Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIK UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA ZA ČETVRTI RAZRED

Drage koleginice i kolege!
Negovanje slobodnog dečjeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralačke mašte, kao i pokretanje dečje mašte je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju, a to se može postići slikovitim umetničkim pričanjem . Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike: 1. estetska inteligencija – takvo kreativno stvaralaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja – ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja, spremnost na rad i napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti 4. estetski sud, estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralaštvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost, šarenlikost, redefinicija i kompleksnost) 5. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli, koje često će označavati nekonvencionalno rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. veština, likovno znanje, izvođačke veštine – poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvu

2

Koncepcija udžbenika likovna kultura četvrti razred

Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programa. Udžbenik posebnu pažnju posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane, reprezentativne primere umetničkih dela. Koncepcija udžbenika je da se pojedini zadaci postave na sledeći način: 1. davanje informacija, 2. pojašnjenje zadatka, 3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listića.

Likovni medijumi i tehnike

Školska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan učitelj ohrabruje i ne guši originalnost učenika, te svakodnevno nudi šarolikost, te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo. Učitelj treba da omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim a mogućnost da slobodno stvaraju, da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crtež, slika, grafika ili vajarsko delo.Različiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kolaž, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na: - razvoj fine motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost - imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarađuju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - uče se čuvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi: crtanje slikanje vajanje

3

grafika novi mediji (film, fotografija, instalacija, računarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente: prema uzrastu učenika prema naklonostima učenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete počinje da šara, zatim svojim šarama daje značenje, sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamišljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izražajni elementi crtanja. Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su olovka, tuš i pero, lavirani tuš i sl. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje možemo povući linije može da posluži za crtanje. Dete tako može za crtanje da koristi trsku, čačkalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima možete videti u udžbeniku. Preporučene crtačke tehnike su: Olovka – mekana olovka (oznaka «V»); pomoću olovke je moguće povlačiti linije različitog senzibiliteta (od tvrdih do sasvim tananih) Olovke u boji Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralaštvu; završeni rad se mora fiksirati, najpogodniji je lak za kosu Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. «unutrašnjih» linija Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina; kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina; često se koristi u kombinaciji sa tušem i perom Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novčić, kora drveta, kamenčić, džak) Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero; kod rada dete podsticati na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, začini, strugotine, šećer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slika, mada u početku pomoću boja

4

dužinom i visinom. ova tehnika se može primeniti i u školskoj praksi. Preporučene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel – je stručni naziv vodenih boja. kamenčića utisnutih u plastelin. niski i ulegnuti. Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog značenja Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag. ali i od različitog zrnja. isečci iz časopisa. izrađuje se u obliku krede ili pisaljke. starih kalendara. Reljef delimo na visoki. te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan. razglednice i sl. «crtanjem» šiljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije . pasulj. kataloga. 1. pomoću ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja. auto-kit i sl. klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje i slikati na staklu.Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje. kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja Tempere – slikarska tehnika. po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere (učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa). učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka. Ulegnuti reljef nema izpupčenja. utiskivanjem. Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira. oboje ga u crno. širinom.crtaju. koji nastaje urezivanjem. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika. Ulegnuti reljef. paus-papir koji se oboji flomasterima. a preko sloj guste crne tempere. masni tragovi voštanog pastela ostaju nepokriveni Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela. Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama. i sl). u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice. suvo lišće. pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti). Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane drže podloge. 5 . tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije.

složen (Mikelanđelov David). izbočenja na površini materijala su niska. testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo. plošno istanjenu masu i linijski istanjenu masu. udubljeno-ispupčenu masu. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu. pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. mali. odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. orah. 3. Volumen može biti pun. uglasti. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl.) Žica – pogodna za crtanje u prostoru Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice. Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše. Preporučene vajarske tehnike su: Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina – vajarska tehnika . kamen). Niski ili plitki reljef. na kojem volumen neznatno ulazi u prostor. 6 . oblikovanja postoje razlike. obli. trodimenzionalni kolaž Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina. čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl. jednostavan (lopta). starog sata.2. prazan (lopta od gline). plastelin. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih. šišarka). i veštačkim materijalima (delovi igračaka. Mobil je takođe puna plastika. tj. itd. zmaja i sl.Visoki reljef. šarafi. Prema načinu obrade. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala.. veliki. mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje pomoću krompira). a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo. glavica maka. raščlanjeni. povrće. ali pokretna u prostoru. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina. dinamičan. prošupljenu masu. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Glinamol – vajarska tehnika . gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge. granje Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka. Otisak se zove grafički list. statičan. a prostor samo plitko ulazi u volumen. Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih. prošupljen (šišarka). i sl. opruge. sapun. glinamol. plastičnih čaša i sl. Građenje oblika od najlonskih kesa. Neki metodičari smatraju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. ili tvrddih materijala..) Tanak lim – koristi se za izradu reljefa Građenje oblika od kartona. ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena. kartonskih kutijica.

Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče elemente vizuelnih komunikacija. talasasti karton. dakle sve što se neće otiskivati. Duboka štampa predstavlja suprotni proces. Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa.dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama. prirodnih materijala (naprimer presečena glavica kupusa) i sl. praviti pečate od vunice. Učenici će u početku urezivati tzv. belih površina dletima. Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez. Dete postepeno usvaja pojedine tehnike. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja.Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. glinenoj ploči. da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. od papira. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću. bele konturne linije (pošto će gornji sloj biti otisnut). Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što je krompir. ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika) Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. kartona se isecaju male šablone željenog motiva. čipki. plastelina. ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame. kora drveta. nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu Novi medijumi . Preporučene grafičke tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku. Kasnije će dodavati teksture. i manje bele površine. gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili pomoću sundžera Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo» Otiskivanje pomoću krompira Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice. uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. S ciljem osavremenjavanja nastave važno je vizuelno opismenjavanje učenika. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona. plastelina i sl. mora se odstraniti. 7 . otiskivanje hrapavih predmeta. bakropis. raznih tekstila i tome sl. džakovi. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pošoar. akvatinta. Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija – tehnika ravne štampe Pošoar – tehnika ravne štampe. igra kompjuterske igrice. tj. tekstil. ili da bi shvatili princip visoke štampe. postoji tehnika linoreza u boji – pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše. panj i sl. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. mreže. dakle kako putem slike da saopšte poruku. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada (obrnuta slika). Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima.

Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veličina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi. Radijalna kompozicija deluje čvrsto. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Deluje mirno i staložnjno. u analizi elemente filmske i video priče. kako bi se određena ideja kondenzovala u određenom materijalu i time učinila trajnim. Dijagonalna kompozicija Horizontalna kompozicija označava organizovanje elemenata izraza u vodoravnom nizu sleva nadesno ili obrnuto. Egipatski obeliks ili gotička katedrala naprimer izražavaju svojom kompozicijom neko stremljenjer ka visini koja u gledaocu izaziva osećaj rasta. put od prave linije do kružne. Kompozicija Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. harmoničnošću i ima određen osećaj o njemu. Horizontalna kompozicija 2. pa ga može i izraziti. videoklipu i sl. Pitanje kompozicije se znači svodi na dva osnovna problema: 1. animirani film. morske životinje). karikaturu. Po pravcu kretanja postoji: 1. jer elemeti. Repeticija znači raspoređivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. fotomontažu. Kako određeni likovni znaci treba da budu raspoređeni međusobno. Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija. Čovek oseća potrebu za skladom. Vertikalna kompozicija 3. od bele do crne boje). Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet određenog likovnog elementa (npr. oblici i mase su raspoređene po vertikali što tera pogled na kretanje gore-dole ili obrnuto. tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatračima. širenja. kretanja i nešto nebeskog uzdignuća Dijagonalna kompozicija je organizacija elemenata po dijagonalnom smeru i izaziva osećaj dinamike i pokreta van kontura slike 8 . gradacija. zatvoreno. harmonija. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su međusobno bliski ili slični. kristali. Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u članku “Beleške jednog slikara“ rekao je o kompoziciji: “Kompozicija je umetnost raspoređivanja (na dekorativan način) različitih elemenata kojima umetnik raspolaže da bi izrazio svoja osećanja. 2. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju. strip. od horizontalnog pravca do vertikalnog. radijalna komp. od glatke površine do hrapave. Pomoću kojeg likovnog elementa se može na najbolji mogući način izraziti ideja ili doživljaj.na bilbordu. Vertikalna kompozicija je mnogo dinamičnija. kompaktno. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice.

Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja. na primer njegova privlačnost ka kiču. Kreativni aspekti rada (različitost. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. Stepen ostvarenosti zadatka b. uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov razvoj na polju likovnog izražavanja. sličnost. Ako učenik ne želi da realizuje neku temu. Usredsređenost na rad (tolerancija. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa. stereotipi. Motiviranost za stvaralaštvo c. tj. pomoć drugima u radu) 2. porodici. neposrednost d. ili u toku školske godine. uočene pojave. kao i ocenjivanje celokupnog rada učenika u toku perioda. Aspekti vrednovanja učenikovog rada: 1. iskrenost. naprimer ako učenik ne koristi čiste boje. Uzroci mogu biti različiti. Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika.Ocenjivanje u nastavi likovne kulture Korektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika. Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštva a. Izvesna rutina u radu e. Otvorenost. Neki od navedenih uzroka mogu lakše da se otklone. likovnost) f. prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog 9 . i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj. Tehnička umešnost b. ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom. mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad. procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspešnije rešavanje likovnog problema. Prikaz emocija c. Vrednovanje dečjeg rada na kraju časa a.

b. neoriginalan. b. oblika i kolorita) 2. zadovoljavajuća tehnička umešnot u korišćenju akvarel tehnike i pokušaj eksperimentisanja sa izražajnim mogućnostima. nedovoljno poznavanje i usvajanje karakteristika tehnike. b. originalnost. i uticaje boja) 3. neuobičajeno rešenje) 2. stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja. potpuna sloboda u izrazu. v..Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta: Opšti faktori: – Nesigurnost – Površnost – Imitativnost Likovni faktori: – Kič – Korišćenje likovno izražajnih elemenata – Nesavladavanje likovne tehnike Primeri 1.To sam ja na drugi način. c. bez likovnog istraživanja. isticanje bitnog pomoću boja) Opisna formulacija ocene (a. izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. Slikarski materijali i tehnike. neobičan raspored motiva) Opisna formulacija ocene (a. frotaž. Kombinovana tehnika 1. doslikavanje. neoriginalan. izuzetan senzibilitet za boje. akvarijum ili tmurno nebo pred oluju. Slikanje. bogatstvo imaginacije) II Kolaž. Dekolaž (naslojavanje. karakteristike akvarel tehnike. neobičan izbor boja. bogatstvo ideja. neobičnost motiva. Tehnička umešnost (usvojeno znanje izražajnih mogućnosti tehnike. c. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja. skučen. Originalnost (sloboda izraza. 1. bogatstvo boja. Neočekivan izbor boja. Menjamo svet . akvarel Originalnost (neobičnost u radu. kako likovno predstavlja opisano.. b. Osetljivost za boje (senzibilnost za boje. c. Tema: Morsko dno. eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima) Opisna formulacija ocene (a. izvesni pokušaji zamišljanja. oblika.). b. Pokazuje izvesnu originalnost. Slaba moć zamišljanja. izuzetno poznavanje tehnike s obzirom na uzrast i spremnost na eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima 3. dekolaž i asamblaž. docrtavanje. Imaginacija ( kako zamišlja opisano. maštovito rešenje) 10 . Slikanje. c. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu. adekvatno korišćenje tehnike. rešenja već viđena. skučen. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata.

Estetsku analizu trebamo tako usmeriti da deca mogu prepoznati sopstvene likovne probleme i da uoče njihovo umetničko rešavanje i da uočeno primene kod svojih crteža. Kreativnost (spremnost za istraživanje i igru. Ne učimo ih estetici niti istoriji umetnosti nego ih pripremamo za uzvajanje estetsko . v. otkrivanje mnogostrukih mogućnosti rešavanja određenog problema) Opisna formulacija ocene (a. Prilikom analize umetničkih dela treba da motivišemo učenike za primanje tih dela iznoseći podatke (naslov. razredu predmet. (živa bića. Analize treba da budu povezane sa nastavnim sadržajem praktičnog rada i sa obrađenom likovnom problematikom. Sadržaj nastavnog časa estetske analize sačinjavaju upoznavanje glavnih karakteristike najpoznatijih vrsta likovnih medija kao i 1-2 dela poznatih umetnika. izuzetna spremnost za iznalaženje optimalnog rešenja Estetska analiza umetničkih dela Po estetici umetnost proistiće iz društva i društveno je uslovljena. Treba da se trudimo da učenici što više stvari prepoznaju na umetničkom delu. radnju. predmete. sredstvo upoznavanja i preoblikovanja stvarnosti. Treba 11 . pokazuje zadovoljavajući stepen kreativnog mišljenja i razigranosti oblicima i bojama. estetski sadržaj i forma.umetničke kulture. Temeljnije upoznavanje umetničkih dela (estetska analiza) stvara osnovu za usvajanje pojmova i znanja koja će primeniti u sopstvenom stvaralaštvu. maštovit. i stvoriti osnovu za likovnu i estetsku kulturu deteta Umetnička dela pomažu sticanje znanja iz likovne kulture. Umetnička dela se na času likovne kulture mogu koristiti: • kao stimulacija. b. kao motivacija za rešavanje nekog likovnog problema • kao uzor za neki proces rada ili konvenciju • za sticanje likovnog znanja prilikom estetske analize Jedno od najvažnijih zadataka likovne kulture u nižim razredima je: uvođenje dece u abecedu umetničkog i estetičkog upoznavanja sveta. dakle usvajanje. b. Prikazana dela trebamo nakon prikazivanja skloniti. prepoznavanje. Na ovom nivou dečjeg razvoja naravno možemo govoriti samo o postavljanju osnova. biografskim podaci umetnika). vreme i sl. tj. nemaštovito. Kroz nastavu se daju neki konkretni podaci i znanja ali ne u sistematičnom istorijskom niti teorijsko-naučnom kontekstu. U početku. lep koloristički odnos. Treba da se suzdržavamo usko stručnog tumačenja estetske forme (kako u kontekstu istorijskih podataka tako i kod verbalno racionalne obrade) .). Dete uči reči i sintakse kojima može vršiti analizu viđenog. tema rada treba da dođe u prvi plan. c. u svim elementima maštovit i neobičan) 3. Bilo bi poželjno prikazivati vrhunska umetnička dela. svojstveno i nezamenjivo sredstvo za stvaranje društva. Ona je jedna forma svesti. nije spreman za kreativnu igru i brzo se zadovoljava stereotipnim rešenjem. godišnja doba. i likovnih tehnika. likovnih i kompozicijskih elemenata. razumevanje i primenu pojmova likovnog jezika. u 2. doba dana.Opisna formulacija ocene ( a. već viđeno. okolinu. odraz prirodne i društvene stvarnosti. veštačke oblike.

Ista reprodukcija se može više puta pokazati u zavisnosti od likovnog problema. Učenici treba da traže i pronalaze sadržajnu poruku. grafike. video zapise. dela primenjene i narodne umetnosti).da odaberemo takva umetnička dela koja su sa sadržajem bliska dečjem krugu interesovanja i po svojoj temi su pogodni da probude zainteresovanost dece. studijski izleti. da vodi računa o kvaliteti odabranih dela. skulpture. figuralna kompozicija. produbljenija. da budu odabrana samo vrhunska dela. Učitelj može da organizuje i sa učenicima akciju sakupljanja reprodukcija umetničkih dela i pravljenja albuma po dogovorenim kriterijima (naprimer po medijima. Po mogućnosti prikazujmo originalna dela (crteže. U nedostatku originalnih dela bilo bi poželjno demonstrirati veće i kvalitetnije reprodukcije. U nastavi možemo koristiti i filmove. muzeju. Za primere rada po prirodi. razredu analiza treba da je detaljnija. 12 . tehnike. Uvek treba da se prilagođavamo uslovima sredine. razredu već treba da analizu usmerimo na tumačenje prikazanih pojava. ponašanje itd. da analiziraju ciklus dela umetnika. Prikazana dela i u ovom slučaju treba da su bliska dečjim interesovanjima i svakodnevnom životu. slike. (Scene iz svakodnevnog života. Ako je tema bliska deci to u mnogome olakšava izvlačenje pouka i usvajanje pojmova (što je i bio cilj analize ). Učitelj može usmeriti pažnju učenika na već postavljena dela u hodniku. Na ovom stupnju još ne pravimo razliku između prikazane stvarnosti i slikovnog prikaza stvarnosti. U 4. skulpture. Treba da nauče najvažnije likovne motive (mrtva priroda. iz udžbenika. tj. istorijske kompozicije. istorijska kompozicija) kao i probleme nekih arhitektonskih i vajarskih tehnika. projekcije pomoću episkopa. ili ih projektovati pomoću dijaprojektora(dijapozitivi) i videobima. tzv. učiteljevi crteži na tabli. Projekcije vršiti samo u zamraćenoj učionici. građevine. Učenici tako uočavaju i tumače predstavljene pojave i radnje kao da one nisu predstave već kao da posmatraju stvarne pojave i prizore. U 3. za sticanje nekih znanja studioznog (analitičkog) crteža i slike npr. monografije umetnika. dijaskopa ili videobima. Direra (crteži životinja i biljki ) kao i mrtve prirode sa voćem i cvećem. Mogu se pokazati i neka arhitektonska dela sa jednostavnijim građevinskim elementima kao i dela narodne umetnosti i primenjene umetnosti). po određenim umetnicima ) . Ovim načinom rada možemo predoćiti učenicima bogatstvo i raznolikost umetničkog stvaralaštva. njihov izraz lica. revolucionarne slike. medijum i estetske karakteristike umetničkog dela kao i kroz istorijsku određenost njihove najznačajnije uzajamne veze (Npr. Postupci demonstracije su sledeći: Prikazivanje originalnih dela na času. Bilo bi dobro ako im da neke sugestije za analizu po kojima će kasnije deca izneti svoj referat. Na izlazcima van učionice mogu se pokazati neke značajnije građevine ili skulpture. (Zadaci prethodnog posmatranja i uočavanja i interesovanja). posete izložbi. Učitelj treba posebnu pažnju da posveti ovim albumima. Danas je moguće koristiti kvalitetne reprodukcije iz zbirke učitelja (kalendari. Učenici već bi trebalo da razlikuju predstavljeniju objektivnu stvarnost od njenog umetničkog prikaza. po tehnikama. posete ateljeu. “tajne radionice“. portret. da ukažu na vezu dramatike sadržaja tih dela i jezgrovitosti tehnike) Očigledna sredstva i postupci kod estetske analize Demonstraciona sredstva umetničkih dela su sledeća: originalna dela. pejsaž. knjige iz istorije umetnosti). Učenici bi trebalo da opišu pokrete likova. kvalitetne reprodukcije. Kroz priču učitelja trebalo bi da upoznaju nekoliko karakteristika poznatijih likovnih tehnika. Razgovor i analiza treba da bude i ovde u kontekstu sa praktičnim radom. veoma su dobre studije A.

) 13 . U izuetnim slučajevima moguće je prikazati i više dela kada se osvrćemo na neke estetske probleme (ove projekcije imaju za cilj širi pristup određenom problemu i analiza će biti površnija). Mogu u završnom delu neki učenici samostalno vršiti analizu kao neku vrstu uvežbavanja. Čas počinjemo ukazivanjem na prethodno iskustvo. rezime. ukazati na sličnosti i razlike između njih. ) Primena pouka stečena na časovima estetske analize treba uvek da je dvosmerna. U završnom delu učitelj rezimira najznačajnije pouke časa. Pouke može napisati i na tablu. razredu na časovima estetske analize uglavnom prikazujemo ona dela koja su već učenici upoznali prilikom ranijih demostracija. kod tematskog prikaza pejsaža ili nekog zanimanja prikaz umetničkog dela sa perspektivnim rešenjem smanjivanja predmeta i figura ka dubini prostora ili obrnuto prepoznavanje pouka stečenih na časovima praktičnog rada po određenoj temi na nekim umetničkim delima. ili videćemo nekoliko mrtvih priroda i pejsaža. gama boja i sl. za prostorni prikaz pomoću mrtve prirode pouke sticane kroz estetstku analizu umetničkih dela. Nakon uvodne informativne pripreme ističemo cilj časa. i 3. a sdruge strane pouke i znanja sa časova praktičnog rada primenjujemo u estetskoj analizi. Ako su dela nepoznata učenicima možemo uporediti ih sa već poznatim delima. Po isticanju cilja časa pristupamo projekciji (prikazivanju) određenih dela i njihovoj analizi po utvrđenim kriterijima (tema dela. (Npr. Estetsko . Najvažniji zadatak časova estetske analize je sistematizacija. na današnjem času ćemo upoznati nekoliko dela naših poznatih slikara kroz nekoliko njihovih dela. po čemu su slični. U 4. ili po jedno delo u 4 -5 medija ili po motivima.slikanja: Veza iz aspekta teme.istorijska pozadina. estetske karakteristike i sl. Treba da utvrdimo koji elementi čine mrtvu prirodu mrtvom prirodom ili pejsaž pejsažom. Naglasak da bude na kvaliteti umesto kvantitete.Artikulacija časa estetske analize umetničkih dela U 2. razredu nije predviđen samostalni čas estetske analize. analize umetničkih dela i crtanja . tehnika. znanje učenika u vezi određenog dela. Najoptimalnije bi bilo prikazati 4-6 dela sa opširnijom analizom. (kompozicija slike. Na ovim časovima je zadatak uvek rezimiranje i proširivanje znanja. Možemo pokazati 1 . a deca teze prepišu u svoje sveske. stilske karakteristike određenog doba i umetnika. Ponovo naglašavamo kvaliteta analize je jedino važna. Podsećamo ih na pouke korišćene kod rešenja nekih ranijih zadataka. ili korišćenje stečenog znanja u praktičnom radu na mrtvoj prirodi u estetskoj analizi umetničkih dela) Veza iz aspekta problema prikaza forme i prostora (npr. Umetnička dela demostriramo u vezi određenih likovnih problema i zadataka. produbljivanje znanja. Artikulacija časa estetske analize u mnogome je slična artikulaciji teoretskih časova. medijum.slikovnu analizu dela sledi kratki pregled biografije umetnika. a po čemu se razlikuju ovi likovni motivi. Ako su blok časovi. S jedne strane primenjujemo stečena znanja sa časova estetske analize u praktičnom radu.2 dela manjeg broja umetnika ili po jedno delo više umetnika u sličnim medijima. preporučuje se na prvom času estetska analiza. kao i od aspekata analize. na drugom času učenici trebaju kroz praktičan rad uvežbavati stećena znanja na času estetske analize. Npr. Tri glavne forme su moguće za vezu između sticanja znanja. društveno .). karakteristike prikaza prostora i forme. a drugi čas posvetiti praktičnom radu. Dok u ostalim radnim okvirima prikazujemo jedno ili dva dela dotle na časovima estetske analize relativno više dela. Upoznajemo decu sa glavnim aspektima analize . Kada su blok časovi. Broj projektovanih dela zavisi od cilja časa.

Moguća pitanja koje obrađujemo • Opišite sliku. kod rada tušem i perom prikazujemo umetnička rešenja ove tehnike) Kao domaći zadatak može se zadati skupljanje reprodukcija umetničkih dela ili pronalaženje sličnih dela iz albuma učenika. Primer analize umetničkih dela iz aspekta kompozicije: . kao i njihova analiza. predmeti) nalaze? • Kakav je raspored oblika na kompoziciji? • Šta je predstavljeno u pozadini? • Ko ili šta se nalazi u centru kompozicije? • Potražite te zaustavljene pokrete! • Podelite sliku u svojim mislima na dva jednaka dela! Šta uočavamo ako uporedimo levu i desnu stranu slike? • Koje boje koristi umetnik? • Koja je uloga linija u kompoziciji? • Koja osećanja izaziva u nama umetnik? Kakva je atmosfera slike? • Napiši u nekoliko reči svoj utisak o slici! Važni ishodi estetske analize umetničkih dela: Učenici postepeno stiču naviku posmatranja i analize umetničkih dela Postepeno uče razumeti umetničku poruku Postepeno uče iskazati svoj estetski sud o određenom delu Učenici će steći znanja o kompoziciji i prostoru umetničkog dela Produbiće svoje znanje o izražajnim elementima umetničkog dela Razumeće likovnu umetnost u relaciji istorije i kulture 14 .Veza po određenoj tehnici (npr. koji je motiv slike? • Gde se likovi (oblici.

stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava. da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi. razvijati motoričke sposobnosti učenika. razvijati senzibilitet za lepo pisanje. veličina. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž. da razvija pamćenje. povezivanje opaženih informacija. likovnim tehnikama i kreativno praktično rade sa odnosima boja. te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava. stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja. muzeja i čuvanje kulturnih dobara. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. moderne. SADRŽAJI PROGRAMA I KOLAŽ. razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne. razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti. savremene umetnosti. grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa. boja. FROTAŽ. asamblaž 2. učenici primenjuju u radu i životu. frotaž. Frotaž (površinske igre) 15 . NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA ČETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Operativni zadaci Učenici treba da: razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike. galerija. što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje. razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti. prepoznaju likovne tehnike. pokretom. likovnih umetnosti i likovnih pojava u životu. položaja oblika u prirodi. svetlina. dekolaž. usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom. usvoje znanja o boji. Zadaci: nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika.LIKOVNA KULTURA ČETVRTI RAZRED Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta. literarnim izrazom i scenskim ambijentima). da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi.

VOLUMEN. boja – prostor Pojmovi: volumen 16 . volumen. Linija. Boja – prostor 5. doslikavanje. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel. 4.) Asamblaž (trodimenzionalni kolaž.. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje.3. docrtavanje.. izvedene boje V LINIJA. BOJA.) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj.. Volumen – prostor 4. instalacije. prošireni mediji.. POVRŠINA. površina. Dekolaž (naslojavanje. Površina – prostor 3. pastel. Linija – prostor 2. PROSTOR (16+8) 1.

sa drugom sistematizacijom. Predlog za koreografiju. Bez obzira na veštačke ili prirodne oblike koje učenici ugrađuju u svoj rad. muziku. odmah se misli na već postojeće izvesno iskustvo učenika o kolažu. doslikavanje. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proširenim medijima u savremenoj umetnosti. kada se može početi s radom 17 . potrebno je da nastavnik ograniči broj materijala iste vrste da bi učenici lakše došli do svojih smisaonih rešenja. kostim 5. Realizacija po grupama ili u celini Pojmovi: ambijent i scenski prostor NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I Kolaž. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaža. Samim tim. To znači da su preuzimani različiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po ličnom nahođenju svakog učenika. Izrada scene 4. Takvo iskustvo je primereno za učenike. II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima Ova celina je logičan nastavak prethodne celine programa o asamblažu. Idejna rešenja za izradu maski 2. s tim što se najčešće vodi računa o primerenosti zahteva uzrasnim mogućnostima učenika pa su se u praksi najčešće tražila rešenja po logici šaljivog kolaža. stoga se počinje od površinskog kolaža. Da bi učenici sačinili frotaž mogu se koristiti prirodni i veštački oblici kao podloga preko koje će učenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki grafitni uložak prevlačiti preko papira da bi se odštampali najviši delovi (reljefnost – struktura materijala koji se nalazi ispod papira). dekolaž i asamblaž Imajući u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom prošireni mediji. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama često dobijaju duhovita rešenja. Kada se radi o asamblažu. U daljem radu takvi kolaži mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje. Kada se priđe realizaciji sadržaja kolaža. To je istovremeno šansa za učenike da naprave neko novo rešenjem a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Izrada maski 3. docrtavanje.VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1. nameće se obaveza nastavniku da učenike povremeno vodi na izložbe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju. te se od učenika traži izvesna doza upornosti što je moguće na tom uzrastu. ponovno lepljenje. To će biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. frotaž. misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za učenike smisaone celine. Izrada scene 6. smatra se da je ova celina najprimerenija za uvođenje učenika u nova iskustva.

Potom mogu da koriste i slikarske tehnike. i napokon mešanjem žute i plave da će dobiti izvedenu zelenu. Ako bismo izbrisali linije drške i karakterističnu liniju koja čini oblik šolje. uz pomoć mašte. Pre svega se misli na oblike koje možemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je čovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. Ne treba zaobići klasične materijale kao što je glina. dobija se gvaš tehnika. površina. razreda. tempere ili gvaša. Tempera je pokrivajuća boja. prepoznajemo prema karakterističnim linijama. razredu.polazeći od apstraktnih oblika nekog predmeta. uglavnom po logici apercepcije. što podrazumeva dobro promišljanje koja će boja da se stavi na koju površinu. IV Osnovne i izvedene boje Učenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja. Akvarel tehniku karakteriše lazurni način slikanja. za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad. učenici mogu da crtaju sa olovkama. a slika deluje sveže bez crne i bele boje. što znači da će mešanjem žute i crvene dobiti narandžastu. oblik šolje. da će mešanjem plave i crvene dobiti ljubičastu kao izvedenu. što znači da se više koristi voda sa blagim toniranjem boje. volumen. površinama i volumenu u određenom prostoru. pronalaze prirodne oblike. dobićemo nefigurativan oblik – apstraktni oblik. sa oznakom B. koji mogu da sačine neki novi oblik u skladu sa njihovom maštom. Smatra se da s ovim znanjima učenik kasnije može uspešno da prati nastavu likovne kulture. U temperi se može više puta nanositi boja preko iste površine. Takav pristup se može načiniti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetički oblici. što znači da takva slika podnosi naslojavanje. Na nastavniku je da pronađe manje prirodne oblike. Na primer. Na samom početku realizacije ove celine. Posle tih iskustava učenici mogu uraditi i neke vežbe po percepciji ili apercepciji koristeći i osnovne i izvedene boje. koristili tempere kao slikarski materijal. U ovoj celini programa učenici razredne nastave prvi put osmišljenije treba da rade po percepciji. ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. Zapravo. prostor U okviru ove celine računa se na povezivanje učenikovih iskustava o linijama. Uz dodatke bele pokrivajuće boje i mešanje drugih boja s belom. misli se na nefigurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti figurativnim oblicima. III Slikarski materijali i tehnike Kako su učenici do 4. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama. čime će uputiti učenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode. radi lakšeg intervenisanja u procesu rada. V Linija. posmatrajući pre svega prirodne oblike i boje. nanosi se više u vidu paste. pa i u 4. već su slikali prema svom osećaju. U takvom procesu biće od izuzetne važnosti da učenici rade po percepciji. da vrše analizu kada će moći u svim tehnikama da izraze šta osećaju dok 18 . ali su posebno zahvalni veštački materijali kao što su delovi dečjih igračaka. smatra se da je od posebne važno da nauče koje su karakteristike akvarela. boja.

Asamblaž (trodimenzionalni kolaž. a samim tim i povezivanje ovakvog sadržaja sa drugim oblastima. Pored crtanja i slikanja. igrališta. što se može pronaći u literaturi. Dekolaž (naslojavanje. ŠARENI LIKOVNI PUTOKAZI I KOLAŽ.. Ambijent učionice. frotaž. posebno je važno da se sa učenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata... PREDLOG ORIJENTACIONOG NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA.. docrtavanje.) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. prošireni mediji. asamblaž 2. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. u celini gledano.. U toj igri učenici će doći do saznanja o iskustvima civilizacije.. ali je najvažnije da se ceo proces odvija kroz igru. posebno sa književnošću. Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji će posmatrati. muzičkom kulturom. Dakle. učenici mogu da rade scenu. U duhu takvog zahteva.. svaki ambijent je karakterističan po nečemu. pozorištem. dekolaž.posmatraju neki prirodni oblik. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru 19 . Frotaž (površinske igre) 3. čime se postiže izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda. maske. doslikavanje.) 4. kostim. preporučuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike. a u funkciji je opažanja i prenošenja nemimetičkog prenošenja posmatranog prirodnog oblika. ambijent kuhinje. ambijent ulice. FROTAŽ. instalacije.. na nastavniku je da zajedno sa učenicima izvuče posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. ambijent autobuske stanice. VI Ambijent – scenski prostor Ako se pođe od činjenice da svi živimo u nekom ambijentu. da se opredele za muziku.

BOJA. POVRŠINA. izvedene boje V LINIJA.Volumen – prostor 4. muziku. PROSTOR (16+8) 1. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje. površina. Izrada scene 6. Površina – prostor 3. Linija – prostor 2. Idejna rešenja za izradu maski 2. Izrada maski 3. Realizacija po grupama ili u celini 20 . volumen. Boja – prostor 5. pastel. Izrada scene 4. boja – prostor Pojmovi: volumen VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1.Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel. kostim 5. Predlog za koreografiju. Linija.VOLUMEN.

DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: DEKOLAŽ TEMA: To sam ja na drugi način MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Dekolaž 5.. KOLAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I. čas NASTAVNA CELINA: I. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: KOLAŽ TEMA: Ilustrovanje pesme SUPER RODE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Kolaž 3.. FROTAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I.. 4. 8. FROTAŽ.. 2. 6. KOLAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I.Pojmovi: ambijent i scenski prostor SEPTEMBAR 1. KOLAŽ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: ASAMBLAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Građenje oblika TEHNIKA: Asamblaž ili pakovanje OKTOBAR 21 . KOLAŽ. FROTAŽ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: FROTAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Frotaž 7. FROTAŽ.

čas NASTAVNA CELINA: II. FROTAŽ. 10.. čas NASTAVNA CELINA: I. 18..VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE . 14.PAKOVANJE TEMA: Slobodna tema MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Po izboru 11.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINSKO – PROSTORNO TEMA: Portret . čas NASTAVNA CELINA: II.. KOSOJ ILI USPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš 15.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ:VEZIVANJE OBLIKA U RAVNI – OBLO-ROGLJASTO TEMA: IZLOMLJENE I LUČNE FORME MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: razni crtački materijali NOVEMBAR 17.Autoportret MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina ili plastelin 13..9.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI 22 . 16. 12. čas NASTAVNA CELINA: II.. čas NASTAVNA CELINA: II. KOLAŽ.

čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE PASTEL TEHNIKE TEMA: MRTVA PRIRODA SA VOĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: pastel – suvi (ili krede u boji)i voštani 23.) 21. AKVARIJUM. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE TEMPERA TEHNIKE TEMA: SLOBODNA TEMA. 24.NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: OMILJENA ŽIVOTINJA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Žica 19. ILUSTROVANJE MUZIČKE KOMPOZICIJE 23 . čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE AKVAREL TEHNIKE TEMA: MORSKO DNO.. itd. 22. 20 čas NASTAVNA CELINA: II.. 26...VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: GRAD KNEZA LAZARA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: papirplastika (građenje od papirnatih kutija. TMURNO NEBO PRED OLUJU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Akvarel DECEMBAR 25.

SLOBODNA TEMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: grataž JANUAR 31.. 30. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + ŽUTA = NARANDŽASTA TEMA: MRTVA PRIRODA SA POVRĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 33.MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 27. 28. 34. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: SLIKAMO NA KAMENU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 29. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: ŽUTA + PLAVA = ZELENA TEMA: APSTRAKTNA KOMPOZICIJA. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: ČESTITKA ZA NOVU GODINU.... 32. ŠUMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 24 .

... ili pastel 37. BOJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: OBLICI I MATERIJALI TEMA: KOMPOZICIJA RAZLIČITIH MATERIJALA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 25 . čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + PLAVA = LJUBIČASTA TEMA: ZALAZAK SUNCA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: akvarel. 36.VOLUMEN.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.FEBRUAR 35. 40. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: TOPLO-HLADNO TEMA: MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 39. 38. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: KONTRAST BOJA TEMA: ANALIZIRAMO UMETNIČKA DELA MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: 41. 42.

. BOJA.VOLUMEN TEMA: MOBILI . čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. POVRŠINA. 48. 46. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: SUSRET SA MATISOM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: gvaš 49. 52. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA.VOLUMEN. BOJA.. 50.VOLUMEN. 44. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.MART 43.POKRETNE SKULPTURE MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali 51. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: KORA DRVETA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: lavirani tuš 45. čas 26 ..VOLUMEN. POVRŠINA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR (TEKSTURA) TEMA: PRIRODNI OBLIK MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: slikarska tehnika po izboru 47. POVRŠINA...VOLUMEN. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LINIJA – PROSTOR.

ŠIŠARKA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina 57..VOLUMEN. 54. POVRŠINA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: RELJEF ZA MOJU SOBU MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali MAJ 59.. BOJA.. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: VOLUMEN – PROSTOR TEMA: GULIVER MEDIJ: TEHNIKA: kartonplastika APRIL 53. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.VOLUMEN. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: JEZGRO ORAHA.VOLUMEN. POVRŠINA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: KARTONSKA AMBALAŽA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glinamol 55. POVRŠINA.VOLUMEN. POVRŠINA.VOLUMEN. POVRŠINA.NASTAVNA CELINA: LINIJA. 60.. BOJA.56. BOJA. 58. BOJA. PROSTOR 27 . čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA.

izradu lutki. muzičkom kulturom.. scenografije. POVRŠINA. kostim.68.. NASTAVNI SADRŽAJ: AMBIJENT TEMA: RAZLIČITI AMBIJENTI MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 67. pozorištem. Slikanje TEHNIKA: / 63. BOJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: MAGRITOVI PROSTORI MEDIJ: Estetska analiza. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: UMETNICI STVARAJU ŽIVOT MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: / 65. 66. BOJA. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR Napomena: Nastavna celina je zamišljena kao realizacija jednog igrokaza sa lutkama od ideje. posebno sa književnošću. muziku. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. POVRŠINA. predlog za koreografiju. korelacija sa drugim oblastima.VOLUMEN.VOLUMEN. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR 28 ..NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: KOMPOZICIJA STRUKTURE MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: olovka 61. 64. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA... Realizacija po grupama.. 62.

čas TEHNIKA: različiti materijali NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: IZRADA SCENE TEMA: IZRADA SCENE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 73.različiti materijali 71. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: IZVOĐENJE PREDSTAVE PEPELJUGA MEDIJ: / TEHNIKA: / 29 .. 70.. 72. 74.NASTAVNI SADRŽAJ: MASKA TEMA: POZORIŠNA MASKA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: po izboru JUNI 69.. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LUTKARSKO POZORIŠTE TEMA: IZRADA LUTKI ZA PREDSTAVU MEDIJ: KOMBINOVANI TEHNIKA: kombinovani .

OTKRIĆE.Verifikacija. SAZNANJE. Faza procenjivanja . 1.Korektura Završni deo 5. oblikovanja .Domaći rad. Faza saznanja . PODSTICAJ. Faza podsticaja.VERIFIKACIJA Tok časa Uvodni deo 1. PROCENJIVANJE 30 .ARTIKULACIJA ČASA PREMA FAZAMA KREATIVNOSTI PSIHOLOGIJA 1. stvaralaštva . STVARANJE 4. . motivacija za sledeći čas LIKOVNA K.Stvaralaštvo . defincija lik.priprema.Isticanje cilja časa Radni deo 4.Uočavanje lik.problema. Faza otkrića.Rad .Motivacija . Faza realizacije. UČENJE 2. IGRA 3. RAD 5.Tehnička priprema 2. PREPARACIJA 2 INKUBACIJA 3 ILUMINACIJA (NALAŽENJE REŠENJA) 4.problema -Kritička procena informacije . OBLIKOVANJE. igre -Igra i improvizacija 3. vrste .

ritam Tema Kompozicija geometrijskih oblika (Ukrasna salveta) Likovne sposobnosti Originalnost – učenik stvara originalnu kompoziciju oblika uravni Fleksibilnost – sposobnost traženja različitih puteva ostvarenja Redefinicija – učenici individualno reprodukuju dožilvljenu stvarnost kroz upoznate mogućnosti stvaraštva. učenici su usvojili određena znanja o prostoru. br. Putem igre i potpune slobode u povezivawu oblika dobiće maštovite i originalne kombinacije i kompozicije Spretnost – učenik treba da stekne i trajno usvoji spretnost motoričkih pokreta Osećaj za prostor – učenik kroz rad stiče jedinstven osećaj za prostor i organizaciju prostora Maštovitost – podsticajnim kreativnim radom učenik stvara maštovitu kompoziciju 31 . oblicima i kompoziciji Zadaci časa .razvoj mašte i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika.Razvijanje likovne percepcije i apercepcije .Primeri priprema za čas likovne kulture NASTAVNA CELINA:VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ. kosoj ili uspravnoj liniji Prethodna situacija Normalna. indeksa 62/2004 METODIČKI PODACI O ČASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI Nastavni sadržajKomponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. položaja kao i međusobnih odnosa -navikavanje na istrajnosti i upornost u radu Likovni problem. boji. KOSOJ ILIUSPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš OPŠTI PODACI O ČASU Pedagoški fakultet u Somboru Student Andrea Bođo. veličine.Povezivanje geometrijskih oblika u kompoziciju. boju i na ritam -upućivanje na različite mogućnosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika.

Grupa potencionalno darovitih učenika – krugovi. kvadrati. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj. kvadrati. Diferencirani listić se daje svakom učeniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih očekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. Grupa boljih učenika i njih ov interval sadrži dva različita oblika . a po polu heterofene. Zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima učenika. 1. Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe. Formirane grupe su po sposobnostim približno homogene. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj ili uspravnoj liniji 32 . trouglovi. kosoj ili uspravnoj liniji 2. pravougaonici. radovi učenika Korelacija Matematika Izbor umetničkih dela Vinsent van Gog Viktor Vasareli Pit Mondrijan Pol Kle Izgled table Tema: Ukrasna salveta Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci časa: • Izbor oblika • Izbor boja • Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenici su podeljeni u 4 grupe. a napisani su na nastavnom listiću.krugovi. trouglovi) u određenom prostoru Nastavna sredstva Reprodukcije umetničkih dela. trouglovi.Fluentnost – učenik treba da proizvedu što više ideja vezanih za rešewe postavljenog likovnog problema Likovni medij Slikanje Likovna tehnika Tempere Motiv: Površinski oblici Motivacioni sadržaj Slobodno kombinovanje pravilnih geometrijskih oblika (krugovi.

. . savetovanje i motivisanje učenika kroz individualne razgovore. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema uspravnoj liniji 4. podsticanje. kvadrati. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji. Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik – trouglovi. .ističem cilj časa i objašnjavam zadatke grupama RADNI DEO ČASA (60 minuta) -Samostalan rad učenika na realizaciji teme. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj liniji ARTIKULACIJA ČASA UVODNI DEO ČASA (20 minuta) -Razgovor o prostoru i uočavanje oblika u njemu.tri korektivna pristupa . . . o njihovom međusobnom odnosu.u toku prilaska učenicima dodatna objašnjenja i saveti (ukazujem na elementarne propuste i podstičem na samostalno ispravljanje grešaka). prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. originalnosti. dodatna motivacija .Razgovor o načinu raspoređivanja predmeta i oblika u prostoru i načinu povezivanja u celinu.odabir dečjih likovnih ostvarenja za estetku analizu ZAVRŠNI DEO ČASA (10 minuta) Kolektivna analiza i estetko procenjivanje rezultata prema stepenu ostvarenog likovnog problema. Grupa učenika sa smetnjama u razvoju – pravougaonici.3. boji. o prostoru. Faza saznavanja (preparacija) U ovoj fazi se identifikuje likovni problem.Uočavanje oblika. tehničke umešnosti i estetske kvalitete Sugestije učitelja za prevazilaženje eventualnih grešaka i instrukcije za dalji rad TOK ČASA Uvodni deo časa (20 minuta) 1. bogatstva elemenata na motivu. Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje 33 . odnosa boja i geometrijskih oblika na primerima umetničkih reprodukcija.Praćenje. Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času.

živim bićima Prostor jedne likovne kompozicije je ograničen dimenzijama papira. učenici će putem igre i slobode u povezivanju oblika uneti svoj temperament i dobiti 34 .. sto. trougao. podom.. Takav prostor je funkcionalno organizovan. Pogledajmo reprodukciju umetničkog dela (Van Gog Umetnikova soba). Ako je njihov razmeštaj po nekim principu komponovanja onda oni oplemenjuju taj prostor i čine da se prijatno osećamo u tom okruženju. učionica. Kombinujući ih na različite načine. kruga. platna.. Na tablu lepimo odabrane oblike (ujedno proveravam u kojoj meri učenici raspoznajui oblike). Hajde da promenimo izgled učionice se nalaze na učiteljevom stolu) Improvizacija u traženju kreativne ideje.Na primer? Hodnik. Kakav prostor je naslikao umetnik? Ovo je otvoren prostor ispunjen raznim oblicima. predmetima. Kakav prostor je naslikao umetnik? Zatvoren unutrašnji prostor Čime je ogranićen prostor sobe? Zidovima. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? Unutrašnji – enterijer i spoljašnji – eksterijer A prema složenosti? Prostor može da bude jednostavan (učionica) i složen (školska zgrada) Prostor koji nas okružuje je ispunjen raznim oblicima. stolica Pogledajmo sledeću reprodukciju umetničkog. tavanicom Koje predmete si prepoznao/la na slici? Krevet. kocka. kvadrat i pravougaonik (ili lepe aplikacije koje se nalaze na učiteljevom stolu) Postoje i trodimenzionalni oblici. Trudimo se da zajedno stvorimo jednu zanimljivu kompoziciju. a to su: (Na učiteljevom stolu se nalaze geometrijska tela: lopta. kuća. park ili učionica – je ispunjen predmetima različitog oblika. U prirodi i u umetnosti razlikujemeo osnovne površinske oblike.) Opišite koji predmeti se nalaze u učionici? Kakvog su oni oblika?Kako bi oplemenili našu učionicu? Učenici daju svoje predloge naprimer boje zidova. razmeštaj klupa ili njihov oblik trougla. valjak. livada. Prostor u kojem se krećemo – ulica.. To su: Učenici crtaju na tablu krug.

boje. tehniku). ako nije organizovana. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? Da je jedan ispred drugog.maštovite kombinacije. o njihovom međusobnom odnosu. Isticanje cilja časa 3. Zaključujemeo da kompozicija može delovati i haotično. prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. Izbor oblika 2. Izbor boja 3. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji. prekrivanjem i prožimanjem oblika. medij. u dvodimenzionalnoj predstavi prostora. livada. oblike. Povezivanje oblika u ravni.tj. učionica. o prostoru. Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje Na primer? Hodnik. tablu podelimo na tri dela i formiramo tri grupe po mestu sedenja) Sada analizirajmo našu kompoziciju.. Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? prožimanjem oblika.. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? 35 . tj. (Igru možemo osmisliti da bude takmičarskog karaktera. Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju Za svaku grupu na tablu napišem konkretne zadatke Objasnim svaki deo posebno (temu. faza otkrića U ovoj fazi se identifikuje likovni problem. Analizirajmo zajedno korišćene likovne elemente. iza drugog. 2. boji. Faza podsticajne igre (inkubacija) Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika. se može izvesti dodirivanjem. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji. Koje geometrijske oblike prepoznaješ na tom delu? Nakon analize umetničkih dela pokazujem radove učenika iz prethodnih generacija Izgled table Tema: Ukrasna salveta (stolnjak) Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci: 1. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji.

nemojte koristiti previše bojada se ne bi pojavilo preveliko šarenilo. vodi računa o povezanosti tih oblika. Izaberi onu likovnu ideju koja te najviše zadovoljava. Tek tad pristupi bojenju tempera bojama. S obzirom da su četiri grupe sa različitim zadacima potrebna je posebna analiza za svaku grupu. Korekture vršim u tri navrata. Svaki učenik će realizovati likovni problem prema svojim individualnim. Izabrana muzička kompozicija svojim ritmom deluje stimulativno na ispoljavanje dečje kreativnosti. Pažljivo odaberite boju pozadine. Prvo nacrtaj zadate oblike u raznim veličinama. Izbor boja će biti slobodan. 1.) Zajedničko za sve grupe Učenici (po prethodno odabranim kriterijima) treba da razmeste svoje oblike u jednu skladnu celinu. Učenicima ne namećem svoje ideje i mišljenja već kroz razgovor o postavljenom problemu i zadacima navodim ih da uvide nepravilnosti i da ih isprave. Dodatnom motivacijom u toku treće korekture podstičem ih da se ne zadovolje brzo dobijenim rezultatime. prikazati igru boja i oblika za jednu ukrasnu salvetu (stolnjak i sl. Svakom učeniku prilazim i kroz individualni razgovor nastojim da dođe do maštovitog i estetskog rešenja. faza procenjivanja Završnu analizu radova vršimo prema stepenu ostvarenosti zadataka.Danas ćemo u tehnici tempera boja. Izbor oblika Kakvi su oblici korišćeni? Da li su jasno uočljivi oblici? Da li su oni skladno povezani? 2. Probaj različiti razmeštaj oblika. Završni deo časa (10 minuta) 5. Radni deo časa (60 minuta) 4. Organizacija kompozicije Kakav odnos imaju u oblici kompoziciji? Da li kombinacija oblika čini celinu? Da li je postignut sklad u kompoziciji? 36 . Po stepenu složenosti svakoj grupi posebno objašnjavam konkretne zadatke. slobodnim komponovanjem geometrijskih oblika. preklapanjem ili prožimanjem tih oblika. likovnim i kreativnim sposobnostima. već da ulože dodatni napor kako bi došli do mogućeg najboljeg rešenja. POvezivanje možeš izvesti dodirivanjem. faza oblikovanja Dok učenici samostalno pristupaju realizaciji likovnog problema puštam muziku za štimung. Izbor boja Da li su boje skladne? Koje nijanse boja dominiraju? 3.

-Navikavanje na strpljivost i upornost -Razvijanje smisla za individualni likovni problem LIKOVNI PROBLEM: Da sami stvaraju izvedenu boju (narandžastu) iz osnovnih boja i njom predstavljaju ono što su uočili na mrtvoj prirodi. svetlost. VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI ČASA: -Usvajanje osnovnih znanja iz teorije boja: upoznavanje sa karakteristikama boje (nijansa. -Određivanje narandžaste boje u spektru boja i na slikarskom krugu boja. 2. -Omogućiti učenicima da osete radost pri elementarnom stvaralačkom radu. LIKOVNE SPOSOBNOSTI: Tačno opažanje postići kod učenika navodeći ih da zapažaju oblike. boje.Da li su rešenja originalna? Na samom kraju učenici daju odgovore na pitanja: Koji su radovi originalni i maštoviti? Šta bi promenili na svojim radovima? Da li im se dopao današnji zadatak? Najavljujem aktivnosti za naredni čas i o potrebnom priboru. intenzitet). prostor 37 . kao i njihovom međusobnom uticaju (kontrast i kompozicija) i primena datih svojstava u rešavanju zadataka. -Upoznavanje učenika sa načinom dobijanja izvedene boje . Na prethodnim časovima učenici su usvojili određena znanja iz teorije boja i upoznali se sa osnovnim i izvedenim bojama. primer UNIVERZITET U NOVOM SADU UČITELJSKI FAKULTET SOMBOR NASTAVNO ODELJENJE SUBOTICA STUDENT: Žaklina Stanković STRUČNI PODACI NASTAVNA CELINA: Osnovne i izvedene boje NASTAVNI SADRŽAJ: Crvena-žuta-narandžasta PRETHODNA SITUACIJA: Normalna.narandžaste.

reprodukcije.Marino Tartaglia: Autoportret 38 . redefinisanje. povrća i voća. radovi učenika KORELACIJA: Poznavanje prirode (biljni i životinjski svet). ilustrativno-demonstrivna metoda.na mrtvoj prirodi. dobiće originalne i maštovite kompozicije. CD . NASTAVNA SREDSTVA: tempera boje. objašnjenje. Fluentnost kod učenika postići motivisanjem na igru bojama i tako ih navesti da proizvedu što više nijansi narandžaste boje. fotografije biljaka. pa će ujedno dodati i neke emocije. TEMA: Mrtva priroda sa povrćem LIKOVNI MEDIJ: Slikanje LIKOVNA TEHNIKA: tempera boje LIKOVNA OBLAST RADA: Tematski rad MOTIVACIONI SADRŽAJ: -Razgovor o bojama u prirodi i njihovim osobinama -Posmatranje razlika u nijansama boje na predmetima okoline -Slušanje tonske lestvice -Uočavanje nijansi boje na umetničkim delima -Analiza međusobnog uticaja boja OBLICI RADA: . znanje. slaganje. variranje. i iskustvo. LIKOVNE METODE: Komponovanje. Putem igre i potpuneslobode u slikanju oblika. metoda praktičnog rada.Diferenciran ( radni deo časa) METODE RADA: Pokazivanje. Redefinicija doživljenu stvarnost i upoznate mogućnosti učenici treba da individualno reprodukuju na lični plan.Frontalni (uvodni i završni deo časa) . posmatranje. razgovor. muzička kultura (slušanjnje muzike) IZBOR UMETNIČKIH DELA: .Individualni (uvodni i završni deo časa) -Individualizovan (radni deo časa) . rekomponovanje.

Emil Nolde: Crveni makovi GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenika i dobijenih rezultata. na biljnom i životinjskom svetu. formiram četiri grupe učenika približno istih sposobnosti.Paul Klee:Vrt ruža .Klod Monet: Procvetale jabuke . Znači.Đuzepe Arcimboldo: Povrće .Vinsent van Gog: Četrnaest suncokreta u vazi . a svaki učenik unutar grupe individualno rešava postavljeni problem.Pablo Pikaso: Žena . � Slušanje muzičke lestvice i gradacija narandžastih nijansi (tonovi narandžaste boje). zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima i mogućnostima učenika. 39 . Dodatna motivacija je mogućnost prelaska u napredniju grupu na idućem času ako učenik postigne nivo rada predviđen za napredniju grupu. � Uočavanje i određivanje boja na slikarskom krugu boja. motivacije i tempa napredovanja.. a napisani su na nastavnom listiću. One su u pogledu polne strukture heterogene. � Upoznavanje sa načinom dobijanja narandžaste boje. I grupa: potencijalno darovitih II grupa : boljih III grupa: prosečnih učenika IV grupa : učenika sa smetnjama u razvoju ARTIKULACIJA ČASA Uvodni deo časa: (do 20 minuta) � Razgovor o godišnjem dobu (boje jeseni). � Prepoznavanje i uočavanje ove boje u prirodi.Đuzepe Arcimboldo: Jesen .Vinsent van Gog: Autoportret (1889) . � Uočavanje narandžaste boje na umetničkim delima. Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe.

podsticanje. cveće. saveti. nastalih u likovnim radovima. lišće 40 . Izvršavanje korekture u tri navrata (nastavnik) U toku obilaska slede dodatna objašnjenja. TOK ČASA UVODNI DEO ČASA: FAZA SAZNANJA (UČENJA) � U ovoj fazi likovni problem se identifikuje. Isticanje cilja časa i objašnjavanje zadatka. diskusija i estetsko procenjivanje radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema. stimulisanje učenika kroz individualni razgovor. lišće. ukazivati im na elementarne propuste i ispravljanje grešaka. Završni deo časa: (do 10 minuta) � Kolektivna analiza. savetovanje.� � Uočavanje međusobnog uticaja boja uz demonstraciju i analizu na umetničkim delima. Radni deo časa: ( do 60 minuta) � � � � � Samostalni rad učenika na realizaciji teme. � Koje je boje koristila? Koje su boje jeseni? (ŽUTA – kao sunce. jesenje cveće. originalnosti. kruške CRVENA – grožđe. Odabiranje adekvatnih likovnih radova učenika za estetsko procenjivanje. estetskih kvaliteta i tehničkoj spretnosti. prikupljaju se neophodne informacije koje se kritički procenjuju � Koje se sad godišnje doba? (Jesen!) � Jesen je kao vrsna slikarka upotrebila spektar boja i obojila prirodu. � Sugestije učitelja u vidu saveta i uputstva za prevazilaženje eventualnih grešaka. Praćenje.

.. čista narandžasta boja. već i sami stvaramo neke nove boje.NARANDŽASTA – šargarepa.... Prilog br.) � Zašto su one osnovne (primarne) boje? (One se ne mogu dobiti mešanjem ni razlaganjem drugih boja..(džemper. kada slikamo ne koristimo samo ove tri boje. 3: Izvedene boje � Demonstracija: Na paletu istiskujem jednake količine crvene i žute boje.. narandžastu boju možemo dobiti mešanjem osnovnih boja i to .. intenzitetu..) � Kako se nazivaju te boje? (To su izvedene boje. crvena i plava. Pogledajte oko sebe i pronađite predmete oko vas narandžaste boje � .. � Šta smo sada slušali? (Tonsku lestvicu – skalu) � Kako su tonovi u skali poređani? (Po visini – od najnižeg tona do najvišeg. lišće.? (crvene i žute) � Zato kažemo da je narandžasta boja .) Pogledajte sada ove različite nijanse narandžastih boja. kako? (Stvaramo nove boje mešanjem.) � Da li su one identične narandžaste nijanse? (ne) � Po čemu se te boje razlikuju? ( po nijansi...) Prilog br. cveće) � Dok učenici nabrajaju boje jeseni otkrivam navedene boje na slikarskom krugu boja. svetlini. da li možemo � reći da su poređane kao i tonovi u lestvici? (Da) 41 . cvet. � Da bismo odgovorili kako nastaju te različite nijanse pomoći će nam muzika! � Saslušaćemo tonsku lestvicu... mešam ih i novonastalu boju nanosim na papir..) � Međutim. olovka.) � Demonstracija: Pogledajmo kako to izgleda u prirodi – fotografije Biljaka � I u životinjskom carstvu možemo uočiti različite nijanse ove boje.? (izvedena boja) � Boja koju smo dobili na papiru je tzv. � Koju smo boju dobili? (Narandžastu) Dakle. 1: Krug boja � Pogledajte krug boja i recite mi koje su osnovne boje? (To su žuta.

improvizacija u traženju kreativne ideje. što se u muzičkoj lestvici postepeno povećava visina tona. prskanjem. otiskivanjem dobiju različite nijanse narandžaste boje. prosipanjem.uočavanje bitnog Izbor boja Organizacija kompozicije 42 .) � Znači.uprošćavanje oblika. Pri kraju igre kada nastavnik utvrdi da je ostvaren poželjan psihološki nivo koji omogućava javljanje kreativne ideje ističe cilj časa. Nakon toga kreativna igra treba da se kreće u pravcu traženja sledećih mogućnosti: ritmičkog raspoređivanja oblika i boja. � Otkrivam zapis sa table: TEMA: Mrtva priroda sa povrćem MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempera ZADACI: Tačno zapažanje .Prilog br. ISTICANJE CILJA ČASA: Na današnjem času ćemo poput ovih slikara. a tamnije nijanse dodavanjem crne boje. � Demonstracija: Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika: uočimo nijanse narandžaste boje na umetničkim delima! Napominjem da se veći broj svetlijih nijansi dobija dodavanjem još i bele boje. Nastavnik podstiče učenike da kroz kreativnu igru sa crvenom i žutom bojom: mešanjem. vezivanje oblika i stvaranja novih originalnih likovnih kompozicija. 12: Nijanse naradžaste boje � Kako ćemo pomoću tempera boja dobiti ovakav niz? (Mešanjem različitih količina crvene i žute boje. tako na paleti dodavanjem sve veće količine crvene ili žute boje stvaramo postepeno nijanse. FAZA PODSTICANJA – IGRE: � U ovoj fazi sledi kreativna igra. naslikati mrtvu prirodu Povrće.

povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu.boje.boje. Izbor boja i nijansi – trudimo se da mešanjem žute i crvene boje dobijemo što više nijansi narandžaste boje.povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti najmanje četiri nijanse narandžaste boje.oblike. Podelim nastavne listiće sa zadacima za grupe. ukazivanje na njihove karakteristike.oblike. grupa u radu koristiti dve nijanse narandžaste boje povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. 4. što vernije predstaviti oblike. klip kukuruza. 3. � 1. teksturu.� Analiziramo zadatke koje treba ostvariti: 1.svetlost. što vernije predstaviti prostor. povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti tri nijanse narandžaste boje. grupa u radu koristiti što više nijansi narandžaste boje (najmanje pet). a nakon toga u širokim potezima grade oblici i stvara originalna likovna kompozicija.prvo se oker bojom skicira mrtva priroda u osnovnim konturama. lepotu oblika. sličnosti. Tačno zapažanje – posmatranje pripremljenih oblika za mrtvu prirodu ( ukrasne tikve.providnost. luk). 3. razlike. 2. RADNI DEO ČASA FAZA OTKRIĆA (STVARALAŠTVA) 43 . 2. što vernije predstaviti prostor. Organizacija kompozicije.boja. šargarepa.boje.

svetlost. • U prvo vreme posmatram na koji način realizuju likovni problem. Dok učenici samostalno rade. teksturu). osobine oblika(veličinu. Talentovanim učenicima koji brzo i lako dolaze do rešenja likovnog problema sugerišem da na svom radu pokušaju da prikažu dubinu prostora. providnost. • Prvo treba da pročitaju zadatak i da ga analiziraju.svetlost. Rade na realizaciji teme prema svom opažanju. 44 . doživljaju. Kroz individualni razgovor sa učenicima nastojim da dođu do rešenja. obilazim ih i vršim korekturu radova. FAZA REALIZACIJE –OBLIKOVANJA • • • • 1. mešanjem osnovnih boja dobiti različite nijanse narandžaste boje i komponovati ih u kompoziciju tako da jedna naglašava drugu. da pokušaju da svoj lični doživljaj prikažu bojom. doživljaju. • Rade na realizaciji teme prema svom opažanju.mašti i nivou likovnih i kreativnih sposobnosti. boju .• Učenici rade samostalno po grupama. Skiciraju oker bojom u osnovnim konturama kompoziciju mrtve prirode. ponovo ga definišem i otklanjam nejasnoće. mišljenja i ideja učenika. mašti i sposobnostima. uočavaju prostor. uočiti osobine oblika i pravilno ih rasporediti u prostoru.svetlost. Učenici prvo posmatraju mrtvu prirodu . Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem. navodeći ih na uspešniji rad i raznovrsnost pri rešavanju likovnog problema. • Prilazim učenicima koji su nesigurni i ne uspevaju da dođu do rešenja likovnog problema ili ne razumeju zadatak svoje grupe. da im temu učinim bliskom (povezati sa predmetima iz njihovog ličnog okruženja koji učenika interesuju). detalja.strukturu predmeta i njihove razlike. Napominjem da se: niz narandžastih boja mora komponovati u vidu gradacije. Korektura Vršim diferencijaciju unutar svake grupe. Korektura Pomažem učenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli pogrešnim putem u rešavanju likovnog problema uz uvažavanje individualnih razlika. Prosečnim učenicima koji nisu u dovoljnoj meri originalni pomažem da samostalno dođu do rešenja likovnog problema. da pokušaju predstaviti prostor. bogatstvo kolorita. zanimljivom. 2. a ukoliko ga ne shvate. da podstaknem njihovu maštu i kreativnost. teksture. da nisu iste valerske vrednosti i da nisu skoncentrisane na jednom mestu. Boljim učenicima sugerišem da u radu koriste četiri nijanse narandžaste boje.

održavam pažnju učenika i radnu atmosferu. BOJA. ohrabrujem učenike da i dalje istražuju nove mogućnosti i da slobodno izražavaju svoje ideje. tehničkoj umešnosti i estetskom kvalitetu. Korektura Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju za rad. a likovni problem nije uspešno rešen.Slabijim učenicima koji prikazuju nejasne oblike koji se ” ulivaju” jedan u drugi i koriste prekomerno belu boju sugerišem da pažljivo posmatraju oblike i boje na mrtvoj prirodi i da budu strpljivi i istrajni u radu. za sve grupe važe ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja: PRIKAZIVANJE OBLIKA kakvi su oblici da li su jasno uočljivi da li se može uočiti tekstura oblika da li su skladno povezani IZBOR BOJA da li su boje skladne 45 . Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti. koji su odgovorili na postavljeni likovni problem. za estetsko procenjivanje biramo radove iz svake grupe koji su u potpunosti likovno dobro rešeni. pohvaljujem uspele pokušaje ili pojedine dobro realizovane zadatke. KOMPOZICIJA). ali nisu završeni i radove koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume. radove koji su dobro početi.SVETLOST.OBLIK. 3.Podstičem ih na dalji rad. Vršim izbor radova za estetsko procenjivanje. ZAVRŠNI DEO ČASA Faza procenjivanja u završnom delu časa nastavnik frontalnim radom sa celim odeljenjem vodi razgovor o postavljenom likovnom problemu (PROSTOR. Takođe. estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protiče u tolerantnom razgovoru i da doprinese izgrađivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralački rad. a u likovno estetskom smislu su maštoviti i originalni.

prozirnost i toplinu šta su propusti ORGANIZACIJA KOMPOZICIJE Da li je postignut sklad u kompoziciji Kako su komponovani oblici i boje Da li može da se uoči njihov pravac i smer Da li kompozicija čini celinu U kom radu je ispoljena originalnost -Na samom kraju časa učenici daju odgovore na pitanja: Šta bi promenili u radovima ? Koji je rad originalan i maštovit i zašto? Koji je rad u estetskom i tehničkom pogledu najbolji? 46 .koje nijanse dominiraju koliko nijansi narandžaste boje uočavamo da li prijaju oku da li je izražen kontrast sa pozadinom. ili su se oblici utopili u nju da li su korišćene kontrasne boje da li oslikavaju svetlost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful