You are on page 1of 222

1

PRIRUGNIK ZA POLAGANJE

VOZACKOG ISPITA A, B, C I D KATEGORIJE

Uvod

DEO

SADRZAJ •

Pravoupravljanjavozilimausaobracaju 9

Kategorijevozila 10

vozac 11

Vozilo 11

Ponasane u vozuu 12

Pravo upravljanja vozilima u saobracaju

Svi ani, osim vozaca bicikla i vozaca zaoreznog vozila, moraju prilikom upravljanja vozilom sa sobom imati i vazecu vozacku dozvolu one kategorije za koju su pofoz!li ispit i stekli pravo upravljanja tim vozilom.

Blclklom u seooraceju sme upravljati lice sa navrsemh 12 godina fivota. peste je prethodno samostalno savtadatc obuku za voznju bfclkla. Zapreinlm vozllom u saobracaiu sme upravljati lice sa navrsenth 14 godina fivota.

Blclklom sa motorom I motokultlvatorom I radnlm maslnama u saobracelu mofe upravljati lice koje je navrsilo 14 godina Hvota i potofito ispit 0 poznavanju saobracajnth proptse.

Traktorom u saobracaju mofe upravliati lice sa navrsenth 16 goorna ftvota i poloienim lspitom za voznju traktora. Motoclklom do:125 cm3 moze upravljati lice koje [e nevrsso 16 gootna ztvota i polofllo ispit za vozaca "A" kategori]e.

Motoclklom preko 125 cm3 mete upravljati lice sa navrsenih 18 godina zfvota i polozenim lspttom za vozaca "A" kategorje. Putnlckfm eutcmobtlorn u saobracaju sme upravljati lice sa navrsenfn 18 godtna Hvota i poloienim ispitom za vozaca "8" kategoriie.

Teretnim vozllom u saobracaju sme upravljati lice sa navrsenih 18 godina Hvota i oolozentm ispitom za vozaca "C" kategorfie. Autobusom u saobracaju moze upravljati lice sa navrsenom 21 godinom zfvota i polozenirn ispitom za vozaca "D" kategonje.

Pored napred navedenih uslova svl moraju bitt dusevno i telesno zdravi.

~'--"="VO"------D _

Kategorije vozila

~'C"C:tC'iDiliB~.~j;~I!~f.III1I1I1~::==~1 ~

I Motocikl . ~

Materna vozita osim motocikala cija nejveca dozvoljena masa ne prelazi 3500 kg i ciji broj sedtsta. ne racunejuc! seofste vozaca. ne prelazi osam.

B KATEGORIJA

Skupovi vozua cija vucna vozila spadaju u kategoriju B,C iii D, a ortkljucna vozila su mase 'Ieee od 750 kg.

Matorna vozila za prevoz tereta cija najveca dozvoljena masa oretez! 3500kg

D KATEGORIJA

Matorna vozue za prevoz lica kcie pored sedfsta za vozaca imaju vise od osam sedlsta.

DVT Dozvola za vozaca traktora

Sa dozvolom za vozaca traktora, vozac moze upravljatl u saobraceju traktorom. kame mogu biti pridodata najvise dva prikljucna vozua.

PSP Poznevanje saobraCaJ'!!!!._~

Sa stecenom potvrdom 0 poznavaruu saobracejntn propisa u saobracaju vozaci mogu upravljati:

• Biciklima sa motorom

(do 50 ccm i max. brzinom do 50 km/h)

• Motokutttvatortma

• Radnim mesinama

Vozilima B, C i D kategorije moze biti ondodata i taka prikolica (do 750 kg teftne).

Vozar

WI' •

. ~ .

, ,

=~_:- .

- '~,

Uvek prinkom upravljanja vozilom, vozac mora imati kod sebe potrebna dokumenta ito:

vozacku oozvolu

Llcnu kartu

saobracajnu dozvolu za vozilo koje mora bitt regt-

strovano

Polisu osiguranja vozila

Vozilo

Pre nego 5tO sedne za upravljac vozila, vozac mora biti odmoran j tizicki i psihlcki sposoban za upravljanje vcztlom.

Vozac ne sme upravljati vozilom U saobracaiu na putu:

Aka je pod uticajem alkohola (bez obztra na kottctnu pica koju je prethodno konzumirao - tolerise se do 0,5%0), droge iii druglh opoinih sredstava, kao i kada koristl psihoaktivne Iekove.

Aka je umoran iii bolestan, iii u takvom psihickorn stanju da nije sposoban smireno j bezbedno da upravlja vozuom.

Ovo se odnosi i na kandidate za vozace tokom obuke.

vofnju vozilorn vozac mofe zaooceti tek kada prethodno izvrsi pregled svog vozua.

Tom prilikom treba da prekontrolise da Ii su:

Pneumatici (gume) u ispravnom stanju. Ispravni ureoej za kocenle. osvetljavanje puta, stgnalni ureda]i, komandna tabla. Podesi retrovizore (spoljni i unutrasnji) prema sebi.

Da Ii se u vozf!u nalaze:

• ispravan rezervni tocak

• sfgurnosru trougao

• kutija prve pornoci

• rezervne sijalice

• ufe iii potuga za vucu vozua

• potreban alat (dizalica, kljuc za tockove i dr.)

Putnicka vozila za javni prevoz lica, teretna vozf!a i autobusi moraju imati i aparat za gasenje pozara, postavljen na vidnom mestu.

Ponasanje u vozilu

Kada je seo za uoravtiac vozila. vozac mora rasporedltl putnike, aka ih lma. na taj nacin

::0 s~~:;~~~!e~I:~~~d ~~ ~~~i::~~~~~j '12\

koje je pod ~ticajem alkohola (bez obzira ~~ 5tO su staviti sigurnosni oojas).

Broj putnika ne sme biti veer od broja koji je oznacen u saobracajno] dozvoli.

Kada su se putnici smestili na secure u vozilu, moraju da stave sigurnosne pojaseve. To vaz! j za putnike koji sede na zadnjim seorsnma. aka su u vozilu ugradeni sigurnosni pojasevi.

vczac je duian da svolim vozilom upravlja na bezbedan nacin. da se pridriava i postupa prerna pravilima saooracaja. saobracejnim znacirna j znacima kola daju ovtascena liea.

lice koje se prevazi vozilom ne sme ni na koji nacin da ometa vozaca u upravljanju voztlom ni da utlce na vozaca da upravlja na nacin kojim se umanjuje bezbednost saooracaja.

NE NE NE NE

(f)~<D®

Alkohol za vreme vozrue

Pusenie za vreme vofnje

ucotreoa mobilnog telefona za vreme voznje

Zamena ulja na nedozvoljenom mestu

DA

Uvek vente sigurnosnl pojast

Za srecan i bezbedan put preporucujemo clanstvo AMSS

A 0 R Z

snrcor koji ozreceva veoma vezne pojmove, definicije i postupke

Simbol koji oznacava zabrane i oqranlcenja

2

PRIRUC:NIK ZA POLAGANJE

DEO

VQZACKOG ISPITA A, e . C I D KATEGORIJE

Znacen]e pojedinih izraza i pojmova u saobracaiu

SADRZAJ •

Putevi.. 15

Kolovoz, saobracaine trake, staze... 17

vrste vozlla.. 19

Nosivost, masa.. 22

Ucesnici u sacbracaiu 23

Zaustavlianie. parkiranjei radnie sa vozilom 23

Mimoilaienje,preticanje... 23

Smanjenavidljivost, kolona.. 24

ZNACENJE POJEOINIH IZRAZA I POJMOVA U $AOBAACAJU

Znacenje pojedinih izraza i pojmova u saobracaju

~ .... .c==1

"PUT" je svakijavni put i nekategorisan! put

na kome se vrsi saobraca].

Na AUTO PUTU i PUTU REZERVISANOM ZA SAOBRACAJ MOTORNtH VOZtLA zabranjeno je kretanje:

99 e® 09

JAVNI PUT '

"JAVNt PUT" je povrslna od opsteg znazsja za saobracai koju svako mote slobodno da koristi pod uslovima odredenim zakonom i koju je nadlezni organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju.

AUTO-PUT .

rn "AUTO-PUT" je javni put posebno izgraden i namenjen .~Sk.ljueiVO za saobrecaj mctomih vozila, koji je kao auto-put oznacen propisantm seobracejnim znakom, koji ima dve fizlekl odvojene kolovozne trake (zeleni oojes. zastitna ograda i sl.) za saobraca] iz suprotnih smerova, bez ukrstanja sa ooorecrurn cutevima i zeleznickirn iii tramvajskim prugama u istom nivou i u ciji se saobracej moze ukliuciti, odnosno lskllucltl, samo odredenim i posebno izgradenirn prikljucnim javnim putevima na odgovarejucu kolovoznu traku auto-puta.

I "PUT REZERVISAN ZA SAOBRACAJ MOTORNIH VOZILA" je javnl put po kome mogu saobracati samo m.otorna vozila i kojije kao takav oznacen propisanim saobracalnim znakom.

"MEDUNARODNI PUT" jejavni put kojije medunarodnim aktom, koji je ratifikovala SRJ, svrstan u mretu medunarodnih puteva.

"MAGISTRALNI PUT" je medunarodni put i javni put koji povezu]e glavne gradove iii vaznija privredna podrucja republika iii autonomnih pokrajina.

"REGIONALNI PUT" je javni put koji povezuje privredna podrucja jedne republike iii autonomne pokrajine iii koji je od posebnog znacaja za republiku iii autonomnu pokrajinu.

"LOKALNI PUT" je javni put koji povezuje naselja na teritoriji costtne iii koji je od znacaja za saobra6aj na teritoriji oostrr-e.

"NEKATEGORISANI PUT" je povrslna kOja se koristi za saobraca] po ma kom osnovu, i koja je dostupna vecem broiu raznih korisnika (seoski, poljski i sumski putevi, putevi na nasi pima za odbranu od poplava, prostori eke benzinskih pumpi, parkirefista i sl.).

"ZEMUANI PUT" je put bez izgradenog ketovoza i kclovoznog zastora. pa i kada na prikljucku javnom putu ima izgraden kolovoz.

"KOLOVOZ" je dec povrstne puta namenjen prvenstveno za saobrecaj vozila.

"KOLOVOZNA TRAKA" je uzdufnl dec kolovoza namenjen za saobracaj vozila u jednom smeru, sajednom iIi vise saobracalruh traka.

"SAOBRACAJNA TRAKA" je obelefeni iii neobelezeni uzduzn! dec kolovoza cija je slrina dovoljna za nesmetani saobracaj jednog reda vozfta.

je uzduzni dec kolovoza namenjen za teza vozila i druga vozila koja sporom voznjorn (na uzbrdici) smanjuju protocncst saobracaja.

TROTOAR ':_

"TROTOAR" je posebno uredena sacbracajna povrstna namenjena za kretanje pesaka, koja nije u istom nivou sa kolovozom puta iIi je od kolovoza odvojena na drugl

PRELAZ" je povr-

sine kolovoza namenjen za prelafenje pesaka preko kolovoza. oterezen oznakama na kolovozu iii odgovaralucim saobracajnim znakom.

ZNACENJE POJEDINIH IZRAZA I POJMOVA U SAOBRACAJU

NASEUE ~

"NASEUE" je prostor na kome se redovi iii grupe zgrada nalaze s jedne iii obe strane puta, oajucr mu Izgled ulice i cije su grantee oznacene saobracajnim znakovima za oberetever-le naseljenih mesta.

Beograd

"BICIKUSTICKA STAZA" je lzgradena saobrecejna povrsina namenjena za saobraca] bicikala i bicikala sa motorom kola se oroteze uzduz kolovoza i koja je od njega oovojena i obelezena propisanim saobraceinim znakom.

BICIKLISTICKA TRAKA ,_

"BICIKLlSTICKA TRAKA" je dec kolovoza namenjen za saooracej bicikala i bicikala sa motorom koja se proteze dui kolovoza i koja je obelefena uzdufncm linijom na kolovozu.

TRAKA ZA PRINUDNQ ZAUSTAYUANJE YOZILA" je obelezenl uzduznl dec kolovoza na auto-putevima i na odredenim mestima na putevima vtseg reda, u tunelima i galeriiama.

"PESACKO OSTRVO" je uzdignuta iii na drugi nacin obeleiena povrstna kola se nalazt na kolovozu i koja je odredena za privremeno zadrzavanle oeseka koji prelaze preko kolovoza iii ulaze u vozuo i izlaze lz vozila javnog saobraceja.

"RASKRSNICA" je povrslna na kojoj se ukrstaju iii spajaju dva puta iii vise puteva, kao i stra sacoracajna povrsina (trgovi i sl.) koja nastaje ukrstanjem, odnosno spajanjern puteva.

VOZILO " ,

"VOZILO" je svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stotica bez motora za nernocna liea i decljih prevoznih sredstava.

"VOZILO NA MOTORNI POGON" je svako vozilo koje se ookrece snagom sopstvenog motora, osim voztla koja se krecu po stna-

MOTORNO VOZILO ,

"MOTORNO VOZILO" je takvo vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namenleno za prevoz liea i stvari na putevima iii koje sluf za vucu prikljucnih vozila namenjenih za prevoz liea j stvari, osim vozila za prevoz liea i stvari kola se krecu po stnama, bieikala sa motorom, traktora i drugih vozila na motorni pagan koja nisu prvenstveno namenjena za prevoz liea i stvari.

ZNAOENJE POJEDINIH IZRAZA I POJMOVA U SA08RAOAJU

"BICIKl" je vozuo koje Ima nalmanje dva toeka i koje se pokrece iskljucivo snagom vozaca.

"BICIKl SA MOTOROM" je vozilo na motorni pogon sa dva iii tri tocka. cija radna zapremina motora nije veca od 50 ern> i koje na revnom putu ne mote da razvije brzinu vecu od 50 km na cas.

"MOTOCIKl" je motorno vozilo sa dva tocka. sa bocnom pnkcrtcom iii bez nje, kao i motorno vozilo na trl tocka eke ruegova masa nije veca od 400 kg.

·PUTNICKI AUTOM08Il" le motorno vozuo namenjeno za prevoz liea koje, pored sedlsta za vozaea. ima najvise osam sedista.

"KOM8INOVANO VOZllon je motorno vozuo namenjeno za istovrement prevoz liea j stvart.

"AUTOBUS" je motorno vozilo namenjeno za prevoz liea koje, pored sedlsta za vozaca. ima vise od osarn sedista.

"TROLEJBUS" je motorno vozilo namenjeno za prevoz liea koje, pored sedista za vozaca. ima vise od osam sedlsta i koje je radi napajanja motora elektrlcnom energljorn, vezano za elektncn! provodnik.

"TRAKTOR" je vozilo na motorni pogon konstruisano da vuce, potiskuje iii nos! izmenjive oruda. odnosno da stun za pogon takvih oruda iii za vucu prtkljucnih vozila.

PRIKUUCNO VOZILO ,

"PRIKUUCNO VOZILO" je vozito namenjeno da bude vuceno od vozua na motorni pogon, bilo da je kanstruisana kao prtkolica bilo kao poluprikolica.

"POLUPRIKOUCA" je prtkljueno vozuo bez prednje osovtne. konstruisano take da se svajim prednjim delam ostania na vucno vozilo.

"LAKA PRIKOLICA" je prtkljucno vozuo cija nejveca dozvoljena masa nije veca od 750kg.

"SKUP VOZILA" cine voztlo na motarni pogon i prikljucna vozila koja u saobracalu na putevima ucestvu]u kao celina.

ZAPREZNO VOZILO '

"ZAPREZNO VOZILO" je vozilo koje vuce upregnuta zfvottma.

ZNA(":ENJE POJEDINIH IZRAZA I POJMQVA U SAOBRAC:AJU

"NOSIVOST" je dozvofjena masa do kcie vczilo sme da se optereti prema deklaraciji proizvodeca vozila.

"MASA VOZILA" je masa praznog vozila sa punim rezervoarom goriva i priborom i opremom preovldentm za vozilo.

"UKUPNA MASA" je masa vozlla zajedno sa masom tereta koji se prevozi na vozilu, ukljucujuci j masu liea koja se nalaze na vozilu, kao i masu prlkfjucnog vozlla sa teretom - ako je one pridodato vozilu.

"NAJVECA DOZVOUENA MASA" je masa vozila zaiedno sa njegovom nosivoscu.

"OSOVINSKO OPTERECENJE" je dec ukupne mase kojim osovina vozila opterecu]e kotovoz na putu U stanju mirovanja vozlfa.

"UC:ESNIK U SAOBRACAJU" je lice koje u saobraceju na putu upravlja vozilom iii se nalaz! u vczitu. iii na vozilu, kcle tera, voo: iii jase Hvotiniu koja se krece po putu, kao j pesak iii lice koje svoje radne poslove i zadatke obavlla na putu. Pod lzrazom ucesnik u saobraca]u, u smislu ovog zakona, podrazumeva se j lice koje na putu klizi klizaljkama, skijama, sankama iii se vozi na koturaljkama.

"VOZAC" je lice ko]e na putu upravlja vozilom.

"PESAK" je lice koje ucestvuje u seobracaju a ne upravlja vozilom niti se prevoz! u vozilu iii na vozilu, lice ko]e sopstvenom snagom gura ili vuce rucna kolica, zaprezno vozilo iii vozi!o na motorni pogon. decle prevozno sredstvo, bicikl, bicikl sa motorom iii pokretna kolica za nernocna llca, lice u pokretnoj stolici za nemocna liea koja pokrece sopstvenom snagom iii snagorn motora ako se pri tom krece brzinom covecijeg hoda, kao i lice koje kliz! klizaljkama, skijama, sankama iii se voz! na koturaljkama.

"ZAUSTAVUANJE VOZILA" je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajarqu do 15 minute, osim prekida koje se vrsi da bi se postupilo po znaku iii pravilu kojim se regulise saobraca].

"PARKIRANJE VOZILA"je prekid kretanja vozlla u trajanju duzem od 15 minuta, osim prekida koji se vrsi da bi se postupilo po znaku iii pravllu kojim se reguuse saooracej.

"MIMOILAZENJE" je prclazenje vozilom pored drugog voztla koje se po istom kolovozu krece iz suprotnog smera.

"PRETICANJE" je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.

"OBILAZENJE" je protafen]e vozilom pored zaustavljenog iii parklranog vozila iii drugog objekta koji se nalazt na saobracalncl traci kojom se vozilo krece.

"PROPUSTANJE VOZILA" je radnja kOjU je u odredenim stucsjevnna vozac dufan da izvrs! zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine kretanja iii prekidanjem radnje koju izvodi vozilom, i to na nectn koji ne prinucava vozaca drugog vozila da naglo menta pravac iii brzinu kretanja.

"KOlONA" je niz vozila kola su zaustavljena na putu iii se krecu istom saobracalnorn trakom u istom smeru, pri cemu su brzina kretanla vozfla i postupanje vozaca medusobno uslovljeni i izmedu kojih ne moze bez cmetanla uci drugo vozilo.

"SMANJENA VIDUIVOST" postoji ako zbog nepovoljnih atmosferskih iii drugih prilika (magla. sneg, kisa, prasina, dim i sl.) vozac ne rnofe jasno da uoct druge

ucesnike u saobracaiu na uda-

Ijenosti od najmanje 200 m na putu tzvan naselja, odnosno od najmanje 100 m u naseuu.

"SAOBRACAJNA NEZGODA" je nezgoda na putu u kojoj je ucestvovalo najmanje jed no vozilo u pokretu i U kojOj je jedno iii vise lica poginulo iii povredeno iii je izazvana materijalna steta.

3

PRIRUGNIK ZA POLAGANJE

VOZACKOG ISPITA A, B. C I 0 KATEGORIJE

Saobra6ajni znakovi

DEO

SADRZAJ ~

Saobracaniznekovi 27

Znakoviopasnosli 28

Znakoviizricitih narecbi 37

Znakoviobaveze 45

Znakovi obavestena 48

Dopunske table 55

Oznakenakolovozu 57

.uzdutne oznake na kolovozu 57

popreene oznse nakolcvozu 58

-Ostaleoznakenakolovozu 59

$AOBAACAJNI ZNAKOVI

Saobracajni znakovi

ZNAKQVI QPASNOSTI

~

ZNAKOVIIZRICITIH NAREDBI

V.CO

ZNAKOVI OBAVESTENJA

DOPUNSKE TABLE

saooracejnt znakovl su znakovl opasnosti, znakovi izrtcitih naredbi i znakovi obavestenja, sa dopunskom tablom iii bez nje, kola je sastavni den saobracajnog znaka i koja blife odreduje znacenje sacoracajnog znaka, zatim svetlosni saobracajni znakovi, oznake na koloVOZU, trotoaru i 51., j svetlosne i druge oznake na putu.

Saobracaini znakovi se postavljaju s desne strane puta pored kolovoza u smeru kretanja vozfta. Ako na mestu na kome se postavlja saobrecajni znak, zbog gustine saobracaja iii drugih raztoga. preti opasnost da znak nece na vreme primetiti ucesnici u saobraceju, saobracajn! znak se mora postaviti i na suprotnoj levoj strani puta iii iznad povrsine kolovoza.

Saobracejni znakovi se postavljaju tako da ne ometaju kretanje voztla i pesaka.

SAOBRACAJNI ZNAKOVI

ZNAKOVI OPASNOSTI

Znakovi opasnasti slufe da se ucesnici u saobracaju na putu upozore na opasnost koja preti na odredenom mestu, odnosno delu puta i da se obaveste a prtrodi te opasnosti. Postavljaju se pre opasnog mesta.

Van naselia se postavljeiu na udaljenasti ad 150 m - 250 m ispred ooasnog mesta, a u naselju i na udaljenosti manjoj ad 150 m.

lzuzetak su:

znak "Andrejln krst" koji se postavlja na odstojanju ad 5 m ad najbliie sine, a ako okolnasti to zahtevaju - i na manjem, ali ne blize od 3 m;

znak "Radovl na putu" postavlia se neposredno ispred mesta na kame se izvode radovi;

znak "Saobracaj U oba emera" postavlja se na samom mestu odakle poclnie saobracai u oba smera.

Znakovi opasnosti imaju ablik ravnostranog trougla cija se jedna stra- ,

na nalaz! u horizontalnom polofaiu sa suprotntm vrhom okrenutim navise.

Osnovna boja znakova je futa a lvlce trougfa su crvene. SimboIi na znakovima su erne boje.

~, z_n_a_k_o_V_io_p_a_s_n_os_t_i ~~

29

oznacavaju priblizavanje krivini iii krivinama koje su opasne po svojim fizickirn karakteristikama iii zbog

nedostatka vidljivosti.

30

I Znakovi opasnosti )

"------........ ~.,., ...... -lllizina posebne opasnosti

Znakovi izridtih naredbi

37

Znakovi izricitih naredbi su znakovi zabrane, odnosno ograntcen]a i znakovi obaveze.

Znakovi izricltih naredbi imaju oblik kruga osirn znakova ukrstanja sa putem sa prvenstvom prolaza i obavezno zaustavljanje.

Osnovna boja znakova zabrane, odnosno ogranicenja je zuta, ivlca kruga kao i kose trake na znakovima izricitih naredbi su crvene boje Simboli i natpisi na znakovima zabrane, odnosno ogranicenja su erne boje

Znakovi zabrane saobracaja

Za pojedine kategori]e vozila na motorru pagan

Znakovi zabrane kretanja odredenim vozilima

Zabrana saobraeaJa za vozlla elJa ukupna strlna prelazl odredenu slrlnu

Zabrana saobracaJa Z8 vozlla elja ukupna vlslna pre.lazl odredenu vlslnu

Zabrana prolaza bez zaustavljanja

Dec pula na kome se vozlla ne smeju kretali brzinom veeom od brzine koja je omaiiena na maku

Znakovi obavestenja

,-

PruianJe puta sa pravom prvenstva prolaza

Znakovi obavesten]a

Znakovi obavestenja

52

Znakovi obavestenja

Brzina vozila

Znakovi obavestenja

SAOBRA¢AJ I ZNAKOVI

Dopunske table

Oopunske table preciznije obja- I

LsnjavajU saobracajni znak, od.-I nosno: vreme, udaljenost. sirnbol, pocetak iii kraj vaznosn, stranu i sl.

Uz znakove opasnostl, znakave izricitih naredbi i znakove cbavestenla mogu biti istaknute i dopunske table.

Osnovna boja dopunske table mora biti ista kao i osnovna boja znaka uz koji se dopunska tabla postavlja. a boja natpisa i slrnbota na dopunskoj tabU mora biti ista kao i boja natpisa i simbola na znaku uz koji se dopunska tabla postavlja. Sirina dopunske table na sme biti veea od duiine one strane znaka uz koji se postavlja, odnosno od preentka znaka ako je znak u obliku kruga,

SAOBRAGAJNI ZNAKOVI

DOPUNsKE TABLE •

Pocetak deonice puta, odnosno mesta na kome postoji opasnost od neoceklvanog nastanka poledice.

Udaljenost izmedu znaka uz koji je postavljena dopunska tabla i pocetka dela puta, odnosno mesta na koje se znak odnosi.

Oznacava duiinu dela puta na kome preti opasnost oznacena znakom

Vreme za koje izricita naredba vazt.

Oznacava mesto odakle prestaje zabrana.

Oznacava udaljenost izmedu znaka i objekta terena iii dela puta na koji se obavesten]e odnosi.

Simbol koji blize odreduie znacenje znaka uz koji se istice.

u9

200m

STOP 200m

+ 2000m +

od 17-20h

*

Ove dopunske table oznacavaju primenu zabrane parkiranja iii zaustavljanja vozila do znaka, od znaka, odnosno 5 jedne strane iii druge strane znaka.

SA06RACA.JNI ZNAKOVI

Oznake na kolovozu

U oznake na kolovozu spadaju:

• uzduzne oznake

• Poprecne aznake

• Ostale aznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza.

Oznake na kolovozu su bele boje. Izuzetno, zutom bojom obelezavaju se:

• oznake mesta na kolovozu i trotoaru na kojima je zabranjeno parkiranje.

• ivicna linija

• isprekidana linija za odvajanje trake za kretanje vozila linijskog prevoza putnika, taksi vozila za prevoz putnika i vozila stuzbe hitne medicinske pornoci.

• Oznake kojima se obeleiavaju mesta za cdredene namene (autobuska stajalista, taksi vozila, policija i dr.)

• kosnici

Uzduzne oznake na kolovozu

Uzduine oznake na kolovozu su neisprekidane linije, isprekidane linije i udvojene linije.

Neisprekidana uzduina linija moze biti razdelna i ivicna.

• Razdelna linija sluii za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrsina po srnerovima kretanja.

• Ivicna linija sluii da istakne ivicu vozne povrsine kolovoza i izdvoji kolovozne povrsine sa posebnom name nom - trake za kretanje vozila lavnog prevoza putnika.

• Neisprekidana uzduina linija oznacava zabranu prerazerua vozila preko te linije iii zabranu kretanja vozila po toj liniji.

• Oblcna isprekidana finija slufi za razdvajanie kolovoznih povrslna na saobracajne trake.

• Linija upozorenja sluii za najavljivanje blizine neisprekidane linije.

SAOBRACAJNI ZNAKOVI

Udvojena uzdufna linija moze da bude udvojena neisprekidana, udvojena isprekidana j udvojena kombinovana. Udvojena neisprekidana linija sluz! za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrstna po smerovima kretanja.

Udvojena isprekidana Hniia stuz! za obeleZavanje saobracajnlh traka sa izmenJjivim smerom kretanja na kojima je saobraca] regulisan uredajima za davanje svetlosnih saobracainif znakova.

Udvojena kombinovana linija sluz! za razdvajanje saobracajnth traka na mestima gde su uslovi pregfednosti takvi da dopustaiu preticanje samo u jed nom smeru.

stroae isprekidane linije sluze za razdvaianje tokova u raskrsnici na putevima van nasetia i kao lvlcne linije za izdvajanje nisa za skretanje i izlivanje, odnosno ulivanje na auto-putevima i putevtma rezervisanim za saobraca] motornih vozi!a.

Poprecne oznake na kolovozu

Poprecne oznake na kolovozu obelezava]u se I neisprekidanim iii isprekidanim linijama i to su:

linija zaustavljanja

linije kojima se obelefavelu mesta na kojima vozaci moraju ustupiti prvenstvo prolaza, kosnici, grenfcnfcl, pesacki prelazi i prelazi biciklisticke staze preko kolovoza.

Linija zaustavljanja mofe biti neisprekidana i isprekidana.

Neisprekidana oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo. Ispred linije zaustavljanja moze se ispisati rec "STOP"

Isprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo ako je potrebno da propusti vozila koja se krecu putem sa pravom prvenstva prolaza. Mesto ispred linije zaustavljanja moze se obeleiiti trouglom upozorenja.

Kosnik oznacava mesto zatvaranja ulivne trake, otvaranla Izffvne trakc i zatvaranje secoracejne trake rezervisane za vozlta javnog prevoza putnika.

Granicnik oznacava mesto uuvarqa gde je potrebno odvojiti dec kclovoza na kome je zabranjen saobraca].

Pesacki prelaz oznacava dec povrsine kolovoza namenjen za prelaz pesaka. Na kolovozu pored prelaza koji se nalazi u blizini skote da stoji natois "SKOLA".

Prelaz blctkllstlcke staze preko kolovoza je dec povrslne kolovoza namenjenog iskljucivo za prelaz biciklista.

Ostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza

~~ - -

_U_"'e~.!!I' _

-----

I I I I I tm
I
I I I nr
I I I ilTli
111 11111 I I
1!ll!1 11111 !:!llllllit 111 111 T r'T" \j ~~ :f~t~1,'

,C--) r=» r-

f~~W=l~M~~~~

Svetlosni saobra6ajni znakovi i svetlosne oznake

SADRZAJ •

Svetlosni saobracainiznekovi

za requlisanie saobracaia 61

Znacenie svetlosncq sacbracainoq znaka 62

Svetlosni znakovi za requlisanie saobracala

namenjeni sarno pesacima 63

Svetlosniznakovi za oznacavanle prelazaputa

preko zeleznicke pruqe u nivou 63

Svetlosni znakovi za requlisanie

saobracaia framvaia 64

Svetlosni znakovi za oznacevaoje radova na putu 64 Svetlosne oznake 64

SVETLOSNI SAOBAACAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNE OZNAKE

Svetlosni saobracajni znakovi

Svetlo upotreblleno kao svetlosni saobracajni znak moze biti postojano (neprekidno) iii trepcuce (prekidajuce).

svetlosni znakovi za tramvaje. svetlosni znakovi za oznacavan]e radova na putu, drugih prepreka i ostecenja kolovoza ko]i predstavljaju opasnost za ucesnike u saobracalu.

svetlosni znakovi za regulisanje saobracala.

svetlosni znakovi za regulisanje saobracala namenjeni samo pesacirna. svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge

u mvou.

Svetlosni saobracajni znakovi za regulisanje saobraca]a

,_.til; ,',;/-

>-- /,

,- ........ ",'" ///~ ,;'

1././ //

I ~ //

#" - /ij

"'!!- \~J I

Promenljivi smerovi:

Ako se ovim uredajima regunse saobracaj na svakoj traci posebno, svetlosni znakovi su iznad saobracajne trake na koju se odnose. U stucaju kada su svetlosni saobracajni znakovi upotrebljeni za regulisanie saooracaja na vise saobracsjmh traka i smerova kretanja istovremeno, svetlosni saobracajni znakovi su sa desne strane kolovoza. Na putevima sa vise saobracajnui traka za svaki smer kretanja potrebno le ponoviti uredaj za davanje svetla saobracajnim znakovima trobojnim svetlima.

Saobracajna traka kojom je zabranjeno kretanje

Saobracajna traka kojom je dozvolJeno kretanje

zabrana prolaza osim za vozila kola su usia u raskrsnicu iii kola su u casu kada se zuto svetlo pan, btla na takvcl udaljenosti da se ne mogu na bezbedan naan zaustavtti pre tog znaka

UPAUENO ZAJEDNO SA ZUTIM

upozorava ucesnne u saobracaju da ce peste doc! do pojave zelenog svetla i da se pripreme za polazak

ZELENO TREPCUCE SVETLO - upozorava ucesnike U secoreceju da ce skoro doci do promene zelenog svetla u Iuto. a kasnije u crveno svetlo.

DODATNA SVETLECA ZELENA STRELICA - upaljena zajedno sa crvenim neprekidnim svetlom oznacava slobodan prolaz vozilima kola se krecu u pravcu zelene strelice. ali tek kada propuste sve ucesnike u saobracaju (peseke i vozacej kojima je upaljeno zeleno svetlo, odnosno ako ne ometaju saobrace] vozila koja se krecu po putu na koji nailazi.

SVETLOSNI SAOBRACAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNE OZNAKE

zuro TREPCUCE SVETLO - upozorava ucesnike u saobracalu da semafor ne radi i da smanje brzinu, a obrate paznju na ostale ucesnike u saobracaiu i primene druga pravila za odredivanje prvenstva prolaza (pravila iii seobracajne znake ako postoje. ukoliko ne postoji lice koie regullse saobracaj). Zuto trepcuce svetlo ima razficito znecenie od futog neprekidnog svetla.

~ CRVENO I ZELENOSVETLO NE SMEJU DA BUDU UPAUENA ISTOVREMENO.

Svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja narnenjeni sarno pesacima

ZELENO SVETLO CRVENO SVETLO

slobodan prolaz zabrana prolaza

Za regulisanje saobracaja pesaka posebnim uredajima oaju se natzmenfcno svetlosni saobracajni znakovi sa crvenim i zelenim svetlom. Zeleno svetlo moze biti oooeseno take da se u odredenom vremenskom razmaku, pre nego sto se ugasi. pojavljuje i kao trepcuce zeleno svetlo.

CRVENO I ZELENO SVETLO NE SMEJU DA BUDU UPAUENA ISTOVREMENO.

Svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou.

Svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja tramvaja

Za regultsan]e saobracala tramvaja mogu da se upotrebljavaju j posebni uredail za davan]e jednobojnih svetala bele bole. Svetla bele boje mogu biti U obliku ootozere. uspravne iii kose erte.

Svetlosniznakoviza oznacavanje radova na putu

Zabrana prolaza tramvaja

Siobodan prclaz tramvaja

Siobodan prolaz

Kada lice koje regulise saoorecaj oaje svetlosne znake, znacenie svetla je tsto kao i na semaforu, zeleno svetlo - slobodan prolaz, crveno svetlo - zabrana prolaza.

Svetlosne oznake

SVETLOSNE OZNAKE SUo

smerokazi sa refleksnim staklima iii reflektulucim materijama.

metalni elementi sa ugradenim reftektujucim materllarna.

svetlosni stubovi i druge sticne svetlosne saooracajne oznake.

Zabrana saobracaja

-

5

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

VOZAGKOG ISPITA A. B, C I 0 KATEGORIJE

Znaci koje daju ovlascena lica

DE 01

SADRZAJ ~

Znaci kojedaju ovascena lica

rukama i pclofeiem tela 67

• Slobodan prolaz 67

• Zabranjen prolaz 68

• Obavezno zaustavljanje 68

• Zabrana prolazazasve ucesnike u

saobracaiu kciiseku smerisprufene ruke 68

• Smanjenjebrzine 69

• Povecanle brzine 69

• Zaustavljanjevozila 69

• lvucni znaci 69

• Svetlosniznaci 69

I

ucesmct U sacbracaju moraju da postupaju po zahtevima izrazenlrn pornocu znakova iii po naredbama policajca iii drugth Hca koja, na osnovu ovlascenja iz Zakona, vrse kontrolu i regulisanje saobrscaia na putevirna (ovtascena liea).

Znaci koje ucesmcrma U saobracaju daju ovlascena lica jesu znaci koji se daju:

rukama i polozajem tela (sa iii bez tablice iii palice)

zvucni znaei

svetlosni znaci

Ove znake ovraseeno lice moze davati: na raskrsnici

iz vozila

na bilo kern detu puta.

Bez obzira gde ih ovtasceno lice daje, znacenje je uvek isto.

Znaci koje daju ovlascena lica rukama i polozajem tela

SLOBODAN PROLAZ~

SLOBODAN PROLAZ (zeleno svetlo na semaforu) - 510- bodan protaz imaju vozaci koji dolaze sa bocnih strana lieu koje regutlse saobracej, bez obzira da Ii je rastrto ruke iii stoji sa rukama

spustenirn niz telo.

;I ZNAD' '0"' D,"U DVCA,e.NA UDA

ZABRANJEN PROLAZ

se mora zaustavlti.

OBAVEZNO ZAUSTAVUANJE

OBAVEZNO ZAUSTAVUANJE (zuto svetlo na semaforu) - Kada lice koje regulise saobracaj podigne ruku vertikalno u vis sa otvorenom sakorn, to je znak da svi vozaci obavezno zaustave svcla vozlla. Peste ovog potofaja lice koje regulise saobraca] ce promeniti svo] poloza]. odnosno dati prednost vozilima kola pre toga znaka nisu tmala prvenstvo prolaza.

ZABRANA PROLAZA ZA SVE UCESNIKE U SAOBRACAJU KOJI SEKU SMER ISPRUZENE RUKE

Kada lice koje regulise saobracal odruci ruku horizontalno sa otvorenom sakom. zabranjen

I je ,prOlaz za sva vozila kola seku smer rsoruzene ruke.

Prilikom kontrole od stra.ne policajca Hi ovtescenox nca ~a ~:O regulisan}~ saObr~CaJa, budite kOrektni 1 IjubaZnl.

SMANJENJE BRZINE

: Kada lice koje regultse seobraca] lagano i mase gore-dole sa otvorenom sakorn na . dole, znakie da vozac! u kom smeru dale taj I znak smanje brzinu kretanja svog vozua. L____

POVECANJE BRZINE

Kada lice koje reguffse saobracai otvorenam sakorn sa predrucenom rukom vrst krufno kretanie s desna na levo, to je znak vozaclrna da treba da ubrzaju kretanje svog vozila.

ZAUSTAVUANJE VOZILA

Kada lice koje reguttse saobracai horizontalno odrucenom rukam sa dlanom otvcrene sake usmerene prema vozacu pokafe taj znak, vozac tog vazila obavezan je da zaustavi svoje vozito.

ZVUCNI ZNACI

Jedan zvizduk znac! poziv ucesnlctrna u saobraca]u da abrate paznju na ovlascene lice koje ce pomocu odgovarajuceg znaka izraziti odreden! zahtev. Vise uzastopnih zvizduka znact da je neki ad ucesntka u seobraceiu pcstupia protivno pravilima sacbracaja.

SVETLOSNI ZNACI

Nocu i u uslovima smanjene vidljivosti ovtascene lice mofe davati i svetlosne znake (baterijska lampa, fenjer i sl.). Znacenje svetla je tsto kaa i na sernatoru:

crveno svetlo - zabrana prolaza

• zeleno svetlo - slabodan pralaz

PRIRUCNIK ZA POLAGANJE

VOZAGKOG ISPITA A, B, C I D KATEGORIJE

Saobra6ajna pravila

SADRZAJ

Ukljucivanje i iskljucivanje vozna u sacbracaiu 71

Ukljucivanje autobusa javnog gradskog prevcza 72

Prevoz dece 73

Kretanie vozita naputu 74

Kretanje pesaka 76

Prelazenie preko kclcvoza 78

Kretanje bicikla, bicikla sa motorom j motocikla 79

Sacbracai zaprefnih vozila 81

Odstojanjeizmeduvozila 82

Mimoilaienje 83

Mimoilaienjenaputusauzduznimnagibom 83

Obilazenie 85

Preticanie 86

Preticanie sa desne strane 87

Preticanie vozila u raskrsnici 87

Brzina kretanja 91

Skretanie 93

Polukrumo okretanie 95

Zaustavljanje j parkiranje 97

Obelezavanie zaustavljenog vozila na kolovozu 101

VoinjaOnaprelazu puta preko zelezntcke pruge 102

Saobracal u tunelu 102

Zvucni i svetlosnl znaci upozorenja 103

Saobracai naauto-putu i

putu rezervisanom za saobraeal motomih vozila 104

Voinja nocu i u uslovima smaniene vidljivosti 106

Teret na vozilu 108

vucenie vozila 110

$AOBRACAJNA PRAVILA

71

Ukljucivanje i iskljucivanje vozila u saobracaju

Prtlikom ukljucivanja u saobracaj vozac prethodno mora da se uveri da more bezbedno izvrsttl ulqlucivanje u saobraca]. zatim da pokazivacem pravca (iii odrucenjem ruke u pravcu kretanja) upozori ostale ucesnike 0 svojoj nameri, propusti vozua kcja su u saobracaju i tek tada se bezbedno ukljuci u saobracai, vooecr racuna da svojim ukliuctvaojem ne primorave druge ucesnike u saobracaju da naglo rnenja]u brzinu iii pravac kretanja svog vozila.

SPARKING PROSTORA

Ukljuctvan]e sparking prostora je dozvoIjeno tek kada vozac propusti vozila kola se krecu kolovoznom trakom na koju namerava da se ukljuci.

Sa zemljanog puta kada prapusti vazila kola se krecu putem na koji se uktlucu]e.

Kada se vozac svojim vozilam unazad ukljucuje u saobraca] iz garaze iii kolskog ulaza, duzan Ie da obezbedi osobu kola ce mu pomagati da se bezbedno ukljuci u saobrace].

IZ DVORISTA ILl KOLSKOG ULAZA

Iz dvorlsta iii kolskog ulaza - pored prop ustanja vozila kola su u saobracaju, vozac vozila koje se ukljucu]e u saobraca] mora propustiti i pesake kaji se krecu trotoarom.

SAOBRACAJNA PRAVILA

Kod ukljueivanja vozac vozua koje se ukljucuje, za svo]e kretanje mora koristiti traku za ubrzanje i tek kada propusti vozila kaja se krecu auto-putem ukljucl se bezbedna na auto-put.

Ukljucivanje autobusa javnog gradskog prevoza

... u naselju sa stajalista kada nema ispust... Vazae vazila javnog graoskog prevaza mara da propusti vozua koja su u secoraceju. sto znacr da ta vozua imaju prvenstvo prolaza u odnosu na vozilo javnag prevoza .

... kada je stajaliste posebno izgradeno i nalazi se van kolovoza (sa prosirenjem saobracajne trake)

U ovo] situaciji vozac vazila javnog gradskog orevozatautobusa. trolejbusa i sl.} ima prvenstvo prolaza u odnosu na voz.ra koja se krecu kolovozom, odnosno vozac! tih vcztta su oufn! da omoguce ukfiucivanie vazila javnog gradskog prevoza u saobraca] .

... kada je stajaliste na kolovozu van naseljenog mesta

Ako saobracajnim znakom iii oznakama na kolovozu ta nije zabranjena, vozac maze Izvrsiti ooneseoje vazila javnog prevoza, sama aka ta propene i bezbeono mete izvrSiti, uz abavezna srnanienje brzine i maksimalno obracanle paznje na putnike kelt ulaze i iztaze tz vozila javnog prevoza.

Prevoz dece

Vozilo koje je namenjeno za prevoz dece (obelefeno znakom za prevoz dece) prl ukljucivanju u saobraca] sa stajalista ima prednost U odnosu na sva vozila koja S8 krecu kolovozom.

... kada je stajaliste na sredini kolovoza Aka je vozilo javnog gradskog prevoza u stejalistu koje S8 nalazi na sredini kolovoza, vozac mora da zaustavi svcle vozilo iza vozila javnog gradskog prevoza putnika, kada liea utezec iii izlazecl lz tog vozila, moraju da predu preko kolovozne trake kojom S8 vozuo krece.

Ako se na kolovozu sa dye saobracajne trake zaustavi vozilo namenjeno za prevoz dece (autobus) kcie je obelezeno znakom za prevoz dece, vozila koja S8 krecu iza autobusa, kao i vozila kola tom vozilu dolaze U susret drugom saobra6ajnom trakorn duzna su da se zaustave dok deca ulaze iii izlaze iz tog vozila.

PREVOZ DECE

SA08RACAJNA PRAVILA

Na oetu puta Roji je klizav zbog snega, leda, blata i 51., kao i na oetu puta Roji je ostecen, vozac je dufan da prilagodi brzinu kretanja svog voztla prema stanju i uslovima puta i da ne ugrofeva bezbednost ucesnika u saobracaiu neprilagodenorn vofrriom.

Kretanje vozila na putu

Za kretanje svojim vozilom u saobracalu. vozac mora da koristi kolovoz, odnosno saobracejnu traku namenjenu za saobraca] one vrste vozila kojoj vozilo pripada. Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja. Na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobraca] vozila u istom srneru postoje najmanje dve abelefene saobracejne trake. vozac mofe za kretanje svog vozlla da koristi i saobrecalnu traku kola se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza. ako time ne ometa ostafa vozila kola se krecu iza niegovog vozua.

Kada se tom prilikom vozua u ledno] saobracajnoj trac! krecu brze od vozila u drugcl tract. to se ne smatra preticaniem.

Na oeru auto-puta iii puta rezervisanog za saobracal motornih vozila sa vise saobracajmh traka, za kretanje svog vozila vozac mora da koristi krajnju desnu saobracajnu traku. predvidenu za kretanje vozila. Krajnju levu saobracejnu traku na svojoj kolovaznoj tract vozac moze koristiti samo za preticanie.

Na putu sa kolovozom za saobraca] voztta u oba smera, na kome oostoje tri saobracajne trake. vozac se svojim vozilom mora kretati krajnjom desnom saobracajnom trakom u pravcu kretanja. Srednja saobracajna traka se koristi za preticanje iii skretanje u leva.

Krajnjom levom saobracejnom trakom, na putu sa kolovozom za saobrecej u oba smera na kome postcle tri saobracajne trake peste je ana namenjena za kretanje vozila lz suprotnog

Na putu sa kolovozom za saobraca] vozila u oba smera na kame oostoj najmanje cettr! saobracejne trake, vozac ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracai vozila iz suprotnog smera.

Suprotnim smerom na putu sa kolovozom na kame se saobraca] odvija u jed nom smeru.

Zabranjeno je kretanje unazad na: auto-putu, putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila kao i na svim opasnim mestima, u tunelu, na mostu, prevoju puta, u krivini, nadvoinjaku iii pcdvofniaku, preko zeleznfcke iii tramvajske pruge i na svim mestima goe bi bila ugrozena bezbednost ucesnfka u saobracaiu.

Za kretanje vozila koja ne mogu razviti vecu brzinu kretanja od 40 km/h na ravnom putu kao i teretnim vozilima cija najveca dozvoljena masa prelazi preko 3.500kg i vozila koja se ne smatraju motornim voztlima, koristi se krajnja desna strana kotovoza u smeru kretanja.

Kretanje vozilom unazad vozac rnoze da Izvrst samo na kratkom detu puta, ako time ne ometa druge ucesnfke u saobracaiu iii ne ugrofava ukupnu bezbednost u saobracaiu i to krecuci se istom stranom kojom se kretao u smeru kretanja unapred.

SA08RACAJNA PRAVILA'_ _

Kretanje pesaka

Pesak je duian da za svoje kretanje karisti trotaar iii drugu povrstnu namenjenu za kretanje pesaka. aka ana pastaji (staza za pesake i sl.).

Na javnam putu van naselja ako ne posto]! trotoar iii staza za pesake. pesak se moze kretati i po kolovozu, ali levom stranom u pravcu kretanja uz krajnju levu ivicu kolovoza, tako da mu vozila dalaze u susret.

Ako se krece na javnom putu van naseljenog mesta na kome ne postoji trotoar iii staza za pesake. pesak se moze kretati i krajnjom desnom stranom kotovcza u pravcu kretanja na onim mestima gee je za niega to bezbednije (provati]a, odrcn. usek, nepregledna krivina, vee! radovi na putu j sl.).

Kada pesak gura bicikl, bicikl sa motorom, motocikl, kaa j rucna kolica iii se prevozi u kolicima za nemocna lica (pokretna stolica) na javnom putu na kome nema lzgracen trotoar iii staza za kretanje pesaka, za svoje kretanje mofe koristiti kalovoz ali se mora kretati krajnjorn desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja.

Ako se krece vise pesaka kolovozam, duzn! su da se krecu jedan iza drugog i to levom stranom u pravcu kretanja.

SA08RA¢AJNA PRAV!LA 77

Slepa lica kola se samostalno krecu u saobracaju radi lakseg raspoznavanja i hezbednijeg kretanja treba da nose beli steo.

Organtzovana ketone pesake se javnim putem u saobracaiu mora kretati krajnjom desnom stranom puta, krecuci se po kolovozu u pravcu kretanja. Ako se krecu dve iii vise organizevanih kolona, onda se moraju kretati na rastojanju od po 30 metara izmedu svake kolone, kako bi omoguci!i vozilima bezbednije oblazenje tih kolona, i izbegli stvaranje zastoja u saobrace]u. Nocu i u uslovima smanjene vidljivosti organlzovana kofona mora biti obelezena jednim belim svetlom sa prednje leve strane i jednim crvenim svetlom sa zadnje leve strane kolone (baterijska lampa, fenjer i sl.).

SAOBRACAJNA PRAVILA

Prelazenje preko kolovoza

Za prelafenje preko kolovoza pesak mora da koristi obelefen! pesacki prelaz iii podzemni iii nadzemni pesacki prolaz eke posto]i. Kada je zapoceo pretazenje. pesak trna prvenstvo u odnosu na voztla.

Ako ne postoji obelezenl pesacki prelez iii podzemni iii nadzemni pesack! prolaz. pesak sme preci preko korovoza na sfedecim mestima:

• raskrsnici

putu gde postoie obeleieni oesackr prelazi, ali ako je pe§acki prelaz na vecem rastojanju (Ievo iii desno) od pesaka. od 100 metara.

Pre nego sto zapocne oretetene na tom mestu, pesak mora dobro da osmotri situaciju levo i desno, propusti vozlta koja se krecu kolovozom i tek tada stupl na kolovoz pod usfovcrn da time ne ometa saobrace] vozua. Preko kotovoza mora preci paffjlvo i nejkractm putem.

SAOBRACAJNA PRAVILA 79

Kretanje bicikla, bicikla sa motorom i motocikla I

vozac bicikla i bicikla sa motorom je duzan da se krece po biciklisticko] stazt ili traci ako ona postoji. Maksimatna brzina tom prilikom je 25 km/h. Ako na putu postoji posebna blctk-

li~t~cka staza il.i traka. voza. C.i bicikla.i ®

~~~~~ms~i:k~~t~~:~est:~~~~tr~~~~~ 25

u smeru kretania saobraca]a.

Kada na javnom putu ne postoji saobracajna staza iii traka, vozac bicikla iii bicikla sa motorom se moze kretati kolovozom, ali sto blize desnoj ivici kolovoza, krecuct se u smeru kretanja saobraca]a. Ako se dva iii vise vozaca bicikala krecu u grupi, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza, ali jedan tza drugog.

Nocu iii u uslovima smanjene vidljivosti na bicik!u, bictktu sa motorom i motociklu bez bocne prikolice (sirine do 1,3m) mora biti upaIjeno sa prednje strene vozua najmanje po jedno svetlo bele boje, i na zadnjoj strani po jedno svetlo crvene boje. Na biciklu i po jedan katadiopter crvene boje na zadnjoj strani (koji ne sme biti trougfastog oblika) i po jedan katadiopter lute iii narandiaste bole na svako] peeali.

vozac motocikla mora driati upaljena oborena svetra uvek za vreme vOlnje na putu van nsseIjenog mesta i po danu.

Na biciklu i biciklu sa motorom se mogu prevoziti i druga lica ako na vozilu postoji ugradeno posebno sediste. vozac bicikla stariji od 18 godina na tom sedfstu sme prevoziti lice do 7 godina starosti. voaac bicikla sa motorom i vozac motocikla rnogu na zadnjem sedlstu prevozrtr lice, ali pod uslovom da to lice kao i vozac mora nositi zastttnu kacigu uvek za vreme voinje na putu. vozac motocikla moze prevozttl lice i u bccnoj prikolici ako postoji posebno sediste.

[J

da vozac bicikla, bicikla sa motorom i motocikla skida ruke sa volana u vofn]i, pridrfava se za drugo vozuo, upravlja nebezbedno svojim vozuom. urnanlule stabilnost svog vozua, da prevczt iii vuce predmete kojl ga ometeju u upravljanju iii uttcu na bezbconost drugih ucesnna u saobracaju, kao i vucenje - slepanje bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez boone prikolice.

ucenje voinje bicikla na javnom putu deci mJadoj od 7 godina.

ucene voznie bicikla na maglstratmrn i regionalnim putevi-

ma.

voinja bicikla i bicikla sa motorom na auto-putu i na putu rezervisanom ze saobraca] motornih vozila.

Zapreznim vozilom u saobraceju moze uprav-

Ijati lice sa navrsenih 14 godina Itvota. vozac zapreznog vozila ~ora da upravlja s.ve@

~r~z~~ ~~kdsae ~~~~II~ k~~iie ~~ Pb~~~el 14

desnoj ivici kolovoza. godtna

• Aka se krecu dva iii vise zaprefnif

vazila, moraju se kretati jedan e iza drugog ali na rastclanlu od , 50m 50m.

Nocu i u uslovima smanjene vidljivosti zacrezno vozilo mora biti obetezeno sa prednle leve stranelednlm svetlom bele bole. a sa zadnje leve strane jednim svetlom crvene boje.

Na prelazu puta preko zeleznicke pruge iii puta rezervisanom za saobracal motornih voztta. vozac zapreznog vozila mora da prevede zivotinju preko prelaza.

kretanje zapreznog vozila auto-putern i putem rezervisanim za saobracej motornih vozila.

astavljati zapreino vozilo bez nadzora na putu.

rna

SAOBRA¢AJNA PRAVILA

Odstojanje izmedu vozila

vczacje duian da drzi potrebno odstojanje kad se krece iza drugog vozila, take da ne ugrozave bezbednost sacoraceja.

Prilikom procene odstojanja koje ce drzatl vozac mora da vodi racuna 0 aledecim faktorima:

brzini kretanja vozila ispred sebe i svog vozila

5tO je brzina veca, rastojanje mora biti vece

stanju i uslovima puta, jer ako je put prekriven sljunkom i sitnim kamenjem, tete je kociti j potreban je vect put da se vozilo zaustavi

vremenskim prilikama, posto je mnogo tete zaustaviti vozilo na putu prekrivenim vodom, snegom iii ledom ida u tim uslovima rastcianie mora da bude vece. a kocenje postepeno iz vise puta

psihofizickoj sposobnosti vozeca. sto znaci da vozac koji ima vecu praksu, kondiciju j koncentraciju, bolje poznaje vozilo i put. na vreme ce reagovati j takse odredtti bezbedno odstclan]e nego vozac koji psihicki i fizicki nesprernan sedne za upravliac

vidljivosti, jer eke je smanjena vidljivost (nee. magla, dim, orastna i su vozac mora smanjiti brzinu i povecati rastojanje kako bi blagovremeno zaustavio svcle vozllo.

Kad se na javnom putu van naselja, koji ima samo po jednu saooracajnu traku namenjenu za saobraca] vozila u jed nom smeru, krecu jedno za drugim vozila na motorni pogon cija najveca dozvo!jena tenna oretezr 3.500kg iii cija je duiina veca od 7m, vozaci su duini da izmedu svakog od tih vozila drie odstojanje od najmanje 100m.

SAOBRACAJNA PRAVILA

Pri mimoifazemu vozac je duzan da sa svo]e leve strane ostavi oovouno rastojanje izmedu svog vozifa i vazila sa kojim se mtrncuezt. a po potrebi, da svcle vozllo pomeri ka desnoj iviei kolovoza.

Ako zbog neke prepreke na putu iii zbog drugih ucesnika u sacbracaju vozac ne moze da izvrsi bezbedno mimoifazen]e, duzan je da uspori kretanje svog vozila i da ga po potrebi i zaustavi da bi propustio vozi!o iz suprotnog smera.

Kad na raskrsniei vozila do laze iz suprotnih smerova i skrecu ulevo, vozac mimoilazi vozilo tz suprotnog smera na taj nactn sto ga propusta sa svo]e desne strane.

Aka je zbog nedovoljne smne puta iii zbog neke prepreke na putu, mtmoilazenie onemoguceno, vozac kame je to s obzirom na osobine puta i okolnosti saobracaja lakse da izvede, duzan je da se prvi zaustavi ida, po potrebi, kretanjem u nazad iii na drug! nacin, pomeri svoje vozuo i zauzme na putu oorozej koji omogucava mtmoilazen]e.

Na delu puta sa velikim uzduznlm nagibom (planinski i dr.) na kome je mfmoilazeo]e vozila nernoguce iii je veoma otezano, vozac vozila kcle se krece niz nagib duzan je da zaustavi svoje vozf!o na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozfto ide u susret uz nagib.

SAOBRACAJNA PRAVILA

Prvenstvo prolaza rnoze takode biti regulisano:

• svetlosnim saobracajnim znakovima (znacenie svetla je isto kao na semaforu)

• znacima koje dalu ovlascena liea kola reguusu saobraca].

lzuzetno, vozac koji se krece uz nagtb ousan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe tma pogodno mesto za zaustavljanje koje omogucava bezbedno mimoilaienje i ako bi, u sruzatu da take ne postupi, mimoilaienje zahtevalo kretanje jednog vozila unatrag.

Odredlvan]e prvenstva na uzoufnom usponu je ooreoeno pravilima saobracaja.

Ako je prvenstvo prolaza na putu sa uzduinim nagibom regulisano saobracaintrn znakovima onda se postavljaju dva znaka ito:

prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera, odnosno zabrana stupanja vozua na uski deo puta pre «ego sto produ vonla iz suprotnog smera

prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera, odnosno obavestenje vozacu na uskom prolazu da ima prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera.

Na putu sa velikim, uzduinim nagfbom. kad jed no od vozila koja se mimoilaze mora da se krece unazad, kretace se unazad:

svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vuce prlkljucno vozilo

teretno motorno vozilo koje se susrelo sa autobusom

lake vozilo koie se susrelo sa voznom vise kategorije

ako se mimoilaze vozua iste kategorije - vozilo koie se krece niz nagtb. osim ako je 5 obztrcrn na ustove i oototaj vozua na putu, tekse da to uctni vozac vozua koje se krece uz nagtb.

Obilazenje

OBILAZENJE: kretanje vozilom pored zaustavljenog iii parkiranag vozila iii drugog objekta koji se nalazi na saobracejno] tract kojom se voztlo krece.

Pre nego stc zapocne obtlazen]e vozac je duian da se pogledom prethodno uveri da mu je traka iz suprotnog smera slobodna, zatim da neko vozilo iza mega nije vee zapocelo preticanje njegovog vozila, ukljuci pokazfvac pravca i tek tada bezbedno Izvrsi obitazerue.

Aka se na sredini kolovcza. puta sa dvosmernim saobracajem nalazi pesacko ostrvo, vozac mete izvrsiti obilaienje samo sa desne strane.

Kada se ostrvo nalazi na sredini kolovoza puta sa jednosmernim saobracajern, vozac obttazenje etog moze izvrsiti bile sa desne bilo sa leve strane.

SAOBAACAJNA PAAVILA _

da se uveri da mu je saobracajna traka za kretanje vozua tz suprotnog smera srobodna,

Preticanje

Preticanje je prolafenje vozilom pored drugog vozila kcle se krece

Preticanje se vrsi sa rove strane. Pre nego sto zecocne preticanie vozac ie ouzarc

da vozac vozila iza njega nije aeooceo preticanje,

da su ispunjeni svt ustov! za bezbedno preticanje,

da ukljuei pokazivac pravca i upozori estate ucesntke u saobracaju 0 svojoj namerl.

i tada izvrsi pretican]e. vrativsl se u blagom luku u svoju saobracajnu traku, kojom se prethodno kretao.

Preticite samo na ~estima gde je to dozvoljeno 1 bezbedno za vas i druge ucesnike u saobracaju.

Ako nedovoljna strina kolovoza iii niegovo stanje ne ornogucava bezbedno oreucarue. vozac vozila koje se krece sporije nego vozua kola se krecu iza niega. duzan je da pomeri svcie vozilo sto vise udesno, a ako to nije dovoljno da elm mu to bude moguce, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi propustio brfa vozila.

Preticanie btctkla sa motorom, bicikla i motocikla bez boone prikolice je dozvoljeno i kod pune liruje, ako vozac pri tome ne prelazi preko nie svojim voztlcm.

vozac moze izvrsiti...

Vozila koja se krecu po sinama postavljenim na sredini kolovoza, aka sa desne strane tog vozila postoji seobracajna traka

Vozila koje je zauzelo polofa] za skretanje ulevo.

Preticanje vozila u raskrsnici

je dozvoljeno ...

Preticanje bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez boone prtkollce.

• koje sxrece desno (sa leve strane).

na putu sa prvenstvom protaze.

na raskrsnici na kojoj saobraca] regutise ovresceno lice.

Preticanje je dozvoljeno ina:

prelazu puta preko pruge u ntvou sa branicima iii koj su regulisani svetlosnim uredajima.

mestima goe postoji vise saobradajnih traka na jeonoj kolovoznoj traci, obelezenih uzduznim oznakama na kolovozu. putu Ciji je kolovoz prekriven ledom, a oostoje uslovi za bezbedno orettcenje, vozac moze izvrsiti preticanje ako ne ugrozava bezbednost saooraceja.

~--~0

~ _/ /'

/' ,.

....... *"./ / ........ ,~

./' .

SA08RACAJNA PRAVILA 89

eke saobraceina traka namenjena za kretan]e vozila iz suprotnog smera kojom vozac fell da izvrsi preticanje nije srcooona na dovoljnom rastcianju.

• kolone vozila,

• vozila koje je zapccelo preticanje,

neposredno tspreo ina: prelazu puta preko Ieleznlcke pruge u A

nivou bez branika i potubranika. ~

SAOBRACAJNA PRAVILA

saobra6ajnom trakom koja [e namenjena Iskfjucivc za prinudno zaustavllanie vozila.

neposredno ispred i u raskrsntct, kao i ispred obelezenog pesackog prelaza.

prevoju puta,

• nepregledno] krivini,

u tunelu, na mostu,

na svim opasnim rnesttma

kao i na putu cije karakteristike i okotnostt 5 obztrom na ostecenost mogu ugrozitl bezbednost seooracaja.

kada se zbog nepovofjnth vremenskih prilika (jake kise, snega iii state vidjjivosti, dime, prasine, klizavog kolovoza i sl.) preticanje ne moze lzvrsiti bezbedno.

Brzina kretanja

vozac ne sme da smanji brzinu kretanja vazila do te mere da njegovo vozuo orerrueva smetnju normalnom odvijanju saobraceja.

vozac je dufan da brzinu kretania vozita podesi prema osobinama i stanju puta, vidljivosti, atmosferskim prilikama, stanju vozua i tereta. gustini saobracaja i drugim saobracejnim ustovtma. taka da voztlo moze blagovremeno da zaustavi pred svakorn preprekom koju, pod datim uslovima, moze da predvidi.

Na putu u naselju vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od 60 krn/h, odnosno brztnom vecom od oczvonene postavljenim saobracainim znakom za cere naselje iii njegOY deo. lzuzetno na putu u naselju, ciji saobracalno-tehnickt elementi to cmogucavaju. rnoze se saobracajnirn znakom dozvoliti kretanje vozilom i brzinom vecom od 60 km/h.

Nejveca dozvoljena brzina kretanja vozila na ostalim putevima je 80 km/h.

Najveca dozvoljena brzina na putu rezervisanom za saoorecaj motornih vozila je 100 km/h.

Nelveca dozvoljena brzina na auto-putu je 120 krn/h.

Brzina kretanja motornih vozila na putu pod normalnim uslovima saobracaja. ne sme da se ogranici saobracajnim znakom ispod 40 krrt/h.

$AOBRACAJNA PAAVILA

Na putevima ogranicava se brzina kretanja za sledece kategorije motornih vozila:

za autobuse i autobuse sa lakorn prikolicom, kao i za teretna motorna vozila cija dozvoljena masa na prelaz! 7500 kg

za motorna vozila koja vuku prikolieu za stanovanje (karavan)

za teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena masa prelazi 7500 kg i za teretna motorna vozila sa prlkljucnim vozilom

za autobuse koji vrse organizovani prevoz deee, za zglobne autobuse bez mesta stajanja

za autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz lice. autobuse javnog gradskog prevoza i autobuse koji pored sedfsta Irnaiu i mesta za stajanje

za teretna vozila koja u prostoru za teret prevoze vise od 5 liea, uz oosebno odobrenle

za traktore

za traktore koji vuku prlkfiucno vozilo kojim se vrsi prevoz Hca.

Motorna i prlkljucna vozlta kojima je ograntcena brzina kretanja po kategorijama, moraju na tevo] potovini svoje zadnje strane. na vidnom mestu. imati oznaku u obliku kruga zute bole. clvicenog ervenom ivicom, u kome [e ernom bojom ispisan broj koji oznaceva naivecu dozvoljenu brzinu kojom se ta voaita smeju kretati.

To ogramcenle vaf bez obztra kojim se putem krecu, bilo da je to put van naselja, put rezervisan za saobracel motornih vozua iii auto-put.

®

®

I®-

zesro je radar potreban da vas opominje na ogrenicenje brzine? Mozete vi to i safnt, postovanjem saooracajniti znakova 0 ogranlcenlv brzine.

Skretanje

SKRETANJE UDESNO

Vozac vozifa koje skrece udesno duzan je da skretanie izvrs! krecuct se krajnjom saobracajnom trakom kola se proteze uz desnu ivicu kotovoza. osim aka saooracejmm znakom na putu nije drugaciie odredeno.

vozac vozila koje skrece ulevo duzan je da skretanje izvrs! krecucl se krajnjom levom saobracajnom trakom koja se proteze uz sredisnu linlju i uz zamislien' iii obelezeni luk koji spaja dye sredisne linije bocnih kolovoza, odnosno saobraceinom trakom koja se proteze uz levu ivicu puta sa jednosmernim saobracajem. ostm aka saobraceinim znakern na putu nije drugacile cdreceno.

SKRETANJE ULEVO U ULiCI SA VISE SAOBRACAJNIH TRAKA

vozac skrece iz krajnje leve saobracajne trake na niegovcl kolovoznoj traci, u krajnju levu seobracainu traku na kolovoznoj traci kojom namerava da se krece. odnosno u njemu najbtlzu saobracainu troku.

SKRETANJE ULEVO U ULiCI U KOJOJ SU KOLOVOZNE TRAKE ODVOJENE OSTRVOM

vozac skrece u krajnju levu saobracejnu traku na kolovoznoj traci.

$AOBRACAJNA PRAVILA

SKRETANJE ULEVO IZ OVOSMERNE U JEONOSMERNU ULiCU

vozac skrece u krajnju levu saobracajnu traku, odnosno uz levu ivicu kolovoza.

Iz jednosmerne ulice vozac skrece uvek iz krajnje leve saobracajne trake.

SKRETANJE ULEVO IZ JEONOSMERNE U JEONOSMERNU ULiCU

vozac skrece lz krajnje leve saobracajne trake u njemu naiblfzu seobracajnu traku, a to je takode krajnja leva seooracejna traka kola se proteze uz levu ivicu kolovoza.

POSTUPAK PRI SKRETANJU ULEVO IZ JEONOSMERNE ULiCE U JEONOSMERNU ULiCU SA PRESTROJAVANJEM.

Prilikom menjanja saobracajne trake ulevo i udesno, kao i prilikom skretanja, vozac je duzan oa jasno i blagovrerneno obavesti 0 svojoj nameri druge ucesnlke u seobracaju. dajuci im odgovareiuce znake, koie po izvrseno] radnji mora da prestane da oeje. Pre nego sto zapocne neku od ovih radnji, vozac je dufan da se uveri da to maze uciniti bez opasnosti za druge ucesntke u saobracaiu.

SAOBRACAJNA PRAVILA

Vozac koji narnerava da na putu iii raskrsnici izvrs! oorukruzno okretan]e. sme da otoocne takvu radnju samo ako se prethodno uverio da to rnofe uciniti bez opasnosti za drugs ucesnike u saobracalu. i ako mu to pravtuma saobraca]a, saobracejnim znakom iii oznakama na kolovozu nije zabranleno. Pre vrsenja ove radnje, vozac je duzan da jasno i blagovremeno obavesti 0 svclci nameri druge ucesr-tke u saobracaju. dajuci im znak pokazlvacem pravea.

Polukruzno okretanje na putu

Polukruzno okretanje na raskrsniei

1 U ovakvoj situaeiji, polukruzno okretanje je dozvolleno, jer saooracejet znak zabrane na slici zabranjuje samo skretanje ulevo, ali ne i polukruzno okretan]e. jer za

zabranu ~e.radnje postoji drugi ® saobracajr-r znak:

na putu rezervisanom za saobrace] motornih vozila

u tunetu

na prelazu puta preko Ietezntcke pruge U nlVOU

• preko pune linije

®

na mestima gde je saobracajntm znakom zabranjeno

na mostu, nadvoinjaku, podvcfnjaku, u krivini, prevoju puta i svim opas-nim mestima

Zaustavljanje i parkiranje

,I

voaac kojije zbog neispravnosti na vczf!u, saobracaine nezgode iii drugog opravdanog razloga prinuden da vozilo zaustavi na kolovozu duzan je da preduzme sve mere da zaustavljeno vozuo ne dovede U opasnost drugs vozua j da ga sto pre ukloni sa kolovcza.

ZAUSTAVUANJE VOZILA

Zaustavljanje voztta je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vrsl da bi se postupilo po znaku iii pravilu kojim se regulise saobracaj.

PARKIRANJE VOZILA

Parkiranje vazila je prekid kretanja vczua u trajaniu duzem od 15 minuta, osim prekida koji se vrs! da bi se postupilo po znaku iii pravilu kojim se regulise saobracaj.

Na javnom putu van naselja vozac je dufan da, uvek ked za to postoji rnogucnost. zaustavi iii parkira vozilo van kclovoza.

vozac koji zaustavlja iii parkira vozilo na javnom putu duzanie da ga zaustavi, odnosno parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kome se saobracei odvija samo u jed nom smeru, moze da ga zaustavi, odnosno parkira uz desnu iii levu ivicu kolovoza.

Dece se cesto pojavljuju izrr:edu parkiranih voaita. U ~~m situacijama smanjite brztnu kretanja svog vozlla. ~jedn?

razrnistite da Ii ste I VI parklranjem vaseg vozila. na nedozvoljenOm mestu utl.cali na to da 'se neko dete Iznenada pojavi u toj srtuacili.

SA09RACAJNA PRAVILA

Na zaustavljenom iii parkiranom vozilu ne smeju oa se otvaraju vrata, ako se time ometa kretanje drugih ucesnika u saobraceju iii ako ugrozava bezbednost saobracaja.

Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske iii druge sine, vozac mofe da zaustavi iii parkira vozilo uz levu ivicu kotovoza.

vozac mote da zaustavi iii parkira vozilo na mestima kcla se nafaze na sredini kolovoza samo ako su ta mesta obelefena odgovarejucim saobracajmrn znakom iii oznakama na kolovozu.

kace se vozac parkira svojim vozuom na nizbrdici, prednje tockove mora okrenutu prema fvlcnjaku, kako bi obezbedio da vozilo ne krene nizbrdo.

Na usponu prednje tockove vozac okrece prema sredini kolovoza, da bi sprecio polazak vozila nizbrdo.

Pre nego sto napusti voano vozac koji

ostavlja vozuo na putu duzan je da preduzme sve mere kojima se sprecava da voztro samo krene s mesta na kome je ostavljeno, kao i da ga osigura od krade.

SAO B A A C A J NAP R A V I L A 99

• na obeleienom oesackom prelazu i na udaljenosti manjoj ad 5m ad tog prelaza kao i na prelazu biciklistidke staze preko kolovoza,

• na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5m od najbliie ivice poprecnog kolovoza,

• na ieleznickim iii tramvajskim prugarna i u blizini tih pruga ako se time sprecava saobraca] vozlla koja se krecu po slnarna,

• na prelazu puta preko zeleznicke iii tramvajske pruge u istom nivou,

• na delu javnog puta gee bi sirina stobodnog prolaza od zaustavljenog iii parkiranog vozila do neisprekidane uzcuzne linije na kolovozu, iii do suprotne ivice kolovoza Hi do neke prepreke na putu bila manja od 3m.

• u tunelima, na mostovima, u podvoinjacirna ina nadvoinjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i nadvofnjaka,

• na delu puta u blizini prevoja i u krivini gde je pregtecnost puta nedovoljna i gde se obilazenje vozua ne bi rnoglo izvrsiti bez opasnosti,

• na mestima na korne bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobracajnl znak iii uredaj za davanje svetlosnih saobracajnih znakova,

• na biciktisticko] stazt, odnosno traci

• na delu kolovoza koji je kao stajauste za vozila javnog saobracala obelezen oznakama na kolovozu.

na delu puta ispred prelaza puta preko feleznicke iii tramvajske pruge u rstom niV?U, ito na ud~ljenosti ma-® nJoJ od 15 m od tlh prelaza, 15

metara

na udaljenasti manjoj ad 15 m lspreo iii lza znaka kojim je obefezeno sta-

jalis.te. za vozila javnog sao- ®5 brecaia,

metara

ispred kolskog ulaza u zgradu, dvoriste iii garezu. kao i iznad prikljucka za vooovodnu mrefu i ulaza u kanalizaciju iii drugu mrezu komunalnih organizacija,

na mestu na kome bi parkirano vozilo onemogucno pristup drugom vozilu radl parkiranja iii izlazak nekom vee parkiranom vozilu.

na trotoaru, odnosno na pesackci stazi, aka to nfie izrtcito regulisano saobracaintm znakom. Aka le parkiranje

dozvoljeno mora se ostaviti @ najmanje 1,6m sirtne na 1 6

povrsini za kretanje ~esa- melara

ka, s tim da ta povrstna ne

maze bltt uz lvlcu kolovoza.

Obelezavan]e zaustavljenog vozila na kolovozu

vozac je dufan da motorno vozito, traktor iii prikljucno vozf!o. osim motocikla bez boone prikolice, koje je zaustavljeno na kotovozu. obelez! posebnim znakom kojim se oznacava zaustavljeno vozuo na kolovozu ito:

na mestu iii delu puta gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje voztta,

kad je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mestu da vozaci vazila kola nailaze istim smerom ne mogu iii tesko mogu blagovremeno da ga uoce.

nocu i u slucaju smanjene vidljivosti na auto-putu j putu razervisanom za saooracaj motornih vozua, kao i na delu puta koji nije dovoljno pregledan.

Znak (trougao) se postavlja na kolovozu u vettikalnom polofa]u iza zaustavljenog vozua na udaljenosti koja ne mofe biti manja od 50m, tako da vozac! motornih vozua koja nailaze iz smera na kome je znak po-

~~~~~:~e ~voo~~ v~~~~v~~~oes~~~: tI.5O\

bezbedno obidu zaustavljeno vozuo. ~~

Kada je na kolovozu zaustavljena kotona vozlra, iii skup vozila, odnosno vozt!o za prevoz opasnih materija, postavljaju se na istoj udaljenosti 2 vertikalna znaka, jedan pored drugog.

Ako je na vozilu ugraden uredaj za istovremeno ukljucivanje svih pokaztvaca pravca, taj uredaj mora biti ukljucen.

SAOBRA¢AJNA PRAVILA

Voznja na prelazu puta preko zeleznicke pruge

vozac koji se vozllom priblizava prelazu puta preko zeleznieke pruge u istom nivou duzan je da kretanje vozila podesi tako da ga rnoze zaustaviti pred uredajem za zatvaranje 5aobracaja na prelazu iii pred uredajem za davanje znakova kojima se najavljuje prtblizavanle voza, odnosno da rnoze zaustaviti vozilo pre nego sto stupi na zeleznieku prugu,

Ucesnici u saobracalu duzni su da se zaustave pred prelazom puta preko zeleznieke pruge u istorn nivou ako je ureda] vee poceo da se spusta iii se dajusvetlosni i zvueni znaei koji upozoravaju da ce taj ureca] poceti da 5e spusta, odnosno da se pribliiava voz.

Ako su postavljeni svetlosni saobracajnl znaei, ucesntci su duini da se zaustave kada se pojavi erveno trepcuce iii erveno neprekidno svetlo.

Na prelazu puta, preko ieleznicke pruge u istom nivou na kome nema uredaja za zatvaranje saobracaja niti uredaja za davanje znakova kojima se najavljuje prlblifavanje voza, ucesnlct u saobracaju mogu da predu preko pruge tek posto se uvere da prugorn ne nailazi voz.

Saobraca] u tunelu

vozae koji se vozllom krece kroz tunel ne sme da zaustavlja vozilo u tunelu niti sme da vrSi polukrufno okretanje vozilom ili kretanje unazad.

Vozae vozila na motorni oogon duzan je da za vreme kretanja kroz tunel drzi na vozilu upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta.

..

Zvucni i svetlosni znaci upozorenja

n

l~k----~

Od prvog sumraka do potpunog svanuca (nocu) vozac, po pravitu, umesto zvucnog znaka upo-

zcrenia upctrebtlava svetlosni znak upozorenja. Tal znak rnoze da upotrebi i u naselju prilikom preticanla drugog vozf!a. Svetlosni znak upczorenla oaje se kratkim uzastopnim paljenjem velikih svetala iii oborenih svetala u kratkim razrnactma.

vozac je duzan da upotrebi zvucni znak upozorenia kad god to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraceia, a narocito:

1. na putu van naselle radi upozorenja drugam ucesniku U saobracaiu da ga zen preteci iii obici, aka bi, kad taj znak ne bi bio dat, postclafa opasnost od seobracajne nezgode:

2. aka S8 pored kolovoza nalaze deca kola ne obraceju painju na kretanje vozila;

3. na putu van naselja pre ulaska u nepreglednu i uzanu krivinu iii pre ooteska na prevoj, na kojima je tesko rnimoilazen]e.

Saobraca] na auto-putu i putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila

Na auto-putu u SRJ maksimalna brzlna vozila je 120 km/h.

Na putu rezervisanorn za saobraca] motornih vozila maksimalna brzina je 100 km/h.

Najmanja dozvotiena brzina na auto-putu i putu rezervisanom za saobracal motornih vozua je 40 km/h.

vozac koji se motornim vozilom ukljucuje u saobracai na auto-putu dufan je:

da konsti posebnu traku za ubrzavanje, kad takva traka oostoj u produzenju prtkfjucnog puta i da se U saobracaj na auto-putu ukfiuc! oejuct odgovarajucl znak, na nactn kojim se ne ugrozava saobrace] voztta kola se krecu po auto-putu, da propusti vozila koja se krecu po autoputu aka na mestu na kame se ukljucuje U saobracai na auto-putu ne postojl posebna traka za ubrzan]e.

Auto-putem motorna vozila moraju da se krecu desnom saobracejnom trakom koja nije zakrcena vozilima u koloni (ova odredba ne primenjuje se na vozila kola se krecu delom autoputa koji prolazi kroz naseljeno mesto).

Na auto-putu sa tri iii vise saobracainif traka, namenjenih za saobraca] vozila u jed nom smeru, vozacl teretnih motornih vozila cija je nalveca dozvoljena masa veca od 3.500kg i skupova vozua Cija je oufina veca od 7m smeju da koriste samo dve saobracajne trake koje se nalaze uz desnu ivicu kolovoza.

vccerje drugog motornog voana jeoozvoneno same ako je kvar na vozilu nastao kada se isto kretalo auto-putem iii putern rezervisanim za seobracai motornih voaila i to samo do prvog priktiucnog puta kojirn se vuceno vozilo moze iskljuclti lz saooraceja sa tog puta.

vozac koji se vozilom iskljucuje iz seobraca]a na auto-putu cutan je da sa svojim vozilom blagovremeno eauzme polozaj na krajnjoj desnoj saobracajnoi traci i da sto pre prede na posebnu traku za usporavanje, eke takva traka postoji na ulazu u prtkljucni put.

kretanje pesaka i stoke, kao i vozita kcja se ne smatraju motornim vozilima, kretanje motornim vozilima kola po svclo] konstrukciji na rnogu da se krecu brzinom od najmanje 40 km/h (ova odredba se ne odnosi na vozila orufanih snaga SRJ),

zaustavfjanje motornih vozue osim na povrstnarna van kolovoza koje su za to posebno uredene i obelezene,

aka se vozac zbog netspravnostt prinudno zaustavlo u posebnoj tracl za prfnudno zaustavljanje vozlla dufan je da preduzme potrebne mere da ga sto pre ukloni sa kclovoza,

na auto-putu i putu rezervisanom za saobracaj motornih voztla, vozec ne sme da vrsi polukruzno okretanie vozilom lz jedneg smera saobracaje u suprotni smer, niti kretanje vozilom unazad,

vozac ne sme da se ukljuci na auto-put iii put rezervisan za saobracaj motornih vozlla svojim vozilom aka vuce drugo motorno voztto.

vozn]a nocu i u uslovima smanjene vidljivosti

Upotreba svetla u saobracaju

Od prvog sumraka do potpunog svanu6a (no6u) kao i danlu U slucaju smanjene vidljivostl, na vozilu u saobracaju na putu morsju da budu upaljena svctra ito:

Za osvetljavanje puta vozac vazila na rnotomi pogon, po pravitu. upotrebljava velika svetla. Izvor svetlosti farova velikog svetla, mora bitt blize uzdui.noj 05i vozila U odnosu na oborena svetla. osim aka nisu ugradena u okvtru lstog fara. Snap svetla je najmanje 100m.

vozilo na motarni pogon - najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran broj crvenih svetala na zadnjoj strani.

Na biciklu - jedno bela svetlo na prednlcl strani i jedno crveno svetlo na zadnicl strani bicikla, kao ijedan katadiopter crvene boje, a na svakoj pedali po [eden katadiopter zute iii narendzaste boje.

Na biciklu sa motorom i motociklu bez boone prikolice - najmanje jedno belo svetlo na prednjoj stran! i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani.

Na zaprefnom vozuu - najrnanje jedno bela svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnlo] strani iii samo jedna svetiljka koja je izradena take da se sa prednje strane vidi belo svetlo a sa zadnje strane vozila crveno svetlo. Ovo vozilo takode mora imati i ova katadioptera crvene boje.

Velikasvetla

Oborena svetla

vozac je cutan da koristi oborena svetla pri mimoilaienju sa drugim vozilom na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozfta zastepljuje vozaca vozuo kcle mu ooraz! U susret, a pri mirnoilazenju sa drugim vozilom:

kada vozac tog vozua oreoe na oborena svetla iii kad naizmenicntm paljenjem i gasenjem svetla upozorava da mu vcnka svetla smetaju, a uvek na udaljenosti manjoj od 200m.

za vreme kretanja za drugim voztlorn na kratkom odstojanju u takvom polofaju da velikim svetlima svog vozila zasiepljuje vozaca vozua ispred sebe.

za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone iii povorke oeseke. nocu, kao i danju u slucaju smanjene vidljivosti, vozac vczua na motorni pogon mora za vreme voznie. da ima na vozilu upaljena najmanje oborena svetla za osvettlavan]e puta.

kad se krece putem koji se pruza neposredno pored olovnog puta iii pored zelezntcke iii tramvajske pruge - u susretu sa plovilom, odnosno sa voztlom koje se krece po stnama, a koje nanazt rz suprotnog srnera.

Pomagli

vozac vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla za osvetljavanje puta iii svetla za maglu iii oba svetla istovremeno.

Svetla za maglu mogu da se upotrebljavaju samo po magli iii u stuca]u smanjene vidljivosti.

Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vcztla, mogu biti tete iii zute bole. a na zadnjoj stran! - crvene bole.

Snop svetla za magtu je nalvlse 35m.

SAOBRACAJNA PRAVILA

Svetla za oznacavanje vozila na motorni pogon

... upotrebljavaju se kada je vozilo zaustavljeno iii parkirano na putu.

... kada je parkirano na kolovozu u nasefienorn mestu na neosvetljenom delu puta.

... moraju da budu upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta iii posebna svetla za magju.

Teret na vozilu

Vozilo u saobracaiu na putu ne sme da se ooterett preko svoje noslvostt koja je upisana u seobradajnu oozvoru iii preko dozvoljenog opterecenla. iii preko naivece dozvoljene mase iii preko mogucnosti koje dozvoljavalu osobine puta i tehnlcko-konstrukc'one mogucnosti vozf!a.

Teret na vozilu mora da bude take rasporeden i po potrebi prlcvrscen i pokriven da:

ne ugrozava bezbednost ucesntka u saobracaju i ne nanosi stetu putu i objektima na putu (izuzetak je teret koji se prevozi po posebnom odobrenju),

ne umanjuje u veco] meri stabilnost vozila i ne otezava upravljanje vozilom,

ne umanjuje vozacku pregtednost nad putem,

ne stvara suvisnu buku i da se ne rasipa po putu,

ne zaklanja svetlosne i svetlosno-stgnalne uredaje na vozilu, registarske taulice i drugs propisane oznake na voznu.

@sa prednje strane vazila ter~t ne sme prec! najudaljeniju tacku vozila vise od 1m.

Teret koji se prevozi na vozf!u i prtkljucnom vozilu moze da prede najudaljeniju tacku na zadnjoj strani vozlla naivise za jednu sesttnu

Svetlo za vofnju unazad je bele boje i sluzi da osvetliava puta prilikom kretanja voztta unazad. Svetlo za asvetljavanje tablice na zadnjoj strani voana je bele boje .

svo]e duzine koja je kontinualno oslonjena na tovarni prostor.

Ako teret na vozttu prelazi za vise od 1m

najud. aljenf]u ta.Cku na z. adnjoj strani(b)

:~~~ad~a~~~~r~zn~jaac~~~k~rv~~~~ 1

tkantnom (putnicko vozf!o). metar

Najisturenija tacks tereta koji se prevoz! teretnim motornim iii prikfiucnlm vozuom mora da bude oznacena tablom kvaoratnog oblika dimenzl]e 50x50 em, obojena naizmenicno kosim trakama reflektuiuce narandzaste i bele bole i postavljena upravno na uzdufnu osu vozila.

Bocnu ivieu vozila teret maze preci ~ najvise do 40cm. ~~

Nccu. kao i danju u sluca]u smanjene vidljivosti, najisturenija tacka na teretu mora da bude oznacena svetlom i reftektujucorn materijom crvene boje.

Kada teret na vazilu na motorni pogon iii prikljucnom vazilu bocno prelazi za vise

od 40cm ivicu prednleg iii zadnjeg

sv.etla za oznacavan]e vo. zila, isti@o mora biti oznacen svetlom I kata-

dtopterom koll sa prednje strane em

daju bela svetlo, a sa zadnje strane

erveno svetla.

Vozac le duzan da sa kolovoza uklani predmete kojl sa njegovog vozila padnu na put i predmete kaje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put. Aka je u mogucnosti i aka time ne ameta bezbednost saobraca]a, vozac je duzan da sa kotovoza uklani i predmete na koje naide u taku voznle a aka nije u mogucnosti, duzan je da a tome obavesti nadteznl organ, odnosno organizacflu kaja se stare 0 odrzavaniu puta.