You are on page 1of 8

Učitelj ima poseban i presudan utjecaj na kvalitetu obrazovanja.

Širenje obrazovnih mogućnosti i stalni pritisak na povećanje obrazovne kvalitete bitno utječu na isticanje profesionalizma kao vrhunskog dosega učiteljske profesije. U razvijenim se europskim obrazovnim sustavima provodi samovrednovanje škola kao mehanizam trajnog praćenja i unaprjeđivanja njihove kvalitete. Ono je postalo procesom i integralnim dijelom funkcioniranja obrazovnih sustava. Pored nesporne vrijednosti vanjskog vrednovanja, samovrednovanje se pokazalo najučinkovitijim sredstvom promicanja kvalitete škola, odnosno otkrivanja i shvaćanja vlastitih profesionalnih prednosti i nedostataka temeljem čega se mogu prepoznati i definirati ciljevi profesionalnog djelovanja, ali i razvijati školski razvojni planovi. U ovom se radu učiteljevo samovrednovanje razmatra u kontekstu razvoja njegove profesionalne kompetentnosti indicirane prvenstveno kvalitetom obrazovanja, odnosno kvalitetom nastave i učenja. Učitelji bi smovrednovanje trebali shvaćati kao dio svoga uobičajenog profesionalnog djelovanja i kao integralni dio reflektirajućeg nastavnog rada. Temeljni je cilj učiteljeva samovrednovanja utvrđivanje dostignute obrazovne kvalitete, kao polazišta za planiranje razvojnih aktivnosti, i u konačnici stalno unaprjeđivanje kvalitete nastave i učenja. Samovrednovanje, kao trajan proces, karakterizira prikupljanje relevantnih prosudbenih informacija koje se brižljivo, etično i realistično samoanaliziraju i temeljem toga izvode odgovarajuće prosudbe i odluke. Na taj se način prepoznaju vlastite prednosti, nedostaci i stvarne mogućnosti za daljnje napredovanje i razvitak učiteljeve profesionalne kompetentnosti usklađene s dinamičnim i složenim zahtjevima vremena u kojem živimo i svih neizvjesnosti koje slijede u budućnosti.

Položaj učenika i položaj nastavnika u školi su međusobno zavisni i determinisani društvenim i institucionalnim kontekstom. O promeni položaja učenika ne može govoriti nezavisno od analize i razmatranja mogućnosti i preduslova promene položaja nastavnika u školi, što istovremenopredstavljaijedanodključnihsegmenataipokazateljarazvoja i reforme škole i školskog rada. Početni korak u tom procesu je analiza položaja i uloge nastavnika u postojećoj školskoj praksi, ali i analiza mogućnosti koje škola pruža nastavniku da se razvija, tj. ostvaruje svoje individualne potrebe i potencijale. Iako je profesionalni razvoj primarni aspekt razvoja nastavnika, specifičnost nastavničke profesije otvara mogućnost i potrebu razmatranja aspekta razvoja nastavnika na ličnom planu kroz ostvarivanje profesionalne uloge. Nastavnik kao profesionalac i kao ličnost Kao i bilo koju profesiju sa izrazitom humanističkom orijentacijom, posao nastavnika krasi jedna specifičnost – nemogućnost povlačenja oštre granice između profesionalnog i ličnog. O nastavniku ne samo kao o profesionalcu, nego, pre svega, kao o ličnosti koja obavlja određenu profesionalnu ulogu treba razmišljati u kontekstu određenja prirode i osnovne funkcije nastavničkog posla kao, i potrebnih preduslova uspešnosti u obavljanju tog posla. Ako podučavanje dece i mladih odredimo kao osnovnu funkciju nastavnika, treba imati na umu da akt podučavanja, iako je prevashodno intelektualna ili kognitivna aktivnost, uvek podrazumeva i ispoljavanje socijalne dimenzije ličnosti. To je proces koji je emotivno, a često i vrednosno obojen. (Clark, 1995) Način na koji će nastavnici obavljati svoj posao i rezultati koje će ostvarivati zavise od brojnih faktora – vladanje znanjima koja treba preneti učenicima je jedna od ključnih, ali ne i jedina pretpostavka. (Hargreaves u: Smyth, 1995) Za uspešno obavljanje posla nastavnika pored intelektualnih i kognitivnih važne su i druge sposobnosti i svojstva ličnosti. Ne čudi, stoga, da se u brojnim istraživanjima koja su se bavila funkcijom i ulogom nastavnika i utvrđivanjem faktora od kojih zavisi nastavnikova uspešnost posebno analiziraju svojstva ličnosti nastavnika. (Đorđević i Đorđević, 1988)

Isticanjepovezanostiprofesionalnogiličnogunastavničkojprofesiji pokreće ne samo pitanje obrazovanja nastavnika. Na institucionalnom planu je potrebno obezbediti preduslove da nastavnici radeći ispoljavaju svoju ličnost. sposobnosti i veštine za kreiranje i realizaciju nastavnog procesa i rada s učenicima (poznavanje sadržaja naučne oblasti. a ne samo usvajanju znanja i tehničkih rešenja o efikasnom prenošenju znanja učenicima. već i koncipiranja svakodnevne školske prakse i rada nastavnika. potrebno je dati nekoliko važnih napomena. Stoga se pokazatelji ličnog razvoja nastavnika u školi mogu razumevati i kao preduslovi. individualnim i grupnim karakteristikama učenika. već se kroz ostvarenje na različitim životnim poljima i odvija se celog života. . sposobnosti i veštine nastavnika i njihov razvoj u školi. moguće je izdvojiti sledeće elemente ili pokazatelje razvoja nastavnika u školi: . pre svega. kao iza pojedince koji ostvaruju neku drugu profesionalnu ulogu. pokreće različite aktivnosti u slobodnom vremenu. pedagoško-psihološka znanja o prirodi razvoja dece. sposobnosti i veština. Pri tome se podrazumeva da koristi i razvija svoja stručna znanja tokom rada. posmatrati i kao pretpostavka. “Precizna artikulacija rasprave o razvoju nastavnika zahteva odmak od ‘nastavne prakse’ i fokusiranje na ‘život i posao nastavnika’. Ostvarivanje individualnih potencijala i potreba u sferi profesionalnog života povezano je s ostvarivanjem individualnih potencijala i potreba u drugim životnim sferama – realizacija nastavnika na. od nastavnika se. planu prijateljskih odnosa i veza i planu društvenog angažovanja može pozitivno uticati na rezultate u ispunjavanju profesionalne uloge. Kao treće. (Wilson. didaktičko-metodička umešnost u realizaciji procesa učenja i podučavanja. . Uz uvažavanje individualnih razlika u percepciji važnosti pojedinih životnih sfera i individualnih izbora dominantne životne orijentacije (pridavanja veće važnosti pojedinoj od navedenih uloga npr. uspešna primena i razvoj stručnih znanja tokom rada povezani su s ličnim svojstvima nastavnika – određena svojstva ličnosti su pretpostavka razvoja profesionalnih kompetencija. za razvoj nastavnika. bez obzira na specifičnost profesionalnog opredeljenja i profesionalne uloge i institucionalnog konteksta u kojem se ta uloga realizuje) s osobama s kojima radi može da ostvaruje prijateljske veze i odnose (pa u pojedinim slučajevima i partnerske i porodične). Na osnovama saznanja iz oblasti psihologije ličnosti i saznanja razvijenih u okviru pedagoške nauke o prirodi i funkciji nastavničke profesije. što će im omogućiti kvalitetniji rad. str. 10) Kada govorimo o razvoju nastavnika. 1995) u procesu obrazovanja nastavnika (i formalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja) trebalo bi pažnju posvetiti i razvoju (ili formiranju) poželjnih svojstava ličnosti. ali i da se tokom rada u instituciji razvijaju kao ličnosti. Razvoj nastavnika ne odvija se samo u institucionalnom kontekstu u kojem on ostvaruje profesionalnu ulogu. očekuje da uspešno obavlja svoju profesionalnu ulogu (kao i od pojedinaca koji pripadaju nekoj drugoj profesiji – u kontekstu u kojem su profesionalno angažovani očekuje se da uspešno rade svoj posao). podjednako je važna realizacija u različitim životnim poljima ili sferama života. nastavnik (kao i bilo koji drugi pojedinac. ali se ne sme zaboraviti da ona nije izolovana od drugih životnih sfera.zadovoljstvo sobom u ulozi nastavnika i stepen motivacije s kojom se obavlja posao. prateći elementi i/ili produkti profesionalnog delovanja i profesionalnog razvoja nastavnika. nastavniku su potrebna znanja. Kao prvo. dakle. Ako je kvalitet rada u učionici blisko povezan sa razvojem nastavnika – načinom na koji se oni razvijaju i kao profesionalci i kao ljudi (Hargreaves u: Smyth. porodičnom planu. na primer. uspešnijim prijateljskim vezama i odnosima i sl. Profesionalno delovanje se može. kao što uspeh u profesionalnoj sferi može doprineti kvalitetnijem životu u porodici. Drugo. Za potrebe analize razvoja nastavnika u školi primarno je zadržavanje na profesionalnoj sferi života. Međutim. 1991) Takav pristup obrazovanju nastavnika mora biti praćen odgovarajućim rešenjima konteksta u okviru kojeg nastavni kdeluje(užeg– institucionalnog i šireg – društvenog). uzrasnim i razvojnim. Pokazatelji ličnog razvoja nastavnika u školi Složenost pojma i procesa ličnog razvoja nastavnika u školi omogućava da se u procesu analize izdvoje njegovi različiti elementi. a profesionalna kompetentnost nastavnika podrazumeva i odgovarajuća lična svojstva.potrebe i interesovanja nastavnika i njihovo zadovoljavanje u školi. . To znači da se profesionalno delovanje i profesionalni i lični razvoj nastavnika u školi moraju posmatrati u međusobnoj povezanosti i zavisnosti. odnosno nastavnog predmeta koji se predaje.stavovi i vrednosti nastavnika vezani za sopstvenu profesiju.znanja. Na prvom mestu. pa čak i medij za ostvarivanje različitih individualnih potencijala i potreba i celokupni razvoj ličnosti nastavnika. Pretpostavka uspešnog obavljanja uloge nastavnika u školi je složeni splet razvijenih odgovarajućih znanja. kao i sposobnosti i . 1995.) potrebno je imati na umu da će samoprocena uspešnosti nastavnika u ostvarivanju profesionalne uloge biti determinisana i postignućima na drugim životnim poljima. pronalazi načine za društveno angažovanje i sl.” (Smyth.

) za zadovoljenje raznovrsnih potreba i interesovanja nastavnika preduslov je razvoja nastavnika u školi. efikasan timski rad. potrebno je iznaći najdelotvornije načine da se navedene kompetencije razvijaju i kontinuirano podržavaju tokom profesionalnog delovanja nastavnika. za razvoj nastavnika u okviru ovog segmenta su važna i odgovarajuća sistemska rešenja. direktno su povezani s obeležjima samog posla (vrsta i sadržaj aktivnosti koje se obavljaju svakodnevno u školi. kompetencije za iniciranje i ostvarivanje saradničkih odnosa. zadovoljava i svoje specifične potrebe i interesovanja (proširivanje saznanja iz predmetne oblasti ili nastavnog predmeta koji predaje i sticanje znanja iz srodnih nastavnih disciplina. da bude mesto gde nastavnik može da uči. sposobnosti i veštine..).. ispoljavanje afiniteta prema umetničkom i kreativnom izražavanju kroz angažovanje u raznovrsnim vannanstavnim i vanškolskim aktivnostima. sredstava. (Wubbels & Korhagen. način funkcionisanja sistema nagrađivanja u školi za uspešan nastavni rad i . podjednako je važna i motivisanost nastavnika. koja ima aktivnu i konstruktivnu ulogu u kreiranju organizacije školskog rada i života i koja donosi odluke o tome šta i kako će se raditi u školi. (Kocić. postizanje zadovoljavajućeg stepena opšte kulture i informisanosti. o nastavniku se može razmišljati i kao o osobi koja kompetentno i odgovorno ispunjava svoje profesionalne obaveze i zadatke u školi u okviru prethodno definisane i dogovorene podele poslova. ili institucija uz pomoć koje nastavnik može da uči. sposobnosti i veštine praćenja i procenjivanja rada i napredovanja učenika i analize nastavnog procesa u celini i sopstvenog rada.) važne su i komunikativne kompetencije. jer utiču na stepen zadovoljstva sobom u nastavničkoj ulozi i stepen motivacije s kojom se obavlja posao nastavnika. znanja. Uz pretpostavku da se na formiranju navedenih znanja. pokretanje i realizaciju promena okolnosti u kojima se deluje i sl. Škola kao kontekst razvoja nastavnika i na profesionalnom i na ličnom planu treba. prostor za autonomiju u radu i odlučivanju. povratne informacije o kvalitetu rada koje se dobijaju od učenika i kolega.).veštine za njihovo prepoznavanje i uvažavanje u nastavnom radu. Nivo razrađenosti i definisanosti nastavnicima poznatih i razumljivih kriterijuma za procenjivanje kvaliteta njihovog rada na temeljima unapred definisanih nastavničkih kompetencija i stepen njihovog uvažavanja prilikom materijalnog vrednovanja rada nastavnika i određivanja statusa nastavnika u instituciji i šire može se odraziti na odnos nastavnika prema potrebi da razvijaju svoja znanja. Organizacija školskog rada i života (posebno vremenska i prostorna organizacija i materijalno-tehnička opremljenost škole sredstvima i opremom za rad i učenje) i upravljanje i rukovođenje školom mogu se javiti kao olakšice ili prepreke razmene znanja i iskustva među samim nastavnicima. Za svaku profesiju.. 1990) Stepen zadovoljstva sobom u profesionalnoj ulozi je direktna refleksija procene sopstvenog profesionalnog izbora i stavova i vrednosti vezanih za sopstvenu profesiju. kvalitetno i kreativno provođenje slobodnog vremena.. pored ispunjavanja osnovnih obaveza i radnih zadataka i ostvarivanja osnovnih prava. 1989) Nastavnik će imati veće mogućnosti za razvoj ukoliko postoje uslovi da stepen njegove motivacije za rad tokom obavljanja nastavničkog posla raste ili se bar održava na “stabilnom” nivou. Zbog složenosti uloge nastavnika u školi (iako je uloga nastavnika u odnosu na učenike i nastavni proces primarna. Da bi se nastavnik razvijao u školi važno je da ima mogućnosti da. u školi je potrebno obezbediti uslove da se ona primenjuju i praktikuju tj. Stavovi i vrednosti nastavnika vezani za sopstvenu profesiju su značajna determinanta profesionalnog delovanja i ponašanja. Okolnosti u okviru te dve sadržajnostrukturalne komponente škole i atmosfera u školi kao element njenog socijalnog sistema mogu u većoj ili manjoj meri podržavati nastavnike u učenju. dakle. sposobnosti i veština planski i sistematski radi tokom formalnog profesionalnog obrazovanja budućih nastavnika.. sarađuje s roditeljima učenika i drugim pojedincima i institucijama iz lokalne i šire društvene sredine.. odnosi s kolegama i učenicima. koja sarađuje s kolegama i drugim članovima školskog kolektiva i učestvuje u timskom radu. proširivanje opšteg obrazovanja. koja je kreator a ne samo realizator školskog programa. što povratno utiče na stepen motivacije s kojom se pristupa poslu. Otvorenost škole za razne aktivnosti nastavnika i van njegovog radnog vremena i radnog vremena škole i dostupnost školskih resursa(prostorija. S druge strane. zbog funkcije i prirode vaspitno-obrazovne delatnosti.. Pored pripremljenosti za vaspitno-obrazovni rad. Pored preduslova u samoj instituciji. a nastavničku posebno. važno je da se vremenom ne pojavi rutina i šablonizam u radu koji može rezultirati negativnom procenom sopstvene uspešnosti u ostvarivanju nastavničke uloge. postojeća praksa procenjivanja kvaliteta rada nastavnika. Za rad i razvoj nastavnika posebno je važan stepen motivacije s kojom se pristupa svakodnevnim aktivnostima. njegova spremnost da poslu prilazi stvaralački.. opreme.

Uzorak istraživanja su činila 403 nastavnika razredne i predmetne nastave iz osnovnih škola s područja grada Beograda..razvijanje veština komunikacije i veština rada s malim grupama učenika (voditeljski rad u dodatnoj i dopunskoj nastavi). . primarne i sekundarne socijalne grupe (kolektiv ili grupa kojima pojedinac pripada i u kojima profesionalno deluje. Stavovi i vrednosti nastavnika vezani za sopstvenu profesiju povezani su i s prethodnim pokazateljima razvoja nastavnika na ličnom planu. . Kao cilj sprovedene sistemne analize škole određeno je razmatranje pitanja da li škola kao sistem svojom strukturom i sadržajem predstavlja kontekst samorealizacije nastavnika.. . a moguće i menjaju na osnovu iskustva. koristi se i mera utvrđivanja ranga na osnovu izračunate vrednosti aritmetičke sredine Pregledom i poređenjem sadržaja pojedinačnih odgovora ispitanih nastavnika na pitanje da li imaju mogućnosti da u školi razvijaju svoja znanja. Naravno. učenje stranih jezika putem kurseva koji se organizuju u školi (nastavnici uče nastavnike)..zadovoljavanje različitih afiniteta prema kreativnom i umetničkom (dramskom.razvijanje specifičnih veština koje su pretpostavka uspešnog obavljanja posla nastavnika. . Mišljenje nastavnika o mogućnostima da se u školi razvijaju na ličnom planu U ovom delu tekstu predstavlja se i analizira jedan deo rezultata empirijskog istraživanja realizovanog u sklopu sistemne analize škole obavljene za potrebe izrade doktorske disertacije na temu "Škola kao kontekst samorealizacije nastavnika" odbranjene na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2005. . Kada školska institucija deluje i funkcioniše na način koji onemogućava razvoj znanja.ovladavanje informacijama o najnovijim tokovima u filmskoj. sposobnosti i veština i zadovoljavanje specifičnih potreba i interesovanja nastavnika. pedagoške psihologije i psihologije učenja i didaktičko-metodičko obrazovanje (razmena znanja s kolegama nastavnicima i učenje uz pomoć stručnih saradnika).zadovoljavanje potrebe za kulturnim uzdizanjem (uloga voditelja učenika prilikom poseta pozorištima. Osnovni cilj proučavanja je konkretizovan na nekoliko zadataka. . Za realizaciju ovog zadatka istraživanja primenjena je tehnika anketiranja i upitnik kao instrument.). . godine. a "obojiće" ih i sistem vrednosti dominantan u instituciji u kojoj je pojedinac profesionalno angažovan. npr. muzejima i sl. odnosno predstavljaće jednu od osnova formiranja implicitnog koncepta o sopstvenoj ulozi i funkciji vaspitnoobrazovnog procesa i procene mogućnosti da se oni uvaže i sprovedu u praksu sopstvenog delovanja. školski kolektiv i grupa nastavnika) i osobine ličnosti. Sve to će se reflektovati na neposredno delovanje i ponašanje nastavnika.. odnosno kako treba koncipirati i u praksi oblikovati pojedine komponente škole kako bi predstavljale podsticajne okolnosti za uspešno profesionalno delovanje i profesionalni razvoj nastavnika i razvoj njegove ličnosti. obuka za rad na računaru. sposobnosti i veštine i zadovoljavaju potrebe i interesovanja. Kao poseban zadatak proučavanja i osnovni zadatak realizovanog empirijskog istraživanja određeno je ispitivanje mišljenja nastavnika o školi kao kontekstu njihove samorealizacije. 2003) Na stavove i vrednosti vezane za sopstvenu profesiju (stavove i vrednosti nastavnika o profesiji “nastavnik”). likovnom.sticanje i razvoj znanja iz oblasti dečje i razvojne psihologije. značajno utiču: kultura i tradicija (društvena i vaspitnoobrazovna tradicija.mogućnosti napredovanja na poslu praćene adekvatnim materijalnim vrednovanjem) i procenom okolnosti u kojima se obavlja profesionalna uloga. . kao i na druge stavove i vrednosti. muzičkom. Posebne tematske celine upitnika činila su pitanja putem kojih su se prikupili podaci o mišljenju nastavnika o tome da li imaju mogućnosti da se u školi razvijaju na ličnom planu. . Rezultat te promene može biti i negativan stav nastavnika prema školskoj instituciji (i svom mestu u njoj) i profesiji i delatnosti kojoj se pripada. . literarnom. pored izražavanja prikupljenih podataka u procentualnim vrednostima. npr. odnosno pitanja šta je potrebno menjati u sadržaju i strukturi škole kako bi se stvorili podsticajni uslovi za rad i razvoj nastavnika. tradicija i kultura konkretne organizacije ili institucije. npr. muzičkoj.. (Beck. Stavovi i vrednosti se formiraju. Stavovi i vrednosti prema sopstvenoj profesiji će. umetnosti i sportu (razmena sa učenicima).. bioskopima. pozorišnoj.) izražavanju (voditeljski rad u sekcijama slobodnih aktivnosti učenika). 2005) U nastavku teksta. biti odraz statusa te profesije i profesionalne uloge u sistemu društvenih vrednosti. mogu se izdvojiti sledeće kategorije ili grupe odgovora (pri čemu je redosled navođenja rezultat učestalosti javljanja): .širenje i produbljivanje znanja iz nastavnog predmeta ili predmetne oblasti koja se predaje (učenje svoje struke).). stepen motivacije s kojom se obavlja posao i stepen zadovoljstva sobom u ulozi nastavnika vremenom može opadati. moguć je i poželjan i drugačiji pravac povezanosti. (Hebib.zadovoljavanje potrebe za putovanjem i boravcima u prirodi (uloga voditelja učenika na izletima i ekskurzijama). Iskustvo nastavnika u obavljanju nastavničke profesije uticaće na njegove stavove i vrednosti o vaspitno-obrazovnoj delatnosti i procenu sopstvenog profesionalnog izbora.zadovoljavanje čitalačkih interesovanja (korišćenje fonda i usluga školske biblioteke). između ostalog.širenje opšte kulture i informisanosti. upoznavanje drugih nastavnih oblasti i predmeta (učenje od kolega i razmena znanja s kolegama). škole.

Tabela br.2 6. • složenost i odgovornost nastavničkog posla koja “proizvodi” zasićenost radom u prosveti i osećaj umora od rada s decom i mladima.9 17. 4 –-opala u manjoj meri i 5 – bitno opala U tabeli br.5 23. 2 vidi se da se kod najvećeg broja ispitanih nastavnika stepen motivacije za posao nastavnika nije promenio od trenutka opredeljenja za taj posao. Tabela br.5 Izračunata vrednost aritmetičke sredine datih ocena (AS=4. U tabeli br. za nastavni proces ili nastavni predmet koji predaju i za svoje obaveze i zadatke u radu s učenicima.3 4. posebno u okolnostima pokušaja reformisanja sistema vaspitanja i obrazovanja.Iz navedenih grupa odgovora vidljivo je da ispitani nastavnici mogućnost razvoja znanja.24) pokazuje da je najveći broj ispitanih nastavnika u visokom stepenu zadovoljan sobom u ulozi nastavnika. izražena samokritičnost i potreba da se stalno bude bolji u svom poslu. 2 Ocena stepena motivacije s kojom nastavnici obavljaju posao ocena 1 2 3 4 5 N = 399 f 76 72 139 94 18 % 18.8 32. Iz navedenih podataka u tabeli br. 2 – porasla u manjoj meri. niti opala. Tabela br.9 58. 1 Ocena stepena zadovoljstva sobom u ulozi nastavnika ocena 1 2 3 4 5 N = 399 f 2 1 28 237 131 % 0.9 34. sposobnosti i veština i zadovoljavanja potreba i interesovanja u školi vezuju. 3 – niti porasla.5 0.5 Legenda: 1 – bitno porasla. složenost zahteva koji se postavljaju pred nastavnike. 3 Ocena u kolikoj meri su određeni razlozi uticali na profesionalni izbor nastavnika 1 razlozi/ ocena f % 2 f % f 3 % f 4 % f 5 % AS . 3 navedeni su podaci o procenama ispitanika na skali od 1 do 5 u kolikoj meri su navedeni razlozi uticali na njihovo opredeljenje za posao nastavnika. Ispitani nastavnici koji su stepen zadovoljstva sobom u ulozi nastavnika ocenili ocenom 3 i manje kao uzroke ili razloge date ocene naveli su sledeće: • • • loš materijalni status vaspitno-obrazovne delatnosti i prosvetnihradnika. 1 dati su procentualni podaci o oceni ispitanih nastavnika na skali od 1 do 5 u kolikoj meri su zadovoljni sobom u ulozi nastavnika. pre svega.

• nepostojanje jasne politike i strategije razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja i škole u našoj zemlji (stalna lutanja u ostvarivanju nove škole). nepostojanje mogućnosti za napredovanje u struci. učestalost stresnih situacija koje prate svakodnevan posao nastavnika.2 46.36 Legenda: R1 – afinitet prema nastavničkom poslu.3 73.2 38. Na osnovu dobijenih podataka moglo bi se zaključiti da su se ispitanici opredelili za posao nastavnika bez obzira na uvid u materijalno vrednovanje tog posla ili status i ugled koji ta profesija ima u društvu. procena sopstvene uspešnosti u nastavničkom poslu..7 0.48 4. od 399 ispitanih nastavnika koji su dali odgovor na pitanje odgovarajućeg sadržaja u upitniku. 2 – nije značajno uticalo.8 4. osećaj neuspeha i frustracije koji pratiposao nastavnika.9 27 6. Procentualni podaci (194 ili 48.0 14.4 25.R1 R2 R3 R4 R5 R6 R7 N = 399 55 311 186 218 49 9 305 13. S druge strane.1 12.4 3.6 77.1% ispitanih nastavnika daje ocenu 5. R4 – ugled nastavnika u društvu. R5 – mogućnost stalnog učenja i napredovanja.34) pokazuju da najveći broj. R7 – materijalno vrednovanje posla nastavnika 1 – uopšte nije uticalo. a svega 5 ili 1.44 1. 3 – ne mogu da procenim.2 2.2 14.6% ispitanih nastavnika ne bi se ponovno opredelilo za ovaj posao iz sledećih razloga: • loš materijalni položaj prosvetnih radnika i degradirajući status vaspitno-obrazovne delatnosti u sistemu društvenih delatnosti.7 77 21 5. ponovo izabrali nastavnički posao (316 ili 78. • izražena želja za ispoljavanjem i u drugim oblastima i delatnostima. ocenjuje da je dobro izvršio izbor profesije.4 11.2 18. 83 ili 20.0 17 33 8.81 3. Nastavnici koji su naveli da bi. vidljivo je da se “neposredan kontakt s decom i mladima koji taj posao podrazumeva” u najvećem broju slučajeva javlja kao razlog izvršenog profesionalnog izbora. prednosti nastavničkog posla u odnosu na druge profesije (dugi školski raspusti i dovoljno slobodnog vremena). usklađenost profesionalnog izbora s ličnim afinitetima.61 1.2 11. ukoliko bi danas bili u situaciji da se profesionalno opredeljuju.4% – ocenu 3.2% – ocenu 4.7 30 47 46 101 42 9 60 7.82 1.1 10..2 10 26. R3 – pozitivna iskustva rodbine i prijatelja.4% ispitanih nastavnika) naveli su kao razloge i objašnjenje takvog odgovora sledeće: • • • • • ljubav prema tom poslu i privrženost deci usprkos svim preprekama. 158 ili 39.. • mogućnost stalnog učenja i napredovanja obavljanjem posla nastavnika. 4 – delimično je uticalo i 5 – značajno je uticalo Prema procentualnim podacima u svih pet kategorija odgovora i izračunatim vrednostima aritmetičke sredine.0 19.2% tj.4 8.7 3. 4 ili 1. 38 ili 9.2 54..5 179 12 60 15 90 297 3 44. prevelika odgovornost koju posao nastavnika podrazumeva.1 153 7 1.9 3. 1) i izračunata vrednost aritmetičke sredine (AS = 4. ..43 2. R6 – neposredan kontakt sa decom i mladima.9 33 65 16. Kao obrazloženje date ocene 3 i manje za sopstveni profesionalni izbor ispitani nastavnici su naveli sledeće: • • • • • nesrazmer između uloženog rada i truda i materijalne nadoknade..7 22. R2 – pritisak roditelja.2 75. lična procena vaspitanja i obrazovanja kao važne i smislene delatnosti.1 2.0% – ocene 2 tj.2 74 32 7.4 2.7 108 12 3.

2 / 2. poboljšati materijalni položaj nastavnika i vaspitnoobrazovne delatnosti u celini. 4 – pruža tu mogućnost i 5 – u potpunosti pruža tu mogućnost Na osnovu procentualnih podataka i izračunate vrednosti aritmetičke sredine na osnovu koje je određivan rang. Literatura: .2 12.3 27. Prilikom anketiranja od nastavnika se tražilo i da iznesu svoje mišljenje o tome šta je potrebno menjati u strukturi i sadržaju. Ispitani nastavnici su naglasili i važnost menjanja uobičajenih načina komunikacije i stvaranja uslova za razvijanje saradnje unutar školskog kolektiva i s pojedincima i institucijama izvan škole. M 6 – stalno učenje i napredovanje. Pretpostavka uspešnosti takvih promena je razrada ideje o školi kao kontekstu individualnog razvoja. potrebno obezbediti elementarne materijalno-tehničke uslove za rad nastavnika i škola. načinu funkcionisanja školske institucije kako bi oni mogli da uspešno obavljaju svoj posao i da se u školi razvijaju i na profesionalnom i na ličnom planu. M 5 ispoljavanje inicijativnosti u radu.67 VIII 3.5 2. na prvom mestu. 2 – ne pruža tu mogućnost.5 1.6 47. što bi verovatno doprinelo afirmaciji škole kao institucijea time i nastavničke profesije.9 12.1 42. potrebno je i na teorijskom i na praktičnom planu razraditi mogućnosti da škola predstavlja podsticajan institucionalni okvir razvoja nastavnika i na profesionalnom i na ličnom planu.0 6. S druge strane. Potom slede mogućnost da se ispolji inicijativnost u radu i da se obavljanjem posla nastavnika razvijaju različite socijalne veštine. oblika nastavnog rada i sl.24 II 4.) kojoj prethodi i koju prati obavezna promena programa nastavnog rada.2 f 98 114 110 192 154 124 101 73 53 5 % 24.4 38. tj. ali i potrebu sistematskog provođenja dobro osmišljenih. posebno s državnim organima nadležnim za oblast vaspitanja i obrazovanja.0 2.4 47.1 18. na prvom mestu je izdvojena mogućnost da se ispolji kreativnost u radu. ciljevima i sadržajem povezanih sa potrebama prakse programa stručnog usavršavanja za sve zaposlene u školi.2 6.2 10. Pored toga.8 53.7 48.00 V 3.5 2.1 13. Tabela br.1 20. 4 Ocena mogućnosti koje obavljanje nastavničkog posla pruža mogućnosti/ ocene M1 M2 M3 M4 M5 M6 M7 M8 M9 N=399 1 f 8 8 3 1 / 8 6 8 24 % 2.4 18. 3 – ne mogu da procenim. Na praktičnom planu potrebno je izvršiti odgovarajuće promene u svim elementima sadržaja i strukture školske institucije kako bi ona predstavljala kontekst razvoja i učenika i nastavnika.2 2.08 III 4.0 0.0 1.0 f 15 18 10 5 9 25 26 48 77 2 % 3.8 25.6 22..9 46.7 0.3 47. Ukoliko se želi raditi na obezbeđivanju uslova i pretpostavki za uspešnije ostvarivanje osnovne funkcije škole i kvalitetniji vaspitno-obrazovni rad u institucionalnim okvirima.9 19. aktiviranjem i angažovanjem i učenika i nastavnika u nastavnom procesu itd.35 IX Legenda: M 1 – primena znanja stečenih tokom profesionalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja.6 38. ispitani nastavnici su istakli i potrebu unapređivanja nastavnog i vaspitnoobrazovnog procesa (primenom novih i savremenih metodičkih pristupa: nastavnih metoda.4 7. mogućnost da se obavljanjem ovog posla zadovoljavaju različita interesovanja i sopstvena radoznalost.2 6. M 2 –-razvoj intelektualnih i drugih sposobnosti. 4 dati su podaci o tome kako su ispitani nastavnici na skali od 1 do 5 procenili da li im i u kolikoj meri posao nastavnika pruža navedenih devet mogućnosti. M 3 – razvoj socijalnih veština.3 56.U tabeli br. Najveći broj ispitanih nastavnika je naveo da je.3 28.99 VI 4. uspešno realizovanih.7 4.3 f 229 215 226 172 195 192 193 187 154 4 % 56.2 30. M 8 – zadovoljavanje različitih interesovanja i M 9 komunikacija i saradnja sa kompetentnim osobama za oblast obrazovanja 1 – uopšte ne pruža tu mogućnost. od devet ponuđenih odgovora na poslednjem mestu je mogućnost komunikacije i saradnje s brojnim osobama kompetentnim za oblast obrazovanja.38 I 4. M 7 zadovoljavanje radoznalosti. M 4 – ispoljavanje kreativnosti u radu.89 VII 3.2 10. opremiti škole i učionice nastavnim sredstvima i potrebnom opremom za rad.1 f 49 44 50 29 41 50 73 83 90 3 % 12.5 11.03 IV 4.2 AS Rang 3.

R. 17.J. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu • Kocić. B. vol. Journal of Education for Teaching. iĐorđević. J.A. Zagreb: Naklada Slap Clark. (2005): Škola kao kontekst samorealizacije nastavnika. (2003): Motivacija – teorija i načela. • Wubbels. C. 29–44. 1. (1995):Thoughtful Teaching. • Smyth. 346–357. Oxford Review of Education. doktorska disertacija. no. no. London: Cassell • Wilson. 16. 1. vol. M. (1995): Critical Discourses on Teacher Development. . (1990): The Effects of A Pre-service Teacher Education Program for The Preparation of Reflective Teachers. (1991): The Teacher: Theory and Practice in Teacher Education. J. Nastava i vaspitanje. 115–122. F. 4.• • • Beck. New York: Teachers College Press Đorđević. Lj. Th. J. & Korhagen. (1988): Učenici o svojstvima nastavnika. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja • Hebib. (1989): Kako nastavnici ocenjuju društveni status svoje profesije i koliko su njime zadovoljni?. E. br. C.