1.

POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI - Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu sa drustvenim uredjenjem datog drustva. - Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena organizovanom sankcijom drustva. - Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova. - Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija. Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom je zasticena. - Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave. Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos. - Pravna norma ima tri elementa.  Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene pravnog pravila.  Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.  Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt. - U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale. Vrste pravnih normi: a) Materijalnopravne i procesnopravne – Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne) odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava. Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava. b) Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na: imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti. Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati. c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na Opste pravne norne odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca). Pojedinacne pravne norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno lice).

1

d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije
pravne norme se dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje. Zabranjujuce pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje subjektima prava na odredjeno ponasanje. e) Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija). f) Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne (pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati). g) Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno, nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno. 2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA Pojam tumacenja – Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme. - Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila. - Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke. - Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje. Vrste tumacenja - Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme. a) Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja b) Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njime se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem. c) Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama. d) Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutku donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta. e) Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice koje izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu. Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi) - Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normama da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sud se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U

2

takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano). - Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogija moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) – sustina je da za sve slucajeve koje odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja). SISTEM PRAVA - Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava. - Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove) i grane prava. - Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos. - Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cine sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko… - U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadrze:  Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vrsi na osnovu toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjuju odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).  Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.  Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se uredjuju odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija. 3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste) - Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima. Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo drustevnim odnosima. - Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr. simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…) - Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravni odnosi. - Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njima subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava. - Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosi su utuzivi. - Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi pravnog odnosa:

3

zakon. ponuda. 4. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu. . Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni propisi. smrt.Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje. Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu. sve pravne cinjenice delimo na dogadjaje (drustveno oboljenje. odnosno akt u kojem je sadrzana pravna norma. . U zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav. .Pravne akte moze donositi drzava tj.Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on nema prirodu pravnog odnosa. zemljotres…) i ljudske radnje (pricinjena steta. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje.U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi. . . Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu. PRAVNI AKT – pojam i vrste . kao i drugi organi i organizacije. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno dejstvo (npr. podzakonski akt. Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene.Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju). promenu ili prestanak pravnog odnosa. . punoletstvo). zalba.Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje nastanak. njeni organi. . Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan. prestupi. oprost duga.).. U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne. kleveta. imovinski delikti.Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. PRAVNE CINJENICE .Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i pojedinacne.Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog odnosa veziva za protek vremena (npr. drugi opsti akt i ugovor. promeni ili prekine pravni odnos (npr.. pravnu normu moze stvarati pojedinac ili kolektivni organ. .Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo donosenje i postupak u kome se donosi akt. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu (npr. ugovori…). tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma.Postoje razlicite podele pravnih cinjenica: Oborive pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive – one za koje se ne moze suprotno dokazati. . Cilj takvog akta jeste donosenje odluke.    Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili pravnim licima. .Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. starenje. prekrsaji). pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. 4 . Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj.

U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter izvora prava. 5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose.Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. . Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law). tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu.U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne slucajeve.Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni akti i kodifikovani obicaji.U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. 6) Kolektivni ugovori.Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na anglosaksonskom podruciju. o tome odakle ili iz cega izvire pravo.5. .U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan. U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opsti pravni akti. skupstina ili parlamant dok u sistemu precedentnog prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje donosi drzava a primenjuje ih sud. 3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti. 4) Podzakonski opsti akti. . FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste . To znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace. U sistemu precedentnog prava ne 5 . dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. Ustav je na hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin: 1) Ustav Srbije.Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. ili opste ili obicajno pravo. . jer usled dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU a) Precedentno pravo (Common Law) . a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj karakter. . 6. 2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori. . U kontinentalnom pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava.U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome. Izvori prava mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose). . U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke.Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava.

.Amnestija i pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj. Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do njihove primene potrebno je doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje subjekata u odredjenoj situaciji.Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni. samo sankciju ili oba. Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravicnije u novim uslovima. .Medjutim odvojenost.Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju. Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve. . VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije. ali vansudski organi. b) Pravo pravicnosti (Equity Law) . . POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste . Stoga je osnovan tzv.Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni. jer se time prakticno zadire u sudsku vlast.Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije. odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije). 8.U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu opste pravne norme. kojima je vec izrecena kazna. Ovim aktima osudjena lica se potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne.polazi se od opste pravne norme vec od slucaja (cases – slucajevi).Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan odredjen pravni odnos. organizacija sudova u Srbiji i njihova hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Svojstva sudske funkcije . abolicije i pomilovanja. samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi (donose resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). SUDKA FUNKCIJA. Stoga se moze doneti samo pre izricanja krivicne kazne. Ovde sud za konkretan slucaj trazi resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slucaj resila. . Takodje sudije bira parlament ili ih pak 6 . 7. Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje spadaju pojedinci ili organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte.Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena precedentna odluka za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim. . .Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava. Akt abolicije onemogucava krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje krivicne odgovornosti.Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti.

zakonom utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost. visi trgovinski. vojni. Sudi u gradjanskim sporovima. 2) da prvostepenu odluku preinaci ili 3) da je potvrdi.imenuju sef drzave sto indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. . stalnost sudske funkcije). visi prekrsajni i upravni sud). arbitraze i izabrani sudovi.Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke). Pravni sistem se protiv ovoga pori putem razlicitih mehanizama (npr. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski. veca odgovornost i savesniji rad. . Postupak medijacije moze se okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma.Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca. krivicne i specijalizovane (trgovinski. poverljiv i bez prisustav javnosti. b) Nadleznost sudova – uredjena je zakonom. . okruzni. njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. 7 . prekrsajni. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. Sudska vlast pripada sudovima. porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom isplate minimalne zarade.U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. za novcane kazne i kazne do 10 god.Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju dve stranke ili u slucaju povrede zakona. . Zakonom je zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova. sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve gradjane. . Koriste se kod imovinskopravnih sporova. . Opsti sudovi se dele na: gradjanske. trgovinskih. apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski. Time se obezbedjuje objektivnost. oni se osnivaju i ukidaju zakonom i njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. 3) Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova. 4) Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata. Da bi se obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se zali drugom sudu viseg stepena. b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljeg postupka.Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju drustveno opasnim delima. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod odgovarajuce pravni pravilo. 6) Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima. stambanim sporovima iz radnih odnosa. c) Hijerarhija i nadleznost sudova a) Hijerarhija sudova – Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. b) Organizacija sudova u Srbiji . 7) Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova. da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude.Sudska vlast je ogranicena zakonom.Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. 2) Okruzni sud – sud prvog stepena. 5) Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova. maloletnicki…) . Posto visi sud ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje . u sporovima o autorskim pravima. .Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana.Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova. 1) Opstinski sud je sud prpg stepena. Postupak medijacije je hitan.

Njivove odluke ne mogu menjati drugi organi drzave. 9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju (odlucivanje o redovnim i vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje misljenja o nacrtima zakona. ali fizicko lice moza da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo. vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana. h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika – lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku koje razume. da je nastalo prirodnim putem tj. zakona i drugih pravnih akata.Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak. o optuzbi koja mu se stavlja na teret. pracenje rada drugih sudova…) OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti – sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice na njih. ispunjava obaveze. bilo samo bilo preko punomocnika. .. svako vece je sastavljeno od neparnog broja sudija. Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje navrsi 15 god. nastanak i prestanak fizickih lica . d) Nacelo kolegijalnosti – sudovi su zborni organi i sude u vecu. Mesto u kome fizicko lice privremeno boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i odjaviti kod nadleznih organa. rodjenjem i da je zivo rodjeno. b) Nacelo zakonitosti – u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava. f) Nacelo visestepenosti – na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe visem drugostepenom sudu. Osnov za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti. FIZICKA LICA a) Pojam. Svako vece ima predsednika. Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica. imovina….Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih. 2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) – prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. . g) Nacelo prava na odbranu – svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu. 8 . Moze se imati samo jedno prebivaliste. e) Nacelo jednakosti pred zakonom – zakon je za svakog isti bez diskriminacije. smrt). tako da prekid trudnoce mora biti po propisima. Ono je bitno jer u njemu fizicko lice ostvaruje svoja prava. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. .Licno ime sluzi za identifikaciju fizickog lica.) b) Atributi fizickih lica 1) Ime – Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena).8) Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom. c) Nacelo javnosti – rad sudova je javan i time dostupan javnosti. i) Nacelo kontradiktornosti – sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu. 9. U momenty rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti.Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus. o razlozima. Da bi jedni lice imalo status fizickog lica mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik. Drugim recima fizicko lice moze prestati na dva nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da postoje indicije koje ukazuju na fizicki nestanak tj. nacelo tajnosti rada je izuzetak. vodi sporove…Lica moraju prijaviti svoje prebivaliste kao i odjaviti ga prilikom promene.Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice.

oduzimanjem drzavljanstva i na osnovu medjunarodnog ugovora.Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid. Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost. . sediste. 3) Delikatna sposobnost – je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid.  Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica.Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. PRAVNA LICA a) Pojam pravnog lica .Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica. Sva ova cetiri uslova moraju biti ispunjena. To je sposobnost lica da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno delikatno sposobna i za njih je nadlezan maloletnicki sud. . . . gradjanska i socijalno-ekonomska prava. b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj 9 . Drzavljanin jedne drzave uziva u njoj sva politicka. Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije:  Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom.Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime.3) Drzavljanstvo – oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave. c) Pravna. jer je za nju potrebna psiho-fizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god).Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup fizickih lica. Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja. delatnost i drzavljanstvo).  Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena. 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi za obavljanje neke delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. odnosno zakonskog zastupnika. poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica 1) Pravna sposobnost – definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ciju osnovu cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca. .Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa. Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih oblika udruzivanjem fizickih lica i njihovog kapitala.Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno. Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike. Ova kategorija ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja. odricanjem lica od drzavljanstva. Ona oznacava sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose. Pravno lice je drustvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. 2) Poslovna sposobnost – je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost. 10. To su redovni nacini sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija – podnosenje zahteva za prijavu drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora. .

Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi. u momentu registracije.Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman.Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica. udruzenje knkizevnika. . tj. privredni. drustveni i socijalni ciljevi drustva. sistem koncesije. statutom i zakonom. tj.Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove.Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja. tj. . 2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja prestaje osnova njegovog postojanja. lovaca…) Ustanova je pravno lice koje nema clanove vec sluzi odredjenom cilju (npr. muzej. Pravno lice je nosilac samo odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o osnivanju. . U drugom slucaju kao subjekt prava pojavljuje se imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja same imovine. 2) Poslovna sposobnost – podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose. . politicki. . bolnica…). opstina). 3) momenat odobrenja nadleznog organa tj.Pravna lica mogu prestati na vise nacina: 1) Na osnovu zakonskoh naredjenja. ako se podeli ili transformise u neki drugi oblik. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog udruzivanja. 5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede (ustanove i udruzenja). Preko njih se ostvaruju brojni drustveno-ekonomski. 3) Delikatna sposobnost – pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem svoje delatnosti. udruzenja). Ali za stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna 10 . Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca. slobodnog udruzivanja odnosno donosenje odluke o organizovanu ili osnivanju tj. grad.Pravna lica prestaju saglasno ustavu.Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. Udruzenja cine njegovi clanovi povezani zajednickim interesima (npr. Ona se stice upisom u odgovarajuci registar i duboko je vezana za delatnost kojom se to pravno lice bavi. . drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke). zaduzbine…) U prvom slucaju kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova. da svojom voljom stice prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. 2) momenat registracije. zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje. na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja odredjenog oblika pravnog lica. d) Prestanak pravnih lica . drustva. c) Nastanak pravnih lica . sistem normativnog akta.Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava. neprofitne organizacije (komore i sindikati) i profitne organizacije (preduzeca. . 4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova. . e) Sposobnosti pravnih lica 1) Pravne sposobnosti – pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po svom obimu uza i u neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. 3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem. Pravnu sposobnost pravno lice stice momentom osnivanja..Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom. pravna lica mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka.

Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari upotrebljava zajednicki naziv intelektualna svojina. zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pod objektom prava moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr. ugled. 5) Licna dobra – podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za samu licnost coveka. pravo potrazivanja. 2) Ljudske radnje (cinidbe) – ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. 11. 12.Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. zanatskoj ili drugoj delatnosti. b) Vrste 1) Stvari – stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti. Izraz industrijska svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u nacionalnom i medjunarodnom pravu. . Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova: da je podobna za metamorfozu. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE . novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze primeniti u industrijskoj. vrednosti koje se mogu primeniti u privrednoj. da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno dopustena. Svi uslovi moraju biti ispunjeni. Ovde je rec zapravo o ljudskom radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama. Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na: a) Pronalazak – to je novi izum.U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze vradnosti. koja nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drustva (npr. kosa) i novac i HOV. autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava – objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha. Pronalazac u odnosu na svoj izum ima licno (moralno) pravo i imovinsko pravo. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste a) Pojam . 11 . Licna prava i licna imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. Pronalazacko pravo regulise ovu oblast. prava potrazivanja). Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno podoban za metamorfozu vrednosti. Ona odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje i dr. To su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi. nova intelektualna resenja.Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije.odgovaornost individualna a ne kolektivna. status. cast). krv. 3) Prava – to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. U licna dobra se ubrajaju: licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska prava (prava imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). Sva ova dobra mogu postati objekat prava u slucaju njihove povrede. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost fizickog lica subjektivna.Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. Posebne vrste stvari za koje vazi poseban pravni rezim su delovi ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne ugrozava zivot i zdravlje ljudi . 4) Objekti industrijske svojine. 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da vrednost objekta prava bude takva da se moze izraziti u novcu. Pronalazak i njegov pronalazac se pravno stite registracijom. To su nova resenja koja omogucavaju privredni razvoj. .npr.

Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen pronalazak protivan moralu drustva npr. Zig se registruje i tako uziva pravnu zastitu. kloniranje ljudi). 2) da ima inovativni nivo i 3) da je industrijski primenljiv. oblikom. teksturom i materijalima. – Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog pronalaska drugom licu. 13. Naziva se i mali pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni (uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim karakeristikama. d) Oznake geografskog porekla – one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili regiona koji oznacava da proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je oznaka za identifikaciju robe kao robe koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet i reputaciju). f) Pravo konkurencije – strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena paznja. e) Topografija i integrisana kola – topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja medjuvezu u integrisanom kolu. da ima individualnog tvorca. poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.  Mali patent – predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Nas zakonodavac razlikuje individualni. – Nosilac patenta moze se odreci svog patenta. Nosilac prava na mali patent moze podneti zahtev za pretvaanje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje robni i usluzni zigovi. tj. – Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko pravila o nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. konturama. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga sam ne koristi zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu. posebno linijama. Da bi to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov. bojama. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI 12 . c) Dizajn – je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled proizvoda. tj. Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih.  Patent – se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Integrisano kolo podrazumeva gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su elementi integralno formirani. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i mora biti individualne prirode. 2) registar patenata u koji se unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili korisnika. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava koje su stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji. b) Zig – to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom planu i ta zastita je ogranicena na 20 god. Kreator dizajna maziva se autor ili nosilac prava na dizajn. kolektivni ili zig garancije.U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali patent.. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike. – Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta.

pravo zaloge i pravo sluzbenosti. slika Monaliza). psenica. Individualne i po rodu odredjene stvari – individualne su one stvari koje su pojedinacne i tacno odredjene (npr. .Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo sluzbenosti. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu. Deljive i nedeljive stvari – deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a dobijeni deo putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su odredjene po rodu i vrsti i po broju i kolicini (npr. c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari • • • • • 1) Novac – novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa stoga podleze posebnom pravnom rezimu. autogume). Kod nepovratnih to nije slucaj. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju priznavati za vlasnike tih stvari.Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. brava) a druga sporedna (kljuc). . Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar moze biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni. Prenos svojine na pokretnoj stvari vrse se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i zahteva se ugovor. To su pravo svojine. Kod nedeljivih je suprotno. Posto stvari nemaju svoju volju one se ne mogu same razmenjivati. sto znaci da objekat ima svoju vrednost izrazenu u novcu). telefon. Stvari u prometu dele se na: Pokretne i nepokretne stvari – pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo a da se pritom njihova sustina ne ostetei. Stvari – pojam i vrste a) Pojam stvari . Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti.. b) Vrste stvari 1) Telesne i bestelesne stvari – podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu dotaci a bestelesne koje se ne mogu dotaci. Zamenljive i nezamenljive stvari – ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari moze dati druga onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva. Pitanja koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno pravo. kafa. hleb. 13 . sijalice. pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom (npr. Potrosne i nepotrosne stvari – potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom (npr. a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnog stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava.Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. 2) Stvari u prometu i stvari van prometa – podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo • svojine na odredjenoj stvari moze da promece na trzistu ili ne..Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora postovati tudje stvarno prvao. Glavne i sporedne stvari – ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. knjiga).

sredstvo tezauracije. hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi. u stvarima na kojima se moze imati pravo svojine. To su: ovlascenja drzanja (upotrba i koriscenje).Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. obavlja funkciju opolodnje… Novac ima svojstvo stvari u pravu.Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine. zadruzna i drustvena svojina. drzavna. Ta ogranicenja su 1) u pogledu predmeta. Postovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se uzdrze od povrede.Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji.Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono sto moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je prometljivo i podobno za metamorfozu. zajednicka svojina i mesovita.sredstvo placanja. Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti (za nju vaze posebna pravila) i drzave kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). trgovci). Ona je licna. odnosno u koje svrhe sluzi. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja svojinskih ovlascenja. Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili privatne svojine 14 . ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari (ovlascenje otudjenja). sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. pravo zaloge i pravo sluzbenosti.Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu. cek. Hartije na donosioca prenose se predajom. – Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se dele na: hartije na donosioca (lutrijski loz). 2) Hartije od vrednosti – hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono subjektivno pravo koje je oznaceno na hartiji. odnosno sticanju dobiti. 14. b) Privatna svojina – proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji tudje radne snage. Vrste svojina . a) Licna svojina – je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze. SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE . d) Zadruzna svojina – to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca (npr. Sobzirom na to ko se moze javiti kao nosilac prava svojine postoje licna. Pravo svojine je najsire pravo koje se moze imati na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom. sobzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina. PRAVO SVOJINE. c) Drzavna svojina – ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. novac. . 2) u pogledu sadrzine prava svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. Njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom. hov… . pokretna. – Subjekt drzavne svojine je drzava a objekte drzavne svojine cine javna dobra. po rodu odredjena stvar. Primer hov u nasem pravu su: menica. pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih potreba. Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara. Zbog ovoga drzavna svojina je mesovite pravne prirode. . zamenljiva i deljiva stvar. akcija. on je stvar u prometu.seljaci. prirodna bogatstva.Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna (upravnopravna) i privatnopravna (gradjanskopravna). tj. potrosna. dobra u opstoj upotrebi. obveznica… .

Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov. zamenom ili poklonom. Pravilo je da suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. DRZAVINA a) Pojam i osnovna pravila 15 . Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni rezim zajednicke svojine. 16. Danas se drustvena svojina transformise u privatnu. g) Zajednicka svojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred odredjeni. nasledjem. zajednicka svojina porodice…Podela zajednicke imovine moze se izvrsiti na dva nacina i to 1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem. Etazni vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade. pravo svojine prelazi na pribavioca na osnovu punovaznog ugovora.To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog prethodnika. Da bi doslo do stvarnog prenosa potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu. Novostvorena vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina. privatna i zadruzna. i) Mesovita svojina – to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su: drzavna i privatna.U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora:  Sistem predaje – kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos pravne svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava. Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi deoba cime ce dovesti do prestanka susvojine. ni fakticki ni pravno. f) Susvojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari. predaja kljuceva od stana). . Etazna svojina se stice kupovinom. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan vlasnik. 15. Oblici zajednicke svojine su: imovina bracnih drugova.  Translativni sistem – karakteristican je za francusku. Ona se javlja po pravilu kod privrednih drustava u koja se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade. Imalac prava etazne svojine ovlascen je da raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara. pravna podloga za prenos (to je zakljuceni pravni posao na osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla). Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno odredjene stvari. DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE .Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu. poslovnoj prostoriji. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes. svako prema svom udelu. garazi ili garaznom mestu.zadrugara u zadruznu svojinu. nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog ugovora nije predata pribaviocu. predaja iz ruke u ruku) ili simbolicna (npr. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora obligacione prirode. e) Drustvena svojina – to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina. izgradnjom. h) Etazna svojina – je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu. . svojina domaceg i stranog porekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina.

kada kupimo ukradenu stvar bez znanja). b) Vrste drzavina 1) Zakonita i nezakonita – zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov. konobar. tj. 2) Savesna i nesavesna – savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a nesavesna je ona kada drzalac stvari zna da nije vlasnik. vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu a) Pojam i vrste zaloznog prava .Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac. Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po upustvima ovog drugog lica (npr. 3) Svojinska i upotrebna – svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli. srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate.U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. .Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna. tj. Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina bude fakticki odnos fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko iskoriscavanje same stvari. .Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi fakticku vlast. . kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja se definise kao pravna vlast na stvari. Delimicno vracanje duga ne dovodi do prestanka zaloznog prava i ono se namiruje samo sudskim putem. objektivna koncepcija drzavine.Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa ne mogu biti drzavina npr. jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze suprotno..Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika zalozene stvari ne utice na pravo zaloge). 16 . Drzavina ima veliki znacaj za pravo. odnosno ima volju da stvar drzi kao vlasnik. prirodna bogatstva…) .Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Zalozno pravo je realno. kucna pomocnica…) . Pod drzavinom se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu nekog subjektivnog prava (npr.Drzavina se definise kao fakticka vlast. nacela. ZALOZNO PRAVO – pojam. Potrazivanje moze biti novcano i nenovcano kao i buduce i uslovno. Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja. Taj osnov mora biti isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine.Drzavina je samostalni pravni institut. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca stvari ne sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari. . . 3) drzavina moza da utice na prestanak svojine. . Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali stvar drzi po nekom pravnom osnovu. 17. nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava. 2) drzalac uziva pravnu zastitu.Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. javna dobra. Nezakonita je ona do koje se doslo bez pravnog osnova.

usled propasti zalozene stvari. Pravo se stice upisom u registar nepokretnosti dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika. b) Nacela zaloznog prava 1) Nacelo akcesornosti – zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od potrazivanja iz osnovnog prava. . 4) Nacelo nedeljivosti – zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne 17 . 18. 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i zalogoprimac odgovara za ostecenje ili propast stvri.Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin. HIPOTEKA . Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik. a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon. .Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do zakljucenja ugovora.Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog prava.Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti. 3) Nacelo specijalnosti – zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj stvari i za obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja.Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo. .Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi u pravnom prometu. Ranije konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije konstituisano pravo. sudsko zalozno pravo i zakonsko zalozno pravo. c) Rucna zaloga . tj. kao dobar privrednik ali nema pravo da stvara korist. Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u drzavinu povodom novcanog duga. i u rdugim slucajevima.Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom stvari preko suda javnom aukcijom. 5) Nacelo prioriteta – ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih odredjuje rang. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje.Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga) i na nepokretnim stvarina (hipoteka). 6) Nacelo publiciteta – zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje naknadnog roka. 2) Nacelo oficijelnosti – zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda.. . .

kreditu…) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima. Obicno je vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja. . 2) kada se poverioc odrekne od duga. gradjevinski objekti). . . . 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i duznika (konfuzija).Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina:  Ugovorna – koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci. 5) u slucaju propasti hipotekarne stvar.Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke. pa i u stranoj valuti samo sto stvar i dalje ostaje kod duznika. da ga upotrebljava. 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim putem. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar. 4) poseban deo zgrade (stan. 2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga. da bude domacin i privrednik i da poveriocu omoguci pristup nepokretnosti. garaza…). 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar nepokretnosti.Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik isplati dug. 5) pravo koje se ima na zemljiste. da je svestan posledica ugovora o hipoteci. Sa prenosom potrazivanja na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo. 2) deo nepokretnosti.predaje stvar u drzavinu poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati plodove koja ta stvar daje.Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku. . .Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje kao izvrsna. ili sudskog poravnanja. 18 . a ako mu se ne obezbedi dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja.Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica. . .Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako dug nije izmiren. vansudska hipoteka. Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet.Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti. da pribira plodove koje predmet daje i pravo da otudji predmet.Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno potrazivanje (ugovor o zajmu. . i 6) objekat u izgradnji.Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja. Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a registru nepokretnosti da se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca.Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena. .  Zakonska – koja nastaje po sili zakona i  Sudska – koja nastaje na osnovu sudske odluke. .Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste. 4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik. cak i buduceg i uslovljenog. 3) susvojinski udeo. 3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole. . Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe: 1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude placen o dospelosti moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom nepokretnosti.  Jednostrana – koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti.

fiducijarni prenos prava svojine i registrovana odnosno nedrzavinska zaloga.U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je karakteristican za angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledecim pravnim institutima: zadrzavanje prava svojine.Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis. . 19 .Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku zalaganja ne izgubi drzavinu na zalozenim stvarima. . ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR . Po prestanku zaloznog prava ono se brise iz registra zaloge. .Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz vrednosti predmeta zalozenog prava. Zalozni poverioc ima pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce. . .Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu.Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje zalozene stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga. . . odnosno privrednika.Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac. 5) u slucaju kofuzije.19.Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca na stvar zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je zapoceo postupak namirenja.Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. .U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu radi donosenja resenja o oduzimanju predmeta. 4) odricanjem poverioca od zaloznog prava. . Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega cini jedinstvena elektronska baza podataka.Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da predmet zaloznog prava cuva sa poznjom dobrog domacina. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre. 6) u slucaju konsolidacije (kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloznog prava).Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga. 2) usled propasti predmeta zaloznog prava. pisanoj formi.3) javnom prodajuom. Pravno dejstvo upisa zaloznog prava ogleda se u pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava. Ugovor mora biti u zakonskoj. . .

2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog. zakon o osiguranju. da se medjusobno podrzavaju…Ova nacelo tice se odanog vernog i moralnog ponasanja u zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa. o vrsti i sadrzini odnosa. Osnovna nacela obligacionog prava 1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje. 20 .20. 2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana – podrazumeva: da strane po zakonu imaju ravnopravan polozaj. za obe strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade. koji su poznati i pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi.Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da saglasno njoj deluje u drustvu. 3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. o promeni sadrzine ili prestanku obligacionog odnosa. – U pravnim sistemima postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su: prinudni propisi. o turizmu…) 4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava. b) Formalni izvori obligacionog prava 1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. nacelo slobode ugovaranja) – pod ovim nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa. ili se vrsi rad. o izboru druge strane. FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA a) Pojam obligacionog prava . o izboru merodavnog prava. da teze ugovorenom cilju. to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt. Ustav Srbije utvrdjuje da republika uredjuje svojinske i obligacione odnose. zakon o hov. javni poredak i dobri obicaji. .Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi. o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA. 3) Nacelo savesnosti i postenja – podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri (bona fides).

Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima – nalaze ucesnicima obligacionih odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima. cinjenje ili necinjenje. 4) sticanja bez osnove. odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. . 3) prouzrokovanja stete. da to i ucini. poverilac. stvar. ako se subjektivno pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi prava. Obligacija je obaveza i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno davanje. jer jedan obligacioni odnos moze da obuhvata vise obligacija. 21 . predmet i sadrzina. Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) – naziva se i nacelo jednakosti uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i duznik i poverilac.U nasem pravu. poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi). prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora.Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto znaci obaveza. koji nose atribut dobri jer su uobicajeni. odnosno redovne izvore obligacija. . objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA 5) 6) 7) 8) 9) 21. 2) jednostrano izjavljene volje. Takvi ugovori mogu da posluze sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga brani donosenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice.4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava – svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju.Osnov iz kog proistice obaveza. dug.Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos. (1 i 2 predstavljaju regularne.4 i 5 predstavljaju iregularne. ugovore o osiguranju… Nacelo dispozitivnosti pravnih normi – ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih dispozitivna zakonska norma. npr. pravo ili radnja) i svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa). a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva. b) Izvori obligacija . 3. . Mora postojati znak jednakosti u pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. 5) poslovodstva bez naloga i 6) zakona. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa namerom da se drugome nanese steta ili pricini kakva nelagoda. uredog privrednika. Ovo nacelo proistice iz osnovnog nacela u obligacionom pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa. odnos neredovne izvore obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija). . Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina. a) Pojam obligacije – obligacioni odnos . odnosno strucnjaka – svaka strana u obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin.Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane. potrazivanje. Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja – ugovori obligacionog prava mogu posluziti i stvaranju monopolskog polozaja na trzistu. odnosno dobar privrednik a to znaci da se u izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se ponasala da ih izvrsava u svoju korist. To je pravna cinjenica ili skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija. Obaveza i obligacija su sinonimi ali obligacija i obligacioni odnosi nisu.Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik. Lice koje se profesionalno bavi odredjenom delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan da se ponasa prema pravilima struke. Ovo nacelo ne vazi za ugovore o poklonu.

Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da postoji obogacenje odredjenog lica. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se zastite interesi tog drugog uz naknadu troskova. kad dve strane zakljuce ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica. b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica – on je odredjen jer je uvek odredjena i jedna i druga strana. Prema zakonu o obligacionim odnosima tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta ili propustanje ocigledne koristi. Ovde su misljenja strucnjaka podeljena. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA Karakteristike obligacionog odnosa su: a) Obligacioni odnos je pravni odnos – ona je pravni jer je regulisan pravnom normom. ali o trosku onoga ciji je posao. pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. – Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih obaveza preuzetih u vezi posla.1) Ugovori – ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja. Npr. pravno neosnovano obogacenje) – sticanje bez osnova stvara obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to nemoguce nadoknadi vrednost postignute koristi. Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne. Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima karakter pravne podloge nastanka svih obligacija. Primeri zakonskih obligacija su: placanje poreza. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj strani moze biti vise lica. tj. 2) Jednostrana izjava volje – predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom propisan nacin i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. javno obecanje nagrade… 3) Prouzrokovanje stete – kasnije vise o tome. To je izvor obaveze za lice koje svojom voljom istice da preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). Vrsenje tudjih poslova nije pravilo vec izuzetak. b) da je obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova. da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu nadoknadu za trud. npr. da mu nadoknadi sve nuzne i korisne troskove. ponuda za zakljucenje ugovora. promene ili prestanka nekog obligacionog odnosa. carina. Odnos utice samo na poverioca i duznika a ne na treca lica (izuzetak je npr. obaveza roditelja da izdrzavaju maloletnu decu… 22. jer dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. c) Obligacioni odnos je relativan odnos – on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa relativne prirode. medjutim ima slucajeva kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor obligacija. 5) Poslovodstvo bez naloga – definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali bez ovlascenja onog lica za koji se vrsi posao. Lice koje vrsi posao naziva se poslovodja a lice za ciji je racun izvrsen posao naziva se vlastodavac. ugovor o osiguranju zivota). da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo ime. 4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova. 6) Zakonske obligacije – nastaju neposredno po naredbi zakona. 22 . utuziv je i pravno je zasticen. bez naloga.

cinjenju ili ne cinjenu. ugovor o izradi portreta). kupvina namestaja odjednom ili u ratama.gde svaki od poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo dug). Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a sta duguje duznik. Ako se protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina prestanka obligacija). Licne obligacije su redje od nelicnih.d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom – ona se sastoji u nekom davanju. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja.gde svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu pripada odnosno svaki od duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna . npr. e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos – jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa imovinske prirode. Ako prestane glavni prestaje i akcesorni obligacioni odnos. Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom – prema prirodi predmeta obligacionog odnosa obligacija moze biti deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati periodicno u ratama. Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku. Ako je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos (npr. Licne su neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu. ona zastarevaju i usled njihovog ne vrsenja od strane poverioca. Licne obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju (npr. tona psenice moze se vratiti u deset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini. sa unapred odredjenim trajanjem. Slozena obligacija moze biti zajednicka . automobil). Prim. glavni. sporedni. f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos – to je odnos koji nasatje. Uvek se tacno znaju obaveze i prava. tj. 2) 3) 4) 5) 23 . izdrzavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). Samostalne i akcesorne obligacije – sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju trazbenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan. npr. Trenutne i trajne obligacije – prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos moze biti sa trnutnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava u ratama). menja se ili prestaje na osnovu proteka vremena. zavisan od glavnog). Licne i nelicne obligacije – prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze biti licna i nelicna. obligacioni odnos) i akcesorni (prateci. Podela obligacija 1) Proste i slizena obligacije – prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije delimo na a) proste (po jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene (vise lica na obe strane i vise prava i obaveza.

Ugovor predstavlja i pravni instrument kojim se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu.Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. .23. zakupu.Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor. . Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i zakonom uredjeni (npr. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon. 24. . POJAM UGOVORA. vrednosti obaveza stranama su poznate. Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obaveza prestaje. javni poredak. ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o prevozu. b) Autonomija volje i njena ogranicenja . tj. 4) Komutativni i aleatorni ugovori – Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu zakljucenja ugovora davanja unapred izvesna. Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljucenja ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom da uspostave odredjeni obligacioni odnos. Ovo nacelo polazi od stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci. Sinonimi za ugovor su: dogovor. prevozu…) Dobrocini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da nesto da. obavezno osiguranje. o licenci…). Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi svoju obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid ugovora i naknadnu stetu. nagodba…ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu. 3) da ugovaraju formu ugovora. Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr. Strana koja je nesto dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr.Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. ugovor o prodaji. ugovor po pristupu…Razlozi ogranicenja su sigurnost pravnog sistema. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE a) Pojam ugovora . 2) da same biraju partnera.Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno dejstvo. Izmedju ovih obaveza postoji medjuzavisnost. 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i 5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor. 3) Teretni i dobrocini ugovori – teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa saugovarace. KLASIFIKACIJA UGOVORA 1) Imenovani i neimenovani ugovori – imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno regulisani i ciji je naziv zakonom odredjen. 2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori – jednostrano obavezni ugovori su oni gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj. ugovor o prodaji. sporazum. zajmu…) Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini odgovaraju opstim pravilima ugovornog prava. Kod komutativnih ugovora moze se traziti ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr.Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore. osiguranju…) 24 . ugovor o poklonu). sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih lica. ugovor o lutriji.

A kod ugovora sa trajnim prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se sukcesivno.  Trecu grupu elemanata cine slucajni. po pravilu. .5) Konsensualni i formalni ugovori – Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju prostom saglasnoscu ugovornih strana. Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente. Kod ove dve vrste ugovora razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta saglasnost volja. bilo da je zakonom predvidjena.Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:  Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. 7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu – prvu vrstu ugovora cine oni ciju sadrzinu ugovorne strane sporazumno utanace. u ratama. . koja je ucinjena.Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora. preliminarni pregovori. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA . 25 . mada i svaka od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan element. Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma. a formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma). a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove. Zakljucenju ugovora prethodi: poziv na pregovore. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude. sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a koje strane mogu da utanace svojom voljom (npr. ELEMENTI UGOVORA . pregovori.  Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima. 26. a najznacajnija su ponuda i prihvat ponude. a) Ponuda . ponuda i prihvat ponude. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih saugovaraci po zelji mogu drugacije urediti. Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna strana uredjuje elemente ugovora.Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen. Nazivaju se jos i tipski ugovori ili ugovori po pristupu. To su oni elementi koji su neophodni i o kojima se mora postici saglasnost. odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente ugovora koji se zeli zakljuciti.Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce ugovori. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom daje saglasnost da prihvata ponudu. dok drugoj preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. predvidjene zakonom.Ugovor nastaje tj. Saglasnost se mora postici o bitnim elementima ugovora. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme. Prema zakonu o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zakljucenje ugovora. 3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci ugovor. jer proisticu iz prirode samog ugovora. Ukratko. 25. 2) mora biti upucena odredjenom licu. 1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora.Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju brojne pravne i fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora. Ako se strane ne dogovore o nebitnim elementima to ne utice na nastanak ugovora. bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. kapara). . Sporazum strana o bitnim elementima ugovora dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora. 6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama – ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno.

26 .Ovde imamo dva slucaja. tarifa…nema svojstvo ponude. vec svojstvo poziva da se ucini ponuda.Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima.Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca.Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno bilo putem sredstava komunikacije. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka. odluci se i posalje svoj odgovor. . Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni.3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen ponudiocu ili ovlascenom licu . O tome postoje cetiri teorije: 1) Teorija izjave – ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu nezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo). Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na ucinjenu ponudu. znacima…) i indirektno. 27. 3) Teorija prijema – prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta.Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih volja. . 2) Teorija odasiljanja – prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao svoj prihvat (anglosaksonsko pravo). b) Pravna dejstva ponude . d) Trenutak zakljucenja ugovora . a time i ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo). jer strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. Ako je ponuda sadrzavala rok izjava ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom.Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze.  ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu ponude data. a on se mora izjasniri odmah. . dok slanje kataloga. 4) Teorija saznanja – do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao za prihvat ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo) .Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi. cenovnika. Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano zakljuciti da lice ima volju da zakljuci ugovor. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim licima tada vaze drugacija pravila. odredjenim ponasanjem (stavljanjem robe u korpu u samousluzu). OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA a) Saglasnost volja ugovornih strana . Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to da ostane pri ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi. Ako ponudilac nije odredio rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne..Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno. 2) da je data blagovremeno. Ako je u ponudi dat rok ponudilac je vezan pomudom do isteka datog roka.Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom.Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. ugovor se smatra zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata. da je ponudjeni razmotri.  ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah. Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. c) Prihvat ponude .

potreba za novcem. odnosno volja ima mane kada je data: 1) Pretnja – pod pretnjom se podrazumeva stavljanje u izgled odredjenog fizickog ili psihickog nasilja. otrovi i sl. b. ponasanjem.Pobude koje nagone strane na zakljucenje ugovora nisu isto sto i osnov ugovora (npr. cinjenje. .Predmet ugovora moze biti neka stvar. Predmet ugovora je odrediv ako su u ugovoru sadrzani podaci na osnovu kojih ga je moguce odrediti. necinjenje ili trpljenje. . Volja je manljiva. odnosno odredjenog zla ugovornoj strani ili nekom trecem licu do koga je ovoj ugovornoj strani stalo. Predmet mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc.Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze. za stanovanjem. Stavljanje u izgled nasilja ili nanosenje bola moze biti ucinjeno od druge ugovorne strane ili nekog treceg lica.Izjava volje koja je uperena na zakljucivanje ugovora mora biti bez pravnih mana. unutrasnjoj ili onoj izjavljenoj.Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude. facere ili nonfacere). Predmet ugovora je razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze. tj. Osnov objasnjava zasto je nastala obligacija. Ako pravnog razloga za nastlu obavezu nema ili osnov postoji ali nedopusten ugovor je nistav. izajavi je i zakljuci ugovor. . kao odredba. Dopusten predmet – je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen.U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj. To kod ugovorne strane treba da izazove opravdani strah i da pod uticajem tog straha ugovorna strana formira svoji volju. za putovanjem…) Ako je pobuda bila pravno nedopustena a pritom je druga strana bila nesavesna (znala je za nedopustenost pobude) ugovor ce biti bez dejstva. Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi da prihvata ucinjenu ponudu.Svaki ugovor ima svoj osnov koji objasnjava zasto je nastala obaveza. kao pravna podloga.Da bi obaveza nastala osnov mora da postoji i da bude dopusten. . . USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje . Odredjen predmet – predmet ugovora mora biti odredjen ili bar odrediv dok je u suprotnom nistav.Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni ugovori a ugovori kod kojih se ne vidi osnov obaveze.) c. droga. pravo ili neka radnja. a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora. sto ne znaci da osnov ne postoji nazivaju se apstraktni. Zabog toga je takva volja manljiva a ugovor rusljiv u roku od jedne godine. radnjama. Predmet moze biti stvar. Predmet mora biti moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknade stete.Osnov se poima kao izvor obligacija. pismeno. . Volja moze biti izjavljena usmeno. u protivnom. c) Osnov ugovora .Predmet ugovora mora biti: a. Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora. mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti nedvosmislena.. cinjenje ili uzdrzavanje (dare. znacima. .Izjavljena volja mora biti data slobodno. Ako se duznik obaveze na nesto sto je objektivno nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje. ciji je promet pravom zabranjen (npr. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je predmet ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje. 27 . kao uslov…Kod ugovora se osnov naziva kauza i predtsavlja pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije. . b) Predmet ugovora . Nedopusten je onaj predmet koji se nalazi van prometa. Moguc predmet – to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet ugovora. rec je o manljivoj volji. 28.Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. .

Ako je rec o pisanoj formi ugovorne strane obavezuje samo ono sto je u pisanoj formi izrazeno. Za njihovu punovaznost ne trazi se odredjena forma. odnosno saglasne jer bez toga ugovora nema. Opravdana zabluda je ona do koje je doslo i pored duzne brige ugovorne srane o svim pitanjima znacajnim za zakljucenje ugovora.U nasem obligacionom pravu prihvacen je princip konsensualizma (konsensualni ugovori . Njegovo nastupanje mora biti objektivno. Nesporazum je zapravao nedostatak saglasnosti volja pa cim nje nema nema ni ugovora. Samo u slucaju bitne zablude ugovorna strana u zabludi ima pravo da tarzi ponistaj ugovora. neizvesno (ako je izvesno tada nije rec o uslovu). 4) Prevara – u osnovi prevare takodje lezi zabluda samo sto nju namerno izaziva jedna ugovorna strana kod druge kako bi ovu privolela da zakljuci ugovor. 28 . osim kod nesporazuma ugovor je rusljiv. . Usmene nagodbe ih ne vezuju. 5) Nesporazum – da bi doslo do zakljucenja ugovora izjavljene volje moraju biti podudarne.U svim navedenim slucajevima manljive volje. . USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora .Forma ugovora moze biti odredjena zakonom. pricinjavanja fizickog ili psihickog bola pod cijim dejstvom dolazi do formiranja volje da se ugovor zakljuci. Prevara mora da bude takve prirode da se inace bez nje ugovor ne bi zakljucio. MODIFIKACIJA UGOVORA – uslov i rok a) Uslov . Ona je bitna ako je u svesti jedne strane pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta. ali formu ugovora mogu odrediti i same strane. . – U nasem pravu da bi zabluda uslovila manljivu volju ona mora biti bitna. jedna strana zivi u veri da jednu stvar prodeje a druga da je prima na poslugu tada ugovora nema). Prevarena strana ima pravo da trazi ponistaj ugovora i pravo da trazi naknadu pretrpljene stete. obmanjivanju. . u davanju netacnih ili iskrivljenih podataka kako bi se druga strana opredelila da zakljuci ugovor ili da prihvati teze uslove. a ugovorne strane zive u veri da su saglasne (npr. Kod ovih ugovora zakonm je odredjena forma kao sredstvao zastite drustvenih interesa. Formalni ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi ili u ugovorenoj formi nema pravnog dejstva.Uslov je buduca neizvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak ugovora. 29. o licu sa kojim se zakljucuje ugovor ili u pogledu okolnosti koje su odlucujuce. 30. Prinuda je vrsenje odredjenog fizickog ili psihickog nasilja.U pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je pisana forma uslov za njihovu pinovaznost (nepostovanje forme povlaci nistavost ugovora) i ugovori kod kojih forma ima samo dokzanu funkciju (povreda forme ne povaci nistavost ugovora vec se ugovor dokazuje drugim sredstvima). . Uslov moze biti predvidjen zakonom ili voljom strana.Ugovori za koje zakon predvidja odredjenu formu mogu biti dopunjavani i menjani u istoj formi u kojoj su zakljuceni. Ugovor zakljucen pod prinudom je rusljiv ugovor a ugovorna strana ima pravo da u roku od jedne godine od dana prestanka prinude podnese zahtev za ponistaj ugovora. Zakljucenje ugovora ne podleze nikakvoj formi osim ako je zakonom drugacije predvidjeno). 3) Zabluda – zabluda se definise kao pogresna odnosno netacna predstava o nekoj cinjenici koja je bila od znacaja za zakljucenje ugovora. Prema nasem zakonu pod nesporazumom se podrazumeva nesaglasnost o prirodi ugovora ili o osnovu ugovora ili o predmetu obaveze.Posto je veci broj ugovora formalnog karaktera princip formalnosti dobija na znacaju. Pravilo je da se na svakoj pisanoj strani stavi paraf ili potpis jer se smatra obavezujucim samo ono sto se nalazi iznad potpisa ili parafa. Prevara predstavlja prevarno ponasanje koje se sastoji u liuavstvu. Zabluda mora biti i opravdana.su oni koji nastaju momentom postignute saglasnosti volja dveju strana. tj.2) Prinuda – zakon o obligacionim odnosima posebno ne regulise primenu. .

Kad se raskidni uslov ispuni ugovor prestaje da vazi.Izrazi odmah. prompt. Stoga su se razvile brojne teorije koje su uvele odgovornost za opasne stvari (drzalac opasne stvari i vrsilac opasne duznosti odgovorni bez utvrdjivanja krivice. saobracajni udesi. Steta je i radnja koja dovodi do fizicke povrede licnosti koja je onesposobljava za dalji rad. .Rok za ispunjenje obaveze koji ugovorne strane utanace kao bitan sastojak ugovora ne moze se produzavati.Steta je umanjenje necije imovine(obicna steta) i sprecavanje njegovog uvecanja(izmakla korist). objektivna odgovornost). Ako poslednji dan roka pada na neradni dan poslednji dan roka je sledeci radni dan. .Steta moze biti : • Materijalna ili stvarna steta – postoji ako je doslo do unistenja ili ostecenja stvari . ugled.kao i nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola ili straha(nematerijalna steta). Buduca okolnost moze zavisiti i od volje subjekata i biti istovremeno nezavisna od njegove volje.patnja . javnom poretku i moralu) i mora biti moguc (fakticki i pravno ostvariv). ako je povecana pasiva a umanjena aktiva .. ako budes redovno pohadjao nastavu dobices na poklon knjigu). Stvarna steta je i gubitak izvesne dobiti. Ali sa razvojem tehnicke civilizacije ovaj osnov se pokazao kao nedovoljan jer je sve cesce bilo tesko utvrditi krivicu (npr.). Rok kao i uslov moze biti raskidan i odlozan. ovo pitanje dobija sve vise mesta.U savremenim sistemima . Odlozni uslov je onaj koji odlaze pravno dejstvo ugovora. On ima prirodu fixnog roka pa se ugovori sa takvim rokom nazivaju fizni ugovori. Ako ugovor ne bude ispunjen do isteka fiksnog roka on se raskida po sili zakona (ex lege). Raskidni uslov je onaj cije nastupanje dovodi do prestanka ugovora.Rok je buduca izvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak dejstva nekog pravnog posla. .Kao osnov odgovornosti u pocetku je bio smatran princip krivice.Ako je rok odredjen u danima on pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna a zavrsava se istekom poslednjeg dana roka.zagadjenost prirode. .Nastupanje buduce okolnosti moze biti uslovljeno odnosno zavisno od volje subjekta (npr. . ako je doslo do izdataka da bi se sprecila veca steta.Uslov moze biti odlozni (suspenzivan) ili raskidni (rezolutivan). Ako se uslov ispuni ugovor deluje od trenutka njegovog zakljucenja. Ako rok isporuke nije odredjen smatra se da je ugovorena promptna isporuka. • Nematerijalna ili moralna ili neimovinska – Ona ne povlaci za sobom materijalne gubitke i postoji kad je povredjeno licno dobro . . . brzo i hitno oznacavaju da se ugovor ima zavrsiti u roku od 8 dana od dana zakljucenja ugovora. Buduca okolnost moze biti nezavisna od volje ugovorne strane. Fixni rok se ili ugovara kao bitan element ugovora. jer je on nikao saglasno drusrvenom zahtevu da svako odgovara za stetu koju je pricinio svojom krivicom (subjektivna odgovotnost).Uslov mora biti dopusten (da nije suprotan propisima.strah… b) Vrste odgovornosti . ili on to svojstvo dobija po prirodi samog posla. ako je doslo do umanjenja prava .. PROUZROKOVANJE STETE a) Pojam stete i vrste stete . b) Rok . sredinom ili krajem meseca.Pravilo je da ko drugome stetu pricini duzan je da je nadoknadi. 29 . Rok moze biti oznacen sa pocetkom meseca.osim u obligacionom pravu.to je tzv. pricinjen bol. odnosno da se isporuka robe ima izvrsiti u tom roku.status . 31.

Subjekti se mogu osloboditi odgovornosti ukoliko dokazu da je zaposleni postupao kako treba a ako je zaposleni namerno pricinio stetu osteceni moze traziti naknadu direktno od zaposlenog.Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti: 1) Odgovornost po osnovu krivice – ovde nije izvrsena definicija pojma krivice vec su utvrdjeni stepeni krivice .ili samo postojanje predstavlja opasnost za okolinu. ciji polozaj. javne demonstracije i javne manifestacije) a Drugu grupu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovaraju zakonom utvrdjeni subjekti( odgovornost organizatora priredbi . 30 . Poseban slucaj odgovornosti je predvidjen i za preduzeca koja vrse komunalne i druge javne poslove. 4) Posebni slucajevi odgovornosti za pricinjenu stetu – svrstani su u 2 grupe : prvu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovara drzava (teroristicke akcije . Odgovornosti nema ukoliko nema uzrocne veze. . Opasna stvar je svaka ona stvar. sud ce dosuditi odgovarajucu sumu novca na ime naknade stete.ili ako sud kaze da to nije nuzno . Prema prvom slucaju steta proistice zbog povrede ugovornih obaveza . Takodje lice nije odgovorno ukoliko je steta pricinjena : usled samoodbrane . i to ne vlasnik vec lice kome je opasna stvar poverena.Naknada stete moze se izvrsiti na 3 nacina:  povracajem na predjasnje stanje .). otklanjajuci opsanost od drugog . . Krivica se definise kao skrivljeno ponasanje odgovornog lica iz cijeg je postupanja proistekla steta. a ako je to nemoguce . u stanju nuzde . odgovornost zbog uskracenja neophodne pomoci i odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa..Odgovorno lice je duzno da uspostavi stanje kakvo je bilo pre nego sto je steta nastala .Zakonom o obligacionom odnosima prihvacen je princip integralne naknade. ili upotreba .Postoje posebna pravila za naknadu materijalne i za naknadu nematerijalne stete.Da bi lice bilo odgovorno za prouzrokovanu stetu moraju biti ispunjeni uslovi: u stvarnosti mora postojati pricinjena steta.) . mora da postoji radnja iz koje je proistekla steta. Za stetu odgovara imalac opasne stvari . Zakonom je definisano 2 stepena krivice: prvi kad je steta rezultat namerne radnje i drugo kad je steta rezultat nepaznje. . 3) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – to je odgovornost bez krivice odnosno objektivna odgovornost. u suprotnom lice nije odgovorno( dusevno bolesni . bilo da je smisljena. cinjeci dozvoljenu samopomoc i prouzrokujuci stetu svojom radnjom ali uz pristanak ostecenog. Ovo je slucaj i kod odgovornosti subjekata privredjivanja za svoje zaposlene. bilo da je nesmisljena. .a u drugom steta proistice zbog povrede zakona..Postoji razlika izmedju ugovorne i vanugovorne (zakonske) odgovornosti. Kod ovog oblika odgovornosti ne odgovara stetnik vec lice odgovorno za stetnika( roditelji ili staratelji).Odgovornost postoji jer se pretpostavlja da postoji uzrocna veza izmedju stete i opasne stvari ili delatnosti. Naknada stete .pokretna ili nepokretna .  naknadom u naturi i  naknadom u novcu. umno zaostali.Da bi jedno lice bilo odgovorno za stetu ono mora biti sposobno za rasudjivanje .ili osobine. 2) Odgovornost za drugog – Pravilo je da se za tudje radnje neodgovara ali postoje odredjena odstupanja. . da postoji krivica i da postoji uzrocna veza izmedju radnje ili propustene radnje i pricinjene stete.

2) Odnos cedenta i cesusa – cim je izvrseno ustupanje potrazivanja usupalac gubi pravo da od duznika trazi ispunjenje obaveze. 2) tazbine koje proisticu iz zabranjenih ugovora. osim ako zakonodavac naredjuje nesto drugo.Ipak on treba da bude obavesten. CESIJA I PREUZIMANJE DUGA a) Cesija . Trece lice se naziva novi duznik ili preuzimalac a prvobitni duznik stari duznik. 3) Odnos cesionara i cesusa – prijemnik stupa na mesto ranijeg poverioca i ima ista prava koja je on imao prema duzniku. 32. . Cesija je ugovor na osnovu kojeg cedent prenosi na cesionara pravo potrazivanja koje ima prema duzniku. -Iako je cesija ugovor izmedju poverioca i treceg lica ona proizvodi dejstvo i na duznika pa tako ovde imamo 3 odnosa: 1) Odnos cedenta i cesionara – ovaj odnos je regulisan ugovorom i dispozitivnim zakonskim normama. 5) tazbine koje proisticu iz ugovora iz cije prirode proizilazi da nisu prenosive (ugovor o stipendiji djaka. . u vidu vrsenja ispravke i u vidu novcane naknade.Preuzimanje duga moze se izvrsiti na osnovu ugovora izmedju duznika i treceg lica .U slucajevima materijalne stete zakonodavac se opredelio za 1. Za valjanost ovog ugovora nije potrebna saglasnost duznika jer obligacija ostaje ista i njegov polozaj se ne menja.prenos prava potrazivanja s poverioca na trece lice. ..Ugovor o cesiji moze biti teretan i dobrocin. Cesija nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca prava potrazivanja i treceg lica na koje se prenosi to pravo. cesionar (lice na koje se prenosi) i cesus (duznik).). npr. Naziv potice od latinskog cestio sto znaci ustupanje. Ako je cesija teretna cedent odgovara cesionaru za postojanje potrazivanja ali ne i za naplativost. 4) tazbine vezane za licnost poverioca (npr. Naknada nematerijalne stete se naziva i moralnom satisfakcijom. trece lice zeli da tako nacini poklon duzniku ili da mu vrati neki raniji dug…Ugovor se sklapa saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to trazi zakon. .U slucaju nematerijalne stete zakonom se predvidja naknada u vidu objavljivanja presude .Za preuzimanje duga potrebna su 2 uslova: o zakljucenje ugovora – duznik i novi duznik zakljucuju ugovor o preuzimanju duga.Teretan je ako poverilac ustupi potrazivanje trecem licu uz nadoknadu a ako to nije slucaj radi se o dobrocinom cesijom(ugovor o poklonu). odnosno to znaci da se trece lice obavezalo 31 .prenos tazbine. Visina naknade odredjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke.Cesija je ustupanje tazbine.. o pristanak poverioca – ako poverioc ne da saglasnost onda preuzimanje duga ne postoji. b) Preuzimanje duga . i 3. Ugovor se zakljucuje voljom cedenta i cesionara ali on moze biti i formalan kad to zahteva zakon. . Razlozi su brojni .Postoje tazabine koje se ne mogu prenositi: 1) tazbine cije je prenosenje zabranjeno zakonom.Kod cesije potoje 3 lica: cedent (lice koje prenosi). Tada postoji samo preuzimanje ispunjenja . uz pristanak poverioca jer njemu nije svejedno ko mu duguje.obaveza izdrzavanja). 3) sporedne tazbine.

ASIGNACIJA I USTUPANJE UGOVORA a) Asignacija (upucivanje) Pojam – Asignacija nastaje ugovorom kojim jedno lice (asignant. primalac uputa) i u isto vreme ovlascije to trece lice da to izvrsenje primi u svoje ime. Sastoji se u tome sto jedna od ugovornih strana zakljucuje ugovor sa trecim licem.razlozi za ovo su brojni(npr. . Najcesce je to davanje kredita asignatoru. ispunjenje tek kad asignat izjavi da prihvata uput. . to je tzv. asignant drzi novac na racunu asignata… ili asignat daje poklon ili zajam asignantu. stari duznik se oslobadja obaveze i poverilac prema njemu nema vise prava potrazivanja.Dejstvo preuzimanja duga.Ovi ugovori se uglavnom zakljucuju saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to zakon naredjuje. tada i novi stari duznik duguju poveriocu . 33. Ovaj odnos se naziva i odnos pokrica. Ovaj odnos se naziva i valutni odnos . jer je on sa trecim licem zakljucio ugovor.Cinidba koju treba da izvrsi asignat trecem licu obicno se sastoji u isplati novca ili davanju nekog vrednosnog papira. Asignant daje uput banci. razlozi za nastanak ugovora su razliciti. uputilac) ovlascije drugo lice (asignat) da za njegov racun izvrsi nesto odredjenom trecem licu (asignatar. asignatu. 3) odnos poverioca i treceg lica – preuzimanjem duga poveriocev duznik postaje trece lice . 2) odnos poverioca i duznika – preuzimanjem obaveze treceg lica . Asignatar stice pravo da zahteva od drugog lica. da asignatoru da kredit na racun asignanta. 32 .prema duzniku da poveriocu izvrsi obavezu koju mu duznok duguje. Na ustupanje treba da pristane i druga ugovorna strana u dvostranom ugovoru i bez njenog bristanka nema ustupanja. treba razlikovati 3 odnosa: 1) odnos duznika i treceg lica – ovaj odnos se uredjuje ugovorom .. b) Ustupanje ugovora Pojam . On moze da odbije asignaciju ali tada mora da trpi odredjene posledice. 2) odnos asignanta i asignatara – asignant moze i ne mora biti asignatorev duznik. Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos asignanta i asignata – pokazuje da asignant upucuje i ovlascuje asignata da izvrsi neku cinidbu u korist treceg lica . Preuzimanjem duga trece lice sada duguje poveriocu. .). na osnovu kojeg trece lice stupa u dvostrani ugovor na mesto ustupaoca i u svemu postaje ugovorna strana u tom ugovoru. 3) odnos asignata i asignatora – ovaj odnos nastaje u momentu kad asignat da izjavu da prihvata da izvrsi isplatu po osnovu asignacije.ugovor o pristupanju dugu). putem ugovora.Ugovor o ustupanju nastaje saglasnoscu volja strana ali ako je ugovor koji se ustupa po zakonu morao biti u odredjenoj formi tada se i ugovor o ustupanju zakljucuje u toj formi.Ustupanje ugovora se vrsi sporazumno. to izvrsenje ne moze da trazi poverilac nego samo duznik.( osim u slucaju da je novi duznik prezaduzen a da to poverilac u vreme preuzimanja duga nije mogao znati. . asignata. dati pristanak se vise ne moze opozvati.

Obavezu duznik moze ispuniti sam(neke vezane za licnost duznika mora licno ispuniti) ili preko punomocnika.Obligacija kao obligacionopravni odnos sa trazbenim pravom i obavezom ne zasniva se da be vecno trajala vec da bi se posle odredjenog vremena ugasila.Obavezu moze ispuniti i jemac jer on ima pravo da isplati dug duznika cim obaveza dospe ako duznik to ne moze. . Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos ustupioca i treceg lica – odredjen je ugovorom . 2) odnos ustupioca i druge ugovorne strane – kad ustupioc ustupi ugovor on gubi sva prava i svojstvo ugovorne strane u tom ugovoru.da prava i obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora koji se ustupa nisu ispunjeni pre ustupanja.Mesto ispunjenja se odredjuje ugovorom ili prema vrsti obaveze ili prema svrsi pravnog posla. .To je najcesci nacin gasenja obligacija jer se obligacije i stvaraju da bi se ispunile a do toga dolazi kad duznik izvrsi svoju obavezu.  3. NACINI PRESTANKA OBLIGACIJA . .da jedna od ugovorenih strana . a drugo resenje je Valoristicka teorija po kojoj treba vratiti sumu koja je po vrednosti ista kao ona koja je prvobitno uzeta. . .u dvostrano obaveznom ugovoru.Neke obligacije se gase u istom trenutku i kad nastanu(obligacije sa trenutnim izvrsenjem) a neke sa protekom odredjenog vremena. zakljuci ugovor o ustupanju sa trecim licem. Ako se duznik i poverilac o tome nisu dogovorili onda se obaveza treba izvrsiti tako da se postigne cilj zbog koga je obligacija nastala a kvalitet ispunjenja treba da bude srednjeg kvaliteta .  2.da druga strana da svoj pristanak.  4. ustupioc izlazi iz ugovora a trece lice zauzima njegovo mesto. isplata obaveze ne vrsi se njemu vec stecajnom upravniku.Ako je poverilac pod stecajem . Zakon se uglavnom drzi prve teorije.Duznik se sa poveriocem moze dogovoriti da umesto predmeta koji duguje isplatu izvrsi i nekim drugim predmetom.Razlika cesije i ustupanja ugovora je ta sto kod cesije dolazi do prenosa prava potrazivanja sa poverioca na trece lice tj. . vecu.Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja nacina i kvaliteta ispunjenja. i ovde je potrebna saglasnost druge ugovorne strane. 3) odnos treceg lica i druge ugovorne strane – kad trece lice udje u ugovor ono ima sva prava i preuzima sve obaveze prema drugoj ugovornoj strani. 34. Ovde imamo dva resenja: Nominalisticka teorija po kojij treba vratiti istu sumu koja je uzeta .ustupa se pravo potrazivanja i nije potrebna saglasnost duznika.Ako je predmet dugovanja novac pa se njgova vrednost vremenom promeni pitanje je koju sumu treba duznik da vrat.Obligacija se moze ugasiti na vise nacina: a) Ispunjenje . 33 . . Kod ugovora o ustupanja vrsi se promena jedne od ugovornih strana . manju ili istu.Uslovi za ustupanje ugovora:  1. Ustupilac garantuje trecem licu za punovaznost ugovora koji se ustupa. .da ugovor koji se prenosi mora biti dvostrano obavezan. i u skladu sa standardima.

da je nemogucnost trajna . posrednici. u cilju zarade. Nacelan. . da je nemogucnost potpuna a ne delimicna .kad stvar koju duznik treba da preda je expropisana ili je zakonom zabranjen njen promet. npr. 35. moralnu trazbinu. .. da je nemogucnost nastupila pre dospelosti obaveze. .Trgovinsko pravo razvilo se iz krila imovinskog (civilnog) prava. Trazbina prestaje da bue pravna i pretvara se u prirodnu. b) Prebijanje .Posebni nacini ispunjenja su : deponovanje stvari kod suda i prodaja dugovane stvari(putem javne prodaje i slobodnom prodajom).Trgovinsko pravo podrazumeva granu imovinskog prava koje se bavi pravnim polozajem trgovca.Da bi doslo do prestanka obligacije usled nemogucnosti ispunjenja trebaju biti ispunjeni odredjeni uslovi: da je nemogucnost usledila zbog okolnosti za koje duznik nije odgovoran . Ne zastarevaju sva potrazivanja u istom roku. POJMOVNO ODREDJENJE I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA . u vreme razvoja krupne robne privrede.Ovako se sve moze kompenzovati osim stvari cije prebijanje nije dozvoljeno normama imperativne prirode. o Sudska kompenzacija – nastaje na osnovu sudske odluke o Ugovorna kompenzacija – nastaje ugovorom izmedju zainteresovanih liza. . da bar jedna strana podnese zahtev za prebijanje. odnosno iz krila gradjanskog (privatnog) prava.Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi tada se ona i gasi. c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti: o Prirodna (fizicka) nemogucnost – postoji kad propadne individualno odredjena stvar ili kad obligaciju treba licno da izvrsi duznik a on to nije u stanju usled odredjenih okolnosti. . kao dominirajuceg oblika privredjivanja. da je nemogucnost nastala nakon nastanka obligacije . obestecenje. ubrzaju i razviju pravne transakcije povodom robe. Zastarelost pocinje da tece prvog dana od dana dospelosti obaveze. Zakonski se ne mogu kompenzovati stvari koje se ne mogu pleniti(obaveza izdrzavanja) i stvari koje se moraju vratiti kao i naknada nematerijalne stete. da su obaveze dospele .deo koji se bavi pravnim polozajem ovih subjekata naziva se statusno trgovinsko pravo a deo koji se bavi poslovima obligaciono trgovinsko pravo. o Pravna nemogucnost – postoji kad duznik obavezu ne moze da izvrsi usled pravnih prepreka.. da su obaveze jednosrodne .Drugacije se naziva i kompenzacija i oznacava naknadu. odnosno privrednih subjekata i njihovim poslovima. d) Zastarelost . pa umesto da svako prema ovom drugom ispuni obavezu vrsi se prebijanje dugova i to do iznosa duga odnosno trazbine koja je manja. industrijalci.Zastarelost je protek vremena posle koga poverilac gubi pravo da svoju trazbinu ostvari prinudnim putem. novca i hov. opsti rok je 10 godina.Ono je nastalo i iz potrebe da se posebnim pravilima i pravnim institutima obezbede.Do kompenzacije dolazi na 3 nacina: o Zakonska kompenzacija – nastaje kada se steknu zakonski uslovi: da su obaveze uzajamne . 34 .Centralni pravni instituti trgovinskog prava su : trgovac (privredni subjekt) i trgovinski posao (posao robnog prometa). odnosno poslovi kojima se bave trgovci. zamenu… Prebijanje postoji kad dva lica imaju jedan prema drugom u isto vreme i polozaj poverioca i polozaj duznika. bankari i drugi. .

Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr.registracijom… 2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa .strukturom. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte ind. 5) Hov – regulacija je vrlo visoka u oblasti prometa i poslova sa hov . obicaji). -Podela izvora se vrsi : 35 .zastupanjem. Ova oblast prava naziva se privredno pravo.to su individualni trgovci i trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovacka preduzeca. Statusno trgovinsko pravo se bavi : ko moze biti trgovac. zbog cega se nazivaju formalnim izvorima prava. slobodnim profesijama i javnim poslovima.fabricka tajna ime i logo firme… 36. Predmet trgovinskog prava – cine : 1) Trgovci (privredni subjekti) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove.patent. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode.njihovim obelezjima .Trgovinsko pravo se moze posmatrati i kao grana prava (obuhvata vazece propise kojima se regulisu statusna pitanja trgovaca i poslovi kojima se oni bave) i kao naucna disciplina (nauka o trgovinskom pravu koja analizira propise i pravne institute). 3) Odnos drzave i privrednih subjekata – drzava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrsi nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima intervenise u privredi.model… Takodje se kao predmet trgovinskog prava nasao i zastitni znak firme.uzorak.to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na trzistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata.svojine(npr.tehnicko unapredjenje. U nasem pravu to su : preduzetnik kao fizicko lice i privredno drustvo kao pravno lice. 6) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima ind. trgovinsko pravo uredjuje i propisuje odnose i pitanja vezana za promet hov na trzistu. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA -Pod izvorima trgovinskog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrzana pravila ove grane prava..zanatstvom . 4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razlicitu granu od trgovinskog prava.svojine cine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom cini pravo intelektualne svojine.

nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao sto ih priznaju i koriste i sudovi casti u privrednim i drugim komorama. u praksi se ovi sistemi kombinuju. SAD…)  Parcijalni sistem – podrazumeva donosenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : zeleznicki saobracaj. Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu: a) Ustav – sadrzi u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od znacaja za privredu i trgovinsko pravo. ugovori.Njihova sadrzina je uvek ista. statuta… -Dopunski izvori trgovinskog prava : a) Uzanse – naziv potice od latinske reci usus sto znaci obicaj. regionalne i mesne. regionalni…  prema pravnoj snazi -U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava:  Dualisticki. zakon. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao sto su banke . ortacka. To su prikupljeni. nastali u praksi. odluke. 2) trzisna privreda. Zakon o privatizaciji… d) Podzakonski i drugi opsti akti – sluze za dublju razradu zakonskih textova. prema subjektu koji ih donosi imamo: drzavni (ustav. dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava. Poslovni obicaji se dele na opste.Da bi se razlikovale od propisa oznacavaju se brojevima a ne clanovima. propis. Zakon o registraciji privrednih subjekata. nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. odnosno dvojni sistem – razdvaja pravaila za gradjanskopravne odnose od pravila koja vaze za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka). Oni olaksavaju zakljucenje ugovora i smanjuju neizvesnost.  Monisticki sistem – ne vrsi podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (Svajcarska. Najcesce se primenjuju kod zakljucivanja ugovora. zeleznice… Zakonodavac regulise ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polozaja. -Ova podela je nacelna i globalna. zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije. ministarstva. e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama buduceg ugovora. c) Dobri poslovni obicaji – razlikuju se od obicaja jer u sebi sadrze moralnost . republicki.  prema podrucju na koje proizvode dejstvo: savezni. poozakonski akt. lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe. Zakon o stecaju.  prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.sistematizovani i objavljeni obicaji u pisanoj formi .Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste. opsti uslovi poslovanja.) ili nedrzavni akt (uzanse. Losa 36 . U praksi mogu biti u nesaglasnosti.Postoje opste uzanse koje vaze za sve ugovore i posebne uzanse.. 3) sloboda preduzetnistva. a pravilo je da mesni imaju primat nad opstim. pravilnika. osiguravajuca drustva. d) Opsti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju postovati. U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj.). c) Zakoni – Zakon o privrednim drustvima. strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domaci… b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori. Donosi ih Vlada .poste . b) Poslovni (trgovacki)obicaji – to su nepisani. Njih donose profesionalna udruzenja i trgovinske komore. 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine.... drumski i pomorski … ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva.

Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina :  Javni tender – zakonodavac ga definise kao javno prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima ponude. Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o akcijskom fondu.Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje. nalozena je i svojinska transformacija odnosno privatizacija. kao i druga pravna lica. skupstine. Ovde se izdvajaju kao najznacajniji 3 nova zakona: Zakon o privatizaciji . . . 37. sprovodi i kontrolise postupak privatizacije). i do danas su vise puta menjani i dopunjavani. . direktora kao i nedzornih organa. promene vlasti u srj… Bitna razlika je bila i postojanje drustvene svojine koja nije bila svojstvena drugim socijalistickim zemljama (osim Poljskoj).uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom.PRIVATIZACIJA I RESTRUKTUIRANJE a) Tranzicija i transformacija . dok je predmet privatizacije njihov kapital. U praksi se javljaju 2 vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu. Napusteno je samoupravljanje i preslo se na profesionalno i kompetentno upravljanje. Novi propisi su doneti 2001god. Postupak je sledeci: prvo se priprema javni tender . Razlozi za to bili su: raspad sfrj. Blizu razradu ovih zakona cine podzakonski akti. sankcije.U oba slucaja ugovor se smatra zakljucenim kad se ispune 2 uslova: kad ugovor potpisu Agencija i kupac i kad ugovor bude overen kod suda. inicira. ekonomski sunovrat.  Javna aukcija – to je javno nadmetanje potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima prodaje. U ovom postupku utvrdjuju se cena i kupac sa kojim se zakljucuje ugovor. uredba o metodologiji procene vrednosti kapitala … .Proces tranzicije zajedno sa upravljackom i svojinskom transformacijom i privatizacijom.Njih donose razne organizacije.TRANSFORMACIJA. . upravnog odbora. u bivsoj sfrj i srj odvijao se drugacije nego u drugim socijalistickim zemljama. 37 . koja podrazumeva prelazak drustvenog odnosno drzavnog preduzeca u jedan od oblika drustva kapitala. g) Trgovacke klauzule – to su trgovinski termini koji su od velikog znacaja posebno kad se posluje sa stranim subjektima. stim da moraju imati sediste na teritoriji Srbije . . npr. f) Sudska praksa i pravna nauka – u nasem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava ali ima ulogu u kreiranju prva.strana je to sto ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. Predmet privatizacije je i drzavni kapital iskazan u akcijama ili udelima . U nasem pravu to je javni poziv za podnosenje ponude. Takodje razlika je bila i u tome sto je Srbija pristupila privatizaciji a da pre toga nije izvrsila denacionalizaciju.Privatizacijom se naziva svojinska transformacija kapitala u drustvenoj i drzavnoj svojini putem novih propisa. posto posluju sredstvima u drustvenoj svojini. kupci podnose ponude . Svojinska transformacija je tesno povezana sa organizacionom transformacijom.Subjekti privatizacije su preduzeca ciji je kapital u drustvenoj ili drzavnoj svojini . ratovi.Upravljacka transformacija je kod nas poodmakla i ona podrazumeva promenu nacina upravljanja u okviru postojecih privrednih subjekata.Drustvenim preduzecima. b) Privatizacija . TRANZICIJA.Stub procesa privatizacije cini Zakon o privatizaciji koji definise privatizaciju kao promenu vlasnistva drustvenog i drzavnog kapitala pod uslovima i u postupku koji su uredjeni zakonom. Akcijski fond i Centralni registar HOV.Subjekti nadlezni za sprovodjenje postupka privatizacije su: Agencija za privatizaciju (promovise. Drustvena preduzeca su transformisana tako sto je nalagan izbor novih organa upravljanja. . ponude se onda otvaraju i zakljucuje se ugovor sa najpovoljnijim ponudiocem. zatim se salje potencijalnim kupcima . Nauka takodje nije izvor ali utice na kreatore prava.

7.zakljucno sa 31. Trece.Postoje 2 slucaja kada se ne moze ostvariti pravo na besplatne akcije: 1) kod subjekata privatizacije u kojima je izvrseno restruktuiranje i 2) po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potrazivanja Republike Srbije u trajni ulog.Nosilac prava na besplatne akcije stice pravo na:  jednaki iznos novcane naknade i  na jednaki broj akcija svakog preduzeca(NIS. 6. . ostvarivanje prava gradjana na novcanu naknadu povodom prodaje akvija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru. uvedena je mogucnost raspodele viska od prodaje zaposlenima. imali prebivaliste na teritoriji srbije. poreska uprava … i oni su po zakonu duzni da otpuste dug i da svoja potrazivanja namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeca. . 2. kojim se vrsi njegova privatizacija jeste prenos bez nadoknade (poklon) ali samo dela kapitala koji ostane nakon prodaje. 2) da su na dan stupanja zakona imala drzavljanstvo. . 2) orocena. pojacana je zastita zaposlenih nakon privatizacije… c) Restruktuiranje . i to najvise do 30% njegove vrednosti.Aerodrom i Galenika). o otpis glavnice duga . 5. . prenos besplatnih akcija). . 4) postepena. EPS. su: 1.Restruktuiranje je ustvari neka vrsta poravnanja koje ima za cilj zastitu subjekta privatizacije i poverilaca.. Na inicijativu Agencije donosi ga organ upravljanja preduzeca.Status nosioca prava ostvaruju lica: 1) koja su navrsila 18god.Zakon ovde regulise 3 stvari: Prvo.Do restruktuiranja dolazi kad Agencija proceni da se prodaja kapitala i imovine ne moze izvrsiti bez prethodnog restruktuiranja.promene unutrasnje organizacije i druge organizacione promene. 38.Program retstruktuiranja je osnovni dokument u sprovodjenju postupka privatizacije i restruktuiranja preduzeca . 3) da su na dan 30. ne prenosivo je .2007. 3) prinudna.Odlike naseg sistema privatizacije su: 1) da je ona obavezna. npr.reprogramiranje duga. Restruktuiranje se realizuje samostalno od Agencije ili od subjekata privatizacije.6.12. 3.. ne moze se naslediti .konverzija potrazivanja u kapital subjekta… . Ovde se u svojstvu drzavnih poverilaca javljaju javna preduzeca.2007. .u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitsls ili imovine subjekata privatizacije.Pravo na sticanje nosioca prava je vezano za licnost . izvrsene su odgovarajuce izmene i dopune u postupku restruktuiranja subjekta privatizacije.JAT. Saglasnost sa programom moraju dati i poverioci preduzeca (barem vecina). o otpustanje duga. 5) javna. 4.Telekom .Pod pojmom restruktuiranja podrazumevaju se : o statusne i pravnoorganizacione promene . zalagati … 38 . PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU . ostvarivanje prava zaposlenih i bivsih zaposlenih u preduzecima na prenos bez naknade akcija tih preduzeca i privrednih drustava. 4) da pravo na besplatne akcije nisu ostvarila. produzen je rok za zavrsetak privatizacije. koje cesto prevazilaze vrednost imovine preduzeca. Ovde je rec o besplatnim akcijama koje se daju zaposlenima i gradjanima. 6) da sadrzi i elemente denacionalizacije. o druge promene . ubrzan je i pojednostavljen postupak. . . Drugo.Kada je rec o otpust duga to se desava uglavnom kod prezaduzenih preduzeca koja su trajno nesposobne da izmire svoje novcane obaveze. prenos bez naknade akcija preduzeca i privrednih drustava koji su odredjeni zakonom (tzv. poostreni su uslovi za icesce u privatizaciji.Treci nacin prenosa drustvenog i drzavnog kapitala. 5) da su upisana u evidenciju nosilaca prava. uvedeno je pokretanje postupka likvidacije subjekta privatizacije.pripadajuce kamate ili drugih potrazivanja u celini ili delimicno. 7) da je trzisne prirode … -Karakteristike izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz 2007god.

koje se osniva osnivackim aktom od strane pravnih ili fizickih lica. fondacije… 3. udruzenja. 39. Telekom Srbija. kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znacaja za profitabilne subjekte(privredne komore. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI a) Pojmovno odredjenje 1. nad njima se ne moze pokrenuti stecaj. Akcije otvorenih ad se prodaju : 1) na organizovanom trzistu.poslovna udruzenja. ustanove. Ova prodaja ne podleze placanju poreza na promet apsolutnih prava. Prenos akcija mora se izvrsiti najkasnije 6 meseci po zavrsetku privatizacije.odrziva visoka stopa privrednog razvoja . . Privredni subjekt – U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su profitabilne prirode. Privredna (trgovacko) drustva – To je lice koje ima pravni subjektivitet . radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja dobiti.prikupljanje sredstava za izgradnju kljucne infrastrukture ..neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: gradjanska drustva. 2. 3. Neprivredni (gradjanski) subjekti – Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podlezu pravilima trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti. dok neprivredni subjekti podlezu gradjanskom pravu i nastaju radi ispunjenja razlicitih ciljeva. odnosno i profitna i neprofitna lica.priznaje im se svojstvo pravnih lica). U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. . 2) prihvatanjem ponude za preuzimanje ili 3) javnim nadmetanjem. .. 2. zakonodavac je ostavio mogucnost Vladi da donese odluku da nosiocima prava i zaposlenima i bivsim zaposlenima umesto prenosa besplatnih akcija isplati novcanu naknadu u visini procenjene trzisne vrednosti takvih akcija. .Zaposleni i bivsi zaposleni u navedenim preduzecima po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na prenos besplatnih akcija i to u visini od 200evra po godini staza a najvise do 35 godina staza.Gradjanski. Aerodrom i Galenika.visok priliv stranih investicija.Za slucaj da je procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeca manja od 200miliona evra . .Nosilac prava ostvaruje pravo na novcanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija.Akcijski fond je duzan da akcije i udele proda najkasnije do 31. Akcije zatvorenh ad se prodaju samo javnim nadmetanjem. . zaduzbine.12.Nas zakonodavac ga definise kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba i usluga na trzistu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru.dinamican razvoj trzista kapitala i akcionarstva i 4. To su fizicka i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode. Besplatne akcije prenose se njihovi nosiocima prava u roku od 6 meseci posle sprovodjenja njihove privatizacije a najkasnije do 31.Cena po akciji ne sme biti niza od cene po kojoj je za odgovarajuci deo kapitala subjekta privatizacije platio kupac u postupku privatizacije.Postupak prodaje akcija i udela sprovodi Akcijski fond koji donosi odluku o nacinu prodaje akcija .12.). U ovim preduzecima i drustvima kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od njihovog osnovnog kapitala. JAT. . u skladiu sa aktom Vlade. U skorije vreme se dolazi do sirenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove gradjanskog prava kao i na pravni status gradjanskih subjekata(npr.Ciljevi Zakona o podeli besplatnih akcija su : 1.2008. .Rok za podnosenje prijava za ovo pravo ne sme biti kraci od 6 meseci i nakon isteka ovog roka ne moze se vise steci pravo na besplatne akcije. ona nemaju pravni subjektivitet.2010. 39 .Nosilac prava moze da ostvari pravo na besplatne akcije u sledecim javnim preduzecima: Nis. domacih ili stranih. .Gradjanski subjekti su gradjanska drustva koja obavljaju poslove gradjanskog prava .god. .

koji pociva na ostvarenju tzv. zajednicki. telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzece je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruzena radi sticanja ekonomskih ciljeva).  Anglo-americki sistem – ovde imamo 2 podsistema: .Kompanijsko pravo EU zasniva se na nacelu nacionalnog tretmana tj.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo. kao i prestanka kompanija u interesu osnivaca. .4.Ono se analizira kao ekonomska kategorija tj.koja odgovara kontinentalnom trgovackom drustvu i partnership. b)Uporednopravni pristup -Svaki pravni sistem svojim normama odredjuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to svojstvo. savremeno kompanijsko pravo insistira na nacelu slobode osnivanja.Preduzece u ekonomskom smislu moze biti pravno organizovano kao kolektivni. Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima.Trgovacka su drustva i udruzenja osnovana sa lukrativnim ciljem .Pod ovim pojmom podvodi se i gradjansko drustvo(drustvo-ugovor) i trgovacko drustvo(drustvo-institucija). zaposlenih. .Postoje i misljenja koja preduzece tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr..Medjutim. individualni preduzetnik).americki sistem koji poznaje corporation . ortacki privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv.Obe vrste drustva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo pravnog lica. Za kompanijsko pravo je najbitnija sloboda kretanja lica. i obrnuto. i partnership . 3) sloboda pruzanja usluga i organizovanja preduzeca i 4) sloboda kteranja kapitala. 40 . .U trgovackom pravu zapadnih zemalja preduzece nije subjekt prava i nje pravno lice.U socijalistickim pravnim sistemima preduzece se smatra pravnim licem. 2) sloboda prometa robe.Uloga kompanijskog prava je da u trzisnoj privredi uredi pravni rezim osnivanja. rada i poslovanja.U odnose sa trecim licima ne stupa preduzece vec nosilac preduzeca koji je pravno lice.Osnovni cilj osnivackog Ugovora o EU je uspostavljanje jedinstvenog trzista. minimumu zajednickih standarda na medjunarodnom planu i na smanjenju opstih pravnih. U nacelu postoje 3 sistema:  Germanski sistem – privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drustva i u vidu udruzenja. ali i u formi privrednog subjekta fizickog lica –individualnog preduzeca (tzv.u Rusiji).U francuskoj teoriji je isticano da je kod preduzeca subjekt sam trgovac ili trgovacko drustvo. Preduzeca . cetiri slobode: 1) sloboda kretanja lica.  Romanski sistem – u privredne subjekte ubraja trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima i individualnog trgovca.Takodje teorija je razlicito posmatrala preduzece u objektivnom smislu (def. .U pravnoj teoriji preduzecu se ne priznaje pravni subjektivitet. odnosno administrativnih zabrana.anglosaxonski koji poznaje company. . . 40. dok pojam preduzeca sluzi da obelezi trgovacku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.U francuskoj se za odredjivanje trgovackog drustva koristi termin societe.na principu nesmetanog poslovanja kompanija na teritoriji jedne zemlje clanice iako je osnovana na teritoriji druge drzave clanice EU. . ogranicenja ili opterecenja kompanija radi ekonomskog razvoja i zaposljavanja. .koje odgovara evropskom drustvu kapitala . kolektivni preduzetnik). poverilaca i potrosaca. .: preduzece je skup objektivnih elemenata.koji odgovara ortackom drustvu u kontinentalnom pravu.Tradicionalna pravna teorija preduzecu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao razvoj koncepcije prava preduzeca. KOMPANIJSKO PRAVO EVROPSKE UNIJE .

a njegovi vlasnici. 10.Kompanija osnovana u jednoj zemlji priznaje se u svim ostalim zemljamaEU.kapitala. usluga i ljudi na jedinstvenom trzistu EU.Zakonom o privrednim drustvima dominantno se uredjuju privredna drustva kao pravna lica. direktiva o pravima akcionara….Komunitarno zakonodavstvo utvrdjuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup trzistu druge drzave clanice EU. direktiva o godisnjim racunia kompanija. 11. . Svako evropsko drustvo ispred ili iza svog imena mora imati oznaku SE kako bi se videlo da je to poseban pravni oblik na nivou Unije. Nijedna grupacija ne sme imati vise od 500 radnika. PRIVREDNA DRUSTVA I NJIHOVA OBELEZJA . 2. Obavezni organi grupacije su skupstina i jedan ili vise direktora.U proteklom periodu EU je razvila tzv. 3. direktiva o filijalama. Jedno lice moze biti clan vise grupacija. koje treba da omoguci prekogranicno osnivanje. 9. akcionari odgovaraju za obaveze drustva u visini upisanih akcija. 41 . direktiva o godisnjoj reviziji. 5. . 8. ciji se kapital izrazava u akcijama.izvestajima. spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. kao fizicka lica uredjuju sa samo pet zakonskih clanova. 7. Odredbe ovog pravila oslobadjaju evropsku kompaniju potencijalnih prepreka koje postoje u unutrasnjem kompanijskom pravu drzava clanica. .Evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olaksa uspostavljanje i ostvarivanje saradnje izmedju pojedinih trgovackih drustava. Direktivama EU u oblasti komunitarnog prava urtvrdjeni su minimalni ciljevi uskladjivanja koje treba ostvariti. direktiva o koordinaciji zastitnih mera clanice i druge drzave. . direktiva o podeli akcionarskih drustava. direktiva o konsolidovanim fin. minimalne zajednicke principe u oblasti kompanijskog prava. direktiva o koordinaciji zastitnih mera u pogledu akcionarskih drustava. direktiva o prekoracenjima spajanja drustva kapitala.  Evropsko zadruzno drustvo – Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU. Evropsko drustvo ima formu akcionarskog drustva one drzave clanice u kojoj ima registrovano sediste. Ono cak donosi i posebne propise za pojedine nove pravne oblike kao sto su :  Evropsko drustvo (evropska kompanija) – Pravilo o statutu evropske kompanije doneto je radi stvaranja minimuma pravnih pretpostavki koje ce omoguciti prekogranicnu reorganizaciju akcionarskih drustava iz razlicitih drzava clanica. 4. direktiva o merdzerima na nacionalnom planu. dok se individualni preduzetnici. 6.Direktive kompanijskog prava su: 1. ostavljajuci da zakonodavstva clanica EU utvrde nacin primene evropskih komunitarnih propisa.Osnovni cilj je obezbedjenje slobodnog protoka roba.Mogu je osnovati najmanje dva ili vise fizickih ili pravnih lica. -Ona je instrument unapredjenja delatnosti svojih clanova na osnovu medjusobne saradnje. 41.  Evropska grupacija ekonomskog interesa – Nastala je od grupacije ekonomskog interesa iz francuskog prava. koja mogu biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika. To je udruzenje koje nastaje na ugovornoj osnovi i kojim se uspostavlja medjusobna saradnja privrednih drustava koja imaju sedista u razlicitim drzavama clanicama. Ona se razlikuje od privrednog drustva jer za cilj nema sticanje dobiti. direktiva o jednoclanim drustvima sa ogranicenom odgovornoscu. Evropsko drustvo je dakle akcionarsko drustvo sa svojstvom pravnog lica. Ovde je od bitnog znacaja da poverioci i investitori mogu da sa poverenjem posluju sa kompanijama iz drugih drzava clanica.

b) Privredno drustvo ima svoju delatnost – ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti.U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorg. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno neprofitne ciljeve (npr. samo bira ime. . d) Privredno drustvo je profitabilan pravni oblik – cilj osnivanja privrednog drustva je obavljanje privredne delatnosti kako bi se stekla dobit. •Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih. Obelezja privrednog drustva: a) Privredno drustvo je organizovan skup fizickih lica – njgova pravna organizacija je uredjena osnivackim i drugim aktima drustva.Ulog moze bit novac. javna preduzeca … . prava potrazivanja … a nekad i rad i usluge. •Privredna drustva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane. koje osnivaju osnivackim aktom fizicka ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. logo.U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odredjenja privrednog drustva posebno se isticu dva njegova elementa: materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica).Zajednicka svojstva privrednih subjekata: •Sva privredna dustva imaju status pravnog lica. komanditno. samostalno organizuje svoje delove . •Privredno drustvo ima status subjekta registracije. U aktima je odredjen njegov pravnoorgan. 42 . samostalno bir organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u snosenju rizika. organi upravljanja.imovina. hov.Austrija). Ono moze obavljati i vise delatnosti ako je za njih registrovana. drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drustvo. c) Privredno drustvo ima svoju imovinu – pocetnu imovinu obezbedjuju osnivaci svojim ulozima. Imovinu cine i naknadni ulozi novih clanova. samostalno bira svoj pravnoorganiz.oblik . . Medjutim. •Privredno drustvo je profitabilni pravni oblik. . odredjene pravne oblike… Ali je privredno drustvo samostalno u : odluci o osnivanju . samostalno vodi poslovnu politiku .Zakonodavac pojmovno odredjuje privredno drustvo kao pravno lice.oblik (Nemacka. osiguravajuce kompanije. stvari . •Sva privredna drustva morju imati organe upravljanja. . u nekim zemljama se donose posebni zakoni za drustva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za drustva lica i drustva kapitala (Engleska)..Zakonom o privrednim drustvima su predvidjena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava: ortacko .sredine…) e) Privredno drustvo je samostalni pravni subjekt – nema apsolutne samostalnosti jer drzava svojim propisima odredjuje nacine nastanka . •Sva privredna drustva moraju imati svoje atribute za identifikaciju.U nasoj pravnoj teoriji se privredno drustvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. znak. zastita ziv. posebnim zakonom mogu se uredjivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke. •Sva privredna drustva su medjusobno ravnopravna.atributi….oblik. Zbog toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica.

 Trece. odeljenja… .ne moze imati svoju imovinu. njihova ovlascenja u pravnom prometu sa trecim licima i druga pitanja koja su od znacaja za njihov status:  Prvo.  Deseto. koje je po pravilu odvojeno od sedista privrednog drustva  Sesto. ogranak je poseban organizacioni deo privrednog drustva i taj deo nema svojstvo pravnog lica. zakonodavac ne zabranjuje bilo kom pravnom obliku drustva da organizuje jedan ili vise ogranaka. .Ogranak se u nasem pravu poima: . ogranak ne moze biti tuzen. ogranak se moze organizovati u momentu osnivanja privrednog drustva.  Deveto. ali se osnivackim aktom moze odrediti da oni imaju odredjena ovlascenja u pravnom smislu. sektora. statutom). ogranak ne moze biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stecaja i likvidacije. kako domace tako i strano. osnivaci. Delovi privrednog drustva (branch. jer nema sopstvenu imovinu. ogranak prestaje na osnovu odluke nadleznog organa drustva. te njegovi delovi ne mogu imati onu samostalnost koju ima drustvo kao subjekt prava. obrazuje jedan ili vise ogranaka. samostalno donose odluku da li ce uopste imati ogranke i kojim pravnim aktom ce ih obrazovati (osnivackim.•Svako privredno drustvo mora imati svoje tekuce racune. PRAVNI POLOZAJ OGRANKA PRIVREDNOG DRUSTA . ogranak ima zastupnike preko kojih istupa u pravnom prometu.Pravni polozaj ogranka je u nasem pravu uredjen nacelno. odnosno nadlezni organi privrednog drustva. ogranak ima mesto poslovanja. niti svoju delatnost. procesu rada.  Peto.  Drugo. jer nema kapacitet za preduzimanje takvih radnji. sluzbe. ogranak se ne moze pojaviti u ulozi subjekta statusnih promena.nema sediste vec mesto poslovanja. pogona. pravnu i poslovnu celinu. tj. Zastupnik ogranka nije zastupnik privrednog drustva. kao i da tim aktima urede njihov naziv. Delovi privrednog drustva mogu biti oblikovani prema: vrsti posla.Privredno drustvo predstavlja ekonomsku. . zastupnike.  Jedanaesto. vrsti delatnosti.U nasem pravu je dopusteno da privredno drustvo. . trhnickim i tehnoloskim pravilima.U pravnij teoriji ogranak (deo) privrednog drustva najcesce se definise kao organizaciona jedinica drustva koja ima odredjen stepen samostalnosti u odnosu na sediste drustva. radne jedinice. nadleznom organu privrednog drustva da svojim aktima obrazuju unutrasnje organizacione delove. •Svako drustvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva. broju zaposlenih… pa se delovi drustva se mogu javiti u vidu: fabrike. filijala) nemaju svojstvo pravnog lica. koje je po pravilu dislocirano iz sedista drustva. vec se tuzba mora usmeriti prema privrednom drustvu ciji je on deo. .  Osmo. mesto obavljanja delatnosti.  Sedmo. .Unutrasnja organizaciona struktura privrednog drustva utvrdjuje se osnivackim aktom. 42. posebnih delova drustva. referata. Nas zakonodavac definise ogranak kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica.kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica. cime je prepusteno autonomiji osnivaca. tj. ogranak poslove sa trecim licima obavlja u ime i za racun privrednog drustva. . ogranak. 43 .  Cetvrto. ali i nakon sto je drustvo osnovano.

000 evra. osnivacki akt. da je prosecna vrednost imovine veca od 5.- za njegove preuzete obaveze prema trecim licima odgovara privredno drustvo celokupnom svojom imovinom. preduzeca (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije).Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma: o Prvo.000. 43. privredna drustva se razvrstavaju i prema velicini (mala. Medjutim. nije poreski obveznik. privredna drustva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja.000 evra. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i drustva lica (trgivacki ortakluci) – ovde je situacija obrnuta. U licnu imovinu vlasnika se ne dira. Velika pravna lica (velika preduzeca) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1) da je prosecan broj zaposlenih veci od 250. i velika).500. kad drustvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj.000.000 do 5. privredna drustva mogu biti samostalna privredna drustva. Mala pravna lica (mala preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih do 50. niti svoje poslovno ime. u dinarskoj protivvrednosti. svoje opste akte. jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji. vec je to privredno drustvo u cijem sastavu posluje.500. ali moze imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena drustva. 3) da je prosecna vrednost imovine niza od 1. Kadadrustvo lica nije u stanju da namiri svoje obaveze. ne moze imati svoje organe upravljanja. Pravilo je da se drustva osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti.000 do 10. nekada se drustva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odredjenog cilja. Odgovornost ortaka je solidarna i neogranicena.000.000. preduzeca (samostalni subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzeca) ili mogu biti nesamostalna privredna drustva. za iste odgovaraju clanovi sredstvima u licnoj svojini. o Drugo.000 evra.000. srednja.000 evra. U tom slucaju njihovo postojanje je vremenski ograniceno. korporacije) – kod ovog drustva akcenat se stavlja na kapital. osim komanditora. 3) da je prosecna vrednost imovine od 1. o Cetvrto. o Trece.000 evra. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA . privredna drustva se mogu razvrstati prema nacinu odgovornosti vlasnika kapitala za obaveze drustva. 44 .000.000 evra. Srednja pravna lica (srednja preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih od 50 do 250. Na osnovu ovoga sva privredna drustva su razvrstana u drustva kapitala (kompanije. 2) da je godisnji ukupan prihod veci od 10. 2) da je godisnji ukupan prihod od 2. 2) da je godisnji ukupan prihod nizi od 2.

tj. jedno drustvo moze obavljati i vise delatnosti ako ispunjava propisane zakone.Momenat nastanka privrednog drustva od posebnog je pravnog znacaja jer od tog trenutka lice postaje subjekt u pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza.Pravo poznaje vise sistema osnivanja privrenih drustava: 1) Sistem slobodnog udruzivanja – ovaj sistem podrazumeva donosenje akta o osnivanju u formi ugovora. o Jedanaesto. 44. a moze ga osnovati vise lica – visepersonalno drustvo. postupak osnivanja i registracija i njeno objavljivanje a) Sistem osnivanja . polazeci od pravnog subjektiviteta. tada se gleda ko je vecinski vlasnik. doo i zatvoreno akcionarsko drustvo). privredna drustva se dele na ona ona koja nastaju slobodno. OSNIVACKI AKT I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA I OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – sistemi osnivanja. tako postoje privredna drustva u oblasti industrije. Donosenjem takve odluke smatra se da je pravno lice nastalo. trgovine…Medjutim. o Sedmo. to su drustva sa vise delatnosti. Momenat registracije smatra se momentom nastanka privrednog drustva. o Sesto. polazeci od nacina osnivanja. u zavisnosti od nacina nastanka drustva. o Deseto. privredna drustva se mogu razvrstati na drustva na udele (ortacko. koji na osnovu jednog od ovih akata donose odluku o osnivanju konkretnog pravnog oblika.o Peto. Drustvo je osnovano ako se ispune propisani uslovi i ako se upis izvrsi na zakonom propisan nacin. radi obavljanja delatnosti od javnog interesa). komanditni i doo) i drustva na akcije (akcionarsko i komanditno drustvu na akcije). privredna drustva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti. o Deveto. osnovano. pravila drustva ili statuta od strane osnivaca. uz saglasnost nadleznog organa i ona koja nastaju po sili zakona (ex lege). komanditno. onda je preduzece domaceg porekla i obrnuto. Sluzbeno lice (registrator) ceni da li su unapred propisani uslovi ispunjeni i konstatuje da je je drustvo ispunilo uslove za registraciju. Ako je vise od 50% domaci kaptal. polazeci od nacina iskazivanja kapitala. saobracaja. 2) Sistem normativnog akta (normativni sistem) – prema ovom sistemu uslovi i postupak za osnivanje privrednog drustva su unapred propisani zakonom. pravi se razlika izmedju drustva-ugovori (drustva koja nemaju pravni subjektivitet) i drustva-institucije (drustva sa pravnim subjektivitetom). Postoji i mesovito poreklo kapitala. 45 . da li je domaceg ili stranog porekla. drustva se dele na drustva sa javnim upisom akcija (otvoreno akcionarsko i komanditno drustvo na akcije) i drustvo bez javnog upisa (ortacko. privredna drustva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. Drustvo moze osnovati jedno lice (fizicko ili pravno) – jednopersonalno drustvo. izrazenom voljom njegovih osnivaca. Iza toga sledi podnosenje prijave za upis u odgovarajuci registar. stice poslovnu sposobnost i moze stupati u pravne odnose u svoje ime i za svoj racun. 3) Zakonski sistem – u ovom sistemu privredno drustvo se osniva tako sto se za njegovo osnivanje donosi poseban zakon ili se zakonom ovlascuje odredjeni drzavni organ da svojim aktom osnuje drustvo (ovaj sistem je karakteristican za osnivanje privrednih drustava u javnom sektoru privredjivanja. . OSNIVACI. o Osmo. privredna drustva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala.

. pribave druga dokumenta zakonom propisana. a akcionari akcije drustva. ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu. 3) ulozi u radu i uslugama. exploatacija prirodnog bogatstva. Zakljucenjem ugovora izmedju osnivaca. . osiguravajucih drustava i drugih finansijskih organizacija). Privredno drustvo ima svoju imovinu koja je posebna. odvojena od imovine clanova drustva i namenske je prirode. (Npr. . a ne momenat objavljivanja registracije.Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar. ukupnost. 2) ulozi u pravima. saglasno Zakonu o registraciji privrednih subjekata.Preddrustvo se u uporednom pravu naziva i drustvo u osnivanju. odnosno uz naknadnu gaglasnost (odobrenje) nadleznog drzavnog organa. otvore privremeni racun radi uplate novcanih sredstava na ime uloga u novcu. postojenje dokaza o saglasnosti nadleznog organa…) c) Registracija i objavljivanje . ovaj zakon u posebnim delovima sadrzi i detaljnija pravila. IMOVINA PRIVREDNOG DRUSTVA b) Pojam i formiranje imovine drustva . Imovinu cine sva prava koja. Njihovo osnivanje uslovljeno je izdavanjem dozvole ili odobrenja. do upisa u sudski registar naziva se preddrustvo. radi registracije podataka o privrednom drustvu u Registar i objavljivanja izvrsene registracije. Samostalni nacin procene nenovcanih uloga vrsi se od 46 . Ipak. poznate su: faza osnivanja preddrustva i faza upisa u sudski registar. Za osnivanje privrednog drustva (koncesionog preduzeca).U odredbama Zakona o privrednim drustvima sadrzana su odredjena pravila koja se ticu postupka osnivanja privrednih drustava. . odnosno clanovi drustva sticu udeo u drustvu.Imovinu privrednog drustva formiraju njeni osnivaci. koje postaje njihov titular (vlasnik). pripadaju privrednom drustvu kao pravnom licu.Nase pravo ne poznaje preddrustvo. Pored formalnih uslova za osnivanje privrednog drustva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi (npr. vec osnivanje drustva je u jednoj fazi. clanove i akcionara kao njihova licna imovina. ovaj sistem osnivanja zastupljen je kod osnivanja banaka. da bi doslo do osnivanja privrednog drustva i obavljanja njegove registrovane delatnosti u praksi. . Na osnovu unetih uloga ortaci.U nekim zemljama Evropske unije. Registracija privrednog drustva predstavlja trenutak radjanja pravnog lica. npr. njegovom registracijom u registar. kao i zemljama Centralne i Istocne evrope. i podnesu registracionu prijavu. mogu se osnivati samo uz prethodnu saglasnost (dozvolu). 5) Sistem koncesije – ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole) koja se daje na osnovu Zakona o koncesijama i Zakona o stranim ulaganjima. takodje za svaki konkretan pravni oblik privrednog drustva.Ekonomsku osnovu svakog lica cini njegova imovina. kao jedna celina.Kad se ispune formalni uslovi za osnivanje privrednog drustva. Zbog toga imovina ne moze biti koriscena od ortaka. jer sluzi za obavljanje registrovane delatnosti i za namirenje obaveza privrednog drustva. koje pokriva vreme od potpisivanja ugovora o osnivanju drustva do njegovog upisa u trgovacki registar.Novcane uloge privrednog drustva cine: 1) ulozi u stvarima. Ono nije pravno lice ali kao oblik nastaje zakljucenjem ugovora. Uneti ulozi postaju imovina privrednog drustva. neophodno je da osnivaci prethodno obezbede: materijalna sredstva. i 4) udeli i akcije u drugim drustvima.4) Sistem saglasnosti – odredjena drustva zbog prirode delatnosti koju obavljaju . donesu osnivacki akt. izgradnja i exploatacija autoputa…) b) Postupak osnivanja . zahteva se davanje koncesije (narocite dozvole) od strane nadleznog drzavnog organa (moze se registrovati samo za zakonom odredjene delatnosti. kojim se uredjuju medjusobni odnosi osnivaca. 45. .

Obaveze privrednog drustva ne ulaze u imovinu. ucestvuju u upravljanju. hov i drugaimovinska prava. clanova drustva i akcionara. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti od strane privrednog drustva ima za predmet: novac. u imovinu ulaze i: pravo rucne zaloge. a raspolaganje imovinom podrazumeva otudjenje postojece imovine privrednog drustva. obavljanja vlasnicke funkcije…Jer ortaci. Ukratko. Uz zapisnik sa sednice na kojoj se donosi odluka o zakljucenju pravnog posla obavezno se prilaze i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti. kroz dva pitanja pojam i postupak. pokretne stvari i druga prava.strane samih ortaka.Posto je imovina jedinstvena. . tj. Postupak – imovina velike vrednosti moze se steci ili se njome moze raspolagati u zakonom predvidjenom javnom i otvorenom postupku na sledeci nacin: 1) upravni odbor akcionarskog drustva donosi odluku kojom preporucuje zakljucenje tog pravnog posla i sastavlja predlog ugovora. Ako su obaveze vece od vrednosti imovine. c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti . u snosenju rizika.Imovina privrednog drustva mora biti vrednovana. clanovi i akcionari srazmerno svojim udelima. Takodje. kao da privredno drustvo ne postoji. jer kod njih dolazi do izrazaja javni interes. razmenu. tj. u deobi dobiti. POSLOVNO IME – pojam. procenu poveravaju ovlascenom procenjivacu koga sami biraju ili sud u vanparnicnom postupku.Strukturu imovine cine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. b) Struktura imovine drustva . – Odluku o zakljucenju pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi skupstina akcionara (redovna ili vanredna). prava intelektualne svojine i druga imovinska prava. nepokretnosti. Pojam – sticanje imovine znaci pribavljanje nove imovine. sto nije razlog za otvaranje stecajnog postupka. a samo sticanje i raspolaganje ukljucuje u sebi narocito: prodaju. o predlogu pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovine velike vrednosti. novcana sredstva. sto moze moze dovesti do postupka stecaja. Medjutim.pojam znacaj i upotreba 47 . osim ako se drugacije nisu sporazumeli. . Do zloupotrebe dolazi: 1) ako navedena lica zloupotrebe privredno drustvo za nezakonite ili prevarne ciljeva. obligaciona prava. kojom odgovara za svoje obaveze u izvrsnom. . U slucaju da osnivaci ne mogu da postignu sporazum o proceni u skladu sa osnivackim aktom. izrazena u novcu. snosenja rizika. tada je rec o nelikvidnosti drustva. b. najkasnije 30 dana pre dana koji je odredjen za odrzavanje sednice skupstine akcionara. a.Moze doci i do zloupotrebe privdernog drustva od strane komanditora. pravo hipoteke. ona cine drustvo prezaduzenim. odnosno akcijama.Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti uredjen je Zakonom o privrednim drustvima. Privredno drustvo moze uvecati ili umanjiti svoju imovinu. u imovinu ulaze: stvarna prava. 2) akcionarsko drustvo obavestava akcionare. ili 2) ako navedena lica sa imovinom drustva raspolaze kao sa sopstvenom. zalogu ili hipoteku. znacaj. Imovinu drustva cine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu. privredno drustvo moze imati samo jednu imovinu. ako postoji raskorak izmedju dospelih obaveza i raspolozivih sredstava u imovini za njihovo izmirenje. 46. clanova drustva ili akcionara zatvorenog akcionarskog drustva. Zakonodavac namece obavezu nezavisne procene nenovcanih uloga samo kod otvorenih akcionarskih drustava. pravo industrijske svojine i druga imovinska prava. upotreba i elementi poslovnog imena a) Poslovno ime. ali je stvarna imovina drustva veca od obaveza. likvidacionom i stecajnom postupku. Osnivaci drustva imaju obavezu da nenovcane uloge novcano izraze zbog deobe dobiti.

PIB (poreski identifikacioni broj). Bagi…).U nacelu poslovno ime moze biti: stvarno. 3) ako se radi o recima na mrtvom jeziku (latinskom. . ime osnivaca (npr. . moze biti licno. kreirano (npr. u aktima drustva. to je njegov nosilac prepoznatljiviji na trzistu. Pogrdne i moralno neprihvatljive reci ne mogu da se koriste kao ime. “naziv” i “firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu. upravni…) kao i za primenu odgovarajucih propisa. se ogranicenje odnosi na nemogucnost izbora imena koje vidno odudara od delatnosti drustva. . Ono mora biti istaknuto na vidnom mestu. . MatijaProdukt. Ona mora biti uneta u poslovno ime.Prema nasem Zakonu o privrednim drustvima. oznaka delatnosti. Oznacava se na fakturama. To je mesto 48 . tj. Ono mora biti takvo da na trzisu ne dovede do zabune u pogledu identiteta i delatnosti kojom se bavi privredno drustvo. Termin “firma” upotrebljava se u pravu da oznaci ime ili da oznaci skup elemenata na osnovu kojih se vrsi identifikacija jednog privrednog drustva. starogrckom). sediste. 4) od znacaja je i zbog registracije drustva u Registar. da se zna koje lice moze biti tuzilac ili tuzeni. 2) ako su uobicajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuce reci u srpskom jeziku (kafic. Prvo. . Rec naziv je rezervisan da oznaci: ustanovu. za subjekte koji se bave odredjenom delatnoscu. udruzenje. tj. radnju…. . dokumentima koja izlaze iz drustva. clana ili akcionara. Mina-Model…). ili ad). Preporod. “u likvidaciji”. odnosno moze da sadrzi i pojedine strane reci. 4) poslovno ime moze biti na stranom jeziku ako je rec internacionalna. 2) da se tacno utvrdi lice koje preuzima prava i obaveze. ali se promena mora izvrsiti na propisan nacin.U nasem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nuzno je da sadrze sledece podatke: poslovno ime drustva. Tu spadaju: ime. oznaka pravnog oblika drustva. uz ime mora da stoji rec koja tacno upucuje na vrstu delatnosti (npr. rec “firma” iz Zakona o preduzecima zamenjena je izrazom “poslovno ime”. – Prvi element izbor imena pripada osnivacima. objavama. poslovno ime ortaka. Takodje. akcionarsko drustvo) ili skracenicu (a. najcesce na poslovnim prostorijama. naravno uz ogranicenja pravna i moralna.U odredjivanju poslovnog imena privrednog dustva osnivaci su slobodni u pogledu njegovog izbora. registar u koji je drustvo registrovano i broj njegove registracije. . Medjutim. moze biti izmisljeno.Poslovmi ime sluzi za: 1) odredjivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos. Bitno je da svako drustvo mora imati svoje poslovno ime. oganak. Maja. Emaj. a ako je pokrenut postupak likvidacije.d. te upucuje na delatnost kojom se drustvo ne bavi. realno (rec koja proistice iz predmeta poslovanja koja ima neko realno znacenje.Privredno drustvo ima pravo i obavezu da se sluzi svojim poslovnim imenom. pravnu formu drustva. doo…) – Cetvrti obavezan element je sediste. b) Elementi poslovnog imena 1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon. koje je obavezi element osnivackog akta svakog privrednog drustva. a ne naziv. – Drugi obavezan element jeste delatnost.. poslovno ime i sediste banke kod koje ima racun. zakljucuje posao. broj racuna. Dopusteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku. jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne licnosti. ako je nad privrednom drustvom pokrenut postupak stecaj.Nas zakonodavac nalaze da se poslovno ime privrednog drustva pise na srpskom jeziku i pismom koje je u sluzbenoj upotrebi. u sledecim slucajevima: 1) ako one cine ime. . 3) poslovno ime je od znacaja i za drzavne organe (sudski. Delatnost i ime ne mogu biti jedno drugom suprotsta – Treci obavezan element je oznaka pravnog oblika drustva ili njegova (ad. tj. Drugo. Todor…) i moze biti mesavina pomenutih imena (npr. njegovim dokumentima i u registru privrednih subjekata. market…). Sto je veca masta u kreiranju imena. te je korektnije reci da je firma ime pod kojim preduzece posluje.U nasem pravu poslovno ime obavezno sadrzi oznaku za pravnoorganizacioni model (npr. Celik…). dok je rec firma rezervisana za privredne subjekte. sediste.Poslovno ime se moze menjati. fiskalni. Nas zakonodavac poslovno ime definise kao naziv pod kojim privredno drustvo posluje. oznacavanje posebnog statusa privrednog subjekta. npr. banka). uz poslovno ime se dodaje “u stecaju”.

. znakovi za kontrolu proizvoda… 47. zastava. o nelojalnoj konkurenciji. karakteristican broj. Nacela koja se propisuju i koja se redovno navode u pravnoj literaturi su: Nacelo istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju stvarnom stanju stvari. Sto je poslovno ime upecatljivije to je i privlacnije. zastitni znak… 3) Elementi pod posebnim pravnim rezimom – to su elementi koji se mogu uneti u poslovno ime uz dozvolu. Nacelo javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena. nakon prijema registracione prijave. upisuje u 49 . slika. odnosno da su podaci uneti u poslovno ime tacni. po kojoj se smatra da je rec o zastiti subjektivnog prava. Trecu cini ime ili deo imena fizickog lica (ziva ili druga znamenita licnost). istiniti. crtez. i drugi amblemi. logotip. U te elemente spadaju tri kategorije imena. stiti njegova namena i stvara pravna sigurnost ucesnika na trzistu. tj. .U nasem pravu poslovno ime privrednog drustva uziva visestruku zastitu: na osnovu zakona. sve promene u vezi subjekta koje zahtevaju promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar. odnosno da li je taj naziv vec rezervisan. pogrdni i nemoralni izrazi. po kojoj je rec o zastiti objektivnog prava. Unosenje neistinitih podataka u poslovno ime ili Registar smatra se krivicnim delom.iz koga se upravlja poslovima drustva.  teorija firme kao objektivnog prava. Registrator je duzan da proveri. autorskih prava i po pravilima krivicnog prava. Stoga se ono prilikom osnivanja privrednog drustva javno objavljuje na veb sajtu Agencije za privredne registre.Zastita poslovnog imena ogleda se u sledecim mogucnostima: odbijanju prijave za registraciju istog ili slicnog poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti. zabrani upotrebe tudjeg poslovnog imena. po osnovu podnosenja tuzbe od zainteresovanog lica.Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata.U uporednom pravu kod zastite poslovnog imena postoje dve teorije:  teorija firme kao subjektivnog prava. na dokumentima. . po osnovu nelojalne konkurencije i krivicnopravno. zbog cega tuzbu moze podneti svako ko je ovlascen da stiti javni interes. 4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju uci u poslovno ime. To samo govori o znacaju poslovnog imena. Da bi se ispostovao princip istinitosti. neistiniti podaci. cije se ime moze uzeti samo uz njegovu saglasnost ili naslednika. kako bi se treca lica obavestila o njenom postojanju i njenom nosiocu. b) 1) 2) Principi (nacela) poslovnog imena – Na nacelima se temelji pravni rezim poslovnog imena. naziva: Prvu cine: naziv domace drzave ili jedinice lokalne samouprave. Drugu cine: simboli stranih drzava ili medjunarodnih organizacija. 2) Fakultativni elementi – oni blize i detaljnije oznacavaju privredni subjekt. objektivnog interesa. U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja. u skladu sa propisima strane drzave. ZASTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI a) Zastita poslovnog imena – Poslovno ime privrednig drustva u uporednom pravu uziva pravnu zastitu po osnovu pravila iz vise oblasto prava: po pravilima trgovinskog prava. – Peti obavezan element je oznacavanje poslovnog statusa drustva (u likvidaciji ili u stecaju). javno istice na poslovnim prostorijama. zbog cega samo lice ciji je subjektivni interes povredjen moze podneti tuzbu. brisanju kasnije registrovanog poslovnog imena. o industrijskoj svojini. da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt. naknadi pricinjene stete. . Tu spada ime drugog privrednog drustva. kao i njen grb.

Medjutim. dok je delatnost naziv samo za odredjenu vrstu posla. dopusteno je obavljanje svake delatnosti koja zakonom nije zabranjena ili nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim obicajima. na jednom ili vise razlicitih mesta. Ono je oznaka individualnosti. Dugo trajanje jednog poslovnog imena pokazuje opravdanost postojanja njenog nosioca. ekonomski i poslovni subjekt. 3) Nacelo jedinstvenosti – privredno drustvo. nezavisno od toga koliko ogranaka ima i da li su na jednom mestu ili su dislocirani. Oni mogu obavljati jednu ili vise delatnosti. 6) Nacelo slobodnog izbora – slobodan izbor elemenata poslovnog imena. Ogranci mogu imati svoj naziv. zakonom je po nacelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije podnetoj registracionoj prijavi. pripada osnivacima privrednog drustva. tj. ovo nacelo ima i ogranicenja: zabranjeni elementi. na jednom lokalitetu ili na vise razlicitih lokaliteta. 4) Nacelo iskljucivosti – stiti nosioca poslovnog imena da se samo on moze sluziti njime. Privredno drustvo moze imati razlicite organizacione celine. predstavljaju jedinstveni pravni. uspeh. ogranke. pa i preduzetnik mora imati poslovno ime. Nezavisno od navedenog. Vrste delatnosti utvrdjuju se posebnim zakonom i 50 . Prvi u vremenu jaci u pravu. radi blizeg pravnog oznacavanja. pre svega fakultativnih. steceni ugled. bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar privrednih subjekata. ali i obaveznih. Pod predmetom poslovanja se podrazumeva skup delatnosti kojim se drustvo bavi. da to pravo moraju postovati svi ostali subjekti i da mu to pravo omogucava da spreci ostale da se sluze njegovim poslovnim imenom. Privredno drustvo moze obavljati jednu ili vise delatnosti. niti steci status privrednog subjekta. DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA I USLOVI ZA NJENO OBAVLJANJE a) Poimanje delatnosti – Predmet poslovanja je siri pojam od pojma delatnosti. postojanost.Delatnost se utvrdjuje osnivackim aktom i registruje se u odgovarajuci registar. obavezno unosenje naziva pravne forme ili skracenice… 7) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo. ako se ispostavi da postoji sukob interesa u vezi sa registracijom poslovnog imena.Registar i u druge javne knjige. Privredno drustvo moze imati samo jedno poslovno ime. kao i preduzetnik. ali naziv uvek sledi ispod poslovnog imena. 8) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata. njegovu konkurentsku sposobnost. Zakonom o privrednim delatnostima. 48. 5) Nacelo stalnosti – podrazumeva kontinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni razlozi za njegovom promenom. sve njih veze jedno poslovno ime koje je pravni izraz jednog pravnog personaliteta. odnosno skup svih poslovnih aktivnosto kojim se trgovac bavi. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim imenom pojavljuje u pravnom prometu. . sto uliva poverenje kod trecih lica.

delatnost je obavezan sastojak poslovnog imena (firme).Nas zakonodavac predvidja flexibilno resenje: “ispunjenost prostornih uslova za obavljanje registrovane delatnosti proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora”. poslovi osiguranja – osiguravajuca drustva…) . .Delatnost ima visestruki pravni znacaj:  Prvo. . 4) i drugih propisanih uslova. drustvo kapitala ne moze da registruje delatnost. spajati sa drugom.  Drugo. ali se svaka promena mora uneti u osnivacki akt privrednog drustva i Registar privrednih subjekata (saglasno nacelu istinitosti).  drugo. kadrovski…) .Obavljanje odredjenih delatnosti potpada pod rezim posebnih propisa.podzakonskim aktom. zakljucak) kojim ce konstatovati uocene nedostatke i naloziti njihovo otklanjanje u odredjenom roku.Privredno drustvo moze obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u pogledu: 1) tehnicke opremljenosti. niti sticanja statusa privrednog drustva.Delatnost se moze prosirivati. b) Uslovi za obavljanje delatnosti – Obavljanju delatnosti privrednog drustva moze se pristupiti uz ispunjenost propisanih uslova koji se zahtevaju (tehnicki. menjati. delatnost odredjuje obim poslove sposobnosti lica koje se bavi privrednom delatnoscu. Ako zakljuci pravni posao mimo svoje poslovne sposobnosti. suzavati. za obavljanje odredjenih delatnosti min iznos osnovnog kapitala moze biti drugim propisima predvidjen u vecem iznosu od onog koji je Zakonom o privrednim drustvima uredjen. pozeljno je da sto duze jedno ime i njegova delatnost opstanu na trzistu. 51 . ono cini privredni prestup. 2) da su po svojoj prirodi privredne i 3) da se njihovo obavljenje vrsi u cilju sticanja dobiti.Jednom registrovana delatnost ne znaci da se trajno mora obavljati i da se ne moze menjati. . 2) zastite na radu. postavlja se pitanje valjanosti takvog pravnog posla.  trece. Ovakvo zakonsko resenje ima za posledicu da privredno drustvo zapocinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije ispunilo propisane prostorne uslove. Medjutim. bez cijeg odredjenja nema registracije. u skladu sa posebnim zakonom min iznos osnovnog kapitala moze biti nizi za privredna drustva koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima. . jer moze zakljuciti pravne poslove samo iz okvira registrovane delatnosti.Ako privredno drustvo otpocne obavljanje neke delatnosti pre nego sto pribavi resenje nadleznog organa. . To su delatnosti:  za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole. preduzetnik moze osmisliti i nove delatnosti van okvirapropisanih . kao i poverenja u njega. 3) zastite i unapredjenja zivotne sredine. te ih registrivati. a da ce nadlezna inspekcijska sluzba u postupku redovne kontrole doneti odgovarajuci upravni akt (resenje. . Medjutim. sanitarni. ako ne obezbedi min iznos osnovnog kapitala koji se zakonom trazi. to dovodi do rasta ugleda privrednog drustva. ali pod tri uslova: 1) da nisu zabranjene.Kod drustva kapitala zakon predvidja sledeca ogranicenja:  prvo. odobrenja  koje se mogi obavljati samo u odredjenom pravnoorganizacionom obliku (bankarski poslovi – banke.

a time i njegovo sediste. privredno drustvo moze imati sediste u onom mestu u kome je sediste zakonom propisano. Realno i fiktivno sediste – mesto kao sediste drustva koje je oznaceno u pravnim aktima ne korespondira uvek sa mestom u kome je realno sediste drustva smesteno. SEDISTE PRIVREDNOG DRUSTVA a) Pojam sedista – Privredno drustvo mora imati sediste i to samo jedno. Da bi se treca lica zastitila.Kad drustvo obavlja svoju delatnost na vise mesta. – Kad je rec o odnosu realnog i fiktivnog sedista treba poci od principa realnosti: prvo. Sediste po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – odredjuje se tako sto se drustvo opredeljuje ili za mesto iz koga upravlja drustvom ili za mesto u kome obavlja delatnost. pruzeno im je pravo da biraju izmedju statutarnog sedista (sediste koje je utvrdjeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog ) sedista. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i registruje se u Registar privrednih subjekata (Zakonom o privrednim drustvima). Svaka promena sedista mora biti uneta u Registar privrednih subjekata. trece. Prema mestu koje je odredjeno kao sediste drustva vrsi se registracija drustva. merodavno je u sudsko registar upisano sediste. privredno drustvo moze imati samo jedno sediste. pa se pretpostavlja da je ono istinito (realno. sedistem se smatra ono koje je upisano u Registar. U osnivackom aktu donosenje odluke o promeni sedista drustva moze se usloviti davanjem saglasnosti osnivaca. ako ugovorne strane nisu ugovorile mesto zakljucenja ugovora. d) Znacaj – znacaj sedista sa pravnog aspekta je visestruk: prema sedistu privrednog drustva odredjuje se mesto zakljucenja ugivira. mesna nadleznost organa za izmirivanje fiskalnih obaveza… 50. . drustvo moze obavljati delatnost u drugom mestu ili upravljati poslovima drustva iz drugog mesta. drugo. sediste se obavezno mora uneti u odgovarajuci registar privrednih subjekata. Sediste po mestu oznacenom u osnivackom aktu ili statutu – je ono mesto koje je odredjeno kao sediste drustva. pa se po njemu vrsi registracija drustva. Sediste privrednog drustva uredjuje se osnivackim aktom i obavezno se registruje. stvarno). Pritom. uz utvdjivanje organa koji je ovlascen da donese odluku o takvoj promeni. mesna nadleznost sudskih i upravnih organa.49. To je mesto u kome drustvo ima organe uprave i administrativne sluzbe. prema sedistu drustva odredjuje se: mesno nadlezan organ za registraciju drustva. Sediste po osnovu uprave ili po osnovu delatnosti naziva se realno sediste. pojam i vrste 52 . c) Nacin promene sedista – Sediste privrednog drustva odredjuje se osnivackim aktom. u parnicnom i vanparnicnom postupku. zatim. ali to ne utice na sediste drustva. b) Odredjivanje sedista – moguce je uociti tri sistema odredjivanja sedista drustva: Sediste po mestu osnivanja – odredjuje se tako sto se uzima da je mesto osnivanja drustva sediste drustva. Sediste odredjeno na ovaj nacin naziva se statutarno sediste. u slucaju da postoji realno (stvarno) i fiktivno (u sudski registar upisano). Bez takve saglasnosti do promene sedista se ne moze doci. cetvrto.Nas zakonodavac sediste definise kao “mesto iz koga se upravlja poslovima drustva”. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – izvori prava. Ono moze menjati mesto upravljanja ili mesto delatnosti. .

odnosno predsednik upravnog odbora. privredno drustvo zastupa direktor. U slucaju da zastupnik prekoraci ogranicenja ovlascenja. Zakon poznaje i jos jedno prokura. – Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata. Zakon o opstem upravnom postupku…Primarnu ulogu ima Zakon o privrednim drustvima. – Zastupanje privrednog drustva se moze zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomocje). osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog zastupnika ograniciti na odredjene pravne poslove. c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji vise vrsta zastupnika: 1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor. komanditno drustvo-komplementari. Time se stite pravni interesi zastupanog. Zastupnik privrednog drustva moze dati punomocje drugom licu za zastupanje drustva smo pod dva uslova: 1) da je preneto ovlascenje iz kruga njegovih ovlascenja. – Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za racun privrednog drustva. da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze. punomocju po zaposlenju i aktu nadleznog drzavnog i nedrzavnog organa. istupanje pred sudom i drugim nadleznim organima na osnovu ovlascenja o zastupanju i u granicama datih ovlascenja. statutom ili idlukom nadleznog organa drustva. – Zakonom o privrednim drustvima stavlja se u duznost zastupniku privrednog drustva da postuje sva ogranicenja ovlascenja na zastupanje utvrdjena aktom. Medjutim. sto podrazumeva zakljucivanje pravnih poslova. odgovoran je za stetu koja se time prouzrokuje. Zakon o privrednim drustvima. – U Zakonu o obligacionim odnosima uredjeno je pet oblika punomocja: opste (generalno). – Prema Zakonu o privrednim drustvima. ortacko drustvo-oratci. trecih lica i obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa 3) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju – pod punomocjem se podrazumeva “ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku”. doo i ad-jedan ili vise direktora (predsednik ili clanovi upravnog odbora). Svako ogranicenje ovlascenja kao i prestanak ovlascenja mora se registrovati. Zakon o stecajnom postupku. Uze shavatanje zastupanja smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlascen. sekretar drusta. a potpis overen kod suda. Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik. – Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje proizilazi iz: 1) zakona. a u svoje ime. punomocstvo po zaposlenju i punomoc trgovinskog putnika. odnosno smrcu punomocnika. b) Pojam – Sire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za racun zastupanog. poslovodja ogranka. i 2) da je zakljucen ugovor o punomocju koji mora biti u pisanom obliku. 2) Zastupnik na osnovu osnivackog akta ili statuta – osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da pored direktora privredno drustvo zastupaju i druga lica. sef pravne sluzbe…) I ovim licima se mogu ograniciti ovlascenja u osnivackom aktu ili statutu. poslovno. Punomocnik moze biti fizicko i pravno lice. a lice koje se zastupa naziva se zastupani. posebno (specijalno).a) Izvori prava – Materiju o zastupanju regulise vise zakona: Zakon o obligacionim odnosima. – Davalac punomocja naziva se vlastodavac. 3) akta nadleznog organa ili 4) izjave volje zastupanog. potpisan. vrsenje pravnih radnji. 2) akta privrednog drustva. On zastupa privredno drustvo kao organ koji obavlja funkciju poslovodjenja. kao i ono zastupanje putem koga se deluje za racun drugog lica. – Punomocje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu punomocnika. ugovorom ortaka ili clanova drustva. a primalac ovlascenja naziva se punomocnik. 53 . po bilo kom pravnom osnovu. Ta druga lica se odredjuju prema funkciji koju vrse u drustvu (npr.

politicke stranke i drugi zakonom odredjeni subjekti revizije. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog broja obaveza. Rec je o najsirem ovlascenju iz Zakona o obligacionom odnosima. privredna drustva i druga pravna lica. zbog cega oni vrse prokuru zajedno. a to znaci moze se dati jednom licu ili vecem broju lica.Subjekti drzavne revizije su: direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Srbije.4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim drustvima. . organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. 3) da obavlja pravne poslove. ali svaki prokurista ima sva ovlascenja koja prokura sadrzi po zakonu. Trgovinski putnik je po pravilu zaposlen kod vlastodavca. bidzetski fondovi.DRI vrsi reviziju u skladu sa opsteprihvacenim nacelima i pravilima revizije i u skladu sa odabraim medjunarodno prihvacenim standardima revizije. Trgovinski putnik je samo ovlascen da prodaje robu van prostorija vlastodavca i da vrsi one pravne radnje koje su u funkciji prodaje: da prikuplja porudzbine. 54 . zakljucuje ugovor o punomocju. 2) da preduzima pravne radnje. da vrse neke pravne radnje ili da ih izvrsavaju. 51. a fizicko lice kome se daje prokura naziva se prokurista. – Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara drustva koje je dalo prokuru. da prima prigovore na racun prodate robe zbog materijalnih nedostataka…Trgovinski putnik ne moze kupovati robu koju prodaje. odnosno preduzetnik. ne moze svoje ovlascenje preneti na drugog. teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Narodna banka Srbije. zastupnika koji stice taj status na osnovu posebnog akta. tj. Prokura moze biti i zajednicka kada se daje vecem broju lica zajedno. prokura se definise kao zakonska forma ovlascenja kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu drustva. koja se vrsi na osnovu Zakona o racunovodstvu i revizijia. Posebno ovlascenje koje se izdaje naziva se prokura. Subjekt revizije duzan je da revizorima stavi na raspolaganje sve trazene podatke i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvrsenje revizije. Takva lica moraju biti u radnom odnosu i moraju raditi na takvom radnom mestu iz koga proistice po prirodi stvari njihovo ovlascenje da zakljucuju ugovore. na osnovu posebnog zakona. javna preduzeca. – Po zakonu prokurista je ovlascen : 1) da zakljucuje ugovore. 5) Trgovinski putnik – je lice sa posebnim ovlascenjem. (npr. – Prokura se obavezno registruje u Registar. Taj akt moze biti akt drzavnog organa ili akt nedrzavnog prgana. lica koja rade na salterima. kojim ga ovlascuje da zakljuce ugovore u ime i za racun vlastodavca o prodaji njegove robe. tj. drzavna revizija je posebna vrsta revizije. fizicko lice sa kojim privredno drustvo. trgovci u radnjama. – Prokura moze biti pojedinacna. ne moze prodavati robu lica koja su konkurenti vlastodavcu. DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – drzavna revizija i pravni status drzavne revizorske institucije a) Drzavna revizija – za razliku od revizije finansijskih izvestaja privrednih subjekata. . koja se vrsi kod korisnika javnih sredstava od strane Drzavne revizorske institucije. da zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca. niti vrsiti prodaju robe u prostoru vlastodavca. komercijalni direktori…) 7) Punomocnik na osnovu posebnog akta – to je takva vrsta punomocnika. 6) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) – to je takva vrsta zastupnika koji rade na radnim mestima na kojima se zakljucuju ili izvrsvaju pravni poslovi samim faktom da rade na takvom mestu. ali ne mora.

Protiv zakljucka o odbacivanju prigovora nije dopusten prigovor. a oni nakon izbora polazu zakletvu pred Narodnom skupstinom. . potpredsednika i clanove Saveta DRI bira i razresava Narodna skupstina. koji uskladjuje rad pratecih sluzbi. a mogu biti birani najvise dva puta. Ona ima svojstvo pravnog lica. Predsednik saveta je istovremeno i predsednik DRI. uz tri mogucnosti: 1) da ga odbaci. . koja vrsi reviziju javnih sredstava u Srbiji. uredjuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja drzavni revizor i ovlasceni drzavni revizor. Akti kojima DRI vrsi svoju nadleznost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim drzavnim organima. Potpredsednik DRI zamenjuje predsednika u slucaju njegove sprecenosti.DRI ima sekretara koga biraj i razresava predsednik DRI na vremenski period od 6 godina.Predsednika.DRI ce bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. cime preuzimaju duznost. 55 . potpredsednik i tri clana).DRI ima svoje organe: predsednik. O prigovoru odlucuje Savet DRI zakljuckom. a za obavljanje poslova iz svoje nadleznosti odgovorna je Narodnoj skupstini. saradjuje sa medjunarodnim revizorskim i racunovodstvenim organizacijama… . koji ima pet clanova (predsednik. donosi podzakonske i druge akte radi sprovodjenja zakona. To je samostalna i nezavisna institucija . ako u postupku revizije otkrije materijalno znacajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekrsaja. Clanovi saveta biraju se na period od pet godina. Savet DRI je najvisi kolegijalni organ. . u roku od osam dana od urucivenja zakljucka. Njima prestaje mandat pre isteka vremena: podnosenjem ostavke. Predsednika DRI je generalni drzavni revizor i rukovodilac ove instituvije. organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica koja su stekla pomenuta zvanja. a unutar svoje organizacije ima revizorske sluzbe i pratece sluzbe. odnosno krivicnu prijavu nadleznom organu. zauzima stavove i daje misljenja. 2) posebnih izvestaja u toku godine. 2) da ga odbije ili 3) da ga prihvati kao osnovan.. vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove. protiv kojeg je dopusten prigovor. ispunjenjem uslova za penziju ili razresenjem. Sekretar je funkcioner DRI.DRI otpocinje postupak revizije donosenjem zakljucka o sprovodjenju revizije. .DRI izvestava Narodnu skupstinu podnosenjem: 1) godisnjeg izvestaja o svom radu. Sediste DRI je u Beogradu. c) Pravni status Drzavne revizorske institucije – DRI je najvisi drzavni organ.DRI obavlja sledece poslove: planira i obavlja reviziju. 3) izvestaja o reviziji zavrsnog racuna budzeta Srbije i drugih zakonom odredjenih izvestaja. savet. odnosno krivicnog dela. . usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima. potpredsednik.

a ponekad i konfliktni. nece snositi odgovornost za nastalu stetu iz tog posla ako je postupao sa odgovarajucom paznjom. 2) u postojanju sukoba interesa sa drustvom. Zbog toga zakonodavac ima zadatak da te suprotstavljene interese uskladi.U nasem pravu je usvojen anglosaksonski koncept duznosti odredjenih lica prema privrednom drustvu. 4) clanovi organa drustva kapitala. 3) u slucaju zabrane konkurencije privrednom drustvu. 2) kontrolni clanovi drustva sa ogranicenom odgovornoscu ili kontrolni clanovi akcionarskog drustva (to su lica koja sama ili zajedno ostvaruju kontrolu nad upravljanjem drustva). direktno ili indirektno. b) Postupanje sa paznjom dobrog privrednika (duznost poslovne paznje i pravilo poslovne procene . 3) zastupnici drustva. a narocito: da ne koriste imovinu drustva radi ostvarenja licnog interesa.52. u stvarnosti osim interesa vlasnika u drustvu dolaze do izrazaja i drugi interesi: poverilaca. angazovana u drugom drustvu sa konkurentskom delatnoscu. da ne koriste povlascene informacije u drustvu radi licnog bogacenja. Medjutim. zaposlenih. da ne zloupotrebljavaju pozicije u drustvu radi licnog bogacenja.Zakonom je stavljeno u duznost odredjenim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom drustvu. . 3) Zabrana konkurencije privrednom drustvu – lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu ne mogu biti. 5) clanovi nadzornog organa i druga lica u drustvu kapitala. DUZNOST PAZNJE U OBAVLJANJU POSLOVA PRIVREDNOG DRUSTVA . zakonom se ne zabranjuje angazovanje lica koja imaju duznost u drugom privrednom drustvu. Navedeni interesi su u praksi cesto suprotstavljeni. a imaju licni interes. a) Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu . ineresom jednog ili vise vlasnika. ako zastupnik zakljuci rizican posao za drustvo. osim ako za to dobiju odobrenje nadlesnog organa drustva. propisivanjem odgovarajucih pravila. 6) lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima drustva i 7) likvidacioni upravnik drustva. duguju lojalnost drustvu. da ne koriste poslovne mogucnosti drusta radi ostvarenja svojih licnih potreba… 2) Zabrana ugovaranja u licnom interesu (odobravanje pravnog posla u kome postoji sukob interesa sa drustvom) – povreda pravila sukoba interesa sa privrednim drustvom u slucaju postojanja licnog interesa ili interesa povezanog lica. uprave i samog drustva. b) vecinom glasova clanova doo koji nemaju licni interes.Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu moraju da obavljaju svoje poslove savesno. Npr. koji polazi od toga da je interes drustva jedini interes koji ta lica realizuju. Ta lica su: 1) svi ortaci ortackog drustva i svi komplementari komanditnog drusta. Nacelo lojalnosti u nasem Zakonu o privrednim drustvima konkretizuje se: 1) u slucajevima postojanja licnog interesa. stvara obavezu naknade stete drustvu. osim ako je tako zakljucen pravni posao odobren u dobroj veri: a) od svih drugih ortaka ili svih komplementara koji nemaju licni interes.Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drustvu pravo da zahteva naknadu stete od lica koje je prekrsilo zabranu. c) Duznost lojalnosti (nacelo lojalnosti) .Privredno drustvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom. Lice koje postupa u skladu sa svojim duznostima nije odgovorno za stetu koja iz takve procene nastane za drustvo. sa paznjom dobrog privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu privrednog drustva. c) vecinom glasova clanova upravnog odbora koji nemaju licni interes u tom poslu (u slucaju ad). 1) Licni interes i privredno drustvo – u svim slucajevima u kojima lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu. Ako nije rec o drustvu sa konkurentskom delatnoscu. 56 .prosudjivanje) .

Nas zakonodavac pod poslovnom tajnom podvodi “informaciju o poslovanju odredjenu osnivackim aktom. 3) pravo akcionara da zatrazi od suda ostvarivanje prava na obavestavanje u pogledu finan stanja i sticanja sopstvenih akcija drustva koje mu je uskraceno…) .U nasem pravu trgovinski sudovi imaju znacajnu ulogu u resavanju sporova vezanih za osnivanje. clanova. know-how) i komercijalne tajne (predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri privrednog drustva ili podaci o finansijskom poslovanju drustva). RESAVANJE SPOROVA KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONA O PRIVREDNIM DRUSTVIMA a) Nadleznost za resavanje sporova . dok samo neka zakonodavstva posnaju i tzv. 57 .Trgovinski sudovi su nadlezni za resavanje sporova koji proizadju iz trgovinskih pravnih poslova koje zakljucuju privredni subjekti. clan ili akcionar kome je povredjeno neko pravo ili pricinjena steta povredom duznosti organa drustva ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu.Zakonodavstvo poznaje dve vrste tuzbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualna i derivatna. u zakonskom roku od 8 dana. ovu tuzbu moze podneti vise lica zajedno u svoje ime i za svoj racun. i posebnim aktom ili ugovorom ortaka. c) Individualna i derivatna tuzba . Medjutim. . b) Vrtse postupaka . pored osnivackim aktom. Nakon donosenja prvostepene odluke. akcionara da zatraze od suda da odredi ovlascenog procenjivaca koji ce proceniti vrednost nenovcanog uloga. . koja predstavlja tajnu drustva.Trgovinski sudovi postupaju u dve vrste postupaka: parnicnom (resavaju sporove iz trgovinskih i imovinskopravnih odnosa. Takodje. ili koje su u vezi sa povredom zakona. moze biti odredjena. .d) Duznost cuvanja poslovne tajne . za koju je ocigledno da bi prouzrokovala znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed trecem licu”. dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala. nezadovoljna strana moze izjaviti zalbu Visem trgovinskom sudu. 53. 2) pravo clanova drustva da zatraze od suda da izda nalog nadleznom organu privrednog drustva da izvrsi duznost informisanja svojih clanova o poslovanju i finansijskom stanju. kolektivnu tuzbu. Drugostepeni sud je duzan da odluci po podnetoj zalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana njenog prijema. zakonom je odredjeno da poslovnu tajnu ne mogu da predstavljaju informacije cije je objavljivanje obavezno. odnosno statutom ad. npr. Zakon o privrednim drustvima pretpostavlja nadleznost trgovinskih sudova u resavanju sporova kroz dve vrste gradjanskih sudskih postupaka: parnicni i vanparnicni.Pokrenut vanparnicni postupak pred trgovinskim sudom je hitan i sud prvog stepena je duzan da donese odluku najkasnije u zakonskom roku od 60 dana od dana prijema zahteva. ili ugovorom slanova drustva. registraciju i poslovanje privrednih drustava i drugih privrdnih subjekata. ali i nformacije za koje postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije. na osnovu Zakona o parnicnom postupku) i vanparnicnom (predmet sudske zastite u ovom postupku moze biti: 1) pravo ortaka.U pravnoj doktrini pravi se razlika izmedju proizvodne tajne (predstavljaju podaci o nepatentiranim pronalascima i inovacijama u obavljanju delatnosti drustva. oni su takodje nadlezni da odlucuju i o individualnim i derivatnim tuzbama (koje podizu manjinski akcionari na oznovu Zakona o privrednim drustvima). u skladu sa zakonom.Lica na koja se odnosi duznost cuvanja poslovne tajne odgovorna su privrednom drustvu za pricinjenu stetu. 1) Individualnu tuzbu – moze podneti u svoje ime i za svoj racun svaki ortak. Informacija o poslovanju.

Primeri iz sudske prakse za individualnu tuzbu su: povreda prava ucestvovanja u radu skupstine. kao i prestanak. clanovima i akcionarima. clanove ili akcionare informisu o svom poslovanju i finansijskom stanju. finansijskim izvestajima. Zakonom se nalaze privrednim subjektima da vrse funkciju obavestavanja svojih clanova.Privrednim drustvima je stavljeno u duznost da svoje ortake. tada se kao tuzioci mogu javiti komanditor. a u tacno odredjenim slucajevima i Registar. onemogucavanje ostvarivanja prava glasa. osnivackim aktom ili statutom moraju uciniti dostupnim. odnosno drustvo i clanovi upravnog organa. privredna drustva su duzna da navedenim licima ucine dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima. koji uspe u sporu. . za slucaj da ih ne informisu u skladu sa zakonom. bilans stanja. a ono to neucini u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva. JAVNOST RADA. sve troskove spora snosi lice koje je tuzbu podnelo. bilans uspeha i drugi izvestaji.Javnost rada znaci da je osnivanje. u obliku naknade stete. Registracija se vrsi u Registru. s tim da se dejstvo donete sudske odluke proteze i prema drugim akcionarima koji su u istom pravnom polozaju.Lice koje moze biti tuzeno u sporu po podnetoj individualnoj tuzbi javlja se privredno drustvo zbog nezakonite i stetne odluke skupstine drustva. njegovih organa ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. a za racun drustva.Ostavarena naknada stete po osnovu derivatne tuzbe pripada privrednom drustvu. ako tuzba bude odbijena . ortaci. a obuhvata pravo na trazenje informacija i pravo na uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju drustva.Pravo na obavestavanje imaju i zaposleni. povreda prava preceg upisa akcija… . Svaka statusna promena. Ortaci. prema ortacima. U protivnom. clanovi drustva i akcionari imaju pravo podnosenja pisanog zahteva sudu. Zakonom je uspostavljena odgovornost nadleznog organa ili ovlascenog lica u drustvu. a podnosilac tuzbe u svoje ime. ima pravo samo na naknadu parnicnih troskova. poverilaca. INFORMISANJE I ZASTARELOST U PRAVU DRUSTVA . izvestajima nadzornog organa i revizora… . clana ili akcionara u vreme podnosenja tuzbe. 3) Derivatnu tuzbu – je ovlasceno da podnese drustvo radi naknade pricinjene stete od strane lica koja imaju duznost prema drustvu. . poslovne knjige. clan ili akcionar privrednog drustva. a nacin njihovog obavestavanja uredjuje se osnivackim ili nekim drugim aktom drustva. .Pravo na informisanje proizilazi iz principa javnosti rada privrednog drustva i njegovih organa.Za slucaj da nadlezni organ privrednog drustva propusti da izvrsi zakonsku duznost informisanja. osnivacki akt. ne mogu se proglasiti poslovnom tajnom. registruju se i objavljuju. koji u vanparnicnom postupku moze izdati nalog za postupanje privrednog drustva u skladu sa zakonom. a za racun drustva. izvestajima uprave.U nasem pravu navedena lica mogu da podnesu derivatnu tuzbu pod uslovom da se prethodno kumulativno ispune ovi uslovi: 1) da imaju svojstvo komanditora. U okviru tog informisanja. Ako ovu tuzbu ne podnese privredno drustvo protiv naznacenih lica. a osnivanje novih subjekata obajvljuje se na internet stranici Agencije za privredne registre. 3) da su se pre podnosenja tuzbe obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari naknadu za pricinjenu mu stetu. obavljanje delatnosti i prestanak rada privrednih drustava dostupan javnosti. .Saglasno principu javnosti rada. radi priznavanja nekog individualnog prava koje im pripada.Saglasno principu javnosti rada. 54. . zaposlenih. 2) Kolektivna tuzba – to je takva tuzba koju podize jedan ili vise akcionara protiv drustva. clanovi i akcionari imaju individualno pravo na obavestavanje o: radu privrednog drustva i njegovih organa. 2) da pojedinacno ili zajedno poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom kapitalu drustva. . . Navedena lica su ovlascena da podnesu tuzbu u svoje ime. opsti akto privrednog drustva. Zastarelost u pravu drustva 58 .. netacno prikazivanje rezultata poslovanja drustva da bi se izbegla isplata dividendi.

kao i odgovarajuci prostor. apoteku… . vrsti delatnosti koje mogu obavljati. razlicitom nacinu vodjenja poslova. sediste.Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj racun. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUAALNI TRGOVAC) Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika . U nasem pravu individualni preduzetnik organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja: radionicu. na koji se primenjuju pravila za individualnog preduzetnika. koji ne moraju da zasnuju radni odnos (roditelji.U kontinentalnom pravu pravi se razlika izmedju dve vrste trgovaca. . agenciju. Rec je o fizickom licu sa svojstvom preduzetnika. likvidaciju… Vrste individualnih preduzetnika . 4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti. zastupniku ili likvidacionom upravniku. koji nema svojstvo pravnog lica. clanovima ili akcionarima drustva. ime nekog drugog lica ili poseban naziv uz obavezan dodatak 59 . ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti”. Porde navedenih elemenata koje sadrzi zakonska definicija. pojam individualnog preduzetnika obuhvata i druge elemente: poslovno ime.Uslovi za organizovanje radnje od strane fizickog lica su sledeci: 1) da ima opstu zdavstvenu sposobnost. zakonom se odredjuju i opsti rokovi zastarelosti.Dva ili vise fizickih lica mogu organizovati ortacku radnju pod zajednickim poslovnim imenom. licno kao glavno i redovno zanimanje. kancelariju. koji registruje. 3) privrednog drustva prema svojim ortacima. 4) privrednog drustva prema clanovima organa drustva. celokupnom svojom imovinom. razlicitom nacinu oporezivanja… Pravna forma individualnog preduzetnika . clanovima drustva ili akcionarima drustva. pojedinim elementima njihovog pravnog statusa. U radnji mogu raditi zaposlena lica i clanovi porodicnog domacinstva. 2) poverilaca drustva prema ortacima. 3) da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene delatnosti. Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara neograniceno. . 3) moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. servis. Opsti zakonski rokovi zastarelosti ce se primeniti ukoliko propisom za konkretno potrazivanje nije drukcije odredjeno – posebni rokovi zastarelosti.Takodje. . Rec je o pravnom obliku kolektivnog preduzetnistva.. . neposredno. ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti. 2) da je poslovno sposobno. 5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti. zastarelost. kao objektivan rok – 3 godine od dana dospelosti. 2) je registrovano fizicko lice. preduzetnik: 1) je fizicko lice. 4) obavlja delattnost trajno. . studio. odnosno evidentira preduzetnicku delatnost kod nadleznog organa.Prema Zakonu o privrednom drustvu. clanova drustva i akcionara prema privrednom drustvu. preduzetnik se definise kao “fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. Poslovno ime moze da sadrzi njegovo licno ime. odgovornost. Osnovne razlike izmedju ove dve vrste trgovaca ogledaju se u: nacinu njihove registracije. odnosno fizickih lica: 1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac).Zakonom o privrednim drustvima se odredjuje zastarelost za potrazivanja odredjenih lica: 1) ortaka. uslove za obavljanje delatnosti. bracni drug i deca).Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta. samostalno. zastupanje.Ova zakonska definicija moze se rasclaniti na sledece.Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno ime. biro. obimu njihovog poslovanja. . kao subjektivni rokovi – 180 dana oda dana saznanja za osnov podizanja tuzbe ili. 55.Fizicko lice u svoje preduzece ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi obavljanja registrovane delatnosti.

Unoseci ulog. u kojoj preovladjuje sitna robna proizvodnja. vise od tri puta. . svojstva i znacaj .“preduzetnik” ili skracenicu “pr”. vec i modernim formama trgovackog drustva. 56. vezano je za saglasnost clanova. za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove. cime ucestvyje u razvoju bankarstva.Poslovodjenje individualni preduzetnik vrsi licno. prenos udela i prestanak drustva. 6) kaznjavanja. . a to se vrsi podnosenjem zahteva za odjavu preduzetnicke delatnosti.I u nasoj poslovnoj praksi znacaj individualnog preduzetnika je visestruk. Poslovanjem preko radnje preduzetnik vrsi samozaposljavanje sto je znacajno u tranzicionom periodu. a ne clanovi drustva. po broju zakljucenih ugovora na trzistu i po broju zaposlenih zaostaje za ad. ona ne prestaje sa radom. jednostavan je oblik za poslovodjenje i upravljanje (odlucivanje je u rukama vlasnika. . 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti.Broj ovih drustava u odnosu na ad je tri puta veci. 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu.Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaze dokaz o identitetu – kopija licne karte ili pasosa). .Pravno i stvarno. jer se stice utisak da drustvo odgovara ograniceno za svoje obaveze. On zastupa i upravlja radnjom. postupak registracije je krajnje pojednostavljen) . onda je sediste radnje njegovo prebivaliste sa adresom stanovanja. 60 . To je mesto u kome obavlja delatnost.Indiv preduzetnik je pogodan pravni oblik za trzisnu privredu. . indiv preduzetnistvo dobija na znacaju. a svrstava se u oblike drustva kapitala. On je pravna forma koja je prilagodljiva trzistu. Korisnik je bankarskih kredita. Sa drustvom lica pokazuje slicnost. dok njegovi clanovi imaju vid ogranicene odgovornosti. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti. . Kada razvijena trzisna privreda posustaje. ne podleze dvojnom oporezivanju. Do brisanja nece doci ako je nad ind preduz pokrenut postupak stecaja. a na clanu drustva je da snosi rizik unetog (ogranicena odgovornost). smatra se da nije najsjanije resenje. 7) stecaja i likvidacije… Znacaj individualnog preduzetnika . ako drustvo lose posluje. . jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje.ora biti istaknuto na vidnom mestu na svakom objektu u kome se obavlja delatnost. jer jednim delom pokrece nove privredne procese a drugim delom odrzava postojece. cime ucestvuje u razvoju privrede. To je cest pravni oblik jer ne zahteva znacajniji kapital.Individualni preduzetnik mora imati sediste. 4) isteka vremena. Zadovoljava one potrebe stanovnistva koji se ne mogu zadovoljitipreko privrednih drustava. a pristup novog clana. Poslovno ime .Individ preduzetnik se brise iz registra u slucaju: 1) odjave. s tim sto po obimu kapitala.Mada je naziv doo skoro opsteprihvacen.Prestaje brisanjem iz registra. clan rizikuje da izgubi uneto. jer odgovaraju za obaveze drustva samo do visine svog uloga. drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ogranicenja. Medjutim. 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida po odluci nadleznog organa. kako ne bi doslo do izigravanja poverilaca. Prestanak individualnog preduzetnika .Doo i ad ne samo sto se smatraju drustvima kapitala. cija je namena da donese njegovom clanu dobit.Karakteristika doo jeste da pokazuje slicnost i sa drustvom lica i sa drustvom kapitala. uz ovlascenje preduzetnika u pisanom obliku. jer se rad nastavlja preko poslovodje (zaposleni ili clan porodice). ako je registrovan na odredjeno vreme. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Nastanak. Ako za njegovu delatnost nije potreban poseban prostor. Sa drustvom kapitala su slicnosti: drustvo odgovara svojom imovinom. ne pretpostavlja dvojno knjigovodstvo. . ako privremeno prestane licno da vodi radnju.

u cilju zastite trecih lica. koja se moze izraziti u novcu. finan izvestaje…Drustvo je duzno da dokumente i akte cuva u svom sedistu ili mestu koje je poznato i dostupno clanovima drustva (osnivacki akt i ugovor clanova drustva cuva se trajno. a zatim se arhiviraju. ugovor clanova drustva. tj. ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaze: 1) dokaz o identitetu osnivaca. posluje pod zajednickim poslovnim imenom uz obavezno unosenje skracenice doo.Nas zakonodavac maximizira broj clanova ovog drustva na 50 clanova. domaca i strana. 3) potvrdu banke o uplati novcanog uloga na privremeni racun.Troskove osnivanja drustva snosi drustvo. radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom.Osnivanje drustva zapocinje donosenjem osnivackog akta. upravljanje vrse po pravilu vlasnici. a ostala dokumenta i akte namanje 5 god. Jedanaesto. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i ima zakonom utvrdjenu sadrzinu. 2) osnivacki akt (odluku ili ugovor) sa overenim potpisima osnivaca . ako nije odredjen osnivackim aktom. koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. dotle lica koja kasnije pristupe drustvu imaju samo svojstvo clana drustva. cime se izbegava izigravanje manjine. bez javnog poziva i upisa uloga. . Pravni status – Posle sprovodjenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja drustva. Dok su osnivaci drustva ujedno i clanovi.Nas zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata: osnivacki akt.Doo moze imati i ugovor clanova drustva.Opste karakteristike dustva su: Prvo. resenje o registraciji . koja osnivanjem sticu svojstvo clanova drustva. pa je oblik pogodan vecem broju fizickih lica. 4) sporazum osnivaca o procenjenoj vrednosti nenovcanog uloga. Medjutim. a manji broj clanova omogucava vecu kontrolu u pogledu raspolaganja udelima. rapolaganje udelima). b) Pojam. To je pojedinacni pravni akt. Trece.U pravnoj literaturi ono se definise kao drustvo u koje se udruzuje vise lica sa ciljem da pod zajednickom firmom. vise udela”. br clanova je ogranicen i krece se od jednog clana do 50. Deseto.U doo se unose manji ulozi. Unutrasnja organizacija prilagodjena je potrebama clanova koji svoje odnose zasnivaju na poverenju. Drugo. medjusobno poverenje. njime se odredjuje jedna ili vise delatnosti koje ce drustvo obavljati. nas ga zakonodavac definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih lica i/ili fizickih lica. oblik je pogodan za sve vrste delatnosti. ili njegovi osnivaci sto se blize uredjuje asnivackim aktom. Peto. osim za finansijske i bankarske poslove. koji stice to svojstvo momentom registracije. 5) odluku o imenovanju zastupnika. udeli clanova su po pravilu jednaki. uz odgovornost unapred ogranicenu na osnovni dug. kao i sediste drustva. ulozi clanova mogu biti u svemu sto ima svoju vrednost. svaki clan ima jedan udeo u drustvu po principu “jedan clan jedan udeo”. u skladu sa propisima o arhivskoj gradji). mada moze da se desii “jedan clan. Sedmo. Ovo drustvo ne moze da posluje sa vecim brojem clanova. Osnivaci drustva mogu biti pravna i/ili fizicka lica. koji s formiraju u formi ad.. kojim oni narocito uredjuju poslovanje drustva i upravljanje. osnovni kapital u novcanom iznosu fiksiran je zakonom. Cetvrto. Ako se broj clanova poveca do 100 i odrzi u periodu duzem od dodinu dana. nacin upravljanja. 61 . imovina drustva odvojena je od licne imovine clanova drustva. . pa i osiguranja. knjigu odluka. Sesto. nije dozvoljeno osnivanje ovih drustava u oblasti bankarstva. Osnivacki akt je pojedinacni pravni akt i predstavlja pravni temelj drustva. zbog njegovo pravne prirode (licne osobine osnivaca. . osnivanje i pravni status Pojam – Doo. 6) overeni potpis zastupnika. tada je drustvo duzno da promeni postojeci pravni oblik u zatvoreno ad. Osmo. u svojstvu clanova drustva. osnivaci mogu biti kako fizicka tako i pravna lica. Osnivanje – doo moze se osnivati samo simultanim nacinom. . a ne njeni clanovi drustva. . ucestvuju u privradnom poduhvatu radi koga se drustvo osniva. zbir vrednosti uloga clanova drustva cini osnovni kapital drustva. Autonomija clanova je sira nego u ad. Deveto. . te ono odgovara za svoje obaveze svojom imovinom. . to je oblik drustva sa statusom pravnog lica.

Ulog je ono sto se unosi u drustvo. Suvlasnici udela se u odnosu na drustvo smatraju jednim clanom drustva. .1/2) .Nas zakonodavac ne regulise zakonski minimum novcanog uloga i prepusta da ono bude uredjeno osnivackim aktom. . Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u drustvu i ogleda se u odredjenoj imovinskoj. kao i u izvrsenom radu i pruzenim uslugama drystvu. .Osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva moze biti predvidjeno donosenje odluke o unosenju dodatnih uloga. a clan drustva stice pravo svojine nad drustvom. ali i ne moraju. novcu.Osnovni kapital ima tri funkcije: 1) sluzi kao svojevrsni garantni fond za poverioce. dok se udeo ogleda u skupu imovinskih. Ulozi su po pravilu medjusobno jednaki. na dan uplate. . hov. . radi registracije i objavljivanja.Doo obavezno vodi knjigu udela clanova drustva i duzno je da je drzi u svom sedistu. 1/8.Treba praviti razliku izmedju uloga i udela. koji iznosi. novcanoj ili nenovcanoj vrednosti. Upis uloga clanova drustva i njihova uplata (ulaganje u imovinu) vrse se u skladu sa osnivackim aktom. u roku od 2 godine od dana registracije. odnosno zakljucenjem ugovora ili donosenjem odluke o osnivanju drustva. 62 . sirenju trzista…Dodatni ulozi mogu biti novcani i nenovcani. ukljucujuci izvrseni rad i pruzene usluge drustvu.Udeo moze pripadati jednom titularu ili vecem broju titulara (suvlasnici udela). 3) sluzi kao pocetna imovina za poslovanje drustva posle njegovog osnivanja. a novcani deo uplacen na privremeni racun najmanje 50% od novcanog dela osnovnog kapitala.57. Pretpostavka je da clanovi drustva ulazu dodatne uloge u drustvo srazmerno visini njihovog udela. oni se spajaju sa postojecim i zajedno cine jedan udeo clana drustva. . .udeo u derustvu srazmerno unetom ulogu (npr. ostvarivanje odredjenog poduhvata u procesu proizvodnje. ulozi i udeli Osnovni kapital – formira se od uloga clanova. najmanje 500 eura. gubeci pravo svojine nad unerim. Osnivaci unose uloge u drustvo. ali jedan vlasnik (titular) ne moze imati vise udela u drustvu. Dodatnim ulozima se omogucava drustvu da stice sopstvena sredstva od svojih clanova (bez zaduzivanja drustva). a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog od suvlasnika. Nenovcani ulozi se procenjuju u novcu. Obaveza drustva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u knjigu udela. Udeli – Zakonom o privrednim drustvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan clan” u doo. Ulozi – ulozi osnivaca doo mogu biti novcani i nenovcani. Jedan udeo moze imati vise vlasnika. Clan drustva moze imati jedan udeo. tj. upravljackih i drugih prava koja clan drustva ima u odnosu prema drugim clanovima drustva.Svi ulozi moraju biti upisani do podnosenja prijave za registraciju drustva. Nad ulozenim drustvo stice pravo svojine. a ako naknadno stekne jos jedan ili vise udela. Clanovi drustva imaju pravo na uvid u knjigu udela.Ulog moze biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim). Sticanjem udela clanovi sticu clanska prava u drustvu. Udeli mogu biti jednake vrednosti. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Osnovni kapital. .Zakonom o privrednim drustvima utvrdjuje se minimalni novcani deo osnovnog kapitala drustva. a ostatak na racun drustva. pravima (obligacionim i drugim imovinskim pravima). a udeo je srazmerni (procentualni) deo koji clan drustva ima u odnosu na osnovni kapital drustva. a njihova namena najcesce sluzi za pokrivanje bibitaka drustva. 2) predstavlja imovinsku vrednost pomocu koje se odredjuju udeli clanova drustva. kako bi se znao procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu. 1/3.

ali moze biti predvidjeno u osnivackom aktu ili ugovorom clanova drustva na dva nacina: 1) dobrovoljno. tj. osim ako 63 . Pod kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova clanova drustva. Zakazuje se radi donosenja odluke o dva pitanja: odobravanje finansijskih izvestaja i raspodela dobiti. Poziv clanu drustva moze se uputiti i elekronskim putem. 6) povecanju i smanjenju osnovnog kapitala drustva. Zakonom se regulisu pitanja o: Nadleznosti – skupstina clanova drustva odlucuje o: 1) odobravanju poslova zakljucenih u postupku osnivanja. 58. 3) odobravanju finansijskih izvestaja. po pravilu jednom godisnje. ako je zahtevaju clanovi drustva koji imaju ili zastupaju 10% glasackih prava. a njena sednica mora da se odrzi najkasnije u roku od sest meseci posle zavrsetka poslovne godine. po osnovu istupanja clana iz drustva i 2) prinudno. 9) statusnim promenama. osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva odredjeno. radi povecanja rentabilnosti ostalih udela u drustvu. u roku od 30 dana od dana odrzavanja godisnje skupstine clanova drustva.Zakonodavac obavezuje drustvo da izvrsi registraciju izvrsenog povecanja ili smanjenja osnovnog kapitala. Povlacenjem udela prestaju clanska prava u drustvu.. 8) iskljucenju clana drustva.Povlacenje unetog uloga u drustvo nije dopusteno. pod ulovom da postoji njegova pisana saglasnost o tome. Osnovni kapital drustva moze se i smanjiti na osnovu odluke skupstinem ali ne ispod zakonom predvidjenog minimalnog iznosa. 4) imenovanju internog revizora. Postupak donosenja odluka – za odrzavanje skupstine i ponovno odlucivanje potrebno je da postoji kvorum. koju cine svi clanovi drustva. kada su clanovi drustva tako ugovorili ili kada sama skupstina donese odluku o tome. promeni pravne forme i prestanku drustva… Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine – sednice skupstine se sazivaju po potrebi. Duznost njenog sazivanja je na direktoru ili upravnom odboru. Vanredna sednica skupstine mora se sazvati. pojacavanja samofinansiranja drustva. sprecavanja ulaska u dsrustvo nepozeljnih lica po osnovu nasledja i poklona… b) Povecanje i smanjenje osnovnog kapitala – doo moze da vrsi povecanje i smanjenje osnovnog kapitala. a clan ciji je udeo povucen i ponisten ima pravo na naknadu njegove vrednosti. donosenju odluke o vremenu i iznosu plate clanovima drustva. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU – organi drustva a) Skupstina drustva – doo ima skupstinu.Ciljevi koji se postizu povlacenjem udela su: sprecavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini clana nad kojim je otvoren stecaj. a pre njegove registracije. kao i ad. Povecanje se moze izvrsiti na osnovu donete odluke skupstine i izmene osnivackog akta na dva nacina: 1) nivim ulozima clanova drustva ili 2) pretvaranjem raspolozivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Odluku o povlacenju i ponistenju udela donosi skupstina clanova drustva. Vrste skupstine – zakonodavac pozaje dve vrste skupstina clanova drustva: 1) Redovna skupstina – zakazuje se jednom godisnje (godisnja skupstina). zarade. . Skupstina se odrzava uz dva ispunjena uslova: 1) ako se sa tim saglase svi prisutni clanovi i 2) ako se o tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni clanovi. 5) imenovanju likvidacionog upravnika. a izvan njega. po osnovu iskljucenja clana iz drustva. direktor drustva ili clan upravnog odbora. – Zahtev za sazivanje sednice skupstine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo koje vreme od zakonom ovlascenih lica: clan odbora. zakonski kvorum predstavlja “1/3 od ukupnog broja glasova clanova drustva”. 2) Vanredna skupstina – zakazuje se i odrzava izmedju godisnjih skupstina. . – Sednice skupstine se sazivaju pozivom. za drugi saziv. – Skupstina se moze odrzavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice. u pisanom obliku. 7) odlucivanju o dopunskim ulozima od strane clanova drustva. – Skupstina se odrzava u mestu sedista drustva. Za prvi saziv skupstine zakonodavac zahteva “vecinu od ukupnog broja glasova clanova drustva” (prosta vecina). prijemu novog clana. One se obavezno sazivaju samo kada je to zakonom. 2) izboru i resavanju direktora ili clanova upravnog odbora i uredjivanju njihove naknade.

. . . PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DOO. Odluke koje donosi skupstina obavezno se unose u zapisnik. Zakonodavac je uspostavio dva izuzetka: prvi. Prvi inetrni revizor ili clan clan odbora revizora odredjuju se osnivackim aktom ili posebnim aktom osnivaca. 4) sprovodjenje odluka skupstine. 3) sazivanje sednica skupstine i utvrdjivanje predloga dnevnog reda. kada clanovi drustva odlucuju o pojedinim pitanjima jednoglasno i drugi. Oni su duzni da izvestavaju skupstinu o sledecem: racunovodstvu. Posrednika biraju clanovi upravnog odbora vecinom od ukupnog broja. a odbor revizora je kolektivno telo koje mora imati neparan broj . c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizicko lice.Direktor ili upravni odbor iskljucivo su nadlezni za ova pitanja: 1) zastupanje drustva i vodjenje poslova drustva u skladu sa osnivackim aktom i ugovorom clanova drustva.Zakonska ovlascenja internog reivora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode u pogledu zakonitosti rada drustva. ako su dali pisanu saglasnost svi clanovi upravnog odbora koji imaju pravo glas o tom pitanju. sto se utvdjuje osnivackim aktom drustva. .Clanovi doo iamju sledece obaveze: unosenje uloga. – O toku sednice skupstina vodi zapisnik koji mora da sadrzi minimum zakonom utvrdjenih podataka.clanovi drustva nisu ugovorili veci broj glasova. – Skupstina clanova drustva odlucuje donosenjem odluka. . koji je kao i u slucaju direktora. . kada se donosi odluka skupstine koja umanjuje prava jednog ili vise clanova u odnosu na prava bilo kog drugog clana drustva. b) Direktor ili upravni odbor – doo moze imati direktora ili upravni odbor. interni revizor ili odbor revizora ovlasceni su da: pregledaju sva dokumenta drustva i izvrse proveru njihove verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima. Skupstina donosi svoj poslovnik kojim blize uredjuje nacin rada i odlucivanje. osim ako nije ugovorena druga vecina.Internog revizora i clanove odbora revizora bira skupstina. 59.Direktora i clanove uprvnog odbora bira skupstina na svojoj sednici. Nas zakonodavac ne predvidja razresenje diraktora ili clana upravnog odbora od strane suda. . Po Zakonu o privrednim drustvima direktor i upravni odbor se tretiraju kao jedan organ. osim ako nije drugacije ugovoreno izmedju clanova drustva. Interni revizor i clanovi odbora revizora moraju da ispunjavaju uslove utvrdjene Zakonom o racunovodstvu i reviziji. clana ili sve clanove upravnog odbora u svako doba. izvestajima i finan poslovanju drustva. .Upravni odbor dustva radi i odlucuje na sednicama. najamanje tri clana. 64 .Skupstina moze razresiti direktora. a moze i pisanim putem ili na drugi nacin (tajno putem glasackih listica). nezavisnosti i sposobnosti revizora. bez postojanja razloga za razresavanje.Upravni odbor ima predsednika. PRESTANAK DRUSTVA I PRESTANAK SVOJSTVA CLANA a) Obaveze clanova drustva . – Glasanje na skupstini clanova drustva je po pravilu javno. uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom. lojalno postupanje prema drustvu. Skupstina odluke donosi prostom vecinom glasova od utvrdjenog kvoruma. zahtevaju izvestaje i objasnjenja od direktora ili upravnog odbora i zaposlneih i da pregledaju stanje imovine drustva. dopunske uplate. Broj clanova upravnog odbora odredjuje se osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva i mora biti stalan. Clan ne moze da glasa ako postoji sukob interesa sa drustvom – iskljucenje prava glasa. kvalifikovanosti. ispunjavanje drugih obaveza imovinske prirode. 5) zakljucenje ugovora o kreditu… Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vrsenje poslova delegira na druga lica ali ne i odlucivanje. ako ga drustvo ima… (Ako oni nisu dovoljno strucni za kontrolu i nadzor nad drustvom. a srednja i velika upravni odbor. mogu angazovati druga strucna lica).Takodje. U praksi po pravilu mala drustva imaju direktora. zakonski zastupnik drustva. a izuzetno samo prvi direktor ili clanovi upravnog odbora mogu biti odredjeni osnivackim aktom drustva. 2) utvrdjivanje predloga poslovnog plana. Moze da odlucuje i bez sazivanja sednice.

njima se pokrivaju nastali gubici drustva. 4) stecaj (bankrotstvo). 3) ako mu neki clanovi drustva ili drustvo namecu nesrazmerne obaveze… .Clan drustva moze istupati iz drustva iz opravdanih razloga: 1) ako mu clanovi ili drustvo svojim radnjama i postupcima nanose stetu. a na osnovu odluke nadleznog suda. 7) iskljucenjem u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. ali se mogu namenski usmeriti i za osvajanje novih trzista. tj. uz povredu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. clanovi drustva su duzni da se lojalno ponasaju prema drustvu.Istupanje i iskljucenje clana iz drustva ima za posledicu prestanak njegovog clanstva u drustvu i gubljenje drugih prava iz tog clanstva.Za razliku od naseg prava u pojedinim zemljama dopusteno je da se clanovi drustva sporazumeju o dopunskim uplatama. novih proizvoda i sl.) . nema pravo na naknadu ako je na njegovo mesto stupio njegov naslednik. . Prestanak svojstva clana drustva – prestanak clanstva ne znaci i prestanak drustva. Rizik akcionara bio je. 2) doneta odluka skupstine clanova drustva .Obaveza unosenja uloga u drustvo je osnovna obaveza. 5) istupanjem (povlacenjem). kada je prouzrokovao stetu drustvu po osnovu istupanja iz drustva bez opravdanih razloga ili kada je iskljucen iz drustva iz opravdanih razloga. zaposlenje drustva. u skladu sa sudskom odlukom. 3) izvrsene statusne promene koje vode prestanku drustva. Ako dodje do istupanja clanova iz drustva. . koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala doo ili neki drugi oblik drustva.Razvoj akcionarskog drustva moze se sagledati kroz tri faze: 65 . 60. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati veci broj ljudi da investira. a najvecu expanziju su doziveli u XX veku. ako drustvo ima dva lica. u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. da se ukljuci u drustvo. te su osnov za prestanak: izrazena volja clana i objektivni osnov za prestanak svojstva clana. limitiran do visine unetog uloga u drustvo. 5) doneta pravnosnazna odluka kojom se utvrdjuje da je registracija drustva bila nistava i odredjivanje brisanja drustva. 3) istupanjem (povlacenjem). 6) iskljucenjem.Zakonom su oredvidjena tri osnova za istupanje clana iz drustva: nastupanjem razloga koji su predvidjeni osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. Medutim. ali pripada pravo na naknadu trzisne vrednosti njegovog udela. (Unosenjem uloga clanovi obrazuju osnovni kapital drustva. dok unosenjem dopunskih uplata uvecavaju ostalu imovinu drustva.Svojstvo clana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje. Zakonodavac je utvrdio najcesce razloge za prestanak svojstva clana drustva: 1) usled smrti fizickog lica (clana). doo ne moze opstati sa preostalim jednim clanom.. Zakonski osnov za prestanak drustva su: 1) istek vremena odredjenog osnivackim aktom. 4) istupanjem (povacenjem). . kao i kod doo.Doo moze prestati i po zahtevu manjinskih clanova drustva. zbog povrede osnivackog akta ili ugovora clanova drustva i na osnovu sudske odluke. Pojedini ili svi clanovi drustva mogu da preuzmu obavezu da izvrse i druge obaveze imovinske prirode (npr. Motivi za kreiranje ovog oblika drustva bili su prvenstveno ekonomske prirode. 8) prenosom udela drugom licu. . Za realizaciju slozenih privrednih poduhvata bilo je nuzno prikupiti znacajna finansijska i druga sredstva. . pojam. uloga i znacaj – Prvi oblici ad pojavili su se krajem XVI i pocetkom XVII veka. sto mu omogucava izlazak iz drustva.Radi izgradnje odnosa poverenja. . 2) prestankom pravnog lica (clana). pravna regulativa i vrste Nastanak. b) Prestanak drustva i prestanak svojstva clanova drustva Prestanak drustva – do prestanka doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. 2) ako je sprecen u ostavrivanju svojih prava u drustvu. AKCIONARSKO DRUSTVO – nastanak. Postojanje otvorenog ad i berze na kojoj se trguje hov mogucili su akcionaru da realizuje dva cilja: 1) da stice prinos u obliku diividende i 2) da na berzi prodaje akcije. u skladu sa sudskom odlukom. koja se izvrsava saglano zakonu i osnivackom aktu drustva. . pruzanje usluga drustvu…).Drustvo moze prestati i smrcu ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog clana drustva.

d. u nas sistem prvi put je uvedeno kao deonicarsko drustvo. Republika Srpska)… . s tim sto je min novcani deo osnovnog kapitala utvrdjen zakonom. dok clanovi ne odgovaraju. U prvoj fazi. Makedonija. zasitila manjina u drustvu i drzavi omogucilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini clan ad.A. ad danas upravljaju globalnom ekonomijom. Deveto. dok akcionari snose rizik do visine unetog kapitala.Osnovne karakteristike ad su: Prvo.Ad je drustvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. koji pod zajednickim poslovnim imenom obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. koje nastaje udruzivanjem kapitala i clanova. Zakon o ad (npr. ulozi mogu biti u svemu sto ima imovinsku verdnost. Ono je istovremeno udruzenje kapitala i clanova. posluje pod realnim poslovnim imenom koje sadrzi oznaku akc. Zakon o privrednim drustvima (npr. drustvo osnivaju najmanje dva lica (pravna ili fizicka). pogodan je i za fizicka lica koja su zainteresovana za ovakav vid stednje i ostvarivanja zarade kroz isplatu dividende. kojim drustvo odgovara za svoje obaveze. 61. sto dovodi do umanjenja njihovog broja.Zakon o privrednim drustvima ad se definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti. smatrace se da je rec o otvorenom akcionarskom drustvu. Zakon o preduzecima (npr. je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala. kada stice svojstvo pravnog lica. vec samo snose rizik do visine unetog uloga. naraste do te mere da prevazidje unutrasnje granice jedne drzave i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt. clanstvo se menja prodajom akcija. . sa malim brojem odredaba. Osmo. Svajcarska). Zakon o obligacionim odnosima (npr. kapital drustva je podoban za prenos posredstvom akcija. Danas je regulisano Zakonom o privrednim drustvima.1988.Ukoliko osnivackim aktom nije odredjena vrsta ad. odgovornost drustva je potpuna. . Slovenija. pod zajednickim poslovnim imenom. Hrvatska. Zbog toga. Nemacka. koja se moze izraziti u novcu. Sedmo. Vrste akcionarskih drustava – ad moze biti otvoreno i zatvoreno. Jedanaesto. Francuska). jer drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom. to je drustvo kapitala. i osnovni je subjekat povezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije drustva. Pravna regulativa – u uporednom pravu ad je regulisano razlicitim zakonima: Zakon o trgovackim drustvima (npr. Dvanaesto. ono nastaje donosenjem osnivackog akta i registracijom. . kako bi se izbegla zloupotreba vecinskog clanstva. Drugo. povecanjem imperativnih normi koje cvrsto postavljaju status ad.  Druga faza zapocinje drzavnom intervencijom u privredi. posebno za pravna lica cija su ulaganja velika. drustvo ili skracenicu ad. ad karakterise jos jedan element – koncetracija kapitala i centralizacija svojine. Peto. a pod nazivom ad sa vecim brojem odredaba uvedeno je Zakonom o preduzecima iz 1996 godine. Ruska Federacija). Madjarska. ad nastaje. Deseto. . on je instrument liberalnog kapitaizma u kojoj se sa lakocom osniva i sa lakocom funkcionise. Sesto. Pojam i svojstva akcionarskih drustava – u pravnoj teoriji ad se poima kao udruzenje vise lica koja ucestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije. sto ne utice na postojanje samog drustva. postajuci organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeca u Evropi i svetu.U trzisno razvijenim privredama. . godine Zakonom o preduzecima. OTVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO 66 . Austrija. posluje i prestaje u rezimu imperativnih normi.  Danas prolazi kroz trecu fazu izazova. ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije”. Trece. Crna Gora. Cetvrto. ali do jacanja njihove ekonomske moci do neslucenih razmera. ostvari u praksi najskuplje privredne projekte. kapital drustva je unapred odredjen i podeljen na akcije. to je drustvo sa statusom pravnog lica. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti. koje se prodaju na berzi. Srbija). ad je privredno (trgovacko) drustvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti.

Statut donosi i moze menjati samo upravni odbor. odlucuje o posebnim pravima osnivaca. Skupstina mora imati kvorum i ukoliko ga nema mora se ponovo sazvati. procenjuje vrednost nenovcanih uloga.akcija.  Osnivacki akt i statut – osnivanje ad. pod kojim podrazumeva ono drustvo ciji osnivaci ucine javni poziv za upis i uplatu ajcija u vreme njiegovog osnivanja ili takav poziv drustvo ucini posle njegovog osnivanja. b) Osnivanje i registracija  Osnivanje – Otvoreno ad.Nase pravo poznaje otvoreno ad. 5.Osnivacka skupstina je ovlascena da: 1. 67 . i ako se daju na odredjeno vreme mora biti unet i rok.. odnosno u fazama. dokaz o javnom pozivu…. Broj osnivaca ne moze biti manji od dva (izuzetno moze biti i jedan). 3. . Nas zakon o privrednim drustvima ne propisuje minimalni broj osnivaca i dopusta jednoclana ad.otkup akcija od strane osnivaca i ponuda ostalih akcija na prodaju. Ako se nekom osnnivacu ili trecem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja drustva to mora biti uneseno u osnivacki akt . Akcionarsko drustvo moze imati i statut koji nije konstitutivni akt i ne deponuje se u registar privrednih subjekata.visinu osnovnog kapitala…Javni poziv mora biti odobren od strane komisije za HOV.se osniva sukcesivnim nacinom .zapocinje donosenjem osnivackog akta . utrdjuje iznos troskova osnivanja.mogu biti i fizicka i pravna lica . Tek kad se registruje ad. a) Osnivaci.njegova podela na akcije . .koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. On predstavlja temelj akcionarskog drustva. On moze da sadrzi i fakultativne elemente.nominalnu vredn.Pravni sistemi vecine zemalja ne prave razliku izmedju otvorenog i zatvorenog a.Statut ne mora biti javno objavljen i on sluzi da bi se blize uredilo poslovanje i upravljanje drustvom. .10. Svi upisnici potpuno uplacenih akcija imaju pravo glasa na osnivackoj skupstini koju otvara najveci akcionar.U drugoj fazi se vrsi prodaja akcija putem javnog poziva koji mora da sadrzi ime osnivaca. a ukoliko ni tad nema kvorum smatra se da je osnivanje drustva propalo. 2. kao i sama drzava.5ili 7 a za banke i finansijske organizacije min. izvestaj banke o deponovanim novcanim ulozima. vec poznaju samo otvoreno ad. Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivaci ovlastili i on uz prijavu podnosi: osnivacki akt sa potpisima osnivaca. primat ima osnivacki akt.domaceg ili stranog porekla .atribute drustva.d. dobija status pravnog lica. Pojedina zakonodavstva propisuju minimalni broj od 3.Treca faza je odrzavanje osnivacke skupsitne . Svaka obicna akcija donosi jedan glas a odluke skupstine se donose vecinom glasova.osnivacki akt i statut  Osnivaci – osnivaci ad.. Otvoreno ad moze biti kotirano i nekotirano.  Registracija – to je poslednja faza osnivanja drustva. utvrdi da li su akcije propisno upisane i uplacene. 4. izvestaj banke o upisu akcija. bira direktora drustva. U slucaju nesaglasnosti osnivackog akta i statuta . max 60dana od dana isteka roka za upis akcija. U prvoj fazi se donosi osnovacki akt kojim se uredjuje osnovni kapital.

UPRAVLJANJE I ORGANI UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUSTVA .podeljen je na akcije . . Akcionarima mora biti odobren pristup svim dokumentima ili ce oni to pravo dobiti preko suda ukoliko im ga upravni odbor uskrati. pojednostavljenim postupkom (radi izravnjanja sa nizom vrednoscu neto imovine kako bi se pokrili gubici). nisu dopusteni ulozi u radu i uslugama. . je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode. i 3. c) Osnovni kapital . osim toga u ovim drustvima je ogromna disperzija vlasnistva i postoji cesta i brza promena vlasnicke strukture.stvarima .Vlasnici kapitala (akcija) nisu kompetentni za upravljanjem ad.a formira se ulozima osnivaca i drugih lica koja otkupljuju akcije prve emisije. Ovi troskovi mogu biti placeni iz osnovnog kapitala drustva ili se mogu uneti u drustvo kao deo uloga. mora da odrzava vrednost osnovnog kapitala jer njgovo umanjenje povlaci za sobom pravne posledice . Zbog toga u ad.Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija.One se donose po odluci skupstine ili upravnog odbora i kao takve ove odluke menjaju i osnivacki akt drustva.Otvoreno ad. Ugovoreni novcani ulozi moraju se uplatiti najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti do registracije drustva a ostatak u roku od 2 godine. se moze uneti u novcu(novcani ulog) ili u stvarima i pravima(nenovcani ulog). U otvorenom ad. . Povecanje se postize izdavanjem novih akcija. Drustvo ih mora cuvati u svom sedistu ili nekom drugom mestu koje je dostupno svim akcionarima . putem konverzije (kad poverioci svoja potrazivanja pretvore u akcije) i putem inkorporacije (kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi i dividendi).U nasem pravu novcani deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 25000evra.Ulog u ad.  Drzanje. 62.Osnovni kapital otvorenog ad. snose njegovi osnivaci ili samo drustvo i to se blize odredjuje osnivackim aktom.Najvaznije promene na kapitalu ad. . smanjenje nominalne vrednosti akcija…) 2. Smanjenje se moze izvrsiti na 3 nacina: 1.cuvanje i pristup aktima i dokumentima – saglasno prvoj direktivi EU zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata. . Troskovi osnivanja – ad. dolazi do odvajanja vlasnistva 68 . u HOV i imovinskim pravima. •Smanjenje osnovnog kapitala je drugi slucaj i odluku o smanjenju i ponistaju akcija donosi samo skupstina .Ulozi mogu biti u novcu.Ad. •Povecanje osnovnog kapitala nastaje kada su drustvu potrbna sredstva za nova investiranja. u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve (radi pokrivanja buducih gubitaka). Stoga se osnovni kapital tj. redovnim postupkom (ponistenje sopstvenih akcija.osnivacki akt i njegove izmene drustvo mora cuvati trajno a ostala dokumenta najmanje 5 godina. npr.njegova nominalna vrednost i broj akcija registruje i ukoliko se njgova vrednost smanji zakonodavac nalaze da se ili obezbede sredstav u roku od 6 meseci ili da drustvo promeni svoj pravnoorganizacioni oblik. su povecanje i smanjenje osnovnog kapitala. likvidacija.

.).Nase zakonodavstvo se priklonilo ovom jednostepenom sistemu struktuiranja organa drustva gde je skupstina akcionara najvisi organ i kao takav bira sve druge organe. organ nadzora i sekretar. kao i u organ zastite akcionara.Upravljanje ad. Odnos izmedju organa zasnovan je na dva principa : vlasnicki jer vlasnici imaju najsira ovlascenja u svom vlasnickom organu-skupstini .U kontinentalnom pravu .savet zaposlenih koji postoji u drustvima sa preko 50 zaposlenih .10%akcija mogu uvesti max 2 nove tacke dnevnog reda.zainteresovani su i poverioci i klijenti. i posebna ad. Clanovi skupstine mogu raspravljati i odlucivati samo o tackama dnevnog reda dok se o drugim temama moze samo raspravljati (izuzetno akcionari sa min. Svi organi su obavezni osim nadzornog koji oraju imati samo kotirana ad. Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine akcionara – zapocinje slanjem pisanog pozima(postom ili mailom) svakom akcionaru. Radom skupstine predsedava 69 .Upravni odbor moze odbiti zahtev za sazivanje vanredne skupstine ako ne ispunjava propisane zakonske uslove. njegovo raspolaganje i pitanja vezana za dobit drustva.od upravljanja .izvrsnog i nadzornog odbora. Ako se godisnja skupstina ne sazove roku sud to moze naloziti . i profesionalno-strucni princip koji se ispoljava kroz sastav upravnog. .U nasem pravu zaposleni imaju pravo na poseban organ. Zapolseni su fizicka lica koja sa poslodavcem zakljucuju ugovor i oni nemaju pravo upravljanja ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po osnovu radnog odnosa. Uz poziv se salje obavezno i odgovarajuci materijal za svaku tacku dnevnog reda. Do skora je vladao jos jedan princip u ad.Skupstina akcionara se pretvara u organ kontrole upravnog i izvrsnog odbora . upravni odbor . Postoje i mesoviti sistemi struktuiranja organa ad.Poziv se moze uputiti i javnim obavestenjem.  skupstina koja se saziva po nalogu suda – sud moze sazvati i redovnu i vanrednu skupstinu. Poziv dostavlja predsednik odbora ili drugi clan upravnog odbora. . ili ako se vanredna skupstina ne sazove 30 dana od dana podnosenja zahteva za njeno sazivanje.Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne menadzere dok vlasnici akcija zadrzavaju pravo da preko skupstine akcionara odlucuju o najvaznijim pitanjima. Vanredna skupstina se po zakonu obavezno saziva ako drustvo ostvaruje gubitke.Vlasnici u skupstini donose najvaznije odluke vezane za ulozeni kapital . Danom prijema poziva smatra se dan kad je poziv poslat. .(banke . i on daje misljenje i ucestvuje u odlucivanju vezanom za socijalna i ekonomska prava zaposlenih.Skupstina bira upravni odbor koji dalje bira izvrsni odbor. Vrste skupstina akcionara:  redovna – godisnja skupstina se saziva i odrzava jednom godisnje i to najkasnije 6 meseci od kraja poslovne godine.Osim vlasnika . .pored vlasnika i menadzera u upravljanju ucestvuju i zaposleni.Zakonom o privrednim drustvima su predvidjeni obavezni organi ad. a) Skupstina akcionara .osiguravajuca drustva…). Ali skupstina nije strucno najvisi organ drustva. U drugim pravima postoji institut radnickog delegata . U uporednom pravu postoji i dvostepeni sistem gde skupstina bira clanove nadzornog odbora a on dalje bira upravni odbor. Nju saziva upravni odbor i odrzava se u sedistu drustva.To je najvisi organ upravljanja ad.ako je drustvo u procesu likvidacije vanrednu skupstinu ce sazvati likvidator drustva). menadzera i zaposlenih za uspesno upravljanje ad. zbog nedostatka sopstvene strucnosti . se vrsi preko njegovih organa .U savremenim uslovima skupstina akcionara zadrzava za sebe samo neke najznacajnije vlasnickoupravljacke funkcije i tako opredeljuje nadleznosti organa koji ce obavljati upravno-izvrsne i nadzorne funkcije u drustvu. bira i nadzorni odbor. i to hijerarhija ali se on danas malo drugacije sagledava. izvrsni odbor . U njih spadaju : skupstina . .  vanredna – nju mogu sazivati upravni odbor ili neko drugo ovlasceno lice (npr. . Kako bi kontrolisala rad drustva i njenih organa skupstina. sa tacno utvrdjenim nadleznostima . koju cine akcionari i to je jedini organ vlasnika.

Predsednik upravnog odbora je ujedno i generalni direktor drustva.Glasanje na skupstini se obavlja javno . Ukoliko kvoruma nema moze se sazvati ponovljena sednica gde je sada potreban kvorum 33% od ukupnog broja .izborne . Kvorum za rad i glasanje – Da bi doslo do odrzavanja skupstine i punovanog odlucivanja potrebno je da postoji kvorum. b) Upravni odbor (odbor direktora) . . .nadzornog odbora ili odbora revizora) razloga. Tajno glasanje se praktikuje kod rustava koja imaju preko 100 akcionara ili kada to zahtevaju manjinski akcionari koji poseduju bar 10% prisutnih akcija . kao i izmedju svih akcionara da glasaju svojim akcijama na odredjeni nacin o odredjenim pitanjima. Zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za odrzavanje sednice skupstine.Upravni odbor otvorenog ad. dizanjem ruke ili tajno kada je to zakonski definisano putem glasackih listica.Tuzbu moze da podnese svaki akcionar koji je glasao protiv odluke . Tuzba se podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku. Odluka stupa na snagu danom njenog donosenja .U nadleznost skupstine ulaze normativne. 70 . pravo glasa stice se uplatom nimonalnog iznosa akcije ili unosenjem stvari i prava u iznosu nom.U nasem pravu je dopusteno da drustvo koje nema vise od 10 akcionara svoje skupstine moze odrzati putem konferencijske veze. Kvorum cine akcionari koji poseduju vecinu od ukupnog borja akcija sa pravom glasa. Pravilo je da se o uobicajenim pitanjima odluke donose vecinom glasova (>50%) a da se odluke o bitnim pitanjima donose kvalifikovanom vecinom(>2/3glasova). Ona odlucuje o : izmenama osnivackog akta .akcije. sticanju i raspolaganju imovinom . -Pravo akcionara moze u nekim slucajevima biti suspendovano a nekad akcionar moze biti i iskljucen iz procesa glasanja. uz ostavljanje mogucnosti da akcionari osnivackim aktom odrede vecinu vecu od zakonom propisane.dva akcionara za overivace zapisnika i clanove komisije za glasanje. Odluka je rezultat izjasnjavanja akcionara o ponudjenom predlogu odluke i ona moze biti pozitivna i negativna. na osnovu opstih(razlozi predvidjeni zakonom) i posebnih9razlozi vezani za izbor upravnog odbora. raspodeli dobiti i pokricu gubitaka … Sve odluke donete na skupstini unose se u posebnu knjigu odluka.akcionari glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti akcija: svaka izdata akcija ima pravo jednog glasa . Svaka odluka se unosi u zapisnik. Donosenje odluka – Skupstina moze donositi odluke samo o onim tackama dnevnog reda za koje postoji kvorum. je obavezni i kolegijalni organ drustva koji ima ulogu strucnog i profesionalnog i operativnog organa. Clanovi skupstine mogu glasati licno ili preko jednog punomocnika. kao i onaj akcionar koji nije bio propisno pozvan da prisustvuje skupstini .statusne i druge funkcije.Upravnom odboru je stavljano na duznost da na godisnjoj skupstini stavi na raspolaganje azuran i kopletan izvestaj stanju i poslovima drustva a posebno izvestaj o finansijskom stanju. Pobijanje skupstinskih odluka – Zakonom o privrednim drustvima uveden je institut pobijanja odluka skupstine akcionara. U sastav upravnog odbora ulaze samo neizvrsni i nezavisni clanovi . kao i svaki clan upravnog ili nadzornog odbora. Informisanje akcionara.imovinske. povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala . Pobijanje se vrsi pred nadleznim sudom .vred.osim kad je u odluci odredjen neki drugi datum ili kad je zakonom izricito odredjeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i onjavi. . Pobijanje se vrsi po pravilima akcijskog prava.U uporednom pravu ugovor o glasanju se definise kao aporazum akcionara i akcionarskog drustva . nadleznost skupstine i knjiga odluka – Zakonom o privrednim drustvima je uspostavljeno posebno pravilo o informisanju clanova skupstine.On je najvisi organ upravljanja i on imenuje svoj izvrsni odbor. .predsednik skupstine koji imenuje zapisnicara . U skupstini se glasa po principu proporcionalnosti tj.On obavlja operativne poslove drustva i donosi strateske odluke.

o. mora obrazovati dve komisije sa min po 3 clana. da obavlja svoje obaveze prema skupstini .za donosenje odluke potrebna je vecina glasova prisutnih clanova . lica koja jesu i lica koja nisu u radnom odnosu sa drustvom.d. -U uporednom pravu clanove u. da izvrsava sve odliuke skupstine … U sustini on ima dve vrste poslova : poslovodjenje (Poslovi unutar drustva) i zastupanje(Poslovi prema trecim licima). zasedati i vanredno.kvorum za rad cini vecina clanova . se donose na sednicama . Nacini rada upravnog odbora-Upravni odbor moze poslovnikom blize odrediti svoj nacin rada . . takodje moze biti i razresen odlukom skupstine akcionara bilo kad i to bez navodjenja razloga(to je opoziv diskrecione prirode) a drugi pravni rezim za iskljucenje se naziva kontrolisani i on ostavlja mogucnost rasprave o razlozima razresenja clana u. da vodi odredjenu politiku drustva . broj clanova i to najmanje 3 a max. Ostavka mora biti u formi pismenog obavestenja a podnosi se upravnom odboru. akcionara i neakcionara .15. -Clan u. putem glasanja gde svaki clan ima jedan glas . Donosenje odluka – odluke u..o. Nadleznost upravnog odbora je da : obavlja funkciju upravljanja .i max. On je duzan da odrzi bar 4 redovne sednice godisnje . U. ovde svaki akcionar pri glasanju mnozi svoje glasove sa brojem clanova upravnog odbora i on te svoje glasove moze dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti na vise njih. U nasem pravu se koristi bas ovaj kumulativni nacin glasanja .Sto se tice strukture i nacina izbora clanova upravnog odbora nas zakonodavac predvidja min.o. ako odobre zajam ili kredit … c) Izvrsni odbor 71 . U nasem pravu ih bira skupstina i to na godisnjoj a moze i na vanrednoj skupstini.odlucujuci glas u slucaju neresenog glasanja ima predsednik i 4. kada drustvu nanesu stetu povredom svojih duznosti ili ako povredom zakona ucine sledece: izvrse povracaj uloga akcionaru . u jednostepenom sistemu bira skupstina .o.o. Sto se tice kvoruma zakonodavac daje 4 osnovna pravila : 1. – ima veoma znacajnu ulogu. kada akcionari sa 51% glasova biraju sve clanove u.u. Mandat prestaje ako se ovi izvestaji ne usvoje.o.U francuskom pravu ima cak i licnu vlast i moze da zastupa celo drustvo. Predsednika bira sam upravni odbor i on je ujedno i generalni direktor drustva.o.).d. ili kumulativan .o. Soft law jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuce. Sistem glasanja moze biti direktan. Sednice se mogu odrzavati i putem konferencijske veze. -Upravni odbor ima dve vrste clanova: neizvrsni (onaj koji nije clan izvrsnog odbora) i nezavisni (lice koje nije pravno. Clan u.o. Clanovi u. -Mandat clanova upravnog odbora traje izmedju dve godisnje skupstine drustva a produzenje mandata se vezuje za prihvatanje i usvajanje godisnjih finasijskih izvestaja i izvestaja u. Predsednik u. koji omogucava da i mali akcionari imaju svoje predstavnike u upravnom odboru (ovakav nacin se izvodi iz politickog koncepta manjina). Imovinska odgovornost clanova u. Upravni odbor kotiranog drustva ima obavezu da donese svoj kodeks ponasanja i to je unutrasnji akt koji predstavlja tzv. To su komisija za imenovanje i komisija za naknade .o. On moze na zahtev predsednika u. imovinski.o. njihove nadleznosti su utvrdjene zakonom. a. isplate kamate akcionaru .o.Zbog skandala u velikim kompanijama poput Enrona poteglo se pitanje neadekvatnosti upravnih odbora kao osnovnog razloga kolapsa tih velikih korporacija. 3. se biraju iz redova stranih i domacih lica . 2. podlezu imovinskoj odgovornosti prema a.statusno ili svojinski povezano sa drustvom u poslednje 2 godine. Takva percepcija je pokrenula reformu upravnog odbora u pogledu njegove uloge i strukture.ako neki clan ima sukob interesa po nekom pitanju njegov glas se iskljucuje iz glasanja. od kojih jednu mora odrzati najkasnije dva meseca pre godisnje skupstine akcionara. o poslovanju drustva. a u dvostepenom sistemu nadzorni odbor. moze da podnese ostavku uvek kad to nadje za potrebno. i njihova poimanja – Clanovi u.

•. Kao takve ih kad to pozeli upravni odbor moze i razresiti duznosti.d.d. Osnovne nadleznosti izvrsnog odbora su da ispunjava i izvrsava odluke upravnog odbora i da odlucuje o svim pitanjima vezanim za tekuce poslovanje drustva. o ugovorima sa trecim licima …. Bira ga upravni odbor. organizuje njegov rad i stara se o vodjenju zapisnika.. Po zakonu nekotirana drustva mogu a kotirana moraju imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.Nadzorni odbor je ovlascen da pregleda sva dokumenta drustva .Odbor revizora je kolektivni organ sa najmanje 3 clana . •. Predsednika i clanove nadzornog odbora bira skupstina).On je poseban organ drustva i potice iz anglosaxonskog prava. 63. . pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine i odbora.d. Clanovi izvrsnog odbora imaju istu imovinsku odgovornost prema drustvu kao i clanovi upravnog odbora.To je u nasem pravu obavezni organ otvorenog a. njegove clanove bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova. On je odgovoran za vodjenje knjige akcionara . Izvrsni odbor je odgovoran upravnom odboru.Strucni poverenik nije organ drustva . Na svakoj godisnjoj skupstini akcionara nadzorni organ podnosi svoje izvestaje vezane za : racunovodstvenu praksu . d) Nadzor (nadzorni organ) .U nasem pravu nadzorni organ je samostalan i njegova funkcija je da kontrolise zakonitost rada upravnog odbora. . Takodje i izvrsni direktor kad god pozeli moze dati ostavku. o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom .o izvestaje i objasnjenja . •.Nadzorni odbor je u uporednom pravu obavezan ili fakultativan dok je u nasem pravu on kolektivni organ sa najmanje 3 clana (moze i vise ali mora biti neparan broj). e) Sekretar . da zahteva od u.Nadzor a.Nas zakonodavac ga prihvata i predvidja kao obavezan organ kotiranog i nekotiranog otvorenog a.On je zastitnik prava manjinskih akcionara. Njegove duznosti su da oragnizuje rad i prati izvrsenje odluka skupstine akcionara . da pregledava imovinu drustva… • . finansijske izvestaje .On je izvrsni organ upravnog odbora i njegove clanove (izvrsne direktore) bira upravni odbor. da ih proveravaju . Generalni direktor drustva je ujedno i predsednik izvrsnog odbora i on saziva sednice . su u rukama organa odredjenih osnivackim aktom ili statutom drustva. On ne vrsi generalni nadzor vec vrsi pregled finansijskih izvestaja i sagledava stanje u poslovnim knjigama u zadnje 3 godine. upravnog i nadzornog odbora. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZASTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA 72 .Interni revizor je fizicko lice koga bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova.

trazenje uvida u poslovne knjige i pravo na istragu. pravo na ucesce u raspodeli likvidacionog viska.U nasem pravu se pod manjinskim akcionarima podrazumeva manjina akcionara po broju glasova i po ucescu u osnovnom kapitalu. . Preduslov za isplatu dividendi je da drustvo ostvari dobit. pravo da putem strucnog poverenika traze uvid u finasijske izvestaje i poslovne knjige … 73 . Svaka obicna akcija daje akcionaru ista prava. Odluka o placanju dividendi mora da sadrzi:1. . pravo da uticu na dnevni red.Cetvrto imovinsko pravo je pravo raspolaganja sopstvenim akcijama (prenos akcija: otudjenje. zalaganje. ravnopravnost akcionara. u akcijama drustva u drugim drustvima ili u nekoj drugoj imovini. . pravo prece kupovine novih emisija akcija i pravo na raspolaganjem svih vrsta akcija. Ova prava nemaju samo akcionari vec i sira javnost .. Statusna prava – Prvo i najvaznije pravo je pravo upravljanja koje se ostvaruje kroz dva osnovna prava : pravo na ucesce u radu skupstine i pravo glasa. pravo da utice na dnevni red… Ovo pravo pripada i imaocima preferencijanlnih akcija kao i drugim licima ako je to predvidjeno statutom i osnivackim aktom drustva. a nekad i pisanim putem.Otvoreno ad. pravo na ucesce u rasprai. akcijama ili drugim hov. demokraticnost.a) Prava akcionara . dodatne uplate i cinidbe. Pravo ucesca u radu skupstine je clansko pravo i nacelno se ne moze oduzeti. dominacija interesa drustva i lojalnost interesima drustva. a to su: pravo pristupa aktima i dokumentima ad. 2. 1. U uporednom pravu ovo pravo se ispoljava kroz : trazenje obavestenja . Pravo glasa nije iskljucivo licno vec se moze ostvariti i preko punomocnika. i pravo na uvid u poslovne knjige. Dividenda je udeo akcionara u godisnjoj dobiti drustva (izuzetno se dividende mogu isplacivati i u toku godine.Drugo imovinsko pravo je pravo na povracaj uloga (ostatak likvidacionog ili stecajnog viska) u postupcima prestanka drustva. radi zastite trecih lica. pravo da uticu na izbor nezavisnih clanova upravnog odbora (putem kumulativnog glasanja). prenos prava plodouzivanja. Imovinska prava – Prvo i najvaznije je pravo na dividendu. Ovo pravo nemaju vlasnici preferencijalnih akcija.medjudividende). Dividende se mogu isplacivati u novcu. Ovo pitanje je detalno uredjeno u Zakonu o privrednim drustvima.U nasem zakonu uvedena su sledeca prava manjinskih akcionara: pravo na sazivanje skupstine . Akcionari postaju poverioci drustva za iznos pripadajuce dividende. duznosti prema drustvu… c) Zastita prava manjinskih akcionara – jedno je od osnovnih nacela i meri demokraticnost u drustvu. b) Obaveze akcionara su: uplata novcanih i unosenje nenovcanih uloga. . . dan dividendi za koji se sastavlja lista akcionara ovlascenih za isplatu dividendi. Na akcije koje su delimicno uplacene isplacuje se srazmerna delimicna dividenda.) i pravo preceg sticanja akcija. Ukljucuje obavezu skupstine da saslusa akcionara . pravo na sazivanje vanredne skupstine.Drugo statusno pravo je pravo na informisanje akcionara od strane nadleznih organa ad. iznos dividendi i 2. ima veliki broj akcionara. pravo glasa. pravo akcionara da prisustvuje svim skupstinama . -Trece imovinsko pravo akcionara je pravo preceg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija nove emisije). pravo ucesca u radu skupstine. pravo na isplatu dividendi. Osnovni principi zastite su: eticnost i pravednost. .Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. koji sadrze razlicitu vrednost akcija i medjusobno se cesto ni ne poznaju … sve ovo moze uzrokovati pojavu konflikta interesa.

. odnosno jednokratno donosenjem osnivackog akta. je regulisano pretezno dispozitivnim a manje imperativnim normama. Uplata novcanih uloga se mora izvrsiti bar 50% do registracije a ostalo za dve godine. u brojnim svetskim pravnim sistemima. . manji kapital… sto je dovelo i do ne poznavanja ovakvog oblika ad. . se mogu slobodno prenositi (ukoliko osnivacki akt nije to ogranicio) i taj prenos akcija se vrsi na tzv. ali do toga moze doci i po sili zakona kada broj akcionara premasi zakonski maximum od 100 clanova. Za promet akcija potrebna je dozvola Komisije za HOV. OTC trzistima i nije pod nadzorom Komisije za HOV.Akcije zatvorenog ad. se osniva sa namerom da se po isteku odredjenog vremena transformise u otvoreno ad.Zatvoreno ad. je vrlo jednostavno ako se drustvo kotira na berzi.Razlozi predvidjeni zakonom su : 74 . Ulozi osnivaca mogu biti u novcu. Posledica toga je manji broj clanova. Ono sadrzi elemente drustva sa ogranicenom odgovornoscu.Osnivaci nemaju obavezu sazivanja osnivacke skupstine ali su duzni da donesu osnivacki akt u pisanoj formi . nije nezavisno od njegovih clanova. moze imati maximum 100 akcionara. Ono je i pod slabim nadzorom nadleznih drzavnih organa. U nasem pravu zatvoreno ad. Pristupanje zatvorenom ad. je takvo privredno drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju drugih lica. Ono se osniva simultano. drustvo ima direktora ili upravni odbor a po zelji moze imati i izvrsni i nadzorni organ.Prestanak clanstva u otvorenom ad. a mogu doneti i statut.Zatvoreno ad. Zakonski uslov za osnivanje je obezbedjenje novcanog uloga od najmanje 10000evra.Akcionarsko drustvo u osnovi prestaje iz razloga propisanih zakonom i razloga predvidjenih osnivackim aktom. je skoro identicno kao i kod otvorenog.Vecina zatvorenih ad.Upravljanje zatvorenim ad. PRESTANAK CLANSTVA I AKCIONARSKOG DRUSTVA . pravima ili cak u izvrsenom radu i uslugama za drustvo. . 65. . . Ti elementi se ogledaju u njegovoj zatvorenosti tj. dok se nenovcani ulozi moraju uneti u celini do registracije. ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom. . .To je posebna vrsta ad. . stvarima. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom clanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika.otezanoj mogucnosti da neko pristupi drustvu. ZATVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO . Ovo drustvo ima univerzalnu skupstinu (godisnju i vanredne). Do toga dolazi prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom trzistu .64. Simultano osnivanje znaci da osnivaci odmah otkupe sve akcije i istovtemeno postanu akcionari drustva.Zatvoreno ad.

Nastanak jednoclanog drustva kapitala ima svoju dugu predistoriju. •Pravosnazna odluka nadleznog suda kojim se utvrdjuje da je registracija bila nistava . uz postojanje posebnih pravila za njihovo osnivanje i rad. Ova direktiva se odnosi na drustva sa ogranicenom odgovornoscu u kontinenentalnom pravu. odnosno akcionar ne odgovara licnom imovinom za obaveze koje drustvo preuzima prema poveriocima. Drustvo kao pravna forma nastalo je kako bi se zastitila licna svojina imaoca radnje. Ogranicenje odgovornosti imaoca radnje. i ad. •Drugi slucajevi . Ova direktiva je mala za cilj da stvori pretpostavke kojima se omogucava uspostavljanje ogranicene odgovornosti trgovaca unutar jednistvenog trzista EU. .Nasim Zakonom o privrednim drustvima predvidjeno je jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i jednoclano akcionarsko drustvo.  Da preduzme druge mere. To su slucajevi kad: se imovina drustva rasipa. 66. u slucaju da se radi o otklonjivom osnovu. Ako rok prodje a nista se ne promeni sud ce ici na likvidaciju drustva.vlasnika angazovane imovine samo na tu izdvojenu imovinu bilo je moguce samo uz kreaciju pravne licnosti za tu imovinu. Ovom pravnom formom pruza se mogucnost da clan drustva. a manje se podrazumeva osnivanje trgovackog drustva od strane samo jednog clana drustva. kada upravni odbor radi nezakonito. a po zahtevu manjinskih akcionara. JEDNOCLANO DRUSTVO KAPITALA .  da rusi ugovornu teoriju o drustvu . .Jednoclano drustvo kapitala je klasicna forma trgovackog drustva kapitala (doo. Odredbe ove direktive primenjuju se i na jednoclana drustva koja osniva drzava (javna preduzeca). moze prestati na osnovu odluke suda. u zakonom predvidjenim slucajevima. 75 . odnosno na akcionarska drustva u anglosaksonskom pravu.•Protek vremena za koje je osnovano drustvo . •Bankrotstvo (stecaj) .Savet Evropske zajednice doneo je Dvanaestu direktivu o jednoclanom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu. Pojava ovog drustva se vezuje za vreme kad je drzava pocela da vrsi nacionalizaciju privrednih drustava sa privatnim kapitalom u pojedinim oblastima.) ali sa nekim specificnostima u osnivanju i poslovanju. . U francuskoj se pojava jednoclanog drustva vezuje za vreme prerastanja trgovacke radnje (koji nije imao svojstvo pravnog lica) u posebnu ekonomsku i pravnu celinu sa svojstvom pravnog lica. .Ad.Sudu stoje na raspolaganju dve mogucnosti:  Da pokrene postupak prestanka drustva likvidacijom. •Pravosnazna odluka skupstine akcionara koja se donosi kvalifikovanom vecinom . i da ostavi rok do 1 godine drustvu da otkloni nepravilnoasti.Ideja se prvo razvila i prihvatila u Nemackoj pravnoj teoriji.  da rusi teoriju o pravnom licu kao organizovanom skupu fizickih lica…… .Pod jednoclanim drustvom kapitala se u uporednom pravu podrazumeva situacija kada se sve akcije ili udeli jednog drustva kapitala steknu u vlasnistvu jednog clana drustva. . . tj. ako su akcionari blokirani u odlucivanju… .U prilog protivljenja legalizaciji ideje o jednopersonalnom drustvu isticani su prigovori pravne priorode:  da ona rusi teoriju o jedinstvenoj imovini jednog lica.

domaceg ili stranog porekla. Svi ugovori koje zakljuci jedini clan drustva sa sopstvenim drustvom mora staviti u pisanom obliku i mora ih uneti u knjige. Sve odluke koje donosi nuzan je da upise u zapisnik i knjigu odluka.Individualni preduzetnici nemaju mogucnost osnivanja jednoclanog drustva u nekoj od formi drustva lica (Personalna drustva). koji polaze od svojinskog kriterija javno preduzece je onokoje je iskljucivo u svojini drzave . Ono ce zadrzati svojstvo pravnog lica ali ce se transformisati u viseclano drustvo kapitala. Na kraju treba istaci da je ova pravna forma izuzetno podesna za mala preduzeca. Njihov znacaj je ogroman jer su eke delatnosti neprivlacne za privatnike zbog velikog rizika . . Momentom registracije drustvo stice pravni subjektivitet. ili jednockanog doo. Ovo se pogotovo odnosi na bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne evrope gde deregulacija i privatizacija javnih preduzeca uzimaju maha. JAVNA PREDUZECA .U pravnoj teoriji nema jedinstvenog stava o poimanju javnog preduzeca. i naravno drustvo prestaje smrcu fizickog lica koje je jedini akcionar.U uporednom pravu postoje razliciti kriterijumi za odredjivanje pojma javnog preduzeca kao sto su: javnopravni subjekt u svojstvu osnivaca . Najpre kada on zeli da svoju imovinu zastiti od imovine kojom zeli da obavlja privrednu delatnost. .Javna preduzeca su osnovni subjekti javnog sektora privredjivanja koji obavljaju delatnost od javnog(opsteg) interesa. i ad. sve cesca i obimnija primena slobode preduzetnistva i konkurencije. . javne korporacije i aktivnosti drugih javnih preduzeca.Javni sektor privrede se od svog nastanka vezuje za monopol. javnopravna ovlascenja koja se daju preduzecu … . Prestanak – Na osnovu Zakona o privrednim drustvima jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu uvek prestaje u slucaju stecaja ili likvidacije nad jedinim clanom koji nema pravnog naslednika. Po jednima . takodje u pojedinim delatnostima se zahteva visoka tajnost. A u pravu EU pod tim izrazom se podvode sva preduzeca koja su u drzavnoj imovini ili pod kontrolom drzave.Nakon osnivanja jednoclanog drustva kapitala nuzno je da se ta pravna cinjenica unese u odgovarajuci registar koji je dalje dostupan svim zainteresovanim licima .Pod izrazom javni sektor podrazumeva se deo nacionalne privrede za cije funkcionisanje drzava ima neposrednu odgovornost. Naravno u nekim delatnostima se zahteva odrzavanje odredjenog obima i standarda proizvoda i usluga a to samo drzava moze da garantuje. Ali u savremenim uslovima sve vise se odvija proces deregulacije tj. . Znacaj – Jednoclana drustva kapitala mogu biti od znacaja za individualne preduzetnike. steci jedno lice odnosno jedan clan drustva. svojina nad preduzecem .Dvanaestom direktivom EU omoguceno je da drustvo moze imati jednog clana od momenta osnivanja. U ovom sektoru se sve vise podize nivo pravne organizacije i upravljanja i povecava se ekonomicnost i efikasnost poslovanja.U jednoclanom drustvu kapitala (doo. jednoclano drustvo kapitala se osniva osnivackim aktom koji se donosi formi odluke. odnosno akcije. ili tako sto ce sve udele. .Kada jednoclano drustvo kapitala stekne jednog ili vise novih clanova ono je duzno da uskladi svoju pravnu organizaciju sa zakonom i da nastale promene registruje u odgovarajuci registar. .) jedini clan tog drustva ostvaruje nadleznosti skupstine neposredno ili preko ovlascenog lica. .Odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana i overena kod suda.Osnivanje – Na osnovu zakona o privrednim drustvima. . Javni sektor privrede obuhvata centralnu i lokalnu drzavu. kao sto ne postoji mogucnost za transformaciju postojeceg ortackog ili komanditnog drustva u jednoclano drustvo jer su to drustva ugovori. Osnovac moze biti fizicko ili pravno lice. Takodje od velikog je znacaja kad jedan clan treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednoclanog ad. obavljanje delatnosti od javnog interesa . po drugima koji polaze od 76 . 67.

. odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. . . koju finansira drzava i ne moze se osnivati u obliku ad. Javna preduzeca osnivaju javnopravni subjekti. sredstvima iz javnih izvora.Zakonom o preduzecima. To su preduzeca u kojima javna vlast drzi veci deo osnivackog kapitala ili kontrolise vecinu glasova.U socijalistickim zemljama centralne i istocne evrope zakonodavac je definisao javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik i to kao drzavno odnosno javno preduzece. odnosno koje obavlja neku delatnost od opsteg javnog interesa.Pravo EU polazi od principa neutralnosti po kojem ostavlja slobodu clanicama unije da svoje ekonomske sisteme.ciji su iskljucivi. .U pravu EU ne postoji javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik. . neposredni ili posredno.U francuskoj su javna preduzeca organizovana kao u formi trgovackog preduzeca i mogu biti drustva sa javnim kapitalom (nacionalizovana drustva) i drustva sa mesovitim kapitalom (nacionalna ili lokalna). . koje osniva drzava. Da je njgov osnivac drzava ili jedinica lokalne samouprave (formalni uslov). Polovinom 2000 godine Srbija je donela nov zakon o javim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa .Izvori prava: javno preduzece iako nije definisano Zakonom o privrednim drustvima iz 2004 zakonodavac ga je regulisao na osnovu posebnog zakona.vecinski ili manjinski vlasnici javnopravni subjekti. . Javno preduzece ima dvostruku ulogu i to: o da vrsi odredjenu javnu sluzbu i dobija pojedina ovlascenja koja imaju drzavni organi i o da obavlja privrednu delatnost i da ima slican polozaj kao i privatno preduzece. u delatnostima za koje je drzava posebno zainteresovana. ovaj zakon je trpeo promene i izmene 2002 i 2005 godine.U pravu EU pod javnim preduzecem se podvode sva preduzeca na koja javna vlast vrsi.kriterija delatnosti od javnog interesa pod javnim preduzecem podvode sva ona preduzeca koja takvu delatnost obavljaju… Javno preduzece je po svojoj pravnoj prirodi mesoviti pravni institut jer u sebi prozima elemente javnog (upravnog) prava i elemente privatnog (posebno trgovackog) prava.U uporednom pravu javno preduzece moze imati oblik : • Javne korporacije – to je institut javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom koja se osniva posebnim zakonom. • Drzavna kompanija – to je institut privatnog prava sa pravnim polozajem slicnim drugim preduzecima.Ekonomski razlog za osnivanje javnog preduzeca sredstvima iz javnih izvora ogleda se u nedovoljnoj efikasnosti trzisnog mehanizma u obezbedjivanju javnih dobara i usluga. 77 . Potreba za ovakvim zakonom je bila vrlo izrazena posto je u srbiji registrovano preko 600 javnih preduzeca.U domacem zakonodavstvu se zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova da bi se preduzece smatralo javnim: Zakonom se zahteva da preduzece obavlja delatnost od opsteg interesa (realni uslov). dominantan uticaj na osnovu svojine. . Javna korporacija je odgovorna Vladi. finansijskog ucesca ili propisa koji se primenjuju na njihovo poslovanje. . javnim ili mesovitim svojinskim odnosima. . javno preduzece se definise kao: ono preduzece koje obavlja delatnost od opsteg interesa. koja vrse neku od javnih sluzbi i cije se poslovanje podvodi pod poseban pravni rezim. a drzavna kontrola se bazira na posedovanju akcija od strane drzave. Javna preduzeca u domacem pravu: . zasnivaju na privatnim.Naziv javno preduzece je u pravu EU samo ekonomski izraz za pravnoorganizacioni oblik nekog od oblika privrednog drustva kapitala.

. direktora i clanove nadzornog odbora. za drzavne organe.Javno preduzece moze osnovati nadlezni organ drzave.Zakonom o privatizaciji iz 2001 god.Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003 izmenjeno je zakonsko resenje vezano za pravo zaposlenih na besplatne akcije javnih preduzeca.Opsti akti javnog preduzeca su statut i drugi opsti akti utvrdjeni zakonom. su uredjeni uslovi i postupak za promenu drzavnog kapitala. Javno preduzece odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom kao i svako drustvo kapitala. osnivacki kapital. za rad i poslovanje preduzeca i 3. kao i zakonom kojim se uredjuje obavljanje odredjene delatnosti od opsteg interesa. ZADRUGE 78 . To su delatnosti neophodne za: 1. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je ovlasceno da inicira privatizaciju drustava sa vecinskim drzavnim kapitalom.Javno preduzece ima svojstvo pravnog lica i registruje se u Registru privrednih subjekata.U nasem zakonodavstvu javno preduzece predstavlja posebnu formu preduzeca koju karakterisu: Osnivaci.Javno preduzece se osniva i osluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa. . 68. moze se privatizovati najvise 15% drzavnog kapitala putem javnog tendera ili aukcije. zakona. da donosi pla rada i razvoja . procenat drzavnog kapitala koji se privatizuje odredjen je osnivackim aktom. Ono predstavlja poseban pravnoorganizacioni oblik i spada u drustva kapitala. 2.Akt o osnivanju javnog preduzeca se moze doneti u pisanom obliku i to u vidu: 1.Noveliranim zakonom o javnim preduzecima iz 2005 promenjen je pristup u postupku privatizacije javnih preduzeca i podeli besplatnih akcija : o Prvo. .. 2. o Drugo.Cilj osnivanja i poslovanja javnog preduzeca se ogleda :  u obezbedjivanju kontinuiranog i trajnog obavljanja delatnosti od opsteg interesa. . zivot gradjana.  tehnicko-tehnoloskom ekonomskog sistema i usagladjenosti njegovog razvoja… . obavljanje delatnosti od opsteg interesa. Sva prava i obaveze i odgovornosti izmedju javnih preduzeca uredjuju se aktom o osnivanju javnog preduzeca. . imovina preduzeca. . o Trece. .Organi upravljanja javnog preduzeca su : 1) upravni odbor (organ upravljanja).  urednom zadoovoljenju potreba korisnika. . kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi max 30% drzavnog kapitala koji se privatizuje. da odredjuje delatnost. odluke nadleznog drzavnog organa i 3.sediste… . imenovanje organa upravljanja i rukovodjenja i neka druga zakonska resenja. a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i posebnim ugovorom.autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Uloga drzave je da imenuje i razresava clanove upravnog odbora . da odredjuje raspodelu dobiti .Kljucna razlika izmedju javnog preduzeca i privrednog drustva ogleda se u tome sto je javno preduzece subjekt sa elementima javnog prava a privredno drustvo subjekt privatnog prava.ime. . . ugovora. 2) direktor (organ poslovodjenja) i 3) nadzorni odbor (organ nadzora).

. . Nenovcani udeli se moraju uneti do momenta upisa uloga. . koje treba da omoguci prekogranicno osnovanje. Madjarska) dopustaju da se opstim aktom zadruge predvidi mogucnost clanstva i pravnih lica. ciji je pravni polozaj regulisan posebnim zakonom.Zemlje romanske pravne tradicije omogucavaju osnivanje zadruga koje su po svojoj prirodi gradjanska drustva. 2) odredbe statuta evropskog zadruznog drustva. Zadruzi se priznaje svojstvo pravnog lica i stice se registracijom. nezavisnost…. o poslovodja (direktor).Clanovi zadruga su po pravilu fizicka lica ali pojedina zakonodavstva (Rusija. . kao i odgovornosti prema trecim licima.Podela zadruga moze se izvrsiti po razlicitim kriterijumima:  polazeci od delatnosti imamo: zanatske.. Udeli se ne mogu unositi u vidu rada ili usliga drustvu. kao najvisi organ. . poljoprivredu. spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. poslovanje. .Organi zadruge su: o skupstina.  po kriterijumu odgovornosti zadruga za obaveze zadruge imamo: zadruge sa ogranicenom i neogranicenom odgovornoscu. . ciljevi … .Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU. . kojim zadrugari uredjuju svoja medjusobna prava i obaveze. Zadruga je kao pravna forma organizovanja karakteristicna za zanatstvo.Zadruge u zemljama germanske pravne tradicije su posebne pravne forme za preduzetnistvo i ne predvidjaju se zadruge kao posebne forme trgovackog drustva. o upravni odbor.  polazeci od ciljne funkcije imamo: profitne i neprofitne. o nadzorni odbor. koji predstavlja osnovni akt kojim se uredjuje organizacija. ribarstvo. kao i osnivanje zadruga u nekom od pravnoorganizacionih oblika trgovackog drustva kada su trgovacke prirode. 79 . Na ovo drustvo se primenjuju brojni izvori prava kao sto su: 1) pravilo o statutu evropskog zdruzenog drustva. privredjivanje. samopomoc. potrosacke. Dopusteno je izdavanje vise klasa uloga drustva koji ostvaruju razlicita prava kod raspodele dobiti.000 evra). zajednicki rad. Upisani kapital je podeljen na uloge. posebno na osnovu zakljucenog ugovora izmedju zadrugara o nabavci dobara i usluga ili ostvarivanju delatnosti poslovanja za koje je drustvo registrovano. 3) odredbe nacionalnih prava. Statutom se utvrdjuje da min 25 % udela mora biti uplaceno do momenta upisa a ostatak za 5 godina. ravnopravnost u odlucivanju . Zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge samo do visine svojih uloga .Zadruga se osniva ugovorom o zdruzivanju zadrugara. stambenu izgradnju i dr. . solidarnst.Zadruga se moze osnovati na teritoriji EU u pravnoorganizacionom obliku evropskog zadruznog drustva.Osnovni principi na kojima se zasniva udruzivanje zadrugara u zadrugu su: zajednicki ekonomski interes.Broj clanova i visina uloga nisu limitirani (osim sto upisani kapital ne sme biti manji od 30. stambene i dr.Zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.U stranom zakonodavstvu se odredjuje minimalni broj lica koji mogu da osnuju zadrugu.U uporednom pravu zadruga je poseban i osnovni prvnoorganizacioni oblik za obavljanje poslova u oblasti zadrugarstva. Evropsko zadruzno drustvo: . . polozaj clanstva. odgovornost.Zadruga ima svoj statut. Cilj ovog drustva je zadovoljenje potreba njegovih clanova i razvoj njihovih ekonomskih i socijalnih aktivnosti. moze ga osnovati 5 ili vise fizickih ili pravnih lica pod sulovom da su pravna lica osnovana i registrovana u najmanje dve zemlje clanice … . .Drustvo moze biti osnovano na vise nacina: moze ga osnovati 5 ili vise fizickih lica koja su nastanjena u najmanje dve drzave clanice .

nacelo poslovne tajne… .Osnovni izvor domaceg prava za osnivanje. •4.U drzavama EU vazi sistem drzavne dozvole. . •5. U pogledu uprave ovog drustva zakonodavac zahteva od Komisije za HOV da donese resenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor direktora i clanova upravnog odbora.Osnovni akti ovog drustva su : osnivacki akt.Drustvo se u svakoj drzavi clanici tretira isto i to je nacelo nediskriminacije.000 do 300. nacelu transparentnosti. . Registrovano sediste zadruge se mora nalaziti na teritoriji EU. BROKERSKO-DILERSKA DRUSTVA . •6. . 3. Zahteva se i da taj kapital bude u celosti uplacen pre registracije drustva. poslove portfolio menadzera. statut.U obavljanju svojih poslova ova drustva se moraju rukovoditi zakonskim nacelima i drugim nacelima poput nacela ravnopravnosti klijenata. poslove agenta emisije. Da bi se uspostavilo unutrasnje trziste HOV na nivou EU bilo je nuzno da se uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole koja bi vazila u svim clanicama. u zavisnosti od vrste delatnosti. koje svoju delatnost obavlja na organizovanom trzistu HOV. domaceg ili stranog porekla. Ovo drustvo mogu osnivati pravna i fizicka lica.U EU i SAD nije zabranjeno ni fizickim licima da se profesionalno bave trgovinom HOV pod uslovom da pruzaju jednaku zastitu svojim klijentima i da je njihovo poslovanje pod nadzorom zvanicnih organa. To je postignuto donosenjem Direktive o investicionim uslugama u oblasti HOV. 69. nacala postupanja u najboljem interesu klijenta. 2.. poslove investicionog savetnika … . jedinstvena dozvola. nadzor drzave porekla. dilerske poslove. . poslove market mejkera. Ovaj sistem se zasniva na 4 mere: 1. To znaci da se ovakvi poslovi mogu obavljati iskljucivo u formi kolektivnog preduzetnistva. Za njegovo osnovanje vazi sistem dozvole. pravila poslovanja i pravilnik o tarifi… .Ovo drustvo moze obavljati poslove: •1. 80 .000 evra.Brokersko dilerska drustva imaju organe kao i akcionarsko drustvo.U nasem pravu se na berzanskom trzistu HOV kao clanovi berze mogu pojaviti brokeri i dileri samo ako su organizovani u brokersko-dilerska drustva. . Takodje komisija izdaje i dozvole za rad fizickim licima za obavljanje poslova brokera. koju izdaje Komisija za HOV. •3. Rec je o sistemu jedinstvene dozvole koja se naziva i evropski pasos. . poslovanje i nacin upravljanja borkersko-dilerskim drustvima je Zakon o trzistu HOV i drugih finansijskih instrumenata.Komisija za HOV je duzna da donese resenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti drustvu najkasnije 30 dana od prijema zahteva. •2. investicionog savetnika i portfolio menadzera. nacionalni tretman u domacoj drzavi i 4. . Takodje drusta moraju da ispune i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljanosti i tehnicke opremljenosti.Nas zakonodavac brokersko-dilerska drustva definise kao pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko drustvo. monimalni uslovi poslovanja.U osnivanju brokersko-dilerskih drustava zakonodavac utvrdjuje minimalni novcani osnovni kapital za ova drustva koji iznosi od 50. bankarske poslove.

 Regionalne (za oblast).  Privatnopravne komore – njih osnivaju fizicka i pravna lica nedrzavnim aktom . pokrajinska. upravni odbor. U pogledu pravne prirode komora je interesna.Oblik udruzivanja trgovaca u komore nije u svim zemljama isti. . u zavisnosti na teriotoriju za koju se osnivaju..Banka.Komore. koji svi imaju jednaka prava i obaveze. mada je stanje u realnosti sistem polu-obaveznog clanstva. i ucestvuje u obezbedjivanju zajednickih interesa vaznih za privredu Srbije. . 70.Na osnovu kriterijuma subjekata koji se udruzuju imamo: o trgovinske (privredne) komore i o profesionalne komore . a u drugim zemljama postoje jedinstvene komore za razlicite privredne grane. najcesce ugovorom . Prve trgovacke komore su nastale u Francuskoj jos u XVII veku. . a obavljaju poslove u interesu svojih clanova s tim da im i drzava moze odobriti odredjena ovlascenja.U komore se udruzuju kako privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica tako i fizicka lica koja obavljaju neku od slobodnih profesija.  Medjunarodne (npr. . .Polazeci od kriterijuma nacina osnivanja komore.  Mesovite (za dve ili vise drzava).Komora vodi registar svojih clanova. U jednim postoje jedinstvene trgovinske ili trgovinsko-industrijske komore koje pokrivaju trgovce iz razlicitih privrednih grana. njihovog cilja i obaveznosti clanstva imamo:  Javnopravne komore – one koje osniva drzava aktom vlasti . PRIVREDNE KOMORE . pa se ne upisuje u registar privrednih subjekata.U nasem pravu privredne komore su oblik udruzivanja privrednih subjekata. Zadatak tih komora je bio da savetuju drzavne organe u njihovom sprovodjenju ekonomske politike. moze obavljati delatnost brokersko-dilerskog drustva.Komore su udruzenja.Privredne komore kod nas su organizovane po teritorijalnom principu: republicka. . .One obavljaju poslove u javnom interesu . Komora je poseban pravnoorganizacioni oblik i ima svojstvo pravnog lica ali nije privredni subjekt jer ne obavlja privrednu delatnost. sa neprofitnim ciljem. koja dobije dozvolu Komisije za HOV.Medjunarodna trgovinska komora u Parizu).Komorom upravljaju njeni clanovi preko izabranih predstavnika u njenim organima. . . . gradska i regionalna. mogu biti :  Lokalne (za grad ili uzu teritoriju). po pravilu zakonom. Clanovi su privredna drustva i individualni preduzetnici. 81 . samostalna i poslovno-strucna organizacija koja povezuje zajednicke poslovne interese svojih clanova na odredjenoj teritoriji. Organi komore su: skupstina. koja se naziva i ovlascena banka.Nadzor nad ovim drustvima vrsi Komisija za HOV i to najmanje dva puta godisnje . a clanstvo u njima je obavezno. odnosno korporativne organizacije. sa svojstvom pravnog lica.U nasoj pravnoj praksi sve cesce se postavljaju zahtevi da clanstvo u komorama ne bude obavezno. nadzorni odbor i predsednik.

Zakon o privrednim drustvima. Berzansko trziste se razlikuje od dugih oblika trzista jer se na njemu ne nalazi fizicki prisutna roba koja je predmet trgovine. Posto njihova ciljna funkcija nije sticanje dobiti zbog toga se tretiraju kao neprivredni subjekti. domace i strano. Berze su posebno mesto prostorije na kome se sastaju njeni clanovi da bi pod odredjenim uslovima zakljucivali poslove kupovine i prodaje.. berze se mogu podelitina samostalne.Beogradska berza. Nesamostalne berze su sustinski drzavne ustanove i one nemaju clanove vec samo posrednike. a prva robna berza je nastala u XIX veku u Engleskoj. Ona ne moze da otpocne obavljanje delatnosti bez dobijanja dozvole za svoj rad koju izdaje komisija za Hov. . Polusamostalne berze. .Berze su organizovano trziste na kome se trguje HOV.Berzu u nasem pravu moze osnovati Republika. Prvo su nastale novcane berze u XII i XII veku. Na berzama se trguje ivelikim kolicinama robe pa je to mesto gde se obrazuju cene koje se odrazavaju na istu vrstu robe i na drugim oblicima trzista. novcem. .Samostalne berze su organizovane kao udruzenje svojih clanova. specijalnom robom po unapred utvrdjenim pravilima.Berze su nedobitne organizacije jer nikad ne trguju vec samo stvaraju uslove da se na njima fer trguje. Normativni sistem. Zakon o registraciji privrednih subjekata. 71. ’ -. pravno i fizicko lice. a clanovi vrse funkciju berzanskih posrednika.Nas zakonodavac definise berzu kao pravnom lice koje je organozovano kao akcionarsko drustvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom trzistu. . Vrste – Prema predmetu poslovanja berze se mogu podeliti na efektne berze (berze Hov) .drzava nad njima ima upravljacka i kontrolna prava. .berza se osniva na osnovu odluke nadleznog drzavnog organa 3. narusavanju jedinstvenog trzista i monopolistickim radnjama na tom trzistu.Berze su nastale iz potrebe trgovaca za efikasnijom trgovinom. Srbija je prvu mestovitu berzu dobila 1984 godine.berza se osniva na osnovu zakonom utvrdjenih uslova i izdate dozvole od strane nadleznog organa.Pri svakoj komori postoji sud casti koji odlucuje o povredama dobrih poslovnih obicaja. Zavisno od toga da li je cilj obavljanja delatnosti sticanje dobiti. robne i mesovite berze. berze mogu biti i dobitne i nedobitne. nesamostalne i polusamostalne berze. Novcani deo 82 . BERZE . oni obavljaju poslove samo za racun klijenta. kao i neizvrsavanju obaveza clanova i odluka komore. novcane i devizne berze.Postoje tri sistema za osnivanje berzi: 1. Pretece berzi su sajmovi i aukcije. Prema obimu samostalnosti berze u odnosu na drzavu. Koji moraju da ispunjavaju stroge zakonske uslove.Izvori prava za rad. osnivanje i poslovanje berze su: Zakon o trzistu HOV.berza se osniva pod zakonom utvrdjenim uslovima 2. Sistem drzavnog akta. Sistem dozvole (koncesije).

pravila poslovanja… Ovo je specificna organizacija koja ima elemente i upravne i nedobitne organizacije. pravilnik o listingu i kotaciji. . .Korporacija je spacijalizovana za obavljanje poslovanja osiguranja potrzaivanja koja su obezbedjena hipotekom.000 evra. ali i elemetne dobitne organizacije. .Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je kao poseban pravnoorganizacioni oblik osnovana posebnim zakonom.Korporacija ima svojstvo pravnog lica koje stice pravom registracije. u iznosu od najmanje 10. ciji mandat traje cetiri godine. objavljivanje informacija o traznji. . Drugi poslovi u vezi sa korporacijom su: 1) posredovanje u prenosu potrazivanja obezbedjenih hipotekom. 72. Sediste korporacije je u BG. direktor i nadzorni odbor. Sredstva za rad korporacije obezbedjuju se iz njnih prihoda. organizaciono osbosopljena i 3. .000 evra u din protivvrednosti. Vrednost drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacje ne moze biti manja od 51%. donacija. .Arbitraza berze se obrazuje radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi na osnovu zakljucenih poslova na berzi. povezivanje ponude i traznje HOV. Kadrovski osbosobljena. saglasno Zakonu o privrednim drustvima.Delatnost berze je organizovanje trgovine HOV. Sredstva za osivanje i pocetak rada korporacije obezbedjena su u budzetu Srbijen.000.000.Opsti akti berze su: status. Ona obuhvata sledece poslove: organizovanje javne ponude hartija od vrednosti. Centralni registrar hartije od vrednosti – Uloga Centralnog registra HOV je da obavlja: 83 .osnivackog kapitala berze je minimalno 1. 4) Obavljanje drugih poslova pod uslovima previdjenim statutom. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA I CENTRALNI REGISTAR HOV . . Opsti akti korporacije su: statut. budzeta Srbije… . Clanovi berze su brokersko dilerska drustva i ovlascene banke. 2) izdavanje Hov na osnovu uspostavljene hipoteke. 3) pruzanje strucne pomocu drzavnim organima u oblasti poboljsanja uslova stambene gradnje. akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.Berza moze obavljati svoj posao ako je: 1. 2.Komisija a Hov najmanje dva puta godisnje vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja berze a iz zakonom utvrdjenih razloga joj moze oduzeti dozvolu za rad. ona ima listu arbitara koje bira skupstina berze. Odluka arbitraze je konacna. Tehnicki osposobljena. pravila poslovanja. trzisnoj ceni i ponudi HOV. pravilnik o tarifi.Zakonom je dopusteno da se Korporacije organizuje u formu ad. Organi korporacije su: upravni odbor.

o poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima Hov i drugih finansijskih
instrumenata;

o Poslove o pravima trecih lica na hov i drugim finansijskim instrumentima;
o Poslove kliringa i saldiranja hov. - U centralnom registru se otvaraju i vode sledeci racuni: 1. Racun HOV clanova centralnog registra; 2. Racun deponovonaih HOV; 3. Emisioni racun. - Centralni registar ima svojstvo pravnog lica i osniva se u pravnoj formi zatvirenog ad. Njegov novnaci deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 50.000 u dinarskoj protiv vrednosti, a udeo drzavnig kapitala ne moze biti manji od 51%. Njegovo sediste je u Bg. - Clanovi centralnog registra mogu biti: Republika, Narodna banka Srbije, brokersko dilerska drustva, berze, poslovne banke. - Oragni Centralnog registra su: Skupstina i upravni odbor. - Nadzor nad Centralnim registrom vrsi komisija za HOV o cemu sastavlja zapisnik. Narodna banka Srbije vrsi nadzor u delu poslova koji se ticu obavljanja platnog prometa preko novcanih racuna. Sredstav za rad obezbedjuju se iz naknade za obavljanje poslova u skladu sa njegovim pravilnikom o tarifi, kao i iz drugih izvora.

73.

KOMISIJA ZA ZASTITU KONKURENCIJE I KOMISIJA ZA HOV

- Komisija za zastitu konkurencije je osnovana zakonom, ima status pravnog lica sa sedistem u Beogradu. Ona za rad odgovara narodnoj skupstini kojoj podnosi izvestaj jednom godisnje.Ova komisija je nedobitna organizacija, jer njena ciljna funkcija nije sticanje dobiti. - Komisija za zastitu konkurencije je nadlezna da: 1) resava o pravima i obavezama ucesnika na trzistu, 2) ucestvuje u izradi propisa koje se donose u oblasti zastite konkurencije, 3) predlaze Vladi donosenje propisa za sprovodjenje Zakona o zastiti konkurencije, 4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinacnim trzistima i u pojedinacnim sektorima, 5) daje misljenje u vezi sa primenom propisa u oblasti zastite konkurencije, 6) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zastite konkurencije…

84

- Savet je jedini organ komisije za zastitu konkurencije, koji donosi odluke. Na celu saveta nalazi se predsednik koji predstavlja i zastupa komisiju a u slucaju njegove sprecenosti to radi njegov zamenik. - Savet komisije ima 5 clanova koje bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca. Za clana saveta se ne moze predloziti: lice starije od 65 godina, lice koje je srodnik clana saveta u pravoj liniji, poslanik u narodnoj skupstini, funkcioner politicke stranke. Clan saveta se bira na 5 godina, a isto lice moze biti izabrano najvise 2 puta. Njegov mandat prestaje: 1. Istekom vremena na koje je izabran, 2. razresenjem iz razloga predvidjenih zakonom, 3. smrcu. - Rad saveta je javan, a odluke donosi vecinom prisutnih clanova. U slucaju jednake podele glasova odlucujuci glas je glas predsednika saveta. - Komisija za zastitu konkurencije ima statut i druge akte, koje donosi Savet, kojima odredjuje unutrasnju organizaciju i nacin rada komisije. Saglasnost na statut daje vlada. - Sredstava za rad Komisije se obezbedjuju iz prihoda koje ona ostvaruje radom, ali i iz naknada, donacija, prihoda od prodaje publikacija komisije... Visak prihoda nad rashodima se vraca u budzet Srbije, a visak rashoda nad prihodima se pokriva iz budzeta Srbije. - Komisija za HOV je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica i sa sedistem u Beogradu. Komisija je regulatorno telo u oblasti trzista Hov i drugih fin.instrumenata. Ona je nedobitna organizacija i za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini, a Vladu tromesecno informise o svom radu i kretanjima na trzistu kapitala. - Regulatorni organi su nastali radi sprecavanja malverzacija i prevara, koje su ucinjene na stetu kupaca hov zbog nedostatka adekvatnih propoisa o trzistu hov. - Komisija za hov ima 5 clanova, ukljucujuci i njenog predsednika, koga bira i razresava Narodna skupstina. Mandat clanova traje 5 godina, a zakonom su utvrdjeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se bira u svojstvu clana i predsednika. - Komisija odlucuje na sednicama kojom rukovodi njen predsednik. Tri clana komisije cine kvorum, a odluke se donose vecinom glasova. - Komisija donosi statut i druge opste akte. Ona donosi tarifnik na osnovu koga obezbedjuje sredstva za finansiranje svojih poslova i zadataka. Visak prihoda nad rashodima Komisija uplacuje u republicki budzet, a manjak nadoknadjuje iz sopstevih rezervi i republickog budzeta. - Registri koje vodi komisija za hov su javni.

74. OSNOVNA SVOJSTVA STECAJA – istorijat i izvori prava; pojam, uloge i vrste stecaja i stecajni razlozi - Razvoj stecajnog zakonodavstva je zapoceo u 16 v, a prvi stecajni zakon je donet 1542 u Engleskoj. Sledeci veliki talas stecajnog zakonodavstav usledio je u 19 v. U 20 veku pocinje novi globalni pokret reforme stecajnog zakonodavstva koji traje do danas. - U nasoj zemlji je doneto nekoliko zakona u oblasti stecaja posle II svetskog rata.

85

- U uporednom pravu prestanak rada privrednog drustva po osnovu insolventnosti se oznacava sledecim teriminima: prinudna likvidacija, bankrot, stecaj, insolventna likvidacija, sudska likvidacija. Nas zakonodavac je do nedavno upotrebljavao samo termin stecaj a od nedavno pocinje da se upotrebljava i izraz bankrotstvo. - Stecaj je pravni institut kolektivnog, prinudnog, ravnomernog i pravicnog namirenja poverilaca generalnim izvrsenjem na imovini stecajnog duznika, cime on prestaje da postoji kao pravni subjekt. Stecaj predstavlja istovremeno, s jedne strane, stanje u kome duznik ne moze da izvrsava obaveze prema poveriocima, i s druge strane prinudno izvrsenje potrazivanja svih poverilaca nad imovinom stecajnog duznika., sto dovodi do gubljenja njegovog pravnog subjektiviteta. - Postupak stecaja ima za cilj da obezbedi pravicno zadoviljenje poverilaca. Treba imati u vidu da se stecajni postupak pokrece protiv insolventnog duzinka, zbog cega uspesno okoncanje tog postupka ne mora da znaci i uspesno ostvarenje interesa stecajnih poverilaca. Pravilo je da se u stecajnom postupku namiri samo odredjen procenat potrazivanja, odnosno stecaj se moze okoncati bez namiranja ikakvog procenta potrazivanja stecajnih poverilaca. - Razlikuju se dve vrtse stecaja  dobrovoljni – kod dobrovoljnog stecaja sam duznik pokrece postupak stecaja i  prinudni – kod prinudnog stecaja predlog za pokretanje stecaja podnose poverioci ili neko drugo zakonom ovlasceno lice. - U zavisnosti od vrste subjekta nad kojim se sprovodi stecaj on se moze podeliti na: 1. Individualni stecaj (sprovodi se nad fizickim licima) i 2. Korporativni stecaj (sprovodi se nad pravnim licima). Osnovno pravilo kod individualnog stecaja je nacelo novog finansijskog pocetka za stecajnog duznika, a njegov osnovni cilj je da se fizickom licu pruzi nova prilika za poslovanje. Korporativni stecaj ima za cilj da prikupi i unovci imovinu pravnog lica koja ce se raspodeliti poveriocima srazmerno visini njihovih potrazivanja. - Posebnu vrstu stecaja predstavlja medjunarodni stecaj - pod njega se podvodi svaki privredni subjekt nad kojim je otvoren postupak stecaja, a koji ima imovinu u dve ili vise drzava. - Posebnu vrstu stecaja predstavlja i stecaj male vrednosti. On se sprovodi kada je knjigovodstevna vrednost imovine stecajnog duznika manja od 5.000.000 din. Postupak vodi stecajni sudija. Stecajni razlozi - Stecajni razlog predstavlja materijano pravno osnovu pokretanja stecajnog postupka. Pokretanje postupka se vrsi na osnovu zahteva ovlascenog lica. - U zavisnosti od nacina koji se upotrebljava za odredjivanje stecajnih razloga postoje dva nacina: o Metod nabrajanja stecajnih razloga – ogleda se u nabrajanju radnji i okolnosti u vezi sa duznikom, koje predstavljaju razlog za pokretanje postupka. Poverilac je bio duzan da dokaze da je duznik izvrsio neku od stecajnih radnji, koje su zakonom nabrojane. o Metod opsteg razloga – zakonodavac u formulaciji stecajnog razloga upotrebljava pravne standarde, radi obuhvatanj avelikog broja konkretnih slucajeva i radnji stecajnog duznika, koji dovode do otvaranja postupka stecaja. Od svih stecajnih razloga najznacajniji su: prezaduzenost i nesposobnost za placanje. - U nasem zakonodavstvu stecajni postupak se sprovodi nad duznikom koji je nesposoban za placanje. Stecajni duznik je nesposoban za placanje: 1. Ako ne moze da odgovori svvojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2. Ako je potpuno obustavio svoja placanja u roku od 30 dana; 3. Ako je verovatno da obaveze nece moci da ispuni po dospecu. - Nesposobnost za placanje podrazumeva takvo fin stanje duznika u kojem duznik nije posoban da izmiruje dospele obaveze prema poveriocima. Ovaj stecajni razlog se oznacava koa univerzalni, osnovni i redovni.

86

Izlucni poverilac – ono lice cija se stvar nalazi kod stecajnog duznika po nekom pravnom osnovu na koje on ima stvarno ili licno pravo. Takva stvar ne ulazi u stecajnu masu. U zavisnosti od vrste poverioca.U nasem zakonodavnstvu se podvodi pravno drustvo u preduzetnik.Pravni institut stecaja zasniva se na vise nacela: 1) nacelo kolektivne zastite neprivilegovanih poverilaca – stecaj omogucava ravnomerno namirenje potrazivanja poverilaca u zavisnosti od ukupne visine njihovih potrazivanja. preduzetnik. Finansijski lizing. 3) nacelo univerzalnosti – sva imovina stecajnog duznika mora biti predmet namirenja stecajnih poverilaca. moze biti jedno lice ili vise njih. trgovacki stecaj – stecajni duznik moze biti privredni subjekt: privredno drustvo. Stecajno pravo poznaje 3 posebna oblika povracaja stvari njihovom vlasniku: 1. na koje se primenjuje Zakon o stecajnom postupku. Zbog toga izlucni poverilac nije stranka u stecajnom postupku. . u drugom stepenu Visi trgovniski sud. 6) nacelo srazmernosti – neprivilegovani poverici namiruju svoja potrazivanja srazmerno njihovoj visini u odnosu na stecajnu masu. Prema prirodi poverioca oni se dela na privilegovane i neprivilegovane (stecajni poverioci). Postupak pokrece zakonom ovlasceni subjekat. Roba u prevozu. Podela imovine pravne zajednice. izlucne. 5) nacelo ekonomije postupka – stecajni postupak je po svojoj prirodi hitan. banka i druga finansijska institucija. drustvo za osiguranje. stranke i drugi ucesnici . . U najvecem broju zakonodavstava o stecaju usvojen je tzv. U nasem pravu on obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. . 7) nacelo izuzetnosti – stecaj se pokrece i sprovodi samo ako ne uspe reogranizacija duznika. 3. Resenjem se odlucuje u stecajnom postupku. Postupak je po svojoj prirodi hitan. 2) nacelo ravnopravnosti neprivilegovanih poverilaca – stecaj onemogucava nedozvoljene transakcije i stavljanje pojedinih poverilaca u priviligovan polozaj u odnosu na druge poverioce.Izlucni poverilac moze da isktakne zahtev da se njegova stvar izluci iz stecajne mase i da se izvrsi njen povracaj pod odredjenim uslovima. To su poverioci cija su potrazivanja obezbedjena nekim od stavrnih sredstava obezbedjenja.75. 87 .Stecajni postupak predstavlja posebnu vrstu gradjanskog sudskog postupka. 2. STECAJNI POSTUPAK – pojam i nacela.Odluke u stecajnom postupku se donose u obliku resenja ili zakljucka. Razlucni poverilac – poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja na stavri ili u pravu o kojima se vode javne knjige ili registri. razlucne i poverioce stecajne mase. a sud ga sprovodu pos luzbenoj duznosti. 4) nacelo sudskog vodjenja stecajnog postupka. a zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom licu ili organu da sprovodi postupak za izvrsenje pojedinih radnji. Za sprovodjenje postupka u prvom stepenu stvarno je nadlezan trgovinski sud. Stecajni Poverilac – je stranka u stecajnom postupku koja je prijavila svoja potrazivanje. a protiv zakljucka podneti prigovor. Protiv resenja se moze izjaviti zalba. i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. . Stecajni duznik – lice nad cijom imovinom je otvoren postupak bankrotstva.Razlucni poverioci mogu zahtevati da se njihovo potrazivanje namiri iz vrednosti zalozene stvari ili prava i to neavisno od toka stecajno postupka. Rok za zalbu je 8 dana a rok za podnosenje prigovora pet dand od dana objavljivanja zakljucka. zadruga. poverioci stecajnog duznika se dele na stecajne.

o Imenovanje i razresenje – U nasem pravu stecajni upravnik se imenuje resenjem o pokretanju stecajog postupka. Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stecajnih upravnika koja organizuje i sprovodi strucni ispit za dobijanje licence. Najznacajniji poslovo Agencije su: 1. 3. 8) daje ovlasecenja stecajnom duzniku preduzetniku o licnoj upravi b) Stecajni sudija – Nalazi se izmedju stecajnog veca i i stecajnog upravnika. a moze biti imenovan i resenjem o pokretanju prethodnog stecajnog postupka. pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju stecajni poverioci. radi zastite interesa stecajnih poverilaca. On ima pravo i duznost da upravlja i raspolaze stecajnom masom duznika. ORGANI STECAJNOG POSTUKPA a) Stecajno vece – stecajno vece je sastavljeno od trojice sudija od kojih je jedan predsednik veca. U slucaju da je visina potrazivanja razlucnih poverilaca veca od visine iznosa dobijenog unovcenjem stvari ili prava na kojima postoji razlucno pravo. 6) odlucuje o prigovorima protiv radnji stecajnog upravika. 4) odobrava nacrt plana reorganizacije. 76. Stecajni upravnik ima razlicite uloge u stecajnom postupku. Njegove licne osobine i moralni kvalitetinsu od posebnog znacaja za sprovodjenje ovog postupka.. 3) odreduje preliminarnu naknadu i nagradu stecjnom upravniku. zakonski zastupnik stecajnog duznika. 2. On je prinudni. o Izdavanje i oduzimanje licence – Licencu moze dobiti lice koje ispunjava 2 uslova: Visoka strucna sprema i Polozen strucni ispit za dobijanje licence . c) Stecajni upravnik – centralna licnost u stecajnom postupku jer od njegove strucnosti. organizuje i sprovodi strucni ispit za 88 . ima svojstvo pravnog lica. 5) odobrava nacrt resenja o glavnoj deobi stecajne mase. Ima zadatak da utvrdjuje neophodan optimalan test znanja koji lica koja konkurisu za stecajne upravnike moraju da ispunjavaju. izdaje. 2) vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika. sopstveni racun i sediste u BG. sposobnosti zavisi u znacajnoj meri uspeh samog postupka. On je ovlasecan da odlucuje o sledecem: 1) uvodi u duznost stecajnog pravnika. – Agencija moze oduzeti licencu stecajnom upravniku pre isteka roka od tri godine ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom. 5) imenuje i razresava stecajnog upravnika. o Agencija za licenciranje stecajnih upravnika – agencija je osnovana zakonom. – U domacoj strucnoj literaturi je izneto misljenje da treba ojacati polozaj i ulogu stecajnog sudije u zakonodavstvu. da ima tri godine radnog iskustva. 2) utvrdjuje postojanje razloga za pokretanje stecajnog postupka. Za stecajnog upravnika moze biti imenovano lice koje ispuni zakonom utvrdjene uslove: 1. 3) odlucuje o pokrrtanju stecajnog postopka. On vrsi kontrolu i nadzor nad radom stecajnog upravnika. da ima status individulanog preduzetnika. 4) imenuje i razresava stecajnog sudiju. U naseim pravu. Stecajno vece imenuje stecajnog upravnika i ono odlucuje o: 1) pokretanju prethodnog postupka. jemci i sl.Poverioci koji imaju drzavinu i pravo zadrzavanja stvari nisu u obavezi da predaju stvar stecajnom duzniku dok im se ne ispalti njihivo razlucno pravo. 7) odlucuje o prigivorima protiv odluka i zakljucaka stecajnog sudije. obnavlja i oduzima licencu 2. On ima pravnicko obreazovanje i profesionallno iskustvo. Licenca se obnavlja na zahtev stecajnog upravnika po isteku roka od dana njenog izdavanja pod uslovom da je stecajni upravnik savesno obavljao svoj posao. Razresenje moze biti i na licni zahtev. Predlog za rezresenje stecajnog upravnika moze dati stecajni sudija i odbor poverilaca. Treca lica – u stecajnom postupku u svojstvu trecih lica mogu da ucestvuju i pravna i fizicka lica solidarni duznici.da je dobilo licencu za obavljanje poslova stecajnog upravnika. – Zakonom su utvrdjeni uslovi i nacin za razresenje stecajnog upravnika. stecajni upravnik je jedan od obaveznih i znacajnih oragana stecajnog postupka koja ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stecajnog duznika. ako je stecajno vece odredilo mere obezbedjenja stecajnom duzniku.

a odluka se smatra donetom kada za nju glasa vise od polovine clanova.Pod reorganizacijom se podrazumeva preuredjenje duznika u pogledu njegove unutrasnje. . REOGRANIZACIJA DUZNIKA (mere za sprecavanje bankrotstva) a) plan reorganizacije – Pre sprovodjenja postupka stecaja obavezno se mora uciniti pokusaj sprovodjenja mera reorganizacije. Konacnu visinu naknade stecajno vece odredjuje u vreme zakljucenja stecajnog postupka. b) Podnosenje plana reorganizacije i njegova sadrzina – Predlog plana reorganizacije podnose Zakonom ovlasceni subjekti.u slucaju kada je oporavak stecajnog duznika moguc i 2. . vrsi nadzor nad radom i prati razvoj profesije stecajnog upravnika. d) Skupstina poverilaca – Skupstinu poverilaca cine svi stecajni poverioci. domaca ili strana lica. on odgovara celokupnom svojom imovinom. 89 . o Odgovornost za stetu i osiguranje od odgovornosti – ako stecajni upravnik pricini stetu ucesnicima u stecajnom postupku namerno ili nepaznjom. moze se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stecajnog postupka pod uslovom da su ispunjeni ostali Zakonom utvrjdni uslovi. obezbedjuje nastavak poslovanja. radi izbegavanja posledica koje izaziva bankrotstvo na imovini duznika.Na poziv odbora poverilaca sednicama odbora prisustvuje stecajni upravnikali bez prava glasa. preavnoorganizacione. Predsednik odbora je duzan da zakaze sedmicu kada to zahteva vise od polovine clanova odbora. Subjekt reorganizacije su stecajni duznik i stecajni poverioci kao i stecajni upravnik. poboljsava se njegov imovinsko pravni polozaj.Sadrzaj plana reorganizacije u uporednom pravu sadrzi razlicite mere odnosno metode reorganizacije duznika. reorganizacija . a u obavljanju poslova iz svoje nadleznosti moze da angazuje strucna pravna i fizicka. Njegovom primenom u praksi se ostvaruje sanacija duznika. dva su moguca pravca za ostvarenje tog cilja: 1. Na toj sednici vrsi se izbor predsednika skupstine i clanova odbora poveriala.Odbor poverilaca podnosi prigovore na zakljucke i radnje stecajnog sudije i stecajnog upravnika u roku od 5 dana od dana saznanja za radnju. a mogu biti preduzete pojedinacno i kolektivno. 77. On se podnosi posle pokretanja stecajnog postupka. Broj clanova odbora poverilaca odredjuje skupstina. Cilj plana reorganizacije je da se poboljsa imovinsko pravni polozaj stecajnog duznika i poverilaca. ali i na zaposlene kod stecajnog duznika i na njegove poverioce. e) Odbor poverilica – je organ stecajnog postupka koji skupstina poverilaca bila na prvoj svojoj sednici ili na prvom poverilackom rocistu. Ona se zasniva na planu u pisanom obliku kojim se na detaljni nacin odredjuje pod kojim uslovima ce potrazivanja biti namirena. . 3.u slucaju kada oporavak stecajnog duznika nije moguc.stecajnog upravnika. bankrotstvo . 4. Prva skupstina poverilaca se moze zakazati na predlog stecajnog upravnika. o Nagrada za rad i naknada troskova – Stecajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troskova. Te mere se preduzimaju radi finansijske konsolidacije i upravljacke i druge stabilizacije duznika.Predsednika odbora biraju clanovi odbora iz svojih redova. . tj osnov za produzenje zivota stecajnog duznika. . U domacem pravu se plan reorganizacije mora saciniti u pisanoj formi.Plan reorganizacije predstavlja osnov za reorganizaciju stecajnog duznika. a formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. . upravljacke i finansijske organizacije.Zakon o stecajnom postupku pociva na nacelu obezbedjivanja najpoviljnijeg namirenja poverilaca. Razlucni poverioci mogu ucestvovati u skupstini samo do visine potrazivanja. vodi imenuk stecajnih upravnika o Obavljanje poslova i odnos sa drugim organima stecajnog postupka – Stecajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa paznjom dobrog strucanjaka. s tim da taj broj ne moze biti od 9 clanova i uvek mora biti neparan.

Nas zakonodavac uredjuje pravni institut licne uprave duznika. personalne. u okviru reorganozacije duznika. stecajno vece donosi resenje o zakljucenje stecajnog postupka. 4. kada resenje stecajnog veca o potvrdi plana reorganizacije postane pravnoslazno. kao i u vecem broju mogucih nacina koji se mogu primeniti na stecajnog duznika radi prevazilazenja nepovoljne finansijske situacije. 4. f) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i obustava njegove primene – Ako stecajni duznik ne postupa po usvojenom planu reorganizacije svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze dostaviti sudu obavestenje o neprimenjivanju usvojenog plana. stecajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbedjenih potrazivanja. .stecajni upravnik. tehnoloske. da se vrsi prodaja drustvenog.Plan reorganizacije se podnosi stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stecajnog postupka. 3. da prestaju sva potrazivanja poverilaca iz stecajnog postupka. 3. . U slucaju da se ne usvoji i izmenjeni plan reorganizacije. da nalozi nastavak postupka bankarstva stecajnog duznika. LICNA UPRAVA DUZNIKA – PREDUZETNIKA . 2. da nalozi stecajom upravniku da preuzme komntrolu nad stecajnim duznikom. 2.Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti ekonomske. e) Pravne posledice usvajanja i izvrsenje plana reorganizacije – Osnovna prvavna posledica je promena pravnog polozaja stecajnog duznika. odnosno drzavnog kapitala stecajnog kapitala stecajnog duznika u skladu sa priposima kojima je utvredjena privatizacija. 3. 5. .stecajni duznik. . Usvajanjem plana iz poslovnog imena stecajnog duznika brise se oznaka u stecaju. ne saradjuje sa stecajnik upravnikom.c) Mere za realizaciju plana reorganizacije – Zakonom o stecajnom postupku se uvodi institut reorganizacije kao put i nacin za sprovodjenje stecajnog postupka. odnosno mera za sprecavanje stecaja. pravne. 78. Pod licnom upravom duznika podrazumeva se stavljanje duznika-preduzetnika pod nadzor suda. nad stecajnim duznikom se sprovodi bankrotstvo. Sud prosledjuje obavestenje stecajnom duzniku i stecajnom upravniku u roku od 10 dana od sana prijema obavestenja. 2. lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stecajnog duznika. primenjuje plan cije je usvajanje izdejstvovano na nezakonit nacin. Na rociste za glasanje se pozivanju svi poverioci sa pravom glasa i duznik. 4. stecajni sudija ce u svakom slucaju doneti resenje o zapocinjanju bankrotstva ako stecajni sud utvrdi da stecajni duznik: 1. 90 . poverioci mogu glasati i pisanim putem. da nalozi stecajnom duzniku da u odrejdnom roku postupi po planu kao i da otkoni posledice nepostupanja po planu.Izvrsenje plana reorganizacije. poverioci koji imaju najmanje 30% obezbedjenih potrazivanja.Zakonom o stecajnom postupku pravo glasa je dato svim poveriocima srazmerno visini njihovih potrzaivanja. d) Postupak donosenja plana reorganizacije – U nasem pravu plan reorgaznizacije mogu doneti zakonom ovlasceni subjekti: 1. finansijske i dr. koji ima svojstvo preduzetnika . Ako sud utvrdi da stecajni duznik ne postupa po odredbama reorganizacije moza da preduzme neku od sledecih mera: 1. a stecajni sudija moze da produzi ovaj zakonski rok najvise za 30 dana. da vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duznika sticu vlasnicka prava na kapitalu. Stecajni sudija je duzan da zakaze rociste za razmatranje plana reorganizacije i glasanje poverilaca u roku od 20 dana od dana njegovog donosenja. Inace. postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana. a u slucaju zakazivanja posebnog rocista za glasanje. da nalozi preuduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu. Ako predlozeni plan reorganizacije nije dobio potrenban br glasova ili podneti plan na drugi nacin ne ispunjiva uslove za njegovo usvajanje u tom slucaju stecajni sudija moze odobriti predlagacu plana rok od 30 dana u kojem ce podneti izmenjeni plan i zakazati rociste za glasanje. 3. organizacione. ne ispunjava naloge stecajnog upravnika. 2. kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze predvidjene planom reorganizacije ima za posledicu: 1. Sustina reorganizacije se ogleda u visokom stepenu fleksibilnosti koja se obezbedjuje pregovorima izmedju duznika i poverilaca. .Medjutim.

U nasem pravu se dopusta stecajnom vecu da resenjem o pokretanju stecajnog postupka ovlasti stecajnog duznika. a preostala sredstva drustva raspodelila prema predvidjenim pravilima drustva. . . Pravni osnov za pokretanje postupka likvidacije . a u roku od 6 meseci se ne pojavi novi clan… o Posebni zakonski osnovi za likvidaciju sloventnog drustav su: 1. a njegov ekonomski subjektivitet ostaje ocuvan. Pokretanje postupka likvidacije – Likvidacije se sprovodi na osnovu odluke ortaka. da su prestali da postoje uslovi za vrsenje delatnosti. Postupak likvidacije se sprovodi kad se pretpostavlja da se iz imovine duznika mogu izmiriti njegove obaveze. da drustvo ima dovoljno sredstava za pokrice svih svojih obaveza i 2. odnosno komplementara. Stecajnog sudije. popis poverilaca i pregled imovine. Zakon o privrednim drustvima se na detaljniji nacin uredjuju dva znacajna pitanja vezana za zastitu poverilaca drustva koje se likvidira: 1) Individualno obavestavanje poznatih poverilaca i 2) Kolektivno obavestavanje. . da je drustvu izrecena mera zabrane vrsenja delatnosti zbog neipunjavanja uslova za njeno obavljanje. 5.Zakonom o privrednim drustvima uredjuje se likvidacija. 2. da je istekao rok za koji je drustvo osnovano. U procesnopravnom smislu pod likvidacijom se podrazumeva postupak u kom se imovina drustva prikuplja i unovcava. 79. Zakonski pravni akti mogu biti pojedinaci ili generalni. . za razliku od stecaja do koga dolazi zbog insolventnosti. Odluka o likvidaciji ortackog i komanditnog drustav donosi se jednoglasnom odlukom svih ortaka.Stecajni duznik mora da sastavi popis imovine koja ulazi u stecajnu masu. Odluka o likvidaciji doo donosi se saglasnoscu svih clanova.Nas zakonodavac zahteva ispunjenje 2 uslova za pokretanje postupka likvidacije: 1. a stecajni upravnik uvek moze da pregleda popis i pismeno obavesti stecajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stecajni poverioci mogu da izjave prigovor. osnivaca sveo na jednog clana. . poverilaca koji je pokrenuo stecajni postupak. 2) Ako se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak.Stecajno vece je duzno da donosenjem resenja o odredjivanju licne uprave stecajnom duzniku istovremeno postavi stecajnog upravnika uz odredivanje poslova za ciju punovaznost je potrbna njihova saglasnost. o Opsti zakonski osnovi za likvidaciju solventnog drustva su: 1. 2. 3.Likvidacije je jedan od nacina za prestanak privrednog drustva. 3. 3) Ako je verovatno da odredivanje licne uprave nece dovsti do ostecenja interesa poverilaca ni do produzavanja stecajnog postupka. da se osnovni kapital drustva smanji ispod vrednosti minimalnog novcanog osnovnog kapitala drustva.Do likvidacije privrednog drustva dolazi iz razloga koji nisu finansijsjke priroe. Pre nego sto donese odluku o obustavi licne imovine. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUSTVA . s tim da se posle ovog postupka drustvo izbrise iz Registra. .. poverilaca ili suda. Licna uprava se ne moze odobriti ako je stecajni postupak pokrenuo nadlezni javni tuzilac. koju moze podneti odbor poverilaca. Protiv donetog resenja moze se izjaviti zalba.U uporednom pravu postoje 3 pristupa u pokretanju likvidacije: 1) likvidaciju pokrecu i sprovode vlasnici preduzeca 2) likvidaciju drustva sprovodi sud.Stecajno vece moze da obustavi licnu upravu na predlog: 1. Odluka o likvidaciji je dipozitivne prirode. Stecajnog duznika. 91 . 4. da to zahtevaju manjinski akcionari iz zakonom utvrdjenih razloga. kada ono gubi svoj pravni subjektivitet. Stecajnog upravnika.objava obavestavanje svim poveriocima. Sprovodjenje postupka likvidacije – Pojedinim zakonskim resenjima se nastoji da se ubrza i ucini efikasnijim postupak likvidacije. 4. 2. 3) obustavljanje dobrovoljne ili prinudne likvidacije i pokretanje postupka stecaja od strane njegovih duznika. calnova ili akcionara drustva.preduzetnika da sam upravlja i raspolze stecajnom masom pod sledecim uslovima: 1) Ako stecajni duznik to sam predlozi. kako bi se isplatila sva njegova dugovanja. da se br. duzno je da saslusa stecajnog duznika. da je ispunjen neki od zakonom utvrdjenih osnova za likvidaciju. a odluka o likvidaciji ad se donosi kvalifikovanom vecinom. Odbora poverilaca.

92 .U uporednom pravu likvidaciju sprovodi jedan likvidacioni upravnik ili vise likvidacionih upravnika. Status drustva u likvidaciji – Pokretanje postupka likvidacije izaziva niz pravnih posledica za privredno drustvo: 1. Izmiruje obaveze 4. clanovi ili akcionari sa povlascenim akcijama koji imaju pravo prioriteta. drustvo moze da preduzima samo one poslove koji su u funkciji zavrsetka vec zapocetih poslova kao i da zakljucuje nove ugovore. . Predlog o podeli likvidacionog ostatka drustva Isplata vlasnika drustva i okoncanje likvidacije – Imovina privrednog drustva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potrazivanja poverilaca i drugih potrazivanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima.Posle izmirenja dugova drustva u likvidaciji.Status drustavu likvidaciji je u nasem pravu utvrdjen kroz 3 pravila: 1. Unovcava imovinu drustva. srazmerno posedovanim akcijama u drustvu.Likvidacioni upravnik obavlja sledece poslove: 1. Zavrsava tekuce poslovanje drustva 2.U nasem Zakonu o preduzecima izbor likvidacionih upravnika je prepusteno autonomiji clanova. koje je imao u sprovodjnjeu postupka likvidacije i 2. Izvestaj o sprovedenoj likvidaciji 2. U slucaju da likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednoig drustava nije dovoljna da se podmire sva potrazivanja poverioca.Likvidator je. .Ako likvidacija traje duze od godni dana. duzan je da odmah obustavi postupak dobrovoljne likvidacije i pokrene postupak prinudne likvidacije (stecaj. uz posebno upozorenje poveriocima da ce im potrazivanja biti prekludirana ako ih ne prijave u roku od 30 dana od objavljivanja poslednjeg obavestenja. Tokom likvidacije ne placaju se dividende clanovima i akcionarima. . odnosno skupstini clanova ili akcionara na usvajanje. na privrmenu naknadu troskova. Zavrsni likvidacioni bilans 3. odnosno skupstini. bankrotstvo). . Za vreme likvidacije drustvo nastavlja svoje postojanje kao i pre pokrenutog postupka likvidacije s tim da ono ne moze preuzimati nove poslove osim poslova koji su saglasni ciljevima likvidacije. Ako ima vise likvidacionih upravnika zakonom im se nalaze da obavljaju prava i duznosti zajedno. Likvidacioni upravnik moze biti i lice mimo preduzeca. raspodela likvidacionog ostatka se vrsi na sledeci nacin: prvo.Likvidacioni upravnik je duzan da sastavi bilans stanja najkasnije u roku od 3 meseca posle otvaranja postupka likvidacije U bilans stanja se unosi stanje aktive i pasive drustva. . ako su oni po svojo priprodi takvi da ce spreciti nastajanje stetnih posledica po imovinu drustva u postupku likvidacije. 3. uz upozorenje da im potrazivanja biti prekludirano. medjutim oni mogu postupati i samostalno. U toku postupka likvidacije poslovanje vode ista lica kao i pre postupka likvidacije. 4. o Drustvo u likvidaciji mora da objavi i kolektivno obavestenje o donetoj odluci o likvidaciji. likvidacioni upravnik je duzan da podnese finansijski izvestaj najkasnije u roku od tri meseca posle isteka svake poslovne godine.o Drustvu u likvidaciji se nalaze da posalje poznatim poveriocima pisano obavestenje (individualno obavestenje) sa Zakonom utvrdjenom sadrzinom i kopijiom upisa odluke o likvidaciji u Registar. najmanje tri puta. srazmerno udelima u drustvu i akcionari. ako ga ne prijave u roku od 30 dana posle prijema odluke o osporavanju potrazivanja ne pokrenu postupak pred nadleznim sudom radi utvrdjivanja postojanja tog potrazivanja. brisanjem drustva iz registra ono gubi svoj pravnio subjektivitet. drugo siplacuju se ortaci i clanovi drustva. drustvo u likvidaciji zadrzava svoje organe upravljanja.Likvidacionom upravniku pripada pravo na dve vrste naknade: 1. . duzan da da izjavu pred sudim kojom se obavezuje da ce odgovorno i svesno obavljati sve poslove vezane za likvidaciju privrednog drustva. neophodne radnje za sprovodjenje likvidacije i vreme potrebno za zavrsetak likvidacije. Bilans stanja se podnosi ortacima. pre stupanja na duznost. likvidacioni upravnik je duzan da sastavi 3 dokumenta: 1. pravo na naknadu za njegov rad. 3. 2. . drustvo zadrzava svojstvo pravnog lica do mementa okoncanja tog postutka i njegovog brisanja iz registra. . i oni su clanovi drustva u likvidaciji. Naplacuje potrazivanja 3. clanovima ili akcionarima drustva. Sva imovina drustva ukljucuje se u bilansa stanja po njenoj trzisnoj ceni ili procenjenoj vrednosti. isplacuju se ortaci. . 2. Ako nije statutom drustva drugacije predvidjeno.

jer je priroda tih odnosa zahtevala drugacija i posebna resenja.U zakonima o obligacionim odnosima zakonodavac se priklonio koncepciji jedinstvenog regulisanja obligacionih odnosanezavisno od toga ko su ucesnici.Ima slucajeva kada se neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao sto je slucaj sa prekomernim ostecenjem. a lice koje ih obavlja dobija status trgovca. kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. komercijalni poslovi. Lice ima status trgovca. b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligaciono pravne prirode. ako se ne moze odrzati skupstina. .Priroda trgovackog posla odredjuje trgovca. Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizicka i za pravna lica.trgovinski poslovi. zbog nedostatka kvoruma. privredni ugovori. pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na trzistu i odnose na njemu.Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zakljucuju preduzeca i druga pravna lica kao i fizicka. . Polazilo se od statusa trgovca pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgovacki poslovi . .Zakonom je dopusteno da likvidacioni upravnik okonca postupak likvidacije i bez odobrenja finansijskog izvestaja i izvestaja o sprovodjenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara iz dva razloga: 1. To znaci da osim opstih pravila koji vaze za obligacione ugovore u privredi vaze i posebna pravila. U Zakonu o obligacionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zakljucuju na trzistu koristi se izraz “ugovori u privredi”. privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja. Jer.Regulisanje obligacionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva nacina: putem jedinstvenog rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima . . Da se iz gradjanskog razvije trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obligacionim odnosima unesu odredjeni izuzeci koji ulaze samo za ugovore u privredi. Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Objektivni sistem odredjivanja trgovca . ako se ortaci ili komplementari nisu mogli sastati 2. koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetnici).. . U nasem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligacionim odnosima.Pod privrednom delatnoscu treba podrazumevati: proizvodnju.jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizickih lica i drugi za obligacione odnose u privredi.Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zakljucivanja ugovora u privredi: 93 . promet roba i vrsenje usluga na trzistu. 2. ako to svojstvo priznaje zakon. U nasoj pravnoj teoriji . NAZIV I POJAM TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) POSLA a) Naziv – ugovori u privredi se oznacavaju razlicitim nazivima. . U uporednom pravu . To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na trzistu u kome ucestvuju privredni subjekti. . 80.U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla poslo se od pojmovnog odredjenja trgovca U prvo vreme trgovcem se smatralo svako lice koje se bavi trgovackim poslovima. a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski. trgovacki ugovori. POSEBNA PRAVILA KOJA VAZE ZA UGOVORE U PRIVRDI (TRGOVINSKE POSLOVE) . poslovi robnog prometa.Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajucih pravnih pravila. Zakonodavac odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima . Zapravo to su oni ugovori koje zakljucuju subjekti koji se bave privrednom delatnoscu u cilju sticanja zarade.ugovori robnmog prometa. osim ako za ugovore u privredi nije izricito drugacije odredjeno. 81.Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovca.

g) Izvori prava – osim zakona o obligacionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex specialis. Pregovaranje bez namere da se zakljuci ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlaci za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna odgovornost. davanje ekskluzivnog prava. Ugovorom je moguce predivdeti institucionalnu arbitrazu. drzava moze imperativnom normom da propise obavezan nacin zakjlucivanja ugovora. drzava moze da zadrzi za sebe diskreciono pravo da ceni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno poslovanje. Drugo. Pojava ekonomskih giganata je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora.zateznu kamatu 94 . oni nisu obavezujuci i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih posledica po pregovarace. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava. b) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraze – po okoncanju pregovora pristupa se uoblicavanju ponude. otuda i standard “ponasanje sa paznjom dobrog domacina”. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zakljuce dogovor. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. strane u ugovoru odlucuju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda. d) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi znaci za identifikaciju. To je faza u kojoj se trazi najpovoljniji partner i najpovoljnije resenje. Trece. Koje ce od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slucaja.a) Pregovori za zakljucivanje ugovora – zakljucivanje ugovora u privredi predstavlja slozen postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore. davanje ponude. Ugovor se moze zakljuciti na memorandumu od strane pregovaraca ili od njega ovlascenog lica. . pristupanje pregovaranju. specijalizovanu instituciju za slucaj spora. h) Zatezna kamata – za ugovore u privredi ciju sadrzinu cine novcane obaveze vaze posebna pravila za slucaj zakasnjenja u izvrsenju obaveze.Pregovori se vode pismeno i usmeno. Pregovori se moraju voditi saglasno nacelu savesnosti i postenja. Ovi ugovori su tipizirani. Druga strana ima malo mogucnosti da svojom voljom menja uslove. a prihvatom ponude zakjlucuje se ugovor. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zakljuciti. Arbitraze su nedrzavni sudovi. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se pojacana paznja. Kod zajednickih ulaganje kapitala se cesto javlja strani ulagac. zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu. ponasanje sa paznjom dobrog strucnjaka vezano jeza profesionalno ponasanje. zakljucivanje predugovora i zakljucenje ugovora. f) Formularni ugovori – na trzistu je kljucno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido formiranih ugovora. Troskove oko priprema za zakljucenje ugovora snose svaka strana za sebe a zajednicke snose podjednako. unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad hoc arbitrazu. a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati. Sa memoranduom na kome je sacinjena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlasceno lice s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogucnost neovlascenim licima da dodju u kontakt sa memorandumom e) Pojacana paznja – u izvrsavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar domacin. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi. Strane zakljucuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim sporazumom. sastavljanje pisma o namerama. Da bi sistem i subjekti valjano funkcionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. c) Uticaj drzave na zaklucivanje ugovora u privredi – uticaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti trojako. prihvatanje ponude. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifickosti tako se formiraju trgovinski sudovi.

opste uzanse za promet robom iz 1954 koje osteju kao izvor prava jedino ako su njihvu primenu strane iyricito ugovorile. kapara. ako su sredstva u razlicitim bankama onada je to medjubankarski transfer. prodavac. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zakljucenog ugovora. Ovo je rezultat procesa harmonizacije prava na medjunarodnom planu. oni su subjekti prodajnig odnosa i izmedju njih se zasniva duznicko-poverilacki odnos. k) Fiksni ugovori – prilikom zakljucivanja ugovora u privredi zbog vrste i cilja posla zbog kojih se zakljucuju cesto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog cega se oni nazivaju fiksni ugovori. u red ugovora sa trenutnom ili trajnim prestacijom u zavisnosti od toga kakav je nacin izvrsenja obaveze (jednokratan ili u ratama). zaloga. Predmet prodaje moze biti i neko pravo. izvori prava. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davalac nalaze da se za naznaceni iznos zaduzi njegov racun u korist racuna korisnika naloga. a prodavac poverilac. Ugovor o prodaji spada u red imenovanih ugovora kojima je zakon odredio ime. kupcu sreda stvar. ugovorne kazne. u red neformalnih ugovora-osima ako ga strane ne ucine formalnim. Ugovor o prodaji pretpostavlja 2 strane od kojih je jedna kupac a druga prodavac. To prebacivanje se vrsi putem naloga koji se daje banci u ovom odnosu ucestvuju: davalac naloga. primalac naloga i korisnik naloga.i) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i licna sredstva obezbedjenja. u red kauzalnih jer se vidi razlkog nastanka obaveza. Ovi izvori prava su i rezultat upliva izvora.Pojavom novca kao merila vrednosti roba. a) Svojstva ugovora i ugovorene strane – Putem ugovora o prodaji obavlja se metamorfoza vrednosti. Licno sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza vecu sigurnost poveriocu jer se duznik obezbedjuje putem jemstva. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje poveriocu pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog treceg lica (hipoteka. a kupac se obaveziuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. d) Medjunarodni izvori prava – Kada je rec o medjunarodnom ugovoru o prodaji robe kao primarni izvor prava javlja se ugovor o medjunarodnoj prodaji robe koje su strane zakljucile. Ako susredstva u istoj banci onda je to interni transfer. kaucija). svojstva i znacaj . Kupac je duznik. u red dvostrano teretnih ugovorajer obaveza postoji i na jednoj i na drugoj strani. U izvore prave spadaju i neke posebne uzanse. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. Pravila nacionalnog obligacionog prava sluze kao dopunsko resenje za ono sto su ugovorene strane propustile da urede. Medjunarodnog trgovinskog prava cija pravila prodiru u sva zakonodavsktva. obavezuje da drugoj strani. j) Bezgotovinska placanja – privredni subjekti vecinom vrse bezgotovinska placanja osnosno sredstva prebacuju sa racuna jedne strane na rn druge strane. c) Domaci izvori prava – Osnovni izvor prava je Zakon o obligacionim odnosima. ugovorne strane. ima unapred utvrdjenu sadrzinu. nastaje novi instrumnet na trzistu koji omogucava raymenu dobara podsredstvom novca. UGOVOR O PRODAJI – pojam. b) Pojam ugovora – Po zakonu o obligacionim odnosima Ugovoro prodaji je definisan kao ugovor kojim se jedna strana. Rok je bitan element ugovora. 82. tako da kupac stekne pravo svojine. Svaka drzava ima posebne propise kojima regulise ugovor o medjunarodnoj prodaji robe pa se i oni smatrajju 95 . a to je ugovor o prodaji.

svojstva stvari. Njime se vrsi promet materijalnih dobara na trzistu i preko njega se oslikava trziste i moc neke privrede. nacin placanja. delovi ljudskog tela. Formularni ugovori se postali novi vid izvora prava koji se nazaiva formularno pravo. pravom dopusten. .Predmet ugovora ne moze biti: novac. o Odredjivanje vrste – U ugovoru u prodaji se tacno mora odrediti vrsta robe koja se prodaje.Predmet ugovora moze biti svaki predmet koji je dopusten da se prometuje na trzistu.Ako je promet roba pravom ogranicen (oruzje.. Pored navedenih izvora prava od znacaja su I ugovori regionalnog i medjunarodnog karaktera kojima se postize unifikacija medjunarodnog trgovonskog prava. ili zabranjen. Organ UN UNCITRAL je doneo nekoliko konvencija od kojih je najznacajnija Becka konvencija. prevoz. koji predstavlja obrazac za izradu nacionlanog zakona. . .) potrebna je posebna dozvola i da se postuju propisi. ona vaziu svim zemljama clanicama EU. Promet predmeta u ugovora moze biti dopusten.Radi sigurnosti ugovor o prodaji se zakljucuje u pisanoj formi i treba da sadrzi sto veci broj odredbi o pravima i obavezama. moze biti postojeca i buduca stvar.. a) Predmet ugovora . U ugovoru mora biti naznaceno o kom je predmetu rec. a cena moze biti tacno podredjena ali i ne mora. HOV.Ekonomski giganti koji medjunarodno posluju poceli su da sastavljaju formulare ugovora sa istim odredbama dajuci mogucnost drugoj strani da pregovara o nekima od njih. Ako promet stvari nije dopusten ugovor je nistavan.izvorom prava. Ako su u ugovoru 96 . e) Znacaj ugovora – Znacaj ugovora u prodaji je u tome sto kje to ugovor sa najduzaom tradicijom. Veoma je znacajna i Rimska konvencija o merodanvonm pravu za ugovorene obaveze. Kad je predmet ugovora stvar odredjeneg porekla kupac ne mora da prihvati druge stvari cak i ako su boljeg kavliteta. Isti formi su poceli da vrse unifikacuju parvila o medjunarodnoj prodaji robe i putem medjunarodnih konvencija koje su u prksi olaksale zakljucivenj ugovora o prodaji I obavljanje medjunarodnog prometa. Sporedni elementi su: vreme izvrsenja obaveze. strane se mogu ali i ne moraju dogovoriti. moraju se odrediti obelezja. koja u nasoj zemlji ima sta status lex specialis. specifike.Pravni vodici koje je evropska komisija promenila za zemlje u tranziciji. medikamenti. njihova promena moze biti indirektna I diretkna. mesto isporuke. Moze biti individualno odredjena stvar i po rodu odredjena stvar. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI . Kako formirani ugovori nisu bili medjusobno ujednaceni u cilju otklanjanja nedostataka medjunarodni formuni su su pristupili unifikaciji prava nalazeci zajednicka resenja u toj praksi nudeci resenja u vidu jednobraznih tipskih ugovora i opstih uslova poslovanja. U medjunarodne izvore ugovornog prava spadaju i model –zakon . 83. Ako nema saglasnosti oko predmeta i cene nema ni ugovora.Kod ugovora o prodaji bitni elementi su predmet i cena.

smatran se da je ugovorena cena razumna cena. uzorkom. .Kada su stravi utvrdjene brojem komada. Kvalitet kakva takva podrazumeva isporuku predmeta u zatecenom stanju.stvari odredjene alternativno (npr. o Odredjivanje kolicine – vrsi se vaganjem.Ako zbog brzine zakljucivanja ugovora cena nije odredjena. ovo se obicno radi kada je u pitanju buduci proizvod ciji troskovi proizvodnje podlezi promenama. . Ako je sediste razlicito. izrazom odobreni kvalitet…Ako je kvalitet predmeta ugovora odredjen opisno ili putem uzorka.kg. standardom. Zbog prostorne udeljenosti u praksi se prihvata izraz isporuka. ako je propisana minimalna ona moze biti veca. odstupanje nije dozvoljeno.Cene odredjuju strane sporazumno. to je tekuca cena a ako se ne moze odrediti nju odredjuje sud. metar. to znaci da je unapred utvrdjena vrsta i kolicina predmeta. ako ga ono ne odredi a ni same ga strane naknadno ne odrede. SADRZINA UGOVORA O PRODAJI – obaveze prodavca i obaveze kupca Obaveze prodavca 1. Ako prodavac i kupac imaju sediste u istom mestu. . bez biranja. Ako nisu ugovorena tacna kolicina onda je obaveza prodavca da ne varira vise od 2 % . kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora. specifikacijom. . litar. a ako je propisana maksimalna ona ne moze biti veca od nje. vremenski interval u kome kupac moze zahtevati isporuku predmeta. o Odredivanje kvaliteta . modelu. Cena moze biti promenljiva. Prodavac je duzan da obavesti kupca o svom izboru i od tog momenta svoj izbor ne moze vise menjati. Kolicina je odredjena uobicajenim mernim jedinicama. a ako je upotrebljeno cirka . Vreme predaje podrazumeva: rok. Vidjeno odobreno podrazumeva da je kupac pregledao. mesto prodaje je skladiste prodavca. b) Cena – je novcani izraz vrednosti predmeta ugovoara. Ako se strane nisu dogovorile o mestu isporuke mesto je prebivaliste prodavca u casu zakljucivanja ugovora. prebrojavanjem.Pitanje momenta izvrsenja isporuke i mesta isporuke uredjuje se transportne klauzule o Vreme isporuke robe – Prodavac je duzan da izvrsi predaju u vreme kada je ugovorom predvidjeno. Prodavac je duzan da isporuci robu u ispravnom stanju. Uobicajen Kvalitet stvari je onaj koji je uobicajen u mestu prodavca. Osim u novcu cena moze biti placena i cekom. broj. predaja se vrsi na utovarnoj stanici ili u luci ukrcaja. virmanom ili nekom drugom HOV. uzorku. onda se kolicina mora kretati u tim granicama. Cenu moze propisati nadlezi organ kao minimalnu ili maksimalnu.Za obavezu isporuke vezana su 3 pitanja: mesto. Stvari se mogu prodavati i po specifikaciji. Posto su prodavac i kupac najcesce prostorno razdvojeni. na prodavcu je da preduzme niz neophodnih radnji kako bi izvrsio svoju osnovnu obavezu predaje stvari. merenjem. Kod ugovora o prodaji u privredi se koriste termini odmah. oko onda kolicina moze varirati za 5 % najvise od ugovorene kolicine. 84. o Mesto isporuke – odredjuju ga strane u ugovoru. Ako je ugovorom predvidjen prevoz stvari stvar se smatra predatom kada je prodavac urucio prevozniku ili spediteru ugovorenu stvar.Oderdivanje cene moze biti povereno trecem licu.Kvalitet se moze odrediti opisom. video i sagasio se da mu bude isporucena ta stvar. Zakonodavac pod prodajom podrazumeva urucenje stvari kupcu ili predaju isprave kojom se stvar moze preuzeti. Obaveza predaje (isporuke) stvari (robe) – ovo pitanje regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima. Ako je u ugovoru kolicina robe odrejdena od od. U ugovoru o prodaji se moze ugraditi odredba o kliznoj skali. modela isporucena stvar mora biti saobrazna opisu. a obaveza kupca da sa svoje strane preduzme sve neophodne mere da bi prodaja bila moguca. 100 pari cipela) pravo izbora pripada prodavcu. moze biti fiksna ali i promenljiva. vreme i nacin isporuke. menicom. 97 . modelom.

. garantni list. Obaveza preuzimanja stvari – sastoji se u nizu potrebnih radnji kako bi predaja bila moguca. O vidljivim nedostatcima je duzan obavestiti prodasvca u roku od 8 dana. . Ako stvar nema potrebna svojstva za njegovu redovnu upotrebu ili promet.Materijalni nedostatak stvari postoji u 4 slucaja: 1. 4. a kod ugovora u privredi odmah. Pravilo je da rizik prelazi u onom momentu koji je odredjen kao momenat isporuke stvari. deklaracija. atest. izbroji i da na jasan nacin oznaci da je ona izdvojena ili individualizirana radi izvrsenja ugovora.Ako je u pitanju tehnicki slozen proizvod ili prehrambeni proizvod tada za tu vrstu stvari vaze posebni propisi o ambalazi. 98 .Ako je u pitanju genericna stvar prodavac jr duzan da izdvoji robu iz mase. ako su isporuke robe sukcesivne cena se placa za svaku isporuku u casu prijema 2. Ako je u pitanju neznatan materijlani nedostatak. Odgovornost za pravne nedostatke – prodavac je duzan da garantuje kupcu da stavr nema pravnih mana i da drugo lice nece pravnim putem kupcu oduzeti stvar niti ga pravno uznemiravati. Nacin isporuke stvari – predstavlja niz neophodnih radnji prodavca kako bi kupac dosao u posed stvari kao sto je: izdavanje robe. cim se roba preuzme. prodavac ne odgovara ako se nedostaci pokazu po proteku 6 meseci od predaje stvari. vrstu prevoza… Momenat predaje je od velikog pravnog znacaja. . Ako stvar nema potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je kupac nabavlja. Kada se kupovina vrsi u gotovom cena se placa odmah.Stvar ne sme imati materijalne nedostatke. 4. 3.U robnom prometu isplata cene se vrsi na osnovu fakture koju ispostavlja prodavac kupcu. Ako stvar nije ista kao model ili uzorak na osnovu kojih je ugovor zakljucen. 2. Ako vreme predaje stvari nije odredjeno ili odredivo tada se podrzaumeva razumen rok po zakljucenju ugovora. Prodavac moze izjaviti da raskida ugovor ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena na uobicajen nacin ili ako se sumlja nece platiti cenu. brzo i oznacavaju 8 dana od zakljucenja ugovora. Ona se ispalcuje u mestu i vremenu kada je ugovorom predvidjeno ili u vreme i mesto kada se vrsi isporuka stvari. Ako su nedostaci mogli biti poznati kupcu. sto je moralo biti poznato prodavcu. 2. .Kupac je duzan da na uobicajen nacin pregleda primljenu robu. individualno odrejdnoj stvari ili tehnickoj robi.Pitanje isporuke i prijema robe od pravnog je znacaja. Prava kupca za materijalne nedostatke su popravka stvari ako je ona moguca ili njihova zamena 3.. Cena se moze platiti unapred. . oznakama. Obaveza isplate cene – Cena je novcani izraz vrednosti predmeta ugovora o prodaji. . lice cija je stavar prodata na javnoj prinudnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari. predaja na prevoz. 3. ako su nedostatci ili nedostatak posledica uzorka koji je postojao pre prelaska rizika. Odgovornost za materijalne nedostatke – Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda ugovorenu stvar.o prompt. Obaveze Kupca – na kupcu leze dve obaveze da plate cenu i preuzmu stvar: 1. istovremenosa isporukom ili posle isporuke. Ako stavr nema svojstva koja su izricito ili precutno dogovorena. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je stvar imala u casu prelaska rizika na kupca. jer se taj momenat smatra momentom izvrsenja obaveze i prelaska rizika sa prodavca na kupca. razuman rok varira od slucaja do slucaja imajuci u vidu prostornu udaljnost. . 2. Ako je stvar individualno odredjena o nacinu isporuke strane se ugovorom sporazumevaju. ali i za nedostatke koje se pojave po prelasku rizika na kupca. jer se za ove radnje vezuje momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca.Nedostaci za koje prodavac nece dogovarati: 1. . a kupac se obavezuje da za to plati odgovarajucu cenu..Izmedju privrednih subjekata placanje se uglavnom vrsi bezgotovinski. da je izmeri. prodavac se oslobadja odgovornosti. Nacin predaje se odredjuje dogovorom dve strane. Ako se nedostaci prikazu po isteku roka od 6 meseci od predaje. U pogledu roka placanja vaze sledeca pravila: ako je rok odredjen izrazom odmah cena se placa prvog radnog dana po prijemu facture. Nacin isporuke se razlikuje kada je rec o genericnoj stvari. pakovanje. . potrebnoj dokumentacji: tehnicko uputstvo.

on vrsi utovar pribavlja izvoznu dozvolu. takse. o Franko aerodrom (FOB) i dogovoreni aerodrom otpreme – koristi se kod vazdusnog prevoza. Kupac placa ostale troskove i troskove istovara. pribavljanje izvozne dozvole i placanje carine. izbegavaju se nejasnoce razlicitog tumacenja termina u razlicitim zemljama. Brod obezbedjuje kupac. o Franko uz bok broda (FAS) i dogovorena luka ukrcaja – ova klauzula se koristi kod pomorskog transporta. vozarina (CIF) i ugovorena luka opredeljenja – prodavac je izvrsio svoju obavezu isporuke prema ovoj klauzuli kada je roba presla ogradu broda. FOR) i ugovoreno mesto otpreme – koristi se kod prodaje robe koja se prevozi zeleznicom od prodavca do kupca. Rizik i svi troskovi do momenta stavljanja robe na brod padaju na teret prodavca. dozvola za uvoz. osiguranje i vozarinu do prispeca robe u mesto opredeljenja.) – Najpoznatija i najcesce primenjivana u praksi je franko fabrika jer je najpovoljnija za prodavca. Prodavac ima obavezu da na mestu koje je kupac oznacio dopremi robu uz bok broda. Rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku dopreme uz bok broda. Mesto isporuke je zeleznicka stanica.To su trgovinski termini kojima se sa malo reci precizira citav niz prava i obaveza izmedju prodavca i kupca. Klauzule za isporuku uz otpremu i 3.U Medjunarodnoj trgovini prema mestu isporuke razlikujemo tri vrste klauzula: 1. vozarina (C&F) i ugovorena luka opredeljenja – ova klauzula ima istu sadrzinu kao i klauzula CIF.Najpoznatije transportne klauzule su INCOTERMS. Prodavac ima obavezu da kupcu u predvidjenom roku stavi na raspolaganje ugovorenu robu na oznacenom mestu prevoznim sredstvom koje je on obezbedio. Prodavac je duzan da obezbedi vagon. o Cena. a od tog trenutka prelaze na kupca. bez obaveze da je utovari u brod. o Vozarina placena do… i mesto opredeljenja – koristi se kod svih vrsta prevoza robe i kod kontenerskog. . momenat prelaska rizika i momenat prelaska troskova sa prodavca na kupca. osiguranje.85. s tim da prodavac nema obavezu da plati osiguranje robe. koje je izradila medjunarodna trgovinska komora u Parizu. 2. rudnik i sl. Na osnovu ove klauzule prodavac ima obavezu da stavi robu na raspolaganje avio. . Klauzule za isporuku u mestu o Franko fabrika (skladiste.prevozniku na ugovorenom aerodromu otpreme u ugovorenom roku. Prodavac placa izvozne carine. Transpotrnim klauzulama se regulise i niz drugih odnosa izmedju saugovaraca kao sto su pribavljanje transportnih dozlova. o Franko Brod (FOB) i ugovorena luka otpreme – prodavac je duzan da isporuci robu na brod koji je oznacio kupac u ugovorenoj luci i ugovorenom roku. slaganje. Moze biti ugovorena i obaveza slaganja robe tako da prodavac dok ne slozi robu nije izvrsio obavezu isporuke. uverenje o poreklu robe… . TRANSPORTNE KLAUZULE . da ugovori prevoz na racun kupca do naznacenog aerodorma opredeljenja da pribavi izvoznu dozvolu i plati porez i takse vezane za izvoz. a potom su se vrsile revizije i osavremenjavala pravila. a narocito: momenat i nacin predaje stvari. Klauzule koje regulisu prodaju uz otpremu o Franko Vagon (FOT. Klauzule za isporuku u mestu 2. Prva pravila su doneta 1936 godine. o Cena. Na njegov teret pada utovar.Cilj INCOTERMSa je da obezbede jednobrazno tumacenje trgovinskih termina koji se najcesce koriste u medjunarodnoj praksi. Prodavac je izvrsio svoju obavezu u trenutku kada je dopremio robu u mesto 99 . Od tog trenutka rizik prelazi na kupca kao i svi troskovi koji slede. Na taj nacin. placa carinu i snosi ostale troskove. Kaluzule za isporuku u mestu opredeljenja 1. Stavljanjem na raspolaganje kupcu prodavac je izvrsio predaju i od tog trenutka rizik prelazi na kupca. a ako je ugovoreno i slaganje robe tada je potrebno da izvrsi i tu obavezu. da izvrsi utovar o roku i da o tome obavesti prodavca.

Ako ni u tom roku prodavac ne izvrsi obavezu kupac tek tada ima pravo da trazi raskid ugovora i naknadu stete. 3. da plati vozarinu. o Franco granica i mesto isporuke na granici – Prodavac ima obavezu da robu na raspolaganja kupcu u mestu isporuke na granici. u ugovorenom roku uz svoj trosak i rizik. . Kupac ima obavezu da preuzme robu. dajuci naknadni rok prodavcu.opredeljenja u ugovorenom roku i predao je prvom prevozniku. 86. uvoznu dozvolu i placa sve troskove vezano za uvoz robe kao i vozarinu. jer je njegova obaveza da kupcu isporuci robu kupcu u zemlji uvoza u mestu opredeljenja u dogovoreom roku.Prodavac moze pasti i u poverilacku docnju kada on bez opravdanog razloga odbije da primi kupovnu cenu ili ako ne preuzme neophodne radnje kako bi kupcu omogucio da izvrsi obavezu placanja. 100 . Medjutim. Rizik prelazi sa kupca na prodavca u momentu kada je ovaj bio duzan da je preuzme.Kupac u vezi sa tim ima dva prava: 1) da trazi ispunjene ugovora nadoknadu stete koju trpi zbog zadocnjenja u izvrsenju ugovora i 2) da trazi raskid ugovora i naknadu stete zbog neispunjenja ugovora.Prodavac pada u duznicku docnju ako na vreme ne isporuci kupcu robu. Pravila koja vaze kod FOB vaze i ovde. iskrca je na svoj rizik pribavi uvozna dokumnta. kupac se moze i opredeliti za raskid ugovora i naknadu stete u dva slucaja: Prvo. kada je rec o fiksnom ugovoru gde je rok bitan element ugovora.Kupac ima pre svega pravo da trazi ispunjenje ugovora. Ako u klauzuli stoji ocarinjeno prodavac je duzan da pribavi uvoznu dozvolu. zatim da izda ispravnu dozvolu na osnovu koje kupac moze da podigne robu. o Isporuceno neocarinjeno i mesto opredeljenja – Na kupcu je da pribavi uvoznu dozvolu. . Kako je rec u izvoznoj prodaji prodavac snosi sve troskove vezane za izvoz i o izvrsenoj isporuci obavestava kupca. da plati carinu. Prodavac je duzan da kupca obavesti o prispecu broda i da mu obezbedi konosman i druga dokumenta neophodna neophodna da preuzimanje robe. Klauzule koje regulisu ugovor o prispecu o Franco brod – naznaceno mesto opredeljenja – prema ovoj kaluzuli prodavac ima obavezu da isporuci robu prodavcu na palubi broda u mestu opredeljanje i do tog trenutka snosi rizik kao i sve troskove u vezi robe. porez i dazbine i da preuzme robu kada mu ona bude stavljena na raspolaganje. o Isporuceno ocarinjeno i mesto opredeljenja – U ovom slucaju prodavac preuzima na sebe najveci moguci rizik u pogledu rizika i u pogledu troskova. . Prodavac placa carinu. o Franco obala – ocarinjeno ili neocarinjeno i ugovorena luka – prodavac ima obavezu da kupcu stavi na raspolaganje robu na keju ili na obali dogovorene luke odakle kupac preuzima robu. plati carinu i ostale dazbine u vezi sa uvozom robe. da pribavi izvoznu dozvolu… Rizik prelazi sa prodavca na kupca u momentu kada je kupac bio duzan da preuzme robu. DOCNJA UGOVORENIH STRANA KOD UGOVORA U PRODAJI Docnja prodavca . s tim sto rizik i troskovi prelaze na kupca u trenutku kada je prodavac predao robu na prevoz prvom prevozniku. ako iz ponasanja prodavac proizilazi da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku i drugo. Kupac je duzan da preuzme robu cim mu je prodavac stavi na raspolaganje. Zakasnjenje u izvrsenju obaveze isporuke predstavlja docnju prodavca. o Franko prevoznik i naznaceno mesto – moze se dogovoriti kod svih vidova prevoza. pribavlja potrebne ispareve. o Vozarina i osiguranje placeno do mesta opredeljenja – Prodavac placa vozarinu i osiguranje robe za vreme prevoza. A ako stoji neocarinjeno obaveze tada padaju na kupca.

istaknut je visok stepen odgovornosti proizvodjaca. Ako su troskovi nesrazmmerni vrednosti robe on je moze predati na javno. uvoznik. uvoznik i predstavnik strane firme. GARACIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI Pojam i subjekti odgovornosti .Od momenta pojava garancija uocljive su sledece cinjenice: 1) povecanje broja subjekata odgovornostigaranata.Poostravanje uslova za pustanje u promet tehnicke robe razumljivo je iz vise razloga: nagli razvoj tehnike i tehnologije.Kupac se moze po osnovu garancije obratiti odgovarajucem garantu. Funkcionisanje ispod predvidjenog kapaciteta. uvoznik i zastupnik su garanti po osnovu imperativnih propisa sto znaci da su obavezni da uz odredjene tehnicke proizvode daju garantni list. zastipnik provere da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredjenih standarda. njegovim svojstvima. Zakon o standardizaciji obavezuje da pre pustanja u promet proizvoda. razvoj medjunarodnog trzista tehnicke robe. Ako robu zadrzi na cuvanje kod sebe on snosi troskove cuvanja. Kupac se ne moze za isti nedostatak obratiti i prodavcu i proizvodjacu. deklaracija i spisak servisera. Pogresno funkcionisanje. Proizvodjac. proizvodjac. .Imajuci u vidu broj propisa iz ove oblasti uocavaju se sledece razvojne faze zakonodavstva: U prvoj fazi. . . zastite zdravlja ljudi. 101 . i o nacinu upotrebe. proizvodjac. tj da zahteva naplatu cene sudskim putem i naknadu stete koju trpi zbog docnje kupca. prodavcu stoje na raspolaganju pravna sredstva. atest. propisima je istican zahtev zastite prava potrosaca. garantni list. Prestanak funkcionisanja dela proizvoda ili u celini.Tehnicku robu prate: tehnicko uputstvo. . Ako kupac nije blagovremeno platio kupovnu cenu. 5) poostravanje rezima pustanja u prodaju tehnicke robe. Ako robu nije isporucio prodavac ima pravo da zadrzi robu dok mu cena ne bude placena. uputstvo za upotrebu.Garancija za ispravno funkcionisanje tehnicke robe podrazumeva jednu posebnu vrstu materijalne odgovornosti garanta za slucaj neispravnog funkcionisanja tehnicke robe u toku trajanja garantnog roka. povecanje bezbednosti zivotne sredine. 2.Kupac moze pasti u docnju ako ne plati blagovremeno kupovnu cenu ili kad kasni sa prijemom robe. porast opsteg standarda stanovnistva… U nasem pravu su narocito znacajni Zakon o obligacionim odnosima i zakon o standardizaciji koji regulisu ova pitanja. 6) povecanje broja propisa kojima se ova oblast regulise. 2) prosirivanje boroja proizvoda za koji se daje garancija. Prodavac moze predati robu na cuvanje javnom skladistu ili licu koje dodeli sud. Posto je kupac u docnji on snosi rizik za ostecenje ili slucajnu propast stvari. namiriti troskove prodaje i ostatak deponovati kod suda. 87. Garantovani slucaj i obavezna dokumenta – garantovani slucaj je nedostatak koji mora biti u vezi sa radom odnosno funkcionisanjem tehnickog proizvoda. Prodavac se javlja kao garant samo u slucaju kada u datom mestu proizvodjac nije obezbedio servis zaodrzavanje. Ako je prodavac vec isporucio robu on moze da zahteva izvrsenje ugovora. Pod neispravnim funkcionisanjem podrazumeva se: 1. 3. . odrzavanju i cuvanju.Kao subjekt odgovornosti javlja se garant.Docnja Kupca . o Tehnicko uputstvo . 4) povecanje broja pratecih dokumenata tehnicke robe. zatim propisima. . 3) produzavanje garantnog roka. Ova pravna sretstva zavise od toga da li je on isporucio robu ili ne. tehnickim specifikacijama… .sadrzi podatke o tehnickom ustrojstvu proizvoda. U nasem zakonu status gatanta imaju: prodavac. u trecoj fazi. u drugoj fazi istican je zahtev poboljsanja kvaliteta tehnickih proizoda.Kupac moze pasti u poverilacku docnju ako odbije prijem isporuke robe ili ako ne preduzme sve neophodne radnje kako bi robu preuzeo od prodavca.

podatke o identifikaciji proizvoda. redovno servisiranje. o Deklaracija je poseban dokument koji sadrzi izjavu proizvodjaca o proizvodu. broj performansi.adresar servisnih radionica u kojima ce kupac moci da ostvari prava povodom date garancije. datum proizvodnje. upozorenja. datum prodaje pecat i potpis prodavca. sirovine i sastavne delove.Uobicajeno je da garantni list sadrzi: sopstveni broj. uvoznik ili zastupnik koja garantuje ispravno funkcionisanje robe i preuzimanje obaveze za besplatno otklanjenje nedostatka ili zamene proizvoda u slucaju da je popravka nemoguca. Prava kupaca . Pod proizvodom zakonodavac podrazumeva stvar i energiju: Stvar je pokretna i moze biti samostalna ili ugradjena u drugu stvar pokretnu ili nepokretnu. . odgovornost za stetu koju bi kupljena stvar prouzrokovala kupcu. 88. To je potvrda odnosno dokument koji izdaje prodavac. nezavisno da li sadrzi podatke o proizvodjacu. . Garantni list – Pismena isprava koja se izdaje uz tehnicku robu prilikom kupovine a kojom se garantuje njeno ispravno funkcionisanje u datom garantnom roku. Garantni rok – je vremenski interval u kojem garant jemci za ispravno funkcionisanje tehnicke robe.je isprava o saglasnosti tehnicke robe standardima. uslove garancije i garantni rok. rada. ime ili naziv garanta. pravo kupca da troskovi materijala. Garantni rok se iskazuje ili kao vremenski interval ili kao vremenski interval u kombinacijom sa mernom jedinicom: br. .Predstavlja posebnu vrstu materijalne odgovornosti. kretanje ili toplotu. pravo na zamenu.o Spisak servisera . pod proizvodjacem se smatra ono lice koje proizvodji: gotove proizvode. tj. Energija je posebna vrsta stvari i ona je proizvedena ili sakupljna sluzi za davanje svetlosti. o Atest . 102 . broj obrtaja. . propisima. Prodavac ce odgovarati u slucajevima kada se predstavlja kao proizvodjac tako sto stavlja svoje ime i zastitni znak kao i ako proizvod ne sadrzi podatke o proizvodjacu i ako uvezeni proizvod ne sadrzi podatke o uvozniku. To je isprava da je proizvod ispitan i da odgovara datim standardima. . proizvodjac. usaglasenost sa standardima i propisima i naznaku ko je proizvodjac. sediste garanta. Zakon odredjuje minimalni garantni rok. kilometara. a proizvodjac moze da odredi i duzi rok od zakonom predvidjenog jer se garantni rok uskladjuje sa tehnickikm i tehnoloskim svojstvima proizvoda. vrstu ili model proizvoda. . Smatra se da proizvod ima nedostatak ako ne obezbedjuje sigurnost koja se sa pravom ocekuje kada se imaju u vidu sve okolnosti. kako bi olaksao trgovinski promet izmedju nase zemlje i clanica Evropske unije i udovoljio zahtevima o adekvatnoj zastiti potrosaca.Nas zakonodavac je izvrsio uskladjivanje domaceg zakonodavstva sa pomenutim resenjima i preporukama. Proizvodjac se moze osloboditi odgovornosti u slucaju kada istekne rok zastarelosti potrazivanja naknade stete. Ako je proizvod uvezen radi prodaje za stetu odgovara uvoznik.Proizvodjac odgovara za statu nezavisno od toga da li je znao za nedostatak ili ne. njegov fabricki broj. ODGOVORNOST PROIZVODJACA STVARI SA NEDOSTATKOM .Ako proizvod sa nedostatkom prouzrokuje stetu za nju odgovara proizvodjac. prenosa i prevoza stvari padnu na teret garanta. Rok je tri godine od kako je osteceni saznao za stetu odnosno 10 godina od kako je proizvodjac stavio proizvod u promet. tehnickim specifikacijama. Garantni list nije prenosiv.Do donosenja Zakona o odgovornosti proizvodjaca stvari sa nedostatkom (2005god).Prema navedenom zakonu. . Gubitak garantnog lista ne povlaci za sobom i gubitak prava po osnovu garancije jer se garancija moze dokazati i na druge nacine. Deklaracija sadrzi i signale za opasnost. padala je na teret prodavca.Prema pitanju odgovornosti za stetu koju bi prouzrokovala stvar sa nedostatkom nadlezni organi Evropske unije opredelili su se za odgovornost proizvodjaca.To su pravo na opravku. a ne za odgovornost prodavca pa su u tu svrhu doneli odgovarajuce direktive. On pocinje da tece od momenta prodaje proizvoda.

Usluga posredovanja i provizija su bitni sastojci ovog ugovora. a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. U nasem pravu materiju o posredovanju regulise Zakon o obligacionim odnosima. Bitini elementi ugovora . berzanski posrednici. brzem u jeftinijem poslovanju. . .Ovaj ugovor spada u red ugovora o uslugama na trzistu. Funkciju posrednika u privrednom poslovanju njacesce obavljaju posrednicke organizacij.89. . . dvostrani ugovor. Znacaj ovog ugovora je u sigurnijem.Strane u ugovoru o posredovanju su posrednik i nalogodavac. mestovit jer sadrzi elemente drugih ugovora. Posrednik bolje poznaje trziste. mada u praksi se najcesce zakljucuje u pisanom vidu radi lakseg dokazivanja njegovog postojanja. Zakon o trzistu hov. 103 .U novije vreme uloga posrednika opada jer njegovu ulogu sve cesce obavljaju agencije narocito u spoljnotrgovinskom poslovanju koje pored zastupanja obavljaju i poslove posredovanja. posrednik. Zakon o osiguranju. da ce nastojati da nadje i da ga dovede u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora. trajnijeg ili trenutnog karaktera. njhovu imovinsku i kreditnu sposobnost.Poznato je vise vrsta posrednika: posrednici u prodaji. kod prevoza u turizmu. Posrednik ne zakljucuje ugovor. On je neformalan. UGOVOR O POSREDOVANJU . ucesnike na trzistu.to su one tacke o kojima se mora postici saglasnost inace ugovora nema. nalogodavcu. Ugovor o posredovanju je imenovan.U nasem pravu ugovor se definise kao ugovor o usluzi kojim se jedna strana.Uloga posrednika je da dovede u vezu da pronadje i spoji svog komitenta i trece lice radi pregovorao zakljucivanju ugoovra. kauzalan. interese. njihove potrebe. U nacelu posrednik moze biti fizicko i pravno lice. obavezuje drugoj strani. . posrdnici kod osiguranja. teretan.

jer se zastupnik cesto naziva i agentom. *Sadrzinu ugovora – cine prava i obaveze posrednika i nalogodavca. . Ako jemci za ispunjenje obaveze treceg lica tada se u ugovor o posredovanju unosi odredba pod nazivom star dal credere. Obaveze nalogodavca o Obaveza placanja provizije – Nalogodavac je obavezan da plati proviziju za izvrsenu posrednicku uslugu. .Ugovor o posredovanju prestaje kod ugovorene strane izvrse svoje obaveze. 104 . o Obaveza cuvanja poslovne tajne – Posrednik je duzan da cuva poslovnu tajnu iz domena poslovanja: sadrzinu naloga. teretan. da u tom smislu posreduje i po ovlascenju zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca. da mu omoguci redovne kontakte. a druga strana. Ako se ovi troskovi posebno ugovore tada posrednik ima pravo na proviziju.Ugovor se zakljucuje tako sto nalogodavac daje nalog posredniku da izvsri odredjeno posredovanje. . ali ne garantuje svom nalogodavcuda ce ugovor biti zakljucen. 90. Izvod iz posrednickog dnevnika se naziva posrednicki list. o Obaveza obavestavanja – Posrednik je duzan da svog nalogodavca obavestava o svim znacajnim cinjenicama za zakljucenje odredjenog ugovora: ko su potencijalni partneri. Posreniku ne pripada naknada ako nalogodavac i trece ne zakljuce ugovor. On pronalazi odgovarajuce lice za svog nalogodavca. On moze prestati i sporazumno kao i povlacenje naloga. Cenu moze odrediti i sud. da na vreme reaguje na njegova obavestenja i da ne zakljuci ugovor mimo znanja posrednika. o Obaveza vodjenja posrednickog dnevnika – Posrednik je duzan da vodi posebnu knjigu koja ima javni karakter u koju hronoloski unosi sve znacajne podatke o pravnim poslovima. a kada nije ona se odredjuje na nacin kako je utvrdjeno tarifom posrednika ili prema obicaju.. kakvo je stanje na trzistu. Naknada moze biti ugovorena. rezultate vec vodjenih pregovora. On je obavezan da cuva poslovnu tajnu i po zakljucenju ugovora. o Obaveza saradnje – Nalogodavac je duzan da saradjuje sa posrednikom. formalan.Ovaj ugovor je poznat i pod nazivom ugovor o agenturi. Ako je posrednik dobio nalog od obeju strana on ima pravo da zahteva od svake strane po jednu polovinu naknade. . On mora da stiti interese obeju strana koje dovodi u vezu. . ona je taj uzorak po okoncanju posla duzan da vrati kao i druge stvari koje su mu date na cuvanje. telegrafski su redovni troskovi i njih nalogpdavac posebno ne placa jer oni ulaze u proviziju. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU . podatke iz sfere poslovne tajne svoj nalogodavca.Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u red ugovora o uslugama . a nalogodavac se obazevuje da za svaki zakljucen ugovor isplati proviziju. . ako nalog ne odbije odmah smatra se da je izvsio prihvat ponude. Nalogodavac moze povuci svoj nalog kad god on hoce.Ugovor o zastupanju se definise kao ugovor izmedju zastupnika i nalogodavca kojim se zastupnik obavezuje da se stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem.Zastupnik profesionalno i strucno vodi racuna o interesima svog nalogodavca. ova knjiga mora biti overena od strane nadleznog drzavnog organa. koji izdaje posrednik sa svojim potpisom na zahtev strana. dvostran.Ugovorene strane su nalogodavac (vlastodavac ili klijent) i zastupnik koji se naziva agent. posrednik. kauzalan i trajnije prirode. o Obaveza vracanja Uzorka – Ako je nalogodavac dao posredniku uzorak ili model radi obavljanja nalozenog mu posla. o Obaveza placanja vanrednih troskova – Telefonski. Obaveze posrednika o Obaveza pronalazenja i povezivanja – Posrednik je duzan da se pridrzava naloga i uputstva svog nalogodavca i da odgovara za izbor treceg lica. kako se krecu cene… o Obaveza zastite interesa klijenta – Delovanje posrednika mora biti objektivno i nepristrasno. Posrednik nije duzan da ucestvuje u pregovorima osim ako je ugovorom na to izricito obavezan. On se obavezno zakljucuje u pisanom obliku.Posrednik istupa na trziste samostalno u svoje ume i za svoj racun. on je imenovan.

U njemu se zapisuju svi ugovori koje je zastupnik zakljucio u ime i za racun svog nalogodavca. Drugi bitan element je provizija. o Obaveza obavestavanja – Zastupnik je duzan da redovno obavestava svog nalogodavca o svim znacajnim okolinostima. na odredjeno ili neodredjeno vreme. trgovinski zastupnik je duzan da strucno i posfesionanalno brani interese svog nalogodavca. Ako ona nije ugovorena ona se placa prema tarifi ili prema obicaju. materijala i saradnje – da bi zastupnik mogao profesionalno i strucno da obavlja svoj posao. on mora biti ovrene od strane drzavnog organa. o Obaveza cuvanja poslovne tajne – u toku zastupanja zastupnik saznaje poslovne tajne komitenta. * Sadrzina i prestanak ugovora . znanja i iskusva.Bitan sastojak ugovora je ovlascenje koje nalogodavac daje zastupniku u vidu naloga. Ovlasecenje se moze dati sa dejstvom na ogranicenom prostoru i sa dejstvom na podrucju cele zemlje. Kad zakljuci ugovor sa trecim licem duzan je da satavi zakljucnicu u tri primerka sa svojim potpisom. Obim ovlascenja i vrsta ovlascenja odredjuju se ugovorom. . stanju na trzistu.Kod ugovora o trgovinskom zastupanjiu bitno je da postoji nalog. Generalno je ono koje ovlascuje zastupnika da zakljuci sve ugovore odredjene vrste ili odredjenu grupu ugovora. To ovlascenje oze biti: specijalno ili generalno. o Obaveza strucne zastite interesa nalogodavca – Kao lice od struke. da ucestvuje pri zakljucenje ugovora. o Obaveza placanja provizije (naknade) – Provizija je naknada koja predstavlja novcani iznos vrednosti ucinjene zastupnicke usluge. o Obaveza predaje dokumenata. sam nalog ima karakter punomocja. ona se odreduje ugovorom ali moze biti odredjena i po tarifi zastupnika. da daje strucna misljenja da daje izjave . o Obaveza vodjenja zastupnickog dnevnika i sastavljanja zakljucnica – Poslovna knjiga koju vodi trgovinski zastupnik naziva se zastupnicki dnevnik. medjutim jedan zastupnik za istu vrstu poslova na istom podrucju ne moze da obavlja svoju delatnost za vise nalogodavaca. nalogodavca je duzan da mu preda sve informacije. uzorke. o Obaveza pridrzavanja uputstva i naloga – Trgovinski zastupnik se mora pridrzavati uputstva i ne sme prekoraciti data ovlascenja.zavisi od toga koji je obim ovlascenja dat zastupniku i koja je vrsta ovlascenja u pitanju. Specijalno ovlascenje je ono na osnovu koga je zastupnik ovlascen da zakljuci jedan ugovor ili vise unapred odredjenih ugovora.Jedan nalogodavac moze imati vise zastupnika na istom podrucju cak i za istu vrstu poslova. ovlascenja. o Obaveza polaganja racuna – zastupnik je duzan da nalogodavcu polaze racune o svom poslovanju. Bitni elementi ugovora . dokumanta. Obaveze trgovinskog zastupnika o Obaveza vrsenja poslova zastupanja – trgovinski zastupnik je obavezan da u vrsenju svoje zastupnicke delatnosti obavlja niz pravnih u faktickih radnji. ali je obavezan da ih cuva. . 105 . potencijalnim klijentima.. jer se nalogom trgovinski zastupnik ovlascuje sa u ime i za racun nalogodavca posreduje.Da bi zastupnik mogao da zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca on mora imati ovlascenje. modele koje ce mu biti u koristi u vrsenju svoje duznosti. da se stara o izvrsenju ugovora. o Obaveza vracanja stvari Obaveze nalogodavca o Obaveza pridrzavanja datog naloga –nalogodavac daje nalog svom zastupniku kojeg on mora de se pridrzava. Zastupanje obuhvata i posredovanje.

odnosno nalozeni poasao koji ce komisionar po nalogu komitenta obavljati i provizija. Izmedju komitenta i komisionara. o Postupanje po nalozima komitenta – komisionar je duzan da se pridrzava naloga svog komitenta. a za racun svog komitenta prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime.Ovo je ugovor je usluzne prirode. a ako postoji nalog o osiguranju komisionar je duzan da robu osigura.u praksi se zakljucuje u pisanom obliku. o Obaveza Obavestavanja – Ova obaveza daje mogucnost komitentu da kontrolise rad komisionara I istovremeno da stiti svoje interese. Komisionar vrsi pravne radnje u svoje ime a za racun komitenta. * Sadrzina ugovora . Komisionar pazljivo bira trece lice sa koji ce zakljuciti ugovor. treba istaci progovor ako za to postoje razlozi. dvostrani. UGOVOR O KOMISIONU . o Cuvanje komitentove robe – Komisionar odgovara za sva ostecenja na robi dok se ona nalazi kod njega. Komisionar ne sme da oda identitet komisionara trecem lici i obruto. lica koji ce u svoje ime. Znacaj ugovora o komisionu je visestruk. Indikativan (obavezuje komisionara. komitentu a ce u svoje ime a za racun komintetna obaviti jedan ili vise poslova koje mu komitent poveri. Obaveze komisionara o Izvrsavanje naloga sa paznjom privrednika – za slucaj nejasnoca u pogledu sadrzine naloga komisionar ce zahtevati naknadna objasnjenja od svog nalogodavca. tj. .Ako komisionar zakljuci ugovor pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji su u nalogu komisionar je duzan da komitentu naknadi razliku u ceni kao i prouzrokovanu stetu. on je uslovljen razvojem trzista i prodajom robe preko treceg lica. Nas zakonodavac ipak predvidja da je komisionar duzan da saopsti identitet treceg lica komitentu da bi se izbegli spekulativni poslovi. Plasiranje i prodaja proizvoda na razlicitim podrucjima uslovila je pojavu komisionala. Bitni elementi ugovora . teretan i neformalan ugovor. ali je duzan da prethodno obavesi komitenta) i fakultatitivni (sadrzi savete komitenta od kojih komisionar moze da odstupi u svako doba. kao i za njenu propast. a komitent se obavezuje da mu plati naknadu. a za njegov racun. sam ce obaviti svoj posao i nece ga poveriti drugom licu. 91. Nepostovanje ovog naloga povlaci za sobom odgovornost za prouzrokovanu stetu komitentu. 2. odrzava. a druga komisionar. Ugovor o komisionu se definise kao ugovor kojim se komisionar obavezuje drugoj srani. Ovo je imenovan. ugovorom ili ugobicajenim nacinima. o Zastita interesa komitenta – kad primi robu mora odmah da utvrdi njeno stanje i da o tome obavesti komitenta. jer nastaje na osnovu usmenog naloga koji komitent daje komisionar .Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju dve strane od kojih je jedan nalogodavac (komitent). vodeci racuna o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Nalog u sebi sadrzi ovlascenje kojim se komisionaru poverava obavljanje jednog ili vise poslova. kao i one troskove koji su nastali izdavanjem naknadnih naloga. skladisti. Medjutim nalogodavac ce dugovati neuobicajene troskove koji su nastali u cilju zasitite interesa nalogodavca. njime se postize brzi promet i plasiranje robe na trzistu. s tim da je ovlascen da odstupi od njegove sadrzine kada to diktiraju trzisni uslovi ili interesi komitenta. Ako je neophodna brza prodaja zbog stanja u kome se roba nalazi komisionar je duzan da to uradi. Izmedju treceg lica i komitenta.Komisionar je duzan ako primi robu da je cuva.o Obaveze naknade troskova – Nalogodavac nije duzan da zastupniku naknadi uobicajene troskove koji su uracunati u proviziju. Komitent moze dati 3 razlicite vrste naloga: imperativni (obicno sadrzi limitiranu cenu bilo kod kupovine ili prodaje.smatra se nalozen posao. . On ce poveriti komisioni posao drugom komisionaru ako je za to ovlascen ili je u interesu komitenta. ako je isti zakljucen pod nepovoljnim uslovima. zbog cega dolazi do 3 vrste ugovora: 1. 106 . Izmedju komisionara i treceg lica i 3. ali mora postupati kao savestan privrednik). ako komisionar odstupi komitent moze odbiti da prizna ovaj ugovor).Ugovor o komisionu pocinje primanjem naloga. Provizija se odredjuej tarifom. Ako komisionar ne zeli da prihvati nalog o tome treba odmah da obavesti nalogodavca. Komitent moze odbiti da prihvati zakljuceni pravni posao.

Ovim ugovorom prodavac otklanja svoju odgovornost. o Polaganje Racuna komitentu – komisionar je duzan da prikaze sva primanja i sve izdatke koje je imao u vezi izvrsavanja ugovora okomisionu. o Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere – ovom klauzulom komisionar jemci svom komitentu da ce lice sa kojim je zakljucio ugovor izvrsiti svoje obaveze. . Obim kontrole zavisi od narucioca kontrole. 107 .Predmet kontrole moze biti roba. Obaveze komitenta o Placanje provizije – Pravo na nadoknadu komisionar stice u momentu kada je izvrsio komisoni posao. a kupac obezbedjuje da ce ugovoreno primiti. Kontrolu mogu da vrse i razne druge institucije. Ove organziacije kao predmet kontrole imaju kompletnu kontrolu. 3. hrane. 4. kao i usled propasti stvari. o Predaja svih koristi – komisionar je duzan da prenese sve koristi i ocekivane i neocekivane jer je komisionar istupao za racun komitenta.konsignatoru da sa svoje konsignavcije koja je u formi skladista vrsi prodaju pobe. hemiski proizbodi ali i kontrola pakovanja.Zakonodavac nalaze da se pojedine vrste roba ne mogu pustiit u promet ako ne zadovoljavaju minimalne standarde kvaliteta. ali obicno se obracun vrsi po okoncanju posla. On moze prestati i opozivom naloga.Komitent dobija ime konsignant.Ono oko cega se strane moraju dogovoriti i bez cega ugovora nema je predmet kontrole. zbog ovoga komisionar ima pravo na uvecanu provizij o Samostalno istupanje komisionara – podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog komitenta ili u svojstvu prodavca svom komitentu. * Sadrzina ugovora Obaveze vrsioca kontrole o Izvrsenje narucene kontrole – Vrsilac kontrole ima obavezu da izvrsi narucenu kontrolu onako kako je ona ugovorena prema pravilima struke i obicajima. Ispunjenjem obaveza ugovornih strana ugovor o komisionu prestaje. Kontrolu mogu da vrse i razne vrste organziacija. o Naknada troskova – ponovi pricu iz prethodnih lekcija o Preuzimanje obaveza od komisionara – Po okoncanju ugovora nastaje obaveza komitenta da preuzme sve one obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju uzvrsenja ugovora o komisionu.Zanacaja ugovora o kontroli robe je izuzetno velik za razvoj tehnologije i udaljena trzista. 2.o Vodjenje knjiga – komisionar je duzan da hronoloski zavodi sve poslove po osnovu dobijenog naloga. Kontrola se mora vrsiti objektivno. usluga ili stvar koja nije namenjena prometu. istovara…Najsigurnija kontrola je ona koju obavljaju ovlascene kontrolne organizacije po medjunarodnim standardima i propisima. Posebne vrste ugovora o komisionu o Ugovor o konsignaciji – je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljno trgovniski promet. Predmet kontrole je veoma raznolik. kao i da prilozi sva dokumenta kojima pravda primljeno ili dato kao i druga propratna dokumetna. Kontrolu vrsi kupac. Kontrolu vrsi prodavac i svoj nalaz prilaze dokumentima koja prate robu. Ako dodje do ove situacije dodje tada dolazi do zakljucenja ugovora o prod 92. Komisionar moze zahtevati da posle svakog delimicnog ispunjenja ugovora primi srazmerni deo naknade. salje svoju robu u inostranstvo na prodaju I cuvanje drugom licu komisionaru. UGOVOR O KONTROLI ROBE . . Kontrola moze biti sa garancijom ili bez garancije. . vrsta kontrole i provizija. oni mogu biti medikamenti.Stvar namenjena trzistu podleze razlicitim vrstama kontrole: 1. utovara. ona moze biti potpuna ili delimicna. Provizija je utvrdjena ugovornom ili tarifom komisionara. Bitni elementi ugovora i njegov znacaj .

davanje uzorka.Ono o cemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zakljucen je vrsta usluge speditera.Zakon o obligacionim odnosima. Njime se obavlja domaca i medjunarodna spedicija. Bitni elementi i vrste ugovora . Obaveze narucioca kontrole o Omogucava vrsenje kontrole – u smislu da omogucava pristup robi. organizovanje otpreme i prevoza stvari. kao posebnom ugovoru u privredi. obelezi.Iz ugovora u spediciji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Po pravnoj prirodi sertifikat je jednostrana izjava volje vrsioca kontrole. Ako je kontrola sa garancijom odgovornost vrsioca kontrole je veca. Polaganje racuna – Po obavljenoj kontroli vrsilac kontrole ima obavezu da polozi racun u celini nalogodavcu. odnosno kao da je sam vrsio kontrolu. kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje. UGOVOR O SPEDICIJI . Obaveza cuvanja robe od zamene – kontrola robe se vrsi na razlicitim mestima. davanje instrukcija. poslove. skladistenja. On mora da je cuva od ostecenja i da je cuva od zamene.Poslovi speditera su raznovrsni.Odgovornost vrsioca kontrole zavisi od vrste kontrole koju vrsi. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. Naknada ne mora biti ugovorena. . . odnosno brojne radnje. Kod obicne kontrole vrsioc kontrole odgovara za svoj rad kao strucno lice. skladistenje robe i sl. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u prevozu.Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na vecoj daljini. kauzalan i specijalizovan ugovor o uslugama na trzistu. da stvari sortira. ovo se odnosi na neuobicajne troskove. Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavac ili komitent). o nuzin I korisnim troskovima. Za vreme vrsenja kontrole se vodi zapisnik u koji se unosi sve sto je obaveljno. da obavi poslove carinjenja. tako da vrsilac kontrole mora robu cuvati kao dobar domacin. Obaveza Obavestavanja – Vrsilac kontrole je duzan da blagovremeno obavestava narucioca kontrole o znacajnim okolnostima. tada postoji i obaveza placanja u posebno ugovorene naknade. ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Obaveza izdavanja sertifikata – Sertifikat je pisana isprava koji sadrzi podatke o izvrsenoj kontroli. 93. a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. izrasato iz ugovora o prvozu. jer se 108 . Odgovornost vrsioca kontrole . dostavljanje dokumentacije. . sve nalaze i misljenje vrsioca kontrole. tj. a ne kao dobar strucnjak. neformalan. o Obaveza placanja naknade – naknada moze biti ugovorena ili prema tarifi ili vazecim poslovnim obicajima o Obaveza placanja posebnih troskova – Ako je vrsilac kontrole imao posebno ovlascenje po kome se istupao kao zastupnik narucioca kontrole. Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zakljuci ugovor o prevozu u svoje ime a za racun nalogodavca. dvostrano teretan. osiguranja. pravne i fakticke koje sluze otpremanju stvari za prevoz. pakuje. Na strani komitenta moze biti domace i strano lice. Vrsenje pravnih radnji po nalogu – narucilac kontrole moze izdati nalog da vrsilac kontrole obavi i druge pravne radnje kao sto su: preuzimanje robe u ime i za narucioca. kao i fizicko i pravno lice. jer njegova delatnost nije cuvanje robe (kao npr. Ako vrsioc kontrole poveri vrsenje kontrole trecem licu on odgovara za izbor tog lica. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znaci da stvari pripremi za prevoz. Poslovi spedicije nisu isto sto i poslovi vozara.Ugovor je imenovan. skladister). kao i nalazi do kojih se doslo. Setrifikat je i dokaz o izvrsenoj kontroli.o o o o o nepristrasno i strucno. . pravni odnos izmedju speditera i treceg lica. zakljuci ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz.

je kad se spediter ugovorom obaveze da ce odgovarati za rad trecih lica koja ucestvuju u realizaciji poslova spedicije. kontrolu roba. o Obaveza komitenta za naknadu troskova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga. Sve ove usluge uracunate su u fiksnu cenu. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva. dizajnerskog resenja. Ugovor se zakljucuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva.ona moze odrediti i na drugi nacin. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari vec i predaju pratecih dokumenata neophodnih za prevoz. prevozno sredstvo i nacin prevoza. s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje. duzan je da odmah o tome obavesti nalogodavcai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva. 109 .Licenca je pravo koriscenja tudjeg izuma ili patenta uz odgovarajucu nadoknadu. a druga strana se obavezuje da za to plati nadoknadu. zakljucuje jedan ugovor o prevozu. Fiksna (pausalna) spedicija . obracun troskova. Visina provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih usluga. tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju sukcestivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu. tada on samo odgovara za izbor ovog lica ali i ne za njegov rad . osiguranje. carinjenje. *Sadrzina ugovora Obaveze speditera o Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz stvari.Posebne vrste spedicije su: Del credere spedicija . . skladistenje… o Obaveza placanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izracunavanje visine provizije. dvostrano teretan (jer je naknada obavezan element). i Zbirna spedicija podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata.je ona kod koje je ugovorena fiksna naknada. o Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta. To je ugovor kojim se jedna strana . Obaveze komitenta o Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu.Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u slucaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. UGOVOR O LICENCI .Ugovor o licenci je pojmovno odredjen Zakonom o obligacionim odnosima. Ugovorom se odredjuje pravac prevoza. prezentrira izvestaj o radu. . U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno. izdaje jednu prevoznu ispravu. manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu.davaoc licence obavezuje drugoj stani . Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od treceg lica. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu. Ako spediter ima izricito ili precutno ovlascenje svog nalogodavca da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru. . izvaga. Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji. prevoznog pravca… o Obaveza polaganja racuna – spediter ima obavezu da polozi racun komitentu o svom radu. formalan. Ovaj ugovor je imenovan. iznos provozije i ostalo. o Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i faktickih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta. 94. Kad vrsi prijem od treceg lica on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta.sticaocu licence da mu ustupi u celini ili delimicno pravo iskoriscavanja pronalaska. Ako uoci neodstatke. tehnickog znanja i iskustva. trajan. ziga. On je duzan da blagovremeno upozori o nedostacima naloga. Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguce po njima postupati. jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima.ovo lice se naziva medjuspediter.

Predmet ugovora o licenci moze biti pravo iskoriscenja tudjeg patenta. da jemci da pravo iskoriscavanja nema tereta i da nije ograniceno u koriscenju. .Njegovo pravo da ekonomski eksploatise svoj izum je vremenski ograniceno. da robu obavezno obelezava da je proizvedena po licenci. . da iskoriscava predmet licence na nacin u obimu i granicama kako je ugovoreno.Licenca moze biti iskljuciva i neiskljuciva. . da garantuje tehnicku izvodljivost i upotrebljivost predmeta licence. 4.Licenca moze biti prostorno ogranicena i neogranicena. To moze biti novi izum. Bitni elementi i vrste licenci . Ako iskljuciva licenca nije izricito ugovorena smatra se da je rec o neiskljucivoj licenci. da roba koju proizvodi mara biti istog kvaliteta kao i roba davaoca licence.Ugovor o licenci dobija sve vise na znacaju kako se razvijaju tehnika i tehnologija i znanja iz oblasti prirodnih nauka. 110 .. Ugovor moze prestati i otkazom.. da plati naknadu koja je jednokratna ili u ratama ili uslovljena obim koriscenja. 2. na sta svaka strana ima pravo.Licenca moze biti vremenski ogranicena i neogranicena.Ugovor o licenci prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora. To ogranicenje vrsi zakon. da preda tehnicku dokumentaciju neophodnu za primenu predmeta licence.Ugovorne strane mogu biti davalac licence i sticalac licence. da preda predmet licence u odredjenom roku. ako nije utvrdjen ugovorom iznosi 6 meseci.Drugi bitan element ugovora je naknada. da ako je predmet licence iskoriscavanje neregistrovnog izuma ili tajno tehnicko znanje ili iskustvo to cuva u tajnosti. U tom slucaju davalac licence zadrzava ostale mogucnosti iskoriscavanja predmeta licence. . U prvaom slucaju ce naknada biti veca u drugom manja. . naknada se utvrdjuje ugovorom. 3. . Prestanak ugovora . 3. stvaralac jednog objekta industrijske svojine naziva se izumitelj ili pronalazac.Predmet ugovora moze biti i koriscenje dizajnerskog resenja. .Predmet licence je je pravo ekonomskog iskoriscavanja tudjeg objekta industrijske svojine. da daje uputstva i obavestenja potrebna za uspesno iskoriscavanje predmeta licence. I na jednoj i na drugoj strani mogu biti fizicka i pravna lica.Lice koje je kreator. ziga. 5. vec i vreme ispalte kao i nacin isplate naknade. 5. ali uz davanje otkaznog roka. Otkazni rok se utvrdjuje ugovorom. Iskljuciva licenca se izricito ugovara.ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme istekom predvidnjeg roka koriscenja licenca.Izum koji je pravno zasticen naziva se patent. * Sadrzina o prestanak ugovora Obaveze davaoca licence: 1. Ona daje sticaocu licence iskljucivo pravo iskoriscavanja predmeta ugovora. ekonomsko iskoriscavanje objekata je pravo koje je prenosivo. . Medjutim. Ona se uglavnom poklapa sa drzavnom teritorijom jedne zemlje. Njegovo pravo na objekat je njegovo licno pravo i ono je neprenosivo. Roba koja je proizvedeba po licenci mora da nosi oznaku da je proizvedena po licenci. pronalazak koji nije pravno zasticen.. i da pruza zastitu u pogledu zahteva trecih lica Sticalac licence je obavezan: 1. Davalac licence ne moze dati otkaz u toku prve godine. Ugovorom se utvrduje ne samo visina. 4. 2.

4. da se odlozi izdavanje robe. . Ko je imalac ovlascenog prenosivog lista moze da raspolaze robom u toku prevoza. brzovozni i ekspresni prevoz robe. o Obaveza Obavljanja carinskih i drugih radnji – zbog toga je neophodno da posiljalac uz robu preda i adekvatnu domukentaciju da bi se mogli izvrsiti carinski poslovi. a posiljalac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu. original prati robu a duplikat se predaje posiljaocu. Pod ugovorm o prevozu zakonodavac podrazumeva takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze na odredjeno mesto neko lice ili neku stvar.da se roba zaustavi u toku prevoza.Prevoz zeleznicom moze biti unutrasnji i medjunarodni. on sluzi kao daokaz da je ugovor zakljucen. oznacenje primaoca. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNICOM . da se roba izda u drugoj stanici. Prilikom prijema robe na prevoz zelezina ima obavezu da utvrdi broj komada dencane robe. Po njima. Ako primalac ne preuzme robu na vreme ne daje pravo zeleznici da se brine o robi. Zeleznica moze odbiti prijem robe na prevoz ako posiljalac ne postuje propise ili ako je prevoz nemoguc. da utvrdi tezinu da proveri da li su ispunjeni uslovi za prevoz. Bitni elementi. 111 . Roba vrati u otpremnu stanicu. .Ako nije izdat prenosivi teretni list posiljalac ima pravo da naknadno vrsi izmene ugovora ali u pisanoj formi. Ako je kriterijum vreme razlikuje se: sporovozni.Ugovor o prevoznu zeleznicom je imenovna. 3. da se roba vrati posiljaocu. .000 kg) ili obicne vagonske posiljke (tezina prelazi 5. mada mada neki smatraju i da je formlanan. . 3.Bitni sastojci ugovora o prevozu robe zeleznicom su: predmet prevoza. prevoznina i prevozna distanca.Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka. ako su promene u suprotnosti sa vazecim propisima. tovarni list i vrste ugovora . sa obaveznom da naknadi troskove. zatim da je preveze do uputne stanice i da je preda primaocu. Ako je kriterijum velicina stvari dele se na dencane (tezina do 5. Ugovor je zaljucen i u slucaju da posiljaocu bude izdata potvrda o prijemu posiljke na prevoz. kolicnie i tezine stvari. Rok se utvrduje tarifom ili zakonom.ako bi zbog izvrsavanja izmene doslo do poremecaja u saobracaju.Zeleznicki prevozilac je duzan da po postignutoj saglasnosti sa posiljaocem o predmetu prevoza. vozarini i prostornoj distanci primi robu na prevoz i za svaku posiljku izda posebno popunjen tovarni list . 5. 6. Tovarni list mora da sadrzi mesto i datum sastavljanja. o Obaveza cuvanja robe – zeleznica je duzna da robu cuva i pre i za vreme prevoza sve do trenutka njenog izdavanja.000 kg). neformalan. Obaveze zeleznickog prevozioca o Obaveza prijema robe na prevoz – zeleznica je duzna da primi svaku robu na prevoz od otpremene do uputne stanice. a izdavanje tovarnog lista dokazom o zakljucenom ugovoru. naznacenje posiljaoca. da se roba preda drugom primaocu. smatraju ga zakljucenim kad se postigne saglasnost o bitnim elementima ugovora.u njemu deo podataka popunjava prevozilac a drugi deo podataka posuljalac. Znacaj ugovora o prevozu zeleznicom je u ostvarivanju ekonomicnog prevoza uz male prevozne troskove za odredjenu vrstu robe. Zeleznicki prevozilac prima robu na prevoz od posiljaoca a za vreme prevoza ima obavezu da je cuva. Pristalice shvatanja da je ugovor konsensualan. ako izmena ugovora po prirodi stavri nije moguca. naznacrnjr vrste.U nacelu prevoz zeleznicom ragulise Zakon o obligacionim odnosima. dvostran.Ugovorene strane su zeleznicki prevozilac i posiljalac. Zeleznica nije duzna da primi robu na prevoz u slucaju kada je zabrenjen prevoz odredjene robe ili kad je prevoz takve robe iskljucen iz zeleznickog prevoza. dok je primalac lice koje nije strana u ugovoru. teretan ili sukcesivan. predaja robe na prevoz smatra se realizacijom zakljucenog ugovora. . o Obaveza izvrsavanja naknadnih naloga posiljalaca – posiljaca ima pravo da zahteva naknadnu izmenu ugovora o zeleznickom prevozu a zeleznica ima obavezu da postupa po naknadnim nalozima osim u slucaju: 1. o Obaveza da se izvrsi prevoz robe – na zeleznici je da preveze robu od otpremene do uputne stanice prevoznim putem koji je dogovoren i to u dogovorenom roku. . 2 . uputnu stanicu. Posiljalac moze zahtevati da se: 1. 2.95.

ako roba nije pakovana ili nedovoljno upakovana usled cega je doslo do ostecenja. Primalac je duzan da potvrdi prijem robe i da izvrsi uplate koje su naznacene u tovarnom listu. Kod jednogranskog prevoza narucilac prevoza ima 2 mogucnosti: 1.Ugovorne strane su organizator prevoza i narucilac prevoza. 2. Visegranski saobracaj moze vaziti po principu mrezaste odgovornosti (narucilac prevoza zakljucuje ugovor o prevozu sa svakim prevoznikom posebno.Zakonom je utvrdjen limit odgovornosti zeleznice. zeleznica odgovara samo do visine zakonom utvrdjenog limita. pa mu svaki odgovara po pravilima saobracajnog prava u okviru koga vris prevoz) ili na principu jedinstvene odgovornosti (zakljucuje ugovor sa jednim prevoznikom koji mu odgovara po posebnim i jedinstvenim pravilima nezavisno od toga koliko je vozara ucestvovalo u prevozu) .Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o mesovitom prevozu robe se definise kao ugovor kojim se jedna strana u svojstvu organizatora prevoza obavezuje drugoj strani u svojstvu narucioca prevoza da ce organizovati prevoz stvari od mesta preuzimanja do mesta opredelenje podsrsdstvom najmanje dva razlicita prevozna sredstva.Ovaj ugovor se jos naziva i ugovor o kombinovanom prevozu.Nacini obavestavanja: preporuceno pismo.Visegranski prevoz je onaj u kome ucestvuju vise vozara iz razlicitih grana saobracaja. i raznosac obavestenja.o Obaveza obavestavanja o prispecu i predaja robe – cim roba stigne u uputnu stanicu zeleznica je duzna da izvesti primaoca robe o tome i da mu odredi rok za podizanje prispele robe.Kombinovani prevoz odlikuju sledece spacificnosti: 1. 3. ako je doslo da uginuca ili ostecenja zivih zivotinja u prevozu . a zeleznica odmah obavestava posiljaoca.Zeleznica se oslobadja odgovornosti u slucaju ako je gubitak ili ostecenje nastalo pod sledecim okolnostima: 1. 4. odrzavanja robe. 3. o Obaveza naknade troskova – Zeleznica ima pravo na nakandu svih onih troskova koji su se pojavili kao neocekivani i korisni za korisnika prevoza: placanje takse. . ako steta prelazi limit. . Bitni elementi ugovora . carine. .su predmet prevoza. 96. ako je vresen otvorenim kolima ili na osnovu propisa ili sporazuma strana. odgovornost organzatora je limitirana odredjenim pravilima. da sa svakim prevoznikom u uzastopnom prevozu zakljuci ugovor o prevozu robe tako da mu svaki prevoznik odgovara za jedan deo prevoza ili 2. 5. osoblju ili drugim licima koja je zeleznica angazovala zeleznica ima pravo na naknadu stete. Primalac moze da odbije robu. Obaveze posiljaoca o Obaveza placanja prevoznine – Visina prevoznine utvrdjuje se u zeleznickoj tarifi koju obrazuje zeleznica uz saglasnost drzave. Prevoz robe se vrsi u istoj grani saobracaja prevoznim sredstima iste vrste. ugovor se odnosi na ceo prevoz nezavisno od vrste prevoznog sredstava. ugovor zakljucuju samo dve strane. 112 . organizator izdaje jedinstvenu pravnu dozvolu. o Obaveza naknade stete – Ako je korisnik naneo stetu zeleznickom prevoznom sredstvu. . Zeleznica odgovara i za prekoracenje roka isporuke. 2. 4. vrste prevoza i vrste robe. On odgovara za ostecenja na robi koja nastaju od trenutka prijema robe do trenutka njenog izdavanja. Odgovornost i oslobadjanje od odgovornosti zeleznice . UGOVOR O MESTOVITOM PREVOZU ROBE .Za korisnika prevoza zakljucivanje vise ugovora radi prevoza iste robe pokazalo se kao skup i slozen pravni posao pa se u praksi uglavnom zakljucuje jedan ugovor izmedju dve strane. Visina vozarine zavisi od prevoznog puta. . da zakljuci ugovor sa prvim prevoznikom koji ce zakljucivati ugovore o prevozu sa sledecim prevoznicima ali kao punomocnik narucioca prevoza.Prevoz mora biti izvrsen sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva i dva razlicita prevoznika. prevozna relacije i vozarina. a moze i primalac. 5. Prevozninu placa posiljalac. telegram. telefon. .Zeleznica odgovara kako za delimican tako i za potpuni gubitak robe.Jednogranski prevoz se naziva direktni prevoz ili uzastopni prevoz. U ovom slucaju prevoz robe se obavlja sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva. ugovor o visegranskom prevozu. ako je utovar ili istovar robe vrsio posiljalac na osnovu propisa ili sporazuma strana. ako je roba potpuno ili delimicno izgubljna zbog prirodnih svojstava robe.

U nasem pravu ugovor o mesovitom prevozu nije posebno regulisan. . . U drugom slucaju moze se odrediti da organozator prevoza odgovara prema jedinstvenim pravilima koja vaze za kombinovani prevoz. ista svrha.Ugovor o direktnom lizingu se zakljucuje kada je predmet manje tehnicke slozenosti i manje vrednostu (bela tehnika. Kad su u pitanju skupi proizvodi visoke tehnologije. vazdusnim i vodenim putem. Ovo je pocetni oblik lizing posla. potencijalni korisnik nije u mogucnosti da zakljuci ugovor o lizingu. Odgovornost organizatora mesovitog prevoza . UGOVOR O LIZINGU . Konvencija Un o medjunariodnom mulitimodalnom transportu robe. 2. . automobili. . tj. vec zakoni koji regulisu prevoz robe kopnenim. za organizatora prevoza je ovaj drugi vid nepovoljniji. On trazi finansijera koji ce mu priteci u pomoc kupovinom takve robe koju ce mu dati na koriscenje uz naknadu u ratama.Kada je rec o proizvodima manje vrednosti ugovor o lizingu se zakljucuje neposredno izmedju proizvodajca robe i njegog korisnika.U poectnoj fazi svoga razvoja ugovor o lizingu je blizak ugovoru o zakupu.U biti lizing posla lezi finansiranje slozene opreme i kompleksinih postrojenja. 3. koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica. primaocu lizinga (lessee).Indirakta lizing podrazumeva 3 subjekta-dva ugovora. 97. 113 .jedan predmet (i jednu zajednicku kauzu-jedan osnov. za slucaj kada nastupi steta. od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani.Ovaj ugovor je od posebnog prevoza robe na velikom udaljenostima i to u slucaju kada jedan prevoznik nije u mogucnosti da izvrsi ceo prevoz.Odnos strana u lizing poslu je mnogo slozeniji. Vremenom se modifokovao zbog raznovrsnosti predmeta ugovora (tehnicki slozena oprema.U praksi se najcesce ugovra primena Konvencije UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980. Drugi vid je mnogo povoljniji za narucioca zbog veceg stepena sigurnosti u pogledu nadoknade stete.Najznacajniji medjunarodni izvori prava su: 1. kada je potrebno vise prevoznika i vise transportnih sredstava. tv aparati). Ovaj posao se se naziva trostrani lizing (indirektni). sto ova dva ugovora cini medjusobno vezanim.spada u red najznacajnijih pitanja. . Jednobrazna pravila za ispravu medjunarodnog prevoza. Iz definicije proizilazi da ugovor o lizingu zakljucuju dve strane koje ugovorom odredjuju svoja prava i obaveze. regulisu i pitanje prevoza robe kad ucestvuje vise prevoznika razlicitim prevoznim sredstvima. Nedostatak jednog ugovora cini besmislinim onaj drugi. .. isti cilj). .Odgovornost organiztora moze biti ugovorena ili po sistemu mrezaste odgovornosti ili po sistemu jedinstvene odgovrosnosti. Nas zakonodavac je doneo zakon samo o jednoj vrsti lizinga . On mora da zakljuci ugovor o kupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem i da zaljuci ugovor o lizingu sa primaocem lizinga. U lizing poslu je centralna licnost davalac lizinga jer on finansira posao. ako je davalac lizinga istovremeno i proizvodjac i isporucilac predmeta ugovora rec je o direktnom lizingu. . Dakle. U prvom slucaju organizator odgovara po pravilima one grane saobracajnog prava na kome je doslo do ostecenja ili kvara robe. .finansijskom lizingu. Pravila o ispravi multimodalnog prevoa iz 1990 god. a nas zakonodoavac ga naziva posao finansijskog lizinga. a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga da placa lizing naknadu u ratama i da po iteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi. slozeno postrojenje). Ugovor o lizingu – definise se kao govor koji zakljucuju dve strane. da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjen peroid. ova konvencija uredjuje odgovornost organizatora prevoza robe na medjunarodnom planu. U praksi se direktan lizing redje zakljucuje.

- Moze se reci da je to novi, neimenovan ugovor, autonoman, nikao u poslovnoj praksi, dvostran, teretan, formalan, sa trajnim prestacijama, po mnogim elementima mesovit ugovor (kao sto su elementi ugovora o zakupu, o prodaji, o kreditu…) i ugovor sa specificnom sadrzinom. Izvori prava i vrste ugovora - Mnoge zemlje nemaju pravu regulativu u ovoj materiji. 1988 u Otavi je doneta konvencija o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja nije u celosti regulisala ovu materiju. - U nasem pravu kao izvori prava sluze: Zakon o finansijskom lizingu, opsta pravila obligacionog i ugovornog prava, carinski propisi. o S obzirom na broj subjekata u lizing poslu ugovori se dele na direktan lizng i indirektan lizing. o S obzirom na to da li je ugovoren bazicni rok, tj rok u kome se ne moze otkazati ugovori o lizingu, postoji operativni i finansijski lizing. o S obzirom na karakteristika predmeta ugovora o lizingu on moze biti: ugovor o lizingu potrosnih dobara, ugovor o lizingu vec upotrebljivanih proizvoda., ugovor o lizingu pokretnih i nepokretnih stvari. Lizing posao - finansijski lizing – je jos poznat pod nazivom indirektni ili trostrani lizing. - Strane u poslu finansijskog lizinga su:  Isporucilac predmeta lizinga (kiji je istovremeno i proizvodac, tj. Prodavac koji zakljucuje ugovor o isporuci, prodaji proizvoda sa davaocem lizinga).  Davalac finansijskog lizinga (je po pravilu lizing drustvo, kompanija koja finansira lizing posao i njome se bavi profesionalno, kao svojom redovnom delatnoscu radi zarade).  Primalac lizinga, tj. korisnik finansijskog lizinga koji je inace bez sredstava. - Posao finansijskog lizinga cine dva ugovora: o Ugovor o isporuci – zakljucuju ga isporucilac predmeta lizinga i davalac lizinga. Ugovor u osnovi predstavlja ugovor o kupoprodaji. Davalac lizinga na osnovu ugovora o isporucu koji zakljucuje sa isporuciocem stice pravo svojine na predmetu lizinga uz obavezu da isporuciocu plati ugovorenu cenu o Ugovor o lizingu – zakljucuju ga davalac lizinga i primalac lizinga. Ovim se davalc lizinga obavezujeda ce na primaoca lizinga preneti ovlascenje drzanja i koriscenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, koje ne moze biti krace od dve godine. Primalac lizinga se obavezuje da mu placa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Bez ova dva ugovora nema finansijskog lizinga. - Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora a to su: 1. naznacenje predmeta lizinga, 2. iznos lizniga, 3. iznos pojedinacnih naknada, 4. vreme placanja, 6. rok na koji je ugovor zakljucen. - Isporucilac lizinga – On moze biti istovremeno i davalac lizinga – u tom slucaju dolazi do direktnog lizinga. Isporucilac moze biti i pravno i fizicko lice. On je u pravnom odnosu sa davaocem lizinga a u faktickom odnosu sa primaocem lizinga. - Davaoc lizinga – Moze biti samo pravno lice u formi privrednog drustva. Da bi mogao da se osnuje kao davalac lizinga on mora da ispunjava odredjene uslove koje zakon izricito nalaze: 1. Mora da obavlja iskljucivo poslove finansijskog lizinga 2.Njegov novcani deo osnovnog kapitala ne sme biti manji od 100.000 evra u din. protivvrednosti. 3. mora imati dozvolu NBS za obavljanje poslova fnan. lizinga. - Primalac lizinga – on je duzan da preuzme predmet lizinga od isporucioca na nacin u vreme i mestu kako je predvidjeno ugovorom o finansijskom lizingu. Primalac lizinga ima obavezu da predmet lizinga koristi sa paznjom dobrog privrednika i da koriscenje bude u skladu sa ugovorom i namenom predmeta lizinga. On ima obavezu da predmet lizinga odrzava, servisira i vrsi potrebne opravke.

114

- Zakonom su predvidjene stroge pravne posledice za slucaj neplacanja lizing naknade. Prilikom zakljucenja ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga moze ugovoriti da po isteku ugovorenom roka o koriscenju predmeta lizinga: 1. Predmet lizinga vrati 2. Predmet lziniga otkupi po nizoj ceni 3. Koriscenje lizinga produzi. - Ugovor o lizingu prestaje na sledece nacine: protekom roka na koji je zakljucen, propascu predmeta lizinga, propascu lizinga usled dejstva vise sile. Znacaj lizing posla – ogleda se u vise pravaca: 1. proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao nalaze put do potrosaca, sto putem klasicne prodaje ne bi bilo ostavrivo, 2. putem lizing posla vrsi se integracija proizvodajca, trgovine, finansijskih organizacija i potrosaca, 3. lizing posao pokazuje da se do potrebnih sredstava u privredi ne mora doci sticanjem prava svojine kupovinom ili kreditom, 4. lizing omogucava dobit svim stranama u ovom poslu.

98.

UGOVOR O FAKTORINGU

- Ugovor o faktoringu je nastao u spoljnotrgovniskoj razmeni , a zatim je prihvacen i u okviru unutrasnje trgovine. - Ugovor o faktoringu je pravni posao koji zakljucuje dve strane od kojih je jedna faktor a druga klijent, kojim se klijent obavezuje da na faktora prenese svoja postojeca potrazuvanja ili buduca koja ima po

115

osnovu ugovora o prodaji ili vrsenja usluga, kako bi ih faktor naplatio u svoje ime i za svoj racun i da mu za to plati naknadu (proviziju), a faktor se obavezuje da mu odmah isplati otkupljeno potrazivanje ili da mu plati u odredjenom roku ili da mu plati u vidu kredita. Sustina ugovora o faktoringu je kupovina prava potrazivanja. - Savremeni ugovor o faktoringu je neimenovan, dvostran , teretan, sa trajnim prestacijama, autonoman (nikao u praksi), formalan, tipski ugovor, ugovor intuitu personae, jer je osnovni preduslov dublje poverenje izmedju ugovornih strana. - Ugovorne strane su faktor i komitent. Faktor je po pravilu finansijski mocna organizacija, koja se poslom faktoringa bavi samostalno ili kao clan medjunarodne poznate mreze za faktoring. One se mogu osnivati od strane velikih svetskih banaka ili se same banke bave poslovima faktoringa u sklopu specijalizovanih odeljenja. Klijent je prizvodjac, tj prodavac ili vrsilac usluga na trzistu. - Izvori prava su izuzetno oskudni tek je 1988 godine u Otavi doneta Konvencija o medjunarodnom faktoringu. - Kao izvori prava pe primenjuju: opsti uslovi poslovanja factoring kompanije, njihovi tipski ugovori, dispozitivne norme trgovinskog i obligacionog prava drzave cije je pravo merodavno, zatim trgovinski i poslovni obicaji. - Ugovori o faktoringu se razvrstavaju prema razlicitim kriterijumima: Prema teritorijalnom principu razlikujemodomaci i medjunardni faktoring: o Domaci faktoring nastaje zakljucivanjem ugovora o faktoringu izmedju domaceg faktora i domaceg klijenta. o Medjunarodni faktoring se zakljucuje izmedju cetiri lica i zakljucuju se tri ugovora - prvi izmedju izvoznika i izvoznig faktora, drugi izmedju izmedju uvoznika i uvoznog faktora, i treci izmedju izvoznog i uvoznog faktora. Prema formi ugovor o faktoringu moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa: o Kad je u pitanju otvoreni oblik, komitent ugovorom o cesisji prenosi svoja potrazivanja na faktora koja ima prema kupcu, a faktor mu odmah placa vrednost potrazivanja uz odgovarajuci odbitak ili mu komitent prenosi samo pravo naplate, koju faktor vrsi u svoje ime a za racun komitenta uz proviziju. o Kad je u pitanju zatvoren oblik, tada je rec o prikrivanju postojanja faktora pred kupcam. Izvoznik prodaje robu faktoru, zatim je preprodaje stranom kupcu na kredit, ali u ime i za racun faktora, a od naplacenog iznodsa vraca kredit faktoru. Prema predmetu ugovora o faktoringu vrsi se podela na pravi i nepravi faktoring: o Pravi podrazumeva otkup dospelog potrzaivanja ili otkpu potrazivanja pre dospelosti. o Svi ostali su nepravi. Sadrzina ugovora - Naplata potrzaivanja je osnovni predmet ugovora o faktoringu. Na strani klijenta nastaje obaveza prenosa prava potrzaivanja na faktora. Prenos se vrsi putem cesije. Sa prenosom glavnog potrazivanja vrsi se i prenos sporednih potrazivanja. Za prenos prava saglasnost duznika nije potreban ali je potrebno obavestiti ga o cesiji. Klijent moze preneti pored postojecih i buduca potrazivanja, takva cesija se naziva “globalna cesija”. - Faktor se obavezuje da vrsi naplatu. Medjutim ako je potrazivanje otkupio, faktor snosi rizik naplate, a ako je preuzeo potrazivanje samo na naplatu, moze ali i ne mora da garantuje naplatu. Pored naplate potrazivanja faktor preuzima obavezu i vodjenja knjigovodstva svom klijentu kao i odgovarajucu evidjenciju o poreskim obavezama, o benitetu, i kreditnoj sopspbnosti duznika. - Zakljucivanje ovih ugovora je veoma slozeno i podlozno zamkama u vidu klauzula koje nastoji da ugradi ekonomski jaca strana.

116

5. brze se dolazi do sredstava nego sto bi se doslo cekanjem realizacije potrazivanja. 3. troskovi poslovanja uvoznika i izvoznika se smanjuju. 4. 2. medjunarodni promet je sigurniji. 117 . obrt kapitala je brzi. njegovim zakljucenjem uvoz i izvoz robe brze se ostvaruje.Znacaj ugovora o faktoringu je visestruk – 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful