно́в), Василије Андросов


(Василий Михайлович Андросов), Виктор Лукомски (Виктор Вик-
торович Лукомский), Валериј Сташевски (Валерий Владимирович
Сташевский) и други.
У посебном поглављу анализирана су значајна државна здања
пројектована у Архитектонском одељењу. Она су углавном била
везана за Београд, као престоницу, али и за друге регионалне
центре. Приказана су кроз сажете приказе њиховог настанка и ар-
хитектуре, као и оригиналне планове и старе фотографије из вре-
мена настанка, који читаоцима пружају верну слику о њима. По-
ред бројних министарстава и управних зграда, Државног архива,
Универзитета и Главне поште у Београду, приказани су пројекти
за мање позната здања, као што су болнице, школе, гимназије, ца-
ринарнице у Београду, Нишу, Крагујевцу, Смедереву, Крушевцу,
Ужицу, Јагодини, Лозници, Ћуприји, Великом Бечкереку, Пришти-
ни и другим местима. Такође су приказани и пројекти за цркве и
манастирске конаке, који сведоче о значајном доприносу држав-
них архитеката утемељењу националног стила у међуратној архи-
тектури. Приказани пројекти здања различитих јавних намена све-
доче о квалитетном и рационалном грађењу, које покрива широ-
ки дијапазон архитектонских израза, од академског стила, преко
националног, до модернизма.
Поглавље Гра�и�ељс�во у служби �ржаве сумира резултате
истраживања везане за однос државе према градитељству и гра-
дитељима. Ауторка др Снежана Тошева се слаже са мишљењем
других аутора да је архитектура један од најзначајнијих инстру-
мената презентације државе и националног идентитета. Кроз јав-
на здања и важне државне палате демонстрирани су успон нове
Краљевине и њено јединство, у чему је посебну улогу имао краљ
Александар I Карађорђевић, који је будно пратио настајање поје-
диних здања. На основу ових претходних разматрања, на крају,
у закључном поглављу, оцењује се удео државних архитеката у
главним токовима српске међуратне архитектуре. Ауторка раз-
матра питање слободе уметничког изражавања у једном строго
устројеном систему заснованом на строгој хијерархији и правили-
ма. У конкурсима који су расписивани за јавне грађевине обично
је било наведено да је стил грађевине потпуно слободан. Пројек-
танти су били назависни у пројектовању, али су морали да се при-
државају прописаног програма и да избегавају скупе радове. То
је утицало на то да су креативност и слобода изражавања били
ограничени, али су врсни градитељи Архитектонског одељења у
томе видели изазов да креирају аутентична ауторска дела. Мада
је преовладавало класично академско обликовање монументал-
них државних палата, код појединих утилитарних грађевина, по-

256
Прикази

себно образовних и здравствених, остварени су значајни примери


модерне архитектуре. Поједине личности, као што су Момир Ко-
руновић, Бранислав Којић и Милан Минић, доказале су кроз своје
стваралаштво независност својих ауторских идеја.
На основу изнетог, као основну вредност монографије др Сне-
жане Тошеве можемо истаћи управо темељност са којом је аутор-
ка прикупила, класификовала и проучила обимну расположиву
грађу везану за деловање Министарства грађевина (из Архива
Југославије, Архива Српске академије наука и уметности, Музеја
науке и технике и приватних колекција), што јој је омогућило да
оствари свеобухватан и објективан увид у рад Архитектонског
одељења у коме су пројектоване грађевине финансиране од
стране државе – министарства, надлештва, универзитети, школе,
болнице, цркве, касарне и други. На основу писаних докумената,
оригиналних пројеката и фото-документације, остварен је веома
детаљан и садржајан преглед деловања архитеката запослених у
овом одељењу, као и критичка оцена утицаја њиховог рада на тех-
ничке, архитектонске и уметничке домете међуратног градитељ-
ства у Србији. На основу тога ревалоризовани су технички и умет-
нички домети појединих аутора, државних архитеката, остварени
кроз њихове пројекате значајних државних грађевина подизаних
у Србији, али и другим насељима тадашње државе. Ставови које
је Снежана Тошева изнела у монографији ће значајно допринети
процесу стварања и акумулирања укупног знања о архитектури
међуратног периода, посебно кроз презентовање рада мање по-
знатих аутора и до сада непубликованих пројеката, што ће ути-
цати на ново виђење значаја и улоге Архитектонског одељења у
креирању тадашњих градитељских токова у Србији.
С обзиром да се ради о свеобухватном и систематичном на-
учном истраживању деловања и утицаја Архитектонског одељења
Министарства грађевина Краљевине Југославије у међуратном
периоду, ова монографија ће покренути научну и стручну распра-
ву о проблему и предмету рада, а тиме и иницирати даља ужа и
специфичнија проучавање појединих аспеката ове теме у оквиру
стручне и научне јавности у Србији. Тиме је др Снежана Тошева
овом монографијом дала значајан подстицај за даље продубље-
но истраживање сличних тема, посебно везаних за однос држа-
ве и архитектонске праксе, деловања појединих аутора, домете
остварених дела и њихов значај за укупан развој градитељства
у Србији. Поред тога монографија ће имати и широку практичну
примену у едукацији из области историје и теорије архитектуре
на високошколским установама, али и у институцијама културе,
заводима за заштиту споменика културе и музејима, где ће се ре-
зултати остварени кроз ово истраживање користити у валориза-

257
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

цији и презентацији укупне архитектонске праксе, али и деловања


појединих градитеља запослених у Архитектонском одељењу Ми-
нистарства грађевина у посматраном периоду.
Посебно треба истаћи да ова научна монографија осим ис-
црпних тумачења делокруга рада и анализе реализованих гради-
тељских дела насталих у Архитектонском одељењу Министарства
грађевина садржи и изузетно богату илустративну грађу – ори-
гиналне планове и пројекте, као и до сада необјављиване фото-
графије здања из времена када су настала (из Архива Југославије,
Народне библиотеке Србије, Историјског Архива града Београда,
Музеја науке и технике, као и приватних колекција) – што нам
омогућава да на непосредан начин сагледамо развој градова и
вароши у Србији, али и просторну структуру, архитектуру и об-
ликовање важних државних здања у њима. Посебну научну вред-
ност имају и прилози на крају монографије – Прило� 1 са именима
и основним подацима министара из посматраног периода; Прило�
2 са табеларним приказом особља Архитектонског одељења (са
именима, звањима, групом и степеном службе, временом служ-
бовања, оценом и пословима); Прило� 3 – Персоналије, са имени-
ма и основним подацима о инжењерима и архитекатама, који на
прегледни и систематични начин пружају значајне информације
будућим истраживачима ове или сличних тема. Поред тога треба
поменути и изузетно квалитетни резиме на енглеском језику, као
и исцрпну литературу са коришћеном објављеном грађом и радо-
вима од 1885. до 2015. године.
На крају, можемо изнети мишљење да се слојевита моно-
графија Гра�и�ељс�во у служби �ржаве др Снежане Тошеве
може сматрати оригиналним и значајним научним доприносом
расветљавању до сада недовољно проучаване и тумачене теме из
историје архитектуре у Србији новијег доба, те да ће она значајно
допринети објективнијем сагледавању утицаја и значаја држав-
них институција и њених градитеља на укупно градитељство јед-
ног веома значајног историјског доба у коме је остварен посебан
квалитативни и квантитативни напредак у изградњи и обликовању
државних и јавних здања у Србији. Из тог разлога треба одати при-
знање на само аутору, већ и издавачима монографије, као и Мини-
старству културе и информисања Републике Србије и Инжењер-
ској комори Србије који су помогли њену реализацију.

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

258
Драгана Ј. Мецанов1
Bexel Consulting, Доха, Катар

Бранислав Фолић
Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у
Београд, Универзитет у Београду - Архитектонски факултет,
2017.

1. Уводне напомене

Дело Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у аутора др Бранислава


Љ. Фолића изашло је из штампе крајем 2017. године, у издању
Архитектонског факултета Универзитета у Београду, а суиздавач
је Факултет техничких наука у Косовској Митровици.
Дело представља публиковану и приређену докторску дисер-
тацију одбрањену на Архитектонском факултету у Београду 2015.
године. Научна монографија састоји се из неколико целина.
Након прва два поглавља – предговора и уводних напомена,
аутор се на почетку бави анализом југословенског културног кон-
текста. Тај контекст обухвата школовање архитеката у Србији у
19. и 20. веку. Посебан фокус стављен је на тему реорганизације
наставе у периоду 1964–1966. године, у предвечерје великих сту-
дентских протеста 1968. године, која ће на глобалном нивоу обе-
лежити другу половину 20. века, како на друштвено-политичком,
тако и на уметничком плану. У овом поглављу, аутор истражује
међузависности кроз едукативне, научне и стручно-уметничке
параметре.
Треће поглавље приказује процесе у школовању архитеката
крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века у ака-
демским центрима Западне Европе и Сједињених Америчких Др-
жава (САД).
Четврто, и по много чему централно поглавље описује проце-
се оснивања Нове школе архитектуре у Београду. Како би се про-
цеси разумели, неопходно је анализирати политичке, друштвене

1
mecanov@gmail.com

259
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

и привредне услове и утицаје у периоду настанка Нове школе. У


оквиру овог поглавља, аутор се бави личношћу и делом Богдана
Богдановића, професора и декана Архитектонског факултета и не-
кадашњег градоначелника Београда. У делу се упознају процеси,
а читалац се информише о фазама формирања и њеног стварања.
Пето поглавље описује начине функционисања Нове школе.
У оквиру њега се анализирају архитектонске парадигме и дају
појашњења разлога за одустајање од главних принципа. Аутор ос-
ветљава значај и суштину научних истраживања и њихову важност
како у процесу образовања архитеката на Универзитету, тако и у
процесу пројектовања.
Шесто поглавље у највећој мери представља синтезу предход-
но приказаних истраживања и информација. У оквиру овог дела
даје се компаративна анализа Нове школе у односу на одабране
светске школе архитектуре. Приложене су и савремене расправе
о школовању архитеката и препоруке.
Последње, седмo поглавље чине закључна разматрања и ком-
плетан научни апарат којим је монографија опремљена (апстракт,
библиографија, индекс, порекло извора илустрација).
Теме и идеје приказане у овој монографији, везане за ства-
ралачки дух Богдана Богдановића, веома су инспиративне. Оне
у великој мери говоре о стваралачким слободама, универзално-
сти стваралачког језика, архетипској постојаности подсвесне ге-
нетске и антрополошке меморије и бесмртности симбола, тако
важним лајтмотивом Богдановићевих скулптура, као и о пркосу и
осећају слободе и индивидуалне снаге.

2. Ревалоризације

У појединим академским стручним и научним круговима у току је


извесна ревалоризација теоријског, академског и уметничког дела
Богдана Богдановића. Сходно томе, павиљон Републике Србије
на Бијеналу архитектуре у Венецији 2018. године бави се једном
врстом нематеријалног наслеђа: школом архитектуре и идејама
Богдана Богдановића, дугогодишњег професора Архитектонског
факултета у Београду.2 Централна тема Бијенала архитектуре
2
„Aуторски тим који чине Бранко Станојевић, Милена Страхиновић,
Никола Ђекић, Андреј Јосифовски, Милутин Комановић, Никола Илић и
дизајнер Ненад Дицков, под палицом комесара Дејана Тодоровића, свој
пројекат, чија је окосница наш великан Богдан Богдановић, конципирао је
у дидактичком кључу: специфично лично и ауторско читање стваралачких
идеја и градитељске филозофије нашег познатог архитекте, професора
универзитета и некадашњег градоначелника Београда, представљени

260
Прикази

у Венецији била је „слободан простор“, а аутори павиљона


нашли су инспирацију у научноj и педагошкој заоставшини Нове
школе архитектуре у Београду и Сеоске школе за филозофију
архитектуре у Малом Поповићу, која је током неколико година
оставила одређени траг у историји високог школства у Србији.
Као главна мисао, провлачи се тумачење: „Слободна школа је
слободан простор, слободан простор ствара слободу мишљења,
слобода мишљења ствара слободан цртеж, слободан цртеж
ствара слободне књиге, слободне књиге стварају слободну
архитектуру“. 3
Такође, 2018. године у њујоршком музеју МОМА (Museum of
Modern Art) реализована је изложба на којој су приказана бројна
дела аутора Богдана Богдановића.4 Опште је познато да су педа-
гошки експерименти играли значајну улогу у обликовању архи-
тектонских дискурса и праксе архитектонског деловања. У моно-
графији посвећеној Новој школи архитектуре у Београду, томе се
такође посвећује пажња, кроз неколико анализа у поглављу које
описује процесе у школовању архитеката. Између осталог, наво-
ди се: „Теорију, праксу и образовање шездесетих година 20. века
обележила су стручна и педагошка преиспитивања. Наиме, про-
мена односа према урбанизму, који поткрепљен хуманистичким
идејама добија важну улогу у пројектовању човекове средине, до-
вела је до настајања мултидисциплинарних покрета који су кроз

су кроз поигравање са његовим делом Гра�ословар из 1982. године и


његово сучељавање са потоњом архитектонском продукцијом и про-
сторима који су у вези са њим. Извориште свега јесте Богдановићева
заборављена Сеоска школа за филозофију архитектуре у Малом Попо-
вићу и оно што је у њој пронађено – унутрашњост здања красе репро-
дукција мурала који је некада постојао у школском подруму, попис свих
400 појмова из поменуте Богдановићеве књиге, почев од алатке па до
штале и, што је најважније, тридесет слободно изабраних елемената и
асоцијације које их прате представљене су на посебним инфо-таблама
и у форми листова које је могуће отцепити и понети са собом. Управо је
моменат интерактивности, према оном што се током јучерашњег дана
могло видети, за публику био један од најатрактивнијих.“ Извор: Мили-
ца Димитријевић, „Слободна школа рађа слободу мишље­ња“, Поли�и-
ка, 24. 5. 2018, преузето 2. 9 .2018, www.politika.rs/scc/clanak/404327/
Slobodna-skola-rada-slobodu-misljenja.
3
Милица Димитријевић, „Слободна школа рађа слободу мишљења“, По-
ли�ика, 24. 5. 2018, преузето 2. 9. 2018, www.politika.rs/scc/clanak/404327/
Slobodna-skola-rada-slobodu-misljenja.
4
Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980, преузе-
то 2. 9. 2018, www.moma.org/calendar/exhibitions/3931.

261
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

различите експерименте преиспитивали архитектонску праксу и


модернистичке идеје“.5
Идеја интегрисања мултидисциплинарних истраживања и на-
ставе архитектуре на Универзитету прожима готово свако по-
главље. Монографија детаљно описује однос науке, научних дис-
циплина и архитектонског пројектовања, кроз чије су вежбе сту-
денти учени да у свом професионалном раду интегришу и истра-
живачки и креативни рад. У наставку се наводи како је „Кларк Кер
(Clark Kerr), будући канцелар и председник Универзитета Беркли,
послератне промене описао као ‘ударни талас’. Успех у рату и ис-
траживању допринео је популаризацији науке која је била есен-
цијална за даљи развој“ ,6 те говори како наука о граду преиспи-
тује град као објекат.
С обзиром на и данас високо вредновање принципа и вредно-
сти на којима је почивала Нова школа архитектуре, аутор Бранис-
лав Фолић је детаљно истражио и описао разлоге за одустајање од
парадигме, расветљавајући при томе чињеницу да су поједини еле-
менти ипак задржани и у наредним годинама. Поред појашњења,
аутор примећује како су „многи елементи Нове школе наставили
да живе и после укидања њених основних методолошких принци-
па. Нова школа је, у ствари, представљала подлогу за све што се
десило у наредној деценији на Архитектонском факултету. Самим
тим, нико није у потпуности оспорио и покушао да угаси све њене
тековине о чему говори и пример у коме је захваљујући залагањи-
ма професора Слободана Ненадовића 1971. године уведен пред-
мет ‘Заштита и ревитализација архитектуре прошлости’, и који је
наставио да се развија и после гашења Нове школе.“7
Временом, на различитим Архитектонским факултетима у за-
падноевропским академским центрима и САД, појављују се слич-
не идеје и концепције интегрисања научних области, истраживања
и наставе архитектонског пројектовања. „Из Улма потиче тада у
свету све раширенија спознаја о потреби научног приступа дизајну,
као и спознаја о потреби јачања и изоштравања историјско-кри-
тичке свести дизајнерског става.“8 У Лондону, на АА (Architectural
Association / AA / School of Architecture), поред производње прак-
се, стимулисана је и производња теорије.9

5
Бранислав Фолић, Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у (Бео-
град: Архитектонски факултет, 2017), 90.
6
Ibid., 91.
7
Ibid., 288.
8
Ibid., 309.
9
Ibid., 332.

262
Прикази

3. Закључна разматрања и доприноси

Можемо се сложити са изводом из рецензије професора арх.


Зорана Лазовића, како је „промена парадигме Нове школе
утицала на данас актуелни и веома савремени тренд повезивања
архитектуре и друштвених наука што је представљало и највиши
домет и историјску промену у односу на статус инжењерских
предмета.“10
Значај научне монографије Нова школа архи�ек�уре огледа се
у расветљавању идеја и догађаја који су се одвијали у неколико го-
дина друге половине 20. века, а о којима је стручна јавност била ин-
формисана у зависности од тога да ли је била непосредни учесник.
Као доминантни модели истраживања, у већини школа ар-
хитектурe коришћене су хуманистичке науке. Теоријска и исто-
ријско-уметничка истраживања појединих научника, који отворе-
но критикују нормативну праксу, поспешивали су објављивање пу-
бликација и одржавање конференција. Последњих година многе
архитектонске школе замениле су независне пројектантске тезе
факултетски вођеним истраживачким студијем.11
У једном од својих многобројних радова објављених на тему
савремених приступа универзитетској настави архитектуре, ауто-
ри примећују како „истраживање није једноставно прикупљање
онога што већ постоји, него је нешто што унапређује тренутно
стање“.12 Такође, „контрастом између истраживања и науке Бру-
но Лаутор (Bruno Lautor) је помогао да се препознају сличности
између истраживања и пројектовања као експеримента, пред-
мета и политичког процеса: наука је извесност; истраживање је
несигурност“.
Један од многобројних квалитета и доприноса ове научне мо-
нографије јесте промишљање и редефинисање појмова науке и
истраживања у контексту архитектонског пројектовања. „Наука
би требало да буде хладна, правилна и самостална; истраживање
је топло, укључује и ризично. Наука ставља тачку на хирове људ-
ских спорова; истраживање ствара контраверзе. Наука производи
објективност бекством што је више могуће од окова идеологије,
страсти и емоција; истраживање се храни свим тим да учини објек-
те спора познатим.“13
10
Ibid., непагинирано (Извод из рецензије проф.арх. Зорана Лазовића на
почетку монографије).
11
Фолић, Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у, 338.
12
Branislav Folić, Saja Kosanović and Tadej Glažar, „Contemporary Debates
on Education of Architects - Selected Examples”, Arhitektura, raziskave, 1
(2014): 49.
13
Ibid.

263
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

Трећи важан допринос је систематизовање теоријских, науч-


них и других парадигми, њихова компарација и објективни при-
каз неколико најзначајнијих архитектонских факултета друге
половине 20. века. Дејвид Саламон (David Salomon) је идентифи-
ковао три различита приступа сагледавања односа пројектовања
и истраживања, присутна од деведесетих година прошлог века:
пројектовање истраживања, истраживање као пројектовање и
истраживање ради пројектовања (Design of Research, Research as
Design, Research for Design).14 У књизи, аутор детаљно анализира и
објашњава сва три наведена концепта.15
При крају монографије се наводи како је „Нова школа после-
дица концепта културно-образовног социјалистичког естетизизма
који је у литератури дефинисан као облик релативно слободног,
аутономног ауторског изражавања“.16 Овим се даје на значају и
термину социјалис�ички ес�е�изам, који се везује за текстове
аутора Сретена Вујовића, и који описује уметнички контекст неко-
лико година друге половине 20. века.
Како аутор наводи, „од 1976. године, реформски процеси на
Архитектонском факултету наставили су да се одвијају на знатно
конзервативнији начин, што се може констатовати на основу до-
кумената из времена од 1980. до 2005. године“.17
У својој рецензији, др Владимир Вуковић истиче како су после-
дице недостатка кохерентне друштвене идеологије осетне како
у политичкој свакодневици, тако и у архитектури, осврнувши се
на феномен стварања архитектуре као бренда и култа стар-архи-
теката, насупрот комплексном приступу образовању кроз прожи-
мање техничких и друштвених наука у смислу развоја свести о
окружењу и контексту.18
Процена је да ће у будућности настава архитектуре, па самим
тим и архитектонско деловање, од свих научних области бити
највише интегрисано са екологијом и другим наукама везаним за
климу, животну средину и људске потребе.

Прихваћено за објављивање на сас�анку


Уређивачко� о�бора 5. 7. 2019.

14
Фолић, Нова школа архи�ек�уре у Бео�ра�у, 339.
15
Ibid., 340–342.
16
Ibid., 359.
17
Ibid., 363.
18
Ibid., непагинирано. (Извод из Предговора проф. арх. Бранислава
Миленковића на почетку монографије).

264
Горан М. Бабић1
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд

Драгиша Милосављевић
После�њи чувари зла�иборске баш�ине, С�оменици
�ра�иционално� �ра�и�ељс�ва
Београд, Службени гласник, 2018.

У библиотеци Lexis (уредници Милојко Кнежевић и Владимир Ро-


гановић), издавачке куће Службени �ласник објављена је моногра-
фија После�њи чувари зла�иборске баш�ине угледног домаћег
истраживача културног наслеђа мр Драгише Милосављевића.
Иако је формално (теренско) истраживање обављено током
2014/15. године као део пројекта Тра�иционално �ра�и�ељс�во
ју�оза�а�не Србије и сусе�них облас�и под окриљем Завичајног
музеја у Прибоју и уз финансијску помоћ Министарства културе
и информисања Републике Србије, ово специфично путовање по
„скривеним“ пределима Златибора трајало је више деценија, ко-
лико и истраживање и заитересованост аутора за градитељско
наслеђе свога краја.
Монографија је сачињена од више целина различите садржи-
не и обима које чине логичан редослед излагања. То су поглавља:
Пово�и, Зла�ибор – �о�небље и феномен �ра�ње, Кућа – о� скло-
ниш�а �о �ома, Приро�а и окружење. Избор мес�а за �ра�њу,
Темељи и конс�рукције, Ма�еријали за �ра�њу, Високи и с�рми
кровови – симболи зла�иборских кућа, Уну�рашњос�, о�рема и
�екорација, После�њи чувари зла�иборско� �о�небља и Закључне
на�омене. Након тога следе опширнији сажетак на енглеском је-
зику The Last Guardians of Zlatibor Heritage Monuments of Traditional
Architecture, затим Ли�ера�ура, Ре�ис�ри и кратак текст о аутору.
Већ из наслова поглавља (целина) може се видети мулти-
дисциплинарни приступ и тежња аутора студије за оригиналним
концептом излагања. Свестрана истраживања јединствене гра-
дитељске баштине Златибора обилују симболичким значењима,
етнолошким тумачењима, техничко-технолошким објашњењима
и другим знањима. Наиме, Златибор је по много чему интересан-

1
gary@arh.bg.ac.rs

265
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

тан: по специфичној клими коју карактерише јединствена ружа


ветрова, јединственом геолошком саставу тла, специфичном
становништву, јединственом културном наслеђу и другом. Зла-
тибор је познат и по јединственом етно-парку код нас, Музеју на
отвореном С�аро село у Сирогојну, у коме је приказана традици-
онална кућа осаћанка, карактеристична за ове пределе, у више
варијација, облика и намена. Овај јединствени Музеј опчињава
посетиоце својим садржајем већ више десетина година. Аутори
програма пројекта етно-парка су етнолози др Никола Пантелић и
др Душан Дрљача, док је реализатор њихових идеја и сам коаутор
програма архитекта Ранко Финдрик. Овај први у целини реализо-
вани пројекат етно-парка код нас, чији је иницијатор била Добрила
Смиљанић, проглашен је за културно добро од изузетног значаја.
Састоји се од два кућишта карактеристична за овај планински пре-
део и низа пратећих објеката који чине адаптиране и рестауриса-
не оригиналне стамбене и помоћне (привредне) зграде које су
добиле нову намену, претежно едукативну (образовно-васпитну)
и туристичку (смештајно-угоститељску). Овакав концепт програма
Музеја на отвореном пружа посетиоцима увид у традиционалан
начин живота на селу током прохујалих времена. Уједно, смештај-
ни капацитети у пратећим садржајима пружају могућност сагледа-
вања адаптабилности истих у савремено доба. Међутим, и поред
таквих сазнања, на Златибору ниче све више нових зграда које
са традицијом и њеним благородним искуством немају никакве
везе. Напротив, поједина савремена насеља на овој прекрасној
планини подсећају пре на нека београдска предграђа, попут Ка-
луђерице, него на неко планинско туристичко насеље грађено по
узору на традиционална села или планинске варошице. Моногра-
фија После�њи чувари зла�иборске баш�ине представља апел за
ревитализацију и реконструкцију преосталог свеукупног (немате-
ријалног и материјалног) културног наслеђа у руралном пејзажу
Златибора које под нехуманим утицајем савременог доба нетра-
гом нестаје, не само из видног поља путника намерника, већ и из
сећања времешних становника. Управо је то био циљ аутора ове
несвакидашње студије – да забележи постојање преосталог гра-
дитељског блага, старих кућа осаћанки и да опише њихов начин
настанка, утицаје под којима су грађени и начин живота који је у
њима вођен. Овако амбициозан и за лаике тешко остварив за-
датак, за правог љубитеља исконске лепоте, истраживача који је
одрастао у амбијенту који треба да опише и није био неки посеб-
но велики проблем. „Поглед изнутра“ на културну баштину, пред-
стављао је посебан задатак за прегаоца који је читав радни век
провео у истраживању западне Србије, њеног културног наслеђа,
почев од аутентичних пејзажа, нерегистрованих „културних пре-

266
Прикази

дела“, цркви и манастира, њихових ризница, фрески и икона до на


први поглед, најједноставнијих (и притом најкомплекснијих) арте-
факата, народских кућа за становање и привређивање. Ни мало
лак задатак за истраживаче. За разлику од изложених експоната у
Музеју на отвореном С�аро село у Сирогојну, који су зналачки ода-
брани као репрезентативни примерци народног градитељства, мр
Драгиша Милосављевић је у својој студији описао и мање репре-
зентативне примере који нису тако атрактивни и тако добро очу-
вани. Реч је о осаћанкама стамбене и привредне намене које су
грађене од више врста материјала, а не само од дрвета (и камена)
као што је случај код „златиборске брвнаре“ коју је добро проу-
чио и описао архитекта Ранко Финдрик. То није монографија о већ
познатим и простудираним артефактима, већ оригинална студија
о непатвореној народској кући на Златибору, онаквој каква је она
заиста била, без улепшавања и жеље да се глорификује. Када се
шумски фонд проредио народ је почео да гради полубрвнаре – по-
лучатмаре, или у целости чатмаре од дрвеног скелета и разноврс-
не испуне зидног платна. Такав начин градње у пределима Злати-
бора мање је познат ширем аудиторијуму јер је ређе описиван. У
томе је значај ове монографије и њен научни и стручни допринос.
Аутор је у својој студији објединио досадашња искуства других
истраживача са властитим проучавањима и језиком јасним и раз-
умљивим, карактеристичним за ове пределе, пружио читаоцима
штиво вредно пажње. Наиме, историчар уметности мр Драгиша
Милосављевић (1944), у својој дугој и надасве успешној карије-
ри истраживача културног наслеђа написао је већи број научних
радова и неколико запажених монографија. Наводимо следеће:
Мање �озна�е иконе ју�оза�а�не Србије (Прибој, 1989), Сликарска
заос�авш�ина �оро�ице Лазовића (Прибој, 1990), С�ара црква у
Ужицу (Ужице, 1991), Црква брвнара у Дубу (Ужице, 1994), Осаћан-
ски неимари (Београд–Прибој, 2000), Манас�ир Увац – ис�орија и
су�бина (Београд, Ужице, Прибој, 2000), Зо�раф Ан�рија Раичевић
– е�оха и �ела (Прибој, 2005), Из�убљена ризница манас�ира Миле-
шеве (Београд, 2010) и друге.
Опис аутентичног градитељског поступка који се одликује упо-
требом локалног, природног материјала за градњу и вештинама
стицаним генерацијама, почев од одабира места за градњу до
израде градитељског алата, представља нематеријалну културну
баштину вредну барем колико и сами артефакти који су настали
њиховим делањем. Разноврсност градитељских термина, обиље
локалних назива за поједине врсте материјала, алата и конструк-
ција дају тексту посебну врсту питкости и наративну непосредност.
Слику сеоског домаћинства из ранијих епоха приказану у Му-
зеју под отвореним небом С�аро село у Сирогојну Драгиша Ми-

267
Phlogiston 27/2019 http://www.muzejnt.rs

лосављевић је потражио, нашао и представио читаоцима in situ.


Преостале традиционалне куће – осаћанке, неке насељене и оне
напуштене, још увек опстају у крајолику Златибора, опирући се
зубу времена. У бољем стању су куће које се стално или повреме-
но користе. Повремено проветравање, коришћење огњишта, нео-
пходно хигијенско одржавање и боравак људи у њима чинe кућу
дуготрајнијом. Наиме, за куће грађене од природних материјала
важи правило „да кућа живи (опстаје) док се у њој живи“. Ова
крилатица и те како има утемељење у истраживањима Драгише
Милосављевића.
Концепт истраживања је утемељен на дугогодишњим при-
премама које су се заснивале на систематичном проучавању до-
сад објављене литературе домаћих и страних аутора из области
народног градитељства и народног живота, посебно у пределу
Златибора. Отуда и разноврсна литература, која поред незаоби-
лазних аутора из ове области (Александар Дероко, Јован Крунић,
Ранко Финдрик и други), садржи и наслове, углавном страних ау-
тора, који нису баш учестали код нас. Поред јасне структуре сту-
дије, монографија плени мноштвом података различите садржине
и сликовитим језиком који читаоца стимулише на читање.
Књига је богато илустрована фотографијама у боји завидног
квалитета чији су аутори Драгиша Милосављевић и Радован Баја
Вујовић. Фото-документација успешно дочарава атмосферу слика-
них предела у различитим годишњим добима што у великој мери
потпомаже разумевању гр