You are on page 1of 60

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I

MATURSKI RAD.
RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI
MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI
EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA
POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA
MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U
NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI
RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I
UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U
SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN
SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I
ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE

ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-
RAD.COM

2

Sadržaj

1
UVOD ...........................................................................................................................
............................4
2 UREĐAJI ZA SIMULIRANJE EKG
SIGNALA ...............................................................................6
2.1 PRIMENA UREĐAJA ZA SIMULIRANJE EKG SIGNALA ...................................................................... 6
2.2 POSTOJEĆI TIPOVI EKG SIMULATORA ............................................................................................ 7
3 ELEKTRIČNA AKTIVNOST SRCA, KARAKTERISTIČNI TALASI I NORMALNI INTERVALI EKG
ZAPISA.........................................................................................................................
.10
3.1 FIZIOLOŠKA POZADINA ZAPISA NA ELEKTROKARDIOGRAMU ....................................................... 10
3.2 KARAKTERISTIČNI TALASI EKG SIGNALA .................................................................................... 11
3.3 NORMALNI INTERVALI EKG SIGNALA.......................................................................................... 12
4 VIRTUELNI SIMULATOR I GENERATOR EKG
SIGNALA.....................................................13
4.1 VIRTUELNA INSTRUMENTACIJA .................................................................................................... 13
4.1.1 LabVIEW programski alat .......................................................................................................13
4.2 MATEMATIČKO MODELOVANJE KARAKTERISTIČNIH TALASA EKG SIGNALA .............................. 14
4.2.1 Matematičko modelovanje P talasa .........................................................................................14
4.2.2 Matematičko modelovanje F (flater ili lepršajućih) talasa.....................................................15
4.2.3 Matematičko modelovanje QRS kompleksa.............................................................................17
4.3 GENERISANJE CIKLUSA EKG SIGNALA ......................................................................................... 18
4.4 PRIMERI EKG RITMOVA I ARITMIJA SIMULIRANIH POMOĆU VIRTUELNOG EKG SIMULATORA ... 21
4.4.1 Normalan sinusni
ritam............................................................................................................21
4.4.2 Sinusna (respiratorna)
aritmija ...............................................................................................22
4.4.3 Lepršanje
pretkomora ..............................................................................................................22
4.4.4 Atrijalna
fibrilacija...................................................................................................................23
4.4.5 Ventrikularna
tahikardija.........................................................................................................24
4.5 GENERISANJE SIGNALA NA ANALOGNOM IZLAZU AKVIZICIONE KARTICE .................................... 25
4.6 KORISNIČKI INTERFEJES VIRTUELNOG EKG SIMULATORA .......................................................... 26
5 TESTIRANJE VIRTUELNOG EKG
SIMULATORA....................................................................27
5.1 REZULTATI SNIMANJA SIGNALA EKG SIMULATORA OSCILOSKOPOM .......................................... 27
5.1.1 Normalan sinusni
ritam............................................................................................................27
5.1.2 Atrijalna
tahikardija.................................................................................................................28
5.1.3 Lepršanje pretkomora (atrijalni
flater) ...................................................................................28
5.1.4 Ventrikularna
bigeminija .........................................................................................................29
5.1.5 Ventrikularna
tahikardija.........................................................................................................30
5.1.6 Ventrikularna
3

..........41 7......................................................2 Nodalna tahikardija ..............................................................1...............................................8 Lepršanje atrija (Atrijalni flater).1.........37 7........................................................................................................................................................................... .1............37 7........................34 7................................................1..................1.........................................................10 Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC) ........................................................................42 7.......................................................................................................................1................. fibrilacija ...........3 Atrijalna tahikardija....................................................................38 7..39 7................35 7..............................................................................................7 AV blok III stepena ....1 Normalan sinusni ritam........................................... .......................31 6 ZAKLJUČAK..................................................................4 AV blok I stepena.................34 7.......................................1 SNIMCI SIMULIRANIH EKG RITMOVA I ARITMIJA ......................................................40 7............. 34 7...........1...36 7...............................32 7 PRILOG ........................................................11 Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC).......................................43 4 ......................1..............................1....................................................................................................................................................................5 AV blok II stepena tip Mobitz I .1............................................1...................9 Atrijalna fibrilacija........6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II).......

.........................................43 7....................................................................13 Ventrikularna fibrilacija ................................44 LITERATURA ................................................................................46 5 ....1...................................................................... ....12 Ventrikularna tahikardija........7.1..........................................

Takođe su predstavljeni neki od postojećih simulatora EKG signala sa njihovim osnovnim karakteristikama koje se tiču simuliranih EKG signala. Prilikom razvoja i testiranje korisničkih programa za analizu EKG sigala izbor srčanih ritmova i aritmija je veoma bitan. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a. Uređaj treba da simulira EKG signale i da ih generiše na analognom izlazu akvizicione kartice. Analiziranje EKG snimaka i prepoznavanje simptoma srčanih oboljenja je veoma složen zadatak koji često predstavlja teškoću čak i za vrlo iskusnog lekara. Simulator EKG signala mora biti u mogućnoti da na izlazu generiše signale što sličnije realnom EKG-u. Stoga su korisnički programi koji analiziraju EKG signale. Oblici snimljenih talasa se razlikuju od pacijenta do pacijenta. U ovom radu je prikazan korisnički program za simuliraciju EKG signala i njihovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice. U drugom poglavlju je navedena neformalna podela postojećih simulatora EKG signala. Takođe je dat prikaz simuliranih EKG signala nekih srčanih ritmova i aritmija. Pretraživanje dugačkih EKG snimaka (poput onih koji se mogu naći u bazi EKG signala MIT-BIH). 6 . lekarima od velike koristi. tako i prilikom evaluacije EKG opreme i dijagnostičkog softvera. Prvo poglavlje je uvod u rad i daje kratak pregled teme koja je obrađena u ovom radu. prepoznajući aritmije. Cilj ovog diplomskog rada je razvoj simulatora i generatora EKG signala korišćenjem programskog alata LabVIEW. Ovaj rad je podeljen po poglavljima. savršeno funkcioniše sa simuliranim signalom dok se u realnoj situaciji pokazuje neispravnim. dešava se da ne sadrži u sebi svaku moguću kombinaciju srčanih ritmova i aritmija. inženjera. matematičara i programera radi postizanja što realnijih rezultata prilikom generisanja EKG signala. Treće poglavlje je kratko upoznavanje sa električnom aktivnošću srca karakterističnim talasima i normalnim intervalima EKG signala koji su bitni za modelovanje talasa u ovom radu. EKG simulatori se koriste kako pri samom razvoju opreme i korisničkih programa za snimanje i analizu EKG-a. tražeći odgovarajuće EKG ritmove i aritmije. Sam razvoj simulatora EKG signala zahteva saradnju između lekara.1 Uvod Razvoj uređaja i softverskih aplikacija za praćenje i analizu EKG signala uvek prati i razvoj simulatora EKG signala. kao i način izvedbe i njihova namena. Dat je prikaz funkcija za modelovanje EKG signala i njegovo generisanje na analognom izlazu akvizicione kartice kao i opis korisničkog interfejsa. Četvrto poglavlje opisuje razvoj virtuelnog EKG uređaja u programskom jeziku LabVIEW. Zato je mnogo jednostavnije koristiti simulirane EKG signale. često predstavlja mukotrpan posao. Ukoliko ovo ne bi bio slučaj moglo bi se desiti da sistem ili uređaj koji je projektovan i testiran pomoću datog simulatora. Bez obzira koliko je velika baza EKG snimaka. tako da ih je nekada jako teško prepoznati i razlikovati.

Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i realni EKG snimak odgovarajućeg srčanog ritma ili aritmije. U šestom poglavlju je izložen zaključak i navedene mogućnosti daljeg razvoja uređaja razvijanog u ovom radu. Sedmo poglavlje je prilog u kom su predstavljeni snimci svih simuliranih EKG signala pomoću simulatora EKG signala razvijanog u ovom radu i upoređeni sa realnim EKG snimcima odgovarajućih srčanih ritmova ili aritmija. 7 . Za svaki simulirani EKG signal je priložena tabela sa vrednostima parametara korišćenim za simulaciju. U petom poglavlju su predstavljeni rezultati generisanja simuliranih EKG signala snimljeni osciloskopom.

EKG simulatori koji se koriste za testiranje uređaja za praćenje i snimanje električne aktivnosti rada srca (elektrokardiografi i EKG monitori). Karakteristike pojedinih EKG simulatora zavise od njihove namene. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija koje analiziraju EKG signale (npr. 2. 2. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i evaluaciji aplikacija koje treba da prepoznaju aritmije (npr. bilo da su one hardverske ili softverske. Ona se kreće od testiranja opreme za prećenje i snimanje EKG signala. Sami simulatori EKG signala su najčešće sastavni delovi opreme koja se koristi za testiranje defibrilatora. npr. za testiranje monitora vitalnih funkcija. testiranje i evaluaciju ekspertskih sistema za prepoznavanje aritmija. i automatskih implatibilnih defibrilatora..2 Uređaji za simuliranje EKG signala Simulatori i generatori signala su nezaobilazni deo opreme koja se koristi pri razvoju i evaluaciji aplikacija. edukativne svrhe. pacijent simulatora. ekspertski sistemi ili dijagnostički softver) c. EKG simulatori koji se koriste za testiranje i kalibraciju uređaja koji treba da prepoznaju i tretiraju aritmije sa mogućim smrtnim ishodom (automatskih eksternih defibrilatora. 8 . koji se češće nazivaju implatibilni kardioverteri [1]) b. analiza ST segmenta) 3. a. Posebno mesto među simulatorima zauzimaju simulatori EKG signala.. AED defibrilatori. EKG uređaja . monitora vitalnih funkcija. EKG simulatori koji se koriste pri razvoju i testiranju aplikacija za prepoznavanje aritmija i analizu srčanih ritmova.1 Primena uređaja za simuliranje EKG signala U današnje vreme primena simulatora EKG signala je raznovrsna. U edukativne svrhe (obučavanje studenata i medicinskog osoblja) EKG simulatori mogu biti softverski implementirani. kao korisnički programi koji upravljaju hardverom na čijem se izlazu generišu signali ili hardverski implementirani. Ova podela nikako ne može biti smatrana striktnom i konačnom. kao zasebni uređaji ili delovi uređaja. Primena EKG simulatora može biti: 1.

Ovaj simulator je takođe poslužio kao osnova ovog rada u delu koji se tiče formula za matematičko modelovanje EKG signala. kreiranje baze EKG snimaka i edukaciju. Korisnik zadaje trajanja pojedinih intervala. Neki od postojećih EKG simulatora će biti kratko prikazani dalje u ovom podpoglavlju. Dubovika. Na slici 2. drugi su pak višenamenski i kao takvi mogu da se koriste kao instrumenti za testiranje EKG uređaja.. u edukativne svrhe. Jedan primer softverski realizovanog simulatora EKG signala je simulator iz rada K. Ltd 9 . Takođe može da generiše EKG signale gde korisnik zadaje vrednosti parametra koji se koriste za modelovanje signala. Dok su jedni sastavni deo test opreme EKG uređaja. koji je osmišljen kao kombinacija standardne PC konfiguracije i hardverskog dodatka sa izvodima za elektrode EKG uređaja. Takođe poseduje implementirane 3- kanalne EKG signale za testiranje Holtera i generator četvrtki. Poseduje mogućnost generisanje bilo kog željenog talasnog oblika korišćenjem korisničkog programa. dijagnostičkog softvera. Korisnički program poseduje implementiranu bazu normalnih i patoloških EKG snimaka.2 Postojeći tipovi EKG simulatora Danas postoje više vrsta EKG simulatora čije karakteristike zavise od njihove namene. evaluaciju dijagnostičkog softvera EKG opreme...2.. Hardverski deo poseduje implementirane EKG signale 12 odvoda i generator četvrtki. a koji je u tom radu poslužio pri razvoju i testiranju ekspertskog sistema za detekciju QRS kompleksa i klasifikaciju oblika QRS kompleksa.1 vidimo EKG simulator kineskog proizvođača Beijing meigaoyi Co. Ltd model MGY-E01 [3]. Automatska analiza aritmija – ekspertski sistem za odeljenje intenzivne nege [2].. RR interval i modeluje ST segment.1 Simulator EKG signala MGY-E01 firme Beijing meigaoyi Co. Slika 2. trajanje i amplitudu karakterističnih talasa.. Uređaj je omogućuje kalibraciju i testiranje EKG opreme. Korisniku se pruža mogućnost da nacrta izgled talasa koji će biti generisan na hardverskom izlazu ovog uređaja.

mogućnost definisanja frekvencije normalnog sinusnog ritma. definisanje frekvencije simuliranog EKG signala normalanog sinusnog ritma. simulaciju promene nivoa ST segmenata. proizvođača Metron [4]. Uređaj može da radi kao samostalni. QA40 je analizator defibrilatora.proizvođača Metron [4] (slika 2. uređaj ili može da radi kao deo daljinski upravljanog automatizovanog sistema zasnovanog na PC-u. Primer simulatora za testiranje EKG opreme je pacijent simulator (slika 2. simulaciju karaktrističnih EKG signala za evaluaciju dijagnostičkog softvera EKG opreme. razvijen za testiranje eksternih manuelnih i AED defibrilatora. Neke od karakteristika EKG simulatora je simuliranje EKG signala sa 12-odvoda.3 Uređaj za testiranje PS – 410 firme Metron defibrilatora. Ovaj uređaj ima mogućnost simulacije pedijatrijskog sinusnog normalnog ritma. QA – 40 MK. tip QA-40. firme Metron Kao primer simulatora koji su sastavni deo opreme za testiranje defibrilatora [1] je i MK-II Defibrillator Analyzer.3). stand alone.2 Pacijent simulator Slika 2. poseduje 35 implementiranih EKG ritmova i aritmija. Slika 2. mogućnost simulacije velikog 10 .2). tip PS-410. snimanje izlaznog signala i reprodukovanje snimka na izlazu simulatora.

kao i kratko objašnjenje svakog simuliranog srčanog ritma i aritmije. Na slici 2.5 EKG simulator Heartsim 200 i lutka fantom Skilltrainer proizvođača Laerdal 11 . Predavač ima potpunu kontrolu nad redosledom i tipom srčanog ritma pre i nakon defibrilatornog šoka.5). Mogućnost interaktivnog izbora tipa aritmije čini ovaj simulator veoma korisnim edukativnim sredstvom.4 EKG simulator na sajtu SkillStat Learning Primer EKG simulatora koji ima edukativnu namenu predstavlja kombinacija lutke fantoma Skilltrainer™ 200 i EKG simulatora Heartsim® 200 proizvođača Laerdal [6] (slika 2. projektovan je tako da pored mogućnosti simuliranja više vrsta srčanih ritmova ili aritmija. Posetilac sajta ima mogućnost online izbora srčanog ritma ili aritmije čiju simulaciju želi da vidi. koji se nalazi na sajtu SkillStat Learning [5]. omogućava i simulaciju promene srčanih ritmova prilikom defibrilacije. S obzirom da je ovaj simulator namenjen obučavanju medicinskog osoblja.4 možemo videti interaktivni online simulator EKG signala. Slika 2. Ovaj sajt je namenjen obučavanju i usavršavanju medicinskog osoblja pa je s tom idejom napravljen i sam simulator EKG signala. Slika 2. to jest poseduje mogućnost zadavanja očekivanog ritma nakon defibrilacije ili kardioverzije.broja srčanih ritmova ili aritmija kao i 8 implementiranih procedura za testiranje automatskih defibrilatora. Ova kombinacija pruža izuzetne uslove za obučavanje medicinskog osoblja. nazvan The Six Second ECG. Cardiac Rythm Simulator.

3 Električna aktivnost srca. Impuls iz atrija prelazi u ventrikule putem spoja koji se satoji iz AV čvora i susednih struktura. Impuls prvo uspori u samom spoju da bi zatim jako ubrzao kroz Hisov snop i njegove ogranke koji ga sprovode po čitavoj muskulaturi ventrikula. leve i desne grane koje se dalje granaju sve do mreže Purkinjevih vlakana.1 Fiziološka pozadina zapisa na elektrokardiogramu U srcu razlikujemo dve vrste muskulature: radnu muskulaturu atrija i ventrikula (srčanih pretkomora i komora) i provodni sistem (neuromuskulaturu). ali frekvenciju prilagođava potrebama. koji ima urođeni automatizam. prvo aktivira muskulaturu atrija (depolarizacija atrija) što se na EKG-u očitava kao P talas. SA) čvora (slika 3. karakteristični talasi i normalni intervali EKG zapisa 3. Akcijom srca upravlja sinusni čvor. Hisovog snopa. Aktivacija (depolarizacija) radne muskulature ventrikula se na elektrokardiogramu očitava kao QRS ili inicijalni 12 .2). atrioventrikularnog (AV čvora ili nodusa). Provodni sistem se sastoji od sinusnog (tačnije: sinoatrijalnog. Sinusni čvor čija se aktivnost na EKG- u ne vidi direktno.

3. Vremenski razmak između P talasa.04 s. Neki proizvođači koriste i druge brzine. Standardne brzine su 12. 5 mm = 0. Normalna brzina odvijanja papira je 25mm/s. Menjanjem brzine odvijanja trake menja se i prikaz EKG-a na papiru.2 s. Vreme se meri duž horizontalnih linija. koji označava aktivaciju radne muskulature atrija. ali prethodno navedene su najčešće u upotrebi [10]. Slika 3. i QRS kompleksa. T i U talas. jedini slučaj u kom srećemo negativan P 13 . na slici 3. samim tim i ispisa EKG signala.5 mm/s. QRS kompleks. koji predstavlja aktivaciju radne muskulature ventrikula. te odgovara podela: 1 mm = 0. Atrije takođe imaju svoj talas repolarizacije ( T ).3 EKG signal tokom jednog srčanog ciklusa [9] Na slici 3. Postavljeni su standardi za brzinu kretanja trake. Na svakih 5 mm je linija podebljana. Dužina ovog segmenta odgovara kašnjenju impulsa u AV čvoru [8]. potreban je da bi se pretkomore kontrahovale. dok su ventrikule još uvek opuštene i spremne da u optimalnom trenutku dovrše punjenje komora [7].2 Karakteristični talasi EKG signala P talas je u II odvodu uvek pozitivan.3 su označeni i normalni intervali u jednom srčanom ciklusu.3 možemo videti standardnu podelu matrice EKG papira.3 su označeni svi karakteristični talasi koji se javljaju na normalnom elektrokardiogramu. Elektrokardiografski papir je milimetarski papir sa horizontalnim i vertikalnim linijama na odstojanju od 1 mm. T talas predstavlja ponovno uspostavljanje prvobitnog naboja – repolarizaciju ventrikula. ali njega gotovo uvek prekriva ventrikularni QRST kompleks a na elektrokardiogramu snimljenom standardnom metodom [7].kompleks. Pored karakterističnih talasa na slici 3. Jasno su uočljivi P talas. Takođe. 25 mm/s i 50 mm/s.

12 s ili više. Normalan P talas ne traje duže od 0.5 mm u II odvodu [7]. najčešće ukazuje na blok grane [7]. 14 .10 s.10 s i nije viši od 2. QRS kompleks predstavlja depolarizaciju ventrikula i najvažniji je deo ventrikularnog kompleksa.talas u II odvodu je kod nodalnih udaraca i ritmova. Normalno trajanje mu je oko 0. Produžavanje trajanja ovog kompleksa na 0.

QRS interval predstavlja vreme depolarizacije komora. a koji je prisutan na elektrokardiogramu mnogih zdravih osoba. najčešće je 0. U talas je talas male. Meri se od početka Q talasa (ili R ukoliko Q nije vidljiv) do kraja S talasa. 15 .3 Normalni intervali EKG signala RR interval predstavlja rastojanje između 2 susedna R pika i služi za određivanje komorskog ritma [8].12-0.20s. kašnjenje sprovođenja u AV čvoru i prolazak impulsa kroz Hisov snop i njegove grane. kod normalnih EKG ritmova.11s [8]. PR interval obuhvata vreme potrebno za depolarizaciju pretkomora. 3.10- 0. Normalne vrednosti su od 0. Uzlazni krak se odvaja u blagom luku od spojnice i prelazi u zaobljen vrh. PP interval predstavlja rastojanje između 2 susedna P talasa i služi za određivanje pretkomorskog ritma [8]. O genezi ovog talasa ne postoji jedinstveni stav [7]. sve do nastanka depolarizacije komora. a zatim strmo pada [7]. pozitivan u II odvodu i asimetričan. Gornje granice intervala su 0. Meri se od početka P talasa do početka QRS kompleksa. T talas je. pozitivne amplitude (normalno ne viši od 1 mm) koji sledi nakon T talasa.16s i zavisi od srčane frekvencije (što je frekvencija manja to je PR interval duži) [8].

Ovakvim pristupom personalni računar . 16 .1 Virtuelna instrumentacija Virtuelna instrumentacija predstavlja metodologiju za projektovanje mernih instrumenata koja koristi standardni računar opšte namene kao što je PC ili laptop. Ovaj pojam je definisan od strane firme National Instruments [12] 80tih godina prošlog veka. osciloskopi i drugi. i da objedini hardverske uređaje koje firma National Instruments proizvodi sa personalnim računarom i obezbedi programsku podršku. Njegova osnovna namena je da pruži grafički korisnički interfejs za računarski orijentisanu instrumentaciju. obradu i prikaz signala na računaru [11]. 4. displeja. i preko njih je omogućen unos signala u računar odnosno prenos upravljačkih signala sa računara.PC preuzima ulogu konvencionalnog instrumenta. a da se svaka obrada i analiza odvija na računaru.1 LabVIEW programski alat Za projektovanje Virtuelnog EKG simulatora u ovom radu korišćen je programski alat LabVIEW firme National Instruments [12]. Svi simulirani EKG signali se odnose na II odvod EKG-a. U njemu se nalazi veliki broj grafičkih kontrola. dok grafički korisnički interfejs isprogramiran u LabVIEW-u izgledom podseća na sam instrument. Razvila je specijalni softverski paket LabVIEW (Laboratory Virtual Instrument Engineering Workbench) koji omogućava da se isprogramiraju uređaji koji će vršiti istu ulogu kao i konvencionalni merni i upravljački instrumenti. Otuda je inicijalno i nastao pojam Virtuelna instrumentacija – Virtual Instrumentation [10].4 Virtuelni simulator i generator EKG signala U ovom poglavlju je ukratko objašnjen pojam virtuelne instrumentacije i programski alat LabVIEW.1. Specifičnost ovog programskog jezika je da je to grafičko orijentisan jezik. predstavljene su matematičke funkcije pomoću kojih su modelovani talasi kao i sama izvedba simulatora i generatora EKG signala u LabVIEW- u nazvanog Virtuelni EKG simulator. tako da se sva obrada signala vrši digitalno na računaru. Koristeći ovaj programski alat moguće je projektovati programe nazvane virtuelni instrumenti koji podsećaju na standardne konvencionalne merne i upravljačke instrumente. Pridodat hardver čine najčešće A/D akvizicione kartice koje poseduju više analognih i digitalnih ulaza i izlaza. a prikaz na monitoru. specijalne harderske komponente za akviziciju i digitalnu konverziju signala i računarske programe koji obezbeđuju prikupljanje. Uz pomoć ovog alata mogu se isprogramirati instrumenti koji imaju isti interfejs i funkcije kao standardni merni instrumenti. 4. Ova kompanija se bavi poizvodnjom komponenata za mernu industriju i automatizaciju. indikatora i grafika koji po izgledu podsećaju na elemente i delove konvencionalnih mernih instrumenta kao što su voltmetri. prekidača.

Specifičnost programiranja u LabVIEW-u je da se programiranje paralelno vrši u
dva prozora. U prvom koji se naziva kontrolni ili front panel (front panel) vrši se
projektovanje grafičkog korisničkog interfejsa. Na front panel se postavljaju kontrole,
prekidači, indikatori, displeji, grafici i drugi elementi koji se mogu naći na
konvecionalnim mernim uređajima kao što su recimo osciloskop ili voltmetar. U
drugom prozoru koji se naziva blok dijagram (block diagram) vrši se programiranje.
Ovo je grafički orijentisani programski jezik koji koristi tok podataka (data flow), za
razliku od tekstualnog programiranja. Svi terminali grafičkih kontrola koje se nalaze
na front panelu i funkcije LabVIEW-a se povezuju linijama što simbolično predstavlja
tok podataka (data flow), koji po pravilu ide sa leva u desno.

4.2 Matematičko modelovanje karakterističnih talasa EKG
signala

Prilikom izbora matematičkih funkcija za modelovanje EKG talasa bilo je bitno da
su modelovani karakteristični talasi što sličniji realnim karakterističnim talasima. Za
matematičko modelovanje karakterističnih talasa izabrane su matematičke funkcije
koje su K. Duboviku poslužile za modelovanje karakterističnih talasa EKG-a u
njegovom radu "Automatska analiza aritmija – ekspertski sistem za odeljenje
intenzivne nege" [2].

S obzirom na sličnost pojedinih karakterističnih EKG talasa, kao što su P, T i U
talasi, koji se razlikuju jedino po amplitudi, trajanju i nagibu, za njihovo modelovanje
je korišćena ista funkcija krive. QRS kompleks je takođe bilo moguće modelovati
pomoću funkcije za modelovanje P, T i U talasa, kao što je predstavljeno dalje u ovom
poglavlju. Jedino je za F talas bilo potrebno uvesti novi oblik funkcije koji u stvari
predstavlja prvi izvod funkcije korišćene pri modelovanju P, T i U talasa kao i QRS
kompleksa.

4.2.1 Matematičko modelovanje P talasa

Svi standardni P, T i U talasi su modelovani pomoću Gausove krive. Jednačina
krive je sledeća:
− ( t − t 0)2
f ( t ) =Ae σ2
(1)

Gde je A amplituda talasa, σ predstavlja standardnu devijaciju, a t je trenutak u kom talas0

dostiže maksimum. Da bi smo omogu ćili asimetričnost talasa uveli smo takozvani faktor nagiba

(slant) ξ. Uvodjenjem novog parametra funkcija (1) dobija sledeći oblik:
g 2 ( t − t 0)
σ

f (t ) =Ae −2
(2)

17

Gde je, ⎧et , t > 0
g (t ) = ⎪

ξ
−ξ , za t = t-t
0 (3) ⎪et , t < 0

Primetimo da za slučaj kada je ξ = 0 jednačina (2) dobija oblik jednačine (1). Parametri
koji utiču na oblik svakog P, T i U talasa su:

A - amplituda talasa σ - standardna devijacija t 0 - vremenski trenutak u kom talas dostiže maksimu m
ξ - faktor nagiba funkcije (slant)

Slika 4.1 Funkcija Wave.vi izvedena u LabVIEW-u, koja realizuje formule 1, 2 i 3

Slika 4.2 Izgled talasa simuliranog pomoću funkcije Wave.vi izvedene u LabVIEW-u.
Slika levo je snimak funkcije sa faktorom nagiba ξ= -0,4 dok je na slici desno
ξ= 0,4

Na slici 4.1 je prikazana funkcija Wave.vi koja se koristi za modelovanje P, T i U
talasa i QRS kompleksa, izvedena u LabVIEW-u, dok na slici 4.2 može da se vidi
izgled talasa simuliranog pomoću LabVIEW-a, za različite vrednosti faktora nagiba.

4.2.2 Matematičko modelovanje F (flater ili lepršajućih) talasa

Tokom atrijalnog flatera ne postoje P talasi, a električna aktivnost srca se javlja u
obliku "testerastih" F talasa ili flater talasa. Ovi talasi su modelovani pomoću
jednačine koja predstavlja prvi izvod Gausove jednačine. Jednačina ove krive je
18

sledeća:

19

⎧e t . ( t − t 0)2 ( t−t ) 0 − σ 2 f ( t ) =− A 2 e (4) σ Faktor nagiba ξ je uveden analogno faktoru nagiba kod P talasa.vremenski trenutak maksimuma talas a ξ .4 20 . Parametri koji utiču na oblik svakog F talasa su: A .3 Funkcija F Wave. koja realizuje formule 4.amplituda talasa σ . Slika levo je signal sa faktorom zakrivljenja ξ= -0.vi izvedena u LabVIEW-u.4 Izgled F talasa simuliranog pomoću funkcije F Wave. t > 0 g (t ) =⎪ (6) ξ  −ξ ⎪et .vi izvedene u LabVIEW.standardna devijacija t 0 . Jednačina krive tada postaje: − g 2( t −t0) g (t − t0) σ 2 f (t ) =− A 2 e (5) σ Gde je. t < 0  Ova formula služi za modelovanje takozvanih F talasa (flater ili lepršajućih) koji se javljaju kod atrijalne fibrilacije i atrijalnog flatera.5 i 6 Slika 4.faktor nagiba Slika 4.4 dok je na slici desno ξ= 0.

4.amplituda S talasa σ .3 je prikazana funkcija F Wave. dok na slici 4.5 Funkcija koja modelira QRS kompleks. izvedena u LabVIEW-u 21 . QRS.standardna devijacija (za sve tri krive) t 0 . Za modelovanje Q. za različite vrednosti faktora nagiba.amplituda R talasa S amp .vi koja se koristi za modelovanje QRS kompleksa. a amplituda R talasa je pozitivna. izvedena u LabVIEW-u.5 vidimo LabVIEW funkciju QRS. R i S talasa korišćena je LabVIEW funkcija Wave.vi kojom se vrši modelovanje P talasa.vi koja se koristi za modelovanje F talasa.trenutak u kom R talas dostiže maksimum (trenuci maksimuma QiS talasa su ( t -2σ) i ( t 0 0 +2 σ) respektivno) ξ .faktor nagiba Na slici 4.4 može da se vidi izgled F talasa simuliranog u LabVIEW-u. Slika 4. Na slici 4. Parametri koji utiču na izgled svakog QRS kompleksa su: Q amp .amplituda Q talasa R amp .2.6 je snimak QRS kompleksa simuliranog pomoću LabVIEW-a.3 Matematičko modelovanje QRS kompleksa Matematičko modelovanje QRS kompleksa je izvedeno pomoću tri talasa modelovana pomoću funkcije (1) gde Q i S talasi imaju negativnu amplitudu.vi. Na slici 4.

3 Generisanje ciklusa EKG signala Kao što je prikazano u 3.7) koja generiše jedan EKG ciklus. Slika 4. QRS kompleks. indeksiranjem.vi (slika 4. da bi zatim.vi izvedene u LabVIEW-u 4. Ovo pravilo ne važi kod nekih EKG ritmova i aritmija. U toku modelovanja jednog EKG ciklusa izračunavaj u se vrednosti za sve talase u trenutku t i sabiraju se tako da se na izlazu dobija rezultantna vrednost funkcije kojom se modeluje EKG ciklus. EKG snimak jednog ciklusa normalnog srčanog ritma u sebi sadrži P talas. poglavlju.7 Funkcija EKG ciklus. T talas i U talas. Slika 4. kao što je primer pojave testerastih F talasa umesto P talasa kod atrijalnog flatera. ove tačke bile prevedene u niz tačaka koji predstavlja simulirani EKG ciklus. Modelovanje EKG signala jednog srčanog ciklusa se vrši pomoću funkcije EKG ciklus.6 Izgled QRS kompleksa modelovanog pomoću funkcije QRS.vi izvedena u LabVIEW-u 22 . sa trajanjem ciklusa koje je jednako vrednosti parametra RRint. čija je specifičnost upravo nedostatak pojedinih talasa ili promena njihove morfologije.

koristi se odgovarajuća LabVIEW funkcija za modelovanje karakterističnih talasa EKG-a. U zavisnosti koji talas ili kompleks modelujemo. a koji utiču na izgled modelovanog EKG signala su sledeći: • Pamp — amplituda P talasa • Famp — amplituda F talasa. Na ulaze funkcije EKG ciklus. koji se javlja u slučaju atrijalnog flatera • Pwidth — širina P ili F talasa u milisekundama na polovini visine talasa • Pslant — parametar nagiba P ili F talasa (videti poglavlja 4. koji određuje trajanje RR intervala.001. Ova promenljiva predstavlja vremenski trenutak za koji se izračunava vrednost funkcija kojima se modeluju karakteristični EKG talasi.1 i 4. odnosno rezoluciju generisanja.2) • PRint — interval između vrhova P talasa i R talasa QRS kompleksa • Qamp — amplituda Q talasa • Ramp — amplituda R talasa • Samp — amplituda S talasa • Rwidth — širina R talasa u milisekundama na polovini visine talasa • RRint — interval između vrhova R talasa dva uzastopna srčana ciklusa • Tamp — amplituda T talasa • Twidth — širina T talasa u milisekundama na polovini visine talasa • Tslant — faktor nagiba T talasa • RTint — interval izmedju vrhova QRS kompleksa i T talasa • Uamp — amplituda U talasa • Uwidth — širina U talasa u milisekundama na polovini visine talasa • Uslant — faktor nagiba U talasa • TUint — interval između maksimuma T i U talasa izražen u milisekundama 23 . Brojač FOR petlje je iskorišćen za izračunavanje promenljive t. Ulazni vektor se zatim dovodi do funkcije Modelovanje talasa. prethodno pročitan iz vektora podataka.2.vi. koji je deo matrice parametara i u sebi sadrži parametre za modelovanje jednog EKG ciklusa. U ovom slučaju to je 0. Stanje brojača FOR petlje se množi konstantom koja određuje broj generisanih tačaka u jednoj sekundi.vi se dovodi vektor podataka. Takođe se na ulaz dovodi parametar RRint. znači da je rezolucija generisanja 1000 tačaka/sekudi.2. Parametri koji su sadržani unutar vektora podataka. koja modeluje talase unutar jednog ciklusa. odnosno trajanje EKG ciklusa koji se modeluje.

Trajanje intervala i širina talasa je izražena u milisekundama.1 vidimo primer zadavanja vrednosti parametara sadržanih u svim vektorima podataka. Tabela 4.1 Primer tabele za simulaciju EKG ritma 24 . U tabeli 4.

8). Modelovanje P. Ovu konverziju vrši funkcija Convert to sec. koji se odnose na intervale i trajanja pojedinih talasa. 8 Funkcija Convert to sec. Slika 4. zadužena za izračunavanje vrednosti matematičkih funkcija za modelovanje karakterističnih EKG talasa.vi. F talas se modelira pomoću funkcije F Wave.vi izvedena u LabVIEW-u 25 . izraženi u milisekundama. T i U talasa se vrši pomoću LabVIEW funkcije Wave.vi. a za modelovanje QRS kompleksa kao i ventrikularne fibrilacije koristi se LabVIEW funkcija QRS. bilo je potrebno konvertovati ih u vrednosti u sekundama.vi Na slici 4.vi. Pošto su svi parametri u ulaznom vektoru podataka.9 se vidi LabVIEW funkcija Modelovanje talasa.vi. Slika 4.vi (slika 4.9 Funkcija Modelovanje talasa.

2 Matrica parametara za simulaciju normalnog sinusnog ritma Slika 4. T talas je širok bar 0.1 Normalan sinusni ritam Kod normalnog sinusnog ritma PR interval ne bi trebalo da traje duže od 0.2 sekunde. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je duže od 0. Parametri koji se odnose na trajanja karakterističnih talasa i intervale su izraženi u milisekundama.08 sekundi. 4. razvijanog u ovom radu. Na primerima koji slede.4 Primeri EKG ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora U ovom poglavlju su prikazani snimci ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora.12 sekundi. Tabela 4.4. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0.2 sekunde.6 do 1 sekunde. Svaki P talas je praćen QRS kompleksom [2].11 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma [13] 26 . prikazana je mogućnost manipulisanja parametrima koji karakterišu EKG ciklus. Takođe su prikazane tabele sa vektorima parametara korišćenih za simulaciju.4. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0. Vrednosti amplituda su skalirane tako da amplituda od 1 mV odgovara vrednosti 100 u tabeli.10 Normalni sinusni ritam simuliran Virtuelnim EKG simulatorom Slika 4.

Na slici 4.11 prikazan je realan snimak normalnog sinusnog ritma.10 prikazan je snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora. 27 . U Tabeli 4.2 vidimo vrednosti parametara korišćenih za simulaciju normalnog sinusnog ritma. Na slici 4.

13 prikazan je realni EKG snimak sinusne aritminje.3 Lepršanje pretkomora 28 .3 vidimo vrednosti parametara koje su korišćene za simulaciju sinusne aritmije.4. PR interval je normalan [2].12 Sinusna aritmija simulirana Virtuelim EKG simulatorom Slika 4.13 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13] 4. nakon svakog P talasa sledi QRS kompleks.2 Sinusna (respiratorna) aritmija Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom. Na slici 4. Tabela 4.12 prikazan je snimak sinusne aritmije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Slika 4.4. Na slici 4. sa nižom frekvencijom tokom ekspiracije i višom tokom inspiracije [13].4. Postoji pravilna i ujednačena šema ponavljanja.3 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije U Tabeli 4.

Atrijalna frekvencija je obično 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja u minuti. Slika 4. Atrijalni ritam je regularan dok ventrikularni ritam može biti neregularan (sa promenljivim odnosom AV sprovođenja) i regularan (sa konstantnim odnosom AV sprovođenja). Ne 29 . P talasi su u stvari F talasi [2]. Na slici 4.14 prikazan snimak je atrijalnog flatera simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora. Tabela 4.4 Matrica parametara atrijalnog flatera sa odnosom AV provođenja 2:1 U Tabeli 4.4 Atrijalna fibrilacija Pri atrijalnoj fibrilaciji frekvencija atrija je od 400 do 700 otkucaja u minutu.4.15 Realni EKG snimak atrijalnog flatera [17] 4.4 vidimo vrednosti parametara koje su korištene za simulaciju atrijalnog flatera.15 prikazan je realan snimak atrijalnog flatera.14 Atrijalni flater (2:1) simuliran Virtuelnim EKG simulatorom Slika 4. Na slici 4.

30 . Na slici 4.5 Ventrikularna tahikardija Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su široki i bizarni.postoje P talasi. velikih talasa [13].16 prikazan snimak je atrijalne fibrilacije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora.5 vidimo vrednosti parametara koje su korišćene za simulaciji atrijalne fibrilacije. Ventrikularni ritam je nepravilan.5 Matrica parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije U Tabeli 4.17 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2] 4. Tabela 4. Slika 4. a njegova frekvencija je između 160 i 180 otkucaja u minutu [2]. a EKG ima izgled serije širokih.16 Atrijalna fibrilacija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom Slika 4.17 prikazan je realni EKG snimak atrijalne fibrilacije. ali je primetna haotična električna aktivnost F talasa male amplitude. Na slici 4. Frekvencija je često toliko brza da se ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa.4.

Na slici 4.6 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije U Tabeli 4.18 prikazan snimak je ventrikularne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora.19 prikazan je realni EKG snimak ventrikularne tahikardije. Na slici 4.2 vidimo vrednosti parametara koje su korištene za simulaciju ventrikularne tahikardije. Slika 4. 31 .

na analognom izlazu akvizicione kartice. Prvi korak prilikom inicijalizacije analognog izlaza akvizicione kartice je njegovo konfigurisanje pomoću funkcije AO Config.19 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14] 4. Potrebno je da je bafer bar dva puta veći od broja tačaka koje će biti generisane na izlazu. Ovaj niz podataka je prethodno preveden u waveform tip podataka pomoću funkcije Build Waveform. Zatim se upisuje prvi deo niza podataka koji će biti generisan na analognom izlazu kartice.vi. Dalje u tekstu će biti objašnjena inicijalizacija i generisanje simuliranih EKG signala na analognom izlazu ove kartice pomoću Virtuelnog EKG simulatora. sve dok aplikacija ne bude zaustavljena. U našem slučaju vrednost ovog parametra je 0. bez ponavljanja. na čije ulaze dovodimo podatke o analognom kanalu koji konfigurišemo kao i veličini bafera koji će ovaj analogni kanal koristiti. tako da prvi deo bafera sadrži tačke koje se generišu na izlazu akvizicione kartice. Inicijalizacija je obavljena pomoću standardnih LabVIEW funkcija za manipulisanje analognim izlazom akvizicione kartice. što znači da će sadržaj bafera biti generisan kontinualno. Zatim je neophodno aktivirati analogni izlaz funkcijom AO Start.vi. U prvoj iteraciji WHILE petlje se vrši inicijalizacija analognog izlaza na akvizicionoj kartici. Na ulazu ove funkcije definišemo update rate koji je u našem slučaju 1000 osvežavanja u sekundi.vi. Ovim je završena inicijalizacija analognog izlaza i upravljanje analognim izlazom u narednim iteracijama je prepušteno funkciji AO 32 .vi. Takođe je potrebno da definišemo i parametar koji određuje koliko će puta sadržaj bafera biti generisan na analognom izlazu akvizicione kartice.18 Ventrikularna tahikardija simulirana Virtuelnim EKG simulatorom Slika 4. Slika 4. dok je drugi deo bafera predviđen za prihvat novog niza tačaka koje će biti generisane na analognom izlazu akvizicione kartice.5 Generisanje signala na analognom izlazu akvizicione kartice Generisanje električnih signala na analognom izlazu akvizicione kartice se vrši pomoću kartice DAQ PC-6024E [12]. pomoću funkcije AO Write.

Write. Na slici 33 .vi koja se nalazi van CASE strukture u kojoj je inicijalizacija izvršena.

4. u podpoglavlju 4. Sa desne strane se nalazi monitor u kom se može pratiti izgled simuliranog EKG ritma ili aritmije. Izbor simuliranog ritma ili aritmije se vrši selekcijom odgovarajućeg naziva željenog EKG ritma ili aritmije unutar prozora.12 se vidi deo programskog koda LabVIEW programa Virtuelni EKG simulator koji je zadužen za inicijalizaciju i upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice.20 Programski kod u LabVIEW-u za upravljanje analognim izlazom akvizicione kartice 4. 34 .4.6 Korisnički interfejes Virtuelnog EKG simulatora Na slikama koje prikazuju simulirane EKG signale. Podeoci na matrici prozora za monitoring izlaza imaju standardnu podelu koja odgovara podeli matrice na papiru za EKG zapis (10 mm/mV i 25 mm/sec). koji se generiše na analognom izlazu akvizicione kartice. Korisnički interfejs je osmišljen tako da se sa leve strane nalazi okvir sa listom svih simuliranih EKG ritmova i aritmija. Slika 4. može se uočiti korisnički interfejs.

1 Snimak sinusnog ritma simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom Slika 5.1.1 Rezultati snimanja signala EKG simulatora osciloskopom Za snimanje simuliranih EKG signala izlazu analogno-digitalne akvizicione kartice DAQ PC-6024E [12]. Jedan kvadrat na osciloskopu odgovara jednom većem kvadratu na papiru za EKG zapis pri standardnoj podeli 25 mm/sec i 10mm/mV. Može se zapaziti sličnost simuliranog signala sa realnim snimkom.5 Testiranje Virtuelnog EKG simulatora U ovom poglavlju prikazani su snimci nekih srčanih ritmova i aritmija simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora. snimljene pomoću osciloskopa Tektronix i realan snimak EKG signala. podela na osciloskopu je bila podešena na 200 ms/podeoku i 500mV/podeoku.2 Realan EKG snimak normalnog sinusnog ritma [2] 35 . 5. korišćen je osciloskop Tektronix. 5. Prilikom snimanja signala simuliranih pomoću Virtuelnog EKG simulatora.1 Normalan sinusni ritam Na slici 5. na čijem su analognom izlazu generisani simulirani EKG signali. Slika 5. kako po pitanju oblika talasa tako i po pravilnosti intervala.1 vidimo uporedne snimke EKG signala simuliranog pomoću EKG Simulatora. Uz svaki snimak simuliranog signala prikazan je i realan snimak istog EKG ritma i aritmije. tako da podela matricom na snimku simuliranih signala odgovara standardnoj podeli debljim linijama matrice papira za EKG zapis (uz napomenu da su amplitude simuliranog signala 1V umesto 1mV). THD 3112 [15].

2 vide se uporedni snimak simulirane atrijalne tahikardije i realan snimak EKG zapisa atrijalne tahikardije.3 Lepršanje pretkomora (atrijalni flater) 36 .1. Na snimku simuliranog EKG signala jasno se uočava skraćeni R-R interval koji u ovom slučaju iznosi oko 500 milisekundi što znači da je frekvencija srčanog ritma. 120 otkucaja u minuti.2 Atrijalna tahikardija Na slici 5.5. Takođe se mogu uočiti T talasi sa skraćenim trajanjem i manjom amplitudom od uobičajene.1. u ovom slučaju. Slika 5.4 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14] 5.3 Snimak atrijalne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom Slika 5.

Obično postoji konstantan interval između sinusnih i prevremenih kompleksa . ukazujući da je mehanizam ponovnog ulaska u osnovi nastanka prevremenih impulsa [13].5 Snimak atrijalnog flatera simuliranog Virtuelnim EKG simulatorom Slika 5. Na snimku simuliranog signala jasno su uočljivi prevremeni ventrikularni kompleksi koji alterniraju sa sinusnim ritmom.4 Ventrikularna bigeminija Na slici 5. QRS kompleksi ne prate svaki. Slika 5. što odgovara atrijalnom flateru sa odnosom AV sprovođenja 3:1.3 vidimo uporedne snimke simuliranog EKG signala i realnog snimka atrijalnog flatera. nego svaki treći F talas.7 Snimak ventrikularne bigeminje simulirane Virtuelnim EKG simulatorom 37 .6 Realni snimak atrijalnog flatera [17] 5. Na snimku simuliranog signala može se uočiti povećanje frekvencije aktivacije pretkomora koja se očitava u obliku testerastih F talasa koji se pojavljuju umesto P talasa. Na slici 5.4 vidimo uporedne snimke simuliranog i realnog EKG snimka ventrikularne bigeminije. Takođe se može uočiti konstantan interval nastanka PVC-a nakon sinusnog kompleksa. Slika 5. Kod ventrikularne bigeminije sinusni ritam (ili bilo koji drugi osnovni ritam) alternira sa prevremenim ventrikularnim kompleksima.1.

8 Realni snimak ventrikularne bigeminije [13] 5.5 vidimo snimke simulirane ventrikularne tahikardije kao i realni snimak iste. Slika 5. Slika 5. Ventrikularna frekvencija simuliranog EKG signala je 200/min.5 Ventrikularna tahikardija Na slici 5. Sličnost sa snimkom realnog signala je jasno uočljiva.6 Ventrikularna fibrilacija Na slici 5.9 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom Slika 5.1.1.10 Realni EKG snimak ventrikularne tahikardije [14] 5.6 su prikazani simulirani i realni EKG snimak 38 .

ventrikularne fibrilacije.11 Snimak ventrikularne fibrilacije simulirane Virtuelnim EKG simulatorom Slika 5.12 Realni EKG snimak ventrikularne fibrilacije 39 . Jasno je uočljiva sličnost simulirane ventrikularne fibrilacije sa realnim snimkom ventrikularne fibrilacije. Slika 5.

Ovako isprojektovan uređaj treba da u sebi sadrži simulirane EKG signale koji će biti generisani na analognom izlazu akvizicione kartice. zbog specifičnosti izgleda talasa i trajanja karakterističnih talasa i intervala. zatim ventrikularna tahikardija i ventikularna fibrilacija. Drugo poglavlje predstavlja prikaz nekih postojećih tipova EKG simulatora prisutnih u komercijalnoj upotrebi kao i neformalnu podelu EKG simulatora. Uređaj je trebao da bude baziran na standardnom personalnom računaru (PC-u) i isprogramiran u programskom paketu LabVIEW. Simulirani signali treba da su po karakteristikama što sličniji realnim EKG signalima odgovarajućih srčanih ritmova ili aritmija. time što generatori signala nisu više ograničeni na generisanje već implementiranih signala. Pored ovoga objašnjeno je generisanje simuliranih signala na analognom izlazu 40 . U četvrtom poglavlju je prikazan originalni simulator i generator EKG signala zasnovan na standardnoj PC konfiguraciji. Primer su aritmije u kojima se javljaju F ili flater talasi umesto P talasa. U toku projektovanja Virtuelnog EKG simulatora javila se potreba za posebnim pristupom modelovanju pojedinih aritmija.6 Zaključak Uvođenjem računara u proces generisanja signala pruža gotovo neograničene mogućnosti u modelovanju talasa koji će biti generisani na izlazu simulatora signala. Svaki od navedenih tipova EKG simulatora je ukratko opisan i navedene su njegove bitne karakteristike. Na ovaj način izbegnut je dugotrajan proces projektovanja uređaja zasnovanih na hardverskoj implementaciji. urađenim u programskom alatu LabVIEW. Pored toga uređaj treba da poseduje intuitivan korisnički interfejs koji će omogućiti jednostavan rad. Ovaj rad je podeljen u sedam poglavlja. njihovo spajanje u EKG signale jednog srčanog ciklusa i samo modelovanje simuliranih EKG signala srčanih ritmova i aritmija. Treće poglavlje daje kratko objašnjenje električne aktivnosti srca prilikom pojave karakterističnih talasa i intervala EKG zapisa bitnih za modelovanje signala dalje u radu. Cilj ovog diplomskog rada bio je da se projektuje simulator EKG signala sa mogućnošću generisanja simuliranih signala na analognom izlazu akvizicione katrice. Ovi slučajevi su uspešno prevaziđeni dodavanjem pojedinih delova programskog koda u funkcije za modelovanje EKG signala koji modeluju samo ove specifične slučajeve. Pored toga proširena je funkcionalnost samih uređaja. Izbor i podela EKG simulatora je napravljena prema načinu implementacije i nameni simulatora EKG signala. Opisani su delovi LabVIEW programa koji su zaduženi za modelovanje karakterističnih talasa. U prvom poglavlju je dat uvod u sam rad i u problematiku kojom se rad bavi.

41 . Ovim je dobijen simulator EKG signala koji se može koristiti pri razvoju i evaluaciji dijagnostičkog softvera za detekciju QRS kompleksa. ali i dobra osnova za dalju nadogradnju i razvoj u kompleksniji simulator EKG signala.akvizivione kartice i korisnički interfejs.

U sedmom poglavlju. Uz svaki snimak simuliranog EKG signala je prikazan i odgovarajući realni EKG snimak srčanog ritma ili aritmije. dodavanje mogućnosti da se utiče na elevaciju. su prikazani svi simulirani EKG signali sa karakteristikama bitnim za simulaciju. Ovim bi se dobio urađaj koji bi mogao biti upotrebljen za razvoj i evaluaciju dijagnostičkog softvera. 42 . dobio bi se izuzetno fleksibilan EKG simulator koji bi mogao biti korišćen u edukativne svrhe. nivo i trajanje ST segmenta i proširenje mogućnosti simulacije EKG signala za 6 i 12 odvoda. Ciljevi budućeg rada su implementacija šumova koji se javljaju prilikom snimanje EKG signala. Dodavanjem mogućnosti zadavanja izgleda simuliranog EKG signala i dodavanje event driven mehanizma koji bi automatski menjao simulirane srčane ritmove ili aritmije nakon određenog događaja. Takođe je za svaki simulirani ritam priložena tabela sa parametrima korišćenim za simulaciju kao i realni EKG snimak odgovarajućeg srčanog ritma ili aritmije. koje predstavlja prilog. Peto poglavlje prikazuje snimke osciloskopom nekih simuliranih EKG signala i generisanih na analognom izlazu akvizicione kartice.

Ukoliko je varijacija veća od 10% u pitanju je Sinusna aritmija [16]. Brzina otkucaja srca je od 60 do 100 otkucaja u minuti tako da je trajanje RR intervala od 0.12 sekundi. preuzet iz [2] 43 .2 Realni EKG snimak normalnog sinusnog ritma. Osnovne karakteristike su [2]: • Svaki P talas je praćen QRS kompleksom • P talas je pozitivan u Odvodu II • Brzina otkucaja srca je 60 do 100 otkucaja u minuti • Nakon svakog T talasa sledi P talas • PR interval je normalan Ukoliko je brzina otkucaja srca manja od 60 u minuti radi se o Sinusnoj bradikadriji. T talas je širok bar 0. Ne postoje podaci o QT intervalu. Pored ovih snimaka za svaki EKG ritam je predstavljena tabela korišćena pri simulaciji kao i realni snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija. Trajanje P talasa ne bi smelo da prelazi 0. U talasu niti amplitudama talasa u dostupnoj literaturi [2]. Trajanje QRS intervala ne bi trebalo da je duže od 0.1 Snimak normalnog sinusnog ritma simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. trajanjau QRS kompleksa.1 Snimci simuliranih EKG ritmova i aritmija U ovom poglavlju su prikazani snimci EKG ritmova i aritmija simuliranih pomoću programa Virtuelni EKG simulator.08 sekundi.6 do 1 sekunde. 7. a ako je veća od 100 tada govorimo o Sinusnoj tahikardiji.1 Normalan sinusni ritam Kod normalnog sinusnog ritma PR segment ne bi trebalo da traje duže od 0.2 sekunde.1.2 sekunde. Slika 7.7 Prilog 7. minimalnim vrednostima PR intervala.

Tabela 7. Dok ubrzani ritam čvorišta ima frekvenciju od 60 do 120/min. kod nodalne tahikardije (čvorišne tahikardije) frekvencija je 120 do 200/min [13].3 Snimak sinusne aritmije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. ali kod atrijalne frekvence preko 200 otkucaja/minuti čest je pojava AV bloka • PR interval može biti normalan ili produžen • QRS kompleks može biti normalan ili proširen Tabela 7.4 Realni EKG snimak sinusne aritmije [13] 7.2 Nodalna tahikardija Nodalna tahikardija obično nastaje usled pojačanog automatizma AV čvorišta. sa nižom frekvencijom tokom ekspiracije i višom tokom inspiracije. Sinusna aritmija postoji kada sinusna frekvencija varira sa respiracijom.1. Karakteristike su sledeće [2]: • Postoje tri ili više preuranjenih atrijalnih kompleksa (PAC) za redom • Atrijalna frekvenca je 120-200 otkucaja u minuti • Ritam je regularan. Ovo nije patološki ritam i češći je kod mladih osoba [13].2 Matrica parametara za simuliranje sinusne aritmije Slika 7. 3 Matrica parametara za simuliranje nodalne tahikardije 44 .

6 Snimak atrijalne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. Slika 7.2 sekunde. 45 . ali kod atrijalne frekvence preko 200 česta je pojava AV bloka • P talas može biti «zakopan» u prethodeći T talas • PR interval može biti normalan ili produžen • QRS kompleks može biti normalan ili proširen Tabela 7. Njena frekvencija je obično od 150 do 200 otkucaja/min i može biti nepravilna. PR interval je često produžen zbog brze frekvencije pretkomora i ponekad zbog patološke depolarizacije pretkomora i puteva AV čvora [13].1. Karakteriše ga dugačak PR interval. Obično predstavlja zastoj u sprovođenju kroz AV čvor [13]. koji prelazi 0.3 Atrijalna tahikardija Automatska atrijalna tahikardija je automatski ritam iz fokusa u pretkomorama.4 Matrica parametara za simuliranje atrijalne tahikardije Slika 7. Karakteristike su sledeće [2]: • Postoje tri ili više preuranjenih atrijalnih kompleksa za redom • Atrijalna frekvenca je 150-200 otkucaja u minuti • Ritam je regularan. Uobičajeni AV odnos sprovođenja je 1:1.7 Realni EKG snimak atrijalne tahikardije [14] 7. 5 Snimak nodalne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora 7.1.4 AV blok I stepena AV blok I stepena ukazuje na zastoj u sprovođenju električnog impulsa između pretkomora i komora. Svi pretkomorski impulsi se sprovode.

duži je od 0. sa eventualnim izostankom sprovođenja jednog impulsa [13].5 AV blok II stepena tip Mobitz I AV blokom II stepena se opisuje stanje kada ne dolazi do sprovođena svih pretkomorskih impulsa do komora. 46 .2 sekunde • QRS kompleksi su obično normalnog oblika Tabela 7. 5 Matrica parametara za simuliranje AV bloka I stepena Slika 7.1.Karakteristike su sledeće [2]: • Ritam je regularan • Svaki P talas uzrokuje QRS kompleks • PR interval je produžen.9 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I [14] 7. AV blok II stepena tip I postoji kada impulsi iz pretkomora nailaze na sve veći zastoj u sprovođenju ka komorama.

1.6 Matrica parametara za simulaciju AV bloka II stepena tip Mobitz I Slika 7.11 Realni EKG snimak AV bloka II stepena tip Mobitz I 7. Karakteristike su sledeće [2]: • Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju . bez prethodećeg progresivnog zastoja u sprovođenju. izostanak sprovođenja iz atrija ka ventrikulama je nagao i nepredvidiv [13]. Znači.6 AV blok II stepena tip II (Mobitz II) AV blok II stepena tip II (Mobitz II) postoji kada izostane sprovođenje pretkomorskih impulsa do komora.Karakteristike su sledeće [2]: • Atrijalna frekvencija je nepromenjana. ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa • Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam neregularan • Oblik i trajanje P talasa je normalan • Postoje P talasi iza kojih ne sledi QRS kompleks 47 .10 Snimak AV bloka II stepena tip I simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. ali je frekvencija ventikularnih kontrakcija manja od atrijalne zbog neprovedenih impulsa • Atrijalni ritam je regularan dok je ventrikularni ritam nepravilan • Oblik i trajanje P talasa je normalan • PR interval s progresivno produžuje sve dok ne dođe do izostanka QRS kompleksa • QRS kompleksi su normalni Tabela 7.

Karakteristike su sledeće [2]: • Ne postoji uticaj na atrijalnu frekvenciju .7 Matrica parametara za simuliranje AV bloka II stepena tip Mobitz II 7.1.8 Matrica parametara za simuliranje AV bloka III stepena 48 . ali ostaje konstantan. Zbog odmaklog stepena AV bloka ni jedan impuls nastao u pretkomorama se ne sprovodi do komora uprkos postojanju vremenske mogućnosti za to. PR interval kompleksa koji sledi nakon pauze može biti skraćen • QRS kompleks može biti normalan ili produžen Tabela 7.7 AV blok III stepena Kod AV bloka III stepena do depolarizacije pretkomora dolazi nezavisno. Frekvencija pretkomora kod AV bloka II stepena je skoro uvek brža od frekvencije komora [13]. ali je ventrikularna frekvencija manja od atrijalne • Ventrikularna frekvencija je obično 40 do 60 otkucaja u minuti • Ritam je regularan • P talasi su normalni • Ne postoji zavisnost između P talasa i QRS kompleksa • QRS kompleksi mogu biti normalni ili prošireni Tabela 7.• PR interval može biti normalan ili produžen.

9 Matrica parametara za simuliranje atrijalnog flatera 7.1. Frekvencija je obično od 220 do 350/min. 49 . što znači da je frekvencija komora obično pravilna i iznosi 150/min ili 75/min. Međutim. Zbog toga je odgovor komora iregularan sa frekvencijom koja može ići od 50 do 200/min [13].9 Atrijalna fibrilacija Fibrilacija pretkomora (atrijalna fibrilacija) predstavlja veoma brzi nepravilni ritam.7. Karakteristične pojave: • Atrijalna učestanost je obično 300 otkucaja u minuti sa rasponom od 220 do 350 otkucaja • Atrijalni ritam je regularan • Ventrikularni ritam može biti neregularan ili regularan • P talasi su zapravo F (Flater) talasi koji obrazuju "testeru" • PR interval je obično regularan. ali može varirati • QRS kompleks je normalan Tabela 7.1. Većina impulsa nastalih tokom fibrilacije (f talasi) se ne sprovodi kroz AV čvor do Hisovog snopa i ne izaziva stimulaciju komora. zbog različitih odnosa AV sprovođenja kao i zbog bloka AV čvora tip I. Najčešće uočena frekvencija pretkomora je 300/min. frekvencija komora kod lepršanja pretkomora može biti iregularna [13].8 Lepršanje atrija (Atrijalni flater) Lepršanje pretkomora predstavlja pravilni ritam pretkomora koji nastaje mehanizmom intraatrijalnog kruženja ili «kružnog kretanja impulsa». AV odnos sprovođenja je obično 2:1 ili 4:1. ali može ići od 175 do 430/min.

10 Deo matrice parametara za simuliranje atrijalne fibrilacije Slika 7.1.10 Preuranjeni atrijalni kompleks (PAC) Preuranjeni atrijalni kompleks (preuranjena aktivacija pretkomora. Primetna je haotična električna aktivnost «f» talasa • QRS kompleks je normalan Tabela 7. Karakteristične pojave [2]: • Atrijalna frekvenca je obično od 400 do 700 otkucaja u minuti • Ventrikularna frekvencija je između 160 i 180 otkucaja u minuti • Ventrikularni ritam je neregularan • Ne postoje P talasi. Prevremeni pretkomorski impuls obično započinje aktivaciju komora i daje QRS kompleks [13].18 Snimak atrijalne fibrilacije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. Karakteristike su sledeće [2]: • Ritam je nepravilan • P' talas nastupa pre sledećeg očekivanog sinusnog otkucaja.19 Realni EKG snimak atrijalne fibrilacije [2] 7. PAC) nastaje zbog impulsa koji potiče iz ektopičnog žarišta u pretkomorama. Ukoliko je impuls prevremen do depolarizacije pretkomora dolazi rano u odnosu na sinusnu frekvenciju. P-P' interval je kraći nego P-P interval • PR interval može biti normalan ili produžen • Kompletan blok može biti bez QRS kompleksa koji bi pratio P' talas • QRS kompleks može biti normalan ili proširen 50 .

11 Matrica parametara za simuliranje PAC-a Slika 7.20 Snimak PAC-a simuliranog pomoću Virtuelnog EKG simulatora Slika 7. Tabela 7.21 Realni snimak PAC-a [14] 51 .

12 sec.7. Posledica ovoga je proširen (0.12 sec.12 Deo matrice parametara za simuliranje PVC-a 7. Karakteristike su sledeće [2]: • Ritam je neregularan • P talas se obično ne vidi od QRS kompleksa ili T talasa • PR interval može biti normalan ili produžen • QRS kompleks nastupa pre sledećeg očekivanog sinusnog otkucaja • Širina QRS kompleksa je obično 0. ili širi) QRS kompleks bizarnog izgleda [2]. ili više • Izgled QRS kompleksa je obično bizaran • T talas je obično obrnutog polariteta u odnosu na QRS kompleks • Ritam sinusnog čvora obično nije narušen Tabela 7. S obzirom da PVC potiče iz jedne od ventrikula one se ne depolarizuju sinhrono već sekvencijalno.11 Preuranjeni ventrikulani kompleks (PVC) Preuranjeni ventrikularni kompleks je depolarizacija koja nastaje u ventrikuli pre narednog očekivanog otkucaja.1.12 Ventrikularna tahikardija Frekvencija ventrikularne tahikardije je veća od normalne i obično se kreće od 120 do 220/minuti. Kompleksi kod ventrikularne tahikardije su široki i bizarni i liče na prevremene 52 .1.

ventrikularne komplekse (PVC). 53 . velikih talasa [13]. a EKG ima izgled serije širokih. Frekvencija je često toliko brza da se ST segmenti i T talasi ne mogu razlikovati od QRS kompleksa.

Karakteristike su sledeće [2]: • Frekvencija je 100 do 220 otkucaja u minuti • Ritam je obično regularan. Povremeno se mogu pojaviti uski QRS kompleksi.13 Ventrikularna fibrilacija Ventrikularna fibrilacija je brzi.13 Matrica parametara za simuliranje ventrikularne tahikardije Slika 7. Vrlo često je teško odrediti kolika je • Ritam je neregularan • Talasima varira veličina i oblik. neorganizovan ritam komora sa gubitkom udarnog volumena srca. ali može biti i neregularan • P talase je teško prepoznati. pulsa i krvnog pritiska. Tabela 7. nepravilni. inače dolazi do smrtnog ishoda. Karakteristike su sledeće [2]: • Frekvencija srca je jako visoka.14 Deo matrice parametara za simuliranje ventrikularne fibrilacije 54 . QRS kompleksi niti T talasi Tabela 7. Na EKG-u se vide bizarni kompleksi različitih veličina i oblika. Retko se epizoda ventrikularne fibrilacije okončava sama od sebe [13]. Ukoliko je amplituda visoka koristimo izraz “gruba” u protivnom koristi se izraz “fina” ventrikualrna fibrilacija [2].1. Ukoliko ih možemo uočiti naječšće ne postoji veza između P talasa i QRS kompleksa • Oblik QRS kompleksa je opisan kod PVK. Električna defibrilacija [1] je jedini način zbrinjavanja.24 Snimak ventrikularne tahikardije simulirane pomoću Virtuelnog EKG simulatora 7. ne postoje P talasi.

8 LITERATURA 55 .

. http://www. [12] National Instruments Corporation.thefreedictionary..utah.ni. R.com [4] Metron Biomedical Testing Equipement. http://www. Malmivuo.. Mervin J.. 1995..com/Defibrillator [2] K. http://www..... Adam: Virtual Instrumentation Tools for Real-Time performance Indicators: Using PIVIT™ for Data-Driven Decisions. Metron US. Technical university of Lodz. Oxford university press.. [11] E.....laerdal. Biomedical instrumentation & Technology...txai...metronbiomed. Fakultet tehničkih nauka.. 2004.html 56 .. http://www. Beograd. [8] Dubravka Bojanić: Detekcija QRS kompleksa u EKG signalu korišćenjem Dyadic wavelet transformacije... magistarska teza..html [6] Laerdal Medical AS. Savremena administracija.ecglibrary.. 1986. [14] Texas Arrhythmia Institute.. [9] J.. [1] Free Online Encyclopedia. ...pharm.. Goldman: Elektrokardiografija – interpretacija EKG-a.. Rosow. Oxford.edu/netpharm/index. http://lysine.... Libelli Medici.. http://encyclopedia. Novi Sad... http://www..com [7] Lj. Ltd. http://www. [3] Beijing meigaoyi Co.. http://www.....tektronix.. Plonsey: Bioelectromagnetism. Institute of Computer Science. Zagreb 1974..com [5] SkillStat Learning. Principles and Applications of Bioelectric and Biomagnetic Fields. Dubovik: Automated arrhythmia analysis – an expert sistem for an intensive care unit. Volumen V.skillstat. Barić: Elektrokardiografija u praksi. Novi Sad.. The University of Utah... March/April 2000..com/ECG_Sim_demo.org [15] Tektronix.com [13] Nora Goldschlager.... New York. J. Volume 34/No 2.com [17] NetPharmacology. magistarska teza.com [16] ECG library... 匀氀椀欀愀. magistarska teza.meigaoyi. Fakultet tehničkih nauka. http://www. 2003. [10] Ratko Petrović: Virtuelni ekg uređaj za telemedicinske primene. 1999...

........................................... ............................ .............................. ................... ......................................................... .................................. ................. ...................................... ...................................................... ................................................................................................................................... ................................................................................ ... ...................................... ............................................................................................ .............. .......................................... ................................................ ........................................................................................... ............ ......... 57 .............. ............ ......

............................................................................................................................................................................................................................................... ..... ........... .............................................................. ................................................................................................. .............................................................................................................. ................. .. ........................................... ...... ... ... .................... ..................................................... .............. 58 ........................................................ ......

...................................... ....................................... ................................ 59 ........ ........................................................................................................................................................ ............................................. . ........ ........................................ ........................................................................................................................................................................................................................................ ................................................ .......... . ..................

........................ ............................ ..................................... ................... ......................................................... .... ............ ........................................ ..................................................................... .................. ........... 60 ........................................................... ............................................................................................... ......................... ......................................................................................... ... .................................................................................................................................... ................................................................................