You are on page 1of 181

-
"-;
--

-" ----
- - -- -
-
.--- -
-
-
~-- ----
...-.-
- -- - -- -
• "о •• __ _
-

ЕБО Е ПЕТРОВИЋА
ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА Аутор и издавач се захваљују донаторима
БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД


Арх . Бож идар ПетровиЋ
ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД
СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ
ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД
КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ
КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД
Рецензенти
Милан Лојаница БУКО- ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД
Душан Дрљача ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт, ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ
Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\ МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ
Граф . обликоваlbе и цртежи МИЛАНОВАЦ
Проф . Зоран ПетровиЋ
РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ,
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Фотографије
ГРАДИТЕЉ - ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Мики Ђурашкови1\
ФАД - ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ
Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е МИЛАНОВАЦ
ЛОГИСТИКА, Београд ТРИФУНОВИЋ - Предузеl\е за производњу и промет,
ЧАЧАК

БЕОГРАДСКА БАНКА - ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК
ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ
CHROMIL, ГОСПОЂИНЦИ
СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД

ISBN 86-395-0161-0

, Издавач
ДИП Грађевинска књига
Директор , главни уредник
Драгорад Ковачевиll
Одговорни уредник
Дубравка Јурела - КовачевиЋ

Технички уредник
Драган ПауновиЋ
Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор


БОЖИДАР СТАРЕ
ПЕТРОВИЋ

СРПСКЕ КУЋЕ
КАО
ГРА ИТЕ СКИ
ПО СТИ АЈ
/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД 1997.



.' •

• •

• -


,
• ,


• •




- /'

..

...'.' -
- • •

~. "._.,

Садржај:

ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ


Проф . Зоран Петровиll 6

ПРЕДГОВОР
Академик Бранислав Ђ . Који1l 7

ОГЛЕД
Радомир Стани1I 9

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ


Зоран Петрови!; 15

КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА 25


А - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ
Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
-
Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

КУЋЕ ЗА КОПАОНИК 157


.
ПОГОВОР
Божидар Петрови1I 161

ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА 164

БИОГРАФИЈА 177

INSТEAD OF SUMMARY 179

КyI;а из Својнова , Темни1I


( снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)
ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ

Десет година после изласка прве књиге ·ГРА­


ДИТЕЉСКА ТРАДИЦИЈА КАО ПОДСТИЦАЈ - КУЋЕ
БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА" појављује се и ,ьвно треЂе
издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас­
талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа.
Појавом Tpeller издања указује на плодотворност ути­
цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики
број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио
до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у
ДУХУ градитељске традиције , који наш неимар упорно и
зналачки веll деценијама спроводи.
Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да
су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене
Пвтровиt.ввв куЋ8 , nocледњих година веома уочљиви на
новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На
многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве
кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав
је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве
пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье - све
Belle пажње обради глава димњачких канала. Са
сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви
утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа.
Дубоко сам уверен да !;е треllе издање, које је
о6огаЋено исцрпним приказам најновијих градитељских
оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден
ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније
наставити мисију угледања на градитељство Божидара
Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске -
традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као
што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све
бројнији .

31 . 08.1997. год.

Професор Зоран ПетровиII, архитекта

-
ПРЕДГОВОР

Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и
народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери­ негативних појава и облика које треба претходно да извуче
торији, у различитим животним срединама, развијале су се на видело строго научна анализа, Функционалном анализом
конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак­ убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и
онима своје средине, негативног из данашњице у народном градитељству Србије.
Разни чиниоци, природни или друштвени , упорно делују Наше градитељство захтева велики труд да би се вра-

на народно градитељство, па је то узрок различитих појава тило изворима, као подстицаЈУ .

на једној истој територији . у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво


Богатство историјских појава и облика чине народну архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом
архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­
крају еволуције, анализа показује да су неке појаве ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на
оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже најбољи могући начин доприноси да се на пространствима
изданке и ако су корен и стабло на крају снаге , Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а
Огромне инвестиције које се данас улажу у народно не слепо копира градитељска традиција још ~ увек присутна
градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну на тлу Србије.
анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано
инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­ на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске
титора. традиције као инспирације за изналажење савременог
Модерна архитектура, као социолошки фактор , дело­ начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље
вала је на појаву народног градитељства као покушај про­ одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће
мене који делује више психички него функционално, више се и неодложност потребе да се што пре предузму и
конструктивно и подстицајно, одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­
Позитивне резултате народно градитељство је постиг­ дитеља и неимара у креаТИВНИЈем и савременијем
ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј изучавању градитељског наслеђа.
подигнутих објеката, нарочито у приградским селима .
Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се Септембар 1985. године
брзо градило . У неким крајевима очигледно доминира
архитектура економски јаких домаћинстава. СоцијаЛне Академик , Бранислав Ђ. Којиl\
разлике су упадљиве и штетне.

Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан


однос градитељства са природом , какав је на пример некада

•• •
• •

,•


РАДОМИР СТАНИЋ ОГЛЕД -


Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух, према светлости сунца, сенкама , ветровима и другим при­

Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до
оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­ данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени
о врсним искушењимэ. Степеном градитељског умеЋа предложак зналаштва , досетљивости и искуства . •

обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови Старе грађевине у слободном простору , не без лик­
за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и овних вредности, као производи неимарске активности не­

м оl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и
стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност. Разлози поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да
нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да
велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­ влада облицима и материјалом и да их потврди стилски
в ан градитељског стваралаштва . функционално , утилитарно и креативно .
КуЋа брани и чува човека ОД свеколики х и с кушења. Од Нигде наш човек није више и дубље уградио с воју душу
њених облика , просторних и конструктивних СКЛОП ова , као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде
положаја, природе материјала и других својстава зависи не наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било
с амо човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и кој им творевинама и с казали толико љубави и заноса . Кућа
његовим садржајима 8е1;, у знатној мери , и ОДНОС према у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован
друштву . Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и на древним навикама , обичајима и њихо вим императивима ,
среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље
део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност обележавали достојанство, радост и тугу живљења , грађене
његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­
градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров љавање и развијање најве1;их људских вредности и
над главом . садржаја . Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју
Вековно искуство српског народа у грађењу станишта породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на
све до нашег времена показује изразиту мудрост и дружељубље , гостопримство и на све видове колективног
смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе испољавања . Она је несу мњиво била одре'ђење његовог
куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог
и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при­
ј е било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­ роде, његових 1;уди , али је изнад свега поуздано казиаала о
тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­ 'Ь8говом пореклу . Облицима , структуром простора и другим
-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик­ склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати
овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури
упућеност у живот и I ьегове законитости , невероватна или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја
способност процене климатске I;удљивости поднебља где донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а
з аснива своја станишта . То савршено познавање тла на коме никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива
ј е подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало ј е и према области у којој је настала . У њој је све јасно , доследно ,
опредељивало народног градитеља да избором локације и типично јер је настала као производ огромног искуства . Она

материјала , обликовањем и структуром простора, односом Је тековина вековне мудрости , амалгам разноликог

9

искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­ су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови
ствено очовечеl ье и еманципацију. грађевински материјали, савремена техника грађе! ь8 и
У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и
склони fJIJ се вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права
примитивности . Кад, међутим, пажљивије анализирамо те паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани
грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу, раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме
закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­ се човек није снашао у насталим променама. Нико му,
вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је
и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за права стихија која се ширила, а криза oдroBapajyћeг и
уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве­
модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним
Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;a установили схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче
су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра­ се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе , као да се

дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се
степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­ новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа­
трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти­ тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­
цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису

карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос· могле да се организују да би допринеле извесном ус­
тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну меравању грађења , односно да би подстакле оне токове у
хармонију измеђУ грађевине и природе. неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или
Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно
ни приближно довољна за интегралне процесе живота да неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на­
није других грађевина неопходних за задовољавање осталих јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем
потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по­ човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про­
дразумевала делатност на селу , човек је мислио на ретке јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и
тренутке одмора и уживања, на сусрете с пријатељима, амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које
• •
РОђацима, суседима. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье, немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском

опуштаl Ь8, медитације , на потребу за усредсређиваl ьем и традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и
миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама
под називом чардвци и конаци . Имyt;нији и богатији речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено
земљоделци, домаtiини од угледа и утицаја или, јед­ је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про-
. .
ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним ,

ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити
дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик, дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава ,
пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед­ ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели
иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна Србије притиснути грађевинама које немају свој лик , своју
стваралачка расположења и мајстора који су их градили и дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови
власника који су их финансирали. објекти настали без реда и смисла , од којих су многи прави
мастодонти и оличење крајњег неукуса , малограђанског
• • надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне
• кyl;e нашег старог градитељства .
Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале
Наједном, под ударом модернизације живота и потро­ угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине
шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба
крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту заштите споменика културе не може односити равнодУШНО

дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже­ према питањима савремене изграДlbе . МеђУТИМ , радеtiи у
ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно прилично неповољним друштвеним условима , пpитиc:нyra

10
превеликим захтевима живота и сопственим невољама , она закључци, прокламације и препоруке доношене на аутори­
није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без
дивља, Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима одјека . Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос­
допринесе 'Ьеном заустављању . Док се пробуде друге тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским

стручне и АРуштвено овлаш1;ене снаге, МОЋније и одго· и дРугим прописима Јер се они не спроводе доследно и

ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству одговорно . Покушаји да се практично допринесе побољ­
и планирању , би1;е, треба се бојати , сасвим касно да се шању, односно примени схватања у гра1)ењу , у виду органи­
н ешто озбиљније предузима . 3аштита споменика народног зованих акција, нису дали одговарајy1lе резултате .
градитељства, нужна као један од услова њиховог физичког Индивидуални напори појединих архитеката који, с обз·
о пстанка , ма колико била зналачка, промишљена, ди. иром на различитост мотивација , веl\ имају своју историју' ,
н амична и свеобухватна , потпуно је свесна рр не може да нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе
оствари све друштвене , културне и стручно-научне циљеве свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и
и интересе ако се не обезбеди јеррн важан и често њиховог коришћења у савременом пројектовању. У наше
запостављен предуслов. Реч је о успостављању кон· време, у коме су парадоксалности узеле највише маха и у
тинуитета између старог и савременог грађења , односно о коме је више него икада пројектовање и rpatjel ь8 поро·
оживљавању аутономних градитељских схватања и њего· дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило
вом трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске карактеристике извесне ступиДности , није било довољно
замисли засноване на просторним и обликовним решењима потребне радозналости да се урони у националну гра­
кој а чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар· дитељску баштину , из које би се извукле поуке и кон·
ст ва . Дко се, дакле, тако додирну и оплоде традиције и секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле·
модерности и тиме се старом градитељству утре пут ка мената у нови савремени ПРОЈектантски израз .

савремености и будуЋности , онда је заштита постигла свој Један од ретки х кој и се на особени начин упустио у ову
пуни см исао одуховљеl t.e и оживотворења наслеђа које племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\ .
ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих прој ек­
категорије и добија ОдРеднице животног , актуелног и под· таната зграда у слободном простору , чије стваралашт во
стичаЈНОГ чиниоца , наше савремене духовности . одређују посебне мотивације , настала је колико неочеки­
Том толико важном али веома сложеном чину и процесу вано толико и неопходно . Као професор Универзитета
н икако не могу да допринесу само занети и усамљени заокупљен педагошким питањима из оквира с вој е специјал ~
конзерватори и музеалци нити пак истраживачи и ности , није био, чини се , преДОдРеђен да постане носилац
проучаваоци споменика древности, мада од њиховог прис· одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват·
• • •
тупа, концеПЦИЈа, меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме ања које 1;е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и
зависи наш однос према старим знањима, Градитељском коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран­
насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци, споновања у сопствена остварења оригиналног израза.

даровити ствараоци , талентовани пројектанти, који су Уобичајено је , наиме , било да су се пројектова, Ьем зграда у
склони откривалаштву и синтези, Својом имагинацијом и националноромантичном или фоЛКЛОРНОМ стилу бавили
осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака , они 'ће архитекти који су професионално изучавали и истраживали
знати wa старим вредностима дају нова креативна старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути
oдPe1)elba, којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у зналци градитељске баштине . Мада познат као архитекта
особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим који се од почетка своје активности поред осталог бавио и
потребама и модерном људском сензибилитету. пројектованьем , и то с несумњивим успехом , није било шире
Поразна слика данашњег rpaIjelba стамбених кy1Ia и знано да је Божидар Петрови1; постао својеврсни заточеник
• • •
кућа за одмор и уживаlbе, у питомим и сликовитим преде· неимарства СВОЈИХ предака , у ЧИЈИМ Је искуствима и
лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите домашајима откривао свеколике вредности и лепоте , али и
ствараоце, Написани су многи текстови, изречене гневне и
ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек­ • Ж, Шкаламера, Qбнова -српског с тила- у архитектури,
товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред­ Зборник за ликовне уметности 5 (Нови Сад 1969) 191 - 136; З.
ности и старог и новог грађења. Многе резолуције и Маневиt;, Српска архитектура 1900· 1970, Београд 1972, 7·38.

11
одлучни И истрајни трагалац за новим, рекло би се спасонос­ финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до
ним решењима кОјима би човек добио ку!;у по својОј мери . високог степена аутономне ликовно-просторне реализације
Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар у целовитам и оригиналном смислу те речи. У таквим обрас­
Петрови!; је у својству архитекте пројектанта покушао да се цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо­
својим депом одупре "тиранији неукуса и кича која се чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање
обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге вредности старог грађења, а дРуга је што успева да досегне
изградње. Без теоретисања и акрибије и без много деклара­ до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у
тивних MYApoBal ьэ својствених махом онима који су се лако самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских
укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до­ вредности.

принели овом хаосу, ПетраВИћ ј е ненаметљиво, скоро из Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се
потаје, кренуо новим путем. Као пројектант који се окушао у односи према вредностима осталих предеоних типова кућа
савремном изразу мисаоно-рационалне заснованости и којима се инспирише. Пример изврсне комуникације коју је
естеТСКQаликовне зрелости, он је , са искуством човека остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је
неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног продуховљено , смело и маштовито транспонавао у кохер­

и одушевљеног ствараоца, приступио једном сасвим неиз­ ентни организам ку1;е у Прањанима, могао би да послужи као
весном и, рекло би се, незахвалНQМ послу, и ТО утолико пре путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги­
што је сваки смелији покушај, без обзира на то колико је налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди-
• • • •
смишљен и оправдан, код нас скопчан са ризиком . Тај посао видуалНОЈ ПрОЈектаНТСКОЈ интерпретаЦИЈИ I ьогових вред-

се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве ности преобликованих у нове, свеже и узбуђујуј;е форме
унификоване, сиве и безличне градње у слободном простору блиске сензибилитету данашњег човека. духовно довољно
направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон­ осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на
ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени нешто давно виђено или доживљено . Лишено сваког
функционални и строго наменски простори могу изградити подржавања, непосредног преузимања или копирања,

уз TpaHCnOHOBalb8 архитектонских вредности претходних Петрови!;ево везивање за архитектуру претходних времена


времена". Нашао се тако пред новим изазовом који га није мотивисано је настојањем да се стваралачким чином '
пишио недоумица и узбуђења , али га је учврш!;ивао у успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом

уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
патриотског задатка. Већ на почетку, 1969. године кућом у се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо­
Доњој Горевници обележава јасно!;у свог опредељења и рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења
постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и
ПРОдУбљивању његовог схватања . Следе затим нови про­ захтевима човековог живота . Кад то кажемо, посебно на­
јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману глашавамо поступак који Божидар Петрови!; примењује: ин­
бриЖЈЬИВО и успешно крчи. Сви остварени пројекти (Гроцка , спиришуј;и се старим здањима, он пројектује сасвим нову
Ди!;и , Прањани , Рајац , Тара, Рипањ , Иришки Венац, и др.), ку1;у , која би у естетском и савремено архитектонском по­
било да је реч о стамбеним зградама или ку!;ама за одмор , гледу издражала све критеријуме . То су модели преко којих
ипи , пак, о објектима угоститељске намене обезбеђују , пре се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . Про­
свега, функционално и пространо јединство . Архитектонско­ Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала
-ликовне карактеристике увек су у скпаду са ауторовим не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још
хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји нико није тако доследно кретао ве!; и да је остварио резул­
чије прочиш!;авање и кристализацију остварују про­ тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој
дубљеним истраживаl Ье, при чему веома значајну улогу има архитектури .

графичко-ликовна компонента. Кад се инспирише старом Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним
ку!;ом шумадијског типа показује најве!;у сигурност у пос­ опусом Божидара Петрови1;а, који се овом књигом
тупку уобличавања функционалнопросторне целине . У ар­ предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе
хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ погледу запажа се потпуна ДОМИ­ чини у савременом културном свету, не могу ада не поновим

нација препознатљивих обележја и типичних елемената и неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових
облика, које преко сопствених формула пројектантски де- радова у Ваљеву. Оне се превасходно односе на дРуштвени

12
з начај његовог деловања, на својеврсну мисију која има крхким дрвеним ку!;ама као што су чинили неки његови
м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта, што се у ово претходници и савременици. Он их је најпре сагледао и кроз
к ризно време и у потиснутој духовности може предУзети. своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти­
Смисао креативности и цеЛИСХОДНQСТИ у пројектима цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно
Божидара Петрови!;а најпре су осетили истраживачи кул­ прилагођених савременом човеку , уз максимално поштова­
турне баштине, као и они који се баве њеном эаШТИТQМ. Ibe свега што чини просторни интегритет и неимарски ен­

Архитекти, етнолози, историчари уметности и други конзер­ титет срединв у којој се таква решења остварују. Доследан
ваторски посланици, забринути за судбину градитегьског и брижгьив у таквим одређењима, пројектова!;е, на пример,
наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота, скоро­ гостинску ку!;у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице
ј евиI;ког и малограђанског менталитета, поред његових при­ -објекат туристичко-угоститељске намене. у који су унесене
јатеља и колега, први су уочили I Ь6гове племените напоре све суштине пештарске куће , али које су зналачки преточене
који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа. у модерну, готово сублимирану пројекцију пештарског под­
ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре­ небља. Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код
галаца у култури, из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте манастира Љубостиње и кyI;е на Иришком Венцу.
и дражи хуманог грађења и стварања. Конзерватори, музе­ Тај свој посао Божидар Петрови!; ради професионално,
алци, СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и непретенциозно али одговорно , граде1;и ку1;е са уживањем
развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД и за уживање њихових власника и корисника. То су најлепше
одбране наших предака од туђинаца, а у старим здањима ку!;е и у најлепшим пределима Србије. Никога не оставгьају
доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе­ равнодушним. Зауставгьају очи пролазника, буде сетне асо­
тровиЋ својим ку1;амэ, ненаметљиво али смишљено, надах­ цијације, окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове
нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или, боље рећИ, продужава духовности у нашој архитектури, које карактерише функ ­
вековну борбу свог народа против властитог отуђења, које ционално-просторна логика, племенитост пропорција,
је у ово ломно И несигурно време, жестоко почело да захвата архитектонски склад, питорескни шарм у најбољем смислу
све слојеве. Стога, по схватању многих, и без икаквог пре­ те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу, са строгим
теривања, биl;е за вазда, а посебно у овом тренутку, зна­ поштовањем топографских и других одлика терена ,

менита и вишезначно ово што наш градитељ ради , јер произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео-

управо, иако тога можда и није сасвим свестан, на известан сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне
начин освеш1;ује и вра1;а ка својим источницима свеколико жице. Те жице Божидар Петрови!; је претопио у нове златне
• •
наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан ковине у ЧИЈИМ вредностима препознаЈемо даровитог и

потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења
поноси. наказну слику грађења у нашим питомим пределима.
Потекао из краја у коме гьуди све просуђују, О свему Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов
мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход­ Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо­
ника и где успешније одолевају променама него у другим вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам
крајевима, Божидар Петрови!; је лако могао да се ороди с и упознам дело Божидара Петрови!;а, за које се ве!; сада
непролазним вредностима старог грађења и да, као може ре1;и да је драгоцено, и што сам могао рр изложим
архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције, трага макар и део свог мишљења. Није лако судити о савременику.
за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у Још је теже изрицати дефинитивну оцену. КyI;ама Божидара
којима !;е све бити подређено човеку, где !;е човек пре­ Петрови1;а , колико архаичним толико и модерним, тек треба
познати себе и вратити се себи. Није морао много да трага да се позабаве теоретичари, архитекте, естетичари и соци­
за узорима, јер је његов завичај био простор где се одувек олози. Али, није преурањено ре!;и да поред несумњивих
градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот­ архитектонских вредности које 06ележавају његово дело, у
пуније и најдубље исказивао и испољавао. Међутим, иако његовом пројектовању се манифестују одређено под­
• опсењен старим здањима Шумадије, Поморавгьа , Пештери, визништво и неимарско просветитељство. Можда ове речи
Старог Влаха и других наших области, он није посегнуо за и немају сасвим адекватно значење, али то што наш пројек ­
преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек­ тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и
тонских облика и елемената сачуваних на оронулим и показује, у суштини представља узвишен и частан посао.

13
ЗОРАН Б. ПЕТРОВИЋ
ГРАДИТЕЉСКО
НАСЛЕЂЕ
КАО ПО СТИЦАЈ

Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији успоставља између облика природе и неимарског интер­
као подстицају у савременим неимарским остварењима, венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична

'*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. То
вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја . постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и
Гloтреба, и појава потребе тражења подстицаја у гра· са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња ,
дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим која импресивно траје ве1; више од две деценије по многим
среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос­ пространствима наше земље . НепотреБНО је посебно укази­
щаЈЬе СВИМ савременим градитељима наМСћС обавезе вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално
ор,ређеног односа према њеним вредностима. вреди та изградња у односу на наш национални буџет и , исто
На сву сре1;у, ти достојанствен и сведоци градитељске тако, колико, је пре свега, 06езвредиnа и 060гаљила многе
траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју- својеврсно лепе пејзаже широм Југославије.

rocл аВИЈВ . Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи
Да би ситуација била сложенија, позната је и изазовна посебно предњачи Србија. Пропутовао сам многе крајеве
• 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос­ Југославије, више пута, али сам све више убе1;ен да је у
тoiи веома велики број својеврсних географских и климат­ Србији ситуација најкритичнија , да се најдаље отишло у
СЮ1Х г.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра· обезвређивању њених питомина новоградњама, које као да

дктељске традИЦИЈе. се утркују која 1;е више и боље покварити
, онај склад који је
Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ некада постојао између самониклог народног градитељства
изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска (градитељске традиције) и природне околине.
камена потлеушица, златиборска брвнара, македонска бон­ у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се
дРучара, војвођанска кyi;a од набоја и словеначка кyi;a у вези са тим може учинити, како се може поново успоста­

стрмог, великог и пространог крова. Колико је то различитих вити склад између човековог грађе, ьа и околине у којој се
архитектонских видова и облика најстаријег облика то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима
•• • • • • •
човечијег битисања о куће за становање? у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р;!Ј Је тај склад

у погледу просторне организације код ранијих (поготову био могућ, И што је веома значајно , да је постизан са много
старих облика) скоро и да нема ве1;их и неких битних скромнијим материјалним средствима од оних која се данас
разлика: КОД СВИХ тих згра.ца то су најчеШће два простора - примењују, а још важније је да се то остваривало у готово
" кyi;a" у којој је ватра (огњиште) и соба, са тремом или без апсолутном одсуству школованих градитеља.

њега, али су зато захваљују1;и природним условима тла и у истицању вредности аутохтоног народног гра­
посебним климатским приликама, то несвакидашњи дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла­
примери својеврсних архитектонских идентитета. тибора. Она је типичан представник зграде за становање,

Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство који је као типски образац и модел изграђиван у сваком
свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби­ элатиборском селу. Проверена и од свих усвојена просторна
јента (средине) у коме се налазе. Хармонија, која се организација конструктивно остварена са истоветним и кроз

15

• •

време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване који начин изграђивати кyI;е за становање, а да та изградња
... атеријализације коју је условила природа и поднебље овога не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним
краја - ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак потребама живљењэ, као и потпуног несклада са околином .
досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа Кад тврди",о да се у селу данас гради неукије и не­
у скоро једно ... једино ...... атеријалу: дрвету и са истоветни ... целисходније него пре једног столеt.а, свесни смо и
архитектонским облицима крова , зидова па и величине чињенице да се данас у тој градњи веома често користе
са ... ог здања (ди ... ензије од објекта до објекта су скоро најсавременији грађев ~ нски материјали - прошло је време
идентичне ) могла С правом да изазове КОД посматрача . искључивог коришЋења ... атеријала које је пружала непос­
Напротив. групације таквих веома сличних или истоветних редна околина градили шта. Захваљујyl;и ко"'уникација... а и
кyI;а остварују невероватно лепе, пријатне и сликовите све развијенији ... саобраt.ајни", веза... а, није никакво чудо
визуелне утиске - што се за новокомпоноване архитектон­ видети на сеоско ... градилишту (чак и високо у планини)
ске реализације не може никако тврдити . Та неМОЋ савре­ печену опеку , опекарске блокове, полумонтажне таванице,
мених градитеља остварена у тим "новокомпонованим ИНдУстријски произведену столарију, савре ... ене кровне пок­
архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се риваче ("фалцовани цреп", салонит, ..... едитеран .. и сл.) , бе­
неки ... случаје ... нађу у непосредно ... суседству са скро",ни", тонске темеље , надпрозорнике и надвратнике, серклаже а

а величанственим споменицима самоникле градитељске последњих година и обавезне противземљотресне стубове


традиције какав је свакако и традиционална ста... бена од ар ... ираног бетона .
зграда Златибора. И опре ... а унутрашњих простора новоизграђених ку!;а је
При ... ери старих кyI;а за становање по сели ... а Србије такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног
најречитије потврђују у ... ешаност са",оуких народних гра­ народног градитељства: подови су од дасака (обојени или
дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре необојени) , паркета , виназа и керамичких плочица. Није ни­
несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске , обликовне и ликовне каква реткост и да су зидови у кухиныама и купатилима

резултате . Мада се ради, као што је већ указано, о прос­ обложени керамичким плочицама . Снабдевеност водово­
торни ... решењи ... а која су у веt.ини случајева идентична до ... и канализацијо ... је све чешt.а појава . Међути ... , и поред
... еђусобно", и вео ... а једноставно ... (са ... о два одељења) - свих тих техничких новотарија и унапређења , многа од њи х,
• •
вештом применом матерИЈала КОЈе пружа непосредна ок- својом половичном применом (спољни зидови од опеке
олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља рађени су у дебљини од 25 ст уместо потребних 38 ст ),
остварени су градитељски и архитектонски резултати негативно се одражавају на укупну употребљивост такве ,
самосвојног идентитета и изузетног домета. Пажљивим често вео ... а скупо изграђене кyI;е. Слаба топлотна изо­
проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу лација такве зграде (зи ... и хладни, а лети, прегрејани уну­
изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело трашњи простори) . могла је МУдРијом применом постојеt.и х
бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске грађевинских ... атеријала да буде потпуно избегнута, као
традиције, веll би требало да буде градитељски поступак што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе
који би одговарао савре ... ени", потреба ... а и ",огућности ... а често изоставља) - може накнЭДним интервенцијама
вре ... ена у ко ... е се остварује. Можда би се то најбоље ... огло ублажити или потпуно одстранити .
исказати следеt.им ставом: Да савремени градитељ, у Унутрашња организација тих здања је ... аl ",,-више про­
прилици да гради у регионима где су присутни споменици грамски , негде на средини измеђУ потреба живљења села и
градитељске традиције, не би с ... ео да подлегне слепо ... града , са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће
копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски живот савременог пољопривредног произвођача. Просто­
понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо­
на нашем месту и са нашим могуЋностима. вољно искоришt.ење (гостинска соба), а опет је необјашњиво
Градитељи тог архитектонског наслеђа били су одсуство неких других простора, који су у ранијој кyI;и били
углавно... са",оуки, а најчеш1;е су то били са ... о док су обавезно заступљени као што су трем , чардак и слично.
градили сопствени до .... Завршетко", градње враt.али су се Чињеницаје да би, та ... о где је то потребно, било ",огућно
својим основним занимањима : ратарству или сточарству. минималним интервенцијама унети у програмску диспо­
Тим пре се у својој озбиљности, пред савремене градитеље зицију тих зграда елементе , који би је довели на ниво
у нашим руралним пространствима поставља питање: на стварних потреба , савременог пољопривредника. Мисли се

16
пре свега , на организацију два улаза : главног и економ с ког . сарад' ьв И договора између корисника (наручиоца ) и
Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом стручњака ( пројектанта - градитеља).
кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама , као и са економ­ С друге стране стручњак треба да што успешније иск­
ским двориштем и оку1;ницом уопште . ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој
Међутим , одбојност СПОЉlbег изгледа , Ibегова рогобат­ сарадњи стекне што веће Ibегово nOBepel ЬВ , који м 1;е га
ност, односно неуспело архитектонско обличје не могу се најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде ,
побољшати никаквим , па ни најскупљим преправкама и а најчешhе неприродног облика крова , примене неприклад­
дорадама. них грађевински х материјала - поготово Ibегове велике
Многи примери НОВОГРЭДlbе, па чак и они који су често разноврсности и шаренила. Успостављеним nOBepel ьем
својом незграпношllу, неприродном материјализацијом оствариt.е се сарадња која !;е оваплотити пепу и складну
облика или многим дРугим неуко примеl Ьеним гра­ ку1;у , која!;е сигурно , пре свега , бити одраз стварни х потреба
дитељским елементима (најчешllе кров ) скрнавили пејзаж , поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1;а треба да
покушавали су , веома често , да вулгарним копираlbем израста .

архитектонских и градитељских облика са самониклих об­ Градња савремених кyi;a по сеоским пространствима
јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом, наше земље морала би , сходно савременим условима ек­
али то се , по правилу , показало потпуним промашај ем. ономс ког и техничког напретка, да постигне И одговарајуће
И стини за вољу , то су , поред свега , изузетно скупа просторно организацијс ке и ликовне резултате . Сведоци
остварења, која су на жалост још више доприносила дУбоко м смо дУбоке к ризе у коју ј е запала нарочито естетско-ликовна
нескладУ зграде и Ibене околине . компонента . Познато је, таКОђе, какве су се све промене
Треба иста!;и да овај несклад све више осе!;ају и многи десиле на селу , у његовом економском и рруштвеном раз­

к оји не припадају "стручној јавности" . заправо, много је воју, и да је илузорно мислити да би савремена градња на
грађана , непосредних корисника тих здања, који су свесни селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра­
с воје немо!;и да изађу из тог врзиног кола . Свесни су с вој их нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 .
н едовољно разјаш, ьених жеља и потреба које и даље бујају ПОђИМО само од односа величина . НекадаШI ьэ. висина
и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно просторија од 1,8 и 2,00 m нарасла је за читав метар . Из тих
ура1јене пројекте, иЗбор недоученог предУзимача скоро­ промена, не помињући многе друге нове техничке
ј евиllа који без критеријума наме!;е новотарије - набеђеног могу1;ности , као и нове материјале, произилазе они најдели­
м ајстора и кроз хаотично сагледавање своји х жеља , кроз катнији пробпеми пропорцијски х односа , који су у гра­
н езнано где еиђене непримерене узоре, облике и матери­ дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности
ј але . Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи архитектонског израза I ьсних здања .
п реко је потребна помо!; стручних лица, која !;е успети да На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи
с прече градитељску стихију и беспyt.е који владају нашим пуних маса и отвора . Отвори су данас много веllих димензија
руралним пространствима и да ту изванредно велику гра­ и дРугачијих облика , а има их и неупоредиво више него
дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и некада . Сетимо се да на зидовима главне просторије
хармонију између неимарских остварења и природне нека,п,ашње стамбене зграде -"кyI;e" , најчешllе није било ни
средине у коју треба да се уклопе. једног јединог прозора , а да су прозори на соби били сасвим
Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања мали . Све су то свакако оправдане и нужне промене али које
од стране стручњака да су спољашња, отворена степеништа нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу
неприхватљива решења за успешно повезивање приземља одговарајућег архитектонског израза.
и спрата , поготову тамо где има снажних мећава и обилних у ве!;ини регионалних градитељских традиција широм
киша. Стручњаци би, пре свих, требало да буду ти који !;е Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос
дома!;ина који намерава да зида нови дом одвратити од мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне
намере да се надме!;е са суседом у величини будyt.е зграде, дводелне диспозиције . Потребно је истаl;и и постављање
м ада су му потребе у ве!;ини случајева дапеко испод жеље ку1;е на терен на најприроднији начин, као и на логику при­
за величином дома . Пита, ьв правог, одговарајућег програма мене локалних грађевинских материјала - рекло би се чак на
- садРжаја будyt.е кyl;e изузетно је озбиљно питање , које шкртост у броју њи хове примене, па и онда када су прилике
треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору.

17
_ _ _КАДА
---

18
и САДА

•.-

-------------4--------------TI-------------

19

У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон­ професор Архитектонског факултета у Београду, архитекта


ског израза савремене зграде за становање, која 1;е се по­ Божидар Петровић .
дизати по сеоским пространствима наше земље, мора се Надам се да 1;е још више, за пажљивог читаоца, бити
ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ истакнут значај и резултати које је у свом градитељском
• •
Iединствених, а изузетно значаЈНИХ архитектонских вред- подухвату постигао професор Божидар Петровић.
ности објеката нашег самониклог народног градитељства . Градитељским делом не великим по броју, Божидар
С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања Петрови1; је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио
архитектонских кадрова , који 1;е на прави начин осетити и нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него

ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да што су нас у протекле две деценије углавном поразно
у великој мери зависи од школа у којима 1;е стицати потребна уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал­
знања а између осталог и посебну наклоност према вред­
ног вида стамбене изградње широм наше земље, посебно у
ностима и значају градитељске традиције. Истини за вољу
Србији.
мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у
Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео
Србији Архитектонски факултет у Београду, од ослобођења
да се бави пре непуне две деценије. Стиче се утисак да
па до пре десет година (до формирања првог курса после­
поред велике љубави и изузетног стваралачког жара, који
дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја), није
су нужни при оваквој врсти посла, да је један од пресудни х
у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и
чинилаца успешног делања била његова сре1;а да нађе или,
бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно
можда, наиђе на такве наручиоце - доцније кориснике про­
значај ног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1;е на до­
јектованих здања -у којима је у потпуности нашао
бром и темељном њеном познавању стварати успешније и
подржаваоце својих идеја и предлога . Вероватно најдели­
хармоничније контакте старог и новог у изградњи како
катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима
наших сеоских пространстава тако и градских и варошких
имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!; ново
средина у којима је било и на сре1;у још увек има споменика
изграђено и у ве1;ини случајева наказно у најближем сусед­
изворне (аутохтоне) архитектонске баштине .
ству . И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем
Поред последипломских курсева Архитектонски
и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја :
факултет је намеран да организовањем летњих школа на
теренима који су још увек богати бројним и каракте­ логична и једноставна организација унутрашњих простора ,

ристичним објектима народног градитељства (области Зла­ економично и јединствено решење носе1;их елемената кон­

тибора - Сирогојно, Старог Влаха -Куши1;и) омогу!;и још У струкције - а који сви заједно по логици ствари, треба да
току студија темељно упознавање својих студената са вред­ "злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз.
ностима ове градитељске традиције . Дубоко сам убеђен да Уз дубоко nOBepelbe својих наручилаца, као и посебно
ће оваквим, битно промењеним начинима и видовима непо­ разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности, могао је
средне наставе упознавања са вредностима градитељске и Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе
неимарске баштине бити одгојене нове генерације, младих градитељске замисли којима је несумњиво, показао да се по
архитеката и градитеља које 1;е се успешније носити са нашим пространствима може и другачије градити, да се MOry
проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која изградити објекти који нису пуке копије градитељске
својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују. традиције, али рр свакако представљају њен успешан нас­
тавак и да је то , по свему судећИ, пут и начин како се то
градитељства може још афирмисати.
• • Унутрашња организација приказаних објеката (пре
• свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално
спроведена, са најчеш1;е стриктно оствареном поделом
Било је потребно ре1;и све ово о жалосном стању и простора на дневне и НОћне активности. Интерне комуни­
немо1;има савремене ИЗГРЭДI ь8 сеоских подручја наше кације су једноставне и често са духовито оствареним
земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити решењима међусобних веза. Смишљена, а једноставна,
приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у проширења појединих простора (купатила) омогу!;авају
тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар, занимљива ликовна решења фасаде (ку!;а на Рај цу). Као што

20

је суздржан у логичној, простудираној и рационалној прос­ им ара , његових земљака , робусних Рудничана , који под ње­
торној организацији својих основа, тако је шкрт и у архитек­ говим руководством у једном новом виду спроводе и
тонским облицима којима моделује своја здања. продужавају примену традиционалних материјала, пре
ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ , свега дрвета и камена .

јако избачене и наглашене стрехе, простран трем - то је. Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта
• • •
рекло би се све чиме Божидар Петрови!; ствара своје огледа па се у зналаЧКОј. суздржаНОј. а тако реЧИТОј матери-

архитектонске облике. И поред заступљености наведених јализацији многих његових здања (ку!;а у Дићима, на Рајцу,
елемената, стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред на Тари , на Руднику и др.).
собом веома мало слични један другоме. Ова разноврсност, Божидар Петрови!; је завршио највише школе на којима
оБОјена несумњивом међусобном сличнош!;у или боље се неимарство у нас учи . У својОј наставничкој и инжвњерској
речено, својим сопственим и препознатљивим идентитетом каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег­
најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!; постигао зактним дисциплинама архитектонског позива , али изгледа
• •
у свом градитељству . да га Је његова исконска повезаност са селом у коме је

Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен поникао и провео своје дечаштво судбински определила да
његов начин обраде истурене стрехе, његов систем се врати пределима своје младости и да им својим гра­
посебних конзола - које омогућавају да се кровна стреха још дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у
више и даље вине ОД фасадних зидова , свој начин обраде младости тамо проживео и доживео. Страсни зarъубљеник
дрвене конструкције тремова и чардака , дРвених ограда, у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда ,
облика прозора , као и начине материјализације појединих по свој прилици , мора да у генима има непогрешиво осећање
делова грађевине (зид у камену код ку!;е у Ди!;има и др.). То за природно и једноставно постављање ку!;е по терену. Сви
су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим његови изведени објекти првенствено се истичу тим
објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности квалитетом, израстају стамено и најприродније из тла на
своме аутору. коме су саграђени .
Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1;евих објеката свакако је Посматрају!;и градитељски поступак професора •
и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре Божидара Петрови!;а у целини, можемо са сигурнош!;у ре!;и
коју откривамо и код објеката градитељске традиције - до­ да он у том и свом делању следује најбоља достигну!;а
бри међусобни пропорцијски односи појединих делова народног градитељства, која се огледају у примени локалних
грађевине, који се код његових здања најпре огледају у грађевинских материјала, развијају!;и при томе трезвене
• •
добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде , као . принципе Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег

и успелом односу отвора и пуних маса на ЗИДНИМ распореда . Може се са задовољством закључити да
површинама. примењују!;и наведена начела , спроводи свој посебан гра­
Божидар Петровић, без изузетака, користи просторе дитељски поступак, понашају!;и се при том онако како би то
својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског
организацијом - уосталом као и приземља. Међутим, ту пос­ градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим

тоје два става, које подједнако примењује. За неке објекте градитељским МОгућностима.
предвиђа и употребљава савремене прозоре у равни да се може градити и делати другачије него како су
кровних површина, док код других користи изражену кровну изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели
(најчеш!;е тросливну) баџу. По мом мишљењу , први приступ ове наше лепе земље, СВОЈИМ досадашњим градитељским

је бар за сада, много успешнији и исправнији - што нарочито делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!; је
речито потврђује ку!;а у Дићима. недвојбено показао и доказао .
Други начин примене кровних баџа је још увек недов­ Такође је , указао и на неслУ!;ене МОгу!;ности да се на
ољно разрађен и ремети епску једноставност чистих извориштима градитељске традиције свакако најсигурније
геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим могу изна!;и савремени начини гра1јења и обликовања ку!;а,
обликом није пронађено "право реше, Ье" - О чему уосталом које би више оДГоварале нашим људима, земљи, њеном
такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!;у поднебљу и на крају што није без значаја , које се могу
на Тари. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!;а изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно­
свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не- вани архитектонски споменици".

21


--
_r.

~

-
,
-
-
.

"
-- -
- •


к Е Арх.
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

[АЈ - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ


lliJ - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
~ - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
[[] - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

- За
-
ово што радим не треба много ни снаге
-
ни памети, anи треба доста љубави
- Радојко ЂорljеВИћ самоуки тесар
- . . .. .
АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА

-.
о
о
,
, D

26



..

27
АО2 ГРОЦКА

~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v.. .... ФА·fI 'ј


~el!~i40'j ,"",.., .• ~ и. ~ ј"Џ""~D'IA,... ~_
~ ,-:',"Q.. ~f\ё. · ,... .. t ..... \lQ..<{t<a. ) A.O ~~~ ­
Ц.sOrI(А., . ... Ј.е..~ ~Ctti·'·'- .
~~ ~ (,,4.с .......... О";' ь,.."й ~
't'- ~ 1" L(~ut.""'1.""' '''o.. ~ . H~""4.
fIh,.c,,.,t.c"J'<,.
J,I..o~ .... " мс>а--. с"""&·с\'" JЖ1d..1 ~ j€ :Ј щс O' 1 ~­
~ "''I><'j~ ~ 't«> ~ ~·n·e.,,-o. <.. " .......
~.м> 'IP~ ""r""O"..... ~ Б- 1 ·1b.,.z.
~ :цо-а1Y;!~ ~~ '""- ;t:r"f'le:-<..A. 1<'11 "t. -
CLj ~o.-utl.џ ~~ ).Ш CAo~ аА! ~~.,.
.".." щ.с~ ~~ . u '" РО "'1 ~"- 'lЏ<I..
~ r ...,.. ' ОЈ ' 'ti"\,
.~ W~ oe,.цA~ а.е ~ ~ос..що.. .
~IIAJ~~o'g(iJ.. ~.
. ~O-\ ~ с!"ј ~ ~C' ФГ \I'(f' 1Ј... 'с. ~ -
,Ј.ф. \,е ~C1"r' о ..мо-; ~ tf'~z.. ~ . ~?A"~
'" "'.... <i' '- ""1 "'1/"1<.__Q, ~ -.:1<: "" ~ ...o.дAk", .
\

MH;IIO при! yw: ".ас.о npчН м.с :


~Y'"
1) ..... " .. C:OIМ
ЈI Kyxw_
.)IoНfPl
,) Kyrv.mv
D
.) CNO ....... CI06&
7' JFIМ rn
,

28

-

11

29
"

АОЭ КАФАНА У ДИЋИМА

~ ~ ""o~ tl " .. '.ј ~'-- ~J'V,. са' '-ј'4-


~ ~~ f.щ( t ..... ';!!'C.r а '\,' 'i!O ~ 0 0 ' \.. ~\сщ' ~? О
""-",,,"'4 - """"'"'- 9р'!!- ":ј . . " \ .~"-. t., ~ ~~""(
) I t.Ju% · YO~M S.n. !:..~ ~ ~'o.A .... - ~,"" -с.'
~ I,(!>'-' Ц'\-\.. . ~""" 'Ь'о<0" ' ... ч.ti ) ~ ~ - ~ ~ ..

~ ----- .. ---- - --- _. __. __. __.,



- - - -- -- - -~

,,
i
I

- ---- ----1

nOТКјЮ&'оС :

1) улм
1) crv.8Atc «fc
Trcм Ј) сФ4С - __ _____ _ _ __ ___ Ј) ТОАМ1'

КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA .) KyтJA~

30


31
АО4 ДОЊИ БАЊАНИ

.. "

':Ј .ap.o." ..... t.rl" ~ ~ ''' ћЈ i"D ,_IiI..;!.. > ~)'<f"~ , ~-"' '''''
'"'" v./.e , ~ С4"1r-"Г ~ -"t.- ~ ~ _c. ... ~_ .
1''' ' ' (,е. ~n ''''c.o... 'CLf/ .... _ ..c.o<T-.4 .. " ЏOi f '~ • .y-. , '!.t.... ... '1 ....
ЦО!, '64:'" <LI (. .... QPO ,:no",,' Q i- 1'1 "" о . '" _• ...:. ' " Q.- "'1' ~. ,'~.~oo~,с..

-- - -- --- ------- ----- -- - -- - -- -------- _.__. __ ._---- -----


,,I
,,,
,,
,, о
, о
о
о
О
\, , О О
, О ,

,
спрАТ:

I) сп.~
1) nprц06М
Ј) Ьoмкml
. ) КynAТUЛО
,,
С_. ___ •__ _ _ __ _ __ ___ _ _ _ _ _ ___ ,__ _. _ _ __.. _ __ , ,О!

32
"

"

"

"

"

33
, АО5ЗАГРАЂЕ ,

L-Jl [] •

nOТКРО81'1е ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1.,
:
1""АШ CDN _) кyn.t.rыло ,.) AlkbIla cro..
~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н 6) ...нr~
1) Cf1A8A't.A СООЬ+
.) куrv.1WЛО

34


35


АО6 ПРАЊАНИ

... .". ".


,

-•

-- •

, • ,
I I
,
, , , О, D

,
У"'" .) r.a."..~ 7)
ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I '8 Ыl'IЈщt .) «реи

36
37
АО7 ВРАЋЕВШНИЦА

1) Tpo..I
2) ул.м
3) ку~т"ло
4) ItYXWIWI
S') OCТ"'~
6) сп. СО:>",
7) дtieВН.!\ СО:>",

38
,

,
39
АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

,
"

"

"
,) ум3
1) AI4JJIo1~
.) <roм
.) м.ухиЊА "
Ј) f'YЧAВМЫ
6)ГA"~
1) КynAТUЛО
8) аЈАВАЋА C~
-- --
.) !"АНА "'""
10) ъ...р

40

41

АО9 БРЪАНИ
,"
,


.


"
':~
-,
.,


"",деоЪ""
aUiN"t.A eON
K~тM

y~

.У"" ....
A'WIlIfo ОО6А
кyrv.n.&ло

cn.t.tlA4 ~

42


43

44
,

45

А10 КУЋА АУТОРА


~.::uI...bQ;"'d-r~tц. ...........iсщ-·о .....~й... ~~ .....

Cuo.<."1 '.""""""'~ ,О, , " ....,џл~ ..'i,.c ~ .~


С " О с.ЮQ.., );Ц'"~ ~ "'-~,.)-'-IZ.~ 'ј дi""~ fC"j'V
~ Ь."+ О ~~1.:..u...(!.'[)'.~ ~ ~a.ДFD ..... ~~
~ '<A.oe-G.c:>.... ~G~. ~Ih.. "\ q ,<- МА.. сБра.з ~
~ ..... '-'Zltё~. ~ ,с , , p ,~C><o..";' опџо

""1" ')I.,.~ ....... ." ~ ,!", ~.k,"""",~


~ ,и-ъ Ј..'О:_ ~ "'~ 9<> ''fiIеYl~I ''''-'. I.&е....щ..
=-,' ~ ~ ~J\"'""i><1"'- ... ' ~ ~',e
~ - ",..,),,,,, >"t"-"""'- " ~ ~..,; i<
o-t~~. ~в......... ~a.t~ ес.&е. ~ ~ Мf"­
~. "'_ " 0..\,....
10 ~'~ "'- Ъ~o.д. _ "",*", "'-
~aJ~ M~ lЦ't.М. - 't<Мfo:;t.II оЈ.<,. ~ - '7 ~­
",,,,~ . ~O'"'" ~f""o- ~ '~""':J '<.
~., ~Q... : ~ ~ ...... г.a....v.м.J.G'I~.IA...o::reo,;. ~ .
с,.." ""- ~ "1 ~ ~7'

1Ij:tl304M : nOТКро&М : ,-- --- -- - -- -- ---- - --- --- -- ------- --.'


1) улм 1) npi"«\P'bM
.1) дНt8НA ~ 1) m. aЮt
Ј) КупАтила •
, .) Кухи .... ,,
,.) РАД"" "1""" ,,I
6) Tpo~
I
I,
,,.---,, , , ,
,, I
I ,L _ _. .-.o'Ј
, "-о'
I
--,' 2 I

,
8 I
,,
,,I с(]о
о
,,,
,,,

,,
,
,,
, ,' ,, ,,,
,, ,,
"-
" - -- - - - ---- --~ ..., ,, ,,
,, ,, ,,
, , ,
,, " ' ,,
~ ----- - - --------- -- -------~

46

47

48


49
А11 РАЈАЦ

- --- - - - - - -- -- -,
--- -- ~

-- ---- ----' 0 -- ,,,


,,
,
,,

,
, о
-

прнемм: ,
, 1) ул.u , nOТKpoBM:
1) ДК!ВНА ~
I 1) АНТfЖ
Ј) кухиЊr..\
, .) CJ1ADAt.A~ ,, 1) тАоаы СОМ
----- -, , ')~"'PЦ
1') КynAТUЛО • ..) КynAJWЛD
6) Т1"М l ____ ___ _ _ __ _ _ _ _ _ __ ____ _ _
Ј) T.l!.6AH

50
,

51


А12 БЕЧАЊ
1, . . ,
.м~ .......· ,-. "-i"Х· ,,·· · ..·'I-I..... З' . ~~ .' .... Р t>-, , -I . ' •
..4
""""'f"~:t. ~'" 1"- ......з= ' О ' , _ . У "t: - ) ' "'-q=' . 4 ' "!t\ но '1 -
Ј ' ··Г' · - - O:fЦ. ~ ~ / . , . је. .. ...4"'1 C!&.D ... ~ 1"-
'ћ" ........... , " """0 Ч>t- , " .. . fOZC,. ' . 7 ~ ~..,t:....~ .т." р С III!
., ... ~ • . L' , ~ . ъ,...с' ......
)')1"'-C~ ' ......... "'1 7t, Ч. --~
..., +>~ ?- ,.,.. ~ ~~ч.)- - ~ ~ ... '" - 1\ .. . '1"..... .
, п ~ 'JIO,..~--o.. 'Ца ..... &:....... је ) ,. о • • I • • , ..,. э--- ......~ " ' . . . . .....,.><:
6.е,. ~~ ....."'" __ ., ~" '", .....,. "~oe.o.o- •.1;" : о ... ,"""-' Щ k ~ " .' - -
е. о." , d<L "r-oe.....~ .......... )f""'-'-..., у 1'Itr" , ~e...r-- ..........
)(o ..

.Itij .. "" -.Ј'4 ~ " о _ '5. '.. , ... 'r О ""'...,.,.... ....... ,< .t-L · ~Q

II-t.k " · · ....0 "' ·~7- щ .. ,,)" <>* , lo'1 .... y-o c... '110. , 'I.I. fee ..
~ ~ ...... ~ ~ "'~"" " м' О "Э"v ........."" , '(~ ( " '.... --
~ ) ~ ..... " 1 с,.,е ч.- ~CI. """' ........ )ЦR .... /Ч.О~ tt
1"- ~ ~ _~k .. ~t; ~p. ~ .
, Те.>е..> by-}.оМ _ ... ~"" ..... ~ L lt"' ~ ~ """'l _ <t -~ 1-t.
, ~1"""'..4,..a,n.. )oI... """"""" -
_~~.+ ................. Ч' (с .....,..<3' ''.(.

6_
о
о
О
7 б 9
- - --
, , ,
о
7
О, 3 ОО

О
••
1) улм Ј) К)'Ј1АТUЛD r) TPI1l!~J>I<j.J.
1) сп сООо!\ It} KYxиlЬ... 6) дНо сООо!\ 1)

52
ОО

53

А1З БРЪАНИ

сутсрсн :
1) ..... 1"1 ...
,) ....... ")'\нА
Ј) подрум - «ТА....

о
з
""ЛОv.c : ,
1) m. сођс
,)у.....
,} Аа"АЖЈо.f,AН
, .) кyтv.тwло
,.) А,К ~
.)"У""....
1) ОС1А'8А
а) Tprм

54


,

55
А 14 ЛАЗАРЕВАЦ

1'IOТKpo1I-'C :

.... _------- -- -,

rAp~
каФIf.,.
W'lIK-nи'k

."""...
оФ!lС

....-

56
,
,

-""'...0.....•.. .... '" ~)


<1
·

СМ
-~ (U. Ir "НН',"",-

..
Ћ,..с

\,

O~OO<9
(Јс>фо~
ФОФО(Q

57
А 15 ОБРЕНОВАЦ

noткровм:

1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј... Ј) днroн... сОЬ...


2) Itухињ."- 6) улм 1) cn. cro...
~) C1~' 1<' "'IШТ~ 7) cn. cro... 2) CТ~, 1<, "'IШТ~
4) КYf1"'т,",ло 8)T~ ~) КYf1"'т,",ло

о оо

О
, О
,
] ,
, ,


00
<1 о , 7

<1 о , , ,
[СЈ О

о •

58
,I

59
А16 ТРБУШАНИ ,,
,

'А У'

.",......"'" : ,) улм ,) Ку""..... nOТКpoDM:

2) Аlitl8ю. СООа 4) ОСТАВА ~------

J)т~
о) 1) ПЈ"iИ'ООМ
1) КОТ~РI~Щ'" 1) <000
s) стеlJltI '''ШТо;:<_ ,) Kyt1A"'M

, ,

о) Тр<М
10) Г"Ј"'ЖА

60 .

•1.
\

-

61
А17РАЉА

,,-- _.: - - ----- - ---- ------ - ~


L

~:;;;;:::;] 1) тер""
,, • , 1) ум.з
Ј) тммт
., KNhH~A
: .) а1. CONO 1) C'ТC'iI!.AtllТe
2) КУПАТWЛО 6) КAtЏN>p4}A
Ј) то.мет
, , 7) КУ""""'"
: 4) 11J"'N»')...w • ""'
в) при""'" хрАШ
, 1) ...,CТCj"'I"~18U
I __
L 9) МN'~H ХЈ'о'оI«'
I , ю} ТУШ
I
I
,,I
,,,
,
,,I

,,
,- --- - - - - - - - - ------- ------ - -- - - - - - - --"-'

62
,
I
.'


63
А18 БРЕСТОВИК

11'..... 430АМ :

1) улм
1) тммт " туш
Ј) КУ""I'А
'<) "СТАВА а,раТ :
f) TPn<3~1"'jA
6) сп ~ 1) ТА1'AlроМ
1) Д1 :СОНА соЬА 1) Ку"....""
1) сп «<><
В) ТЈ"""

64

65

А19 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА


з .
.,. _ .{L . ср"", .. I(J' 8t. } '1" _ .,t ... Е' """ .*'"V'." -Р' ..... 7 ' "
• •

~~ . . . """1 ~if;,cn~...,~ 7~"'" "'" ~ ~ ... c. ...'\I' ... ~"""'\.
-\1>..= "\1 "' ''' ,0-8 ...... & .. ,..... &'" ....,(1 ~ .. 't,.~ . ~­
~ ~-+-\-' , т-
.~I,,,",, -"'~M "" . ~
• ,
PJ""6""..c...r. __
f ~'t- ' ....... • ......... о.с.. •• ' \t"'--, \ " '1",, ' • _ "., 7 ' \ , . •

~o:fIe"P~ . !"p ....."1'-...... ~ ...... '1 ""t" ·0 ....~~~ .' .. i"'- .... .. '~
,... , .... ,.......... ~ ....... <.-'1." " .. ,....... I'-".«Г_~""'''''
~'f'I"'L- А 1-'- н. ,,)"' .... ~11tJ' _ ~ е.", ... "'<>V i~ ,,""t(c," .. \
, ... ~.,t"", Ъ~.>I .и.1- .. - """"",~_.".",.""",,,,;c.
_ , ~ .. I '1 ,'10' .". J-t ",..1" .............8" .. p:p ..;e..oe.k ......... ~.
Е"""........: "7' .... Р" ...,....,. . АI--<-"" ...... iI.. а.а .'<'" 1--"Мf'J
."...~ .
J.teђ'~, ~.~. _ 'P--'_~M ..t; "1 ... " :.,... •• '1 .. ~
ft. ........ -iь .........
"''"1 -. ~., 81 ..... ~ .,.. .... ~""4Г
~
..... С<\... ~ с'о ~1' ' 'r;. "'р ~ -. , )~ ..........- ... ,.. .. ~ -
"""1-- .... ~~~ А1 ', .... "'; '"'1('0. Я'".......... . 1IV-1" «= - . t. -, ~ ""'1;"
........ с- ... -О. ~""b"4"'" ""'-1· ..... а... , '7,.~IE....ч,,~.СЕП 7 ' ,
и.. Aa~ ~' 7 '11"'" e-~~. J ~ . ~ 'Н --" '*',\-0/(. ~ ""-,,,o..-i_ .
f"ItI -- \ .................. ~., w".. """""1'''' ' •• ':- ' Со .. ~ (.. Jt •• ",.tt..
"' ... со ' " 11'.;0 .. t. "

.) улм
.1) ди. (оо.
-
.) KYXWЊA
It) ОСТА8оА ,
$) "" ...""'"
о) ......""
1) КyrlAТUЛО 1) 11,- 6м.')м
.)Щ~ 1) кynaтwл.o
9) Трем ) спc:ofc
.) 1»"HfA aI6A

66

/

67
А20 СМЕДЕРЕВО
- ~ ...~ ~ ~v...o "':-':1 ...... "" ..... "-,и...'. n,·~",,- I· "o_,
........ g , ....\'"'" ' .... 1~ ~ P)-"'~'" 1 - 'Чv . 0"'- ... .... L C r д"'4" 1)<> '!l:!'r..-
cr:aџ., ...... .... 0 ч _, Г'· · """~~ '1 ~, ~ ..Jj."~
~.уј.(.~)v.щ- ~ ) '(ј.. ~di'L Б ....... !.<>.д. .
,.:<0 Ь"1 .ц .... ,_.Ј' 'о'\.>
""4" ,ео. ~-a...' ,
t'<>Л"'I!1I"' Ц. - . . , ):;~Ih..o..c.., o:ie. , k":::::;t...... и р. ,/"<' _
P'rA~ ")'t ""'"'t'f<.4'~~ ............t.:. Tn....... ~"o ~
Д:1.:З;:~' :,~ .......~ ) zrc~ ~l(.КJЦ1--"" !"""- ~
~ _! Oli\'f.~ 1Ч."'1-"""t~ &" ............00 • • 6Мщ е" .... I'=<о.чt .....
~ с· ' 0 tA. 7"'·· 0 ........... .... ~~ 't" e l ~ · ..... Т .
1" ~ ~ .... - <:a.~ "\"'. он.. ........ ;:1.., . \-
~ ~ . ';} м; " '\,~1 ~ ~ > """1" ........... ' ",.&~ ...... ~<v>""&"- .......... &
~ џv ~w __ ~""- &'v ~. ~''II'.Ji~ . ~ tio. <'.џ.(_
~ 1 ")Ht .. , \ и.С...", у {"l",,~e'"7 """ ... ,~...,...L ..~ иf~ ......
~~ .

nOТКРОВМ:

"1'" 3'~MM :

,) улм
1) КYXU""
Ј) А'СВ'''' ~
") cn. ш;"
5) КУ"'ТИЛО
6) Т<Ј'.'""

68 ,


'..

69

А21 ТАРА
,
1C'.jv.., ""- C,!~ ..... ~ .т..," "'"'f>м;
~ .. L1''''t)"' 1<:, ,_ ,,'2..-G\.O-<,.~~ - rye:. !J"o.. 'Ч,I' " "" ~ ,...,
.CiD~Ioс.ц- сЦ~~. ~~""'W'Y ..... Po.... ~... _
. " ,
'uu ~ ~ ~.- ~ ..... ~(lW ~~' 9<\ е,..

"""'~. ~ .е'У'" ="'ir'<"'i =1i'""'~


~~~. ,
СО "i).AUn.'( ~~ , "'t'.~CQ."",,- ~o1ba 4.r>J::.
~""1~''''''- 1 "1""'''''</, ,~ I ~~7, .'1;"'-
, ""'.,
"'" -""
_____ " .... . . _-1:; .
'-"~6\
...-~ '" -
~ '

HO"~'P ..'1<'t<.... ~ ~.џ~.tQ+- ~C> ~ М"'б'\
~) .мд.'\~' ~м-~. ~'h- ~\"fм.,\~
"'I"ђ."t~ .-& ~ '''.'''' Sч. !." '''~ "<i ~
~""' 'j~ ~"'br"~"""'~f " 1 a ·" .u...c
""""\"" """'" Ь.. . с .

,, ., ,,
г-------------,

,
г --- -- -- - -. - - - -- -- -- -~

,
I
I
. •
I
I
• I
I ,
I

I I
I I
I
I

, -
I
I
,, .. •

,

,
I
г -_.Ј
I
I
I
I
I
I
I
I
I 1) ."..Ut", cro.
I
I
1) nl*t\C~M
I
,
I
I 3) Кухи""
I ~ ул... 4) КynAТWЛО
L _ ____ ___ __ _ _______ _
1) А........ CD/i.. Ј) тро.\

70

,
71
А22 ДОЊИ БАЊАНИ

"",13I:МM : nOТКp08M :

.) улм Ј) сп.~
о 1) Ку"".... 1) rApAq>06A
ООD
О О
Ј) <АЛА Ј) м.)1'1АТWЛO
.) ru,H
~) КynAТУЛD
О 1) полу~ Ј) "Р!'orоЬм

6) тcro..
7) АНТ.,.
8) ОСТА8А
.) Тр<М

72


73


'. ,

А23 МОШТАНИЦА

K't~ '1 К'" ~<Ut<.'I" " ,,-.Ј ..,....;t'<.. - .(,uo е .. . ~ ;,.. ј; с "'-~"1 -..,
е'":)...... '+" '1 .... ч:-1 ~... t>""'!'!" "". . !lо . , , - ~ "'} ~ ~
'"' ,...., ... D ~ 1'- -""'"t". 1" "о ~.. _ , I.lro..<tfW. ~ ....... 1. "'L
.. 'to.Q" ........ . ' .. "r'" "" ;.. ~&. 'f v-- -~,c:t:c... lCAJt;:O 'v- ~~ ...
'h.. "<>~)' ~'"";; .

G-':;r-.....'" ..- 3"'-" ' ~


..... а... ,... ...........1;..... ~ ~
О'''" .... '1 =......t.,.""""" h- ,i. .... ......
.'A"<i-..,. ~ r-" .. .. ,~
.... ,~ ~
'\.. ... , .<" '1'
~""" .ь·· .... ..... ""'" •• ...,. ". ео '''C"oUt.CIt' ,..1)_.0-.0 ,.. ~ ....
-.. . LtOOV........ ~-.-....... "\"- ...L. «.c..Iy" ..... , - ' , . .. , .. р ..r-~, . 0 ' .....

~--ifщ~·"Q ......O\.~ - 4 "~ . .. ... r........,. t 't.-


~ ... Qi ...... · ·-".. ........ -'"" .... џo: <'; ....... ч.+'-..~. 7 и:.
,
.....-..- ," ....'" ic.:t ~..:: .... 1.c.чI.1..оо.. . Cl. ... -...&.~ ,..,."_ ОО [.f. .......... ,
' "

""'?' .... - .."..... e'l w-............... ,


p~_ "'" L. , . _
~ V ""'''''' r '
..
.;:;.

nOТКРОВМ:

1)СТеоо ..tшrе
1) улм 1) п~л,с~м
l)A':OD"" .-ro... 3)аЈ, с<1/><
3) сп. .-ro... 4)!'<'д.... ~
4) "УЈМIL" 1) "У"""'ЛО
5) "У""'Т"ЛО
6) Тр.....

74

75


А24ТАКОВО

у '1(' '-~." ,_, _ .. ec~. - ~-t.~.",. c...q:>....л..d." .'

................)', . . '...,;. ~~ "+ )o".. ~ ..a""l~e.....q.O(J~-


t, ... u 1'" .,..4'............ '«'1"'b~ ~t:., :!I ..... ~ " 'D" .J.{o~ ~ ~
__
...... -...ЈО:. Ео·" "v ~ "",,...c<,,,~~ .. ОО , ·· ··с оо с.. .......
_ _, _ Ъoo.r~
О
,
г
,
О
Г
оС , ... lL o 1-ov ~<t'" · pl!.<--e ...... ч... '"-"'.iIhС<L+v 1L .<II't ~~ ~

' б ';>0 ~ ""''5.... '1 ..... """ .~~ ... <r- ...............~ .4- 1"""f-; \1)'"з'"-
....... .. "..., ..... .....'Р -1· ~ ........ ..,.o.!l...,~ o.<I)ge<- ..... .чi"I- .... ~"'-
,....u'1'I<C'o<-.............. "'"" ~ ~~, tv" Ј'" ...... 7ц"~t....
,.......:гp~ .....ОЗf"Ј)А.. ~ «10_"","", .....?I~ Ј........'(...,.... ц... ~~

. " '~f.c . . "'"' _. . "1 ~",C!..


,«p .. t..~'" o ..... ... OQO> ... ,..

1........ ~<".':<\"~ .'..O ..t.;r cr""'7"pt. .. ..,"I . .2.ц:........,~_


, , >tJ , • . ~.,....-... 1.~ C~ ....... ""'1 ""'-\џ.... o......:-o..i...v . . . ""r"'-- ,

, ,.. .•. .., "}.-1'" ~ ....., -v.,.", ~ ,.. t,Wf"" ~~ ~ ~0Дi::.


~~ ..c. "1 ~~ I.<vcA (G.'.E--".~ .. <·~·,"'T'f-
"'.....
1~ ,:;~ . . . . . ....r.....r.E: .......... ~-- 't..c..~ '''' .......... ,'V 'ф . :!" ....... .cn,4L.'ћ...l
• "",'," ~" . . !e"" .. ,v "'- ~" •• L"". •

б 3 ••
"l''''''''''''''' 11ОТКpoD/сС: :

2
1) ТЈ'<М 1) "I*t\,COO/cC:
1) сп <оо<
2) д......"'" ..ю" 3) JМД~ CWA
6 3) КУХИЊ'" 4) КynAТUЛО 1
2

D
©D '<)осг...и
~) ТУШ
6) ТОма
о ©D з 2

76

,

-
.-

...
,

77
А25ШТАВИЦА

np430-4М ••
2 ,
1) улм
'"
» .о.'"в' «>6..
Ј) Тр.....""ј.>
О
о О ~) ТР"М nOТKpo&M •

О О З ~) Ку""....
О О 6) ... , ......
О О
,) сп мfv
О
7) Кyn.>ТИЛD 1) КynAТИЛО
В) сп «>6.. 3} пprл@м

78
,
'ff


79
А26ЛАЛИНЦИ

..

, -- - - -- -- -- - - -- ---, nOТKJ'01'''''' :

,) TA'8~H
1) Пl"€АroЬм
Ј) cn. ('ом
~) К)'I1"ТWЛО

1) улм
2) cro..
3) куxuњ,
'<) КynAтим
$) сп. сООА
6) трем

80
81


А27 ЛУЊЕВИЦА

-
If

1) ул.м
1) K~НA
) ''«Т(/~H

'")
.) I&AНК

6) КУХЦЊА
1) poIITW,,"
.) Трем
.,) ТОАЛеТ МYWКИ
10) ТОАЛСТ жntCКИ
п) rv- w ГAPд.qJOЬA

82
83
А28 ЛУЊЕВИЦА
n!." ~" Q)'~L +
у J'('~"""!i' -'~.:.o.-. ~ ~ ­
"", .со , a-I""'j.... ~....., ' t.i.. ~ ., 3 n" / ........ ''?' . t '" St<-- ... ""~ 1 ~'1.'!. ­
-
~'" ~ ')""" '\ ot.~ · a, .. ~ ",о~ · ~ ,,....д..lCA.oр L I"' 'З' ' з · ""I4...) · ... ·,'}
~ ~? i" ' o ~ "-<U'r-' ''' 'tt-.. , ;t;:p~ A"' L F"'~~ 9"­
\1.00.> . 0"",,- "" , .( ~ I ' .(","""''''''''' Wf" ~""""""",p- '( ~ " " ~,
, •

ЈЈ.",,;::"""'" '.01. .........


-, - --:,.' -
., . .........;,
I r-. I D .... , <ч- , "О'~ 1... .. , .."
........ ~ ь
'-о ,
.q«> ~ (", _
'р'! "':' 1" ,....~<Cf;... ...... ~" ~ '1-<- е. с е ,<,, ~,., .. . . ' ... c.u- ~
~ te. G1'...,............... , «:.о""" '/""с 'l.c- ~ __ &о р ОО . L ·
1
Ij,,-,,"<- _ ....... 0 ~ CA>.J..«t, .

!!lo &f'" ~'" ~ "t "" t " (>'1" ~ j""""'" '"""'-<r)" t " ~"' . ? .
. о .. ... it- 1-5",..."~••"-, ~ .:t<' pto ГV"'~."'1 ..... F""~
~ ",""" " e"";f:"' y ,, ""!> 3<t.o<.~<v ~bc.... ..... ~Q,. > " .. v.,.,....Q ... CI.J.'o"-'.
~ .~ ~ 1R.·.. .......t..c ~ ~ ~ <'I:!=4ct ( ~"-,4V~)
~ \ot- ~ ~ {;СР- " " ' . ~ ~~ ""- " е "
Щ ~ 01'" r " -p~ ~ a. ...~ .... 'C " ~_'l., е џ" С ....··" . ' 7~
11 f>1o'<- -"'. 7 . .

~ot.ђ.- t, ,,"'...4 ""'.' ' '''- L ~ ........ · " (,t>r ... ,'c · "Aj" ... 7 '#.1-
}:I:~o"..> ........ ~ ...... k "" " '<f'
~ ~,...o ц 11w..~ ~1t>1..A. ~~ A-a<t -
[""'Ј 1" 'IIoc •• ос " ...... ,
11",="",.",<,.,-... ~ _ ~~<Ц.. W"--L. ....~ - - -
~&" . ~:::;: ~ ~г~~c.~ г~~~~~-
....... . 0 ' . _ ~ ~.

00000
01 ) 10
, 0 0 00 0

ОС1lОи :

1) улм
1) ocr"''М
3) ""'"
, 4) к~rцло
<) Ку""....
6) ,ДI4ВЖ ~MK
7) ОЈ. <оо<
8) том.а
о) Тр<М

84

85
А29 КЛАТИЧЕВО
,

,) 4"'6111 ~NoК.
K)'DJoIIC W. J'Y'i'o8"11C
1)т~OCТA"
Ј) 1)'8 и fОАЛП
.} ""'"

l[jI ,
D

86

. ,


).U.l
Н.

87
А30 ЛУЊЕВИЦА

~сl'Ч Jt"f'''' 1S'JDO ~r-tlз-~ ...... a_ot~


... ~ ~- "'1'1 Pb ... ..-1e!Lc..~~...t., , _ ...... Rо
..-... ..... ~~ <:.ОЦ.. Ј ......,... ~ ... ?,~ ,....,
" ,"'ОН ' kNwT ц: ""1 "'"""'1 '
~'C(= .., с,.ц.о> y-"" · ....О"сЈ ... . " • • • .,,-.. ~ - ,Џ1= . 'I1" -
' L..L. ' 8Р"1Ј " " ' "
1')...,....... С "\"-&&.",!",,"w Щ(!q,.'- f,'t.kL Q<>, V ~P..
Ф Щ"lС~ "рС(.'_ '" t<""-~ ,"""""?,<="to\..7' .. _t. ....... ,~ -
..,.... .... 1""-.0: -..; I~· - ч. ..... , .. kt IIЦ ~ ""1" ~ ) . . . -
A4:N . ч . . _ .... _. . _...........'
'<>1- "'! ...t:)I>"5 ................ А': '!'( , <, 4с
. 'i Д"f""-_...'t ~ 'r''''''!o , ""1,......... .... с.о.- ~-' ....... ,AI''""с
:.:t:;. . . 11"&' ,- џ.S~ с
J _ . " "' , "" . . . . . . IL ""..~ ..... , а· ... 2 , -АА...
. У .u='I" pd""" .., сог4..1ц. .d,= ~~--

.-- .

--'

.) ........ -
1) сп. Q,&
о
Ј) КY'fIAТWЛО
о о
О О • +) TA1tJiH

О О
О ,..,

".,......... ,
.) улм
1) Кухи....
Ј) A'4Sll,. СОЪА
.) Т,"К'.""",
,.) cп~
.) КynA1WЛО
7) «ТА'"
В) тр....


88


89
,
АЗ1 ВЕЛИШЕВЦИ - КУЋА

ЭАТЕЧЕНА КУЋА

90
91
А32 ВЕЛИШЕВЦИ - КАЧАРА

ot..o .\t. ....4." А''''''''''' "'......_~~ . Хос· с ..... " ~


~ ~- "' ,..... ~ -а. .$(.... "<i'". !СМ ч« 1e. ,~"
~ ~ ~ 'tt"'-"«, ""...... ... 'f1- '~~"'( ~ 1<:4 tt- у .... ' •.. '. ..~Ifto<
..... .o;r'p.и..f>'t 1'- &.-.. U.~ .. ,L4 ч ___ . . . A~.e'''''' , . . _ ,...,..-
.J, ... J;;:.~- ~ "..... ,.1· ..... ··~1?"1"-'

. ~ . ?""} "ClIVI.."f""V , "''''' I~" ~~ r " ....,


~I tt.. .'..., '":!!............ Ј..о".. ~It-Ц. . . ~ .. , .&'" ~ .,.. "ОС: А1-
1" ,~ ... Ј.I' ........... '&0' ' q.. je.~o, ~ ~.... ' = '11."'"
....~-- ~ . Ст ,, - , ""., о С" ...... ~ .... jot 'r ""'.... 1"'-....... -
.c,~ $оЩ,ь " "<>" ~ 4.". 't!} ~ .,. ,}F"t·, !"- ' 'с &-. .. --t !
11" ~ .... 8A(rII~ ~} " Ct <", Itч s....... ~ .... ""'" \'t.,........... -,О, t
~ . .-'.0 .... ~ м.. ~ " .......;. <!А. ~~ ;(.
....... rvr,
м.. ....... ь ... ·Ъ"l,.с·, L ~~ if. у &....... 1~ ...' _, 'Go,,~ .-...&.с. It. . ~
....... -.Ј \!'.
'Ј Ц"'~ . . !I'VL... ' n 1"'''A',ft. ~~
... 1:t.з,."v
,i"Т''' ot, - • ~.tJ. c.~, ~ ~ч ,Н", ''''1: ..... 0 ~~ , ~ r.> ..... of"'"
I -a::--~_
..... ~~ ......... ,r....,....~ ~ .920 .... 1.' 'O" ' ''''~ :':-1I..t'"c. "
..w/."Yv -t'-' Э"-'

о о

о 0С11ОВА:
О
2 1
,) lU\'lApa
1) г...раж..
Ј) ХЛ~,.." rXЋ
О ~) сушра
5) "' .. шо....

92
f,

-- -

93
••

А33 ГОРЊА ВРБАВА

сутерсн :

2 1) УЛАЗ 1) УЛАЗ
о 1) в.t'8IIЩ' 1) ТОАЛЕТ
Ј) "'1 """
00 J)_'~
4) 1)'111 " ТОАЛЕТ 4) кухи"А
1
,.) КDТЛАрIIЩ" 1) Tpn<'AI"'jA
6) ...ре. 6) Д'КВtlА соЪА
7) NOМК" АЛЈоТ 1) 1u ",НА со:),.
8) 3I.4.М'IЩ' .)Т.......
9) ТреМ

94


95


АЗ4 БРАНЧИЋИ

~ "-"' ч ,.м....ещо ~ ........... "Г...&е. ~~


~ц."., -а- """t ..
~~ ~ ~AТ" ~ &....,;.1~ .... JQ<> j ~ ~k" .q€ ..
~,~ ~ I "'" <l"<>C.м. "f1"- J'_'~ со< p:r~~ Ф~""',,-,.

ЋЛQ..~-iE- i\I.Q. J''' ~'''''''~k .... n:.oI,. .. ,1"tJ


'?~ ~ ц,"З",,;rч .•,,0 ", .. '-'~............. ~ .......o..r<.- .... f ........ ·
~ и. ~ ~ ""-<>~~'.P~ .J.ц> ...~~ )~ ~
.... ~ ~ ~5..... ~o:t.. ~ ...., -щО~-t-> ' ':W,<> '3"'- ~....,м. ""~,.~
~ Ai""-...... "'i ~~ ",,...t~Q"- <>~.." - -""':'t w'-- ~ .=~~
~ ,wp......., ~ ~ s.......,
"}<>е-<ф!.. ~, ~ је ............ ..,' сО ~
~ .........:;;~ ~""" ~":I.' ....... ><:.:>i---.J' о '~\,- ..... ~N .iц,,",,,"i1- ....... ~e'
'rI'- t.o,.. ...ц.<t.oo..ц.n..t ~~ ..... . "o"",~~",.,......, ~ Ь<J1'~ .....
.y.и..<:o.д().I.Д 't ~,-,.q'j ~. , (ђ ......... ..-..r.>............ 2>"",' ''-~
~~ ~.... uг"'o .. !k\"-5"........,,&.~,~ "-; џrc­
te~"'f"" '" ~..,... .. ,c ckai p;</;u..o '" <, -- ............ е. Q~ " """"Y'&..... -
1~ ~ UJCWV 1Дjf~,
,
м.~..J.,~ <>..lP"(t-
~ ~O~'''''''''~ ~""""1<>~ ~ "'-

-'''1',' , ' --
~--------- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
f, ..Ј

" ,1,
,,
i
,, "I
, I
, ,, ,, ,
I

, ,I
I
,
I , ,
I
, I
,
I

<> I о
,
,,I
I
ОО ,,
I ,,
, ,,
, I
I
,,
I ,..._ ...
, ,,' I
I
, I
"------- - --------- ------ - ~ -- ---- ----- --- --- ----- ~

96
,

ј' реа:м.

97


АЗ5 "ЛОЛА" - ИНСТИ I У I

о
,) улм (Јо 9
1) nOР'''Р
3) хол
4) p;uвoj 1"''')'Но'рск''''
~
о

а4аемltI - "software"
IQ
') p;uвoj 1"''')'Но'рскuх
а.4СТО>'ltI - "hardware" 2
6) rмлл

1) AyrO/ro.(ATCКO )'ТЈРА1МLШ~
1) "PoleкT08"lt ТСХIIOЛDf'WјА
Ј) кoмnfyт~ проЈекТ08iШ t
4) ТОАЛеТ

98


Л) nOР'ИР'tl'l·
И) ф'''_" .,CIUI lUb.
С) Д~.,"Щ ~fcltH

D) р.о.'I'fИI>рош

\ У"I'"''''''_'' O<Cfо.ои
Е) р.о.'I'fИI>.,.::..о ""","11.'_
( СЛО • СЛ'" )
, ђ~
G) nO.6,]ICЦ ....
1cx""""""'lI-
r ..J""Uo
•,

99
АЗ6 "ТИП-ТОП" - љиг


I
I
1 1 1

I
I
!
I
OCIIO~ 1) r.".. ojd;u лок..л
2 1) НОВИ A<w ло~
3) ТЈ"'М
~ DD. ~ ..... . 4)ФoнfА"",
~ D f) ~ nr>tr!;!;
6) """"""'Ј'А
7) nPOЛ,АВНИЦА

100 •

101

102

, . - , "
,iL;; .
~
.,. ~
,z,;;.
. .~.

."
103
АЗ? ВЕЛИШЕВЦИ - ВАЈАТ
~<Ц,..) 1,'..Qe,.,...R., k1~ .. , < д,' ~':!:!u..te. <-L ~
'4. ,"!нЈ!. ~ ~ '{~.......чt-"""6'V ' ~ у ~~tЩ..;е.. ) . . . . . . 4Ч.( с:.......
ео " , r ~ ~ ) СЦ" o..c:cb~ Ј ~""""""' . cu.- >"~"'_"'-6 , \е
џ:t;"f'''"'" !tt~ p ....... lte., ~ Ц ... , П,. 'I - ~~ """ee.1I(\o..O ~ "<'\JI"'V
~ .. %";1- ~ "'a(~'fIo"'.!!~ r"lf1o... """ .., '"'- ~ i io:.')~· ~
Pi::J...ю'l.J;t.. ~ 'т'" ОО 'и. ....~ ''t~~ 1.:,•• ':te. """"""'-"'1
~ +.f·"~~ щv ~ 7'- ......... F<;"<>'\ p;r..o)....o... I;n~
~<:t.u........ .u. t:Ц~ ~"'<t'<...... , ~ .. ~.
"'3cf> t .... д. " "4>-U-.(,aa: ~ O~'M.;::; \'t. Jf't.. , - 3'''' р, - ~
д:ifв., ~ T~ ~ ..-....c>~ .... 'Ij!."""", ",...... Ој .... (\<... ~ 6 .. ~ ........ Ц...
~~ 'f't. pa.~ ~"",,~, ...... .)о' a,(,,~' ~ .... ~ ..... \-с." ~ .. , . -

~ ~.,.~ ~~ "'·&;"'><'J~-......,1;.."ll '1-'1I!A.- ~


..... ~ ....~ ч. k.::Цi"O~""" 'к. ')'\<.""-' -.... ~ ~ ~
>t'v ~<\. "ч.. е.е.. . j~ ~ __ .......... ч.. ~~ 'JI-л- .. С" Це ,1 ""'

tt................ ~(>./,,-~""'" .
~ ~.. ~ ~~rE-.(, .. r·rt ie- ~ 'џv
a~ '\v л;е.о:>JI,-o ~ Ао\. "-&t",.(, "'- rчi.

. - . О О _ . 0 _

104



105
Б01 ДУДОВИЦА

Jk... ~~ ц"~ ~..... (.OL. Ьл...;.:о )'~,....~ "1 '"",


1<4 ...... · ~Ir....... ео 1с." ...... -;c..~ ~ Ар ' '~C~" ' " .... Vџ.JOV,
1м.1_ ~ ''''''' ~ ,- ~ ~(. """"'" ... ~ \' ~.' '(.-.... "R'P ..... . со ~~"' г ' II;oty,I(..,
'''1 o'4~ C;I.Q ~""I"'t'W ...... , ...... .,..~~t'-v' 1Cc1· 1 ~Q.' !.k ..... Ј ,! h''''~
.t:lt:\'''O
,.." f,~
~
.Ir~С*""Ц"О
f-o/ \""

::f t:..t0ltЦJ"~
..
'841 tc8~' !C-s:t<<\. "~ ~ no'" "Ь ...., .......
-"'''' ' '0 ~ ~ Ђ.t..# Qt.L 1rtТJ..М.oZ1YV ,,~~ #

~ /,щ "'''V~'''-,-:" J ~""''' Io.'' , ....., ~ ...


<:Jt.. Co<l , · "e~ ·џ ЈЈЈ рс .. ..· · , "-" '"' О-.Ј." "д,,"~'1::" '." ' J~...e....... со...
N~. ~. · , ....... 1ii"<f\t."'" , ~~~ ...... w.~ .
СА,.. ~.
....

у ~'"I.'Ot.м ..... 'i1" -\ео ~ ~<\', y>~e.Qp.. и$<\..


~""'~"'"'l oc,t.' L'..i""'l P"G .. 4 ~ ... " ."" ........ ~, <=}- I(.~~ <!.6f..,..
p;;~ .•.. , .~ ~t,м.. ,

'ј ,..-.'3"( •• '1.'] ~ ~e.. ђЦ.О c......~e.- «>v ~~


~ ........ ~ of"" (\' \S'H C<t J 'О, 'м. ео · . . . ~'l'>oR.. ,-w.. \"'v '" ц..
~ ~CO..Lr'!::."""""'" ц.,;\н.' ' .....

noтм.poвM :

,) улм 1) nptAJ'l'l)M
1) 01. СООС
,) nptAcoI\M
3) k)'ПАТWЛО
Ј) АII'ВНА croA 4) ГAp~
о) rрrwщ"ф Ј) TANoH
$) ку"""'"
2 , 6) ОСТА ....
1) cтltiitlaillT(
о) КУ'1"Т"""
9)Cn~
!О) Тр<М
э


106

107
БО2 ГРАБОВИЦА

'3I:f,"ј.......,.,.,- 3<>. ~)' '"'19 t'"э"" ~ ~ .....~-~.- ..-............


~ ~.ч. ............. ~~~ ..щt.d-" 1<, .. ~ <>~A ' .. ~G 7 • ' ; '

....... ".. ь ",..... '" Н Р}'"


' ""11 t!.L-. Ц ~ I. ~';;;..... _ c..-I)~ .&.,...,..
..Ik. ~ ~ p=v !"-' ;:<.,-._3-<-< 1"""'" .,....
...- .,~, ..........-
1:: •
'"""ћ ~ "'f'" ~ ..., 'P-.r- 1
." .

~~ ..... w..~ ...,,~~cvt"'-1- ..:.~« . . "' ..... ~


~ "...~ ......, 'РР"'-3 ............ - :Р:О 'а''r .' ....... -<>.др....~ -
'ј -"tђ')r'l"'""1- ~ 'C'1 ,<..~ I .... ,.a,.... ,,~ 'Ъ' 'Ј ".,-1, .&......."' . ...... -
......,#."'·1 P:~1.џ..v..1. ~ 1"""'> '1 ~ J 3"'"""' ........ ~..... } "'1 ~...- ..... ! "~~
~,..:;:: ~o~ + \9'.."", "-:<: . ".r.. ...<\., &..$'..... 'џ _ ~ ...." (" . " j.~ "1" .........
"'о ",", "'"
.... ...

' 11-' ~- ::,,~""'''''a" ...... с1' .. """ ''' ' -i


......,.,.. Jqo-O"
~ ..::'1l><>......,._ Р,' С' 1fC'
..C.OI".... ...... ~ i"'<'- ,
:'S-t..
4 ........

~'Цv ч>t~ ~ ..... ~' ."..а, с.<,. ~~~ .... r;t1""1 Ј,. ,
=';(,..0 , Mo!>"""~, ~n ... с..> Ь<:" , ~ ~"ЛА ~ фа~ 't _!о'<-­
__ , ......~ ..... .>и>L... ....gr.. ,
B~ \<!. ~~ ~ ~ ...... ~ 'а'- ' ... ,~ ....
JU''4. t,..':ot....... , ~~ .......---'}9.>-';'Ј З џn..........ь ........} .... ~ .........'1 '
~~ '" ~ J<'I.t~~7Q "'''·, ~~"', · .~ ...... ~f ........... -.....-
J:~t~ 7 ~j ......""" ' - - .~ , pc,~' .с .. с..оМ'"............. ....
"f''I,....., ......
~~ '& ..... ~5 ... . ло\. _ .. ј"- o> ... -.~ J ......, "1- .J;~.c...,...... 7r'............ ~ ""'-
'yu:;~ ... LD" .... ~ _<:.o"..~_' - , .. с....чс e.. ~ .. ,,,<чto~~ ........ , • •
..... ~'W".........., ... ""t1>'*'- о ' - ' " ..... .(,.~ ............ ~'1 О о " I"' .... Q... .

~3I:МM :

1) улм
1) тОАЛеТ
Ј) АНr:IЖA СОМ
4) ТРIC3Aр"~
") КУХЫЊА
6) OI:ТA'М
7) роштид.
В) T~ - Млкон
9) ТС'р"'О
10) .......
n)и.уш.

108
"

_'.~ ч Zio!СО' "':-.'"

nOТKP08M:

.) г"""",ј.>
l)m.~
Ј) КyrtAТWЛО
.) r""""
,.) јlРОС'ОР Ж' " ,
.."""""" """'"
о о

• 109
БОЗ ЉИГ -- ' ----;==---~· 1' --=
,
Ј{4 Ј д.A.<..~' '' ~'O~ . .. ', .... ",Ч · )" ~ ~='-3" ~ ~&./L f't. '"
ы."""" ?-- ц. ~.
~ ur~~" ' ''''', 11; !''Р ' '' " . '' МО" ~ __ ........ , ~ ок. ""0

._.
А.<.5 """"':)" r ''',\"" . --,
~ "'7""(.', ".- "F'a ","" "
... .~ ·"0 L . ... . ... Q

),.;.. ... ј'ј t;:........ • ..v ,с.&.., •o~ .. <:А. -'-'- џ '<t ..... n'b ' " .Р'" '" '<.

t;.,..trS1"'J, -...... ~ ...~ ~o'" ,,,,-,, 1Ч- ~II:- ~ .,....


,ом. u'<-v
, - ..,,~," , ~e'"
.<U...o.-Џ~ ,... Ц.,....... ~ ('b,.
".
. P:fI"- ,...,. • . 0' 0 'Ч""-3' .......... 4""ч'- ... '~' "\ .. ~ "'о ~v
, .,''''l''_ ....... ''''''''Ц'O) 0<;"9 •. ~
'--
'ј? 1'''7 ..... ~~ .....и..~..,... 7Ч'",.,...,~ . . . ., а- ''f''.7'~<
I<:p~ .... ,.". J(~ 4-с.- ....loL B"' ..... "Q;o ,.ц4 ....... -tи..y.~..Aoc...
1t4:t:.e.. 1. .... . Q.. ~ l '·"·e.... '" у ~ .........'i- ~,- ~ ~ ,
c,.s... r-..6' ....
~ оо r.. , ' . ~ Q с''; 4';) ДР ''-~ ..... -"\Q ·w О/А"<>'<- о.Б~С" ",. .
1) ул... nOЈкроелс :
1) Т,,",'А1"'IA
ј) ~
...1I.e.... 1) сп. СОМ
1) 1Х\.А.НА ~
~) K)'XWIIA
3) K~nMD
Ј) KynATW"" 4) г~pAe'~
6) ... г..ВА Ј) npt~M
7) ТРО,I 6) ОСТ.1оМ

о
о о
о --- о Q
о о , , о
О оОо
о о
, , ,
О
2

, s

,,,
I
I
I

_-, ___0 I

11 О

111
Б04 ГРАНИТ-ПЕШЧАР, ЉИГ

.lot.o 1'- ~Ft .I• ..<,,, .•• ь t L..rt= ~ ) rfi""ktfl ~ -v-. ео...:- q.oojVщo ...
~ ~ .... <Ч. t · а ..... ~ ...... "AT ,ос ..... p:1j2~ ........ ~ ~ •• Q;
~ .. , .. ~ ... .ob~ у ........., ... с г ",,~""Q3 'Р _"""~ .. ~' Г .... .....

ciЏ!.IoUЦ,-. ~М" !''tt~ .... 1t\' j'' I·~·:r~ .... ~ .e р....


~,,,.,,,,,,,, ."···.·L ~ IC"~ ><:"'"" ~ ~~"Г ' . ~ ~ ........ 'Ј с е-- ...
....r"1'I ~ t.... d.ot ","', -v..... ~ t'- \ .\.. . r...; , yv ,.. с 1.. '-" ~ _ F ' •

....... "'f ............ ",....... ,о о (ј" .. e.<Ii" , ,.... Л. ," ') ~_ ...~"'11-""" С f' "" •• "
75" "~~ ~ ц..тu........ "ё'·,·· . ., щс- ~~.>1'Y."~ Jr,"'''t.-
~ Т_""I_~, ...,ц, """" \<IL<.IIi'4'\t'" ~I'" "'1 "'~.
...... <v .,.. ...............~tP
~ ~ tf.,.o&'" .... ,~2.ho1'\_e. , p·" ~)'~Is.. .. tџ.c> . Ц = .,,,".,,.Ч:!
"<f'1:c......:. if'"'oJ ~~_....... '/="-"0 .
''::Ј _~ p~ ..... чс,'н "f""'>1...... ~ 'v' "е,,"', ....:." . • ~
W. "': Р' . , 11-<..1(. • • 'L ) "'"
·"t'Г\<>" фto\~ "' ~r-~
~ ,.} ,.,
(__ ~
-:;::z'-.. tlЦo,
~ """".~

'::Ј ~1Н' """'1- <t. ~ у ......... , ...' .... !,Мо ;щ,\.""7 , ... ,.... 1" "'&c.~
~U\O( t. .... 1<6 ..... ~ ..., e..t.~~ «..,~"?v ~'ћЈ.t:...... .
'Рэ-~ м. ~ .. "'-"\. Q'" ~~e.. .... 'Ч"'~"""' ~ ' ' ' . €- ~ ...... ~y-.
Сђ.оI'<..t...'Э"'-' п, -'._afh'" '"" YoA-~ Э ~~ ~ .......... ,О It'"
<"',Б..,v.v .............. ~iч" )
' ':Joc.oLi ' ''_ -;' "'r ~~Aoo<\, ..... --~O" .')"'"~
С " "/t>4 и .... "1 .... ~t.,.. ", •• М ОО ...... ~ "l"'l.u.c R'''"c(k -
~ ~ ;:cp ........ 'II."" ..... ~e.<~.

PR'j( "

000
01 10
000

УН11811

" .

112
оо

P'I!EKTOR

"""O~ M I ~
"Ц "' аR.

о о о

113
Б05 ГОРЊИ ЛАЈКОВАЦ

1) ПјЖt\,I"OOЈ\!С
1) PO..4J4TCJtICКa м.')А
.) сп. СОО<
.) ......."'~
Ј) КynAТИл.о

.) улм
1) AliC8tu! ССЮ.!\
,) tpno",PWi--
.) Ку"" .....
f) КУМТИ""
6) сп cro..
1) ТЈ'<М

114
115
Б06 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
~ t.ц.... vщJ:џ.., -у \"., ..... 1tЦ Ц,с , . с< . , ".{,"i] "'Ы"<'ir~!i...
~~4{ ~. "' ћ У' ~ 1111 ' ~~ ~~"'f-'OZ't"'1 c. ~~ ...
~ц. G-"'"( 'а '1>&.+.-) ........... ~ J.,~ "е7'",,",­
CCh ~""'-"6 _.C " ' ~"~~ ~ ~ ђ~""'V~a..t..
~ ",s"1- tv """:>1Ъ<>1'''7 "",..Ј.." *г 1-................ JТr"''J:P ~' ' ,,__ ~
~ d>~ ~ ,\CI'4 " , ' )..1 ...... _." . , с ... .<n>..crt.J.e- 3-." : .6" ....... IO~
~ .. "\.. .,. ..... . "Т IN~""", '1 ЏјО 91 ...t . . . , ~.... 'f1. . \~

,,~"1.~ V ".. ' ''\'&..0 't"-' i"'- j:Q'~"'" ,.... Ь'а1--- 'У ..;t.tUч-.: ........ц­
~ ~ " (" .
.u......., ~ 1Ot~ .. i.~ ... •.... "'r'mиv . . lp·f · ..
цv...v '~ ~J~ Ц"... ..џ.~~ ~ "- ,........,., . "f~~ ..,...ј" . oq""<...

~~ q> 1'jIUc ' <I"'k_ ~'! .~~ 4.. ~ rn>o.. _


" .. ~ «t>...-rt-~"'" , .р.о...'--ј jЦI\.!
t.."t ., '"\,.. ~ ~~ .м.. I'" i" '
c...t~ ....:f;, ~ \'L . r" ј' ' "' ~..p "" " ' 7 .~. ' . Iн>_ ...q.ц.....,.....o.к~
"'" _ f., ......,Цi'".....t. ....... ~~ 0/<::""1"..... -..... .... '3'" ..s, ,<:.<t .. ,...t....-t<- 7
"""""""'--i .... "t-~~~ '""' ",.. ,.-............ UO'\'""l'~ '

Е[] О
о О
О

,
О
ОО

ES
,
о

о
о
О
О
2
60
, ОО
ПРИЭ8uље:

1) улаз
2) сала
Э) канцелариЈа
4) библиотека
,
о , 2 , 5) кухиња

116
-

поДкровље :

1) улаз
2) трпезарија
3) кухиња
4) остава
5) купатило
6) дневна соба •
7) cnaвat\a соба

117
БО7 КОШТУНИЋИ, ЕТНО-КУЋА

"f"'Э'ММ : $) nмrn'"
6) """"'"
,) улм 1) ТКАо\С
1)~ В) r.." .... ~
Ј) тОАМТ 9) Трс>.'
4) ynp.-""
,) улм
1) j«lopAH-КЛyf>
о
е"."""
• Ј) ..ь. .. ,
о) Кухи..... о
Ј) ТОАЛ<Т
о) ТОАЛ<Т
1) fAPA.ejw",
• ) )"'Nю.tН l1ј>еДи.&.Ј. •
9) МА!""..,.н X~Нi!: о
10) rA""""
п) трем

.,

__ _ - - Ј _

118
ЕТНОКУЋА

ПЕЦАРА

119
\
- -

121

122
123
8028РАНИЋ

1) т1"'М
1) У"-'3
Ј) КУЈШIЬ.\ "
TI" "'З"",,1'"
4) ДI"'ВНО> coi)...
$) ТОМА<Т " туш
6) O""'1IA

о
(9 з
з
000
2 О О
, 000
з

124


125
ВОЗ ЗЕМУН

'E~,~~~ .. ь,.A" '_ ~""~


У ""''''''-, ......1'; .!)~.. ъ,~4', ~: Г р ' -, _ Ј' 7 ј .. ~ Ар- '",- ,
1....... ......., -..с" ..... , с,. ~ ~ .'Q,,~-'IU,.. :. ..... ~• ."'''''t-
" (' ! ......

~·~С<.«.-q....1Q·· ...· "'М" ~ "8,,"- "tC'-""" Ч1 L fџc''''t1......


~ '1 30,,'1"'1" f,,~ ...... jot.. ..,. ~\Ц..> ..... ~ ... ~"'"t'-' 'f 3--'а"')
T~ ~ &. '1џ.q~ ~!"- 1- '6 0:\.' ~ . ~~ ~'!.." '''' ~
3-" .. ' "'0,' .... 't'I-.<q -"-' Ј;<'О ...... ~ ...... ......,.., "'\0 "L-., .. · е т а ......, 10v

e.............. ,' .. ~~. " 'lt· ... · ' t-tL. ",: .'i: · ' .. Аг'·ООL э .........,

Т'" ~ &'''"' ""I"'с.- ..::.ч> 'ј Ff"''1M°8'''''-- ~--'.. , '4"", r\-~'''' оо


~ ie. ц. 9 ' \-_',о· .... цr.·'F ... '~1ovц:: "c " ·,-~ С-&.--," · , о.3.&.,..

.' Jov е.с. ~"',"'''~ ,q"D а' с> t · ·,I"" .. Q",t:- (~," , \tt,.._ :'0""
",о , "'" ,. . ~ ........... ...а!"смд.. ... ~.E~~"'1""'''''''' ........... _, . ЦО. " ......
.It'_e.ц, ~ ~'i.f>O I?"""с з' ~ ~
'j~ ic.. ~p • P'~""'''''' ~ ....~ .

cnr"'T :
1) "",даЮм
1) CЛo!I1I<\ t.. ~
,) УЛАЗ
1) оДl :С8н.А СОО.? 3) кумт"""
Ј) 0<1"..... 4) г",pдerOO'"
о) КУ""..... $) Ьмкон
$) Т," ~ . .""'"
6) ТОМ<Т
2 1) КDТЛАРI"Н~
в} Ot'р!В

126
,•

. --


127
804 БЕЉИН
O~~. 'Ј .... ," • • • _ . ..~ ot.o .....р.. 'r ""r'-"jt., ~ Ј ' · ·.· ' р ..... ' ,.....
...".""" ~ 1" [е. ~ . T_ ~" .... " . .......... ~ ., ...' , с. ·
~...,.... ""*'-~ ""-1"-.0<:1.....,.(-'·0,,&<.<0 .. ~ .. ~ ,~, ""1) .~
'!"'I(. .41. t
, .. , .......... """-Ј .Ј' ';"L ,..... ....... Р\. , .:r_ з'" _. 'о ~- - ' ,
оО
-... ~cl....}c&.c. ..... ~ , ,.. ~p ' '' . ."......- .-.r~i ....,р.....с" -
".. ~ ,.. ~.~ ' ... ,.,. д:cъH~ ......... '" 'О·!·· ъ." .. ~., о" ..·'·
.,...." "t"Goooo' с" ·'
........... _
.... '"
Ј' • ",..., . . . . .. -s-............ tl"&"!i-'" ~ ..--.. -
~ ~.:.-. ,(.",'l" , . " _J.c" . .. _+.~yai7 .....t,, 'с
"""3' 2.'.-'<.4Ј .
Ј' с" З'
D
'_ . . .
w.." ", ". ". ..
Ь ... ·'- ··
~'
цо" О, , -"I'II'"~ ... цt..s,. ......... Ј If<O.i' ...IIo ..
'8' ........ . .~
Ј o.t!"'dТ , --'""р-!;.: 't" .... ;С
,
""'н" ctt ""'"' .. ':t' ...... , .. ~ ......."................... ·· 'Io ........ .e· - - ' ,
';0.
e,~ ., "-"'V ....-""t". JII,'\" r _рсос..""О" ," 7' Ъ .'" 11," .~ '~
јС' ,or '/-..,.... _ -"'''"1_ . ,.. . . ... ___ .... &............. . . - - i _ _ ...;~c..
\t !,,~r • ~-.oм .о..с. 10:",",,' ./о- ' ..... ~ ,"' ';1"~) ~ ,

~ .. : '~f' ..... , .......... t"'~-, .. p·,...,~~) т'''' !

norКpoDм:

1) пpgt\,C'ЮМ
,) ТРОМ
1) ума 1) сп."""
Ј) К)'ПАТUЛО
Ј) ТОАМТ
' 4) КYXU_
4о) "''''''-нА соЪА
Ј) ТРОМ
1} АI аена СООА
о , 6) ТРОМ
о о
о о
о о
s о о
о

128

129
805 БРЕЖЂЕ
1:.4- 1o~,БроЈ;:....}l " ~'4 . " .... "t;"КС'''''У~.уи,ч~.~tv
1io.t ....... Ao.t-~ ltt:: ·r"i7t .. ~ ~ ~ "1 ...... do-+ .....
се, '1
ЏtI'~ ~ ~ II.., .. -c. ki"\a. ..... ·q- \~.......-a- , ~, ' 1\
"" . .... •.

...... ~.'. M'oko.t..,.. " ' - и...~. оо 'Ј, __ ootr" ' о'" ', ," О " Ј' ........ '", I'J-.,. ~ -
- ............. r .N:..j .....~ ,~
·',iL. ~ ~ ,.... -'ј'"
u

p:n. "ј I".,"" . . . . ~ .....


~.~.'~~~ u.. "4' t..
...... ,",с...ч." ~cte •.• Io.... ~ .... ,'~ ~ ~ ... ~e
~ Щw.u 9. . .... ~ .~. /; .... ~ ..... '""1'-"""--
'L.-;..." " ., 'V' ........ -Ј"'1'џ.... .... ,","':с- ~ __ .._ -
оо " •" "о
... ......... _
~_~
С о

1"""- c..~ "- ~T-""'" ц. ~W'\. "'t ЈоС "О ." .'.t.
у1(>" lr« '.. CL ~ I!c... •. , иЈ ,..... ...-ъ ~ "-.~ 1""'4.t.....
""1&.' '.-....

, ,

, , 1) npe~M
1) К)'ПАNЛО
Ј) a&A8.\.t..I: соъ.:

130


,

. ..
• '.

..•..
~
.

131
806 ЖЕЛЕЗНИК - БУКО

"'br.,t:·J УI",,-.&ч:#v... .•.t'" .•,p.t:.~ _ _ ..... 'tr~



'j~-- ...." ~Io_ - С ' .... "'v ........ ',.! о" at> ..... ~ ..,....... Ј,..Ц..-

,.,...,..., ..,. у eJO-.,.. 11\ _."_ "1" ................. 1,. t:) "'" ~ е. ... '-f'.... ....-- •
" ............ - ..... _'..,"'t~- "1:2 ' 0 .. ,., ._t;. ц...:5: ..... ~ ~&c....
----- -- ._--------
...~,.,.. 'Р-С ~....;"""""'" ~-.!.- l '1"" ' '''~' ' •. ~""'ц1i.с. _
"t"- ~ oII'"",..s'oo<. o:rJ>-u-8t- '" 1'' ' ' __ .р . -,~, ....... ),о,.. too.,.
1~ ц. <t'I> , .. . .. џ... "''''''1''''""''''\ .............. ..с .... "f- ...\;~..:.~, ,-\:..... "t
....,. ... " ............ у ......t .. ' / S,__ - џ, ~~oc.ur~""c..on.....'" _ _-...:.,.......
~..., .... c. _.2 ' 'Ч., ". ' '', It......... ~ с,..с. ..-..... • ...zl" .... ~ ... 'r- ~ _
1..Oџ..I ..............
-.R., ... <:. ,... __ ~I'o(."'" '.е. ...... ~'" r-~ "rr-.--
10. ;z.", "'" , .... . .. ,~ ........... q...~.

M···u ...... ...t.~""""1"" ~~ "I;'VC~_ - ~1"1>j..(.. ....... ·zf


.......
~~ "" ......-...-t--...J CQ'<O-~ '""1'" ....... ....-t.........~ ",..е..
.......r--ra~.... ~ .
~ ..rro.o:...oro..'::- ~ ........... ' '::''''''JI ~.~.,.... -
~ ... j-- "'l- " .. ....."...> •..- o.o ....... ~ ...... _ .. ...L.~ cq.-~"'"1'" "14-

,~ .... '"~ ............. го- ., ~ .... 'r'-... t, ђ -'1 ~~ ..., _f.o, /"
~-o.."'" -~.....,џ... \~ ~~ ~ "" ....... ~ ..... ...,. " ... 'Т............

"'1"""~'

132

.
_1~ ]'"....1'
.' , ).-

133
ГО1 ЉУБОСТИЊА
,
':::1 tм..~ је ..... ,·c..~ k>yb~.>",\ ,." W' 1",-
J;l:rC!J.'.q", "'с.. <ј" I!A"'t\ ""'" Ь ......... ;. ,",,'"CQ~"""""".\4t~ 000.. 40_"'0
I
ц.~"

ief..... Y...oд:rt.... iP- "'" !.~~)' Q."<.д.<!"Ц" oe~
. ............. Ји.<.._
~ ut. ,t:.~11"'<!j....-c.-''''''''''"'''''''' ~i._ ('a~ .,.... "1
~«OТC ' Ае<Н ~ ..... ,,'Q'~f"'!:<L~ ~I' ........ ~
1ч 0""\' &"i9 "<'"
;::I"f;"II"I'2Щ ~"
"!г ..... "'IJ.-'O fe.. .... !Qo Y~""<-)'
'1 "
1oWJ..<A.- ~ ~ ,;Tt./''.''''-J'i::''-t- ....... ~. ~ """'''-''Lи.. .. ~ ­
~ ~ ~ ~~ Т?'.·9"I'1 ... ~Ц Р:"-'::Ј"" .....
У t.+I't-, Сои)' ..... ~..., ч. ~"t11 с-о\... c~ .. j!. ""]"I'th~ .
J/..tJy ... Ј:".... • ,..".;,. ,. i "~"" 2 .c.~ "i ... ' ~ ~ ............ •
~ ~e...tf\"1.c:~,.... -.......... C'LLf 't-~ Ј ~ ~ ~
I-(~"" ~ ~ ......)~~ ~ ..,'~~.... "~..,...., 'J[""~~ . ""''''''''''''''' ,
~~~ чt I ,~ .. " м-~ .
.,,-

О­
О


134

. . •

, с. -

••

-- .
.-
. " "
,
}.y--~..
-

135
ГО2 СЈЕНИЦА

'} •.\..•..• ,.... '1"1" "1-- ........ w,j.., СО "'~ I 3" ......... "uo;t(. "1
а<3 .' ......... 10, ·'0.' '~ ....... ~'1-.or> · "rp' , '"'- Iil b'S" " ' ';''''' т."щ..
г l ' . ..с... ,
..... . . . , 1(,.-
р '"'t ~ "",' n""-'. W·P'. &.&&. "'г"': 10 ..... Џr - "'-
JЦ)P~ ..-. ~ е о" .....J:.,..:ov> - о"
"" ..... у 'О ~J
-', • •

"'8«"q, -} ~ ...... , , " , - - ,.,-... ... ''"1yQ " ":!:!.:i;'V 1 " 1' "
c .... E. . 'ђa,~_~ ·

ј .оо ",,~-"'1- jt ~ "ц"" Т'_'.!:Щ' ',' .... , ...... ь·-.,.


~ ~t(._ ) "1"'... .' ......... ........ [1, • . 1'1'1""' •.• , - Ј _
~ ... ~ ,..",.."""'......... ~ ..... \8',!,'.2'« _ _ ......
е'"
"",e."<t' _
. . . .
с l ' 5 ' ''''
'. '"
,,","~ .... ......
~
10'\,.. •

~ Д "ГJ?'~~ c.J'L """ ~~


~~ it. .......~(A7 ... ~~
c.o..1W-~cUЦ ,",,11(".1-, .

,) ТЈ'<М 8) ""MA!'~H
1) OCТ~8A .ЈА 9) ОФО'<
CKW-DiltСМУ ю) КУ""....
,) улм п) ..нт".
'+) nOl'rup 11) """"" ...
Ј) р«'"",Н f'Y'tABAl be-
6) КМ,",, в) ТОМ<"!"
,) "".,..
аЈрАТ :

I)~
1) К)'Ј1АТUЛА
Ј) А.И8АНХ~Н"
,

L'ћ
W

136

о
/ •


• •
,

•, - - -"
.
-::::::~~, _.
=
=
--- •

"
,

'-
__ с _-

-
~•

.
-
.- - - --
-
-=--=::'
·_ с

137
с
ГО3 РАЈАЦ-ГРЧКА КУЋА

о о
kuhinjo О О
О О
l[jj1
о о
О
о 8
о
о
о
01 1 $ r\l~O"Ol'lr.

,,10'01'1

'" ~~

ПРМЭ8Мље

SТEP.
дPARТMAH

РОЯТ IR

HODHIK

ДPARТMAH

DYOК" DVOКЯ .
SO.A SOВA

спраТ

138
,

.,'\.

139
ГО4 БАШКИ РАЈАЦ

л.ЕГЕНnА

1 ЦЕНТРМНА. ЗГPдD.А
2 БElВlI.СКА П1JolПА
3 САНИТAl"ЮЕ
, 8А)АТИ
S АУТО l"f'ИCOЛJ.CЦE W ~TOf'LI

,
iI

в.јат

140
• •
·0.
" .JНI'.'
О

8 8
1()
10
8
о>
lO
о .1 ; I

..,

141
с.ра'Т :
ГО5 РИПДЊ
, . .) ГА1'"'ВрА
T~ ~~ .Ц~. '1::ФiFЗ "~ ' ~ f; at ·• , ...., . . .. .r:zi'f01.t.. 1) rapдe,.,;;..
.:r-"'l"~"'" 1t t'-',' "R.o ,\!'<к',цсощ ~<t"'iI''''''''''''~ .. ~&.4"f'­
,) "".....Т.,."'а __
~ .. , '~ ..... "=t е ""''''"''1' k. ..-'-Ct-h" ''iЈ'"'' <n-,.-" ,_.t~ .ч ~.,.
Те z........w еоЬ", ~ ~·,~.џ.~t. Qџџ..v~ ~",,"'" , 000
о ") Кyt1AТWЛО
lDtei..... ~ ' .. '1'0I!'\V "',. III."D~~ ... t1.·· " .... ?"~ ...,.,~_ 1 $) ~KDII
~ ,.,.., 'IWI.(lф.C..tsv . о
.d ~3-~ ~ ("-<Ј!Ј1. t'i... ,., , ~"\..,-,.ј(.и."""')~_
O~ Ј ~"'"t .... eNtV { ~ ....... ....~1"p ... ) '"" ~~:t ~ "'''''.~.
"'" ~ '1 ~"" -
~~ Ћ ,а<е;е... ~Tli'
. Q. .............
л
\"е'';:!ц- . Ч\' ,.,.(1::._
1Шц~ ~ ~I.DV ""'!) ........ ' О. t-, 't'r""i'"' i,I" ...... QU ОО .....

1) ула.
1) кухиllа
,) ТpnI ,apwjA
It) AI4bIUl: соЪа
$) 1"W"'--
о) тyII" ТОАМТ
1) TI"[М

142
изrлед:

,

143

ГО6 ВАЉЕВО

000 "
оСЈо
,
000

1) УЛА3
1) п~д,сооАС
3) КYXU_
.) Т"",, .. ""јА
,.) .4,,1 ХВНА ООЪА
6) '''рде.,.ь..
1) cn.~
8) KynAТWM
9)ТММТ
10) ост......
п) ~Kcll
11) ТР'" -

" •

•••

о ~ ..
• -._-_
. 7
- -_ ..

-
144
,
••
.
,

о'

/
-"
~


-- -
-"

145
ГО7 БАРОШЕВАЦ
готра

10_ ... . ' J1IN "с..;,. У ,,'b,t~.": -. ~... ~ ~~


. ' '1 ог .~
""Ii'"' ~ n~·III. ...... "","""'" ~ ... t "1: .,.
#

....--_17 а·Ј;'::', ': а::,.fIj~::~:u~~""-'~" " ~&"v, ~


~r;:.. _с:с ..,....... =~.. ' : ","I_"" ".,,.rr"'I" "
~ ; " ' . . . . "' .... " "•• ' п 'о,( ,

3:0 .. 1," •
.
IЖ,-f!'Ц : "'" ~:;~t! ~"""'t ...

··'·1 ..'·
о

'", ' 1',",


.
lOOl
... ~ t ... .>f Тf'o"" ... , 7 ...... ' I\W.("' :~ ЈОС I Ао I - ,,~.
. . . . . . .!) '9'f'- . l2.....QJ
Ц~ "'t'". .. т, . ! се .....,.... t *11 ' • • оо -ot.. ," Ао. АР "<'Ј.' .... L kuhinjo
-J ~: '::. . . .
.... А ",'Cf'#'. (,. . у fi "?I ot\1- ?!оЦе
__ ._.r.
~~
_" . 0( ~ ~~
0'7'>' ..... . . . - . . .
~~-. ' ~~
"," ' ,pc.,r. .
..
. ~А~чtt • ...., d.oo
t
,
7 " - " ' "

-~~~~.
,.~'·tI·
Р• • с ,,'''р

.
- . ........
о' is m09Qcin
р i с.а


SQnk

restoran

trem
ПРИ38ncfblt

2 2

2 2

""'КроВМ:

1) ""ДНИК
1) СЈ1А""Ћс a>Ii<
Ј) КУ""ТИЛО

146



.
,

оо •
\

147

I

ГО8 ЈАБУЧЈЕ

оЬ
s

,) УЛА3 00 •
1) fP W "l"P
Ј) кух",' ,
.) "'8'1"1' подрум
w

1) A"CI'" =ъ.
,) cn. d.a
1) ТYII W 1о.а.'"
.) Тј"" ,


,
nO'КРО8М :

1) I''''M~1t
.1) ч.'Је 0,'«

.)--
Ј) ро.дuТСЛСМА . . .

Ј) Kyr1Onw>

148
..
-

..... :

о

- <"
о

- ОО

- •

- ----_0 -
о

-- -
149
ГО9 БАРАЈЕВО

.
~ .... ,.... •••(Щ~ i ,%,. . ..

6) At=ащ сООА
,) улм 1) m. Ф').А
1) ТММЈ а) г""pAe~
3) Кyxu..... .)кynoтwЛD
о) TprW"f"IA 10) ГАpAЖ.II
,.) JU АНА t"OO.A п) Т1"" r

( I I ,
'.

150
о

\
Ј
Ј

151
,
Г10 ХИЛАНДАР, ЦРКВА БРВНАРА

1" Ћ.а>04'4 ~ .........-,.,.,..., •. ,.• "Оо •

"'f~ ~ ~-t; ' IЏ.V .џ.."""!!КО,о.( bЏt1'J'~~ ~ .6.... -


.... <<<Ь' ~, ;::4f.....&.v.~« "1 ~ ". ',JJd ('о' ~'"""p-jЦL:l\"" ....... '" ~~ ' ''"'dI ~ ...... -
~,_. -_ цzе.,... ""э ~ ~ у ,..,....~<;. , IC....:. ч:о '1;"& ~<>­
t.-;.. &.~ .. ~...... 't ц. ""1tJ. c,,.. .... '3~ ~ ..!!. X-"q.,1""f. ,
"Т.. "'-............... q<>ч.orev '1.ц'" ... " tq ..... с... ~ц...-.м..~+~~
I#cTA" А
no,. .~ <r-...... ЪO· .. " с.- l' , ....... "'" ~~ <!A7f'1"'j't. ,
....... ~f> ' ''(.p~ ........ .,.t,.. ,- . с ...... t:::p .... f~"." ~JSl "
'-yu ......~~GU.l:iUO)' Ц ............. . , ' . , ,.....I--~.......".IO,..ч""1
"..J;.k .. ".... . ,
1 ~,,-

.......:Ь....... .р_ .. ,,,,,8n.АЈ ~ _ ~ ~",fo. Ъtc, ... r--· 0 ....1 .",ј'ј


~~ ......;:,. "1 ,е 9_ .:Ј; .. " (<'<(\0<0 "V" ~<>+-a,P.. ot.џ..-<. Ј '« .L\o:'A~,
_.- ,.,.
bv ц- ~ ~ц. '(~ ,r g ......~ ~-.-. -.>~ P"'.. ·~­
t::~().o<..l~· ,.. ~ b~ li'f'...;t. ... "~ ....... kj~'({f·..
I

""'1 )..... <A.44~~ щ- __ ,,"""'- ~ ~~)' 'G"""'~I\ I
У-..,... ..ощ ,~ <Ь.. Н_ '\I"cl. ...... i ~Yf ' -G ~ ... i~ '3'. L fo.- .
~~..". 'ОО('. --....-. r.
f''"'fIl''· c."I." ~ft ~ ." t.. "t'
~t. ос - ... ~)' ~~ ...... ';'"!!...1l,. "., d"" f:. .,..-'<. ... «.7 t 'Z ... ,~ . .

Ј '
Ј Ј
.1 /
.1 _
.1

с..'

152

..о

• •
<<
<" • •

153

, Г11 ЛЕПОСАВИЋ

... .:>t>'>..~ ,. Ј ~~ -e-r~ t' ...... r~'V , ~ _ цp~~ ~ ........... -......,'t(t ~·r-

c..... ~ --м;t ""<1r"'1 ,."., q-oo'-T~ 1'""-' -~<v~""""_ D


в
~ q'''1 ..... ''" ~ i=<~'- џ....-(,,"'f'C- .~ ".....~~,............. .-.IoULQ "1"4земм : D
~_ \! ·Ib·
4...... '1 -9>" ".' . " ';!. ~ , ц..~ ·~.,.l~v ""'t"=-џ...;с". (~
~~~ ~~ ~"'Г ..... 'Со .. ,... ' pb""-f'-"'-'r""'L.
1) ул ...
,~ ~ ;,е. ~'a"o ~rм-~ . .Ik ~М/ ~ ___ уо".; ~,....-
1) Тмлет
Ј) Тр.1....рУ...
со\ '''''~ м...- .... tЛ..>I' ••. \ј ~ ~~ ; It'\.o. W:-џ<'-~.' ''Ј """~ - 7
~) КYXU"А
)OIt..

\IЦ..A/ >t>v ~ ~ ~.~-........ O~~ ~ """f ~. ~f<>'o-t.. $) РМ.... co!iA


~~ ~ ~. '~a о ""''3" .... .... .~'tJj- )< Р ... ~ ~
6) KYМТW""
_~. ~ ~<9cf>"""" е..м..:, ч- 'Q.I"D~oЊ"'f'<"""""" ..... 4f>k>' Y""""""-
1) СЈ1А....Ћ.- co!i..
s) ..." ........ co!i..
~"P"Г \оо. ~~ ~IQ'>O <!ЦО P " ~ Ж"'" ...-<'. " • • ~­ 9) ТР'М
,Р"," •-~ Q,,»' с" 'Ј .... _ оо.е..

~~ ч.- .АО:О,- ................ РС е" " }<...~~'U.


1I,.'~p . ,., и.., ....... __ "'jv, ~ ~ ~ ;cџrj ... e~,-- o-k ~ л..,....
oo4:c-i 'Ч>" ђ'~ о,'"", ~ ""'" ~ ~__ у""'и. ......... q"...

сут ...... :
5
, з 1) ""81"11"
2
1) хо",шк 2

Ј) """'РУМ
4) КОТААР'lща
$) ... .,.8
1
6) ТОАЛ<Т
1) Тро.. о з
О

2
1
,
О
noткроsл.е :
,,• 1) rll<д,e0.5M
,,
,,, 1) см...."'" COII<
, ,) КУ"",Т"""
~) Т......Н

154

. ,
I I DETAl J

M3Гneд

I
,- --

Сјр8ха

МЗГМД

155

156
К Е
ЗА КОПАОНИК

Комисија за обнову Копаоника Републичког извршног Задатак је био да се ураде пројекти за што рационалније
ве!;а Скупштине СР Србије одредила је архитекту Божидара и што економичније објекте, ОД материјала који је
Петровиllа за руководиоца радног тима коме је поверена мештанима приступачан и који се може дотурити на
израl\а студије и npojeKToBalbe кy!Ie за, од земљотреса, брдовити и тешко приступачан терен, као и да градња об­
настрадапо подручје. Радни тим се састојао из две групе јекта буде у таквој "технологији' да их сами мештани, са
стручњака: групе из Института за архитектуру и урбанизам својим суседима и месним мајсторима, могу изградити. То су
Србије и групе из Центра за становање при Институту за били једноставни, али оштри услови .
испитиваlbе материјала Србије. Конструктивни систем није захтевао нека специјална
Пројекти Института за архитектуру и урбанизам истраживања јер је одговарајyi;и систем ве!; постојао на
израђени су на основу идејних решеlbа и концепта арх. објектима на терену и зато што је, углавном, реч о приземним
Божидара Петрови1Iа и приказани су на наредним страни­ објектима. Тај бондручни систем, у коме су изграt;ене све
цама. Пре приказа потребно је изнети услове под којима и постоје!;е стамбене зграде у овим селима доживео је пуну
према којима су пројекти ра!јени. верификацију за време земљотреса. ЧИI Ь8IiИца је да и поред
земљотресајачине од 9 степени Меркалијеве скале, ниједан
објекат није потпуно срушен нити је иједан становник нас­
традао при потресу. Објекти су претрпели великаоштеЂења,
нарочито нз темељним и ПОдРУМСКИМ зидовима и испадаl ЬеМ
иепуна зидова (отпаДЯIЬе малтера и испар,аIЬе чатме). зато
се проблем свео на истражИВЭI ье ПОГОДНИХ материјала за
ИСПУНУ зидова, а не и за конструктивни систем који би
примио и издржао сеиэмичке силе. Уосталом, приземне
зграде, изграђене са потребним серклажима, са вертикал­
ним укрyi;ењима, уз испуне зидова од лаких шупљих блок­
ова, задовољавају услове: материјали за изградњу су у рас­
треСИТQМ стању, па се ДО планинских села могу дотурити У

мањим количинама, а сама изградња је позната мештанима


и месним мајсторима . Иако се сматра да би се дубљом
анализом установило да испуне зидова са !\урисал-таблама
имају и веЂе предности, јер се зидови не морају малтерисати,

одлучено је да се прихвати поменута "класична" градња,
"
.I .- поготову што је требало што хитније почети градњу на тер­

. ~~.!~ ену.

На основу анкете утврђено је да су сви анкетирани за


"
изградњу зиданих објеката на предложен начин, уз потребна
YKpyi;elbВ, да је тај начин rpaдlb8 за њих најпогоднији и, по

157
• •
ПРОVI КИСА ZA PODKOPAONI CK A SElA
- ras t ег 180.180-

ПР 6

158
њиховом мишљењу, најпоузданији. Нико није био за бондрук­ стране, а, с друге стране пружа погодности да се преко њега

систем ОД дРвета јер увек мисле на ИСПУНУ чаТМQМ, ШТО они могу формирати и остали простори у стану. Основни тип
без размишљања одбацују пошто им је дозлогрдило послужио је као основа за све друге типове. Остали типови
• •
крпље, ье ку!;а после сваког Malber потреса. У питању је произашли су њеГQВИМ раЗВОЈем на таЈ начин што се до-

ПСИХОЛQШКИ моменат, који у ствари преовлађује после свих давањем једне ламеле растера, у једном или дРугом правцу
непогода и преживљеног страха. Због тога се није смело развоја, добијао наредни тип. Шема на којој је приказан
инсистирати нити наметати решење, В81;, напротив, развој основног типа приказана је на једном цртежу који
сарађивати и прихватити предлоге мештана. следи уз овај текст. Тако се постигла, за дате услове и
Друга општа жеља била је да се пројектује радна, а не ОКОЛНОСТИ, КОЛИКО толико могу1;8 унификација инсталатер­
стамбена кухиња која је у еидУ нише и део је дневне собе. ског, конструктивног и радног поступка, уз јединство мера
Таквим решењем мештани своде грејање просторија на за све типове. Изеођач радова, ако то буде неко грађевинско
једно ложиште и постижу драгоцену уштеду горива у току предузе1;е, мо1;и 1;е све елементе које уграђује, као и радну
АУГИХ и јаких зима. Собе за спавање се ЗИМИ скоро и не процедуру да саобрази модулу 180/180.
загревају. На тај начин добила се нека врста "кyllе која расте".
При пројектовању се пошло ОД тих жеља, с тим ШТО је Пројекти урађени на идејним решењима и овом кон­
уважавана и чињеница да сељак воду редовно доводи са цепту широко су у примени на земљотресом угроженом по­

виших терена, користеllи природан пад. Мештани могу и дручју Копаоника. За cafV' је у општини Александровац по
сами до1;и ДО многих материјала, као што су: камен, шљунак, овим решењима изграђено 9 ку!;а: уБрусу 38, У Блацу, У
песак, дРвена градња и друго и сами их припремити, али ОНО Куршумлији је започето 38 и Рашкој 6 ку!;а. Треба истаЋИ да
што свакако морају да купе јесу материјали и уређаји за је одређени број ових ку!;а урађен у монтажном систему, а
инсталације водовода и канализације и за електрични раз­ пројекте тих објеката извођачи радова су прилагодили
ВОД. Због те чињенице, приликом решавања и диспонирања технолошким условима. Неки од објеката били су ве1;
станова увек се ишло за тим да мокри чаор буде на вишој изграђени кад је земљотрес од 7. септембра 1984. године,
страни трена, одакле пристиже вода и да бу де концентрисан јачине 8,1 степен Меркалијеве скале, поново задесио ово
ради што мањег и кра1;ег развода цеви у самој кyllи. На тај подручје. Понашање конструкције и њихова отпорност на

начин се ДОШЛО ДО основног типа, НЭЈмэњег стана за земљотрес потпуно задовољава, што пружа сигурност у

старачко дома1;инство, до типа 1. Основни тип је изграђен у даљем РадУ.

растеру 3х(180х180). Наиме, показало се да растер 180 са


180, односно (3х60)х(3х60) даје доста добре МОгу1;ности за Божидар Петрови1;
• •
смештаЈ КУХИI ье И купатила и њиховог опслуживања, с Једне

159
Своје искуство и доказане наклоности према грађењу 1) усмерити просторну унутрашњу организацију нових
на селу професор Божидар ПетровкI\ 'је изразио и у великим стамбених зграда да одговара навикама и начину живљења
напорима за обнову ПОдРучја Копаоника пострадапог од становника Копаоника;
земљотреса. У првим данима после катастрофалних пом­ 2) материјализација и конструктивни систем, којима I\е
ерања тла на овој нашој импресивној планини, која су се ови објекти остваривати , треба да се ослаl Ьају, пре свега,
уништила постојеt.и стамбени фонд, или га потпуно на локалне услове и навике локалних градитеља , а исто

онеспособила за даљу употребу, архитекта Божидар тако да најсврсисходније (поготову конструктивни систем)
Петровиt. је израдио пројектантску студију којом предлаже одговоре посебним условима гра1јења у сеизмичком по-

ефикасну и својеврсну изградњу новог стамбеног фонда за ДРУЧЈУ;
З) архитектонски изглед тих здања требало би да има

то ПОдРУЧЈВ .

Овом осетљивом ~aдaTКY требало је приступити чврст ослонац, али не и да буде слепокопирају!;и у односу
промишљено и, пре свега, са жељом да се нађу што јед­ на архитектонско-ликовне вредности граДитељске

ноставнија и што логичнија како просторна тако и КОНСТРУК­ традиције Копаоника;


тивна решења, којима су људи ИЗ овог краја од вајкада били 4) специфично поднебље овог краја веома оштро
• • •

наКЛОI Ь6НИ и КОЈе Је ОВОМ предложеном документаЦИЈОМ , пре наме1;е многе услове грађења о које се ни на који начин не
свега , требало правилно усмерити у обнављању стамбеног би смело оглушити . На пример: стрм четвороводни кров
фонда уништеног стихијом. Са тих полазишта је овом једна је од незаобилазних последица поднебља овог краја.
~aдaTКY приступио и професор Божидар ПетровкI\. Његови Држе!;и се тих својих начела, архитекта Божидар
предлози се одликују јединством и једноставношl\у основни х ПетровкI\ је остварио, смемо то да тврдимо, једноставне и
идеја просторне организације , као и својеврсним архите к ­ сврсисходне градитељске резултате. У просторној органи­
тонским изразом . Вредности које ј е овим пројектом остварио зацији је посебно занимљиво истаl\и доследно спроведену,
одраз су доброг познавања одлика постојеl\ег стамбеног у свим предложеним решењима - од HajMalber до најве!;ег
фонда и одговарају!;е градитељске традиције. На основу тих типа ку!;е, типизацију такозваног мокрог и топпог чвора, која
сазнања стечених на лицу места, обилажеl ЬеМ многих план­ се огледа у инсталационој једноставности и повезаности
инских забити Копаоника , Петрови!; је могао и да оствари кухиње и купатила . Поред конструктивне једноставности и
своја полазишта за израдУ предлога којима I\е бити МОгу!;НО архитектонског изгледа постигнутог скромним средствима:

приступити брзој и квалитетној изградњи стамбених зграда кров велике стрехе, добро одмереним отворима и успелим
у овом крају. Та његова виђења заступљена су у докумен­ пропорцијским односима крова и зидних маса зграде, чине
тацији коју је радио у оквиру Института за архитектуру и ове пројектантске предлоге за обнову и изградњу
урбанизам СР Србије и састоје се у следе!;ем : копаоничких села посебно интересантним - што омогу!;ава
раст ових објеката , било да зависи од материјалних
МОгу!;ности сопственика или од потреба за проширеl ьем
ку!;е због повеl\aња броја чланова породице . Том, у народУ
од вајкада. присутном проблему и потреби за "Ку!;ом која
расте " , ови пројекти дају могу!;ност да таква зграда, у било
којој фази свога раста буде и потпуно заокружена архитек­
тонска целина .

Текст извештаја Комисије за оцену пројекта


160

поговор

Шта реllи о себи што!;е бити , ако то уопште може бити , била је пресудна за устоличе, ь6 " новокомпоноване "
лишено субјективног? И како изнети неке своје назоре а fJI3 архитектуре . Та и таква изградња није одговарала ни прас­
они не звуче као прокламација, веЂ само као једно виђе, ь6 тору ни поднебљу. Таква оцена може се fJl3ти веl;ини об­
у низу питаlbа архитектуре? јеката, али не и часним изузецима. Очигледно је , fJI3 је ТУ и
за ову прилику занимљиво је и једино прикладно то што не само ту, обога"ени скоројввиII и малограljанин, нашавши
1;е се можда дати одговор на нека ОД тих питања као што су: своје пројектанте , почео да ГРади све и свашта, уз благонак­
- зашто радим тако како радим? ЛQНОСТ "месних власти" . МОТИВ изградље био је скоро ре­
- ОД када тако радим? довно fJI3 се направи нешто ве"а и нешто луксузнија ку!;а од
- OTKYfJ13 овако опредеље, ь6 а не неко друго? суседовв . Кy1Iа за одмор постала је тако велика МОгућност
Меljутим и та и таква питаlbа некако улазе у природу малограђанину да се покаже и при каже на упадљив начин ,
интиме и ЛИЧНОГ, а ту престаје свет ЧИI Ьеница И настаје свет а преко спољашњих обележја која се лако приказују и
вредности . Али , оно што је за некога вредност за дРугога то уочавају. Такве " вредности " се лако прихватају јер нуде
не мора бити , као што нека биљка може бити хранљива за владавину осреДЊОСти и просечности . Тако смо дошли до
једну живу врсту али не и за ДРУГУ. Тако и У вези са тим добровољне униформности и " масовне културе" у области
пита. ьима не можемо иэ6вћИ сопствену сенку . изград'Ь6 . То је пут којим се долази до " заслаljене " али
И шта се ТУ може? лажне слике живота . Ту почи, ь6 отуђеност И неслобоfJ13 јер
Пројектовањем кy1Ia које су приказане у овој КI ьизи кич не дозвољава да I Ь8гов корисник упозна, како то каже
почео сам fJI3 се бавим пре приближно двадесет година. Прве Лудвиг Гиц ' тегобну дијалектику слободе " . Касније I;е тај
ма, ь6 објекте за станова, ь6 (ку!;е) пројектовао сам и извео скоројевић, изградивши своје · лепојке · по сеоским атарима,
шездесетих година и ОНИ нису имали никаква посебна бити углед за опредељивање сељака у 'Ь6говој градњи .
обележја и једноставно су се уклапали у околину сличних 060гативши се , сељак почињв {J!i подражава "грађанина"
објеката . СреЂОМ, пројектовао сам мало таквих кy1Ia . Тек што је , уосталом, увек била сељакова слабост . Тако I;е
озбиљнији приступ и напор учинио сам на групи у Ораховцу сеоским просторима загоспоfJl3рИТИ једна градња ни умна ни
у Боки Которској. Тамо су постојала два основна , не баш разумна - једна пометња коју "е фаворизовати пословно
једноставна проблема. Први је, fJI3 се постигне што веЂе полутанство чији лични рачун и приватни интерес над­
ур6анистичко и архитектонско јединство групе од пет про­ вnар,аше интересе средине и дРуштва. Тиранија неукуса и
грамских различитих објеката . (Програм се касније свео на кича која се обрушила на наше просторије траје и fJl3H fJl3Hac.
две алтернативе) . Други је , fJI3 се жеље појединих власника , Никада та тиранија није била окрутнија него у пуном
и оне различите, задовоље свађеl ЬеМ на сличан третман и расцвату те · викенДЭшке " изграД 1 Ь8 .
једнак стандард и ЛИКQВНИ израз. Овде није постојало XТBI ь8 у почетку сам се питао можемо ли прикладније градити
везива' ь8 за наслеljе и архитектуру поднебља ј едноставно И одговорније пројектовати . Свестан сам fJI3 I;е сви ти об­
због тога , што за то није било ни материјалних услова ни јекти , ма како грађени, остати као сведоци нашег времена и
средстава. Једина жеља била је fJI3 се остваре што рацион­ нашег живљеl ЬЭ , али и као сведоци наших духовних потреба ,
алниј и објекти , уз што боље уклапа,Ь6 у терен . Тада сам способности и снага . Мислим fJI3 не претерујем ако пред­
увидео , fJI3 у ввзи са малим објектима има доста проблема , поставим да 1;емо изгледати убого, бар на духовном плану ,
не великих, али који имају своју специфичност и драж. у очима наших потомака , ако о нама будУ судили на основу
Трага, ь6 и покушај fJI3 се дође до архитектонског израза те и такве архитектуре и изград' Ь6 . Д судиће и на основу' ье.
везаног за наслеђе брзо су дапи одговарајy1lе резултате. При том првенствено мислим на изградњу у слободном прос­
Постојало је неко опште искуство са ОКОЛИНОМ Гроцке, где тору и на ИНДИВИдУалну градњу .

су и у чији простор "провалили " Београђани граде"и своје Не присе1;ам се можда сасвим тачно , али ако се не
ку!;е за одмор - "викендице". Та изградња , бурна и пометена, варам , због тога сам се окренуо уназад , подсе!;ајy1lи се свог

161
детињства и понашања људи у селу. У време мог детињства, кyIIa се поистове!;ују. Има нешто што се код тих кyilа по­
тамо је, добро се сеllам, сваки посао имао своју сврху. Свако дразумева а шта -тешко је објаснити. Понајпре је то отисак
грађење па и најмаlbе стаје, тора и обора имало је своју стварног живота , рађаlbа и умирања. Стара кyIIa делује
СВРСИСХОДНОСТ, свој прави разлог и прави мотив постојЭЈ ь8 и скоро као природна појава.
опстајања. Сматрао сам да у тим пословима, без обзира на Како по!;и од тога стварног и истинитог - од наслеђеног.
све књишко знање и интелектуални набој, треба по1;и ОД Не формално, не оживљаваlbем неких бивших слика и
сличног, једноставног приступа и поступка, свесни чињенице прилика, што би постало основа једног другог вида
/ЈР су се и потребе људи, њихов ЖИВОТ И начин градl Ье , па и извештачености, лажног ПОдРэжаваl ь8 и фоклоризма, веЋ
материјали променили. Прилика ми се указала са кyIIOM у досезаl ьем животворних са,п..пжаја овог нашег времена и
Доњој Горевници, код Мрчајевца. Пуно разумевања, морам простора, уградити га у савремене токове - делање и ауто­
признати имао је и наручилац. Тај објекат представља хтоно грађење. Зар нисмо у стању да наслеђУ ПРИђемо као
стварни почетак мог напора да се успостави контакт између подстицајном и продуктивном моделу, а не као реликвији.
наслеђа и савремене град! Ье. После завршетка објекта мени Људска стварност, колико год да је ПРОдУкција новог и
се учинило да резултата има и да покушај није безнадежан. савременог, исто је толико "критичка и дијалектичка репро­
То је допринело да наставим са трагањем, поготову што је дукција прошлог" (К. Косик). Склони СМО да испитујемо људ­
ТО био изазов нарочито у клими која је владала, а знано је ско деловање у прошлости , а нисмо склони да утврдимо наш

Р!Ј драж изазова није у постигнутој ИСТИНИ него у трагању за најцелисходнији однос према њему. Наравно, прихватамо
• •
њом. Сматрао сам да се може постиllи двоструки циљ: прво, познату истину да Је свака прошлост онаква какву Је откри-
супротставити се стању дУХа у изградњи, кичу И уни­ јемо за себе. Ми о баштини радије судимо него што смо
формности град' ь8 у слободном простору и прилагодити се склони да је сврсисходно користимо. Али "једна је ствар
средини и подредити јој се, и друго, да се савремени функ­ када се и тој баштини прилази споља, фрагментално, као
ционални и строго наменски простори могу изграђивати некаквом еГЗQТИЧНОМ објекту интересоваlbа, а сасвим је
траНСПОНОВ81 ЬеМ архитектонских вреДНОСТИ претходних друго кад јој се прилази на непосредан начин да би се оно
времена. Континуитет се на неки начин може успоставити. што је у њој још живо активирало у даљем обликовању оног
• • •
Некако у то време, читајyfrlи текстове Милана Кашанина, културног модела КОЈИ се у СВОЈИМ основама заснива на ТОЈ
наИђОХ на подршку : "Ниједна светлост није јасна као она која баштини" (Есад ЋимиII). У нашем градитељском наслеђУ има
долази из давнина, ниједан корен није дУбок као стари . и те како ·живога" које своју инкарнацију треба и може да
Уколико је тама ryшllа утолико је светлост јача, уколико је оствари у савременом грађењу и архитектури.
корен дУбљи утолико су гране пркосније на шиби ветрова". Најузбудљивију архитектуру у наше време пружили су
Значи ли то да не треба подле!;и једној пометњи, оту1јењу, свету Јапанци полазе!;и од свог наслеђа. Они су у својој
једној инфериорној клими која нам наГРђује идентитет и баштини открили те живе жице из којих су бризнули сасвим
замагљује својеБИТност. И, стварно, зашто не по!;и од нови млазеви стваралачког чина. Уместо да нам то буде
наслеђа? поука и ~ ПОђемо и сами од свог наслеђа, ми смо последњих
Кyllа у суштини јесте, а у времену иза нас је и била једна година, пошли од Јапанаца. Значи ли то да нисмо имали
од најрепрезентативнијих "дУшевних израза" људи хтења или можда мо1;и да ПОђемо од сопствених вредности,
одређеног поднебља. Нигде се наш човек није "душевније" тако несвакидаwњих и тако аутохтоних. ИзмеђУ гра­
показао него градвЋИ себи кров над главом. Он је то своје дитељског наслеђа и архитектонске ИЗГРЭДI ье нашег вре­
станиште прилаГОђавао тлу, његовој географији, времен­ мена и простора није могуЋно успоставити никакву асоција­
ским променама и своме осеllању за потребе дана и будyilег тивну и сарржинску везу. Наслеђе нам није послужило ни
Tpajalba. Тако је дошло до суштинских односа измеђУ као путоказ ни као инспирација. да ли правим велику грешку
потреба и битних карактеристика ·тела и душе· из чега ако Допустим себи и такво мишљеl ье да смо, С обзиром на
проистиче дУХовно обележје човека одређеног тла и подне­ богатство наслеђа и I ьегов инспиративни потенцијал, могли
бља. Увек !;емо, још на први поглед, препознати и разлик­ бити "радост Европе".
овати човека планинца од човека равничарског предела. Свакако да наше поднебље. уосталом као и свако
Тако исто lIемо лако препознати Златиборску кyilу од оне из друго, има посебне услове за живљеlbе и опстанак људи и
Поморавља. Почев од најнужнијих потреба и првобитног њихових остварења . Зато сам се увек питао како су се
кyIIeBHoг живота породице, па и задруге, сви простори у одржали и како још увек трају те грађевине широм наше лепе
куЋи, њихов размештај, величина и односи стоје "поређани· земље, чији се датуми постанка завлаче негде у дУбину
и подређени томе 06ележју и томе осе/;ању. Још раније је сред' ьег века а да су наше грађевине у архитектури из­
запажено да људи одређених локалитета као и облици али ведене пре 30-40 година ве!; у стању неког распадања и да
и изрази њихових кyilа се подударају. Душа људи и душа дојучераш, ь8 лепотице постају руине чије рањаве фасаде из

162
дана у дан све више руже улице града. Да ли у пуној мери да бисмо боље послужили и били можда и присутни у свет­
поштујемо услове поднебља граде~и K~e са равним кровом ској ризници културе. Андриllу су Нобелову награду донели
и са фаса,лf'ма обложеним разним плочама и, још горе, На Дрини ~уприја, Травничка хроника и Проклета авлија, али
плочицама. Кажу да је француски сликар Biffet, на питање не зато што је писао о традицији и прошлости , ве1; што је о
шта мисли о модерној архитектури одговорио: ·она не може томе писао на модеран начин . У културни миље Европе се
никада остарити, она не може ни патинирати - она се може не улази пабирчеlbем по страним узорима, полазиwта и
распасти". Да ли је то зла коб модерне архитектуре или, упоришта су нам на "брдовитом Балкану".
можда, и нашег ПОН8wања. ЧИНИ ми се да НИСМО ВОДИЛИ И рр Везивање за наслеђе значи, пре свега , утврдити оне
не ВОДИМО рачуна о поменутим условностима јер да СМО ТО вредности које OMo~yjy да се изграде нови и савремени
чинили нужна и безусловно бисмо ДОШЛИ ДО неких соп­ културни модели који су препознатљиво наши , али нису
ствених обележја у модерној архитектури. А то би веll била слепи и затворени према вредностима других култура . Мод­
велика ствар. Тако новоме нисмо дали свОју боју и своје ерно доживљавање света почива у отворености и при­
обележје. Напротив, својим поступком дошли смо до јеГ,не јемчивости модела најразнороднијих култура , али са чврстог
деградирај~е инфекције која је захватила наше слободне стајалишта и полазишта а не без I ьвга . Не сме се бити
просторе остављене без заштите. Нисмо знали да нема "пасиван потрошач стандардизованих производа културе "
универзалних поступака за различите услове. НајвеЋЭ вред­ како то каже Жак Лан г, француски социјалистички министар
ност и предност објеката из прошлости је у томе што су у културе, који апелује : "Производимо сами, стварајмо сами и
сагласности са условима стварности. Отуда и толика њи­ смишљајмо сами . Због чега бисмо били колонија?" Или, како
хова трајност. је то једном приликом рекао проф. Јован ДеретиII : " Дугу

у наше време треба учинити доста на поштовању ку л­ традИЦИЈУ чине наши стваралачки напори и културна

турног идентитета, не одбацуј~и утицај дРугих, али треба прегн~а да се изразимо, да не подлегнемо колонијалном
исто толико напора да се избегне имитаторство и епигон­ духу , да очувамо и одржимо своју самобитност и да , упркос
ство. Како сузбити деградирање наслеђа и како валори­ историји која нас није штедела, будемо и у култури, као и
зовати аутентичне архитектонске и културне вреДНОСТИ уосталом увек своји, аутентични и управо због тога значајни
нашег градитељства и сачувати I ьвгову суштину? Мислим да и изван својих оквира. ·
сам недавно прочитао да културни модели увезени са На крају бих желео да поновим оно што сам једном

стране успораваЈУ схватање наше националне реалности и другом приликом рекао: савремено архитектонско делање
да модернизација која априорно одбацује проверене вред­ није професионални и културолошки егзибиционизам, што
ности прошлости води у површност и сервилну коnију стра­ често многи желе да то буде , већ одговоран друштвени и
них узора. Како избе~и културну инфериорност и духовну културни посао који мора да активира ону "потку и основу "
капитулацију? Нека ми се допусти да, без жеље за претери­ која је у стању и да траје и да се у духу продужи, стварај~и
вањем, подсетим на то да по богатству и разноврсности поуздане темеље за сопствене и истински савремене кул­
узорака у наслеђу и мо~ностима које се у њима крију нисмо турне и архитектонске моделе ... Зато наслеђу у арх итек­
сиромашнији од осталих. Па, ипак, смо еркер (бар моја ген­ тури не треба приllи као емотивној категорији, веll као ин­
ерација) видели први пут код Корбизијеа и плакар у првим телектуалној и духовној шанси која би нам омо~ила да
поратним француским часописима, уместо да смо еркер превазиђемо једно стаlbе и да дођемо до правих вредности
простудирали на ОхридУ, а плакар у к~и моје прабабе, који у једном времену КОје те вредности и заслужује . .
носи назив долап_ и ту утврдили смисао и прагматику, а затим Мислим да сам одговорио на нека питања иако разлог
и ликовне МОryl;ности и вредности. Треба ли набрајати све због чега човек нешто чини није значајан у оној мери у којој
те изузетне широке културне зоне које се према мишљењу и сам чин .

Николе Пантелиllа, ређају: македонска, јадранска, динар­ Напомен~у још то, да ниједна одговорност није толико
ска, панонска и алпска и да ЛИ смо проучили кyt;e тих зона утиснyrа у свест човека као она којом је самог себе
у оној мери у којој смо (опет моја генерација) проучавали обавезао . Нечим човек , уосталОМ , мора оправдати UcBoje
Корбизијеов Марсељ и Чандигар, Нимајерову Бразилију и постојање" . Као актер , ја не могу да будем само м себи ни
Неутрине виле дуж америчког континента. Добро је што смо судија ни сведок. Јесам ли и колико у праву, о томе ~e можда
ту урадили и сазнали, али СМО остали дефектни за читаву време и други дати суд. 3нам само то , да свако ко врши
једну димензију што нисмо боље упознали себе и своје вред­ опредељење мора на себе да преузме сав риз ик који из тог
ности. А да смо остали са обостраним сазнаl Ь8м и уз опредељења проистиче.

доживљеност упознали кyt;e нашег поднебља и затим кре­ Ја га и преузимам.


нули у узбудљиву авантуру архитектонског делања, дали
бисмо и више и боље, а што је сигурно - надахнутије. Верујем Божидар ПетровиII

163

ДРУГИ ОДЕЛУ
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

кyl;а је наша велика суштина. Чуаајмо је да би сачували


истину й себи
Р. Стани!;

164

вредности нису само знак и знаЧВIЬе ондаw, ЬеГ времена, ВВћ


трајан исказ који се овапло!;ује и у духу савременог човека .
Због тога целовитост израза и јединства садржаја и лик·
ОВНИХ форми дају печат аутохтоности ових објеката . Зато
они делују освежавајyl;е и охрабрујyl;е.
Оно што посебно одликује објекте и пројекте кyI;а
архитекте Боже Петрови1;а је све уочљивија једноставност
ЛИКОВНОГ израза . У композицији простора и ЛИКОВНQГ
ГАВРИЛАПPИНUИГlA 5. КВ\ЉEВИI\AМАРКА 12. ТЕЛ.б33-335 садРжаја заступљена је иста јасном која је заступљена и у
цртежима и у мањим текстуалним прилозима , па и у самој

KY~E организацији ове изложбе , која је без нападних и рекламер·


ских фотографија и постера али са довољно докумената и
података .

Скоро је завидно каквом се лако1;ом и једноставнош!;у


АРХИТЕКТЕ , i

аутор нос и са проблемима композиције и пропорције, пого­

БОЖЕ тову када су у питању мањи објекти . Они који су на таквим

ПЕТРОВИЋА објектима радили добро знају каква је то тежина и мука . Тај


проблем , поготову када је у питању веЗИВЗlbе за наслеђе ,
04 2б. 4. 40 15. 5.1983.
одвео је многе у имитаторство и фолклоризам. Таквих
промашаја код архитекте Божидара Петрови1\а нема .
, • •
• Напротив , сви ОВИ пројекти и објекти, иако слични, ни један
није поновљен и ни један није залутао у подражавање и
маниризам .

Сваки понаособ је једно остварење .


Арх. Иво Анти1\

Гласник Етнографског музеја у Београду, бр.


47, 1983.

Текст проспекта за изложбу у Манаковој кући, ИЗЛОЖБА "КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ


26. априла 1983. године ПЕТРОВИЋА"

Ова изложба је један део остварења архитекте у току друге половине априла и првих петнаест дана
Божидара Петрови1\а, али и он је довољан да нам укаже на маја 1963. године у Манаковој кући, изложбеном простору
ауторова опредељења, која у време другачијих лриступа и Етнографског музеја у Београду , приказана је својеврсна
остваре' ь8 у архитектури, у време присутности нових изложба архитекте и професора Архитектонског факултета

тражења и посртањз, има сопствене ОрИЈ8нтире и репере, а у Београду - градитеља Божидара Петровиl\а .
који су дубоко везани за својственост и СВОјебитност подне­ Ова несвакидашња изложба била је посве1;ена
бља и наслеђа . Потребно је нагласити да та веза не почива архитектонским остварењима - ку1;ама за становаl ье и
на формалној реафирмацији нити на непосредној употреби, уживаl ье подигнутим у карактеристичним пеј зажима Србије ,
још Mal ье злоупотреби елемената , детаља и облика тога углавном на усталасалим ладинама Рудника и Рајца .
наслеђа, већ на истинској доживљености и осе1;ању I ьеговог Резултати и творачки кредо аутора ове изложбе доби­
лравог значаја и значења . Мо!; асимилације тих давнашњих јају изузетно много баш у садашњем тренутку, који пред-

165
- _.

ставља Kpajl ье тужан биланс једне непојмљиво велике и "ДАНАС" - Загреб, 14. јуна 1983. године
инпресивне изградl Ье, која веома интензивно траје ВВЋ пуне
две деценије по пространствима Србије. Градња , која ма­ Поставши домаћИН камерним излагачким приредбама и
теријално значи веома много, а која је у МНOfоме у60гаљила књижевничким наступима , Манакова кyl\a најрадије отвара
и унакаэила питоме и лепе пејзаже наше републике. своја врата остварењима прошлих стилских епоха. Тиме ве1;
Овом изложбом архитекта Божидар Петрови!; је веома у старту успоставља одговарајуЋу атмосферу за усре­
упечатљиво доказао своје вјерују и пружио нам наду и веру доточност и контемплацију посјетилаца. Фотографије сагра­
да се може градити и другачије него што су нас у протекле ђених објеката широм Србије, цртежи и скице аутора, понеки
две децвније углавном поразно уверавали постигнути резул­ детаљ и рукописне забиљешке неимара о околностима
тати нај масовнијег, ИНДИВИдУалног, вида изград' ьв У Србији. градње, о жељама власника, о особинама природног кружја
Он је на велику сре!;у имао и такве наручиоце - доцније - то је садржај ове скромне али поучне изложбе: Ку1;е
кориснике здања - која су у потпуности следили његове архитекте Божидара Петрови1;а.
идеје и предлоге. Умео је, пре свега, да их одврати од Суштина је Петрови!;ева опуса да су све кyI\е грађене у
угледања на ве!; изграђено и у ве!;ини случајева наказно у традиционалном неимарском поступку српског сељака,

сус едству, и да их убеди да сва питања у вези са пројек ­ углавном моравског подручја, али не у фолклорном
товањем и грађе, ьем поставе на здравије основе: фУНКЦИОН­ "маниризму" с назначеним "рекламним" атрибутима изворне
алан , економичан, конструктив но једноставан па самим ТИМ архитектуре, ве!; у конструктивној логици И мануелној тех­
и искрени и одговарајући ЛИКQВНИ израз, који из та к вих ници локалних заната . Ако ту и тамо уочавамо понеки еле·
гледања најнормалније, и произилази. мент новијег датума, то је ОдРаз чи, ьвнице да ни тај шумади­
Божидар Петрови!; , и поред тога ш то је школован јски "геџа" није више оно што је био, да је сада "рурални
архитекта и градитељ , ИСКОНСКИ је везан за село у коме је житељ · и " индивидуални пољопривредни ПРОИЗВОђач", с
поникао . Заљубљеник у питоме повијарце својих Ди!;а, он у новом свијеШћУ и сувременим жи вотним преокупацијама.
генима поседује непогрешиво осе!;аlbе за најприродније и Древна логика : кyl\e архитекте ПетровиI\а нису копије
наliедноставније поставља, ьв кyl\a по терену, да би били оригиналних настамби каквих још има расутих по питомим
задовољени сви потребни услови добре инсолације , оцед­ падинама Шумадије. Оне су конципиране да задовоље су­
НОСТИ , приступа куЋи, контрол е прилаза и лепих погледа на времене потребе корисника , без наруwавања законитости
околину . Једном речју, веома успешно спроводи свој посебан просторне организације и топографско-морфОЛОШКИХ ма­
градитељски поступак, понашајyt;и се при ТОМ онако како би трица аутохтоног кyl\еградитељства. Уосталом , тко смије

то радили и стари анонимни неимари нашег старИЈег сеоског тврдити да данашњи власник куЋе за одмор не треба високи
градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим подрум у ломљеном камену· за вино, сир, алатке и "лимуз·
градитељским могyt;ностима . ину"[
Архитектонски облици којима ствара своја здања нису Ако пријашњим генерацијама није била потребна прос­
бројни, шта више они су увек исти: велики кров, јако трана веранда и балкон, сувремени!;е корисници баш у овим
избачене и наглашене стрехе, пространи трем· и то је, рекло елементима кyl\e на!;и посебну вриједност. Аутор!;е све ове
би се, све чиме ПетровиЋ ствара своје успеле архитектонске жеље уважити и уобличити по старим узорима. Створит 1;е
кyl\e урасле у терен , уклопљене у околину .. . оне ни по чему
објекте, који су а то се и летимичним разгледањима изложбе
неће изазвати неповољну реакцију и евентуално пита, ье
може закључити , веома мало слични један другоме .
проматрача: "Откуд ова кyI\а овдјв?"
Да се може градити и другачије него како су изграђени
У овој фази убрзане урбанизаЦИје као мала дјеца раду­
и унакажени на "модеран" начин многи предели ове наше
јемо се сваком помаку у прожимању свих настамби с окол·
лепе земље, Божидар ПетровиI\ је овом изложбом недвос­ ним простором , зеленилом, зраком . . . заборављајyl\и да су
мислено показао и доказао. Он је таКОђе указао и на то биле основне претпоставке за лоцираlbе сваке ку1;е.
неслyt.ене МОryl\ности коришl\е, ьа наше градитељске Сељак је одлично знао што је ОСОјна страна, оцједни терен
традиције као инспирације за изналажеl ье савременог . . . што значи граница ливаде и шумарка, одакле бију
начина гра1јења и обликовања кyI\а, који би више вјетрови и где има воде.
одговарали земљи и поднебљу. Право на видик, на приватност сусједа, дискреција као
увјет оријентације и организације дворишта, логика кретања
Зоран Б . Петрови!; по изохипси, кориurћење позадине терена за "дуплекс" ...

166
све је то постојало у обичајном праву прије "ур6анистичких према бројним узорима, ИСПУI ьзваl ь6 жеља чак и када нисмо
увјета"' Жеља за ИНДИВидУалНОw!;у и поседова, ь8 смиспа за сигурни да су оне праве , тешко је , кажем , у овом времену
лијепо одражава се на избору "свог мотива" на капији и бити стваралац а остати свој, остати доследан једном onре­
бунару, на "свом моделу " ДИМIЬЭ.чке капе, реэбарије на док­ дељењу и по много чему оту1јен од збркане свакодневнице
сату и cв!Iијама. Ове теЖlье откривамо и код ПетровиЋа у и уобичајених захтева оних који одлучују о реализацији про­
обликовању елемената древних конструкција. јеката .
ПознаВ81Ье заната: кроз све те наизглед беэначајне да није и HeMoгyhe, доказ је ова изложба, ови реали­
детаље у пројектном и ИЗВОђачком поступку огледа се зовани пројекти које гледамо .
истинско познаваl ь6 неимарског умије'hа, стечено не " . . . Тај проблем , поготову када је у питању везиваlbе
листаl Ь8М · каталога узорака- 881; ТОКОМ година у сталном за наслеђе , одвео је многе у имитаторство и филклоризам .
дРужењу с протомајсторима на терену. ПетровиЋ је упио Таквих промашаја код архитекте Боже Петровиt.a нема ,
МУдРОСт градитеља, испоштовао поруке из давнина, сабрао напротив . . .• забележио је Божин колега, архитекта Иван
их с постулатима данаШI ь8 функционалности и преточио у АнтиI; у публикацији поводом ове изложбе у Београду. Нека
остваре' ьэ. која чврсто леже на тлу и у окружју, која, такођер ми буде дозвољено да речима овог врсног познаваоцадодам
чврсто, везују за се и корисника и случајног проматрача. и неколико својих речи.
То је потпуно супротно чину надобудних креатора Не1;у вам открити ништа ново , бар веЂИНИ, ако кажем
безбројних лицитарско-сценографских шарада, или "луна­ да је Божидар - Божа ПетровиI;, архитекта и професор , наш
парк· замкова, каквих има широм наших ливада, испарцели­ суграђанин , наш дРуг , човек и стваралац који је дво себе
саних за потребе "повратника" из градова у село . Ако се за бесповратно оставио у овим нашим питоминама . Па и ку1;е
икога може реt.и да се пасионирано бави одређеним ства­ које гледамо и јесу и нису нове , али јвдно је сигурно : оне су
ралаштвом, ТО се може реt.и за протомајстора Петровиt.a,
наше, наше су данас исто онолико колико су то биле јуче
који својим дјелима проповједа филозофију народног гра­
или колико 1;е сутра бити, наше су онолико колико и подне ~
дитељства, који у овом обличју архитектуре кондензира и
бље које нас окружујв .
један вид хуманог живљења који је на измаку ...
Хвала Божи што нас подсе!;а колика одговорност лежи

Александар МиленковиЋ на нама, градитељи ма, одговорност не само за објекте веЂ


и за живот који Ђе се унутар њих одвијати.
Дко нас ова изложба наведе на размишљаl ь8 и разго­
вор, а повода за то има, онда је ј едан од њвних циљева
Реч Бате Кнежевиt.а, директора грађевинског остварен. Познавајyl\и Божу човека и Божу градитеља , чини
предуэеt.а "Градитељ·, ПРИЛИКОМ отварања ми се да смем да тврдим да му је намера не да нас убеђује и
иэложбе у roplbeM Милановцу опредељује , ве!; да нам једнставно покаже , са cTpaw!;y
заљубљеника и мајстора , један од путева (градитељских) на
Архитекта Божа ПетровиЋ упознаје нас са својим којима можемо да пронађемо себе.
кyt.aM8. са својом визијом QплемеЊИВ81 ьз ОВИХ наших пе­ Уосталом , ту смо ми , ту је Божа , предлажем да заједно
јзажа, нуди нам једну будYt.у свакодневницу, која t.e оку оБИђемо и покушамо да отворимо врата I Ь8гових кyI;a . Сво­
обичног посматрача подарити дРаГОцени склад и јед­ јОМ лепотом и једноставношt.у оне управо на то позивају . Па
зато проглашавам изложбу, а и разговор, отвореним.
ноставност, а стручњацима могућност за нова трага. Ьа .
Можда је, ипак погрешно ре!;и: упознаје нас . Куlш Боже
Петровиt.а вра!;ају нам заборављене слике детињства,
потиснуте -урбаним начином живљења-. како се често кара­ Из часописа "МОЈА КУЋА · , бр . 6, јун 1982.
ктерише садашњи градитељски тренутак. Негде иза врата године
Божиних кућа, остало је, ЧИНИ се , мало носталгије за свакога
ОД нас , али оне лепе , племените носталгије, не за прошлим ... Божидар Петровиt. је за неколико година у крају у
временима вв!; за нечим дРагоценим што је одуввк било коме је РОђен изградио низ изузетно занимљивих стамбених
наше, али што смо успут затурили, дубоко у себи потиснули . ку!;а . Све су оне својеврсне по унутраШI Ь8М распореду, а
Тешко је у овом времену , када смо дозволили себи или нарочито по изгледу, избору материјала, међУсобном односу
су нам могyt;ности дозволиле креираl ье властитих живота мера и појединачним елементима обликоваl ЬЭ. Заједничко

167
им је да су све без изузетка плод његовог врло одређеног тонских елемената, симбола, материјала. Његови лукави у
става према наслеђеној - предајној архитектури Шумадије. белом или изнад камена нису у дослуху, његови продори У
Он без ДВОУМЉВI ьз ИЗ ње преноси готово непромењене де- кровним косинама су у директном сукобу са уџбеничким

таље, елементе и делове, све то у матеРИЈалу, оном У коме правилима, димњаци су му неконтролисано запосели језгро
су и грађене давно пре нашег неимарског искуства. Он тако кyi;e, све је уложио на две карте, на две фасаде. Али, ако
успева да сагради складне куће које заиста пристају у при­ баш ХОћете да знате, то је управо оно што архитектонски
родни предео и пејзаж Шумадије на ве!; проверен начин. став Божидара Петрови1;а чини и ексклузивним и вреднимl
Божидар Петровић свесно, са пуном стручном одго­ Овај архитекта уме да се игра и страстно забавља, уме да
ворношllу, остаје при становишту да кyi;e у пределима у заборавља и да кyi;e гради не улажyi;и у њих само разум и
којима их ОН гради треба градити и обликовати на тај начин , зна1 ье из статикв,

јер је то боље, како он каже, него се ПОВОДИТИ за туђИМ и


иностраним примерима. Његов архитектонски кредо усво­ Арх. И. МлађеНОВИI\
јили су многи, те кућа које он пројектује има велики број у
горњомилановачком крају, ОКО Љига, као и на планини Рајац.
Многе је Петрови1; цртао и започео, саветовао и помогао ПОВОДОМ израде типских пројеката за
домаl\ину при изградњи, објашњавао мајсторима. Има их и
пострадало подручје Копаоника
велики број у овом крају, које су други, сами, али по његовом
примеру, подигли.
Архитекту Божу Петровића сусрео сам на изложби ње­
гових радова у Манаковој кyi;и у Београду под називом Куће
Арх . Угљеша Богуновић
Боже Петровиl;а одржаној априла 1983. године. Као
тадашњи републички секретар за урбанизам , стамбене и
комуналне делатности учествовао сам у расправи која је тим
Из часописа "НАШ ДОМ", фебруар 84/2 поводом организована, за тадаШlbе прилике изложба и
поменута расправа били су изузетан подстицај напорима да
Први мај 1983. године , београдске улице тихе и без се мењају токови дотэдашњих, често некрит ички предузи­
уо6ичајене вреве. У новинама читам обавештења р;э. маних стилова градње породичних куЋа. Интензи вна
архитекта Божидар Петровић , у Манаковој кyi;и (објекат
изградња породичних кyi;a у селима, па и у ,- радовима, а
Етнографског музеја), приређује изложбу својих реали­
викенд кyi;e посебно БО-тих и 70-тих година, унела је толико
зованих дела у духу традиције српског народа. Прилазим
хетеро геног и неодговарајућег у стил и начин градње да се
Манаковој кyi;и . Звоним. Сам , без помоl\и двжурне
тешко може реl\и да су то куће овог поднебља. Куће Боже
дома1;ицв, пролазим поред двадесетак лепо опремљених
паноа . На њима архитектура која привлачи поглед. На кри­ Петровнћа су нешто сасвим дРуго јер сежу и извиру из
јем изнена'ђеl Ье, наравно, пријатно, и ако се не варам веЂ традиције народног градитељства, уважавају и уклапају се
истог дана проналазим број телефона Божидара Петрови!;а. у амбијент и поднебље, а да су при том истовремено израз
Професор Божа помало сумња у моју OfV1yкy: ревија савреме ног у архитектури и градитељству .

UНаш дом" Ђе на свој начин открити новог и дРагоценог


Божидара Петровића! Ратко Вујиновић
Пред вама је кyi;a за одмор, са Рајца. Ова планина у
Шумадији има највеl\и врх тек на нешто више од 800 метара Реч др Бошка БаБИћа у дискусији ПОВОДОМ
надморске висине , што практично значи да је назначена
изложбе у Београду
кyi;a у питомини, у бојама пашњака и листопада. Архитекта
је овде урадио таман толико колико је требало ...
Архитектура овог песника из прикрајка није ни јед­ У послератној историји наше земље , у тежњи за
ноставна, нити решава проблеме композиције! Напротив, у живљењем на нивоу савременог света, у сфери органи­
игри белих боја, дрвета и !;ерамиде, на кyi;и са Рајца, видим, зације, високе технологије, замаха стваралаштва постигли

пре свега, отворен сукоб са многим традиционалним смо изузетне крупне резултате. Нажалост, постигнyi;а у
обележјима српске варошке куће. Божидара Петрови!;а не сфери материјалног богатства била су нагла, исфорсирана,
занима доследно ритмичко понављање увек истих архитек- без оДговарајуЋег паралелизма по свом интензитету са

168
духовним развојем наших средина. Као последица таквог ОдРеђених градитељских елемената и детаља у
стања је и занемаривање позитивног наслеђа. Усмвравани остварењима Боже ПетровиI\а интерпретирани су на начин
несавладивом жеЉQМ ка новом, уништавали смо изузетне који не имитира народно градитељство ве!; акцептира нову
аутентичне вредности нашег поднебља . Нестајапи су стари димеНЗИЈУ креативног поступка У ауторском поимању

вредни архитектонски објекти села и градова. Често су архитектуре . Велике стрехе и до 2 m ширине на угловима ,
нестајапи и читави амбијенти. Градили смо нове објекте, продужене и најчеш!;е избачене преко дрвених тремова
понекад су спуштене и до самог тла, дрвени стубови и на­
лоше копирајyl;и стране узоре. Лишаеапи смо се шарма
глашени косници, ритмови отвора у комбинацији лука и
старог за беживотно ново. Врло мапо, скоро безначајно мапо
архитрава пружали су посетиоцима задовољство какво
послератних архитеката , напајапо се у свом пројектовању
може да се доживи само кад су у питању права и истинска
искуствима и вредним делима старих градитеља.
архитектонска остваре, Ьа .
Садашњи мој краткотрајни боравак у БеоградУ случајно Народно искуство у грађењу бондручних конструкција и
је у време отварања изложбе у Манаковој ку!;и. Сре!;на
примени приручних материјапа , заједно са системом антро­
околност што сам имао прилику да посетим изложбу КyI;е
поморфних мера, довело је временом до ствара, ь8 складних
архитекте Боже Петрови1;а, наградила ме је сатисфакцијом
облика, јасних пропорцијских односа и одре1јеног естетског
сазнања да КОД појединих наших стваралаца у области
значењэ . Нажалост , те вредности народног неимарства нису
архитектуре, наше старе градитељске вредности нису за
довољно уочене ни изучаване . Посреди је предрасуда,
увек поколаме. Сама излож6а остварења друга Боже
ПетровиI\а има низ вредности . Изузимајyl;и релацију старог заблуда да архитектура саздана од трошног материјапа
и новог, пројектовани и изграђени објекти представљају нема трајних вредности. Слаб и трошан грађевински матери­
ДУХовита . решења која маме поглед и изазивају жељу за јал какав је дрво, земља и понеки камен не обезбеђују
њиховим поседоеЭI Ь8М. У КОРИШћењу материјализованих дуговечно ст објекту , због тога таква архитектура никада
идеја и елемената из старе архитектуре, друг Петрови!; је није била предмет интересовања друштвене елите и I Ьених
показао изузетну инвентивност . Елементи старог у новој ПроЈектаната .
композицији задржавају своју изворну практичну функцион­ Цену такве заблуде платила је и наша традиционална
алНQCТ и обликовану лепоту својеврсног чиниоца ЖИВО пул­ архитектура грађена углавном од земље и дрвета апи јасно
сирајyl;ег крвотока целине. Изложба представља и поруку
обликована са складним пропорцијским односима и естет­
архитектима наше земље да се више напајају на врелима
с ким порукама . Нажалост ништа од тих естетских порука
старог градитељског стваралаштва . У исто време иэложба
није примењено у обликовању масовно грађене савремене
је и опомена да се престане са уништавањем ДО сада
кyI;е .
сачуваног вредног архитектонског наслеђа.
у таквим околностима архитектура Боже ПетраВИЋа
представља нешто ново и посебно У поређењу са они м што
се збива у области град' ье caBp~MeHe ку!;е . Својим обликом
Реч арх. Зорана ЈаковљеВИЋа у дискусији и складним пропорцијским односом ку!;е Боже Петрови!;а
поводом изложбе у Ваљеву подсе!;ај у на најлепше примере традиционалног народног
градитељства . Божа Петрови!; је један од ретких архитеката
Етнографски музеј у Београду организовао је 1983. који је уочио вредност традиционапног градитељства и
године у Манаковој ку!;и, једну помало неуобичајену пронашао кључ за дешифровање симбола и естетских
излож6у за ову институцију - изложбу пројеката и изведених порука народне архитектуре . Њвгова креативна рука
објеката индивидуапних и викенд-ку!;а архитекте про­ нарочито је дошла до изражаја у примени пропорцијских
фесора Архитектонског факултета Божидара Петрови!;а . односа, обради материјала (дрво , камен, опека) и примени
Зашто је Етнографски музеј био покровитељ ове изложбе?
оригиналних конструктивних и обликованих детаља из­
Неупyl;енима се може учинити да је посреди стварапаштво
ведених на њему својствен начин .
у тесној вези са етнографијом, односно да је била у питању
Недавно ми се пружила прилика да на терену видим
реконструкција традиционапних облика народног гра­
нека од остварења приказаних на изложби : ку!;е у
дитељства . Дко неко тако мисли, морам му рећИ да је у
великој заблуди. Била је то изложба архитектуре која само Прањанима , у Љи гу, Ди!;у и Бањанима. Утисак са изложбе
привидно подсе!;а на традиционално народно гра­ употпуњен је новим квалитетом, успелим уклапаl ьем сваког
дитељство , архитектуре малих ку1;а али великих идеја и објекта у природни и урбани амбијент, што се на изложбеним
успелих остварења. Четвороводни кровови и примена експонатима није могло тако добро уочити . У том погледУ

169
архитекта Божа Петровиt. је прави и једини мајстор кога ја ТЕКСТОВИ ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА
знам. Његови објекти срасли су са ОКОЛИНОМ , они израњају
из брегова, шума, ВОћњэка и ливада И постају нераздвојни Говоре!;и одушевљено о књижевном делу Милована

део природе и прави естетски знак ОКОЛНОГ пеЈзэжа . ГЛИШИћа, мој професор књижевности у ваљевској гимназији
за архитектуру Боже Петрови!;а у правом смислу речи 1936. године, лоред осталог је рекао: "Децо, да Милован
можемо ре!;и да се надовезује на историјске облике народне Глиши!; није написао ништа ЩЈуго осим Прве бразде, ушао
• •
архитектуре и органски повеЗУЈе са тлом на коме настаЈе.
би у књижевност· .
Његова остварења имају не само вредност аутентичних
КyI\е архитекте Боже Петрови!;а, иако лредстављају
креација ве!; и смисао културно-историјског белега који ос­
само један, по обиму мањи део Ј ьсгове богате и разноврсне
ветљава време и простор у коме су настала .
архитектонске делатности , сврставају га у изузетне
ствараоце.

Оне на најбољи начин одговарају потребама корисника.


"Таковске новине", 23. фебруара 1984. године, Грађене од материјала прикупљених тако ре"и на ли4У
Горњи Милановац места, оне нису скупе.

Садрже све што је било добро и лепо у нашим старим


КУЋЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА народним кyi;aMa , а савремене су.. Оне су изузетно лепе и
свака за себе је једно ремек-дело. А изнад свега, оне су кyi;e
Постављену изложбу фотографија , цртежа и скица, нашег поднебља, нешто посве ново и јединствено у нашој
планова кyi;a које је пројектовао архитекта Божа Петрови!; , савременој архитектури.
професор Архитектонског факултета из Београда, у општој
пометњи изаэваној снежном олујом, веома мали број посети­ професор fJfJ п. Јованови!;
лаца је имао прилику да види.
А имало се шта видети . На паноима , као старе шумади­
јске лепотице, ТОПЛИНОМ дрвета, камена и taерамиде , аглэ­ Велика је радост и сре!;а, не свакоме доступна , видети
шавале су се модерне кyi;e вра!;ајyl\и лосетиоца у детињ­ оволики број реализованих радова толико блиских човеку
ство , у бакину причу о огњишту и бакрачу врелог млека над коме су и намењени .

њим.

У наше, новокомпонована доба , у жељи да превази1;емо академик лроф. ЂУРђе Бошкови!;


сопствену заосталост и достигнемо некакву Евролу, одбаци­
вали СМО и сопствене вредности, губили идентитет и
најчеш!;е завршавали у неукусу. Драго нам је што кроз твоје радове лрепознајемо део
Посебно је то изражено у музици и архитектури. Својим нашег краја. Својим радовима си сачувао замисли наших
решењима стамбених објеката који су изграђени у Шумадији старих добрих мајстора.
или би ту требало да се граде, професор Петрови!; нас
ОПОМИI"" да се не уваљујемо у каљугу неукуса . Његове кyi;e
Срдачан поздрав, Драгомир Нинкови!;,
су ТИПИЧНQ шумадијске , посматрано споља , а европске -
земљорадник из ДИћа
изнутра .
Оне не кваре амбијент наших зелених брежуљака ,
напротив, оплемењују га и штите, чине да Шумадија остане
Шумадијом. А то што оне у приземљу имају гараже за ауто­ Не могу да лронађем толико лепих речи којима бих
мобиле, што су опремљене централним греја, ьем , купа­ изразио сву лепоту оплемењеног националног стила у неи­

тилима , светлим пространим собама , то је она наша Европа, марству породичног огњишта. Нека нас послужи СР8Ћа и
смештена на Балкан, у Шумадију. нека се савремени и будyi\и неимари инслиришу овим што
Стога посетиоци и не могу да сакрију жељу да и сами смо данас видели у овом изложбеном дому . ..
саграде такву кyi;y, као ни стид они, који су у наше питомо
лоднебље сместили стрму аллску или четвртасту ... кyi;y
Д. Топалови!;
без крова ла не може да се одреди да ли је арапска или

Јапанска.

170
Алал ти вера, драги мој Божо! Срдачне честитке, много Промоција књиге "ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И
дивно и добро. Бори се и даље да буде што више оваквих
ПОДСТИЦАЈ"
објеката и пројеката, да се вратимо на праву изворну
(Дом књиге "Просвета" Крагујевац, 18. фебруар
архитектуру. На жалост (част изузецима), околина Бео­
града, Шумадија, Поморавље , ужа и шира Србија у пројек­ 1987)
товању и эидању напустише наш лепи традиционални стил
После свега што је о изложби и књизи посвеЋене делу
у градитељству села и варошица после рата и приступише
остварењу ДОђОШКИХ наказа на општу срамоту нашег заната . архитекте и професора Боже Петрови1;а написано и речено
са трибине на јавним скуповима, а још више у разговорима
Ова твоја изложба је сигурно попрзени ИСПИТ по овом
питању.
људи од струке, биt;е веома тешко реЂИ ма шта више што се
ве1; раније није чуло.
Живели! Сре1;но! Ђорђе д. Неши1;
Ипак остаје потреба да се и у овој, а и у свакој другој
прилици дода и проговори још понешто. Захтева то , и више

Предивних утисака и уверење како треба радити од тога, обавезује, клима и прилике какве владају у овој

напуштам ову изложбу с надом да 1;еш и даље овако наста­ области код нас.

вити и тако васпитавати нове генерације да наставе твојим а чему је реч. Експлозија грађења, у селу, и у граду,

економски несхватљива, а често и матерИЈално неодржива
стопама, траже1;и ослонце и инспирације у нашем богатом
усмерила је градитељства у правцу који би иоле трезвен
градитељском наслеђу. Искрене честитке, Твој бивши
човек тешко могао да прихвати . Сведоци смо да се свугде,
ученик.
или готово свугде, граде велика скупа здања , чију потребу
Архитекта 3латомир ЈовановиЋ
тешко да би и сами они који су их замислили и подигли могли
да објасне и оправдају. Велике . често четвороетажне
грађевине , стрмих двоводних кровова, украшене разнобо­
Само онај тко је барем једном у животу у било чему
• • јним каменом и пластичним украси ма, стила који није наш,
покушао до КРаја остварити квалитет и тко Је издржао У томе
народни , ни увезени европски - већ онакав какву у свом
може схватити КОЛИКО се иза овог приказаног резултата
сиромаштву духа човек замишља савремену европску ку1;у,
крије љубави према градитељству и према људима који 1;е
ничу уз градове, по селима , па чак и уз сасвим мале градове,
то уживати.
који ·су једва одмакли од села. Зовемо их ·викендице", иако
Колико енергије и истрајности у околностима, које често
готово да немају никакве везе са правим значењем и
не иду у сусрет племенитој тежњи, колико судбинске отпор­
садржајем мале, скромне пољске ку1;е за одмор , какву
ности према комерцијализоеаном успеху. Зато је овај други Европа, и западна, и источна, познаје.
успех истински, не само због приказаног ВВћ и због тога што Код таквог стања и климе која све то прати, појава
задужује сее оне које се баве остеарењем простора за живот двадесетак или нешто више остварених кућа професора
да наставе и продуже трагање за разјашњење дилеме која Боже Петрови1;а, уз далеко ве1;и број студија и још нереали­
је у стварању овог аутора имплицитно присутна . зованих замисли, има посебан значај.
Како остварити органску равнотежу између ишчеза­ Зналачки мудро, са вештином својственом само човеку
Baj~e завичајности и савремених потреба и могyt;ности : да који је остао везан за тло и поднебље из којег је поникао, он
ли ДОСЛО8НИМ, пасивним, небулозним копираl ЬеМ елемената код обликовања својих архитектонских замисли, уз при­
традиције, који су настали у другим околностима, или креа­ родне материјале са којима се код нас од искона гради ,
ТИВНИМ преоБЛИКОВЗI ЬеМ тих елемената у савремене форме доследно користи и архитектонске елементе градитељства

које су само асоцијативно везане уз оне слике које људима ствараног вековима у народу. Ку1;е Боже Петрови1;а, по
концепцији, просторним решењима су савремене грађевине,

значе завичаЈ.

Изазов тежак и везан за многе ризике. Сватко, па макар у којима је инвенцијом архитекте-ствараоца успео рр зарржи
и само један међу нама, који је ишао путем таквог изазова, оно што је код народнв архитектуре и највредније - његове,
дРагоцјен је за друге који исто покушавају. Хвала му што је још увек непревазиђене просторне и ликовне вредности.

издржао ... Због тога се ове ку1;е и појављују у за нас преко


Арх. Игор Тош, Загреб потребном тренутку, као весник нових, свежијих струјања у

171
овој области, као покретач акције којом бисмо могли пре­ МеђУТИМ, погреши!;емо ако се и овим поводом не обратимо
вази!;и, јо ш увек pacтyt;y поплаву лошег укуса. Вуку , његовој години.
Да се искористе несумњиве вредности архитектонског О народном градитељству Рјечник садржи грађу више
наслеђа није код нас ново. Овакве покушаје наша историја од 220 речи. За типове зграда ту су: колиба, савијача, кухача,
архитектуре бележи још од краја прошлог века. Од тада савардак, стрница , огњарица, кровињача , луб' Ьдча, изба,
много пута се покушавало, па ОдУстајало, тако да готово ни клијет вајат ... вук овако објашњава конструкцију зграде:
један од бројних покрета , који су на махове били снажни и "Ку!;а од сјека", тј . од дугачкијег и дебелијех брвана која су
имали велики број следбеника , није имао снаге да ухвати на крајевима (и на углима од ку!;е) усјеченаједноу друго; ако
дУбљи корен. Задатак претежак, број елемената које треба је ово тако сасјечено да крајеви од брвана не стоје напољу,
повезати и ускладити велики, прави ' КЉУЧ није пронађен . онда се зове слепи сјек . Оваква ку!;а у Јадру зове се на
Зашто о овоме посебно говорим . ВеЋ и овако сажето ћертове" .
испричана историја ових кретања у архитектури показује Значајна су и запажања Сретена ВукосављевиЋа о
колико је то област, која уз много труда и инвенције, тражи ку!;и: "Потреба удобности и потреба репрезентације
и посебну упорност. А рад и деловање професора Боже препли!;у се .. . чак се за понеку потребу репрезентације
Петрови!;а имали су и још увек имају, уз остало и ово јасно види да је ранија и јача од потребе за удобношЋу." А
послед' Ье. Његове ку!;е , настале у једној градитељској Вук је о томе записао следеtlу пословицу : "Ку!;е колико те
клими која вапије за променама , усредсређене на једну ужу може покрити , а баштине колико ти око види!"
област грађе, Ьд , избориле су своје место у нашој новијој Поводом ПетровиЋеве изложбе и књиге , мора се и ово
архитектури. ИСТЗЋИ: не ради се само о градитељском наслеђу и шта и
Можемо да замеримо нашем пријатељу-мастору-гра­ како с њим, ве!; и о традицији уопште, која је и ризница
дитељу што-шта, што се, узгред речено мож е учинити и надахну1;а, а у понечему и оптереЋеl !>е . Смемо ли се тога
свакоме од нас код било којег посла, а не само код овог наслеђа олако одре!,", и у име чега? А нисмо Јапанци да
нашег градитељског, дозлабога сложеног. Архитектура , вешто спајамо древна са савременим . Зато се у Божидаро­
уметност обликовања и организовања простора сложенија вом послу све што није неуспех, може сматрати успехом .
је и комплекснија од свих других уметности . Свако , ко се бар Ново време ј е донело убрзане промене, али је сличних

мало огледао у овоме послу, зна колико Је тешко ускладити било и раније . " Некад сељак у Србији није толико тежио за
све чиниоце који утичу на коначан лик једног архитектонског напретком и толико УВОДИО новине, и у кyt;и - писао је Јован
дела - од наизглед тако једноставних ствари као што је ЦвијИЋ - колико до првих десетина XIX века а сада све више ,
избор и набавка материјала , сарадња са мајсторима , па до и промене би у облику ку!;е и распореду ,ьвних делова биле
• • •
можда и наЈтежег - изналажеl ь8 заЈедничког Језика са јо!; ве!;е да није сељанке . . ." А сељак је и онда путовао ,
наручиоцем, таквог који не би водио у компромис . разгледао и усвајао , али није претеривао . Као да га је опоми­
Тек имајyt;и све ово у виду постајемо свесни вредности њала народна клетва . "Ку!;а му се ку!;ерином звала!" А баш
и значаја подухвата професора Боже Петрови!;а . УВИђа се такве су никле дуж наших ДРумова, ређе у језгрима села. У
да су овакви наизглед мали ПРОДОРИ , суштински неизмерног наше време као pfl је апсолутизована она народна: "Своја
значаја , и то најпре за нашу културу , не ону уског круга ку!;ица , своја слободичица!"
одабраних, Bell културу знатно ширег кру га. То су, рекло би Иако данас о гради тељском наслеђУ знамо неу­
се, они мали помаци напред, који својим збиром стварају поредиво више, имамо се итекако чему дивити , у конструк­

трајније резултате. Покретачи који вуку напред . тивном погледу , функционалности или дУховитости решења
Пожелимо само да их је више. -одгонетати и надахњивати се. Знамо такође да се село
Ранко Фидрик локацијски окренуло према тржишту, да слика домаtlег
живота и рада има нову димензију, да се и у селу јавља
вишак слободног времена и да је сељак све Mal!>e спреман
о кући, Вуку и Божидару да се лишава и одриче ПОТРОШI !>е.
Прихвативши се тешког и одговорног посла, професор

Сигурно не!;емо претерати ако устврдимо да је ку!;а - Божа је савршено добро знао: • Ласно је говорити, ал ' је
као најупадљивији елеменат сељачке материјалне културе тешко творити!" Надахнуо се Божидар још у младости својој
лепотом народног градитељства , загледао што то неимари
-примарна за cTвapal ье типичне представе о животу на селу .

172
из Осата или Пирота по Србији раде, али не зато рр "дело калфи и шегрта, целу тајфу. Била би то крајем овог хиљаду­
руку њиховијег" епигонски ПОНОВИ. Гледао је и да ље око себе гоДишта "рудничка неимарска школа- након ОС6ћднске и
и испред нас, савршено разумевши промењену садашњицу и пиротске из прошлог столеЋа. Јер овај професор и градитељ
латио се "пројектова, ьа у духу", али не на прву асоцијацију настоји и највише успева , без сувишног естетизирања и
као они послератни композитори ·народних песама у претеране артифицијалности, рр створи истински радни и
обради", ве!; више и боље. ЖИВОТНИ оквир за човека нашег поднебља и за наше
Свеприсутно је Петрови!lево залагање, делом и речју, прилике.
за сеоску ку1;у, просторно организацијски и ЛИКОВНQ-естет­ Дакако да је: врлина сваког истинског стваралаштва
СКИ примерену савременим потребама и захтевима корис­ самокритичност, безгранично провераваl ь6 и самоконтрола.
ника; за склад и хармонију изме1;у неимарских резултата и да је то тако најбоље Ће показати следеЋИ пример. На
природне средине у коју се зграде уклапају. Он се одлучно неррвно одржаном научном скупу , свеопшту пажњу нису
супротставЛЬа буквалном опонашању самониклих гра­ привлачили "ОНИ којима је све јасно" , веЋ тихи етномузик-
• • •
дитељских облика, надахнуто се углеррјyl\и и напајајyl\и на ОЛОГ - са значаЈНИМ начним доприносам, КОЈИ Је са колегама

извориштима неимарске традиције. и слушаоцима поделио само питања. Чинила се свима као
Осим што пројектује за "своју душу", професор Божа то да је у салу ушао с препуним џаком упитника на ле1;има.
првенствено ради за корисника и претходно га помно иден­ Управо таквом упитаНОШЋУ одликује се професор Божино
тификује: то је сада неки други сељак - често заиста ТЗВ. понирање у суштину онога што обликује: на!;и оправррње,
пољопривредни произво1;ач, нема ту многочлане фамилије смисао и разлог свог постојања (Ваљево); не ради параде ,
- једва је и једног сина успео рр веже уз оно што су од дедова В8ћ ради истине (Љубостиња); задатак доста тежак, али

наследили (сви као рр знају ону Вукову: "Боља је сложна решен (Рипањ); свакако вреди покушати (Прањани); због
инокоштина, него неслажна множина!"), у селу је ве1; одавно -власниковог-сна вреди градити (Г. МилановаЦ); димњак

струја, код неких у ку!\и и ворр, механизација зацарила; уљез, могло би без њега (Раља); среЋнија околност би била

сточарство - где га има - интензивно; млеко се одвази свак­


да су уместо баџа угра1;ени лвжеЋИ кров ни прозори (Тара);

одневно, житарице једнократно скупљају у силосе. Божину и, оно врхунско: Ако има посртања, и оно је људско (Иришки

KyI\y рр има и неко од "полутана" - оних у искораку од села Венац). Упире се и напиње, јер на муци се познају јунаци
(Бр1;ани).
према граду, "гастарбајтера" што још увек лутају по свету.
У Србији су, по Цвији!;евој подели, биле старовлашке
за сеЛЬака - домаЋина , пројекат је полазио од процеса
брвнаре и моравске куће, као и оне новије мачванке, шумад­
рада као oДPВ1;yjyl\er и среДИШlbег момента начина живота.
инке , 6огатинке , ердвљке. Тако их је разврставао - по
Таквом наручиоцу је потребна модификована KyI\a, а не и
распрострањењу. А по пореклу мајстора што су их правили,
вајат; амбар је скоро непотребан. млекар како коме, стаја
биле су то осеЋанске , ПИРОЋанке и црнотравке. Парафрази­
мора бити нека друга, бунар је ту само "злу не требало",
рајyl\и ЦвијИЋеву поделу, данашње ку!\е нашег протома­
неопходне су неке нове настрешнице: за трактор, прикључ­
јстора су "рудничанке" по настанку, а "божидарке" по
не машине, па и камион - а све то рр не буде рогобатно, рр
осмишљености. Парафразирајyl\и Вукову пословицу:
не штрчи и боде очи, рр је материја али рр је "у духу" : Пекао
"Будапе KyI\e зиррју, а МУдРи готово купују" доррјемо : Да, ако
се ПетровиЋ на стотину ватара, "у огњу био, а не изгорео!".
их је професор Божиррр исцртао.
8ешто је избегао повратак у непримерени свет "сеоске
Дуwан ДРЉАЧА
идиле" и ·идиличне сентименталности" I окреЋyt;и се
разумно и осеЋајно стварању поетике ррнашњице.
Али наручилац није само тежак који од земље живи, ту
Промоција књиге је празник.
су и они који би рр лето проводе у KyI\aMa налик на домове Појава књиге о архитектури ретка је свечаност у нашем
својих предака, дакако много конфорнијим ОД ЊИХQВИХ, па граду .
• •
затим КОЈИ алпски кров сматраЈУ непримереним за шумади- Књигу која је вечерас пред нама, написао је архитект
јску питомину, и, најзад, они који би рр се шепуре као побор­ Божа ПетровиЋ. Име добро познато у кругу те струке. Про­
ници, заговорници и эаштитници ·осавремењене традиције". фесор ПеТРОВИЋ је рро озбиљан допринос градитељству
посебно у градитељству. Како их је све више, било би добро Србије (и Крагујевца) радеllи као наставник, као конструк­
рр протомајстор Божидар има повише следбеника: мајстора, тор, као пројектант и планер. На свим тим пословима ОСТа-

173
вио је утисак неимара са израженим ангажованим личним ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ
ставом према актуелним проблемима грађења .
Куће арх. Боже Петровиt.а, Етнографски музеј,
Сада је пред нама са књигом о ку!;ама које је пројек­
1986. (Књижевне новине 1987)
товао. Књигом са карактеристичним насловом , који везује
наслеђе и подстицаје . Судоее о њој да!;е читаоци и компен­
тентни стручњаци. за оеу прилику може се констатовати да у освит године којом обележавамо двестогодиш,,?ицу
је реч о архитектури која напушта интернационални стил рођења Вука Стефановића Караџића , појавила се , у изда-њу
касне Модерне, удаљава се од прагматичне и технократске Етнографског музеја у Београду, једна изузетна књига, са
фИЛОЗофИје грађе, ь8 и приближава се оним токовима Пост­ знамеl ЬеМ Вуковог јубилеја . Садржи приказе двадесетак
модерне који једним делом припадају савременој архитек­ кућа за ИНДИВИдУално cтaHoBal ь8 и одмор , неколико кафана
тури , а дРугим су окренути традиционалном градитељству. и мотела (фотографије , скице , основе , ентеријере, пропрат­
Удаљава се од солитера , и окре!;е наслеђу старе српске ни текст), изграђене у карактеристичним пејзажима Србије
ку!;е . најчеш!;е на падинама Рудника и Рајца , а према пројектима
у неким земљама (Јапану , Финској, Шпанији . .. ) на том архитекте Божидара Петровића. Етнографски музеј у Бео­
спајању савременог и наслеђеног створене су ахитектонске градУ уз помо!; Републичке заједнице културе Србије и Ин­
школе изразитих регионалних вредности . ститута за архитектуру и урбанизам Србије поклонили су
О томе вечерас треба да буде разгоеора. нам ову не велику али дРагоцену књигу -сведоче, ьв о вред­

Верујем да ј е Крагујевац право место за такве теме . Из ном и племенитом напору чувања и обогаћИвања традиције
разлога: и народне баштине у градитељству . Куће које је пројектовао
- Што је , као културни и универзитетски центар архитекта Божа Петровић стоје у складу са природом и са
обавезан да учествује у преиспитивању културних токова. културном традицијом народа. Градитељски опус Архитекте
Па и у архитектури. Петровића на најбољи начин доприноси да се на простран­
- Што је најве!;и број овде присутних , а посебно ствима Србије и дРукчије него што је уобичајено савремено
архитеката , васпитаван у духу савременом , интернационал­ гради , да се успешно следи а не слепо копира граДИтељско
ном , а често и некритички ПОМОДНОМ . А ти Крагујевчани носе насле!;е још увек присутно на тлу Србије , забележио је
у себи још из детињства културне обрасце шумадијског гра­
академик Бранислав Којић у предговору књиге .
дитељског наслеђа . Обрасце према којима се нису , можда
Не велик али изузетно значајан опус Боже ПеТРОВИћа
увек односили са дУЖним поштовањем . Које нису довољно
професора Архитектонског факултета у Београду, може да
искористили као подстицај и знак идентитета .
послужи као "путоказ својеврсној стилској синтези засно­
- Што је Крагујевац један од центара у Србији у који се
ваној на оригиналном поимању наслеђа и тежњи ка инди·
вековима сливају токови досељеника. Развијају га и граде ,
видуалној пројектантској интерпретацији ,ьвгових вред­
чак и последњих деценија, доста различито од градова
ности преобликованих у свеже и уэбу1јујуће форме, блиске
сличне величине . Много више породичним кућама него
сензибилитету данаШlbег човека . . . Лишено сваког
вишеспратницама . да ли ј е то само израз економских и
подржаваlЬ8, непосредног преузимаlЬа или копираlЬ8 .
техничких околности , или је и жеља ве1;ине Крагујевчана рр
• Петровићево еезива, ьв за архитектуру претходних времена
живе у СВОЈИМ домовима - огњиштима , а не у становима као • •
мотивисано Је наСТОЈањем да се стваралачки м чином
машинама за cтaHoBal ЬВ?
успостави прекинути континуитет и рр се тако у савременом
Ако су ово неки од могyt;их разлога за вечерашњу заин­
пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
тересованост вас који сте у таквом броју дошли , молим вас
да промоција почне . Дом књиге ' Просвета" је, сасвим се обезбеђује целовитост и сигурност замисли уносе забо­
сигурно, право место за казивање о књизи , О архитектури и рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења,
односу Крагујевца према тим темама. који су га чинили хуманим И прилаго1;еним потребама и
Молим Видосава Стевановића као дома!;ина издавачке захтевима човековог ж ивота ' (Радомир Стани!I у огледу о
кy1'ie "Просвета - и као писца који је савремена књижевна делу Б . flетровића).
дела градио на наслеђУ овог краја , да заПQЧне разговоре
Ова књига као и само дело професора Петровића имају
поводом књиге ' Градитељско наслеђе и подстицај'
изузетан дРуштвени и културни значај . Лепота и складност
архитекте Божидара Петрови!;а.
пројектованих ку!;а потврђује не само зна, ьв и умешност
Мр Верољуб Трифуновић, д. и. арх .:

174
аутора, него и универзалистичку и антрополошку усмер­
ТРАГОВИ ДЕСТРУКЦИЈЕ КУЛТУРНЕ СВЕСТИ
еност тзв. сеоске ку1;е и народног градитељства. Ове ку1;е (Политика, 16. 4. 1988).
су лепе јер су самосвојне, достојанствене, препознатљиве и Г радитељски неукус и хаос захватили су Србију
непретенциозне. Оне су стварно "по мери човека" , али не последњих година - Како је Mory!;e да брига за заједничка
због својих фиэичких димензија; материјал и боја зграда, дОбра и вредности бу де тако олако препуштена свакоме
једноставност линија и умешна игра детаљима, сигурност и на милост и немилост .

лепота ентеријера, прилагођеност природи и усклађеност са


окружјем указују на одговор о смислу и сврси пројектовања "Србију су прекриле штитасте ваши". Овим речима је
стамбене зграде, без обзира да ли индивидуалне или колек­ професор архитектуре Божидар ПетровиI\ изразио своје
тивне. Божа ПетровиI\ показује да се индивидуална ку1;а архитектонско ви1јење градитељског неукуса и хаоса који су
може пројектовати и градити на трагу народне баштине и захватили Србију последњих деценија. да ли само гра­

традиЦИЈе, а да се при томе не мора умањити креаТИБНИ дитељског? Ово пита, ье управо долази из инспирације које
допринос и лични печат градитеља. Транспоновање наслеђа читалац добија из lberOBe књиге "Градитељско наслеђе и
и употреба традиционалних влемвната нису циљ нити разлог подстицај " (изд. Етнографски музеј у Београду 1987). Ово
сами по себи , НИТИ су пак ПЛОД намере да се докаже ПОСТQ­ још теже пада када се зна за двадесетогодишњицу (готово)
jalbe и вредност историјског. Делање на трагу традиције усамљености арх. Божидара Петровиllа у настојањима да
вођено је убеђењем и спознавањем исконских и универзал­ своје градитељство супростави нарушавању амбијенталних
них вредности градитељског наслеђа и потребом да се ове основа живљења свога народа.

вредности продуже и надграде: то је неоспоран допринос Нарушавање лепоте окружеlbа лишава човека
успостављању и богаllењу континуитета културног развоја осе1;ања присности са елементима тог окружења јер човек
једног народа. . мора волети оно што му је неопходно . Ку1;а дом је сигурно то .
Темељеllи се на баштини, Божа Петровиll је градио Д ку1;а, као и све остале потребе, ако су лишене љубави
оригиналне и препознатљиве ку1;е , лепе за очи и удобне за људи, изложена је опасности да буде напуштена. Жеља за
коришћВlbе, за разлику од великог броја "оригиналних лепим је утолико веllа уколико је ве1;а везаност за објекте
архитектонских доприноса- без духа, лепоте , стила и потреба. Осе1;ај лепог се изграђује, усавршава и негује дугим
сагласја са околином , које су преплавиле Србију и приград­ развојем културе. На њега се калеме изданци из других
ске зоне веllих градова. за жаљеlbе је што настојање култура што тражи промишљеност. Међутим, ако се посече
архитекте ПетровиI\а и, морамо реllи, ужег круга прос­ корен и засади сасвим ново биље , несклад се може појавити.
ветљених градитеља индивидуалних ку1;а нису имали веЋег дко ништа друго, природна средина може одбацити или
утицаја у протеклом периодУ интензивне изград' ьв у Србији. изоловати нову садницу. Такву младицу човек може сма­
Изглед ку1;а уз магистралне и друге саобраllајнице у Србији трати потребном па lIе је пустити да задивља не очекују1;и
(а и у другим деловима земље) показују надМОII лошег укуса од ње да му бехаром улепша свако пролеllе. "Ниједна свет­
и неМОII да се ОдУпре површном поимању смисла и домашаја лост није јасна као она која долази из давнина, ниједан корен
градитељског подухвата. Можда би оваква и сличне едиције није дУбок као стари . Уколико је тама гушћа утолико је
могле да будУ подстицај не само млађим архитектама него и светлост јача, уколико је корен дУбљи утолико су гране
власницима буду1;их зграда да пооштре критеријуме у про­ пркосније на шиби ветрова". Ове речи Милана Кашанина су
цени уметничке димензије архитектонског пројекта. Јер, управо биле подстицаји неимарству Божидара ПетровиI\а .
како рече један архитекта, колега Боже ПетровиI\а, Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар
архитектура постаје уметност I уистину уметничка дело тек ПетровиI\ је у својству архитекте покушао да се својим двлом
онда када уметник зажели да је пренесе својим цртежом на одупре "тиранији неукуса и кича која се обрушила на наше
папир. Верујемо да lIе се, за разлику од многих ку1;а пројек­ просторе у виду викендашке и друге изград' Ье" . При ТОМ ОН
тованих на традицији "модерне" архитектуре и с намером да води рачуна о томе "да се савремени функционални и строго
се потврди аутентичност пројекта и новчана снага власника , наменски простори могу изградити уз

ку1;е архитекте Боже ПетровиI\а наllи на акварелима и архитектонских вредности претходних времена" .
графикама многих уметника.
Ксенија Петовар

175
Љубав и носталгичност на њега одговоре имају најпре они који у организацији
друштва носе одговарајyl\е функције. Ко ррје дозволу за

у Српском народУ и његовој култури видљива је љубав градњу кича? Колико је наших архитеката отишло у ·гастар-

па и нека носталГИЧНDCт према кући. Чак и речима које бајтере' а колико их ради у 'ко"'уналним одељењи ...а' од

означавају разне типове ку!;а скоро рр се открива право општина до Републике? Зар је ...oryl\e да у савре ... ено",

твпање које човек ynyl\yje својој љубави. У Вуковом речнику друштву брига за усавршавање квалитета живота често

се могу на1;и многе такве речи: колиба савијача, кулача, лежи на људи ... а који уопште не могу да схвате рр наслеђу у
савардак, стрница, ог, ьзрица , крови, ьзча, лубњача, изба, архитектури треба приllи као 'интелектуалној и духовној

вајат ... 'Моја ку!;ица - ... оја слободичица" и "'ноге друге шанси која би на... о ... огу!\ила рр превазиђемо једно ста, "" и
изреке богато изражавају ту љубав. дођемо до првих вредности у једно ... времену које те вред­
Могу!\е је поставити пита",е: откуда онрр овај неукус ности и заслужује" .

који ррнас руши амбијенталну и људску удобност И лепоту? Дко боље осмотримо око себе данас се тешко можемо
Зашто је архитекта Божа Петрови!; тако усамљен у борби ослободити песимизма . Поред нарушених пејзажа К алп _

против I Ь8га? ским· крововима по питоминама Шумадије, сваком путнику

...Колико знам, нема земље (цивилизоване) у свету у кроз Србију ... ора застати ррх при пролазу поред многих
којој се брига за заједницу препушта, у било којОј области, сеоских гробаља . Живот на ово ... свету је увек био својевр­
укусу или неукусу појединаца. Био сам сведок рушења не­ сна пројекција живота у "сво ... селу". Није стога ни чудо што
доличне ку!;е у Бретањи (Француска). Винарски трговац је се и тамо сместио овоземаљски кич у виду "споменика"
саградио ту ку!;у у виду винског бурета . У Бретањи постоји којим са ... и своја гробља скрнави",о. 'Спо ... еници' са фи1;а... а,
правило: бели ЗИДОВИ • ЦРНИ КроВ . У оквиру ТОГ правила телевизорима, кухињама и трпезаријама су својеврсна гро­
машти градитеља је остављена слобода. Тако сваки теска деструкција свести о разликовању узвишеног и
намерник који се упути у ту земљу, чи ... у њу уђе, зна рр је скарадног. На жалост и та деструкција је произашла из
управо тамо где се намерио. Такву зе ...љу воле и странци да
нефункционисања друштвене контроле којој основна сврха
посе!lују јер желе да проведУ неко вре ... е у неко ... а ... бијенту
... ора бити спречавање бујања патолошких појава у друштву.
који и ... а друкчију лепоту - ако је и ... а. Сви људи су склони рр
Морамо се зато сасвим озбиљно запитати: како је Moгyhe да
прихватају новотарије . ТО је добро. Поготово сиромашни
људи који трбухо ... за крухо", одлазе у стране средине. општедруштвена брига за заједничка добра и вредности
Нашавwи тамо хлеб , они еуфорично прихватају културне буде тако олако препуштена свакоме на милост и немилост?
творевине средине која им је тај хлеб ",. па . Зато ваљда и Трагови ове деструкције културне свести су видљиви и
наши "гастарбајтери" граде у својим сели ... а Ајфелове куле у другим сферама духовних творевина. Новокомпонована
по двориштима, сликају ПО фасадама кичерске фреске с "народна" "'узика је у то ... погледу најприсутнија због буке
мотивима из Бечке шуме, тиролске ПОТОЧИће и нордијске

КОЈУ прави.
галебове, Геновеве и лабудове. да се деструкција културне свести заустави, неопходна
је реконструкција и ње саме и многих других сегмената за­
једнице којој припадамо. да се то достигне није неопходна
3агледати се око себе нека велика МУдРОст. Архитекта ПетроВИћ је својом књигом
показао да је потребно само мало загледати око себе и иза
Архитекта и градитељ Божиррр Петрови!; остаје себе како бисмо пред собом открили лепоту , хармонију и
усамљен, уз неколицину својих колега, у борби против гра­ спокојство. Ова књига нам може послужити као истинска
дитељског кича . стихијског увоза страних модели и погуб­ инспирација не само за ренесансу нашег градитељства веЋ
ност и",итаторства који заједно чине амбијент некултурни ... за многе друге ствари са којима не смемо бити задовољни.
и стога ружни .... Он се труди да нас увери да 'културни моде- Ова књига и досадашњи рад њеног аутора нам јасно кажу:

ли увезени са стране успораваЈУ схватања наше националне потребно је само да ради ...о. да се бави",о мало више собом
реалности . . . рр ... одернизација која априорно одбацује а и на одговоран начин и уз знаЈ ь8 која нам, сигуран сам, не
проверене вреДНОСТИ прошлости ВОДИ у површност и недостају. Уместо да га извозимо као ·вишак" ставимо га на

сервилну копију страних узора. Како избеllи културну ин­ СВОЈе место.

фериорност и духовну капитулацију?" Ово питање Б.


Петровиl\а ynyl\eHo је на ... а сви ... а без изузетка. Обавезу рр Радослав Стојанови!;

176
ГОВОР
ДРАЖИ МИРА МАРУШИЋА
НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ ПРОФ. БОЖИДАРА
ПЕТРОВИЋА
21. АПРИЛА 1994. ГОДИНЕ

Поштована господо,

Овде смо рр изложбом једноставног имена "Ку1;е помогао да се враЂамо себи, да Шумадија буде Шумадија.
архитекте БОЖЕ ПЕТРОВИЋА· одамо, пре свега, признање Ку!;е архитекте БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА одишу пре свега
изврсном стручњаку и нашем потврђеном пријатељу. Посе­ топлином сопственог поднебља. То може само човек који
бно ми је драго, што је овај догађај уприличен као део целу Србију најрадије препозна у стиховима Момчила НАС·
обележавања Дана подизања 11 српског устанка и Дана наше ТАСИЈЕВИЋА, који кажу: .у завичају мом згурени кровови
. општине. Србину, какав је професор БОЖА ПЕТРОВИЋ, 1;уте . и миле воде, и дим по земљи се краде" .
такав ПОВОД и приличи. у осталом, како неко једном приликом рече, ту је
Ја Н8ћУ говорити о ономе што треба да каже језик БОЖА , па предлажем да заједно обиђемо и отворимо врата
струке . О томе Ђе боље и више Проф. архитекта ЗОРАН I t.eгових куМ . Својом лепотом и једноставн о ш1;у оне нас
ПЕТРОВИЋ, БОЖИН пријатељ и колега . саме позивају.
Ја бих да проговорим о човеку чија дела данас на овај
начин представљамо. Хвала!
Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ није рођен у Горњем Ми­
лановцу, али нам то не смета да га сматрамо својим . Не само
за то што је о вде учио Гимназију , ве1; пре свега за то што се
деценијама свесрдно трудио да нашем граду и 1ьеговој
архитектури сачува дУшу .

за Горњомилановчане ОН је ОдУвек овде и никада није


ни одлазио. Тај утисак не вара, јер је БОЖА са нама увек кад
овај град заПОЧИlbе нове пројекте, када нам је ОД свега
потребнији савет цеl Ь6НОГ стручњака, који нас воли и коме
верујемо.
Тако је било и пре неколико месеци када без њега нисмо
МОГЛИ да започнеМQ један велики подухват - иэградњу
Музеја 11 српског устанка у Такову . Онје на том послу својски
запео због нас али више ОД свега, како једном сам рече, због
ове ојађене Србије чији смо велики дужници . Рекох да неЂУ ,
а и не могу, да дајем стручне оцене. Али , могу о нечему,
зашта човек не мора да буде стручњак, да би приметио и
осетио. беше иза нас један период искомплексираног
трачања за белосветским примерима. У жељи да пре­
вазиђемо сопствену заосталост одбацивали смо и своје
вредности и често завршавали у неукусу, у свему па и у

архитектури.

Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ, нам је СВОЈОМ

стручнош1;у, својим уметничким геном и српским нервом

177
БИОГРАФИЈА
БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА

Осим наставничког рада Божидар Петрови!; руководио


је израдом више комплексних истражиеачких студија: Сту­
дија за решаваl ьв и изградњу насеља Ел Мулак у Египту ,
Студиј а за пројекат изградње насеља "3 километар" у Бору,
Студија за изградњу монтажног система НСП1, Системска
студија за 111 елемента просторног плана Републике Србије,
Студија за обнову и изградњу подручја Копаоника .
За више ИНдУстријских постројења и фабричких целина
дао је урбанистичка и архитектонска решења , као што су :
Архитекта Божидар Петрови!;, редовни професор Архи­ Фабрике лекова "Галеника" - Земун , Фабрика гуме 'Тигар'
тектонског факултета у Београду , рођен је 1922. године у -Пирот , Фабрика гуме на Цетињу - (идејно решеIЬВ) , Фабрика
селу Диl\и, општи на Љиг . Основну школу завршио је у месту гуме у Биха!;у - (идејно решење), Фабрика лекова у Акри,
poljeњa, а гимназију у Горњем Милановцу . По демобили­ Гана -(идејно решење) .
зацији 1946. године уписује се на Архитектонски одсек он­ Од многих пројектованих и изведених објеката на­
даШI ЬеГ Техничког факултета у Београду на коме је ДИПЛО~ водимо : Идејни пројекат фабрике дувана у Бејруту (са арх .
мирао 1952. године . По ДИпломирању се запослио у Енерго­ М . Штериl\и и групом) . Прва међународна награда, Идејни
пројекту , где је остао до избора за асистента на Архитектон­ пројекат стадиона у Краљеву (са Б . НоваКОВИћем) , Идејни
ском факултету у Београду, јануара 1956. године. пројекат стамбеног блока у Пожаревцу (са проф. М. Ра­
Године 1963. објављује са П . Јованови!;ем Универзитет­ довановиI\ем), Идејни пројекат стамбеног блока у Смед­
ски уџ6еник Статика I и " . ереву, Идејни пројекат хотела у Кора!;ишкој бањи, Идејни
Од јануара 1970. године, одлуком катедре за Статис­ пројекат црквеног дома у Ваљеву , Идејни пројекат ком­
тику конструкција поверена му је настава предмета Ме­ плекса зграда за Упраеу новог копа рудника бакра Велики
ханика и Отпорност материјала , а од школске 1972П3 . Кривељ у Бору, Идејне и изеоljачке пројекте за стамбене
године и предаваl ье из Т ворије система . зграде насеља Колубара (тип : 5, 10, 11 , 16, 18), Идејни и
И поред оптере1;ености наставом из предмета Ме­ извођачки пројекат за основу школу у Великим Црљенима и
ханика и отпорност материјала, архитекта Божидар Вреоцима, Идејни и извођачки пројекат за зграду социјалног
Петрови!; прати, изучава нову и савремену материју која осигурања у Смедереву (са арх . М. ШтеРИћ) , Идејни и
у лази и у свет архитектуре - Теорију система . извођачки пројекат за дечји диспанзер у Младеновцу, Иде­
Увиђајyi\и значај савремених метода рада он чини да ј ни и извођачки пројекат за објекте фабрике гуме у Пироту ,
ова материја буде предспрема за обуку архитектонског про­ Идејни и извођачки пројекат за више погона и института
јектовању, ПОЛ8эећИ пре свега ОД тога да архитектонско фабрике ' Галеника' , Идејне и извођачке пројекте за све
пројектоваlbе, по својој природи, није ни рутински ни детер­ објекте насеља Ел Малук у Египту, Идејни и извођачки
минисани процес, а резултати ПОГОТОВУ . ве1; да је у питању пројекат за будyllи хотел у Ваљеву, Идејне и главне пројекте
увек истраживачки напор са СВИМ одликама своје сто­ ИНДИВИдУалних кућа за обнову Копаоника .
хастичке природе . У току ТИХ I ыэгових напора и эалагања он Посебну групу пројеката чине објекти приказани овом
објављује: Елементи опште теорије система, Планираl ьв и публикацијом .
одлучивање, Ентропијске мере диференцијације, Системи и Архитекта Божидар Петрови!; је од 1963. године изла­
простор, MOгy!lHOCT истраживања архитектонског пројек­ гао нацрте пројектованих и изграђених кyl\a у : БеоградУ,
тавања са гледишта теорије модела, Прилог егзактном прис­ Ужицу, Зајечару, rOPlbВM Милановцу, ВалЬВВУ, Нишу,
тупу проблемима у процесу архитектонског пројектоваlbа, Краљеву, Крушевцу и Милану (Италија).
MOгy!lHOCT каталошког пројекта, Теорија система и инфор­ Неколико пројеката и студија арх. Божидара Петрови!;а
мација и др. приказани су и у страној литератури .

178

BUILDING TRADITION AS STIMULUS As lог the јппег organization 01 those dwellings, ј! is


тоге ог less somewhere hall-way between the requirements
1I we аге to discuss апу building trad~ion as stimulus 01 игЬап '!nd those 01 rural living. However, јп all 01 them,
to contemporary building, ј! is песessзгу, 1 should say, to the requirements considered typical lог а modem lагт house
locus опсе again, and seriously, оп the values 01 such аге по! те! clearly enough. The spaces јп those dwellings
tradition which is powerful enough to stimulate. Тhe necess~ аге often over-sized and irisufficiently used/guest rooms, lог
to search lог stimuli w~h, јп building tradition is definitely instance/, whereas the absence 01 some trad~ionally јтроrtan!
justiliabIe, particularly јп those environments where the spaces, as the 'гоп! porch ог the enclosed second-floor
trad~ion is noticeabIy present, and where ~ demands from poгch /ёardak/, is dilficu~ to explain.
contemporary builders to develop а сеrtзјп attitude to its It is а standing lас! that ј! would Ье possibIe to change
values. the organization 01 those dwellings Ьу introducing а minimal
Fortunately, those dignified proofs 01 the building питЬег 01 elements јп oгder to make them adequate lог
trad~ion јп Yugoslavia аге still to Ье lound all оуег the the needs 01 modem lаrrnег . Firstly, we have јп mind the
country. necess~ 01 two entrances to the house. front and геаг. Тhe
Тhe s~uation becomes rather complex јп view 01 the геаг antrance estabIishes а direct link with the summer
well-known and challenging lас! that the comparatively small k~chen and other ancillary spaces, the back yard and the
агеа 01 Yugoslavia abounds јп different and specific garden included.
geographic and climate regions, characterized Ьу distinct Unlortunately, as lorthe outer view 01 the house опсе
lorms 01 building trad~ion. made repulsive - there аге по ways, по matter how expensive
It is unnecessary to stress how much the lollowing and sophisticated, јп which ~ can Ье a~ered.
shapes 01 house уагу опе from another: the stone hovel The buildings 01 today display ап entirely different ratio
from Dalmatia, the саЫп Iгот Zlatibor, the cottage from 01 solid walls and openings. The openings аге larger and
Macedonia, the mud and straw house from Vojvodina ог the 01 various shapes, and they аге much тоге numerous than
Slovenian house with а large sloping rool. What а multitude they used to Ье. Let us just гететЬег that the walls 01 the
01 architectural varities do we lind јп the fulfillment 01 the central space јп the old-time dwelling f 'house'/ - had по
апсјеп! requirement 01 human existance, namely а house 10 windows а! all, and that the windows јп some other rooms
lјуе јп! were extremely small. Тhe changes which have taken place
Тhe builders 01 that architectural heritage were mainly аге уегу easily justilied and accounted Iог, Ьи! they still have
self-educated and, јп effect, they were builders only that по! lound the most "иitзЫе arch~ectural expression.
long as they built their own homes. Upon the completion What ј. most characteristic јп the majority 01 regional
01 building, they would retum to their basic occupations: to building traditions јп Yugoslavia, ј. the exquisite combination
land cultivation and саttlе breeding. AII the тоге so аге the 01 the dark, sloping гооl with the white mass 01 the house.
contemporary builders јп our rural areas laced ~h а уегу The house itself ј. simply divided into two parts. Also, ~ is
serious issue 01 how to build dwellings which would по! Ье песеssзгу to ројп! ои! to the јт роrtзпсе 01 locating the
јп bad taste, јпсараЫе 01 meeting the real requirements 01 house јп the most natural таппег possibIe, as well as to
living ог јп complete disharmony with the surroundings. the logic 01 local materials aplication -to their econimical,
When we maintain that the present-day building јп rural almost tight-fisted use еуеп then when the circumstances
агеа lacks јп knowledge and purpose, we аге still aware 01 permitted otherwise.
the lас! that numeгous highly advanced building materials Тhe way to linding successful and adequate architectural
аге used - as the days when only those materials immediately expression јп rural dwellings to Ье built јп the Миге , lies
ауаilаЫе јп the surroundings were used-are long since gone. јп а detailed and elaborate analysis 01 the unique architectural
Owing to the developmenl 01 communication and transport values 01 оиг sell-raised building trad~ion.
networks, ј! is по! unusual that а village building s~e boasts
bricks, bIocks, sophisticated гool-deckings/such as gutter tile,
salonite, pantile, etc/, concrete loundations, lintels and Ат. Zoran В. Petrovic
comices, and, which is 01 тоге гесеп! date, obiigatory Faculty 01 Architecture
ann-seismic vemcal supports 01 reinlorced concrete. University 01 Belgrade

179
ЕХСЕАРТ FROM ТНЕ OPENING SPEECH АТ extends this light through his buildings јп his Ihoughtful,
inspired, original and inventive way.
ТНЕ EXHIBITION "HOUSES ВУ BOZд Coming from the агеа where people esteem everything
PEТROVIC ТНЕ ААСНIТЕСТ" IN VALJEVO and being complelely devoled to the ехрегјепсе 01 their
ancestors, Мг. Boza Petrovic could easily make а relalionship
Тhe protection 01 the national architecture monuments with everlasting values 01 Ihe old manners јп arcMecture,
is ou1 01 question being imperative 01 its existence. No and, being ап architect, he look his chance јп а kind 01
matter how cultivated, thoughtful and complete ј! is, ј! сап adventure searching lог the patterns and lorms 01 human
по! cover all the social, cultural and scientific goals and settlements having all the details subordinale 10 а human
interests unless ап important, though often neglected, being - pattems Ihrough which а тап could find and сате
condition is lulfilled. It is to make old and current arcMecture back to his own sell. Не did поl have 10 search lог the
Ьесоте а continual process. Ог, better to say, ~ is the idols because his native land is а region where ј! has always
question 01 spiritualization 01 the au1ochthonous creative Ьееп а custom 10 plan and build јп order to accommodate
concepts and its translorrnation into new original architectonic all human needs. That is the агеа where а тап could show
ideal оп the basis 01 space and lоrrn solitions and up and ргоуе himsell јп the best way Ьу his own house.
Мг. Petrovic's houses, built јп extremely Ьеаu1Иul regions 01
constructive structure keeping native and old national
architecture. Тherelore, јl the contact 01 tradition and Serbia, . keep catching eyes 01 passers-by giving them
precious ideas, reviving thoughls 01 renaissance 01 Ihe lolk
modernity is achieved, and, Ьу that, the way lог old
spirit, causing and encouraging efforts а! estabIishing
arcMecture towards the Mure and uncond~ional existence
interrupted регтапепсе 01 au1hentic and human archilecture.
is obtained as well -then the protection reaches its complete Not pretenliously, but slill highly successlul he shows
sense 01 spiritualization 01 inheritance which thus overcomes the possibility 01 re-estabishmenl 01 Ihe old lorms and
its museum dimensions and categories and gets determina- proportions. Getting Ihem јпlо relalions and harrnony, he
tion 01 living, current, inspiring lactor 01 modem spirit.
gives both archaic and modern ајг 10 his creations. Bul
In this small wor1d 01 gifted, intelligent and patriotic
аЬоуе all, his creations аге highly human and challenging
architects devoted to the architectonic inheritance 01 their
јп the sense 01 по! only research јп archilecture inheritance,
nation, we сап lind а simple, slightly rustic inhabitant 01
which is по! Ihat much implied јп Yugoslav current planning,
Rudnik, Мг. Boza Petrovic. Although а Univers~ prolessor,
he is totally unalienated - а тап 01 his native land, and, but regarding the final goal 01 thal research as weU. Тheгe
аЬоуе everything else, а lolk тап and thinking creator. have Ьееп several ambitious attempls јп usage 01 vaJues
Known as ап energetic person, а qonsequent fighter and characteristics 01 the old mansions јп the planing.
lог the statements and goals јп his prolession as well as However, ј! seems Ihat still поопе, wilh ехсерtion 01 Мг.
јп his lile, he is а тап devoted to his Iriends and his native Реlroујс, has given апу 01 the јттоојаlе results when the
land, and, besides, ап outstanding pedagogue. However, richness 01 the Yugoslav аlпсјеп! lolk architecture is
only а lew 01 us could hardly Ье aware 01 his illusions and concerned.
admiration 01 the ancient architecture, and, еуеп less, 01 his Не lell this richness јп his own specific way and
almost secret researches јп the essence 01 the lolk succedded јп realizing this wein 01 gold to its very end. Не
architecture. succedded јп his work, being moslly imaginative and
Тhe sense 01 creative su~ability 01 Мг. Petrovic's planing inventive, he happened to get new golden creations actually
was originally discovered Ьу the researchers and then Ьу making brand new products 01 Ihe тотеnt Тhose аге 10
all the sensitive and larsighted workers who сап по! but Ье worked out Ьу the theorists and arcMecture connoisseurs,
see the beauty and charms 01 human architecture and aestheticians and sociologisls. We аге accepling them
creativ~. The conservators, museum people and аll the other
most cordial welcome because we have Ьееп missing tttJ6"""11,
сараЫе 01 recognizing the origin and development being а
we have Ьееп longing lor them. Now we аге aware of :he
special kind 01 delense 01 our ancestors from the warriors
lас! Ihat they аге 10 help us find aurselves.
and strangers and, оп the other hand, finding proofs lог
their ident~ јп the апсјеп! mansions, did understand that
Мг. Вoza Petrovic actually extends original light 01 his nation
Radomir S 4 а:
against its own alienation being extremely strong јп these Director 01 Ihe IпsШulе lог the Prolection 01 Q&.raI
crucial moments when all the classes аге implied - he Monuments 01 Ihe Socialaist RepubIic 01 SertIIa

180

CIP - Каталогизација у публикацији


Народна библиотека Србије, Београд

929:72 Петроnиh Б.

ПЕТРОВИЋ , Божидар
Старе српске хуће као градитељски подстицај I Божид ар П етро виh ;
[прирсђивач и цртсжи Зоран Петровић ; фотографије МИКИ
Ћурзшковић]. - (Новодопуњено изд.). - Београд: Грађевинска књига ,
1997 (Бор:Бакар). - 180 стр. ; илустр.: 22 х ЗЗ ст. - (Библиотека
Српска архитектура) .
,
Стр. 6: Предговор Ш издању Ј Зоран Петров иh . - Стр. 7: Предговор
I БраНИСЈ1авЋ. Којиh. - Стр. 9-13: Оглед I Радомир Станиh . - Стр. 15-21:
Градитељско насл е ђе као подстицај I Зоран Б. Петровиh. - Други о
делу Боже Петровиhа: стр. 165-177. - Библиографија Б. Петровиhа :
стр. 178. - rnstead ofSummary.

ISBN 86-395-0161-0

728.6(497.11)
а) Петровић . Божидар (1922-) б) Куће - Србија
ИД=59259660
ISBN 86·395·0161·0