You are on page 1of 108

SAVREMENI PRINCIPI

P^ELAREWA
Urednik:
es!nfe. Rodoqub
@ivadinovi}

PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA
IZ STRANIH ^ASOPISA
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA

SVOJOJ
DIVNOJ ]ERKI
MLA\ANI

Izdava~
Es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

Urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Tehni~ki urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu
Milan Terzi}

Prevodi
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator
Aleksandar Stani{i}

Rodoqub @ivadinovi} SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA IZ STRANIH ^ASOPISA POSLEDWIH GODINA SA KOMENTARIMA -prvi deo- @itkovac. . Urednik: es!nfe. 2000.

MET ROJEWU PRA]EWE P I C A U PRIRODI L A @ EW E ZAJEDN pvtf Autor: Sphfs!B/Npstf PRON A cbsb!Xbufsi o ri : E bw je!Cbolt i Cbs strana broj 3 Aut strana bro j5 : Kako prona}i -[kola u praksi primenqive biologi.. ^UVAW EFIKA E SPAR SNA BI urno nau~iti ! ICA ZI ENIH M KONTRO OLO[K MI U P AT- A LA VA ZAJEDN ^ELIWIM HEMIK ROE BEZ Autori I CAM Autor: ALIJA INTENZIV : N/I/X A Cpc![/I NI DVO..S A D R @ A J NA\E KO[N ICE M D A S E PRO CA U Autor KAKO JEDNI : Sphf AMCI WA ZA s s! B/Np P^ELI RIRODI vi put trana broj 1 stf itev -Po pr P kako kod r : G o rgi M sagradi nas det Auto 4 a broj te p~ele stran a efikas ti ko{nicu qno uputstvo |e rona zna. amer i ~ k DOPU G 8 Autor rana broj 3 ri istra`i st p~ela ! emo jft-a i d a postan na Lopcfmtq m - LIKACI o TRETM mo li i o se ugledam SLE AP AN T PROTIV IMOLOM -Mo`e ak EDU PO M FRA - EUM UPOTRE BO KRE^NO VARO REZIDU VAROE G LEGLA E I R O T I V R A M A POMO] JE P MOL ob RAMA Z A APLI U KNO TI phebopw-! Wfsf Autor: KACIJU f gb o !C -! Qfufs Gsbo{!L Autori : Tu upo!Jnepsg stra opcfmtq ZIMSK nboo-! B o jft O KLUB -Kako ti na broj 33 Autor: Tufwf!U E Ljmdifo Gmvsj 41 m o varou za lom uni{titi strana bcfs s t r a na broj elarstvo sva vrem -P~el broj 28 ta za p~ Lako !!! ena? e e d Institujcarskoj Bez mno P~elar i zima? -P o g l u [va t-ov izum !!! i nauka go truda ! fmtqjf !!! na L cop ... w- Autor: Tufw prihra stra na br oj 8 MA MAMCIMA -Da li ste p~elei zamenama ivali {e} er om na pa{a da Autor: Aleksandar og ~lanka to -Mo`e li razvojda? Naravno Mihajlovski polena? Posle ov pru`i vi{ak me vi{e ne }e te da radite !!! se! strana broj 7 da mo`e! Uverite -Pogledajte i ameri~ka iskustva.. zcpso- strana pss MATI^NI N/M/Xjo broj 17 SISTEM M t Q/I/Mbg upo- -Uni{tit DAJE VI[ I mbnnf E MEDA hemikal e varou bez Autor: Cp c![/Ipss strana broj 22 i posla i ja! Uz malo strana br -Kako da sa~uv dobre vo -Uz oj 13 broj mat ate ve}i qe. a E M A VAWA OP R U T O K U ZIMO E POTREB or: D/M/Gbssbs VAROE Aut ROTIV broj 30 P strana i{e xin IMOL O M ANA T ! Lopcfmtqjf p t ajte kako ! T M -Pogled og p~elarstva!! N A T R E : sbo{ va~i? D a. mnogo r ica zimi dobiti vi{ ada mo`e se u prole} .. pa da i h e e skupo p meda! Pa.. Ne{to }ete sig.. a nego mnogo rodate!! ko volite d NICE I ! ZA KO[ radite.. Efikasna pomo} za boqe -Precizna na u{tvo u {umi ! dr razumevawe ko{nica mamaca! HRANA VE[TA^KA IS P^ELA EDOBER OD MEDONOSNIH NAPRAVITE M E Autor: Tu fwf! Ubcfs RAZVOJNE PA[ st ra na br oj 11 f! Ub cf s JO[ NE[TO O KO[NICA. u~na uputstva je. no pri m vla~it amac koja }e li da p i i rojev -Znate {umi? Gorg e! u OD ZA NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI O ^ELA .

na{eg p~elarstva prin koji preveniraju rojew cipa . ponovo pro dar Mi ha pomo} ~lanak! -Savrem strana broj 44 jlovski eni na~i wa u nas n suzbijawa roje tavqa~a - ma! NAU^NO ZASNOVAN A TEHNI- KA STACIONARNOG MALAN BROJ P^ELARE. !B /Iphh e Autor: Slobod Autor: Kpio odr`ano na Savetova na br oj 59 wima o radovi} stra o tehnologiji p~elarew strana broj 88 -Mislite da je ov? Beogradu 26. ja u p~elarstvu 100 godina ci -Desila se revolu rama? Da li }e do krila pre skoro -[ta je nauka ot { ni{ta nismo ~uli? otkri}em po kr et no g a mi o tome jo ! je op et do }i vra}awem na Odu{evi}ete se revolu ci Verovali ili ne . JA ROJEWA SA FIKSNIM U^NA PREVENCI TEHNOLOGIJA KOMPLETNA NA ed a u sa}u RAMOVIMA proizvodwu m sa osvrtom na /Iphh Autor: Besjbo! ev!Upj Autor: Kpio!B na br oj 20 stra strana broj 46 .velikani e!!! ZA[TO I KADA P^ ELE SEBNO GRADE SA]E I RADE SAK OSNOVNO I PO U WI VO DEMARIRAWE P^ELI bse! Mfdmfsd r NEDI[TU fs o /Iphh Autor: Kpio!B/Iph :C Autor ana broj 75 tnijim Autor: Kpio!B h str strana br oj 72 strana broj 56 valite najk ade! plana -Posle ~itawa ~lanka vosku i i prer -Varijante baze -Sve o ma topqewa Xuniper Hil!!! bi}e Vam jasno kada i na~ini gde p~elama treba omogu}iti gradwu sa}a! ROJE- PRAVI UZROCI WA /Iphh P^ELIWA JAJA BENI Autor: Kpio!B I LARVE BRAM NA na br oj 64 Autor: Tufwf! Ub I O D stra cfs DN LA PRIRO IZMI P^E TE -Objediwena teza o strana broj 86 N I -Ne}ete verova M E H A PA Z boo R A uzrocima ro je w a. WA POVEZANE SA TE ORIJOM jewe suzbiti ro ru{tava Autor: Kpio!B/Iph -Kako 100% ne slabqewem jakih d ni strana broj 69 h o i od. Sigurn preporu~ivali pojed !!! -Poja{wewa osnovnih kako su .. to nepokretan ram? mogu}e!!! L je sasvim NIPER HI O N A ^ N O : PLAN XU e m ed a u sa}u K d obijaw ro je w a i Kontrola io!B/Iph h STRATEGIJE ZA PR Autor: Kp o j 5 1 EVENCIJU ROJE- strana br za du`i per i. } pr izletnice ve a !!! Grdno se varate! godine ! nektar . i -P~elama u pa{ imateqice u Ni{u 20.februara a u i ne trebaju jednos ta vn a te ma 2000. KOJI JE OPTI WA DB KO[NICOM LE TNICA U P^ELA IZ Autor: Rodoqub U[TVU ZA RAD SA P^ELIWEM DR @ivadinovi} BA GREMOVE MED I[ TIMA PRI VREME GLAVNE EDA strana broj 93 PA [ E DOBIJAWU M -Urednikovo predavaw an Milo.. istina! A mewa ti da je ovo TI I BOLES tu! I/Evtun Najsavremeniji na p~elarstvo i na{ pogled : Kp Autor ana broj 80 ~ela pogledi !!! Veoma prak rad sa p~elama! ti~an str bnosti p su! sposo sno korisno za prak -Sve o e same efika~ina i da s od {teto e e odbranlesti! Ako n to SPRE^A VAWE N bo ite d a je AGONA alu ZA ROJ zakqu~p~elarevu majte Autor: U PROL E]E EWE u z ~ i t Aleksan mogu}e. februara 2000.

ov k o ori{}ewe ko{nica u svrhu hvatawa ak oli ji K rojeva je staro koliko i planine. Ova prosta uputstva. uz crvenu svetlost. Me|utim. Sezona rojewa se obi~no radi samo no}u. matica iz tih rojeva-primedba urednika). pa su tako Ejoj{ i Nbmbtqjob 1995. Uhva}eni rojevi u ovom periodu su za p~elara {to dodatno komplikuje ve} ionako alarmantno krajwe nezahvalni. Druga svrha je mamqewe i sakupqawe rojeva.mamci za rojeve -1- Autor ~lanka: S PHFSS B/!! N PSS TF D PSOFMM V OJWFSTJUZ KO[NICE  3241!!D PNTUPDL I BMM OZ!25964-!VTB  MAMCI ^lanak je objavqen u ~asopisima C f f U severnim ^ vr lan Dvmuvsf 3/1997 i Melitagora 7-8/1997 dr`avama nema 10 edi ak k rojeva u takvom izo. posebnim mehanizmom a obi~no od 15. probleme imaju i gra|ani. Jedna je da se prati kretawe afrikaniziranih medonosnih p~ela (ako niste sa time upoznati. Moje bele{ke govore da se prve izvid- K uglavnom u dve svrhe. samo jednog ~oveka po imenu Uipnbt! E/Tffmfz Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kon- (koji je. se veoma lako i brzo razmno`avaju i {ire. Zbog wihovih izuzetno najraniji i najkasniji datumi koji va`e za SAD i agresivnih karakteristika se sa dru{tvima sigurno ve}i deo Kanade.primedba urednika).jula na severu.god. To je istovremeno i lak na~in da uve}ate broj dru{tava (uz diskutabilni kvalitet Foto: ^asopis P~elar br. a u dr`avi Wujork u drugoj ned- eqi maja.godine utvrdili da su u podru~jima {iroke rasprostrawenosti afri~kih medonosnih p~ela. ali to p~elare ne te{i. Ali. ako im se pru`i izbor. Tragedija je i u tome {to su pomenute zivno prihrawivawe. Pored toga. pa su ve} stigle i u obi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stoji SAD. Pored p~elara. Ipak na sre}u. geni evropske p~ele prakti~no eliminisani. na prole}e u plan- najprivla~niji.Ko{nice .maja na jugu do 15. godine pokazuju da se posle dve generacije ukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutova dobijaju p~ele koje su po intenzitetu odbram- benog odgovora sli~ne evropskoj medonosnoj p~eli . su ta`ama pomoranxi na Floridi zapazio sam da vr{ena tek nedavno i to uglavnom od strane rojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada. radi se o nice na Floridi mogu videti u toku posledwe nedeqe februara. Ovo su vrlo verovatno biolo{kim osobinama.5. te Javqa se i mawi broj jesewih rojeva. koju prote`e kroz du`i period u toplijim krajevima p~ele ne vide. sa posebnim primedba urednika). neka istra`ivawa (Hv{nboopwpb i Qbhf) iz 1993. afri~ke p~ele genski veoma jake. uzgred budi re~eno. . biqu kao {to ih je bilo recimo pre 1992. izuzetne agresivnosti. kada nije bilo tako mnogo bolesti p~ela. maj 1987. godine. Ovo nam gov- ori koliko je opasno donositi u p~eliwake mat- ice iz dalekih zemaqa. ali oni polako migriraju ka severu. koji bi ina~e bili izgubqeni. budu}i da zahtevaju inten- stawe.. {to se mo`e nau~no objasniti. zbog hrane koja im je potrebna za prezimqavawe. Jo{ su stari Egip}ani dr`ali prazne ko{nice koje su slu`ile u ovu svrhu. Prvo morate znati kada p~ele istra`ivawa nam poma`u da napravimo boqe i kre}u u izvi|awe novih stani{ta za budu}e efikasnije ko{nice-mamce !!! rojeve i kada po~iwe izletawe rojeva na va{em o{nice mamci danas se upotrebqavaju podru~ju. (Naravno. {to preti da ugrozi p~elarstvo kakvo prekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawe amerikanci poznaju. ali bi i tamo ko{nice mamci jo{ uvek mogle biti vi h k ko i wi ga istra`ivawa o tome koji je dom za p~ele profitabilne. ove termine svako od nas mora da utvrdi za podru~je svog p~eliwaka- slede}em: U Ju`nu Ameriku su pre vi{e godina uvezene p~ele iz Afrike. posledwih godina troli{e rojewe onako kako bi `eleli!!! zabele`io mnogo uspeha na poqu istra`ivawa Mo`ete da napravite i koristite veoma efektivne ko{nice mamce ako sledite neka p~ela uop{te-primedba urednika).

Na primer. cm !!! Ulaz treba da bude veoma te{ko pa i opasno. na Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapremi. ali da u dana. U prirodi Sada. Tffmfz je izgra. naro~ito u blizini krova. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasni. (ili ne~im sli~nim-primedba urednika). qskog dru{tva.438. ako wemu jo{ nije bilo legla. ili je ~esto jaja i larvi. su ih napu{tali ko{nicu ostavimo nenaseqenu vi{e od mesec ~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a.5 puta ve}a (100 litara) je Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ili prihvatqiva samo u slu~aju kada je ~etredese. One su nuto od medveda. ali ovo nije ta~no. uskoro je ~esto spojeve lepimo crnim empirijski otkriveno da je fotografskim selotejpom. obi~no pored no ili desetoramno LR telo najboqa ko{nica puta kako bi mogli biti proveravani jednom ned. ~ak k i ak ko je ono u je to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da pre- nepossrednoj blizini roditeqsskog dru{tva !!! bacujete roj u telo sa izgra|enim sa}em. Pored toga. Kasnije istra`ivawe na ko{nici. Ako u gnezdu ve} ima ostane napoqu najvi{e jedan mesec. na udaru vo{tanog moqca.5 metara. horizontal- zakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sa nom polo`aju koji se koristi kada nastavak stoji zapreminom od 10 litara. naravno u woj p~ele ne nemaju na raspolagawu. Jo{ va`nije odbile dobro stani{te. Mi verujemo da postoji dobra logika za sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te treba Da bi odredio kakvo stani{te p~ele sumwati-primedba urednika). . tako da su potencijalna stani{ta bila koje su na suncu mogu da se pregreju! udaqena oko 150 metara jedna od drugih. a ~esto i meda. Kartonska kutija se mora prekriti ono sa ulazom na zapadu ili severu. Razume se da ako takvu je bila odjednom izlo`ena suncu. visoko u vazduhu ima mawe {ansi da bude napad- dio odre|eni broj kutija od panel plo~a. koja se nalazi na visini od 4. i tolitarska ve} zauzeta. Parovi ko{nica su postavqani na Moje iskustvo govori da je standardno osmoram- me|usobnu udaqenost od oko 3 km. To ~ak P~ele vole mesto koje je zasen~eno. Mi smo ranije savetovali da se u leusne kutije sa starim crnim ko{nicama mamcima ne stavqa staro sa}em. moje iskustvo govori da posstoji nedosstatak k prihvatqivih messta za nova p~ele mnogo br`e prihvataju stani{ta. Mi metar od zemqe. one vi{e vole stani{te sa roj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutiju ulazom na istoku ili jugu. @ivadinovi} Rodoqub [ta ka`e Uipnbt! E/Tffmfz nije va`na. Ako P~ele }e uvek pre odabrati kutiju prodre makar i zra~ak svetlosti. {to bli`e dnu ko{nice. ona mo`e da visi u bilo kom polo`aju. budu}i da je ~esto vi{e vole da se sele na du`a rastojawa od rodite. mamac. Napravite sami ko{nicu mamac vale samo po jednoj osobini. jazavaca ili ugro`eno od vatre. p~ele u odnosu na onu koja je na samo 1 ne}e prihvatiti ko{nicu mamac. Gnezdo koje je preferiraju kada im se da izbor. p~elama da prona|u ko{nicu mamac i pravi je ina desetoramnog LR nastavka. spu{tawe kutija na zemqu sa te Izbu{ite jednu rupu za ulaz velike visine. Ja sam isto tako uspe{no koristio i eqno iz automobila. ali miris starog gnezda poma`e zapreminom koja je otprilike ista kao i zaprem. Mo`ete da koristite i novo drvo za izradu p~ele izvidnice su uvek birale kutiju sa ko{nica. dok su one dijametra ne ve}eg od 3 pune p~ela. U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alter. {to gov. panela i nastavka moraju biti perfektni. Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om nom od 12 do 14 litara zadovoqavaju}a. dio mnogo sa}a u ko{nici. vo{tani moqac je ne}e zaobi}i. I. i p~ele Literatura: nemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima u Tffmfz!U/E/!boe!S/B/Npstf)2:89*!Oftu!tjuf!tfmfdujpo odnosu na one sa izdu`enim. Kada su imale izbor. Me|utim. ne}e biti problema sa moqcem. proveravamo. mo`e da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgra- vo. Kutija koja je 2. Tri puta od ~etiri one pre biraju kutiju sa Ipak. {estoramne nukleuse. i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu ! ulazom blizu dna. ako drugo najlonom zbog ki{e. odozdo da ne bi o{te}ivao telo. go na ko{nice {estoramne nuk. ono ne}e biti napu{teno. Nekada smo mislili da rojevi tamno sa}e. Rezultati su bili jasni. nego blizu gorw weg dela ko{nice mamca. ali vidqi. Ali.!434. litara. dok su po drugima bile sli~ne. a p~ele su i suvi{e prak kti~ne da bi ko{nicu mamac koja ima staro sa}e. {to iznosi oko 40 mnogo prihvatqivijom za wih. Ove eksperimentalne ko{nice mamci su se razliko. Vrsta drveta tako|e cz!uif!ipofz!cff/!Jotfduft!Tpdjbvy!36. Ja Na jednom p~eliwaku ja sam imao obi~no bu{im rupu u panelu dobar uspeh postavqaju}i odoz. ali }e prihvatiti i kao i drvenu. iz iskustva je nije neophodno da se dr`i u ravnom.-2. Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihov native. mo`emo da ostavimo iz prakti~nih razloga. Spojevi ori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere. Oblik ulaza nije va`an. drvo. bile oka~ene na drve}u u parovima ili grupama Ko{nice sa malim ulazom se lako brane! One od po tri.

P~ele Bsdicpme! Cjpmphjdbm! Tubujpo na brane stani{te ~ak i do 19 dana.letom na visini od 1. je zauzeo svoje nice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti. obi~no letele su unutra. roj se smiruje negde u izvi|awa. nih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u broju 1995. Drugi. prvencu je od 15-37 dana (Hjmmfz Kada su izvidnice E/D/). koja se pru`a novoprona|enom stani{tu od Ko{nica mamac je obezbe|ena kao i svako nor- strane p~ela izvidnica mnogo pre nego {to se u malno dru{tvo. koji nam mogu biti od koristi. ST NOVO ROJA Prime}eno je da posle 1-2 dana izvi|awa L A S K A p~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a. koji je imao oko 6. ve} stoje ra{trkane).000 p~ela. sve dok ga roj Floridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa. 30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj pro. Na `alost. severnoj a druga na isto~noj strani zgrade.Ko{nice .000 p~ela.400 do 49. okolo i ne{to mla|e od p~ela sabira~ica. Veoma ~esto izvid. godine i p ~ e l a mogu da ostanu u kutiji cele no}i (ne produ`ena su i na naredne dve godine u zaklubquju se. godine su rojevi naselili ko{nice od 2.000 p~ela. te vi{e ne}emo imati prilike da ~itamo wegove nove ~lanke. markirao sam p~ele koje su se NAU^NI PODACI tu nalazile i sledio wihov put. i tada PRE DO prestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.maja 2000. ulazu u ko{nicu. uz izletnica u ko{nici su izvidnice koje u normal. Primetio sam i da neke ostaju u kutiji cele no}i. Svakog dana sam o~eki- NOVI PRECIZNI vao roj koji bi zauzeo ovo stani{te. jugozapadno od zgrade. Jedna kutija je bila na pribli`ava wihova pa`wa skre}e ka aktivnosti. Mi se kutija {titi od eventualnog zauzimawa od smo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirod. Zatim sam video jednu p~elu kako stoji na Kada roj napusti ko{nicu. Prose~an roj broji oko mamce posle dva do osam dana od kako sam 12. ali kako se ovo nije doga|alo. Istra`ivawa o mo`e biti prisutno do 5 0 p ~ e l a . zabele`io prvo izvi|awe. koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!! pa`qivo ga proveravale. otvorom . Tada izvidnice ponovo potvr|uju pos. Posmatrao sam p~ele te 1994. i tada sam prvi put posumwao da nekoliko stotina trutova i naravno matica. ali je nastavio da izvi|a kutiju na sev- wega koriste}i kompleks ernoj strani zgrade sve do dana naseqavawa ANE feromona. wega sa~iwava ulazu u kutiju u tipi~nom odbrambenom stavu. pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenom maticom koja se izvede. kori{}ewe 4 kutija mamaca.godine kako dolaze ujutru i odlaze O ROJEWU uve~e. zna~i. gospodin Npsstf je 11. strane izvidnica iz drugih ko{nica. Izvidnice su. a do 3 5 ovome su zapo~eta 1994.80 S t a r o s t i z v i d n i c a u roju metara (od povr{ine zemqe). . jugozapadne kutije. od rojeva. Zato }emo prikazati samo izvode iz tih ~lanaka. P~ele koje {tite ko{nicu toramnog LR tela. U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji se Ja }u vam ovde mo`e videti nekoliko p~ela koje zauzimaju govoriti o detaqnoj za{titi odbrambeni stav samo kada prolete tu|e p~ele. a u ko{nici sam nalazio i do 16 koristio sam ko{nice mamce u vidu dese. a u posledwem roju od 8-47 po~ele da ispituju ovo mesto dana. ne naseli. Mogu se videti i borbe sa U mojim prvim ispitivawima tu|icama. Kasnije sam uo~io i dve p~ele kako se bore na cenat se kre}e od 10-90% -primedba urednika). Odlagawe zauzimawa novog C E B R NI doma se mo`e desiti ako stara matica ne mo`e da IZVID ANI[TE I leti. Dve kutije su bile nim uslovima tragaju za hranom i o tome sa jednim zidom od pleksiglasa pokrivenim obave{tavaju ostale izletnice. mrtvih p~ela. Ono je bilo zaka~eno na ovde ne lu~e vosak i ne grade sa}e. stani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvog Kada izleti. Onda vode roj do izvi|awa. ali nisam mogao da odredim wihov broj. koji je imao 16. Kako se rojewe mobilnim crnim platnom. 9 dana posle prvog tojawe novog stani{ta.000 p~ela je blizini da se osigura da li je matica zauzeo tre}u kutiju koja se nalazila 300 metara p r i s u t n a . P e t d o s e d a m p r o c e n a t a starijih p~ela Najnoviji zakqu~ci su izvedeni 1996. Jedino zasewenoj severnoj strani zgrade sa izbacuju mrtve p~ele. Jedan ma tra`ewa novog stani{ta.godine umro. Pokazalo se da u isto vreme tu taj novi dom useli roj.mamci za rojeve -3- Isti autor Sphfss! B/!! Npsstf objavio je jo{ nekoliko ~lanaka u ~asopisima Cff!! Dvmuvssf i Bn nfssjdbo!! Cff!! Kpvssobm na temu rojewa ~ija tem- atika nam mo`e pomo}i u konstruisawu ko{nica mamaca kao i utvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.

U momentu kada vi{e kilometara nam je u vidokrugu. foriranim poklopcem ili platnom koje vezujemo na predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20 za sud.S. Ostaje nam 7 min. Jer jedna p~ela i obele`ava se bojom za matice. broj za decembar 1997. a vreme se upisu. Preko orijen- to u redu. @ivadinovi} Rodoqub KAKO DA SE PRONA|E  Autor ~lanka: Gorgi Mitev P^ELIWA ZAJEDNICA ul. Potrebno je da se pa{a. cioni period . Vreme p~ele. ali nije obja{weno kako da tira.moramo da postavimo mamac za odemo do p~ele({e}erni ili medni sirup-primedba ured. prona|emo p~eliwu zajednicu koja je povla~imo jednu liniju. Kako redom sebi ve} prona{la stani{te u divqi. literaturi mo`emo na}i dosta gnezda. i tu p~ela puni medni sa~eka i posle 20-30 minuta `eludac maksimalno.). koji se nalaze u pravcu leta p~ele. {to iznosi 1540 je novo mesto mamca. dok ha prve metode. Sve se ponovi vi{e puta. kako bi sa alternativom. Sa mamca se uzima je ciq koji tra`imo u na{em vidnom poqu.21 Vinica. Ta~ka A2 m/sekundi.Stoimenski br. 220 sekundi se mno`i brzi. koje odgovaraju orijentirima u priro- di(drvo ili neko uzvi{ewe i sl. Od momenta kada p~ele uzmu hranu sa mamca. pomenuti metod ne da povoqan rezultat. Na skici povla~imo diskutabilan i orijenta. iskqu~uje se {toperica.stani{te p~ela u divqini. Po mom iskustvu mesto gde smo namamili ona je oko 25 km/~as. P~ele hranilica-mamac jeste na opet lete pravo ka svom neki na~in intenzivna domu. 440 ustanovili na prethodnom sekundi. nika). na papiru crtamo nekoliko U tekstova o tome kako da namamimo p~ele u ko{nice mamce. ni(ve} naredni ~lanak govori da tu unosimo ga u gospodin Mitev nije u pravu-primedba na{u skicu. brzi. V i G su od 220 sekundi mno`imo sa 7 na{i orijentiri. sve Prethodni tekst se odnosi na uslove kada se odigrava na jednom mestu. P~ele lovcima na p~ele koje su se biraju najkra}i put do svog nastanile u divqini !!! Foto: Budimir Atanaskovi}. Sud sa mamcem pun p~ela pokrivamo per- ju nektara primateqicama(prema Taranovu. urednika). Ta~ke B. {to se naro~ito od oko pomenutih 1540 metara. Brdsko-planinski predeli su za dobili prose~no vreme. ako nam vrati. pa do pronala`ewa wihovog stani{ta. merimo vreme pratimo i Neka je sre}no svim pravac leta p~ele. p~ele sli~ni ravni~arskim. Sve je ta~aka. pole}e se ukqu~uje {toperica. tj. Makedonija U PRIRODI tel: 99 389 903 361-636 ^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998. preseka je u stvari na{ ciq Dobijeno vreme od .godine . ona pole}e.-4. i ta~ka sa dva.primedba Ona }e se prese}i sa urednika). samo da Kao prvo. Istovremeno. ~asopis P~elar. ustanovqavamo rastojawe izme|u orijentira. Od Alternativa je slede}a: prose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za preda. Biramo ~isto i pove}a za vreme intenzivne pregledno mesto na kom sud pa{e. a u ovom slu~aju polako otvorimo. Dobro zatvoren sud nosimo na udaqenost sekundi do nekoliko minuta. novu liniju. na koje metara (plus minus 30 smo ga preneli zbog neuspe- metara). Kada kada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe od usisa dovoqno hrane. Posle svega.godine. vreme iznosi 10 minuta i 20 sekundi. te je ustanovi}emo pravac leta pomenutih 3 minuta krajwe p~ela. linijom koju smo uta i 20 sekundi. na{eg ciqa. ali se tu qudi mnogo U na{em primeru uzmimo da prose~no te`e orijenti{u od p~ela. kre}emo je na papir. Ovu cifru delimo polo`aju mamca. Ja }u poku{ati da taj problem Sada ostaje malo osvetlim. Kada se p~ela Kada se radi o {umskom terenu. Ta~ka A je na{e nom leta.

S vremena na vreme je mnogo te{ko da se namame p~ele.i Melitagori za maj 1998. i obi~no napraviti nekoliko da ako rojevi i pre|u u Australiju MAMA krugova oko mamca. Zahteva upornost i lak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnu mnogo strpqewa. brodom. te se minisani. nije neobi~no da PREUSMERAVAWE P^ELA se otkrije nekoliko pravaca sa samo jednog N A V E [ T A ^ K E M A M C E : Postavqen je mamca. KADA I GDE POSTAVITI MAMAC: Vetrovite dane treba izbegavati. Sakupi se {to je vi{e i wihov odlazak je te{ko pratiti o~ima. Neophodna je slede}a oprema: jedna entomo- da do mamca. Kad medni `eludci budu puni. na severna ostrva Toresovog tesnaca Postavite sun|er na prevrnuti poklopac zajedno sa wima pridru`enim bolestima pred.Cbscbsb!Xbufsipvtf D0. Pre nego {to u|emo u detaqe tehnike. od tegle i natopite ga namirisanim sirupom sa stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskoj ne vi{e od 2 plasti~ne ~a{e za sok. jedno upozorewe: pra}ewe p~ela mo`e na po~etku H V A T A W E P ^ E L A : Obi~no je da bude vrlo frustriraju}e. ali da se ~uvaju maksimalno do 5 min- U V O D : Nedavna invazija azijskih p~ela uta. nastavi}e da se redovno vra}aju do mamca i onda po~iwe pra}ewe p~ela. prvi Naravno. sun|eru. p~ela za vreme od oko 5 minuta.30 kapi mirisa. recimo od lavande ili sli~no. ciq da se p~ele preusmere sa izvora prirodnog Postoje tri bazi~na sistema za nala`ewe nektara na ve{ta~ki mamac tako {to }e se on lokacije gnezda. aromati~na uqa p~ele po povratku sa hranilice-mamca bira. P~ele mnogo lak{e lociraju mamac u mogu toplim danima. Zbog jakog mirisa ve{ta~ki izvor te`i da nadvlada mirise prirodnog nektara. Zbog efikasnosti. sistem sa preskakawem. sa praksom }e sve postati lak{e. jednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac.Pronala`ewe zajednica u prirodi -5- Autori ~lanka: . Ali. mamac postavite na zakloweno mesto. U mnogim slu~aje- ma. od sticawa iskustva u pra}ewu p~ela. Ponovite sve ovo ono- C JE preko Toresovog tesnaca. p~elama da dovr{e sakupqawe nektara na ji potreba za boqim tehnikama za nad. Tehnika koristi princip da lo{ka mre`a. postoje i alternativne metode za azi. Omogu}ite industriji. zemqu nekim NO Kada jednom postanu. u lete relativno konstantnom brzinom od oko koju se posle hla|ewa dodaje 20 7 m/sek ili 25 km/~as. i daleko je boqe da se hvata mawe p~ela. postoje i druge prednosti p~ele. ujutru ili kasno uve~e kada je sunce nisko. mogu}e p~ela. odlete}e gledawe i eliminaciju ovih p~ela. sve vi{e i vi{e p~ela. i metoda trougla koja je . ^ini se da p~ele dolaze odasvud floru. ju direktan najkra}i pravac do stani{ta i {e}er i 1 litar tople vode. C iq pra}ewa p~ela jeste da se na|e ko{nica koja nije kontrolisana ili zajednica p~ela u prirodnom stani{tu ti pravo u svoj dom. Pored ove svetlo odbija od krila tako da lak{e pratimo uloge. da ka`emo zavisne. nego drve}e. i tako privla~i putem kontrole p~ela koje se kre}u od gnez. To su: jedan jedinstveni mamac. Mamac postavite na otvorenom terenu. Mudro je da uo~eni pravac na|emo i na kompasu. koji }e p~ele nosi. Bqjt!dfsbob. tako sa podloge. Jedan od na~ina privla~ewa je i zagrevawe voska u posudi na kamperskom re{ou. vima ovo nije mogu}e. nam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac iz jske p~ele(Bqjt!dfsbob). Ako ima vetra. Jer. liko puta koliko je potrebno da p~ele ili pak u|u u JU@ po~nu konstantno da se vra}aju na mamac.Ebwje!Cbolt PRA]EWE P^ELA-METOD . .BRJT-!HQP!Cpy!969  ZA PRONALA@EWE Dbocfssb!B/D/U/!3712-!Bvtusbmjb )Ebwje/Cbolt@eqjf/hpw/bv* ZAJEDNICA U PRIRODI ^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu. Pra}ewe p~ela je uspe{nije rano da budu eli. puniti namirisanim sirupom. Za suzbijawe wihovog {irewa posto. Idealno je da se uhvati oko 20 kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovi. ovde su u detaqe obja{wene O T K R I V A W E P R A V C A : Kada p~ele samo one tehnike koje va`e za Bqjt! nfmmjgfsb. koga dolaze i u kom odlaze.

tada }e rastojawe do gnezda verovatno biti: (5. a tek na kraju udubqe- wa i pukotine u stenama. nije nimalo Pe}inski crte` iz se namesti stuba.500 = 787. Jedan najboqi na~in za wegovo uni{tewe veoma star metod da se p~ela uspori je da se ulaz blokira no}u i zatim kako bi postala vidqivija za ~ovekovo da se ubaci benzin u oko. Ako je recimo nakra}e vreme 5 minuta i 13 Fotografija preuzeta iz BNFSJDBO CFF KPVSOBM-a sekundi (pribli`no 5. Tehnika lete. lako da se bilo {ta ve`e za `ivu i slobodnu kamenog doba u okoli. u ulaz se gurne podrazumeva otsecawe malih delova krila kra}e crevo i ulaz u stani{te se finim zaobqenim makazama. {to je stvar ma{te p~elara .500 = 287. p~ela. pa udaqenost treba da bude zaokru`ena na oko 300 m. ^itaoci koji `ele da gore navedeno i Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metri. {to ote`ava posmatrawe Kada se tra`e gnezda koja se leta p~ele.5 m Ovaj metod nije toliko precizan.primedba urednika).500 wega potrebno. ~asopisa: da mo`e se meriti kori{}ewem formule koju je Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog tek- razvio Besjbo! Xfoofs i wegov tim sa sta. Mnogo pristupa~nija metoda jeste reduk. Kad se jednom na mapi odredi prib- grani~e sa vodom. zatim gra|evine. Iako je ovaj metod efikasan.-6. ali je veoma korisna za poseban problem jer nema dovoqno svetlosti.25 y!! 150) . mamci sa sirupom li`na lokacija. kao gusto po{umqena podru~ja. Nala`ewe Foto: Tbn! Svtt-! Gpsu! Xbmupo! Cfbdi-! GM/ gnezda u gustoj {umi predstavqa P ~ e l i w a z a j e d n i c a n a s e q e n a u k u } i c i z a p t i c e . li napori p~elara da p~ele u~ine UNI[TAVAWE NE@EQENIH ZAJED- vidqivijim posipaju}i ih svetlim N I C A : Ako je gnezdo dostupno sa zemqe. MEREWE UDAQENOSTI GNEZDA: Nemojte da palite gnezdo jer to mo`e biti Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama. a VREME je najkra}e autora.Kada padne mrak i p~elu. sva eventualno mogu}a mesta za stani{te Veoma su se neuspe{nim pokaza.primedba urednika). Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe naj- nikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila. a vrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultate zatim zabele`ite vreme koje im je potrebno da u uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i med odu do stani{ta i da se vrate nazad. brzo zatvori krpama ili novinskom ali dok se hrani na mamcu. macije o tome {ta je to pra}ewe p~ela i {ta je sve za RASTOJAWE=(VREME y 150) . Udaqenost gnez. Komentar urednika australijskog mawe sirupa ne postane rutina. dawu mamcu. najboqe je da se podru~je pokri- mogu da se postave i na ukotvqenom je grupom qudi sa dvogledima. a gnezda sa odgovaraju}om zapreminom je uvek lak{e na}i u velikim nego u malim stablima. Iznena|uju}e je. Ako je par~e vate ili pamuka dok se ona hrani na gnezdo visoko. i vosak . izmereno vreme u minutima. ni Bikora u [paniji p~ele prestanu da cija efektivnosti krila p~ele. LOCIRAWE GNEZ- D A : Ako bi gnezda trebalo da pore|amo redom prema afinite- tu p~ela Bqjt!Nfmmjgfsb to bi bilo ovako: prvo stabla drve}a. primene treba da nabave kopiju originalnog teksta od ma od mamca do gnezda. jih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali infor- Univerziteta u Kaliforniji(SAD). ciznije merewe se ostvaruje kada se posle marki- rawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzi. p~ela ne pokazuje hartijom. da bi se ispitala ~amcu. ^ini se da Bqjt! Nfmmjgfsb vi{e voli da se nastani u `ivim nego u uginulim stablima drve}a. @ivadinovi} Rodoqub malo komplikovanija. ni svetle pozadine. jeste da se za p~eliwu zadwu nogu ve`e stani{te. bra{nastim materijalom. mawe jedan litar benzina a onda }e wegova Zato ova procedura mo`e da se primeni na ve}em isparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasni- broju p~ela u kratkom vremenskom periodu.5 . Mnogo pre. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.25 minu- ta).

Zatim se mamac prenosi na neko rastojawe Jo{ postoji i mogu}nost da se p~ele tako|e ne u pravcu u kom su se p~ele ina~e upu}ivale ka vrate na drugi mamac. prvi mamac se ne napu{ta ve} Nije neophodno da mape budu izuzetno ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju da detaqne. kofe zapremina 31 i 13. ali je udaqenost od nekoliko stotina izme|u prvog i drugog mamca. T kre}u ka svom gnezdu. je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istu temu. postavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite. Prednosti ovog metara idealna. ciznog polo`aja p~eliweg gnezda. zbog ideje da se afrikanizirane tkanina natopqena sinteti~kim feromonom p~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu ka sme{tena u cev zatvorenu sa jedne strane. Kada se postavi p~ela sa polo`aja svakog od wih. pre svega DB ko{nicom na{ih p~elara. Kao i pre. `lezda radilica (geraniol. naro~ito ako se doda hek. a najefikasnije su ako se tirati. 91000 Skopje. {to }e za one koji `ele da primene wegove savete. bilo kog razloga. Osim omona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde. ako su p~ele bile o ukqu~uje postavqawe mre`e nad ostavqene u ventiliranoj tegli du`i period. {to je danas veoma va`no ! . Ipak. zbog nepoznavawa tehnike p~elarewa Otkriveni su hemijski surogati fer. da bi bile mirne. rugi metod je sistem sa ali je izuzetno koristan i prakti~an D preskakawem koji je mod- ifikacija gorweg meto- da sa jednim mamcem. Ta~na pozicija slede}e baze zavisi od gnezda nego drugi. U tom slu~aju. pa se tek onda mamac bli`e prvom mamcu nego {to smo to odre|uje pravac kojim se p~ele uradili prvi put. Na ovaj jeftin na~in uhva}eni rojevi se asfaltnog oja~iva~a i hemikalija protiv bu|e. Prema novom nat privla~ewa rojeva.) ove letvice nisu nimalo Napravqene su ko{nice mamci u obliku odbijaju}e za rojeve. Cff!Kpvsobm-u juna 1996. tj. postavite i fluvalinatnu letvicu. ne}e vam biti te{ko da se vratite do prvog mamca. one T mamcem i hvatawe maweg broja p~ela kao i wihovo zatvarawe u teglu ven- tilisanu preko perforiranog poklopca. Makedonija tel. urednik makedonskog ~asopisa Melitagora Adresa: ul. Pravci se prvi mamac i odredi se pravac leta bele`e na hartiji. sa dodatnim poja{wewima opisanih postupaka. postavqawem sistema ko{nica postavqa se uz leto mamca. U tome se nije uspelo. postavqa se drugi ili predwi se pretra`uje u ciqu ustanovqavawa pre- mamac u tom pravcu. citral). ako je on postavqen daqe svom gnezdu. mamaca. i onda postaviti novi se vrati na to novo mesto. 99 389 91 363-424 Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglo omonski mamac. se ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca. a severu Amerike. od strugotine. su velike. JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA Autor: Aleksandar Mihajlovski. biti od izuzetne koristi.Helsinki 41 a. spoqa ili iznutra). Povremeno. jer se ovde kada tra`imo p~ele u gustoj {umi. Postavi se vrate. nije te{ko ponovo oti}i do prvog mamca. efikasnost je ve}a (pamu~na zenit u SAD-u. Evo tog interesantnog napisa !!! P DODATNI SAVETI ZA rvi sistem opisan u prethodnom ~lanku za pronala`ewe p~ela u prirodi (bazi~ni sistem sa jednim jedinstvenim mamcem). On ukqu~uje postavqawe serije mamaca oko datog podru~ja i otkrivawe pravca leta koriste dva mamca. autor prethodnog ~lanka. te i da se U ko{nicama mamcima mo`ete da me{awem ovih supstanci posti`e visok proce.Pronala`ewe zajednica u prirodi -7- Ebwje!!Cbolt. o~iste od varoe. da uhvatite nekoliko drugih Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mesto p~ela i zatim ponovo da odete do novo- i pokrivaju. feromona. ako je stani{te p~ela od terena. rigoroznom istra`ivawu (objavqeno u Bnfsjdbo sanol a jo{ vi{e i uz neroli~nu kiselinu. kao mamac se koriste i propolis. a i sa}e ne}e biti kontaminirano flu- zaka~e na 3 m visine. sa}e kao i 2 bitne komponente feromona nasonovih ili mati~wak (Nfmjttb!pggjdjobmjt). bira se neki otvoren metoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele ne teren koji je za{ti}en od vetrova. ali proporcije i osnovne dimenzi- drugi mamac ne izvr{i svoj zadatak iz je moraju biti pribli`no ta~ne. pa u sezoni ne treba ponovo tre- trule`i i termita. mamac. ali je iza Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamaca istra`ivawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a. re}i metod je malo komplikovaniji. EFIKASNO NALA@EWE  P^ELA U PRIRODI najvi{e odgovara onima koji prate p~ele nose}i sa sobom celokupnu opremu koja im je potrebna. valinatom.5 litara. Ako se u wih stavi fer. a mesto wihovog preseka p~ela. oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih da nahvatati ne{to p~ela.

a Obi~no. ili od istoka ka zapadu. MED merewa verovatno vr{ena na italijanskoj rasi p~ela. a o tanih jabukovih stabala. u koje neopravdano do`ivqavaju blizini grada Barabo. biqke odgovorne za prole}ni razvoj se stalno smewuju. Ali. Francuskoj i da daju i vi{ak meda od rascve- nekim drugim zemqama. 1/1999 P role}ni razvoj je termin da p~ela ! Naredne godine matica kre}e sa blizak dugogodi{wim no{ewem jaja obi~no oko 15. ali pre toga bih hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqada `eleo da se malo podsetimo p~eliwe biologi. januara. pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf  ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. (Kao {to vidite i wih dru{tava. m a j 1 9 9 3 . prvo detaqno razra|ena posledwih je razradio ideju za stvarawe godina pre svega u SAD-u.-8. ve} one koja je na taj poziv odazvao. ili za Ja sam se 1965. V O } N A P A [ A oni prete`no gaje. Vreme je bilo p~ela tokom zime na jednu pogodno i p~ele su doseqene polovinu ili tre}inu u odnosu na mati~ni p~eliwak sa na uzimqenu populaciju. godine Ju`nu Karolinu. ali to bi Pre mnogo godina kada obavezno. To je ono Viskonsinu razvije prezimela dru{tva od 30 na {ta se odnosi ovaj napis. Tada. @ivadinovi} Rodoqub NAPRAVITE MEDOBER OD RAZVOJNE PA[E Autor ~lanka: -Tufwf!!Ubcfs. cvetawe jabuke je kwizi . Potom. smatrano za prole}ni razvoj. koju kao {to je grm po imenu kreozot. torije u Luizijani u labora- . sa dru{tva smawe broj svojih vrcawem meda. jesewe popu. ali ne one biologije da postavi dru{tva na jedan koju ~itamo u na{im kwigama univerzitetski jabu~wak. trebalo mu je najmawe 11 nedeqa ! ak ko biologiju p~ela ne znamo do u detaqe. budu}i da je on o na{im malim pri. ali broj p~elarima i odnosi se na p~ela i daqe pada sve do najni`e granice od oko prve prole}ne cvetnice koje p~ele 20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru. jer su ova Luizijani. zavisno od koli~ine skladirane Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~io rezervne hrane i od vremenskih prilika koje o p~elama. mogu ili ne moraju da obezbede uslove za jateqicama znao zaista mnogo.7 nedeqa. skoro ista kao kod nas! Jedino se razlikuju p~ele. kojoj }e vi{e re~i biti i u ovoj kao i sad. p~eliwa nikako za zna~ajnu pa{u. Jedan od wegovih sakupqawe hrane u prirodi. Kada sam radio u ulaze u zimu. C f f ! K p v s o b m . koriste da se snabdeju nektarom i ili mesec dana pre ili kasnije u udaqenim sev- polenom. p~ele kre}u sa komentara se odnosio i na to da biqke koje razvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalni p~elari koriste kao razvojne izvore nektara. vi{kom od 30 kg jabukovog Izra`eno realnim ciframa meda !!! koje va`e za Viskonsin. jer se Krajem ~etrdesetih godina. Kanadi. p~ela za 6 . kon. iako je klima u podru~ju odakle poti~u ovi podaci. {to rezultira ja~awem p~eli. nau~nik i p~elar. sultovao sam se sa wim o mnogim problemima. on je p~elarewa zasnivaju upravo na dobio poziv od hortikul- poznavawu biologije p~eliweg turnog odseka sa Univerziteta dru{tva.S l i k a p r e u z e t a i z B n f s j d b o preselio iz p~elarske labora- lacije imaju od 40 do 55 hiqa. ipak trebalo sam bio student kod dr Farara proveriti i prezentovati - (D/M/Gbssbs) na Univerzitetu u Viskonsinu. Farar je bio sposoban da u mogu da pru`e zna~ajne vi{kove meda. On se vi{e izdawa. amerikanci izimqavaju svoja dru{tva sa ako se kre}ete SAD-om od severa ka onolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tva K jugu. dok sam jo{ danas sve savremene tehnike bio Fararov student. 7/1998 i Melitagori br. kilograma (paketni roj) sa oko 10 pratiti najnovija nau~na saznaw wa iz p~elarsstva. A za novoformirano je(interessantno je da je u possledw we vreme te{k ko dru{tvo od 1. to su bile vrbe. takvih dru{tava koja bi mogla Rusiji. hiqada p~ela. broj jedinki. jedan od najpoznatijih u~enika profe- sora D/M/Gbssbs-a. a u Arizoni pustiwske cvetnice. primedba urednika).a .primedba urednika). sami. ernim i ju`nim podru~jima.

@iveo sam u pustiwskom podru~ju. Jo{ prvog prole}a qno vode kako bi se masa dr`ala. pose}uju}i rascvetane biqke.primedba ured- nika). uzeo sam uzorak meda i odneo ga u laboratoriju. kuge! Polen sam sakupqao sam od sopstvenih ali (to je veliko ALI). prakti~no me{avine sjediwuje sa 2 kg prikrivali zarazu tamo gde je bilo. npr. a ne wegova trule`i koji mo`e da izazove bolest. cenat pivskog kvasca mo`e da se postepeno Januara 1966. a naro~ito biqa koje slu`i za Boro Arsovski -Preuzeto iz ~asopisa Melitagora razvojnu pa{u. Na jesen wegovi listovi pojavu ameri~ke trule`i kao i fumagilin za dobijaju svetliju boju . znaju}i u kojim dru{tvima ima spora ameri~ke . Medi{te po medi{te je bivalo ispuwavano lepim novim `utim medom koji je bio sme{tan u lep i nov `uti vosak. Tu smesu onda sjediniti antibiotike. Po~eo sam i da {etam pustiwom. Onda se 2 kg te unazad koriste}i antibiotike. koje su padale kroz mre`u na polen. i uop{te mi nisu bile poznate okolne pustiwske biqke. Dostiglo je svoj maksimalni nivo. treba dodati neki lek razvoj. antibiotik k samo p~eliweg gnezda. i sva dru{tva su obolela od ameri~ke mogao ili mo`e da vrca med od crvenog javora. koja nisu bila bolesna. ali do zamena. kad uhvatio sam jedan roj i smestio ga u ko{nicu u p~ele po~nu da sakupqaju polen u prirodi. do{ao S sam da `ivim na jugoistoku SAD-a i po~eo sam sa upoznavawem ovda{weg medonosnog biqa. uvek kada primewujem prihrawivawe cvetawa crvenog javora (a to je u Ju`noj polenom. ko{nice. da bi spre~ili zaista lep. i koje preovla|uju. ali su ona. i nisam znao koja je p~elama nudila tako mnogo meda.11/1998 sa kojima sam razgovarao od Ju`ne Karoline do Merilenda govore o woj kao o biqci za prole}ni Istovremeno. obavezno Karolini sredina decembra) po~nite da dodajem i teramicin da spre~im zara`avawe dru- prihrawujete zajednice polenom svake {tava. Cveta rano. i bele`e}i na kojoj ima najvi{e p~ela. bez obzira na wegov izvor. Mnogo se koristi za sadwu kontrolu nozeme. oni su godinama pivskog kvasca. Moja preporuka prestali da ih daju. sa latinskim nazivom Dpwjmmfb! hmvujoptb. za le~ewe ili iznad i ispod prevenciju raznih bolesti. Pored toga. Bddfs!! svcsvn n. imala p~ele koje su pri ~i{}ewu Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegov. Da bih razre{io dilemu. I svi br. A evo {ta bi trebalo raditi. Do{ao sam do zakqu~ka da med poti~e od grma po imenu kreo- zot. izbacivale i spore ameri~ke trule`i og cvetawa. suzbija razvoj bolessti. Foto: ada. mo`e da se pome{a sa bolesti ne dolazi jer p~elama stalno daju pivskim kvascem. Pitao sam sve zaposlene od koje biqke poti~e ovaj med. ako to mo`ete. Posle tog Po~ev od meseca koji je najbli`i vremenu iskustva. eksperimente sa prihrawivawem p~eliwim Bio bih iznena|en ako bi neki p~elar polenom.Kako napraviti medober od razvojne pa{e -9- toriju u Tuksonu u Arizoni. Danas su do{li u situaciju da u svakom dodajete mora najve}im delom dru{tvu imaju dovoqan broj spora ameri~ke da bude prirodni polen. Kasnije. Jer. koji je polenskoj poga~i. te su i ne {e}era uz dodatak dovo. Dodu{e. vi sig. sva dru{tva bi uginula od bi bila da me{ate 75% polena sa 25% ameri~ke trule`i. ali sam dobijao zaprepa{}uju}i odgovor da ne znaju. Odjednom je po~elo i da unosi med. Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se ta JAVOR biqka koristi za razvoj dru{tava za kasnija medobrawa od biqaka meskvit i kat~lav. i on se razvio u fino dru{tvo. To je crveni javor. Rezime svega je jednostavan: ako bi sa veoma gustim sirupom. pa je sredinom febru- ara to dru{tvo bilo u punoj snazi (klima u Arizoni se ne poklapa sa na{om . postavqaju}i amerikanci upropastili svoje p~elarstvo hranilicu i upotrebqavaju}i antibiotike. kao urno na wemu ne mo`ete i da razvijete dru{tva. Pre vi{e godina ja sam izveo na javnim povr{inama i u dvori{tima. polenom i da ga razvijam. i sve zajednice. teramicin. pro- svom dvori{tu. a spore ne mo`e da Proteinska hrana koju uni{ti. po~eo sam da ga prihrawujem pove}ava. dru{tava. (Ovo je najslikovitiji primer koliko su nedeqe. I pogodite {ta sam zakqu~io? Ovde postoji jedna glavna razvojna biqka. posle 50 godina odsustva.

ve} i mesec i vi{e ranije!!! Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da u Zato. Ti znaci su pre svega belo sa}e izgra|eno samo zbog upotrebe meda. ja sam ube|en da p~elarsstvo mora kuge. ve} samo u ekonomskog razmi{qawa. Verovatno je crveni javor u va{oj okolini. kako sam objasnio. Jo{ jedno upo- falnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu.primedba toliko rada oko svojih p~ela.primedba pomo}i. Ako bi nai{ao na zajed. Spore sada crvenog javora. vrlo brzo Vi tako p~elama pomerate biti obave{teni {ta im sve p~elari prodaju uz wihov ~asovnik nagona za med. Razmislite na{i p~elari malo o tome i vidite da li shvatiti da je naje.10 . ve} zbog sve masovnije novim voskom i mnogo trutova koji se nalaze na upotrebe antibiotika uop{te u poqoprivredi. pa }e u budu}nosti qudi verovatno umi. P~ele se tada slabo i pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge na kre}u po ko{nici. i sig. Sutradan. morate da nastavite sve do pojedinaca i firmi. vreme je nepovoqno za p~ele. Jak ka obzira da li ste uspeli dru{tva jednoss . ki{no. ne}e biti antibiotika koji mu mo`e puwuje izreku da med na medu rodi . na|ete povoqnu kalkulaciju. i morate da ih postavite kakko }ete se osse}ati ak ko zbog antibiotik ka u mnogo rano u prole}e. suzbiju svak ku ME\U UTIM. ne kas- rati i od najbanalnijih infekcija. jer ona upot- razboli. do{lo je do jednog katastro. Zato zapamtite vi{e godina kori{}ene antibiotike u svrhu da polensku poga~u morate wegovog suzbijawa. da med i ne mo`e urednika). Vi razmislite kontrolu ameri~ke F o t o : R o d o q u b @ i v a d i n o v i } da li je mogu} i opravdan trule`i legla oslawao iskqu~ivo na odr`avawe toliki rad sa ekonomske ta~ke gledi{ta. A na{ prose~an p~elar ulo`i praksa istovremeno i blizu i daleko . ba{ rojewe ne jednu nedequ rani- kao {to se posledwih godina de{ava u SAD-u. pa }e prodaja i cena meda naglo opasti. do}i }emo u istu situaciju. imo. kao {to i bolesst. a mogu} je i povre- zarazu. on bi je spajao sa najja~im dru{tvom na da se razvija u sassvim drugom smeru. wemu izme|u ramova i medi{ta.Ako vi nemate tj. Veliki sam Tufwf! Ubcfs isti~e on ameri~ki p~elar dr zahteva nepresstani rad na Kpio! Fdlfsu se za p~eliwwakku. Ako veoma jakih dru{tava. moramo da prihvatimo vidu informacije da bi videli koliko su nauka i i svetske cene. sakupe dovoqne koli~ine hrane. a delovima SAD-a. vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednica U toku perioda koji prethodi cvetawu i tako prakti~no {irili bolest. kao i delu zemaqa Ju`ne ne tamo gde vam je to Amerike. Naravno. populacija p~ela brzo raste. ili ne!!! tavno ne oboqevaju. sigurno imate neke daleko dan kada }e druge biqke. poseban je prob.kad jednom kampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kod po~nete sa takvom nas u punom jeku. postavite medi{ta ODMAH. Ipak. samo {to je jeftin med. A povrh svega. sve je to isuvi{e hrabro. pre svega iz ekonomskih razloga prihranom. u to budite sigurni. va{e p~ele mogu da donesu fikasniji na~in vi{kove meda od biqa koje odbrane dru{tava svi smatraju prole}nom od bolesti dr`awe razvojnom pa{om. kada se takva osoba vaga. ako crveni javor zamedi medu ima -ne~eg {tetnog-. naravno ne nije. jer je z orewe . da rasplamsaju Hladno je. Ali. vi morate da na~in mo`e ugroziti zdravqe. vi morate da radite oko p~ela svakih 5-6 dana. uradite po gorwim nicu sa po~etnim stadijumom razvoja ameri~ke savetima.. (Ovo jeste dobar jer su u staw wu da na~in za razvoj dru{tava. urednika). Na ovaj problem se nadovezala odnedavno meni sneg. . Potro{a~i }e. kako bi mogli da proizvodimo jednog kana|anina koji je ~inio isto. najlak{e.Kada prihrawujete p~ele va{em medu umre recimo jedno dete usled alergi. i jske reakcije. samo ~ekaju pogodan trenutak. tmurno. biti jeftiniji . je. Mi sada u Srbiji i Jugoslaviji dru{tvo rasformirao i razdelio ga jakim proizvodimo skup med i pred svima se time hval- dru{tvima. koju svaki p~elar treba da ima. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. I Sjdibse! Ubzmps! navodi primer biti minimalno. {to mu na ovaj ili onaj onako kako ume. lem {to uno{ew wem nisskih doza antibiotik ka mi Kada primetite po poznatim znacima da prinos potenciramo stvaraw we sojeva bak kterija otpornih meda raste zna~ajno (najefikasniji pokazateq je na antibiotik ke. recimo. bez dru{tava. Ukratko. i prepu{tao p~elama da o~isste radne snage po jedinici proizvoda-meda mora zara`eno leglo. {to se dogodilo u nekim dodati tamo gde su i p~ele.primedba urednika). imate spremna medi{ta. Ulagawe p~eliw wakku. Ako smo ve} hteli ulaz u svetske tokove urno nije prezentovano u vidu saveta. Ako ne shvatimo na vreme trenutka dok p~ele ne mogu same da {ta nas o~ekuje. @ivadinovi} Rodoqub kuge. Voleo na p~eliwaku bih da saznam ne{to o iskqu~ivo jakih va{im iskustvim.

primedba urednika). i ja nikada p~ela me{avinom sojinog bra{na i polena. tako da su tu. ji sa dodatnom ve{ta~kom hranom sme{tenom privrede SAD) u Uvtdpo-u i Cbupo! Spvhf-u. sa druge strane sakupqaju i skladiraju izrazito ve} na osobu obu~enu da radi i istra`uje kao velike koli~ine nektara i polena. Broj p~ela u dru{tvima je ~esto kontrolisan. Tufwf!! Ubcfs je na tako re}i istu temu napisao jo{ jedan interesantan ~lanak u Bnfsjdbo!! Cff!! Kpvsobm-u. U toku svoje posete p~elarskoj labora- naciji teorije i iskustva. ili nema zna~ajnog efekta . doka`e apsolutnu neekonomi~nost bilo kakvog lih 60 godina. Potom sam se preselio u Luizijanu i prirodnoj hrani.-S S lika preuzeta pogled. a tako|e sam gledao i kako polena me{anog sa dnevni unos u vrhuncu medewa dosti`e do 15 kg. doda- ni{ta nisam objavio(kona~no jedan nau~nik vanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwih priznaje da u stvari nema adekvatne zamene zajednica. NIJED DNO se oko prvog maja konzumirale oko jednog kilograma nije rojilo. Ovaj napis govori o kombi. sva tro{ila mnogo ju med i do 150 kg. gres. bio sam svedok da su p~eliwe zajed. i da je svaka ve{ta~ka hrana ili krenuo sa eksperimentima o prihrawivawu {tetna za p~ele. osim u nu`di. i na terenu. juna. objasnim razloge za nezamenqiva Dru{tva koja su prezimila su imala rojewe. nije napravqen veliki pro. `eleo Kao student dr Farara na Univerzitetu u sam da ovu hipotezu testiram tokom septembra. Kada ka`em osoba sa se roje ako nemaju dovoqan prostor za {irewe a poznavawem p~elarstva ne mislim na p~elara. ali se sa zakqu~cima na prvi p~elarsku labora. Kao i svi wegovi napisi. tembru bio sam sigu- na. potkrepiti ~iwenicama .11 - Isti autor. pole.000 takve eksperimente jedinki. Ova Hsbibn.koje je moji eksperimenti bili uspe{niji ako prestanem da upotrebqavam sojino bra{no u  napisao F/Ifscfsu. U`ivajte!!! VE[TA^KA ISHRANA ? MEDONOSNIH P^ELA Sme{e za prihrawivawe p~ela i wihova hranqiva vrednost su bile istra`ivane od racionalan p~elar sa puno znawa ne mo`e slo`iti. i retko je prelazio 55. (Ovo l i o s a m s e u Boro Arsovski jesu ~iwenice. o tome Univerziteta u Minesoti prvi zapo~eo rad na }e biti vi{e re~i na nekom drugom mestu u ovoj ovom problemu daleke 1934. Viskonsinu. i ovaj odi{e razumom i logi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. Izdava~ je firma Ebebou(1992). Ali. Svi eksperimenti koje sam mogao da Hajdek i Farar zaista re{ili problem ishrane izvodim su se zavr{ili bez rezultata. U to vreme ja biti re{en ako bi zajedni~ki radili osoba sa sam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe. gledaju}i {ta radi wegov dobije dodatne detaqne informacije o sme{ama biv{i student. Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u sep- nice hrawene me{avinom sojinog bra{na. Fararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu da Mnogo godina sam smatrao da problem mo`da ima ne{to u sojinom bra{nu {to remeti razvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela mo`e moje eksperimentalne rezultate. sojinim bra{nom. ^italac koji `eli da toriji u Cbupo!Spvhf-u. Onda sam prekinuo p~ele su prebrojavane. Hejdak sa prihrawivawa p~ela. godine. za vrcawe. U to vreme se ~inilo da su bez uspeha.primedba urednika). toriju u Uvtdpov gde iz Melitagore 3-44/97 . do mogu}nosti da hrana je teristi~ne za severne delove SAD-a. Budu}i da se u nau~nik. dr Farar mi je sugerisao da bi za prihranu p~ela treba da pro~ita poglavqe kwige -K Ko{nica i medonosna p~ela.Foto: imala su prinos od jedva 25 kg. gde }e se sve nedoumice razjasniti i Za nesre}u. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqa. Dru{tva koja nisu dobijala poga~e sa rojewem i prese. Ja sam tako|e potro{io puno vremena i Dru{tva kojima je rukovodio dr Farar su ulo`io napora na sli~na istra`ivawa dok sam u zimu ulazila sa velikim koli~inama skladira- radio za USDA (istra`iva~ka laboratorija za nog polena koji su p~ele koristile u kombinaci- p~elarstvo koju finansira Ministarstvo poqo.Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela . ali iznad wihovog gnezda. upotrebom me{avina sojinog bra{na i polena. ? strane mnogih ameri~kih istra`iva~a u protek. po~etkom aprila. i mo`e da ~iweni~no. a kwigu je ure|ivao Kpf me{avinama za prihrawivawe p~ela. Za prve dve nedeqe su dru{tava u mom potro{ile oko pola kilograma i kako su se novom eksperimen- dru{tva razvijala potro{wa je rasla. posebne poga~e postavqene nad leglom od kraja Od deset marta tj. Luizijani p~ele retko roje posle 15. ali su nedeqno. {e}era i vode na vreme dostigle zaista ran da }u biti blizu Prirodna veliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karak. koje su neki spremni da donose. od kojih je prof. kwizi. dobrim poznavawem biohemije i ishrane i osoba Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~ele sa poznavawem p~elarstva.

{to je indiciralo da u sojinom a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova. in~a (in~ je mera za du`inu . Sve su nice u Viskonsinu). oni to nisu delovima koje p~ele higi- znali. i to tokom perioda kada u poreklom iz Novog sveta. Ina~e. TRI DANA kasnije su sva po~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bez dru{tva imala velike koli~ine trutovskih jaja. niko od vas p~elara Moj posledwi primer koji `elim da prakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova u prika`em u okviru ove teme je bio veoma ~udan. Kada prihrawujete primedba urednika) tru. biqaka poreklom iz Starog sveta (Evropa i lopqenom leglu kod dru{tava koja su dobijala Azija). Radilo se dodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eli- o prihrani ~istim polenskim me{avinama.12 . od kojih nijedna nije Uvtdpov ima malo prirodnog polena .primedba urednika). pitao sam kvasac. Evo {ta smo zakqu~ili i {ta ica i trutova tako|e tokom cele godine. POLENA ka). Svi problemi su nestali kada sam wima sve stare poga~e. Me{avina koju je Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratoriju Farar preporu~ivao se sastoji iz tri dela pole. p~ela su prirodne pustiwske biqke. Posle tako ne{to. odgovor na p~elarski tehni~ari (Ejdl! Tbdlfuu i Kpio! Njmmt). tra`e}i re{ewe. ali su te zajednice konzumirale sakupqen u blizini Uvtdpo-a. Viskonsin. posebno ~etiri do pet dana. raportirali su mi slede}e: ameri~ka i evropska trule`. Mati~waci sa mladim larvama su Odmah smo napravili nove polenske dobijali velike koli~ine hrane. Sugerisao bih vam i da nikada ne znatno druga~ija . polenom setite se da je on kon- tovskog legla u svakoj od taminiran sa otpacima i ko{nica. koje }e doneti dosta meda. To ukqu~uje i mrtvo se vrate do ko{nica i da to i obolelo leglo od bolesti ustanove. {ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli na Ali. kao {to je to slu~aj u rastvoru od Pozvao sam Qppmf-a da do|e u moju kance. kao {to su razni vidovi deteline. nasta- imentima za odr`avawe maksimalne snage p~eli. Malo kasnije kada kao {to su kre~no leglo. lema. rezimiran ovako: polen je polen. Zato ja uvek dodajem UOP[TE NEMA NIKAKVOG TRU. i dao sam instrukcije dvojici tehni~ara osredwu ili siroma{nu hranu za va{e p~ele.. pivski -P^ELAR- wihovog zadatka. Polen kojim smo prihrawivali je maksimalno pet. Zatim sam po~eo koli~inu polena ~iji je ve}i deo sakupqen sa da prime}ujem ~udne abnormalnosti na nepok. Smisao ovakvih tentne prijateqe koji su radili za nas kao eksperimenata sa prihrawivawem tj. bra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele. iznad i ispod zone legla. evoluirala kao hranqiva blagodet za p~ele. jer daje dobre V. {e}ernog sirupa. rekao da ko{nice. SAKUPQAWA stru~waci . mo`e da bude Qppmf!i ja smo radili na interesantnom eksperi. uvidev{i da je dodavawe {e}erom i vodom. viv{i da diskutujemo o problemu koji se javio i wih dru{tava tokom cele godine i odgajawe mat. svaka raznih vrsta kvasaca veoma dobro. u Medisonu. Teramicin se ne ^ E T I R I K O [ N I C E !!! razgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sa [ta je krenulo naopako !?! polenom. koji sam davao u odnosu lariji prekrasne p~elarske tri dela kvasca na jedan deo laboratorije osmi{qaju}i polena(?) . @ivadinovi} Rodoqub sam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksper. Znam i sam. Sva ~etvorica smo uzeli u ruke {oqice prethodnom ~lanku . novembar. ako bi bile ravnomerno zastupqene sve odgajawe mnogo trutova u decembru i januaru vrste polena. Ali. Vi jednostavno `elite da to vreme ja sam radio sa nau~nikom po imenu razvijete dru{tva tako da imaju mnogo radilica I/L/Qppmf i nas dvojica smo imali veoma kompe.oktobar. Nije bio ukqu~en veliki broj dru{tava. sojinog bra{na. ali su larve poga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smo ~esto umirale. decembar i januar. nije 5/1996 ih koliko ima kvadratnih naro~ita blagodet za p~ele.Umeqi} jednog dana. sam za sebe.primedba urednika) . preporu~io bih Foto: budu}e eksperimente. se potom doga|alo. prihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teram- TOVSKOG LEGLA U NI JEDNOJ OD icina na 12 litara me{avine. i on je `eleo da polen dobar polen. ovakve poga~e. i ja sam im kao {to bi jeni~arke izbacuju iz i svaki {ef uradio.primedba uredni- dok sam ja sedeo u mojoj kance. su se vratili. pivskog kvasca (do sli~nog P^ELA NA Oni su uradili sve ZADATKU zakqu~ka su do{li i ruski ta~no onako kako je trebalo. i dobili smo malu na i jednog dela sojinog bra{na. pitawe kako da se prehrawuju p~ele. ali. (Osvrt na ovakav stav dat je u lariju. ali nije i svaki mentu ~uvawa trutovske sperme. sa woj prihrani. Generalno uzeto vi mo`ete da na raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova do o~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujete prvog februara. U svojim dru{tvima. me{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru. me{avina bi bila zadovoqavaju}a u (ponovo napomiwem da je klima kod wih ipak svakom slu~aju. sa kafom opru`iv{i se u kancelariji. Ja sam odgovorio da nema prob. Skoro sve biqke pola kilograma polenske poga~e dnevno (a ne za koje su rasle u okolini i bivale pose}ivane od deset dana kao {to su to ~inile Fararove zajed. nakon okon~awa rezultate.

ali i da bi u prihrawivawe {e}ernim sirupom 2:1 (2 dela isto vreme imao relaksaciju i zabavu. (ne najja~e i ne najslabije).nbjm.primedba urednika). Potreba za prihranom se odre|uje Tu je i visoka podwa~a(10 cm) sa kori{}ew wem vage isspod jedne prosse~ne ko{nice ramom na kom je ukucana mre`a. mi ne prihrawu- . Ako Mo`e se nabaviti u Gr~koj na slede}oj adresi: nema promene ili postoji unos. Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice. za 24 ~asa. striktno jednom dimenzijom (16. Koriste se D hvata~em polena. mi zapo~iwemo prihrawivawe.! //41)12*3882291. U mnogim slu~ajevima su za podr`ano posebnim nukleu- wih med i drugi p~eliwi proizvodi som. Ova oprema je modifikovana radi metode koje tra`e ve}u upotrebu radne maksimalne efektivnosti i fleksibilnosti. Vaga se proverava a koristimo i Boardmanovu svakoga dana a te`ina se bele`i na formularu hranilicu koja se name{ta kroz namewenom za to. prednost izra`enu kroz totalnu fleksibilnost nog meda. Sve ko{nice su samo sekundarna dobit.Tuboebse-!216!Boesfb!Lbmwv!Tus/-!O/Mpojb!Q/P/ 25342! Buifot-! Hsffdf-! ufm. Uniformnost opreme nosi fantasti~nu jaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladira. od opra{ivawa od ~amovine a u protek- na opra{ivawe. Komercijalni i profe. lopne daske. a deo koji se uvla~i kroz tema p~elarewa.13 - Autor ~lanka: Cpc![/!Ipss-!Qi/E/  INTENZIVNI DVOMATI^NI Q/P/!Cpy!64!!! Mfyjohupo-!OZ!23563 VTB tel: 518-9989-66835 faks: 518-9989-66559 SISTEM MI DAJE VI[E MEDA ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm i Melitagora. jedno ili dva duboka tela LR za hvata~em za propolis i ramom plodi{te. 11/1998 elim da podelim deo mog dvadese- @ togodi{weg iskustva provedenog u potrazi za poboq{awem ove tehnike u Bofm. ramovi su selekti- rad sa p~elama te mogu da razviju mnogo ja~a rani i dru{tvima su vra}eni samo oni svetlo dru{tva od onih koja komercijalni p~elari kafene boje. snage. Hobi {e}era i 1 deo vode). Duboka tela garantuju da }e matica (jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koris- imati dovoqno prostora da proizvede razumno timo). i intenzivno to~nom delu SAD-a. (Ovu hranilicu mo`ete videti i na slici. br.primedba urednika).8 cm). Svako proizvodno dru{tvo je port. mati~ne. U ovo vreme mi po~iwemo da gradimo jaka liko dru{tava i radi sa wima u svoje slobodno dru{tva od zimskih p~ela. lak{u manipulaciju. Na{a p~elarska godina po~iwe 1.gblt. satnim osnovama se izbacuju iz ko{nice.8 l. Ako nema prirodne vreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medom pa{e. koji je sme{ten na planini Katskils u severois. prirode.!Qboufmbd@ pufofu/hs!-!postoje ciqu boqeg. svaki sa Budu}i da u na{em odgajiva~kom programu jednim kru`nim otvorom koji je opremqen koristimo iskqu~ivo krawske matice va`no je kru`nim reduktorom sa tri pozicije (na na{em stimulativnim prihrawivawem odr`ati maksi- tr`i{tu ima ovih plasti~nih malno zalegawe matica ako nema unosa iz reduktora . Svi ramovi sa neizvu~enim Na na{em p~eliwaku sa oko 50 dru{tava. ra. i zato su wima potrebna lih nekoliko godina i od mawa i lak{a dru{tva za tvrdog presovanog stiropo- lak{u manipulaciju i trans.8 cm su sa v{e od 500 dru{tava i ve}ina seli svoje 5 ramova. Ako se te`ina ko{nice smawi leto. varijante od 1 l i 1. Sav vi{ak meda je ve} p~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena za izva|en i iscentrifugiran. hajdemo da ispitamo razliku meda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jedno- izme|u komercijalnog i hobi p~elarewa. Ostatak je imaju ili mogu da imaju. 1:5!2687:9/!F. mi koristimo nastavke sa odgajaju leglo. Hobi p~elar je onaj koji ~uva samo neko. Ovaj sistem je osmi{qen za leto je visok 1. dok plitka medi{na tela omogu}uju i izmenqivost.Dvomati~ni sistem p~elarewa . a za vi{ak meda upotrebqavaju gra|evwakom radi biolo{ke kontrole varoe plitka tela. Oprema o p r e m q e n e je isto tako prilago|ena za ME unutra{wim ovaj sistem rada.4 cm . hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo Koristimo i na{u sopstvenu konstrukciju pok- dopunsko zanimawe. krov i dve metalne mati~ne re{etke sionalni p~elari nemaju vreme za ovakve po dru{tvu. Ve}ina dru{tava koje koristimo za proizvodwu Pre svega. koristimo svakodnevno stimulativno i drugim p~eliwim proizvodima. lak{eg i ekonomi~nijeg sis. radi odgajawa legla. avgusta. skladiran za prole}e. Na{i nukleusi sa Komercijalni p~elari obi~no rade sa visinom od 16. napravqeni zajednice od pa{e na pa{u.

Prednost odstrawuje iz proizvodnog dru{tva i nosi se u ove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{teni nukleus zajedno sa jo{ dva rama punih leglom i sami sebi. Dru{tvo Dru{tva se prihrawuju a nukleusi Preme{tawe mat. Starija matica se za kratko vreme razmewujemo nukleuse. Zatim dodajemo i jo{ dva prazna rama. re{etka mati~na re{etka mati~na re{etka . @ivadinovi} Rodoqub jemo. oktobra. Tre}a nedeqa Mart. (efekt dimwaka). koli~inama (3. polenom i medom) mati~na re{etka Sredina maja. sada jednomati~ne zajed- Ulaz u svaki nukleus je pokriven metalnom nice posle 15. Prava polenom. km u toku jedne nedeqe ili i vi{e. oktobra. mati~wakom. spremno za Po~iwe se sa rana matica se glavnu pa{u. se prihrawuju velikim mre`om. Medi{ta se matica iznad leusa sa 3 rama dodaju po mati~na mati~ne i zamewuje se re{etka potrebi. proizvodna dru{tva . Dru{tvo je Kraj aprila. Dotle smo p~elarskog kluba.. bra. se iznose na p~eliwak i tako|e ice iz dvomati~nog Sa prvim snegom prihrawuju. I nukleusi lokaciji prihrawujemo nukleuse Boardmanovom se prihrawuju gustim sirupom preko wihovih hranilicom. odgajawem iznosi iz nuk. nukleuse vra}amo na glavni p~eliwak. u oktobru uvek ima Sredina septem. Za ovo je Na na{em podru~ju. Mlada testi. je spremno za zimu.7 l po dru{tvu svaki drugi dan) Po okon~awu ovog posla.14 . re{etke. Svako dru{tvo bi trebalo da izgradi 15-20 mati~na novih satnih re{etka osnova u mati~na sezoni. ve} ih uvek neko nadzire. I oni koriste na{ sistem pa spremili na{e nukleuse. Na novoj Svako dru{tvo dobija 27-30 {e}era. Dvomati~na dru{tva se odr`avaju na ovaj dobro da se uvek sara|uje sa drugim ~lanovima na~in sve do sredine septembra.5 tako da ona budu spremna za zimu pre 15. leglom. nukleusi se nose u se preme{taju u najni`i nastavak (5 ramova sa podrum. nukleuse gustim sirupom 3:1 (3 dela {e}er i 1 deo voda) prenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6. septembra. Matice u ko{nicama dru{tva u nukleus. Posle nekoliko dana do nedeqe dana Boardmanovih hranilica.

obi~no krajem recept: 1. Mi vr{imo greja~a. gde svitawe temperaturu podruma imamo dovoqan broj tru- treba ponovo da vratimo na +3oC. plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to su ve}i). U toku slede}a 24 ulisali matice na ve}e polagawe jaja te da ~asa izle`u se mlade matice i naredna 7-10 dana proizvedu malo legla. Neposredno pred odgajawe matica. Isto {e}ernog meda koji je i poklopqen. ako u matica ili pak oplodwu podrumu nije potpuno tamno. koja je mnogo dobra. na metalnom mre`om da se spre~i ulaz mi{eva. Teramicin mo`e da se besplatna je (kod nas bogami nije . Fumagilina prema zimu. poga~ama sa proteinima.7 oC . 0. Ako poziciji 4 (pogledajte crte`e) i ponovo koristi. Obi~no dru{tva prezimquju u i naprave se poga~e od po jednog kilograma. Tada je dobro ve} i mora biti suv i taman. Kao izolator koris. p~ele na otvorenom u na{em }e izletati van ko{nice i nikada izolovanom podru~ju za ne}e na}i put nazad. na p~eliwaku nemate struju. 1 ~ajna ka{i~ica soli.2 kg uklawa a med se vrca. Nukleusi }e uspe{no dodati prve ramove sa satnim osnovama ili prezimeti u ovakvom okru`ewu. propolis. Svake dru{tvima da izlete oko podneva po godine svi p~elari u wihov prvi polen od le{nika kao pre~niku od 8 km oko i da donesu vodu koja im je nas dobijaju na{e neophodna za odgajawe legla. obaviti svoj zadatak. Ocewivawe svakog odgajamo prve mati~wake. imaju 15-220 ramova legla svih uzrasta. Na{a najbo. ovo medi{te se meda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe). Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla. i mo`e da se zameni ~im se navla`i od ili evropske trule`i. timo novinsku hartiju. tova unapred odgajenih u Ovo mo`e da se izvede nabavkom dru{tvima namewenim jevtinog tajmera. No} je najboqa jer p~ele mi koristimo za instrumentalno osemewavawe tada ne}e izlaziti na leto. Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prve U toku zime mi pripremamo i popravqamo nedeqe maja u toku cvetawa masla~ka mi opremu. skom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba da ore da p~ele tro{e najmaw we energije i hrane.primedba doda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kuge urednika). Leta su zatvore. svetlije ramove od pro{le godine. Ovi sastojci se izme{aju vlage iz ko{nice.Dvomati~ni sistem p~elarewa . pakujemo i prodajemo med i druge zapo~iwemo na{u sezonu odgajawa matica. mati~na mle~ i vosak.05 kg sve`e isce|enog limunovog soka.45 kg zagrejanog oktobra ili posle prvog mraza.15 - dobre pa{e od divqih astri i hpmefospe-a. a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nede- nosim u podrum koji se ne greje.4oC. postavqamo u svaki nukleus. sva dru{tva snabdevamo {e}ernim da se smesti samo mala koli~ina novog nektara. Mati~wake no}nu temperaturu na oko 15oC da bi stim. za Nekoliko dana po po~etku zalegawa . Tokom dana. je testo premeko. a mo velike zimske populacije p~ela u ko{nicama slabih +7. 0. Prvo na{e anga`ovawe je usmereno na po~etnicima. Naj~e{}e vreme krajem -genetski pritisak. utopqavaju i izoluju. 0. u wih mo`e tako. Dru{tva se pripremaju za obezma{}enog mleka u prahu. Ako 3 ili 4 sprata od 16. Med {ta koristimo jednostavan element za zagrevawe ovih biqaka nije dobar za zimovawe i zato koji mo`e da se nabavi u prodavnici za ku}ne postavqamo jedno medi{te sa praznim sa}em na qubimce i slu`i za zagrevawe akvarijuma. mi mo`emo da zamenimo matice u svim nuk- polen. dodati jo{ {e}era u prahu. Sa prvim dugotrajnijim snegom i pojavom Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1 temperatura ispod ta~ke mr`wewa sve nukleuse kg. kod sredw kod jak wih +5.primedba urednika). Mi D besplatne matice. uputstvu. Ove dvogodi{we matice }e biti nukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamo dobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Podrum sa izobiqem meda i polena. mati~waka. p~eliwe proizvode i osmi{qamo plan rada na Koriste}i prost metod presa|ivawa larvi mi p~eliwaku slede}e godine. Stare matice odstrawujemo i besplatno Na{e p~elarsko prole}e obi~no po~iwe ih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ili 1. podrumu je skoro konstantna ne{to iznad ta~ke Prvih nedeqa aprila dru{tva u na{em planin- mr`wewa.8 cm. marta. (Relevantni russki nau~ni podaci gov. Temperatura u qno. i elektri~nog ba{ u tu svrhu. imamo postavqen jednostavan sud ME Osamdeset proce- sa vodom od stiropora koji nata svih na{ih prima oko 15 l vode matica su koja je prethodno instrumental- zagrejana na no osemewene. Koristimo jednostavan Od trenutka zavr{etka pa{e.na marta omogu}i na{im proizvodnim na{oj teritoriji. leusima. Ovakav kada je spoqna temperatura vazduha za zimovawwe razvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradi- kih dru{tava +4. tako {to i sa po~etnim prole}nim qa dru{tva proizvode vi{e od 110 kg meda u uspehom prihvatawa od samo 50% (obi~no je sezoni.5oC. Budu}i da su ramovi za zimu ve} puni vade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. U ovo vreme se svi nukleusi gala. oko +15oC.3 kg {e}era u prahu. i nezagrejana voda }e mo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zale. Startujemo sa oko 100 dru{tva je tako|e va`na aktivnost.

uvtb@nto/dpn ili preko po{te. zar ne?). Bi}u sre}an da odgovorim na sva va{a pitawa ! Napomena urednika: -Neke teorijsko-prak- ti~ne nejasno}e koje proisti~u iz ovog ~lanka. kada }e se prodati posledwa matica. tra`i precizno vo|ewe evidencije o svakom dru{tvu! ([to je na velikom p~eliwaku apsurdno . a da zadr`imo samo one matice dopunimo ramovima od pro{le godine. Isto tako. Med se oduzima kada je mladih matica. -Uniformna oprema omogu}uje ve}u flek- Izvrcani ramovi se vra}aju u sibilnost (pogledajte crte`e). koje su najboqe i najproduktivnije. rojevima svake godine. menaxment. ko{nice u momentu va|ewa -Po potrebi.kao i na otpornost na ameri~ku i evropsku mali prinos ili prihrawivawe. Uz varoe. sa puno argumenata. Nukleusi su sada oplodwaci i svake tri nedeqe a sumiramo prednosti i lo{e strane }e proizvoditi oplo|ene matice ili troramne nukleuse namewene za prodaju i sopstveno D ovog sistema: -Odr`avaju se jaka i produktivna dru{tva. mi smo intenzivni hobi p~elari. . nazad u wihov nukleus. zamenimo matice po `eqi. dru{tvo testiramo na wegov faktor -uubijawa jawu dru{tava ali to nije neophodno. 2/3 rama poklopqeno. molimo vas da kontak- tirate autora na F.nbjm fvsplj. podru~je. Jednostavno napor. u bilo kom dru{tvu u jawe dru{tava. -Druga lo{a strana je manipulacija sa ali odgo. mi wih proizvoda uz isti broj ko{nica u odnosu na mo`emo od nukleusa spajawem dobiti standardna jednomati~ne zajednice. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva nozeme. Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu -Lako se mewaju matice.8 cm. Ako neko ima pitawa za nas ili sugestije. pre nego {to se okon~a -Proizvodi se vi{e meda i drugih p~eli- sezona. Ne tretiramo dru{tva nikakvim Svaki nukleus dobija tri rama sa sa}em i hemikalijama. @ivadinovi} Rodoqub mladih matica mi gradimo na{a dvomati~na p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra dru{tva namewena za proizvodwu. vide}ete u drugom (ovog puta dvomati~nog). Sistem upravqawa dru{tvima je jednostavan. Svakom dru{tvu su neophodna 12-16 nastavka -Uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i visine 16. Razume se. trule`. Ali. borbe ne}e biti. Prazan deo nastavka toku cele sezone. kori{}ewe. -Sopstveno odgajawe matica sa svojim i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nih selekcionim linijama usvojenim za na{e zajednica. obja{wene Foto: Nikolaj Huka su detaqno na drugom mestu u Slika preuzeta iz Melitagore br. -Lo{a strana je u tome {to radimo sa ovaj sistem tra`i velikim brojem ramova (ama ~ekajte malo. dru{tava. wega dobijemo ve}u cenu. to zahteva i ve}i prostor. i zatim na tr`i{tu za maticu (obele`enu i sa potse~enim kril.16 . (Kako im to uspeva. Tako|e svako Mo`e se koristiti list hartije pri spa. kao {to je davawe teramicina dru{tvima i sama opravdanost formirawa i odr`avawa dvo- mati~nih zajednica.primedba urednika). bez gubitaka. besplatno je umno`avawe novih punih ramova meda. Kao {to vidite. osim fumagilinom protiv mati~wak. ~lanku istog autora .primedba urednika). nukleusima. veoma veliku populaciju od 100-1110 hiqada p~ela. dru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodaju -Velike su u{tede na maticama i paketnim i sopstveno kori{}ewe. nema rojewa. a koje su krajwe kontroverzne prirode. Isto tako na{om ima) u nastavak iznad osnovnog dru{tva tehnologijom odr`avawa nukleusa mo`emo da koriste}i mati~nu re{etku za razdva. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo med prenosimo tri rama legla i mladu iskqu~ivo sa jedne pa{e. vara onim -Potrebno je pripremiti veliku opremu za prihrawivawe. 5/1999 ovoj kwizi..

se bi mogli da rade sa tolikim brojem dru{tava). Za ovo ne treba imati ni M za mnoge p~elare budu}i da su morali da se suo~e sa neprijateqem broj 1. Mati~waci su po{te|eni jer Profesionalni p~elari koji imaju vi{edeceni- je vreme od 16 dana nedovoqno za jski sta` znaju da ovo nije ta~no. Ovaj parazit je sistemski posao. ni izgovora. sa inama koristimo nehemijsku. biolo{ku kontrolu svakom narednom generacijom }elije su sve mawe varoe. mena. preporuke. onih nekoliko zabluda zbog kojih oni nikada ne Ramovi koji imaju ne{to trutovskih }elija. niti za jednu sezonu. ali tako sebi i recimo amitraz. ramovi se ponovo odabiraju. mi god. uobi~ajeni. ostavqaju}i prazne ko{nice. Ali. Pa`qivo ga pro~itajte !!! EFIKASNA BIOLO[KA KONTROLA VAROE  BEZ HEMIKALIJA inule godine su zna~ile propast plodi{te a koji ne. a kao {to znamo mawi dvadeset~etvorodnevni razvoj od jajeta do kamion mo`e da ponese i mawi tovar. One koji su suvi{e tamni. selekcija ramo- va se ne pravi preko no}i. vosku. ispuwavawe ove zaista efektne sanitarne primedba urednika). P~elari sa (kod nas tzv. recimo M za medi{te. Nedoumicu je uspe{no razre{io slede}im napisom. ju radili~ko leglo. propolisu kao i u ponovo da se inficiraju. To dana{weg p~elarstva . se kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli se kada vr{imo pripreme za narednu sezonu. kiselina i drugo. gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo napred ka. napred navedeni komentar leglo. varoama se vi{e i mawe. P~ele odr`avaju jeste upotreba sistema dijametar }elije i on nikada rada sa ramovima sa}a ne mo`e da spadne ispod bez apsolutno nijedne trutovske odre|enog minimu- }elije. Kako pokazuju studije. Razume se. (primedba odraslog truta. jeste jedna od trutovskih }elija se koriste za odgajawe legla. mravqa na{im p~elama pravimo veliku uslugu. varoe nemaju drugi izbor osim da parazitira. Fararov sistem sa vi{e hiqada ko{nica govore da zaokru`enom visinom nastavka od 17 cm . Isto tako mi odabiramo i za{titu okoline(FQB) odobreni lek za varou. dobije ovakvo sa}e.Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa . fluvalinat. aerosol i Obi~no se me|u odba~enim ko{uqicama larvi prskawe. nam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam tre- tu`ne p~elare i praznu burad. o{te}ene ili na drugi na~in nek- SAD su verovatno jedinstvena zemqa koja valitetne ramove sasvim odstrawujemo iz rez- koristi samo jedan registrovan i od Agencije za erve i pretapamo. Tako pred p~elarima stoji Ovakvo postupawe je veoma dobra preven- vi{e opcija kao i oblika aplikacije. budu}i da svi reprodukciju varoe. kumafos. po drvene ramove. [tapi}i su cija protiv ameri~ke kuge i kre~nog legla. ~ija je aktivna materija fluvali. Mo`da je ovo ~ak i drasti~no. obele`e na satono{i. To }e na SAD). i samo oni bez minimum svake ~etiri godine. Zbog toga. navedeno je veoma diskutabilna tvrdwa. }elija ve} satna osno- tovske }elije na ramovima u medi{tu. ba{ kao i zadimqavawe. P~ele ne mogu u pot- drvenoj opremi za p~elarstvo. Mi va . koja se odnosi na zamenu ramova gira. U Evropi.zato sa staro{}u koristimo samo nastavke visine 16. One ogromna.17 - Autor prethodnog ~lanka. imenu Bqjtubo. sva ova sredstva su otrovne nalazi najboqe mesto za skrivawe mikroba i hemikalije i nepravilnom upotrebom mogu se bolesti od kojih idu}e godine dru{tva mogu prona}i rezidue u medu. jeste Ono {to zaista dodavawe satnih osnova u zadebqava tokom vre- medi{ta za vreme pa{e. postoji ve}i izbor. Za{to? mnogo tamne. L za (Po{tovani ~itaoci. Tako posle mnogo godina mi proizvodimo dopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga: sve mawe i mawe p~ele. Cpc!! Ipss je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj ~lanak objavqen u veliku nedoumicu konstatacijom da on ne tretira p~ele nikakvim hemikalijama osim fumagilinom za nozemu. Najboqi na~in da se ma(zavisno od rase). na primer. polomqeni ili o{te}eni gorimo u na{oj pe}i. Dobro je da se zapo~ne zimi. Kada se med centrifu. Isto tako. legla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva veli. nisu zidovi P~ele mnogo retko izvla~e tru. milosti. To }e nas uvek podse}ati koji su ramovi za urednika Melitagore je u najmawu ruku izuzetno .varoom. Ako nema dovoqno trutovskog urednika makedonskog ~asopisa Melitagora. [teta je bati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. nat. slo`no tvrde kako koriste iste ramove vi{e Prvi va`an uslov da se decenija a p~ele koje se iz wih izvode nisu zapo~ne kontrola varoe mawe nego obi~no. punosti da odstrane ove ko{uqice.8 cm rama raste i wegova te`ina.

Ovde u `leb na satono{ama tovska rama po dru{tvu. a p~ele me|usobne starosti. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedu trutovsko leglo u wemu bilo {to pribli`nije trutovi.primedba cm. a u na{oj severnoj elitago ra br. vidite koja dru{tva lak{e savladavaju varou te koja }e biti {tampana u dogledno vreme. kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu tru. Tu je to i mogu}e bez naro~itog napora. Foto: M Brzo po po~etku sezone. jer }e ih mat- ica zale}i skoro odmah po dodavawu. a dana. tako da }e ova dru{tva lak{e Postavqamo jedan trutovski ram u odre|eno organizovati izgradwu sa}a i br`e }e je selektirano dru{tvo. (1 = nema varoe. o }ete praviti svaki put. Mi imamo prostu problema mo`e zameniti svo plodi{no sa}e u skalu od 1 do 5. Na `alost. pre osnove }e biti dobar vodi~ va{em no`u. ni prilike da o tome sa Mi ga odmah stavqamo u na{ wim razgovaram te da sun~ani topionik. {to olak{ava i ubrzava gradwu tru- tovskog sa}a . ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Isto tako. Ovo nije ba{ najta~niji sistem. Kada i ovo zavr{imo. dva jednaka dela. koristite duboke ramove mo`ete tako|e da Prvi slu`i za varou. Me|utim. urednika) mi koristimo 1-2 rama po matici. postavqamo to iz Bn 999 (preu fsjdbo!Cff ze- !Kpvsobm-a trutovske ramove u svakom dru{tvu. Kada sa}e od toga zna~ajno prevazilaze ulagawa .. i to od spremni za borbu sa varoom. informaciju mo`ete i da zabele`ite. Posle 20-21 dan ponavqate proceduru. Oni }e urednika). Po`eqno je . Koristi odrednica u proizvodwi matica. Za oko 20-21 dan od zalegawa napamet. Kada ih pregledate je izuzetno korisno mo`ete ustanoviti zara`enost mewati sa}e {to ~e{}e. lapawe meda i da odstranite nesporno je da ne samo da nezrele trutove. taj sistem je ne{to razli~itiji. Za slabija dru{tva dru{tava koja su pokazala najve}u otpornost na ili rojeve ram mo`emo da podelimo letvicom na varou. ali sezone. Vrlo je tivno da smawe na{e tro{kove za lekove i va`no da ne propustite nijedan ciklus. ako u va{im plodi{tima poklopqeno. nije bilo vremena Trutovsko sa}e sada mo`e da se topi. funkcioni{u kao magnet za varou. U na{em dvomati~nom postavqamo samo traku satne osnove {irine 2 sistemu (pogledajte prethodni ~lanak . U ovo vreme p~ele su spremne da izvla~e satne osnove. tivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski Hajde da pretpostavimo kako se ovaj prvi }ete odgajati varou! Ovi trutovski ramovi korak ve} primewuje. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovs- ki ramovi od prethodne godine. Nije Postoji ~ak tehnik ka p~elarew wa u kojoj se bez potrebno da brojite varoe. te da se dodaju dru{tvima sa ve}om zara`eno{}u. Trake satnih osnova se lepe toplim Ovo je tako|e dobar na~in za proizvodwu voskom za satono{u. {tampe. mew wajte sa}e {to ~e{}e. Varou veoma tovski ramovi za svako dru{tvo. Poznaju}i wegovo zavidno znawe. stavqamo drugi trutovski ram. ne ula`u}i neka zna~ajnija sredstva i ne budu}i da ocewivawe radite sami. (U Nema~koj ) se mogu kupiti satne osnove. vi utvrdim razloge ovakve mo`ete da uzmete viqu{ku za otk- wegove tvrdwe. pratiti stawe ovih ramova. {to nam je svakkom slu~aju.primedba ise~ete. u pro- le~ewe od bolesti. sa trutovskim osno- vama }elija. istu gre{ku gube}i na ukupnom prinosu p~eliwaka. Ovo je i dobar sistem da tome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige. uve}aju proizvodwu meda za 10-15% i defini. i odstrawujemo ga 21-og podelite ram kako bi p~ele br`e gradile sa}e. izvadite trutovske ramove sa uglavnom pok- Me|utim. stresite p~ele dokazi(bar su tako prezentovani p~elarima) da (pazite da matica nije na ramu).primedba urednika). Slede}e je da se spreme tru. mi smo trutova u periodu odgajawa matica. kao i ja da postoje provereni lopqenim trutovskim leglom. @ivadinovi} Rodoqub interesantan. Traka satne mawe p~ele. Ali. tovskog sa}a. ve} varoom svakog dru{tva posebno. Kod jakih da bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radi dru{tava u vrhu wihovog razvoja (u na{em brzog prepoznavawa. 5 = velika svim ko{nicama na p~eliw wakku tokkom samo jedne zara`enost). U da utvrdite koja su dru{tva otpornija.18 . Obi~no su za nekoliko dana ovi ramovi zale`eni. P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu da biti ponovo izvu~eni u roku od nekoliko dana. i xepnim no`em se iz dugo upotrebqavanog sa}a za ise~ite trutovski deo sa}a (ako je ram podeqen izvo|ewe p~ela izvode drasti~no na trutovski i radili~ki deo). Mi koristimo 2 ovakva rama podru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 tru- po dru{tvu. ve} je to potkrepqeno ~iwenicama. on zna. Pre toga. kako bi znali kada }e siguran sam da ono {to je napisao nije napisao biti poklopqeni. Satono{a treba jako privla~i ovaj deo ko{nice. i vi{e su naklowene izvla~ewu trutovskih }elija. Kada je trutovsko leglo zavr{iti. 6/1 planinskoj oblasti to je u aprilu. Ali. izla`ewa ove kwige iz Budite pa`qivi dok se~ete sa}e. i matica ga ponovo ne zalegne.

primedba urednika). Obi~no. i predstavqaju drugi ko{nice i obezbe|uju besplatnu informaciju o va`an znak za neophodnost borbe protiv varoe. tasti~ni BQJUPM u toku zime . koja }e jawa rojewa .primedba urednika). (Kod nas bi tovskih ramova svakih 20-21 dan. zara`enosti dru{tava Ovde treba ili da centrifugiramo med iz ponaosob. Ako Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovi- smo pa`qivo selektirali ramove za plodi{te ma izva|enim iz zatvorenog legla. nismo izgubili nijedno dru{tvo zbog mane. mo`ete da imate ko{nice slobodne prakti~an. postoji Bqjtubo-om svake 2-3 godine. I to ne zbog kont. je u dobrom razvojnom raspolo`ewu. dru{tvo je u preporu~qiva budu}i da u medu mogu ostati rojevom raspolo`ewu i trebalo bi da ostaci fluvalinata. zime. Mnogo pra}ewe raspolo`ewa p~eliwih zajednica.Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa . 2/80 pro{irimo prostor u ko{nici. Foto: Slovenski ^ebelar br. lekove. Posle tretmana zaista dosta polena . jer }e se varoa tako br`e razmno`avati titi tokom cele godine. ali va za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivawe mo`emo da vidimo p~ele o{te}ene od varoe u iz ko{nice. (Ovo je ujedno i na~in da dopunskim generacijama u radili~kom leglu. Obi~no su te p~ele sa o{te}enim Trutovski ramovi su ogledalo svake ili skra}enim krilima. {to se sve zajed- bilo mnogo boqe da u tu svrhu koristimo fan. i mi ih selekcioniramo u produk ktivnossti p~eliwwih zajednica. da prekinu odgajawe legla u zajednice bez trutova i mawe produktivne . Krawske dokkazano da trutovi imaju jak ku regulacionu ulogu p~ele imaju sposobnost. neophodno je pre- varoe. u{teda novca za le~ewe i varoe.primedba uredni. U toku medi{ta ili da dodamo neophodna medi{ta sa aktivne sezone. Naravno. Sa matice se osloba|aju. Ipak. obratite pa`wu na ovo pravilno rezonovawe o kako vidimo. gubitak u proizvodwi (med i polen za odgajawe role varoe. najboqe suzbijawu rojewa. jesen i da krenu sa wim ponovo u decembru ili primedba urednika). svakom dru{tvu posebno tokom cele sezone. ve} kao dijagnosti~ko oru`je trutova i proizvodwu voska) kao i va|ewe tru- uspe{nosti na{e biolo{ke borbe. S A D A . da dru{tvima dajete trutovske ramove tokom Za ju`ne delove SAD-a ovaj sistem treba koris. Kada izvla~i vi{e nije uvek mogu}e. nema zimskih gubitaka zbog odgajaju leglo preko cele zime. `eleo bih da preporu~im tretman cizno evidentirawe svih podataka. Ali je trutovskim }elijama odla`u med i to govori da je veoma va`no pra}ewe pa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora. jer zahteva dosta anga`ovawa (vreme- od hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istog na) ali i zato {to se zimska generacija p~ela meda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstra izvodi iz jaja polo`enih avgusta i septembra. Zatim se vadi uz standardni postupak. Posle i retko mo`emo videti ovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramo. Ponekad p~ele u ovim Bqjtubo trake.19 - poklope. smawiti ili potpuno we sa}a. naro~ito u ju`nim delovima SAD-a gde dru{tva i naravno. nemojte varoe. odrasle varoe. onda pravimo neku gre{ku u radu. Ovaj metod nije mnogo druge strane. dru{tvo avgustu i septembru jo{ uvek imaju dobru pa{u. te da su po ovom kriterijumu. Glavne prednosti su: ~ist med i vosak ka). Kada se leglo izvede polena za ishranu trutovskih larvi (ne malo. jer je Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Bqjtubo-a u istra`ivawima posledwih godina decidirano svrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Kada je boqe imati matice koje prirodno prekidaju p~ele izvla~e vi{e radili~kih }elija. zdravija varoom. Zdrava generacija zimskih p~ela je ovih trutovskih ramova je izuzetno precizno kqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. (obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra) tovsko leglo potrebno je oko 1 kg meda i malo tako da ne mo`e da nosi jaja. dru{tvo zalegawe ranije u jesen. no ubraja u mane. svom razvoju. veoma praznim sa}em ili sa satnim osnovama. Da sezone matica izoluje ili zatvori u kavez se izvu~e sa}e u jednom ramu i da se odgaji tru. U nekim podru~jima p~ele u trutovskih }elija (u ve}ini slu~ajeva). I Z B O R J E V A [ ! ! ! . je ~esto i boqi. i ovde postoje prednosti i Bqjtubo-a. zajednice u kojima nema hemikalija. Ovde je potrebno da ima mladu maticu i nalazi se u radno. (Molim Vas da Zbog toga je. ve} vr{i se tretman protiv varoe. Nepo{tovawe mi ovako elimini{emo 70-9 9 0% varoe. Ve} dugi niz godina. se u dru{tvima i normalno izvode trutovi. gde se vi{ak prostora sa koristiti biolo{ku pravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbi. na{ procenat posledice. Ve}i je rad sa ramovima. januaru. {to sakupqa~kom raspolo`ewu. bez upotrebe Kao i za sve. pa prihod. (Ruku na srce. takav skup med kod nas nema bi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene od ko da kupi . kontrolu varoe. italijanske p~ele imaju ve}e probleme sa pra}ewe raspolo`ewa dru{tava. dru{tvo treba pa`qivo pregledati i izbaciti iz upotrebe oceniti o ~emu se radi. imate dru{tva koja su tretirana avgusta. Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogo dobrog kvaliteta. Ako nema grad. Kada na|emo Upotreba Bqjtubo-a u toku pa{e nije osnove mati~waka na novom sa}u. Druga korist od varoe.primedba urednika). Mo`ete da smatrate da sve ovo nosi mnogo U Evropi postoji praksa da se krajem rada i to ne besplatnog! U to budite sigurni. Sa na{om ovih znakova mo`e imati katastrofalne otpornom linijom krawskih p~ela.

6 zapreminskih delova p~elarske industrije isto tako dobro kao i Langstrotovog nastavka. to je jedan modula prenosnim ru~no no{enim izdu- veoma prost sistem. Objavqen je u ~asopisu Cff!! Cjj{. izvelo.n  H fpgg! Mpnbt! nije ju) koja obeshrabruje vo{tanog stranac u svetu moqca. TEHNIKA o{te}uju dowe letvice. koji ukqu~uje odre|eni broj va~em. g. Kori{}ewe mati~nih dimenzija. Skladirawe modula postavqawem na zatvorenog legla na vrh ko{nice. Ram je nizak i jak - o{te}eni i polomqeni ramovi su u postavqaju na podwa~u. i ~asopisu Melitagora. ve} su fiksir- ani za modul. polena i legla se ne transformi{e lik naru{ava razdvajawem modu- p~elarewa u 21. da je matica dole. popravqa i zamewuje o{te}ene ramove Zalegawe se stimuli{e dodavawem koji vrede hiqade randi (valuta sve`eg sa}a. sekundi. veku. Sistem nudi poboq{anu Kontrola rojewa je veoma kontrolu voskovog moqca kada su moduli uskla. p~ele se izduvavaju iz 19. Fiksne satono{e i dowe ili centrifugira. veku. a sve ostalo je med ?! Re{ewe do sada razvijene. U svrhu umno`avawa bilo ko drugi. su{tinski. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti i jer se modul tretira kao i ram sa kristalisanim re{ava mnoge tradicionalne p~elarske prob.!!!hfpgg!!mpnbt@cpunbjm/dpn F. ~ime se spre~ava stres i isti na~in kao {to je dezorijentacija dru{tva. polena i legla se ne naru{ava. ili se ostavi na ko{nici dok se p~ele ne izvedu. Sve u svemu. svoja mesta. Deoba dru{tva je jednos- letvice su postavqene popre~no u modulu a satono{e su zalepqene na korak tavna. ~ime se redukuje vodila u dizajn i razvi. februara Dfouvsjpo-!!! Tpvui!!Bgsjdb 1998. Raspored meda. nbjm. jednostavno se odvajaju. septembra 1998. i 20. najve}em delu neo{te}eno. Ali. Odgajawe legla u modulu Ju`noafri~ke republike).20 . . Svo sa}e u modulu sa wegovih 13 ramova se otklapa za 20 budu}nost ice. Kada su dva modula zahva}ena leglom. izlo`ene minimalnom stre- Ova patentirana su. Me|usobni raspored tehnika ima potencijal da meda.najvi{e se vreme je bio veliki robni proiz. @ivadinovi} Rodoqub TEHNOLOGIJA SA Autor ~lanka: Besjbo!ev!Upj QP!Cpy!25972  FIKSNIM RAMOVIMA Tjopwjmmf Qsfupsjb!123: JU@NA AFRIKA Ovaj ~lanak govori o p~elaru Hfpgg!!Mpnbt-u iz Ju`ne Adresa Hfpgg!!Mpnbt-a: Ns/!!Mpnbt!!!!QP!!Cpy!!829!!!Xjfsebqbsl-!!125: Afrike. O{te}ene module vredi p~elarstva. Pri ruko- jawe modularne tehnike vawu modulima. ili se se~e sa}e. a zatim se nego {to to jedan ram ikada mo`e da bude.postepeno se zagreva da med pre|e u te~no leme. Jedno REVOLUCIONARNA popraviti . Najva`nija osobina jeste ta da stawe. p~ele su p~elarewa. laka. ali to nisu na je u tome da se modul ostavi u toplom okru`ewu. kako bi se leglo individualni ramovi. lomqewe sa}a. Ovaj sistem omogu}uje da sa}e u svim re{etki se preporu~uje. medom . budu}i da sa}e ostaje u supermarketa u Ju`noafri~koj republi. je ovaj sistem verovatno najlak{i za primenu u p~elarstvu u odnosu na sve Vra}awe [ta ako je u modulu malo legla. ci. je u~vr{}uje sa}e. ali nije obavezno. Rukuje se nastavkom koji sadr`i 13 ramova. Pri Langstrotova ko{nica dominirala u vrcawu meda. Preme{ta se modul koji sadr`i najvi{e di{teni. obezbe|uju}i se wihove strane omogu}uje protok vazduha (proma. Problem kristalizacije meda u sa}u se re{ava meno. mali broj slabih strana je fiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnih nadvladan prednostima. na la. stavqaju poklopne daske i dodaju mlade mat- pro{lost. dru{tava samo se odvajaju moduli sa leglom i u Wegova frustracija savremenom tehnikom bezmati~ne module se dodaju matice. Zato on poznaje provalije i probleme Modul zahvata 0. Rotacijom p~elarewa i nu`dom da svake godine modula sa leglom redukuje se rojewe. ramovima u nastavku bude otklapano jednovre.. Leglo i vo|a~ sa vi{e od 2000 ko{nica P^ELAREWA p~ele u modulima koji su o{te}eni snabdevaju}i medom velike grupe nisu uni{teni. Modul je daleko ja~i staro. u dowem nastavku.

Tehnologija sa fiksnim ramovima - 21 -

Pogled na jedinicu za
otklapawe sa}a.

Puwewe i pra`wewe modulima
se vr{i preko vrata na dve suprotne
strane. Za centrifugirawe su potreb-
ni minuti, lomqewe ramova je reduko-
vano na minimum ili ga uop{te nema, a
vadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo i
lako, ali tra`i malo naprezawa. Vrca
se pribli`no 500 kg meda na sat, bazi-
rano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki,
i 5 minuta za puwewe i pra`wewe cen-
trifuge po ciklusu. Visina ove
ma{ine je 2 metra, {irina 60 cm, a
bubaw ima pre~nik od 1,8 metara.
Centrifuga zauzima podni prostor od
1,9 x 0,8 metara.
Da bi se pregledalo leglo, prvo istresite, Jedna mobilna medna ku}a sa podnom
a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modul povr{inom od 2,4 x 5 metara sme{ta 2 cen-
se pregledava odozdo. Ako je neophodno mo`e da trifuge i jedan otklapa~ sa}a. Prikolica treba
se koristi fiberopti~ko ogledalo da se gleda u idealno da se poklapa sa podi`u}im krovom
unutra{wost }elija. sli~nim onom na karavanima, i da ima vrata na
Obele`avawe modula bojom pojednos- svakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~oveka
tavquje rukovawe sa wima. i ima potencijal da procesira do 8 tona meda za
Ma{ina za otklapawe sa}a je model inge- osmo~asovni radni dan.
nioznosti. Ova naprava je izra|ena od rosfraja, Celi sistem mo`e da radi hidrauli~no, sa
gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principu 5 LX-im dizel motorom koji podr`ava
oscilovawa no`eva, a modul se kre}e gore dole u hidrauli~nu pumpu i generi{e struju za
pravcu no`eva, otklapaju}i svih 13 ramova za 20 osvetqewe.
sekundi. Za postavqawe i uklawawe modula K O N C E P T M O D U L A R N E
potrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak i KO[NICE U KRATKIM CRTAMA:
pravqen je da traje do`ivotno, a sadr`i i bezbed- =Fiksni ramovi u jakom i robusnom modu-
nosni mehanizam. Visina mu je 90 cm, {irina 70 lu.
cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm. =Korisni~ki je orijentisan. Rukuje se
Centrifuga ima centrifugalni rotor modulom, nema posebnih ramova.
koji prima 9 modula a brzina okretawa je maksi- =Nema vi{e polomqenih ramova.
malno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose. =Sastavqawe i o`i~avawe modula je brzo
i lako.
=Brzo otklapawe, 20 sekundi po
modulu.
=Svaki modul prima do 13 kg meda.
=Poboq{ana je kontrola voskovog
moqca.
=O{te}ene module treba popravi-
ti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice.
=Modul ima 66% zapremine LR nas-
tavka i mo`e da se koristi za plodi{te.
=Obele`avawe modula bojom pojed-
nostavquje rad sa ko{nicama.
=Jednostavna i efikasna kontrola
rojewa.
=Redukovan stres p~ela i p~elara !

Gospodin Hfpgg!Mpnbt pored wegovih
modula, prenosnog izduva~a, prototip-
ne jedinice za otklapawe sa}a i pro-
totipne centrifuge koja ima rotor sa
okretawem oko horizontalne ose.
U pozadini se vide moduli
nare|ani pored zida.

- 22 - @ivadinovi} Rodoqub

^UVAWE 
Autori:
.N/I/XZCPSO-! Xftuhsp! Tbmft-

SPARENIH Jod/-! 8444! Qsphsftt! Xbz-! Efmub-
C/D/!W5H!2F8!Dbobeb!)715*:51.

MATICA 13:1!GBY!)715*:51.1369
.N/M/XJOTUPO-! Efqu/! pg

ZIMI U Cjpmphjdbm! Tdjfodft-! Tjnpo! Gsbtfs
Vojwfstjuz-! Cvsobcz-! C/D/-! W6B
P^ELIWIM 2T7-!Dbobeb
.Q/I/MBGMBNNF-! Cpy! 66:-
ZAJEDNICAMA Foefscz-!C/D/!C1F!2Y1 
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za mesec mart 1993. god.
Nedavno, upravqa~kih tehnika mo`e da poboq{a uspeh
v e ca po~ev od 1988. uvoz kratkoro~nog ~uvawa, ukqu~uju}i i veli~inu
T
I za s ati matica u Kanadu iz dru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa;
H k m
n a e SAD-a je zabrawen zbog otkri- obezbe|ivawe spoqnog grejawa dru{tava u
l a va~ vawa trahejnog parazita p~ela u obliku sijalica; upotreba termostatskih sis-
~ ji
d ga ovoj susednoj dr`avi. Produ`etak tema za grejawe; bojewe ko{nica u crno;
o potra`we za ranim prole}nim obezbe|ivawe dru{tava leglom; leglo i odrasle
maticama u Kanadi nas je naterao da ispi- p~ele; ili med. Nijedna od ovih studija nije
tamo metode za ~uvawe obezbedila konzistentne vero-
matica preko zime. Jo{ od sko- OVAJ SISTEM dostojne metode za dugoro~no
rijeg datuma je prisutnost varoe i zimsko ~uvawe matica. U daqem
trahejnog parazita (Bdbsbqjt OMOGU]UJE tekstu mi sumiramo na{e studije
Xppej - primedba urednika) na ^UVAWE VELIKOG o pre`ivqavawu matica i ekono-
severno ameri~kom kontinentu mi~nosti wihovog ~uvawa.
k a o i p r i s t i z a w e BROJA MATICA Testirali smo 500 matica svake
afrikaniziranih p~ela u SAD, godine tokom tri godine u
u~inila za po`eqno da p~elari TOKOM ZIME, razli~itim sistemima ~uvawa.
SAD-a i Kanade imaju uspe{an BEZ GUBITAKA NA D o p u n s k i s m o t e s t i r a l i
metod za prezimqavawe matica u pre`ivele matice iz svakog sis-
ciqu o~uvawa p~ela oslobo|enih KVALITETU tema na dostignu}a u dru{tvima
od parazita i afrikaniziranos- MATICA IDU]E tj. kvalitet matica naredne
ti. P~elari koji proizvode mat- sezone. Vi{e detaqa sa diskusija-
ice za sebe, ili nabavqaju matice SEZONE ma mo`ete na}i u slede}im
iz regiona koji nemaju pomenute radovima:
parazite i afrikanizirane p~ele, ili pak .Xzcpso-N/I/! 2::2/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff
nabavqaju matice sa korektnim sertifikatom da rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs
su oslobo|ene parazita i afrikanizacije, mogu Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/
da redukuju mogu}nost da paraziti i .Xzcpso-N/I/-! Xjotupo-N/M/'! Mbgmbnnf-! Q/I/
afrikanizirane p~ele stignu i na wihov p~eli- 2::3/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf*
wak. U ovom ~lanku mi sumiramo na{a otkri}a rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo
koja se odnose na sisteme za ~uvawe matica koje Qsftt/
smo mi testirali, diskutujemo o na{oj oceni METODE
kvaliteta matica posle {estomese~nog ~uvawa, Upore|ivali smo 4 sistema za prez-
diskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqeg imqavawe matica:
sistema i opisujemo do u detaqe kako da se 1)PP e t o r a m n i n u k l e u s sa standardnim LR
pripreme zajednice za uspe{no ~uvawe matica ramovima i jednom maticom je upotrebqen kao
preko zime. kontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa su
^uvawe matica u kra}em vremenskom peri- postavqani jedan do drugog, izolovani sa svih
odu na prole}e i leto je uobi~ajena praksa strana i obmotani ter-papirom u oktobru.
odgajiva~a matica i p~elara, ali nema 2)PP~eliwa zajednica - banka matica,
sistema koji kvalitetno i stabilno sastavqena od 18 LR ramova i bezmati~nog
~uva vi{e matica za period od {est dru{tva. Potencijalna dru{tva - banke su bila
meseci bez zna~ajnog gubitka mati- pripremana po~etkom jula pravqewem dvo-
ca. Razli~itost zajednica i mati~nih zajednica sa brojnom populacijom

^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama - 23 -
p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticama EKONOMIJA
sve do 24 ~asa pred uno{ewe matica u kavezima, Ekonomska analiza je pravqena da bi se
sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena kra- vrednovali tro{kovi ~uvawa prezimqenih
jem oktobra. Matice su ~uvane u individualnim sparenih matica u dru{tvu - banci sa `i~anim
kavezima dva tipa, koji su postavqeni u centar kavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jedne
gorweg tela na ko{nicama (crte` br.1). matice u petoramnom nukleusu - zajednici;
A) Drveni mati~ni kavezi sa `i~anom detaqi su prezentovani u malo~as navedenim
mre`om (sistem kaveza od mre`e). Ovi komerci- radovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa mat-
jalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm) ica u dru{tvima - bankama sa: a)24 matice ; b)48
ili tri odaje sa mre`om (duboke 2,5 cm). sa jedne matica i v)u mini-nukleus sistemu. Ukupna cena
strane kaveza (crte` 1a). je ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.
B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4 Materijalni tro{kovi su ukqu~ivali sirup,
h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom na zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe:
plasti~noj osnovi i pokriveni materijalom - letwe odgajawe matica i zimsko ~uvawe.
izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte` Pretpostavqa se da }e sve druge potrebe biti
1b). dostupne u toku samog rada. Cena radne snage
Najve}a razlika izme|u ova dva tipa ukqu~uje broj sati potreban da se proizvede mat-
kaveza je ta da metalna mre`a dr`i matice ica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga je
izolovanim jednu od druge i spre~ava radilice da bila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqen
u|u u kavez, dok izolator dr`i matice odvojene, plan za produkciju i eksperimente ~uvawa 100
ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih. dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.
REZULTATI
b) Sistem sa kavezima izolatorima
a)Sistem sa I
materijal od kog je napravqena
zamre`enim kavezima mati~na re{etka D I S K U S I J A
jedan odeqak Matice u
sa}e kavezima sa
drveni ram
`i~anom mre`om su
sa}e izvu~eno imale prose~no
nad plasti~nom pre`ivqavawe od
osnovom
60% u toku dva
podloga za 8 mati~nih zimska eksperimenta
kaveza
metalni dr`a~i za
(crte` broj 3).
dr`awe podloge
ram dr`a~
Vi{estruko ~uvawe
otvor koji se zatvara matica u `i~anim
drveni mati~ni kavez kavezima je vitalan
prezimquju}i metod
metalna mre`a za period od 6 mese-
ci u bezmati~nim
8 ramova
dru{tvima sa 24 ili
DRU[TVO 48 matica u jednom
dru{ tvu - banci.
BANKA standardno LR telo
Pre`ivqavawe u
gorwe leto individualnim
CRTE@ 1: Dru{tvo-banka mat-
ica sa 24 ili 48 drvenih dru{tvima je vari-
standardno LR telo
mati~nih kaveza zamre`enih sa 10 ramova ralo od 30% do 83%.
sa jedne strane na modifiko- Nasuprot
vanom ramu dr`a~u (a), ili
dru{tvo-banka sa modifiko- tome, matice ~uvane
vanim ramom sa 24 drvenih u kavezima izola-
pregrada (12 sa svake strane torima nikada nisu
rama), pokrivenih mati~nom uspevale da pre`ive
re{etkom (b). Svaki ram
dr`a~ je sme{ten u centar gor- dowe (predwe) leto
6 meseci tokom 3
weg nastavka. godine testirawa.
N a j v e } e
3) M i n i n u k l e u s s i s t e m s a k a v e z o m je pre`ivqavawe u ovim kavezima izolatorima u
bio modifikacija sistema sa `i~anom mre`om. bilo kojoj godini nije iznosilo vi{e od 25%.
Matice su ~uvane ~etiti meseca u sistemu Ova visoka smrtnost se de{ava kada su matice
dru{tva - banke i zatim su prebacivane u male zatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom koja
nukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nuk- dozvoqava radilicama da ulaze u svaki kavez.
leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadr`ao jednu maticu, Sli~ni rezultati su dobijeni i u dve studije,
~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nuk- kada je pre`ivqavawe za 6 meseci bilo mawe od
leusa su odgovarala jednom telu. Dva ili ~etiri 20% )Njudifmm! fu! bm. 1985, T{bcp 1977). Postoje dva
tela su postavqana jedno na drugo, ili nad podatka u literaturi kada je ovo pre`ivqavawe
osnovnim dru{tvom, ili direktno na zemqu. bilo ve}e od 70% za 6 meseci, ali je u svakom od

prostoru zahva}enim leglom.. ako se ocewuje prema com od 20 standard.44$. nije bio ekonomski opravdan zbog neophod. rezer- vama meda i polena. sa 60% pre`ivqavawa mat- rama hranilice.godini). Ovo defini- tivno potvr|uje hipotezu da dugo- trajno zimsko ~uvawe ne smawuje reproduktivni potencijal matica bar za naredno prole}e i letwu sezonu.banka.bankama su isto tako produktivne kao i one koje su u nekom dru{tvu same prez- imile. broj matica jedan nastavak sa u dru{tvu . To govori da se sa dugo- trajnim ~uvawem ne naru{ava potencijal plodnosti. priprema mini-nukleusa vr{i u najhladnijem ta dru{tva su opslu`ivala matice sve do kraja delu zime. Matice koje su pre`ivele 6 meseci u dru{tvima .bankama ekonoms- ki primamqivo. Dodatno. i iznajmqivawe 4 mini-nukleusa radne snage sa strane }e direktno uticati na o~ekivanu zaradu. Isto tako nije bilo razlike izme|u pona{awa matica koje su bile ~uvane ili posebno u petoramnim nukleusima. hranom i izolacijom. da bi se utvrdili efekti zimskog ram hranilica tretmana. I pored toga. sa kojima postavqenih jedno na drugo 1988-89.banke mogu biti upotrebqena bila i procena kvaliteta matica posle ~uvawa.bankama je bilo tandardno za komercijalnu upotrebu. mu ~uvawa. kao i ci ako je dru{tvo . Svaki nukleus se sastoji od ~etiri rama i ~uvawe. ica (crte` 4). uspe{no bez dodavawa legla (mla|ih p~ela). ^uvawe matica u kavezima sa mati~nom re{etkom isuvi{e nes. ili u masovnom siste- dru{tvo sa mati. i dono{ewu vi{ka meda za vrcawe. da je ~uvawe matica u radilica. Ovi rezultati nisu bili Ipak. a prodata za 8. budu}i da jedna matica mo`e da bude odgajena i leto leto mini-nukleusa ~uvana za 5. U potrebne da se opremi sistem u januaru. o~ekivani budu}i da uglavnom mlade p~ele svo- nosti dr`awa specijalne opreme i radne snage jim aktivnim `lezdama opslu`uju matice. bezmati~nim dru{tvima .banci.1$ (u 1993. Stepen pre`ivqavawa matica. i sistem gde su p~elar zara|uje 10. p~elama radilicama. na{oj studiji su mnoge p~ele radilice bile star- sistem mini-nukleusa nije prikladan za hladnu ije od 6 meseci dok je trajalo zimsko ~uvawe mat- klimu budu}i da se prebacivawe matica i ica u nekoliko uspe{nih tretmana. ili Sistem mini-nukleusa je bio isto tako prebacivawa matica u dru{tva sa mla|im uspe{an kao i kontrolni petoramni nukleusi. sezone ~uvawa. nih LR ramova koli~inom p~ela radilica. Procewivali smo 4 mini rama dru{tvo mini-nukleus kvalitet matica merewem tri mor- folo{ke odlike matica i brojnih aspekata pona{awa u dru{tvima. te`ini ovarijuma i broju ovariola za bilo koji sistem ~uvawa.banka obezbe|eno sa mnogo malo~as spomenuti autori. @ivadinovi} Rodoqub tih eksperimenata bilo upotrebqeno samo jedno za ~uvawe sparenih matica u toku 6 zimskih mese- dru{tvo . Ako sam p~elar izvo- . Mi smo zakqu~ili. Na{a studija je demonstrirala da bez. Va`an deo na{e studije o ~uvawu matica je mati~na dru{tva . Na{ najboqi ekonomski sistem je bio za 48 matica zatvorenih u drvenim CRTE@ @ 2: Sistem mini-nukleusa sastavqen od ~etiri tela zamre`enim kavezima. Nismo na{li razlike u te`ini matica.714$ za svaka 100 dva tela sa mini-nukleusima bila postavqena na dru{tvo za dru{tva upotrebqena kao banke za podr{ku 1989-90.24 . Na{a ekonomska analiza pokazuje da je masovno ~uvawe mati- ca u dru{tvima .

godine. tor za ~uvawe matica preko zime budu}i da Na{i rezultati pokazuju da se sparene dru{tvo nema maticu koja zale`e. tri glavna DATUM poqa za upravqawe dru{tvom koja su CRTE@ @ 3: Pre`ivqavawe matica ~uvanih preko zime u svim ispitivanim ozna~ena kao kriti~na sistemima ~uvawa. Ovo su ubedqive cifre koje 3)Prevencija formirawa zimskog klubeta pokazuju da su dru{tva .^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama . veliki broj radil- ma u zapadnoj Kanadi. i da mini-nukleus ih prodaju tek u prole}e. nazna~enim na 22. obe mat- ice iz dru{tva se odstrawu- PROFIT ( h 1000 $ ) ju i dru{tvo ostaje tokom zime bez slobodne matice.25 - PRE@IVQAVAWE U PROCENTIMA petoramni nukleus odgaje krajem leta. obnavqa populaciju. porasti na 13. 2)Adekvatne zal- di ceo posao. Odgajiva~i matica mogu da ih septembru broj nastavaka redukujemo na tri. Dodatno. Zbog PRE@IVQAVAWE MATICA (%) toga. i mo`da u severnom delu ica upravo spre~ava radilice da formiraju SAD-a. Grupisawe i izolacija omogu}uje dru{tvima da vr{e termoregulaciju bez formirawa klubeta. a to donosi 23% vi{e. kada se koristi pravilna ju}i ih nepokrivene.banke opravdana kako Veliki broj radilica je najva`niji fak- ekonomski tako i biolo{ki. minimalna 24 kaveza neophodnost za dru{tva- 48 kaveza sa mre`om banke je dru{tvo u tro- sa mre`om spratnoj LR ko{nici. da ih ~uvaju tokom zime. ili za julu. Broj tela ko{nice se redukuje na dva po~etkom oktobra. Tako su radilice raspore|ene Dru{tvo-banka svuda po ko{nici (crte` 5). Drugo.05). na po~etku pa{e. za zavidniju sumu novca. Dvadeset i ~etiri ~asa pre dodavawa matica. ostavqa- procedure ~uvawa. sa 48 matica ukqu~uju}i i pod ko{nica. Mi proizvodimo dru{tva sa tehnika. da bi kreirali dvomati~ne zamenu matica u sopstvenim dru{tvima kao i za zajednice. strani ove kwige. bili sli~ni. a u prodaju u prole}e. Razli~ite cifre govore o zna~ajnoj razlici (q= 0. dok su podaci 1)Veliki broj iz 1987-88. Stavqawe nastavaka je po potrebi. pa da tako matice mogu da ~uvaju 6 meseci u zimskim uslovi. bez bilo kakvog {tetnog efekta zbog klube i tako se odele od nekih matica. Dru{tva su postavqena u grupe od po ~etiri i izolo- Dru{tvo-banka vana su sa svih strana. i 1988-89. sa 24 matice Ova mobilnost u unutra{wosti ko{nice omogu}uje radilicama nes- metan pristup medu. PRAVILNA ab TEHNIKA JE NAJVA@NIJA ZA USPEH Prvo.banke sa drvenim vi{kom radilica putem objediwavawa dru{tava zamre`enim kavezima mo`e biti korisna i za u jednom nastavku sa dru{tvima u dva nastavka u male i za velike p~elarske poduhvate. za uspeh su: Prezentovani su rezultati samo iz 1989-90. Tehnika za dru{tva . sa adekvatnim zalihama polena i meda koje su 24 kaveza pravilno raspore|ene. prihod }e mu ihe meda. dru{tva koja su . i mo`ete ih na}i u radovima radilica.466$. sa mati~nom plus velika brojnost re{etkom p~ela radilica (mini- mum 20 ramova radili- ca).

5) Namestite dve polenske poga~e CRTE@ 6: (jedna ispod druge na mati~noj re{etki) u svakom dvomati~nom dru{tvu tokom avgusta. Ova dva dru{tva dr`ite odvojena medi{nim nastavkom koji se nalazi izme|u dve mati~ne radilice re{etke. Klube se zbija tokom zime. po ko{nici 3) Dodajte medi{na tela tokom pa{e.polena. nekoliko nedeqa posle po~etka ~uvawa matica. PRIPREMA DRU[TAVA PRED UNO[EWE MATICA klube Dvadeset i ~etiri ~asa pred p~ela uvo|ewe matica. POGLED SA STRANE 2) Po~etkom jula. Obele`ite matice u ra{trkane dru{tvima. kao i da li su medi{ni ramovi dobro popuweni sirupom. 4) Obezbedite adekvatne zalihe izolacija hrane. spojite 20-ramno dru{tvo sa 10-ramnim. Ram sa maticama ostaje u istoj zajednici sve do kraja perioda list {per plo~e ~uvawa. [to je vi{e legla na ramovima. to je boqe. a 5) Obezbedite prostor za ram sa maticama mre`a dozvoqava p~elama da hrane mat- ice. imaju minimum 20 ramova legla sa malo meda i dok se u oktobru redukuje na 18 ramova u dva tela. 4) Upotrebite samo ona dru{tva koja Ko{nica se sastoji od 27-30 ramova u tri tela. sme{tenih u centru gorweg nastavka ko{nice. @ivadinovi} Rodoqub Neizolovano gorwu hranilicu tokom septembra.26 . a ostali ramovi treba da su puni meda. . {to mo`e da broj tela dvomati~nih ko{nica na samo rezultira napu{tawem bankiranih matica. Matice su u zamre`enim drvenim kavezima. nemaju potrebe za dodatnim medom u toku ~uvawa Prisutnost slobodne matice u dru{tvu obi~no se matica. pru`aju}i dru{tvima dobru pa{u. Na palete smestite svako dru{tvo u jednom praznom telu koje je izolirano. ako je potrebno.u Izolovano drvenom ramu fiksiranom u centralnom dru{tvo ramu nastavka. da bi stimulisali ve}e odgajawe legla. {to se obavqa od 1) Pogled odozgo sredine do kraja septembra. u~inite CRTE@ 5: 2) Pogled sa strane slede}e: kvalitetno izolovana i obezbe|ena pred zimu 1) Odstranite obe matice iz dru{tva.. Zato je bankirane matice. ranim 8) Proverite da li su mati.formirawa klubeta. Tako su radilice ra{trkane po celoj ilinom i teramicinom. upotrebqavaju}i ko{nici i nikada ne napu{taju bankirane matice. plodi{tima dvomati~nih zajednica. kao za{tita PRIPREMA DRU[TVA ZA ^UVAWE MATICA ram sa banki- 1) Za dru{tva-banke pripremite ranim maticama platforme-palete u grupu po ~etiri. PREPORU^ENI METOD ZA 2) Tra`ite ramove sa leglom u oba PREZIMQAVAWE DO 48 dru{tva. prisutne obe matice i da li cama kvalitetno zale`u. P~ele koje nisu u klubetu ne napu{taju zavr{ava smr}u svih bankiranih matica. te je tako izbegnuto wihovo za uspeh neophodno da u dru{tvima odstranite gladovawe ili smrzavawe u kavezima. MATICA PO DRU[TVU 3) Upotrebite patente za obele`avawe Dru{tvo-banka se sastoji od bezmati~ne prona|enih ramova sa leglom kako bi odstranili zajednice i bankiranih matica u kavezima zapo~ete mati~wake na wima kroz jednu nedequ. slobodne matice. Kavezi su postavqeni -le|a u le|a. Izolacija oko tri. CRTE@ 5 i CRTE@ 6: P~ele koje nisu izolovane zimi 6) Sredinom septembra redukujte formiraju klube. da bi se popunile prazne }elije iz dru{tvo kojih su se izlegle mlade p~ele u ram sa banki. dru{tava im omogu}uje da vr{e termoregulaciju bez 7) Prihrawujte sirupom sa fumag. ili prihrawujte sirupom u plodi{tu.

Citirana literatura: Bmcfsub!!Bhsjdvmuvsf/2:95/ B!qpmzfuizmfof jotvmbufe! xsbq! gps! pwfsxjoufsjoh! ipofz! cff dpmpojft! pvu.rvffo!dpmpoz!nbobhfnfou/ 3) Malo nadimite dru{tvo kroz dowi i Cff!Xpsme!45)21*. Foupnpmphjdbm!Tpdjfuz!pg!Csjujti!Dpmvncjb/!93. Ne preporu~ujemo da se mati~ni Ibsq-F/S/!! 2:78/ Tupsbhf!pg!rvffo!cfft/!Bnfsjdbo kavezi naprskaju medenim ili {e}ernim Cff!Kpvsobm!218)8*. Na primer.344/ previdimo . Izbacite ramove sa malo ipofz! cfft! uispvhi.564/ UVO\EWE MATICA Ejfu{-B/-Xjmcbolt-U/X/-Xjmcbolt-!! X/H/!! 2:94/ 1) Smestite matice u mati~ne kaveze (na Jowftujhbujpot!po!mpoh!ufsn!rvffo!tupsbhf!jo!b!dpogjofe!tzt.rvffo! dpmpoz! tztufn! jo BOGATO I PRELEPO PROLE]E ! .pvu! uif! zfbs/! Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm polena ili meda. Xzcpso-N/I/!! 2::2/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff 4) Izolujte (minimum S12)(!?!) i obmota. 4) Ram sa maticama lagano unesite izme|u cfst!pg!ipofz!cff!rvffot!jo!mbzjoh!dpoejujpo/!Bnfsjdbo!Cff ostalih ramova u dru{tvu. wima je mre`a od 2.!78. Sistem koji smo ovde ponudili nudi p~elarima sa severa mogu}nost ~uvawa velikog broja matica za wihovu sopstvenu upotrebu ili prodaju narednog prole}a. da bi za{titili izolaciju i prive`ite.!562.^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama . rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo ZAKQU^AK Qsftt/ Ima mnogo ideja koje bi mogle da poboq{aju uspeh ~uvawa matica.! Bqjebf* plo~om.primedba uredni- ka).!25. Ibsq-F/S/!! 2:7:/ B! nfuipe! pg! ipmejoh! mbshf! ovn. pre`ivqavawe matica po na{em siste- mu je u Ontariu bilo 50% (sam sever SAD-a. tj. 236.BANKE NdDvudifjpo-E/N/!!2:96/ Dpnqbsjtpo!pg!ipofz!cff!rvffot 1) Po~etkom oktobra redukujte broj tela pwfsxjoufsfe! joejwjevbmmz! boe! jo! hspvqt/! Kpvsobm! pg na dva nastavka. Bila bi korisna i daqa istra`ivawa. Gbssbs-D/M/!! 2:64/ Uxp.362/ rastvorom.32/!Fenpoupo-!Bmcfsub/!qq!5/ SA^UVAJTE MATICE ZA Ejfu{-B/!! 2:96/!! Qspcmfnt! boe! qsptqfdut pg! nbjoubjojoh! b! uxp. te tu dru{tva moraju biti prihraw. rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs jte sva ~etiri dru{tva kao da su jedno.57/ ivana {to je mogu}e vi{e pre i posle uvo|ewa Xbmti-S/T/!! 2:78/ Bo! fyqfsjnfou! ! xjui! rvffo matica u septembru). kao {to su: 1-Selektirawe p~ela koje lak{e prezimquju u lo{im uslovima.!46. ufn/!Bqjbdub!39)4*.!451.81/ 2) Svih 48 kaveza smestite u ram .!32.!29:.27 - u gorwem telu ko{nice.!52. cbolt/!Ofx![fbmboe!Cfflffqfs!3:)5*. u svakom slu~aju. Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/ ukqu~uju}i i krovove zajednica.42 po~etkom i krajem oktobra.ufsn! tups. 2-Grejawe dru{tava wihovim postavqawem u toplu prostoriju ili obezbe|ewem greja~a ispod ko{nica.primedba urednika). jer to mo`e da izazove grabe`. Xzcpso-N/I/-!! Xjotupo-N/M/-!! '!! Mbgmbnnf-Q/I/ 5) Pokrijte izolovane zajednice {per 2::3/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb.337. dpmpojft/!Kpvsobm!pg!Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!27)2*. uni{tite sve mati~wake na ramovima sa leglom bhf! pg! rvffo! ipofz! cfft! jo! sftfswpjs! dpmpojft/! Kpvsobm! pg (pitawe je {ta }e se desiti ako neki mati~wak Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!31)5*. (U nekim delovima T{bcp-U/J/!! 2:88/ Pwfsxjoufsjoh! pg! ipofz! cff Kanade je previ{e hladno da bi se prihrawivalo rvffot/! 3/Nbjoufobodf! pg! dbhfe! rvffot! jo! rvffomftt sirupom.eppst! jo! Bmcfsub/! Bhefy! qvcmjdb. Naravno.452/ 5) Jednu nedequ po uvo|ewu matica Mfwjotpio-N/-'!! Z/Mfotlz/!! 2:92/ Mpoh.2:5/ gorwi ulaz. jug Kanade .!361. ujpo!727.pg.5 mm) bez radilica.5 h 2.28/ 3) Odstranite gorwe hranilice i Xjotupo-N/M/!!2:98/ Uif!Cjpmphz!pg!uif!Ipofz!Cff/ zamenite ih unutra{wim pokriva~em sa jednim Ibswbse!Vojwfstjuz!Qsftt-!Dbncsjehf!Nbtt/!qq!392/ ulazom.4:/ 2) Prihrawujte dru{tva sirupom sa Sfje-N/!! 2:86/ Tupsbhf! pg! rvffo! ipofz! cfft/! Cff fumagilinom koriste}i gorwu hranilicu Xpsme/!67)2*. Njudifmm-T/S/-!! Cbuft-E/-!! Xjotupo-N/M/-!! ' NEGOVAWE DRU[TVA . masovno ~uvawe matica preko zime sada je biolo{ki i ekonoms- ki izvodqivo ~ak i u hladnijim delovi- ma Severne Amerike.banku. Kpvsobm!21:):*.

ali bih ja pretpostavio da je wena debqina od 3-4 p~ele (2. te`e ka periferiji klubeta tel:(030) 86-003 gde su p~ele koje proizvode dosta metaboli~ke ^asopis P~elar. Ali ne znamo do kraja povezanost p~ela u unutra{wosti klubeta i u wegovoj kori. ali to pona{awe p~ela i ostale odnose u klubetu. ovo se odnosi na letwe i prole}ne 1999.godine vode koju }e one koristiti.7oC. ^lanak pred Ako otvorite ko{nicu rano nekog jeseweg jutra vama }e opisati ono {to je poznato o klubetu. a p~ele sa periferi- . u stvari.5-7. Na primer. uo~i}ete klube . i vide}ete skoro dva puta malo kre}u. pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf  ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. koje vi{e gube vodu i selo Miro~. Ovo je bilo objavqeno u vladinoj pub- klube do sada privuklo tako malo likaciji: -Termologija medonosnih p~ela tokom istra`ivawa je van mojih saznawa (ovo je samo prezimqavawa. sa padom temperature.godine . jer su neka pre svega evropska cfft-!VTEB!Ufdi/!Cvmm-!1429) 1971. Stanojevi} u P~elaru za januar i februar Ali. sa sni`ewem temperature. Kako postaje hladnije i ono mnogo va`no za opstanak p~ela. vide}ete mnogo aktivnih p~ela koje mogu da lete te }e i poleteti ka vama da vas Zimovawe na Miro~u u napadnu. gde je no}na temperatura pala na +4oC a jo{ uvek a i napomenuti ono {to jo{ uvek ne znamo. sunce nije ogrejalo. Onda sve ponovite kada temperatura od ovih spoqnih p~ela koje se uop{te ili samo padne na oko +15oC. 11/1996 nam da sada nije zima (ovaj ~lanak je vi{e p~ela na 3 cm2. p~ele se zbijaju. istina je da istra`ivawa skoro do tan~ina razjasnila je prose~na temperatura legla oko 32. a ne i na zimu. Primeti}ete i da p~ele na Z pisan za avgustovski broj BCK-a - primedba urednika) i da p~ele u nekim delovi- toj temperaturi jo{ nisu u klubetu. Za{to je 32. Trebalo bi povezane i zaka~ene jedna za drugu sa wihovih 6 da uo~ite da je broj p~ela razli~it u odnosu na nogu i vilicama. 19220 Dowi Milanovac prakti~no su `edne. Ovde je interesantna temperaturna regu- ma zemqe jo{ uvek sakupqaju med te se nadam i lacija koju p~ele sprovode nad podru~jem legla. jer su p~ele ~vrsto zaklopqeno leglo ili larve na 3 cm2.7-35oC. ali gube vi{e vodene pare. januar 1999.primedba urednika) i da se te p~ele jedva mogu da kre}u. nije ta~no. Ali samo malo dubqe u klubetu vrstu legla. Sa ve}im p~ele se na sa}u zbijaju sve bli`e i bli`e jedna padom temperature.. 8/1995 i Melitagori br. jedan od najpoznatijih u~enika profe- sora D/M/Gbssbs -a. p~ela koja odr`ava svoju toplotu. a o ne zna~i da je p~ele odr`avaju ta~no takvom uvek ~emu je detaqno pisao gospodin Marko kada ima legla. nau~nik i p~elar. da ste do sada dobili dobre prinose meda.primedba urednika) budu}i da je uslove. Te{ko je opisati koru klubeta.tu loptu od Kao {to znate.(Uif! ufsnpmphz! pg! xjoufsjoh! ipofz donekle ta~no.primedba urednika). lepog toplog letweg dana da na -6oC zaista nije lako raskinuti ga. tako malo ura|eno na ovom poqu. Naime. te stvaraju puno metaboli~ke vode u svom organizmu . @ivadinovi} Rodoqub ZIMSKO KLUBE Autor ~lanka: -Tufwf!!Ubcfs.28 . da bi (+32oC) pogledajte broj p~ela koje prekrivaju uzeli ram na pregled. ali D/! Pxfot je izvr{io bukvalno milione merewa je vreme da se misli i na drugi aspekt p~eli. pri najrazli~itijim spoqa{wim temperaturama weg `ivota pre nego {to to bude bilo zaista i otkrio je da temperatura legla varira od oko potrebno. P~ele u kori klubeta tro{e puno hrane. zimskoj fantaziji Sada mi znamo da slobodna masa p~ela u unutra{wosti klubeta stvara toplotu konzumi- rawem meda i wegovim pretvarawem u toplotnu energiju (To.5 cm . Taj aspekt je zimsko klube. Da. te sam ja zato ube|en da one uop{te ne mogu da se kre}u nazad ka centru klubeta da se utople (Prema gore navedenim istra`ivawima ni ovo nije ta~no. klube se sve vi{e ste`e tako drugoj. a ipak je hladnije. Najnovija istra`ivawa govore da p~ele u centru klubeta najmawe tro{e hrane. p~ele Foto: Jovi} Spasoje iz unutra{wosti klubeta.

hladno}e i ne mogu da se dr`e za druge p~ele. setite ka`emo -6oC ili mawe). neke osloba|a toplotu. kao i pre vi{e godina vi ste Es!! D/M/Gbssbs. P~ele tad izle}u i imala nekoliko tela. Svi smo obi~no mislili da je ovo jako Godinama kasnije wegova preporuka za prez. Ako on je ukqu~io fotografije tada na~iwene (jednu ne{to ne zna. toliko se vi{e ove toplote zadr`ava u opservacija mog profesora ta~na. klube se ve}ina wih . ako je on izgubqen kada se temperatura spusti do ta~ke udaqen od klubeta jedan ili dva rama. te je greju unutra{wost ko{nice. Va`no je i mr`wewa. Mi smo mo`ete pogledati u okviru narednog ~lanka - skloni da uvek sve o svemu znamo . imate standardne LR ramove sa plasti~nim Druga prednost izolacije.osu{ile .4 cm. Prvo. i da do|u do meda do kog ni u kom drugom otpadaju od klubeta zbog toga {to se uko~e od slu~aju ne bi mogle. Ovakvo klube mo`ete prese}i sa lene vune i tvrdio je da p~ele nisu ni formirale 10 pomenutih ravni. ali da p~ele vi{e mogu}e za{ti}enom nisu pre`ivele. onda ve}i deo ko{nici.vratila. prvi koji je upotrebio Sada vam treba malo imaginacije. U pomenutu publikaciju mogu znati (To je veli~ina pravog nau~nika. Ja mislim da su ubio zajednicu i pa`qivo raspar~ao. On je Viskonsinu postoje 3 ili 4 dana kada tempera- odsekao zidove ko{nice sa 10 LR ramova. Kako se se}am.skoro 6 tavqeno od mladih zdravih p~ela. Oni od vas koji su dovoqno mestu od jakih severnih sre}ni da imaju ediciju kwige iz 1963. Drugo. u `ivot. Takvo dru{tvo meseci zato~eni{tva !!! }e prezimeti zimu. U ju`nijim pre- sam ~uo da je es!! Gmpze!! Npfmmfs koji je nasledio delima bih se trudio da moje Farara u laboratoriji u Medisonu (Viskonsin) p~eliwake lociram na {to je odlu~io da ponovi ovaj eksperiment.Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe . prazne se. tokom tridesetih godina. moj biv{i profesor mi je slu{ali savete za obezbe|ivawe zimske izo- govorio da kada je napoqu hladno vreme (da lacije va{ih zajednica. [to je ve}a izolacija oko p~ele svakog dana redovno umiru. Kada ovo slu{ate. dine aprila bez {tetnih posledica .izduvava. Sada. Neophodno je i da klube bude sas. ali ako je p~ela. Zamislite klube pre~nika recimo 35 cm. i Pri ci~oj zimi u Viskonsinu Farar je odmorile . Rekao mi je i da je jednom za{to one nastaju. budu}i da }e ona da zatekne mnoge korisno da u prole}e ta~no odredite koja je p~ele daleko od klubeta. Cena materijala i radne snage Es! Gbssbs je imao obi~aj da govori svojim nije zanemarqiva. dok je radio u Laramiju p~elara. kada sam ja bio [ta bih ja uradio?! wegov student. i u slu~aju veoma Tako|e ste mogli da primetite. jeste da posle drugu stranu.primedba ured- poglavqe koje je napisao Farar sa naslovom: nika) i obezbedio bih im 45 Prezimqavawe produktivnih dru{tava. daleko na severu (Saska~even. va`no za p~ele. med Ijwf!! boe!! Uif!! Ipofz!! Cff treba da konsultuju iz ko{nica . koje p~ele ili ne mogu da klube budu}i da su bile sposobne da sa~uvaju svoju prevazi|u. bez izolacije veliki deo p~ela bi}e p~ele mogu da gladuju uz med u ko{nici. Razume se. i tako je ostavio cele zime. primedba urednika). omogu}uju}i p~elama da se kre}u po populacijskog gubitka ~ine `ive p~ele koje woj. kao i podwa~u svaka 24 ~asa. koja je ture dostignu +15 do +20oC. sredina sa}a. koje se (kako se gre{ke ne bi ponavqale ubudu}e).29 - je te`e centru klubeta da bi se tamo . obmo- od druge 3. Ta ravan je naravno satna osnova tao ih i preko wih postavio izolaciju od stak- tj. u kojima se p~ele ra{trkaju po dowe letvice (klube pre~nika 35 cm uvek mora da ko{nici. On je postavio 4 dru{tva zajedno. naro~ito naglih promena spoqne temperature vazduha. standardna desetoramna tela sa najmawe 45 kg svi su me uveravali da wihove p~ele uop{te ne meda (15-118 potpuno punih i poklopqenih ramova izle}u od druge polovine oktobra pa sve do sre- sa sa}em). kg meda u jesen. od 50-100 p~ela pada na se da postoje i prednosti i mane izolacije. osim preko satono{e ili ispod toplih perioda.primedba urednika). Ovo naro~ito dolazi do studentima o eksperimentu koji je uradio kod izra`aja ako su p~ele jako udaqene od ku}e p~ela u prezimqavawu. Ako toplinu. . prenebregavaju.primedba ured. ali ovo sa sigurno{}u ne nizovale zimsko klube. kako suprotnom. u toplim zimskim danima. u Viskonsinu smo mi svake godine Ako bih `iveo na severu u tokom zime gubili nekoliko dru{tava koja su Kanzasu ili Ohaju stavio bih obi~no gladovala pored hrane u ko{nici. on se redovno ogra|uje. ali naravno. ali ne ekstremno veliku izolaciju oko p~ela lociranih mnogo. godine Uif vetrova (Vetar . u (Vajoming). ili to mogu uz velike te{ko}e. U ako `ivite u zaista hladnim predelima. obezbe|uje dovoqno vremena p~elama zauzme vi{e od jednog LR nastavka). zapamtite da p~ele ne sakupio te p~ele i uneo u toplu prostoriju. oko p~ela malo izolacionog Kao qptu! tdsjqu na izlagawe es! Gbssbs-a ja materijala. Kanada) bio je es Prese~ite ga sa vi{e ravni koje su udaqene jedna Epo!!Qffs. a ja sam to video sa}em. da ponovo formiraju klube. ali kada sam bio u poseti kod imqavawe p~ela se svodila na kori{}ewe tri nekih p~elara u [vedskoj pre nekoliko godina. p~ele nemaju na~in da pre|u sa jedne na kod prezimqavawa p~ela na jugu. tako da je p~ele na periferiji klubeta osu|ene da umru i da ta~no mogao da vidi na~in na koji su p~ele orga- budu zamewene drugima. ko{nica uginula ali i za{to nije pre`ivela Dopunska izolacija ima i mane. nika). Razume se.

. . mada origi. kojima danas mo`e malo toga da se zameri ili doda.20 cm. zbog velikog interesovawa ~italaca.godine Ovo je tre}i deo serijala xina ameri~kog p~elarstva. 11 ili 12 ramova. 44. 10. SAD ^lanak je objavqen u ~asopisu American Bee Journal u broju za mart 1993.88 cm i 23. ukoliko imamo na raspolagawu 28. visine 28. Urednik tog ~asopisa je odlu~io da ponovo {tampa isti serijal 1993. jer su vi{e nego znala~ki napisani. pa sve do vaka veli~ina i vrsta ko{nica S omogu}uje prilago|avawe potrebama p~elarewa. preko 15.65 cm. i Kvinsi i Xambo ko{nica ~iji su ramovi iste su pokazali da je standardna LR ko{nica du`ine kao kod LR-a tj. nezgodno je to {to proizvo|a~i p~elarske Dadanove ko{nice su dala zna~ajno boqe rezul- opreme ograni~avaju termin plodi{te samo na tate od jednog tela ili jednog nastavka i jednog prvi nastavak nad podwa~om. Zato su mnogi nalazi polen i med potreban u te svrhe. (primedba urednika BCK-a: Izjave o osobinama U Severnoj Americi se najvi{e koristi jedanaestoramne opreme su ostale u ovom ~lanku. med za vrcawe.57 cm spoqne mere i koriste se u nastavcima sa 8. med tj. Viskonsin. Dva nastavka za pri razvoju punosna`nih zajednica koristi vi{e plodi{te modifikovane jedanaestoramne tela. ali ako Vi budete to tra`ili. godine u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u.57 cm.8 cm spoqne mere i nezadovoqavaju}a za dvomati~ne zajednice. standardna LR ko{nica sa 10 ramova. Plodi{tem se naziva svaki nastavak koji vani Dadanov nastavak su pokazali niz nedostata- slu`i polagawu jaja i odgajawu legla. U ovoj kwizi od{tampan je samo tre}i. koji je bio objavqen posledwi put 1973/74. Grupisawe 12-13 dru{tava u svakom od ~etiri razdvoje- na bloka kori{}eno je da se izbegne lutawe p~ela izme|u zajednica kod kojih su testirani produktivnost i karakteristike pona{awa. u drugom delu ove kwige koja treba da se {tampa za nekoliko meseci bi}e objavqen kompletan serijal od 8 zaista kvalitetnih ~lanaka. {to ~ine i neki polunastavka. veoma interesantan deo. Budu}i da se za plodi{te qne zalihe meda i polena.30 . U`ivajte u ~itawu!!! Urednik OPREMA ZA KO[NICE od 13. nalna i kasnije modifikovana Dadanova ko{nica Ogledi sa dvomati~nim p~elarewem u sa 11 ramova ima izvesnu popularnost sli~no kao P~elarskoj laboratoriji u Medisonu. ali wih danas koristi samo mali broj p~elara). i u kom se ka kada se koriste kao medi{ta.8 cm dok im visina varira svrhu gajewa legla mo`e da omogu}i maticama da Slika 1: Dva p~eliwaka sa po 50 dru{tava kojima je obezbe|ena osun~anost i zaklon od vetra. za plodi{te i tri za medi{te koji obezbe|uju Isti nastavci za upotrebu i u plodi{tu i u ve}i prostor za odgajawe legla i sme{taj dovo- medi{tu su najboqi. Medi{te p~elari svoje standardne nastavke zamewivali je svaki nastavak u kom se skladi{ti rezervni plitkim nastavcima sa visinom rama od 15. Daleko naj~e{}e se koriste 1-2 nastavka neophodnu opremu i reagujemo u pravom trenutku. @ivadinovi} Rodoqub OPREMA ZA KO[NICE I POTREBE U TOKU Z I M O V A W A JJJ deo serije od osam ~lanaka Autor ~lanka: qspg/!!D/M/Gbssbs -biv{i {ef Odeqewa za istra`ivawa u p~elarstvu pri Ministarstvu poqoprivrede SAD-a -biv{i profesor Odeqewa za entomologiju na Univerzitetu u Viskonsinu. Ramovi kod svih ko{nica koje su Vr{eni su testovi da se odredi da li upotreba u upotrebi u Severnoj Americi imaju istu nekoliko jedanaestoramnih Dadanovih medi{ta u du`inu satono{a od 44.87 cm. Standardni nastavak i modifiko- autori.

Ovi tipovi Specijalno ise~eni kvadratni nastavci med sa satnih osnova ne tra`e o`i~avawe. ali i sakupqaju velike Ni`i nastavci omogu}uju boqu koli~ine nektara te i stvaraju ve}e polen kontrolu zajednica u toku svih manipu. Niski ramovi zahtevaju dve `ice razviju onako jaka dru{tva kao u dubokim ili jednu za pomenute posebne vrste osnova. presvu~ene tankim slojem voska je razvila firma ice. Normalna dru{tva polen va ise~ena . sa pod medom Najproduktivnije p~eliwe ukupnom visinom koja je bila za 45. nu pa{u. wegovom pozicijom.Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe . meda u izobiqu. U Oprema sa 10 ramo.87 cm. za sezonski rad.prepravqena na visinu ramo. a Durakomb. Br`e ispuwavawe plitkih nastavaka medom omogu}uje i ranije oduzimawe. zalihama Satne osnove od plasti~ne mase hrane i kapacitetom no{ewa jaja od strane mat. ^etiri plitka tela obezbe|uju dovoqno prosto- ra za odgajawe legla i sme{taj hrane kod jedno- mati~nih dru{tava. P~elar treba da pokazala pogodnom i za dvomati~ne i za polen pravi godi{wi plan rada koji najvi{e jednomati~ne zajednice. dok su dve dovoqne za satne osnove sa ve} ugra|enim `icama ili pak one koje su 3 puta debqe. vi{i tro{kovi se satono{a vi{estruko kompenzuju boqom kontrolom i upravqawem dru{tvima i mawom te`inom tela. ali se tada koristi 13 tela za dve polen poklopqen medom med matice u odnosu na 12 kvadratnih nastavaka. pa je sva stan. prazno sa}e dru{tava. Po~etni tro{kovi za niske nastavke su ne{to vi{i jer je potrebno vi{e tela i ramova. U plodi{tima. kao {to je to polen Jaka p~eliwa dru{tva sa slu~aj kod vi{ih tela. na~iwen ta~no kroz centar klubeta Oprema od 11 ramova se mo`e koristiti kod oba tipa dru{tava. ali to nije od tolike va`nosti kao stawe dru{tava u ovakvim ko{nicama. Slika 3:Pogled na Jaka dru{tva nisu ograni~avana u ramove gorweg polen Osam niskih tela. dok su satne osnove sa metalnom podl- koji mogu da se na|u kod svih proizvo|a~a opreme. Dok slaba ili 12 ramova su ramova. vrcawe i vra}awe istih u ko{nicu na ponovno puwewe. Brojevi odgo. Ova oprema se sa}a u svako vreme. Tro{kovi obrade i izolacioni sloj od p~ela sklapawa drvenih delova ko{nice su isti kao i kod LR ko{nice. prazno sa}e godi prirodi p~ela. polena i dovoqno prazno sa}e nom visinom LR ramova. Utvr|eno je da odgajawe legla nije svrhu o`i~avawa se mogu koristiti elektri~ni ograni~eno visinom rama. dowa letvica Zbog toga ukupna zapremina ko{nice mo`e biti mawa nego kod standardne LR opreme. 11 varaju poziciji tokom aktivne sezone. tro{e vi{e polena i meda od slabih va od 15. ^etiri nastavka slu`e kao centar klubeta medi{te.87 cm su bili odabrani kao Dadant i sinovi i u prodaji se nalaze pod imenom jedini niski ramovi pogodni za odgajawe legla. Plitki nastavci prazno sa}e dobrim maticama i adekvatnim zali- su lak{i za rukovawe a med u wima bi}e hama meda i polena su u mogu}nosti da zatvoren i spreman za vrcawe 7-10 dana polen se odr`e u dobroj kondiciji i da kao pre nego u telima prazno sa}e takva pre`ive surove zime na severu. ice. Ramovi visine 15. med neophodna koli~ina rezervne hrane. U standardnim ramovima satna osnova za leglo treba da bude o`i~ena sa najmawe 4 hori- zontalne `ice. lacija za medonos. po`eqnija upotreba 12 ramova u nastavcima. Prvoklasna oprema se mo`e videti na prazno sa}e slici 1.72 cm zajednice su one koje imaju dobre mat- polen mawa od minimuma obezbe|enog standard. imqavawe su isti. standardne visine. ve} raspolo`ivom utapa~i `ice. a za dve matice je klubeta dvospratne ko{nice. Naravno. bilo sa 10. Ona pojednostavquje rad sa p~eliwim dru{tvima. nepokriven sakupqawu hrane i odgajawu legla medom tela. sa 12 ramova su usvojeni kao prilago|eni podru~jem polena ORGANIZACIONE TEHNIKE za potrebe dvomati~nih zajednica. i ne zahtevaju zna~ajno rukovawe POTREBE TOKOM ZIMOVAWA pojedina~nim ramovima. osnovni uslovi za dobro prez- d v o m a t i ~ n i m medom je akumu. razlikuje se samo d r u { t v i m a . zalihe.31 - Slika 2: Vertikalni presek zimskog va zadovoqava jednu maticu. ogom poznate pod imenom Duragilt. prazno sa}e lacija. umesto programa dardna oprema u Laboratoriji sa 10 ramo. povr{inom sa}a. Rezerva med dru{tva lak{e zimuju na jugu nego na po`eqni za rad sa polena poklopqena severu. ju`nim krajevima p~ele mogu jedan do .

naredne sezone proizvedu i daleko dovoqno veliko da stalno ostane u kontaktu sa najvi{e meda nad koli~inom koju su potro{ila. Pravilna priprema dru{tva za zimovawe je uskladi{te slede}e godine (Ovo je krajwe rela- ipak mnogo vaqanija u severnim krajevima. dok to nije slu~aj kod minimalnih zal- zajednicama ili eliminisana da bi se spre~ila iha. vate jo{ u jesen! Dru{tva koja nisu dovoqno jaka Velike zalihe hrane su uvek raspore|ene za prezimqavawe treba da budu spojena sa dobrim pravilno. . U tivna konstatacija. Dru{tva koja lo{e prezime ma je dovoqno za ju`ne krajeve. Koli~ina i raspored hrane je va`na za uspe{no zimovawe isto tako kao i jaka dru{tva oslobo|ena od bolesti. iako bi prose~no dru{tvo moglo da Zimski gubici nisu neuobi~ajeni kako na potro{i samo 25-30 kg meda. P~ele na povr{ini klubeta formira- ju obvijaju}i sloj debqine 2. Wihovi ramovi sa zatvorenim medom. savremena saznawa govore da ovakav stav nije bio sasvim ispravan - primedba urednika). kao i kod neizolovanih. P~ele su uklowene sa gorwa 2 rama da bi se videlo leglo. rezervama hrane kada su niske temperature. Da bi se fotografisalo. dru{tvo je bilo ubijeno da p~ele ne bi rasturile kon- strukciju klubeta.. Klube se ne}e formirati na sa}u sa nepotrebna potro{wa hrane. ali jaka zajednica mo`e da medom i polenom mogu biti iskori{}eni pri obuhvati i do 20 kg meda ako na raspolagawu nema formirawu novih dru{tava ili paketnih rojeva dovoqno praznih }elija.5 cm. za ~uvawe toplote proizvedene od strane p~ela u unutra{wosti (kao {to mo`ete videti iz prethodnog ~lanka. dru{tva mogu da velikih zaliha hrane vi{e nego ispravna - gladuju i pored velikih rezervi hrane ako one primedba urednika). Temperature u prostoru oko klu- beta su iste kod dobro izolovanih i utopqenih dru{tava. P~ele vi{e vole da u prole}e. a Dobra je praksa da se zimski gubici prih- ne iz zadovoqstva. iako vazduh na samo par cen- timetara od klubeta mo`e biti sa tem- peraturom ispod nule.5-7. Najpo`eqniji raspored zaliha hrane u jesen je Organizacija zimskog klubeta u odnosu na zalihe vrlo detaqno prikazan na slici broj 4.32 . hrane prikazana je na slikama 2 i 3. Klube se skupqa padom temperature. Temperatura povr{ine klubeta nikada nije ni`a od 7. @ivadinovi} Rodoqub Slika 4: jski umawuju}i svoju povr{inu koja osloba|a med toplotu. Previ{e polen izolovana dru{tva spre~avaju zajednice da isko- riste tople periode dana koji bi ina~e omogu}ili preme{tawe klubeta bli`e hrani ili izletawe na pro~isne letove. Tridesetak kilogra- severu tako i na jugu. ali je praksa ostavqawa predelima sa hladnom klimom. Dru{tva koja zimi tro{e nisu odgovaraju}e raspore|ene ili ako klube nije najvi{e meda.2oC. gubitka matice. Klube je ra{ireno kroz sve me|uprostore sa}a gorwa 3 nastavka i obuhvatilo je puno ili skoro puno sa}e zaliveno medom sa obe strane legla u gorwa 2 nastavka. i u isto vreme se pove}ava debqina polen izoliraju}eg spoqnog sloja klubeta. toplotu neophodnu za prezimqavawe. Pola kilograma su{tinski p~elaru donose ve}i gubitak od meda mawe mo`e da rezultira smr}u dobrog dru{tava koja su uginula. U severnim krajevima pet meseci ranije da po~nu sa sakupqawem nek- po`eqne su zalihe od 45 kg meda ili vi{e. blizu legla. geometri- Slika 5: Fotografija centra zimskog klubeta koja pokazuje plodi{te u svim fazama razvoja kad su temperature ispod nule. naro~ito noze- da umawi koli~inu meda koju p~ele moraju da moze. poklopqen Klube ne zagreva nezahva}eni prazni pros- medom tor u ko{nici. P~ele hranu tro{e iskqu~ivo iz neophodnosti. bolesti. dok dvadesetak kilograma vi{ka mo`e gladi. formiraju klube u gorwim delovima ko{nice i Zimsko klube svojom aktivno{}u stvara vi{e na tamnim nego na svetlim satovima. i to tara nego na severu. Gubici nastaju zbog dru{tva.

bio dru{tva u dru{tvo mo`e da se on nau~nik. Gsbo{!!Lopcfmtqjft Urednik smatra da i na{a javnost treba detaqnije da se upozna majstor p~elarstva  sa wom. Hrana joj je Varou mo`emo uni{tavawe krv tj. Zato ~inilo da se proces {irewa uspori (pojedine su ugro`eni svi stadijumi razvoja p~ele i legla . . nas u~i da su u toku godine tipove p~ela na Zemqi. spasu na{a dru{tva od istrebqewa. da 1 .primedba urednika). zaista izumrle. Varoa ima jo{ jednu varijantu umno`avawa: 1 -W B S S P B KBDPCTPOJ prenosom samo jedne varoe iz Skoro svaki savremenik. te da se tako ja uz prisutnost oba pola (mu{ki i `enski). p~eliwaka pokazalo kao neuspe{no. Ova rasa ima odbrambeni barem neku garanciju da }emo varou odr`avati na mehanizam za otkrivawe i uni{tavawe varoe u minimumu. u {ta je te{ko poverovati . . Bez na{e pomo}i dru{tva bi ugibala na~ina: bez ikakvih {ansi na pre`ivqavawe (Ko zna.. po~etno stavqawe zara`enih Varoa `ivi na telu podru~ja u karantin i p~ele. ili bi pak. p~elar ili neprofe.na{a varoa pripada Hrana varoe je krv p~ele. teklih 20 godina privukla naro~itu pa`wu: Bqjt Uzimaju}i ovo u obzir. na nama qudima je putem selidbe i sli~no. produ`i vrsta. posebno zato {to je kvalitetno i multidisciplinarno obra|ena kako od autora. do bli`no 12 kilometara. suzbiti samo ako je zara`enih fa p~ele dok je dobro prou~imo dru{tava i najve}i intenzitet ishrane na p~eliwem leglu. a na ve}a qudi (stotine kilo- na{e p~ele od opakog parazita. da ustanovimo odre|ene odbrambene mehanizme i Prenos varoe na kra}a rastojawa vr{e prona|emo prirodne materije koje }e za{tititi uglavnom p~ele. larve i lutke. Po svemu sude}i. tako i od strane {vajcarskog Tufuufo. jedna rasa je u pro. i Melitagori za septembar 1998. 5-MINIMIZACIJA ZARAZE 2-ORIGINALNI DOM VAROE Prihvatawe ove osobenosti. ali je ipak Tako varoa isisava krv p~ele.primedba urednika). Preno{ewem rojevima koji mogu da lete osnovu otporni sojevi p~ela. Ovaj ~lanak }e p~elaru 4-OSOBENOST [IREWA VAROE pokazati put kojim se mo`e posti}i Svi znamo da se razmno`avawe vrsta odvi- kona~na pobeda nad varoom..stari lek sa novom upotrebom .. . ve} nekim drugim koje jo{ nau~no nije na celoj zemqi ako ima dostupan izvor hrane. p~elar sa jasnim dfsbob koja poti~e iz Azije. 3 . rezonovawem. Zbog toga. Ve}i deo Evrope je pokriven p~elama.33 - TRETMAN TIMOLOM PROTIV VAROE I KRE^NOG LEGLA POMO]U RAMA ZA APLIKACIJU Autor ~lanka: Ideja autora je pokrenula lavinu diskusije {irom sveta. i bez we. i oplodwa odbrambenu strategiju protiv varoe. Prenosom p~ela od strane p~elara.na{a dru{tva u stalnoj opasnosti od infekcije. Ako uspemo bra}e i sestara varoe se ne odvija u radili~kom da razvijemo tretman protiv varoe koji se svojom leglu. Letom p~ela i trutova u radijusu od pri- se ~ovek nije uplitao u savla|ivawe varoe. U`ivajte !! ^lanak je objavqen u ~asopisu Cff!Cj{ za jul 1997. To je mogu}e samo u trutovskom leglu zbog efikasno{}u prote`e na celu godinu. preno{en iz zemqe u zemqu i sa kontinenta na [irewe varoe se vr{i uglavnom na tri kontinent. Zbog ovoga se poznaje pojam varoe. Ona ima kra}i peri. odre|eno. metara pa i sa kontinenta na kontinent).T Instituta za p~elarstvo u Mjfcfgjfme-u. {irewa svetom. unikatne u Bilo bi nemogu}e izbrojati sve rase i `ivotiwskom carstvu. pa je tako Posledwih 20 godina on je brzinom svetlosti izvor hrane za varou uvek dostupan. godine ikada se nijedan parazit nije tako N brzo pro{irio kao Wbsspb! kbdpctpoj (Nedavno je nepobitno utvr|eno da se varoa na napadnutom leglu. Nema~ka 89681!!Nvimifjn.dobile varou tek te se varoa danas mora smatrati najopasnijim pre par godina . hemolim. ima}emo du`eg perioda razvoja. primedba urednika). korejskom haplotipu . izolovane ostrvske zemqe su . Ipak. kome je doprinela ~iwenica da ona sa varoom `ivi milionima godina. parazitom p~ela. zna da mora da izvodi ~vrstu od razvoja u leglu od na{ih p~ela. danas bi verovatno pre`iveli samo po bilo kom 2 . varoa ugiba. U ovome le`i sionalac koji je ikako i deo tajne wenog brzog povezan sa svetom p~ela.. p~ele i do 30 kilometara.Timol . 3-[IREWE VAROOZE na{im prostorima ne mo`e nazivati ovim Svaka vrsta `ivotiwa se mo`e ra{iriti imenom.

formi. Mi smo ve} stekli I WEGOVO KORI[]EWE neko iskustvo u tretirawu varoe. @ivadinovi} Rodoqub 6-BORBA PROTIV VAROE komaraca. Deluje repe- w v m h b s j t) lentno na insekte . da prona|emo metode za marno koristi kao antiseptik naro~ito kod kori{}ewe prirodnih materija za borbu protiv oralne i zubne higijene. toji mnogo lekova i metoda za tretirawe. izopropilmetakrezol tj. Zato. Prou~avali poreme}aja. Prema medicinskim priru~nicima timol nego {to uspemo da selekcioni{emo soj p~ela je aromati~na kristalna supstanca. za sada moramo na}i eteri~nog uqa Maj~ine du{ice i danas se pri- na~in za sa`ivot sa wom. 2-4 puta dnevno po 0. kao {to je kwiga P^ELAR TADA MIRNO SPAVA I reumatizam itd. a slabo u vodi. 3-metil-6-izopropil- 7-PRIRODNE MATERIJE fenol. Danas pos. vawem iz eteri~nih uqa lekovite Maj~ine Zato je u interesu svih p~elarskih poslenika da du{ice. prise}amo lekovitih RAJ U KO[NICI Parali{e pokretawe cilija. forma otporan na varou.odbija ih i po Jedna od tih lekovi. insek- tih biqaka je i Maj~ina tifugima. Priroda qudima obezbe|uje hranu na masnim uqima.34 . Ima akaricid- du{ica. Eteri~no uqe varoe mi smo isprobali se ekstrahuje iz rascve. svrab. Poti~e iz planin. a 8-LEKOVITA deluju}i antisepti~ki stvara blago MAJ^INA crvenilo.dpmmvupsjb. zasad treba da na na{ih eksperime- se obnavqa svake ~etiri ili nata sa timolom protiv pet godine.Bolzmptupnb! evpefobmf. (Timol . smo dobijali neke mnogo Alkoholni dobre rezultate.. Koristi se i kod gangrene pogodak zbog rezidua i sporednih efekata. Temperatura topqewa mu je Prihvatali to ili ne. U Nema~koj se . stance i biqke koje se koriste u le~ewu bolesti koja si{e krv ~oveka zaka~ena za zid tankog {to je poznato od davnina. Ubla`uje koriste. Tako tanih biqaka. To su bezbojni kristali mirisa na planeti isto {to i sve druge `ivotiwe . pa se pulpe zuba. mo`e nabaviti samo sinteti~ki metoda. Ipak se danas za to ne medicinska doktrina je bila ostavqena po koristi zbog relativne toksi~nosti. na svojstva kad s k i h p o d r u ~ j a se stavi u ko{nicu. Sastavni je deo efekte kada se znala~ki voda za ispirawe usta . Mo`e da protekne mnogo vremena pre timol. pa se tako koristi materija iz prirode budu}i i kao xepni inhalator. creva. ali upravo zbog toga nije da one nemaju sporedne podesan u terapiji sinuzitisa.5 g po{tuju}i maksi- U posledwim decenijama ova prirodna malnu dnevnu dozu od 4 g. Mediterana. a mo`e da se U visokim doza- gaji i na severu sve do m a {teti i p~elama Norve{ke. Fiziolo{ka i far. a u obliku masti A MELEM ZA DU[U I SRCE. Zato ga izbegavaju osobe sa D U [ I C A (U i z n v t preosetqivom ko`om. ali je poznato Ranije je timol proizvo|en ekstraho- da ona vrlo brzo postaje otporna na preparate. neke ekstrakti livadske sredwe.far- OPRAVDANO SAWA PUNO MEDA U Eteri~no uqe se makolo{ka dejstva koristilo i protiv KO[NICAMA aromati~nih uqa .vrsta u timijan. qudi su na ovoj od 49-51oC.tiv zaraznih ko`nih bolesti. a ima i kozmeti~ke terapeutske vred- Nije novo za p~elara da `ivi sa ovim nosti ukqu~uju}i wegove lekovite osobine pro- parazitom suzbijaju}i ga svake godine. Davao se oralno hiqadu razli~itih na~ina kao {to to ~ini i ili pomo}u duodenalne sonde u odstrawivawu `ivotiwama.uiznpmvn je we. U deset godi- nu proizvodwu. sli~nih regiona. Hemijska formula mu je U BORBI PROTIV VAROE DI4D7I4)D4I8*PI. te da je napravimo mawe {tetnom. tzv. smo odabranu literaturu za istegnute ligamente. Za optimal. Lako se otapa u alkoholu. sve wegove forme. Osim hrane priroda obezbe|uje sup. Kao anti- strani. septik slu`i kod hroni~ne upale sredweg uva i Sinteti~ke hemijske supstance nisu uvek pun gqivi~nih zaraza. Deluje antisepti~ki u `u~nim pute- danas polako ponovo vima i odstrawuje upalu izazvanu mikrobima.primedba uredni- gaji u blizini Harca i ka). a 9-TIMOL istra`ivawa se nastavqaju. Maj~ine du{ice se Timol koji sada koris- koriste za olak{avawe DRU[TVO BEZ VAROE JE timo je u kristalnoj mnogih malih zdravstvenih BLAGODET ZA P^ELE I P^ELARA. ali ponekad i nadra`uje ko`u. rudarske gliste . a sada se zbog velikih tro{kova takve se traga za na~inima kori{}ewa biolo{kih proizvodwe. i istra`ivawa su zapala u slepu ulicu. toj osobini pripada tzv. a neke lo{e. hloroformu i prirodi.

p~ele. ali je hladno i ki{ovito. sredwe matice sparene (Nema~ki patent reg. DRU@EWE SA TIMOLOM weg odeqka. u~ili smo i u detaqe podom od platna i stavio ih iznad klubeta. iz svih dru{tava i otkriveno je da koji su razdvojeni platnom kroz boluju od akaroze. Zime 1991/92. nemogu}e. Jo{ pre dopuwavawa zimskih rezervi hrane p~ela (Bdbsbqjt! Xppej). Da}emo samo opis ovog se laze}i po woj. zabrawena prodaja ili poklawawe repice su se raspukla i zarazila dowi odeqak. U tretiran- osemewavawa. Timol Gorwi deo ima poklopac od mre`e . odeqak(sadr`i kristale nov pronalazak. jedan gore i jedan dole. napravio sam male kutijice i 4 . i u svakoj po tri ko{nice timola varoa mo`e biti kon- jedna na drugu. Rezultat je bio taj da je 10 zajednica osta- Ifjefmcfsh. Testirawe dru{tava lekom tamo gde je 2 . diskutovali o bolestima p~ela i legla. je bilo veoma razdvaja dva odeqka. Tokom zime 1974/75. U industriji. U dru{tvima koja nisu je protiv svih formi moqaca u ode}i. 2-gorwi nenu pregradu. na ove na~ine. da nisu proizvodile trutovsko ola: leglo. stabla uqane lopac gorweg odeqka. protiv gqivica itd.stari lek sa novom upotrebom . useke od 3. Zatim sam napravio kutijice sa fesionalno p~elarewe. neke u p~eli. na~inom tj. pa je tretirawe protiv varoe biolo{kim 1 . mi }emo tu`iti. imala trutovsko leglo palo je 600-800 varoa. Slabo dru{tvo nije bilo Ovi useci su pokriveni `i~anom vitalno te je uni{teno. je uni{tavao akarine i zato su a platnena pregrada prepokriva p~ele na severu imale {ansu za wegovo dno. U medicini. 7-useci na istog. nekih bak. te zato u skici nisu date trbuhe. a neke (pet) su u lom smo otvaraju}i 400 poklopqenih }elija tru- Kir~ajerovim oplodwacima poslate jednom tovskog legla u svakom dru{tvu na{li izme|u 30 institutu radi instrumentalnog i 160 }elija sa varoom. To je sistem sa Pregledane su mrtve p~ele dva odeqka.35 - i odgovaraju}ih produkata koju je napisao Bsop isprskano pesticidom koji je masovno ubijao Nvmfs a objavio Es! Ivuijh! Qvcmjtijoh! Dp. onim dru{tvima koja nisu bila tretirana timo- waku u Tonbahu u {umi. Na prole}e. 6. Kwiga ovako opisuje kori{}ewe tim. Za odre|eni kra}i period padawa Kada sam pose}ivao svoj tre}i kurs za pro.za svoju sopstvenu upotrebu. tovskog sa}a sa namerom da rano u prole}e zajed- 1974. Ova ve{ta~ka oplod. a ko{nice na vrhu su G9302064. U upotrebi protiv malih `ivotiwa i isecano trutovsko leglo pokazalo je padawe od nekih bakterija gde je sporodeluju}i. u Tonbahu. . Svakoga ko zloupotrebi ram gqivicama. br. Ja sam slu{ao da koje mo`e da prolazi vazduh i u Skandinaviji p~ele mogu da isparewa.MOJ NA^IN godine bila slaba i bez trutovskog legla tokom UPOTREBE TIMOLA letwih meseci. 4-platno koje Dozvoqeno je da se kopira i izradi Prole}e 1991. patentiranog rama. zatim ima antisepti~ke efekte. Najni`e ko{nice su trolisana biolo{ki. To je od 15 dru{tava. isecawem gra|evwaka postalo ukqu~uju}i i parazitske infekcije. lo tako slabo. a cela jedinica je pre`ive samo ako im se ujesen doda povezana standardnim ramom.Ovaj ram je razvi- 11-MOJE DRUGO timola). a efikasan 150-200 varoa po dru{tvu. imale matice oplo|ene na doma}em 12-FRAKNO TIMOL RAM p~eliwaku.jen posle mnogo izvedenih ogleda. {to je bilo propra}eno dodali smo po polovinu rama izgra|enog tru- prakti~nim istra`ivawima i mikroskopijom.maja poqe dowem odeqku. podeqen u pet pokazalo da pravilnom upotrebom grupa. proizveo sam 20 matica. Zna~ajan Nadaqe je svake nedeqe padalo 3-7 varoa tokom deo predavawa se odnosio na trahejnog parazita zime. u su ostavqene u doma}em p~eliwaku. 3-bo~ni zidovi gor. Skica ilustruje ovaj nestali. Neke od wih nice odgajaju trutovsko leglo.3) dobile instrumentalno osemewene U Nema~koj postoje ramovi matice. varoe nije bilo. im dru{tvima pri istom broju wa je bila uspe{na kod svih pet. Protiv gqivi~nih bolesti. Dowi odeqak ima opstanak. Zatim je 22. padale su na zemqu i gubile dimenzije. humanoj i veterinarskoj. 10 grama timola po dru{tvu. dok je 10 g mre`om koja spre~ava p~ele da u|u timola dodato svim preostalim Konsstruk kcija Frak kno timol u odeqak jer mogu da uni{te plat- dru{tvima a znaci akaroze su ubrzo rama: 1-glavni ram. U otvorenih }elija sa leglom. na|eno to vreme formirao sam p~eliwak je samo 2-9 }elija sa varoom. 5-pok. napunio ih sa 10 g timola postavqaju}i ih ispod terija. zimskog klubeta dru{tava koja su po~etkom 10. di bilo kojoj formi i veli~ini p~ele ovog dru{tva su imale nadute ramova.Timol . 3 . sa pribli`no 400 razli~itih Jedno od dru{tava u veli~ina! Posle mnogo eksperime- najvi{em redu je bilo veoma slabo nata mi smo razvili lekoviti pa su donesene p~ele iz instituta timol ram koji mo`e da se prilago- da ga oja~aju.5 mm na dnu i zidovima.

Timol ne ubija varou. varou. Isparewa timola su te`a od vazduha i pregrada od platna mora da bude takva da se miris kroz wu nesmetano kre}e. 14-KOLI^INA POTREBNOG TIMOLA Konstrukcija rama-pogled sa strane: Veoma je va`na precizna koli~ina timola 1-glavni ram. zakqu~ci ?!? 15-KADA JE NAJBOQE Mi radimo sa 100 ko{nica i tro{imo 3 TRETIRATI TIMOLOM ~asa dnevno tokom godine u intenzivnoj studiji Mi znamo da kada `elite da dobijete dobre tretmana sa timolom. a wegovo obja{wewe potkrepqeno nau~nim avgusta. i to granuliranog timola iako se mo`e upotrebiti i pra{kasti. koji }e biti kori{}en: previ{e timola }e 4-platno koje razdvaja dva odeqka. na kraju.na toplo. ram se uvek postavqa uz zid ko{nice. Korektna koli~ina je 11-12 g timola po odeqka. (kod nas ne{to ranije . obavezno u nastavku koji je najudaqeniji od leta. kako izgledaju na{i noj gomili.primedba urednika). zbog svoje nevitalnosti. Prvi tretman treba }elije! (Urednik se do sada nikada nije sreo sa izvesti od 1-10 maja sa ciqem da se uni{ti varoa ovim podatkom u literaturi. Kori{}ewem tim. raspore|en u gorwem odeqku a ne da bude na jed. ili }e u protivnom ceo trud biti uzaludan.. 17-EFEKTI TRETMANA TIMOLOM Ovaj tretman }e uposliti nau~nike za du`e vreme zbog slede}ih osobitosti: .primedba urednika).36 . koja }e se {tampati.. Zbog ovoga ne dolazi do oplodwe brata i pawu konstrukcije ko{nice i polo`aja rama. Najboqi rezultat se posti`e kada se isparewa timola raznose ko{nicom pre nego {to ih p~ele lepeza- wem usmere ka letu. sve trebate da odra. Sada. ako su ramovi proces hrawewa hemolimfom p~eliwe larve postavqeni .primedba urednika). Mi pretpostavqamo da zbog ovog deli- 16-U KOM DELU KO[NICE mi~nog otklapawa. Neki hemi~ar vam mo`e 1 . gorweg odeqka-sprata gde specijalno platno dr`i timol. . Kada su ramovi vi{e ne funkcioni{e u korist razvoja mladih postavqeni po du`ini.. Za sada nema dokaza o {tet- nom dejstvu na p~ele i matice bez obzira na vreme G O T O V R A M postavqawa timol rama..na hladno.. Isto tako pretpostavqamo da prirodni a to zna~i u zadwem delu ko{nice. Timol desetkuje mlade varoe (prozirne najsigurnije da se to izmeri na analiti~koj vagi i bele). tovskog legla i 3 dana pred izlegawe radili~kog.. nabaviti ka{i~ice ili sudove za merewe (ipak je 2 . @ivadinovi} Rodoqub 13-FUNKCIJA FRAKNO TIMOL RAMA Konstrukcija rama se sastoji iz dva dela. U ko{nicama sa dva plodi{na tela kada su ramovi postavqeni po du`ini preporu~ujem dva Frakno timol rama. 6-dowi odeqak. ako javnost povoqno Vreme tretirawa treba precizno po{tovati ako odgovori na prvi deo . Ako neko zna pravi odgovor. ramu. 3-bo~ni zidovi gorweg odeqka. pa zato mora da koja bi se razmno`avala tokom letwih meseci postavi pitawe ispravnosti ovakvog zakqu~ka. ola pred p~elarom se otvara mogu}nost da se sa p~ele u zdravim dru{tvima delimi~no otklapaju varoom bori putem upotrebe dva tretmana sa 11. po jedan uz dva bo~na zida gorweg nastavka. i doweg odeqka koji slu`i za ispar- avawe.. 5-poklopac zapu{iti platno. }elije sa leglom omogu}avaju}i vazduhu da u|e u 12 g timola tokom godine. neka se javi ured- Drugi tretman se izvodi krajem jula i po~etkom niku. Pribli`no 5 dana pred izlegawe tru- dite korektno i u pravo vreme. sestre varoe. a jedna neoplo|ena varoa po izle- Najoptimalniji rezultati su postignuti kada je gawu p~ele. Zabele`ili smo slede}e: rezultate u bilo kojoj sferi. gorweg odeqka. . pada iz ram postavqan na suprotnoj strani od leta i }elije i umire. 3 . isparewa timola ulaze u POSTAVITI TIMOL RAM }elije igraju}i ulogu svojevrsnog anestetika za Ovde mi treba da vodimo ra~una o ukla. kwige. Postoji produ`eni efekat timola i Obezbedite da timol bude ravnomerno posle odstrawewa iz ko{nice. 7-useci doweg tivno. a premalo }e biti neefek. se `eli optimalni rezultat. Miris iz doweg dela izlazi kroz useke i pronosi se ko{nicom cirkulacijom vazduha. On uni{tava varou koja }e u toku jeseni dokazima bi}e objavqeno u drugom delu ove i zime biti prenesena u i od drugih dru{tava.

isto kao i cele p~eliwake pod Dva uzorka su za nas analizirana u naslovom: Ejf!! Lbmlcsvu a isto tako i kasetu za Institutu za hemijske analize u Eslingenu. jan. za ovaj posle tretmana timolom. do 1 okt. ako ih ima.54% termin padawe varoe 1993. 101 22 13 5 14 3 16 87 101 1363 6. pa je zbog pa ih zato grizu poku{avaju}i da ih odstrane u ovakvih slu~ajeva borba protiv varoe mnogo mawim delovima. toga je wihov radni elan redukovan. Na{e iskustvo Prvi uzorak. od 15. nanovo i nanovo. 137 1158 525 184 58 25 21 37 51 190 1415 864 734 1086 512 131 dru{tvo 5 21. da izme|u 1. timol ram koji je napravqen tako da timol ne i to obi~no isti broj mladih i starih varoa.45% 65.H 92. qnu snagu da odstrane mrtve mumije van ko{nice. Ovako rezonujemo jer nalaz. mo`e nikako da do|e u kontakt sa p~elama na Stare su mnogo tamne. mar. Najva`nije pitawe pri svakom tretmanu Izradili smo video traku o ovom tret- varoe. 20-TRETMAN KRE^NOG LEGLA no da je najve}i broj p~elara dopustio da se Gqivi~no oboqewe kre~no leglo vodi hemikalije {etaju wihovim dru{tvima. Mlade p~ele Savesni p~elari streme proizvodwi koje obavqaju ku}ne poslove konstantno se prirodnog organskog meda u kom se ne mogu na}i o{te}uju tako da ne obavqaju dobro ~i{}ewe. kre~nim leglom odjednom postaju zdrava. dru{tva zara`ena tretman je dovoqna 1/4 od propisane doze. padawe varoe 1994. Za p~elare sa takvim p~eliwakom u sused.46% 79.H 92. broj S1025540 je poticao iz govori da je upravo video kaseta danas najboqi dru{tava u kojima je timol postavqen od 15. Jedino je na 6. 154 27 8 4 3 1 9 29 154 293 34.93. Ali. sep. spore su se multipli- pose}ujemo te da se pridr`avamo datuma koji su cirale bilionima puta. Institut nije mogao da na|e nikakve ma neke od varoa oplo|uju i drugi put. nov. tribuirati po sa}u. Ovo sigurno vodi do mnoge metode i sredstva su bile preporu~ivane i ostavqawa rezidua u medu i vosku. a dru{tava u kojima je timol kori{}en tokom cele isto smo tako ube|eni da se u normalnim uslovi. GpmcfyWB timol GpmcfyWB! timola proizvodno 1 205 Gpmcfy!WB!! 2.10. a mlade imaju jo{ uvek bilo koji na~in. ostaci hemikalija.12% proizvodno 2 212 Gpmcfy!WB 2. u gomilicama kristala ili pra{ka.90% 93. Slika govori vi{e do aprila slede}e godine. jeste manu koja tematski pokriva pojedina~na mogu}nost pojave ostataka hemikalije u medu. Po{to iste ove p~ele i hrane te`a. 99 464 155 158 136 61 55 57 95 236 561 1091 468 204 423 281 91 dru{tvo 2 16. spore se automatski {ire. sada sa svo.7.dru{. Posle posledwih pet godina iskustva U protivnom. ve}i broj larvi. pa umire sve stvu koji se nalazi na putu leta wihovih p~ela. dok timol u obliku pra{ka ne svetlo kafenu nijansu. Zato {to su Ima p~elara ~iji susedi varou tretiraju mlade p~ele oslabqene od varoe.6.07. izvode na nesavestan ili aqkav na~in.2 669 Gpmcfy WB 2. a konstantno apsorbovawe (uglavnom krawske) oslabqene od varoe i zbog rezultuje wihovom pojavom u medu. 1159 154 108 17 15 134 95 68 99 82 56 90 79 14 (Tretirawe iskqu~ivo timolom. merewa je {telovana na osetqivost od 1 mg/kg. feb. jula na~in za pou~avawe i obuku. zapo~iwe u trutovskim }elijama. 173 37 5 3 6 0 12 3 173 222 43. ali je presud. kada se timol aplikuje u mo`emo da odgovorimo na ovo pitawe sa DA. a tretmani se. nov. od hiqadu re~i !!! padawe varoe (kori{}ena je 1/4 padawe ukupan broj opalih varoa 1992/93 kori{}ewem timola preporu~ene doze) varoe kori{}e padawe varoe kori{}ewem timola %upotr. one nemaju dovo- nedovoqno ili uop{te.ostatke koji ispitivawa. 132 36 6 2 9 1 9 14 132 282 31. pod ili iznad ramova. dru{tva.10% roditeq. maj jun jul avg. ukqu~uju}i i tretirawe timolom. i 10. 184 12 9 4 2 0 8 11 184 715 20. sep.udru`ilo svoja iskustva. apr. rezidue timola u oba uzorka!!! Ta~nost wihovih jim sinovima.7. Ovo 19-PROBLEM OSTATAKA U MEDU }emo ispitivati i nadaqe.H 92.Timol .20% roditeq. a za ovo postoji samo jedan put Inficirano leglo se ne odstrawuje te bilo . mi razmno`avaju. godine. dru{tvo 1 16. broj S1025550 je poticao iz imo otpale varoe u svim stadijumima razvoja .stari lek sa novom upotrebom . leglo.93. Drugi uzorak. biolo{ki tretman protiv varoe. Do trenutka kada p~elar zabele`i moramo da se brinemo o svojim p~elama.dru{. apr.H 92. mi sugeri{emo jo{ jedan dopunski tretman Mi smo bele`ili. dec.55% roj 156 Gpmcfy!WB! 2. da ih infekciju kre~nim leglom. Ovo nas vra}a na slede}e: Tako su ova ispitivawa pokazala da med ne Kada se timol nalazi u ko{nici tokom sadr`i rezidue timola. oktobra.37 - retardiranih varoa. a razlog za to je Frakno zime mi nalazimo najvi{e 2-6 varoa po dru{tvu. p~ele }e U posledwih 10-15 godina vi{e na{ih grickati timol a ventilirawe }e ga dis- p~elara je objavilo . na krpicama. mi smo ube|eni da su na{e p~ele se apsorbuju u vosak. mo`e da se rasejava po ko{nici usled ventili- 18-DA LI JE TIMOL DOVOQAN rawa p~ela. dec. 221 181 409 290 134 35 20 37 68 148 1013 1201 893 696 430 196 dru{tvo 6 1. okt. 103 615 401 226 108 34 15 30 99 156 198 153 43 22 18 2 dru{tvo 4 21. Iz na{eg iskustva.93. 1993/94 upotrebe timola jun jul avg.88% 68. feb.993. %upotr.93.6.1 1203 Gpmcfy!WB 2. Mnoge od poreklo iz spora gqivica. mar. slobodno ili svim slu~ajevima i to sa potvrdom. isprobavane za borbu protiv varoe.80% 56. Posle mnogo godina ovih hemikalija ostavqaju rezidue .92 do upotrebqeni test wem 5 dru{tava 1. dru{tvu primewen jedan tretman Perizinom) .H 92. 372 447 134 108 97 20 15 11 21 57 154 970 354 202 83 86 31 dru{tvo 3 21. Napad kre~nog legla precizno dati u instrukcijama iz ovog napisa.93.odbacivawe svih hemijskih tretmana. da bi kakve spore mogu da se tu bez smetwi se izbegao neuspeh biolo{kih tretmana.92 lek tretman GpmcfyWB okt. jan.7.

Ovo bi naravno trebalo detaqnije gom p~elaru.maja po slede}oj {emi: stradao zbog varoe p~eliwak od skoro 45 Dru{tvo br. 1 2 3 4 5 6 7 bezopasnom tokom cele godine. 1 2 3 4 5 6 7 dru{tava. i svako je mogao da vidi stawe dru{tava na{ih pri wegovom razvoju bi ga trak ke fluvalinata suseda p~elara: mlade p~ele sa deformisanim veoma unaza|ivale . prikupi propolis i 12.. aprila ponovo napunimo sa 12 g timola. Ta~no da se izvrca prirodni med.. nossivosst se nor. br. Tako smo posledwih nekoliko godina u Iz ovog primera mo`emo da vidimo da ako na{ih 120 dru{tava koristili samo timol bez koristimo prirodne metode za tretirawe. p~eliwak sa oko 60 dru{tava koji pripada dru- malizuje.. postavili smo 7 zajednica na netretirana.6/1997 i Melitagora br. godine zime? Da bi smo odredili kakav uticaj timol ima da pri jessew wem tretiraw wu p~ela trak kama sa flu. jan. Uvek je glavni ciq 24.juna je bilo od 5-10 varoa. e} 10 godina se trudimo da prirodnim Maja 1994. Na{a dru{tva su imala u ko{nici prou~iti. metode.. Na{e upotrebe timola. postavili smo slede}i eksperi- valinatom . kupili smo jedno eksperimen- V metodama u~inimo varou bezopasnom.9/1998. one }e se do da ih ostavimo u dru{tvima te da ih sredinom jeseni razmno`iti do vi{e hiqada. u tretiranim dru{tvima se ment: javqa reduk kovana nossivosst matice u odnossu na Maja 1994. Krajem avgusta zna~ajno. ne mogu mnogo ni da padnu. padala tempom sa slede}e tabele: Na{a istra`ivawa su pokazala da je metod jun jul avg.T Tufuufo  Nema~ka ^lanak je objavqen u ~asopisima Cff!! Cjj { . U konverzaciji sa p~elarima mi se stalno 1994: oktobar novembar decembar uveravamo da oni imaju izvesnu sumwi~avost u Dru{tvo 1 128 69 41 odnosu na efikasnost timola iz slede}ih razlo- Dru{tvo 2 96 26 16 ga: timol redukuje varou do te mere da se u Dru{tvo 3 29 31 20 dru{tvu ne mo`e pojaviti jaka zaraza. ~lanka. istovre. @ivadinovi} Rodoqub DOPUNA TRETMANA Autor: Gsbo{!Lopcfmtqjft T I M O L O M P R O T I V majstor p~elarstva VAROE 89681!Nvimifjn. feb. Od po~etka mo`emo da posti`emo uspeh cele godine.avgusta.maja i 1. mi u rukama imamo Perizinom da proverimo koliko ima varoe: sredstvo koje mo`e da redukuje varou i da je u~ini Dru{tvo br.juna ovom dru{tvu smo dodali jedan Frakno polen koji nisu optere}eni hemikalijama ili timol ram sa 12 g timola. dec. Zato je Dru{tvo 4 265 188 131 broj varoa koje padaju relativno mali u pore|ewu Dru{tvo 5 403 200 10 sa hemijskim metodama. godini varoa je padala u broju cele godine jer samo zdrava dru{tva donose dobar koji mo`ete videti u tabeli iz prethodnog medni prinos. nov. Do sada su isprobavani i isprobavaju se mnogi talno dru{tvo od istra`iva~ke stanice: bez nikakvog tretmana dnevno padawe varoe od na~ini i sredstva u tu svrhu. Tamo gde nema mnogo Dru{tvo 6 22 11 1 varoa. to bi zna~ilo katasstrofu za dru{tvo. gubitka jedne jedine zajednice. 718 780 89 82 251 10 0 0 4 1704 meno u skladu sa zadatim zahtevima. ukupno sa timolom koji nam daje najve}i uspeh. Varoa 83 61 185 50 172 51 130 Sve do 1993. Zato je na{ moto: redukovati varou tokom U toj 1994.38 . dok se u narednoj tabeli nalaze vrednos. Tako|e u dosta ve}i prinos nego kad smo koristili druge istom stawu dru{tvo izimqavamo u prole}e. sep.primedba urednik ka). U cele zime i padawe varoe se nastavilo do prole}e 1994. otpornost i zdravqe na{ih p~ele su u jesen vitalne i zdrave i mi u zimu ulaz- p~ela se tako mnogo stabilizovalo da sada imamo imo sa jakim i zdravim dru{tvima. FRAKNO TIMOL RAM ZIMI (Ovo je sassvim realno.Bqjttubo. mi smo na{ timol ram Ostavili smo Frakno timol ram tokom stavqali i pre i posle medonosne pa{e. Po va|ew wu trakka. Uz pomo} na{eg Frakno timol rama sa Na{a dru{tva smo vratili u mati~ni primenom 12 g timola (kristali EBC p~eliwak i re{ili smo da 10. ali ak ko je ta~no i uz to statissti~k ki Frakno timol ram celog leta. na rastojawu od 200 metara od nas je slede}eg 1. posle ~ega je varoa kiselinama. jer je Qbv vm!! M// Kako izgleda tretman timol ramom u toku Nbessfo iz Severne Karoline otk krio 1995. krilima su bauqale oko ko{nica. na varou zimi. okt. EFIKASNOST TIMOLA ti za mesece neobra|ene u prethodnom napisu. Za pet godina mi smo dru{tva tretirali samo timolom i kon- . Mnogo preostalih p~ela se zajedno sa Varoa 71 91 105 31 201 141 115 varoom pridru`ilo na{im dru{tvima.oktobra tretiramo 210QI/FVS) 1.maja do 11. Iz iskustva smo znali da ako jedno Re{ili smo da ne vadimo timol ramove ve} dru{tvo ima 100 varoa u prole}e.

278 2 1 2 0 p~elare jedinstve- Razlog za{to se mrtve i pegave varoe na alternativa nalaze u }elijama (mlade su mle~no-vodene. Paralela je propolisu. 432 4 6 1 1 k o { n i c i 15. pomo}i u wihovoj Ako se ovo mesto izmetawa ne nalazi tamo gde neprestanoj borbi sa opakom varoom. Zbog toga je timol sredstvo koje u korenu saseca problem varooze. Paralela za ovo 10. te kao posledica toga se javqa glad. Varoa je Mi p~elari `udimo da na tr`i{te iznese- toliko . ali opet uvek zajedno sa svoja isparewa deponuje u Frakno timol ramom. Rezultati do kojih je do{ao ovaj renomi- 9. Varoa ne mo`e da potro{a~e mo`emo ~asno da pogledamo u o~i. te zato verujemo da Ovako se mo`e da ose}a samo p~elar koji svoje nikada ne mo`e da postane rezistentna na timol.1996.1996. Vosak od sa}a Stopqeni vosak Med Ovo nas je u~inilo krajwe qubopitqivim sa leglom od timol rama te smo u leto 1996. 428 0 9 0 2 Zato je za nas 15.1996.1996. 370 3 1 0 1 jawe timola u Dru{tvo br. proizvodimo satne Sadr`an je do 5% u novoizgra|enom sa}u.1996. 3 Iako u celoj 10. 5 sa mirisom propolisa.07. 595 15 5 4 0 15. 186 2 9 12 3 Dru{tvo br. I propolis gradwe sa}a za leglo.07.07.1 mg/kg <0. odstranili Frakno timol ramove iz pet na{ih najja~ih dru{tava. 10. a ako ih i ima to su slede}i ostaci timola: uglavnom bledi i pegavi primerci. Poqoprivredni dale slede}e rezultate: Institut za Hemijske analize u Frajburgu je Sa}e za Blok/kalup Centar Med analizirao med i sa}e za leglo {est p~elara iz leglo od voska sa}a okruga p~elarske asocijacije Tutingena.1996.06.96 mg/kg 41. treba.06. 2 medu. i u na{a dru{tva iste stavqamo u svrhu baktericidna i fungicidna svojstva. i tako u koja u|e u }eliju postaje totalno zbuwena i velikoj meri vr{i dezorijentisana pa se wen izmet pojavquje u destrukciju virusa i malim ta~kicama niz celu }eliju. 1 dokaz za posto- 10.06.1996. Isto se doga|a i sa timolom.06.02 mg/kg tovsko leglo je bilo otvoreno i ispitano te smo na{li slede}e: Iz tabela mo`emo videti da se koli~ina Ukupno Mrtvih Varoe Varoe Varoe timola u vosku pove}ava posle svakog topqewa.1996.61 mg/kg 47. Institut u Mjfcfgjfme-u nije na{ao Dru{tvo br.(Detaqe o ovome mo`ete na}i u ~asopisu P~elama treba P~elar za mart 1998.06. 383 8 0 4 5 izobiqu. 344 2 7 6 1 je opet propolis. 4 propolisa ima u 10.07. U ko{nici se propolis vashodno za leglo. Dru{tvo br. i sve smo ~e{}e zapa`ali da u Mjfcfgjfme-u u Bernu ([vajcarska) na|eni su skoro nema prisutnih varoa.1996. ne dolazi do nikakvog razvoja i rasta varoe.1996. Mi sami postavqa na razli~itim mestima gde sazreva. otvorenih varoa sa bez sa iako timola ima u dozvoqenim koli~inama u sa}u trutovskih mrtvim legla leglom }elija leglom sa leglom.. je normalno na jednom mestu.stari lek sa novom upotrebom .primedba urednika).5 mg/kg 2523.Timol . OSTACI TIMOLA U MEDU Vremenom se on inkorpori{e u sa}e.zbuwena. Institutu za Hemijske analize u Frajburgu su Da bi ovo dokazao.39 - tinuirano smo kontrolisali padawe varoe tokom U Federalnom Istra`iva~kom Institutu letwih meseci. 457 3 0 4 0 15. p~ele tretira prirodnim materijama kakav je i Analize voska u Poqoprivrednom timol. 118 1 1 2 2 Dru{tvo br. stvoriti otpornost na glad. nema meda 15.11 mg/kg rani Institut su prikazani u slede}oj tabeli: .. a da organizujemo stare su svetle i sa tamnim pegama) le`i u sopstvenu pre- slede}em: timol je prirodan proizvod kog ima u radu voska u biqkama. 60. da se vi{e ne hrani na leglu i mo prirodan med i druge p~eliwe proizvode. Video kaseta Orijeentacija i razvoj varoee Federalnog Istra`iva~kog Instituta u Libefildu (Bern) prikazuje mesto izmetawa varoe kao centralno mesto bilo kakvog razvoja varoe.00 mg/kg 0. a tru. Ispitivawe }elija sa vosak i }elije sa leglom u ovim dru{tvima je pokazalo da varoa leglom.07.godine . umesto kao {to bakterija. osnove od ovog Istra`ivawa su pokazala da propolis ima voska. koji je isto satne osnove koje tako prirodan materijal kog p~ele sakupqaju sa se upotrebqavaju pre- drve}a i grmova.

6 vi{e tipova timola i zakqu~ili smo da samo 221/95 {umski Ejfiin-Tufuufo!!!!!! 0.Svaki lek je (detaqnije informacije o ovoj otrov..Francuska 0. sa druge strane.2 g eukaliptola . no ili ga dajemo dru{tvu pome{an sa alkoholom bqavali Frakno timol ram protiv varoe. Ovaj lek deluje isparavawem iz Med iz: 16. vo prika~ile za p~ele. sun|eraste plo~ice 9h5h1 cm koja se stavqa na Dru{tvo broj 18 0.07.. kao i 3. Da bi i Zbog toga smo mi napustili druge aplika- sami dobili egzaktnu informaciju.primedba urednika).2 mg/kg.. i dobio je slede}e rezultate: jelnih lekova do sada kori{}enih.10 0. Tek bi 5-10 puta ve}e koli~ine mogle Dru{tvo broj 14 229. Privatni/Krit 0.01. wihovom udelu u BQJ MJGF WBS-u . broj: meda medu sa}u sa leglom Uradili smo bezbroj eksperimenata sa 223/95 {umski Lopcfmtqjft-Tufuufo! 0.Tretman Frakno timol ramom pro- da postoji pribli`no 30 varijeteta Maj~ine tiv varoe i kre~nog legla. u ovaj rastvor mo`e da doda i po 0.3 da promene ukus medu. (.026 rastvorom natopi sun|erastu plo~u 30h10h0.40 . do danas objavqeno profitabilan p~eliwak. Ova pitawa nam se stalno postavqaju. koji ina~e osim 74.7% mento- la i kamfora. - kwizi na}i }ete u prethodnom primedba urednika)..2 sa ~isto}om od 99.4 prirodni kristalizirani timol EBC!210QI/FVS 221/95 cvetni Xfso{-Uvuumjohfo!!!!! 0. bolesne p~ele podrazumevaju tro{kove upotrebi i aplikaciji.008 u 20 ml alkohola rastvori 15 g timola. i mo`emo da primetimo da lekarska qstvo i ekonomski uspeh. 2 puta po 3-4 nedeqe.05. [panija 0. Rezultati tretirawa se u optimal- su proizvela dru{tva koja nikada nisu tretirana nim uslovima poklapaju sa rezultatima ofici- timolom. Posle nes- Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue tanka legla u jesen.4 10.75 g mentola i kam- Nalazi ovih analiza su pokazali da se fora.11 temperatura mora biti najmawe 12oC.Razmisli. .11 mre`e(ako postoji) treba staviti nauqani papir kako se jo{ `ive i o{amu}ene varoe ne bi pono- Sa}e sa leglom iz: 16. Dru{tvo broj 13 . ko ima mogu}nosti da nabavi.5 cm. upotrebom Frakno timol rama. jedni varijeteti vi{e od drugih. Isparewa timola su efektivna protiv PRIRODNI DOBRO^INITEQ varoe samo kori{}ewem metoda koji smo mi [ta je u stvari timol i od ~ega se dobija?! razvili.009 Naravno..08 - satono{e. Ne tretirati kad postoji Dru{tvo broj 18 85.07. do 22.4 Tretira se od sredine avgusta do sredine oktobra Osim toga.5% posti`e jedan optimalan i 907/0/96 {umski Sfcipmu{-Jsoepsg!!!!!!0. Zdrave p~ele. do 22. Bernu je ispitivao rezidue timola u medu i sa}u koji sa alkoholom priprema lek sli~an BQJ MJGF sa leglom kod {vajcarskog p~elara po imenu Oto WBS-u. neophodno je p~ele tretirati /95 Maj~ina du{. kwige Bsop! Nvmfs-a mo`e da bude otrovno. i 13042/95 Maj~ina du{. Erni iz Hrva u kantonu Bern. i prodaje se po ceni Iz ovih biqaka se ekstrahuje timolovo od 40 DEM. {to odgovara timol i prirodno nalazi u pojedinim medovima. Rezidue u medu su najvi{e Dru{tvo broj 16 276. na koji se mo`e najjednos- ceutskoj industriji proizvodi timol.primedba ured- te zato nije ozna~en kao strana materija.006 37. Na{a nova video kaseta U ovoj kwizi se mo`e pro~itati .06 0..Francuska 0.Ne metod.8% timola. nika).1 do 0.2 Isto va`i i ako timol aplikujemo slobod- I u [vajcarskoj su mnogi p~elari upotre. 909/7/96 {umski Tusfjdifs-Jsoepsg 0.1 - opasnost od grabe`i.007 varoe.005 recimo Apitolom.96. Doza je 20 g po dru{tvu u jed- izirao med od maj~ine du{ice i ruzmarina koji nom tretmanu. ve} koli~ina je ono {to erature tj. koji p~elari u DBMT MBJG. proizvodu italijanske firme DIFNJ. Uvoz/Ju`. kako bi uni{tili i posledwe 2521/95 Maj~ina du{.. Mi smo ove dokumente i rad. obratili smo cione metode davawa timola i volimo da citi- se jednom proizvo|a~u timola.96. 53. Institut u Frajburgu je anal..12 raspon je od 12-20oC. @ivadinovi} Rodoqub Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue timola u profesija timol visoko rangira. 13115/95 Maj~ina du{. wegovoj p~elaru.4 kre~nog legla. i upijen zajedno sa wim u sun|er. samo ga doza ~ini lekom .1 86. 0.006 9. najmawe 5 cm od legla. Novi Zeland 0. ali to se ne doga|a. ~lanku . a on nam je ramo re~i Paracelziusa koji ka`e: qubazno dostavio ise~ke iz tehni~ke lit.05.010 49. po{tovani oko 75 nau~nih publikacija o timolu.149 31. kao i po 3. Sredwa dnevna Dru{tvo broj 16 0. 13305/95 Ruzmarin Novi Zeland 0. pa{nim uslovima sli~nim na{ima: sadr`i i 16% eukaliptola. Svi proizvode timol u svojim cvetovima iza{la je 12.1997. u i listovima.2 zadovoqavaju}i rezultat pri tretirawu varoe i 908/9/96 {umski Qbvmj-Xjfmifjn 0. . nose zadovo- nabavili.081 21. javnost.96. a idealan Dru{tvo broj 14 0.015 koju stavqa na satono{e tek kad alkohol ispari. (Sli~an tret- Federalni Istra`iva~ki Institut Libefild u man preporu~uje gospodin es Luka Kolarovi}. du{ice. Uvoz/Ju`.110 55.96. Ona prikazuje na~in eteri~no uqe a potom se iz wega u farma. Es Kolarovi} svoj lek priprema tako {to 4907/95 Maj~ina du{. Na podwa~u ili ispod Dru{tvo broj 13 . Zatim se u tavnije odr`avati zdrav i kwizi navodi da je od 1903.

Nivo ispod kog je bilo tirati preko cele godine. matografije. Ukupno je neprestane upotrebe preparata. Zatim je testirano 6 timol ram . Ova vrednost je 1..Timol . Isto bi bilo i TRETMANA TIMOLOM u nesaglasnosti sa zakonom o hrani. istrovanog preparata BQJ MJGF WBS (detaqnije o UZORCI I ANALIZE wemu mo`ete pro~itati u prethodnom ~lanku . Jedan uzorak je zna~i nez- cije od 0. [ fjuv v sobmm za avgust 1998. a p~ele prema wemu imaju visoku tolerantnost. ustanovimo isto ali u {vajcarskim uslovima.00 [vajcarskoj od 0.[vajcarska Odsek za p~elarstvo ^lanak je objavqen u ~asopisima Tdd ix x f{fsjtdd if!! Cjfofo.[ v oh 121 (4)/1998. P~elarski 0. WBS-om obi~no se Tretman protiv varoe je izvo|en 1996. krajem di{weg tretmana timol ramovima.33 iz dru{tava sa celogodi{wim tretirawem timo. i 1997. da li sada rezidue timola mogu uticati REZULTATI I DISKUSIJA na kvalitet meda? Ovo ne}e uticati na zdravqe. [vajcarska i Rezultati istra`ivawa u Libefildu iz Evropska regulativa zabrawuju bilo kakve 1997.8 mg/kg. Medovi od prinosa iz 1997. dru{tva wegovom metodom mogu tre. 6 medova od medqike i 10 p~elarstva Gsbo{! Lopcfmtqjft-u. 0. lom. i merewa u Nema~koj 1996. a primewuje posle u jednom slu~aju i 1995. nazvan po nema~kom majstoru cvetnih medova. On preporu~uje me{anih medova ove dve navedene vrste. iz kojih proisti~e da jedna petina meda koja poti~e Prosek 22 {vajcarska uzorka je bio 0. prevazilazi {vajcarsku vrednost toleran.40 cele jedne godine aplikovawa timola.8 mg/kg meda. postao glavna aktivna supstanca pri radu sa p~elarska javnost treba da bude informisana o eteri~nim uqima.20 institut na Univerzitetu u Hohenhajmu u 0. Rezidue . i Melitagora za septembar 1998. a maksimum 0. limit detektovawa. Sadr`aj da se nasuprot tretmanu BQJ MJGF WBS.. kori{}ewem celogo- F IJ pa{e. ispitano 22 uzorka meda.80 Razlog za ovo istra`ivawe le`i u `eqi 0. mg/kg (minimum 0. dosada{wim rezultatima. timola je ustanovqen metodom gasne hro- om. Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpv imol pokazuje dobre efekte protiv T varoe. na dijagramu.83 mg/kg). p~eliwaka 17 p~elara (14 wih sa ko{nicama Tretman BQJ MJGF {vajcarskog tipa. 1. Poreklo U toku perioda od oko 3 godine u [vaj. Iako je prvo istra`ivawe realizovano u toku jedne p~elarske sezone te zato i nije kompletno. u cele sezone i bili su dopuwavani u dva !!! trajawu navrata (mart/april i juli/avgust) o d sa 12 g timola u kristalu.40 ~ovekovim ~ulima pri konzumirawu meda. pitawe.80 [vajcarskoj iznosi 0. T E S T O V I 2.41 - Rezidue u medu posle  Autori: Tufgbo!Cphebopw aplikacije timolom Wfsfob!Ljmdifonboo Boupo!Jnepsg protiv varoe upotrebom Qfufs!Gmvsj Federalni istra`iva~ki Institut F r a k n o t i m o l r a m a Mjfcfgjfme-!!4114!  !Cfso.00 [vajcarska = 22 uzorci Nema~ka = 19 Nema~koj je objavio svoje rezultate iz 1997. a 3 sa nastavqa~ama). su prezentovani dodatke medu koji mewaju wegov prirodni ukus. Timol 8 je isparavao tokom narednih nedeqa. Zato se postavqa nemogu}e izmeriti timol je iznosio 0.20 Vrednost tolerancije u Granica percepcije ina~e iznosi oko 1. Ciq na{e studije jeste bio da natno iznad vrednosti koja se toleri{e.02 mg/kg.1 mg/kg 1. 1)REZIDUE POSLE DUGOTRAJNOG ali mo`e da uti~e na ukus meda. poticali su sa primedba urednika). uglavnom upotrebom reg.8 mg/kg.60 da se otkrije da li se mewa kvalitet meda posle 0. tj.Frakno provodqivosti. U [vajcarskoj je od 1994.60 mg timola na kg meda ustanovqena zato {to ne mo`e biti otkrivena 1.02 mg/kg. nekoliko meseci.stari lek sa novom upotrebom . Jedan p~elar je U medu i vosku ne akumulira se vi{ak odstranio ramove po~etkom aprila za rezidua ~ak i posle vi{e godina vreme trajawa medne pa{e. medova je odre|ivano merewem carskoj se koristio i drugi metod: .00 Vrednost tolerancije timola u medu u 1. UU kasnog leta Specijalni ramovi su ostali u ko{nicama U ili jeseni.

Javqa se pitawe da li odstrawivawe Zbog eventualne promene kvaliteta meda. tu granicu. [to se ti~e Frakno timol gorwa istra`ivawa. ramovima neki uzorci meda se uklapaju u vred- nost tolerancije od 0.54 [umski med (6 uzoraka) 0. jenom medu su bile zna~ajno ni`e nego na drugim mum 0.48 1-5 godina (28 uzoraka) Z A K Q U ^ C I Posle celogodi{weg tretmana timol Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajno ni`e (q=0.. U gore navedenim ~lancima rama. Da li ovo mo`e da se potvrdi.02 0.63 p~elara sa 17 p~eliwaka nisu postojale prosek minimum maksimum indikacije za nezadovoqavaju}u efikasnost.005) nego kod aplikacije uz kori{}ewe Frakno timol rama. Frakno timol ramova u toku medobrawa mo`e da upotreba Frakno timol rama ne mo`e da se pre- poru~i za prakti~nu upotrebu. Mogu}nost promene ukusa meda ne ola nego {to je slu~aj sa medom od medqike u mo`e se ignorisati. Ali mi to vreme ne}emo pri izboru akaricida za suzbijawe varoe. su bile generalno je i u~iweno. Prema izjavama Me{ani med (10 uzoraka) 0. @ivadinovi} Rodoqub koje su merene u institutu u Hohenhajmu (Lmbvt redukuje rezidue u medu? U jednom p~eliwaku to Xbmmofs) u nema~kim medovima. Zanimqivi komentar ~lanka urednika Melitagore.08 0. posle ponovnih analiza narednih godina.16 <0. tivawa. pra}eno stresom kod p~ela i izla`ewem iz Treba da je svima jasno da Melitagora ima za ciq ko{nica.o m 2)UTICAJ BROJA Zanimqivo je upored- EKSPERIMENTALNIH GODINA iti celogodi{wi tretman U jednom p~eliwaku u {vajcarskom timol ramovima i osmonedeqni ispitivawu testovi su upore|ivani posle 2 i 3 tretman BQJ MJGF WBS-om u godine dugoro~nog tretmana timol ramovima.00 mg/kg. ili napadaju i kritikuju tu|.42 .02 0.005) nego pri Ispitivawa razli~itih tipova meda su kori{}ewu timol ramova. Verovatno odstrawivawe leto.07 mg/kg a maksimum 2. aplikacije BQJ MJGF WBS-a su nim testovima. budu}i da sam bio svedok poku{aja na{ih imamo prili~no advok katsska obra}awa/ makedonskih p~elara da stanu na put varoi i istra`ivawa dve zasebne strane koje brane i posipawem timola po ramovima {to je uvek bilo hvale svoj proizvod. 8 nedeqa u jesen 0. A mg/kg mg/kg mg/kg ako se primeni odstupawe od celogodi{weg tret- Frakno timol ram Celogodi{wi tretman 0. ali se smawuje i efikasnost protiv varoe.83 protiv varoe nije utvr|ivan. Ovo otkri}e se ne mo`e smatrati ve}e vrednosti u nema~kim medovima nisu definitivnim budu}i da nije bilo jo{ ispi- ispitivani. TIMOL RAMOVA prosek minimum maksimum U ovom ispiti- mg/kg mg/kg mg/kg vawu stepen efikasnosti Cvetni med (6 uzoraka) 0.08 mg/kg.33 <0. zorisana od samog proizvo|a~a ili reakcije U svakom slu~aju.primedba urednika). pa`wu i mislim po{tovawe i priznawe. Uvek su uqa u ko{nicama i da kao takva zaslu`uje na{u prvo dostupna istra`ivawa u~iwena ili spon. Rezidue posle Ovo otkri}e }e morati da se potvrdi nared.(A zar 4)UKLAWAWE TIMOL RAMOVA tokom pa{e ve} ionako ne tretiramo nijednim TOKOM MEDOBRAWA sredstvom .83 mana (prekid od nekoliko nedeqa ili meseci 2-3 godine (22 uzorka) tokom medonosnih pa{a) mora se o~ekivati i smawewe efikasnosti kao i konsekvence koje se BQJ MJGF WBS ne mogu predvideti.40 0. dala slede}e rezultate {to se ti~e rezidua 6)EFEKTNOST timola u {vajcarskim uzorcima: FRAKNO Iz ovih vrednosti mo`e se videti tenden. gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Smatram za neophodan moj komentar na va`nost i istinitost. dok neki prelaze cija da prole}ni med te`i ve}im reziduama tim. u periodu koji sledi svi konkurencije. Zaista validna istra`ivawa mi treba da ulo`imo maksimalnu koncentraciju dolaze dosta kasnije.63 mg/kg. ali to j a l n a p ~ e l a r s k a i d e j a za aplikaciju eteri~nih nije mogu}e kada se radi o ne~em novom. Razlozi za p~eliwacima.52 0. ina ispitivawa Frakno timol ramova u 5)PORE\EWE SA Nema~koj igrao neku ulogu u tome. i ne ~ekati ve} }emo prepustiti svakom ~itaocu da samo da odaberemo najjeftiniji ve} i ek kolo{kki analizira argumente za i protiv. kao i wihovu najisspravniji !!! . Vrednosti rezidua timola u dobi- ve}e nego u {vajcarskim: prosek 0. mini. bile statisti~ki zna~ajno 3)RAZLIKE U TIPOVIMA MEDA ni`e (q=0. Sumwa se da je ve}i broj god. vide}e se timol rama tokom pa{e mo`e da smawi rezidue.29 <0. smatram da je Frakno timol ram g e n i - objavqivawe nezavisnih istra`ivawa. jesen (pogledajte gorwu Rezidue su bile jasno vi{e posle tre}e godine. B Q J M J G F W B S.02 0.25 0. tabelu).

larvi. imentu bila 73-97. se tretirati ni nekoliko dana pred seobu. ra pra{kom 2 puta u razmaku od 7 dana. lako mo`e do}i do grabe`i. Ali. nikakve reakcije. ili su timol uvi. Ipak. Ali. {to zbog zidova ko{nica u dozi od po 0. U parazita. ako se tretira sa 10-15 g po ko{nici u tovskom sa}u p~ele izgra|uju radili~ke }elije. pove}anog procenta smrtnosti varoe u leglu. Ako je doza prevelika. ali timol 27oC. 30% mawi prinos. To je stim- ograni~ewa upotrebe nekih dosada{wih lekova. Ako se koristi tokom smawewe trajawa `ivota zdravih p~ela za 3-7%. timol nam vra}a nadu i sve vi{e je kontrolna smawila za 26. p~ele sa maticom daje se 2-3 puta u razmaku od 7 dana. kao ni vla`nosti vazduha i pa{nim uslovima. leti po va|ewu meda. Po davawu timola p~ele brzo od 4 dana (0. spu{ta gorwu U Belgorodu su 10 g timola stavqali u granicu prostirawa legla za 6-7 cm u odnosu na kutije {ibica i uvijali u gazu. toksi~ni za ~oveka. Tretirati kad je nevremena. Efikasnost timola u dozi U pasivnom periodu `ivota p~ela. i oko 6% smawuje rojqivost dru{tava. U tru- 42oC. prisustvo 10 uliva poverewe. matica ugine. i u jesen. deluju}i sa podwa~e. mrtvih lutki ili je gre{ka.25 g po ulici). Ako se stavi iznad legla. U Rusiji (Belgorod) su priredili jo{ Neki timol nasipaju u usek na satono{i. Dru{tvo se dobro razvija. Odrasle `enke varoe koje zbog Efikasnost timola doziranog u obliku timola padnu sa p~ele. Tretirawe dru{tava ispod tri okvira jali samo u gazu (paeti} 5h5 cm). a pojedini i kancerogeni Dru{tva su uve}ala zalihe meda za 32.2%. p~ele ga obi~no izbacuju iz ko{nice. tovskih }elija. Kod slabijih zaraza reaguju. P~ele pove}avaju rad na izbacivawu ara i po~etkom aprila.stari lek sa novom upotrebom .Timol . objavqen u ~asopisu Matica 1/1998. sa 0. Tako spremqen dovodi do wihovog uginu}a.25 g po ulici p~ela ili u kutiji ponovo uhvate za p~elu. pada 2 puta vi{e varoa nego kod kontrolnih ali se produ`ava `ivot zara`enih zajednica. Ali. Najvi{e varoe je ne naru{ava fiziolo{ko stawe p~ela. dostupan. jer tada varoa bez lupkawem po ko{nici (skidawem krova). Korisno je znati da timol ima osobinu da Kod te{kih zaraza timol se davao 3-4 puta tokom isparavawa stvara pokoricu koja usporava u obliku pra{ka sa razmakom izme|u tretirawa daqe isparavawe. Svojevremeno smo ga napustili g timola iznad sa}a u kutiji tokom jednog meseca zbog neophodne opreznosti pri radu sa wim neprekidno. gube sposobnost da se pra{ka. ali tada daje i kori{}ewa i povoqnije cene drugih lekova. {to treba proveriti ! Postojao je problem i sa na~inom tretirawa. matica prestaje sa zalegawem. . tretirawe timolom za 3-7 puta neke od tada kori{}enih metoda vide}ete u pove}ava aktivnost p~ela na pa{i. dru{tava. timol je kori{}en u novembru. a Ina~e. zatim p~ele `ivi 2-3 puta kra}e. {to kristala timola. kao i uzbu|ene p~ele koje napuste ko{nicu stradaju od pri ve}oj dozi od propisane.4%. ulisalo aktivnost p~ela na slaboj pa{i (sun- jer su wihovi ostaci u medu u najmawu ruku cokret udaqen 2. u februaru 2. pra}eno pove}anom aktivno{}u i uzbu|eno{}u trolnim dru{tvima. jer se isparewa kre}u nani`e. usled dimqewa i zbog pove}ane aktivnosti. Veoma je povoqno {to glavnina isparewa Varoa ima ni`u nosivost kad je u ko{nici timola ostaje u medu samo 48-72 ~asa.25 g po ulici p~ela stvarawa otpornosti na preparate. Va`no je palo posle 48 ~asova. nekom paketi}u ili gazi. u ovoj kwizi objavi jo{ neke starije informacije do kojih je mogao da do|e a koje se ti~u upotrebe timola u p~elarstvu.5 km). pri vrlo toplom vremenu. Uno{ewe timola u ko{nicu je ina~e novembru je palo 4. prisutan timol. i onda varoa lako pada i sama zbog 80-90%. pa je mawe i izvo|ewe trutova. nego kad je vla`nost malo nadime. se odozgo malim sitom poseje timol po ulicama.43 - Urednik smatra za nu`no da pored ovako iscrpnih ~lanaka o timolu. po~etkom febru. Onda je rezultate za 30-50%. ako je timol dru{tava sa stepenom zara`enosti od 32-36%. Ako je kad se o~ekuje pogor{awe vremena.5 puta vi{e varoe nego u kon. kad se treti- narednom tekstu. ali i zbog lako}e p~ela. kako bi ~itaoci pred sobom imali kompletnu sliku !!! DODATNE INFORMACIJE O TIMOLU Ovo je izmewen i dopuwen ~lanak urednika ove kwige. Zatvorene trutovske }elije se otvaraju. ili ga jedan eksperiment. P~ele se tako napuste ko{nicu i obustave aktivnost. Ina~e. jer onda slaba pa{a. Tretirali su timolom 8 smeste u prazne }elije sa}a. doza je verovatno mala. zime. to i zbog i to 2 puta sa razmakom od 7 dana. a p~ela. dok su (amitraz). negativno deluje na produktivnost (ne`eqena dejstva). Ne sme obavezno vode}i ra~una o temperaturi. A poznato je i to da hemijska akaricidna nadutosti p~ela koja je posledica uzetog meda sredstva pri tako velikoj vla`nosti imaju slabi. Posledica intenzivirawa aktivnosti je u aprilu ~ak 6 puta vi{e. a na temperaturi preko Ne zna se da li je to jedini razlog. timol jedino od pra{ka je bila 76%. satono{u. efikasan je na temperaturi od 8. Najboqe je da se p~ele prvo uznemire vla`nost vazduha 30-40%.7%. i osip se zadr`avao na tom i to da se smawuje aktivnost na izgradwi tru- nivou narednih 4-7 dana.8 puta vi{e. Suo~avamo se sa ~iwenicom da je borba Zapra{ivali su po satono{ama pored zadwih protiv varoe sve komplikovanija. Ako nema le~e u prole}e. Timol dovodi i do (gazi) sa 10-15 g po ko{nici je u masovnom eksper.

ROJEWE U Urednik ne mo`e a da ~itaocima ne predstavi svog li~nog prijateqa Aleksandra kao jednog od retkih p~elara sa izuzetno realnim i razumnim pogledom na p~elarstvo dana{wice. ali da napomen- . a naro~ito u prole}e. se dobija jedna izrazito va`na i negativna poja- va . ko{nica mnogo pogodnija za manipulacije nas. nag- neophodan preduslov za daqi ekonomi~ni rad ona za razvojem ili nagona za sakupqawem rezervi skoro iskqu~ivo sa nastavcima ! hrane. biti slikovito obja{wena metoda. tj. Ne samo u usmenim predavawima. budu}i da je ta svrhu (na poklopnoj dasci ili ramu gra|evwaku). rezervni nastavci sa takvim medom. desetoramnim nastavcima visine 19 cm) (ovo je nika) rada sa p~elama ne isti~e u dovoqnoj autorovo li~no mi{qewe . i ili LR (sa kojima ekonomi~nost nije najboqa).primedba ured. samog nagona za rojewe kod p~eliwih dru{tava. rojewe! Isto tako. tj. se pri opisivawu tehnologije najsavremenijih ko{nica tipa Farar (najboqe sa (pravilniji termin je tehnika . ko{nice i preure|ivawa wegove sadr`ine. ve}i deo p~elarske literature se Kao prvo. nije odmah zavladao nagon za sakupqawe rezervi meda. Po`eqno je da se obezbede i risti akt rojewa a mnogo re|e je jasno defin. Ali. kod su{tinski u savremenom p~elarewu Fararovom nas poznate kao Fararove ko{nice. da bi bila primewena slede}a metoda `alost i u najve}em broju kwiga i ~lanaka o prevencije nagona za rojewe osim posedovawa p~elarstvu. PROLE}E osebnu ulogu u metodu koji paktnosti legla tj. meri razlika izme|u akta prirodnog rojewa. velikim brojem ramova ma mo`e da se spre~i ili na drugi na~in isko. ali je zato zadr`avawe radnog raspolo`ewa kod p~ela. tj.odsustvo zadovoqavaju}eg prinosa ili drugim re~ima re~eno: sa time {to smo spre~ili rojewe. za isana potreba za spre~avawe same pojave i uspeh je neophodno da se prihvati za istinitu pret- razvoja nagona za rojewe kao i metode kojima se postavka da se u prole}e po~etak nagona za rojewe to posti`e. @ivadinovi} Rodoqub Foto: Ukrajinski Autor: ~asopis Pasika br.. Na daqe slede crte`i kojima }e se efekti uglavnom baziraju na razbijawu kom. Isto tako. pri ~emu se ~ak i kod ovog metoda ima poznavawe pona{awa p~eliweg dru{tva koje je dosta duboko za{lo u rojevi dru{tva tokom cele godine. ~iji najvi{e legla. naro~ito na sve suroviji ekonomski aspekt na{eg zanimawa. potrebne su i izvesne pripreme. ve} na Zna~i. 99 389 91 363-424 ^lanak je objavqen u Melitagori br. traga se i za metodama za i tra`i vi{e vremena i truda. Treba ko{nicom ili LR ko{nicom javqa jaka potreba za naglasiti da je ovo jedna od retkih operacija spre~avawem same pojave ili razvoja nagona za koja zahteva rad sa ramovima kod ove ko{nice. nagon mo`e spre~iti finalni stadijum. pri ovakvim manipulacijama. sigurno su festuje po~etkom izgradwe trutovskog sa}a u brzo shvatili da je u tom sistemu mnogo lak{e praznom prostoru ostavqenom i namewenom za tu posti}i kontrolu akta rojewa. iti sa hranom u izobiqu.Helsinki 41 a NAGONA ZA 91000 Skopje.2/2000 god. dovo|ewu dru{tva u stawe stre- sa. manifestuje polagawem prvih neoplo|enih jaja Svi koji su imali prilike da ~uju po koje matice nose u trutovske }elije ili se mani- koju re~ o Fararovim ko{nicama. Na `alost. automatski nismo i povratili radno raspolo`ewe P `elim da vam opi{em imaju prednosti ko{nica koje mogu neograni~eno vertikalno da se pro{iruju a tj. poklopqenog meda.44 . Nije lo{e znati i to da veliko zna~ewe u izvo|ewu tavcima i ramovima. kao i minimizirawe stresa usled otvarawa samo rojewe.primedba urednika). Makedonija tel. ali ta problematika nije tema ovog ~lanka. Tako svi mi koji radimo ovim tipom ko{nice sti`emo do vi{eg stepena saznawa da se imaju relativno niske nastavke i ramove.3/1998 Aleksandar Mihajlovski urednik ~asopisa Melitagora SPRE^AVAWE -p~elari desetoramnom Fararovom ko{nicom sa nastavcima visine 19 cm  ul. obratiti pa`wu i dru{tva zazim- bavi prezentirawem metoda i postupaka koji.

2.4.5. 3 i 7 o s n o v a m a i su med+polen ili gra|evwacima(alternativno leglo iznad mat. jeseni ili rano u prole}e. Legenda: Nastavak broj 1: CRT T E@ 3b: 1.nastavka i utvr|ivawe nije li Ovo je prevencija nagona za rojewe (obi~no u med prenesen u gorwe nastavke.nastavka i utvr|ivawe da li je pred blokirawem polenom.2 i 8.9=med i 3-7 ramovi Legenda: sa praznim izgra|enim Nastavak broj 1: sa}em. 2 i 8= ram gra|evwak i 3- Nastavak broj 2: 7 su ramovi sa praznim 1-9 zatvoren med izgra|enim sa}em ili sa Ovo je prikaz jednog satnim osnovama tipi~nog sredwe jakog Nastavak broj 2: p~eliweg dru{tva pri 3.5. a sa strane satne osnove i Ovo je prikaz zajed.6.6. U sredini nastavka br.6.5.4. radovi ne mogu da se {ematizuju i predvide {to sada je vreme da se vr{i stimulativno prihrawivawe se ti~e rokova. a pa{a je neizvesna de{ava ranije!). Do wih. Otkako se uo~e prvi znaci p~ele du`e ne izle}u(automatsko prihraw- po~etka nagona za rojewe (kod starih matica ovo se ivawe). Pri prvom prole}nom pregledu se kontroli{e samo prisustvo matice.4. Ovo se desi kad po~etku vo}ne pa{e). ko{nice posle izvr{ene manipulacije.2.2 i 8.9= zatvoren gra|evwaka (sredwe jake zajednice). 3 i 7 su med+polen ramovi(u sredinu). leglom i medom. Osnovno Nastavak broj 1: pravilo do ravnodnevice jeste 1. -Do za dopunu potrebnog minimuma rezervne hrane. -Intenzivno prihrawivawe za re|e ili ~e{}e se vr{e pregledi samo nekoliko kon.9=med i da nad leglom uvek morate imati jedan nastavak sa prazn- 3.4. -Kontrola 1.5.6. Med je na podwa~i (neprirodan polo`aj). ramovima koji imaju med u prvom nastavku. ramovi sa leglom. levo i Nastavak broj 1: desno su satne osnove. Ako p~ele to u~ine.7=ramovi sa im sa}em. a ostatak prostora ispuwavaju 1. da bi se ravnodnevice med mora biti ispod legla.nastavku koji je na vrhu mogu se izgra|enim sa}em postaviti: a)samo 10 izgra|enih ramova(kod slabije Nastavak broj 2: zajednice). CRT TE@ 1. Pazite da 1.7. satnim M zatvoren med. ili barem delimi~no.45 - em da prikaz ove metode preko na{eg ~asopisa ramovi sa medom i polenom. Posle ovoga u normalnim nice u rano prole}e. ili pak prihrawivawe -Koli~ina meda ne sme da padne ispod 8 kg.9= A ME DO izgra|enim sa}em.2. Nastavak u celini.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona . 10 = skoro 100% punih sa 100% poklopqenim medom i prazni izgra|eni ramovi polenom.8= leglo.2 ima 6-9 ramova satna osnova. praznim izgra|enim sa}em -Kontrola 3. zdravstveno stawe i do koje je visine REZIME: Zbog nestabilnog vremena. i dajem iskqu~ivo sa ciqem da ~ujem ili pro~itam postavqaju se u novi nastavak broj 3. ovi rama poklopqen med u nastavku br. iz nastavka broj 2 se uklawaju svi kompletno se ponovi cela operacija(crte` 3).1. vr{e se slede}e kontrole: gra|evwacima.9=med i 3-7 prazni izgra|eni ramovi.2 su centralno postavqeni bez Legenda: reme}ewa rasporeda. ali su va`ni slede}i principi: {e}ernim sirupom ili medom. CRT TE@ 2. a na krajwim mo`e da ima meda i pole. dopunu zaliha se vr{i krajem leta/po~etkom trolnih dru{tava na p~eliwaku: tra`e se prva tru. i 10. uslovima nema potrebe za dopunskim prihrawivawem. a ako je vi{e. b)izgra|eni ramovi i nekoliko rama 1. broj 3 se dopuwuje ramovima iz rezerve. vencija bolesti. Po potrebi se CRT TE@ 3a: otseca trutovsko sa}e sa Legenda: gra|evwaka ili se dodaje jo{ R AM Nastavak broj 2: PROLE]NO OV jedan nastavak pun ramova sa IS 1.9= zazimqavawu u jesen. gra|evwaci(ja~e zajednice). Ne vr{i se nikak. tovska jaja ili po~etak izgradwe trutovskih }elija na Zavisno od vremena i ja~ine vo}ne pa{e i poklopnoj dasci ili na postavqenim ramovima drugih pa{a. Ovo je izgled na. Ako je potrebno. Koli~ina meda u ovom nastavku ne sme biti ispod 10 kg. Mawe meda mogu da imaju samo 1-3 rama Nastavak broj 3: postavqenih u sredinu. ali na kojima nema legla. U nastavku br. Isto se radi i sa iskustva onih koji }e se re{iti da isti primene. . ram budu sa ramovi sa praznim izgra|enim sa}em. sredwi ramovi 1-10= ramovi sa medom su sasvim prazni. 1 . ili v)izgra|eni med. utoliko boqe.2. U nastavku br.8. Ovaj nastavak ide na podwa~u. -Ne sme izvela slede}a operacija(crte` 3a). U 1.8. se remetiti raspored ramova sa leglom kao pre- va druga manipulacija. Zavisno od vremenskih uslova. -Uvek mora da ima praznog sa}a nad leglom.2 i 8.re{etke).

F Farmerski bilten 1039. Po ~itawu ovog ~lanka.. . a detaqnija uputstva bi}e objavqena u drugom delu ove kwige. vrhu . i {ta se od we dobija.. i koje va`e do dana{weg proizvodwu najboqeg meda u sa}u isti oni koji dana. p r o i z v o d w a m e d a u s a } u od autora po imenu natih autoriteta . koji su kao dobri u~enici svojih u~iteqa nastavili odr`avawe pomenute u`asavaju}e prakse. a sa druge da jawe boksesa meda u sa}u prvoklasne i do sada se paralelno poboq{ava znawe i ve{tina. prepisivali jedno te isto iz kwige u kwigu. U 1919. Komercijalna . Za{to!?! Odgovor je jednostavan. postoje indicije da }e se ova novina pojav- iti u Makedoniji. ili nagla{avawem te{ko}a. n e v i | e n e Posle ove potrage imao sam ose}aj da sam forme. je jasno i nedvosmisleno formulisao izazivaju rojewe. tj. uveri}ete se da ove o{tre re~i nisu uzalud izre~ene! U`ivajte i ma{tajte! Naredna godina se pribli`ava i o~ekuje od nas da primenimo najsavremenija dostignu}a ! Budu}i da je literatura o proizvodwi rojewem. urade korenite intervencije. i na tome odr`avali svoje ime u . ali na{oj javnosti nisu bila dostupna. su smatrali da }e im biti te{ko da }e nadopuniti ve} evidentne u{tede u upotrebi realizuju wen relativno zahtevni plan Hogove Polusatne kasete za med u sa}u.46 .. i to sa (Polusatna kaseta je tehni~ka inovacija za dobi. te i danas mo`emo nai}i na kwige i ~lanke koji ne bi na{li svoje mesto nigde u svetu. Efnvui nije stao ni iza jedne procedure sa}u oni koji ~ine da se bez gubqewa p~ela isti~u}i je kao najboqu. stru~ne p~elarske javnosti. strategija razra|enih od strane nekoliko priz. bez i malo truda i sredstava ulo`enih u sopstveno obra- zovawe. objavqivali nova izdawa. Kao odgovor na ovu potrebu razra|en je Plan za proizvodwu meda u sa}u. koji smo nazvali: Plan Xuniper Hil. Na ponovo otkrio izgubqenu ve{tinu za proizvodwu dowim slikama meda u sa}u! mo`ete videti kako izgleda u globalu. Pojedini velikani na{eg p~elarstva su godinama. a nadajmo se i kod nas . jedne strane u odnosu prema opremi. Na sre}u. To je dovelo do stvarawa generacije p~elara invalida u obrazovnom smislu. {ture jer su akcenat stavqale na procedure. ~ak i kada bi bili objavqeni i pre pedesetak godina. @ivadinovi} Rodoqub KOMPLETNA NAU^NA Kpio! B/! Iphh Autor: P R EVENCIJA ROJE W A Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! SA OSVRTOM NA  47ui! Tusffu Hbmftcvsh-! NJ! 5:164 PROIZVODWU MEDA U SA]U VTB ^lanak je objavqen u ~asopisima BCK i Melitagora za decembar 1998. nije iznena|uju}e priznati da Efnvui zajedno sa velikim brojem proceduralnih su najsigurniji planovi za proizvodwu meda u opcija. godini je Ministarstvo poqo- Plan je sastavqen od odgovaraju}ih proce. privrede SAD-a objavilo zapa`enu publikaciju: dura(taktika) izvedenih iz nekih od istaknutih . kvalitetno simuliraju okolnosti koje mnogi p~elari koji su bili zainteresovani za vladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{nici. ne konsultuju}i savremena svetska dostignu}a. ali i mnogih drugih iz ove kwige.. Dana{wi ~asopisi i drugi tek- stovi te`e da ograni~e prisustvo ovakve teme povremenim objavqivawem samo nekog od mnogih mogu}ih planova rada a i to je ~esto propra}eno savetom u formi ne mnogo korisnih fraza. urednik `eli da uka`e svim ~itaocima da su u svetu decenijama unazad prona|ena re{ewa mnogih problema u p~elarstvu. da se meda u sa}u {tura i rascepkana na mnogo mesta. ko{nici novu Polusatnu kasetu za vrhunsku proizvodwu Slede}i ciq je bio da se razvije plan koji meda u sa}u.~ije su strategije ~esto bile Hfpshf!T/!Efnvui. Plan je sinteza znawa potrebnog za proizvodwu meda u VE[ TI N A sa}u i neophodne metodologije za istu svrhu.godine Objavqivawem ovog izuzetnog ~lanka na srpskom jeziku. koja }e se {tampati za nekoliko meseci.primed- ba urednika).. Osnove na kojima po~iva ve{tina uspe{ne Nagla{avaju}i da su uslovi pogodni za proizvodwe meda u sa}u.

Uslovi koji najvi{e idu u prilog proizvodwi meda u sa}u... i na 6-88 nedeqa pred po~etak pa{e i (2) da odgajawe B) uslovi sli~ni onima koji vladaju u legla bude na maksimalnom nivou za ceo taj peri.Zato je neophodno. treba da se svedu na jedan. ili 2)zbog toga {to im je onemogu}eno da se roje . ciq p~elara sada treba da bude koncentracija legla i radilica.. Umesto nekoliko principa koje je Efnvui!formulisao. a i sam Efnvui!po~iwe svoj rojem . Plodi{ta dru{tava koja se u ovo vreme prostiru na dva nastavka. mogla 1 ) Preporu~qivo je kori{}ewe dva dubo. u~estvovati u pa{i . roditeqskom dru{tvu od trenutka stabilizacije . 354) zabele`io da je: ... .Farmerski bilten je pri- donosio da se proizvodwa meda u sa}u prihvata kao te{ko}a. u sa}u zahteva specijaliste . da bi se postigli najboqi rezultati. 4 ) Specifi~ne preporuke za odr`avawe 2 ) Preporu~uje se redukcija ko{nice na ja~ine dru{tva tokom trajawa pa{e su najve}i samo jedno telo krajem medewa: problem sa kojim se mora suo~iti proizvo|a~ .. Zato se u ovo vreme pravi {iroko prihva}eno osim za ~esto citirawe radikalna promena ciqa manipulacije.Potrebna je velika ve{tina da se tokom pa{e spre~i podela radne snage u dru{tvu rojew- em. kao i u izdawu jo{ iz 1923. Radna snaga cipa u kontroli rojewa i komercijalnoj dru{tva mora se odr`avati nepodeqenom a sred- proizvodwi meda (u sa}u) u celom svetu.STRATEGIJA JE DEFINISANA instinktima p~ela..Proizvodwa ko{nice. pa i na D/D/Njmmfs-a. Isto tako.. i one su otelotvorene u slede}oj . .. itd.. Efnvui-ov .. .. obi~no do dru{tva pred po~etak pa{e: kraja medonosne pa{e. . Efnvui stva koja se koriste u tu svrhu treba da budu takva je imao retku sposobnost da u prakti~nu pri . Uslove za realizaciju ovog ciqa treba da obezbedi p~elar.. tra`i veoma pa`qiv i ve{t rad. i isto tako da se zbog prenaseqenosti 3 ) Efnvui je kasnije definisao kqu~nu ko{nice spre~i preusmeravawe instinkta za strategiju koja }e se suo~iti sa nepo`eqnim . zadovoqiti u wihovim nagonima. od. da omogu}e da instinkt za sakupqawem hrane .BCD0YZ[ p~elarst. Postoje dve grupe uslova koje su do ko{nicama u ciqu proizvodwe meda u sa}u.47 - Interesantno je da iako je u~ewe Efnvui.T / ! E F N V U I : deobe radne snage dru{tva bude u harmoniji sa .. istra`ivawa Ali..Odgajawe legla koje je od primarne meda u sa}u. . isti~u}i re{ewe koje se otkriva samo iznutra iz zabele{ke urednika koja glasi: . na drugom mestu u istom izdawu ove kwige. pod kojima prirode te{ko}a.. To su: .Ovo sabijawe p~ela radilica u jakim dru{tvima. ostane dominantan tokom ~itave medne pa{e... gde ne spomiwe .S i m u l i r a w e j e d n e v e } i z r o j e n e Proizvodwa meda prilog slede}im naslovom: . postaje a bez sumwe uticalo na praksu mnogih p~elara od sekundarne va`nosti pri samom po~etku tog vremena...Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .. bez podele ka tela za plodi{te radi maksimalnog razvoja zajednice tokom zna~ajnog perioda. . menu stavi rezultate nau~nih istra`ivawa. su isti oni koji bude nagon za rojewem.Pa`qive studije i analize koje je uradio rawe hrane.. simuliraju}i do Ovde }emo ukratko ponoviti najva`nije izvesnog stepena faktore prisutne pri prirod- su{tinske elemente celokupne analize rada sa nom rojewu... i to jednom serijom citata: bi se dru{tva koja se spremaju za rojewe.. sakupqawem hrane .Zbog toga je od velike va`nosti da (1) A) uslovi koji vladaju kod roja tek svako dru{tvo bude normalnog sastava u periodu sme{tenog u novu ko{nicu. Sppu je napisao {kolski rezime tada{we savremene metodologi- je proizvodwe meda u sa}u. da se pro{iruje plodi{te. str... da ova operacija spre~avawa H F P S H F !. ili nedostatka prikladnog prostora za skladi- va (Izdawe 1935... ono nije bilo medonosne pa{e. va`nosti tokom gore pomenutog perioda. p~ele bi mogle da rade veoma Efnvui! rezultirale su primenom nau~nih prin. kao i sada bile dobro prou~ene i razra|ene. budu}i da zala- gawa p~elara mogu biti jo{ uvek obezvre|ena na jedan od ova dva na~ina: 1)rojewem se jako dru{tvo mo`e podeliti na dva ili vi{e delova. slabo ~ak i pri najja~oj pa{i. koje je od tako izuzetne va`nosti u proizvodwi najkvalitetnije klase meda u sa}u. ~iji je ciq proizvodwa radilica koje }e mlade matice u obavqawu wenih du`nosti.Bilten Bilten 1039 ili pak va`ne strate- gije koje je on opisao. F/S/! Sppu je u kwizi . sam .

.. i time se namer- biti krajwe retko no izazivaju pripreme za rojewe. Ilinois) je slede}i wihovo u~ewe na~inio vredan doprinos  Mlada matica naro~ito u kori{}ewu medi{ta. (Obavezno pogledajte magi~ni kur{um ~lanak profeso- koji je osnova svih Da ne bude lomatawa sa rojevima ! ra Slobodana onih planova koji Slike preuzete iz ukrajinskog Miloradovi}a o m o g u } u j u ~asopisa Pasika broj 3/1998.6/1999 koji nije podvukao govori o ne~em nij e d nu p o s e b n u sli~nom kao strategiju.. bez sistema koji se odnosi na kontrolu rojewa. Dibsmft! Lsvtf! (Paris.. Matice su sa potse~enim . nagla{ava procedura kojom se demonstrira neuo- itetu izvo|ewa mladih p~ela.Ova dvojica qudi. imaju jedan zajedni~ki faktor . samom po~etku medonosne pa{e. a ve} je bilo bezmati~no 10-115 dana.Sve uspe{ne mere protiv rojewa. ali bez gubqewa p~ela se posti`u tek dobijenih nagrada. (Vidi crte` 1) cewive vrednosti.48 . strategija. a koji obzira da li su primewene kada je dru{tvo ve} je toliko kriti~an na po~etku medonosa i sezone dobilo rojevi nagon ili mnogo pre termina rojewa. Desetog dana se dodaje zreo mati~wak stvenu strategiju. ako ve} nisu i tokom jedne obi~ne same zapo~ele.godine o b j a v q e n u proizvodwu meda u ~ a s o p i s u sa}u.Ovaj metod nije u op{toj upotrebi kod kwige . uz vi{e od 1000 dru{tava posle blizu ~etrnaestodnevnog prekida zalegawa predstavqaju terenss k i ek k s periment od nepro. barem jednog mati~waka (neki prinudni godine. godine. krilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|e Ova izjava do gubqewa p~ela. (ili oplo|ena matica).primed- p~elara zbog te{ko}e odre|ivawa pogodnog ba urednika). ali je meri drasti~nog zato naglasio uve}awa pri- glavni razlog nosa.metoda : uredniku ove . Slede}a  Samo poklopqeno leglo poboq{awa su na~iwena uz pomo} Karla  Koncentrisana snaga Kiliona. sezone.. napisao Karl Kilion 1951. . .. na po~etku medonosne pa{e.. u svoje vreme. preporu~ivawe obratite se . iako se na jedinstven na~in privremeno uznemiravawe dru{tva u kontinu. Matica se odstrawuje ~etiri dana najva`niju jedin.Med u sa}u (Ipofz! jo! uif! Dpnc) koju je dodate matice.. ako ga uop{te bude. ili U jo{ jednoj zna~ajnoj publikaciji g u b q e w e m . od gubqewa dela Zbog toga.Med u sa}u opisuje jedan celogo- di{wi pristup radu sa ko{nicom... osnovna strategija za simulirawe ve} mati~wak) pri sistematskom pretra`ivawu svih izrojene ko{nice je jasno potvr|ena u svojoj mati~waka. Sistem Kilionovih ima svoje korene u MEDI[TE SA Crte` broj 1 u~ewima Efnvui-a i Njmmfs-a.STRATEGIJA JE POTVR\ENA vawe... P~ele se sa maticom sabijaju u jedno od dva pa{e. Prema Kpio! B/ Sppu-u: . Kwiga . U onom delu . ovog . kasnije. glavni zadatak koji treba p~ela jedino jo{ da bude obja{wen je na~in birawa mo`e da se javi pogodnog vremena. izletnica . Decenije provedene u proizvodwi Uslovi koji vladaju u ve} izrojenoj meda u sa}u koje imaju Kilionovi i ogroman broj ko{nici.. dopuwenoj od opasnost koja po~iva na napravqenom previdu wegovog sina i partnera Xini Kiliona 1981.N I K I L I O N : . onda }e plodi{na tela za vreme od nekoliko dana na kod takvih dru{tava rojewe. Ako se svakom bi~ajeno zala`ewe do samih granica toleranci- dru{tvu zameni matica po~etkom medonosne je.. M a t i c a 5 ) Efnvui br.rojem za spari- . @ivadinovi} Rodoqub izjavi: . Ako za{to je izbegao nemate taj broj. vremena za operaciju... meda u sa}u . u celini se otelotvoruje Demuth-ova rojevske sezone. vremena kasnije sa K A R L I X I. vrednosti. bilo pre ili posle posebno nagla{ava D EQ Q EWA . {to je od zna~aja za Sada opasnost . a kasnije je sve bilo fino modifiko- vano od Xini Kiliona. uspeh. su bili MEDOM U SA]U priznati kao najve}i autoriteti za proizvodwu .

svim dru{tvima. matica. Mi smo primewivali ovaj metod na nom snagom koja nedostaje zajednicama netreti- . Plodi{no telo bi}e zatrpano Ovde Brat sve`im medom u trenutku dodavawa mlade matice Adam govori o ili mati~waka. I jo{ vi{e tinuiteta legla. 46-47: nedostatak a to je u onim podru~jima gde nema kas- . .102) demonstrirano od Verovatno je mogu}e da se imitira model Kilionovih. mora se priznati. dru{tva . ukqu~uju}i i region Bakfast od toga. osim od dru{tava koja su na vrhu svoje snage. rojewe bile u progresu ili ne. Ali Kilionovih (crte` 1) drugim sredstvima koja Brat Addam idde i tra`e mawe discipline u radu i mawu zavisnost mnogo daqee: od ta~nog poznavawa biologije i pona{awa .. Zatim je Brat Adam potencirao problem Kori{}ewem gubitaka zbog te{ko}e odre|ivawa pravog ove metode elim.. . Mo`e da se zakqu~i da za oko 6-7 nedeqa (ili pre toga) prednosti strategije istaknute od Efnvui-a i{~ezavaju zbog datih razloga (jaz u broju radilica) i da se ubrzo posle toga isto doga|a i sa imunitetom na rojewe.STRATEGIJA JE UTVR\ENA Prekid u odgajawu Jako svedo~anstvo za osnovanost strategi. bez obzira da li su pripreme za ranim na ovaj na~in . kao {to je navede- jamo p~ele na bilo koji na~in. energiju koja se manifestuje samo kod novonase- . ili oko 21. osiguran je zna~ajno Abi gde postoji i kasna pa{a: ve}i prinos sa pa{e na deteli. u medi{tu i u svim }elijama iz kojih su se posstavqa pitawee da li }ee ili nee}ee usspeeti! izvodile p~ele.. sakupqawe ostati rad u medi{tu prakti~no eksplodira . nemogu}e je no kod Efnvui-a i . brzo dominantan a obezbe|uju}i p~elaru dobro ispuwena medi{ta rojewe pod sig- sa medom u sa}u.(. . na ni jednu se ne ovaj na~in }e u}i u zimu sa podmla|enim sas- mo`emo sa sigurno{}u osloniti. i kao {to je pokazalo iskustvo. Deset dana kasnije su odstrawivani svi nice koje je bilo ispitivano od Brata Adama je mati~waci a kroz nekoliko dana dodavana je naro~ito zna~ajno danas zbog varoe i woj m l a d a pridru`uju}ih virusa koji izazivaju propast oplo|ena p~eliwih dru{tava. koji inisani su nu`ni je spomiwao i Efnvui!kao razlog op{teg neprih- pregledi jednom vatawa gore navedenog metoda sa prekidom kon- nedeqno.pri kraju avgusta se pokazao odgovornim za gubitak neophodne snage . Od tada pa nadaqe se proizvodi urnom kontrolom. . u wegovoj kwizi: ju ja~ine dru{tva odmah posle glavne pa{e u ... ne mo`e da se nada da }e dobiti vredan prinos od 18 dana vreska. . On tako|e uti~e i na redukci- nam od Brata Adama.. budu}i da u Dartmoru (stenovita zaravan u Engleskoj) niko su posle 14. . C s p u i f s ! B e b n ) : druge prednosti. Dru{tva koja su bila tretirana na mera za prevenciju rojewa... najlep{i med u sa}u. osim na onu tavom. Ovde ponovno prekid u odgajawu legla u vreme kada bi trebalo da se odgajaju p~ele za sakupqawe meda .. bi}e koja ukqu~uje odstrawivawe matice na period od mnogo uspe{nija u prole}nom razvoju sa `ivot- 10-114 dana. juna.U toku ovog bezmati~nog perioda p~ele qenih rojeva..Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . 21. kao {to smo kasnije otkrili. U `eqi p~ela da instinkt za obezbede matici prostor za zalegawe u izobiqu. (.. osigurane i mnoge B R A T A D A M .Med u sa}u str. BRAT ADAM .Tako|e su p~ela. ^im zapo~ne polagawe jaja p~ele sigurnosti da }e }e med preneti u medi{te.49 - Daqim radom sa medi{tima se podsti~e dru{tva ovako tretirana pokazivala radnu ono {to bi se moglo nazvati ve{ta~ka pa{a... naterati ih da se roje. ni. Otuda bi trebalo da se razvije bilo kakva sinteza koja }e se suo~iti sa ovim ugra|enim vremenskim poretkom. i onda koliko god da sabi. trenutka za izvo|ewe navedenih operacija.P~elarewe u parohiji Bakfast Abi vreme kada vi{ak snage mo`e da bude pozitivan (Cfflffqjoh!jo!Cvdlgbtu!Bccfz) str..Profilakti~ko dejstvo na zdravqe zajed- . bezbroj nije pa{e. legla ima profilakti~ko dejstvo {to se ti~e je kontrole rojewa koju je istakao Efnvui sti`e zdravqa zajednice.Iako postoji.Za nesre}u.. Ovaj metod kontrole rojewa izletnice su smestile malo sve`eg nektara gore neizvesnost Uop{tee se nee iskqu~uje svaku neizvesnost.

Ali. str. @ivadinovi} Rodoqub H/X/! EFNBSFF: deni neki od uslova kojih ima u ve} izrojenoj . 2 Leglo podignuto odozdo.rojem i KOJOJ JE SIMULIRANO ROJEWE perspektivom novog po~etka. demarirawe samo po sebi se ne pre- Mati~na re{etka poru~uje za proizvodwu meda u sa}u. pa je ~esto potrebno pon- avqawe postupka . 12/1998. izdawe 1935. a demarirawe efektivno jer je zbijenost mladih potom je sledila serija modifikacija (Kwiga: p~ela na leglu umawena. KADA BUDEMO NAU^ILI BIOLOGIJU P^ELA DO SAVR[ENSTVA. kona~nim re{ewem problema. MO]I ]EMO SEBE NAZIVATI VRHUNSKIM P^ELARIMA. i ni{ta drugo. Strategija koju je definisao Efnvui i T u~ewa ili svedo~anstva drugih autora o kojima je R ovde diskutovano. godine.primedba urednika) za upravqawe U najprostijoj formi se odvaja matica od razvojem nove sinteze. a bezmati~no leglo Osnovna verzija sada ve} klasi~nog je gore (izrojeno mati~no dru{tvo). Neki obja{wavaju da je crte` broj 2) je bila objavqena 1894. SVE DOTLE. gawe. PRETE^A KO[NICE U ko{nici: matica je zatvorena dole sa . godine. MI SMO AMATERI ! Foto: Melitagora. Da li pod uticajem Efnbsff-a ili ne. i veoma su dobra baza (ali samo baza.50 .. kao {to C }ete videti u nastavku ovog ~lanka na narednoj stranici . bilten 1039). sadr`e konsenzus. obezbe|eno dovoqno prostora matici za zale- 216-219). [iroko kori{}eno sa raznim modi- R fikacijama.. koja }e rezultovati wenog legla mati~nom re{etkom. B Efekat je ograni~en na veoma kratkotra- jnu kontrolu rojewa. a obe zajed- Demarijevog plana za kontrolu rojewa (vidi nice dele iste p~ele. I BUDEMO UPRAVQALI P^ELAMA TAKO DA UVEK ZNAMO NA KOJI NA^IN ]E ONE ODGOVORITI NA SVAKU NA[U INTERVENCIJU..verovatno ba{ zato {to nema @ Ovde dole se matici daje globalnog prekida u odgajawu legla. . Efnvui navodi kori{}ewe mati~ne re{etke da bi se podelila ko{nica koja ima plodi{te od dva tela (bez preme{tawa legla) kao jednu od neko- J Ostavqa se otvoren gorwi liko opcija da se do|e do prekida zalegawa u bez- otvor za izlazak trutova. O mati~nom delu (Farmer. tu ne postoji globalni prekid u kon- tinuitetu odgajawa legla. krajwe nesiguran i kontroverzan. a istovremeno je BCD0YZ[! Cfflffqjoh. A tako|e je i efekat uticaja na dru{tvo koje se ve} spremalo mogu}nost zalegawa na E na rojewe. velikom prostoru. Tako su uve.

PROCEDURA Preduzimaju se slede}i koraci da bi se izveo stadijum 1:1 1) Procena stawa ko{nice. i Melitagora. lan Xuniper Hil je predstavqen na 2 ) Kada podignete najvi{qe telo ko{nice P crte`u broj 3.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . Neprekinuto zalegawe matice u dowem nastavku. premestite 8 ili 9 ramova na kojima Prekid kontinuiteta zalegawa je otpo~eo nema legla (sa p~elama i svim drugim) iz sa danom 0 . i to liko ciqeva va`nih sami po sebi: Imunitet na rojewe u periodu od 10 dana. postavqena. koje ima 11-12 ramova legla u svim stadiju. Matica se automatski izoluje od legla u dowem telu ko{nice. pogodnog prekida kontinuiteta legla {to mora 5 ) Iz jednog od dva originalna tela da se dogodi u gorwem telu. Uslovi koji ukqu~uju gradwu mati~waka najvi{eg kvaliteta u bezmati~nom nastavku. januar 1997. ona Preduslovi su: zdravo dru{tvo sa mati. ako ih ima.. a ako na ovakvom ramu bude i matica. ili zidova ka unutra (ka centru) sve dok ne do|ete do samo za kasnu glavnu pa{u. januar 1999. mima i da se nalazi u dva tela . i izra`ava konsenzus . stavite ko{nice) u okvirima nove proceduralne sinteze ga na stranu na krov ko{nice. ili mo`e biti odre|en brzim pregle. Jugoslav Stojkovi} . va odozgo u telo koje treba da bude broj 1. ve} i zato {to plan ko{nice istresite sve p~ele sa preostalih ramo- Efnbsff-a slu`i i u svrhu ostvarewa jo{ neko. ko{nice koje treba da bude broj 1. ~ime se nadaqe izbegava tra`ewe matice. Prvi korak se preduzima kako bi se proizvela ili dodala druga matica. u telo com. 4 ) Odaberite jedan ili dva rama sa leglom PREKID LEGLA DEMARIRAWEM i p~elama na wima iz bilo kog tela i premestite Koncept Efnbsff-a sa odvajawem matice u centar tela koje treba da bude broj 1.sa nadom da }e ono najboqe u toj ve{tini da stavite na rezervnu podwa~u i namestite ga donese i predstavi u opsegu mogu}nosti koje izme|u dva tela ko{nice (koja su sada razdeqe- ima ve}ina p~elara. tj. bez obzira da li vam je namera proizvodwa tela ko{nice). preno{ewa legla. FOTO: dom. Jedno prazno telo . deset dana pred o~ekivanu medonosnu plodi{ta u prazno telo (postavqeno izme|u dva pa{u. ili se ~ak utvr|uje prilikom Demarirawa tj. legla.nastavka. p~elara Mnogi postavqeni ciqevi na).. su bili koncentrisani u minimumu koraka koje je 3 ) Sada kad su tela otvorena i pravilno neophodno preduzeti za uspeh. {to je od velike va`nosti ako u ko{nici treba da odgajimo drugu maticu. Nadaqe se mogu posti}i jo{ tri va`na ciqa : Rojevski mati~waci.51 - Autor: Kpio! B/! Iphh KONA^NO: Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz PLAN XUNIPER HIL 3336! Tpvui! 47ui! Tusffu  Kontrola rojewa i Hbmftcvsh! NJ! 5:164! -! VTB dobijawe meda u sa}u ^lanak je objavqen u Bnfsjj dboo ! Cff!!Kpvsoo bm .Strategije za obnovu (simulacija izrojene radi pregleda da li ima mati~waka kraj dowih letvica ramova (pregled od 10 sekundi). se mogu eliminisati budu}i da se pri demarirawu svaki ram uzima u ruke i preme{ta. da bi od wenog legla pomo}u mati~ne re{etke je oformili nukleus (bez obra}awa pa`we na izabran da bi se zapo~eo ovaj plan ne samo radi maticu). . obavqaju}i posao od spoqnih meda u sa}u sa rane prole}ne pa{e pa nadaqe. }e se smestiti tamo gde je mi i `elimo. Najverovatnije gore navedeni preduslov za stawe u ko{nici mo`e da bude o~igledan iskusnom p~elaru.

broj 2 kako bi pomogao da se ugu{i gradwa Status mati~waka. otvorom za trutove i odozgo stavite ono telo Zreo mati~wak: B)Zreo mati~wak ko{nice koje sada na ramovima nema p~ela.. sa kori{}ewem larvi lako proverava ima li mati~waka. i to 10 dana kas. Prihvatawe druge matice (Mn) u gorwem bezmati~nom telu presa|ivawa treba da se proveri posle jednog ko{nice (broj 2) koje je puno sa leglom. kojim mo`e da se krene ako vam napredniji mati~waci se uni{tavaju a po~eci je presa|ivawe larvi problem. ostave u telu broj 2 kao adekvatna zamena za {e}ernom poga~om i postavqen u centar tela presa|ivawe. treba da se ponovi. Dva su dana. ili izbora za dodavawe druge matice.52 . mogu lako da se utvrde kad po`elite budu}i da se . sa istog rama ili od odabranog soja. Matica bi treba. M ARImatice rojevih mati~waka e E iz tme{taw WE DE jawe a) Sta ela a legl diju 1 u e mati (odv Leglo m2 tel o 2) ce m1 diju Zatvorena matica Dan Sta 0 10 Dan (ili presa|eni Medi{ta sa medom u Hrana ili isce|eno mati~waci) sa}u medi{te mati~na re{etka Ostaje sa ulogom ubla`iva~a-amortizera NUKLEUS LEGLO Zatvoreno leglo + ili zreo mati~wak roditeq p~ele izletnice NUKLEUS 2-Obnova (deoba legla) roditeq Odvojeni nukleus LEGLO 3 a -Proizvodwa sa}a 3 b-Dodavawe nove A matice (ili oplodwa) V TI roditeq A RN 1-Ko{nica sa dva ponovno sjediwavawe TE plodi{na nastavka Medi{ta sa medom u L Stadijum 3 sa}u A Medi{ta sa medom u sedma nedeqa Ubla`iva~ sa}u (opcionalno) ponovno sjediwavawe Ubla`iva~ (opcionalno) Stadijum 3 posle medobera sa potse~enim sedma nedeqa krilima sa potse~enim krilima Odstrawuje se mati~na mati~na re{etka re{etka mati~na re{etka Vreme po slo- bodnom NUKLEUS izboru roditeq NUKLEUS 4-Proizvodwa meda u roditeq sa}u-dvomati~no(KGL) 5-Proizvodwa meda u Plan Xuniper Hil je sastavqen od saglasnih klasi~nih sa}u (jednomati~no) procedura povezanih kroz celogodi{wi rad i pri- lagodqiv je razli~itim regionalnim pa{nim obrascima 7 ) Na kraju. prihvatawe i kvalitet mati~waka i da se obezbedi obnova u toku 10 dana. te ako ima potrebe. zbog boqeg prihvatawa da se sa~eka jedan dan pa nije pri obavqawu stadijuma 2 (crte` 3): da se zatim presa|uje. Mlada A)Mlada oplo|ena matica: matica b2:Kori{}ewem rojevskih mati~waka: ako Najjednostavniji put jeste kupovina mlade su prisutni rojevski mati~waci. stariji i oplo|ene matice. @ivadinovi} Rodoqub ponovo bez obra}awa pa`we na maticu. a u isto vreme se standardnog LR tela broj2. Pqosnati kavezi su odli~ni. pre zatvarawa Demarirane prihvatiti takve mati~wake ~ak i ako ne ko{nice preduzmite prve korake za dobijawe zapo~ne gradwa novih mati~waka. b1:Presa|ivawem larvi u nekoliko 6 ) Ramovi iz drugog tela ko{nice sada se ~vrstih vo{tanih osnova za mati~wake preme{taju u novo telo broj 2 posle stresawa prilepqenih za sa}e odmah do satono{a ramova svakog rama na ulazu u ko{nicu. budu}i da mogu da se Postavite uramqenu mati~nu re{etku sa stave izme|u satono{a ramova. P~ele }e E RAW od Prazno sa}e ako ima (Pr DEQ Crte` 3. mati~waka (jaje ili jednodnevna larva) mogu da se lo da se zatvori u kavez snabdeven medno.

2) Odstranite maticu sa kavezom Mn ili zreli mati~wak iz tela broj 2 i sa~ekajte . ostavimo na mestu namewenom za proizvodwu Mogu}nost da iz ovako Demarirane ko{nice meda. wenog legla u telo broj 2 na roditeqsku podwa~u Ovaj odvojeni nukleus-dru{tvo (3b) se uz zamenu maticom u kavezu (Mn) (ili zrelim posve}uje zameni matice i odgajawu legla u ovom mati~wakom). druge matice. dostupnijem telu. i da se p~ele koncentri{u u jedno periodu. Mi ipak `elimo da glavnu snagu sigurnosna mera. konkurentsko ali nezavisno odgajawe legla u Sada je ciq da se prenese matica (M) kod ko{nici 3b.razume se da je ovo odre|eno li~nom naklono{}u. Ne postoji rizik pri vra}awu matice wenom leglu Savremeno p~elarstvo jednos- budu}i da je ona bila glavna mati- ca celo vreme. ili zreli mati~wak. Kod wega je veoma lako pratiti status telo na podwa~i radi proizvodwe meda. kao rezultat ve{ta~kog prinosa (eksplozija spomenuta kod Kilionovih) stimulisan brzim produ`avawem no{ewa jaja.. 3) Postavite duboko telo broj 2 na podwa~u (zaokrenutu . 1) Pomerite ko{nicu na drugu stranu od postoqa za dve ko{nice. dodajte maticu u kavezu (Mn) od kakve krajnosti. PROCEDURA (DEOBA) Prvi korak sugerisane procedure se bazira na kori{}ewu postoqa za dve ko{nice . na: matica sa potse~enim krilima je osigurawe 6) Na kraju. napred) na prazno mesto roditeqske ko{nice i . nazad na roditeqsko mesto (3a) odozgo. ali Sledi period od 5-6 nedeqa proizvodwe nikako ne kasnije od toga ako se kao izvor za meda u sa}u na roditeqskom mestu (3a) i drugu maticu koriste mati~waci. 3a i dodajte jedno ili vi{e medi{ta odozgo. Zaostali med se prenosi gore da bi se napravio slobodan pros- tor matici. dok jurite roj. osigu- Dobra ideja jeste i da se sledi praksa ravaju}i se da ostavite dovoqno p~ela za negov- Kilionovih za potsecawe krila maticama kao awe legla. Ovo je promena za razliku od Efnvui-a i FOTO: Jugoslav Stojkovi} drugih.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . Deoba se izvodi 9-10 dana kasnije. Isto tako. koju ste do sada ~uvali u STADIJUM 2: DEOBA zaokrenutom odvojenom nukleusu (3b). zaokrenite telo broj 1 ka nazad (. tavno ne trpi prirodne rojeve. Ovo je vreme da se matica Mn Obratite pa`wu na ponovno kori{}ewe stare obele`i i da joj se potse~u krila (nova glavna matice posle prekida kontinuiteta legla.. osobito pred obnovu.kasnije }ete je premestiti u deqenik formiran sa strane (odvojeni nukleus).le|ima jedna obezbedite prostor/ramove za skladirawe ko{nica uz drugu). matica za slede}u sezonu) ali tek kada bude prih- umesto nove mlade matice. izleti roj tokom kratkog desetodnevnog perioda 5) Vratite plitko medi{te (ako ga ima) na sa prekidom kontinuiteta legla je malo verovat. kako bi se poja~ao 4) Prenesite maticu M iz ko{nice 3b imunitet na rojewe. pobe}i }e vam koristi Mn na roditeqskoj med !!! podwa~i (3 na crte`u 3) du`ina prekida legla mo`e precizno da se kontroli{e a tako|e i nas- tavak rada u medi{tima sa medom u sa}u. ako ga ima.53 - ceo proces odvija u gorwem. (dodavawem medi{ta) odozgo. podi`u}i je sa malom {ipkom i medi{te postavite na stranu. sa vra}awem stare matice (M) umesto da se Jer. 8) Ako se ko{nica spremala za rojewe.

pojave redukuju rojewe. ili kada re{etku . preklapati jedno izvesno vreme sa svojim podjed- Stadijum 3 }e. pri ~emu je mnogo odrasle p~ele koje su bile rez. U okre}e se za 180o. verovatnije da }e pre`iveti gorwa matica ervisane za leglo u 3b. celo leglo proizvedeno u predstavqa dobro osigurawe. Radi se o slede}em: sesi) sa neke prethodne pa{e. pre nego {to bude bilo dru{tva zbog ~ijeg nedostatka su se jav. u ovom slu~aju nalazi u opasnosti. p~ele u bi mogao da bude koristan kao natprirodna bi}a! tri{e izletni~ka snaga u jed. ~ime }e dru{tvo zna~ajno Pa`wa: Pa`wa Ako se ovakvo ponovno sjediwavawe oja~ati i tako se obezbe|uje neophodna snaga izvede prerano. ako su stadijumi 1 i 2 bili preduzeti u ciqu proizvodwe meda u sa}u pri kasnoj glavnoj pa{i. tj. STADIJUM 3 4) Vratite medi{ta i dodajte nova ako PONOVNO SJEDIWAVAWE je potrebno. sjediwavawa. razume se. Tada }e biti i mawe rada. kao i za vremenski intervali. Sa posle sjediwavawa zapada u opasnost. ne kqu~no je prekinuti kontinuitet legla na 10 dana pre po~etka pa{e (dan 0) ~ime }e se proizvoditi med u sa}u samo dok traje pomenuta pa{a {to se odli~no uklapa u proizvodwu cen- trifugiranog meda pre i posle (zaobilazi se dvo- mati~ni stadijum 3. pa se sada tamo kada krenu nadole. je bilo do sada u odnosu na strane sveta. mo`e da bude eliminisana zamena matice u ko{nici i zreo mati~wak (ili u kavezu zatvorena Mn). TERMINA: 2) Postavite mati~nu re{etku sa otvorom Adaptacija na razli~ite regione za trutove na woj. a celokupne populacije p~ela. DISKUSIJA I DOPUWAVAWE PROCEDURA (PONOVNO SJEDIWAVAWE) Postoji nekoliko va`nih tema kojima je 1) Sklonite medi{ta u stranu. tj. ili mora da postoji otvor na Budu}i da su za svaki stadijum plana dati nastavku u tu svrhu sa gorwe strane. ili ciq je da se ponovo koncen. Ova opcija }e mnogo efektnije da bude u skladu sa strategijom Efnvui-a za produ`eni . dok je glavna pa{a A) ODRE\IVAWE ADEKVATNOG blizu ili je ve} otpo~ela. Na lokacijama sa samo jednom pogodnom 3) Telo broj 1 se postavqa na mati~nu pa{om za proizvodwu meda u sa}u..a znamo da obe ko{nica sa dve matice ima k on. biti presko~en nako jakim dru{tvima. sledi alternativni stadi- jum 3). Ova prisustvom dve matice .54 . gorwa matica je ona koja se Dartmoru. matica koja se sad tu nalazi nalazi leglo u svim stadijumima razvoja. rojewe solidovano g nezdo sa l eglom Alternativni stadijum 3. legla svih starosti. tj. i da se neutrali{e pad u (Mn). matica u telu odozgo jo{ uvek tra`e izlaz tamo gde se do sada broj 1 je imala podr{ku u zalegawu od strane nalazio i uzbu|uju se ako wega tamo vi{e nema. vr{ewem deobe koja koincidira sa krajem preki. @ivadinovi} Rodoqub va}ena ili oplo|ena i krene sa zalegawem. sa jednom (KGL) za proizvodwu Po{tovawem maticom (5 na crte`u 3) sledi kada su meda u sa}u. Dve opcije se mogu pokazati kao jed- izletni~koj snazi ~emu je pa`wu posvetio Brat nako produktivne: matice }e se mo`da i Adam. on lako mo`e da se pri- privremeni izlaz za gorwe p~ele posle ponovnog lagodi kako bi obuhvatio profil svake pa{e. navedenih stadijumi 1 i 2 zapo~eti kasno da bi se principa Postavqeni pretvori}ete proizveo med na glavnoj pa{i. odraslih p~ela. Razlog za ovo je taj {to p~ele toku prekida legla u telu broj 2. metod izbora kada sledi noj jakoj jedinici-ko{nici za proizvod. Postavqa se u istom polo`aju kao {to p~elar odlu~uje da ide na samo jednu takvu pa{u. Ovaj par podeqenih jedinica (3a i Kontrola rojewa skre}e od efekata 3b) koji imaju maticu se sjediwuju koje nosi prekid kontinuiteta legla na posle 5-6 nedeqa da bi se formirala kontrolu koja se posti`e efektom rada u dvomati~na zajednica postavqena na ve}em prostoru za skladirawe i samim roditeqskom mestu (4 na crte`u 3). rane stadijume 1 i 2 jednos- wu meda (4) koja ukqu~uje nove tavno ponovnim sjediwavawem. Jedna alternativna tom periodu od 10 dana je prakti~no na raspola. i solidne popu- ili gubici meda kod Brata Adama u lacije p~ela. Kori{}ewe metoda spajawa sa hartijom ovde da legla u telu broj 2. u plan Xuniper Hil. ideja za gorwi ulaz napravqen na telu ko{nice gawu i vrati}e nam se 5-6 nedeqa kasnije u vidu prikazana je na slici na ovoj stranici. jer nisu ukqu~ene verovatno biti medi{ta sa medom u sa}u (bok. a zakqu~ak dao Efnvui. B) ALTERNATIVNA LOKACIJA MATICE U stadijumu 2. Na 3a }e potrebno dodatno obja{wewe.

same p~ele u ovom planu mo`e da bude ostavqena kome drugom nego p~elama na raspolagawe . ili bi do{lo i do katastrofe zbog bez rezidua u neuspe{ne oplodwe ili dodavawa. Ako se poka`e da je ovaj nestrpqiva i jedva ~eka da izleti na oplodwu. a period prekida legla bi bio podlo`an koji odgaja mogu}nosti produ`enog trajawa sa odlo`enom leglo (3b) oplodwom.tihosmenskih mati~waka koji se lako sre|uju i koji imaju visok tiranih kvalitet u pore|ewu sa velikim brojem prinud. sudbina Ovakvom {emom svako mo`e da izvede sop- ne`eqenih mati~waka za zamenu koje podi`u stveni projekat odgajawa selektiranih p~ela. u stadijumu 1. Ovo se izvodi kada maticu zatvorimo rawu u stadijumu 1. kwige: Uzgoj visoko Prethodni poku{aji autora da uvede drugu produktivnih p~ela waku.. Da li su nam ba{ potrebne ? ko{nici oni su nesu{tinsko pitawe. kontrolisana prirodna sparivawa matica u odvo- vati}e presa|ene mati~wake. gorwe granice od naj`eqenijeg perioda (10-14 Tra`ewe matica ili mati~waka se ili dana) ostvaruju}i dopunsko vreme od oko 4 dana izbegava ili se izvodi zajedno sa nekom drugom bez brige za bezbednost nove matice koju treba da manipulacijom. u onom delu dana kada lete tru- no i ponovqeno presa|ivawe. ako `elimo. je to mogu}e ..55 - imunitet na rojewe. Xuniper Hil je redukovano u zna~ajnoj meri. na crte`u 3.. Nikada nema velikog broja mati~waka. Mi sada postoqu za proizvodwu meda (3a) bila mawe mo`emo da le~imo onaj deo podeqenog dru{tva pogodna.uspeh skoro obezbe|en od neuspeha. rezultat verodostojno o~ekivati. trifugiranog medi{ta ispod (odmah iznad Ukupno ulo`eno vreme potrebno za plan mati~ne re{etke). prosto zato {to neoplo|ena mati.dobro potomstvo tovi. budu}i da bi Plan Xuniper Hil u wegovoj najprostijoj presa|eni mati~waci mogli lako da budu formi (kupovawe umesto odgajawa druge matice u izva|eni po ve} ustanovqenom redu.Profilakti~ki . p~ele boqe prihvataju drugog dana po demari. i matica je veoma ca nije bila prihva}ena. dodamo u plodi{te bez ijednog jajeta. tj.ako se uzme u obzir I KONTROLA VAROE ograni~eno trajawe stadijuma 2 pre ponovnog Profilakti~ki uticaj na zdravqe . pomiwan od Brata se upravqa proizvodwom Mn unutar ko{nice na Adama danas ukqu~uje i uticaj na varou. u izvesnoj za kompletan period od 5-6 nedeqa pred ponovno meri zavisni od medonosne pa{e. Osnove mati~waka jenom nukleusu (3b) bez promene plana. Daqe bi lako}a kojom dru{tva zbog prekida legla. tokom dana u 3b. Tamo gde p~ele nisu PRIRODNOG SPARIVAWA mogle da zapo~nu mati~wake dok je leglo jo{ Tako|e. To se posti`e postavqawem kao u telu broj 2 (skica 2 na crte`u 3) da bi se mati~nih re{etki na ulazima ko{nica. sjediwavawa (5-6 nedeqa). dok se zamena matica ili presa|ivawu u ove svrhe se poboq{ava ako dodavawe jo{ jedne matice posti`e procesom sa duboko telo broj 2 (skica 2 sa crte`a 3) jo{ vi{e minimalnim naporom i na na~in kojim je . zajednica Pored trutova. poga~e sa i udaqenosti izolovanog legla od matice. proizvela dvomati~na zajednica (kao na skici 6 Re{etke se skinu predve~e radi sparivawa. su{tinski od prekida kontinuiteta legla. ali se ~ini da taj imunitet G) ZDRAVQE ZAJEDNICE ovde nije ni potreban . naro~ito demarirawem. koja maticu (Mn) putem zrelog mati~waka imaju ulogu da proizvedu dovoqan broj kvalitet- (za{ti}enog) u Demariranu ko{nicu sa maticom nih trutova. ko{nici) mo`e da se izvede na zapa`eno Zatim }e biti mogu}e da se produ`i peri.. eteri~nim uqima i sli~no. ba{ na medu i ~ak i kriti~nom delu puta za proizvodwu meda u sa}u. ako ih ostavimo u demariranoj unositi med. Svih 20 mati~waka koji bi bili presa|eni u jednu ramova za leglo se uzimaju barem jednom u ruke ko{nicu demariranu do ~etiri dana ranije. ja~ine ko{nice sjediwavawe koriste}i Apistan trake. je boqi od prekida legla uradi i sa bez matice (kao {to je naprasno ubijawe matice) trutovima . iz selek- budu}i da ima samo nekoliko .koliko udaqimo od tela broj 1 podmetawem jednog iscen. Manipulacije sa ko{nicom se izvode da bi Jo{ jedna opcija koja bi gore navedeno se postiglo vi{e ciqeva plana Xuniper Hil i mogla da u~ini mogu}im jeste odgajawe vi{e izvode se tokom perioda od 7-8 nedeqa. sre|eno gnezdo sa leglom) nikada posle zavr{enog leta trutova iz drugih nisu uspevali. . efikasan i za rad pogodan na~in. do oslobo|en od komplikacija koje nosi rojewe. na drugoj V) MATI^WACI ZA ZAMENU I podwa~i od DEMARIRAWE one iznad Bez obzira da li su mati~waci zapo~eti koje }e se spontano ili ne. zajednica. a oni koji D) KONTROLA postoje su dobrog kvaliteta. a Prekid kontinuiteta legla u prisustvu isto to se matice u istoj ko{nici.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .~ak i ZAKQU^AK kada bi mati~waci bili presa|eni. prih. Dobar trut . radi sortirawa i preme{tawa a p~ele se stresaju Procenat prihvatawa pri vi{ebrojnom sa polovine od wih. mo`emo da ostvarimo bilo mlado (pribli`no jedna nedeqa). Kasnije mo`e da bude potreb. dru{tava Slika preuzeta iz na p~eli- nih mati~waka koji se lako mogu prevideti.

i p~ela u dru{tva i koji je intenzitet pa{e potreban. a mo`da i zbog nepos- tojawa praznih prostora. februar 1999. ve} samo bujna ma{ta i p r e d ni{ta drugo .g. i da p~ele Siguran sam da }e Vam ovaj ~lanak pomo}i da i treba da budu zbijene ili prisiqene da se pewu u sami do|ete do sli~nog zakqu~ka. uo~eno je da p~ele boqe zaposedaju polusatne boksese-kasete nego kru`ne boksese (izme|u kojih nema sa}a). Fakti~ki. Ali. maj 1999. osnovni razlozi koji su obi~no odgovorni za nead- ekvatni po~etak rada u medi{tima su: 1) Slabo dru{tvo. koje su mu se `alili neki p~elari. jer on u svakom delu godine nad cija onoga od ~ega se sastoji jedna adekvatna snaga plodi{tem dr`i po jedan polunastavak..zaposednu medi{te po wegovom dodavawu. 3) Prisustvo pre- velike koli~ine praznog sa}a na raspolagawu. a bogami to Ne mo`e se dovesti u pitawe va`nost pi{e i u nekim kwigama. medonosne pa{e.56 . Vide}emo da }e p~ele po~eti sa izvla~ewem sa}a u medi{tima samo tada Foto:Aleksandar Mihajlovski kada je to potrebno i ako je potrebno. u stvari samo nastavka nije imao ispred sebe mit i ni{ta drugo. nije mu potrebna nikakva kwiga. kao barijera za po~etak rada u medi{tima. ali je neophodna boqa defini- .. pa{i u dru{tvima sve kipi od p~ela. ve} ~lana im se omogu}uje da rade ono {to je za wih k a prirodno. nije problem u tome {to p~ele . kako p~ele ne}e da ja~ine dru{tva kao i va`nost izda{nosti . i ne daje im se nikakav drugi Kpio izbor (Tu le`i ume}e p~elara. Urednik je verovawe da p~ele moraju ili ih je mogu}e pri prvoj upotrebi ovog polu. (^esto se urednik ~udio problemima na u s labim dru{tvima . @ivadinovi} Rodoqub Autor: Kpio!! B/!! Iphh ZA[TO I KADA P^ELE GRADE SA]E v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz Kv 3336!! Tpv v ui!! 47ui!! Tusffu v sh!!  Hbmm ftcv NJ!! 5:164!! -!! VTB I RADE U MEDI[TU ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpvv sobmm i Melitagora. Jer. osada{wa p~elarska {kola nas uvidom u stawe dru{tava i logi~nim D podse}a da je za proizvodwu dobrog meda u sa}u potrebno da pri jakoj medonosnoj razmi{qawem zakqu~io da je on neophodan iz raznoraznih razloga u svakom godi{wem dobu. se nalazi pa ni ova koju sada ~ita. dok wemu ima pri iole toplijem vremenu.primedba urednika). nama. ili pak da niste. Problem je mamca. budu}i da je dono{ewe nektara razlog za pos- tojawe potrebe za sa}em i osnovni je stimulus . ako to ve} i .. ^udio. medi{ta da bi po~ela da rade u wima.. i ako zna izbor.ne}e budu namamqena u medi{ta uz pomo} jednog rama. prisiliti da se pewu u medi{ta. Melitagora. 4) Zapo~ete pripreme za rojewe. veli~ina rama je samo sekundarni faktor. Mora da se prizna. najverovatnije zato {to su pojedini delovi vi{e puta ve}i. da je vrlo verovatno v e } da p~ele vide ramove sa}a kao male i da zbog j e ovog razloga do izvesnog stepena pru`aju otpor pri wihovom zaposedawu. P~ele se nikada i ni na predivni koji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {ta s p l e t protiv wihovih prirodnih sklonosti. 2) Slaba ili isprekidana pa{a.primedba urednika). da pre|u u novododati polunastavak.. Na primer. I phh -aa koji biologiju p~ela.

te daqe lu~ewe voska i gradwu sa}a. (Autor daqe navodi kako vana sa novim pogledima sada ku}ne p~ele vr{e preradu nektara.. uz STIMULATORI GRADWE SA]A pomo} ovog jednostavnog reda posledica. za skladirawe vi{ka legla pri gradwi sa}a i eksperimentalne dokaze meda. Uipnbt! E/! Tffmfz u wegovoj kwizi . da je izgradwa sa}a kako p~ele prera|uju nektar i tesno povezana sa potrebom za reguli{u izgradwu sa}a. Ipofz! Cff...Medonosne p~ele i povezani sa potrebom dru{tva za prostorom u . i to }e rezultovati time da vo{tane `lezde `eli da se razume i rukovodi po~etkom. u sa}u da bezmati~ne zajednice ne grade sa}e i da A potencirane strategije koje pred. naredna dva ~lanka. baziranu na . Nastajawe potrebe da se zapo~ne va`nost mati~inog feromona kao pokreta~ke gradwa sa}a za vreme pa{e..Mudrost ko{nice (Uif! Xjtepn! pg! uif! Ijwf. situacija od vitalne (kriti~ne) drugom jednaki kao u prethodno navedenim va`nosti. je prisustvo legla va`an . 1986): kom bi se skladirao pristigli nektar. ~ine oplo|ene matice) nedvosmisleno ukazuje na 1995) prezentuje eksperimentalnu potvrdu tesne . Cvumfs na drugom mestu u svojoj kwizi rezonuje slede}e: V E [ T I N A . zapis na~ina prerade no i bi}e postavqeno u nektara od strane kontekstu rada sa ku}nih p~ela i koji je plodi{tem i medi{tem u formulisao hipotezu. ali su o~igledno one i te koje skre}u . Lu~ewe voska i gradwa sa}a su zna~i je sumirao u svojoj kwizi .. liko istra`iva~a otkrivaju i ulogu legla kao Doma}e (ku}ne) p~ele su glavni arhitekti stimulatora za razvoj vo{tanih `lezdi kod . Ova koncentracija {e}era iz nektara biti asimili- saznawa su od fundamentalne va`nosti ako se rana. ^ini se da kada kqu~nih informacija koje mogu biti jedna p~ela mora ~asovima da funkcioni{e kao korisne za proizvo|a~e meda u sa}u i u ovom rezervoar za nektar..Izgradwa sa}a sama po sebi u velikoj organizacija se odvija automatski i najefikasni- . stimulus stoji po va`nosti odmah do matice. ku}nih p~ela primenom p~ele (Uif! Xpsme! pg! uif radikalnih intervencija. glavni faktor odgovoran za zapo~iwawe Dugo je bilo poznato proizvo|a~ima meda priprema za rojewe. POTREBNO lacije ku}nih p~ela. tokom i u izobiqu lu~e vo{tane quspice. stavqaju ono .najboqe u ve{tini u ovom i stimulator za start prethodnom ~lanku su efektivne samo ako se rada u medi{tima. to }e se onda i dogoditi. na kraju }e prili~no velika ~lanku su te informacije izlo`ene ukratko. je kako se to shvata od sile za gradwu sa}a.. Dpmjo! H/! Cvumfs u svojoj 2) kontroli{u pona{awe kwizi . primene na startu medonosne pa{e budu}i da B) P^ELE one: GRADE SA]E SAMO 1) obezbe|uju celovito i KADA IM JE blagovremeno upo{qavawe popu. koji je do sada bio ispitivan . Cela ova . se gradi I/S/!Ifqcvso je razmatrao ulogu matice i sa}e zbog potrebe za wim.. To {to neke je mogu}e ..57 - wegove gradwe. vosak (Ipofzcfft!boe!xby. Tako. sa}a. wim. Kombinacija prisustva matice i legla je ~ini se jnost ku}nih p~ela koje nisu upo{qene i koje su najmo}niji stimulator. 1974) je Ovo uverewe }e prvi na~inio detaqni celovito biti elaborira. Ako u ko{nici kompletirawem rada sa medi{tima meda u sa}u.. ima dovoqno praznog prostora u kom bi se moglo A) MATICA I LEGLO SU OSNOVNI graditi sa}e. Nova saznawa o tome mena . ve}i od bilo kog drugog . o tome biti vi{e re~i n i j e u posledwem shvatawe ~lanku ove ve{tine proizvodwe kwige. nika). pri uslovima koji su u svemu strane p~ela.. ku}ne p~ele ga privremeno sme{taju u nektara i gradwe sa}a radi uo~avawa wihove sopstvene medne `eludce.Ako nema dovoqno sa}a za skladirawe Posmatran je postupak prera|ivawa nektara.. kombino.ukusu tog vre- . i ovaj na kolosek rojewa.voz p~ela. automatski proterane na periferiju legla.... uli{u gradwu sa}a (ali ne do stepena do kog to . i p~ele }e po~eti da brzo grade sa}e slu~ajevima. Eksperimentalna ispitivawa neko- zbog potrebe za wim ili }e se spremati za rojewe. la`ne matice (p~ele radilice koje nose jaja) ili V) REGULACIJA IZGRADWE SA]A pak nesparene matice do nekog stepena stim. meri zavisi od kvaliteta matice. taj deo meda u sa}u i }emo ovde poboq{awa rada sa presko~iti .Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u ..Svet medonosne . Bilo je usvojeno uverewe da je prekobro. ali po{to }e obezbe|uju jas.primedba ured- medi{tima.

Potreban je samo visok pri- nos nektara. sakupqawe i prerada nektara. Odavno je bilo poznato proizvo|a~ima meda u b)Skoro puno(60-80%) sa}e za skladirawe. ti zbog kojih bi ova populacija p~ela mogla Ovaj ekstra prostor za skladirawe meda broj~ano da se umawi. jesen krajwe nesigurna. P~ele }e tako|e zaus- nektarskoj pa{i samo onda kada je postoje}e taviti rad u naizgled neispuwenim medi{tima. novog. mo`da p~ele tako|e ose}aju nedovoqnu . .kako se prib. ispuwenost dopunskog prostora i prestaju da ispuwenosti sa}a prema Definisawe .. ba{ 3-Prekidawe izgradwe sa}a ono o ~emu govori i Cvumfs-ova hipoteza. O medi{tima kako se ona pribli`avaju potpunom ovome }emo i nadaqe govoriti. Bilo bi mogu}e. Interesantno je Jedna od ovih okolnosti se javqa pri jese- Tffmfz-jevo otkri}e da je drhtavi ples p~ela woj pa{i od kada se povr{ina pod leglom smawu- sakupqa~ica. donosi. koje zaustavqaju gradwe sa}a. te se p~elari ~ude za{to dru{tva ~ini kao paradoks u pogledu efekta praznog sa}a koja su nekada lepo poklapala med. Tffmfz inteligentno rezonuje da u prirodi p~ele ne}e nikada do`iveti naglo pra`wewe sa}a za skladirawe. sada to ne koje je po~etkom pa{e ~inilo prepreku startu ~ine. u eksperimentalnoj ko{nici bile posmatrane na dva kofaktora da bi se inicirala gradwa sa}a: dok grade mati~wake spremaju}i se za rojewe.{to se privla~no.ispuwenosti kom p~ele odre|uju potrebu za gradwom novog grade sa}e unapred. te da je tara. gradwa rojewe. a)Veliki prinos nektara. ispuwenost sa}a prestaje da bude esencijal- ni faktor. sa}u da p~ele ne}e po~eti sa radom u medi{tima Ovaj po~etak gradwe sa}a se odvija pri kada se spremaju za rojewe. P~elari. ~ak i ako se nektar jo{ uvek sa}a je va`na informacija za p~elare. naro~ito ako je nektarska pa{a u toku. Poklapawe sa}a od strane slu`i kao stimulator za nastavak sakupqawa bez starijih p~ela obja{wava za{to je ono mawe prekidawa gradwe tog posledweg sa}a . da kada jednom po~ne gradwa sa}a. @ivadinovi} Rodoqub povezanosti unosa nektara i gradwe sa}a. tok i zavr{etak nedostatka nektarskog prinosa. Ali kada jednom po~ne.bar kako to p~ele mogu {to je isto signal za po~etak priprema za da percepiraju. . tara i tako elimini{u potrebu za novim sa}em. Po analogiji wihovog smisla za sa}a }e prestati tek kad zna~ajno posustane ispuwenost sa}a pre nego {to po~nu sa gradwom priliv nektara u ko{nicu. Tffmfz i saradnici su dokazali da su u Druga okolnost je bio slu~aj kada su p~ele malim dru{tvima sa maticom i sa leglom potreb. kako je to bilo eksperimen- talno ura|eno. pod uslovom da im se ne da jo{ neko ma treba da je jasno da prvi nastavak sa satnim medi{te. ispuwewu nektarom. da bi se omogu}io fini razloge ili efekte: da li p~ele obustavqaju po~etak izgradwe sa}a.. P~ele nastavqaju sa gradwom ~ak i u pris- ustvu praznog sa}a. lapaju med u sa}u one p~ele koje su mla|e od 10 li`ava kraj pa{e da bi se omogu}ilo kompleti. ali o tome izgradwe sa}a. Ovo je razlog za{to je proizvodwa meda u sa}u u potrebno da se one . Treba da se izbegavaju bilo kakve okolnos- rawe posledwih medi{ta sa medom u sa}u. prazno sa}e skoro puno . ali ide Tffmfz tako|e navodi dve okolnosti i mnogo daqe do eksperimentalnog postavqawa prime}ene u wegovim eksperimentima. osim pri nekoj kvalitet- 1-Po~etak gradwe sa}a noj pa{i. ba{ kao {to je to jednostavno dokazano manipulacijom prostorom ispuwenim praznim sa}em u prisustvu postojanog nektarskog prinosa. u stvari poruka ku}nim p~elama alternativni prostor za skladirawe nek - da nedostaju primateqice nektara.regrutuju da obavqaju taj posao. i tako|e isto treba da se gradwu sa}a jer se pripremaju za rojewe. osim faktora koji reguli{u po~etak. kao i do dokaza kako se koordinira gradwu sa}a. da se ovo otkri}e dobro upotrebi kori{}ewem delimi~no ispuwenih 4-Poklapawe sa}a sa medom medi{ta sa ramovima-sa}em za med za ce|ewe koja Va`no je da se zna da najve}im delom pok- }e se postaviti na samom vrhu . a }elije oslobo|ene od legla predstavqaju uspeo da objasni. dana. nekom drugom prilikom . ples koji Karl Fon Fri{ nije je.. ili se uradi i sa slede}im medi{tima da bi se izbeglo pripremaju za rojewe jer je izgradwa sa}a prek- automatsko prekidawe izgradwe u prethodnim inuta nekim mehanizmom koji izaziva rojewe. (Tu postoje i genetski razlozi.. osnovama treba da postave mnogo ranije nego {to Tu bi moglo da se postavi pitawe za se mo`e i pomisliti. 2-Nastavak izgradwe sa}a Iznena|uju}e otkri}e (kako se ~ini i paradoks) je bilo to.58 .primedba urednika)..

kao i od uslova koji vladaju unutar ko{nice. godine i Melitagora za mart 1999. ali produ`ava drugom slu~aju (vrcani med) p~elama konstant. Ako p~ele ne krenu sa radom u medi{tima za med u sa}u ili rade samo na jednom wihovom delu. odabrali proizvo|a~a meda u sa}u od dva plodi{na tela. i to naro~ito no}u kada se obavqa najve}i deo gradwe sa}a. Razume se da su nestabilne ambijentalne temper- Po~etak rada u medi{tima umnogome zav. Broj p~ela treba da bude dovoqno veliki da bi klube u celini zahvatilo i odr`avalo toplim. qki . godi{wom klimom (Lpdi 1961) i sugerisano je da wa. osigurawa po~etka rada u medi{tima. jo{ i slede}i: a)Neadek k vatna ja~ina dru{tva . ^esto se tvrdi- za proizvodwu meda u sa}u razlikuje od rada sa lo (Qijmjqq 1930. se du`a gradwa sa}a u prakti~nom p~elarstvu Zbog toga se rad sa medi{tima namewenim javqa na oko 16oC (Csvoofs!! 1905). ature po~etkom sezone odgovorne kako za isi i od stawa medi{ta po~etkom medonosne te{ko}e pri termoregulaciji medi{ta. Setite se da 1-Postavqawe medi{ta na ko{nicu na p~ele ne grade novo sa}e za skladirawe nektara kojoj nisu vr{ene intervencije ako ve} ima rezerve praznog sa}a u ko{nici. godine a`na i o~igledna razlika izme|u Ifqcvso isti~e da: . jer se te`i da se stvore povoqni uslovi 33 oC esencijalni faktor za lu~ewe voska i grad- za maksimalan po~etak.. Xfjtt 1965) ali se medi{tima namewenim proizvodwi meda za nikada nije dokazalo da je temperatura gnezda od vrcawe. razlozi mogu biti.. Takvo kojoj nisu ra|ene zna~ajne intervencije na dru{tvo jo{ uvek jednostavno nije spremno da po~etku medonosne pa{e.8oC.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . plodi{te i prostor od sa}a koji im se dodaje. a to Kada se dodaju medi{ta na ko{nicu na zna~i sve dok se ne javi potreba za wim. Cvefm 1958. tako i za pa{e. gradi sa}e. dok KAKO DA P^ELE su Ifqcvso i saradnici (1984) zabele`ili maksi- mum od samo 33oC u jezgru lanaca p~ela gradite- ZAPO^NU RAD U MEDI[TU .. I zaista. Ono je rezultat prole}nog na~ina rada ili mortalitet legla u slabo organizovanom gnezdu manipulacije na samom po~etku pa{e u svrhu sa leglom. zabele`en je (Ebsdifo 1962) gradwe sa}a tokom pa{e a sve to uz izbegavawe jedan opseg temperatura oko lanaca p~ela gra- rojewa. SA BOKSESIMA Pri proizvodwi boksesa. diteqica koji je varirao od 30oC do 33.. Da bi ovo ilustrovali. osim ja~ine pa{e. pi{u}i: no u izobiqu dodaju medi{ta sa izgra|enim . smo narednu situaciju.59 - Autor: Kpio! B/! Iphh RAD SA MEDI[TIMA Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! 47ui! Tusffu  PRI DOBIJAWU MEDA ZA VRCAWE Hbmftcvsh! NJ! 5:164! -! VTB P~eliwak gospodina Branka Reli}a  iz Sremske Mitrovice I MEDA U SA]U ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za juli 1997. upravo boqa Ovaj naslov bi se su{tinski mogao toplotna regulacija je razlog za{to je mnogo promeniti i u slede}i: kako da p~ele zapo~nu popularnija upotreba jednog plodi{nog tela kod gradwu sa}a. pa se kao p~ela koje poti~u sa podru~ja sa promenqivom rezultat dobija veoma mala verovatno}a roje. TE @UTE POLUGE VOSKA ! . i kada niska temperatura mo`e da izazove klube da se sabije ni`e od dodatog medi{ta sa ciqem da odr`i toplotu legla.Po~etak proizvodwe voska korelira sa sa}em. ambijentalnom temperaturom od 11oC za sojeve kako u po~etku tako i dok traje pa{a.Do sada nije do kraja V proizvodwe meda u sa}u i meda za vrcawe le`i u prostoj ~iwenici da ako se u razgrani~eno kako toplotni uslovi uti~u na . tok i kompletirawe wu sa}a. AH. b)Neiss k ori{}eno s a}e . rezultat postaje zavis. one nemaju potrebu da grade novo sa}e. tan od slu~ajnosti. lu~ewe voska i izgradwu sa}a .

barem u jednom delu i bez gubitka dela p~ela.strategije za diskontinuiteta odgajawa legla u telu broj 2. pod uslovom da je izvelo leglo prenositi gore u medi{ta sa bok- sezonska tiha pa{a blizu i da ima minimalnog sesima kako bi oslobodile mesto za novo leglo. @ivadinovi} Rodoqub v)DD ru{tvo s e priprema za rojew w e ili rojewu. Posle 4 kontrole rojewa. Ramovi sa leglom proizvo|a~a koji rani prekid odgajawa Leglo na dva rama proizvodi centrifugi- + Najve}i deo p~ela i vi{e legla sa trajawem koje rani med a ima nameru da je pribli`no jednako proizvede i boksese. ona }e po~eti da zale`e. Kasnije. budu}i da je u demariranoj ne grade sa}e.. a ne stara. u vreme suprotnom slu~aju vrlo deobe. a p~ele }e momen- bez pojave rojewa posti`e se kontrola po~etka talno med kojim su zatrpane }elije iz kog se rada u medi{tima sa boksesima. pod usslovom da je sezonsska tiha pa{a koje treba da postane nastavak za proizvodwu blizu i da ve} ima unossa nek ktara. }e se izgraditi utisak neke ve{ta~ke medonosne dene koje kontroli{u rojewe i koje se generalno pa{e. medi{ta sa boksesi- verovatno da }e se p~ele roji. . wa (demarirawe). leglu. se ukoliko se odnosi na koristi uz programi.. legla. predvi|en da se premesti u medi{ta sa Ciq strategije obnove je da se simulira. onako) natempiraju vrh pripremqenosti p~eli.. takva neza. Uspeh }e deobe plitko medi{te }e zavisiti od finesa i malo slu`iti kao ubla`iva~ sre}e. 4-Dodavawe medi{ta za med u sa}u stawe u jednoj ve} izrojenoj ko{nici. sam vrh ko{nice. te da se na ko{nicu namewenu proizvodwi tako maksimizira proizvodwa meda i da se centrifugiranog meda : napravi protivte`a Oportunisti~ka naklowenosti ka alternativa rojewu. onom pri prirodnom Roditeqska podwa~a Odvojeni nukleus Ova alternativa ne . Ako su prisutni rojevski ko{nici matica izolovana od ve}eg dela wenog mati~waci. kada su postoje}eg stawa ve} postavqena medi{ta sa Uz pomo} strategije rukovo|ewa boksesima i kada je stara matica vra}ena wenom ko{nicom putem obnove (ve} opisan postupak). demarirana ko{nica ostaje sa Mnogi p~elari se oslawaju na svoju maticom i leglom du` celog perioda interven- ve{tinu da bez rojewa (suzbijaju}i ga ovako ili cija. boksesima. unosa kada se ova strategija primeni. legla pomo}u mati~ne re{etke (crte` 4). kada po~iwe glavna kavezu i ne sme se prevideti prisustvo eventu- medonosna pa{a. Ona nije Odmah }e biti stimulisan rad u medi{tima ~ime zamena za sve predpa{ne procedure napred nave. ma moraju se postaviti na ti. onda ona mora biti dodata u medi{tima sa boksesima tj. ili Leglo odozgo doda jedno prazno primenom ne~eg drugog kao medi{te za centrifugi- {to je na {iroko raspros. U ovo je alnog mati~waka. Sre}a }e zavisiti od ili amortizer da bi se rec- C R T E @ verovatno}e da po~etak pa{e Leglo na dva imo izbeglo skladirawe prethodi vrhu pripremqenos. izjedna~avawem mati~waci tokom demari- dru{tava (dodavawem ili rawa. Ako se u nastavak broj 2 vrati neka druga weg dru{tva tada kada treba da krene rad u matica. poslena dru{tva mogu da postanu kandidati za Tako bez razdvajawa po~iwe period programiranu kontrolu uz pomo} . Tako je med uskladi{ten tokom prekida ubrajaju u radwe sa otvarawem gnezda. ukqu~eno pomerawe ~asovnika Medi{te sa ramovima Ako je bilo unapred: pravqewem deqenika za centrifugirawe neophodno da se odstrawuju (nukleusa).60 . Roditeqska podwa~a 3-Programirana kontrola Posle deobe. Sve u svemu.Izlaz za Zatvorena matica rani med. obnovu . meda. Medi{te sa C R T E @ 5 sa osiguranim uspe- Ova strategija medom u sa}u hom koja je otelotvorena u Izolator-ubla`iva~ Postoji i jedna planu Xuniper Hil i (medi{te za vrcawe) jednostavna alternativa na koju smo se sada sa sigurnim uspehom nakratko podsetili. dok se prekid legla okon~ava deset dana 2-Postavqawe medi{ta na ko{nicu kasnije pravqewem deqenika (nukleusa) (crte` koja je dovedena do vrha pripremqenosti 5). Ovo se posti`e privremenim s e ve} izrojilo . Kao {to smo ve} videli. ili delimi~no trawena izmena dubokih (LR) trutove (ili presa|eni izgra|eno medi{te sa bok- plodi{ta radi privremene mati~waci) sesima (crte` 4). dok je u sesima. rama polena u medi{tu sa bok- ti dru{tva za istu. kori{}ewem klasi~nog plana za kontrolu roje- dru{tva kod kojih su pripreme za rojewe u toku. potrebno je da se oduzimawem legla) itd. a roj jo{ nije izleteo.

stu . koliko je to osnova ?! Ovaj plan je kompatibilan sa bilo kojim Za proizvo|a~a boksesa je evidentno da sistemom ko{nica ili bilo kojom opremom za p~ele koje grade sa}e u fiksnom broju medi{ta centrifugirawe: rizik se zna~ajno redukuje. Nastavak rada u medi{tima zav- drugi put. centrifugirawe. a to je jedna ve{tina koja najboqe ispuwavawu mo`e da se istakne ukazivawem medi{ta i na nekoliko principa kojih Kilionovi su se dr`e uspe{ni proiz... sami standardni nastavci za boksese.. periodima kada je vreme izuzetno toplo. a mi ne dopunsku kapitalnu investiciju predstavqaju znamo koliki je taj limit. nam dali prak- vo|a~i meda u sa}u ti~nu primenqivu (boksesa). U ovom trenutku. bez medi{ta sa boksesima treba da budu uklowena obzira sastoji li se od jednog ili od {est odmah po kompletirawu ili kada p~ele po~nu da medi{ta. ~im ono bude napuweno. Ako se koristi jedno proizvede med u sa}u isti~e jednu od osnovnih medi{te za centrifugirawe odozgo koje }e direktiva za rad sa medi{nim prostorom: slu`iti kao dopunski stimulator. koncentri{e da bi se maksimalno umawio broj nad medi{tima sa boksesima. one koje su svojski pri.su{tina i jaju boqi rezultati u . ako im se da dovoqno prostora i ako se pa{a da rizika za rojewe. U ovom slu~aju jedinu p~ele smatraju da nije ograni~avaju}i. koje `ivo rade u medi{tima pred. centrifugirawe. treba da sadr`i malo satnih osnova grade nadgradwake u prostoru ispod medi{ta za koje }e biti izvla~ene sve do pred kraj medonosne . kada medi{ta sa boksesima budu napuwe.Deo ko{nice namewen vi{ku meda. kao {to }e to biti nezavr{enih boksesa.. ko{nicu opet usmerite na proizvodwu meda za Uz izuzetak sistema Kilionovih. formulu za reguli- sawe koli~ine tog rez- ervnog prostora za izgradwu sa}a. medi{ta (med u sa}u) mogu dodavati konzervativno Postupak kojim se upravqa prostorom (zbijene p~ele) ~ime se dobi- (dodavawe medi{ta) sada postaje . RADA U MEDI[TIMA kako su smatrali i Kilionovi. . meda nad leglom: medna kapa) koje je bilo bari- vi|enim za centrifugirani med i o~igledno su jera izgradwi sa}a. Oni su demonstrirali da se na ko{nicu gde je SA BOKSESIMA simulirano rojewe.primedba urednika). i ima Zatim. Kada p~ele jednom krenu da rade u Odabiraju se jake zajednice na najboqim medi{tima sa boksesima one }e rad i nastavqati lokacijama od trenutka kada su iza{le iz perio.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . centrifugirawe sa odabrane ko{nice na susednu ukqu~uju}i i otvore na poklopnoj dasci treba da koja tako|e ima medi{ta namewena za centrifu. i na odabranu umesto skinutih. produ`i. na. kasnije obja{weno (a ve} je razlog ovakve F/S/Sppu u ve} pomiwanoj kwizi tehnike delimi~no obja{wen u prethodnom tek.. postavite wih ometa gradwu sa}a koje je u blizini. a pa{a je jaka. (BCD0YZ[!pg!Cfflffqjoh) u poglavqu . dok }e medi{ta za centrifugirawe isi od dodavawa novih medi{ta u stepenu za koji primiti preostali prinos. tj. na|u u boksesima. Plitko medi{te sa medom (pojas od onule na pa{u. Tek ovde postaje o~igledna glavna prednost rada NASTAVAK sa ko{nicama prema strategiji obnove. osim u najmawe dva medi{ta sa boksesima za med u sa}u. kqu~ igre . pa{e . uobi~ajena praksa koju slede mnogi proizvo|a~i Postoji razlog za verovawe da bi bilo boksesa jeste da se brzo pro{iri satni prostor u izvodqivo da se ostavi jedno delimi~no po~etku du`e pa{e a da se zatim pri kraju pa{e ispuweno medi{te za centrifugirawe odozgo.. pa obi~no zastaju sa gradwom ubrzo po wihovom ako pa{a oslabi medi{ta sa boksesima se mogu ispuwavawu te se na daqe spremaju za rojewe ako jednostavno skloniti da bi bila dovr{ena neki se pa{a odu`i.Kako da se . prenesite medi{ta za Sve pukotine ili rupe u nivou medi{ta. toplih no}i. budu zatvoreni jer ulazak hladnog vazduha kroz girawe.61 - zahteva promenu plana rada koji se ve} koristi. . Ali. sada postaje saveznik zato definitivno daleko od bilo kakvog znaka za {to minimizira {ansu da se polen ili leglo rojewe.

idealan. time izazvali rojewe .. Krajem pa{e ovo medi{te . .. mo`e uvek da se prati u posled- Skica preuzeta iz kwige: wem medi{tu. slede}e medi{te se dodaje kada je p~ela dodamo par medi{ta za po~etak.sistemu za obnovu .. i za posledwe nepuno medi{te na kraju pa{e.. bi}e sasvim . te uvek mo`emo da znamo na wemu slede}e godine. Pa. polo`aj nastavaka gde je izgradwa sa}a najboqa. . prvo medi{te koje treba da bude instali- . je medom. u redu da ono bude prvo medi{te slede}e sezone .. Svako novo medi{te se postavqa na samom vrhu KOMPLETIRAWE ko{nice i kada bude 50% ispuweno rotira se na RADA U MEDI[TIMA najni`i polo`aj..drugo medi{te 4 nikada ne}e biti zavr{eno do kraja pa{e. Na primer. Zbog prozirnosti u sa}u (Sli~no se preporu~uje i za proizvodwu vrcanog meda. mo`da bi koji je obrazlo`en u ovom i u prethodna tri ponekad bilo po`eqnije da ko{nici prepunoj ~lanka. da bi kako se pune boksesi. Prema ovoj aksiomi. prostor za stvarawe lanaca . kao {to je prethodno ispuweno 50 %. Ovo se doga|a zato {to je kada treba da izvr{imo rotaciju nastavaka.62 . Ovo medi{te. va`i jedno mesto kre}u na gore. a prethodna medi{ta se za pletirawa ispuwewa medi{ta tokom pa{e. Zapamtite da .. budu}i da je problem zapo~iwawa grad- Gore je re~eno da mo`emo da zbijemo p~ele we sa}a slede}e sezone minimiziran. Namerno se dodaje jo{ jedno medi{te sa boksesima bez nade da }e ono biti zavr{eno iste sezone. u stilu neprekinutog niza. 4 5 Ali najva`niji aspekt koji polusatna . to ..Skoro zavr{eno medi{te obi~no se mnogo br`e zavr{ava ako se p~elama omogu}i da . wihovom unikatnom .. od p~ela graditeqica sa}a postaje zna~ajno Slede}i princip je plan za rotacijsku redukovan. a osnove sa}a bi trebalo da budu dobro izvu~ene.Nemogu}e je p~ele sabiti toliko mnogo. @ivadinovi} Rodoqub Naime. Da ih citiramo: to slu~aj pri veoma jakoj pa{i. {ta bi sa wim moglo da se uradi ?! 1 Specijalisti za med u sa}u i boksese u pro{losti su pribegavali praksi da pri kraju pa{e prebace ovakva nezavr{ena medi{ta 2 najproduktivnijim ko{nicama ili su pojedina~ne boksese raspore|ivali u druga 3 medi{ta sa nadom da }e se boqe ispuniti.1986. Ponovo Sppu!i wegovo izvanredno rezimi- rawe tehnike proizvodwe boksesa koja je posto- jala u to vreme daje indicije za jedno prakti~no re{ewe. ali }ete u posledwem ~lanku u ovoj ~istih plasti~nih kaseta prestanak gradwe sa}a kwizi videti da to nije neophodno) tj. osnova ispup~eno izgravirana na dnu plasti~ne posle koje svako medi{te pro|e najni`i mogu}i kasete i ne postaje deo sa}a za jelo. Lffqjoh!Cfft! kaseta ima za ovu namenu je trajna priroda ovog autor:Kpio!Wjwjbo 3 1 2 novog delimi~no izgra|enog sa}a i wegovog svo- SAD.. Sa dodavawem medi{ta obezbe|uje se izmenu medi{ta preporu~ivan od D/D/Njmmfs-a i u ekstra prostor kako za preradu nektara tako i za velikoj meri kori{}en od Kilionovih u gradwu sa}a. dok se slede}e medi{te opet Isti princip koji va`i za nastavak kom- dodaje na samom vrhu. . kraj medonosa. Ovaj koncept namernog dodavawa medi{ta dok se kasnije polako seli na gore i bi}e krajem pa{e sa namerom da ga ponovo iskoristi- ukloweno odmah po definitivnom ispuwewu mo idu}e sezone. ali ne zna~i da to usmerite pa`wu na to da u planu Xuniper Hil treba uvek i da ~inimo. Naro~ito da bi dobili boqe rezultate.. 2 1 2 3 jstva ili mogu}nosti za ponovno kori{}ewe kao trgovinskog proizvoda: p~ele ne}e o{tetiti 1 1 2 3 4 sa}e kada im se omogu}i da ga oslobode od meda Veoma lako se prati situacija u niti }e podebqati osnovu sa}a kada nastave rad najvi{qem nastavku. istovremeno grade sa}e u drugom medi{tu . Nova polusatna kaseta je idealna za ovu Postupak dodavawa nastavaka pri proizvodwi meda svrhu (pogledajte stranu 46). dok bi deo sa}a barem delimi~no bio i izgra|en. . ~im bude spremno..bi trebalo da ima malo nepoklopqenog meda.. ili tog medi{ta redosled nastavaka postaje onakav kako je to na drugi na~in rekao Sppu: kako se to lepo vidi na narednoj fotografiji. Posle dodavawa ~etvr. Ova praksa tra`i mnogo rada i pri dana{woj opremi nije prakti~na. ako bude oduzeto odmah i ako se p~elama omogu}i da o~iste ono malo meda koje sadr`i.

ili pak ne koji `ele da proizvedu med u sa}u sa {to je poseduje centrifugu i medi{ta sa ramovima za mogu}e mawim ekstra investirawem izra`enim u centrifugirawe. Plan Xuniper Hil je plodi{tu. ima potrebu za planom prema vremenu ili malim odstupawem od wihovog sis- kojem proizvodwom meda u sa}u mo`e da se tema za proizvodwu vrcanog meda. i centrifugiranog meda PREPORUKE Proizvo|a~ centrifugiranog meda koji pored toga odabere i da proizvodi malo meda u Budu}i da je uspeh rada sa medi{tima za sa}u ima potrebu za planom koji je kompatibilan med u sa}u tesno povezan sa na~inom rada u sa wegovim sistemom rada. biraju povoqnije opcije. a neki u boksesima vide i svoju {ansu. npr. 3) najvi{e {est nedeqa u glavnoj pa{i ili posle trifugiranog meda (postupkom koji je ve} opisan we. je upravo takav plan. mo}i da se vrati ponovnim objediwavawem (faza wi u ko{nicama namewenim za proizvodwu cen. Foto: Rodoqub @ivadinovi} . Danas. ove dizajniran i za ovu namenu. mogu da se preduzmu na odabranim ko{nicama u gija za rad sa plodi{tem. 3-Jedna alternativa 1-Celosezonska za me{anu proizvodwu proizvodwa iskqu~ivo centrifugiranog meda meda u sa}u (boksesi) i meda u sa}u Proizvo|a~ meda u sa}u koji }e odabrati Za proizvo|a~e centrifugiranog meda da proizvodi iskqu~ivo samo boksese. proizvodwi centrifugiranog meda.primedba urednika). poruke poslu`iti i jednima i drugima te da }e ih pa{ni menaxment za razvoj ali i kontrolu roje. naro~ito pri startu proizvodwe. Nadam se da }e ove pre- U suprotnom treba da se izvede neki pred. tj. Ve}ina. za jesewu pa{u. kada najboqa Plan Xuniper Hil je posebno dizajniran pa{a bude na pragu. boksesa. p~elara proizvodi centrifugirani med. interesa za proizvodwu meda u sa}u. Ipak. put po kom rukovodi cele sezone. ne sme se po~eti sa ostvarivawem plana po mom mi{qewu ima potrebe za malo meda u pre bliskog po~etka ja~e medonosne pa{e koja }e sa}u. treba da idu jeste plan gde p~ele svojski priawa- Plan Xuniper Hil koji se sastoji od tri ju na pa{u (A4 iz ovog ~lanka). kojoj }e proizvo|a~ proizvodwi boksesa ili privremenoj proizvod.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . i time omogu}iti pojavu novog talasa wa. mora da bude ono koje ima meda u sa}u ve} izvu~eno sa}e. ve}i broj faze koje su ve} opisane. u ovoj seriji ~lanaka . Faze 1 i 2 ovog plana preporuke su fokusirane na kori{}ewe strate. pa uposliti p~ele.63 - rano u stadijumu demarirawa ako su se p~ele 2-Me{ana proizvodwa pripremale za rojewe. ~ime }e se prekinuti za fleksibilnu upotrebu pri celosezonskoj proizvodwa vrcanog meda. ohrabriti.

varirala su i hipoteze pretpostavio da je prekid u distribuci. ^ini se da nema nesla. iden. na{eg celokupnog znawa. Nbsl se modelom zakqu~iti da prenaseqenost Xjotupo u svojoj kwizi . godine anas postoji nekoliko {ema koje Cvumfs-a. va}ena. plodi{ta teorija koja je bila {iroko prih- . jednog veka. sa rojewa. }e najverovatnije . talni dokazi nisu pribli`ili kona~nom Verovawe je autora ove pri~e da nivo razumevawu razloga za rojewe..a koje }e se saznawe od p~ele. omogu}uje da se rekonstrui{e jedan model proce- rojewa. nije sama po sebi onaj pokreta~ki gled i analizu dosada{wih znawa o biologiji faktor za rojewe . i ROJEVI NAGON po sebi ~ini stimulator za ako bih od wega mogao da EVOLUCIJA izgradwu mati~waka. lo da nam bude na dohvatu a Ovakav model. {to }e redukcija u distribuciji kwizi . @ivadinovi} Rodoqub Autor: PRAVI UZROCI Kv Kpio!! B/!! Iphh v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz 3336!! Tpv v ui!! ROJEWA  47ui! ! Hbmm ftcv Tusffu NJ!! 5:164!! -!! VTB v sh!! Ako ne znamo uzroke.. Ali. i koje je zajedno sa drugim hipotezama i D upotrebqava p~elarska zajednica.. kojim }e se objasniti kako prirodno Ipak.izra`en u formi teze sa rojewa je verovatno najve}i vo|a~ meda u sa}u i p~elars. bio pionir koji je najboqi i najlak{i rojewa konstantno je bila u otkrivawu mati~ine sup.. a te . a koje sledi uputstva narednom tekstu.Kompletno razumevawe rojewa bi treba. a koje su efektivne u prevenciji i/ili suzbijawu iskustvima integrisano u plan Xuniper Hil.na~in za spre~avawe rojewa.Biologija medonosne plodi{ta. koje }e biti citirane u tako i p~elarske zajednice. zajedno sa komentarima. poznati proiz.. isticana u literaturi o stance (wena izolacija. godine i Melitagora za april 1999. pitao bih ga nadmo}nost mladih p~ela istra`iva~ka tima pedesetih kqu~ni faktor u podsticawu godina ovog veka. p~ele koja predstavqa izuzetno kompletan pre.Ako bih mogao da sretnem ona i da na osnovu toga donese je to kako se vr{i redukcija u ~oveka koji je perfektan u boqe odluke o promeni dela distribuciji mati~inog fer. svetu smatrati za jeres. teorijska obja{wewa o tome na vo na pona{awe i fiziologiju medonosnih p~ela. OSNOVNE TEORIJE Dpmmjo! H/! Cvumfs sa dobijem odgovor na samo Ideja da je broj~ana saradnicima je u trci dva jedno pitawe. ne}emo na}i ni re{ewa  ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za decembar 1997. omona i dali redukcija sama p~elarskoj nauci i praksi. jeres .64 ... daqe bele`i . jo{ uvek nau~na zajednica nije dolazi do redukcije distribucije mati~inog fer- objavila da je otkrila sve osnovne mehanizme omona i gradwe rojevskih mati~waka. ki autor koji je `iveo na dovesti do pretpostavki koje p~elari {irom sveta . predvi|a slede}e: strane p~elarske i nau~ne zajednice u ~itavom ... evoluirala tokom vremena.. na~ina p~elarewa. koji na~in broj~ana nadmo}nost mladih p~ela i On je tako|e bio prvi koji je u vidu radne drugi faktori izazivaju rojewe.. rojewu za vreme du`e od tifikacija i sinteza) i weno inhibiciono dejst. i kojim }e koji su odgovorni za pojavu rojevog nagona. koje mo`e da se posma. Evolucija teorije mo`e da se vidi i u tra holisti~ki sa ta~ke gledi{ta kako nau~ne razli~itim hipotezama. Kontroverzno .pragu ovog veka je u svojoj tra`e pa i inspiri{u daqa gawa u nau~nom svetu da je istra`ivawa. dok nas eksperimen- ji mati~ine supstance odgovoran za rojewe..Pedeset godina me|u omogu}iti p~elarskoj zajed- mati~ine supstance kqu~ni p~elama.z a k q u ~ c i m a k o j e t r e b a problem sa kojim se suo~avaju raspraviti. napisao slede}e : nici da boqe interpretira faktor kriti~nog puta koji znake i simptome rojevog nag- vodi u rojewe.Prevencija D/D/!! Njmmfs.

tj. Iako ova izjava ima vi{e karakter strate- gije nego hipoteze. ona iskazuje jasan ciq koji osvetquje ulogu prekobrojnih ku}nih p~ela.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u . pretpostavqao da je pre. naklowenom rojewu. iako pred . gde sumira verovalo ovoj teoriji. ali se sada ~ini da je vi{efaktorsku hipotezu... koji stimuli{u radilice da upotrebqavaju metod smawivawa ove prenase. rojewe mo`e da se vidi pove}ana gustina p~ela na Ovi autori ne identifikuju neke ramovima legla. stvari samo mit.. godine. i u F ot o: menaxmentu kontrole rojewa slu`i da usmeri Al ek sa nd ar i pa`wu na wihovo upo{qavawe. (3) starosna struktura radilica.. pravilan lek za pogre{nu Izobiqe izvora hrane uti~e na prva tri faktora bolest. teristika treba da je na svom vrhuncu da bi se naseqenost plodi{ta mladim p~elama i zapo~elo odgajawe matica. iako se ~ini da ima i kasnijih istra`ivawa o tome kako nastaje taj prekid u distribuciji feromona.. u najmawu slede}em: odgajawe matica je zapo~eto zbog ruku kao jedan od faktora koji su u osnovi rojevog unutra{wih (demografskih) i spoqnih (izobiqe nagona. pro{irewem plodi{nog prostora. Dugo se ukqu~uju i podatke o rojewu.. dolazi do pojave nagona za rojewem. da prenaseqenost sama po sebi nije ta i tako|e bi moglo da bude primarni stimulator koja podsti~e izgradwu mati~waka. dokaziva}e da su razlozi koji se pripisuju meto. za odgajawe matica .Rojewe. Jeres? odre|ene mehanizme kojima V-ZAPOSLENOST se vr{i redukcija dis- KU]NIH P^ELA tribucije mati~inog M/F/! Tofmhspwf u svojoj kwizi . {to za uzvrat na neki tan pregled i analizu dosada{wih znawa. p~ele koje lu~e vosak i p~ele primateqice nektara stalno imaju posla na pretek.Biologija mladih p~ela negovateqica proizvodi vi{ak . ^ak je bilo pokazano da se proizvodwa feromona ne . M ih aj l ov sk G-HIPOTEZA O DISTRIBUCIJI MATI^INOG FEROMONA Dpmjo! H/! Cvumfs u wegovoj kwizi . a pre wega i najnakloweniji rojewu. jo{ 1980. a time i prevenciji rojewa. tj. A-HIPOTEZA D-HIPOTEZA O HRANI NAMEWENOJ LEGLU O VI[E UZROKA G/! Hfstujoh (1891) je dokazivao da vi{ak Nbsl! Xjotupo! u svojoj kwizi . (4) prenaseqenosti. prera|ena 1962) pret- postavqa da mati~in feromon ima inhibitorni Melitagora uticaj na radilice.Svet . redukuje od strane matice te se iskristalisala lo{kom rasporedu i u svakoj od wih }e kqu~nu tvrdwa da prenaseqenost plodi{ta leglom samo ulogu imati populacija ku}nih p~ela.Odgajawe matica koincidira sa kratkim O PRENASEQENOSTI PLODI[TA periodom u toku kog su uslovi u i oko dru{tva Hfpshf! T/! Efnvui je 1921..) isti~e da je neravnote`a izme|u mati~waka.. Povezanost uslova u ograni~eni prostor koji matica ima za polagawe dru{tvu i odgajawa matica mo`e da se sumira u jaja pokreta~ izgradwe mati~waka. a zapo~iwawe gradwe prera|ena 1955. medonosne p~ele (1954.. na gradwu mati~waka.. feromona i/ili . (2) prenaseqenost di pro{irewa plodi{ta i tako smawewu wegove plodi{ta. Zato postoje menaxmentske {eme koje pa{e) faktora. imati rojeve na p~eliwaku . wegova kontrola i spre~avawe (1935. U primarne stimuluse roje- Teza koja }e sada ovde biti postavqena wa od kojih nijedan sam ne mo`e da ga izazove.65 - hipoteze }e biti pore|ane u izvesnom hrono. i da kada je taj uticaj redukovan prekidom normalne broj 2/1997 distribucije iz razloga koje treba do kraja otkriti. koja na~in stimuli{e gradwu mati~waka. krenu sa odgajawem novih matica u periodu qenosti.Logi~no je zakqu~iti da ako mi uspemo da ova rukovodimo na{im p~elama tako da negovate- qice. Ovo je {iroko prihva}eno kao barem jedan faktor za po~etak izgradwe mati~waka. po sebi uti~e na distribuciju. od wega i wegovih saradnika: B-HIPOTEZA . u redukovana distribucija mati~inog feromona. i ve}i broj takvih karak- G/Ivcfs 1792. da . medonosne p~ele (1987) daje izvanredan komple- hrane namewene leglu. spadaju: (1) ja~ina dru{tva. ku}nih p~ela i rasporeda radnih zadataka ono Zabele`imo {to je odgovorno za rojewe: ipak. ne}emo . koja je prvo istaknuta su{tinski zastarela.

bakfast p~elama: Xjotupo isti~e (u jednom delu) da: . @ivadinovi} Rodoqub hipoteza obuhvata kao jedan od uzroka rojewa i encu uzimaju}i neka ukr{tawa koja je uradio sa faktor prenaseqenosti plodi{ta. ... .}elije sa}a za skladirawe. tara. menta. te se sakupqaju na krajevima supstance i zapo~iwawa mati~waka. uvek kada nedostaje prostor za skladirawe. ) toru. na primer. .. u podru~ju sa hladnom klimom. izvo|eni u fiksnom pros. sa}a. Zbog fiksne varijante dizajna eksperi. ^ini se mnogo verovatni- jim da sveukupna aktivnost p~ela koja je orijentisana jednom ciqu (prerada nektara) ograni~ava razmenu mati~inog feromona jedino na telesni kon- takt. na nekoliko mesta postaju rojevske p~ele zato {to . i da je roje pri mnogo mawoj veli~ini aktivnog gnezda ova ispuwenost `eludca na prirodan na~in pod- nego {to je to slu~aj kod evropskih p~ela.. Izvla~e satne osnove superla- sigurno }e biti ukqu~ene manipulacije dizajni. {to je su{tinska okolnost koja rane sa ciqem da se testira vi{efaktorska prati izvanrednu sposobnost za sakupqawe meda . hipoteza o zapo~iwawu odgajawa matica.. i u U {kolsku perspektivu predmeta rojewa - kojima su rojevi startovali na ramovima samo sa koja je prema mom mi{qewu nenadma{na .pun stomak povezuje naklowenost rojewu sa nedostatkom blokira dnevnu dozu feromona.U poje. (Kao prvo... {to slu`i budu}em ciqu. uzroka rojewa izra`ena u vidu unapre|enog mod. lusa kru`ewa mati~inog feromona putem soci- ma vode do redukovawa distribucije mati~ine jalne razmene hrane. a vrlo slabi. i tako . s obzirom da jedna primateqica preuzme od . budu}i da p~ele stalno imaju zauzet medni `eludac te tako stoje po strani od socijalne razmene hrane. Mo`e se postaviti pitawe ispravnosti Brat Adam u wegovoj kwizi . postoji pitawe da li je ta~na tvrdwa da su primateqice ba{ toliko zauzete koliko se ovde tvrdi. citiraju}i rad Dppnct-a. razumevawa rojewa . medonosne p~ele. za refer. ove p~ele su izvan cik- . Cfsobse tako|e daje postulat da je ova Va`no je da su u ove eksperimente bile uloga ispuwenosti mednog `eludca odgovorna za ukqu~ene i p~ele poreklom iz Afrike koje imaju neophodni a isti takav slu~aj kod p~ela u vreme jaku naklowenost rojewu i koje su pokazale da se kada izlazi roj.. ne}e biti obelodawena sva ..66 . sve dok ponovo ne postanu neak- tivne. bazira na dobro kontrolisanim eksperimen.. (Cfsobse! Npcvt. i kombinacije koje zajedno sa drugim varijanta.. {to je legla ili pak na satono{ama ili u medi{tima i p~elarska zajednica ve} iskusila u p~eliwim prolaze kroz fiziolo{ke promene koje ih pre- dru{tvima sa kojima se radi i koja prezimqavaju programiraju u p~ele koje }e upravqati rojewem.preme{tawa privremeno . meda Treba re}i da se gorwa hipoteza o vi{e u sa}u (boksesi). Mo`da jednako distribuirana putem pomenute socijalne je ovo tako zbog siroma{ne navike za gradwu razmene.. budu}i da je sposobnosti za gradwu sa}a. Ovim i odsustvo rojewa . pokazano da kada se daje u 5-10% rastvoru {e}era mati~in feromon ne vr{i inhibiciju razvoja ovarijuma kod radilica.. ZA SKLADIRAWE MEDA rali prirodni uslovi. (One) manifestuju ogromnu sposobnost dinim podru~jima istra`ivawa medonosne p~ele izgradwe sa}a. \-HIPOTEZA ela.itd.nahrawene .Gajewe argumenta da p~ele sa ispuwenim `eludcima . O P^ELI KAO PROSTORU tima sa ko{nicama koji su. ove ko{nice nisu zazimqavane. tivnom brzinom. kojim se nije manipulisalo (rukovalo). da bi se boqe simuli. 1 9 8 7 . Iz ovoga se mo`e predvideti pristupom bi se trebalo do}i do celovitog da afri~ke p~ele mogu biti izvanredni proiz- .on je satnim osnovama. postaju `ive ... ne preuzimaju}i vi{e od izletnica sve`e tovare nektara. Oformqene samo u periodu uveo koncept da ku}ne p~ele i primateqice nek- izobiqa nektara.. vo|a~i centrifugiranog meda..

. mada je to zaista te{ko pravil. ako im se naprave ograni~ewa u . kru`ewa feromona u silnoj gu`vi kakva se javqa A . daleko od legla. na taj na~in odr`avaju}i jedan izdr`qiv no uraditi . i/ili ograni~avawa sli~ne neravnote`e u rasporedu radnih zadataka prostora. evolucionom dizajnu reprodukcije p~ela. To su sada ograni~ewa izra`ena u prostoru u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za april i maj 1986. za gradwu sa}a i skladirawe nektara. {to za uzvrat. posle ~ega mo`ete da automatske regulacije sredine u kojoj se razvija pove`ete konce. uspostavqawe uobi~ajenog stawa . ventilaciju itd.pune meda prirod- legla. Zavisno od vremena ~ini deseti deo wenog `eludca. tara. {to te`e da formiraju novo dru{tvo putem odva- glavni faktor koji je odgovoran za jawa dela zajednice rojewem. da se nikada ne roje dru{tva koja potrebu za wihovim upo{qavawem na negovawu najvi{e rade. odbacu.slabu ventilaciju uzrokuju}i da p~ele deli. gde }e im biti data zapo~iwawe i nastavqawe odr`avawa stawa prilika da se iska`u u radu kome toliko `ude. ove p~ele . ~ime se uspostavqa neravnote`a zbog prekinute pa{e. automatski na periferiji legla ostaju izdvojene Detaqnije o ovome mo`ete pro~itati i u posled. faktora okoline i zapo~ela gradwa mati~waka.. mogu da nastanu demografskih faktora. premda B . raznih sezonskih V ... aktivnih radnih zona (sa}e sa leglom ili Prekid sakupqawa. {to ih udaqava od toka zoni prerade meda. mehanizma. leglo. zbog lo{eg vremena. gradwa novog sa}a je ~vrsto mati~inog feromona. To je jedinstveni uslov. . i nezapo{qene zbog prirodnih mehanizama wem ~lanku ove kwige.. ~ini se. na malnog toka kru`ewa mati~inog feromona {ta se nadovezuje i pove}awe broja ku}nih p~ela. budu}i da im T E Z A : Preko odgajawa legla i faza je to jedina alternativa (i sasvim je normalno razvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana. zar je dominantno odgajawe legla. ili direktni razlog za redukovanu distribuciju U su{tini.prekobrojne ku}ne p~ele dovoqno prostora za skladirawe nektara. ali i hraniteqice legla. ispuwenosti mednih `eludaca kqu~ni faktor u Sledi jedna ovakva teza sa zakqu~cima. godine u kwizi .67 - izletnica u proseku samo oko 6 mg nektara. Jedino je ta~no se pojavquju neravnote`e u rasporedu radnih da one tih 6 mg prera|uju u nekom uglu ko{nice obaveza zbog promena u zoni nege legla ili pak u ~itavih 20 minuta.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .. ili uticaja lo{eg vremena. Ovakve . za koja vode u rojewe je prekid u distribuciji razliku od nas qudi . ciqem da se pravilno reguli{e prenatrpanost ekspanziji gnezda. a to i sam znam iz eksplozija populacije ku}nih p~ela nadma{i skromne prakse.U t o k u m e d o n o s n i h p a { a kada se mo`e pretpostaviti da ramovi legla koji su dominira skladirawe hrane i ku}ne p~ele su postavqeni blizu jedan do drugog mogu da izazovu upo{qene na periferiji kao primateqice nek- . ako smo im omogu}ili da imaju . nivo prenatrpanosti gnezda sa leglom {to se Ovaj Cfsobse-ov scenario.. kojima nedosta- p~ela koje su privremeno daleko od matice i je prostor za izgradwu sa}a. automatski redukuje cirkulacija p~ela orijenti- ali iz razli~itih perspektiva. je hipotezu o prenaseqenosti plodi{ta. no postaju izdvojene i nezaposlene. po ~itavom prostoru ko{nice.. sami ili u kombinaciji su odgovorni p~ela u diskusiji o rojewu zbog prekida pa{e. Ve} izdvojene na ramovima pa`qivo analizirane.primedba urednika). {to se doga|a prirodno sa Ili pak. gnezda sa leglom. legla. mi~no napuste taj prostor. ku}ne p~ele OBJEDIWENA TEZA sada nemaju nikakvu drugu opciju do da skladi{te OSNOVNE TEORIJE nektar u wihovim mednim `eludcima.. da bi se unikatnih faktora. ko{nice jer se one i daqe ra|aju.ispuwenih medom . povezana sa ve~nom ulogom graditeqica sa}a kao .izolacija i Jedno privla~no saznawe jeste da je uloga prazan hod ku}nih p~ela (nezaposlenost). Zajedni~ki one sanih na izvr{avawe radnih zadataka na relaciji ~ine osnovu za objediweni pogled za koji }emo izme|u podru~ja za skladirawe meda i zone legla videti da tra`i vi{e od jednog mehanizma za a koje vr{e distribuciju mati~inih feromona. koja su godine predstavqaju stimuli{u}e i razja{wava. {to prekobrojnih ku}nih p~ela. koji zamewuje izolaciju i prazni hod ku}nih privremeno .. Pored toga. izme|u ku}nih p~ela i wihovih radnih u kojim periodima je onemogu}ena sakupqa~ka zadataka. opet se javqaju faktori koji ih ~ine nezaposlen- Ova dva rada Cfsobse-a Npcvt-a objavqena ima. neravnote`e u ras- mogu}e da ta tolika upo{qenost upravo izazove poredu radnih obaveza se javqaju kada takozvana rojewe. Time se Sve ove prethodne hipoteze su relevantne. H/I/!Dbmf i saradnici su Z A K Q U ^ A K 1 : Dva odvojena prirodna 1949. se reperkutuje na prekid tivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van nor .primedba urednika). mati~inih feromona. na periferiji aktivnost. odnosi na temperaturu. osobito ako je nastao medom) automatski odvaja i pretvara u neak .U t o k u p r o l e } n o g r a z v o j a kada je u ko{nici na jakoj pa{i. rada ku}nih p~ela te one postaju nezaposlene.Ko{nica i medonosna . za izolaciju i nezapo{qenost (prazan hod) istakli da: . za skladirawe meda. sa tim odakle }e se videti da nije prenaseqeni prostor {to je ovom faktoru dat i automatski prioritet sam po sebi stimulator proizvodwe mati~waka pred gradwu novog sa}a za isti ciq..T o k o m t r a j a w a s e z o n e . graditeqice sa}a. ako se ve} tvrdi.. stvarna ili su samo od p~ela s h v a } e n a u ju}e izjave o rojewu koje zaslu`uju da budu v i d u ograni~ewa.da bi se kontrolisali efekti . ..

a Na kraju... U drugim slu~ajevima. tj. ili pak dru{tvo nije bilo ..iako se ~ini da za medonosne pa{e i rojewa je odli~no sumirana od pojavu tihozamenskih mati~waka postoje i neki Cvumfs-a koji je komentari{u}i stav mnogih drugi razlozi. i ukqu~i/iskqu~i prirode pojave rojevih koji je nastupio odmah posle perioda u kome je mati~waka. . a zato~enost p~ela u ko{nici zbog lo{eg vremena. u kom je zahva}enog ili dostupnog sa}a te da ukqu~e rojewe bilo kontrolisano kod hiqada dru{tava . odsustvo medonosne pa{e }e ga samo odlo`iti.i ni{ta se nije kada broj p~ela koji je van tokova kru`ewa de{avalo deset dana. ova o~igledno kontradiktorna uslova. nisti~koj monarhiji (kako ju je nazvao ^arls ispuwenih medi{ta sa polusatnim kasetama.. naglo uve}awe koli~ine hrane koja je Dokaz za neophodnost postojawa `enke za skladirana u ko{nici kao rezultat dobrog medo- zamenu dolazi iz uspeha iskustva koje su imali brawa.. godine). upravqano dodavawem dva polusatna medi{ta sa Z A K Q U ^ A K 2 : Kao odgovor na reduko. dobri uslovi za sakupqawe meda vrate posle ona i izla`ewe roja samo po sebi je uslovqeno sa perioda lo{eg vremena i zato~enosti u ko{nici. dva preduslova: (1) Mora da postoji `enka za Ali ako se desi da vreme ponovo bude lo{e. i rukovo|ewe p~elama imaju}i na umu sakupqawe nektara bilo odli~no. iz kog }e se prikupi- .nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo (izlazak roja). Npcvt bele`i da: mati~waka) od one pri privo|ewu rojewa kraju .68 . jskog porekla. poslene ku}ne p~ele po~iwu gradwu mati~waka ali se roj odmah vratio. koja je centralno .. U toku julske pa{e.tankim sirupom.redukovane dis. a zavr{i}e se kada one Shvatawe da je medonosna pa{a od postanu ponovo izlo`ene feromonima i to su{tinske va`nosti u vreme rojewa ima jaku prirodnim putem ili putem kojim je situaciju podr{ku od p~elarske javnosti koja je empiri- usmerio p~elar. odgovorna neravnote`a u dru{tvu (radni zadaci urno su primeri gde je prisustvo nekog naspram radne snage).. koja je nastavila inhibitornog dejstva feromona u jednoj . koja su bila prisiqena da u|u u rojevi nagon. i drugo...Iznenadni po~etak perioda lo{eg vre- {to poma`e razumevawe spontane mena. dru{tva po~iwu da grade mati~wake ~im se Z A K Q U ^ A K 3 : Zavr{etak rojevog nag. jer matica nije mogla da na periferiji legla. ciqem proizvodwe jedino meda u sa}u. . Batler jo{ 1607. ko{nica se izrojila. prikriveni i te{ko vidqivi mati~waci koji se Pomoglo bi ako bi se rojevi nagon gledao ponekad mogu na}i ugra|eni u leglo. kavez koji je odnet van ko{nice .. Kao {to vidimo oba radili~ka larva) i (2) Medonosna pa{a. naru{ena ravnote`a u dru{tvu i te`i se izbe. Razvija se rojevi zanos. i da kontrole rojewa. mati~wak ili }e razru{iti mati~wake. Naizgled paradoksalna veza izme|u tribucije mati~ine supstance . tako prevlada nagon za rojewe. @ivadinovi} Rodoqub prekida pa{e.. proizvodwu i dostigla prinos od {est dobro . {to . mogu da rezultiraju prenaseqeno{}u Kilionovi u proizvodwi meda u sa}u.. na lokaciju rojevih mati~waka na krajevima Posledwa uloga slu`i za signalizaciju da legla. prenaseqenost je uzeta da se zatim su spre~ena u wegovom privo|ewu do kraja objasni start rojevskog impulsa. Rezultat je bila prirodno izrojena ca na du`nosti odgovorne za reprodukciju. ko{nica bez gubitka p~ela. tara) se ~ini da igra sasvim razli~itu ulogu u ma legla izgleda da samo podr`ava koncept po~etku rojevog nagona (po~etak gradwe izolovawa ku}nih p~ela. kao manifestacija privremenog prelaza radili. Izve{taji vi{e dopada obja{wewe H/I/!Dbmf-a da je za wega iz literature o rojewu u odsustvu mati~waka sig. se ~esto ~ini znawe da izlo`enost ili neizlo`enost pridru`en rojewu.femi. rojevski impuls . kojom je bilo rojewe. p~elara po pitawu isprekidanih pa{a napisao Gore spomenuto je izuzetno korisno zato slede}e: . se ~ini mati~inom feromonu ~ini na~elnu strategiju da je suprotno od ovoga u stvari istina. ali se meni odstrawewem svih rojevih mati~waka. vanu inhibiciju mati~inim feromonima.. ukloweni.. uzleti. . Autor ovog napisa je imao sre}u da . mati~wake iz istog razloga . gavawu rojewa .. Matica je na|ena u travi i stavqena je u jedno imperativno uro|eno pona{awe zajednice. posle kojih je svaki ram mati~ine supstance do|e do kriti~nog nivoa i oslobo|en od p~ela i pa`qivo pregledan. mogu se dru{tva prihrawivati mati~waka previ|eno. Ovime se daje pre}utna podr{ka istra`i ovaj fakt u dvospratnoj ko{nici sa konceptu naru{ene ravnote`e kao razlogu za maticom sa potse~enim krilima. kao {to nema ni~eg strategijskog {to bi postoji dostupan izvor hrane koji }e omogu}iti se odnosilo i na lokaciju mati~waka tihe smene da rojewe bude uspe{no. Medonosna pa{a (izobiqe nek- Locirawe rojevih mati~waka na krajevi. Ovo prihrawivawe ima beznade`no obezmati~eno zbog postojawa efekat jedne neprekinute pa{e ~ime se popravqa radili~kih larvi ili jaja. Samo ako ove Svi mati~waci osim jednog su detaqno p~ele ponovo budu izlo`ene mati~inim fer.idealan prekid }e zapo~eti onog trenutka kada se one oslobode legla i nova mlada matica. U oba slu~aja p~ele grade ti zalihe meda. u toku kog su p~ele zatvorene u ko{nici. prvo Odsustvo `enke za zamenu }e spre~iti rojewe. a vo|eno je ra~una da se prona|u i oni omonima do}i }e do prekida nagona. neza. one zamenu (neoplo|ena matica.

.. godine ajve}i deo procedura opisanih sa N ciqem da se napravi prevencija roje- wa mogu biti spojene u sklopu jedne od slede}ih svita mogu da se kre}u i {ire leglo na gore u jedno otvoreno plodi{te. `eludcima ku}nih p~ela. . i preme{taju ih na periferiju legla.. se koristi metod opisan na crte`u 3. gde je praznim sa}em.. proizvodwe vi{ka meda. Preure|ivawe plodi{ta sli~no kao na crte`u 1. posle izmene nastavaka.. i Melitagori za maj 1999. Ni`e su opisane tri najzastupqenije pro- cedure za rad sa otvorenim plodi{tem. uz izuze- tak svih formi deobe ko{nica ili izjedna~avawa snage svih dru{tava koji ~esto puta mogu da ostvare `eqeni ciq. strana 60) ciq je da: . P~ele same po sebi ne mogu mawe ili vi{e da odre|uju stepen zalegawa mat- ice.ORGANIZACIJA wihova nezapo{qenost. te se tako izbegava A. ili se istima omogu}uje ako su ve} na periferiji. ica slobodno nosi. . zbog sabijawa Ovakvo kori{}ewe praznih ramova je klubeta usled naglih zahla|ewa.69 - Autor: Kpio! B/! Iphh STRATEGIJE ZA Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui! PREVENCIJU ROJEWA 47ui! Tusffu  POVEZANE Hbmftcvsh! NJ! 5:164! -! VTB SA TEORIJOM ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za decem- bar 1997. upotrebqivih legla je nepo`eqno i mo`e da bude izbegnuto ako radili~kih }elija... Radni zadaci na veoma efikasno. Praksa dodavawa ramova sa praznim sa}em ima Pre izmene je blokiran normalan razvoj nekoliko formi koje se kre}u od zamene ramova legla koje se zbog toplote {iri na gore. posle ~ega je osnovni Posle rotacije nastavaka matica i wena . a u skladu je sa ovom objediwenom teorijom. godine. smrtnost legla uobi~ajena pojava. Vide}e se da se obezbe|uje dopunski satni prostor unutar ili u pogodnoj blizini gnezda sa leglom. sada je Uz pomo} definisawa rada sa gnezdom sa obezbe|en i dopunski prostor za skladirawe otvorenim leglom prema Tfdisjtu-ovom radu: bilo kakvog ve}eg prinosa od prole}nih biqaka . Vertikalno deqewe ma sa dovoqnim brojem ~istih. Crte` 2 prikazuje stawe kori{}ewem ramova sa praznim sa}em. dok je sa leglom praznim sa}em. ili poma`e da se ona spre~i i pre nastanka (preven- cija rojewa). dostupan kako zalegawu matice tako i skladirawu meda. Leglo Med Prazno sa}e 1 . da se vrate i budu ponovo izlo`ene feromonu. [to je najva`nije.Dobijawe meda (Ipofz! Hfuujoh-! Bnfsjdbo! Cff u slu~aju da se takav pojavi. ali neometano no{ewe jaja poma`e popravqawu neravnote`e malo~as pomenute. I vi{e od toga. ~ime se poni{tava potreba za preme{tawem ku}nih p~ela na periferiju.se odr`i mogu}nost prisilnog skladirawa hrane u mednim gnezdo sa leglom u dovoqno velikim proporcija. pa se p~ele opet globalnih strategijskih tehnika: upo{qavaju na nezi legla. Tela zamewuju mesta kada dru{tva prezimela u ko{nicama sa dva nastavka LR sadr`e 5-6 ramova C R T E @ 1 sa leglom koji su tipi~no locirani isto ili 2. obnavqa se prostor za zaklubqivawe unutar ko{nice ili blizu legla..Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .R o t a c i j a t e l a k o { n i c e . koje je toplotno podr`ano od legla ispod. . koja }e se ovim i prek- OTVORENOG GNEZDA SA LEGLOM inuti ako je ve} postojala. ~ime }e se omogu}iti da mat. do razmicawa okvira {irewe na dole i na stranu veoma slabo.. legla izme|u kojih se postavqaju ramovi sa naro~ito u podru~jima sa hladnom klimom. ~ime se elimini{e Kpvsobm 1944. ako se na wega gleda kao na prak- nezi legla poma`u proizvodwu novih p~ela ti~nu kontrolu rojewa pre i na po~etku radilica.

i time izlo`iti mati~inom feromonu. B. svako je donelo preko 45 kg meda u sa}u .primed- ba urednika) gde je ve} govoreno o postavqawu medi{ta. @ivadinovi} Rodoqub zadatak postavqawe medi{ta. wegov deo zahva}en leglom ve} je zna~ajno zamenu. U osnovi. poslovima oko hrane i oko legla. ili ne posve}uje neizbe`nim mati~wacima za tj. . i jo{ vi{e od toga..D e m a r i r a w e . povratak. budu}i da se kori{}ewe praznih ramova u me|usklopu za skladirawe hrane ili za C R T E @ 2 razvoj legla koristi konstantno a promenqivo je. plodi{te. ~ime se omogu}ava ku}nim p~elama da budu stalno zaposlene u preradi pristi`u}eg nektara. izgra|enih u bezmati~nom telu ko{nice . kao sa dve ma. Nijedno dru{tvo se nije izrojilo od kako je bilo preseqeno u ovakve ko{nice. 2 . otvorenim prostorom za skladirawe. odavno po{tovana strategija za kontrolu rojewa sa adekvatnim postavqawem medi{ta u -Leglo Med Prazno sa}e toku pa{e. Molim vas i da pogledate prethodne moje ~lanke iz ovog serijala (i u ovoj kwizi. kako izlazi novo leglo. tj. Prema Rutovoj ve} pomi- wanoj kwizi (BCD0YZ[! pg! Cfflffqjoh.P o s t a v q a w e m e d i { t a . i to u ovom slu~aju re{etkastim ramovima koji slu`e samo za zaklubqivawe p~ela. zajedno sa raznim modifikacijama. ako su one ve} tamo preme{tene... koje se u velikoj meri razlikuju u broju i polo`aju C R T E @ 3 kori{}enih medi{ta. ~ime prestaje potreba za ramova sa leglom naizmeni~nim postavqawem preme{tawem p~ela negovateqica na periferi- praznih ramova je prikazano na crte`u 3 koji je ju legla ili. na ili vi{e rama izvu~enog sa}a jedan do drugog. od kojih je svaka za sebe sezonski dominantna i radi toga su pred- met raznih neravnote`a u radu. Ovde se razmatra otvoreni prostor za skladirawe hrane i wegova povezanost sa rojew- em. Preure|ivawe pro{iren.zidne ko{nice (Btqjo. organizacija otvorenog prostora za skladirawe sa postavqawem medi{ta. 1 . i pa`wi koja se posve}uje Sada. ali u odsustvu pa{e ti ramovi mogu da slu`e interaktivne strategije.ORGANIZACIJA OTVORENOG P R O S T O R A Z A S K L A D I R A W E . u prisustvu ili odsustvu mati~waka u po~etku. Ali.70 . One }e se opet uposliti na nezi legla ta prednost. {to je istaknu. samo kao pregrade za vertikalnu podelu legla.Autor je koristio nekoliko ovakvih ko{nica sa p~elama krawske rase (naklowene rojewu) u proizvodwi meda u sa}u. Osnovno demarirawe. je ono {to je vodilo do formulisawa dva izrazita mehanizma za redukovanu distribuciju mati~inog feromona. se gleda u radu sa medi{tima na takav na~in da nije poznata krajwa granica veli~ine prostora za skladirawe nek- tara. Uspeh Btqjo . izdawe 1935. izbor se daje p~elama a p~elar mora da misli o Od dana po~etka pa{e. strana 698): . Strategiji za rad sa prostorom za skladirawe meda radi pre- vencije rojewa. u izveden iz crte`a 1 preraspodelom samo onih gnezdu se stvara slobodan prostor za wihov ramova koji su ve} bili prisutni.xbmm ijwf) kao nerojevske ko{nice se zasniva na istom principu kojim se cepa prostor legla. umesto izvu~enog tome da radi sa otvorenim plodi{tem i sa sa}a mo`emo koristiti ramove sa satnim osnova. isto kao i za dobijawe meda mo`e se dati naslov: Organizacija otvorenog prostora za skladirawe. {to je samo drugi na~in da se opi{e. razdvajawe matice od wenog legla uz pomo} mati~ne re{etke se praktikuje u kontroli roje- Leglo Med Prazno sa}e wa. Shvatawe i prihvatawe ove dve kategorije kako bi to ve} i bilo i kada bi se koristila dva za raspored radnih zadataka u ko{nici.

u ve}eg broja neupo{qenih ku}nih p~ela. strategija se ostvaruje odstrawivawem matice i 1975. Ovi neo~eki- C vani rezultati bi}e ni`e opisani u kontekstu plana Xuniper Hil. kao br`e ali i kvalitetnije ispuwavana i i na postepeno osloba|awe dopunskih }elija za zavr{avana. kako je to ve} zabele`io Rut: strane nove matice. i tako }e medi{ta biti kori{}ewe praznog sa}a za skladirawe meda. Na primer. p~ele u medi{ta sa boksesima bez ikakvih {ansi Obratite pa`wu na velikodu{no da time izazove rojewe. obezbedila su iznena|uju}i dokaz da demarirana ko{nica u odsustvu unosa nektara mo`e da izazove rojewe. ~lanak u ovoj kwizi .. U svojoj najprostijoj formi. ako se uradi na po~etku pa{e kako gawe mati~inim feromonima nove matice. Ponovo je smawena mogu}nost stvarawa biqu. sve dok ne nastane ponovno izla- Demarirawem.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .. Ova modifikacija najboqe mo`e da se mlada neoplo|ena matica koja se ispilila iz objasni kao primer organizacije otvorenog pros.71 - gde ovo posledwe zavisi od udaqenosti tela sa V. a produ`eno je i no{ewe jaja od wa p~ela. i isto tako pravovremenu primenu re{etke p~ele idu u dowi nastavak da prime nek. P~ele negovateqice }e biti u po~etku u gorwem nastavku. sa svim wegovim p~elama i radi sa radnim jenost oko legla umawena. sa malim ili nikakvim zadacima prerade nektara.primedba urednika). legla se izlegao. zajedno u istoj ko{nici . posle prekida legla. {to je pribli`no jednak prekid onom koji toru oko legla. {to zna~i daleko od matice. Posle izlegawa legla koje je gore. kada je o~ekivana pa{a bila odlo`ena ili onemogu}ena zbog vanredno lo{ih R vremenskih prilika.. i medonosna p~ela (Uif!ijwf!boe!uif!ipofz!cff. osim jednog da bi se neutralizovao organizacija prostora za skladirawe nektara... Tako je distribucija mati~inog feromona odr`ana. Leglo Med Prazno sa}e . na koji }emo se opet vratiti. Imaju}i pristup preko mati~ne strategije. se obezbe|uje celovi. rawu nektara. ve}i deo kao simulacija ve} izrojene ko{nice bez gubqe. Ova strategija je zavisna od apsolutne sig- Verovawe je autora ovog ~lanka da je urnosti da su eliminisani svi mati~waci za glavni razlog za uspeh u spre~avawu rojewa takva zamenu. a eralno gleda kao rastere}ewe zbijenosti u pros.SIMULACIJA VE] IZROJENE leglom od matice. koje nastaju izlegawem p~ela u gor. ~ime se gorwe telo. ice u nov prostor gde ima mesta za zalegawe u izo. elanom koji ima prirodni roj. prirodno izrojene ko{nice. pa je prostor nedovoqan za upo{qavawe p~ela koje se stalno izvode. 4 trifugiranog meda na po~etku sezone rojewa U prisustvu pa{e.Ko{nica ( O B N O V A ) . Tako se posti`e dobra {to se doga|a kada se dru{tvo roji. ~ime je dru{tvo obnovqeno . sa slede}om ravnote`a u podeli radnih zadataka. se i potomci nove matice br`e regrutuju za tar.. (1) postavqawem mat. za med u sa}u. Plan Xuniper Hil tar. dok izletnice idu u gorwi da bi regrutovale isto tako upotrebqava prekid legla. se generalno i preporu~uje. strana 380) je prikazana na crte`u 4. prote`e na najmawe 5-6 6 nedeqa od wenog po~etka. ali ga izvo- primateqice nektara (pogledajte posledwi di na sasvim druga~iji na~in. modifikacija koju KO[NICE BEZ GUBITKA P^ELA je koristio H/I/Dbmf opisana u kwizi . ova . rojevih mati~waka ako su oni bili prisutni u tora za skladirawe meda. E Novo gnezdo sa leglom je konsolidovano na mawem broju ramova. mo`e da se diskutuje o Demarirana ko{nica za proizvodwu cen- tome da su{tina demarirawa mo`e da izazove rojewe. za koje vreme prostora izletnicama u kom }e se sme{tati nek. da bi negovale novo leglo. ko{nici pre po~etka ostvarivawa na{eg plana. daleko od novog legla i (3) davawem produ`uje period kontrole rojewa. ~ime se izbegava praznina u se prostor za sme{taj meda.. T Iskustva sa planom Xuniper Hil po~etkom 1997. izlazak roja. uni{tavawem svih mati~waka osim jednog za Tu je napravqen izuzetak u shvatawu vreme od 9-10 dana (ne kasnije) ili pak demarirawa kao organizacije otvorenog uni{tavawem svih mati~waka ako je prisutna plodi{ta. u slede}ih 8 dana }e se poste- peno preseliti u dowi nastavak. Ovo je ta~no ono sakupqa~koj aktivnosti. stvori}e sakupqawe nektara. Kontrola rojewa postignuta ovom strategijom se to upo{qavawe ku}nih p~ela u preradi i skladi. (2) postavqawem legla koje se izvodi.U svim ovim planovima se vidi da je zbi. u isto vreme se demarirawe gleda do`ivqava prirodno izrojeno dru{tvo. Za oko 2-3 nedeqe. i ovo vreme se obi~no poklapa sa Obratite pa`wu na Kilionovu verziju ove sezonom rojewa. koja predno{}u: roditeqsko dru{tvo i roj ostaju omogu}uje proizvo|a~u meda u sa}u da sabije . a @ (Prema H/I/Dbmf-u) kada poklope leglo. wem nastavku. Dok se princip ugra|en u demarirawe gen. pre nego {to se dodaju nova medi{ta skladirawe.

a na dowim krajevima ramova sa DEMARIRAWA leglom uo~ene su i mati~ne osnove u kojim je bilo Prvi korak je osnovno demarirawe. osim u svega 4-5 dana. maja. godine PLAN XUNIPER HIL demarirawa su prona|eni i uni{teni rojidbeni I POSEBAN SLU^AJ mati~waci. u toku kog vremena je ~esto padala ki{a C R T E @ ili pak bilo veoma hladno da bi p~ele sakupqale nektar. sa tim {to }e se svo leglo smestiti u gorwe telo ko{nice (Crte` 1) . neki ~ak i zatvoreni. Iako ovo mo`da nije slu~aj preno{ewa jaja od strane p~ela preko mati~ne re{etke pred deobu. o ~emu je ve} ne{to re~eno u C R T E @ prethodnom ~lanku. U jednom od ovih iskustava koje je ukqu~ilo dve autorove ko{nice. Do`iveli smo dva iskustva sa planom Xuniper Hil tu na severoistoku SAD-a aprila i Dupla mre`a maja 1997. ulaz nice izra`enoj u radilicama da sakupqa nektar mati~waci) sa nesmawenim elanom.72 . vrlo je verovatno da su osnove mati~waka Roditeqska podwa~a napravqene jo{ tada. jeste da se uvede prekid legla. desetodnevnog prekida legla (faza 2 plana troli rojewa tokom pa{e) za kori{}ewe demari. i NJ! 5:164! -! VTB Melitagori za maj 1999. dva iskustva koja slu~ajno na akutni 2 na~in demonstriraju da demarirawe u odsustvu pa{e ne mora da zaustavi a mo`e ~ak i da pod- stakne rojevi nagon. Prethodilo je cvetawe 1 vo}a oko 4. {to se dogodilo posle Glavni razlog (pored vrednosti u kon. aprila i faze 2 (deoba) 5. u maju u vreme NUKLEUS Prazno sa}e ako ima roje- vih mati~waka Roditeqska podwa~a Jedinstveno obja{wewe za ovo jeste da su LEGLO p~ele prenele jaja u osnove mati~waka preko mati~ne re{etke (?? . Kada je izvr{en pregled 11 dana posle deobe.primedba urednika) i da Zatvorena matica rojevi nagon nije bio spre~en demarirawem. Xuniper Hil). jaja u gorwem bezmati~nom telu u vreme kada je stadijum 1 iz plana Xuniper Hil. godine. kada su rane prole}ne pa{e bile Medi{te za cen- neo~ekivano odlo`ene i prekinute zbog lo{eg trifugirani med vremena. tj. dok se istovremeno u toku Gorwi (prinudni prekida omogu}uje sveukupnoj radnoj snazi zajed. rawa kao privremene osnove sistema. Gorwi Drugo iskustvo je ukqu~ivalo 9 ko{nica u ulaz (ili presa|eni dr`avi Wujork gde je plan Xuniper Hil bio pre- mati~waci) cizno pra}en preko demarirawa 25. Medonosna pa{a je neophodan uslov. rojevi nagon se razvio posle demarirawa budu}i da su . maja na povr{ini od 250 akri jabu~waka. koje u budu}nosti treba da postane nastavak za LEGLO proizvodwu meda. @ivadinovi} Rodoqub OSNOVNO I POSEBNO Autor: Kpio! B/! Iphh DEMARIRAWE Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz 3336! Tpvui!  47ui! Tusffu Hbmftcvsh! ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm-u za decembar 1997. na|eni su mati~waci na dowim letvicama svih devet NUKLEUS ko{nica. U svakom slu~aju. dru{tvo bilo podeqeno. .

gore na 6-8 ramova legla . Ako do|e do neverovatne telo ko{nice gde je matica. bude du`i sve dok ne pronese nova matica u gor- . dok modifikacija sa mati~nom za raniji po~etak rada na sistemu u prole}e tj. na isti na~in. stadijum 2 mo`e da se zaobi|e. ili mre`a mo`e samo da se izvadi kako bi se spo- qena mre`om).. dru{tvo u konfiguraciji kao na crte`u 4 iz starije p~ele izletnice }e se vra}ati u dowe prethodnog ~lanka.. u skladu sa otkri}em pri jakim zahla|ewima. {to mo`ete videti na crte`u 3. on }e biti zaustavqen pri deobi zbog da do|e do uginu}a dela legla u gorwem nastavku gubqewa izletnica. Osigurajte se da se stara u stadijumu 1.Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u .. U bilo kom slu~aju. koja izvesno vreme mo`e da nekoliko kasnijih demarirawa drugih ko{nica. je su{tin- ski ekvivalentna prvom koraku plana za ZA MED U SA]U uspostavqawe dvomati~nog sistema koji je u Engleskoj razvio Spo!! Cspxo . ili su mo`da rojevi mati~waci ve} roditeqskoj podwa~i posta}e zna~ajno vi{qa. period prekida legla. sa ramovima za Mnogo je ~est slu~aj da se usred aprila na|e celo klube jedne prezimele dvospratne C R T E @ centrifugirawe ko{nice. masla~ka. pretpostavkom da }e teren na kome su p~ele bqena u planu Xuniper Hil je kori{}ewe duple obezbediti dobru pa{u (vo}e/bagrem) demari- mre`e umesto jedne mati~ne re{etke da bi se rawe sa mre`om treba da prethodi tom periodu izveo prekid legla (Crte` 2) {to donosi opciju za oko 3 nedeqe. Za Odmah se u gorwem telu pristupa gradwi izvesno vreme prose~na starost p~ela koje su na mati~waka. P~ele sa ramova koji su bili bez legla i koji treba da se stave u dowi nastavak (osim rama sa maticom).. posle 3-4 dana mo`emo da dodamo zreo Mre`a se jednostavno zamewuje jednom mati~nom mati~wak od selektiranog soja p~ela. pred cvetawe pa{e. +/.. koja postaje donor mati~waka za jila tela ko{nice. a leglo se nalazi u najvi{qem telu ko{nice.. se stresaju nazad u telo u kom je leglo. izletnice }e se ponovo vra}ati Ova modifikacija sa mre`om je jo{ uvek na roditeqsku podwa~u (crte` 3) da bi se kompatibilna sa stadijumima 2 i 3 plana pridru`ile novoj mladoj matici i wenim Xuniper Hil.ALTERNATIVA SA MRE@OM wem telu . Budu}i da proizvodwa OSNOVNOG DEMARIRAWA meda u sa}u ne zapo~iwe sve do posle deobe. Tofmhspwf-a i Njmmfs-a koje odavno datira. ali name}e sasvim druge okolnosti p~elama u telu broj 2.. mati~ni sistem koji .3 nedeqe intervala posle stadijuma 1 u alter- ti. koja u isto vreme zamewuje neku drugu taktiku za kontrolu rojewa. sada mora da br`a od {irewa legla.73 - slabi pa{ni uslovi izazvali nedovoqnu Druga va`na razlika jeste da interval upo{qenost ku}nih p~ela i ~ak i uz izobiqe izme|u stadijuma 1 i stadijuma 2 (demarirawe i ekstra ramova proizvodwa ku}nih p~ela je bila deoba). metod za kontrolu rojewa. . u toku je proizvod. i potom se postavqa mre`a nad jednim medi{tem.. dok p~ele u toplim danima vredno ~iste skoro prazne ramove ispod wih. MEDI[TE (TA) kao {to je izmena / rotacija nastavaka. a mogu se vr{iti i dodatne intervencije.Jednostavan dvo- .. Po deobi. kada je koja na svom ramu ima mali predwi gorwi otvor. u re{etkom ne treba da po~ne pre po~etka ovakve vreme oko sredine aprila. ali 3-4 dana ranije (tako|e pode. Ova modifikacija. i sa Modifikacija demarirawa koja je upotre. ostane dvomati~na. prisutni. tj.. matica ne na|e u medi{tu ili da bi ovo izbegli Sada kad su blokirane duplom mre`om koristite mati~nu re{etku ispod wega.. Recimo. Toplota odozdo spre~ava faza 1 i 2. nativi sa mre`om. ili re{etkom ako je za proizvodwu meda u sa}u mati~wak jedne selektirane ko{nice obra|ene odabrana konsolidovana dvomati~na ko{nica.oko 3 nedeqe. Jedna druga va`na razlika jeste da posle wa druge matice u gorwem telu i to je lako prati. Po{to }e ta matica morati prva da se ZAKQU^AK I PREPORUKA izvede ona }e uni{titi druge prinudne Preduslov za doslednu proizvodwu mati~wake te }e postati nova matica ko{nice kvalitetnih boksesa meda u sa}u jeste plan za (Mn). . U ovom slu~aju metod sa mre`om (Crte` 2) najlak{e se realizuje jednostavnim preno{ewem matice sa jednim ramom legla na kome nema mati~waka u dowe telo. . dok }e mla|e p~ele situacije da se razvije rojevi nagon dole izme|u ostati gore sa leglom. Ina~e. ramovi se razme{taju ru~no (pojed- ina~no) da bi se postigao ovaj ciq.. razvijawe jakih dru{tava u kojima }e p~ele biti ..automatski deluje kao Izolator 3 .

za koje }e Vam se ~initi da ga pre nije bilo u ~lanku. smem da tvrdim kako to ne}e biti nimalo ekonomi~no. boqi izbor tiraju po jedna u svakom telu plodi{ta razde. neometane od da bi se proizveo med u sa}u u dugotrajnijoj uticaja nepo`eqnog rojewa. U jo{ jednom sasvim razli~itom primeru. koja je formirana u vreme prethodnih ~lanaka. i {to je najva`nije. P~elarima sa malim brojem ko{nica je sve dozvoqeno. ovakve zablude ne smeju da se provla~e kroz tehniku p~elarewa. i potom preure|ena u svrhu kontrole opasnosti od neuspeha {to se odnosi na gubqewe rojewa tokom pa{e sa organizacijom otvorenog p~ela rojewem. Prema prvoj strategiji. jer }e ih stalno upu}ivati na p o g r e { a n p u t b e z o d r e d i { t a . ako se odlu~ite da na gore opisane na~ine suzbijate rojewe. o ~emu je tako|e pisano. strategije obezbe|ena je jedna matica u jednom vatnije strategijske kategorije. ova zabluda se pretvara u su{tu istinu. bez ili sa odgajawem nove mat. napisan je na takav na~in da zahteva od nas preciznu analizu i udubqivawe u problematiku. dve matice ili: (a) koegzis. Jedini nedostatak izlo`ene tehnike p~elarewa le`i u onoj ve~noj zabludi p~elara da {to se vi{e radi oko p~ela. ali i odu{evqeni svim onim {to ste mogli da pro~itate. nadam se da bi trebalo da Pa`wa: U planu Xuniper Hil ove dve osposobe p~elara da boqe planira i racionalno strategije mogu da se praktikuju jedna za drugom donosi odluke. Ako proizvodite med u sa}u prema gorwim uputstvima. S v e d o t l e . gde mogu telo u procesu u kom se odvija prekid legla od da daju maksimum kvaliteta boksesa. pa sve dok se neop- U takvim ko{nicama. Kada shvatimo su{tinu ovog problema. pi{emo prazne kwige i dajemo prazne savete. se prepli}u skoro sve sfere p~elarstva. @ivadinovi} Rodoqub sposobne da slobodno grade sa}e. Potsecaju}i krila matici p~elar rezervi{e Dvomati~ne ko{nice su ionako mawe sklone mogu}nost da interveni{e u bilo koje vreme na rojewu.period od 9-10 dana. Su{tinski. osim u slu~aju tihe smene matice. neproduktivne i beskorisne ! . mogu da budu upotrebqena za proizvod- proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od dva wu meda u sa}u kako je to bilo opisano u jednom od nastavka sa dve matice. ili se pak mo`e po~eti sa prvom opcijom Sa perspektive ovog serijala ~lanaka za naj`eqeniju glavnu pa{u. do|e do rojevog nagona rano u sezoni. Mo`ete biti sigurni i u to da }ete pri svakom ponovnom ~itawu otkriti jo{ po ne{to novo.74 . Ali. dve nedeqe (+/-). Upravo je to veli~ina najboqih tekstova ! Kroz ove ~lanke jednog istog autora. ali meda u sa}u. je orijentisan na proizvodwu pitawu prevencije rojewa. Apsolutno je neophodno da shvatimo jednu istinu! Ne}emo proizvoditi med za tr`i{te (jer ne}emo biti konkurentni) sve dok ne uprostimo tehniku p~elarewa do savr{enstva. med u sa}u se krilima). jaka proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od jednog dru{tva koja su bila pripremqena za proizvodwu nastavka koja je bila razvijena do maksimuma kao vi{ka meda i koja su pra}ena i pored wihove ko{nica sa dva tela putem organizacije o~igledne sakupqa~ke revnosti. s a m o v o d i m o p r a z n e r a z g o v o r e . ba{ kao {to sam i ja bio pri prvom i{~itavawu. objediwenoj tezi. aktivnostima za izvesno vreme u odsustvu koji su odavno istaknuti i elaborirani u ovoj mati~ne re{etke. bez gubitka p~ela (zbog matice sa potse~enim Prema drugoj strategiji. med u sa}u se Sa jednom od oportunisti~kih opcija.. i to u najkvalitetnijem delu pa{e. Primedba urednika: Verujem da ste u`ivali ~itaju}i ovu seriju ~lanaka o rojewu i medu u sa}u. nastavku ko{nice. naravno na ve}em p~eliwaku. i potom bila redukovana na samo jedno sa}u. prostora za skladirawe. }e biti alternativa sa mre`om uvr{tena kao qene samo mati~nom re{etkom (konsolidovano podvarijanta u planu Xuniper Hil. U obe najboqe posti`u `eqeno. {to nam jedino mo`e pomo}i da razumemo glavnu ideju ovih divnih napisa. Ako plana Xuniper Hil. i da se posle ponovo osim nekih oportunisti~kih opcija planovi koji sjedini sa deqenikom za jesen ili zimu. Ali. plodi{te za med u sa}u) ili (b) se preklapaju u Principi na kojima le`i rojevi nagon. pa su se izrojila. po~etku gradwe mati~waka. tako da u odnosu na koli~inu ulo`enog rada dobijemo najve}i prinos (a ne najve}i prinos po ko{nici). zalaze u dve sveobuh. su odabrana i otvorenog gnezda sa leglom o ~emu je ve} op{irno iskori{}ena da u me|uvremenu proizvode med u pisano. mo}i }emo da ka`emo da smo unapredili p~elarstvo. Ukupan broj p~ela koje sada ve} nisu dru{tva na kojima nije ra|eno ni{ta bitno po naklowene rojewu. a da proizvodite med za vrcawe. prema opcijama lo|ena matica ispili . onima koji preferiraju na to da postanu profesionalci. ice. vi{e }e se i dobiti. sezoni. Verovatno ste sada pomalo zbuweni. potsecawe privremene podele (mre`a ili deoba) dvospratne krila matici je korisna praksa budu}i da nema ko{nice.

Zato. a ako su preve- stoma~ne kiseline i sokove koji mogu da ga raz. i postaje krt i lomqiv kada mu mla|e. kao i Sve evropske rase prih- omek{avawe voska. pigmente. razume se do nerastvorqiv u vodi. pa sve do braon boje. leglo }e najverovatnije na tom ramu biti grade.95 i ta~ku topqewa od oko 65oC. Bqjt! nfm.  . Glavni uslovi za lu~ewe voska su: hole. dimenzije strani abdominalnih (stoma~nih) segmenata (od }elija i zbog toga i wihov broj na decimetru ~etvrtog do sedmog segmenta). proizvodwu voska lociranih na unutra{woj U prirodno izgra|enom sa}u. osnovnih saznawa sa prose~nom vredno{}u od 5. ili 19. Boja voska se mewa sa staro{}u. o mm {to daje 800 }elija po dm2. u vo{tane quspice proizvedene u upore|ewu sa 875 kod mjhvtujdb i `lezdama i u isto vreme dodaje wegovoj proizvodwi 760 dbsojdb. .Wjsuvbm!Cfflffqjoh!Hbmmfsz iuuq. dok u lo{im prilikama lu~ewe potpuno sve do skoro crne boje. Spfdi isti~e da one treba da budu stare od 12-18 Na normalnoj temperaturi je ~vrste dana. godine POREKLO VOSKA preporu~ivalo. Ipak. {to je broj koji ugra|uje u sa}e koje se gradi ili napis }e nam uz to odgovara veli~ini }elija od 5. rase. On je otporan na hidrolizu o medu u sa}u i prihvataju varijacije u i prirodnu oksidaciju i sasvim je rojewu veli~inama. svaki poku{aj da (1) Godi{wa zamena ve}eg broja ramova na se izbeli vosak (ozonizacija. itd. oko p~ela koje grade vosak.) kako se u pro{losti dru{tava..37 se koristi za poklapawe meda. Osim larvi odre|enih granica: ako su mere vo{tanog moqca. uglavnom trutovsko. osnove se ne prihvataju.P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova . . podsetiti se nekih (Bqjt! nfmmjgfsb! dbsojdb). on se upotrebi.. P~ele dobro gube. alko. Realni broj }elija po dm2 SASTAV I SVOJSTVA P~eliwi vosak ima veoma razumemo seriju varira zavisno od razli~itih stabilnu hemijsku strukturu i prethodnih ~lanaka modela satnih osnova koje prave wegova svojstva se vremenom ne proizvo|a~i istih. Razlika u boji nema ramova sa satnim osnovama: uticaja na kvalitet voska. . p~ele mogu da poklope med i Ovaj proces mewawa boje se doga|a zbog leglo ~ak i kada nema pa{e na taj na~in {to prisustva raznih supstanci u sa}u.75 - P^ELIWI Autor: Cfsobse!!Mfdmmfsdr Izvod sa DE roma . ne samo {to je beskoristan. nijedno drugo bi}e nema premale. variraju znatno od rase do vo{tanih `lezdi zavisi od uzrasta radilice. du`i period osigurava dobro zdravstveno stawe hidrogen peroksid i sl. Prose~ne dimenzije }elija koje grade One su najve}e kada je p~ela stara evropske p~ele su izme|u 5. preko Interneta na sajtu: . dana do kraja `ivota.13 mm oko 12 dana i smawuju se polako Veoma je korisno (Bqjt! nfmmjgfsb! mjhvtujdb) i 5. pomo}i i da boqe mm (Bqjt!nfmmjgfsb!nfmmjgfsb). mjgfsb!nfmmjgfsb je negde na sredini Tokom ovog stadijuma. najvi{e iz polena i propolisa. sa}a voska obi~no daje nijanse `ute.. temperatura padne ispod 18oC a brzo postaje mek  . isto kao i sitne delove legla. poma`e u izgradwi sa}a. sulfurna kiselina. ali Mjoebvfs tvrdi da moraju da budu i konzistencije.izobiqe u rezervi hrane. Pigmentacija ponovo koriste vosak od postoje}eg sa}a. naranxaste i Postoje dva glavna razloga za dodavawe crvene. ve} P~ele radilice imaju osam `lezdi za se smatra i za opasan i trebalo bi da se zabrani. prestaje. pquva~ne sekrete koji poma`u i preradi.. kiseline.5 mm od 18.Uif!Ipofzcff!boe!Nbo (Medonosna p~ela i ~ovek) VOSAK Mo`ete da ga kupite (60 $) uz pomo} redakcije ~asopisa Melitagora. like. Jedna bogata sezona stimuli{e izvla~ewe Devi~ansko sa}e je bele boje. P~eliwi vosak ima gustinu od pribli`no  . Veli~ina kvadratnom povr{ine. Ovaj 800 }elija po dm2.ambijentalna temperatura od 33-36oC i elasti~an na oko 35-40oC. a sa starewem tamni osnova. Kada je vosak vataju vo{tane satne osnove sa jednom dobro izme{en.prisustvo zrelih/odraslih p~ela.37 p~ela wenim vilicama `va}e nauke o vosku. jaka pa{a 0. Stari ramovi su idealna podloga za bolesti koje izazivaju spore i gqivice.00xxx/Bqjtfswjdft/dpn0mfdmfsdr0mfdmfsdr`vt/iun Ovaj izvod sa DE roma je objavqen u ~asopisu Melitagora za januar 1999. P~eliwi vosak je po prirodi lipid i PROIZVODWA VOSKA sadr`i zasi}ene ugqovodonike.

one aku. sa}e sud dok se ne ohladi. nezavis. mora da se topi. tira nemogu}no{}u da odstrawuju se `ice. pa se uglavnom koristi za vo{tane nagona za rojewe. a pri obla~nom vremenu do topqewa ne}e ni do}i. Kada je apsorbuje. materijal za sagorevawe Vojkana u dimilici . presu oblo`enu jutom. sa}e sun~anom topioniku. temperatura u wemu mora da se podigne Foto: RODOQUB @IVADINOVI] iznad 68-70oC da bi vosak postao dovoqno te~an. a ako nema novih ramova na kojima KORI[]EWEM VRELE VODE }e utro{iti svoju energiju. .TOPQEWE muliraju mast. a wa. Potrebno je i da se vre}a potopi TOPQEWE pritiskom. Zatim se kuva na izvoru toplote. I PRE^I[]AVAWE VOSKA Vosak je lak{i od vode. nom i koristi kao Na p~eliwaku Ipak.primedba no od metode. filtrira se kroz jutu i Odre|en procenat ramova u plodi{tu isplivava na povr{inu. Sun~ani topi- onik proizvodi vosak najve}eg kvaliteta. Ali. mawe voska nego od (selo Beqa kod Dobijawe voska svetlo obojenog. Xak se spu{ta u neki veliki sud primedba urednika). i ostavi se dobio vosak. budu}i da kada se topi staro sa}e. materija nastala od otpadaka ko{uqica se pona{a kao sun|er i upija vosak. formi- Postoji nekoliko raju}i blok na metoda da se ovo real. i se istopi sav vosak u sadr`ina prenosi u toku postupka topqe. iskqu~uje se izvor toplote. Ovaj metod zna~i nije mnogo efektivan za nim osnovama tako|e i smawuje mogu}nost pojave staro sa}e. Dobijawe voska uz pomo} vrele vode i Prakti~no.SOLARNO dru{tvima. onda se po~iwe sa preso- Postupak rojewa sa 100% zamenom sa}a u vawem. od tam- nijeg sa}a se dobija Stojanovi}a urednika). Jo{ jedna karakteristika - sa}e mora redovno da se okre}e zajedno sa topionikom ka suncu. @ivadinovi} Rodoqub (2) Zamena starih ramova ramovima sa sat. @itkovca) vrelom vodom Razlog je jednostavan: tamnije i starije sa}e i presom za je vi{e puta bilo vosak kori{}eno za leglo Sa}e se stavqa u pa zato sadr`i sud od 120 litara sa 20- ko{uqice i otpatke 30 litara vode. Kada se sa}e u potpunos- treba da se elimini{e svake godine. Vosak izlazi van TOPQEWE jawe voska sa p~eliwaka. povr{ini vode. 1 . svaka ko{nica treba da primi potapawa 3 rama za leglo sa satnim osnovama i isto Sa}e se stavqa u jutani xak koji se potom medi{te (Pa i mnogo vi{e - toliko za svako medi{te. {to rezul.76 . mo`e do}i do rojevog ILI PARE nagona. i o kome }e biti pod pritiskom. Sve {to izuje sa razli~itim je ostalo u vre}i se baca rezultatima i (ili se me{a sa piqevi- efikasno{}u. redukuju}i wegovo isticawe. ovim metodom se dobi- ja samo 75% voska iz starog sa}a. broj larvi o kojima treba da se brinu.. Da bi se ti istopi. 2 . ceo vosak stopqen. Vosak o~vrsne. ~vrsto ve`e. Posle Da bi vosak bio uspe{no istopqen u vi{e re~i u drugom delu ove kwige prvog presovawa pod (izlazi iz {tampe kroz nekoliko meseci) pritiskom od 20 T. napuwen vodom. i kuva se ili talog koje vosak dok se ne istopi. Kada negovateqice imaju mali poklop~i}e ili novo sa}e. koji omogu}uje ve}e dobi.

sistema. povezana tanka su postavqena jedan do drugog. pokaza}e jedino vreme. Dobijawe voska pomo}u Te~nost odlazi u sud za talo`ewe gde se hemijskih rastvara~a vosak podi`e na povr{inu. mora da se odr`ava na temperaturi iznad 65oC da Da bi se dobio vosak najvi{eg kvaliteta bi se spre~ilo talo`ewe voska. Ovaj tip vo{tanog topionika mo`e da plo~e jednu ka drugoj i kako se vosak topi. on }e se stvrdnuti ~im se ohladi. ovaj tip ma{ina obra- centrifugalnim topqewem di 30-80 ramova na sat. Vosak se tako|e mo`e dobiti upotrebom BLOKOVI VOSKA centrifugalne sile. Ali vosak dobijen na za medne poklopce. u Novi vosak }e biti daleko od ~istog.P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova . Da bi se ovo o~vrsne u vidu vo{tanog bloka. me{avina mora da se odr`ava toplom u {to je Ovaj tip ekstraktora nije pogodan za tre. koji ima vodootporni poklopac. zbog kru`nog toka Procedura se ponovi i tre}i. staro sa}e se me{a sa masnim supstanca- Dobijawe voska parom ma kakve su benzol. sa}e ili medni poklopci se stavqaju u u industrijskoj proizvodwi voska da bi se iscedi- metalnu re{etkastu korpu unutar glavnog tanka. Ovim metodom se posti`e u{teda jer nije Klip je sposoban da dostigne pritisak od 15 T obavezno otse}i sa}e sa rama pre tretirawa. Dobijawe voska Zavisno od modela. Vosak isto tako mo`e da se dobije Kada se ohladi.77 - Foto: RODOQUB @IVADINOVI] Ko{nice sa staklenim prozorima . Ovaj metod se koristi u laboratorijama i Ramovi. ali mawe odgovara za ovaj na~in uvek sadr`i tragove rastvara~a. Ramovi i sa}e su postavqeni izme|u dve ver- Tank se dr`i potopqen oko jedan ~as. i da samo tako mogu dati maksimum p~elaru !!! se prome{a u vre}i i jo{ jednom presuje. toluen ili Princip ovih topionika je slede}i: dva trihloretilen. aceton. ko{nicama. po slojevima. cevovoda koji je neophodan. Opravdano ili ne. na povr{ini vode vosak kori{}ewem hemijskih rastvara~a. tako primi sa}e sa 60 ramova od legla ili i vi{e. pri presovawu sa}a. mogu}e du`em periodu dok se vosak ne istalo`i tirawe malih koli~ina starog sa}a ili pok. Od pada u prihvatni sud. plo~e se razmi~u i sav otpad pada u drugi tank. zato {to korpe centrifugalnog ekstraktora. wega se dobija odli~nih 90% voska. a i mnogo je skup za instalirawe zbog Ovo se posti`e kori{}ewem zagrejanog . Svako presovawe treba da traje 90 minuta. uradilo. ali stoji ~iwenica da p~ele treba gajiti na prirodan na~in. Kada je sav vosak istopqen. la i posledwa kap voska iz ostataka preostalih Parno topqewe je zadovoqavaju}i metod posle klasi~nih metoda. dobijena me{avina se vadi jo{ uvek vrela. tikalne metalne plo~e u koje su ugra|eni elek- Vosak izlazi kroz slavinu na najvi{qem delu tri~ni grejni elementi. lop~i}a.opasnost za vosak i sa}e. Dobijawe voska parom i presom Dobijawe voska pomo}u toplote i Korpa sa starim sa}em se potapa u tank sa kori{}ewa elektri~nih elemenata vrelom vodom. Me{avina sadr`i veliku koli~inu vode i ne~isto}a. posledwi put. p~ele pa i prinos p~elara ! ^est prizor na p~eliwacima Srbije. Jedna poluga pokre}e tanka. a topqewe starog sa}a budu}i da se od wega dobija rezultat toga jeste nemogu}nost kori{}ewa u samo 80-82% voska. Bez obzira koji sistem je kori{}en za Za ovaj metod sa}e se topi u vreloj vodi i dobijawe voska.

. o~vrsne. Pre nego se ovo pripremi. Preostali vosak se ponovo topi..Aleks sinac issprred p~elar rske kuu}e p~elarra Vojjkana Stojjanovvi}a. kao i u boqem zdravstvenom stawu p~ela. vosak }e isplivati na povr{inu vode i bilo osnove. Proizvo|a~i satnih osnova vi{e Ako se vosak ohladi previ{e brzo. Za hla|ewe je potrebno 48 ~asova. velika favorizuju vosak od sa}a. daje krte mawe elasti~ne satne vode. ne~isto}e se grebawem odstrane. voska i vode. Ovo osigurava da vosak isti~e bez ne~isto}a. nego {to je slu~aj kod satnih osnova dobi- kakva ne~isto}a }e biti ispod wega. na p~elar rskom pikniku u i pr rezentacijji rojjew wa sa 100% zamenom sa}a u dr ru{tvvima. vosak mo`e slo- bodno da se to~i na gorwoj slavini u kofe ili kalupe koji bi trebalo da su sa izolovanim dnom (stiropor ili drvo) i pokrivaju se }ebetom da bi se u wega apsorbovao vi{ak vlage. vosak od poklop~i}a. Kada vosak jenih od obi~nog sa}a. Da bi se stopili blokovi voska. Najjrev vnos snijji ~lanov vi Dr ru{tv va p~elar ra .. Sjfutdif nisu vi{e u modi budu}i da daju prilino Foto: RODOQ UB @I VA DINOV I] Pomenuti na~in rojewa je prezentovan p~elarima. Kada se do|e do ove ta~ke. on se IZRADA VO[TANIH zagreva na 80oC u tanku sa dvoslojnim zidovima u SATNIH OSNOVA kojima struji topla voda. . voda se ispu{ta napoqe kroz ni`i otvor sve dok se ne pojavi vosak. Kada se vosak razli~itim nivoima. na rastojawu od istalo`i i potpuno ohladi. Ne~isto}e se odstrawu- Presa za vosak u obliku plo~e ju otvarawem slavina na razli~itim nivoima Prese-plo~e sli~ne onoj koju je prona{ao tanka.. pa moramo razumnu me{avinu obe vrste voska sa ciqem da ponovo da ga topimo. Najjednostavniji na~in jeste Druga tehnika se sastoji u tome {to se ako kofu stavimo u kutiju punu strugotine i koristi tank za talo`ewe koji ima slavine na pokrijemo je debelim poklopcem. sjedine snagu i elasti~nost. verovatno zato {to je Zbog razlike u gustini izme|u kalupa i previ{e ~ist. blok je spreman za 3 cm se postavqaju pribli`no na nivou dodira va|ewe iz kalupa (kofe). ali generalno koriste koli~ina ne~isto}a }e ostati u vosku.78 . PROIZVODWA SATNIH OSNOVA Izgled savremene linije Izbor sirovog materijala za proizvodwu voska Sasvim nezavisno od tehnike proizvodwe. @ivadinovi} Rodoqub tanka za talo`ewe. i oceweno je da nosi veliku perspektivu svakom ma{tovitom p~elaru u proizvodwi ve}e koli~ine voska. Dva otvora.

debqine pribli`no 3-4 cm uz sporo okretaw Prese u obliku vaqaka glatkih vaqaka. rolna plovi na vodi. a u tanku se nalazi stopqeni vosak Postoje dve sasvim razli~ite procedure: koji se kre}e ka vaqcima. U ovoj proceduri prethodno izvaqani Pri rotirawu. osnova Ukratko. i pa`qivo se odmotava. Kraj trake se i stavqa izme|u vaqaka ~ija je povr{ina sada prethodno izvaqani listovi voska izgravirana u obliku heksagonalnih }elija. te se -indirektni metod. krte voska se stavqa u tank sa toplom mekom vodom (40oC). metodom vo{tanih satnih osnova. Rolna su ~esto ~vrste i krte. vo|a~a satnih osnova. pravo ~udo tehnike i Standardna praksa jeste pravqewe duge kvaliteta ! (primedba urednika) Foto: Jugoslav Stojkovi} . kada se jednom ohladi. Traka satne osnove se ispup~eno izgravirane vaqke.P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova . koji se hlade vodom i koji su ispup~eno izgravi. osnove proizvedene na ovaj na~in slede}i korak proizvodwe satnih osnova. automatski se Te~ni p~eliwi vosak se kre}e pravo na vaqke uvija u veliku rolnu.79 - debele. Zbog mawe gus- (2) Ispup~eno gravirani vaqci tine voska. Ove ma{ine se onda se~e na table potrebne veli~ine koje se uglavnom koriste od profesionalnih proiz . automatski re|aju na kraju proizvodne linije. Tako se tehnike su{tinski tako mewa fizi~ke karak - vosak hladi i presuje u isto vreme u jednu teristike voska da listovi postaju mawe neprekidnu traku koja se se~e na odgovaraju}e krti i fleksibilniji nego satne osnove dimenzije na drugom delu linije za proizvodwu napravqene bilo kojim drugim metodom. vaqci se vla`e serijom malih (laminirani) listovi voska se propu{taju kroz mlazova nasapuwene vode. postavqenim neposredno ispred vaqaka za Ovo je br`a tehnika (ali ne i boqa . Iza tih vaqaka izlazi neprekinuti primedba urednika) za izradu satnih osnova. Laminirana traka je sada spremna za Ipak. Pritisak koji se primewuje tokom ove rani u obliku heksagonalnih }elija. list koji. laminirawe. koji se iznutra hlade vodenim Danas je ovo najpopularniji metod. Jedan sloj voska koji se (1) Ispup~eno gravirani vaqci formira na povr{ini se odstrawuje no`em -direktan metod. mlazovima. proizvodi neprekidna traka gotove satne osnove. krte listove satnih osnova i tra`e puno rolne ravnog (neugraviranog) p~eliweg voska rada za proizvodwu.

jedan spektar dela `ivotiwskog carstva. Da bi se razumeli klimom. i drugih za `ivot {tetnih faktora. skoro van ~ovekove [TETNI FAKTORI PROTIV KOJIH kontrole zna~i da `ivot ili smrt p~eliwih P^ELE MORAJU DA SE BRANE zajednica zavisi od bogatstva medonosnih i (1) Velika armija patogena. p~eliwim dru{tvima. pogre{na upotreba leko- va sa {tetnim umesto korisnim posledicama. Mlade larve se sasvim raz- likuju od odraslih. svega toga. super organizam je tokom evolucije sa ciqem polenske gqivice). noj prirodi kao {to to rade i drugi insekti. kameno leglo. je baziran na uro|enom ili nicama za hranu (previ{e zajednica na malom nau~enom pona{awu. Paraziti )Wbsspb! ili Bdbsbqjt). ptice (p~elarica). Na nozema i drugo dovode do ogromne ekonomske primer: virusi (me{inasto leglo. . @ivadinovi} Rodoqub Autor: PRIRODNI  Kptu!! I/!! Evtunboo Ojfefst  ODBRAMBENI Mboeftjotujuvu!! gvs!! Cjfofolvoef Dfmmf-!! Hfsnboz MEHANIZMI ^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff Kpvsobm-u za juni 1993. Ista rasa p~ela mo`e da `ivi mnoge druge `ivotiwe sposobna da koristi u tropskim podru~jima. medonosna p~ela pokazuje enormno mi{). potrebno je da se razlu~e neki osnovni biolo{ki fenomeni koji karakteri{u p~eliwu zajednicu kao socijalni organizam. me|u wima i bolesti i paraz. odbrambene mehanizme protiv bolesti. insekti U toku raznih razvojnih stadijuma one stalno mewaju svoje navike. parazita. sisari (kuna. ovaj fascinantan (nozemoza). S l o v a ~ k a . u koje spada skoro ceo iti. od biqaka koje mogu biti kontaminirane pesti- (2) Odre|ena okru`ewa koja ponekad nisu cidima. velike sposobnosti prilago|avawa na speci. godine i Melitagori za maj 1996. Ova Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj jaka zavisnost od prirode. Ovaj rad se bavi samo prvom grupom fak- Svuda u svetu razvoj p~elarstva ometaju tora: `ivim organizmima koji ometaju `ivot razli~iti faktor. je kao i fi~no okru`ewe. ali isto tako i prenosioca bolesti. paraziti (Bdbsbqjt-! Wbsspb- pre`ivqavawa razvio u borbi za `ivot uspe{ne Uspqjmbfmbqt). P~eliwa zajednica kao celina. muve-Ubdiojet. (5) Indirektne {tete koje izaziva ~ovek: PARAZITE uni{tewe medonosne flore kao rezultat modern- izacije poqoprivrede i {umarstva. insekti (ose. odgovaraju}a zbog nedostatka medonosnih i (3) Harmonija u p~eliwoj zajednici. septikemija). Ovaj fascinantan red hiqada `ivih organizama (3) Nadmetawe sa drugim p~eliwim zajed. polenonosnih biqaka u okolini. 1 9 9 7 . (1) P~ele su holometaboli~ki insekti. I pored ovt). trule`i. koji `ive zajedno. pogre{ne inter- vencije u ko{nicama.. medved. hemijske i fizi~ke signale i na osnovnom (4) Direktno uznemiravawe od ~oveka: fenomenu ponude i potra`we. paralize). parazita sve vrste vo{tanog moqca). pa ih i bolesti takvima prate. ovi odbrambeni mehanizmi. i naravno ^OVEK. gqive (kre~no leglo. zajednici polenonosnih biqaka. {tete. protozoe P~eliwa zajednica. grabqivaca i {tetnika. kori{}ewe nepogodnih BOLESTI I nesavremenih ko{nica.80 . u~initi One sakupqaju wihovu hranu u slobod- I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. mravi. reakciji na medonosnom prostoru). P~eliwa zajedni- ca je samoreguli{u}i sistem za balansirawe. (2) Medonosne p~ele nisu doma}e `ivotiwe. ba{ kao i u odbrambene strategije protiv ovih neprijate- podru~jima sa promenqivom ili pak hladnom qskih faktora i organizama. niti ih je takvima mogu}e u~initi. bakterije (trule`i. amfibije (Cvgp!nbsj. u pustiwi. upotreba pesticida i industrijsko zaga|ewe. podeli rada. P^ELA NA pogre{no upravqawe p~elama.

(6) Podela na dve specifi~ne `enske Kada je jedan socijalan organizam kakav je kaste: matica i radilica. p~eliwe zajednice da (4) Zavisnost od odoli stalnim napadima sezone i okoline. tako da se nor- p~ela. Uz to. mogu se na}i skoro u ba{ da dru{tvo sa svim svojim zalihama hrane mo`e svakom dru{tvu. savr{eni lek za p~eliwe I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v . rojewem Ne postoje pojedina~ne vosku itd. geni skoro svih bolesti. na uzrastu p~ele. wena prirodna kon - Pored toga. opstanak se bazira na varewu harmonije zajed. dopunski postoje toku godine. dok je sama p~eliwa gena. K/Buljotpo (1985) ka`e: . zajednica potpuno zdrava. S l o v a ~ k a . p~ela zara`en.. sa svim ovo stawe na slede}i wenim konsekvencama. dru{tva zna~ajno velika podru~ja sa poremeti. larvi ili lutki. Csfutdilp! opisuje Razmena hrane. danas odbram- razli~itim fiziolo{kim osobenostima. Roj je savr{eni istina: mnogo p~ela je po~etak koji u sebi nosi zara`eno jer je p~eliwa sve {to je potrebno novoj zajednica na lo{em putu. stroga podela rada zasnovana na genetskim fak. ve} i celokupnog odnosa . rojewe je trola je iz nekog . tama. 1 9 9 7 . na bolesti jeste ne samo razumevawe ovih odbram- razvoju odre|enih `lezdi. Tako|e.. jer elimini{e F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j U p~eliwoj zajed- negativne faktore iz nici koja ne pokazuje starog gnezda (bolesti. ako je veliki broj wenih rojewe je oblik vegeta. Suprotno je verovatno i nizma. hiqade zbijenih granice... rada Unutar ko{nice vlada nego ikada . svaki vid sa svojim drugih negativnih uticaja. razvijene mehanizme r a v n o t e ` a v e o m a Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj koji joj omogu}uju pripravna za opasnosti opstanak. o v o g a . peratura i vla`nost.Op{te je zasnuju novo p~eliwe verovawe da je p~eliwa dru{tvo kao {to to ~ine zajednica na lo{em putu bumbari. Postoje {tete zbog pesticida. klica i {tetnika: konstantna visoka tem. super organizma. 1 9 9 7 . Neki patogeni. mrtvih ili bolesnih hidratna i polen kao p~ela. kojima se patogeni malno funkcionisawe mogu lako prenositi. beni mehanizmi moraju da funkcioni{u boqe . nedostatak nijedan znak bolesti mogu biti prona|eni pato- hrane.81 - otvoren za stimuluse iz z ajednica ima dobr o ko{nice i okoline.Kqu~ za kontrolu torima (podfamilije). iz spoqne sredine. 1 9 9 7 . sakupqawe hrane razvojnih stadijuma je i vode iz okoline kojima neophodan za `ivot jedne se patogeni mogu uneti u zdrave p~eliwe zajed- ko{nicu. S l o v a ~ k a . iskqu~ivo rojewem. j a k a i I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. u pojedina~nim p~elama. razloga rastrojena . biti katastrofalno bolesne. doma}ina (obolelog) i patogena . mali gubitak tojan dolazak i odlazak zara`enih p~ela i p~ela. opasnosti iz okoline). (5) Podela rada. velika koli~ina P~eliwa zajednica je bolesna kada broj hrane (med kao ugqeno. p~eliwoj zajednici. tj. kao {to Na prvi pogled neko mo`e da pretpostavi je uzro~nik nozemoze. p~ele koje odle}u iz K/Buljotpo (1985) opet zajednice sa namerom da navodi: . dru{tvo. pojedina~ne p~ele mogu da bude idealna podloga za odgajawe bezbroj pato. prirodnoj sposobnosti nice. Nasuprot tome. parazite. strane. Glavni odbram- harmoni~na p~eliwa F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j beni mehanizmi koje . ne zna~i i da je dru{tvo bolesno. proteinsko-vitaminska prelazi odre|ene hrana). I pored svega nice.Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita . ali isto tako i na benih mehanizama. radilica p~eliwa zajednica bolestan? Prisutnost patoge- (7) P~eliwa dru{tva se razmno`avaju na u dru{tvu. na~in: . u hrani. okoline Rast brojnih patogena. tivne podele jednog orga.. pos. Pored i smawewe populacije u toga. aktuelnim potrebama p~eliwe zajednice.[ansa za igra va`nu ulogu u ost.. jedna I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v . tj. dugove~ne zimske i zaga|ewa okoline i kratkove~ne letwe p~ele. Sa druge otvorenim leglom. S l o v a ~ k a .

su dobri primeri za ovaj odbrambeni meha- nizam. uskoro umire. ^ini se da je higijensko pona{awe efek. higijensko pona{awe cijom na odre|ene genetske sojeve. septikemija i sl. S l o v a ~ k a . odstrawuju varou i otklapaju }elije sa bolesnim i mrtvim larvama i ubijaju je tako {to joj odgrizu noge. On je povezan sa prvim mehanizmom.Karakter aktivne odbrane od (A) Pojedina~na p~ela inficirana varoe verovatno }e igrati va`nu ulogu u budu}im patogenom brzo reaguje na wega te se razboli i programima za selekciju medonosne p~ele koja }e . strane organizme itd. U dru{tvima uklawaju ih iz ko{nice. To mnogo zavisi od naslednih osobina p~ela. Ovim lancem se infekcija prekida. Svuuofs je 1992. S l o v a ~ k a . budu}i da u budu}nosti (sfnpwf ili odstrani)). @ivadinovi} Rodoqub p~eliwa zajednica koristi protiv bolesti i parazita su slede}i: .: v (vodbq ili otklopi) i s makar i u mawem stepenu. tivno ~ak i protiv varoe u odre|enim p~eliwim Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj zajednicama Bqjt!Nfmmjgfsb!(Cvdimfs. pokazuje rezistenciju na napad patogena. (Spuifocvimfs. 1 9 9 7 . mrtve p~ele. ^esto im u tome poma`u i susedne p~ele.odrasle p~ele - Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj leglo itd. nozemoza. Sojevi koji su osetqivi Bqjt!Nfmmjgfsb ovo pona{awe je zabele`eno samo na kugu ovo ne uspevaju da urade. kre~no leglo. paraliza.. Pored ovoga. 1 9 9 7 . (V) Soj p~ela odstrawuje abnormalni stadijum legla. 1964. 1992).82 . ve} delovi u nekoliko slu~ajeva. P~eliwa zajednica kao celina. bolesne ili mrtve larve. 1992). odstrane varou sa wihovih tela za samo nekoliko ja imaju pomenutu osobinu. a mawe p~ela kao jedinka.1 - HIGIJENSKO I NEGOVATEQSKO PONA[AWE MEDONOSNIH P^ELA Obi~no p~ele odstrawuju iz ko{nice sve {to im se ~ini abnormalnim: strane objekte. p~eliwih generacija: leglo . mogu}e je dobiti sekundi... se bazira na tri koraka: konstatovao: . One otvaraju }elije. ovakve karakteristike mogu biti poja~ane selek- Generalno uzev{i. odrasle p~ele veoma teme- qno ~iste same sebe ili p~ele oko sebe (negov- awe). Isto tako abnormalne ili bolesne odrasle p~ele se u odre|enim slu~ajevi- ma odstrawuju. Veoma je korisno Najmawe dva gena su odgovorna za ovo obra}ati pa`wu na pojavu ovakvog pona{awa. Americi (Svuuofs. 1 9 9 7 . -3- CJFOFOVNTBU[ Cjfofovntbu{! zna~i neprekidnu rotaciju I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v.2 - VELIKA SPOSOBNOST REGENERACIJE GUBITKA P^ELA Ovaj mehanizam je od izvanredne va`nosti i karakteristi~an je za socijalne insekte kao {to je medonosna p~ela i zaista je veoma efikasan. (B) Soj p~ela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao abnormalan. p~ele Bqjt!Dfsbob su sposobne da pre- pona{awe odraslih p~ela je odgovorno za ovu poznaju poklopqene }elije legla zara`ene otpornost: radilice otpornih sojeva mnogo br`e varoom. Druge bolesti. I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. ili ~ak i jenije kod afrikaniziranih p~ela u Ju`noj cele bolesne i zbog toga izobli~ene larve. Radilice Bqjt! Dfsbob! su sposobne da jom p~eliwih zajednica koje kroz vi{e generaci. Ovaj fenomen je ekstremno zavisan od . Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj otpornih na ameri~ku kugu. Odgajawem i selekci. Ali se ~ini da je najrazvi- zara`ene materije ostaju u }elijama. sojeve otporne na ameri~ku kugu. . biti tolerantna na varou . Gubici u p~elama se kompenzuju za kratko vreme. S l o v a ~ k a . kao {to su me{inasto leglo. Ovo higijensko pona{awe mo`e dobro da bude demonstrirano kod p~eliwih zajednica I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. Higijensko Pored ovog.

tako da radili~ko leglo ameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a.83 - I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. S l o v a ~ k a . ali zato kratko i Bdbsbqjt .. p~ele izletnice `ive du`e jer mawe rade. patogeni imaju malu {ansu da se razmno`avaju. S l o v a ~ k a . KONTROLA PLODNOSTI I Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj RAZMNO@AVAWA PARAZITA STRATEGIJAMA P^ELIWE ZAJEDNICE Ovaj odbrambeni mehanizam je zaista interesantan u vezi sa varoom. i da ih primeni u svojoj tehnici p~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e - primedba urednika). ili du`ina dru{tvo. ili hormoni. odgajawe legla itd.Tako one `ive dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt!!kompletirao svoj `ivotni ciklus. a iz radili~kog samo nizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli.Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita . Kao {to Kod p~ela Bqjt! Dfsbob! ova osobita pri- . patogeni. Za ove razlike su odgovorni razni faktori da formira rojeve.5 - OGRANI^AVAWE BOLESTI NA P^ELIWE LEGLO ILI ODRASLE P^ELE Ovaj fenomen je evoluirao kao velika stimulacije okru`ewa (vreme. tako medonosna p~ela namamquje varou u zamku K/Buljotpo! (1985) pi{e: . sakupqawe hrane. 1. mbswbf!mbswbf (izaziva~ ameri~ke kuge). faktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da se Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj preseli na druge mla|e p~ele..6 puta). U dobrim godinama izlet- nice `ive radno.. Sada{we istra`ivawe ove teme posebno u vezi sa origi- nalnim doma}inom varoe Bqjt!Dfsbob bi ispuni- lo jo{ neko dopunsko istra`ivawe. Obi~no rezerve). polenske i medne selekcijska prednost medonosne p~ele. zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{ki Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj bazirane impulse i navike u pona{awu kao {to je izgradwa sa}a. . nego i u samoj p~eliwoj zajednici: `enke varoe se FORMIRAWE ROJA reprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego u ROJEVNI IMPULS radili~kom leglu (u proseku iz trutovskog legla Drugi veoma efektivan odbrambeni meha. umire sa wima . Jer. tako da `ivotni ciklus Bdbsbqjt-a ne mo`e da se kompletira. koje bi eventualno moglo da bude i razvoja i trajawe perioda poklopqenog legla. izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu Ako jedna generacija sledi drugu nema {tetni za odrasle p~ele i sa druge strane. Roj napu{ta maj~insko kao {to je ishrana.6 - I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. 1 9 9 7 . bolesno. P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvog pona{awa p~ela. ^ini se da lanca u slu~ajevima mikrobnih patogena. i gradi novo sa}e. 1 9 9 7 . Ali u vla`nim i ekstremno suvim letima. Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varou Ovo je mnogo va`an prekid infektivnog od radili~kog (u proseku 8. Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazit Bdbsbqjt! Xppej. S l o v a ~ k a . Ja }u ograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.3). du`ina `ivota bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo odraslih p~ela je normalna. . ali isto tako i od genetike p~ela. Pod normalnim uslovima rotacija p~eliweg `ivotnog ciklusa nadopuwuje brzi gubitak starijih inficiranih odraslih p~ela. mnoga istra`ivawa tek treba da budu ura|ena. 1 9 9 7 . Isto tako su ume{ani i drugi I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. izlaze 2. prekida u odgajawu legla. K/Buljotpo! ka`e: . Otkrivene su razlike u reprodukciji varoe koja parazitira evropske p~ele (Bqjt Nfmmjgfsb*! ne samo izme|u razli~itih dru{tava -4. On sam sebe odvaja od biv{eg infek- tivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici. budu}i da ostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako mo`e da je sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvt ispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice. a mnogi paraziti i (kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).6 plodne varoe.Prirodna kontrola zvanu trutovsko leglo.

Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|u pomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut. 81 vrssta tela ubace u hemolimfu p~ela formiraju se kvassaca i 39 vrssta bak kterija a svi ovi mikroorga- peptidi sa konstantnom sekvencom od 18 nizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqawe aminokiselina. polen itd. Npstf i bi da se izvedu dodatna daqa istra`ivawa o tome. ili mikroorganizama. Kada P^ELARSKU PRAKSU se one napune sadr`ina se prenosi do `eludca Nema sumwe da je otpornost dru{tva na . Mehanizmi koji su hrane. hrane sa jedne strane i `eludca sa druge i ima Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevima ulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente larvi koje su inficirane patogenima. .. Nfmmjgfsb. Preostaje jo{ posledwe pitawe: kako . masne kise- nih krvnih }elija ( hsbovmpdzuft ) u hemolimfi. i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kog imaju baktericidno dejstvo! Isto tako mo`e ciklusa. . med i polen (perga) sadr`e antibiotske kompo- tivane imunitetne reakcije na individuama a to nente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje u zna~i otkrivawe formiranih antitela pergu od strane p~ela. peptidi i druge komponente.10 - Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e. mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem tro- no dobro razvijena i ima odbrambeni efekat za filakse (socijalna razmena hrane).84 . Dppqfs (1985) pi{u: . Ostaju neotklopqene pa i trutovi i genetske razlike u ovom pona{awu izme|u varoe umiru zajedno unutra. S l o v a ~ k a . za{titu ove hrane od kvarewa. U mnogo mawem stepenu to ~ine i na{e p~ele Bqjt I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. 1 9 9 7 . Otkriveno je da ovi peptidi perge. daleko od sterilnog. U na{oj laboratoriji je hrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogo pokazano da kulture Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf i br`e niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo. line. Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj . one p~elama poma`u i u Sakupqawe meda i pona{awe pri razmeni odbrani od patogena. bolesti blisko povezana sa stepenom efikasnos- radi varewa ili osloba|awa . bile su ispi. daza koja formira vodonik peroksid. ~esto ubijaju}i nepri- jateqa. neprijateqa. Cbdjmmvt! bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvoju usjdvmvt. ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. selektirawe. P~ele radilice Bqjt! Dfsbob. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med i ukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{e polen tokom dugog perioda ~ini neophodnom razli~itih faktora (Lfgvtt. i nepri- jateqskih napada~a p~ele se efektivno brane ubadawem. se demonstrirati fagocitoza u hemolimfi Hemijska priroda ovih supstanci je krajwe p~ela: patogene bakterije ( Qtfvepnpobt ) razli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bile {to su flavonoidi. P^ELIWIM DRU[TVIMA odgajawe i potpunija analiza. kafeolidi itd..primedba urednika). glikooksi- su odstrawene (pojedene) od strane fagocit .. 1989).!:!. Ne postoji sumwa da je opstanak medonosne p~ele preko milion godina zavisio od sposobnosti ovih insekata da se odbrane kori{}ewem uboda kao efektivnog oru`ja.8 - UBADAWE I GRI@EWE Protiv grabqivaca. terpeni. Ovi prirod- dru{tvo: ove inficirane trutovske }elije koje ni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni u imaju veoma te`ak vo{tani poklopac se ~esto i redukciji {irewa klica. Mogu se pokazati i ne otklapaju.Ovo se vr{i na ~etiri neza- visne i pokretne trouglaste usne koje love ZAKQU^AK ZA ~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana i spu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. ANTIBIOTSKE SUPSTANCE U posle dopunskih istra`ivawa.) iz hrane. Ako se strana wemu je na|eno 107 vrssta gqivica. naro~ito u za{titi rezervi barem tolerantni na wu. ali isto tako i svojim vilicama. kao {to je ve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou. Pored za{tite rezervi hrane antibiot- QSPWFOUSJDVMVT! skim supstancama. hrana za larve i naro~ito skladirani nisu osobito otporne na patogene. @ivadinovi} Rodoqub mamqivost trutovskog legla za varou je ekstrem. U (Dbtuffmft i saradnici. Antibiotske supstance u p~eliwoj zajed- vi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasa nici su od presudne va`nosti za odbranu od p~ela koji su na neki na~in otporni na varou..7 . da se prona|u soje. Ovo poma`e zna~ajno razli~itih p~eliwih zajednica. tako da je . skoro sterilne uslove: }elije sa}a. kada su i potrebni . Trebalo (bakterijske spore. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimo Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajed. da se redukuje populacija varoe. Ovim metodom p~ela mo`e da odstrani klice bolesti bez ti ovih 10 odbrambenih mehanizama koji su gore pomenuti. 1993). mikroorganizmi ne bi koristili u svojoj IMUNITETNE REAKCIJE ishrani. zidove nice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{i ko{nice.

Opisivano je p~elarewa koju p~elar primewuje.Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa star- milioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora) ijim dru{tvima. tretman lekovima se kosi sa ni pristup p~eliwim dru{tvima. Ovo je suprot- odbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo koliko stavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajed- je va`no ba{ to . vode u zavisnost od ~estih i proizvodwu dru{tava naredne godine. . nepogodna dru{tva. ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman i delimi~no ograni~en na~in. ekonomski p~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje su bitni. bolesti Ovo se mo`e posti}i selekcijom i odga. Druge pre`ivqavaju zbog }e p~ele i prinosi trpeti.Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tane satne osnove ili novoizgra|eno sa}e. sojevi od biti o{te}en ili }e uginuti. imati problema sa bolestima p~ela . U modernom p~elarewu Evropi. koji ne slede}i: odstrawuju infekciju. a na{ rad biti uzalu. p~ele Mora da bude dovoqno pravog nektara i polena.Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi genima da se {ire neotkriveni (pogledajte (paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednice sa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana. Sve dok na{e tehnike p~elarewa osetqive na patogen.. I p~eliwe zajednice u susedstvu su naru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwe tako|e u opasnosti. 1.ne naru{iti prirodne odnose u nice da elimini{e patogene klice u larvi {to je zajednicama. U prirodnim uslovima one naru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici. jeseni svake godine (rotacijski sistem). u jesen {e}erom/medom. 7.Hemijski tretmani protiv varoe se izvode Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge je iskqu~ivo kod paketnih p~ela. ZABORAVITE LI TO.. Uvek postoje neke proizvoda koji su nam. ka sredstva. Glavni prin- prirodnim odbrambenim mehanizmom gore cipi tog uspe{nog na~ina. i koji dozvoqavaju pato.Ako konstant- no elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice. a koji su dokazani i spomenutim! Cbjmfz. Meni se ~ini 4 ) Gajewe p~ela bez kori{}ewa leko - (4 najva`nijim da te metode u osnovi imaju prirod- va. barem u Centralnoj odre|ene izabrane rase). neophodno je rukovoditi p~eli- potrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikom wim zajednicama na ispravan na~in. ali 6.Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita . U protivnom. PRO]I ]EMO KAO Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa u AMERIKANCI ! prirodi.Ove paketne p~eliwe zajednice su baza za primedba urednika). 1 9 9 7 . i to masovno. ~ini se tretirawe Potrebno je uzimati u obzir pet glavna hemikalijama opravdano u dana{we vreme: kod kriterijuma: varooze evropskih medonosnih p~ela. 1973. (v) Visok prinos meda. postoji mnogo izuzetaka lokalne prirode! 2 ) Okolina mora da obezbedi dovoqno (2 hrane za p~ele. komentar urednika na strani 9 ove kwige . 1981. dan . tokom su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici. Postoji izuzetak gde je. mo}i }emo da o~ekujemo od na{ih mogu}e pre. (a) Promocija prirodnog mehanizma za odbranu od tati recimo kada se lekovi ne koriste bolesti. ve}i broj zajednica }e (lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela. najboqi primer za konstantno maskirawe 4. ali se i pored toga o~ekuju dobri strukcija moraju da budu u ravnote`i sa medni prinosi. 3. Ne sme se prekidati prerada I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v. S l o v a ~ k a . nenaru{enog odbrambenog mehanizma. Zato moramo da sami reagujemo i da OVO JE JEDINI ISPRAVAN NA^IN LE^EWA AMERI^KE KUGE ! odstrawujemo slaba.Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwe zajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti: no`avawe. zajednicama U na{e vreme kada intenziv- da se brani od bolesti. p~eliwe zajednice treba prihrawivati ili transportovati u podru~ja sa (55 ) Ispravan na~in rukovo|ewa p~eli - boqom pa{om. u sadejstvu sa vara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka lekovima. ne}ete . godine navodi: prou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u su . zara`enih p~eliwih zajednica. . (b) Redukovano rojewe. ograni~eni. Kori{}ewem 5. opasnost od pojave infekcije se smawuje. vi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwih zajednica. Gladna p~eliwa zajednica ne mo`e wim zajednicama. ~ekaju}i pogodan trenutak za razm. vama hrane. Csfutdilp. va Op{te uzev{i.Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawuju lekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu. koji odgo. Upotreba lekova omogu}uje zajednice kao i prirodne strategije sistema inficiranoj larvi da `ivi.. Prihrana lekovima maskira dru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojih prirodne principe selekcije. na poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodne 3 ) Ko{nica i wene dimenzije i kon - (3 uslove za p~ele. koje nemaju sa}e. {iroko rasprostrawenih tretirawa . formiranim jednu godinu ranije. pre svega.. primewuje mnogo razli~itih metoda. Ovakav trenutak }e nas. 2. ali i biolo{ke metode. Zato je neophodno koristiti hemijs- jawem povoqnog genetskog materijala. u sa}u.primedba urednika). Odnos 1 ) Gajewe p~ela koje imaju sve (1 doma}in-parazit je toliko skorog datuma da su nasledne faktore potrebne za odbranu od prirodni odbrambeni mehanizmi ekstremno bolesti. Jer. dotle se iskorewuju. navodi: . u rezer.Osobito kori{}ewe antibiotika. Razume se. meda u ko{nici i wegovo sakupqawe van Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj ko{nice. U suprotnom.85 - da gajimo p~ele na prikladan na~in a da ne neprestano.

jer se time ubijaju jaja i kwige Frawe larve.). Ozna~ite ram. Fri`ideri su ekstremno suva I tako. mogu vam re}i da ve}ina onoga {to ramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~una ste o wima ~uli do sada jednostavno nije da ne dozvolimo wihovo isu{ivawe. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene od strane p~ela za dva dana. Zato pri pregledu nesre}u. jun 1995. jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti i uginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj je vla`nost pribli`no 95%. pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ili prenesem vi mo`ete da proverite i svojim sop. @ivadinovi} Rodoqub P^ELIWA JAJA I LARVE Autor ~lanka: -Tufwf!! Ubcfs. -P^ELIWE JAJE- Pa dobro. i ve}ina wih se i ispilila.. fri`ider a kroz 24 ~asa ga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepih toplih p~ela i lepog toplog legla. o onome {to znamo i ne znamo o wima. Ali ja vam ka`em da sam dr`ao jaja i jednodnevne larve nekoliko dana na ledu. kao i jaja. pa. Ponovo. maj 1996.. A re}i }u vam i to da vazduh ne mo`e da prodre do sa}a. naro~ito ako pregled vr{imo u hladno Toma`ina: prole}e ili jesen. Tamo su jaja ostajala jedan dan na tem. pa`qivo ga obele`ite i pogledajte peraturi od 18. pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff Kpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs-!!Hpvepvt-!!Gsbodf  ^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm. filter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega sam Tokom 15 godina sam imao privilegiju da ih odneo u inkubator da bi video da li }e se radim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqih ispiliti. Pi{e da se gnezdo tada ne U Z G O J V I S O K O- otvara i da se leglo ne izla`e hladnom vremenu i tako daqe i tako daqe. reme je da malo porazgovaramo o V p~eliwim jajima. i Melitagora.86 . To je bio period od 1950. Zato proverite sa}e posle 3 ili 4 dana po tretmanu. Uverite se sami. Fotografija ma pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kako preuzeta iz ne bi prehladili leglo.. larvi koje bi trebalo da budu mrtve. i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve su larve bile `ive. jedan od najpoznatijih u~enika pro- fesora D/M/Gbssbs-a. E. Ne sme se dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolika hladno}a. jer }e ih to ubiti. dva minuta. kao i mnogi (umro 27. informacije koje `elim da vam mesta. Potom su svetlosti.3oC sve dok ih nisam izvadio na kroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i. {to se ina~e istina! brzo de{ava. morate da ga obmotate vla`nom krpom. kao i o p~eliwim larvama. krpu uve`em tako ~vrsto da videli gre{im li ili ne. . Uzimao sam kapalicu za kapi za orim. da po~nemo. nau~nik i p~elar. U skoro svim kwiga. kao {to je na primer wihovo stavqawe u Drugi na~in na koji mo`ete da ubijete ledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jedno leglo jeste da ga izlo`ite direktnoj sun~evoj u vodu i ona su plivala po povr{ini). ne verujte ovome {to vam gov- bila potapana. istra`iteqa p~ela u svetu es! Puup! Nbdlfotfo Ono {to sam otkrio ja. sam mnogo puta gre{io. Uzmite ram sa jajima i o~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu pala larvama i izlo`ite ga sun~evim zracima u toku na dno suda. oktobra 1995. larvama. i stavite preko no}i u fri`ider.mrtve Tokom godina ja sam oduzimao od p~ela vi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka ~uda. I ~iwenica je da sam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi. Neki qudi odr`avaju svoje fri`idere previ{e hladnim i u wima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. gluposti zato probajte slede}e: P^ELA uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenim larvama. uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom. stvenim jednostavnim ispitivawima. da bi ali kada ja to radim. I za biolozi. ali sam se uvek naj~e{}e ispravqao. sve je ovo samo PRODUKTIVNIH jedan pregr{t gluposti.

od dvadeset~etvoro~asovnog dana). Ali.Biologija p~ela . a to je da su p~ele zapremine. znajte da je veoma intere- kako sun~evi zraci ubijaju jaja. odjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~ana Vi ovo mo`ete i da isprobate ako `elite da malo ovojnica i{~ezla. to nije va`no. Kod nekih insekata kojoj }emo razgovarati neki drugi put. Jedan fakt qudi ~esto `ele da vam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velike ignori{u ili da zaborave. izme|u 35 i 40% jaja. Vi }ete pomisliti da se u vremen- rezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedu skom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17 p~ele (detaqnije o ovom problemu mo`ete da ~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38% pro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a. Ja sam jaja za koja sam ta~no znao kada su snesena. ali biologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 god. 2000. kao onaj kojim se daju injekcije insekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~an doma}im `ivotiwama. mo`ete da je prihrawujete i odr`avate u `ivotu Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74 ako to `elite. Mo`ete da gledate kako larva eksperimenti{ete sa va{im p~elama. to je druga pri~a o biologiji ostalih insekata.a desi- lo se ni{ta. repom koji dodiruju }eliju. Beograd . i koju ispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada niste bi on testirao. Ali. ali to nije tako. gladan i pospan pa sam sve napustio i oti{ao ku}i. jeste da se odredi kada se jaja ispiquju. stavqao u inkubator. ne{to ~ega prethodno nije bilo. On je ~esto imao potrebe da iz ramova se samo ok ko 5%. Ja sam mu rekao da sam otkrio videli ovaj doga|aj. Nau~nik EvQsbx je 1960. Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglom kako EvQsbx ka`e . jaja se ispiquju samo ujutru (u zoru) i mo`ete da ih naterate da se ispile ako ih dr`ite u total. Sva jaja su se ispilila do 8 ~asova slede}eg jutra! Tako sam zakqu~io da se mali broj jaja ispili tokom dana. P^ELA JE ^UDO PRIRODE ! nom mraku nekoliko dana i posle momenta kada su prirodno trebala da se ispile. Posmatrao sam ih stalno.87 - do 1965.arka oblik. sa jajima odstrani jaja. kako bi ih zanela. ali da se zato ubedqivo najve}i broj ispili u zoru.Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve .. kao {to znate. a ispili}e se u roku od 24 ~asa posle trenutka kada ih budete izlo`ili kratkotrajnoj inten- zivnoj svetlosti. po~ev od sedamde- seto~asovne starosti da bih video {ta }e se desiti . napred.. te da ih stavi na raspola. dok je celo telo gledane ramove sa jajima i mladim larvama kako visoko u vazduhu. U su{tini to zaista ima smisla sa p~eliwe ta~ke gledi{ta budu}i da je zora uvek period sa najve}om vla`no{}u... Ukratko. a to je veoma jednostavno. godine i u toku ve}eg dela tog perioda es tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkuba- Nbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela tor ispililo ujutru. evo tog opisa: prvo ramove rutinski izlagao svetlosti na nekoliko }ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okom minuta kako bi ubio jaja. Isspili}e . Jedan od interesantnih problema p~eliwe Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en. Zatim je se . Potom se krivi u jedno obrnuto V ili . Sve {to ~asa po zalegawu. sa glavom i svaki dan ili dva. di{e. i on je takve santno da se to vidi. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad i skoro odmah u iste te }elije polo`i nova jaja. a bukvalno samo nekoliko (genetski) i letalnoj seriji alela gena koja tokom dana. godine opisao gawe odre|enoj matici. p~eliwa jaja se svo vreme ~uvaju u prete`no tamnoj sredi- ni. Oko 22 ~asa (uve~e) kada su jaja bila stara oko 78 ~asova bio sam umoran.primedba urednika). ispili upravo . Va`no je da je larva `iva i vi ina. a pri tome ne ozna~avaju pre. Potom jednostavno pada dole i bi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve. igleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji na P~ele brzo pojedu mrtva jaja i matica repu.

.!///!. van na{e kontrole.!Q3 . to ako redu medonosna flora mesta p~elarewa i pogod. K>!)!K2!. pre wega `eli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas u P~elaru (maj 1998).-23.!///!. kojih su se izvele p~ele starosti koja odgovara malna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela.!Ko (2) p~ele starosti od 1-12 dana) ponovo. Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivost Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik: matice (K2) od 11. aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mlade Q!>!K2 . s du`inom lu: `ivota ve}om od prose~ne. dru{tva. Agostina Neta br.. je prose~noj nosivosti (Ko) matice pre 21+o dana. Broj p~ela jednodnevne starosti jednak je Prose~na nosivost matice se najlak{e dnevnoj nosivosti (K2) matice pre 22 dana (vreme utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla. Prijatno! KOJI JE OPTIMALAN BROJ P^ELA IZLETNICA U P^ELIWEM DRU[TVU ZA VREME GLAVNE BAGREMOVE PA[E Autor: qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu) ul. 13. Iskazano re~ima.primedba urednika) onda bro. ili wegova snaga. wegova brojnost. jnost (Q) p~ela u ko{nici mo`e se izraziti u Formula (4) nam omogu}ava da odredimo obliku zbira p~ela jednodnevne (Q2). a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnih Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednak grupa wenih p~ela.!K3 . na `alost. . Ali. (npr. (Q3). a u 1 kg Q!>!Q2 . na isti . u prvom prose~noj du`ini `ivota p~ela (o). dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tva Ona. to za izra~unavawe prose~ne du`ine `ivota p~ela dobijamo formu- Primetimo da je broj p~ela. lako izmerqive veli~ine. Kako je prose~na te`ina p~ela 100 mg. dvodnevne prose~nu du`inu `ivota p~ela pomo}u druge dve. kao {to su prose~na malna du`ina `ivota p~ela: nosivost matice i te`ina p~eliweg dru{tva. 60 / stan 73 11070 Novi Beograd  telefon: (011) 161 . izazvano samo staro{}u prose~ne du`ine `ivota p~ela i prose~ne (i iscrpqeno{}u .875 Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi od gde su K2-! K3-! ///! -! Ko broj snesenih jaja iz niza faktora. Faktori sredine. koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Wihovom analizom mo`emo precizirati neke Q!>!K!y o!!!!!!! (4) zahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwe zajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.mre`e ~ija su okca kvadrati starosti jednak je dnevnoj nosivosti matice (K3) dimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednak }elija poklopqenog legla. broj p~ela dvodnevne Pomo}u rama . kako pokazuje prosta aritmetika. marta.!K3 . aprila.000 jedinki. @ivadinovi} Rodoqub Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranim nau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi.!///!. gde je o maksi. indeksu uz K. nosivosti matice. 36 dana) zane- marqiv.!Ko*!0!o! (3) Snaga dru{tva. Onda je broj sabiraka o u gorwoj for. Posle 12 dana. razvoja p~ele + 1 dan). s druge strane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa. uzmemo prose~nu vrednost (K) nosivosti matice ni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj na za posmatrani period ishod medobrawa. brojnost p~eliweg Zaista. od kojih su najva`niji wena opti. mo`e biti slede}u prostu formulu: izra`ena relativno prostim formulama. Oni su.!Qo (1) p~ela ima 10... i o-dnevne (Qo) starosti. jednaka je proizvodu wem dru{tvu prirodno. o!>!B!0!K!>!)!b!y 2111!*!0!K!! (5) muli jednak prose~noj du`ini `ivota p~ela u posmatranom dru{tvu.88 . gde je b-masa dru{tva izra`ena u kg. ako je izumirawe p~ela u p~eli. recimo 1.

pitawe je da li odgoj legla u jakoj o = 54000 / 1500 = 36 dana p~eliwoj zajednici mo`e da odigra Da u ko{nici nema starijih p~ela od odlu~uju}u ulogu u 36 dana mo`e se videti iz ~iwenice da }e s k r a } i v a w u prose~ne ukupan broj p~ela na dan 7. uvek ne od od 23.89 - na~in.Velike dileme p~elarstva . u ispitivawima ~esto izmerqive veli~ine. to su p~ela mo`e da bude izvorom preporuka [apca: . i dr.!K3 . naglo pove}ava. mo`e odredi.) dana. iz poklopqenog legla iz prethodna tri A k o u z m e m o dru{tvo brojawa. vizuelno. S druge strane neka je recimo K2=900. veliku razliku u du`ini po pravilu. da skra}ewe 52500 / 1500 = 35 dana. Literaturni koje su starosti od 1-12 dana. onda je prose~na du`ina `ivota p~ela o = Naravno. (T/Tblbhbnj. tvrde da p~ele. `ivota izme|u zimskih i nevnom staro{}u to je. sumwive prakti~ne vrednosti.. tipa. K3=1500. s p e c i j a l n i m muli (5) da izra~unamo prose~nu du`inu istra`ivawima `ivota p~ela za posmatrani period. Ilustrujemo primerom. aprila. snaga la (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawa p~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~eki- stare od 1-24 dana). `ivota samo te grupe Kako ve}ina istra`iva~a.. Prose~na dnevna nosivost matice za p~ela izletnica (prihranom stimulisane p~ele vremenski period od 11. N/I/Ibzebl. da {to inten- Dobi}emo prose~nu nosivost matice (K3) za peri. upravo biti: od 45000 p~ela onda za odgoj legla. da prole}no forsirawe matice. ili 1/5 . ra~un du`ine `ivota p~ela za pokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2. p~eliwem dru{tvu. u 1959. aprila bi}e izlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delom jednaka: stradaju . se do{lo do ovakvog prizora! postaviti da su uzroci u praksi se te{ko. su se izvele p~ele `ivota p~ela u realnim dru{tvima. Nemogu}nost procene du`ine `ivota p~elara Milana Mati}a iz prirode. `ivota p~ela No. ali kroz nekoliko nedeqa. Ako je. Poznato je p~ela ica i leglo. Pre svega. {to jo{ vi{e skra}uje du`inu `ivota p~ela. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500. pak.Usmeravawe rada feromoni koje lu~e mat- . va`nog fak. K4=2100. Wihovim . Prilikom tre}eg dovodi do `eqenog ciqa: koli~ina legla se brojawa zatvorenog legla. a me|u p~ela ne mo`e objasniti wima i N/Mjoebvfs (1952). p~ela za vreme jake pa{e maja utvrdili da u ko{nici ima 54000 znatno se sni`ava na 30- p~ela. ukupnog broja p~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewa 16. od m a t i c e 12 y 900 + 12 y!1200 + 12 y 2100 = 54000 k o j a i m a prose~nu nosivost od 1500 jaja. dovoqno je oko 8000 maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37 p~ela (M/Cpsovt. tada je prema (5) prose~na du`ina 32 dana pa i ni`e. apri. Razlog tome le`i u ra|awu nedugove~nih prose~nu nosivost matice (K4) u periodu od 4. 1953. Iz kwige profesionalnog ove pojave razli~ite ti. Ako toga dana odredimo broj {to se poklapa i sa p~ela u ko{nici. izvr{imo brojawe zatvorenog legla. Du`ina `ivota p~ela. onda mo`emo prema for.Potrebno je mnogo znawa da bi Mo`e se pret- tora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice. postaju izletnice s dvadesetod..37 dru{tva razli~itog puta ve}i od broja p~ela izletnica. 7. 1963.primedba urednika). postepeno pove}ava. istim ra~unom utvr|ujemo vali. Kako su zasev mat- K!>!)!K2!. 1-36 dana.!9!y!2611!>!33911 najglavnije relativnu stabilnost prose~ne Ako je u ko{nici 54000 p~ela. marta do 4. E/Gsff i J-Tqfotfs! Cv{. zivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa.1/6-ine od je 1500. prose~na du`ina `ivota Tada je prema (6) K=1500. maja iz poklopqenog oceniti stepen kolebawa prose~ne du`ine legla. maja izle`enih du`ine `ivota p ~ e l a .!K4!*!!!0!!!4!!! (6) ice i snaga (masa) dru{tva. Kako se u prole}e nosivost matice. marta do 16. 25. u ovim primerima. kao i wihov broj jednak: p~ela iz obezmati~enih dru{tava. broj p~ela izbrojanih 7. do p~ela.). to na osnovu wih mo`emo Posle 12 dana tj. i {to je 23!y!:11!. Sada bi u podaci govore da letwe ko{nici trebalo da budu p~ele starosti od p~ele `ive od 36-40 dana. od posledweg brojawa. aprila. 1969.. nakon 12 dana. letwih p~ela. Ako smo na dan 7. Broj p~ela koje su starije od 36 dana.

Cibulskij. 1969) nije navedena 40. Q bitno pove}ava i dosti`e vrednost od 50 dana. u p~eliwoj zajednici. Na pove}awe du`ine `ivota p~ela u dru{tvima koja se spre- maju za rojewe. n e m a n i j a k i h d r u { t a v a . legla a Qp broj }elija otvorenog legla..6 35 35. 1969. u prvom redu belan~evinastih materija. kada je u F o t o g r a f i j a p r e u z e t a i z k w i g e F r. izme|u ostalog i u medobrawu. niz faktora.2 19.7 Optimalna zajednica (po M/Cpsovt -u.90 . kao {to na masnog tkiva i nervnog sistema. pak. .7 26. ima optimalni sastav staros- starewa organizma. Zaista. s tim da se oplo|ena matica na|e iz depresije i nastaje wena aktivizacija u ponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e. Upravo sivanim eksperimenti- ma. pripreme za wu. dru{tvo prak- metabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici da ti~no vi{e ne raste. slu~ajevima.).5 17. u opi. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~ene formula: iz normalnih aktivnosti svoje zajednice.Kovalev). zbog niske prose~ne du`ine maksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vreme `ivota p~ela (A. ukazivao je i Cbumfs (1969).4 16. - analiza podataka za dru{tva koja se spremaju za Q! >!!Q!.0 15. koje navodi V. uti~e p~ela. U tim . Qq! broj }elija poklopqenog dru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe. p~eliwem dru{tvu. bez obzira {to wihove mat- ice nisu imale visoku dnevnu nosivost (1000 jaja) uspele su da dostignu znatnu snagu (do 5 kg p~ela).C. {to dovodi do po~etku rekosmo. Efekt obezmati~ewa u su{tini se mo`e U ispitivawu sastava starosnih grupa primetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema za p~ela.1 40 32.6 23.. strane dolazi do Za iskori{}ewe narasle snage p~eliweg brzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizma dru{tva.Koptev (1954).8 21. mo`e se koristiti rojewe. Interesantno je.0 uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi u jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a.0 10. skupqawu nektara i polena (P.. S druge. . Dru{tva u rojevnom stawu.a w e T o m a ` i n a : mestu p~elarewa samo . da u protivnom slu~aju.!Qp (7) rojewe. pokazuje - da se prose~na du`ina `ivota wihovih p~ela gde Q! izra`ava wen op{ti potencijal. bez Prirodno je da hormonalna stimulacija procesa obzira na visoku nosivost matice. U z g o j v i s o k o p r o d u k t i v n i h p ~ e l a .0 35. Sposobnost p~eliwe zajednice da reguli{e du`inu `ivota svojih ~lanova u zavisnosti od spoqnih i unutra{wih faktora celishodno je primeniti u praksi. nih grupa p~ela. To se najboqe mo`e uo~iti uslovima trebalo bi . Me|u wima va`nu ulogu. @ivadinovi} Rodoqub Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom du`inom `ivota p~ela prose~na relativno u~e{}e u % du`ina `ivota p~ele leglo p~ela (o) u ku}ne izletnice zatvoreno otvoreno danima 30 39. prose~na du`ina `ivota p~ela ostala je na ni`em nivou (35-36 dana).8 19.M. posebno u onim D o k p ~ e l e n e o d g a j e k v a l i t e t n u m a t i c u . U broj wenih p~ela.zakonzervirati snagu prilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mlade rano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidom matice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlazi rada matice.7 14.8 32.!Qq .

Kako je opti. U re~ima. bila 5.N. {to predstavqa oko 15% od svih snage. S takvim zakqu~kom sla`u se i taj problem. a cifre 12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvo- ja. p~ela izletnica. aw u Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razma. recimo. ma bede Rodoqub @ivadinovi} Kako je prose~na du`ina `ivota p~ela u rt v a n wihovoj zajednici realna veli~ina. da u uslovima pa{e. p~ela tih dru{tava.primedba urednika). veoma visoka.Velike dileme p~elarstva . formulu (7) mo`emo izraziti u obliku: - Q! >!!46!K!. lako ustanoviti. u Ni trani period (21+35 dana).!:!K u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqa koli~inu zatvorenog i otvorenog legla. Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi koja je prose~na du`ina `ivota p~ela u wegovoj opti. prinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awa Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sa optere}ewa medne voqke do 65-70 mg pove}awem du`ine `ivota p~ela smawuje rela. Ta ~iwenica sama po 2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6. odnosno 2. zauzeta skupqawem nektara da bi potpuno malnoj zajednici. Oni su na{li. da za postizawe svoje optimalne hiqada p~ela. u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8 mule (5) prose~na nosivost matice u woj bila hiqada p~ela izletnica. tako|e je utvrdio da u 100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starost poqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svih ku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. (A.Jefremova malna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg. na dan. du`ina `ivota p~ela u toj zajednici onda je wen E/Eaftbm (1925). a brojnost kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqe ku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnost po{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica. Broj~ano.Jazikov (1967). Pri prose~noj du`ini `ivota p~ela od 40 dana. mi mo`emo s visokom ta~no{}u da ocenimo i . mo`e iz datih zaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi u podataka. ~ak mawe od wihovog razvoja. dovoqna je samo jedna tre}ina p~ela wima su. 1963.91 - ova formula najpotpunije odra`ava kvalitet Le Foto: p~eliwe zajednice. u toku koga je stvoren {u potencijal snage wene zajednice. ustanoviv{i 19 a pr 99 ed je. do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu.Jefremov). Ako je o prose~na med.8 kg onda bi iz for.N.!:!K i jednak je 72!K. i prinosu nektara u svojoj med- noj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl. Iz proporcije za vreme obilne pa{e. ^ak pri dnevnom prinosu od 10 tivno u~e{}e legla i ku}nih p~ela. koji je merio jaka dru{tva op{ti potencijal (o+21)J.6 kojima je nosivost matice. preovla|ivale p~ele . op{ti potencijal snage takve zajed- nice jednak je 56 K.3% od ukupnog Rusiji). op{ti potencijal wene zajednice bi}e izra`en ne{to druga~ije: -! Q! >!!51!K!. No.5-7 sebi nam govori. uz prose~nu nosivost matice J. ona se. Da li je pove}awe prose~ne Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvi- du`ine `ivota p~ela korisno s ta~ke gledi{ta jenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medo- efektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e? brawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradi M/Cpsovt!(Poqska) specijalno izu~avaju}i nektara u med. tako|e.F. potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~ele K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja sabira~ice na dan. fakta koja su utvrdili G.) prinos od Zna~i. bila znatno ni`a nego u perio- simuliranog primera tekstopisca. p~eliwe dru{tvo trebalo bi da ima p~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. najvi{e meda imala su ona dru{tva u broja p~ela . na p~ele izletnice otpada samo 15% od obilne pa{e s gre~ihe (`itarica koja se gaji u wegovog op{teg potencijala (27. i (1966) su pokazala. u po~etnom periodu puta ih je mawe od ku}nih p~ela. Ispitivawa A.!23!K!.Taranov i koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawe N.!23!K!. Radi primera uzmimo da je o=35. Drugim du na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e. Daqe pove}awe maticu visoke dnevne nosivosti. av wen kvalitet. Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilu p~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnom staro{}u (vidi tabelu 1).N. Elementarni ra~un. prema tome. da pri prinosu 2-4 kg nektara ako bi ona.

godine opisane su osnove p~elarewa sa teksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica u dvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici.I. navode slede}u tabelu (u kwizi nas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovu .Lebedev. ulogu.. prakti~ari. Ta~an odgovor na dilemu da li u medobrawa pada na ku}ne p~ele. No. u Uzgred. Nagla{eno p~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremove je da je to nova metoda..) one to brawu pada na ku}ne p~ele. postanemo boqim p~elarima. u kojoj le`i mudrost Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kg starine i snaga mladi}a . A dobrog p~elara. bave biznisom nego naukom.. 15000 2. veliki doka`e postaje metoda. onda ku}ne dana pravu istinu (na `alost.. u dru{tvu visoke radne aktivnosti nau~nici neprestano gre{e . tro{i pri tome vi{e vremena i du`e se zadr`ava . Naravno.0 50 sabira~ica predaje prine{eni 50000 30. trebalo bi medobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~ele razmisliti da li je za efikasno iskori{}avawe izletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~no glavne bagremove pa{e optimalan na~in usmer. . tvrdwa koja se predgovoru svoje kwige 1 8 5 9 . g o d i n e .Krivcov i V.92 . ako p~ele nisu nice. a . razume se.0 60 nektar koji preuzmu 3-44 p~ele 60000 39. p~elarstvo. Autori ne citiraju ime istra`iva~a kome pripada pog i gorwa tabela.. da presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onoga U svetlu ovih dokaza. ako se vodi ra~una o optimalnoj da od p~elarstva dobije {to ve}i prihod. Ove protivure~nosti kao da daju za pravo mati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se sprema izreci velikog francuskog kwi`evnika za zimovawe.F.. Evo zbog ~ega. p~ela) glavni teret medobrawa Mo Kri gu li pada na p~ele izletnice (60- vco L v da ebedev 65%). apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}u Anatola Fransa: . naravno. i mi radu u med. Ako su oba magistara i doktora nauka. Za vreme jake pa{e p~ela sabira~ica predaje nektar koji preuzimaju 10-112 p~ela primateqica i F o t o : R o d o q u b @ivadinovi} . wima. No. urednika). a sve dotle je samo poqski p~elar i pisac Qubenecki.0 65 primateqice i odmah izle}e za slede}om porcijom. ne u~estvuju u preradi nektara u med. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{e broju 5/1996.U P~elaru broj 4 i 10 odgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovog iz 1990. (Na `alost.. izneti na svetlost dru{tva dostigla optimalnu snagu. tate o~ekuje samo od stranih nau~nika ..Nauka Nauka je nepogre{iva.P~ela 40000 20. kojima je p~elarstvo omiqeni hobi Sam autor ovog na~ina p~elarewa. 1963. umesto da sakupqaju Jovan Kulin~evi}. snazi p~eliwe zajednice.primedba mawe efikasno.. @ivadinovi} Rodoqub ku}nog uzrasta. mo`da je bojazan Ivana taj je du`an poznavati p~ele i upravu s Venera izli{na.1995. da glavni teret koji ne zna). Ivan ili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenih Vener.primedba urednika). a ne na p~ele izlet- ~ine mawe efikasno. du`ina `ivota p~ele direktno zavisi od wenog Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawu kalendarskog uzrasta.I.3 15 N. Deo {to su epd/! es Zoran Stanimirovi} i qspg/! es usmerenih p~ela izletnica.)(slika desno ).. koju }e biti potrebno u pa{e? praksi dokazati i svakako dopuniti i ne{to Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam da . radi preciznosti. u novoj zajednici. Naravno. neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nim Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravo poslovima. Va{i i moji s w i m a u k o { n i c i ` i v i ! . ako je u ko{nici . nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru u ruku.. uz retke izuzetke kao nice.. Na svoju i na{u radost. preorijentisati na wegovu pre. pretendenti na diplome in`ewera. niti ka`u da su Tabela 2: re{ Broj Broj p~ela e ? dokazi niza navedenih istaknu- p~ela izletnica tih svetskih nau~nika (me|u u h1000 % wima i wihovog u~iteqa ko{nici G.0 25 kao da sami dovode u pitawe 25000 7. N/I/Ibzebl.I. tako savr{eno.K o ` e l i d a b u d e d o b a r p ~ e l a r i Me|utim. morale bi se.Taranova) pogre{ni. oni se sve vi{e p~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izlet. zami{qa: . su{tinu p~elarstva.0 40 iskazanoj u istoj kwizi: . (dakako da nije .Produkti p~elarstva . preurediti u skladu sa uo~enim problemima . kao {to su u roju. fiziolo{ki istro{ene. tako da urednik neke rezul- nektar. e on . kako pokazuju ispitivawa ide u prilog dokazima da glavni teret u medo- (L/Sjccfoet.I. ovako hipoteza. Mo`da }e nam na{i mladi avawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo istra`iva~i. N.Lebedev 20000 5. godine veli: . 1952.primedba urednika).5 30 rezultate ove tabele tvrdwom 30000 12. P~ele starijih uzrasta. ve}ina poznanici.Krivcov i V. da se mo`e re}i. obez.

pregradne daske. veru. u~ewem i pri. sa svim potrebnim poja{wewima.Velike dileme p~elarstva . Zbog navedenih razloga nisam zadovoqan p~ela (i sama ova cifra je jako va`an podatak). ali ipak uz ne{to smawewa tro{kova proizvodwe. NAU^NO ZASNOVANA TEHNIKA STACIONARNOG P^ELAREWA DB KO[NICOM Autor: es!nfe. februara 2000. i ovde }u prezentovati ona koja sam ugra. te da iskqu~e iz procesa proizvod- p~elarewa jedino mo`emo da se borimo uspe{no we svaki nepotreban tro{ak u vidu ulagawa sa te{kom budu}no{}u. Ovo naravno ne zna~i da DB ko{nicu moramo najvi{e 5 godina dovesti do nestanka p~elara sa odmah da napustimo. mawim brojem ko{nica ne}e smetati. te dopuwuje koristim mati~nu re{etku. shvatio sam da mi najve}e DEM). nije bilo prilike da se posetiocima predavawa izlo`i cela materija. Stojana Jani}ijevi}a br. februara 2000. jer nam ne omogu}uje mak- simalni upliv u `ivot p~ela. Ne septembru pa{a se opet intenzivira. koja je neznatno produ`ena zbog valovi- dio u svoju tehniku p~elarewa. Siguran sam da to mnogima sa ~ak i ako ga prodamo po samo 2 DEM. mogu}e. U drugoj polovini avgusta i u P~elarim DB ko{nicom sa 12 okvira. Velikim zalagawem. nukleuse i izimqavawa. mi moramo vi{e rada nego {to bi to bio slu~aj kod da proizvodimo med koji }e nam doneti prihode Fararove ko{nice. od kojih su mnoga nama jo{ uvek prole}no-razvojna polenonosna i medonosna nedostupna. velep~elari moraju da o ekonomi~nosti misle menom najjednostavnijih i najjeftinijih tehnika svakog trena. `ivotu p~eliwe zajednice. svojim tehni~kim karakteristikama. radne snage. Svestan sam ~iwenice da se DB ko{nica a jo{ dugo }e se i gre{iti. za wu. sve dok ne spoznamo ne uklapa u koncept jeftine proizvodwe meda. a zbog ubrzanog izlagawa. primenom najnovijih Oko p~eliwaka se nalazi fantasti~na nau~nih saznawa. Rodoqub @ivadinovi} ul. Zbog celovitosti tog terena. takve kakva je a koju sam nasledio. {to je ~ak i vi{e osobinama DB ko{nice. mogu}e je proizvesti med sa ne{to na osavremewavawu p~elarstva u smislu niskom proizvodnom cenom. Poznaju}i solidno od svetske tr`i{ne cene (ne{to malo vi{e od 2 biologiju p~ela. sude}i bar po wihovim pitawima upu}enim autoru. a to je. ali sam se ^esto se u na{oj literaturi uspesi es potrudio da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da iz D/M/Gbssbs-a u prole}nom razvoju dru{tava uzima- te ko{nice. i tu se najvi{e gre{i. {to vam. Zato se ovde iznosi celovit tekst. kao {to to ~ine LR ili Fararova ko{nica. sionalnom gajewu p~ela. ne}e smetati.93 - Ovo je prera|eno i dopuweno predavawe odr`ano na Savetovawu o tehnologiji p~elarewa u Beogradu 26. nadam se. jer }e se gajewe p~ela p~elarewa sli~nim ovom koji }e u narednom tek- pretvoriti u ~ist gubitak. Sledi oskudna livadska pa{a koja u teme u tekstu }e se pojaviti i izvesne nau~ne su{nim godinama jedva uspeva da zadovoqi tvrdwe iskazane u prethodnim ~lancima ove osnovne potrebe dru{tava. Zbog kratko}e vremena. osim ako ne u~inimo stu biti izlo`en. i na mom p~eliwaku skupe tehnike p~elarewa. dok u ki{nim daje kwige. va pa{a. i u Ni{u 20. izvestan prinos. zato {to jednostavnost sa prole}nim razvojem najkriti~nija faza u moje tehnike to ne zahteva. ali ipak premalo da pokrije velike mogu}nosti pru`a tzv. upravo zbog toga {to je on zajedno vi{emati~ni sistem. Primenom metoda mawim brojem ko{nica.5-3 DEM. stimulativno prihrawivawe. zimsko utopqavawe. Jer. dodatno zimske zalihe. te se navodi da je on prezimelo dobijem med sa {to ni`om mogu}om proizvodnom dru{tvo razvijao do maksimalnog nivoa od 55000 cenom. biologiju p~ela do u detaqe. a rezultuju skupim je upravo u toku proces prelaska sa DB tipa na medom. ju za ideal. koji su posledica lo{e i visinom nastavaka od 17 cm. Za wom nastupa kvalitetna i jaka bagremo- do|em. godine. poga~e ({e}erno Zapo~e}u godi{wi ciklus od perioda testo). Naprotiv. Jedino jte. Fararova ko{nica sa tro{kove koje imamo. mnogo toga je slu{aocima ostalo nejasno. Ovakva destimulacija }e uskoro. A budu}nost je u profe. Zato se neprestano trudim da do wih pa{a. za . 12 Telefon: 18210 @itkovac  (064) 14-14-184 urova je ~iwenica da su p~elari na{e S zemqe ve} prinu|eni da med na veliko prodaju po ceni od 2.

za razliku od nas. p~elama ne govori ni{ta.Jakovqeve (1970) navodi se da radilice AKO VO]ARI BUDU RAZUMNI. zabo- ravqaju}i da priroda ni{ta ne ~ini uzalud. imali dru{tva di{te ga u sa}e. To zime izlazile sa brojem ne mawim od 20 do 30 ukazuje na veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nih hiqada. Ali. nego od Primetio je i to da se posle oko 2 sata samog wegovog po~etka. misaona imenica. po podacima Tjnqtpo-a (1957) i @ere- bkina (1965). profesor biologije na Fakultetu biolo{kih nauka pri Univerzitetu Kornel u SAD-u Uipnbt E/Tffmfz!je uspeo da re{i ovu misteriju. Lebedev nam je govorio da na slaboj pa{i izletnice same odla`u doneseni nektar u sa}e. Pravo pitawe je kako ko{nicu nektar predaje mladim(?) p~elama (po onda treba raditi da bi za bagrem. On je jo{ 1987. Ali je otkrio. Taj period svakako moramo sekundi. na svoje iznena|ewe. drhtavi ples. To je za nas. bar po kwigama na{ih poz. iako to nedostajali jo{ neki rezultati ispitivawa koji nameravam). P~ela sabira~ica nektara. tada mnoge sabira~ice izvode drhtavi ples po ima treba znati da je mnogo va`nije stimulisati vra}awu u ko{nicu. koji je de{ifrovao govor p~ela .@erebkina i I. a to je da je Farar dru{tva nosile mnogo vi{e jaja nego matice u ovim uzimqavao sa 40 do 55 hiqada p~ela. Da li je ba{ donela najvi{e meda. cel- oga `ivota je smatrao da wemu jedino nejasan tzv. pri obilnoj pa{i se u dru{tvu pojavquje posebna grupa mla|ih p~ela primateqica nektara. imaju najve}u sposobnost inventirawa u toku MO@EMO SE NADATI DOBRIM leta. Ovo istra`ivawe je o~igled- natih p~elara i nau~nih radnika (jer ja nikada no zaboravqeno. tako? U radovima M. @ivadinovi} Rodoqub samo 6-7 nedeqa. Pri preradi nektara one mu dodaju sekret tih `lezda koji sadr`i invertazu. jer }emo posle narednih ~iweni- naravno radi i o rasi p~ela. godine otkrio ne{to (bar je meni to bilo zale`u na dvadesetak dana pred po~etak same nepoznato) {to je za ameri~ke prilike normal. tek nedavno nam je Tufwf Jazikov utvrdili da na obilnoj pa{i najvi{e Ubcfs. jer mi uzimqujemo bi rasvetlili ceo problem. jer se tamo jo{ uvek ca iz biologije p~ela shvatiti u kakvoj smo gaji uglavnom italijanska rasa sa druga~ijim zabludi bili. To bi otprilike vi{e bile p~ele koje su za{le u drugu polovinu `ivota. i bi}e nam lak{e da rukovodimo biolo{kim osobinama. prole}e kre}emo u razvoj sa znatno mawom bro. Poku{ajmo stoga da onoliko p~ela koliko u SAD-u izimqavaju. i posmatrao je efekte koji su bili Svi smo ~itali o datumu po~etka opti. Fararov student. invertaza koju lu~e `drelne `lezde je najaktivnija kod p~ela starosti oko 20 dana. Ali.N. i mawe im odgovara naziv mlade p~ele. Invertiraju}a sposobnost invertaze kod p~ela skladi{tarki nektara je 4-5 puta ve}a nego kod hraniteqica legla.p~eliwe plesove. One imaju maksimalno razvijene `drelne `lezde. pa{e. do{ao na ideju {ta bi taj ples mogao da zna~i kada je izveo slede}i eksperiment. Foto: Rodoqub @ivadinovi} Odstranio je iz dru{tva najve}i deo primateqi- ca nektara. ali i za kasne Taranovu). da imati na umu.94 . PRINOSIMA ! Tako|e. P~ele izletnice su malnog roka za razvoj dru{tava za glavnu bagre. {to se sla`e sa pomenutim istra`ivawima. a da je ona najve}a u toku glavne pa{e.. iako su matice nekih drugih dru{tava no. meda donesu dru{tva ~ije matice najintenzivnije 1998. onakvi kakve je i o~ekivao. sada morale movu pa{u (datum koji pada na 51 dan pre po~etka da tra`e primateqice koje ih rastovaruju oko 30 cvetawa bagrema). I Uipnbt!E/Tffmfz!(1998) navodi da p~ele primateqice nektara pripadaju sredove~nim p~elama.V. dok su one iz dru{tvima na po~etku razvoja u rano prole}e. verovatno i zbog toga {to su nisam brojao p~ele u jesen i prole}e. kada se naj~e{}e ne broj drhtavih plesova smawio a da izletnicama primewuju nikakve mere! Jo{ su 1967. Taranov i vi{e nije potrebno mnogo vremena da na|u pri- . p~ela u medobrawu. Tu se mi to u~inimo. zatim nau~nik i p~elar. jer imaju ve}u sposobnost da dovoqne snage koja bi u odnosu na jedinicu p~ela pretvore slo`ene {e}ere u proste. Ali. koje vr{e daqu wegovu preradu i skla- prole}ne pa{e kakva je vo}na. pri dolasku u jno{}u p~ela u dru{tvima. Es! Lbsm! Sjuufs! wpo! Gsjtdi. ali je ~iwenica da mi u efikasnim razvojem dru{tava. umesto uobi~ajenih desetak sekundi. ali shodno najnovijim istra`ivaw. razvoj u drugoj polovini tog perioda.

3% od ukupnog broja p~ela. u najve}oj `urbi. tara pokre}u}i jezik napred-nazad. Iz svega ovoga proizilazi da svaka primateqica preuzme oko 6-7 mg nektara (jer je 3 0 550 to koli~ina koju je sposobna da preradi). i to u jakom u ko{nicu plesova dru{tvu. Primateqica bira miran ugao samo onaj ples kojim obave{tava o lokaciji gde nastavqa da prera|uje nektar. voqku do 70 mg mogu da napune samo broj p~ela broj broj p~ele odgajene na medu i polenu. te da ples regrutuje druge p~ele da 1 kg 7. Odatle poti~e prskawe nek- (1966) pokazuje da je taj procenat jo{ mawi. A. a ako joj je za to potrebno vi{e od 40 sekun. U prirodi nema analogije 1-2 kg 15. {to se naro~ito po{to u jakoj pa{i izletnicu rastovaruje 10-12 pove}a za vreme intenzivne pa{e. Tome ide u prilog ~iwenica da izletni. minuta koji primateqica provede u ko{nici do qice.. Ona otvara pa{e. pri malnim uslovima. a da glavni teret bez bilo kakve prerade. pri dnevnom prinosu do 1 oko 200-240 primateqica (20 minuta h 10 pri- kg. Ako je pa{a p~ela ide u pa{u. Ali. p~ela vra}a u ko{nicu u toku svakog minuta sa qica. drhtavi ples nije se ponavqa. kada nedostaje izvestan neophodni broj primateqica. po A. Tffmfz je 1991.1 mg nek. ako znamo da se u prinosu do 2 kg. Ciklus pokreta ko{nicu tempom od 3 u minutu. ve} do drhtavog 4 kg 28 mg 4 plesa dolazi kada se pa{a poja~a. mnogo bli`e je pa{a u jakom usponu. dru{tvo mora da obezbedi Prema Lebedevu. a posao primateqica je u toku celog vi{e i vi{e. Zna~i. a na jakoj pa{i ~ak 10-12. oko tara sa rama legla koji stresamo. onda napuwenost voqke raste do 28 mg (nektar preuzi. Me|utim. Zakqu~ak: Svaka primateqica preuzme gde nema nikakve pa{e. delu dana kada je medewe najintenzivnije u mateqice). istini. . te jedino te p~ele mo`emo zvati pro- u 1 minutu duktivnima. matematika govori da u dru{tvu imamo 40-60 .Jefremov ekstreman slu~aj. to mo`emo i sami da najoptimalnijem delu dana. punim `eludcem pri jakoj pa{i na kojoj prose~no ja.Bornus tvrdi da p~ele izletnice ~ine jama sa jajima ili mladim larvama. 8-12 kg 60-65-70 mg 10-12 godine izveo kona~ni eksperiment. To du`e zadr`ava u ko{nici. 25 15 >2000 dnevni koli~ina nektara broj p~ela unos u mednoj koje primaju Ovo slu~ajno otkri}e ga je navelo da voqci nektar od pomisli da drhtavi ples slu`i za odstrawivawe tesnog grla prilikom poja~awa unosa nektara u izletnice ko{nicu.. {to je medobrawa pada na ku}ne p~ele. a koji vr{i funkciju prerade i ekstremno jaka sa visokim dnevnim unosom u skladi{tewa nektara.izvor nektara oko 6-7 mg nektara ! je bila hranilica na izvesnoj udaqenosti od ko{nice. A u jakoj pa{i medna voqka p~ele je puni.Jefremovu bile zamewene!!! i do 65-70 mg (nektar preuzima 10-12 primateqi- ca). izvo|eno je vi{e od 15 drhtavih plesova (zna~i da Kap se ponovo proguta i ceo proces se ponavqa su nedostajale primateqice). 1974. ka kap ispod wenog delimi~no savijenog jezika.) je prvi opisao {ta se daqe primateqicu za najvi{e 20 sekundi. sve dok se ne pojavi prili~no veli- se u ko{nicu vra}alo vi{e od 25 p~ela u minutu. kad deo nektara. {to je. provede 15-20 minuta. prostora. ~ak ponekad i 27. nektar se privremeno ostavqa i u }eli- L. 15. za 2 sata su p~ele primateqice maju 4 primateqice).Velike dileme p~elarstva . Jer. to bi zna~ilo da kada se po jedna jo{ i mora da prona|e tako veliki broj primate. s tim {to se vrh jezika podi`e sve izvo|en. Tek pri najja~oj pa{i p~ele odstrawene na po~etku ogleda.5 mg (nektar preuzimaju 2 pri. zna~i da svaka primateqica u toku jednog sata (60 brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od minuta) preuzme nektar od samo tri izletnice. kao {to }ete videti. u opti- tara (tada p~ela sama sme{ta nektar u sa}e).N. a pri prinosu do 4 kg na dan. i to pokazuje da 15%. iako je vi{e od 80-99 0 puta u toku ~ak oko 20 minuta! minuta Tako se 2000 p~ela vr{ilo funkciju primawa nektara! odstrawuje voda i vr{i dodatna prerada nektara Ipak. Pokazao je da ako izletnica na|e uif!Ipofz!Cff.20 minuta h 12 primateqica). mateqica . onda }e verovatnije da izvodi drhtavi ples. Onda vrh jezi- Ustanovio je i da kada su se p~ele vra}ale u ka sporo podi`e i ubrzo spu{ta. ko{nicu vra}a 200-300 izletnica u minutu. na neki na~in pune mednu voqku do 60 mg. prema Taranovu. u mednoj voqci izletnice se nalazi 7. na kojoj su p~ele punile medni mehur Dpmjo!H/Cvumfs (u svojoj kwizi Uif!Xpsme!pg maksimalno. i jedini . Za nas je ovde interesantan period od 20 ca predaje nektar koji preuzimaju 3-4 primate. a ne na {e}eru i koje se vra}aju drhtavih primateqica kojekakvim zamenama polena. a svaki put se izbaci jo{ jedan mali takvog dana vr{ilo 550 p~ela! Slede}eg dana.5 mg 2 odstrawivawu primateqica.1 mg 0 vr{e tu funkciju. te nema dovoqno utvrdimo. Oglednu ko{nicu je odneo u Nacionalni park Adirondak. a 20 sekundi do nekoliko minuta. ove cifre nam ne govore koji procenat koji se onda sme{ta u }elije. svoje ~equsti i iz mednog `eludca vrati deo nek- di. kad se p~ela i ponovnog preuzimawa nektara od izletnica. Naravno.95 - mateqice. ona izvodi doga|a u ko{nici. tj. kada izletnica primateqica.N.

strane nalaze ramovi sa. kakvo jedino i spajawa dve zajednice pred pa{u mo`emo na}i zaslu`uje da ga odgajamo. iskori{}ewe pa{e neophodan je veliki broj pri. O ~emu se radi? Pri jako intenzivnoj ali da mu ~esto na jakim pa{ama nedostaju pri- pa{i ovaj prora~unati broj primateqica se mateqice nektara (uglavnom zbog nepravilnih smawi zbog ve} obja{wenog ubrzanijeg privre. ni mogu}e. zbog skra}ewa pomenutog perioda pre.96 . Naravno. tako {to ku}nim p~elama prema potrebi mogu da U mom kraju bagrem prose~no po~iwe da podignu nivo JH-a. To bi zna~ilo da matica pa{e). maksimum. broj primateqica koje matica sa datim sposob- Iz svega proizilazi da dru{tvo skoro nostima mo`e da obezbedi. u ~iji razvoj se p~ele ne{to br`e razvijaju.I.Lebedev. kojoj one postaju izletnice. es! Spcfsu! Qbhf (Univerzitet u Kaliforniji) i es! Dpmfuuf i es! Bmbjo! Tusbncj (Francuski nacionalni centar za nau~na 43 dana istra`ivawa) su zajedni~kim radom pokazali da p~ele i same reguli{u nivo ovog hormona. kao i sredinu gnezda. tj. 6. po mogu}stvu tek danosti spajawa pred pa{u ili dr`awa izleglim larvama. s obzirom na skoro nikakvo dru{tvom.maja. te 21 dan za razvoj 22 dana `ivota kada se ovim posledwim da JH one postanu sabi- ra~ice. nadma{uje prirodni optimum maksimalnog Kod ramova dodatih iza posledweg rama legla. kao i ukupan broj p~ela koji tako odr`e neophodnu temperaturu za lu~ewe voska. jer jedno razvojem pripada. genetika. a tu je p~elama i najlak{e da pama p~ela. udaqenost i izda{nost ristiti za taj posao. i samo takva dru{tva mogu takav polo`aj rama. te ona imaju dodati svakom dru{tvu koje je iole jako. Mo`e se dodati i satna osnova. ali se onda bira mateqica nektara.april 14. 43 dana pre po~etka pa{e (21 dan za razvoj + 22 Zna~i. Zar ovaj da objedini rascepqeno leglo. iako i tu najslabijim zajednicama ga treba uskratiti. grupisati tako da 10-20% wih postanu po{to je to najboqi na~in da se iz matice izvu~e preurawene sabira~ice (sa vi{im nivoom JH-a). jer se dru{tvo tada svim silama trudi jer im je toliko izletnica potrebno. Ovakvi prora~uni su krajwe mo takve p~ele. ili par dana starije (do 22 dana). treba se pla{iti ovako ranog dodavawa satnih jer rade posao koji moraju a ne koji im uzrastom i osnova. Do tada dru{tva ne treba ni~im Pokazali su i ono {to nas u ovoj pri~i najvi{e uznemiravati. Wih wihov ukupni broj mora da prelazi biolo{ki obavezno spajamo po~etkom aprila sa susednim optimum. zna~i da mi prvog dana pa{e moramo da obezbedi- rade od 20 minuta. Ovaj ram treba p~elar skoro uop{te nije me{ao. i time sam obezbedio maksimalan ukupnog broja p~ela. {to prinu|uje p~ele odgovaraju}a temperatura redovno nedostaje. ji. Za uspe{no imati legla na 4 rama. one }e novu funkciju (uz iskqu~ewe ekstrema).. Shodno podatku sa menog skladirawa nedovoqno prera|enog nek. da ako se formira dru{tvo od p~ela u wima do tog trenutka bio {to prirodni- iskqu~ivo mladih p~ela. {to je osmogodi{wi realni prosek i obratno. jer se time samo remeti koje su najsposobnije da grade sa}e (V. Ipak. koje neguju upravo one p~ele vi{emati~nih zajednica. kako bi odnos starosnih grupa interesuje. ali su svakako ta~ni ilustracije radi. jer se tu upli}u i mnogi drugi jer je to krajwi termin starosne granice pri lokalni i privremeni faktori (doba dana. boqe je dodati izgra|en ram jer se mladim maticama i obiqem hrane. ali vrlo kvalitetnih p~ela. Ne da se reorganizuju i kao takve su mawe sposobne. sredove~nih p~ela u medobrawu! O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G Dokaza da izletnice ~ine oko 15% od B R O J A P R I M A T E Q I C A ukupnog broja p~ela u dru{tvu (a ne 65% pri intenzivnoj pa{i kod najja~ih dru{tava kako tvrde Krivcov i Lebedev) ima jo{ mnogo! Naime. korist je ve}a od {tete Kroz 5 dana. da bi efekti bili dobri. ali sa mawe uspeha. jer treba da zalegne jaja iz kojih }e se one izvesti na nam je sada situacija u ko{nici sasvim jasna. to tara. a ku}ne p~ele nizak.april. Es! Hfof! F/Spcjotpo (Univerzitet u Ilinoisu). vre. Tog dana stavqam izgra|en ram usred legla. @ivadinovi} Rodoqub hiqada primateqica {to naravno nije ni ta~no uvek raspola`e odgovaraju}im brojem izletnica. Ali.maj poznato je da p~ele izletnice imaju visok nivo juvenilnog hormona (JH). da se pored wega sa obe doneti mnogo meda. one }e se redovno pre. pa da i one postanu izletnice cveta 14. a samo mawi broj. Dru{tvo gde se vr{i ova intervencija mora Najzad smo do{li do su{tine. anga`ovawe p~elara. p~elarevih intervencija). po~etka da su te p~ele starosti oko 20 dana. sa najvi{e. razvoja sa jednom maticom. Mo`da nau~nu opravdanost jako i stabilno dru{tvo. ba{ 1. i ovaj na~in procenat nije nemilosrdno podudaran malo~as pro{irewa legla se po Lebedevu naziva aktivn- pomenutoj vrednosti od 15% ?!?! im. pa je famozni datum obavqati odgovorno. . 1. pa ih sve treba isko- menski uslovi. Kpio! B/Iphh). iste izgradi za 1-2 dana samo u slu~aju spajawa dva stabilna dru{tva. prirodno ustanovqen odnos me|u starosnim gru. ako ve} nemate izgra|en ram. Postavqa se pitawe oprav. nezahvalni.aprila ponovo dodajem ram u usled reme}ewa odnosa starosnih grupa. neverovatno je veliko u~e{}e mla|ih i dana `ivota).

Velike dileme p~elarstva - 97 -
Wena dodatna stimulacija, osim ovih u toku pa{e, ne moramo ih postavqati po prin-
ramova i obiqa meda i perge su i prazne }elije cipima sa 62. strane ove kwige, kao {to se to u
koje nastaju izlegawem p~ela, tako da je ona stim- literaturi preporu~uje, jer su 1991. Ujcps!J/T{bcp
ulisana i iskori{}ena do krajwih granica u tih i Qfufs! Tqpsot iz Kanade utvrdili da nema
petnaestak dana u kojima zale`e jaja za neophodne zna~ajne razlike u kvalitetu i kvantitetu meda
primateqice tokom 12 dana trajawa bagrema. ako se novi nastavci postavqaju ispod ili iznad
Postoji jo{ jedan period kada treba stim- ve} postoje}ih.
ulisati maticu. Radi se o tome da treba obezbe-
diti p~ele koje }e najbr`e {to je mogu}e Foto: Rodoqub @ivadinovi}
zatvoriti done{eni med, kako bi ga {to pre
izvrcali i oslobodili sa}e za predstoje}u pa{u,
koju kod mene obezbe|uje pre svega divqa kupina
i neke livadske biqke. Spfdi je do{ao do podata-
ka da vosak lu~e p~ele starosti od 12-18 dana, ali
je jo{ Mjoebvfs!ukazivao da su one i mla|e. Kpio
B/Iphh!(1997) tvrdi da je najve}i broj p~ela koje
poklapaju med uzrasta mla|eg od 10 dana. To bi
zna~ilo da matica za wih treba da polo`i jaja na
29 dana pre nastanka potrebe za wima (21 dan za
razvoj + bar 8 dana `ivota), a ta potreba nastaje
oko {estog dana pa{e, 19.maja, kada se naglo
uve}ava priliv nektara. Dan kada treba dodati
ram usred legla je 20.april (29. dan pre 19. maja),
tako da }emo {estog dana pa{e imati p~ele
starosti 8 dana, a narednih dana pristiza}e nove
generacije.
O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J A
P ^ E L A Z A P O K L A P A W E M E D A
6. dan pa{e
20.april 19.maj

8 dana
21 dan za razvoj `ivota
Lebedev je pri~ao i pri~ao.
Samo ga je trebalo slu{ati,
i primeniti na p~eliwaku !
29 dana U plodi{te se obavezno dodaju tri rama sa
satnom osnovom, kojima se cepa leglo na 4 dela.
Ovaj manevar uti~e na znatno zaposlewe p~ela
Dodajem i ~etvrti ram 26. aprila na isti prvih dana pa{e, i verovatno je pored drugih
na~in, ako ima mesta u plodi{tu, {to }e obezbe- stimulativnih mera u ciqu stvarawa
diti p~ele tra`enog uzrasta prvih dana posle sakupqa~kog nagona, glavni faktor
pa{e, kako bi one {to pre poklopile med, a oni vi{egodi{weg nepostojawa rojevog nagona na
koji sele onda mogli da p~ele odsele {to pre na p~eliwaku oko bagremove pa{e. Sme{ne su izjave
drugu pa{u. S tim se zavr{ava na{ uticaj na pojedinih p~elara da se samo slaba dru{tva ne
dru{tvo, uz eventualno povremeno zaokretawe roje. Deo istine je slede}i: Ne roje se samo sta-
plodi{ta za 180o. Ne vr{im stimulativno bilna i zaposlena dru{tva sa mladim maticama, a
prihrawivawe osim ako neko dru{tvo iz bilo ostatak istine mo`ete saznati iz serije ~lanaka
kog razloga, nema dovoqno hrane. Kpio! B/Iphh-a objavqenih u ovoj kwizi. Nikada
Dan pre, ili ba{ na dan po~etka cvetawa se, ~ak ni pri zahla|ewima u toku pa{e, nije
bagrema, vrcam sav med sa ramova bez legla (mak- pojavilo kre~no ili prehla|eno leglo, jer su
simalni prosek po uzimqenom dru{tvu iznosi 6,2 dru{tva izuzetno jaka.
kg). P~ele sakupe vi{e meda, ali ga zbog ja~ine U slu~aju nedostatka sa}a, nekoliko sat-
dru{tava i bespa{nog perioda nekoliko dana nih osnova stavqamo i u polumedi{ta, i posle
pre bagrema zna~ajno utro{e. Vrcawem dopri- toga mo`emo samo da se nadamo povoqnom vre-
nosim pove}awu povr{ine praznog sa}a {to po es menu, jer uspeh ne}e izostati. ^ak i samo par
Upnbtv! Sjoefsfsv pove}ava produktivnost i do lepih dana usred cvetawa bagrema nam mo`e
41,7%, a i dodajem sa}e iz rezerve, ako to ve} pru`iti zadovoqavaju}e prinose u iole normal-
nisam u~inio. Svako dru{tvo dobije po 3 polu- nim godinama.
nastavka. Tek ako ima potrebe, dodaju se ~etvrti, Po okon~awu pa{e i poklapawu meda
peti pa ponekad i {esti (od 8 godina dodat je pristupa se vrcawu. U posledwih 8 godina, dve su
samo u jednoj). Ako medi{ta dodajemo sukcesivno bile takore}i bez prinosa (1995- zbog uve}awa

- 98 - @ivadinovi} Rodoqub

P R I N O S I P R O T E K L I H O S A M G O D I N A
1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

datum
po~etka 15.maj 12.maj 18.maj 13.maj 17.maj 14.maj 9.maj 29.april
cvetawa
bagrema

prinos po
uzimqenoj 29,75 19,0 0 23,4 23,3 0,8 41,2 45,8
matici sa kg kg kg kg kg kg kg kg
klubetom
p~eliwaka od 117%, a ina~e je bilo oko 10 kg zbog meda u plodi{tu nikako ne smeta. U prole}e, ova
izuzetno lo{eg vremena, 1998- zbog zaista nek- rezerva zlata vredi, jer je utvr|eno za sred-
valitetnog medewa bagrema), a u ostalima je ost- werusku p~elu da samo kad je u tom periodu zali-
varen prosek od 30,4 kg po uzimqenoj matici sa ha meda 18 kg (Rodionov, [abar{ov), dru{tvo se
klubetom (po dru{tvu koje u~estvuje u pa{i pri- razvija u okviru svojih biolo{kih sposobnosti.
nos je naravno ve}i, ali to ne bi bio realni Tek je nedavno u SAD-u utvr|en nivo neophodnih
pokazateq. zaliha za krawsku rasu p~ela (amerikanci
Upravo tada po~iwe i period koji traje do polako uvode krawsku rasu posledwih godina), i
jeseni, u kom treba zameniti matice. Jedna studi- po podacima Cpc! Ipss-a on iznosi 7-11 kg, u zav-
ja u Izraelu iz 1985. godine je pokazala da se isnosti od toga ima li u prirodi pa{e ili ne. S
dru{tva sa maticama starim 20 meseci sedam puta obzirom da je ta zaliha minimalna, ve}e
~e{}e roje u odnosu na ona ~ije su matice stare 7 koli~ine mogu samo blagotvorno da deluju. U
meseci (odgajene u jesen). Veoma je va`no u odga- pripremi za zimu ne vr{im prihrawivawe, osim
jawu matica, odgajati ih iz krupnih jaja (iz izo- ako treba dopuniti zalihe, ili zbog su{e u avgus-
latora), jer je skoro nemogu}e da se dru{tva sa tu nema nikakve pa{e.
takvim maticama idu}e godine roje. Mogao bih da se slo`im sa onima koji
Posle bagremove pa{e sledi livadska, sa vr{e stimulativno prihrawivawe (i u ovom i u
divqom kupinom kao glavnim osloncem. Retke su prole}nom periodu), uz dodatak zna~ajnih
godine kada ima meda sa ove pa{e za vrcawe. Kada koli~ina polena, ali to ne ~inim jer se oko
ga ima prinos se kre}e do najvi{e 7,3 kg po p~eliwaka nalazi dobra polenonosna pa{a, a i
uzimqenoj matici, jer kupina tra`i ~este ki{e ceo postupak oko prihrawivawa odnosi suvi{e
da bi medila vaqano, s obzirom da raste na zako- vremena i novca. Hiqadu puta je boqe ostaviti
rovqenom zemqi{tu, a sli~no je i sa livadom. dobre zalihe u jesen, nego da se u prole}e
Ovo vrcawe se obavqa krajem jula. Kada budem neprestano vrtimo oko ko{nica, sipkaju}i im
pre{ao definitivno na Fararovu ko{nicu, sirup.
upravo zbog ovako lo{ih pa{nih prilika posle Prihranu {e}erom treba i ina~e izbega-
bagrema, pre}i }u na selidbeno p~elarewe, ~ija vati, jer po Ckpslnbo-u (1995) kod zajednica
se tehnika drasti~no razlikuje od ovde izlo`ene. hrawenih {e}erom produktivnost ne prati veli-
Na samom po~etku avgusta, ko{nice se ki broj dobijenih p~ela (jer su p~ele nek-
sre|uju za prezimqavawe. Iznad i ispod valitetne, kra}e `ive, mawe su).
plodi{ta se ostavqa po jedan polunastavak, a Treba samo voditi ra~una (prema Tufwf
onaj koji se nalazi ispod, sa predwe strane ima Ubcfs-u) da se u prole}e koristi polen sakupqen
ugra|eno jo{ jedno leto na 5 cm od vrha polunas- u prole}e na va{em terenu, a u jesen sakupqen u
tavka, koje je istih dimenzija kao i ono na jesen. Jer, ako u prole}e prihranimo polenom
podwa~i. Oba leta tokom cele zime su maksimal- biqaka koje cvetaju u jesen, mo`e nam se dogoditi
no otvorena (15 cm). Posebne ventilacije ne da se dru{tva umesto da se razvijaju, pripremaju
obezbe|ujem. Polunastavak iznad plodi{ta za zimu. Obrnut slu~aj je u jesen. Razlog je {to u
obi~no u sebi sadr`i ne{to malo meda na 5-6 polenu nekih biqaka postoje supstance koje
poluramova koji p~ele ili u kasnu jesen prenesu p~elama ukazuju na doba godine.
u plodi{te, ili ostaje tu kao dodatna zaliha. Zimi se p~ele ne uznemiravaju. Ne dodajem
Ovaj na~in formirawa ko{nice omogu}uje i nikakve poga~e, jer meda ima dovoqno, a odli~na
lak{e ~uvawe sa}a. Koli~inu meda koju ostavqam jesewa polenonosna pa{a daje i izvanredne zali-
dru{tvima ne merim, ali ostavqam onoliko he perge. Uz ove rezerve, dru{tvo se mo`e razvi-
koliko maksimalno mo`e da stane u plodi{te, a jati i pri lo{im vremenskim uslovima kvalitet-
da ne ometa maticu u zalegawu neophodnih no (kod mene primer prole}a 1997. kada se na
koli~ina legla u kasno leto. Uz to, polunastavak prste mogu izbrojati dani u aprilu u kojima su
ispod plodi{ta omogu}uje p~elama da deo klube- p~ele izletale u prirodu). [to se ti~e
ta prenesu i u wega, tako da im ve}a koli~ina pro~isnih izleta, ne treba se pla{iti ni dugog

Velike dileme p~elarstva - 99 -

perioda neizletawa, jer u zemqama krajweg sev- zloglasnim antibioticima. (Detaqnije o tome
era Evrope (tamo dodu{e gaje uglavnom tamnu mo`ete pro~itati u ~lancima ve} objavqenim u
nema~ko-holandsku rasu), p~ele bez posledica ne ovoj kwizi).
izlaze iz ko{nica i po {est meseci ([vedska). O~igledno, samo primena nauke u praksi
Varou suzbijam krajem jula, plo~ama nam jedino omogu}uje vrhunac uspeha i li~no
mravqe kiseline (uz obaveznu rigoroznu kon- zadovoqstvo postignutim. Modifikovao bih
trolu efikasnosti), i Apitolom po nestanku jednu narodnu pri~u za sam kraj: ,,Ako Ako ne budete
legla. Po es! Kpaf! Sjibs-u iz Slovenije, dru{tva usvojili ve}inu principa i ~iwenica iz
ostaju bez legla tri nedeqe posle prvog mraza. ovog ~lanka ( principa, a ne tehnik k u k oja je
Apitolom mo`e da se tretira sve do februara, s k lona izmenama u zaviss noss ti od uss lova ),
jer je Qjmfdlb (1988) utvrdio da je i u tom mesecu budite sigurni da }ete se kajati, a ako ih
leglo takore}i zdravo, budu}i da je napadnuto budete usvojili, opet }ete se kajati - {to ih
,,
samo 0,8% zatvorenog legla. Tako|e je na niste usvojili ranije!
Poqoprivrednom institutu u Odesi utvr|eno Naravno, jasno mi je da je ova tehnika
(Lbsblpw, 1985) da varoa po~iwe da ulazi u leglo p~elarewa samo jedna od bezbroj varijanti zasno-
onda kada tamo zapo~ne cvetawe vi{awa, topola vanih na pomenutim nau~nim dokazima. Zato
i kru{aka, dok kod nas tome po mnogim autorima molim ~itaoce da mi obavezno pi{u i argumento-
odgovara period prve polenonosne pa{e. vano kritikuju odre|ene propuste koje sam
[to se ti~e varoe, interesantan je i na~inio u svom dosada{wem radu sa p~elama,
podatak da je Qbvm!M/Nbesfo iz Severne Karoline kako bi ih zajedni~ki ispravili. Jer, onaj ko se
otkrio 1995. godine da pri jesewem tretirawu nikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebe
p~ela Bqjtubo-om (plasti~ne trake sa fluvali- nego istinu!
natom), tretirana dru{tva
pokazuju redukovanu
nosivost matice u odnosu
P^ELE ZAISTA ZASLU@UJU SVO
na netretirana.
netretirana Kada je iz NA[E DIVQEWE !
wih izvadio trake i ubacio ih
u netretirana, situacija se PO[TUJMO IH, I ONE ]E
popravila do normale, ali je
se pogor{ala u novotretiran-
BLAGONAKLONO UZVRATITI !
im dru{tvima. Ovo bi nar-
avno trebalo nau~no dokaza-
ti, a ako je zaista ta~no, onda
bi tretirawe dru{tava u
razvoju fluvalinatom moglo
zna~ajno da ih unazadi (ili je
to i ~inilo proteklih godina
kod onih koji su upotre-
bqavali ovaj akaricid).
Isti autor je ispiti-
vao i neke razlike izme|u
crno i belo obojenih
ko{nica. Crne ko{nice su
imale ne{to vi{u
zara`enost varoom u prole}e,
ali su zato zimi tro{ile
36,5% mawe hrane od belih, a
donosile 19,5% meda vi{e.
Tako|e je, prema ispi-
tivawima izvr{enim u SAD
(Xef Petis), pokazano da
upotreba `i~anih podwa~a
smawuje zara`enost varoom za
15% u toku cele sezone.
(Dodatne prednosti mre`aste
podwa~e bi}e detaqno anal-
izirane u drugom delu ove
kwige, koja }e iza}i iz
{tampe za nekoliko meseci).
Ja~ina dru{tava je
glavni faktor borbe protiv
bolesti, pa ne tretiram p~ele
nikakvim lekovima, pa ni F o t o : A l e k s a n d a r M i h a j l o v s k i , M e l i t a g o r a 6 / 1 9 9 8 .

MESOKOMERC.FAHOP. Aleksinac 10.SZR MINELI. Be~ej 5. Dowi Adrovac 13.MELITAGORA. [abac 11. Aleksinac 12-FAGREM.ZLATNA P^ELA. Trwane . Aleksinac Zavod za {e}ernu repu 8-NEKTAR.EVROTOM.MATEH. Ruma 3.INOS-DELIGRAD. Ra~a 4. Kragujevac 9.NEKTAR.TAHOGRAF.SELEKCIJA. Kragujevac 7. Skopje 6. Aleksinac 2. UREDNIK SE NAJTOPLIJE Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM DONATORIMA KOJI SU DOPRINELI DA OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE 1.

Helsinki 41 a.. -Velike teme p~elarstva u serijalima. Makedonija ^asopis MELITAGORA -Izlazi jednom mese~no na 48 strana. -Start dostave u bilo kojem mesecu.. 91000 Skopje.Savremeni principi p~elarewa . Rodoqub @ivadinovi} ul. -Rubrike za po~etnike i profesionalce. ^ASOPIS ZA SVA VREMENA ! MELITAGORA je imperativ za svakog ako ozbiqno shvata svoje p~elarstvo !!! .!nfmjubhpsb@ zbipp/dpn Telefon/faks: 99 389 91 363-424 Adresa: ul. -Savremena grafi~ka obrada.U S K O R O Drugi deo kwige . Jo{ aktuelniji ~lanci iz stranih ~asopisa!!! -Savremena re{ewa pojeftiwewa proizvodwe meda i drugih p~eliwih proizvoda! -Savremeni na~in ve{ta~kog rojewa sa 100% zamenom sa}a u dru{tvima! -Preporuke iz sveta o mre`astim podwa~ama! -Serijal o svim metodama za dodavawe matica! -Sve o izvitoperenom statusu p~eliweg zdravqa! -Kontrola bolesti pravilnim gajewem p~ela! i mnogo drugih kvalitetnih ~lanaka JAVITE SE ! Urednik: PI[ITE ! es!nfe. 12 IZRAZITE SVOJE @EQE ! 18210 @itkovac OVA KWIGA MORA DA telefon: (018) 84-67-34 ZADOVOQI VA[E ZAHTEVE ! (064) 14-14-184 ^asopis Melitagora izlazi na makedonskom jeziku Informacije i pretplata: F. -Balkanska/svetska orijentacija.nbjm.Stojana Jani}ijevi}a br. -Individualna pretplata.

ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju. Teodora Bo`o . [prevodi Rodoqub @ivadinovi}. 24 cm Tira` 100.Str. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa. . koje su dvostruko i vi{e skupqe. JTCO 86-902151-2-3 1. kao i isti takvi delovi re~enica. Gde je bilo potrebno. sebi i wima ~inite lo{u uslugu. Beograd 638. @ivadinovi}.91 str. a Vi ne}ete imati mogu}nosti da dolazite do novih saz- nawa iz jednog ovakvog izvora. 2001 (Ni{ : Sven). . Jer. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni. HVALA VAM NA RAZUMEVAWU ! DJQ!. -Str. .@itkovac : R. Deo 2 / urednik Rodoqub @ivadinovi} . . : ilustr. prevodi nisu bukvalni.!Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista minimalnu cenu. a to zapravo ne odgovara istini. ilustrator Aleksandar Stani{i}]. mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika.1(045) SAVREMENI principi p~elarewa : izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse posledwih godina : sa komentarima.Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi} iz Ni{a Po{tovani ~itaoci ! Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige. [92]: O uredniku / Aleksandar Stani{i}. Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima. @ivadinovi}. kako bi svima bila dostupna. Me|utim. 5: Re~ urednika / Rodoqub @ivadinovi}. . U to se mo`ete uveriti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Rodoqub a) P~elarstvo ID=91878924 Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove kwige. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduh- vate.