Dinamska psihologija i psihosinteza

R. Assagioli Kada posmatramo najvidljivije karakteristike savremene civilizacije, zapanjeni smo njenom ekstremnom ekstroverzijom, njenom željom da upozna i savlada sile prirode da bi zadovoljila svoje, uvek rastuće, potrebe i zahteve. Ovo je zaista dominantan trend našeg doba, ali nikako nije i jedini, kao što će preciznija studija i pokazati. Kao što je dobro poznato, tokom poslednjih sedamdeset godina, grupa istraživača, na početku mala mada postepeno sve aktivnija, usmerila je svoju pažnju na istraživanje fenomena i tajni ljudske psihe. Najvažnije rezultate nisu postigli istaknuti akademski psiholozi, nego nezavisni istraživači. Skoro svi od njih su bili kliničari, vođeni praktičnim potrebama svojih pacijenata i potpomognuti važnim dokazima da se do određenih psiholoških fenomena dolazi kada su naglašeni u patološkim stanjima. Prvi naučnik koji je dao doprinos ovoj oblasti originalnim otkrićima bio je Pierre Janet. Započevši sa fenomenom „psihološkog automatizma“ otkrio je da postoje mnoge mentalne aktivnosti koje su nezavisne od pacijentove svesti i da čak stvarne „druge ličnosti“ žive ispod ili se smenjuju sa svakodnevnom ličnošću. Uskoro posle Janet-a bečki doktor Sigmund Freud je započeo svoja istraživanja nesvesnih psiholoških procesa. Njegova polazna tačka bila je Breuer- ova katarzična metoda koja se sastojala u prizivanju u svest pacijenta zaboravljenih trauma ili utisaka koji su proizveli simptome i njihovog oslobađanja sredstvima odgovarajućeg izražavanja jakih emocija povezanih sa njima. Breuer je koristio hipnozu u ove svrhe, ali je Freud ubrzo otkrio da se isti rezultati mogu postići upotrebom slobodnih asocijacija i interpretacijom snova što su postale specifične psihoanalitičke tehnike. Freud je pokazao da različiti fizički simptomi i prihološki poremećaji potiču od instinkata, nagona i fantazija zakopanih u nesvesnom i zadržanih tamo pomoću otpora i različitih vrsta mehanizama odbrane. On je takođe otkrio da mnoga ispoljavanja normalnog života kao što su snovi, sanjarenja, zaboravljanje, greške i lapsusi u ponašanju i čak i neke vrste umetničkih i literarnih dela potiču od istih psiholoških mehanizama koji određuju patološke simptome kod bolesnih. Na primer, čudno zaboravljanje dobro poznatih stvari ili reči potiče, prema Freud-u, od neke veze koja postoji između zaboravljene reči ili činjenice i neke bolne emocije ili neprihvatljivog događaja. On daje zabavne ilustracije za ovo: jednog dana nije mogao da se seti imena dobro poznatog odmarališta na italijanskoj rivijeri zvanog Nervi. „Zaista“, piše on, „nervi mi prave velike probleme“. Na ovim osnovama Freud je razvio obilje ideja o genetskom razvoju i o strukturi ljudske ličnosti koje je nemoguće sažeti, to više što su one prolazile kroz znatne promene tokom mnogih godina Freud-ovog obilnog stvaralaštva. Ali, njegova psihoanalitička doktrina je sada dobro poznata i rastumačena ili sažeta od strane različitih autora. ( Razumljivo i

Winslow-a Hall-a. C. Sa druge strane. Heiler-a. Istraživanje Nadsvesti (i njenih manifestacija kao su intuicija i prosvetljenje). „Istraživanje psihika “ ili parapsihologija koja se razvila iz klasičnih studija Myers-a o „Subliminal Self“ i koju su razvili ozbiljni naučnici kao James. genija i kreativne aktivnosti. pa čak i neprijateljsku poziciju i razvili ideje. Kasnije specifične doprinose je dala Karen Hornay koja je istakla važnost aktuelnih konflikata i potrebe za sigurnošću. Osty. Melanie Klein i tako dalje. Različiti doprinosi su dati od strane francuskih psihoanalitičara kao što su Allendy i Hesnard.G. Istraživači u ovoj oblasti su bili brojni. Ona je dala dokaze o postojanju . Sandor Ferenczi. Važniji među njima su: Alfred Adler koji je u svojoj „Individual Psychology“ istakao važnost težnje ka ličnom samopotvrđivanju ili težnje ka moći. nalazimo značajne i vredne doprinose saznanju o ljudskoj prirodi i njenom poboljšanju. Wilhelm Stekel. Psihologija religije koja istražuje različita ispoljavanja religiozne svesti i mističnih stanja. Terman-a i grupu koja je radila u Asocijaciji za talentovanu decu itd. Urban-a. Jung koji je istraživao dublje slojeve nesvesnog gde je otkrio slike i simbole kolektivnog karaktera i takođe dao originalni doprinos klasifikaciji i deskripciji psiholoških tipova. Richet. Undehill-a (Mysticism).. neki od Freud-ovih prvobitnih učenika i saradnika su zauzeli nezavisnu. i visoko obdarene dece. od kojih su neki dali doprinos različitim otkrićima i modifikacijama istovremeno ostajući u glavnoj struji psihoanalitičkog pokreta. možemo pomenuti.) Freud je imao mnogo učenika i sledbenika. među prvima. U poslednje vreme su se pojavile mnoge knjige koje razmatraju odnos između psihologije i religije. Psihosomatska medicina koja se sve više razvila poslednjih godina osvetljavajući jake uticaje psiholoških faktora u determinisanju svakojakih problema uključujući i mnoge organskog karaktera. Ovde nalazimo studiju o „kosmičkoj svesti“ Bucke-a.objektivno izlaganje Freud-ove psihoanalize je knjiga „Schools of Psychoanalitic Thought“ Ruth L. Winslow-a Hall-a i tako dalje. Munroe koja takođe sadrži i jasno izlaganje i kritičke komentare drugih najvažnijih zastupnika psihoanalitičke misli. takvi su bili: Karl Abraham. Geley. Wiliam-a James-a sa njegovom klasičnom knjigom „The Varieties of Religious Experience“. Rhine itd. Takođe treba pomenuti i „Existential Analysis“ koju su istakli i praktikovali Binswanger i Frankl. Ako uzmemo u razmatranje šire polje koje uključuje i specijalne grane medicine i psihologije i različite nezavisne kulturne pokrete. čak i sopstvene škole. 2. Maslow-a itd. doprinose Ouspensky-og. 3. Među njima su: 1. Otto Rank koji je stavio poseban naglasak na problem separacije i ujedinjenja i na funkciju volje.. Lodge. metode. Erich Fromm je stavio naglasak na društvene pritiske nad individuom. 4.

Ako sakupimo utvrđene činjenice. opisane i korišćene u dve „Schools of Nancy“ (Liebault. koji je započeo Tournier iz Ženeve. kao Baudoin. doprinose Sorokin-a o altruističkoj ljubavi itd. za trening specifičnih funkcija kao što su memorija. Bernheim. zatim istraživače grupne dinamike na Univerzitetu u Mičigenu. zatim autogeni trening Schultz-a. Ovaj pristup je prvi promovisao Smuts u svojoj knjizi „Holism and Evolution“. Istočnjačka psihologija (naročito indijska). igrorišući preterivanja i teoretske nadgradnje različitih škola. između ostalih. Relativno starije su hipnoza. telepatija. Nadalje. Murphy i Progroff. suviše brojne da bi bile navedene u ovom kratkom pregledu. Gledišta prethodnih autora je vešto sumirao Hall. mehaničko dejstvo na daljinu (telekineza). Interindividualna i socijalna psihologija i psihijatrija i antropološke studije čoveka. Njeni vredni doprinosi počinju da se integrišu sa onima iz Zapadne psihologije. Ovo je veliki pokret koji obuhvata različite nezavisne struje. nezavisnim putem. 5. Ona je takođe sakupila mnogo materijala o problemu opstanka. Moreno-va psihodrama i druge forme grupne psihoterapije. Paralelno sa ovim razvojem u Americi. iako daleko od savršene i konačne. mišljenje. 6. postoje različite tehnike. prema našem mišljenju. Personalističko stanovište je takođe podržavao Stern u Nemačkoj. Njen glavni zaštitnik je bio Hermann Keyserling koji je izložio ovaj pristup kroz mnoge knjige i kroz „School of Wisdom“ koja je bila aktivna mnogo godina u Darmstadt-u. i drevna i moderna. a nastavio Maeder i drugi. Angyal. istraživače ljudskih odnosa na Harvardu. mašta i volja. Margaret Mead. „Réve éveillé“ Desoillé-a. Ovde nalazimo Sullivan-a sa njegovom „Inter-personal Theory of Psychiatry“. „Kreativno razumevanje“ koje naglašava kreativnu snagu spiritualnog razumevanja i unutrašnjeg značenja. . a usvojio ga je veći broj psihologa i psihijatara kao što su: Allport. stižemo do višedimenzionalne koncepcije (Ovaj zgodan naziv koji ukazuje na sveobuhvatno gledište su koristili Ruth Munroe i Gardner Murphy) o ljudskoj ličnosti koja je. postojao je pokret u Švajcarskoj nazvan Médicine de la Personne. 9. takođe na Harvardu. sugestija i autosugestija. Maslow. 7. Ovaj veliki broj studija i istraživanja nudi dovoljno materijala za pokušaj usklađivanja i sinteze.. Svi ili gotovo svi prethodno pomenuti pristupi su vodili usvajanju i upotrebi velikog broja različitih aktivnih tehnika. 8.natprirodnih psihofizičkih sposobnosti kao što su ekstrasenzorna percepcija. predosećanje. Lewin-a. i sa većom naučnom preciznošču od strane Baudoin-a. Goldstein. Antropološki pristup je vešto predstavila. dok je u Evropi naglasak stavljen na socijalne i moralne poglede u psihijatriji od strane Baruk-a. „Aktivne tehnike“ za lečenje i razvoj ličnosti. Coué). Holistički pristup i psihologija ličnosti. obuhvatnija i bliža realnosti nego prethodne formulacije. Happich-ova meditativna tehnika. u Nemačkoj. jasne i potvrđene doprinose i dobro utemeljene interpretacije.

On je. sledeći dijagram može biti od pomoći. Ali ovde. nekontrolisanih parapsiholoških procesa f) Različitih patoloških ispoljavanja kao što su fobije. Kada se nosimo sa realnošću nečeg tako savitljivog i neuhvatljivog kao što je naš psihički život. U ovoj unutrašnjoj oblasti naša različita iskustva se asimiliraju. važno je ne izgubiti iz vidokruga glavni pravac i osnovne razlike. inače je višestrukost detalja sklona da zatamni sliku kao celinu i spreči naše razumevanje posebnog značaja. opsesije. naše svakodnevne mentalne i imaginativne aktivnosti se razrađuju i razvijaju u vrsti psihološke trudnoće pre njihovog rođenja u svetlosti svesti. gruba i jednostavna slika koja može dati samo strukturalnu. inteligentne koordinacije telesnih funkcija b) Osnovnih nagona i primitivnih težnji c) Mnogih kompleksa nabijenih jakim emocijama d) Snova i mašte niže vrste e) Nižih. sledi dijagram: 1. naravno. svrhe i vrednosti njenih različitih delova. Niže nesvesno Ono sadrži ili je koren: a) Osnovnih psiholoških aktivnosti koje upravljaju životom tela. Srednje nesvesno Ono je formirano od psiholoških elemenata koji su slični onima u našoj budnoj svesti i lako su joj dostupni.Da bismo ilustrovali koncepciju o sklopu ljudskog bića u njegovoj životnoj konkretnoj stvarnosti. kao i u svakoj nauci. postepeni koraci moraju biti preduzeti i progresivne promene načinjene. skoro „anatomsku“ predstavu o našem unutrašnjem sklopu istvremeno izostavljajući dinamički aspekt koji je najvažniji i suštinski. Sa ovih rezervama i ograničenjima. . statičnu. kompulsivne radnje i paranoidne obmane 2.

kada klonemo i izgubimo svest. osećanja itd. . ali u stvarnosti je sasvim različita od nje. Sa određene tačke gledišta ova razlika se može uporediti sa onom koja postoji između belo osvetljene površine na ekranu i različitih slika koje su projektovane na nju. kada smo pod dejstvom anestetika ili narkotika ili u stanju hipnoze. self se misteriozno ponovno pojavljuje. Više nesvesno ili nadsvest Iz ove oblasti mi primamo više intuitivne uvide. Svesni self ili „Ja“ Self. ako je pažljivo ispitana. filozofsku ili naučnu inspiraciju. konstrukcija. tačka čiste samosvesti. 4. self. drugo. 6. osećanja. To je izvor viših osećanja kao što je altruistička ljubav. odnosno. I. Ovo nas vodi ka pretpostavci da je ponovno pojavljivanje svesnog selfa ili ega određeno postojanjem trajnog centra. ali koji je prilično jasan i pogodan za praktične svrhe.3. On je takođe različit od bilo kakve fenomenološke koncepcije selfa ili ega. se često meša sa svesnom ličnošću. koja je upravo opisana. pravog Selfa. umetničku. U ovoj oblasti su latentne više psihičke funkcije i spiritualne energije. 5. kada se probudimo. Ali. koji nije sasvim tačan. prema Frojdovoj teoriji. „čovek sa ulice“ i čak i mnogi obrazovani i inteligentni ljudi ne prave sebi probleme posmatranjem sebe samih i pravljenjem razlika. misli. oni plove površinom „toka uma“ i identifikuju se sa njegovim uzastopnim talasima. predstava. veštački proizvod.). zaista zbunjujuća i uznemiravajuća. Viši self Svesni self je generalno ne samo utopljen u neprekidan tok psiholoških sadržaja nego izgleda da sasvim nestaje kada zaspimo. što je činjenica koja je. želja i impulsa koje možemo da posmatramo. Ovo može biti potvrđeno kroz korišćenje pažljive introspekcije. neprestanog toka senzacija. misli. ne znamo kako i odakle. dok je „Ja“. centar naše svesti. sa promenama sadržaja sopstvene svesti. Polje svesti Ovaj pojam. smeštenog iza i „iznad“ njega. se koristi za označavanje onog dela naše ličnosti kojeg smo neposredno svesni. etičke imperative i težnju ka humanim i herojskim delima.) su jedno. genijalnosti i stanja kontemplacije. Promenljivi sadržaji naše svesti (senzacije. (Viši Self ne treba mešati ni na koji način sa Frojdovim super-egom koji nije pravi self nego. prosvetljenja i ekstaze. analiziramo i procenjujemo.

imamo potkrepljenja takvih filozofa kao što su Kant i Herbart koji prave jasnu razliku između empirijskog ega i nominalnog ili pravog Selfa. kao da postoji dva selfa jer lični self je generalno nesvestan drugog. skriven i ne otkriva se neposredno našoj svesti. usklađuje i uređuje u obuhvatnu viziju podatke dobijene različitim posmatranjima i iskustvima.Postoje različiti načini pomoću kojih realnost Selfa može biti utvrđena. ka unapred usmerene aktivnosti nadsvesne ličnosti. primitivne arhaične strukture i više. ali ekstremna egzistencijalistička koncepcija nije tačna. čak suprotne prirode . Ova koncepcija o strukturi našeg bića uključuje. ali ne i razdvajajuća. i lični svesni self treba posmatrati prosto kao njegovu refleksiju. vidljivo egzistiranje dva selfa u nama. Kolektivno nesvesno Ljudska bića nisu izolovana. 2. Na sadašnjem stupnju psiholoških ispitivanja malo se šta jasno zna o Selfu. ni psihološki. Ovaj Self je iznad i nedirnut tokovima uma ili stanjima u telu. To je. „projekciju“ u sferi ličnosti. Treba da se posmatra slično membrani koja odvaja ćeliju dopuštajući stalnu i aktivnu razmenu sa celim telom kome ćelija pripada. dva nezavisna i odvojena entiteta. Takve izjave se mogu naći u Cosmic Consciousness Buck-a. pravi Self. svesnu realizaciju Selfa da za njih ona ima isti stepen izvesnosti koju iskusi istraživač koji zašao u prethodno nepoznatu teritoriju. Svest o Selfu takođe može biti postignuta kroz korišćenje izvesnih psiholoških metoda među kojima su Jungov „proces individuacije“. Refleksija izgleda kao samostalno postojeća. on se manifestuje u različitim stepenima svesnosti i samorealizacije. 7. više ili manje privremeno. tehnike Raja Yoge itd. Self je jedan. drugim rečima. čak do tačke negiranja njegovog postojanja budući da je drugi. nego projekcija svetlosnog izvora. ali važnost ovog sintetišućeg centra opravdava buduća istraživanja. to jest. Mysticism Underhill-a i drugim knjigama. Ovo poslednje odgovara onome što je Jung nazvao „kolektivno nesvesno“ mada on nije jasno definisao ovaj pojam u koji uključuje elemente različite. Ona nam nudi šire i obuhvatnije . Prividnu dualnost. Ona se mogu povremeno subjektivno osećati izolovanim. Spoljašnja linija jajeta na dijagramu treba da se posmatra kao odvajajuća. „Réve éveillé“ Desillé-a. ni spiritualno. Procesi „psihološke osmoze“ se nastavljaju sve vreme i sa drugim ljudima i sa opštim psihološkim okruženjem. ali u realnosti nema autonomno postojanje. Ne postoji zapravo dva selfa. Zatim. ne novo i drugačije svetlo.. Prethodni dijagram nam pomaže da pomirimo sledeće činjenice koje na prvi pogled izgledaju kontradiktorno i isključuju jedna drugu: 1. Pravo jedinstvo i jedinstvenost Selfa. Tertium Organum Ouspensky-og. Ima mnogo individua koje su postigle. Zaista. ona nisu „monade bez prozora“ kao što je Lajbnic mislio.

obeshrabrenjem i očajem. Potpuno saznanje o nečijoj ličnosti 2. da je tako mnogo života upropašćeno ili su u najmanju ruku ograničeni i unesrećeni bolestima uma i tela. U našem svakodnevnom životu mi smo ograničeni i sputani na hiljadu načina – žrtve smo iluzija i fantazama. slepi i hipnotisani varljivom spoljašnjošću. Nije nikakvo čudo tada da je čovek u takvom stanju često nezadovoljan. pravu samorealizaciju i prave odnose sa drugima.otkrivanje ili stvaranje ujedinjujućeg centra 4. konflikata i problema sa kojima se sukobljava svako od nas i ona takođe ukazuje na sredstva njihovog rešavanja i pokazuje put našeg oslobođenja. da bismo stvarno poznavali sebe. nema nikakvu samokontrolu i stalno biva uvučen u sopstvene zablude i slabosti. on je zbunjen i ne uspeva da razume ni sebe ni druge. izlečiti ovu osnovnu nemoć čoveka. 1. Realizacija nečijeg pravog Selfa. bacani ovamo onamo spoljašnjim uticajima. Ispitajmo da li i kako je moguće rešiti ovaj centralni problem ljudskog života. strahove koji nas . Pogledajmo kako on može osloboditi sebe ove zatočenosti i postići harmoničnu unutrašnju integraciju. burnih emocija i nepromišljenih avantura. predačke ili dečje predstave koje nas opsedaju ili tiho dominiraju nama. mučeni sumnjama. robovi neprepoznatih kompleksa. Nije čudo da on. Prvo moramo da hrabro prodremo u jamu našeg nižeg nesvesnog da bismo otkrili tamne sile koje nas zavode i ugrožavaju – fantazme. mislima i akcijama. nesiguran i nepostojan u svojim raspoloženjima. Proširena eksploracija ogromnih oblasti našeg nesvesnog takođe mora biti preduzeta. Zadatak sigurno nije ni lak ni jednostavan.razumevanje ljudske drame. nije dovoljno da napravimo popis elemenata koji formiraju naše svesno biće. Psihosinteza: stvaranje i rekonstrukcija ličnosti oko novog centra Ispitajmo svaku od ovih faza. konstantnog uzbuđenja. a otkrivajući da je „podeljen u sebi“. Kontrola njenih različitih elemenata 3. ne poznavajući ili ne razumevajući sebe. ali da može biti ostvaren demonstrirano je uspehom onih koji su koristili odgovarajuća i prikladna sredstva. Potpuno saznanje o nečijoj ličnosti Prepoznali smo da. Stadijumi za postizanje ovog cilja se mogu svesti na sledeću shemu koja sledi: 1. Nije čudo što se čovek u svojoj slepoj i strastvenoj potrazi za slobodom i zadovoljstvom povremeno divlje buni i povremeno pokušava da zaustavi unutrašnje mučenje bacajući se naglo u život grozničave aktivnosti. Osećajući intuitivno da je „Jedno“.

2. ali ga je lakše izvesti uz tuđu pomoć. budan self nikada nije stvarno pobeđen.parališu. bez unapred stvorenih teorija i bez da dozvolimo sebi da budemo zastrašeni ili zavedeni na pogrešan put prikrivenim ili žestokim otporom zbog naših strahova. a na drugoj obeshrabrenje ili bes. Svaki put kada se „identifikujemo“ sa slabošću. plastičan deo našeg nesvesnog koji nam leži na raspolaganju. Ali. ali koje često suzbijamo i potiskujemo kroz nedostatak razumevanja. Ovo je moguće uraditi korišćenjem psihoanalitičkih metoda. Ako umesto toga u istoj situaciji kažemo „Talas obeshrabrenosti pokušava da me potopi“ ili „Nalet besa pokušava da me savlada“ sitacija je vrlo različita. ako se ne odrekne svog oružja i ne preda se. strahom ili bilo kojom drugom ličnom emocijom. mi smo sami sebe stavili u lance. on može objektivno i kritički da pogleda te impulse obeshrabrenja ili besa. Takođe ćemo otkriti ogromne rezerve nediferencirane psihičke energije skrivene u svakom od nas. čak i kada su te sile unutar nas privremeno jače. Ovo je često dovoljno za odupiranje napadu takvih sila. Mi smo prihvatili ta ograničenja. naše više potencijale koji teže da se ispolje. Kontrola različitih elemenata ličnosti Posle otkrivanja svih ovih elemenata. Ovo istraživanje može preduzeti osoba sama. nedostatkom. njihovo rasturanje i dobijanje bitke. Možemo vladati i kontrolisati sve od čega smo se dezidentifikovali. naših emocionalnih vezanosti. kroz predrasude ili strah. on može da potraži njihove korene. Tada postoje dve sile koje se sukobljavaju. i on će postići pobedu na kraju. mi ograničavamo i parališemo sebe. kada je svesna ličnost u prvom momentu savladana njihovom snagom. U svakom slučaju metod mora biti upotrebljen u istinski naučnom maniru. na jednoj strani naš budan self. U ovom principu teži tajna našeg ropstva ili naše slobode. moramo njima ovladati i postići kontrolu nad njima. krajnji ishod nije ugrožen. . sa najvećom objektivnošću i nepristrasnošću. da predvidi njihove štetne efekte i shvati njihovu neosnovanost. Oblasti srednjeg i višeg nesvesnog takođe treba da budu istražene. ali ovo ograničenje nije opravdano. naših želja. konflikte koji troše našu energiju. Na taj način mi ćemo otkriti u nama samima do tada nepoznate sposobnosti. Psihoanaliza se generalno zaustavlja ovde. A budan self se ne pokorava toj invaziji. ali. Ona je zasnovana na osnovnom prihološkom principu koji može da se formuliše ovako: Nad nama vlada sve sa čime naš self postane identifikovan. Svaki put kada priznamo „Ja sam obeshrabren“ ili „Ja sam razljućen“ nad nama sve više vladaju depresija ili bes. osnažujući nas neograničenim kapacitetom da učimo i stvaramo. to jest. Najefikasniji metod pomoću koga možemo uspeti u tome je dezidentifikacija. On može izgubiti neke bitke. naš pravi poziv. On se može odmoriti u unutrašnjoj tvrđavi i tamo pripremiti i sačekati pogodan momenat za kontranapad.

Ali takva analiza i kritičnost često nisu dovoljni. ujedinjenje nižeg sa višim Selfom. Ali. njihovu prirodu i njihovu glupost! Ovo ne znači suzbijanje ili potiskivanje energija svojstvenih tim manifestacijama nego njihovu kontrolu i preusmeravanje u konstruktivne kanale. treba da koristimo metode objektifikacije. Realizacija nečijeg pravog Selfa . koju često koristimo nediskriminativno i na štetu naših viših osećanja i kreativnih potencijala. u svakom slučaju. ne smeju biti ostavljene da divlje teku same nego ih treba razmestiti na neškodljiv način ili. Da bismo ih rastvorili. Kada su razotkriveni. kritičke analize i diskriminacije. mi smo onda mnogo bolje osposobljeni da se branimo od njih. koliko god ih omalovažavali i osuđivali. Postoje izvesne jake težnje. Ove sile. nije teško teoretski istaći rešenje takvog problema. Ali ovo. shvaćeni i raščlanjeni na sastavne elemente. i da onda mirno razmotrimo njihovo poreklo. možemo primeniti temeljniji i odlučujući metod: možemo prionuti na duboko ukorenjene uzroke ovih napada i iskoreniti teškoće. izvesni suštinski elementi koji.otkriće ili stvaranje ujedinjućeg centra Na osnovu onoga što smo rekli o prirodi i snazi Selfa. moramo upotrebiti hladno. ali jednako nepoželjne izlaze. 3. Ova kritička sposobnost. što je tako lako izraziti rečima. Dobro je poznato da je previše kritika i analiza sposobno da parališe i čak ubije emocije i osećanja. I. tvrdoglavo opstaju. između polazne tačke u nizijama naše svakodnevne svesti i blistavog vrha . Ono što mora biti postignuto je širenje lične svesti u Self. bezlično posmatranje kao da su samo prirodni fenomeni koji se pojavljuju izvan nas. kada su odvojeni od kompleksa ili preusmereni sa njihovih ranijih putanja. treba umesto toga da se koristi da nas oslobodi od nepoželjnih impulsa i tendencija. moramo uspostaviti i učiniti efikasnim ujedinjujući i kontrolišući Princip našeg života. iskoristiti za konstruktivne svrhe: za ponovnu izgradnju naše ličnosti. On prestavlja veličanstveno postignuće. povrh toga. osim odbijanja jednog po jednog napada koji dolaze iz nesvesnog. za doprinos našoj psihosintezi. a u realnosti predstavlja ogroman poduhvat. dosezanje Zvezde praćenjem niti ili zraka (videti dijagram). da bismo mogli to da uradimo. moramo početi od centra. još bolje. Ali. sigurno dugo i teško i nije svako spreman za to. zato. da tako kažemo. Treba da stvorimo „psihološku distancu“ između sebe i njih držeći te predstave i komplekse na odstojanju.Zatim. stvaraju u nama stanje agitacije i nemira i mogu naći nove. da ih ne prepoznajemo kao takve. Oni. ostaje problem emocionalnih i impulsivnih energija kao što su seksualni i agresivni nagon. Odnosno. Ovaj radikalan lek može da se podeli na dve faze: a) Dezintegracija štetnih slika ili kompleksa b) Kontrola i korišćenje energija koje su tako oslobođene Psihoanaliza je pokazala da moć ovih predstava i kompleksa leži prvenstveno u činjenici da smo ih nesvesni. oni često prestaju da nas proganjaju i.

U povoljnim slučajevima uspinjanje se odvija do nekog stepena spontano kroz proces prirodnog unutrašnjeg rasta podstaknut raznovrsnim životnim iskustvima. i otuda i izvestan stepen ekstraverzije. Muškarac ili žena koji ne mogu da dosegnu svoj pravi Self u njegovoj čistoj esenciji mogu kreirati sliku i ideal savršene ličnosti koja odgovara njihovom kalibru. svog Gurua. Međufaze podrazumevaju nove identifikacije. te stoga mogu učiniti ovaj ideal mogućim u stvarnom životu.Samorealizacije postoji mnogo međufaza. ali često je proces vrlo spor. Ovi „idalni modeli“ izražavaju. suštinske odnose sa spoljašnjim svetom i drugim ljudskim bićima. skoro njegov self. skoro kao svog Boga. ko čini umetnost najbitnijim interesovanjem i pokretačkim principom svog postojanja. naučnika. kao što je očigledno. živi za njega i utapa se u njega. Druga ilustracija (čest slučaj u prošlosti) je žena koja se identifikuje sa čovekom koga voli. njihovom stepenu razvoja i njhovom psihološkom tipu. postoje ljudi koji su ekstravertni do ekstremnog stepena i idu tako daleko da projektuju. Za druge to može biti ideal tragaoca za istinom. Za treće to je ograničeniji i lični ideal. ako ga njegov nedostatak snage onemogućava ili njegova volja ne bira dalje uspinjanje. Za nekoga to može biti ideal umetnika koji realizuje i izražava sebe kao kreatora lepih stvari. filozofa. međutim. što se i dešavalo. mnogo visoravni na različitim visinama na kojima se čovek može odmoriti ili čak napraviti svoje privremeno prebivalište. Ali. . oca ili majke. Drevna Hindu supruga nije samo od svog muža pravila svog ljudskog gospodara nego ga je takođe obožavala kao svog spiritualnog učitelja. U svim slučajevima. Sve njegove misli i osećanja su usmereni prema ovom cilju za koji je on spreman da žrtvuje čak i svoj život. Tipičan primer takve projekcije je vatreni patriota koji daje sebe u potpunosti svojoj voljenoj zemlji koja postaje centar njegovog života i interesovanja. bitne centre svoje ličnosti van sebe samih. ulivajući u nju sve svoje najbolje energije. on može biti znatno ubrzan našom namernom svesnom akcijom i korišćenjem prikladnih aktivnih tehnika.

to jest. . verujući joj i pokoravajući joj se. prepreke i otpore u sopstvenoj ličnosti. u skladu sa prirodnim razvojem date osobe i zato moguća. 5. bar u nekoj meri. može čak stvarno da im se ne dopada takav metod. nego oslobađa sebe na taj način sebičnih interesa i ličnih ograničenja. nalaze da im je teško da formulišu takav program. da predstavlja za sada sasvim zadovoljavajuću formu indirektne samorealizacije. Iako ne predstavlja najdirektniji put ili najviše postignuće. u poziciji smo da gradimo oko njega novu ličnost – skladnu. ali prava veza. Kasnije ovo postaje indirektna.Oni osećaju da najbolje mogu da postignu cilj eliminišući. Njihova tendencija je da dopuste da budu vođeni Duhom iznutra ili Božjom voljom. treba da budu spremni da je prilagode ili uvećaju i čak da je izmene zajedno sa kasnijim iskustvima. ona može. to jest. Psihosinteza: formiranje ili rekonstrukcija ličnosti oko novog centra Kada je ujedinjujući centar otkriven ili stvoren. Ali. ona realizuje sebe kroz spoljašnji ideal ili biće. formulisati „unutrašnji program“. je odrediti plan akcije. ova eks-centričnost (u etimološkom smislu reči) ne treba da bude potcenjena. Obe metode su efikasne. on koncentriše energije i koristi ogromnu sugestivnu i kreativnu snagu predstava. i svaka je prikladna za odgovarajući tip. Ovo je prava psihosinteza koja takođe ima nekoliko stadijuma. suštinski. Stoga oni koji koriste prvi metod treba da budu pažljivi da izbegnu pravljenje njihove „idealne slike“ suviše rigidnom. prateći znake i intuiciju pre nego jasne planove. da grade u skladu sa obrascem. Moramo da zamislimo cilj koji treba postići. Oni su sposobni da formiraju jasnu sliku onoga što mogu i što nameravaju da postanu. usvojiti i koristiti obe do nekog stepena da bi se izbegla ograničenja i preterivanja svake ispravljanjem i obogaćivanjem jedne elementima uzetim od druge. svežim pogledima ili novim razjašnjenjima koja nagoveštavaju i zahtevaju ovu promenu. dobro je znati. novu ličnost koju treba razviti i da imamo jasno razumevanje različitih zadataka koji se iziskuju. Druge osobe. šireći komunikaciju sa višim Selfom kroz aspiracije i predanost i onda puštajući kreativnu snagu Duha da deluje. Prvi. organizovanu i ujedinjenu. on olakšava zadatak eliminišući nesigurnosti i greške. za realizaciju i ne treba da bude neurotična. uprkos spoljašnjosti. narealna „idealizovana slika“ u smislu Karen Hornay. U najboljem slučaju individua se stvarno ne gubi i ne stapa se sa spoljašnjim objektom. ostavljajući mu da izabere šta oni treba da postanu. promenljivije psihološke konstitucije koje žive spontano. Istinski „idealni model“ ima dinamičku kreativnu snagu. Neki ljudi imaju jasnu viziju svog cilja od početka. Ova slika treba da bude realistična i „autentična“.Ova spoljna projekcija nečijeg centra. koliko god je to moguće. tačka spajanja između čoveka i njegovog višeg Selfa koji je reflektovan i simbolizovan u tom objektu.

ali se oni mogu podeliti na dve osnovne grupe. stvarna konstrukcija nove ličnosti. Prva je sastavljena od predstava koje prikazuju harmoničan razvoj. ideje pokreću emocije ili su transformisane u planove i potom u akcije. Važna učenja i primeri koji se tiču doktrine i prakse ove transformacije unutrašnjih energija se mogu naći u indijskoj yogi. Osim toga. Primere takvih transformacija su mnogi ljudi zapazili i prepoznali. ako je zaustavljen prirodni odušak kroz spoljašnju akciju. Takve modele obično više vole ekstrovertni. i vice versa. Ovoj vrsti ideala prvenstveno teže introvertni. kada Heine piše „Aus meinen grossen Schmerzen mach` ich die kleinen Lieder“ (Od moje velike patnje ja stvaram moje male pesme) on ukazuje da je njegov bol sublimisan u poeziju i tako preobražen u lepotu. Ovde je svrha najviši razvoj sposobnosti ili kvaliteta koji odgovara posebnoj vrsti samoizražavanja ili usluga koje je osoba izabrala. potpunu ličnu ili spiritualnu perfekciju. Suprotno. . Kada latinski pesnik kaže „Facit indignatio versus“ (Indignacija prizvodi moje stihove). počinje. on pokazuje da je shvatio kako emocionalni talas ozlojeđenosti. Štaviše. advokata sa dobrim razlogom itd. Korišćenje raspoloživih energija.. U suštini. oni moraju da razviju sposobnost da ostanu staloženi tokom neminovnih faza unutrašnje neplodnosti i tame kada je svesno opštenje sa spiritualnim Centrom prekinuto i osoba se oseća napušteno. Jednom. željama i žudnjama. Hrišćanskom misticizmu i asketizmu i u delima duhovne alhemije. Drugu vrstu predstavlja specijalizovana sposobnost. Njihovo korišćenje zahteva preobražaj mnogih od ovih nesvesnih sila.. takav preobražaj je proces koji se stalno odvija unutar nas. praktična psihosinteza. naše emocije i impulsi se transformišu u fizičku aktivnost ili u imaginativne i intelektualne aktivnosti. može biti transformisan u pesničku aktivnost. Ovaj rad se može podeliti na tri osnovna dela: 1. a neke nove doprinose je dala psihosinteza. Ima mnogo „idealnih modela“ i predstava koje neko može da kreira. Upravo kao što se toplota pretvara u pokret i električnu energiju.Sa druge strane oni koji koriste drugi metod treba da se čuvaju da ne postanu suviše pasivni i negativni prihvatajući kao inticiju i više inspiracije izvesne brzopletosti koje su u stvarnosti određene nasvesnim silama. Zato imamo dovoljno elemenata za formiranje prave nauke o psihološkim energijama (psihodinamike) i o pouzdanim i adekvatnim tehnikama kojima možemo stvoriti željene promene u sebi i drugima. To su a) sile oslobođene analizom i dezintegracijom nesvesnih kompleksa b) latentne tendencije i do sada zanemarene koje egzistiraju na različitim unutrašnjim nivoima. učitelja. kada je izbor idealne forme učinjen. Njima svojstvena promenljivost i nestabilnost ovo čini mogućim. Ovo je ideal umetnika.

to je dinamička. Pošto su usvojene pripremne instrukcije u vezi uključenih psiholoških principa i pošto su naučene različite psihosintetičke tehnike koje treba slediti. neko može postići potpunije i dublje razumevanje sopstvenim samostalnim naporima i kroz sopstvene greške. proces kojim se postiže psihisinteza. ni kao jednostavnu tehničku proceduru. sa svim njenim implikacijama i usavršavanjima. i različite nivoe gradova. Ako sada pogledamo psihosintezu kao celinu. U skladu sa različitim poljima aktivnosti u kojima se koristi i različitim svrhama kojima može da služi. mašta. Pomoć kompetentnog terapeuta ili učitelja vidno čini zadatak mnogo lakšim. Ove faze se mogu nazvati „lična“ i „spiritualna“ psihosinteza.2. u skladu sa okolnostima i unutrašnjim stanjima. pravi život. u odnosu na koji se prethodni može posmatrati samo kao priprema. Razvoj delova ličnosti koji ili nedostaju ili su neadekvatni za svrhu koju želimo da postignemo. Ovaj razvoj se može odvijati na dva načina: sredstvima direktne evokacije. Prvo i najvažnije. harmonizuje i upotrebi.. vidimo da je ne treba posmatrati kao posebnu psihološku doktrinu. Ali. Živo ljudsko biće nije zgrada za koju treba postaviti temelje. kreiranje čvrste organizacije ličnosti. ali nema razloga za sumnju ili obeshrabrenost. Sve ovo može na prvi pogled izgledati prilično teško. društvene klase. Koordinacija i subordinacija različitih priholoških energija i funkcija. psihosinteza je ili može postati: . Ovo uređivanje predstavlja zanimljivu i sugestivnu analogiju sa onom u modernoj državi sa različitim grupisanjem građana u zajednice. treba da je jasno da su svi različiti stadijumi i metode koji su prethodno pomenuti blisko povezani i ne treba ih sprovoditi po strogom redosledu kao različite periode ili faze. regiona i državne uprave. Takav je. Osim toga. onda podići zidove i na kraju dodati krov. inteligencije i intuicije koje se povećavaju prema potrebi postojanosti postignuća. je u kratkim crtama. Sprovođenje širokog unutrašnjeg programa psihosinteze se može istovremeno započeti iz različitih tačaka i uglova i različite metode i aktivnosti se mogu razborito smenjivati kroz kraće ili duže cikluse. ostatak je pitanje prakse. sa druge strane. a onda na njeno harmonično povezivanje i sve veću ujedinjenost sa spiritualnim Selfom. profesije i zanate. iskustva. volja) – treninga sličnog onome koji se koristi u fizičkoj kulturi ili u razvoju veština kao što je pevanje ili sviranje instrumenta. skoro kao trudnoća. 3. čak dramatična koncepcija našeg psihološkog života kojeg odslikava kao konstantnu međusobnu igru i konflikt između mnogih različitih i suprotnih sila i ujedinjujućeg centra koji uvek teži da ih kontroliše.. kreativnih afirmacija ili putem metodičkog treninga narazvijenih funkcija (kao što su memorija. Na ovaj način nova preporođena ličnost je formirana i novi viši život počinje. autosugestije. psihosinteza je kombinacija nekoliko metoda za unutrašnji rad koja je usmerena prvo na razvoj i usavršavanje ličnosti.

Detaljna studija ovog paralelizma se može pokazati vrlo prosvetljujućom i pomoći nam da otkrijemo dubok značaj i stvarnu vrednost mnogih napora usmerenih ka organizaciji i sintezi.1. što ih sve čini međuzavisnim. izvrćući analogiju o čoveku koji je kombinacija mnogo elemenata koji su manje ili više usklađeni. naučnih i religioznih grupa. do gradskih i oblasnih grupa i društvenih klasa. Duh koji je iznad i unutar cele kreacije oblikuje je u red. harmoniju i lepotu. ujedinjuje sva bića jedna sa drugima (neke dobrovoljno. nego mu takođe pomaže da otkrije i realizuje svoju pravu spiritualnu prirodu i da se pod njenim vođstvom razvije u harmoničnu. sporo i tiho. koji se sve više preduzimaju između različitih nacionalnih. blistavu i uspešnu ličnost. Tako. od porodične grupe. od radničkih sindikata i udruženja poslodavaca do velikih nacionalnih grupa i od ovoga do cele ljudske porodice. izolovana individua ne postoji. bez obzira da li ga shvatamo kao Božansko biće ili kao kosmičku energiju. Zaista. socijalnih ekonomskih . Metod integralnog obrazovanja koji teži. 2. ali snažno i neodoljivo . svi i sve je uključeno i deo je spiritualne nadindividualne stvarnosti. svaki čovek može biti posmatran kao elemenat ili ćelija ljudske grupe. Metod za tretman psiholoških i psihosomatskih poremećaja kada je uzrok problema žestok i komplikovan konflikt između grupa svesnih i nesvesnih sila ili kada je nastao zbog duboko ukorenjenih i mučnih kriza (ne potpuno shvaćenih ili ispravno procenjenih od strane pacijenta) što često prethodi fazi samorealizacije 3. Psihosinteza se takođe može posmatrati kao individualna ekspresija šireg principa. Između ovih individua i grupa nastaju problemi i konflikti koji su čudno slični onima koje nalazimo da postoje u svakoj individui. Metod psihološkog razvoja i samorealizacije za one koji odbijaju da ostanu robovi svojih sopstvenih unutrašnjih fantazama ili spoljašnjih uticaja. postižući. po sebi. a većinu kao slepe i buntovne) kroz veze ljubavi. i praktične i psihološke prirode. Štaviše. opšteg zakona interindividualne i kosmičke sinteze. svaka osoba ima bliske odnose sa drugim individuama. Izgleda da osećamo da. ne samo da postigne razvoj različitih sposobnosti deteta ili adolescenta. Sa još šire i svestranije tačke gledišta. koji odbijaju da se pasivno povinuju igri priholoških sila koja se odvija unutar njih i koji su odlučni da postanu gospodari svojih sopstvenih života. ova grupa. Njihovo razrešenje (interindividualna psihosinteza) zato treba da bude nastavljeno istim putem i sličnim metodama kao za postizanje individualne psihosinteze. .Vrhovnu sintezu. kao rad i težnja prema ujedinjenju. uspostavlja veze sa širim i složenijim grupama. univerzalni život nam se prikazuje kao borba između višestrukosti i jedinstva.