You are on page 1of 246

Ernst Ginter

v .

ZIVETI

BEZ BOLESTI

e Ishrana 'J'i iecen]e

'-.~

presnorn hranom

e 100 neoblcnlh recepata

U prevodu Miodraga Marlnkovlca J~

BEOGRAD 1987.

Naslov origina/a:

Ernst" Gunter: "Lebendige Nehrunq" Recenzenti: Prof. dr Dusan Stankovic svetozer Veljkov;c, nutricionista

Korice:

Graficki dizajn: Rade Simonovtc Likovna

reaJizacija: Ze/jko Durovic, akademskl stiker

Ilustracije: Vesna Kostic

Tehnlcka priprema: Jestira voinovtc

Izrada: Orion, . Gotsvortiieve 21, Beograd

Tlraz: 7000 .

. . lzdavac: Miodrag Marinkovic

Beograd, Gospodara Vucica144 .'

.'

Izdanje: 1987.

Prestempevenje i totokopirenle zabranjeno Sva prava zadriava izdevec

IV .

SAD R Z A J.

Predgovor VII Predgovor autoraXV

'Priznanja XVII

1. Skupo je biti bolestan - iskustva . . . 1

2. "Ziva" hrana resava problem raka .. '. 15

3. N aj razllclt ija izlecenja . . . . . . . . . . . . .. 31

4. Za kakvu je hranu stvoren covek? . .. 35

5. Stete zbog kuvanja . . .. . . . . . . . . . . . .. 41

6. Tezak fizicki rad i sirova 'hrana ..... , 45

7. Pasterizacija unlstava vrednost

, mleka 49

I,

8. Zasto Ijudi danas duze :live? ... ~ . . .. 57

9. Beli secer ' ' ' .. ' l. • • • • •• 63

10. Beli i erni hleb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 69 11.' Kuhinjska so . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 73

13. Kiseline u nasern telu . . . . . . . . . . . . .. 83

14. Ishrana sirovom hranom . . . . . . . . . . .. 89 v

15. Dodaci za si rova lela . . . . . . .. . . . . . .. 93

TB. -Recepfr I JeHjVh j K .. _~u •• ~ •.•••••••••• , 109

17. Lekovlto 9 Jadovanje '.' .. , 159

18_. Bolesti zeluca, creva, srca l

reumatizam 0 • •• 167

19 . .f skustva u Iecenlu raka . 0 •••• 0 ••••• , 179

\

20. Razlicite ostale bolestl 0"' •••• 189

21. Ish rana male dece . '! •• 0 ••••• ';. ••• ~ • • .201 .

22. Dodatne napomene .. _ ' 0 • •• 208

Dodatak 209

Josnekottko praktlcnlh saveta .21.4

Povratak redovnoj Ishranl pasle

Brojsove "tora'ne terapije" 219

Opsti indeks 223

VI

Predgovor

U ovo nese doba, stoieno / puno rtztke, neroctto posle havarije AE u Cernobilju, zeostreveiu se

· problemi hrane i ishrane.Oni ociqteano moraju da budu predmef vece brige drustve nego do sada. Pritom objektivne eneltze pokezuiu da nas je~ dino promene ponesenie u ovoi oblasti mogu osposoblievetl da abezbedimo zdravlje - sopstveno i buductn pokollenle. A ono ie neiveoe lndividualno i drustveno dobro - osnova napretka l blagostanja.

Tome ce doprinositi i knjiga Ernesta Gintera IIZiveti bez botesti", koie te za kratko vreme, na nemeckom ieziku, ootivele 21 izdenie. Ova knjiga nas uct kako da na jednostavan i delotvoran nacin pobotjsemo ishranu i da se time stitimo ad bolestt ctvttlzectie, pa oak kako da ishrenom doprlnosimo izlecenju botestl. Nerocito je korisno sto ova knjiga tstice potrebu jaoe orllenteciie na

~ -

Plf:::SIIU rtt eutu, ~fCl Vlo::Jt:;;, sn ra pi u ca fJl t:;;t,lU_--aITI UO"r:::~

dtiiv prikaz prednosti presne hrane, kao i one koja se proizvodi u sistemu blodtnernicke potloprt-

VII

vrede, ti. koie niie zagadena stetntm tiemiketiierna. To te neivise u skladu s nesim tiztotoskim pofrebama I s nesom btotoskom gradom.

_-+re'ue_ sto vece btotoske vrednosti. Neivecl domet vrednosti ostveruie se u pomenutoi btodinemiokot potloprlvredt, eiji Ie osnivec bio dr Rudol Stajner (1861-1925), roden u Kretievtci. To upucuie na obezbedenje treine p/odnosti zemljiste sa poziciie tttozotiie predvidanja, nesuprot tttozotiii eekanie, sto znect s primenom preteino organskih fertilizatora. Time se obezbeduie da zemtitste sadri! sve minerete, uktiucuiuct i mikroe/emente, pa i ultramikroe/emente, kao sfo su selen, siliei[urn, fluor, arsen i dr. (C. F. Combs, Jr. i S. B. Combs, 1984; N. F. Nielson, 1984). Takvo ponesenie je u skladu i sa zahtevom Alberta Ajnstajna da se "u cilju ostverenie pravog napretka mora- . mo cesto vrece ti nektm prineipima iz prirode". ,

U protlvnom, aka bismo i da/je zanemarivali odnose izmedu zerntitet« / kvaliteta proizvoda, tesko bismo otklanjali biotoske nedostatke namirniea. To nerocito potvrduie nedavno otkrice utoge selena u nesem metabolizmu. Ovaj mikroetement te najjaci entioksidens i ispoljava svoistve an tikareionogena. Tu zevtsnost izmedu hemijskog sastava zemtltste i namirnica potvrduje i otkrice koretectie izmedu broie stogodisnjaka i osobina zemliiste u nekim podruclime Kine: sto bogatije zemtiiste mineralima, to vise stogodisnietce.

. .

U knilz! su detaljno obiesniene sve veintie nepovotlnosti industrilske hrane (s termickom obradom, aditivima i rafinisanjem) l, nerocito, kutinerskih postupeke, koiime se ova iiva hrana ubiie uz neizbeinu menju iii vecu promenu njenlh neiVIII

zneceinliin sastojaka, kao sto su enzimi, vitamini i minerali. To ih cini biotoski mente vrednima. Zato one ne mogu u potpunosti zadovo/javati fizio-

~~lijj~Js!JSUJ!J'J#ni?crna. Sp§t(nCL obe-w, zbedenja zdrav/ja ie, naime, po svemu sudeci, u

osposobljevenlu organizma da koristi sopstvene odbrembene mehanizme, od kolin mi ne moiemo ni prib titno da izmislimo niste efikasnije. Presna hreneie jedina koie tu imperativnu potrebu moie

. zadovoljavati. .

Ernest Ginter preporucuie odredene namirnice, za kojeznamo da sadrie niz antioksidanasa i antikarcinogena, i keo sredstvo za oteksenie iztecenie od nekih botestl, 6ak i ad onih prema koitme ie medicina ponekad bespomocne. Tu hranu saclnieveiu vecinom presno voce i povrce, zatim it- . te, zrnevlje i drugo. Ali, tsttce se da se ona mora dobijati bez primene hemizacije, ali i bez uobicetenth kulinarskih tretirenie, znsct i bez kuvanja, . pecenie i prienja. Po Flett i sar. (1985) sve te na-' mirnice sadrie dosta i raznih antikarcinogena. Posto se zreceniem stvaraju s!obodni radikaIi, koit su veoma stetni, a ove nernirnice sadrie en-' tioksidanse, jasno je da se odabranom hrenom., upravo kako preporucuie E. Ginter, mogu ubleie-, vati i postedice ozrecenostt iii zrecenie koie pro-. uzrokuiu redionuktidi, dospe/i u nas organizam. ' S druge strene, neutralisanje antigenotoksina, sto se ovakvom hranom svakako bar aettmicno poetize, koristi i zdravlju buaucth pokotjeni«. Eto,

i to pokezuie koliko de/otvorna moie da bude besprekorna hrene, nerocito presna.

U knjizi su isteknuti nedostaci najcesce upo-

leo ~~~'. -. -

ske soli, koii proizlaze tz rafinisanja. Data su i uputstva 0 teceniu niza bolesti, uktiucuiuct rek,

IX

dijabetes, tegobe sa ielucem i bubrezima. Znecain a su uputstva i 0 ishrani male dece, sepuno origina/nih ideja i saveta. Oat je i spisak lekovi-

<tloy' iSl7lal'7€tRovI7Ifi irrepa*;aJa.· 7j,ct6'me kOnfi/ltiw

potvrduiu se i pozitivna iskustva klinika Birher-Benera s korisceniem presne hrane u ci/ju pospestverue iztecenie mnogih bo/esti.

U svetlu cinienice koje sedril Ginterova knjiga iesnlie nam je da bolesti civitizeclle nastaju kao posledica prvenstveno nedostataka u neso] hrani i ishrani. Iz toga proiz/azi da ie protiv tih bo/esti, od koitn ie najopasniji rak, neiaetotvorniie borba u smislu otklenienie njihovih uzroka. Uzrok raka nedavno ie otkriven zaslugom trijuekipa naucnike na cetu s profesorima D. Hanahanom, M. Barbacidom i T. Stose/om, nezavisno jedna od drugih. Ove ekipe su utvrdile da rak nesteie kao pos/edica 'ektivleeni« onkogena (gena raka) koiih u coveke ime tridesetak (ad ukupno 500. 000 gena koiicine nesunestednu bestinu). Aktivisanje onkogena nesteie pod uticeiem zrecenie, veceq broie kerctnoqenih meteriie i nekolika virusa. Zeto je povotino to sto u nekim namirnicama, a naroctto u presnorn povrcu, VOGU, titime i semenju, ima antikarcionogenih rnaterija. Na redovnoi potrosnl! tih nemirnice se i zasniva preventiva reke, ali semo uz uslov da antikarcinogene supstancije nisu potirane zagadima iii drugim btotosktm nedostacima hrene. E. Ginter je u prevu kada isttce de hrana qubl mnoga svoja korisna svoistva kada se podvrgava termickoi obredi, sto moze nastajati i pri tehnotoskim ali ; kulinarskim postupcima.

Iz navedenih cinientce je jasno da je jedina nasa racionalna i mudra a/ternativa da insistiramo . na brent prvoktesnoi, besprekornoj u svakom poX

g/edu. To nas u posebnom smislu uoucuie na otk/anjanje svih gresaka na p/anu zemliiste-bitie-ttvottnie-covek (ukoliko ie opravdano koristiti i

. I

':r-- .

bude kad god ie to mogu6e - presna. U tome su velike sense za zdravlje i nese i buducin pokotienie. Tome nas uprevo ucikniiq« E. Gintera.

Posta dobra poznajem vrednost hrane bil/nag porekte, odnosno, kriterije njenog bi%skog kve-

. titete, iesno mi ie da sve namirniee koie E. Ginter oreporucuie U svojoj knjizi imaju zaista ve/iku. upotrebnu vrednost. Sve one su odticni prirodni izvor zestitnth materija u biotoskt neipoqodntitm ob/ieima. Komblnecl}e ko)e on preporucuie zaiste moreiu oetovett -bteaotvomo na ljudsko zdravlje i radnu sposobnost, pa i na uspesno iz/ecenie i vrlo opesnih bolesti. Ali je, razume se, nuina striktnost, kako u kombinacijama taka i u pogledu biotoske vrednasti namirnica, sto zevisi od toga da Ii se one dobiieiu u postoiecoi ktesicnot intenzivnoj oroizvodnit u ootioprtvreai itt u sistemu bioloske, iii jos botie, blodlnemlcke poljoprivrede.

Taka se s pravom moie ocekiveti da ova knjiga korisno poetutt i kao sredstvo i kao podstrek za zdravstveno prosve6ivanje u oblasti hrane i ishrane, od kolin nema za nas niceg tako sudbinski korisnog i zneceinoq.

Medutim, autor R. Ginter se mestirnicno poziva na Stvoritelja i Biblliu. lako to nije upedliivo, neko moze mistiti da se time knjizi dajereligiisko obeteiie. No, posto je sadriina knjige zasnovana uci i ozitivnom iskustvu, timeniene vred-

nost nije umanjena. Maze se reel da tecente samopuzdanja bolesnike, nerocito onih nelteiih kott pate od reke, obezbedeno makar i verom, ima i

XI

oprevdenie i vainosti.

U vezi sa svim sto je ovde tztoteno, preporucu-

ig ~.. Ii,,~' ~L ~{,J;J. ~

~~~~fWiU~~fJ<',$JJ='lJ,~

sti". Ako se ortarteveiu nieniheevete i peruke, sigurno ce pocett da vrse ektiven, pozitivan uticei na svoie ziirevtie, koie je, svekeko, covekovo nejvece boga ts tvo.

Profesor dr Dusan Stankovic Clan pretiseanistve Saveza orusteve za unepredenie isnrene naroda Jugos/avije

XII

Za billnu hranu se mote reci da je to hrana koiu nam priroa« dele iz "prve (like ". Dna ie upravo onakva kako to neibotie odgovara nesem orqsnizmu. U niol se tirentitvi sestoici nalaze u kvetitetivnim i kventitetivnim odnosima koje ie sarna priroda postevite. Oval prirodni integritet brentitvih sestoieke u bitinoi hrani treba secuveti, sto je moquce vise. U sirovoi bttinoi hrani on jepotpuno ocuven, dok je u brent koie te pretrpe!e bito ke-: kvu obradu iii preradu, ovaj odnos mente iii vise nerusen.

Savremana nauka 0 ishrani ie tacna odredila ucesce i uloqu biljne hrane u svekodnevnoi ishreni coveke. Pri tome ie jedno od vainih previte, da se jedan dec biljne hrane mora uzeti u sirovom stanju. To su, pre svega, nese salate, koie bi po pravilu trebalo da budu obavezni sastavni deo svakog naseg obede. Medutim. ova previto se nedovollno postu]« i cent, sto ime za pos/edieu nepravilnu ishrenu.

Pos/ednjih decenija se uporedo sa zvenicnom naukom 0 brent i ishrani ievtieiu i drugi stavovi a ishreni, koii se bitno reztikulu od ktesicnih. Ti pravci se uglavnom ievtieiu kao vidovi dijetoterapiie, posebno nekih bolesti. koie se teie lece, ali isto tako i kao obtici prevencije zdravlja. Ta uce-

.. . . .. .. .

aovotino pro vereno, a semim tim i prizneto ad strane zvenicne medieinske nauke, sto ne zneci

XIII

da ont ne zestuiuiu duinu peiniu. Smatram da bi trebalo neucno prouciti i proveriti sve stavove ovih ucenie, a po dobijenim rezultatima usvollti i

"'-~ - ... ~~-+~~

pomogne u borbi za covekovo zdravlje.

Pri svemu ovome ne treba jzgubiti iz vida da je covek sastavni dec prirode l da se pray; odgovori na pitanja 0 njegovom iivotu i zdravlju mogu jedino dabiti u tom kontekstu.

Knjiga "t/VETI BEZ BOLESTI" je jedan takav poziv coveku da se vrati prirodi, prirodnol ishrani presnom hranom i trelnom zdravlju kao ciliu i kreiniem rezultatu postovenie takvog necine iivota i ishrane.

Nikome ko ie bolestan ne maze se zameriti sto leka svoioi botesti treii i izven zvenicne medicinske nauke. Ovo na/azi opravdanja u poznatoj nerodnoj izreci da "zdrav covek ima tiitiedu tetie, a bolestan semo jednu - da ozdrevir.U ostveriveniu ove jedne jedine ielie ntko nema prava da sputa bolesnog coveke.

Verujemo da ce ova knjiga doneti nedu i lek mnogima, a eko donese i semo jednom bolesniku, trud autora sto je nap/sao knjigu bide isplacen.

Beograd, 25. september 1986.

Svetozar Veljkovic, nutricionista Predsednik Saveza drusteve za unapredenje ishrane naroda SR Srbije

XIV

PREDGOVOR AUTORA

Knjiga koju imate pred sobom rezultat je dugogadisnjeg proucavanja i istrazivanja u nauci 0 tecenju boJesti. Zasto je toliko Jjudi bolesno ; trpe najrazJicitije bolove i tegobe, dok slobodne zivotin]e i ljublmci u zoolosklrn vrtovlrna, koje je zabranjeno hraniti kuvanom iii denaturisanom hranom iz fabrika hrane, ostaju takorecl costecem od bolesti?

Autor knjige je u Americi proveo vise od jedne dece-

. nije i posebno koristio rezultate Istrazfvanja tamosnjih pionira nauke 0 zdravoj ishrani, a sakupio i mnostvo prakticnlh lskustava, vrlo cesto dozlvevsl ih i na sopstveriom telu. Rezultat je bia taka divan, da to, po vlastitarn rntsuenlu, on ne sme zadrzatl sarno ;za sebe.

Knjlqa 0 zdravoj ishrani irna, razumljivo, vise nego dovoljno. Knjiga koju imate pred sobom zazima zbog toga posebno mesto, sto se u svollm osnovnim potezima bavi necim novim, temeljitim; neclrn sto otvara sasvim nove puteve, saznanjima koja su najvecom merom uskracena stroke] cltalacko] publici. Veoma mi je state da se cuaocu otvore oci, da vidi stvarni uzrok bolesti - te vel ike Ijudske patrue, kako bl. se mnogim Ijudima moglo pornocl. Osim toga, stavimo se u poloza] tesko obolerog coveka. sra, u tom svom stanju, on ne bi bio spreman, samo da se oslobcdl

i 0 bi bilo mu-

dro da seu svojim zdravim danima brinuo 0 onome sto je toliko dragoceno.

xv

Budu6i da su izlaganja kratka i sazeta, posle prvog cltanja se ni izdaleka ne maze obuhvatiti sve. Zato bi i bolesna osoba, citajuct u nekoliko navrata, trebalo da ~~Se~5~rae~v~d¥'i'V'~ti.~§_¢~ !E~LbgalJJtSl"%,pliru::~

iztozene u knjizi. Neke vazne cinjenice istaknute su prostim ponavljanjem. .

Na osnovu mnogih, u meduvremenu stecenlh novih iskustava (iz predgovora za 3-9. nernacko izdanje), i svadocanstva, pokazatelji gavore da se sirova hrana, a specltlcno sokovl ad povrca probijalu u oblasti leeenja tesko bolesnih Ijudi. Ova citaoca ove knjige plsu sledece: .Jz velike raznoJikosti literature 0 zdravoj Ishrani, vas metodmi S9 cin; najbolji." - "Svoje odusevljen]e knj igom ne mogu izrazit i reel rna."

Uopste uzeto, smatra se da se prelazak na sirovu hranu mora gledati kao osvajanje neosvajivih planinskih vrhova, umesto da uzmemobilo koji ad recepata u knjiz], zatim drugi, trecl i taka dalie, sto bi predstavIjalo nailaksi pocetak i upoznavanje. Svedocanstva kao ova koje sledi, cesto dolaze na nasu adresu: "Sirova hrana koju sam do sada spravljala po vaslrn receptima izvanredno mi je ukusna. Hili: IlOna sto mi se kod ovog nacina ishrane izuzetno svida, je otvaranje neslucenlh rnocucnostl, kojirna se podstice rnasta da stvara uvek nove eksperimentalne recepte, a pruza i neobicno mnogo prijatnih promena, 0 kojima nikad do sada nisam ni sanjala."

Ernst Gunter

XVI

PRIZNANJ-A

(adrese i imena kod lzdavaca, odnosno samog autara)

"Ova knjiiica jenajbolle sto sam u kratkom obliku nasao u mome 40-godisnjem proucavanlu riterature 0 zdravlju. "

"Zeleo bih da zahvaJim za knjigu. Napisana je izvanredno; u oblasti ishrane jos nisam procltao nesto tako dobro ; uverljivo".

,,'.livet; bez bolestl I je najbolje sto oosedulem u svojoj i nace vrlo bogatoj zdravstvenoj bi bl iotecl."

"Pre kratkog vremena dobio sam vasu sadrzalno bogatu j vrednu knjigu 'Zlvetl bez bolesti'. Ona jsneuporedivo najbolje sto se maze nacl 0 lshranl. II

"Vasa knjiga 0 slrovo] hrani je fenomenalna. Mi cerna se za nju zauzeti u naso] ustanovi."

Jedna vrhunska sportistkinja, samplonka u tenisu:

"Zelela bih da yam zahvalim od srca za ana ito ste mi dali sa ovom fenornenalnorn knjigom. Ka.ko smo se bas mi sportisti poqresno hranill! Veclnu poraza sam

~

Vasa knj iga Ie, [ednostavno, neprevazldena! II

XVII

1. SKUPO JE BITI BOLESTAN - ISKUSTVA

Navescerno, pre svega, nekoliko skraceni h svedocanstava iz pera ranijih bolesnika. koji su za svoje tztecen]e koristili uputstva iz ave knjige. a koji autora knjige raniie uopste nisu poznavaJi niti videli. OriginaIe, u kojima se naJaze i komp/etne adrese. kod autora rnozeda vidi svako ko zeli.

1. .Patila sam od teskop aboJjenja nerava, srca j zeluca; lekari mi nisu magli pomoci. Kad sam procitala vasu knjizicu pocela sam da primenjujem u nio] sadrlana uputstva, iako sam u pocetku gajila veoma malo nade. Posle jedva nedeljudana pocela sam bolje da spavam, a danas S8 odticno' osecarn. Majka sam cetvoro dece, ko]u sada poriovo mogu da negujem."

. 2. "Patio sam od Jake artroze (kocen]e zg I obova).

Predstojala mi j-e -operacfja zg/oba kuka. Buducl da n18 je ohrabrllo iskustvo jedne osobe, odlucto sam se na lecen]e dijetom. Iz meseca u rnesec bilo je bolje, pasam, eto, danas zdrav. Sad a mogu ponovo da se uspinjem po brdima."

3. .Lezao sam na odeljenju za umiru6e bolesnlke na

univerzitetskoj klinicLlz usta, sluzokoze, oci]u, nosa i ~~~IJ;LlLRec;,~~~$ti da se ugusim jer su limfni cvorovi bili taka jako ~lmaosam 500.000 leukocita. Napustlo sam bolnicu i u roku od sest rnesecl bio lzlecen ad teske Ieukernlle.

1

4. Porerneca] na diskovima klerne pricinjavao mi je bolove punih 20 godina; sada od toga vise nista ne osecarn.

--So OauveRsamOtesl<6-:panrcr1J'a=retrrrre~ je rukom odnesena.

6. Sa ovim nacinorn ishrane dozlveta sam dobra iskustva kod mojih krvarenja iz materice i raka koze. Danas sam zdrava.

7. Moje zdravstveno stanje sada se znatno pobo'j~ salo. (Artritis.)

8. usa. godini razboleo sam se ad raka na debe 10m crevu. Lekarska dijagnoza: tumor na debelom crevu u odmakfom stadijumu; odmah operisati, inace prekasno. U toj nevolji poceo sam da pretrazujern tlteraturu 0 prirodnom nacinu (ecenja pa sam, urnesto da idem na operaciju.odluclo da potpuno promenim svo] nacln ishrane. Moje oticanje krvi postajaJo je 8ve rnanie, da bi posle tri meseta potpuno prestalo. Ovaj nacin ishrane toliko mi je prljao, da ga se vise nisam hteo odreci.Od tada je - bez bolesti - proslo vee 40 godina. Oanas mi je 91 godina, a jos ne osecarn cak ni tragove starackih tegoba, slabosti vida iii stlcnoq, (Govek je umrou 98. godini.)

9. Lekarski nalaz: rak prostate. Pasle tri meseca uz ovaj zdrav na_c.in ishrane mnogo mi je bolje. Povratila mi se snapa, vise riemam bolova i dobro se ose6am. 10. osecarn da mogu mnogo vise da radim nego ra"nije, preko dana se uopste ne umaram i vise ne zelirn " da se vratim (starom nacinu ishrane)!

11. S10 se tice sluca]a sa dvanaestopalacnlm ere" vom, na kojem sam imafa cir, one je izteceno, bar ne osecarn vise rusta od toga.

12. Zglob kolena je skrlpao ... nisam vise mogao da pravim cucnjeve ... danas ih pravim odjednom sedam, bez skriuan]a.

13. Posle tri godine ad pretaska na ovakav nacin ;8-

2

hrane, rak prostate se vise ne moze primetiti.

14. San m i se znatno popravio.

15. Iskustvo jednog lekara. Zatajenje medicine u poslednjim godinama pomoglo mi je da shvatim da p u Tev1 oid ra v I fenTa7kaKOTflVi'P'fikaztJ'j8t'eU"'V"'EfS-Cffltt1rr--'" zi, nisu sarno alternattva naso] cnasnjo] medicini, nego mazda i jedini siguran put. (Dr med W. S.)

16. Vegetarijanizam vrlo nedovoljno stitl od bolesti. "Iaka srno iiveli strogo vegetarijanski, moj mui je oboleo ad jake reume. Svi pokusa]l Iecen]a ostall su bezuspesni, a onda smo, srecorn, dabili vasu knjigu i odmah uciniH radikaJan zaokret. Posle trt nedefje rno] rnuz se oslobodio bolova, I [a sam, kollko moguda se secarn, tesko patila od nesanice. I ona [e, zahvaljuluci ovo] hrani, kao cudorn, iscezfa u najkracern vrernenu.

. .

To je najbolja knjiga u ovom podruciu kaju sam do

sada nasla.

[Izlecenje ovih vegetarijanaca uacljivo pokazuje da

je sarno kuvanje bi)o uzrok bolesti.l .

17. Potpuno sam izlecen od bolesti prostate. Pri I i~ kom promene nacina ishrane, posebnu ulogu su igrali semenje ad bundeve, mineraJna voda j cvetni polen. 18. sto se tice artroze u nozl, vise nista ne primecujem. Osim toga, uvek sam patio ad otvorenih rana na nogama, koje S8 sada vise ne otvaraju.

19. Lekarskim pregledom utvrdeno je da je cir na zelucu potpuno nestao - zahvaljuluci sokovima ad povrca,

20. Vee preko dye godine imao sam jedan oslp na llcu. Sa sirovam hranom nestao je posle 4 nedefje.

21. Secer mi je sada sasvim normalan, ponovo jedem med. Sa nogom je takode bolje. Uvek iznova sam srecan sto sam dobio Vasu knjigu.

23. Artroza - znatno sa belje osecarn, bolovi su nestall, Sada i bolje spavam.

3

24. Ostavio sam sva kuvana jela i, zaista, reumatlcnl bolovi gotovo su iscezti. Vasa knjiga 0 sirovoj ishran i je jedinstvena, Smatram da njome Ijudima rnozete "1f~f"1'1CI"1'fY!~ii*ljada :_sQ~2i$$"'+1fu\l 25. Moja gojaznost pripala ie proslostt - ponovo nosim stare haljine.

26. 801 u predelu jetre sada je nestao, a i stolica je normaina.

27. Ranije sam imao mnogo jakih glavobolja, a sa-

da ih vise nema. I zarnor je nestao, pa mogu i divno da spavam.

28. Proslrenle vena na desnoj nazi vee je gotovo potpuno nestalo.

29. Zelim [os jed nom da izrazim· koliko sam srecna 8tO mi [e dospela u ruke vasa knjiga "Ziveti bez bolest i".

30. Uz porernecaje na srcu, stalne glavobolje, nesanicu, zamor i depresivna stanja zbog jedne gotovo nepodnosjjtve i dugogodisnje upafe ociju, moj zivot je postao strasno.rnucon]e. Svi specijalisti su bili zatajiIi. Svakodnevno sam morala da gutam po 10 razli6itih tableta, sve dok mi - u mojoj najveco] nevolji - jed-

. na draqa osoba nije donela vasu knjigu, koja je ubrzo svernu prornenilatok.

[Ova zena je, od vremena prelaska na drugi nacin ishrane i ozdravljen]a, vee narucl la nekoliko desetina prirneraka ave knjige. Zahvaljujucl izlecen]u ve6eg broja bolesti i tegoba, uz postovan]e uputstva iz ove knj 1ge, ana je taka odusevllena, da za taj nacln ish rane i lecen]a zadobija vetiki broj zdravih i bolesnih 080- ba.I

31. Godine 1976. operisana sam ad raka dojke. Marta 1978. gadine ponovo sam prlrnetlla jedan cvor,koji se za tri nedelje jako uvecao. Utom sam dobila vasu knjigu i odlucila se na 10Q%-tnu sirovu ishranu. Vee . posle 8 dana primetila sam da cvor orneksava, Posle 4

<drugih 8 dana ever je imao jos samo velicinu tresn]e, a 14 dana kasnije sveo se na veucinu zrna kikirikija. Bila sam veoma uzbudena i srecna, a i sa tom ishra-

_ om vrlo sam se prijatno osecala. Posle izvesnog vremena ever je potpuno nestao. 0 a a vrse rus n-ei osecarn, OSilT? tooa, izlecila sam se ad jednog ekce·; rna pod nokttma, koji me je mucic pet godina.

32. lmao sam vee tr; infarkta. Nakon sto vee gotovo godinu dana zivim prema uputstvima iz vase knjige. gotovo da i nemam nikakvih tegoba.

[Prema tome, sirova hrana je jedino lekovito sredstva koje rnozs da ukloni masne kise/ine koje su se natalozile u arterijama. eim prestane dalje unosen!e kuvane hrane, kao uzroka bolesti, polako pacinje proces lecenja. Zivi bazni sastoicl iz strove hrane oslobadaju natalozene kiseline u venskom slsternu srcanoo misica, prj cernu vaznu ulogu igra cinlenlca da je hrana slrova. To je tajna Iecen]a, Kuvar.a hrana nalcesce stvara jak visak kisellna, dok sirova hrana stvara potreban visak baza.l

33. Zahvaljujuci vaso] knjizimoja zena se, postujuci uputstva j recepte iz knjige, potpuno oslobodila svog pollartrltlsa. Sada se dobra oseca i moze da radi kao svaki norrnalrro zdrava osoba .

. [Nase telo je dec prirode. Ono nije rodeno u tiganju iii loncu. tim ponovo poena da se hranl nelzopacenom, prtrodnom hranorn, ono poctnje da cveta i da se leci - polako, al i sigurrio. Ko to ne rnoze da veruje, neka sam isproba.]

Profesor Bir (Bier) plse: "Telo se odrzava sarno od sebe i lecl se sarno od sebe." Ono se dakle, lecl bez medikamenata, tim mu se pruze prirodnl preduslovi. 34. Od pre oko sest meseei mi se u pltanllma ishra-

v

bez bolesti", pa je sada moj suprug osloboden surna u uslma, Vise ne osecarn, sarna, nikakve tegobe ve-

S

zane za moju cirozu [etre. Mi se u potpunosti upravljarno prema vaslm dragocenim uputstvima.

(Kuvana hrana, dokazano je, pravi jetri tri puta vise ~~~i~lCL~n,}.¥?poravak, uz sirovu hra-

• .- ..- ~ ·2 ??"MZ"., 1% ~ 'dn * = w. . ':::::::

nu, dakle, ruje cudo.

Sum u uslrna nesurnnjivo treba dovesH u vezu sa krvnim pritiskom. Vee smo primili svedocanstva, prerna kojima je, zahvaljujuct sirovoj hrani, visok pritisak smanjen, a prenizak povecan na normaluJ

35. Od dana kad smo, pre sest nedelja, poeeli da se hranimo prema vasirn receptima, tegobe koje lrna moj mui, koji pati od artroze, znatno su umanjene. Sa takvorn ishranom i ja se izvanredno osecarn. Ne g/aduJUGi) izgubila sam nekollko kilograma suvlsne tezlne.

[Sta reci 0 gojaz~osti? Sirova hrana je najpouzdanije i najzdravije sredstvo slabljenja. U okviru te ishrane nije cak potrebno n; gladovati. Necerno osecati umor ; iscrpljenost kao kod drugih naclna: naprotiv, osecacerno se mladl ; zlvann! Bore iscezavaju, a U organizmu dolazi do sveopstep podmladivanja. Dna sto je u tome znacajno le ponovno ozivljavanje rada svlh zlezda, a uz sve to ; 'Ieeenie celog organizma. Onako kako srno ranije voleli ona jela, kasnije pocinjemo da volimo sirovu hranu. I u njoj lma dobrih stvarl.]

36. Od svoje 12. godine patio sam od Jjuskc.::vog Jjsa~ js. lz godjne u godinu bivaloje sve gore. U svojo] 27. godini imao sam ga po celom telu, ukljucujuci ruke, noge i glavu. No6u sam se budio zbog jakog svraba, cesu6i se do krvl. Tada sam nekom slucalnoscu do-

. sao do vase knjige1 pa sam poceo sa totalnim zaokretom u lshranl. Posle oko trl rneseca vise nlsarn imao svraba, Posle cetlrl meseca lisaj je poceo da se povlaci. Posle ukupno sedam rnesecl ostale su jos sarno tackles vellcine gJave clode. Bio sam sreoan, ali sto mi nije odgovaralo, izgubio sam 12 kg telesne tezine. Bojao sam se da CU j05 vise oslablti, pa sam poceo

6

da, dellrnicno, ponovo korlstirn raniju hranu. Posle izvesnog vremena dogodilo se sto se moralo dogoditi, lisajevi su se ponovo pocetl pojavljivati po celome

" teitr;'"'R'aOpecrrrf\e~vad1"r~r~~r~&,"'a Vi ste mi preporucili jednu posebnu dijetu. kako ne bih jos vise oslabio. Pasle 3,5 meseca drugi put sam se oslobodio tlsajeva i stvarno ponovo dobio 5 kg na tezini.

[eim prestane prekiseljenost organizma. lisaj vise nije imao ad 6ega da S9 hrani, pa je morao da se povuceo Cim se ne ukloni uzrok bolesti, kuvana kisela hraria, SVI pokusajj lec,enja su samo Jos posaoJ

37. Uprkos zubnolekarske terapije, 20 gadina sam patio ad teskoq oblika parodontoze. Vee tri meseca pos/e prelaska na nactn lshrane prema vaso] knjizi. prestali su bolovl i krvarenje iz desni. Danas, godinu dana pasle toga, ponovo je sve normal no, na velika cuden]e zubnog rekara. Nestafi su i tezak zadah iz usta i reumatske tegobe.

38. Jedna zena tz istocnoo dela Svajcarske teletonlrala mi je jednoga dana, saopstavalucl mi da je prljavIjena za operaclju zuci, posto ima velike kamenove. U paslednjem trenutku,kako je rekJa, doblla je moju knjizicu od prijatelja, u kojoj je citata 0 moqucnosti lecenia. Posto joj je lekar govorio 0 tome da za iecenie nema nikakve sanse, ana se nasla u jednom unutrasnjern sukobu, pa je zelela da me neposredno zapita za savet. Preporuclo sam joj daoperaciju odioz! za mesee dana i da u meduvremenu na pola sata uzlrna sveze iscedene sokove od povrca i odqovarajuce cajeve i da izbegava bilo kakvu drugu hranu. Kad je prosto mesee dana, vise nije razm;sljaJa 0 operaclji. Da-

~lio~ASla.Jl~u.et ,~QBerg£1Le_ nije bilo. Posto se zucni kamenovi sastoji ad kiselih supstanci, U okviru sirove ishrane ani postepeno nestaju.

7

Osirn nervnih bolesti, gotovo sve bolesti se mogu leciti sirovom hranom.

Odmah na pocetku ove knjige zelimo da pruzimo

p'oTtova*nom"*CiTaocui mogUCff'ast*tl2f pi i Imsnl·, ia~ rapiju, za leeenje i preventivu. Potrebna objasnjenja terapije, uz rnnostvo saveta i preko 100 novih recepata. naci cerno dalje u knjizi.

Recepti koje cete videti sastavljeni su prema metodu lecenja staroarckoo lekara Htpokrata, koji u medicinsktrn krugovima i danas vaz: za jednoq od najcuven ij ih lekara svih vrernena. Njegova lozinka je glasila. ;

"Neka vasa hrana bude tek; Neka vas lek bude hrana. II

Dakle, ovaj lekar je i zdravima i botesnirna preporucio, bile za preventlvu iii lecen]e, jednu narocito odabranu rshranu ~irovom hranom, kola oslobada telo otpadnih materifa, suvlsnih kiselina, donosect mu ujedno; zivu energ:iju.)lTajn~ tog metoda sastojala se u tome sto je lecemje~6ralo~lrajati duze vreme, po nasirn danasnllrn saznanjima '6'i6r:'BnedeJja1 kod rakal secerne bolesti sest meseei dO'godinu dana. Danasnlt lekari zele brze uspeheu lecenJu.'::{;flak, Hipokratov metod

,je u prednosti zato sto je pou ·tl,Og dejstva i sto se vee posle pocetka lecenja bol .. ·:tlialje ne poqorsava. U stvarl, preJaskom na nHipok.ra-t'QY,uu ishranu uzrok "

bolesti se uklanja. Buduci d . i lekar za Hipo-

kratov metod, reel cerno da]e nje neskodljlv i

da se rnoze priinenjivati bez' [a; na ta] nacln

nece biti sukoba sa Jekarskimf.~_$stvjma. Sirova hrana, kao [edlno od lekovitih sre::·~i"V2t', hrani i leci ;z te-

. '-- ".' --~

melja. - .}. .

~ ~

Budu6i da ta lekovita jela jos i izvanredno prijaju,

rado ce ih prihvatiti j zdrav covek. On na taj nacin odjednom pogada ndve muhe" - s jedne strane, uzi-

8

va u ukusnim i pikantnim obrocirna (kratko navikavanje je normalno), as druge, on se stlf ad gripa, pa i od teskih bolesti. Mudar covek predupreduje.'Vec pas Ie

~::-3 ~be, oslabadeni sma umora, a nH nase prijatno Iznenadenje, postepeno nestaj'ti"Tn8pat~ naslage sara na tetu. (zdrzljivost i snaga rastu i u teskim fizicklrn poslovima i to bez uobicajena nesnosne zedi. Tajna snage leCeilja natazl se u zivotu ko]! preko strove hrane primamo u sebe.

DoJazimo na prakticnu primenu recerioq, prj cernu je najbolje aka ucsstvu]e cela porodica. Da bismo rnogJi otpoceti sa takvorn terapijom, potrebne su nam sledece prehrambene namirnice, ad kojih neke, kojih nema na nasern trz;stu, rnozerno zamenlti stlcnirna iii u veclni slucaieva lzostaviti.

Po 1/2 HI 1 kg ovsa u zrnu, psenlce, Janenag semena, prosa (kame nije fabricklrn pastupkom odstranjena gorcina)*, i ako [e moquce sa tricama, semenke suncokreta, po moqucnosti ociscene, heljda, razllclte vrste jezgara i jezgrastog voca, semenke od bundeve, psenlcne kfice (rnopu se cuvatt-samo zamrznute), mekln]e, pivski kvasac iii suvi kvasac, slanutak, slani pasuli (Cicer arietinum), morska so, hladno cedeno ul_ie ad suncokreta (iIi neraflnisano), masline iltlaneno seme, bio!oski (bez hemijskih sredstava) gajene sarga-· repe i drugo korensko i tisnato povrce. Zamtevenje (fino i grubo) nekih dodataka za jela potrebno.je imati visokoturazni vibracioni mlin za kafu koji se rnoze nabaviti u nekoj ad susednih zemalja(Schlagkaffeemuhle). Za terapiju obavezno treba koristiti i beli luk, ad kaga se za svaki obrok uzlrna po jedan cesan] (bolesni po dva).

9

Recept za svakodnevni dorucak

Po Hipokratovom ucen]u, i nasa povrce spada u le-

~HUo bi!~Qje ~mat~Q " sastavili posebnu rnesavlnu od 15 razli6itih vrsta lekovitog bll]a, sto mozete i sami prtprernltl, uz malo strpljenja. Bi Ije je tako odabrano, da gotovi prah deluje protiv razlicHih bolesH kao, na primer, protiv oboljenja disajnih puteva, bolesti zeluca, creva, bubrega i beslke, iii za ciscenje krvl, itd. Mogucnosti upotrebe i prlmene praha bllze su opisane na137.strani. On se rnoze dodavati i razllcltfrn jelima, kao na primer, sledecern dorucku,

Potrebni sastojci za 1 osobu: 1 kaslka grubo mlevenog lanenog semena (upotrebiti pomenuti vibracioni mlin), 1 kaslka psenlcnlh rnekln]a, 1 kasika heljde iii semenja suncokreta, dnevna alternativa su drugo semenje i jezgra (izuzetak su faneno seme); (izvesni sastojci moraju se grubo sarnletl i potopltl u vodi preko noel, kao na primer psenlca, itd., sto je narocito vazno za osobe koje nemaju zube), zatim 1 mala, fino naribana sarqarepa (aka 50 g), 1-2 kasike luka, 2 kasike masJinovog ufja, 1 kaslka pivskog kvasca. Cefu mesavinu dobro samleti u maslnl za meso, docajucl, po ukusu, nesto soli. Umesto biljnog praha, koji se tu oblcno korlstl, rnoze se upotrebiti neki drugi prirodni biljni zacin, Umesto luka odgovara i izgnjecena banana.

Ko, promene radi, koristi druge .recepte (vldl Mizli)* -receptl u drugaj polovini knjige), moze da upotrebi biljn; prah uz sirovo mleko, ;zgnjecenu bananu i ulje iI i jedan ad napitaka (vidi receptl za napitke). Takoprlpremljen biljni prah bolesnima se apsolutno preporu-

*Mizli: (nernackl Muesli). Naroclto za podrucje Svajcarske karaktertstlcan specijalite, naclnjen od rnesavlne raznih vrsta suvog voca iii povrca,

10

cuje pre svakoq obroka, a i zdravima po ielji. Jelo (dorucak) se namernoorzl prllicno suvo, kako bi se odllcno zvakalo i natopllo pliuvackorn (posle toga nesto

ni I i\ k'r\ i,,+''''1'''\1 • ...1 ..... , ...... ..-........ v

~ l,ma~e.m~\U:e,m,ea,aza~~y,a;""",

kanje, neka ponese sa soborn na posao [edan dec tog dorucka u tegli sa zatvaracern koji irna navoj, i tame ga upotrebi u pauzi iii za rucak. Dorucak, vidi takode strana 139. Musli sa srnokvarna(11Qr)veoma je dobar. Umesto psenicnlh klica rnoze 58 uzeti i brasno od prosa.

Rucak

Predjelo: Bogata rnssana salata sa dodacima od oraha i banane. Ono maze da posluzl i kao glavno je- 10, uz .dodavan]e semenja uljarica i grubo mlevenog badema ..

Glavnojelo: 1-. 3 kaslke prekrupe ad mesavlne ov- ;: sa i prosa; narnocenlh u malo vade, srnesanlh sa rlba nim renorn, Iukorn, biljnim zaclnorn, pivskim kvascern, solju, senfom, lanenim uljem. Garnirati sa [ezgrima nekog od orasastoq voca, odnosno senfom, ljutom papriclccrn, Za desert: sirovo mleko, lubenica iii paradalz; Gela prekrupa maze se pripremiti i sa ribanlrn jabukama, bananom, suvirn grozdem ; slatkom pavlakom.

Drugo omiljeno [elo za rucak, koje je naroclto prlkJadno za osobe bez zuba, je jelo ad povrca.: pripremljeno sa mikseram, koje je tacno opisano u delu knjige sa receptima. To jelo rnozemo napraviti gusce uz dodavanje meklnla i psenlcnlh klica. U sluca]u nadimanja, jesti manje. Vidi takode: .Lecenle zatvora".

J?rua.C£L~niWLCL.U~.L!JLH~ge~le9.llQ;_, sti.

11

Vecernji abed

Sastojci za1-2 osobe: 1 sirovi krompir s Ijuskom,

~~.~~~~~~~~~~~~~~~~ satl sa [ednorn prethodno izgnjecenom mekom bananom. Uz to naribati 1-2 zrele jabuke; 1 ka$ika ulja, 1 kaslka mekinja, 1 kasika oclscenoo semenja od bundeve iii sl., 1 kaslclca limuna, maloprekrupe od pro-

sa. Mesavinu garnirati sa krlsklcarna ad banane. Ako

[e potrebno, temperirati. * Desert: nPecivo" koje se ne pece, po naslrn specijalnim receptima, iii strove mleko. Mnogi vrlo rado vecerorn uzimaju po nesto suvo, kao orasasto voce, urme i malo mleka (vidi stranu 119: suvi mizli) banana + ulje + beli luk + biljni prah, mesana (vrlo je ukusno, kao i po receptu mizli sa biljem 11).

Takozvana "dol?ra do maca hrana" u nasern teluse pretvara sa 800/0 4 kiseline, umesto sarno sa 20%, sto bi bilo norrnalno, ;pa postaje gJavni uzrok gotovo svih bolesti. Tako nasta]e stalno stvaranje viska kiseJina u telesnim orqanirna, Takoreci jedina hrana koja uorganizmu ne izaziva kisele reakcile, pa zato ima svojstva da neutralise i eliminlse natalozene kiseline i 'otpadne materije iz .zacepljenlh krvnih sudova, zqlobova, mozga, itd., je strove (neukuvano) povrce. Dalje 0 tome, u paglavlju .Pnsustvo kiselina u nasern telu" .

. Teska bolesni rnoraju se izuzetno brizljivo 'hraniti i negovati, za sta u zadnjarn delu knjige nalazimo posebna uputstva. Na primer, boJesni ad zeluca i creva odmah treba da pocnu s primenjivanjem terapije sa sokorn co povrca, sveze cedenog (ne konzervi ranag),

* Mesavinu staviti u mall sud, koji se spusta u vellkl sud sa vrucorn vodom, iii se stavi na tihu vatru i stalno mesa, dok ne dostigne temperaturu oko 34-40oC (blaqo toplo).

12

koji se sastoji ad 2/3 kelja (kupusa) i 1/3 krompira. Od toga treba, na pola sata, da piju po pola case, uz 3 kasike ca]a ad pelina. Arnerlcki lekar dr Gerson ima do-

lesnih od raka. On teskirn bolesnicima povremeno nlje davao rusta drugo osim na dan 10 casa rnesanoq soka od povrca, pretezno ad sarqarepe.

13

2. "ZIVA" HRANA RESAVA PROBLEM RAKA

8018Sti civtttzeoiie ne nesem svetu nesteiu

pre svega putem tshrene, pa se.zeto I eemo preko ishrane mogu lzlectt). - Dr H. P. Rusch

Poslednjih godina postiqnutl su veliki uspesi u lecenju oorestr uz upotrebu biaiask( zdrave i bez kuvanja pripremljene hrane, kao na primer u slucalevtrna raka, boiestt srca, artrtttsa.zucnoo kamena, multiple sk/erote ; vecine drugih bolestl. Ta hrana istotako predstavlja L preventlvu za zdrave, kao nadu za bolesne, od kojih su Iekarl digli ruke. Sledi izvesta] 0 jednom prividno beznadeznorn slucaju raka iz Amerike, koji je na mene ostavio snazan utisak u vreme mog visegodisnjeg boravka u toj zemlji.

Gospodin R. J. Cheatham, star aka 40 godina, patio je od raka koze, Prednja strana tela blla je u vise navrata operisana, taka da je oziljak bio dug citavlh 50 em. Lezeci tako u bolnici, ostavljen od lekara, suocen sa skorom srnrcu, napustio je odeljenje za urniruce bolesnike u kojem je lezalo jos cirugih 15 bolesnih od raka, ad kojih, kako je gospodin Citam kasnlje rekao, oslrn njega vise nijedan njje ziv. Iz jedne prodavnlce bloloskl zdrave hrane doblo je knjigu a lekovitom gla-

~~~~~~v~~'~~~~~~~M-~-~v~'~~~8~

,

[a ga je povela na jedan drugi trag, putem ka lzlecenju. Kako plse gospodin Citam, cltao je vise slicnih

15

knjiga, postavsi dobar kupac u toj prodavnici. Povremenim gladovanjem i uz strogu ishranu sirovlrn sokovima i sirovom hranom, potpuno se lzleclo, On danas

"""""'i'(~~~~~_- li·, ... 'j~~j~

e: ~--r'~- 'i~'1'§~

gu Floride, u kojem su dijeta j gladovanje gfavni rnetodi Iecenja. Njegovo svedocanstvo na engleskom jeziku maze se dabiti kod R. J. Cheatham, Changri-La Health Resort, Bonita Springs 33923, Florida, USA.

o novorn Iecenlu jednog slucaia raka, koji maze da osvedocl svakog iskrenog citaoca u lekovito dejstvo sirove hrane, citamo opsirno svedocanstvo jedne danske lekarke, dr Christine Nalfi: "Maje iskustvo sa sirovom hranom". Ova lekarka patila je ad raka dojke, koji je vee imao veliclnu kokosijeg jajeta. Posta joj je, kao lekaru, bilo potpuno jasno da su zracenia i operacije sarno dopunskl metodi lecenla, opredelila se za sirovu hranu, kako bl se lzleclla. Eva riJenog svedocanstva:;;

.Da bih dokazala rnoqucnost delovanja 100-postotne strove hrane, morala sam da ulozlrn svoj vlastiti :livot. U toku prva dV9- meseca ever u grudima se nije smanjio. Ostao je nepromenjen; ali onda je nastupilo poboljsanle. evor je postajao manji, snaqa se vracala, vrlo uocljivo sam se oporavljala i osecala se dobro, kao nikada tokorn poslednjih mnogo godina."

Posle svog potpunog ozdravljenja tzlecena bolesnlca se vratila svojoj ranl]oi vegetarijanskoj ishrani, UZ 400/0 kuvane hrane. Na njeno zaprepascen]e, rak je po-

. novo poceo da riapreduje. Gospoda Nolf se ad tada pocela ponovo drzati strogo sirove ishrane, pa je rak iscezao i po drugi put. Zahvaljulucl tom svom iskustvu, ana je dosla do ubedenja da sirova hrana moze da leei i sve druge bolestl. Tako je otvoren sanatorijum za sirovu hranu, u kojem se svi pacijenti "Iece" 100% sirovom hranom. Medikamenti od tada S8 vise uopste nedaju. Oni u to] ustanovi i ne postoje .. Zahvaljujucl 16

svojirn velikim uspesima, ana je poznata u celoj Evropi. U nastavku, eva [os nekoliko citata iz njenoq svedocanstva:

~m . .JwL.~l~luLv.aUQ~ cita] mrtvom, hranom, koju srno jeli."

)I' •• glad uopste ne osecarno (ukoliko se hranimo iskljucivo sirovom hranom), pa cak i onda ako ostabtmo. "

.Mozerno Ii i sa ovorn ishranom obavljati teske tizicke postove? Svakako! Bolje nego sa bilo kojom drugom hranom u eelini, u slucaju iskljucivo strove hrane osecacerno se bolje nego ikad u posJednjih nekoliko godina."

"Oak mrtva (kuvana) hrana izaziva nastajanje neciste krvi i postepeno dovodi do trovanja i slabljenja organizma, ti otrovi 58, upotrebom sirove, ztve hrane. oslobadajU i elirninisu prirodnim putevima."

"Mi sebi ne mozerno dozvo/iti kornprornise kada se . radi 0 zdravlju i zlvotu. Mi moramo postovatl onaj jedini ispravan put - lshranu u ce/ini naclnjenu od sirove hrane." Toliko ad dr .NoIH. lz tog primera saznajemo da cak i ako se nesto malo sku va, bilo ana i vegetarijansko (bez mesa), rnoze da onemoguc; izlecenje. Prema tome, u iskfjucivo slrovo] hrani mora postojati jedna zdravstvena tajna, koju u nastavku zelimo da razotkrijemo.

Mogfj bismo nabrojati jos mnoge slucajeve izvanrednih izlecenla zahvaliuiuci sirovoj hranl, pa se rnoramo ozbiljno pitati, zasto S9, uqlavnorn, precutkuje taj krajnje jednostavni i jevtini metod preveneije i le-

cenja bolesti. .

Kada je, pre 50 godina, otkriven znaca] vitamina za

nasu ishranu, nauka je aka toga padigla veliku buku.

Ta"KoTeri"LiDrioSV'UcTa"P~~rtT"fraw~(jJ1~ snosti po zdravlje kriju zbog nedostatka vitamina LJ kuvanoj i rafiniranoj hrani (bela brasno, beli secer, ulje

17

itd.). Cernu je stuztta ta propaganda? Pokazalo se da je, nairne, mogu6e te vitamine proizvoditi industrfjski i iz toga pravrtt ve riki profit!

'~'~[&le7Fhe7tekrfsrF~~'~kacHEErva'tzr'Rga~

(Edward Howell) na istom podrucj« nacinto jos veca otkrlca, otkrtvsl stvarne zivotne materije - enzime. On je shvatio da su enzlrnl nosloci zivota kod svih iivih blca i predstavljaju elernente nase ishrane koji nose zlvot (ukoliko nisu unisten: kuvanjem) (Journal of

. the American Association for Medical and Physical Research, 15. april 1940) .

.",...-'" ~

, Nauka, zacudo, uopste nije na odqovarajuc! nacln

odaTa15fiznanJ-'~e-za" C;'vo--lz'vcin"redno otk'd6e ·ne u c i n'fv·~i

.~ .... ~,..._ .. , __ ...... ~J::(V'Vb •• ", ..... ·.'·'''r'<~'::,,_./.:;. -"., .. ",y':~._"'_~",,_~,_~-;~ .,,"~"·'C , c. ,',:. "_.: ". • .• _ ...• ~. ,.', _.." . c_·· .. ~'--~'.,...; ", •. J':,:':",

nistada sir()ku javnost upozna sa enzimima, ka()~~to

je svojevremen·o~u-6inre·n'o za vltamlne. Zasto, uopste?

~~_""-"~~'r+'-'-':~\~~·~":'/~¥~-",,;,"""f~~)_;'l·;''r..:''-'.~:--·''':-~'':'~l,":';L -"".0 :'_'··'f" ,,", ~ .,,:-~ ~ ..

Oojasnjenje je vee vidljivo: enzime, kao noslocezivota

rnozerno naci samo u zlvo], nekuvar1o(hra'nr:"o<~i"'s'e',

~""'-_~~~"~""'-"""'_.'<~"_""'~,"- .. c.,o.' ••• " •• -N~,~~,;~.:~, .... ,_ .. "'co_ .':;:"'- •• ';_:"H:.~'-~··.:"~'- . '.ri-.c_'.,.,·_ ".'-' - •••

dakle, ne mogu ;ndu5trijs:KUI!'QJ~YQ9Hi, pa se, zato, od

~~_-.1:"'~~I."~I.-'>_""t:~:.:-Jo"'-"'·~·-~·"~ .•

toga i ne moze pravltl nikakav blznls. Zatim, aka je be-

~_~.::.~~~~~#J~'r~" ,., ..... ,,_, ...... l ....... ~I'~~.,-'.~_.._..--,- ... ~·-.~.='.-->.;., .".,c,","~·'-

lesnlke f"!l0gu6~.le¢ili,besplatnn- ~slfbvom hranorn

- oni i onaka moraju da jedu - ko bi uopste trnao interesa da _~?, . .t,q., 9rgani~lIJe propagandu?, Hemijska, farrnaceu't's'ka i industrijska hrana? Lekovi? vecina od njih nikada nisu bili infqrmlsaQi 0 mocnoj lekovitoj snazi sirove i~hrane. Uprkos svih iskustavalsaZr!a1i}a

.' ~~_....---~---..-. ~

na polju nauke.islroka javnost [os uvek se nalaziune-

3.:"~ .. §!E!ll,J...:... . '" .. ~"."".'.'.'.'.'.' , , ,,··-'.···f~ ,... .. "... v":': .. :.,..... .., .

Ono sto [e bilo od premalog interesa za nauku i industriju, utoliko je zanimljivijeza nas koje hocerno da ozdravlmo i ostanemo zdravi. Sto se tice intorrnlsan]a javnosti, precutana su brojna izlecenia raka a i drugi veriki terapl[sk! uspesi u Iecenju, koji su ostvareni rnimo hem ijskog tretmana bolesti. S'iroka javnost treba da sazna Istlnu 0 pitanjima zdravlla lz vise uglova, a ne onako kako je, 1~£tQ9'§!~Yrl9, serviraju i din~uju in-

_~eresni. krugovi nauke i ind~strije. . . . '.-.

18

Veliki narodni lekari, istinski plontri.zcravl]a, koji su

...,~'''''~;-"'t~:.;..,,-,~-,,-." """:;;;\~-"'-,.-: ... :~, .... " -_ .. : .----.--."' .... - "'""...." I I ;.,_, .• -' .~'. '-"-~.'" .

uclrilll oqrornan doprlnos u lecenju ljudl, trpe pravo

' ............. ..,___-.-T .••..• ,'~' • -'-.~ .. '- .' • - -, . • • _", - .

pravcato progonstva ad veclne lekara i same hemij-

~ sliIndustrii£t::.stQ se odnosii na plontrebtoloskop.ne-

~¥- .~!l'1 i0?'?§""§"l 3"?"fI'!M"'3'i6"&\M@!E++. ?i~

gov~nlazemlj_istg. Sve one 510 je u vezi sa sirovom is-

hranom ; lecenjem prirodnim sredstvlrna, mnogi naucnicl i lekari ismejavaju i bacaju u blato; zato S8 i ne treba cudltl kada mnogi ad njih i sam; oboljevaju ad istih tesklh bolesti ishrane, kao sto su infarkt i rak, atrgnut; ad zdravlja kao ; njihovi pacljent], pocev ad najvlslh uticajnih lienosti, kojima bi bilo nallakse da pokrenu tocak reforme ishrane, pa do najjednostavnijeg gradanina u narodu. Pozuda za novcem i visokim zaradama i dobicima imaju, nazatost, visi kurs nego zdravlje coveka - pojedlnca, cak - nego zdravlje sopstvenog tela! Gotovo svi (judi, od onog nalveceq do najmanjeg, osudeni su da se neprestano pate s bolestima. Tvrdnja da su bolest! udarci sudbine, tako .se uverljivo supertse da gotovo svi u nju veruju. A stvarnost je takva, da je mogu6e spreclt! rnnoqo patnjei bola. Treba, svakako, napomenuti ito, da sve bolesti

i tegobe ne nastaju zbog ishrane, jer se zakoni prirode mogu pogaziti i na neke druge naclne. Ali cak i tame gde se, naoko, radi 0 dusevnlm uzrocima bolesnog stanja, izostajanje sirove ishrane clnl izvestan preduslav nastajanja takvog stanja.

Nazalost, pod imenom .nauka 0 lece.nju prirodnim sredstvima" ima mnogo pokusaja u stilu "hokus-pokus", pa bih u tom smislu daopravo lekarima koji upozoravaju protiv okultnih radnji, buducl da il~~W' takve metode lecenja ostro osuduje i zabranjUj8 "U osnovi SU, kod takvih radnll, u pitanju uticaji na psihu,

koji mogu imatl teske posledice po covekovu svest .

• 11- ...... I..,.

nu bolnicu iii cak lzvrsi!i i samoubistvo.

Ali, vratimo se enzimima. Sta su enzimi, u stvarl, i u

19

cernu se sastoji njihova uloga? Radi se 0 posebnim . supstancama; oni u sebi sadrze lskru zlvota i pokrecu vegetativni zlvot u svim biljnim i zivotinjsklrn i celija-

mt:l¥r~iliWieIM:"~G3£~_~-= ani ne sarno sto obelezavaju svaku btljnu i zivotlnisku vrstu, nego i svakom zlvorn bicu oa]u njegovu osobenest, individualnost, izgraduju njegove organe i odrzava]u njihovu funkciju. Bez enzima nema deobe celt[a, nema rasta i razrnnozavanja. Oni su istovremeno i upravitelji i izvrslocl, koje je Stvoritelj usadio u svako ztvo btce. Oni upravtjaju hemijskim procesima u po]eclnacnlrn organima kod coveka, iivotinja i biljaka - precizno take, kao da imaju razum.

Da bismo naredno izlaganje 0 nastajanju raka rnog"}) boJje da razumemo, za citeoce je vezno da jos boJje upozna izuzetno znacajnu i zanimljivu funkci]u enzirna. Za divljenje je sta ani sve ostvaruju u nasern organizmu.

U Ijudskom telu postoje dve vrste enzima. Jednoj od njih pripadaju takozvanl endogeni, koje nazivamo i fermentima. Oni S8 stvaraju u zlezdama organa za varenje, pa stoga regulisu sarno varenje. Oni drugi, koji su pravl enzimi a kojima ce se govoriti u nasern izlaganju, su gzogen Oni izvrsavaiu svo gore spornenute zadatke u na em telu, a posebno nbrinu" 0 razmeni materija u celljarna. Na osnovu toga prepoznajemo izuzetan znaca] enzima za nase zdravlie. Oni au neuporedivo vaznij; od vitarnlna, kojima bismo pre mogJi priplsatltunkciju pomocnlh materna u sluzbl enztma, koji, u stvari, sluze kao njihova "trckarala".

Za razfiku od femenata za varenje, ove enzlrne.nase telo ne moze sarno da stvori. Kao sto nam prefiks "egz" u reci egzogeni kaze, oni moraju biti uneseni spolja, preko hrane, na isti nacln kao i vttamtrn. Svu tu raskosnu snagu zlvota i Jepotu, koje su prethodno rasuli u neku mladu, svezu biljku, u povrce iii neki divan

plod, enzimi sada, posto smo ih, kao sastojke sirove hrane, uneli u sebe, odaju u nasirn telesnim celljarna, svom novom "krugu delovanja'', dovodec: do naseq

vanje uloge enzima iz hrane koju jedemo, vazi kao za-

--

kon prirode.

Prodiranjeenzima u nase celile i veza 5 njima mogu

se uporediti sa stupanjem u brak (eksogamija). Enzimi su od sada "gazde u kuci" i brinu 0 napredovanju i umnozavanlu ceHja. Ti iiv; upravitelji dornacinstva, magli bismo skoro reel, taj .kucnl duh"koji rnlsll, ponasaiu se kao maslntstl i kontrolisu sve funkcije nasega tela. U zlezdama, na primer, ani spretnoJukoyode proizvadni9m hormona, u jetri tunkcionisu kao mudri hernicari, u bubrezlrna i koinim zlezdama staraju se da se krv cisti na n,ajbolji rnoqucl nacln. Taj niz bisrno [os mogli nastavitl.

Sto nasa hrana sa~rzi vise svezlh enzima (sirova hrana), to vise novog zlvota dotice nasern telu i utollko vise novih cell]a moze da se formira. To znacl nastajanje nove energije.;, vise izdrzfjivosti, uvecanu spo-

. i

sobnost odbrane od bolestl. Ono znaci i lepotu, pra-

vilno funkcionisanje ztezda, pa prema tome; dobru reguJaciju telesne tezine, ciscenje krvi i celijskoq tkiva od svih vrsta otpadnih materija, time dolazi i do izlecenja ad artritisa (bolesti sa rnozda najpodmuklijim talozenllrna), zucnih kamenova, zakrecenla arterl]a, bolesti srea, lzlecenle raka i vefiko_g brojadrugih bolesti. Ono sto sirova hranauspeva da clstl i lecl, utoll- . ko vise ce stltltl ad pomenutih bolesti, sto se posebno odnosi na tegobe starosnog doba.

Sto je covek mJadi, to je njegavo telo bogatije enzimima. Medutim, u starosti njih je manje, a time se

R~~-a;;r~Ie r"FvOtnasn'aga=zD6gtogajesramiffi{~

ma narocito potrebna hrana bogata enzimima. Oni na taj nacln vefikom merom ostaju postedem umaranja i

21

tegoba starosti.:Sirova hrana ko!a ie najbogatM-a enz~

mirna, to su kliee iz sirove seniee siravo mle ~

vrce kliee iz semenja a nerocito so-

ajcino mleko iz prvi dana sadrzt pe-

as ru 0 vise enzirna nego ono --asnIJe. a. a o dra zarnlsao, posto je novorodencetu potrebno rnnogo snage.

Z;va (sirova) hrana najbolje ie sredstvo za negovanje lepote. Njom se ubrzava obnavt'an]e celija, pa koza ostaje elasticna i kOG; se formiranje bora. Ona osim toga lee; zlezde naseg organizma, a time; gojaznost ; mrsavost, Najfini]l krvni sudavi u kozi stalno su cisti, pa time j pravilno snabdeveni krvlju. To je objasnjen]e za svez, rntadalackt izgled. Na isti nacin sirova hrana Jeci visok pritisak, anginu pektaris i sprecava nastajanje lntarkta, 9soba koja se hran; sirovom. hranom postepeno se podmladuje, stc moze da bude i 20 godina u odnosu na styarnu starost, takode i u po- "

gledu polnih organa._ h

- Mr$mo u nasern izlaganju upoznali funkcije enzima kao pravo cudo, kao tajnu, pred kojorn covek mora da uvldi svoju nernoc. Osim toga, mi smo zakljucili daje snabdevanje ceJra naseg organizma enzimima iz hrane, U stvari, rirodn; zakon. ata mi prepustamo <;;tao-. ?u da sam_proeeni _" a Ii unistavanje tih enzlrnakuvanjem, pasterizovan;em iii drugim procesima i po· Slupcim,a, ka~vi postoje u jndustrijskoj preradi hran~ i1etreba posmatrati kao zlocin protiv coveka, prirode i ~¥9£J)tvorftrfi:l: , " =-

aJteza peslealca nedostatka enzima smatra se unlstavanle vrednosti i svojstava mineralnih soli, kao

sto su kalcijum, tostor, sumpor, gvazde i mnoge druge, clrne nastaju teske i podmukle bolesti, dok su sve druge potpomognute. Doduse, hemlcarl tvrdeda se kuvanjem ne unlstava]u mineralne soli. Oni su dellrnlcno u pravu. Medutim, posle kuvanja izostaiu enzl- 22

mi, koji su organski vezani za mineralne soli. Bez odgovarajucih enzima, mineralne soli se u celijarna ne mogu pravilno iskoristiti, pa su najvecim delom lise-

rf S Ef '. 0 rr; Clit19Tu'i:p"i@""

ne materije. Organske mineralne soli pretvaraju se u anorganske mineralne soli. Tu clnjenlcu potvrduje sledece:

U jednoj zoolosko] zbirci u svajcarskorn gradu Saf~ hauzenu (Schaffhausen) na lobanjama rnacaka i pasa mogu se videti visestruka ostecenla zuba, dok toga nema na lobanjama zlvotlnla koje zlve u divljini, kao Iisica, jazavac j kuna, posto te zivofinje ne jedu nlsta kuvano. Sirova hrana na taj nacln sprecava kvarenje zuba a time i cltav niz drugih bolesti zbog nepravilne ishrane, kao artroza, isijas, ostecenja i porernecaji u zglobu kuka-i-na kicrnl, Kosti popusta]u posto ne prjmaju dovoljno t")ranljivih materija, pa dolazi i do ukljestenia nerava (I:sijas). Najcesce vrste lomova kostlju takode su posledica takvog nedostatka u ishrani. Tu pornazu samo kalcijumom bogato sirovo rnteko i sirova hrana. Ree "pstecenja zbog poqresnoq drzanja tela" na poqresnorn je mestu; radl 58 0 ostecenjlrna zbog poqresne ishrane. Kako je to objavio jedan dnevni list u SvajcarSkoj, u jednom gradu te zemlje je jedna osm ina dece vee prifiKom pofaska U skotu pokazala ostecenle kicrne, Klimavi ternel] polaze se vee u dobu sisanja(vidi stranu 201): .Zdrava hrana za male bebev.) Ova upadljiva ostecenia u ishranisamo su mali dec bolesti zbog nepotpune ishrane. Za jedno pravo lecen]e medikamenti i kupke ne donose mnogo koristi, ako se uzrok ne uoci i ne ukloni.

Uporedo sa nedostatkom mineralnih soli ide opte-

L~eJs,L'll.,LJrue,~lJ~~,..ag!l!l;IL~ iz hrane, sto tzazlva novi niz bolestL Kuvana hrana visestruko izaziva talozenie optadnih materijai kiselina, koji dospevaju u krv, kako bi bili eliminisani na prl-

23

rodan nacin. Buduci da organi za izluclvanie nisu dorasli takvom zadatku, mnogo od toga ostaje u telu i izaziva bolesti. Neke od kiselina koje S8 sakupljaju u

uma i artritis. Druge neupotrebljive supstance taloze S8 na drugim mestirna u telu, pa nastaje zakrecen]e arterija, visok pritisak, bolesti srca, zucni kamenovi, kozne bolesti i nebrojene druge bolesti i tegobe. Stvarni uzroknisu nl promaja ni juzni vetar, koji pritiska i izaziva bol, vee nedostatak enzima, usled pogresnog nacina ishrane.

Zvuc! neverovatno, ako bih dalje zakljucivao,da je uzrok svih infektivnih bolesti ponovo jedan te isti: preopterecenost organizma stetnim i otpadnim materijarna usled poqresne Ishrane. Oblcno krivicu svafjuje-

rno na klice bolesti iii takozvani virus ave iii one bolesti, a ipak je kriva preopterecenost organizma stetntrn i otpadnim materijama, bez koje nijedan virus ne bi

. mogao da opstane. Telo oclsceno sirovom hranom ne razboljeva se; prelazak na takvu hranu hiljadu puta se isplati. Oslobodlcerno se straha ad bolesti i virusa, a time i preteranih placania za razna oslquran]a i leeenja. i'igje, na primer, dubokoumna zamisaQ StVQrite:., 'ja, a s vremena Jia vreme oeist; nase telo, ier Qrip nas pr;siljava da gladujemo. Zbog toga je besrnlsleno vestack] snlzavatl temperaturu. Zelis Ii da tvojedete ostane postedsno de~llh bolesti ; da lTIU nisu potrebne opasne i veoma stetne vakcine, interesuj se za IIzivu" hranu. Deca veoma vole sirovu hranu. Na taj nacln roditeJji mogu izraziti .svoju Ijubav prema deci, jer de im prelaskorn na taj novi nacln ishrane dati licni primer (vidi Ingeborg,1 03 strana).

Susedov papagaj ne sme da jede przenl kikiriki (vee sarno slrovl), jer bi se zbog njega razboleo, gavori Ii su mi. Zasto to onda smeju nasa deca, koju bi trebalo ipak vise da volimo? Zivotlnjama koje zlve u zoolo-

24

skorn vrtu ne sme se dati nista kuvano iii denaturisano, jer bi se mogle razboleti. Zasto se Ijudima ne govori nlsta, ko]! se razbofjevaiu ;z istih razloga? Zar

ryryS.teds!l!.a 1m~f4.dslepmW,§1tS!ii tiln i,~wraka 1J2.J2L bila bolje upotrebljena za ovakvo upoznavanje [avnosti sa cinjenlcama? Svakako! Na to mi je odgovoreno da bi to izazvalo pravu katastrofu, jer bi veliki hemijski industrijski koncerni i sve fabrike prehrarnben ih proizvoda, sta vise i mnoge bolnlce, morali da zatvore svoje kapije. Eto, ispada da su bolesni neophodno potrebni zdravima all, nazalost, ubrzo vise nece biti ni zdravih Ijudi. Buduci da su danas veclna lekara .. hemijski" usmereni, mora se pretpostavifi da hemijska industrija indrektno upravlja njihov;m obrazovanjem. Skandal je, sto [e, na primer, u Svajcarskojkatedra za priradno lecen]e neprihvacena-aod strane-odredenlh krugova cak i zabranlena. Tarnosnie vlasti su, po tom pltaniu, ociqledno nernoene. Sta na to kaze siroka jay· nost, koja je opterecsna teskirn i cesto neizlecivirn bolestima?

Mnogi Ijudi su do te mere prepunjeni otpadnim materilama, da nastaju cesto po zivot opasne bolesti iii infarkt donese kraj zlvotu, cesto u najboljim godinama. Neretko su pagodeni Ijudi koji "nikada" nisu bili bolesnl, Njihovo zamisljeno zdravlje sve se vise poporsavalo, jer su se u njihovom organizmu tokom mnogih godina gomilale atpadne materije, sto je dovelo i do katastrots. Razume se, vee prema datoj bofesti, uporedo sa talozenjem otpadnih materija u organizmu, svo] danak naplacu]e i stalni nedostatak mineralnih materija, zbog kuvane hrane. Najcesce je malo korisf ad medikamenata, zracenja, otrovnih injekcija, Ieeenja U ordinaciji specijaliste, pa cak i transplantaclje srca, posYo"nt'"~~ri~'it'"ozf~ bolestl. Sasvim je normalno da tude srce, koje je presadeno u jedno bolesno, otpadnim materijama opte-

25

receno telo, ubrzo i sarno otkaze. U svakoj bolesti ce~ 10 telo je bolesno. Vidimo kako je poqresno leeiti samo simptome, koji se skoro mogu uporediti sa ventili-

~~"~.~.

~N@~J1l1:·jmr_~«

jer necistoca mora da izade. Prema tome: telo leciti

-kao eelinu.

Mogli bismo prigovoriti, reeimo ovako: kako onda Ijudi koji gotovo sve kuvaju - uopste mogu da zive? To stojl u zavisnosti ad sposobnosti organa za prila- . godavanje, kao sto cerno to videti. Biolazi su, istlna, ustanovili da su za razmenu materija iz neke odredene hrane pogodni same oni enzimi koji su s njom organski vezani. Medutim, aka nema enzima, tela zna da Hse snade", uztrnajuct u porncc fermente za varenje, pre svega iz pankreasa. Medutim, ti fermenti sarno jednim malim delom uspevaju dazamene prirodni proces. Poneki covek sa dobrim genetskim nasledem, malo jede j u svakojn pogJedu vodi racuna 0 umerenosti, mazda ce i sa uobicajenorn ishranom dotiveti lepu starost. Medutirn, tesko da ce ostati pesteden bolesti i tegoba starostt. (Oznaka "tegobe starosti", u stvari, je popresna, posto starenje nije uzrok tih tegoba. Izmedu staracke slabosti i tegaba starosti velika je razlika.)

N·ASTAJANJE RAKA

Postoji vrfo upadfjiva veza izmedu nedostatka sirove hrane i nastajanja raka. Zbog tog nedostatka, a time i nedostatka enzima, kao sto vee napomenusmo, trpi i deoba celi]a, jer proces deobe 6elija u tom slucaiu ne moze pravilno da se odvija. Na taj nacln nastaju tzv. .Jzrodene" cell]e, koje se izopacuju u divlje lzrasllne, pa nastaju clrevl, rak, tumor! i miami.

Rak nastaje zahvaljujuci delovanju izvesnih hemijskih supstanci i otrova, na primer, sredstava za zastl- 26

tu bilja1 sreds1ava (clta]: otrova) za konzerviran]e, hemijskih medikamenata, hlora j fluora u pija60j vodi, nikotina, kuhinjske soli i mnogih drugih. Aka su ti

or(5'f1I-S a .. r 'aK· iT errn aj -;" r

mogu ubijati i snzlme, iii ih bar omarnttl ;Ii opit], elm otrov prodre u cell[e. Kada nedostatkom enzlrna vee mogu da nastanu .Jzrodene" celi]e, koliko je tek, kada uz to u celije pradru omamljuju6i otrovi? Tako se ne treba cuditi kada u pojedinim celijama enzimi potpuno izgube kontrotu, pa abnormalne celi]e pocnu naglo da se umnozavaiu i ad njih nastaju izrasline raka.

Postoje razticite vrste raka. Svaka ad njih predstavIja divlju izraslinu, nastalu pod posebnim ustovlrna, iako u tome nije ucestvovao nikakav odredeni, prenesent virus (aka. oae se gomilaju otpadne metetiie u nasim celijama',budu6i da.nerna zlvih enzima koji aktivno deluju i kolti ih eiste, iii gde su inace malobrojni enzimi ornaml[en! iIi unisteni, trulezi se otvaraju vrata i nastaju us loy; za "formiranje" tumora. Prema tome, uvereni smo da rak ne treba dovoditi u vezu 5 nekim posebnim virusqm. U prilog tome svedoct vee sama

,

c;njen;ca da rak hije zarazna botest, kako je Inace po-

znato kod virusnih oboljenja. Protivotrov, koji bi bio pronaden, jos vise bi otrovao tela vee oboteio od raka, pa zbog toga takvo sredstvo nikada i nije maglo biti pronadeno. Prema mome lskustvu postoji sarno [edno sredstvo, a to su neotrovani enzimi, koji ne nastaju u hemijskoj fabrici, nego kod zem joradntka koji ze-

~.~~~~J. ~--../

Raspofazemo indirektnim dokazima a ispravnosti nasih izlaganja - kao na primer to, sto odredeni narodi, koji su do sada bili postedenl ad civilizacije, go~~aW.xa~ffilJiruJJJiJ?P.l!?sti vezane za ishra-

~ 'AM*"' .... Wi!:'1''''''fIiilfi:'W'i".i.'1

nu. Jedan ad takvih naroda bifi su Hunce, koji zlve u

jednoj veoma zabaceno] doJini planinskog masiva Himalaja. Tarno.se ranije nije znafo za fabrike zivomth

27

namirnica, vestacka dubriva j hemikalije. Mleko i najveci dec hrane trosili su se u sirovom stanju. Zatlrn je, nazalost, prema toj dolini izgraden automobilski put.

~QwJii5'Y~JJ~~",c5~l~'!rli,~9J.iL Beli secer, kuhinjska so i slicno, usll su na otvorena vrata i sad a potkopava]u zdravlje tog naroda.

Autor ove knjige slobodno tvrdi da radanje hendikepirane dece, kao na primer, mongoloida, treba povezati sa istim uzrokom kao i nastajanje raka, dakle, 5 odsustvorn sirove hrane. Formiraju se nepotpune jajne celi]e. S druge strane, organski zdravim zenarna koje nisu imale dece maze se pruzifi nada da ce, zahvaljujuci jelima spravljenim u sirovom stanju, ipak ios rnocl da rode decu (autor moli za potvrde pismom preko izdavaca), Buduce majke koje se hrane sirovom hranom imaju lakse porodaje. Prerani porodaji i spontan; pobaca]l takorecl su iskljuceni.

Povecanie broja slucaieva raka upad/jivo se kretalo uporedo sa povecanorn upotreborn otrova, kako u poIjoprivredi, taka i u prehrainbenoj industriji. Stoga bih .: zeleo da apelujem na podsticanje bloloskl orijentisane zemljoradnje, bez otrova, na taj nacln, sto bismo svuda trazlll sarno bloloskl gajeno povrce (vidi naslov: .Jsnrana sirovom nranorn").

Budu6i da svaki cetvrtl covek umire ad raka (Svajcarska) i odvajaju se vel ike sume za istrai:ivanje raka, apsolutna je duznost lstrazlvaca (koji su gotOVQ svi hemijski ortjentlsanl) da konacno priznaju zasluge istrazlvaca u oblasti enzima j cinjenice a brojnim lzlecenjima raka zahvatlujucl sirovoj hrani, i gladovanju uz upotrebu sokova odpovrca i caleve, i da svoja lstrazivanja posebno usmere na to podrucje. Taka veliki broj lzlecenja od raka u celome svetu ipak su cinjeniceJ-J_ ne mogu se vise prikrivati. Od svln do sad a objavljenih knjiga 0 stvarnim izlecenjlrna od raka uz pornoc specijalne ishrane, zeleo bih sumnjalicama da skre-

28

nem pazniu na vee pomenutu knjigu dr med. Gersona (objavljenu na nernackorn iezlku): .jzvestal: 0 50 izlecenih stucaleva raka" ("Berichte aber 50 geheilte

r "oj e oze dobiti ko autora. I taj Ie·

kar pacijente leei prevashodno sirovom hranom. II Sve dok se ne prlzna i ne uktoni uzrok raka, operacije i zracenja nece mnogo koristiti, a ni posle toga; naprotiv, ozraceno tkivo cak i uz sirovu hranu, tesko se leei. Neophodno je oglasiti upozorenje protlv takvog prornasenoq posla. Zraceni bolesnici od raka su .Jstusarenl" stucajevl. Dr NoJfi tacno je znala zasto nije orlstaJa na zracenie Hi operaciju. 0 tome ona govori U svojol Ispovestl, ciji jedari deo nalazimo u pocetku knjige.

Poznato je da se bioroska hrana protiv raka koja dode na trzlste uvek odmah rasproda.

U kantonsko] bolnici Aarau, ujesen 1968. godine, lzvrsenl su pregledi majki. Desio je do porazavajuceq otkrica da je majcino mleko, otosecno, sadrzavalo 15 puta vi se insekticida n8go sto je medunarodnim propisima dopustsno kod kravljeg mleka za odrasle. S time u vezi stajalo je u casoplsu nReform + Diat" (juni 1971):

"U jednoj ovakvo] situaciji potpuno je neshvatljivo da zdravstvene institucije ne cine sve sa svoje strane . da podstaknu obradivanje zemljista bez otrova. To ani ipak ne cine. Posle poznatog skandala sa slrorn, sva]carski oroptst za zivotne namirnice izrnenienl su utollko da je ubuduce zabranjeno stavllatl natpise "bez otrova", "bez insekticida". Dak se u calorne svetu sve vise narnece obaveza deklarisanja na proizvodima radi zastite potrosaca, u Svajcarskoj se radi dijarnetral-

~~t~,,~QLlJ..QMcij.Ab_ moze doblti na srpskobrvatskorn jeziku, ad istag izdavaca: .Hak, leukemija i druge prividno nelzleclve bolesti - lzleclve oriroanim putem. I<

29

no suprotno, pa potrosac vise ne maze da zna sta je gajeno sa otrovima a sta bez njih."

Trenutno SU u toj zemlji aktuelna nastojanja da se WCIlTelfftfgcr61. 3taiijaiije ·Oi,~a ,,6~~ ,,6t~ gajeno". Drugim reclrna, cilj je da se na trzlstu onemoguei prisustvo proizvoda jz blotoske abrade zernljlsta.

30

3. NAJRAZLIGITI.JA IZLEGENJA

Upotrebom sirove hrane i gladovanjem mogu se ieciti doslovno sve bolesti. Na mene je veorna dubok utisak ostavilo izlecen]e mag oca, koji je u najtezern stepenu patio od vade aka srca i srcane astme. U to vreme jos nisam bio pobornik ishrane sirovom hranom, pa sam u oblasti Iecerua prlrodnlrn sredstvima bio veoma malo intorrnisan. Ipak, zdrav Ijudski razum govorio mi je da su organima naseq bolesnika, uz deIirnicno gladovanje, bili neophodni ternenrto ciscen]e j odmor i da je mesnu hranu i so trebalo potpuno izostaviti. Bilo mu je tek 56 godina, i od nekog vremena bio je bolestan.

Moji saveti nisu bifi prlhvacent; naprotiv, pozvan je

najbolji lekar U okolini, kome [e povereno lecen]e. Lekar je pacijentu s vremena na vreme ubrzigavao po jednu injekciju, a kasnl]e sve cesce. Cak mu je prepisao i ishranu sirornasnu mesomi solju, sto, rnedutlrn, nije maglo imati etekta - bez potpunoq izostavljanja mesa, jer je Izraz "siromasno mesorn" Prilicno raste- 9 rjiv. Stanje pacijenta se vidno pcqorsavalo. Sam Iekar kao da gotovo uopste nije verovao U izlecenje jer, asim davanja injekcija, nije preduzimao nlsta, Nage pacijenta oticale su kao stapaviza spravljanje butera. Posta bolesnik vee odavna nije sam rnopao da odlazi

puta dnevno radi davanja injekcija. Zbog vodene bolesti ubrzo je nastupila i srcana astrna, koja se sada ta-

31

ko poqor sala da se ni danju ni nocu nije maglo misliti na san. Ne pltajuci lekara, pokusao sam da mu dajem jedan Jekovitf ca], afi to nije mogro donetl ni pornoc nf

~ikA£i~~~~JlUJlJ2raJ2A--: koja [e u krv ponovo odavala necistoce j jos s pocetka

bila uzrok nastanka botesti. I sam otrov iz injekeije doprinosio je trovanju krvi, umesto da lecl. Svakom prilikom kad sam pokusao da nagovorim oea na drugi nacln ishrane, brzo bi dolazio odgovar, da lekar to boIje zna. Tu sam prvi put dozlveo da vidim kako se covek zilavo i uporno drzi svojih ustaljenih navika u jelu; paneki Ijudi, iako toga nesvesni, svojim porokom u lshrani Izvrse j samoubistva.

Cesto mi se cinilo da ne postols gore muke od onoga sta je taj [adnlk, moj otae, mOrao da trpi. Po celu noc je jscao. Tek kad je patnja dostigta kulminaciju i on vee pred soborn video kra], upitao me je: "Sta SI to, u stvari, mislio sa druqaciiorn ishranom?" Sada je vee bio mek i najzad voljan da prihvat] moj savet, Od tog trenutka, normalno, vlse.nl]e srneo da sedne za sto sa oorodlcorn, posto ne bi mogao da se uzdrzi ad ukusnlh jela. Od tada je dobijao sarno nekoliko kasika Iseckanop Juka na tankom komadu hleba, premazanom buterom, uz jednu solju konCentrovanog caja za bubrege. Privremeno, za svaki obtok dobijao je isto. lzrnedu tih obroka morae je da Pa.ti ad gladi. Buduci oa je blo naviknut najako zacinjena [ela, mnogo je voJeD Syo) obrok sa Jukorn. Najradije bj od toga uzeo jos

rnnogo vtse, da sam mu sarno do<volio.

Vee za 24 sata sva voda iz nogu bila je iscezla. Vee ctrugu noc, nas bolesnik je celu ·prespavao a i srcana qstma je bila potpuno iscezla. J~dna otvorena rana ria potkoteniei koju je vukaa vee dve godine, za se<:Jam dana je zarasla, a naredne S~dmiee moj otae je 'lee rnarslrao dva kilometra u susedno selo. Sve je bi- 10 kao cudo, posle taka teske bolesti. Svedocirn ovde 32

da ni u cernu nisam preterao. ad dana promene jelov· nika vise nije bilo injekcija. Polako i postepeno je jelovnik postajao raznovrsniji, iako je gladovanje jos izvesno vreme morale da potraje. Rekonvalescent je

~~~~ ".r. hi .......... ~IIC;O' lioni c.-'::lIr'::llrlniL-

~"lshranom"'sTro'vom'-h~~~gu se iecltl sarno

teske bolesti, nego ; male zdravstvene tegobe, koje gotovo da i ne vaze kao bolestl, kao, na pr-imer, glavo~ bol]e, osipi na koii, neprijatan zadah iz usta, umor i zamor. Tamo gde se radi 0 zavisnosti ad kate, pusenja iii pica, za pocetak treba preporucltl gladovanje. Oslm toga, neke je rekao da sirova hrana moze da posluzl kao nadoknada za nedovoljno sna. On sam se narednog dana, uprkos cinjenice da je malo spavao, vise nlje osecao ni umoran ni malaksao.

Bolestl koje ocigfedno .nasta]u zbog speclftcnoq nacina fshrane, kao sto su upala srepog crsva, nastajanje zucnih kamenova, artritis i druge, takode se ieee putem pravilne ishrane, ali zahtevaju, upravo zbog toga sto su opasne .bolne, brzi postupak lecenja. Zbog

toga smo dodali pogravlje .Dornaca sredetva za brzu pornoc", Ne treba zaboraviti da se takvi bofesnici do sada nlsu hranili sirovom hranom i da je za prelazak na takvu hranu uvek potrebno da prode izvesno vreme, da bi se pokazala njena snaga ciscenja. ad lecenja je bolja preventiva u vidu uzimanja zlve hrane. Takva ishrana automatski donosi soborn razurnan nacln zlvota, pri cernu odredenu ulogu igraju sunce, vazdun, voda, pravllno disanje, dovoJjno fizickih aktlvnostl i umerenost cak i u pogledu uzimanja sirove hrane. Vee i dellrnlcno uzlrnan]e strove hrane rnoze da pruzi organizmu prlllcan stepen odbrambene sposobnostl, pri cernu bl, ako je moquce, trebafo izostaviti aledeca jela: beli i polubeli hJeb, jela spravJjena sa belim bra·

sno ni7meso,=K'UVana mra~fio''i'1ij)asre7iZOVano"'' mleko, jela sa sadrzalern masti iii kuvana sa masnocarna, kolaci, beli secer, cokolada i vece kollclne soli.

33

4. ZA KOJU HRANU JE STVOREN COVEK?

Po§to Je postojafo jedno vreme u kojem su se Ijudi uglavnom hranili od ulova, pa to vee; kuvali, mogl; blsmo vee lako lzvucl zakljuc~k da smo mi !judi stvoreni za mesnu hranu i da je kuvanje nesto najnorrnalnl]e. Takvo zaktluclvan]e je premalo osnovano, pa time mo-

- ze i da nas zavede.

Zasto zivotlnje koje zlve ui divfjini u normalnim okolnostima nikada ne oboljevaju, dok se danas, medu civilizovanim narodima gotovo i ne moze nacl stvarno zdrav covek? Kakva iskustva su svojevremeno stecena u zooloskirn vrtovlma, kadje pokusano da se ztvotlnie hrane kuvanom hranom, lz straha od klica bolesti? Postignuto je upravo suprotno od onoga sto sezelelo: u stvari, mnoge iivotinje su se porazbollevaIe i uginufe. Jedan dec zlvotlnla izgubile su sposobnost reprodukcije, razrnnozavarua. Taj gubitak doneo je sa sobom otreznlenle. Te dragocene zlvotlnje poee- . Ii SU, zatim, da hrane njihovom prtrodnorn, nekuvanom hranom, onom za koju su one i stvorene. Cesto je posle toga. stajalo u dnevnoj stampl kako su sasvim retke vrste iivotinja ponovo dobile mlade.

U potrazi za odgovorom na nase pitanje, mogu nam korisno posluiiti nova uporedenja sa carstvorn .zivoti_'nJa:"'R"C5jaQrsupawzi'vofifijajenaJ151iTcr co\i'e'Ku~ o aparatu za varenje? Mozda grupa grabljivica, travcjeda, zlvotlnla koje jedu sve (svinja, itd.) iii zivotinje ko-' 35

je se prevashadno hrane plodovima (majmuni)? Gorlla, na primer, ni ne dodiruje meso.

--. Debelo crevo iivotinja-mesoidera, srazmerno tele-

~9~:.~H!j~"~£~_ 9iL££'1~~9Y9Qi_L~1~a~_~"i""k_~ njaei su racvastl, dok su zubi u coveka tupi; njihova

pljuvacka je kisela, covekova aJkalna; njihovo crevo je iznutra glatko, nase naborano, njihov jezik ima hrapavu povrsinu, dok je nas gladak; cak je i zeludacna kiselina znatno [aca kod iivotinja-grabljiv;ca.

Organ; za varenje kod iivotinja koje sve jedu (svastojedi) slicniji su ·organima za varenje kod iivotinja-grabljivica nego covekovtrn, sto bi znacllo da zivotlnja-mesoider maze Iakse da vari biljke i plodove nego sto yare meso iivotinja-biljojed iii zivotlnla koja jede plodove (krava, rnalmun i sam covek), Oak je zeludacna kisel ina coveka preslaba za varenje mesa a crevo iznutra hrapavo i pet puta duze ad creva zivotinja-mesozdera, meso u njemu ostaje pet puta duze nego kod ztvottnla-mesozcera, sto je predugo i Izazlvatruljen]e i tezak zadah, Po redosledu 'zblvanla, te istrulele materije prodiru kroz zidove debelog creva u krv i izazivaju bolesti. Zagovaraci teorije 0 evoluciji rnozda ce razbljati glavu, pltajucl se zasto se nas slstern organa za varenje nije postepeno prilagodavao mesnoj hrani iii bar postao istovetan sa organima za varep]e kod zlvotlnja-svastojeda, posto smo se mi Ijudi ad pre vise hiIjada godina navikli na mesnu ishranu. Vee sarno to moze da osporl njihovu teoriju. Zar nam vee sve ovo , ne pokazujs dovoljno da se covek poqresno hrani i da

je zato podlozan svim rnopuclm bolestima? '

Zivotinje-biljojedi nemaju kandze za hvatanje plena,

·od kojeg bi dobile meso. Covek i zlvotlnja su jedina stvorenja koja imaju ruke za penjanje i uzimanje plodova, sto sluiii kao dokaz da su Im za hranu najpotrebnii plodovi. Civilizacija je unela korenite promene u covekov nacln zivota, ali je zato njegov aparat za va-

36

renje ostao isti. On se i danas potpuno staze sa aparatom za varenje kod covekollklh majmuna; shodno tome, njegova Ishrana bi takode, u prvom redu, trebaJo

rI'!:l ~o ~~~tl"\i' ""n ... ,ionn\l!:l II til k tonnriill Ilhr~i~mn

............... _ .. --_....._ "~ ~~.' "~N''''' __ ~' _NO" . 'N'_' "1ii;;If' - "- -r-"nno_;"_' - NO",",'_"_ --&rii'" --.-ft-

orasasto voce i semenje. I majmun se hrani pupollclrna i rado zvace mfade fistove, sto bi se rnoqlo uporediti sa naslm salatama. Kada nade jestivo korenje iii rukovice, ni njih ne prezire (sargarepe, cvekle, itd.) Normalno je da on sve to unosi u sebe onako kako mu priroda daruje. On ne zna za kuvanje, kuhlnjsku so, be-

. Ii secer, za bilo kakva otrovna sredstva za konzervlra:nje. Primenjeno na nas: sto svaja jeta spravljamo prlrodnije, to ·su ana zdravija.

Necerno Ii se, razmisljajuci 0 ovlrn zakjjucclrna, nesvesno podsetiti prvog ad svih zakoria lshrane, koje je

- Stvoritelj dao prvom Ijudskom paru, koji stoji napisan !1a prvom listu SibBje? On glasi: "Eva, dao sam vam sve bilje sto nost seme po svo] zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to ce vam biti za hranu." To je, . d~kle, prirodni zakon, jer smo mi za takvu hranu i stvoreni.

o 'rna rnnoqo supruga koje svajim muzevima ad silne Ijubav; uvek stavljaju na sto sarno ono sto je "naiboIje" .. ft. onda, neocekivano, saznajemo tuznu vest da je ovaj)1i ona] nas' poznanik umro u 30., 40. Iii 50. godini od ia~ka; multlple skleroze, srcanoq udara iii bilo koje od naslh bolestl civilizacije. Cujemo i podatak da je na lekare L Jekove potroseno bar polovina imovine, ali su svl specijallstl lpak bil; bespomocnt, Te mlade zene su imale dobre namere, pa su svoje muzeve iz pukog neznanja, sasvim bez i trunke namere, svojim kulinarskim vestlnama osudlle na preranu smrt. Tesko

_c;LiJlj§Qlq~~Fl)L~lilLvecu !Isgeg_Li.gty~ za izlecenje koje i nije bilo nikakvo lztecenia; na sve to dosli su jos bolavi i patnje koje je bolesnik dodatno morae da trpi; ipak, najteza je patnja clanova porodi-

37

ce kada svemu dode kraj. Za dobrih dana nije bilo vremena za cltanle zdravstvene literature.

Medu mnogim stucalevlma, ovde cerno izdvojiti

~" ,kg v.. • I dl

,~ _r-~£Qv:fLa !1.~7QJJ .w.., lJ _rn~a ~

godinama nastao tumor, koji mu je prlttskao ocni nerv.1 u njegovom slucalu strucnorntsllenje je glasilo:

"Odmah operisati, lnace ce biti prekasno." I pored operacije, on je danas potpuno slep. Oa mu je sarno neko rekao da je, kao Ijudsko blce, stvaren za drugu vrstu hrane i da je bar dva meseea ucinlo pokusa] sa Ishranorn u kojoj nema klsellna - mozda sa sokovirna od sirovog voca i povrcal Po naslrn iskustv-ima, uz takvu lshranu nijedan rak vise ne napreduje, nego posle kraceg vremena pocln]e da se leei. Stoga sam 100% uveren da do teoperacljene bi bllo doslo i da bi covek I danas mogao uzlvatl u svom vidu. (Vidi str.

159ff) .

..... - - ---, .... ~" ....

38

V'

STETE

ZBOG KUVANJA

5. STETE ZBOG KUVANJA

Nedavno je jedna osoba trijumfalno dosta na moja vrata sa novoscu da je u bfizini Berna jedna zena, koja se hranila sirovom hranom, umrla od raka u 40. godini. Medutim, ispostavilo se da to nije bio neko ko se hranio sirovom hranom, nego jedna ,vegetarijanka.

'-_. ~---.._,._

Izmedu te dYe Q_ostoji zaista ~[~zILka. Vegetari;

"[anci se,-doduse, odrlcu upotrebe mesa, ali kuvaju ve~ . _ 'cinu svojih jela. Cak aka to cine i pazHivo, na primer,

-

kuvanjem u pari, iZITI_edu tog naclna kuvanj._aj_0'1.9__Q

. ~ugog,· I a nije veli~~.;,.l.Lpba slucaja unistava se ono najvazni ,a 0 su~~j_r.nP.

Povrce koje se kuva u vodl najvise gubi. Tako, izmedu ostalog, u svojoj knjizi ,;Solovi i tegobe", pise arnericki istraztvac dr Garten _. kad se kupus kuva

~---'--7;-"'::-.'-

kao sto je uobicaieno, on sadrz! samojo~_cEZtr.ge,§~!l,

dec svoje prvobitne v-rednost[ Takve·· clnlenice nam

~""~d",,""'-"""""."P·.··~' __ '''_''C-;-'''''''''_'~~_··

otvaraju Dei. Uz enzirrn:r,--rrarvr§.~ .. .stradalu.L yitamini.

Veoma vazan Vifam in ·~-.~9.ilUg_glgYll.L~a.d.atakC.i.$¢enje krv], "kuvanfe·m··Ts~e6eo~~ i.1 i usltnjene .hr~nE3i. m leka, potpuna se gubi a drugi dellmlcno. Sve mineralne soll preiazeu vOQlJ U kojolse kuvai u.panj.lako, povrce, takoreci, ne sadrzl vis.§...n.i.§..ta. --·Za·gre·vanJem··li·-ku-~~nju belancevine gube dye trecl-

ne svoje hranljive vrednosti, nesto zbog zqrusavan]a nesto unistavanjern, Skuvane belancevine, uz to, ra~

tabolizma.

Gubici mineralnih soli, kao sto su kalcijum, gvozde, 41

magnezijum, si/icijum, [od i druge, do kojih dotazi kuvanjern, spomenuti su vee u prvom pog/avlju. Poslediea necostatka enzima [e u tome, sto, po proceni, tri

~etvrtine i vise ad tihmineralnih solicetije na5ega te-

I a ~;~;';';g ~;md~;i~Rp~t~~~7p~~~~'po;taji~'samo~oT paT

ne rna te rije , troske (lase tirene. Uz taka velike gutzjtke. vecina Ijudi je neishranjena i uz pun ieludac. Za teS 0 steeen OJI Izdaju za hranu, na J . v sto dolaze sarno takorecl bezvredna jela. Zahvaliuiuci kuvanju gub; se vrednost i skroba ; vocnop secera, budue] da u njima nastaju hemijske promene. Oni na ta] nacin postaju opasni za tjude koji su sklonl gojenju, sto u nekuvanom stanju ne bi bilo sluca]. Sirovo voce dobro Pod nose cak l secerast, all ne i kuvano: nov dokaz 5tetnih promena koje zbog kuvanja trpe secer i skrob. Voce ni pod kakvim okolnostima ne bi trebalo

l kuvati iii iterilizovati. Ako zellrno da ga sacuvamo,)

'~ -- -~ ,. 41; --II

preponJcuje se susenje ·ili zamrzavanje. H , 'w'

."" Najvece stete od kuvanja, odnosna,;"izl~iganja visokim ternperaturarna, trpe masti i ulja i to ne sarno prilikorn kuvanja, nego vee u samoj proizvodnji, na primer, kad se uije cedi na visokim temperaturama. Nesta vise 0 tame procitacerno U odseku 0 fecenju bofesnih ad srca. Isto kac sto zivotinjske masti, biljna mast u cvrstorn stanju j jako ugrejano uJje zacepljuju vene i izazlvalu visok krvni pritisak, taka ih hladno cedeno ulje - eisti.·Kao 5tO oni prvi izazivaju povscanu telesnu tezinu, ovi drugi je smanjuju.

5to Se tlce arome i ukusa, svojstvenog svakoj vrsti hrane, onl trpe velike gubitke prilikom kuvanja. Zbog toga se ne maze zaobi6i vestacka zamena, pri cemu se najvise korlste kuhinjska so i beJi secer, oboje veorna stetnt, Zaista, tuzna i jadna zamena za ono dragoceno sto je ;zgubljeno kuvanjem.

Utvrdena je da se kuvanehrane, uopste, uzima tri do cetlrt puta vise nego sirove. Vee i sarna zapremina

42

hrane kuvanjem se jako umanjuje; gotovo da S9 ne mogu izbecl opterectvania celija naseg tela otpadnim materijama i gojenjem. Prema tome, troskovi lshrane

-"'''&i;~_~.JlE',~~~",-,~¥aoo hr::p.Oliao.,! i ~A~trl_!..k.0,. y~t~J ,DJ~"Q",~ okviru ishrane presnorn hranom. Lekarski troskovi cesto i po cetttl puta nadrnase ionako visoke troskove za ishranu. Zdravstvena osiguranje postaje neizbezno. Uz sve te izdatke dolaze izostanei 5 posla i boravcl u bolnicama j banjarna, Medutim, sto je znatno gore i sto se brojkama ne rnoze izraziti, to su bolavi i rnucne tegobe koje trpi bolesnik, da i ne govarimo 0 finansijskom i dusevnorn stradanju, koje je u nekim porodiearna vee stalni g05t. Eto, koliko covek zrtvuje za malo uzivanjaza nepee. Uz to, culo ukusa semoze vrlo lako .prevaspttat!", jer je ukus.rkaosto je poznato, stvar

- navike. Sto se tice strasti za kulinarskim proizvodima: svoju danasnju hranu vise volim nego sto sam voleo onu ranl]u.

Dobra se secarn svog previkavanja. Sardine u ulju, u limenim konzervama, u ana vreme spadale su u red mojih najomiljenijih jela. Kad sam poceo da prelazim na drug; nacln lsnrane odlugio se da ubuduce, za sredu, kupujem jos sarno po jednu konzervu, ali nikako

dye odjednom za dve srede, [er kad nesto vollmo, atelimo' od toga da se odviknemo, ne treba u kuci drzat! zalihe, [er ce lskusenle biti preveliko. Posle izvesnog vremena kupovao sam sardine tek svakih 14 dana, pa postepeno sve rede i rede. Posle aka sest maseei za njlma vise nisam osecao zelju. U meduvremenu sam zavoleo druga jela. Sta nam. uopste znacl zlvot iii no-

vae, aka nemamo zdravlja? Ovakav naclnrazrnislianja trebafo bi da nam pruzi odusevJjenje za prelazak na

,~JJJ.s.hLa~,E!~ikaY~L

43

6. TEZAK FIZIGKI RAD I SIROVA HRANA

Kada Jjudj raspravJjaju 0 sirovoj hranlmoou da cujem uvek iznova: "Video bih ja to, kad bi ti morao tesko fizicki da radis" - odnosno, da Ii bi mogao da izdrzis samo sa sirovom hranom. Povremeno sam obavljao teske flzicke poslove, i bas tu se dokazala slrova hrana. Uz nju coveka ne muci ni umor ni zed.

Prema izvestajtrna kojima raspolazern, svojevremeno je vrseno ispitivanje radne sposobnosti radnika na tesklrn fizickim poslovlrna. Jedni su svojski jeli meso, a drugi su se hranili sirovom hranom. Sta mlsllte, ko je dvostruko duze lzdrzao napare teskoq fizickog rada? Bas - oni koji su se hranili strove. Dokazi kod autara!

Dvostruki olimpijski pobednik u plivackorn maratonu, . Ros (RODS), iz SAD,koji je u Rimu i Sidneju osvolio zlatne medalje, objavio je knjigu u kojoj, izmedu ostalog, svedocl, dasu se njegovi obroci 90% sastojali od sirove hrane, uz pofpuno izosfavJjanje mesne hrane. On svoju izuzetnu lzdrzljivost pripisuje sirovoj hrani i istlce dalje, da je prilikom takrntcen]a svakom pritlkom upotrebio svoju punu snagu tek kad su ostall kratko pred ciljem popustall, potpuno iscrpljeni.

o ste je, vazeca pretpostavka da je meso hrana ko-

ja daje snagu. U stvarnostt, ono j8 sarno sre r 0 goni poput blca, sllcno kafi.Toboznla snaqa popusta vee posle kratkog vremena i tad a nastupa malaksa-

45

lost. Bilo bi poqresno praviti poredenje sa _efektom uzimanja mesne hrane u s/ucaju iivotinja grabljivica, buduci da one prozdlru strove meso sa kozorn i malja-

~9~,Q~i9(.::1QQ~,w,~*,i~~QL@flJ%tl!iLaw goden za takvu ishranu. Izvan toga, kuvano meso sadrzi sarno jedan mali dec hranljive vrednosti sirovog mesa. Kao sto smo shvatili, belancevlne se gubekuvanjem; gubeci, zapravo, dve treclne vrednasti u adnasu na prvobitnu vrednost, iii bivaju unistene, Gak i gvozde sadrzano u mesu gubi organska svojstva, pa se zato gotovo uopste ne maze lskorlstlti. 8to se tlce vitarnlna, njih gotovo da uopste vise nema. Osim toga, n ijedna druga hrana ne zagaduje i ne zakiseljava krv tal iko kao meso, sto stvara vrlo povoljno tlo za nastajanje bolesti. Dve.zene, koje lnace dobro pozna[ern, primenile su terapiju za rnrsavllenle, koja se sastajala sarno od mesa i salata. Eksperiment im je uspeo. Zelecida ostanu vitke, nastavile su sa takvom

,

ishranom, smatrajucl da je meso punovredna hrana.

Nedugo zatim, obe su umrfe od jednog obollenla krvi. Licno·smatram da je kuvaho meso jednostrana hrana, veoma male hranljive vrednosti. Traqlcno je da eak i tekari za bebe preporucuju mesnu ishranu. Mozda bismo mogli prigovoriti podatkom da neki Ijubitelji mesa dazivljavaju duboku starost. Izuzetaka uvek ima, a tada i umerenost igra svoju ulogu. Da bi nastao 1 kg mesa potrebno je10 kg zita~ica,a ipak su zrna zit~rlca desetak puta veca hranljive vrednosti ; zdravija. Na ta] nacln bi se mogao lako res;t; svetski problem ishrane.

Veclna kuvanih jela sadrze kuhinjske soli koliko i fabrickl pripremfjena hrana za tovljenje stoke. Tako se coveku, a naroclto oriorne koji obavlja teske flzlcke poslove, dogada sllcno kao i tovnoj stoei: so u njemu izaziva abnormalnu glad i konstantnu zedObols traii

da se utoll, pa zato vodi ka gojaznosti, sto je vellka smetnja u teskorn flzlckorn radu. Drugi minus: zbog

46

prisustva soli u telu se sakuplla mnogo vode, koju fizlckl radnlk u celini mora da izbaci znojenjem, i to i pri !lajmanjem ffzickom naporu. Osoba koja se hrani sirovom hranom uopste ne zna za takvu rnuku. Sada razu-

,~, ~"e"mo'~z;~t'~Y'&;raa"~'icTkojT 'su--se'"h 7aniiis I rOVO'; "ie"zl"n'u"-

svot; fizickog posla izdrzali dvostruko doze nego drugi. Oslrn toga, shvatarno i zasto sirova hrana oslobada ad umora. Zamislimo, primera radi, kofiko bi se isptatilo sarno gradevinskim firmama da ovu knjizicu podele svojim radnicima?

47

7. PASTERIZACIJA UNI5TAVA VREDNOST MLEKA

Pasterizaciju je u prosrorn veku otkrio Luj Paster, francuski nernicar. Zagrevanjem prehrambenih namirnica (ao°c) navodno se unistavaju bakterije. Cinjenicu da se time vise iii manie unistava, odnosno znatno umanjuje, vrednost prehrambenih namirnica, koje tako postaju cak i stetne po zdravlje, pokazuje jedan zanimljivi eksperirnent 0 kojem jerec u casopisu "Mind and Matter", ad juna 1958. godine, koji izlazi u engle-

skom gradu Oksfordu: .

U [edno] poljoprivrednoj skoli u Skotskoj izvrseni SlJ eksperimenti sa pasterizovanim i sirovim mlekom. Osam novorodenih teladi od prvog dana dobijafo je pasterizovano mleko, a drugih osam strove mleko. Dvoje teladi iz prve grupe uginulo je vee posle mesee dana. Jedno od njih postedeno je dafjeg eksperimentlsania, da bi se ocuvalo na zlvotu, Cetvrto tele uginulo je dva dana po isteku perioda eksperlmenta, dok su ostala teJad jos sacuvana u zlvotu prelaskom na slrovo mleko. Telad iz drugegrupe, koja su dobijaJa neosteceno mleko, ostala su u najboljem zdravlju.

Sledece cltarno u biltenu .Der Gesundneltsbnet", ~~no zdravstveno udruzenje Jui:ne Ne-

1f£1m~w;;rmr«rp;.-g •

. rnacke, u broju 2172: ... ff ' .. --

"Ova arnerlcka naucnika, Potendier (Potenger) i Simonsen, sa pasterizovanim mlekom su izvrsiti opite

49

na rnackama. Ti apiti nastavljeni su kroz vise generaella macaka. Macke, hranjene slrovlrn rnlekorn, normalno su se razvijale. Pasterizovano mleko, kao glav-

_~1&m_~9J:tlm sa, koji je u ve6ini slucajeva bio sluzbeni uzrok smrti.

Medu svim mackarna koje nisu dobijale slrovo mleko, pobaca]l su postatl cese; vee u prvoj generaciji. Zivetinje su promenile i ponasanie. Postale su opasne, grebale i ujedale. Kod 53% svih tih zlvotlnia stltasta zlezda bila je nedovoljno razvijena. U treco] generac!ji iivotinje su bile vee potpuno degenerisane.

Kako zakfjucujemo na osnovu ovih opita elm se greje iii kuva, mleko gubi svoja lekovita i hranfjiva svojstva. Poznati kanadski biolog H. Toub (To be), pise u svojo] knjizi .Enzyrnes The Spark of Life" (Enzimi, iskra iivota) dase zagrevanjem iii pasterizovanjem, a takode i Iabricklrn proeesima i hemikaliziranjem hrane, unlstavaju svi enzimi koji za nas lmaluztvotnu va-

znost, Na taj nacln nase telo prima u sebe sarno jedan mali dec glavnih sastojaka mleka, naroclto kalcl-

. jum, gvoide i fosfor. Sve sto preostaje pretvara se u otpadne materije i zagaduje krv. Klice bolesti koje, uprkos pasterizacije, svuda vrebaju, nalaze izvanrednu podlogu za razvijanje u velikoj zastcenosf krvi otpadnim materijama, kola nastupa uubijanjem" mleka, Na taj nacin nastaju bolesti. Pasterizacija, prema tome, dovodi otprilike u suprotnost onome sto se njome

. iel i postlcl, \

. Engleski tstrazlvac J. H. Oliver, sledeclm reclrna

potvrduje ove cinjenice, U svojoj knjizi "Proven Reme~ dies" (Oprobani lekovl): "Qsusenu granu napadaju c,-vi i bakterije - a zasto ne i zdravu ko'a'e una soka i

Zf a erue su stvore sarno za uklanjanje ot: -

pa rri~IJa ina tai Dacia obavljaJu u prrro i )edai'

~oma znacajan zadatak. Medutim, elm se okome na ;atafoiene otpadne---rnaterije u naso] krvi ; vtakna-

50

stern tkivu, rnt ih optuzujemo da su ;zazivac; botesti, iako one to nisu. U tome se danas slazu mnogi lekari u svetu. Da bi potkrepio tu ctnjenlcu, protesor Emerih ~1~l-+on}-pr~9~"!"""*;"_cU~~~ mu uopste nisu skodll'.

Jedna brlzna majka je odluclla da svom detetu dale los sarno sirovo mleko jedne odredene krave, ciji [e vlasnik bio njen ficn; prijatefj, verulucl da se na njega moie osloniti. Pesle izvesnog vremena je utvrdeno da je bas ta krava bila tuberkulozna. Njeno dete je mora- 10 progutati mil;one tuberkufoznlh baktert[a, Da Ii su mu naskodlle? Ni najmanje. Uzimanjem sirovog mleka i druge sirove hrane dete je bilo takodobroq zdravlja, da bakterije kod njega nisu nasle podlogu za razrnno-

. zavanle. Oliver pise dalje da je mleko rernek-delo ishrane. Ono pasterizovanjem postaje brana koja zadrzava bolest U organizmu i izaziva smrt. Kalcllurn gubi svoju vrednost.

U eng leskom casoplsu "Publ ic Health", bro] 470d 1934. godine,· dr Evelyn (Evelin) ;z jedne londonske . bolnice objavlo je naucne radove na temu kvarenja zu: ba kod slrocadi u razllcltlrn slrotlstlrna. Ustanovio je da je sirovo mleko eflkasna zastlta protiv te rasirene botestl, Eksperimenti u tom srnlstu, sa .750 decaxa, pokazaJi su posle tri do cetiri godineneverovatno dobre rezultate. Kod jedne druge grupe od 58 dece, koja su pocev od 6. godine zlvota pocela da dobijaju siravo mleko, posle istog vremenskog raspona nije se pokazao ni jedan jedini sluca] bolestizuba. Drugi eksperi .. menti sa drugim grupama dece doneli su sllcne rezul- . tate.

Arnold de Vries, arnerlckl lstrazlvac. govori u svojoj knllzl The Elixier of Life" _(Eliksir zlvota) 0 najrazltcltl-

jim eksperlmentlrna lzvrserilrn u ng eSKoJ I rnencr, deJimicno na univerzitetima a del om u bolnicama. Deca koja su dobijala isklluctvo pasterizirano mleko, po-

51

sle kratkog vremena dobijala sU skorbut (akutno pomanjkanje C-vitamina), rahitis (pomanjkanje kalcl]urna), porernecaje u vareniu, proliv i druge boiesn.

==w~_22££gg~~aD.Q~ti og t';Jberkulo-

._... __ .~ __ ~__,,_" ,-."",~. __ __,_~~~~~~~-.,..; .- -, --_N.o. __ m-· - "".-, •• _-- .. - ." ...... " .•• ~_=~~~~

_ ze, eksperimenti su pokazali suprotno: u jednom de-

cjem domu u Engleskoj 14 decaJ\a iz jedne vece grupe obolelo je od tuberkulaze, posto su jedno izvesno vreme bHi redovno hranjeni pasteri~ovan;m mlekom kao dodatkom, dok je u jednoj drugaj grupi, kola je kao dodatak dobijala sirovo mleko, sarno jedan jedini decak oboteo ad te balesti. Arnold de Vries sve opsirno oplsuje, daiucl uz to sve potrebne podatke - dakle, sve drugo, sarno ne lzrnlsueno,

Sva ova izlaganja jasno pokazulu da su i pasterlzacija i kuvanje besmlslen posao. rime 58 ne nanosl zlo sarno zdravfju naroda, nego 58 unistavanlernvrednosti mleka milijarde bacaju kroz prozor, Nekoliko godina sam ziveo u Fforidi (SAD). Jednom prilikom zauzeo sam se da bolesljlva deca iz susedstva dobiju sirovo mleko; medutim, to je bilo nemoguce. Gak nl seliaci nisu hteli da mi ga proda]u, jer toZabranjuje tarnosnll zakon. Neupucenost sire [avnostl je nekim Ijudima, kojima je to i~fo u prilog, olaksala da izdejstvuju i odgovaraju6i zakon. Jedina prednost pasterlzacl]e je u to_me sto mleko rnoze duze da se oeuve i prevozl, ada se ne uskisne. Medutlrn, ono potrosacu ne donosi ni najrnanju korist, vee sarno vellku stetu, Ne zaboravimo na to da sirovo mleko, medu svim prehrambenim namirnicarna, sadrii najvlse kalcijuma. Kalcijum je najvaznlja od svih mineralnih soli, naroclto za kostl j nerve. 90 procenata stanovnlstva pati od nedostatka kaJcijurna. Mnoge bolestt, pa oak i isijas~ artroza, bolesti kieme, zglobova, srca i nervne bolesti, ali i lornljenje kostiju, posledica su tog nedostatka. Ako zeltrno da nadoknadimo ta] nedostatak potrebno nam je svakodnevno nesto sirovog mleka iii sirovog povrca,

52

U mnogim krajevima SA Nernacke vise se ne rnoze dobiti slrovo mleko. U Svajcarskoj je li tom pogledu nesto povoljnije, iako i ovde mlekadiije nestaju jedan

.=~~~ .. "d.WQ,L~~~~~~ stvarne einjenice, i mi cerno uskoro biti onemoguceni da nabavimo sirovo mleko. Vee sada ae trosl veoma mnogo pasterizovanog mleka, iako je ono skupo. Ljudi ne znaju da [e takvo mleko tlseno avojih korisnih svojstava i zato izaziva bolesti. Ljudi ne znaju ni to da se terapijom sa sirovim mlekom magu leeiti teske bolesti. I kao osvezavajucs pice one je jedinstveno i znatno jevtinije od veoma stetnlh gazitanih pica, zasladenih secerorn. Ona je, kao gasilac ~edi! cakdaleko ispred samog piva. ~ ieli da se hr~ni jevtinije, a i~nmaz_d:ravo, treba.da trosi mnog~ sirovog mle~

1<a.

Jogurt se dellmlcno obezvreduje kUVCinjem (enzimi, vitamini, belancevine, kalcijum), a osim toga, [aka kiselina izjogurta oduzlmatetu.kalcljurn. Ali sirovo rnleko, najbolji izvor kalcijuma, 80% je alkalno i ima sposobnost da neutralise stetne kiselinske otrove u krvi, slicno kao sto to clnl povrce. Ono zbog toga leci bolesti. Nijedan neprijatelj sirovog mleka ne maze da poblle ove cinjenlce. Kiselo mleko, ukollk« nije prekise- 10 i ako se uzima u umerenirnkoltctnarna, bezopasna je. Bolesni ad reume treba da ga izbegavaju. Vegetarijanac koji ne trost siravo mleko, rnoze urnesto njega da koristi sirovo povrce.

Sve bi to bilo lepo, reel ce neko, kad ne bi postojao rizik! Kakav rizik? Na osnovu primera koje smo naveti, shvati Ii smo da je rizik pre prisutan kod pasterizovanog rnleka, nego kod sirovog. U Bugarskoj i nekim drugim tstocnlrn zemljama sirovo i kise10 mleko korl-

.. .

um. Kad tame mnogi Ijudi dozlve starost ad preko 100 godina, to biva zahvaljujucl slrovom ml~ku. Ako bi tz

53

nekog razloga trebalo upozorovati protiv sirovog rnleka, B\ ga cak \ zabraniti, onda b\ najpre trebato zabraniti voznju automobilima, koja je krivac za mamutske

~'mlfurmze"~~mf"~ da i ne govorimo 0 mrtvima.

Siravo mleko ima efekat ciscenja, pa je-zato lzrazlto higijenska namirnica. Mleku strane bakterije koje bi htele da se razmoie u njemu, bezopasne su i beznacajne, jer se mleko ne kvari ; ne trune, nego samo postaje kiselo. Ono za to zahvaljuje bakterijama rnlecne kiseline. 'Zato se ne bolrno aka mleko vise nije sasvim sveze. Ono i tada irna efekat ciscenja i ne gubi bas nlsta od svole zdravstvene vrednosti. Sirovo mleko ne cistt sarno sebe, nego posle uzimanja i sadrzai creva cisti od kHca tru}ez; ; -bolesti, dok se kuvano iii pasterizovano mleko - kvari. Ono je rnrtvo i vise ne poseduje sposobnost ciscenja i lecsnia.

Drugi ce prigovarati, tvrdect da je rnuza nehigijenski

. postupak, a ne znaju da se vee danas dve treclne sveg mleka na trzistu niuze maslnskl, a ne za dugo svuda ce se tako musti. Uzgred, mleko pasterizovanjem ne blva clstile: naprotiv, tim postupkom se ubllalu "polica]ct" cistoce ~ enzimi, kao i mlecnakiselina, pa je

. -

t u ve ckIajhJgijeni.fJ.~ .... li.¢_nQ __ ~Y~~QQD~Yrl<? ... _pU~~p()

malo sirovog mleka. Zasto? Ono je najprijatnija, po UKUSU najbolja, najlaks.e svarrjiva, a i relativno najjevtinija, a k tome i najbogatija hrana. U na~pj porodici

. desert se vrlo cesto sastoji od jedne soaje sirovog

mleka. Moja kcerka, kojoj je sada 16 godina, od prvih

, 1

. dana dobijala je najobicnlje sirovo kravljej mleko, ra-

zredeno na odqovaralucl nacln, Dna je do ~anas ostala postedena svih decjth bolesti i lzvanredho se razvlIa kao dete. Nikada n;je primila nijednu vakcinu. Citajte tekst pod naslovom: .Kako lzbecl decle bolesti."

Zelimo ovom prllikorn da demantujemo price po kojirT)a slrovo mleko lzazlva kod dece kraste, male bogi- 54

nje, sartan itd. Kod mog deteta Imarno dokaz da su sve to clste izmisljotlne. Tacna je upravo suprotnost: sirovo mfeko leci, jer vezuje kisellne. osirn toga, za reM

~~.G_QntQ..a,~cv~lla~!~",.~~~~~,~"_,,t:ia,§,§i,_"_, fngeborg, zahvaliulucl svakodnevnom uzimanju slrovogmleka nema jos nijednu zubnu plornbu.

Oslrn toga, neodrzlva je teorija nekih, po kojo] odrastao covek ne rnoze davari sirovo rnleko (vee, navodno, samo male bebe) iii da ana vise nije slrovo, elm dode u dodir 5 vazduhom!!! Sarna cinjenicada Ijudi u istocnlm balkanskim zemljama, cija je glavna hrana mteko, dozlvllavaju znatno dublju starost nego negde drugde, potpuno opovrgava tu teariju. Kad neko odblja mleko iz etlcklh razloga, to je nesto drugo. Zastobi onda trebalo napadati kvalttet?

·t.

55

8. ZAST·Q LJUD'I DANAS DUZE ZIVE?

Cesto preovladava rnlshen]e da su se nasi preci pre stotinu godina hranili mnogo zdravije ad nas. Posta je ad onog vremena povscana covekova prosecna starost, sklon i srno da verujemo da je sve u redu sa canasnjim naclnorn Ijudske ishrane i da visakorazvijena

._ umetnost kuvanja i pripremanja [ela ne rnoze vrsltl apsolutno nikakav stefan uticaj na Ijudsko zdravlje. Neko je cak lzjavio da hemijska i Iarrnaceutska industri[a znacajno doprinose da 'judi dostignu visu starost. Uverlcerno se kofiko je sve to tacna.

Nepobitno se zna da.su pre 50 do 100 godina nasi preci kuvali svu hranu, s izuzetkom nekih plodova, koji uopste nisu vazlf kao hrana. U ana vreme kuvanje se smatralo jednim obtlkom dobrog predvarenja! Prerna tome, smatrall su, sto se duze kuva, to je veca korist! Kad je, onda, pre oko stotinu godina, Luj Paster lzurneo pasterizaciju protiv klica bolesti, celom zemljom prolazilo je vellko strasllo - bacil, i ono jos j danas lzaziva strah, Uz pornoc navina, knjiga, teca]eva kuvanja, a i ozvanlceno ad strane lekara, receno je da se sve mora kuvati i pasterizovati. Tek kad [e, pre nekollko decenija, veliki lekar i pionir zdravstvene nauke, dr Birher (Bircher) izumeo svoj .Birchermuesll" i

'"ffl["af{"a'~~~; g~ tarica i obezbedio im mesto na trpezi, otpoceo je period zdravijeg nacina zivota.

57

U mojoj ranoj mladosti, pre 50 godina, za naslrn stoiom se jelo samo kuvano j peceno; hrana koja je najveclrn delom bila obezvredena. Bilo mi je zabranje-

no'lla f3llmlfsi r o"v 0' 'ffll~'i;aKtT5'n rer-5d1 T If trl'i~ krave u staji. Na kuvanom mfeku i hfebu se nije stede- 10, kao ni na belom seceru. Po tadasnjern shvatanju ja sam se veoma zdravo hranio, a ipak sam cesce dobijao groznicu i morao da prodem mnoge teske dec]e bolesti. Vee u sesto] godini imao sam prvi susret sa zubnim lekarom. Kasnije su zubi, uprkos ceste kontrole, postajali sve vise i vise supljikavi i kvarni. U starosti od 16 godinamorao sam da nosim naocare. U skoli sam uvek imao tremu i bio veoma zaboravan - i jedno i drugo izraziti znaci oslabljenih nerava. ostscenja meduprsljenskih diskova uz uporan isijas posle toga, lzlecenl su na kraju, prelaskorn na druqacijl nactn ishrane.

M leko i zttarice sadrze veoma mnogo fosfora i kalcljurna, ko]l su, kao sto znamo, posebno vaznl za ishranu nerava. Uz toJiko mfeka i hleba, koje sam dobi[ao kao dete, nerVi, Q.QLz~i itd. morali su mi biti potpuno zdravl F()fpomi. Naprotiv, nervi su mi velikom merom bifi neishranjeni, kao i zubi. Po prirodi sam bio krupan i jak, a ipak su moje mnoge bolesti svedocile a neishranjenasti. Danas, posto su mi se otvorile ocl, tvrdim da bih. svih pomenutih slabostl i bolesti, vestacklh zuba, naocara i mnogih drugih "minusa" bio oostede« uz praviinu tstirenu. Osim toga, uveren sam da bih kao dete manje plakao i bio znatno bo/ji ucenik. Ovde mogu da primetim da moje dete, pocev ad trece nedelje zlvota, buducl da je bila hranjena sirovom hranom, kao mala beba gotovo i nije plakala.

Tuzna istorija mag detinjstva ponovila se j do danas kod hiljada i hiljada druge dece. Nemerljiv broj dece prerano je umrlozbog posledica istih tesklh gres·aka u ishrani. Kaze se da je pre stotlnu godina svako 58

trece dete umiralo pre svo]e seste godine. sta vise, usudujem se da tvrdim: ked vecine bolesnlh, koji polako propadaju u dusevnlrn bolnicama i stlcntrn usta-

""~_,,Q.QJ~ama~l~.QQ_§tenAbL OLVlo d staniau koiem se na-

;r- • .."-~""._""~m~~_~ __ ·"";";'_-"""""";''''_"-_N'''''-"-.rn __ -~" __ ",,""·~,,:;,u,"~.;t,u-·~·~."'''____,,"-'-..'-~-~.--'n_.3.-&'i5~ ....... m.,.__,3;,l..li)I;";;:;,~~,W1i'JT.!?..:.:.,~ru!1L~:2:t'

laze, da su dobijall dovoljno zlve hrane. Naslede tu

igra odredenu ulogu. Medutim, u vecinl slucajeva uzrok bolestl je pre svega nedovoljna ishranjenost nerava. Najmanji dusevni .potres" rnoze da dovede do prave nesrece. Ostaje nam sarno da pozellrno da se ta greska uvidiu takvlrn ustanovama ali i zatvorlrna i bolnicama I da se pokusa ispravljanje te greske. Trebalo je videti kako bolesni prosto procvetaju kad dobiju slrovu ishranu. Mesna lshrana, koja se obicno sluii bolesnicima, uopste nije hrana za bolesnike, posto je u veeini slucaleva upravo takva ishrana izazvala bolest.

U pomeranju prosecne starosti navise mnogo toga je igralo odredenu ulogu: pre 50 godina otpocelo se sa predavanjima i objavljivanjem cinjenica 0 predmetu zdravije lshrane i zdravijeg nacina zlvota, Tako je u nekim zemljama doslo do nastanka zdravstvenih udruzenja i .Kucs reforme" ("Reformhaus"). Stampana je literaturao prirodnom recenlu i zdravo] ishrani. Predavanja i tecajevl.bili su veoma korisnl. Cak su i neki lekari promenili svoja gledisfa. U svemu tome pomogli su sport, bolja higijena, privatna kupatHa po kucarna i mnogo drugog. Zahvaljujuci savremenoj hirurgiji i bollern negovanju bolesnika, nekim bolesnicima mogla se dadati jos po koja g,odina patnji. Kfjucni znaca] imalo je brzo opadan]e smrtnosti dace, buduct da danas poznajemo znatno bolla lekovita sredstva protiv razllcitlh decjlh bolesti i zato sto decu sada vi-

se hranimo bananama i drugim svezlrn (sirovim) plodovima. Nazalost, kuvane gotove kaslce za decu ida-

nas igraju veli u u ogu VI I • pog av je .

Farmaceutska industrija pomogla je u pitanju produzavanla Ijudskog zlvota na taj nac;n sto svojim

59

sredstvi rna uspeva da prodq~gY2-,,~91~~JL al i ne i da i h recr.taJ<o·D~ores'nfCl· n~¥'~Ogrr"Htd~'!iv~~! n i da u m i ru.

Kao sto je vee receno, mi pokusavarno da leclrno

_~~Q4t~"i!Qa9~;:tW,tl,e,~ ska .sredstva veclnom imaju teske sporedne efekfe'. 'Kacfse [edna bolest izgubi, ana se iIi kasn ije ponovo pojavi iii iz nje nastaju dve cruse. Prvenstveno se mo-

ra ukloniti uzrok neke balesti, inace svaki drugi nacin lecenje nema svrhe. Bez obzira u 'cemu je uzrok, blo on dusevne iii druge prirode, pocresna ishrana je i sarna doprinela nastanku botestl, jer su tek zahvaljujuci njoj bolesti nasle mesto za napad.

Metod danasnjeg letenja bolesnihneko je ilustrovao sledectm poredenjem: covek sed; u bare; koja je oKruzet\a duookom 'Jodom. Na iednom mestu voda oo cinje da prodire unutra i da punt barku. Zarobljenik barke, umesto da najpre zacepl mesto gde vada ulazl, on svim snagama lopaticom tzbacule vodu, sto]e, u stvari, posao koji se nemoze obavttl do 'kraja. Njemu polazl za rukom da se jedno duze vreme, onako iscrpljen, jos kollko-toukoodrzava na povrslnl, ali se na

. kraju svega - davi. Voda je sllka srneca kojim se, U obliku neodoovarajucs hrane i otrovnih medikanienata, njegovo telo sve vise i vise punl, dok se konacno,

. neslavno, ne ugusi. Lopatica maze da posluzl kao slrnbol moderne medicine i hirurgije. Pre stotinu godina covek nije lrnao cak ni tu lopaticu, pa je prerano umirao. Danas se bolest stavlla na "dugu klupu", buduci da se uzrok ne uklanja; zato i postoje taka broine bolnlce i prosecno duz] zivot,

Veclna Ijudi nisu u stanju da veruju u postojanje jedne cudotvorne terapije, koja se nije probila u najslre slojeve stanovrustva. Cudotvorna terapija postoji i praverena je, a ne maze da se probije iz dva razloga: ve- 6ina lekara je jednostavno guraju ad sebe. Jevtina slrova hrana je za njih nedovoljno"zanimljiva". Dna

.

60

zbcqtoqa nikada nece krenuti na zasluzenl pobedo nosni pohod. Qrugi razlog je u mnogim bolesnicima, koji gurmanluk vise vole nego svoje zdravl]e, ne zna]u~i~"-ctg·"i slfuV§-rrr,t"ffaTh""t1Ze !!e:lffi&E?!7:!>4e'filtt-~pe:i-i1-:Z:i1""''_ On ne razrnislla 0 dugogodisnjoj tesko] bolesti ad ko-

je patl, koja je, kao zla posledlca poqresne ishrane, u veclni slu6ajeva prethodnica smrti.

61

o 0
..
0
0
e
0
Q 00
.. ,.'

9.BELISECER

_ ...

_,~_r."""

""_ • .•... ~ .• reo"

U svako] vrstl hrane koju nile doticala Ijudska ruka, sastojci stoje u medusobno skladnom odnasu. To je prvenstveno vazno za varenje, posto je prilikom ra .. zmene materija jedan elemenat neophodno potreban drugome. Taka sUJ na primer, kod psenlcnoq zrna, mekinje nezamenljive za upotrebu skroba,koji se nalazi u unutrasnjostl zrna (belo brasno), Izmedu ostafog, mekinje sadrze vise vitamina iz grupe B i kalcljurna, koji su neophodno potrebni za razmenu materija sa skrobom i secerorn. Ako ti elementi nedostaju, telo je prisifjeno daih daje od sebe, clrne ono slabi, i time dolazi do manjka odredenih elemenata, pa se rernetl . ravnotsza u organizmu. Zata jedan od prirodnih zakona tralt da hranu trosimQ nerafiniranu, neumanjenih_

~9sti zagrevanjem iii rafiniranjem, eak i neljustenU.J--kao celiQ1!. Ovaj priradni zakon gazi se na posebno drastican nacin u procesu proizvodnje belog seee-

. ra. Posle procesa rafiniranja, bell secer se sastoji gotovo sarno od ugljenika. Takav proizvod lisen je onlh 20 do 30 eJemenata od kojih se sastoje secerna trska Ill secerna repa. Prilikom procesa razmene materija telo mora denmtcno da ih odaje ad sebe i na taj nacln

. izgubi.

elm secer dospe u krvotok, on u njemu pocinje da stvara haas. Buduci da ne ostale dugo u crevima, ne- 900rzoPre1azluKrv~Ul'KU saarzaT'seceraP<'U"__" krvi nenormalno visoko skace, sto stvara nereafan uti- . sak prisustva energije, pa umor nestaje. Bilo bi zaista

63

divno kad bi na tome ostalo, ali vee prema kollcin! secera, ubrzo nastupa povratni udarac. Nastupa]u utollko vecl urnor i rnalaksalost, pa cak i vrtoglavica u 51u-

~~VAllk~QQ~e,*~~&ire~~q~"u.e15.E!l'21~9'~'i2 dopusHti nedozvoljeno i vestacko stimufiranje. U slu-

caju prevelike kollclne secera insulinske zlezde dobijaju sok i odaju prevlse insulina, sto dovodi do smanjenja secera u krvi znatno ispod normalnog, pa tako nastaje utoliko vecl umor. Sta u tom trenutku treba ciniti? Prj rue; cerno uvek imati malo cokolade iii neko slatko pice) pa tako eksperiment pocinje ispocetka, Aka podemo drugim putem - sa cigaretom iii sollorn kafe - dolazimo na isti cilj: jetra prima [ak stimulans

i iznenada upucu]e u krv rezervne kollclne secera, Cesto se dogada da Ijuciski organi prlllcno duga izdrzavaju takva maitretlranla, sve dok priroda konacno na surov nacin ne naptati racun za ana sto smo se kod nje zaduzlll,

Ko trosl beli secer ubrzo 6e se osecati sit - zahvaIjujuci njegovom ogromnom broju kalorija. Medutim, sta se dogada sa pomocniclma za varenje? Beli secer nijednog-od njih ne donosl sa sobom, pa on zato znatno vise skod! nego sto koristi. Tela se na ta] nacln JiSava ugfavnom elemenata koji su mu nuzno potrebni kao hrana za nerve, zlezde i krv. Na taj nacln sscer pogada

. organizam u njegovom sredlstu, isto onako kako to tin; droga. PosJedica mogu bitl nervne bolesti, nervni slom, nesanica, oboljenja z'ezda)artritis i mnogo drugog. Poznati arnerlckl lekar, dr Kvingli (Qulngley), pi- . sao je u jednom medicinskom casoplsu da bi fabrikaciju i uvoz belog secera trebalo isto taka strogo zabraniti kao i drogu heroin. Dr Voker (Walker), njegov kolega, plse u svojo] knjjzj .Podmladlvanle" da neprekidna i preterana upotreba belog secera u nekim prehrambenim namirnicama i napicima i statkistma postepeno dovodi do istog raspadanja kao kod uzlvania 64·

droge.

Neko oe mazda prigovoriti uz podatak da tros: veorna malo secera. On, medutim, ne racuna s tim da go-

~v(f"sve""VrsleYanillra"hEf"n-rane iifaoYfRa lirane""saafzef beli secer. Dnevno se, po glavi stanovnika, trosl oko 250g secera. Jasno je da tu ogromnu kollclnu ne rnozerno bacltl sarno na decu koja, istina, trose zaista vellke kollclne. Nije na mestu starim osobama poklanjati torte sa secerorn, sto je lnace sumnjiviizraz fjubavi i paznje~ koji im pornaze da odu ranije u grob. Medutirn, torte po naslrn receptima su zdrave. Secer je pljackas kalcijuma; ad toga se deca razboljevaju i vee veorna rano pate ad kvarnih zuba. Zasto im, umesto cokolade, ne blsmo poklanjali voce, naroclto jabuke, orahe, lesntke, semenje suncokreta, jezgra zobi, sirov kikiriki, iii u vodi orneksano razno zrnevlje, saruarepe, slrovo mleko, vocne sokove, sernenke od bundeve i mnogo drugog? Mnogo od toga moze se poneti i soborn u skolu,

Procenjuje se da devet od deset osoba pati ad nedostatka mineralnih materija, pre svega kalcijuma, sto izaziva prekomerno trosenle secera i izostajanje sirove hrane. Trosenle secera podstlce nastajanje stedeclh tegoba: gfavobolre, umo"r,-ra-zdrazljivos-fi~"Tesko-

ca s klcmom, sklonostl ka depresijarna, bezvaljnasti, zaboravnostl, zatvora, irnpot.enCije, zubne bolesti, ar- I tritisa, neuroze, dusevnlh boJesti~ime oJtsto i,~ ~ Seter, uopste, podstlcs nastajanje svih bole- I st'i."'TVrdim I, oak, da stanovnlstvu beli secer zdravstveno (pankreasu) vise skod! ad, recimo, alkohofa. * Neobjasnllvo je da secer ima podrsku na svim nlvolrna i prima oak i dotacije, umesto da bude vlsoko opo-

lznosenje cinjenica a njegovoJ stetnostl, Zasto se ne

Potvrdeno i na beogradskom Prirodno-matematlckorn fakultetu 65

" ,

" "

i;_ .. ,

doaada nlsta od strane lekara, a veoma malo ad stra-a ne -stomato!oga? Jma medicinskih istraziyaca koji;

4~~~,~,~1~~~;,~ ~~p~~~:c~;~~enja_ s~~e~a t~-.:.':

om VI s e aOfui if O1JllC'iiTfa~

kao ic'.~log hleba (cak i P2-. lubeJ.Qg_) i testenina kO~[; ".: .. kao sto je poznato, u procesu varenja pretvaraju u sil ,

c. er. I kuvano voce. je nez. dravo. t . ... .

~ -.

. V /:_\ ~"~JO

66

BELl I CRNI HLEB

10. BELl I CRNI HLEB

Ishrana starorimskih vojnika sastojala se od golog' zrnevlja psenlce. Svaki vojnik je svakodnevno dobijao svoju kolicinu psenlce, koju je nosio uza se u jednom od dzepova, Tokom beskrajnih rnarseva vojnici su zrnevlje zvakal i pofako i temeljito. Ako bi trebalo da krene u akcllu, vojnik je U svakom trenutku bio nahranjen i nenadrnasan u vsstlnama i izdrzljivosti. Uz vodu nije dobijao nlsta vredno pomena, lnace bl 0 tome plsalt rimski hronlcarl. Ree .Jshrana" odnosila se jednostavno na "stvar sa zltorn" (res frumentaria).

Na osnovu ovog izvestaja vidimo da je psenicno zrno, u stvarl, potpuna hrana, sto znacl da se same od nje rnoze zlveti, Od te cudotvorne hrane dan as se dobija belo brasno i pece beli hleb. Mozda Ijudi misle da sU1 pravecl belo brasno, jos .usavrs!ll" taj savrsenl dar Stvoritefja? Vldecerno u cernu se jos sastoji vrednost psenlcnoq zrnas

Svi vredni sastojci psenicnog zrna nalaze se u mekinjama i klici. unutrasntl deo, od kojeg se, dobija belo brasno, sadr~i takorecl samo skrob. Taj skrob bi mogao postuzltl za spravljanje dobrog lepka, ali aka se uzima kao hrana, telo je opljackano i obmanuto, krv postaje kisela a organi opterecenl slajmorn i otpadnim materijama. Nije, dakle, cudo da u to mogu dobra da se uhvate klice bolesti!

~~ci koja se za to upotrebljava prldruzulu se i razlicltl

otrovi za konzerviranje. Kad se ono ispece, za sta je

69

potrebna prilicna koli6ina kuhinjske solt, a visoka temperatura fJ~isti i poslednje tragove prirodnih hranljivih vrednostl, takav proizvod nazivamo belim hle-

~~C!§!!QJ9!"rTI~~~.~~

njama i klicama, koje se nalvsclrn delorn koriste kao

hrana za stoku, Ko redovno kupuje takav hleb iii Beelvo ~ brasna trebalo bi uz to odmah da ukalkuli-

rei troskove za stomatologa i lekara. Nema sta - sRup hleh i skup Giitakf prava dtavcaTa prevara.·

- Belihlebvaii cak kao posebno prioritetna? speci@ln~hrana za bolesne i starije oSobe, cak i u obfiku dvgpeka, posta je on, navodno, neuporedivo lakse svarijiv 1 U domovima i bolnlcarna beli hleb se mnogo kori-

8fT i uz polubell hfeb koji [e; uz hfeb na seoski nacin i razne testenlne, gotovo u Isto] meri stetan, Jedan vodenicar mi je rekao da cak i u polubelom hfebu vise nema ni traga ad mekinja iii klica. SefJaci ne znaju da u stvari jedu obezvreden hleb, ada ono najbolje bacaju svinjama i steel, Nista, ipak, ne naditazl covekovu

. inteligenciju, jer on dosJovno gaji i tovl bolest u sops- . tvenom tefu. Cak se oceku]e da se to pozdravi - zbag pozude za profitom ifi nedovofjne obavestenostt javnosti? Buduci da je belo brasno neoqraniceno trajno za skladlstenle, tvorci profita su za to "svojstvo" pripremili dovotlno propagande.

Sledece ponasarue podseca na rakrdiju: poznato je da su zitarlce veorna bogate vttamtnlrna, narocito vitaminima B-kompleksa, koji je nezamenljiv kao hrana za nerve. Da bi proizveo naitrazerule brasno (cetiri petine) - bela; polubelo, zadatak mlinsk;h radnika je da, sa mekinjama i klicama, iz brasne izvade sve vitamine. Neki pekarl shvatlli su da se na taj nacin brasno obezvreduje, pa su od svojih mtlnara zatrazu! da umesto tih prirodnih, brasnu dodaju vestacke vitamine a dellmlcno ; mineralne materije. Dodavanjem toga, uz jos neke neslavne adittve, nastaje takozvani oboqace- 70

nl hleb. To zvuci vrlo prtmarntllvo, ali ",bezvred;vanje brasna je ipak zlocln, koji se ne moze popravltl cak ni ako bismo brasnu ponovo dodali tih 30-tak oduzetih

,_·"·_" .... ·u'~,· .. ~-_-,~-i-' -n_ • ' ...... iii.," "~" _"_" •• ,;~~ ..,~:"'."".:... __ "': .. ~_---, - ...... I .... -_I_-~,I.~J."."_d . f.nP" ~II Q\-IO to.

m TO fClTflr n -:50r r, rxacrv ~'Ci·-o;t-a-·-fT~.T~"<',-d"~'f;"f!!T~'.:""'e~~·-e '-''''''''-,"""""",

.oboqaclvacke" materije slntetlckoq i anorganskog porekla, bez enzima i zlvota, sto znacl da im se nasi organi nikada ne mogu prilagodHi, nit; se sa nj;ma u celllarna tela mogu stvarati hemijska jedinjenja. Ove cinjenice potvrduju rezultati sa arnericklh podmornica iz vremena Drugog svetskog rata,kada mornarl oboleli od skorbuta (zbog odsustva vitamina C) nisu rnogH da se izlece, nltl da se dodavanjem u hranu sintetickih vitamina sacuvaju oc skorbuta, nego jedino hranom bogatom prirodnim vltarnlnlrna.

Crni nleb jJj hteb od punog zrna je, doduse, znatno

. T

zdraviji od befog hleba, ali se ipak ne maze posrnatra-

ti kao puna hrana. Budu6i da se pecenlem unlstava]u svi postojecl enzimi, on spada u kategoriju kuvanih

. jela. Ljudi koji pate od reume i ar:tritisa cak bi j takav h leb trebafo potpuno da iskljuce iz tshrane, sto se ad-

, nosi i na korpulentne osobe. Jevreji su u staro daba pravlll [edino zdravi hleb od punog zrna taka sto su testa tanko razvukli oklagijom j ostavllalt da se susl na suncu. Kad razmislimo da se 80% trosl beli hleb, vee vidimo koliko je potrebno informisati lavnost, Jedan strucnlak je, pornlniucl -podatak da se beJj hleb trosi 800/0, izjavio da bolJe stojecl Ijudi a i lekan vise tress tamni]e vrste hleba nego upravo slrornasnl lbolesni, kao j neobavestene mase. Kao sto smo ranije nape- . menuli, beli hleb je jedan od uzroka kasnijeg srcanoq infarkta, a kako rnozerno da zakljuclrno, i zucnih ka~ menova, jer se suvisne kolicine u . I"enih hidrata pre-

:" i - • _ a I . 0 esterol kOji, kao sto je

poznato, zatvara arterije. Zucni kamenovi se najveclm delom sastoje ad hoJesterola.

71 -

o

o

11. KUHINJSKA SO

Morska so, za razllku od kuhinjske soli, sastoji se ad gotovo stotinu elemenata, dok se kuhinjska sastoji sarno ad dva. Hlor, jedan ad ta dva elementa, u stvari [e kancentrovan otrov. U obi iku u kojem se nalazi u soli hlor ima taka stetno dejstvo, da sa casorn jakog rastvora kuhinjske soll covek maze sebl da oduzme zivot, Ko vee nije cuo da se bolesnlclma prepisuje dljeta bez soli iii sa sarno malo soli? Ako je kuhinjska so sterna za bolesnike, anda to vazt i za zdrave Ijude, ler je ana sto mora dabude zabranjeno - izazvalobolest iii joj doprtnelo,

Kuhinjska so je anorganske prlrode, sto znaci da nijeni biljnog nizivotTrlJskog porekla, pa stoga rie sadrzl enzlrne. Zadatak _biljaka je da neorg9nske supstang.~._ lz tla pretvaraju u orgaf1sk~, pa kao takve predstavlja~Se=-isb_t:aJ:Lf·~a iSTI nacln kao sto 'covek Hi zivotinja ne mogu da zlve od mlevenog kamena, gvozda u prahu iii stakla u prahu, ni mi nismo stvoreni da varimo iii apsorbujemo kuhinjsku so. 00- kaz nalazlrno vee u cinjenrci da nju organizam lzbacuje nepromenjenu, ukoliko se bespravno zatekne u telu kao strana supstanca i kasniji uzrok bolesti. Na isti nacln kao sto su kafcijum-azot i superfosfat otrovl za nas orqanlzam, j kuhlniska s·o je otrov za nase telo.

~~Ulg.le ... QajLY.d§!sLQ!9.anizam moze da asimilira

'WW:;;w;;;", """,,"'" *"''''''''''''''''; 'i''''_''''' __ ~

rnajusne tragove neorganskih supstanci, recimo~()"

kolicine jedne kaslke soli - sarno milioniti deo grarna. Ostatak, dakle gotovo sve, zagaduje krv i organe i

73

na taj nacin doprinosi nastajanju bolesti. Tu minimalnu sposobnost organizma da asirnilira neorganske minerafne soli, biohemija Iskorlscava na taj nacin sto

~~- "-~~~~~~-L_!",,,~-~~-~-~,~A_~_I_;__"""" - -., ~ ,~~:?~~"o..yJ__io..d_!) n____nr.&l \::jYvTv rrrt 11tJ"1 t:FrrrC""O'-eF'r"'F~?~~r"'"'~--""~

ma vise miliona. Kakav obilazan put prema tzlecenlu, kad sirova hrana direktno raspolaze svim minerafnim solima U organskom obliku?

Soli koja je coveku potrebna (kuhinjska so to uopste nlje), ima dovolino u strove] hrani. Dokaz za to daje nam majmun, koji bez kuhinjske soli zivi zdravije ad coveka, Da je za coveka predvideno da tros,; kuhinisku so, u bastl bi negde sigurno stajala biljka koja rada kuhinjsku so. Ona se ne bi nalazila po 200 metara pod zemljom, odakle se kopa, iii po nekoliko stotina kilometara daleko, u morskoj vodi,iz ko]e se dobija destilacijom. Vee to bl trebalo da bude dovofjno kao dokaz. Indijanci i druql primitivni narodi nlsu nlsta znali okuhinjskoj soll.

Mi znamo da kuhinjska so lzazlva zed. Tecnost je neophodna da Ie oslabi i eltmlnlse otrov, buduci da kuhinjska so spada u grupu stranih tefa. To donosi teske posledice. Tkivo natlce, ada i ne govorimo 0 zidovima krvnih sudova. Na taj nacln vene se suzavaiu j nastaje vlsok pritisak. Rastvor soli so, deurnlcno, zadrzava u celljskorn tkivu. Time dolazi do povecan]a telesne teztne.koza poprima sunderast i bolestan izgled. Ljubitelja sof muce cesta glad; zed. oe 15 do 20

. grama kuhinjske soli koju, normalno, U toku dana veei na Ijud i unese sa kuvanom hranom, zdravi bubrezi mogu da izluce 5-7· grama. Zbog toga S8 takvl (judi nenormalnoznoje i tesko podnose vrucinu. Medutim, svu so telo ipak ne rnoze da lzlucl. Ostatak 58, zajedno sa drugim kiselinama tarot; svuda po tefu, cirne nastaju nalrazlicltlje bolesti, pre svega zakrecen]e artert]a, Kuhinjska so rnoze ; da unlstava vltarnine j enzlme, poostlcucl nastajanje raka.

74

Dr Dal (Dahl) iz medicinskog tstrazlvackop instituta u Brukhejvnu (Brookhaven) u Arnerlci, napravio je eksperiment sa pacovirna, 35 zenki pacova hranjeno je ",..QJl,"cilwJ_a,ana tuancm boaatom soliu~ ~su dobile vi-

_.".""'" __ '~~""""_"~-:""'~"':"""'~_""_"_"U_"~-:......"_ ~-"" ..... _.- _ -- - .... _NW-'; .... n . - .. _ - '.' - - - -." .. ~ - ~ . _"".m ... · no_ - . - .... ""'0"""."'"'"'", ....... ...,,_5, ~ ,l,·J.d.J"e.::;~:mSPi",~_u"· . '." '-."."' "".'.''''':' .'t!.~

sok pritisak. Ali, kako je lekar tek bio iznenaden kada

taj visok! pritisak posle eksperimenta nije hteo da se spusti! Tu vidimo da za Iecenie nije dovoljna sarno dijeta bez soli, vee sarno slrova hrana koja ima svojstva clscenla organizma i koja je bogata enzimima, iii gladovanje.

U Americi, a verovatno i u nekim drugim zemljama se vojnicima, kad se od napora malo znoje, uz vee i onako bogatu posoljenu hranu daju j slane tablete. Time, smatraju, nadoknaduje se Izlucena so. Takva besmislica sukobi se sa prirodnlm zakonima, pa je slobodno rnozerno smatrati zloclnorn. U takvim okolnostima 'judi zaboravljaju da telo, znojenjem, nikada ne izbacuje korisne mineralne soli, vee sarno neclstocu. To da kuhinjska so mora da se lzlucu]e, nama stuzi kao dokaz da je ana u telu neupotrebljivi otrov, Zato se ne treba cuditl kada tu i tarno neki vojnik, pretovaren mesom, polubelim hlebom i kuhinjskorn solju pada iscrpljen. S time valja uporediti ishranu rimskih vojnlka (prethodno poglavlje).

Po reel rna Era Verlanda (Are Waerland), iz njegove knji,ge .Kuhinjska so skodi zdravlju" (Kochsalz schadigt die Geosundheit), jednom je jedan na smrt oboleIi .presollenl" vojnik posle rata dosao u ordinaciju jednog lekara prirodne medicine, koji mu je prepisao terapiju gladovanjem. Dobijao je sarno da pije vodu. Jos druge sedmice gladovanja kroz urin je lztuclvano svakodnevno aka pet grama kuhinjske soli. Odakle ta so, kad je unosen]e spolja prekinuto vee taka dugo? fz

vaju bolesti. Neke kiseline krtstatlsu se pod uticajem hladnoce i izazivaju reumu i artritis.

75

Upotreba soli u ishrani mnogih Ijudi ima svoju paralelu u savremenom tovljenju stoke. Hrana koja se daje steel mesa se sa najrazlicitljtrn anorganskim solima, ~,=,kRj!3 se n,e, mogu asimilirati, jednom vrstom vestac-

. .' ' ""_,'2', ".'.-"-... .!'-,%_' .... ,. . ..... , ·"~"'~~';"'~$.'.M+d"""", ""@"'''",".''i,"'-'+''-±i%~S*jJHz .. l "'" +-.~

kog dubriva, iii nalveclrn delom kuhinjskom so JU. a· ..

hvafjujuci vodi kOja se zbog takve hrane nakuplja u ce· lijskim tkivima u mesu, kao i koncentrovanoj skrobno] hrani, zivotinje taka brzo .napreduju", da ne kazemo

da bivaju naduvene uz pornoc otrova i vade. Dna sto

se normalno postlze za godinu dana, na ovaj nacln

. .

dogada se za tri meseca. To sto 6e se takvo meso u ti-

ganju [ako skupiti, potpuno je jasno. Bez kuhinjske soli, ko]a eini da su iivotinje vrlo zedne i prozdrljive, ovakvo rekordno tovljenje bilo bi nernoquce.

Mnogi Ijudi se na sllcan nacln "tove" kuhinjskom solju. U toj Ijudskoj ishrani ne nedostaje ni koncentrovana skrobna hrana u obllku hleba i testenina. Normalno je da bi, kod takve ishrane, stoka ubrzo trebalo da se razboll i ugine. To, medutim, ne moze da se dogodi, posto se pre toga i onako kolje. No, za coveka je taj podatak utoliko vazntj], posto on nije predviden za tovljenje i klanje. Neki Ijudi, doduse, smanjuju naslage sala time sto jedu mnogo mesa, ne znajucl da time los vise zagaduju (preklseljavaju) svojorganizam i poIazeprsclcom u boJnicu. *

Mozerno reci da kuhinjska so, ako se koristi u onoj

. .

meri u kojoj to trazl danasnla kulinarska umetnost,

potpornaze nastajanje svih bolesti.

Kuhinjska so je za nase telo strana koliko i hemijski lekovl. Nas organizam je dec prlrode. Isto onollko koliko istina rnoze da se druzi sa lazju, i nasi organi mogu da se druze sa otrovnim, sebl apsofutno stranim

f"*TMenili (G. Meneely) je utvrdio da covek bez ~tetnih po~~' sledlca podnosi same 3,5 g soli dnevno. Stetnost viska (preko 3,5 g) otklanja se namirnicamakoje sadrze dosta kalijuma (presno voce i povrce).

76

supstancama. Oni se medusobno ne razumeju. Poreklo nasep tela nije ni u hemijskoj fabrici, ni u rudniku soli, niti u loncu. Nase tela stvarno maze da leei j hrani samo priroda, sa rnoclrna ko]e joj le podario Stvori-

zvani lek, kaji nema stetnih sparednih efekata, a ko]l znatno nadrnasulu prividne prednosti leka. Isto se odnosi i na neorgansku kuhinjsku ·50.

o

12. ZASTON E TREBA PIT' VRUCE NAPITKE

U narodu postoji rnlsllen]e, koje se ponekad maze cuf da, ako zelirno da proizvedema energiju i toplotu. morama trositl vruca jela i pica. U danasnje vreme smo se na to vee potpuno navikli, tako da one sto ie abnormaJno, smatramo korisnim i lako probavllivlrn. VreJo iJj Jedeno, samo ne onaKo KaKo nam daje priro-

._ - d

.. a ..

vruca jel~,'a nar6cito pica, orneksava]u, ozJeduju iii unlstavaju sluzokozu. Osim toga, slicno pusenju i tro_; senju rakiw, ana sJabe prirodno culo ukusa,pa zato

lela koja nisu jako zacin·ena iosol'ena smatramo da su blju ava. Od tada nam vise nisu ukusnl ni voce' ni dragocena sirova hrana; naprotiv, prema njlrna osecamo odbojnost, jer vise ne gorieaju cu/o ukusa. Tako jed no abnormaJno vuce za sobom drugo - na velikLi stetu naseqa zdravija.

Vruca pica su sokza nerve, a praviblc za srce, iako trenutno da]u oseca] toplote 'j energije. Dovod toplote u takvom trenutku je beznacalan. Medutim, sirova hrana pruza trajnu energiju, blagotvorno delujucl na nerve.

Jednom me je neko pozvao na caj.Gaj je bio posluzen taka vreo, da se nlsarn usudio ni da ga okusim.

~l.iL§1QJJl!l1"sas.lLcLgalaJLgLl.ctkao__, hladnu vodu. Uclnilo mi se kao da su mu nepei, jednjak i zeludac oblozeni stavljenom kozorn. Zar se kod zlostavljanja sluzokoze priroda, pre iii kaanlje, nece

79

morati da sveti?

Ljubitelji strove hrane, svakako, nece odbiti hladno osvezen e u leto iii nesto toplo u zimu. Sta vise, neop-

•• _ n_ •• , •• ,," ."_" ."._",:;;:;z_g:;!_ ... Q.;;;:;:g;~"""""",,~~ ... ,:.,.~;~:, ."" ,~~

hodno je da se [ela cije vareriJe "hOe ItaJ8 crugo;"m-aTO "zcr-""""" - greju i u leto. U tim jelima rnozerno, uz korist za svoje zdravlje, uzlvatl sa narnocenlm jezgrima suncokreta, " odnosno, s neclrn sto se mora zvakatl, To podstice lucenje pliuvacke u ustima. Kod vruclhlela ukus ne rno-

ze pravilno da dode do lzrazaja. Tu i tamo se Ijloze 99~ goditi da se u jelu iii picu ogr~o ° zakone pdro"de",·"-

"" ~Ji lQ nika~kQ oe 6, tr~da nam post~_~e p~av!!_<?_~

80

KISELINE

"

UNASEM TELU

13. KISELINE U N"ASEM TELU

~".

Za reumu i artrltls S8 danas maze reci da spadaju u red najcescih bolesti. One su posra!e narodna muka j patnja. Hemijska sredstva ne samo da malo koristo. nego i potpornazu nastajanje drugih bolesti. Aka zelimo stvarno ozdravljenje, i ovde treba otkloniti uzrok bolesti, pa 6e priroda sarna od sebe doneti lzlecen]e.

Uzrok reume i artritisa.. kao i uzrok veclne drugih bolestl, narocito bolesti .. ~bre.Qa i k_oie, leii u prekiseIjavanju krvi. Nasa krv sastoji se od jedne patine (20%) kiselina j cetlrl petine (80%) alkalija iii baza. Prema tome, aka nalveclrn delom uzimamo hranu koja povecava sadrza] kiselina u krvi, nasi organi izluciv~nja, a naroclto bubrezi, toliko su preopterecenl, da :1"isu vise u stanju da Izvrse zadatke koji im se postavIjaju. Neprestano prekiseijavanje dovodi potom i do boJesti.

Glavni deo suvlsnlh kiselina otpada na rnokracnu kiselinu, ko]o] se prldruzu]e ta, nasern telu strana, kuhinjska so i drugi otrovi. Mnoge od tih supstanci nezakonito se taloze svuda u nasern telu i zaceplju]u, pune stalmom, zakrecavalu, zarnasculu j optere6uju organe. Pritom adredene ktsellne u rnislclrna i zlgobovima formiraju male kristale. Zata se ne treba cuditl kada

~.I •

to izazove bolovetreurna), kada arterije bivaju zakre-

cene, bubrezi otkazuju, rane se ne zaceljuju, nastaju KameiiOViu iITera~lmr~ duje. Osim toga, nasi cestl gosti su i glavobolje, prehlada i iscrpljenost.

83

Jedna ad najtezih posledica prekiseljavanja or anizma'je pomanjkan'e "uma koll je nezamenljiv u ulozl ,Oeutralisanja suvisnih kiselin~ On se zbog toga

"""'""'~~~' ~ • • L, , __ ~_ __ _ _ _L • _ __J .. II' _ ..

~r"a-YII (?oarcrcl"cto-ro IT(fC"Iij'Q-U' """M

kostiju1 ostecenja kieme, zglobova, kuka, nerava i zu-

paJ isijasa i vise drugih, vee ranlJe navedenih bolest!.

Tome se prldruzuje opsta prezasicenost arganizma otpadnim materijama i slajrnorn, koji uglavnom vode do nastajanja infektivnih (i ne sarno infektivnih) bolesti.

Mi znamo da nasa hrana, prilikom procesa razmene materija u celljama naseqa tela, UZ pornoc kiseonika vrsl odredeni oblik saporevanja. U tom hemijskom procesu nastaju kiseline i baze, koje bi, sto bi bilo najpozeljnl]e, trebalo da odgovaraju prethodno navedenom procentualnom odnosu u krvi, kako taj odnos kisel ina j baza ne bi blo izvan ravnoteze:

Od svih prehrambenih narnlrnlca mleko je jedina clji odnos kiselina i baza posle zavrsenoq procesa razmene materija tacno odgovara njihovom odnosu u krvi jer, kao sto znamo, mleko rnalorn detetu duze vremena treba da sluzj kao jedina hrana, Neke prehrarnbene namirnice formiraju saQ10 kiseline a neke samo

"'\ baze, ali i rnesovltl odnos to dvoje. Zato je dobro utvrditi kako u tom pogledu stoje pojedine namirnice, da bi srno se, bar donekle, mogli. upravljatl,

Neki istrazlvacl su naclnlll tabele klsellnsko-baznlh vrednosti prehrambenih namlrnlca. Na osnovu tih tabela, uporedo sa praktlcnlrn iskustvima, rnozerno ovako da klaslrarno:

Namirnice koje vaze kao 100% - kisele, tj. izazival!!.!!astajanje kiselina", su meSO, zlvotinjskemasti, biljna mast u cvrstom stanju, rafinirano ul'e beli hleb, po u e I eb, koraci, beli seter, kuhinjska so, mnoge kisele vo¢ke, rabarbra iii sve vrste peciva. spravljene sa secerom ibelim brasnom, kao i cokolada. Stose ti--

84