MATEMATIČKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2

MATEMATIČKA INDUKCIJA

Profesor Student prof dr ZORAN LUČIĆ ANTIĆ BEOGRAD

ANA

Obratno. indukcija je izuzetno značajna u eksperimentalnim prirodnim naukama gde je dovela do mnogih značajnih saznanja. Deduktivni način razmišljanja bazira se na pronalaženju opštih rešenja pomoću kojih rešavamo pojedinačne probleme. Nepotpuna indukcija u matematici pomaže da se otkrije neka činjenica. tj. matematičar prestaje da stvara zato što bez elementarne indukcije. induction-uvođenje). matematičkom indukcijom. koju zatim treba i dokazati. Ovom metodom može se doći kako do tačnih tako i do netačnih zaključaka (ili do zaključaka koji su tačni samo za određen broj slučajeva). tj. npr. indukcija je zaključivanje kojim se iz stavova koji se odnose na ograničen broj pojedinačnih slučajeva iste vrste izvodi jedan opšti stav. on se bavi empirijskim uopštavanjem bez ikakve veza sa matematičkom naukom. Uprkos tome.” 2 . ne vršeći njenu sintezu sa deduktivnom formom).2007. stav koji se odnosi na sve slučajeve te vrste. Nauka počinje tamo gde po prvi put srećemo uopštenje. prestaje da bude matematičar. J. nema i ne može biti naučnog stvaralaštva. bez određenih dokaza. Značaj sinteze indukcija-dedukcija dobro je formulisao ruski matematičar A. bez dobijanja opštih zaključaka na osnovu pojedinačnog materijala. Hinčin (1894-1959) čija misao glasi: “Onaj koji praktikuje indukciju ne odevajući se u formalna pravila (tj. Za razliku od dedukcije. deductionizvođenje) i indukcija (lat. vršeći dedukciju neoplođenu induktivnim sadržajem. UVOD U nauci postoje dva osnovna načina zaključivanja: dedukcija (lat. Ovakav metod zaključivanja takođe se naziva i nepotpuna ili empirijska indukcija. Metod matematičke indukcije je poseban metod matematičkog dokazivanja koji nam ne dozvoljava da donosimo zaključke o opštem pravilu na osnovu pojedinačnih slučajeva.

jer su to dva nezavisna tvrđenja tj. n n Valjanost principa matematičke indukcije počiva na sledećem. dok se formula P (n) u ovoj implikaciji naziva indukcijska hipoteza (pretpostavka). Tako se formula P (1) naziva osnova (baza) indukcije. često nazivan i principom matematičke indukcije. a implikacija P (n) ⇒ P ( n +1) indukcijski korak. a) P (n) ⇒ P ( n +1) je tačan iskaz za sve n ∈ N . itd. (∀n ∈ N )( n ∈ A ⇒ s (n) ∈ A) . očigledno ispravnom rasuđivanju: Ako je tačno P (1) . ( s (n) je oznaka za funkciju sledbenik) Ovo tvrđenje pruža mogućnost za dokazivanje velikog broja tvrđenja koja se odnose na prirodne brojeve. onda s obzirom da je tačno P(1) ⇒P (2) (uslov b) za n = 1 ). U matematičkoj praksi se upotrebljavaju izvesni nazivi za delove formule ind n  n + 1 . Metod matematičke indukcije. Ako nešto od ova dva uslova nije tačno. Tada je on tačan za sve prirodne brojeve ako su ispunjeni uslovi: P (1) je tačan iskaz. tačno je i P ( 2) . b) Korišćenjem formalnog jezika princip matematičke indukcije se može napisati: [ P (1) ∧ (∀ ∈ N )( P (n) ⇒ P ( n +1))] ⇒(∀ ∈ N ) P (n) . sastoji se u sledećem: Neka je P (n) iskaz koji se odnosi na prirodan broj n . 3 . onda je n i (∀ ∈N ) P (n) netačno. Ta aksioma glasi ovako: Ako je A podskup skupa N sa osobinom: 1) 1∈ A .MATEMATIČKA INDUKCIJA Pri strogom zasnivanju teorije brojeva aksioma prirodnih brojeva koju nazivamo aksiomom matematičke indukcije osnova je jednog karakterističnog rasuđivanja u matematici koje nazivamo metod matematičke indukcije. princip matematičke indukcije usvajamo kao tačan. 2) onda je A=N. Primena metoda matematičke indukcije u pokušaju dokazivanja nekog tvrđenja podrazumeva dokaz baze indukcije i induktivnog koraka. tačno je i P (3) . ni jedno ne proizilazi iz onog drugog. Iz tačnosti P ( 2) ⇒ P (3) . Stoga. Zaključujemo da je P (n) tačno za n ∈ N .

4 : p1 = 5 . Ovakvo rasuđivanje ima svoju primenu i u matematici jer je pomoću njega otkriveno.. a) b) za svaki n ∈ N . Pretpostavimo suprotno. Prvi uslov 1 ∈C sledi iz pretpostavke da A nema najmanji element i da je 1 najmanji u skupu N. ■ Vratimo se sada na dokaz principa matematičke indukcije. To znači da je skup n 4 .23 .... tačna. Češća greška je da se ne dokaže baza. a metod matematičke indukcije omogućuje da u mnogim slučajevima utvrdimo da li je postavljena hipoteza tačna ili nije. Odavde sledi da je A prazan skup što je u kontradikciji sa pretpostavkom. Kasnije je utvrđeno da je broj 5 2 2 + 1 deljiv sa 641. npr.. Princip matematičke indukcije se suštinski razlikuje od tzv.. Tako je npr..Ako se ne provere oba uslova.. tj. P( n) : n = n 2 je tačno za n = 1 . npr. najčešće u prirodnim naukama. U suprotnom s (n) ∈ A bi bio najmanji u A.. a dokaže se samo indukcijski korak. ali ponekad može dovesti i do formulacija tvrđenja za koje se pokazuje da su pogrešna. Dokaz: Pretpostavimo da je A neprazan i da nema najmanji element. C = {m | (∀n ∈ A)m < n} . što protivreči pretpostavci da u A ne postoji najmanji element. P ( n). ali ne važi ni za jedan drugi prirodan broj jer P (n) ⇒ P ( n +1) očigledno nije tačna. . P ( n). mogu nastati greške. p3 = 257 . Pretpostavimo da je n ∈ C . a isto tako da su i p n složeni brojevi za n = 6. tvrđenja za koja važi P (1) tačno. P ( 2). empirijske indukcije koja se sastoji u posmatranju ili eksperimentisanju. a kasnije dokazano više važnih stavova... p 4 = 65537 . Pretpostavimo da su P (1). tzv. p 2 = 17 . P ( n) : n = n +1 očigledno ne važi za n = 1 ali implikacija P (n) ⇒ P ( n +1) važi jer iz n = n + 1 dodavanjem jedinice levoj i desnoj strani dobijamo n + 1 = n + 2 .3.7.2. koji su prosti za n =1. nejednakosti i slično) koje zavise od prirodnog broja n . Neka je C skup svih prirodnih brojeva koji su manji od svakog elementa skupa A. Treba da pokažemo da je s ( n) ∈C . iz tačnosti P (n) sledi tačnost P (n +1) .. čuveni francuski matematičar Pjer Ferma posmatrajući brojeve 2 p n = 2 + 1 .8.. tj. Izvešćemo sada jedan dokaz principa matematičke indukcije.. da postoji neko tvrđenje u ovom nizu koje nije tačno. Empirijskom indukcijom. Znači C = N . Dokazaćemo primenom aksiome indukcije da je C=N. dokazujući uz put jedno pomoćno svojstvo prirodnih brojeva. princip najmanjeg broja: Teorema 1 Svaki neprazan podskup A skupa N ima najmanji element. Princip matematičke indukcije nije dokazan već detaljno objašnjen. kao što je već rečeno. Dokažimo da su sva tvrđenja P (1). mogu se naslutiti neke fornule (jednakosti. n izveo pretpostavku da su svi brojevoi oblika 2 2 + 1 prosti. P ( 2).

n 1. + a n a n +1 + . + a n −1 a + a 2 + . + a n −1 ) .’ Za k = 1 ( n = 2 ) nejednakost 2 ( a1 − a 2 ) 2 ≥ 0 . a n važi nejednakost aritmetičke i geometrijske sredine a1 + a 2 + . + a n −1 n a + a 2 + . + a 2 n  a + . k ≥1 .. dok je P (m −1) tačno.. n −1 n −1 a1 + a 2 + . k ∈ N . + a 2 n 1  a1 + .... a 2 . + a n −1 n −1 ≥ n a1 a 2 . 5 . + a 2 n =  + + ≥ ≥ 1 2n 2 n n n n  ≥ n a1 ...’ Pretpostavimo da tvrđenje važi za n = 2 k . a n ⋅ n a n +1 . Pretpostavimo sada da je nejednakost tačna za neki prirodan broj izaberimo a n = a1 + a 2 + ... + a n a n +1 + ... a 3 . a1 + a 2 ≥ a1 a 2 je ekvivlentna sa 1.. + a n −1 odavde se dobija 1 ≥ a1 a 2 ..a n −1 ⋅ 1 n n −1 a + a 2 + .. 2... + a n n ≥ a1 a 2 .. Tada je n −1 n i . a 2 n .... Primer 1. } ... P (n) ⇒ P (n −1) je tačan iskaz. + a n −1 + 1 (a1 + a 2 + .. Drugi oblici primene matematičke indukcije Regresivna indukcija Istinitost nekog metoda P (n) .. pa na osnovu principa najmanjeg broja postoji najmanji prirodan broj m takav da je P (m) netačno. Zaključujemo da nejednakost važi za sve n ∈{2.. 2. za sve prirodne brojeve n > 1. tj. a 2 n = 2 n a1 a 2 .2 3 ... 2.. što je u suprotnosti sa b). tvrđenje P (m −1) mora biti tačno. Najpre matematičkom indukcijom po k dokazujemo da tvrđenje važi za sve prirodne brojeve oblika n = 2 k . Time je dokaz završen. Dokazati da za sve prirodne brojeve n i sve nenegativne realne brojeve a1 ..2 2 .. za svako n ∈ N po metodu regresivne indukcije sledi iz: P (n) je tačno za beskonačno mnogo prirodnih brojeva n 1.. Međutim kako je m −1 < m .a n −1 ⋅ n 1 .a n ... Tada je a1 + a 2 + .. Dakle P (m) je netačno.. Na osnovu a) zaključujemo da je m > 1 ..svih prirodnih brojeva n takvih da je P (n) netačno neprazan........

. n ≥ 1 ... n →n +1.. Ova vrsta indukcije se zapisuje kao: 6 . pa je a1 + a 2 + ... onda je i P ( n +1) tačan iskaz. pa dalje zaključujemo da važi za sve prirodne brojeve.. a 2 = 2 2 + 2 ⋅ 2 2 = 12 . n =2. Drugačije rečeno. za sve n ∈ N .. n ≥1 . a n −1 . pa je tvrđenje tačno za n = 1 i za n +1 = 4 ⋅ (a n +1 − a n ) = 4 ⋅ (2 n +1 + (n + 1) ⋅ 2 n +1 − 2 n − n ⋅ 2 n ) = 2. + a n −1 n −1 ≥ a1 a 2 . 1. ∧ P ( n) ⇒ P ( n +1)) ⇒(∀ ∈ N ) P ( n) n n ... Rekurentna indukcija Postoje tvrđenja koja se dokazuju metodom matematičćke indukcije. Sledi da za svaki prirodan broj važi tvrđenje. ako su P (1). Primetimo da u datoj nejednakosti (za n ≥ 2 ) jednaskost važi ako i samo ako je a1 = a 2 = . P ( n) i dokazati P ( n +1) . Ovu formulu označavamo ind n − k . 2. a 2 = 12 i a n +2 = 4a n +1 − 4a n ... n n Ako je a1 = 4..... Znači ako indukcijski korak ima k pretpostavki ovaj princip se može zapisati: P (1) ∧.. Transfinitna indukcija n Kod pojedinih tvrđenja o prirodnim brojevima za dokaz da važi (∀ ∈N ) P (n) treba dokazati sledeće: P (1) je tačan iskaz. važi za n i = 4 ⋅ 2 (2 + 2n + 2 −1 − n) = 2 2+n ⋅ (3 + n) = 2 n +2 (( n + 2) +1) = = 2 n +2 + (n + 2) ⋅ 2 n +2 . + a n −1    n −1   1 1− n ≥ n a1 a 2 .. 1. a n −1 ... P ( n −k +1).. dokazati da je a n = 2 + n ⋅ 2 . Pa važi i za a n +2 . P ( n) tačni iskazi. ne čini se korak sa n ka n +1 .. Ovaj princip matematičke indukcije je ekvivalentan osnovnom principu. = a n . Primer 1. a1 + a 2 +.. ali je pri dokazivanju indukcijskog koraka praktičnije pretpostaviti P (n −k ). već sa nekoliko k koji prethode n +1 ka n +1 ... a n+2 n a1 = 21 + 1 ⋅ 21 = 4 . ∧ P (k ) ∧ (∀ ≥ k )( P ( n − k ) ∧. n −1 Ovde smo dokazali da nejednakost važi i za n −1 ..

za k1 i k 2 važi indukcijska pretpostavka. Neka je n ≥ 2 prirodan broj. Dalje primenjujući 2. Primer 1 Dokazati da se svaka mreža od n ≥ 5 gradova može povezati jednosmernim autobuskim linijama. Dokažimo najpre tvrđenje za n = 5 i n = 6 . dobijamo da tvrđenje važi i za 1 +k .. pa je tvrđenje tačno.. Međutim. pa tvrđenje važi. Pretpostavimo da tvrđenje važi za sve k < n .2. P ( k ) je tačno.. Znači (∀ ∈N ) P ( n) ako: n 1. 1.. Za n = 5 gradove treba povezati kao na slici: 7 Za n = 6 šema je sledeća: ... 2k .... a 2 = 2 i za n ≥ 3 ... 2.2 +2k . Tada je: a n +1 = n ⋅ ( a n −1 + a n ) = n ⋅ (( n −1)!+n!) = n ⋅ (n −1)!⋅(n +1) = (n +1) ⋅ n ⋅ (n −1)! = (n +1)! .. a1 = 1 = 1! a 2 = 2 = 2! 2.... 2k . a n = (n −1)( a n −1 + a n −2 ) .P (1) ∧ (∀n ∈ N )( (∀k ≤ n) P ( k ) ⇒ P ( n +1) ) ⇒ (∀n ∈ N ) P ( n) . P( n) ⇒ P( n + k ) je tačan iskaz za sve n ∈ N . Ako je složen n se može napisati u obliku n = k1 ⋅ k 2 . pa su oni prosti ili proizvod prostih brojevai i u tom slučaju je i n = k1 ⋅ k 2 proizvod prostih brojeva. na 1 +k . ili pak nije moguće izvesti induktivni korak P (n) ⇒ P ( n +1) .. k . Dokazati da je svaki prirodan broj n ≥ 2 ili prost ili je proizvod prostih brojeva... za koje tvrđenje važi zbog 1.. 1. 2. dobijamo da tvrđenje važi i za 1 +2k ...2 +k . Indukcija „sa skokom“ Ponekad nije lako. Dobijamo da tada P (n) važi za sve prirodne brojeve. tada je za sve prirodne brojeve n ispunjeno a n = n! .. 3k . Primer 1. Tačnost ovog principa se ogleda u tome da primenjujući induktivni korak redom na brojeve 1. itd. Za n = 2 broj 2 je prost... Tada se baza indukcije dokazuje za P (1). P (1). Ako je a1 = 1... ali smo u stanju da izvedemo P( n) ⇒ P( n + k ) . P ( k ) .. n je prost. Broj gde su k1 i k 2 prirodni brojevi manji od n . Pretpostavimo da je a n −1 = (n −1)! i a n = n! .2 +k . Primer 2. takvim da se iz svakog grada može stići u svaki drugi sa najviše jednim presedanjem.

a u bilo koji od preostalih n gradova preko B. Dodavši gradove A i B. po pretpostavci. do B sa jednim presedanjem preko grada A. i najzad linije do svakog od preostalih n gradova do A. Takva mreža zaista zadovoljava uslove zadatka jer: od A se može doći do B direktnom linijom. jednosmerne linije od B do svakog od preostalih n gradova. Uzmimo sada n + 2 grada. zatim. iz B se može stići u bilo koji grad direktnom linijom. u koji se može stići preko bilo kog od preostalih n gradova. iz bilo kog grada iz skupa preostalih n gradova može se stići do A direktnom linijom. 1. Izdvojimo iz tog skupa bilo koja dva grada A i B. mrežu jednosmernih linija dopunjujemo na sledeći način: Napravimo liniju od A ka B. b) Pretpostavimo sada da za neko n postoji mreža autobuskih linija koje zadovoljavaju uslove zadatka. Zaključujemo da za bilo koji broj gradova n ≥ 5 postoji tražena mreža jednosmernih autobuskih linija. a oni po pretpostavci poseduju mrežu autobuskih linija po kojoj se iz svakog grada iz tog skupa može stići u bilo koji drugi sa najviše jednim presedanjem. Preostalih n gradova možemo povezati na željeni način. osim u grad A. Primena indukcije u geometriji Izračunavanje pomoću indukcije 8 .a) sl.

a dijagonala BM će podeliti poligon na dva poligona. 2. Postoje dva povlačimo sve moguće krake popunjavajući unutrašnjost ugla ∠ moguća slučaja: a) Svi zraci presecaju jednu istu stranu poligona (sl. n=3 Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 180  . a to je rešavanje računskih problema u geometriji. 9 . b) 2.... U ovom slučaju dijagonala AC deli n-tougao na (n-1)-ugaonik i trougao. Neka su A. Pretpostavimo da važi da je zbir unutrašnjih uglova bilo kog m-tougla (m<n) jednak (m − 2) ⋅180  . U ovom slučaju jedan od zraka će proći kroz određeno teme M tog poligona. 2a)). B.. 3b)). a) sl. 1. svaki sa manje strane nego prvobitni poligon.A2. C bilo koja tri susedna temena poligona. b) Ne seku svi zraci jednu istu stranu poligona (sl.Najprirodniji način upotrebe indukcije u geometriji ustvari onaj najbliži upotrebi indukcije u teoriji brojeva u algebri. a kroz teme B ABC .Posmatrajmo sada n-tougao A1. (S3=180  ) . 3a)). Zbir uglova u četvorouglu je 360  (svaki četvorougao se može podeliti na dva trougla (sl. Pre svega treba dokazati da se svaki poligon može podeliti dijagonalom na dva poligona sa manjim brojem strana (za konveksni poligon možemo uzeti bilo koju dijagonalu). Primer: Dokažimo da je zbir unutrašnjih uglova u konveksnom n-touglu jednak ( n − 2) ⋅180  .An.

4a)). 3. koje se seku pod 2 pravim uglom (što se može lako dokazati) u tački O i tako dele kvadrat ABCD na četiri jednaka dela.. Sada ćemo videti još nekoliko primera dokaza pomoću indukcije. da se od svih isečenih delova može sastaviti novi kvadrat. Primer1: Dato je n proizvoljnih kvadrata. Dakle ova pretpostavka važi za svako n ≥ 3 .. P.. označimo tačke M. Odatle proizilazi da je zbir uglova u n-touglu jednak (k − 2) ⋅180  + (n − k ) ⋅180  = (n − 2) ⋅180  .. Q. pošto su uglovi u 10 .Ak i (n-k+2)-tougao A1AkAk+1.An koji deli n-tougao na k-tougao A1A2. Spajanjem ovih delova sa kvadratom A1B1C1D1 u novu figuru kao što je prikazano na slici 4b).. Figura koju smo dobili takođe je kvadrat. Uzmimo dijagonalu A1Ak u n-touglu A1A2. N. b) Vratimo se sada dokazu glavnog problema. Dokazivanje pomoću indukcije Matematička indukcija se takođe može koristiti u dokazima nekih teorema u geometriji. Za n=1 ne treba dokaz.An. Dokažimo da pretpostavka važi za n=2. Na stranicama kvadrata ABCD (sl.tako da je AM=BN=CP=DQ= x+y i isecimo kvadrat po dužima MP i NQ..Dokazati da je moguće iseći ih na takav način.a) sl. Prethodni primer se takođe može posmatrati kao dokaz pomoću indukcuje (teorema o zbiru unutrašnjih uglova u n-touglu). Po pretpostavci zbir uglova u k-touglu i (n-k+2)-touglu jednak je redom (k-2) ⋅180  i [ ( n − k + 2) − 2] ⋅180  = (n − k ) ⋅180  . Označimo dužine stranica kvadrata ABCD sa x i A1B1C1D1 sa y i neka je x ≥ y. 1.

.. K2. Tada je po pretpostavci moguće sečenjem kvadrata K1. N ' . Kako je pokazano u delu 1. 4. uglovi A ' . Uzmimo bilo koja dva kvadrata od datih n+1. sečenjem i spajanjem delova ova dva kvadrata dobijamo novi kvadrat K ' . Pretpostavimo da je moguće od n kvadrata sečenjem dobiti jedan nov. Q ' suplementni. K2.. Kn-1. . Kn+1). K ' dobiti jedan nov.. što je i trebalo dokazati. D ' su pravi i A B =B ' ' ' C = C D =D A . C ' . b) 2.. ' ' ' ' ' a) sl. 11 ..tačkama M ' . P ' . B ' . recimo Kn i Kn+1. Ovim smo dokazali da se od bilo koliko kvadrata sečenjem i spajanjem može dobiti jedan veliki kvadrat. Treba dokazati da to važi za n+1 kvadrat (K1. ..

5.a) b) sl. 12 .

M1CB. tada je P = P∆AOC + P∆OCB − P∆OAB = 1 1 1 1 b ⋅ q + a ⋅ q − c ⋅ q = q ⋅ (b + c − a ) = ( s − c ) ⋅ q .... ⋅ q1 q 2 qn q trougla ABC. U ovom slučaju trougao ABC je podeljen pravom CM na dva manja trougla ACM i CMB. M 2C 3 . 5a)) i neka su r i q poluprečnici upisanog i spolja rn r1 r2 r = . Vratimo se sada dokazu teoreme. q1 q2 2 2 q 2. ⋅ n ⋅ n +1 = . = ⋅ = tg ⋅ tg q1 q2 2 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 = tg 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 r = KONSTRUKCUJA POMOĆU INDUKCIJE 13 ... CM2....Označimo sa r1.. gde su r 2 i q12 poluprečnici M 1CM 2 .. Važi: M M B r12 r3 r r r ⋅ ⋅ . dobijamo q = s Pomoću tg .. .. CMn-1.Primer 2: Dat je trougao ABC sa n-1 pravih CM1. Označimo sa P površinu upisanog kruga trougla ABC. ako je O centar spolja upisanog kruga ovog trougla (sl. Pomoću formule (1) dobijamo: r1 r2 α ∠CMA β ∠CMB α ∠CMA β 180  − ∠CMA r1 r2 α β r ⋅ = tg ⋅ tg = .Pretpostavimo da smo dokazali da teorema važi za n-1 pravu i da imamo n M pravih C 1 .Dokažimo da teorema važi za n = 2 . Sa druge strane. r2. .... 1.. povučenim kroz teme C.. 1 q1 q2 q12 upisanog i spolja upisanog kruga trougla ACM 2 . Kao što smo videli u 1. Dokazati: ⋅ ⋅ . .. 5b)). tada je P = s ⋅ r . Pošto za n trouglova AC 2 .. Ovim smo dokazali da tvrđenje važi Odavde sledi da je q1 q2 qn qn +1 q za svako n....Posmatrajmo dva od tih trouglova. qn redom poluprečnike upisanih i spolja upisanih krugova (svi spolja upisani krugovi su upisani u okviru ugla C (sl.. ⋅ n ⋅ n +1 = . CM 2 . koje dele trougao na n manjih trouglova ACM1. M1CM2. M nC .... CM n koje dele trougao ABC na n+1 manjih trouglova A M 1 . recimo ACM 1 i C M B r1 r r = 2 = 12 .. . rn i q1. M nC .. q2. tg trigonometrijskih dobijamo α β s −c formula α 2 = ( s − b)( s − c ) s( s − a) i β 2 = ( s − a )( s − c ) s ( s − b) (1) tg 2 ⋅ tg 2 = s = q . q12 q3 qn qn +1 q r1 r2 r r r ⋅ ⋅ .. 2 2 2 2 r s −c Pošto je s ⋅ r = ( s − c) ⋅ q . sa s poluobim.. M 1C 2 ..

. A2 .. A su središta stranica (2n-1)-ugaonika X 1 X 2 .(sl..Metod matematičke indukcije se može koristiti za rešavanje konstrukcijskih problema pod uslovom da kao argument u problemu figuriše proizviljan prirodan broj (na primer problem konstrukcije n-tougla). Sada treba odrediti još samo temena X 2 n i X 2 n + . A2 n −2 . Pošto su tačke odrediti (kao četvrto teme paralelograma A 2 n +1 AA 2 n −1 A2 n ). Četvorougaonik A2 n − A2 n A2 n +1 A je ustvari paralelogram (da bi to stranice 1 1 dokazali dovoljno je povući dijagonalu X 1 X 2 n i onda posmatrati trouglove X 1 X 2 n X 2 n + i X 1 X 2 n − X 2 n kod kojih su A2 n A2 n +1 i A 2 n − redom srednje A 1 1 1 A2 n −1 .. tačke 1 A2 n − i A2 n + ) zadate uslovom zadatka. Tačke A2 n − . A2 n + . A2 n . A2 n +1 zadate uslovom zadatka.. X 2 n +1 X 1 i neka je A središte služe kao središta stranica 1 X 1 X 2 n − . A2 . a središta duži X 1 X 2 n +1 i X 2 n −1 X 2 n (tj... koji se po pretpostavci može 1 konstruisati. 6). traženog (2n+1)-ugaonika 1 X 1 X 2 n − X 2 n X 2 n +1 (sl. 1 1 DEFINISANJE POMOĆU INDUKCIJE Matematička indukcija ima primenu i u definisanju u geometriji. Tačke A1 . kod koga su date tačke središta stranica. Konstruisati (2n+1)-ugaonik. A2 n +1 Posmatrajmo četvorougao 1 1 X 2 n − X 2 n . 2. tako da su one središta 1 X 1 X 2 .. Povučemo pravu kroz svaku tačku. Primer: Definicija središta duži i težišta n-tougla 1. Za n=1 problem se svodi na konstrukciju trougla.. tako da ona bude paralelna pravoj koja prolazi kroz druge dve tačke. što je lako uraditi pošto 1 su temena X 1 i X 2 n − već određena. X 2 n − .. Ovaj problem se lako rešava. 7a)) 14 . Središte duži ćemo nazvati težištem. 1. Primer: Dato je 2n+1 tačaka. X 2 n + ... Pretpostavimo da možemo konstruisati (2n-1)-ugaonik ako su data središta njegovih stranica i neka je dato 2n+1 tačaka A1 . X 2 n X 2 n +1 . tačku A je lako linije). Na sledećem primeru ćemo videti način na koji se koristi indukcija u konstrukciji. A2 n .

O3 . Ta tačka naziva se težištem trougla. . A3 . Pošto su SA 3 i SA 4 težišne duži trouglova A 1 A2 A4 možemo reći: A A2 A3 i 1 SA3 3 SA4 3 SA3 SA4 = i = ⇒ = . Kao što znamo težišne duži u trouglu seku se u jednoj tački koja deli svaku težišnu duž u odnosu 2:1. Neka je O tačka preseka težišnih duži A3O3 i A4O4 1 četvorougla A1 A2 A3 A4 . Neka je S težište stranice A1 A2 i neka su O4 i O3 težišta trouglova A A2 A3 i A 1 A2 A4 redom. O2 . O4 ) trouglova koje sačinjavaju ostala tri temena. 6. Definišimo sada težišne duži četvorougla A1 A2 A3 A4 koje spajaju svako od temena A1 . SO 3 SO4 1 SO3 1 SO 4 15 . 7. b) Težišne duži trougla A1 A2 A3 onda se mogu definisati kao duži koje spajaju temena trougla sa težištima suprotnih stranica. A2 . A4 redom sa težištima ( O1.a) sl. Dokažimo sada da se sve težišne duži seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu 3:1. sl.

Dokažimo sada da se sve težišne duži seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu A 1 (n-1):1. koji sačinjavaju preostalih k −1 temena i da smo za svako k < n definisali težište k-tougla kao presečnu tačku njegovih težišnih duži. OO4 OO3 O3O4 1 O A Iz sličnosti trouglova O 3O4 i O 3 A4 imamo da je Znači svake dve susedne težišne duži seku se u odnosu 3:1. O3O4 SO4 1 OA4 OA3 AA 3 = = 3 4 = .. Takođe ćemo pretpostaviti da za svako k < n težište deli težišne duži k-tougla u odnosu (k-1):1. 8).. Neka je S težište (n-2)-tougla A1 A2 .. Ta tačka se zove težištem četvorougla. Odatle sledi da se sve težišne duži četvorougla seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu 3:1. onda po induktivnoj pretpostavci važi: 1 SAn −1 SAn n −1 = = .. Pretpostavimo da smo za svako k < n definisali težišne duži k-tougla kao duži koje spajaju temena tog k-tougla sa težištem (k-1)-tougla.. An −2 An (sl. Ako su On 1 i On − težišta ovih mnogouglova. An −2 .. Označimo sada On −1On 1 presečnu tačku težišnih duži On − An − i On An n-tougla A1 A2 .. An sa O .Odatle sledi O3O4 || A3 A4 i A3 A4 SA3 3 = = . 2. An − i A1 A2 . Definišimo sada težišne duži n-tougla kao duži koje spajaju teme sa težištem (n1)-tougla . SOn SOn −1 1 Iz ovoga dobijamo On −1On || An An −1 i An −1 An n −1 = . Iz 1 1 O A sličnosti trouglova O n −1On i O n −1 An dobijamo: 16 .. Tada su duži S n − ` i SA n ustvari težišne duži (n-1)-touglova A1 A2 .

OOn −1 OOn On −1On 1 Pošto se svake dve susedne duži n-tougla seku u tački koja ih deli u odnosu ( n −1 ):1.OAn −1 OAn A A n −1 = = n −1 n = . sledi da se sve težišne duži seku u istoj tački. 8. sl. Tu tačku nazivamo težištem n- tougla. 17 . Zakljužujemo da naša definicija težišnih duži i težišta n-tougla važi za svako n.

Teško je i zamisliti šta bi matematika bila bez matematičke indukcije. Pascal (1623-1662). 18 . Maurolico (14941575). Platona i Euklida. ali prema novijim proučavanjima izgleda da nejviše zasluga za jasno formulisanje principa matematičke indukcije ima B. A. Istorijat matematičke indukcije Teško je sa sigurnošću utvrditi ko je prvi precizno iskazao princip matematičke indukcije. Kao što se vidi princip matematičke indukcije poznat je ljudime mnogo vekova unazad.ZAKLJUČAK Matematička indukcija je veoma značajna metoda koja zbog svoje matematičke strogosti uvek dovodi do tačnih zaključaka. Bornouli(1645-1705). Počevši od najjednostavnijih elementarnih problema vezanih za prirodne brojeve pa do složenih problema iz teorije matematike mnogi se mogu svesti na matematičku indukciju. J. Kao pronalazači matematičke indukcije navode se takođe i F. Tragovi dokazivanja pomoću potpune indukcije mogu se naći u spisima Zenona. Usavršavajući se i uobličavajući kroz vekove matematička indukcija je tek krajem devetnaestog veka nakon definisanja skupa prirodnih brojeva preko Peanovih aksioma kompletno formirana i jasno definisana.Ostrowski navodi da je Levi Ben Gerson (1288-1344) 1321. godine prvi precizno iskazao princip matematičke indukcije.

D.Mitrinović:Metod matematičke indukcije 2.S.I.Vulić:Matematička logika sa elementima opšte logike 5.LITERATURA 1.L.Mitrinović.Lopandić:Zbirka zadataka iz osnova geometrije 19 .Mihailović. P.D.Golovina and I. polinomi.M. D.D.S. analitička geometrija 4.S.M.Vasić:Linearna algebra. S.M.Božić.Yaglom:Induction in geometry 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful