You are on page 1of 14

Poslovna škola “Megatrend”

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

MEĐUNARODNO POSLOVANJE

Studenti: Profesor:

Tanja Franjić 028/08/1000 Dr. Tatjana Dragičević
Marijana Starovlah
Maja Terzić

OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU 3. LITERATURA . RAZVOJ EFTA 6. PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ZONE SLOBODNE TRGOVINE 5. ZAKLJUČAK 7.SADRŽAJ: 1. EU I SPORAZUMI IZMEĐU JEDNAKIH SA CILJEM STVARANJA ZAJEDNIČKOG EKONOMSKOG PROSTORA 4. UVOD 2.

Od 1994.1. UVOD Evropska slobodna trgovinska zona osnovana je 1960. po principu reciprociteta. . godine. godine s EFTA-om zaključila Ugovor o slobodnoj trgovini. Island i Švajcarsku. Državljani EFTA-e. godine i reakcija je na osnivanje EEZ-a. na snazi je evropski ekonomski prostor između država Evropske Zajednice i država EFTA- e. EFTA obuhvata samo još Lihtenštajn. Irska i Danska 1973. Švedske i Austrije EU 1995. Norvešku. Nakon pristupanja Finske.). Evropska zajednica je 1973. kako bi se sprečila opasnost o ekonomskoj diskriminaciji.. imaju pravo raditi u Europskoj Uniji. EFTA je izgubila na značenju kroz pristupanje država članica ovoj zajednici (Velika Britanija. a Portugal 1986.

Stoga se pristupilo opreznom rastu. a takođe se uvećava njihov izvoz u EU. ova razmena. Vidljiva je značajna prednost na strani kvaliteta proizvoda EU. bio uslovljen padom rasta svetske trgovine. Ujednačavanje uvoza i izvoza na početku devedesetih godina bilo je uslovljeno izraženim deficitom. ali ne na uštrb njihovih interesa. Naravno. EU predstavlja najveće svetsko tržište. Evropska unija je poseban značaj davala saradnji sa Rusijom. ali pokazuje određenu stopu rasta. i sa jedne i sa druge strane. dok su sa strane zemalja bivšeg istočnog bloka uglavnom sirovine i proizvodi niskog stepena obrade. koji je. Bleže se enormne stope rasta izvoza EU u ove zemlje. Procentualno. vidljiv rast izvoza uređaja. Primjećuje se ponešto od tendencije adaptiranja ruske privrede na nove uslove. Kasnije je počeo. Takođe. koji je trebalo otkloniti. To potvrđuje fakat da u strukturi ruskog izvoza dominiraju sirovine i energija. ima karakteristike odnosa razvijenih i nerazvijenih. dolazi do dinamičkog rasta trgovine između EU i zemalja članica Centralnoistočne Evrope. ipak. a sa druge strane definisanjem mesta i uloge subjekata država. to ne znači da se trgovina sa ostalim subjektima ne razvija.2. Takva politika rezultirala je suficitom u razmeni sa svetom već sredinom devedestih. mašina. jer je to bio jedini način da te prvirede prežive i opstanu. Neujednačenost izvoza i uvoza govori o nekim opštim . U ovoj razmeni vidljiv je dinamičan rast. na koju otpada oko jedna trećina. Karakteristična je veoma razuđena trgovina sa zemljama u razvoju. iako joj se pridaje veliki značaj. učešće Rusije nije veliko niti u uvozu niti u izvozu iz EU. Suficit je na strani EU. koje je zarad uravnoteženog razvoja valjalo otkloniti. pokazuje da su se neke od privreda Centralnoistočne Evrope donekle adaptirale na nove uslove i krenule putevima značajnog približavanja modelima privreivanja EU. Takođe je indikativna struktura proizvoda u toj razmjeni. Međutim. ovo je bio trend na početku. ali po znatno manjim stopama. Karakteristike te razmene su indikativne u smislu činjenice da najveći deo odlazi na razvijene zemlje. ali to je ipak samo nagoveštaj. odnosno njihovih razmena u okviru EU. sa jedne strane. ne i na uštrb globalizacije trgovinskih tokova. U principu. tekstila i odeće što. Politika u trgovini EU nosila je na početku devedsetih godina neretko brojne nasleđene komponente. U periodu nakon raspada Sovjetskog Saveza. OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU Prema potencijalima kojima raspolaže. Evropska zajednica ima posebne odnose sa zemljama Mediterana. sredinom devedesetih. što bi sa svoje strane trebalo da da odgovor na pitanje o značaju koji EU daje tim veoma probirljivim tržištima i kvalitetu proizvoda koje EU nudi.

političke. reč je o zaokruživanju trgovinskog lanca u značajnom delu između članica EU. zajedno sa preostalim članicama EFTA. 238 ugovora o osnivanju Evropske unije. Osim onoga dela koji se odnosi na određeni vid asocijacija. ekonomske. vidljiva je sve veća upućenost na njihovu međusobnu saradnju. bilateralni su po pravilu. Obuhvataju zajedničke ciljeve. Kariba i Pacifika. imaju recipročne obaveze i prava i zajedničke institucije. S obzirom na tehnološku srodnost sa razvijenim privredama. Asocijativnost je raznorodnog karaktera i u sebe uključuje. Karakter sporazuma o pridruživanju vremenom se menjao. 2. sa ciljem stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora (EFTA). su u najvažnijoj opciji sa stanovišta pravnog regulisanja odnosa. Poseban tretman imale su zemlje u susedstvu.karakteristikama trgovine u EU. čiji je osnovni cilj podrška razvoju (Konvencija Lome) i 5. pored trgovinskih. To se zasniva na čl. Sporazume sa zemljama Afrike. Neki autori vrše podelu na: 1. Ti sporazumi su poznati pod nazivom Sporazumi o pridruživanju. Ono što bi se moglo smatrati zajedničkom karakteristikom jeste činjenica da su to ugovori sklopljeni na dugi rok. Ostale sporazume a) Sporazumi EU sa Zajednicom Nezavisnih Drzava b) Sporazumi EU sa razvijenim zemljama c) Sporazumi sa zemljama Juzne Amerike . Sporazume o saradnji sa zemljama Mediterana (uglavnom arapske zemlje). „što obuhvata uzajamna prava i obaveze. Stvorila se vrlo bogata praksa. zajedničke akcije i posebne procedure”. Ove tri grupe zemalja. Pre svega. Sporazume između jednakih. 3. Evropska unija izgradila je značajnu mrežu sporazuma sa gotovo svim zemljama sa kojima ostvaruje saradnju. oni sadrže i delove sa preferencijalima. sa ciljem da se dobije članstvo u EU. Vršene su različite klasifikacije. kulturne i druge vidove i polja saradnje. Sporazume o pridruživanju. 4. u kome se kaže da on može sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija zaključiti ove sporazume.

d) Sporazumi sa azijskim zemljama i grupacijama .

koje se odnose na razmenu kapitala. Da će zemlje EFTA pristupiti EU nagovešteno je tzv. političko-bezbednosna pitanja i pitanja spoljne politike i pravosuđa nisu ušla u domen zajedničkog odlučivanja. Luksembruškom deklaracijom. godine. ove zemlje (EFTA) su formirale i Nadzorni organ. socijalne politike. kojom je bilo predviđeno znatno proširenje saradnje. i za robe iz ovoga sektora su ukinute sve . Lihtenštajn i drugi) prihvatile su gotovo celokupno zakonodavstvo EU. koji spada među najobuhvatnije sporazume u istoriji. Stvorena je zona slobodne trgovine. Ovim Sporazumom. bez obzira na svoj veliki i nezabeležen zahvat. suštinski je proširen evropski ekonomski prostor. Prihvaćene su četiri slobode. u svim ovim oblastima donose se odluke koje su kompatibilne sa odlukama organa EU. Međutim. postaje realna težnja svih subjekata da što više približe proces donošenja odluka. kao dovoljnu garanciju da će se i doći do željenih rezultata. a odnosi se na domen konkurencije. S obzirom na takav karakter i proceduralna pitanja koja se tim putem afirmišu. Tako doneta odluka se usvaja konsenzusom na nivou organa Evropskog ekonomskog prostora. radne snage. godine. potpisan u Portu. zaštite potrošača.3. Politički organ koji koordinira ove aktivnosti jeste Savet ministara.Pokušavajući da održe neki vid inicijative. Sporazumom je obuhvaćen i deo politike koji se tiče funkcionisanja tržišta. usluga i roba. sličan Sudu pravde u EU. Takođe. Tim putem se izbegavaju zamke paralelnog odlučivanja. Sa svim članicama bio je zaključen Sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine. To je takođe urađeno. ipak su pitanja poljoprivrede i fiskalne politike ostala u domenu odlučivanja zemalja članica EFTA. Karakter ove saradnje posebno je zanimljiv sa stanovišta donošenja odluka. Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru sadrži detaljne propise o modelu razmene izvan sektora industrijskih proizvoda. preostale zemlje članice EFTA (Island. Konačno uređenje saradnje bilo je realizovano 1992. Pri ovome treba naglasiti da Evropska unija prva donosi odluke po pojedinim pitanjima i da tada prisustvuju predstavnici članica EFTA na radnom nivou. kada je zaključen Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru. Osim ovih neophodnih elemenata. razvojno-tehnološke dimenzije itd. Naime. EU I SPORAZUMI IZMEĐU JEDNAKIH SA CILJEM STVARANJA ZAJEDNIČKOG EKONOMSKOG PROSTORA Većina članica EFTA pristupila je Evropskoj Uniji. životne sredine. Sporazum je stupio na snagu 1994.

. odnosno punopravno članstvo preostalih članica EFTA u EU. evoluirati u više oblike ili pak u najpotpuniju integraciju. odgovornosti za prouzrokovanu štetu i dr. najverovatnije u bliskoj budućnosti. Za poljoprivredne proizvode ili proizvode ribarstva. Reč je o veoma detaljnom Sporazumu. Uzimajući u obzir sva ona ograničavanja koja proizilaze iz okolnosti da u ovom slučaju nije reč o carinskoj uniji i drugim vidovima zajedničke trgovinske politike. a oni se odnose na pojednostavljenje carinskih procedura.carinske i druge količinske barijere. liberalizacija trgovine se odnosi na pretežni dio roba koji je poreklom iz EU ili zemalja EFTA. koji će. koji uključuje brojne segmente i sektore. ipak se mora naglasiti visok stepen integracije. tehničke propise i standarde.

Ugovorima o slobodnoj trgovini uređuju se i sva ostala područja vezana za međusobnu trgovinu: unutrašnje oporezivanje. pod uslovom da one olakšavaju i podstiču trgovinu između zemalja koje ih sačinjavaju i da pri tome ne stvaraju prepreke trgovini prema ostalim članicama WTO-a. U ugovorima o slobodnoj trgovini dozvoljava se primena samo zaštitnih mera u opravdanim slučajevima. Zona slobodne trgovine je prihvatljiva u odnosu na uslove koje postavlja GATT. npr.4. Stoga je bitan sastavni deo ugovora o slobodnoj trgovini. Uzajamne povlastice odobravaju se samo proizvodima koji su poreklom iz zemalja koje sačinjavaju zonu slobodne trgovine. samo najosetljiviji proizvodi mogu biti izostavljeni od liberalizacije. zaštita intelektualnog vlasništva. ali prema trećim zemljama i dalje primenjuju sopstvenu trgovinsku zaštitu. pravila konkurencije. 3. koji ih dozvoljava kao izuzetak od opšteg pravila o nediskriminaciji. 2. U zoni slobodne trgovine zemlje u međusobnoj razmeni recipročno i u celini ukidaju carinske dažbine i druge prepreke trgovini. 4. Zone slobodne trgovine moraju po pravilu biti recipročne omogućavajući svim ugovornim stranama jednaku korist. Na prostoru evropskog kontinenta . pored Evropske unije postoje još četiri zone slobodne trgovine. o poreklu. državna pomoć. kako bi se sprečilo zaobilaženje ovog principa preko trećih zemalja. U slučaju platnobilansnih teškoća ili u slučaju prekomernog uvoza nekog proizvoda koji može izazvati poremećaj na domaćem tržištu. Osnovni cilj stvaranja zone slobodne trgovine je intenziviranje unutar- regionalne ( intra – regionalne ) razmene. . protokol o pravilima. kao što su određeni poljoprivredni proizvodi. državni monopol. I nakon stvaranja zone slobodne trgovine zemlje pristupnice prema trećim zemljama ne primjenjuju više carine i restriktivnije trgovinske mere nego u razdoblju koji je prethodilo zoni slobodne trgovine. odnosno carinske unije. 5. ako je liberalizacija trgovine unutar zone obuhvaćen je najveći deo međusobne trgovine. PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVAJU ZONE SLOBODNE TRGOVINE 1. Stvaranje zone slobodne trgovine mora biti potpuno u skladu sa članom XXIV GATT-a.

što znaći da i sama zona slobodne trgovine sadrži dovoljan broj pozitivnih elemenata da bi opstala. što im je u ovom obliku integracije ostavljeno.Iako je taj proces već sam po sebi pozitivan. Neosporno je da zemljama članicama odgovara dovoljan suverenitet u vođenju ekonomske politike. . vreme je pokazalo da je ona u najvećem broju slučajeva bila samo etapa ka uspostavljanju višeg oblika integracije. Sprovođenjem sopstvene trgovinske politike prema trečim zemljama njima je omogućeno da je kombinuju sa drugim instrumentima ekonomske politike u postizanju nacionalnih i razvojnih ciljeva.

Švicarska i UK. funkcionalni metod integracije je bio dominantan kod formiranja EEZ i EFTA-e. Zaokruživanje teritorija Nemačke. RAZVOJ EFTA EFTA-u su osnovale Austrija. Za process evropskih integracije su najbitnija formiranja Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Portugal. Norveške. EFTA-i se 1970. kao i ciljevi integracije. Evropskog udruženja slobodne trgovine (European Free Trade Association – EFTA) i naravno Evropske ekonomske zajednice (European Economic Community . a 1986. Moglo bi se reći da teče još iz perioda formiranja nacionalnih država u 19. a da je i EFTA većim delom prisajedinjena Evropskoj uniji (kao članice EFTA su ostale Švajcarska. Italije i drugih zemalja je osim nacionalnog ujedinjenja imalo sve karakteristike ekonomske integracije. 1961. Danska.5. Norveška i Island). veku. Evropske unije (European Union – EU). Norveška. ako bi se govorilo o međunarodnoj ekonomskoj integraciji u kojoj je naglasak na dogovoru različitih nacija o zajedničkom vođenju nekog segmenta ekonomske politike onda je za Evropu najbitniji period posle Drugog svetskog rata. godine Finska je postala zemlja suradnik EFTA-e. a EFTA se zadržala na nivou zone slobodne trgovine. Bez obzira na metod . potpuna članica. Činjenica da je SEV prestao da postoji 1991. s tim što su planovi EU bili daleko ambiciozniji. godine pridružio Island a 1991. Francuske. Od navedenih država sve su osim Lihtenštajna.EEC) tj. Za razliku od toga. Hrvata i Slovenaca samo delimično nosilo elemente međunarodne integracije s obzirom da su samo Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora u prethodnom periodu imale političku i ekonomsku nezavisnost. Ne treba zaboraviti da je formiranje Kraljevine Srba. godine. Švedska. U tom smislu bi uporedna analiza dala neke odgovore o kriznim momentima integracije i načinu njihovog prevazilaženja. Islanda i Švicarske napustile EFTA-u zbog ulaska u EEZ ili EU. SEV je formiran institucionalnim metodom integracije. Razvoj ekonomske integracije na tlu Evrope ima dugu istoriju. Lihtenštajn. jasno je da su ove integracije pokazale različitu efikasnost. Ali. Osnovna razlika u formiranju ovih integracija je prihvaćeni metod stvaranja novog ekonomskog i političkog činioca na svetskoj sceni. Odmah po osnivanju SEV-a formirane su nadnacionalne institucija koje će voditi kompletan proces usklađivanja ekonomske politike zemalja članica.

godine. kritični momenti procesa integracije nastaju kada jedan metod mora u cilju uspeha dalje razvoja uneti elemente druge metode. timpre što je bila okružena razvojno vrlo jasno orijentisanom Evropskom unijom. sa svojim skromnim ambicijama i bez želje prerastanja u više oblike integracije bila unapred osuđena na odumiranje. EFTA je pak. problemi nastupaju kad je trebalo u sistem funkcionisanja uneti neke elemente funkcionalnog metoda integracije. nakon dostizanja određenog nivoa usaglašenosti ekonomskih politika zemalja unutar integracije moraju biti prihvaćeni i elementi drugog metoda integracije. Tu ozbiljnu prepreku SEV nije uspeo da prebrodi. I Evropska unija ušla je u određene probleme kada je u funkcionalni metod integracije trebalo uneti neke elemente institucionalnog metoda integracije. . SEV je na Savet SEVa preneo važnu ulogu kreiranja novih poteza na putu približavanja ekonomskih poitika zemalja članica. Ali. S obzirom da se metodi integracije međusobno prepliću i uz to i dopunjuju.integracije. Sloboda izbora koju nameće tržište je nametnula i slobodu izbora spoljnotrgovinskih partnera što je uz sve ostale činioce dovelo i do prestanka postojanja SEVa 1991.

Portugal. Švajcarska i Velika Britanija kao alternativu tadašnjoj EEZ. godine. a od 1986. godine bila prvo pridružena. a Finska je od 1961. . Većina zemalja EFTA vremenom su postale članice EU čime je njihovo članstvo u EFTA prestalo. godine. Švedska. Danska. kako bi se podstakao rast trgovine među ugovornim stranama. Osnovale su je Austrija. Island se pridružio 1970.ZAKLJUČAK EFTA (European Free Trade Association) – Evropsko udruženje slobodne trgovine je međunarodna trgovinska organizacija koja je uspostavljena stupanjem na snagu Štokholmske deklaracije iz 1960. Lihtenštajn je postao punopravna članica 1991. Cilj je bio stvaranje zone slobodne trgovine i stvaranje kasnije ekonomske unije. Sve današnje članica EFTA osim Švajcarske su i članice Jedinstvenog ekonomskog prostora EU.6.i postigla veća transparentnost u trgovinskim politikama i poslovnim predviđanjima. povećala ulaganja. i punopravna članica EFTA-e. Norveška. Ugovori o stvaranju slobodne trgovine između dve ili više zemalja sklapaju se s ciljem uklanjanja carinskih i necarinskih barijera u međusobnoj trgovini.

wikipedia.Kovačević Mlađen. 4. Beograd.Tatjana Dragičević Radičević.Dr. Medjunarodna trgovina.com .Pelević Branislav. 2006. 2007. Međunarodna ekonomija. www.7. Ekonomski fakultet. Megatrend. Beograd. Ekonomski fakultet. 2002. LITERATURA 1. 2. 3. Beograd.