Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIK UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA ZA ČETVRTI RAZRED

Drage koleginice i kolege!
Negovanje slobodnog dečjeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralačke mašte, kao i pokretanje dečje mašte je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju, a to se može postići slikovitim umetničkim pričanjem . Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike: 1. estetska inteligencija – takvo kreativno stvaralaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja – ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja, spremnost na rad i napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti 4. estetski sud, estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralaštvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost, šarenlikost, redefinicija i kompleksnost) 5. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli, koje često će označavati nekonvencionalno rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. veština, likovno znanje, izvođačke veštine – poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvu

2

Koncepcija udžbenika likovna kultura četvrti razred

Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programa. Udžbenik posebnu pažnju posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane, reprezentativne primere umetničkih dela. Koncepcija udžbenika je da se pojedini zadaci postave na sledeći način: 1. davanje informacija, 2. pojašnjenje zadatka, 3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listića.

Likovni medijumi i tehnike

Školska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan učitelj ohrabruje i ne guši originalnost učenika, te svakodnevno nudi šarolikost, te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo. Učitelj treba da omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim a mogućnost da slobodno stvaraju, da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crtež, slika, grafika ili vajarsko delo.Različiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kolaž, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na: - razvoj fine motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost - imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarađuju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - uče se čuvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi: crtanje slikanje vajanje

3

grafika novi mediji (film, fotografija, instalacija, računarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente: prema uzrastu učenika prema naklonostima učenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete počinje da šara, zatim svojim šarama daje značenje, sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamišljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izražajni elementi crtanja. Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su olovka, tuš i pero, lavirani tuš i sl. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje možemo povući linije može da posluži za crtanje. Dete tako može za crtanje da koristi trsku, čačkalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima možete videti u udžbeniku. Preporučene crtačke tehnike su: Olovka – mekana olovka (oznaka «V»); pomoću olovke je moguće povlačiti linije različitog senzibiliteta (od tvrdih do sasvim tananih) Olovke u boji Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralaštvu; završeni rad se mora fiksirati, najpogodniji je lak za kosu Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. «unutrašnjih» linija Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina; kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina; često se koristi u kombinaciji sa tušem i perom Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novčić, kora drveta, kamenčić, džak) Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero; kod rada dete podsticati na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, začini, strugotine, šećer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slika, mada u početku pomoću boja

4

razglednice i sl.Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). «crtanjem» šiljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije . Reljef delimo na visoki. starih kalendara. utiskivanjem. U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje. kamenčića utisnutih u plastelin. po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere (učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa). dužinom i visinom. pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti). paus-papir koji se oboji flomasterima. Ulegnuti reljef. Ulegnuti reljef nema izpupčenja. 1. širinom. oboje ga u crno. masni tragovi voštanog pastela ostaju nepokriveni Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela. auto-kit i sl. kataloga. danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje i slikati na staklu. u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice. pasulj. Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama. klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. niski i ulegnuti. kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja Tempere – slikarska tehnika. Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane drže podloge. Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog značenja Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag. tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije. Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira. a preko sloj guste crne tempere. te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan. 5 . izrađuje se u obliku krede ili pisaljke. isečci iz časopisa. ali i od različitog zrnja. suvo lišće. Preporučene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel – je stručni naziv vodenih boja. pomoću ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja.crtaju. učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka. koji nastaje urezivanjem. i sl). Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika. ova tehnika se može primeniti i u školskoj praksi.

udubljeno-ispupčenu masu.. sapun. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina. Volumen može biti pun. Građenje oblika od najlonskih kesa. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih. Niski ili plitki reljef. starog sata. oblikovanja postoje razlike. ili tvrddih materijala. i sl. opruge. Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše. pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. na kojem volumen neznatno ulazi u prostor. a prostor samo plitko ulazi u volumen. glinamol. Otisak se zove grafički list. povrće. kamen). testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo.) Tanak lim – koristi se za izradu reljefa Građenje oblika od kartona. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala. tj. Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih. 6 . orah. glavica maka. dinamičan. granje Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka.) Žica – pogodna za crtanje u prostoru Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice. čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl. statičan.Visoki reljef. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl. 3. plošno istanjenu masu i linijski istanjenu masu. prazan (lopta od gline).. obli. Prema načinu obrade.2. Preporučene vajarske tehnike su: Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina – vajarska tehnika . a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo. Mobil je takođe puna plastika. zmaja i sl. odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. kartonskih kutijica. raščlanjeni. prošupljen (šišarka). uglasti. ali pokretna u prostoru. Neki metodičari smatraju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje pomoću krompira). princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Glinamol – vajarska tehnika . Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu. jednostavan (lopta). složen (Mikelanđelov David). plastelin. gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge. plastičnih čaša i sl. veliki. prošupljenu masu. mali. i veštačkim materijalima (delovi igračaka. itd. šarafi. šišarka). ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena. trodimenzionalni kolaž Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina. izbočenja na površini materijala su niska.

prirodnih materijala (naprimer presečena glavica kupusa) i sl. od papira.dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama. otiskivanje hrapavih predmeta. Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. postoji tehnika linoreza u boji – pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše. Učenici će u početku urezivati tzv. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću. Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima. mreže. plastelina. plastelina i sl. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika) Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. 7 . čipki. bele konturne linije (pošto će gornji sloj biti otisnut). Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija – tehnika ravne štampe Pošoar – tehnika ravne štampe. U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče elemente vizuelnih komunikacija. ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame. kartona se isecaju male šablone željenog motiva. glinenoj ploči. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada (obrnuta slika). tj. i manje bele površine. nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu Novi medijumi . uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. Dete postepeno usvaja pojedine tehnike. Duboka štampa predstavlja suprotni proces. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pošoar. akvatinta. Kasnije će dodavati teksture. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa. ili da bi shvatili princip visoke štampe. panj i sl. praviti pečate od vunice. dakle sve što se neće otiskivati. da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. Preporučene grafičke tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona. igra kompjuterske igrice. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. mora se odstraniti. Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez. belih površina dletima. Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što je krompir. raznih tekstila i tome sl. bakropis. ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. S ciljem osavremenjavanja nastave važno je vizuelno opismenjavanje učenika. gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili pomoću sundžera Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo» Otiskivanje pomoću krompira Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja. Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. kora drveta. talasasti karton.Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. dakle kako putem slike da saopšte poruku. džakovi. tekstil.

Egipatski obeliks ili gotička katedrala naprimer izražavaju svojom kompozicijom neko stremljenjer ka visini koja u gledaocu izaziva osećaj rasta. kretanja i nešto nebeskog uzdignuća Dijagonalna kompozicija je organizacija elemenata po dijagonalnom smeru i izaziva osećaj dinamike i pokreta van kontura slike 8 . morske životinje). Radijalna kompozicija deluje čvrsto. animirani film. jer elemeti. tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatračima. Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. 2. Vertikalna kompozicija 3.na bilbordu. od bele do crne boje). Vertikalna kompozicija je mnogo dinamičnija. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. oblici i mase su raspoređene po vertikali što tera pogled na kretanje gore-dole ili obrnuto. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su međusobno bliski ili slični. Kako određeni likovni znaci treba da budu raspoređeni međusobno. Repeticija znači raspoređivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. gradacija. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u članku “Beleške jednog slikara“ rekao je o kompoziciji: “Kompozicija je umetnost raspoređivanja (na dekorativan način) različitih elemenata kojima umetnik raspolaže da bi izrazio svoja osećanja. put od prave linije do kružne. Pitanje kompozicije se znači svodi na dva osnovna problema: 1. kompaktno. Pomoću kojeg likovnog elementa se može na najbolji mogući način izraziti ideja ili doživljaj. Po pravcu kretanja postoji: 1. zatvoreno. od glatke površine do hrapave. širenja. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice. Deluje mirno i staložnjno. Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veličina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi. Horizontalna kompozicija 2. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju. Čovek oseća potrebu za skladom. od horizontalnog pravca do vertikalnog. Kompozicija Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. kristali. kako bi se određena ideja kondenzovala u određenom materijalu i time učinila trajnim. fotomontažu. karikaturu. harmonija. pa ga može i izraziti. videoklipu i sl. strip. Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija. Dijagonalna kompozicija Horizontalna kompozicija označava organizovanje elemenata izraza u vodoravnom nizu sleva nadesno ili obrnuto. u analizi elemente filmske i video priče. radijalna komp. harmoničnošću i ima određen osećaj o njemu. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet određenog likovnog elementa (npr.

naprimer ako učenik ne koristi čiste boje. stereotipi. Kreativni aspekti rada (različitost. sličnost. procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspešnije rešavanje likovnog problema. Usredsređenost na rad (tolerancija. ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom. iskrenost. uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). kao i ocenjivanje celokupnog rada učenika u toku perioda. Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini. Neki od navedenih uzroka mogu lakše da se otklone. Otvorenost. Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov razvoj na polju likovnog izražavanja. likovnost) f. Ako učenik ne želi da realizuje neku temu. Stepen ostvarenosti zadatka b. tj. Motiviranost za stvaralaštvo c. Tehnička umešnost b. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa. uočene pojave. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika. prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog 9 . Vrednovanje dečjeg rada na kraju časa a. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštva a. Aspekti vrednovanja učenikovog rada: 1. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja. na primer njegova privlačnost ka kiču. ili u toku školske godine. neposrednost d. porodici. a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj.Ocenjivanje u nastavi likovne kulture Korektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika. Uzroci mogu biti različiti. Prikaz emocija c. Izvesna rutina u radu e. mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad. pomoć drugima u radu) 2. i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak.

potpuna sloboda u izrazu. c. skučen. neuobičajeno rešenje) 2. neobičan izbor boja. Slaba moć zamišljanja. nedovoljno poznavanje i usvajanje karakteristika tehnike. neobičnost motiva. Menjamo svet . i uticaje boja) 3. Kombinovana tehnika 1. bogatstvo ideja. c. stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. Originalnost (sloboda izraza. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja. rešenja već viđena. neobičan raspored motiva) Opisna formulacija ocene (a. izuzetno poznavanje tehnike s obzirom na uzrast i spremnost na eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima 3. b. 1. Osetljivost za boje (senzibilnost za boje. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu. originalnost. dekolaž i asamblaž. isticanje bitnog pomoću boja) Opisna formulacija ocene (a. bez likovnog istraživanja. izvesni pokušaji zamišljanja. maštovito rešenje) 10 . v.). doslikavanje. oblika. b. neoriginalan. bogatstvo imaginacije) II Kolaž. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata. karakteristike akvarel tehnike. izuzetan senzibilitet za boje. oblika i kolorita) 2.To sam ja na drugi način. akvarijum ili tmurno nebo pred oluju. b. b. docrtavanje. Tema: Morsko dno.Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta: Opšti faktori: – Nesigurnost – Površnost – Imitativnost Likovni faktori: – Kič – Korišćenje likovno izražajnih elemenata – Nesavladavanje likovne tehnike Primeri 1. Slikanje. akvarel Originalnost (neobičnost u radu. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja. eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima) Opisna formulacija ocene (a. c. b. Dekolaž (naslojavanje. frotaž. neoriginalan.. izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. Pokazuje izvesnu originalnost. Slikanje. Slikarski materijali i tehnike. Neočekivan izbor boja. kako likovno predstavlja opisano.. zadovoljavajuća tehnička umešnot u korišćenju akvarel tehnike i pokušaj eksperimentisanja sa izražajnim mogućnostima. c. Imaginacija ( kako zamišlja opisano. bogatstvo boja. adekvatno korišćenje tehnike. skučen. Tehnička umešnost (usvojeno znanje izražajnih mogućnosti tehnike.

razumevanje i primenu pojmova likovnog jezika. Sadržaj nastavnog časa estetske analize sačinjavaju upoznavanje glavnih karakteristike najpoznatijih vrsta likovnih medija kao i 1-2 dela poznatih umetnika. već viđeno. (živa bića. godišnja doba. Umetnička dela se na času likovne kulture mogu koristiti: • kao stimulacija. pokazuje zadovoljavajući stepen kreativnog mišljenja i razigranosti oblicima i bojama. tj. Na ovom nivou dečjeg razvoja naravno možemo govoriti samo o postavljanju osnova. c. Kroz nastavu se daju neki konkretni podaci i znanja ali ne u sistematičnom istorijskom niti teorijsko-naučnom kontekstu.). u svim elementima maštovit i neobičan) 3. b. doba dana. estetski sadržaj i forma. Prikazana dela trebamo nakon prikazivanja skloniti. veštačke oblike. U početku. sredstvo upoznavanja i preoblikovanja stvarnosti. Treba da se trudimo da učenici što više stvari prepoznaju na umetničkom delu. lep koloristički odnos. v. Ona je jedna forma svesti. okolinu. Dete uči reči i sintakse kojima može vršiti analizu viđenog. svojstveno i nezamenjivo sredstvo za stvaranje društva. Treba da se suzdržavamo usko stručnog tumačenja estetske forme (kako u kontekstu istorijskih podataka tako i kod verbalno racionalne obrade) . b. nije spreman za kreativnu igru i brzo se zadovoljava stereotipnim rešenjem. kao motivacija za rešavanje nekog likovnog problema • kao uzor za neki proces rada ili konvenciju • za sticanje likovnog znanja prilikom estetske analize Jedno od najvažnijih zadataka likovne kulture u nižim razredima je: uvođenje dece u abecedu umetničkog i estetičkog upoznavanja sveta. Bilo bi poželjno prikazivati vrhunska umetnička dela. nemaštovito. izuzetna spremnost za iznalaženje optimalnog rešenja Estetska analiza umetničkih dela Po estetici umetnost proistiće iz društva i društveno je uslovljena. odraz prirodne i društvene stvarnosti.umetničke kulture. Ne učimo ih estetici niti istoriji umetnosti nego ih pripremamo za uzvajanje estetsko . otkrivanje mnogostrukih mogućnosti rešavanja određenog problema) Opisna formulacija ocene (a. predmete. razredu predmet. maštovit. Temeljnije upoznavanje umetničkih dela (estetska analiza) stvara osnovu za usvajanje pojmova i znanja koja će primeniti u sopstvenom stvaralaštvu. i likovnih tehnika. u 2. prepoznavanje. tema rada treba da dođe u prvi plan. dakle usvajanje. Prilikom analize umetničkih dela treba da motivišemo učenike za primanje tih dela iznoseći podatke (naslov. Analize treba da budu povezane sa nastavnim sadržajem praktičnog rada i sa obrađenom likovnom problematikom. Estetsku analizu trebamo tako usmeriti da deca mogu prepoznati sopstvene likovne probleme i da uoče njihovo umetničko rešavanje i da uočeno primene kod svojih crteža. biografskim podaci umetnika). likovnih i kompozicijskih elemenata. Kreativnost (spremnost za istraživanje i igru. Treba 11 . vreme i sl.Opisna formulacija ocene ( a. radnju. i stvoriti osnovu za likovnu i estetsku kulturu deteta Umetnička dela pomažu sticanje znanja iz likovne kulture.

njihov izraz lica. da ukažu na vezu dramatike sadržaja tih dela i jezgrovitosti tehnike) Očigledna sredstva i postupci kod estetske analize Demonstraciona sredstva umetničkih dela su sledeća: originalna dela. po tehnikama. učiteljevi crteži na tabli. “tajne radionice“. Uvek treba da se prilagođavamo uslovima sredine. U nastavi možemo koristiti i filmove. tj. U 4. Učenici treba da traže i pronalaze sadržajnu poruku. Učitelj može usmeriti pažnju učenika na već postavljena dela u hodniku. kvalitetne reprodukcije. dela primenjene i narodne umetnosti). Ista reprodukcija se može više puta pokazati u zavisnosti od likovnog problema. građevine. Ovim načinom rada možemo predoćiti učenicima bogatstvo i raznolikost umetničkog stvaralaštva. Na izlazcima van učionice mogu se pokazati neke značajnije građevine ili skulpture. medijum i estetske karakteristike umetničkog dela kao i kroz istorijsku određenost njihove najznačajnije uzajamne veze (Npr. (Scene iz svakodnevnog života. skulpture. studijski izleti. Bilo bi dobro ako im da neke sugestije za analizu po kojima će kasnije deca izneti svoj referat. da budu odabrana samo vrhunska dela. video zapise. skulpture. istorijska kompozicija) kao i probleme nekih arhitektonskih i vajarskih tehnika. muzeju. Učitelj može da organizuje i sa učenicima akciju sakupljanja reprodukcija umetničkih dela i pravljenja albuma po dogovorenim kriterijima (naprimer po medijima. Kroz priču učitelja trebalo bi da upoznaju nekoliko karakteristika poznatijih likovnih tehnika. pejsaž. produbljenija. knjige iz istorije umetnosti). tzv. Učenici bi trebalo da opišu pokrete likova. da vodi računa o kvaliteti odabranih dela. slike. istorijske kompozicije. Na ovom stupnju još ne pravimo razliku između prikazane stvarnosti i slikovnog prikaza stvarnosti. po određenim umetnicima ) . ponašanje itd. Prikazana dela i u ovom slučaju treba da su bliska dečjim interesovanjima i svakodnevnom životu. veoma su dobre studije A. Direra (crteži životinja i biljki ) kao i mrtve prirode sa voćem i cvećem. Učenici tako uočavaju i tumače predstavljene pojave i radnje kao da one nisu predstave već kao da posmatraju stvarne pojave i prizore. posete ateljeu. posete izložbi. 12 . Projekcije vršiti samo u zamraćenoj učionici. Učenici već bi trebalo da razlikuju predstavljeniju objektivnu stvarnost od njenog umetničkog prikaza. da analiziraju ciklus dela umetnika. Postupci demonstracije su sledeći: Prikazivanje originalnih dela na času.da odaberemo takva umetnička dela koja su sa sadržajem bliska dečjem krugu interesovanja i po svojoj temi su pogodni da probude zainteresovanost dece. Za primere rada po prirodi. revolucionarne slike. dijaskopa ili videobima. Danas je moguće koristiti kvalitetne reprodukcije iz zbirke učitelja (kalendari. portret. (Zadaci prethodnog posmatranja i uočavanja i interesovanja). Treba da nauče najvažnije likovne motive (mrtva priroda. za sticanje nekih znanja studioznog (analitičkog) crteža i slike npr. projekcije pomoću episkopa. razredu analiza treba da je detaljnija. Po mogućnosti prikazujmo originalna dela (crteže. figuralna kompozicija. tehnike. Ako je tema bliska deci to u mnogome olakšava izvlačenje pouka i usvajanje pojmova (što je i bio cilj analize ). U 3. grafike. U nedostatku originalnih dela bilo bi poželjno demonstrirati veće i kvalitetnije reprodukcije. iz udžbenika. Učitelj treba posebnu pažnju da posveti ovim albumima. Razgovor i analiza treba da bude i ovde u kontekstu sa praktičnim radom. Mogu se pokazati i neka arhitektonska dela sa jednostavnijim građevinskim elementima kao i dela narodne umetnosti i primenjene umetnosti). ili ih projektovati pomoću dijaprojektora(dijapozitivi) i videobima. monografije umetnika. razredu već treba da analizu usmerimo na tumačenje prikazanih pojava.

Možemo pokazati 1 . a po čemu se razlikuju ovi likovni motivi. Tri glavne forme su moguće za vezu između sticanja znanja. S jedne strane primenjujemo stečena znanja sa časova estetske analize u praktičnom radu. Ako su blok časovi. Treba da utvrdimo koji elementi čine mrtvu prirodu mrtvom prirodom ili pejsaž pejsažom. stilske karakteristike određenog doba i umetnika. U izuetnim slučajevima moguće je prikazati i više dela kada se osvrćemo na neke estetske probleme (ove projekcije imaju za cilj širi pristup određenom problemu i analiza će biti površnija). Ponovo naglašavamo kvaliteta analize je jedino važna. karakteristike prikaza prostora i forme. a sdruge strane pouke i znanja sa časova praktičnog rada primenjujemo u estetskoj analizi. Estetsko . ukazati na sličnosti i razlike između njih. razredu na časovima estetske analize uglavnom prikazujemo ona dela koja su već učenici upoznali prilikom ranijih demostracija. kao i od aspekata analize. U 4. na drugom času učenici trebaju kroz praktičan rad uvežbavati stećena znanja na času estetske analize. Najvažniji zadatak časova estetske analize je sistematizacija. ili videćemo nekoliko mrtvih priroda i pejsaža. po čemu su slični. znanje učenika u vezi određenog dela. ili po jedno delo u 4 -5 medija ili po motivima. U završnom delu učitelj rezimira najznačajnije pouke časa. Upoznajemo decu sa glavnim aspektima analize . Naglasak da bude na kvaliteti umesto kvantitete. Umetnička dela demostriramo u vezi određenih likovnih problema i zadataka. analize umetničkih dela i crtanja . tehnika. i 3. Dok u ostalim radnim okvirima prikazujemo jedno ili dva dela dotle na časovima estetske analize relativno više dela.slikovnu analizu dela sledi kratki pregled biografije umetnika. Broj projektovanih dela zavisi od cilja časa. društveno . medijum. produbljivanje znanja.). Kada su blok časovi. rezime. Na ovim časovima je zadatak uvek rezimiranje i proširivanje znanja. Po isticanju cilja časa pristupamo projekciji (prikazivanju) određenih dela i njihovoj analizi po utvrđenim kriterijima (tema dela. a deca teze prepišu u svoje sveske. Najoptimalnije bi bilo prikazati 4-6 dela sa opširnijom analizom. razredu nije predviđen samostalni čas estetske analize. Mogu u završnom delu neki učenici samostalno vršiti analizu kao neku vrstu uvežbavanja. kod tematskog prikaza pejsaža ili nekog zanimanja prikaz umetničkog dela sa perspektivnim rešenjem smanjivanja predmeta i figura ka dubini prostora ili obrnuto prepoznavanje pouka stečenih na časovima praktičnog rada po određenoj temi na nekim umetničkim delima.Artikulacija časa estetske analize umetničkih dela U 2. preporučuje se na prvom času estetska analiza. Čas počinjemo ukazivanjem na prethodno iskustvo. Artikulacija časa estetske analize u mnogome je slična artikulaciji teoretskih časova.slikanja: Veza iz aspekta teme. a drugi čas posvetiti praktičnom radu. za prostorni prikaz pomoću mrtve prirode pouke sticane kroz estetstku analizu umetničkih dela.2 dela manjeg broja umetnika ili po jedno delo više umetnika u sličnim medijima. ili korišćenje stečenog znanja u praktičnom radu na mrtvoj prirodi u estetskoj analizi umetničkih dela) Veza iz aspekta problema prikaza forme i prostora (npr. Pouke može napisati i na tablu. gama boja i sl. Nakon uvodne informativne pripreme ističemo cilj časa.istorijska pozadina. na današnjem času ćemo upoznati nekoliko dela naših poznatih slikara kroz nekoliko njihovih dela. (Npr. estetske karakteristike i sl.) 13 . ) Primena pouka stečena na časovima estetske analize treba uvek da je dvosmerna. Npr. Podsećamo ih na pouke korišćene kod rešenja nekih ranijih zadataka. Ako su dela nepoznata učenicima možemo uporediti ih sa već poznatim delima. (kompozicija slike.

kao i njihova analiza. predmeti) nalaze? • Kakav je raspored oblika na kompoziciji? • Šta je predstavljeno u pozadini? • Ko ili šta se nalazi u centru kompozicije? • Potražite te zaustavljene pokrete! • Podelite sliku u svojim mislima na dva jednaka dela! Šta uočavamo ako uporedimo levu i desnu stranu slike? • Koje boje koristi umetnik? • Koja je uloga linija u kompoziciji? • Koja osećanja izaziva u nama umetnik? Kakva je atmosfera slike? • Napiši u nekoliko reči svoj utisak o slici! Važni ishodi estetske analize umetničkih dela: Učenici postepeno stiču naviku posmatranja i analize umetničkih dela Postepeno uče razumeti umetničku poruku Postepeno uče iskazati svoj estetski sud o određenom delu Učenici će steći znanja o kompoziciji i prostoru umetničkog dela Produbiće svoje znanje o izražajnim elementima umetničkog dela Razumeće likovnu umetnost u relaciji istorije i kulture 14 . kod rada tušem i perom prikazujemo umetnička rešenja ove tehnike) Kao domaći zadatak može se zadati skupljanje reprodukcija umetničkih dela ili pronalaženje sličnih dela iz albuma učenika.Veza po određenoj tehnici (npr. Primer analize umetničkih dela iz aspekta kompozicije: .Moguća pitanja koje obrađujemo • Opišite sliku. koji je motiv slike? • Gde se likovi (oblici.

Zadaci: nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika. da razvija pamćenje. povezivanje opaženih informacija. literarnim izrazom i scenskim ambijentima). stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava. frotaž. veličina. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA ČETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Operativni zadaci Učenici treba da: razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike. likovnih umetnosti i likovnih pojava u životu. usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom. boja. savremene umetnosti. razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti. razvijati senzibilitet za lepo pisanje. te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava. grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa. da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi.LIKOVNA KULTURA ČETVRTI RAZRED Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta. svetlina. razvijati motoričke sposobnosti učenika. moderne. likovnim tehnikama i kreativno praktično rade sa odnosima boja. muzeja i čuvanje kulturnih dobara. razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti. što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje. asamblaž 2. položaja oblika u prirodi. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. usvoje znanja o boji. FROTAŽ. učenici primenjuju u radu i životu. pokretom. dekolaž. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž. prepoznaju likovne tehnike. Frotaž (površinske igre) 15 . razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne. SADRŽAJI PROGRAMA I KOLAŽ. stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja. da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi. galerija.

docrtavanje. 4. pastel. prošireni mediji. PROSTOR (16+8) 1.) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. POVRŠINA.) Asamblaž (trodimenzionalni kolaž. BOJA. Linija – prostor 2. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel... Boja – prostor 5. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje.. Dekolaž (naslojavanje. boja – prostor Pojmovi: volumen 16 . Volumen – prostor 4.VOLUMEN. Linija.. Površina – prostor 3. instalacije.3. volumen. površina. izvedene boje V LINIJA. doslikavanje.

misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za učenike smisaone celine. odmah se misli na već postojeće izvesno iskustvo učenika o kolažu. kostim 5. U daljem radu takvi kolaži mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje. Izrada scene 6. stoga se počinje od površinskog kolaža. potrebno je da nastavnik ograniči broj materijala iste vrste da bi učenici lakše došli do svojih smisaonih rešenja. smatra se da je ova celina najprimerenija za uvođenje učenika u nova iskustva. To je istovremeno šansa za učenike da naprave neko novo rešenjem a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Realizacija po grupama ili u celini Pojmovi: ambijent i scenski prostor NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I Kolaž. s tim što se najčešće vodi računa o primerenosti zahteva uzrasnim mogućnostima učenika pa su se u praksi najčešće tražila rešenja po logici šaljivog kolaža. Idejna rešenja za izradu maski 2. Izrada scene 4. te se od učenika traži izvesna doza upornosti što je moguće na tom uzrastu. sa drugom sistematizacijom. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaža. muziku. Takvo iskustvo je primereno za učenike. Samim tim. doslikavanje. Kada se radi o asamblažu. II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima Ova celina je logičan nastavak prethodne celine programa o asamblažu. Da bi učenici sačinili frotaž mogu se koristiti prirodni i veštački oblici kao podloga preko koje će učenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki grafitni uložak prevlačiti preko papira da bi se odštampali najviši delovi (reljefnost – struktura materijala koji se nalazi ispod papira). nameće se obaveza nastavniku da učenike povremeno vodi na izložbe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama često dobijaju duhovita rešenja. Izrada maski 3. To će biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proširenim medijima u savremenoj umetnosti. Kada se priđe realizaciji sadržaja kolaža. To znači da su preuzimani različiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po ličnom nahođenju svakog učenika. Bez obzira na veštačke ili prirodne oblike koje učenici ugrađuju u svoj rad. dekolaž i asamblaž Imajući u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom prošireni mediji.VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1. ponovno lepljenje. frotaž. docrtavanje. kada se može početi s radom 17 . Predlog za koreografiju.

koristili tempere kao slikarski materijal. Uz dodatke bele pokrivajuće boje i mešanje drugih boja s belom. dobija se gvaš tehnika. volumen. koji mogu da sačine neki novi oblik u skladu sa njihovom maštom. V Linija. Takav pristup se može načiniti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetički oblici. prepoznajemo prema karakterističnim linijama. III Slikarski materijali i tehnike Kako su učenici do 4. Tempera je pokrivajuća boja. U takvom procesu biće od izuzetne važnosti da učenici rade po percepciji. oblik šolje. uz pomoć mašte. U ovoj celini programa učenici razredne nastave prvi put osmišljenije treba da rade po percepciji. Zapravo. za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad. a slika deluje sveže bez crne i bele boje. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama. površinama i volumenu u određenom prostoru. ali su posebno zahvalni veštački materijali kao što su delovi dečjih igračaka. ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. Na nastavniku je da pronađe manje prirodne oblike. U temperi se može više puta nanositi boja preko iste površine. Posle tih iskustava učenici mogu uraditi i neke vežbe po percepciji ili apercepciji koristeći i osnovne i izvedene boje. učenici mogu da crtaju sa olovkama. Akvarel tehniku karakteriše lazurni način slikanja. nanosi se više u vidu paste. IV Osnovne i izvedene boje Učenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja. smatra se da je od posebne važno da nauče koje su karakteristike akvarela. da vrše analizu kada će moći u svim tehnikama da izraze šta osećaju dok 18 . Na primer. razreda. boja. razredu. što podrazumeva dobro promišljanje koja će boja da se stavi na koju površinu. što znači da se više koristi voda sa blagim toniranjem boje. misli se na nefigurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti figurativnim oblicima. Ne treba zaobići klasične materijale kao što je glina. i napokon mešanjem žute i plave da će dobiti izvedenu zelenu. dobićemo nefigurativan oblik – apstraktni oblik. čime će uputiti učenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode. što znači da će mešanjem žute i crvene dobiti narandžastu. sa oznakom B. Potom mogu da koriste i slikarske tehnike. što znači da takva slika podnosi naslojavanje. uglavnom po logici apercepcije. pronalaze prirodne oblike. već su slikali prema svom osećaju. Ako bismo izbrisali linije drške i karakterističnu liniju koja čini oblik šolje. prostor U okviru ove celine računa se na povezivanje učenikovih iskustava o linijama. posmatrajući pre svega prirodne oblike i boje. Pre svega se misli na oblike koje možemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je čovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. površina. Na samom početku realizacije ove celine. Smatra se da s ovim znanjima učenik kasnije može uspešno da prati nastavu likovne kulture. radi lakšeg intervenisanja u procesu rada. tempere ili gvaša.polazeći od apstraktnih oblika nekog predmeta. da će mešanjem plave i crvene dobiti ljubičastu kao izvedenu. pa i u 4.

muzičkom kulturom. VI Ambijent – scenski prostor Ako se pođe od činjenice da svi živimo u nekom ambijentu. ambijent autobuske stanice. ŠARENI LIKOVNI PUTOKAZI I KOLAŽ. Pored crtanja i slikanja. da se opredele za muziku. čime se postiže izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda. ambijent ulice. prošireni mediji. učenici mogu da rade scenu. u celini gledano. ambijent kuhinje. U toj igri učenici će doći do saznanja o iskustvima civilizacije. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru 19 .. PREDLOG ORIJENTACIONOG NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA..) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. što se može pronaći u literaturi. a samim tim i povezivanje ovakvog sadržaja sa drugim oblastima.. na nastavniku je da zajedno sa učenicima izvuče posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. U duhu takvog zahteva. igrališta. maske. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. Dekolaž (naslojavanje. Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji će posmatrati. kostim. instalacije.posmatraju neki prirodni oblik.) 4.. posebno sa književnošću. pozorištem. frotaž.. preporučuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike. docrtavanje. Dakle.. a u funkciji je opažanja i prenošenja nemimetičkog prenošenja posmatranog prirodnog oblika. Ambijent učionice. Frotaž (površinske igre) 3. asamblaž 2. Asamblaž (trodimenzionalni kolaž. FROTAŽ. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž. ali je najvažnije da se ceo proces odvija kroz igru.. svaki ambijent je karakterističan po nečemu.. dekolaž. doslikavanje. posebno je važno da se sa učenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata.

Idejna rešenja za izradu maski 2. Izrada maski 3. pastel. Realizacija po grupama ili u celini 20 . PROSTOR (16+8) 1. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje.VOLUMEN. Izrada scene 4. Boja – prostor 5. volumen. muziku.Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel. površina. POVRŠINA. izvedene boje V LINIJA. Linija – prostor 2. Izrada scene 6. Predlog za koreografiju. BOJA. Površina – prostor 3.Volumen – prostor 4. kostim 5. boja – prostor Pojmovi: volumen VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1. Linija.

Pojmovi: ambijent i scenski prostor SEPTEMBAR 1. čas NASTAVNA CELINA: I. FROTAŽ. FROTAŽ.. čas NASTAVNA CELINA: I. KOLAŽ... KOLAŽ. 2.. 4. KOLAŽ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: KOLAŽ TEMA: Ilustrovanje pesme SUPER RODE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Kolaž 3. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: DEKOLAŽ TEMA: To sam ja na drugi način MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Dekolaž 5. KOLAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I. čas NASTAVNA CELINA: I. FROTAŽ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: FROTAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Frotaž 7. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: ASAMBLAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Građenje oblika TEHNIKA: Asamblaž ili pakovanje OKTOBAR 21 . 6. FROTAŽ. 8.

VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI 22 .VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINSKO – PROSTORNO TEMA: Portret . FROTAŽ.Autoportret MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina ili plastelin 13.PAKOVANJE TEMA: Slobodna tema MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Po izboru 11. čas NASTAVNA CELINA: II. čas NASTAVNA CELINA: II. 14. KOLAŽ. čas NASTAVNA CELINA: II. 16... čas NASTAVNA CELINA: II.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ:VEZIVANJE OBLIKA U RAVNI – OBLO-ROGLJASTO TEMA: IZLOMLJENE I LUČNE FORME MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: razni crtački materijali NOVEMBAR 17. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE . čas NASTAVNA CELINA: I.9.. KOSOJ ILI USPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš 15.. 18.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ.. 12. 10.

. TMURNO NEBO PRED OLUJU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Akvarel DECEMBAR 25. 24.) 21. itd. ILUSTROVANJE MUZIČKE KOMPOZICIJE 23 .. 20 čas NASTAVNA CELINA: II... čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE AKVAREL TEHNIKE TEMA: MORSKO DNO.NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: OMILJENA ŽIVOTINJA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Žica 19. 22. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE PASTEL TEHNIKE TEMA: MRTVA PRIRODA SA VOĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: pastel – suvi (ili krede u boji)i voštani 23. 26. AKVARIJUM. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE TEMPERA TEHNIKE TEMA: SLOBODNA TEMA.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: GRAD KNEZA LAZARA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: papirplastika (građenje od papirnatih kutija.

čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: SLIKAMO NA KAMENU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 29. SLOBODNA TEMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: grataž JANUAR 31.. 34.. 28.. ŠUMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 24 .. 32. 30. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: ČESTITKA ZA NOVU GODINU.MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 27. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + ŽUTA = NARANDŽASTA TEMA: MRTVA PRIRODA SA POVRĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 33. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: ŽUTA + PLAVA = ZELENA TEMA: APSTRAKTNA KOMPOZICIJA.

čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. ili pastel 37.VOLUMEN.FEBRUAR 35. POVRŠINA. 38. 42... čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: KONTRAST BOJA TEMA: ANALIZIRAMO UMETNIČKA DELA MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: 41. 36. BOJA. 40. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: OBLICI I MATERIJALI TEMA: KOMPOZICIJA RAZLIČITIH MATERIJALA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 25 . čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + PLAVA = LJUBIČASTA TEMA: ZALAZAK SUNCA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: akvarel. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: TOPLO-HLADNO TEMA: MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 39...

POVRŠINA. POVRŠINA. BOJA.VOLUMEN.. 50.VOLUMEN.POKRETNE SKULPTURE MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali 51. POVRŠINA.VOLUMEN.. 46. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR (TEKSTURA) TEMA: PRIRODNI OBLIK MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: slikarska tehnika po izboru 47. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. 52. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: SUSRET SA MATISOM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: gvaš 49. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LINIJA – PROSTOR.VOLUMEN TEMA: MOBILI . BOJA.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. 44. čas 26 .MART 43.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA.VOLUMEN. BOJA. 48. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: KORA DRVETA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: lavirani tuš 45. POVRŠINA..

BOJA. PROSTOR 27 .VOLUMEN. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. POVRŠINA.56.VOLUMEN. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: KARTONSKA AMBALAŽA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glinamol 55. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: VOLUMEN – PROSTOR TEMA: GULIVER MEDIJ: TEHNIKA: kartonplastika APRIL 53. POVRŠINA. BOJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: JEZGRO ORAHA.NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.VOLUMEN. 60.VOLUMEN.VOLUMEN. ŠIŠARKA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina 57. POVRŠINA. BOJA.. BOJA. POVRŠINA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: RELJEF ZA MOJU SOBU MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali MAJ 59. 58... 54. BOJA.

čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR Napomena: Nastavna celina je zamišljena kao realizacija jednog igrokaza sa lutkama od ideje.NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: KOMPOZICIJA STRUKTURE MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: olovka 61.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. 62. Realizacija po grupama. posebno sa književnošću. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: MAGRITOVI PROSTORI MEDIJ: Estetska analiza. POVRŠINA. NASTAVNI SADRŽAJ: AMBIJENT TEMA: RAZLIČITI AMBIJENTI MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 67. korelacija sa drugim oblastima.VOLUMEN. BOJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: UMETNICI STVARAJU ŽIVOT MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: / 65. kostim.VOLUMEN.68. 66. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA..... muziku. pozorištem. izradu lutki. Slikanje TEHNIKA: / 63. muzičkom kulturom. predlog za koreografiju. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR 28 . scenografije. BOJA. 64.. POVRŠINA.

. 72. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LUTKARSKO POZORIŠTE TEMA: IZRADA LUTKI ZA PREDSTAVU MEDIJ: KOMBINOVANI TEHNIKA: kombinovani ... 74.različiti materijali 71. čas TEHNIKA: različiti materijali NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: IZRADA SCENE TEMA: IZRADA SCENE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 73.NASTAVNI SADRŽAJ: MASKA TEMA: POZORIŠNA MASKA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: po izboru JUNI 69. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: IZVOĐENJE PREDSTAVE PEPELJUGA MEDIJ: / TEHNIKA: / 29 . 70.

UČENJE 2. Faza procenjivanja . Faza saznanja . OBLIKOVANJE.Isticanje cilja časa Radni deo 4. SAZNANJE.ARTIKULACIJA ČASA PREMA FAZAMA KREATIVNOSTI PSIHOLOGIJA 1.Motivacija .priprema. 1. RAD 5.Korektura Završni deo 5. PODSTICAJ. defincija lik. Faza otkrića. oblikovanja . PREPARACIJA 2 INKUBACIJA 3 ILUMINACIJA (NALAŽENJE REŠENJA) 4. IGRA 3. PROCENJIVANJE 30 . motivacija za sledeći čas LIKOVNA K. OTKRIĆE.Uočavanje lik.VERIFIKACIJA Tok časa Uvodni deo 1.Stvaralaštvo . igre -Igra i improvizacija 3. Faza podsticaja. .Tehnička priprema 2. stvaralaštva . vrste .problema -Kritička procena informacije . STVARANJE 4.Domaći rad. Faza realizacije.Rad .Verifikacija.problema.

Povezivanje geometrijskih oblika u kompoziciju. ritam Tema Kompozicija geometrijskih oblika (Ukrasna salveta) Likovne sposobnosti Originalnost – učenik stvara originalnu kompoziciju oblika uravni Fleksibilnost – sposobnost traženja različitih puteva ostvarenja Redefinicija – učenici individualno reprodukuju dožilvljenu stvarnost kroz upoznate mogućnosti stvaraštva. kosoj ili uspravnoj liniji Prethodna situacija Normalna. br. oblicima i kompoziciji Zadaci časa . indeksa 62/2004 METODIČKI PODACI O ČASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI Nastavni sadržajKomponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. Putem igre i potpune slobode u povezivawu oblika dobiće maštovite i originalne kombinacije i kompozicije Spretnost – učenik treba da stekne i trajno usvoji spretnost motoričkih pokreta Osećaj za prostor – učenik kroz rad stiče jedinstven osećaj za prostor i organizaciju prostora Maštovitost – podsticajnim kreativnim radom učenik stvara maštovitu kompoziciju 31 . KOSOJ ILIUSPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš OPŠTI PODACI O ČASU Pedagoški fakultet u Somboru Student Andrea Bođo. boji.Primeri priprema za čas likovne kulture NASTAVNA CELINA:VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ. veličine.razvoj mašte i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika. boju i na ritam -upućivanje na različite mogućnosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika.Razvijanje likovne percepcije i apercepcije . položaja kao i međusobnih odnosa -navikavanje na istrajnosti i upornost u radu Likovni problem. učenici su usvojili određena znanja o prostoru.

radovi učenika Korelacija Matematika Izbor umetničkih dela Vinsent van Gog Viktor Vasareli Pit Mondrijan Pol Kle Izgled table Tema: Ukrasna salveta Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci časa: • Izbor oblika • Izbor boja • Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenici su podeljeni u 4 grupe. 1. a po polu heterofene. kvadrati. Grupa potencionalno darovitih učenika – krugovi. Diferencirani listić se daje svakom učeniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih očekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. trouglovi) u određenom prostoru Nastavna sredstva Reprodukcije umetničkih dela. pravougaonici. Formirane grupe su po sposobnostim približno homogene.Fluentnost – učenik treba da proizvedu što više ideja vezanih za rešewe postavljenog likovnog problema Likovni medij Slikanje Likovna tehnika Tempere Motiv: Površinski oblici Motivacioni sadržaj Slobodno kombinovanje pravilnih geometrijskih oblika (krugovi. kvadrati. Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe.krugovi. trouglovi. Grupa boljih učenika i njih ov interval sadrži dva različita oblika . komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj ili uspravnoj liniji 32 . a napisani su na nastavnom listiću. trouglovi. Zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima učenika. kosoj ili uspravnoj liniji 2.

originalnosti. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji.Razgovor o načinu raspoređivanja predmeta i oblika u prostoru i načinu povezivanja u celinu. . Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času. savetovanje i motivisanje učenika kroz individualne razgovore. Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik – trouglovi.3. tehničke umešnosti i estetske kvalitete Sugestije učitelja za prevazilaženje eventualnih grešaka i instrukcije za dalji rad TOK ČASA Uvodni deo časa (20 minuta) 1. . dodatna motivacija .ističem cilj časa i objašnjavam zadatke grupama RADNI DEO ČASA (60 minuta) -Samostalan rad učenika na realizaciji teme. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj liniji ARTIKULACIJA ČASA UVODNI DEO ČASA (20 minuta) -Razgovor o prostoru i uočavanje oblika u njemu.Uočavanje oblika. podsticanje. kvadrati. boji. o njihovom međusobnom odnosu.odabir dečjih likovnih ostvarenja za estetku analizu ZAVRŠNI DEO ČASA (10 minuta) Kolektivna analiza i estetko procenjivanje rezultata prema stepenu ostvarenog likovnog problema. odnosa boja i geometrijskih oblika na primerima umetničkih reprodukcija. prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. Grupa učenika sa smetnjama u razvoju – pravougaonici.tri korektivna pristupa .Praćenje. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema uspravnoj liniji 4. Faza saznavanja (preparacija) U ovoj fazi se identifikuje likovni problem. . Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje 33 . o prostoru.u toku prilaska učenicima dodatna objašnjenja i saveti (ukazujem na elementarne propuste i podstičem na samostalno ispravljanje grešaka). . . bogatstva elemenata na motivu.

živim bićima Prostor jedne likovne kompozicije je ograničen dimenzijama papira. trougao.. a to su: (Na učiteljevom stolu se nalaze geometrijska tela: lopta.) Opišite koji predmeti se nalaze u učionici? Kakvog su oni oblika?Kako bi oplemenili našu učionicu? Učenici daju svoje predloge naprimer boje zidova. Takav prostor je funkcionalno organizovan. Kakav prostor je naslikao umetnik? Ovo je otvoren prostor ispunjen raznim oblicima. Ako je njihov razmeštaj po nekim principu komponovanja onda oni oplemenjuju taj prostor i čine da se prijatno osećamo u tom okruženju. učionica. Kombinujući ih na različite načine. tavanicom Koje predmete si prepoznao/la na slici? Krevet. kocka. valjak. park ili učionica – je ispunjen predmetima različitog oblika. učenici će putem igre i slobode u povezivanju oblika uneti svoj temperament i dobiti 34 . podom. platna.. Pogledajmo reprodukciju umetničkog dela (Van Gog Umetnikova soba). To su: Učenici crtaju na tablu krug. Kakav prostor je naslikao umetnik? Zatvoren unutrašnji prostor Čime je ogranićen prostor sobe? Zidovima. Hajde da promenimo izgled učionice se nalaze na učiteljevom stolu) Improvizacija u traženju kreativne ideje. kuća.. sto. Prostor u kojem se krećemo – ulica. Na tablu lepimo odabrane oblike (ujedno proveravam u kojoj meri učenici raspoznajui oblike). kvadrat i pravougaonik (ili lepe aplikacije koje se nalaze na učiteljevom stolu) Postoje i trodimenzionalni oblici.Na primer? Hodnik. razmeštaj klupa ili njihov oblik trougla. stolica Pogledajmo sledeću reprodukciju umetničkog. livada. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? Unutrašnji – enterijer i spoljašnji – eksterijer A prema složenosti? Prostor može da bude jednostavan (učionica) i složen (školska zgrada) Prostor koji nas okružuje je ispunjen raznim oblicima. predmetima.. U prirodi i u umetnosti razlikujemeo osnovne površinske oblike. kruga. Trudimo se da zajedno stvorimo jednu zanimljivu kompoziciju.

Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? 35 . Analizirajmo zajedno korišćene likovne elemente. Izbor boja 3.. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? Da je jedan ispred drugog. učionica. o njihovom međusobnom odnosu.tj. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji. Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času. prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. u dvodimenzionalnoj predstavi prostora. livada. tehniku). Isticanje cilja časa 3. medij. faza otkrića U ovoj fazi se identifikuje likovni problem. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji. se može izvesti dodirivanjem. Faza podsticajne igre (inkubacija) Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika. oblike. o prostoru. Povezivanje oblika u ravni. ako nije organizovana. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? prožimanjem oblika. Zaključujemeo da kompozicija može delovati i haotično.maštovite kombinacije. Izbor oblika 2. boje. prekrivanjem i prožimanjem oblika. tj. Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju Za svaku grupu na tablu napišem konkretne zadatke Objasnim svaki deo posebno (temu. iza drugog. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji. boji.. Koje geometrijske oblike prepoznaješ na tom delu? Nakon analize umetničkih dela pokazujem radove učenika iz prethodnih generacija Izgled table Tema: Ukrasna salveta (stolnjak) Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci: 1. Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje Na primer? Hodnik. 2. tablu podelimo na tri dela i formiramo tri grupe po mestu sedenja) Sada analizirajmo našu kompoziciju. (Igru možemo osmisliti da bude takmičarskog karaktera.

Svaki učenik će realizovati likovni problem prema svojim individualnim. S obzirom da su četiri grupe sa različitim zadacima potrebna je posebna analiza za svaku grupu. Izbor oblika Kakvi su oblici korišćeni? Da li su jasno uočljivi oblici? Da li su oni skladno povezani? 2. Završni deo časa (10 minuta) 5. već da ulože dodatni napor kako bi došli do mogućeg najboljeg rešenja. slobodnim komponovanjem geometrijskih oblika. Probaj različiti razmeštaj oblika. Izbor boja Da li su boje skladne? Koje nijanse boja dominiraju? 3. Dodatnom motivacijom u toku treće korekture podstičem ih da se ne zadovolje brzo dobijenim rezultatime. Svakom učeniku prilazim i kroz individualni razgovor nastojim da dođe do maštovitog i estetskog rešenja.) Zajedničko za sve grupe Učenici (po prethodno odabranim kriterijima) treba da razmeste svoje oblike u jednu skladnu celinu. Organizacija kompozicije Kakav odnos imaju u oblici kompoziciji? Da li kombinacija oblika čini celinu? Da li je postignut sklad u kompoziciji? 36 . vodi računa o povezanosti tih oblika. faza procenjivanja Završnu analizu radova vršimo prema stepenu ostvarenosti zadataka. Korekture vršim u tri navrata. Prvo nacrtaj zadate oblike u raznim veličinama. Izabrana muzička kompozicija svojim ritmom deluje stimulativno na ispoljavanje dečje kreativnosti. faza oblikovanja Dok učenici samostalno pristupaju realizaciji likovnog problema puštam muziku za štimung. Učenicima ne namećem svoje ideje i mišljenja već kroz razgovor o postavljenom problemu i zadacima navodim ih da uvide nepravilnosti i da ih isprave. Izbor boja će biti slobodan. likovnim i kreativnim sposobnostima. Radni deo časa (60 minuta) 4. Pažljivo odaberite boju pozadine. nemojte koristiti previše bojada se ne bi pojavilo preveliko šarenilo. preklapanjem ili prožimanjem tih oblika. prikazati igru boja i oblika za jednu ukrasnu salvetu (stolnjak i sl.Danas ćemo u tehnici tempera boja. POvezivanje možeš izvesti dodirivanjem. 1. Po stepenu složenosti svakoj grupi posebno objašnjavam konkretne zadatke. Tek tad pristupi bojenju tempera bojama. Izaberi onu likovnu ideju koja te najviše zadovoljava.

boje. intenzitet). -Navikavanje na strpljivost i upornost -Razvijanje smisla za individualni likovni problem LIKOVNI PROBLEM: Da sami stvaraju izvedenu boju (narandžastu) iz osnovnih boja i njom predstavljaju ono što su uočili na mrtvoj prirodi. -Određivanje narandžaste boje u spektru boja i na slikarskom krugu boja. kao i njihovom međusobnom uticaju (kontrast i kompozicija) i primena datih svojstava u rešavanju zadataka. 2. LIKOVNE SPOSOBNOSTI: Tačno opažanje postići kod učenika navodeći ih da zapažaju oblike. -Upoznavanje učenika sa načinom dobijanja izvedene boje . svetlost.narandžaste. prostor 37 . primer UNIVERZITET U NOVOM SADU UČITELJSKI FAKULTET SOMBOR NASTAVNO ODELJENJE SUBOTICA STUDENT: Žaklina Stanković STRUČNI PODACI NASTAVNA CELINA: Osnovne i izvedene boje NASTAVNI SADRŽAJ: Crvena-žuta-narandžasta PRETHODNA SITUACIJA: Normalna. -Omogućiti učenicima da osete radost pri elementarnom stvaralačkom radu.Da li su rešenja originalna? Na samom kraju učenici daju odgovore na pitanja: Koji su radovi originalni i maštoviti? Šta bi promenili na svojim radovima? Da li im se dopao današnji zadatak? Najavljujem aktivnosti za naredni čas i o potrebnom priboru. VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI ČASA: -Usvajanje osnovnih znanja iz teorije boja: upoznavanje sa karakteristikama boje (nijansa. Na prethodnim časovima učenici su usvojili određena znanja iz teorije boja i upoznali se sa osnovnim i izvedenim bojama.

variranje. slaganje. rekomponovanje. LIKOVNE METODE: Komponovanje. razgovor.Diferenciran ( radni deo časa) METODE RADA: Pokazivanje. radovi učenika KORELACIJA: Poznavanje prirode (biljni i životinjski svet).na mrtvoj prirodi. dobiće originalne i maštovite kompozicije. pa će ujedno dodati i neke emocije. Fluentnost kod učenika postići motivisanjem na igru bojama i tako ih navesti da proizvedu što više nijansi narandžaste boje. metoda praktičnog rada. NASTAVNA SREDSTVA: tempera boje. CD . povrća i voća. znanje. Redefinicija doživljenu stvarnost i upoznate mogućnosti učenici treba da individualno reprodukuju na lični plan. ilustrativno-demonstrivna metoda.Marino Tartaglia: Autoportret 38 . muzička kultura (slušanjnje muzike) IZBOR UMETNIČKIH DELA: . objašnjenje. reprodukcije. posmatranje.Individualni (uvodni i završni deo časa) -Individualizovan (radni deo časa) . redefinisanje. Putem igre i potpuneslobode u slikanju oblika. TEMA: Mrtva priroda sa povrćem LIKOVNI MEDIJ: Slikanje LIKOVNA TEHNIKA: tempera boje LIKOVNA OBLAST RADA: Tematski rad MOTIVACIONI SADRŽAJ: -Razgovor o bojama u prirodi i njihovim osobinama -Posmatranje razlika u nijansama boje na predmetima okoline -Slušanje tonske lestvice -Uočavanje nijansi boje na umetničkim delima -Analiza međusobnog uticaja boja OBLICI RADA: . i iskustvo.Frontalni (uvodni i završni deo časa) . fotografije biljaka.

na biljnom i životinjskom svetu. One su u pogledu polne strukture heterogene. � Slušanje muzičke lestvice i gradacija narandžastih nijansi (tonovi narandžaste boje). Znači. 39 .Vinsent van Gog: Autoportret (1889) .Pablo Pikaso: Žena . Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe. � Prepoznavanje i uočavanje ove boje u prirodi. � Upoznavanje sa načinom dobijanja narandžaste boje. a napisani su na nastavnom listiću.Paul Klee:Vrt ruža . formiram četiri grupe učenika približno istih sposobnosti. motivacije i tempa napredovanja. a svaki učenik unutar grupe individualno rešava postavljeni problem.Emil Nolde: Crveni makovi GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenika i dobijenih rezultata. � Uočavanje narandžaste boje na umetničkim delima. zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima i mogućnostima učenika.Klod Monet: Procvetale jabuke ..Đuzepe Arcimboldo: Povrće .Đuzepe Arcimboldo: Jesen .Vinsent van Gog: Četrnaest suncokreta u vazi . � Uočavanje i određivanje boja na slikarskom krugu boja. Dodatna motivacija je mogućnost prelaska u napredniju grupu na idućem času ako učenik postigne nivo rada predviđen za napredniju grupu. I grupa: potencijalno darovitih II grupa : boljih III grupa: prosečnih učenika IV grupa : učenika sa smetnjama u razvoju ARTIKULACIJA ČASA Uvodni deo časa: (do 20 minuta) � Razgovor o godišnjem dobu (boje jeseni).

cveće. nastalih u likovnim radovima.� � Uočavanje međusobnog uticaja boja uz demonstraciju i analizu na umetničkim delima. Praćenje. TOK ČASA UVODNI DEO ČASA: FAZA SAZNANJA (UČENJA) � U ovoj fazi likovni problem se identifikuje. savetovanje. � Koje je boje koristila? Koje su boje jeseni? (ŽUTA – kao sunce. lišće 40 . Isticanje cilja časa i objašnjavanje zadatka. stimulisanje učenika kroz individualni razgovor. Radni deo časa: ( do 60 minuta) � � � � � Samostalni rad učenika na realizaciji teme. Odabiranje adekvatnih likovnih radova učenika za estetsko procenjivanje. Izvršavanje korekture u tri navrata (nastavnik) U toku obilaska slede dodatna objašnjenja. kruške CRVENA – grožđe. � Sugestije učitelja u vidu saveta i uputstva za prevazilaženje eventualnih grešaka. saveti. diskusija i estetsko procenjivanje radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema. estetskih kvaliteta i tehničkoj spretnosti. podsticanje. jesenje cveće. Završni deo časa: (do 10 minuta) � Kolektivna analiza. ukazivati im na elementarne propuste i ispravljanje grešaka. prikupljaju se neophodne informacije koje se kritički procenjuju � Koje se sad godišnje doba? (Jesen!) � Jesen je kao vrsna slikarka upotrebila spektar boja i obojila prirodu. originalnosti. lišće.

mešam ih i novonastalu boju nanosim na papir..) � Demonstracija: Pogledajmo kako to izgleda u prirodi – fotografije Biljaka � I u životinjskom carstvu možemo uočiti različite nijanse ove boje.? (crvene i žute) � Zato kažemo da je narandžasta boja ... crvena i plava. svetlini...) Prilog br. kako? (Stvaramo nove boje mešanjem.NARANDŽASTA – šargarepa. Pogledajte oko sebe i pronađite predmete oko vas narandžaste boje � . kada slikamo ne koristimo samo ove tri boje. da li možemo � reći da su poređane kao i tonovi u lestvici? (Da) 41 . � Koju smo boju dobili? (Narandžastu) Dakle.) Pogledajte sada ove različite nijanse narandžastih boja.? (izvedena boja) � Boja koju smo dobili na papiru je tzv.(džemper. cveće) � Dok učenici nabrajaju boje jeseni otkrivam navedene boje na slikarskom krugu boja..) � Međutim.. � Šta smo sada slušali? (Tonsku lestvicu – skalu) � Kako su tonovi u skali poređani? (Po visini – od najnižeg tona do najvišeg. 1: Krug boja � Pogledajte krug boja i recite mi koje su osnovne boje? (To su žuta. � Da bismo odgovorili kako nastaju te različite nijanse pomoći će nam muzika! � Saslušaćemo tonsku lestvicu. cvet.. intenzitetu. Prilog br.) � Zašto su one osnovne (primarne) boje? (One se ne mogu dobiti mešanjem ni razlaganjem drugih boja. 3: Izvedene boje � Demonstracija: Na paletu istiskujem jednake količine crvene i žute boje.) � Da li su one identične narandžaste nijanse? (ne) � Po čemu se te boje razlikuju? ( po nijansi.) � Kako se nazivaju te boje? (To su izvedene boje... lišće..... olovka. čista narandžasta boja. narandžastu boju možemo dobiti mešanjem osnovnih boja i to . već i sami stvaramo neke nove boje..

Nastavnik podstiče učenike da kroz kreativnu igru sa crvenom i žutom bojom: mešanjem. ISTICANJE CILJA ČASA: Na današnjem času ćemo poput ovih slikara. Nakon toga kreativna igra treba da se kreće u pravcu traženja sledećih mogućnosti: ritmičkog raspoređivanja oblika i boja. prskanjem. a tamnije nijanse dodavanjem crne boje.Prilog br. FAZA PODSTICANJA – IGRE: � U ovoj fazi sledi kreativna igra. improvizacija u traženju kreativne ideje. 12: Nijanse naradžaste boje � Kako ćemo pomoću tempera boja dobiti ovakav niz? (Mešanjem različitih količina crvene i žute boje. Pri kraju igre kada nastavnik utvrdi da je ostvaren poželjan psihološki nivo koji omogućava javljanje kreativne ideje ističe cilj časa.uprošćavanje oblika. tako na paleti dodavanjem sve veće količine crvene ili žute boje stvaramo postepeno nijanse. naslikati mrtvu prirodu Povrće. � Otkrivam zapis sa table: TEMA: Mrtva priroda sa povrćem MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempera ZADACI: Tačno zapažanje . � Demonstracija: Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika: uočimo nijanse narandžaste boje na umetničkim delima! Napominjem da se veći broj svetlijih nijansi dobija dodavanjem još i bele boje.) � Znači. vezivanje oblika i stvaranja novih originalnih likovnih kompozicija. što se u muzičkoj lestvici postepeno povećava visina tona. prosipanjem. otiskivanjem dobiju različite nijanse narandžaste boje.uočavanje bitnog Izbor boja Organizacija kompozicije 42 .

ukazivanje na njihove karakteristike. Izbor boja i nijansi – trudimo se da mešanjem žute i crvene boje dobijemo što više nijansi narandžaste boje. 3.oblike. sličnosti.boje. luk).providnost. povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti tri nijanse narandžaste boje. što vernije predstaviti prostor. razlike.boja. šargarepa. � 1. 4. teksturu. 3. lepotu oblika. klip kukuruza.povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti najmanje četiri nijanse narandžaste boje.boje. Tačno zapažanje – posmatranje pripremljenih oblika za mrtvu prirodu ( ukrasne tikve. što vernije predstaviti oblike.povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. Podelim nastavne listiće sa zadacima za grupe. grupa u radu koristiti dve nijanse narandžaste boje povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. što vernije predstaviti prostor. a nakon toga u širokim potezima grade oblici i stvara originalna likovna kompozicija.boje. RADNI DEO ČASA FAZA OTKRIĆA (STVARALAŠTVA) 43 .prvo se oker bojom skicira mrtva priroda u osnovnim konturama. 2.� Analiziramo zadatke koje treba ostvariti: 1. grupa u radu koristiti što više nijansi narandžaste boje (najmanje pet).oblike. 2. Organizacija kompozicije.svetlost.

teksture. Korektura Vršim diferencijaciju unutar svake grupe. teksturu). da nisu iste valerske vrednosti i da nisu skoncentrisane na jednom mestu. Učenici prvo posmatraju mrtvu prirodu .• Učenici rade samostalno po grupama. 44 . Dok učenici samostalno rade. mišljenja i ideja učenika.mašti i nivou likovnih i kreativnih sposobnosti. FAZA REALIZACIJE –OBLIKOVANJA • • • • 1. detalja. obilazim ih i vršim korekturu radova. Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem. Boljim učenicima sugerišem da u radu koriste četiri nijanse narandžaste boje. a ukoliko ga ne shvate.svetlost. da pokušaju da svoj lični doživljaj prikažu bojom. navodeći ih na uspešniji rad i raznovrsnost pri rešavanju likovnog problema. mašti i sposobnostima. doživljaju. bogatstvo kolorita.svetlost. uočiti osobine oblika i pravilno ih rasporediti u prostoru. • Prilazim učenicima koji su nesigurni i ne uspevaju da dođu do rešenja likovnog problema ili ne razumeju zadatak svoje grupe. Prosečnim učenicima koji nisu u dovoljnoj meri originalni pomažem da samostalno dođu do rešenja likovnog problema. Rade na realizaciji teme prema svom opažanju. osobine oblika(veličinu. Kroz individualni razgovor sa učenicima nastojim da dođu do rešenja. 2. • Prvo treba da pročitaju zadatak i da ga analiziraju. da podstaknem njihovu maštu i kreativnost. uočavaju prostor. Skiciraju oker bojom u osnovnim konturama kompoziciju mrtve prirode. providnost.strukturu predmeta i njihove razlike. Napominjem da se: niz narandžastih boja mora komponovati u vidu gradacije. boju . • Rade na realizaciji teme prema svom opažanju. doživljaju. ponovo ga definišem i otklanjam nejasnoće.svetlost. Talentovanim učenicima koji brzo i lako dolaze do rešenja likovnog problema sugerišem da na svom radu pokušaju da prikažu dubinu prostora. • U prvo vreme posmatram na koji način realizuju likovni problem. Korektura Pomažem učenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli pogrešnim putem u rešavanju likovnog problema uz uvažavanje individualnih razlika. mešanjem osnovnih boja dobiti različite nijanse narandžaste boje i komponovati ih u kompoziciju tako da jedna naglašava drugu. da pokušaju predstaviti prostor. zanimljivom. da im temu učinim bliskom (povezati sa predmetima iz njihovog ličnog okruženja koji učenika interesuju).

za estetsko procenjivanje biramo radove iz svake grupe koji su u potpunosti likovno dobro rešeni. tehničkoj umešnosti i estetskom kvalitetu.SVETLOST. ali nisu završeni i radove koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume. za sve grupe važe ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja: PRIKAZIVANJE OBLIKA kakvi su oblici da li su jasno uočljivi da li se može uočiti tekstura oblika da li su skladno povezani IZBOR BOJA da li su boje skladne 45 . 3. Vršim izbor radova za estetsko procenjivanje. KOMPOZICIJA). BOJA. Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti. radove koji su dobro početi. Korektura Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju za rad. održavam pažnju učenika i radnu atmosferu. a u likovno estetskom smislu su maštoviti i originalni.Slabijim učenicima koji prikazuju nejasne oblike koji se ” ulivaju” jedan u drugi i koriste prekomerno belu boju sugerišem da pažljivo posmatraju oblike i boje na mrtvoj prirodi i da budu strpljivi i istrajni u radu. Takođe. a likovni problem nije uspešno rešen.Podstičem ih na dalji rad. ohrabrujem učenike da i dalje istražuju nove mogućnosti i da slobodno izražavaju svoje ideje. ZAVRŠNI DEO ČASA Faza procenjivanja u završnom delu časa nastavnik frontalnim radom sa celim odeljenjem vodi razgovor o postavljenom likovnom problemu (PROSTOR. koji su odgovorili na postavljeni likovni problem. pohvaljujem uspele pokušaje ili pojedine dobro realizovane zadatke. estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protiče u tolerantnom razgovoru i da doprinese izgrađivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralački rad.OBLIK.

prozirnost i toplinu šta su propusti ORGANIZACIJA KOMPOZICIJE Da li je postignut sklad u kompoziciji Kako su komponovani oblici i boje Da li može da se uoči njihov pravac i smer Da li kompozicija čini celinu U kom radu je ispoljena originalnost -Na samom kraju časa učenici daju odgovore na pitanja: Šta bi promenili u radovima ? Koji je rad originalan i maštovit i zašto? Koji je rad u estetskom i tehničkom pogledu najbolji? 46 . ili su se oblici utopili u nju da li su korišćene kontrasne boje da li oslikavaju svetlost.koje nijanse dominiraju koliko nijansi narandžaste boje uočavamo da li prijaju oku da li je izražen kontrast sa pozadinom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful