UNIVERZITET SINGIDUNUM

NASTAVNI PREDMET: MENADŽMENT TURISTIČKIH AGENCIJA I ORGANIZATORA PUTOVANJA

DIPLOMSKI RAD TEMA:

PRIMENA KONCEPCIJE ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA U POSLOVANJU ORGANIZATORA PUTOVANJA

Mentor: Prof. Doc. dr Vesna Spasić Beograd, 2010. godina SADRŽAJ

Student: Milena Ničić

U V O D...............................................................................................................................5 1. UVOD..............................................................................................................................6 1.1. Predmet istraživanja..................................................................................................6 1.2. Aktuelnost istraživanja..............................................................................................6 1.3. Ciljevi istraživanja....................................................................................................6 1.4. Metode istraživanja...................................................................................................7 1.5. Sadržaj rada...............................................................................................................8 ..........................................................................8 P R V I D E O...................................................................................................................9 2.1. Koncept i principi održivog razvoja.......................................................................10 2.2. Održivi razvoj Evropske unije...............................................................................13 2.3. Tendencije u upravljanju i usmeravanju razvoja turizma.......................................14 2.4. Koncept i dimenzije održivog turizma....................................................................15 2.4.1. Koncept održivog turizma ...............................................................................15 2.4.2. Uticaj turizma na okruženje i dimenzije održivog turizma..............................17 2.5. Kljucni izazovi i odgovori za ostvarivanje koncepta održivog turizma.................18 D R U G I D E O...........................................................................................................20 3. ORGANIZATORI PUTOVANJA.............................................................................21 3.1. Osnovne karakteristike razvoja organizatora putovanja.........................................21 3.1.1. Vrste organizatora putovanja...........................................................................24 3.2. Razvijenost poslovanja organizatora putovanja u svetu i u nasoj zemlji................25 Tržišni i tehnološki faktori koji su delovali u drugoj polovini 20-og veka pozitivno su uticali na razvoj poslovanja turističkih agencija i organizatora putovanja i tada dolazi do velikog porasta broja turoperatora. Time se može izvršiti razvrstavanje tržišta pojedinih zemalja. Visok nivo privredene razvijenosti i standarda stanovništva i niz drugih društveno-ekonomskih i prirodnih faktora u zemljama kao što su Velika Britanija, Nemačka, Holandija, Skandinavske zemlje, podsticajno su delovali na razvoj inicijativnog poslovanja turističkih agencija. ...............................25 U zemljama mediteranskog područja (Španija, Grčka, Turska) agencijska delatnost se snažno razvijala tokom 70-ih i 80-ih godina.............................................................25 U treću grupu ubrajaju se zemlje sa visokim nivoom privredne razvijenosti (Francuska, Italija, SAD, Švajcarska i Austrija). U ovim zemljama razvijeno je i inicijativno i receptivno poslovanje................................................................................25 Neka tržišta su već tokom 90-ih godina doživela stagnaciju i opadanje broja turističkih agencija (SAD, Nemačka, Velika Britanija). Za razliku od njih regioni Istočne i Centrale Evrope i pojedine azijske zemlje karakteriše dinamična

2

ekspanzija agencijske delatnosti. Organizatori putovanja tokom 90-ih godina i početkom novog milenijuma na tržištima razvijenih evropskih zemalja i Severne Amerike suočavaju se sa nizom negativnih faktora poput uticaja interneta na prodaju turističkih usluga, intenzivne konkurentske borbe među vazduhoplovnim prevoznicima, međunarodnim terorizmom itd. To je uticalo na propadanje kako velikih tako i malih poslovnih subjekata.......................................................................25 U SAD još uvek dominantno mesto imaju male nezavisne putničke agencije, ali istovremeno raste broj velikih agencija, a posebno tzv. mega agencije (American Express Travel Services, Uniglobe Morris Travel..). Takođe treba imati u vidu da je jedno od obeležja američkog tržišta visok stepen zastupljenosti individualnih putovanja. Nasuprot tome za tržište Velike Britanije i Nemačke karakteristična je sklonost stanovništva ka turističkim putovanjima organizovanim od strane turoperatora. Najveće učešće na tržištu Velike Britanije ima Thomson Holdays, a na tržištu Nemačke TUI.......................................................................................................26 U budućem periodu očekuje se povećanje turističkih tokova iz inostranstva i implementacija turističke ponude naše zemlje u međunarodno tržište uz dalji porast organizovanog turističkog prometa...............................................................................26 3.3. Promene na turističkom tržištu i pravci prilagođavanja organizatora putovanja....26 Značajne promene u razvoju turizma javljaju se kao posledica delovanja većeg broja faktora, koji su uslovili pojavu krize tzv. masovnog turizma. Najpre dolazi do krupnih promena u zahtevima potrošača, istovremeno turizam se i susreće sa nizom ogrničavajućih faktora. Prevazilaženje krize značilo je nastanak novog razdoblja u razvoju turizma koji se u literaturi naziva ”novim dobom turizma” ili ”meki, ekološki, održivi, novi, odgovorni turizam”. ................................................................27 ........................................................................................30 T R E Ć I D E O.............................................................................................................30 4. PRIMENA KONCEPCIJE ODRŽIVOG RAZVOJA U POSLOVANJU ORGANIZATORA PUTOVANJA................................................................................31 4.1. Uticaj turoperatora na destinaciju...........................................................................34 Uticaj turoperatora na destinaciju u nekadasnjem masovnom turizmu bio je izuzetno nepovoljan, jer se vodilo računa prvenstveno o finansijskom aspektu, što je postepeno dovelo do degradacije pojedinih destinacija i narušavanja njihovog biodiverziteta. Ove pojave rezultirale su potrebom za promenom dotadašnjeg načina poslovanja 3

turoperatora i dovele do stvaranja društveno odgovornih turoperatora koji koordiniraju aktivnosti sa lokalnim organima i organizacijama radi uspostavljanja limita u razvoju turizma, često i kroz ograničavanje broja posetilaca na pojedinim destinacijama. Ovakvim ponašanjem turoperatori sve pozitvnije utiču na destinacije svesni činjenice da ako je priroda u opasnosti i turizam je u opasnosti...................................................35 4.2. Uticaj turoperatora na potražnju.............................................................................35 Da bi prilagodjavali svoje uticaje na potražnju, turoperatori moraju neprekidno imati uvid u kretanja na svetskoj ekonomskoj sceni, interesovanja i želje potencijalnih korisnika njihovih usluga...............................................................................................35 4.3. Analiza uticaja turoperatora specijalista ............................................................37 4.4. Nove inicijative turoperatora..................................................................................38 4.5. Primer pozitivne prakse .........................................................................................39 ....................................................................................................................................42 ...................................................................................................................................42 .....................................................................................................................................42 Z A K LJU Č N A R A Z M A T R A NJ A.................................................................43 5. ZAKLJUČAK..............................................................................................................44 6. LITERATURA.............................................................................................................46

4

UVOD ***** 5 .

kako to obično biva pojavili su se I negativni efekti kao nus pojave. Ovo istraživanje polazi od činjenice o očiglednom I neminovnom povećanju brojnih turističkih destinacija. dostupnosti I korišćenju ovih resursa. Upravo iz tog razloga pojavila se potreba za jednim novim sagledanjem te tematike. porast kriminala. 1. Brojni su primeri o negativnom uticaju razvoja turizma koji se manifestuju kroz pojavu širenja prostitucije. UVOD 1. što je u direktnoj vezi sa povećanjem I problemima sa kojim se te turističke destinacije susreću.2. Usled ograničenosti neobnovljivih I neujednačene prostorne i vremenske distribucije obnovljivih prirodnih resursa nastaju konflikti u očuvanju. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se barem jednim delom pokuša pomiriti održivi razvoj I poslovanjem organizatora putovanja sa druge strane a sve u svrhu što boljeg razvoja turizma. I upravo zbog brojnih popratni negativnih efekata otvorili su brojna pitanja o primeni koncepta održivog razvoja u turizmu. Predmet istraživanja Predmet našeg istraživanja jeste primena koncepcije održivog razvoja turizma u poslovanju organizatora putovanja. Ciljevi istraživanja Ciljevi I zadaci ovaga istraživačkog rada proizašli su iz potrebe da se istraže sve mogućnosti primene koncepcije održivog razvoja turizma u poslovanju organizatora putovanja.1. 6 . rast bolesti.3.1. raspolaganju. Kao posledica svega navedenog proizašlo je I naše istraživanje kao odgovor na uvek aktuelnu tematiku. Ali. promenu kulture I načina življenja tradicionalnog života. Aktuelnost istraživanja Brzi razvoj turizma tokom druge polovine dvadesetog veka predstavljao je značajan generator ukupnog privrednog razvoja u jednom određenom broju zemalja. 1.

Istraživana su naučno-teorijska saznanja i savremena poslovna praksa korišćenjem osnovnih metoda: analize i sinteze. metod korelacije i metod verovatnoće) slično kao i metod merenja nismo koristili u ovom istraživanju. Metode istraživanja Uzimajući u obzir specifičnost proučavanog predmeta istraživanja koristili smo različite metode kako bi zadovoljili osnovne metodološke zahteve – objektivnost. koji su dobijeni radom različitih institucija i 7 . članke i studije koje tretiraju oblast turizma.deduktivne. zatim oblast menadžmenta turističkih agencija i organizatora putovanja a sve u cilju kako bismo došli do neophodnih informacija o primjeni koncepcije održivog razvoja turizma u poslovanju organizatora putovanja. • Narasli problemi na brojnim turističkim destinacijama ukazali su na neophodnost istraživanja primene koncepta održivog razvoja u poslovanju privrednih subjekata na globalnom turističkom tržištu. Metode i tehnike prikupljanja podataka koje će biti korištene u ovom radu su: o Analiza sadržaja – odnosi se prvenstveno na analizu pisanih dokumenata. Analizirali smo sekundarne izvore podataka i informacija i to: knjige. o Statistički metod (metod uzorka. komparativne metode i metode modelovanja.Ciljevi našeg istraživanja su: • Naučna deskripcija koncepta održivog razvoja turizma I njegovog uticaja na poslovanje organizatora putovanja.4. pouzdanost. održivog razvoja. 1. opštost i sistematičnost. ali su statistički podaci. opštenaučnih metoda: hipotetičko . metod srednjih vrednosti.

Sadržaj rada Rad je struktuiran u četiri dela. pa sve do danas. I na kraju objedinjujemo uzajamne uticaje održivog razvoja I turoperatora I donosimo zaključke kojima cemo pokusati da odgovorimo na zadatu temu.pojedinaca. U sledecem poglavlju objašnjavamo razvojni put turoperatora od samog nastanka.5. uglavnom korišćeni da bi se predvidio dalji razvoj poslovanja organizatora putovanja. U prvom delu rada biće izloženo nekoliko uvodnih napomena o koncepciji I principima održivog razvoja uopšteno kao I o održivom razvoju u turizmu. koja čine logički povezanu celinu. 1. što će nam biti od izuzetne koristi za nastavak rada. kao I odgovori na te izazove. u okviru ovoga dela rada biće opisani ključni izazovi ostvarivnja koncepta održivoga razvoja. Takođe. Cilj ovoga dela rada jeste upoznavanje sa održivim razvojem u turizmu. prolaska kroz burne razvojne faze. 8 .

PRVI DEO ***** 9 .

3. Koncept i principi održivog razvoja Osamdesetih godina 20. radi obezbedjenja njihove dugorocne raspoloživost. Pucar. godine dokument „ Naša zajednička budućnost " (" Our Common Future" ). usmeravanja i upravljanja razvojem. .) Smatra se da je održiv razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnje generacije. M. Beograd.1. 10 . Milijic. tako da će se promene u ovoj koncepciji odražavati na sve oblike planiranja.. to jest uravnoteženog razvoja ("sustainable development" kod nas je prevedeno kao "održivi " razvoj. Jedno tumačanje je da je reč o mudrom korišćenju i zaštiti resursa. Dolazi do otklona od dominacije koncepta ekonomskog rasta i razvoja. Korac. Univerzitet Singidunum. M. kojim se u prvi plan stavlja orjentacija ka koncepciji održivog. Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj Ujedinjenih nacija. (2009) Menadzment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu. Brundtland komisija. veka dešavaju se promene u razumevanju razvoja. Uravnotežen teritorijalan razvoj. . Mogućnost izbora sadašnjih i buducih generacija. iako bi adekvatnije bilo" uravnotežen " razvoj. publikovala je 1987. M. Mudro/ racionalno korišćenje opštih i pojedinačnih resursa. Koncepcija održivog razvoja nema jednoznačnu definiciju . odnosno neobnovljivost. Na dugoročnu raspoloživost prirodnih resursa utice njihova obnovljivost.. Osnovna ideja jeste usmeravanje ekonomskog razvoja koji je envajeromentalno podoban i socijalno prihvatljiv. ODRŽIVI RAZVOJ U TURIZMU 2. Koncepcija održivog razvoja promoviše1: • • • • • Kvalitet življenja i kvalitet životne sredine. S.2. str. tzv. Socijalnu pravičnost u distribuciji resursa i dobara. 1 Maksin. bez ugrožavanja mogucnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. u prvom redu prirodnih resursa.

Obnovljivi su oni resursi koji imaju sposobnost da se regenerišu u relativno kratkom vremenu.. Zbog ograničenosti neobnovljivih i neujednačene prostorne i vremenske distribucije obnovljivih prirodnih resursa nastaju konflikti u očuvanju. obnovljivi energetski izvori i sl. S. mineralne sirovine. raspolaganju. Korac. šume. M. .. . Neobnovljivi su oni resursi kod kojih je prirodni ciklus regeneracije veoma dug. 4. Pucar. Doneta je najznačajnija deklaracija Agenda 21 sa Svetskog samita o životnoj sredini i razvoju UN održanog u Rio de Žaneiru. ). poljoprivredno zemljiste. mereno hiljadama godina . ).. tzv. godina koncept se razvija. U tim dokumentima definasane su 3 medjuzavisne dimenzije održivog razvoja: • • • Ekonomska održivost Socijalna održivost Envajeromentalna održivost Osnovni principi održivosti su2: 1. sa 27 prioritetnih domena delovanja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. M. str. primena holističkog pristupa (sistemsko promisljanje i razumevanje medjusobne povezanosti pojava i procesa i svestrano razmatranje mogućih efekata svake intervencije) 2 Maksin. Krajem 80. Milijic.. 11 . godine. Deset godina nakon donošenja Agende 21 donesen je plan za njenu implementaciju na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. Rio samit iz 1992. M.. ili se prirodno ne regenerišu ( fosilni energetski izvori. mereno u periodu od nekoliko decenija( vode. dostupnosti i korišćenju ovih resursa. Univerzitet Singidunum. Beograd.. (2009) Menadzment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu. godine.

minimiziranje korišćenja resursa i energije. godine će 30% ljudi živeti u uslovima vodenog stresa. 3. upravljanje kvalitetom vode u rečnim slivovima i dr. godine u uslovima vodenog stresa živeće 40% svetske populacije. razvoj većih integralnih vodoprivrednih sistema. Najugroženiji će biti stanovnici 40 država u zapadnoj Aziji. odgovarajuće korišćenje lokalnih resursa. podjednake dostupnosti resura. minimiziranje negativnih eksternih efekata razvoja na raspoložive resurse. obezbedjenje društvene pravičnosti (se zasniva na: raspodeli koristi od korišćenja resursa. veka . biodiverziteta i prirodnih dobara za budući razvoj). 4. Zbog toga je osiguranje održivosti prirodne sredine jedan od osam milenijumskih ciljeva razvoja. Prema demografskim projekcijama Ujedinjenih nacija za varijantu umerenog rasta svetskog stanovnistva. severnoj i subsaharskoj Africi. 12 . Ključni zadaci za ostvarivanje tog proriteta su: očuvanje izdašnosti i kvaliteta svih lokalnih izvorišta vode. životnu sredinu i dobra. što je u apsolutnom broju negde oko 4 milijarde ljudi u 54 države. očuvanje i unapredjenje životne sredine Primer 1. koje su utvrdile UN. Do 2050. ili 2. štedljivo korišćenje vode. god. (za održivo korišćenje resursa i dobara) Resurs vode Stres zbog vode za piće nastaje kada njena količina padne ispod 1700 m³/ st godišnje.8 milijardi stanovnika u 48 država.raspodeli tereta negativnih eksternih troškova i adekvatnom vrednovanju prirodnih resursa). višefunkcionalno korišćenje prirodnih resursa i dobara. Oko 8% svetskog stanovništva u 30 država bilo je izloženo toj vrsti stresa početkom 21. jeste da se prepolovi procenat ljudi u svetu bez trajnog pristupa ispravnoj vodi za piće. kao i adekvatno vrednovanje ne iskorišćenih resursa.2. a nedostatak vode ispod 1000 m³/ st godišnje. prečišćavanje i recirkulacija upotrebljene vode. Prioritet do 2015. 2025. lokalnih održivo korišćenje resursa i dobara (podrazumeva: prioritetno korišćenje resursa za razvoj.

13 . klimatske promene i čista energija . Održivi razvoj Evropske unije U zemljama EU tendencije su da se održivi razvoj ostvaruje integrisanjem aspekta zaštite životne sredine u sve oblike planoranja i sektorske politike.: Globalni vodni stres 1995 .unep. EU SDS) Izdvojeno je sledećih sedam ključnih izazova održivog razvoja Evropske unije: 1.Slika 1.2. Evropski savet doneo je Strategiju održivog razvoja Evropske unije (A European Union strategy for sustainable development . održivi transport.2025 Izvor: /www.org/geo2000/english/ 2. 2.

mišljenja smo da će nakon oporavka svetske privrede (od krize. U prvim godinama 21. godine. jer korisnicima usluga je u današnjim uslovima. socijalne i envajeromentalne efekte. Taj pristup proizvodio je i dugoročne negativne prostorne. 7. zaštita i menadzment prirodnih resursa i dobara. odnosno o zaštiti kulturnih obeležija i socioloških vrednosti lokalne zajednice. Naime.3. već je sve više pažnje posvećeno i načinu razmišljanja klijenata. Tendencije u upravljanju i usmeravanju razvoja turizma Razvoj turizma ne može da se posmatra odvojeno od ukupnog razvoja i promena koncepcija i pristupa u upravljanju i usmeravanju razvoja.koja je u nekim delovima sveta već u ovom trenutku prevaziđena) tendencija razvoja svesti o održivom razvoju nastaviti da raste. ponovo je cena preovladala u odnosu na kvalitet usluge. međutim. socijalna uključenost. Ipak. 14 . svetska ekonomska kriza iz 2008.Uspešnost pokazateljima. Dakle. Ti efekti imali su povratni uticaj na smanjenje kvaliteta turističke ponude i pad tražnje za turističkim destinacijama sa degradiranim prostorom . javno zdravlje. od tačke gde je stala pre krize. U konceptu masovnog razvoja turizma vrednovana je prvenstveno ekonomskim industrijskog turizma preovladavao je ekonomski pristup u planiranju razvoja turizma. došlo je do prekida u kontinuitetu razvoja svesti o održivom razvoju. S tim u vezi došlo je i do preokreta u turističkoj ponudi koja se više nije zasnivala na “ekonomskoj računici“. održiva potrošnja i proizvodnja. resursima i životnom sredinom i narušenim sociokulturnim vrednostima i obeležjima lokalne zajednice. 5. odnosno razvijanje svesti o važnosti očuvanja životne sredine i sve većoj brizi o istoj . 2. koja je pogodila ceo svet i koja je uticala na povećanje nezaposlenosti i uopšteno usporila privredni razvoj celog sveta. smanjene likvidnosti. direktno se odrazila i na održivi razvoj u turizmu. 4. globalno siromaštvo. veka uočljiva je promena načina razmišljanja korisnika turističkih usluga. važan aspekt ponude ponovo postao ekonomski aspekt. 6.3.

kulturnih vrednosti i identiteta lokalne zajednice. Pucar.1. dobara i vrednosti. 3 Maksin.4. Osnovni cilj održivog turizma je da se ljudima omogući sticanje znanja o prirodnim. Koncept održivog turizma promoviše3: • • • • razvoj turističkog proizvoda visokog kvaliteta koji zadovoljava sadašnje turističke potrebe uz očuvanje turističkih resursa za buduće generacije. Beograd. . Koncept i dimenzije održivog turizma 2. Koncept održivog turizma Pojam održivog turizma javlja se ranih 90-tih godina 20. str. optimalno korišćenje i zaštitu prirodnih i kulturnih resursa. 16. Označava turizam koji se zasniva na ciljevima i principima održivog razvoja. uz očuvanje integriteta područja i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalnih zajednica. Suština je da turizam u celini mora da postane održiv. M. očuvanje socijalnog integriteta i unapređenje kvaliteta života lokalnih zajednica na turističkom pordručju. Korac. i kao takav će jedini opstati. Milijic. što će u budućnosti biti prepoznato od strane korisnika usluga i turoperatora. Univerzitet Singidunum. M. M..Održivi razvoj u turizmu predstavlja jedini mogući koncept. S. ekonomskom prosperitetu i očuvanju prirodnih i stvoenih resursa. istorijskim i kulturnim odlikama okruženja.. Smatra se da je održiv svaki vid turizma koji trajno doprinosi unapređenju životne sredine socijalnoj dobiti. uz doprinos međukulturnom razumevanju i toleranciji. afirmacija i očuvanje kulturnog indentiteta turističkog područja i tradicionalnih vrednosti. nezavsino od vida turizma.4. očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine. veka. ekonomski razvoj. . (2009) Menadjment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu. 15 . 2.

Već krajem osamdesetih godina XX veka identifikovani su ključni elementi održivog razvoja turizma. Restriktivnija strategija održivog turizma primenjuje se u planiranju i upravljanju razvojem područja sa relativno očuvanim i osetljivim prirodnim i antropogenim 16 . i strateško planiranje i upravljanje održivim razvojem turističkih područja. kojim su utvrđena osnovna opredeljenja: redefinisanje turizma. Primer 2. reformulacija i povezivanje turističkih proizvida Singapura i regionalnog okruženja. godine). poboljšanje partnerstva na svim nivoima planiranja i upravljanja (Hall. sportsko rekreativni. godine) ka strateškom regionalnom planiranju (1996. Page. (strateško planiranje održivog razvoja turizma) Strategija razvoja turizma u Singapuru zasniva se na procesu prilagođavanja resursa i kreiranju atraktivnosti. Postoje fleksibilnija i restriktivnija strategija turizma. zaštita održivo korišćenje i prezentacija prirodnog i kulturnog nasleđa. povećanje dostupnosti i infrastrukturno opremanje turističkog prostora. ekonomski i socijalni razvoj lokalnih zajednica. To je uticalo na pomeranje lokalnog (1986.• • ekonomski profit (direktan i indirektan) od turizma i u turizmu i doprinos smanjenju siromaštva lokalnog stanovništva. zaštita i unapređenje životne sredine i predela. među kojima sistem strateškog planiranja i upravljanja razvoja turističkih područja. zadržala pozicija ulazne kapije i ojačala uloga glavnog transportnog i turističkog centra jugoistočne Azije. kulturni i drugi sadržaji celogodišnje turističke ponude. kako bi se očuvala kompetitivnost na turističkom tržištu. 2002) Suština planiranja održivog razvoja organizacije i uređenje turističkih područja i centara jesu uspostavljanje balansa na osnovnim relacijama: turistički smeštajni kapaciteti.

4. ekonomske. zaštitom i racionalnim korištenjem prirodnih resrsa. Fleksibilnija strategija održivog turizma primenjuje se u planiranju i upravljanju razvojem područja izrazito modifikovanim antropogenim uticajima – centralne gradske zone. 2. ruralna područja i naselja u zoni uticaja infrastrukturnih koridora i eksploatacije mineralnih sirovina i slično. Postoje tri osnovne dimenzije održivog turizma i to: • envajeronmentalna održivost – podrazumeva razvoj usaglašen sa osnovnim ekološkim procesima. 17 . Uticaji turizma mogu se radi lakše kontrole i upravljanja efektima na okruženje podeliti na: 1. prostorno – envajeronmentalne. Uticaj turizma na okruženje i dimenzije održivog turizma Primena koncepta održivog turizma podrazumeva minimiziranje negativnih i maksimiziranje pozitivnih uticaja turizma na okruženje i rospoložive resurse. monitoring. sociokulturne.turističkim i značajnim ili ograničenim prirodnim resursima. urbani i industrijski centri. Ključno pitanje predstavlja identifikacija. 3. procena i upravljanje efektima uticaja turizma na okruženje i raspoložive resurse. radi prevencije njihove destrukcije negativnim uticajima intenzivnijeg razvoja turizma. izgrađene turističke atraktivnosti. 2.2. očuvanjem prirodnog nasleđa.

biodiverziteta i nasleđa. resursa.5. podržava očuvanje i jačanje socijalnog integriteta. Kljucni izazovi i odgovori za ostvarivanje koncepta održivog turizma 18 . Sustainable Tourism Management.• sociokulturna održivost – podrazumeva razvoj koji poštuje socialnu jednakost i pruža jednake mogućnosti svima. CABI Publishing.: Dimenzije održivog turizma EKONOMSKA ODRŽIVOST Ekonomksa efikasnost razvoja i ulaganje u održivost ODRŽIVOST Turizam je integralni deo održivog razvoja područja SOCIOKULTURNA ODRŽIVOST Socijalna jednakost i kulturni identitet ENVAJERONMENTALNA ODRŽIVOST Zaštita životne sredine. str. 2. Izvor: (prilagođeno prema) Swarbrooke J. • Slika 2. 85. kulturnog indentiteta i tradicionalnih vrednosti lokalnih zajednica • ekonomska održivost – predstavlja ekonomski efikasan razvoj turizma i turističkog područja i finansijsku podršku implementaciji izabrane strategije održivog razvoja turizma . 2005..

• Klimatske promene – klimatske promene predstavljaju glavni izazov za dugoročnu održivost turizma. obezbeđenjem dodatnog ili alternativnog izvora prihoda za ruralna domaćinstva i lokalne zajednice koje na održiv način koriste prirodne resurse. Takođe je bitna ravnopravna raspodela dobiti od turizma i poboljšanje kvaliteta poslova u turizmu naročito za lokalno stanovništvo. zaštitu životne sredine i uređenje prostora. ostvaruje na ruralnim područjima na kojima živi oko 2/3 siromašnih. Neophodno je odgovorno upravljanje razvojem turizma kako bi se izbegli ozbiljni poremećaji i destrukcije turističkih destinacija. 19 . dok turizam doprinosi klimatskim promenama. • Podrška zaštiti nasleđa – Izazov je da se poveća direktan doprinos turizma zaštiti nasleđa i odživom korišćenju zaštićenih prostora i to: ulaganjima u zaštitu nasleđa.Prema svetskoj turističkoj organizaciji (UN WTO. Radi se o dvosmernom uticaju – klimatske promene će uticati na razvoj turizma. godine. 2005) ključni izazovi ostvarivanje održivog turizma su: • za Upravljanje dinamičnim rastom – očekivani rast turizma u narednih 15 do 20 godina doneće značajne pritiske na sve resurse na kojima se zasniva razvoj turizma. Najveći doprinos turizma. kao radno intenzivne privredne delatnosti sa malim ulaznim barijerama. • Smanjenje siromaštva – milenijumski cilj UN jeste da se prepolovi siromaštvo u svetu do 2015.

DRUGI DEO ***** 20 .

a realizuje se na osnovu posebnog ugovora o zakupu između organizatora putovanja i avio-kompanija. Njegovo najvažnije ekonomsko obeležje je relativno niska cena. delatnik. Nesumnjivo je da su tih godina organizatori putovanja odigrali ključnu ulogu u razvoju turizma.. odnosno kreira turu. za vreme rata je određeni broj ljudi stekao neophodno iskustvo za upravljanje avionima. i oni su se mogli kupiti po relativno niskim cenama. Nakon II svetskog rata došlo je do pojave viškova vojne opreme. turneja. Avio-čarter predstavlja vanlinijski vazdušni prevoz. preduzetnik. Istovremeno su promene u domenu radnog zakonodavstva omogućile povećanje fonda slobodnog vremena. Opterećenost visokim učešćem fiksnih troškova upućivala je hotelska preduzeća na intenzivnu saradnju sa organizatorima putovanja koji su nudili mogućnost većeg 4 Spasić. proputovati i reči operator što znači onaj koji deluje. "proizvodi". Pored toga. Beograd. ORGANIZATORI PUTOVANJA 3. U doslovnom prevodu "tour operator" označava fizičku ili pravnu osobu koja "stvara". str. Univerzitet Singidunum. Privredni rast nakon II svetskog rata omogućavao je porast životnog standarda najširih slojeva stanovništva. Nastanak organizatora putovanja i njihov razvoj tokom 50 . To je predstavljalo uslove koji su doprineli pojavi prvih organizovanih „charter“ putovanja 4. V. (2008). uključujući i letelice. Ova vrsta saobraćaja odigrala je dominantnu ulogu u razvoju masovnog turizma u Evropi. Osnovne karakteristike razvoja organizatora putovanja Složenica turoperator dolazi od engleske reči "tour" što znači (kružno) putovanje.3.1. a osnovna ideja je da se postigne izrazito visok stepen iskorišćenosti kapaciteta i da se na osnovu ekonomije obima obezbede niže cene po jednom korisniku. 257 21 . prevenstveno zahvaljujući masovnoj produkciji turističkih aranžmana. Menadžment turističkih agencija i organizatora putovanja.ih i 60 – ih godina u zemljama Zapadne Evrope bio je rezultat delovanja određene grupe faktora koji su predstavljali preduslove za omasovljenje organizovanih putovanja. putovati.

saobraćaja i drugih delatnosti. što je dovelo do velkih priliva kapitala iz oblasti trgovine. deregulacije u vazdušnom saobraćaju. bili su: Thomson Holidays. Sovering. sve je zastupljenija ponuda paket aranžmana ka SAD. na strani turističke ponude. prelazeći sa zakupa smeštajnih i prevoznih kapaciteta na izgradnju i kupovinu istih. ITS. U odnosu na Evropu i SAD broj organizatora putovanja na tržištu putovanja Japana bio je relativno mali i do njihovog formiranja dolazi kasnije. do tada turistički nevalorizovane destinacije. bila su prinuđena da prihvate „diktat“ velikih turoperatorskih komapnija. Na tržištu SAD formiran je veći broj velikih turoperatora. Na tržištu Evrope najveći organizatori putovanja. Za region Dalekog Istoka do 80-ih godina najznačajnije je bilo japansko tržište. SITA Travel. Organizatori putovanja u ovom periodu menjaju svoju dotadašnju politiku. a za posledicu je imala promenu u njihovoj poslovnoj orijentaciji. Enterprise. bankarstva. koji u poslovanje uvode specijalne tarife namenjene 22 . u periodu do 80-ih godina.iskorišćenja kapaciteta. Cosmos. U narednom periodu će strategija razvoja turoperatora biti određena novim tržišnim mogućnostima. Dinamične promene u turoperatorskom poslovanju od 80-ih godina rezultat su delovanja većeg broja faktora među kojima su najznačajniji procesi tzv. zemljama Jugoistočne Azije. U tom periodu turoperatorsko poslovanje je bilo izuzetno privlačno za ulaganje iz drugih delatnosti. Energetska kriza 70-ih godina je dovela do prvih značajnih teškoća u poslovanju organizatora putovanja. Nove. ADAC i Tjaerborg. aktivno se uključuju u svetske turističke tokove kroz programe organizatora putovanja. Intasuns. U uslovima jake konkurencije na svetskom tržištu dolazi do snižavanja cena u ovoj grani saobraćaja. najčešće poslovno međusobno nepovezana. među kojima se izdvajaju American Express Company. NUR. Martin Rooks. Nasuprot tome. Kanadi. Olson Travel i drugi. TUI. što je podsticajno delovalo na organizovanje putovanja ka dalekim destinacijama. Komparacija turoperatorskog poslovanja u Evropi i SAD ukazuje na viši nivo razvijenosti ovog vida turističkog poslovanja na području Evrope. brojna mala preduzeća.

što su svakako i korisnici prepoznali.: Vodeći evropski turoperatori 1995.5 milijardi eura. O ovome će biti govora i u nastavku rada.turističkim putovanjima – Inclusive Tours tarife (IT) (niske cene prouzrokovale su veliku konkurenciju među čarter avio-prevoznicima).. Već na prvi pogled tabele vodećih evropskih turoperatora. Tabela 2. godini ostvarivši rast prihoda od približno 200%. najveći napredak napravio je britanski Airtours koji je napravio najveći skok na rang listi. 2002. Izvor: N. Golden marketing. Performance and Competitivness of European Tourism and its Enterprises. Structure. – 2000. možemo uvideti da dominiraju turoperatori iz Nemačke i Velike Britanije. Naime. po ukupnom ostvarenom prihodu na godišnjem nivou. uvidećemo da je TUI zadržao lidersku poziciju ostvarivši rast od približno 48% (odnosno 13 milijardi eura u apsolutnom iznosu). 30. 190. godine “skočio“ na drugu poziciju u 2000. Turoperatori i svjetski turizam. Zagreb. godine. jer upravo ovaj turoperator prednjaci u primeni koncepcije održivog razvoja. European Commission. što u odnosu na konkurenciju predstavlja enorman rast. Ipak. godine sa onima iz 2000. Treba jos reći da uverljiva liderska pozicija nemačkog TUI-ja nije slučajna. str. 1998. odnosno 18. Kada uporedimo ostvarene prihode iz 1995. str. Među prvih deset turoperatora svoje mesto su našli još i turoperatori iz Francuske i Švajcarske. Čavlek. 23 . britanski Airtours je sa sedme pozicije iz 1995..

U novije vreme ukazuje se i na pojavu mega turoperatora. čiji je jedan od osnovnih zadataka unapređenje poslovanja u domenu bukinga paket aranžmana. odnosno organizatora putovanja čija ekspanzija ima multinacionalne oznake (TUI – preko 10.000. što dovodi do pojave nove vrste organizatora putovanja.Primena savremene informacione tehnologije dovela je do značajnih promena i u poslovanju organizatora putovanja. kao i drugih subjekata u turizmu5. srednje i velike organizatore putovanja (u savremenim uslovima godišnja proizvodnja aranžmana: veliki turoperatori – nekoliko miliona. incoming turoperatora.000 turitičkih aranžmana godišnje). ali uključuju i receptivne poslove vezane za boravak turista. čije je sedište na konkretnoj turističkoj destinaciji i koji se bave organizovanjem i prodajom putovanja samo za tu destinaciju. godine u Herceg Novom. srednji – između 50. T. Vrste organizatora putovanja Tokom razvoja dolazi do diferenciranja među samim organizatorima putovanja. 5 Tošutović.. Postoje još i domaći turoperatori koji putovanja organizuju u okviru nacionalnog tržišta odnosno destinacije u okvirima zemlje u kojima turista ima stalni boravak. Referat na VIII kongresu turističkih agencija. januar 1998. Prednosti koje je nova tehnologija obezbeđivala u poslovanju. održanom decembra 1997. str. za koje su pojedini analitičari za paket aranžmane kotistili termin „turistička konfekcija“. 3. Prema veličini produkcije sve je izraženija podela na male. br. godine. Turoperatori razvijaju sopstvene kompjuterske sisteme. Nasuprot turoperatora za masovno tržište pojavljuju se turoperatori specijalisti (specijalizovani za jedan ili manji broj tržišnih segmenata). Krajem proslog veka dolazi do pojave određenih negativnih obeležja kao što su proizvodi standardnog kvaliteta uz niske cene. 18-19. 24. Takođe dolazi do nastanka posebne vrste tzv.000).000 i 200. Informativna tehnologija u putničkoj industriji. specijalizovanih za pojedine tržišne segmente. rent-a-car kompanija i turističkih agencija. uticale su i na njeno prihvatanje od strane hotelskih preduzeća. Kao odgovor na ove negativne uticaje razvija se trend individualizacije putovanja.1. objavljen u YUTA Info.1. 24 .

U ovim zemljama razvijeno je i inicijativno i receptivno poslovanje. Time se može izvršiti razvrstavanje tržišta pojedinih zemalja. To je uticalo na propadanje kako velikih tako i malih poslovnih subjekata. SAD. Nemačka. podsticajno su delovali na razvoj inicijativnog poslovanja turističkih agencija. Turska) agencijska delatnost se snažno razvijala tokom 70-ih i 80-ih godina. U zemljama mediteranskog područja (Španija. Skandinavske zemlje. Razvijenost poslovanja organizatora putovanja u svetu i u nasoj zemlji Tržišni i tehnološki faktori koji su delovali u drugoj polovini 20-og veka pozitivno su uticali na razvoj poslovanja turističkih agencija i organizatora putovanja i tada dolazi do velikog porasta broja turoperatora. Švajcarska i Austrija). Velika Britanija). Italija. Neka tržišta su već tokom 90-ih godina doživela stagnaciju i opadanje broja turističkih agencija (SAD. Holandija. Za razliku od njih regioni Istočne i Centrale Evrope i pojedine azijske zemlje karakteriše dinamična ekspanzija agencijske delatnosti.2.3. Nemačka. Visok nivo privredene razvijenosti i standarda stanovništva i niz drugih društveno-ekonomskih i prirodnih faktora u zemljama kao što su Velika Britanija. intenzivne konkurentske borbe među vazduhoplovnim prevoznicima. Grčka. međunarodnim terorizmom itd. U treću grupu ubrajaju se zemlje sa visokim nivoom privredne razvijenosti (Francuska. Organizatori putovanja tokom 90-ih godina i početkom novog milenijuma na tržištima razvijenih evropskih zemalja i Severne Amerike suočavaju se sa nizom negativnih faktora poput uticaja interneta na prodaju turističkih usluga. 25 .

mega agencije (American Express Travel Services.02. godine boravilo je 2. Takođe treba imati u vidu da je jedno od obeležja američkog tržišta visok stepen zastupljenosti individualnih putovanja. Najveće učešće na tržištu Velike Britanije ima Thomson Holdays.7 miliona noćenja. br.. U SCG 2005. Nasuprot tome za tržište Velike Britanije i Nemačke karakteristična je sklonost stanovništva ka turističkim putovanjima organizovanim od strane turoperatora. a dolazi i do intenzivnog širenja njihovog poslovanja u zemlji i inostranstvu. Početkom 21-og veka dolazi do političkih promena u zemlji i do postepenog oživljavanja turističkih tokova. godine do kraja prošlog veka. ali istovremeno raste broj velikih agencija. U poređenju sa prethodnim godinama (2000.U SAD još uvek dominantno mesto imaju male nezavisne putničke agencije. Promene na turističkom tržištu i pravci prilagođavanja organizatora putovanja 6 Saopštenje Saveznog zavoda za statistiku.3. Donošenje Zakona o turizmu 2005. godine 26 . a posebno tzv. godine predstavlja važan korak u regulisanju odnosa u agencijskoj delatnosti uz obezbeđenje većeg stepena u zaštiti korisnika i njihovih usluga. a na tržištu Nemačke TUI.).2001. 021 od 06. U budućem periodu očekuje se povećanje turističkih tokova iz inostranstva i implementacija turističke ponude naše zemlje u međunarodno tržište uz dalji porast organizovanog turističkog prometa. usled političkih previranja u zemlji dolazi do stagnacije u poslovanju i razvoju organizatora putovanja. što je dovelo do povećane prodaje aranžmana više od tri puta u narednih pet godina6. Tada je osnovan veliki broj turističkih agencija. Dinamičan razvoj organizatora putovanja u našoj zemlji započeo je 70-ih godina. Uniglobe Morris Travel. U periodu od 1991.8 miliona turista i ostvarilo 11.) podaci ukazuju na talas pozitivnih kretanja. 3.

A. Tehnology and Competetive Strategies. A. Poon najvažnije faktore koji su uticali na nastanak nove faze u razvoju turizma grupiše na sledeći način: Tabela 3. Najbitinija promena u poslovnoj orijentaciji turoperatora odnosila se na intenzivno širenje aktivnosti turoperatora specijalista i stvaranje velikih turoperatorskih poslovnih sistema. Najpre dolazi do krupnih promena u zahtevima potrošača.9. odgovorni turizam”. Poon definiše pojavu novog turizma na sledeći način: ”novi turizam je fenomen u produkciji turističkih aranžmana u velikom obimu na osnovu nestandardizovanih turističkih usluga i uz konkurentne cene koje će odgovarati turističkoj tražnji.. Prevazilaženje krize značilo je nastanak novog razdoblja u razvoju turizma koji se u literaturi naziva ”novim dobom turizma” ili ”meki. novi.. Kljucni faktori razvoja turizma Interni Novi potrošači Nove tehnologije Eksterni Limiti rasta Pojava nove globalne najbolje prakse Izvor: Poon. Zahtevi savremenih turista bitno se razlikuju od zahteva turista 60-ih i 70-ih godina zbog višeg nivoa obrazovanja i iskustva. Internacional.B. Tehnology and Competetive Strategies. ekološki. 7 Poon. str. Oxford. Efikasno prilagođavanje promenama u zahtevima tražnje izazvalo je potrebu za visokim stepenom fleksibilnosti. A. masovnog turizma. 1998. a takođe zahtevima prirodnog i socijalnog okruženja i ekonomskim zahtevima destinacije”7.85 27 . C. istovremeno turizam se i susreće sa nizom ogrničavajućih faktora.Značajne promene u razvoju turizma javljaju se kao posledica delovanja većeg broja faktora.A. koji su uslovili pojavu krize tzv. Oxford. Tourism. str. Tourism. A. 1998. održivi.

.Slika 3:Karakteristike nove ere turizma POTROŠAČI: -Putnici sa iskustvom -Promene u vrednostima -Promena u načinu života -Demografske promene -Nezavisnost potrošača NOVI TURIZAM: -Fleksibilnost -Segmentacija -Dijagonalna integracija -Značaj okruženja MENADŽMENT: -Personalna usluga -Granski tacija menadžment -Segmentacija tržišta -Inoviranje cene TEHNOLOGIJA: -Informacioni sistemi -Brza difuzija -Ekstenzivna adaptacija -Integrisani tehnološki sistemi PRODUKCIJA -Dijagonalna integracija -Fleksibilna produkcija -Inovacija -Orijentisanost ka potrošaču -Integrisani marketing i razvoj proizvoda USLOVI OKRUŽENJA: -Deregulacija u avio saobračaju -Fleksibilnost na putovanju -Razočarenje receptivnih zemalja u masovni turizam -Pritasak na okruženje -Uključivanje receptivnih zemalja -Zaštita potrošača Izvor: Fayos – Sola E. 6/96. 407. 28 . Tourism Management. str. No. Tourism policy: a midsummer night's dream?.

Nasuprot nedostatku potreba za stručnom radnom snagom u prethodnom periodu. 29 . Suštinske promene u odnosu prema okruženju karakterišu novu fazu u razvoju turizma. Negativni efekti koji su masnovna turistička kretanja ostavila na pojedinim destinacijama. uticali su na pojavu novih shvatanja o budućem razvoju turizma. sve je veća potražnja za stručnom i obučenom radnom snagom. a zaposleni se smatraju za odlučujući faktor koji utiče na kvalitet usluga.

TREĆI DEO ***** 30 .

Činjenica je da se ne može osporiti postjanje brojnih socijalnih i kulturnih problema sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju. uz ne postojanje veće lojalnosti u odnosu na pojedine destinacije. jedan od jasno ispoljenih trendova 31 . posebno hotelskog smeštaja. ali su se javili i određeni negativni efekti. To je pre svega bilo obeležje turoperatera za masovno tržište čiji je uticaj bio veoma snažan i nisu pokazivali značajan interes za dugoročnim i usklađenim razvojem turizma na pojednim receptivnim područjima.4. Analitičari u takvoj dugogodišnjoj politici organizatora putovanja vide i razloge za sadašnje loše stanje turističke ponude na mediteranskim destinacijama. To je postao gorući problem za zemlje mediteranskog područja. Međutim. Jer upravo iz tog razloga vlasnici hotelskih objekata nisu bili u prilici da investiraju u dodatne sadržaje i podizanje nivoa kvaliteta usluga. PRIMENA KONCEPCIJE ODRŽIVOG RAZVOJA U POSLOVANJU ORGANIZATORA PUTOVANJA Brzi razvoj turizma tokom druge polovine dvadesetog veka predstavljao je značajan generator ukupnog privrednog razvoja u jednom broju zemalja. promene u tradicionalnoj kulturi i načinu zivota domicilinog stanoviništva kao posledica tzv. odnosno maksimiziranja sopstvenog profita. Oni su se vodili osnovnim ciljem povećanjem sopstvenih poslovnih aktivnosti. Istovremeno. porast kriminala. Ipak zahvaljujući niskim cenama. Generalan stav je da su veliki evrposki organitori putovanja u periodu osamdeset godina pozitivno uticali na razvoj turističkih destinacija Mediterana. ponekad su doprinosili relativnom lošim finansijskim rezultatima pojedinih privrednih subjekata a ponekad i čitavih destinacija. Pored toga karakteristika brojnih turističkih destinacija na Mediteranu jeste ekološki problem. a koji su posledica intezivnog razvoja međunarodnog turizma (prostitucija. veliki broj turističkih razvijenih zemalja poslednjih decenija stavlja u prvi plan negativne posledice masovnog turizma koje vode degradaciji prorodne sredine. širenje bolesti. Demonstracionog efekta i pojava socialnih deviacija). Drugoj polovini dvadesetog stoleća vodeći turoperateri iz razvijenih zemalja imali su značajan uticaj na razvoj turizma na mnogim turističkim destinacijama. ali i za veći broj zemalja u drugim delovima sveta.

uključujući i vazdušnu zagađenost u glavnom gradu). do opadanja inostranog turističkog prometa dolazi kao posledica ekonomske recesije na američkom i evropsko tržištu. str 425 . Kao rezultat predimenzionirane izgradnje i nedovoljnog uvažavanje prirodnih odlika sredine. Maleziji i Indoneziji. Sve to za posledicu ima značajno povećan promet turističkih tokova u Singapuru. Međutim to nije samo karakteriskika Mediterana nego i ostalih područja.431 32 . Ostrvo Phuket). Životnog ciklusa destinacija uz relativno brzo preusmeravanje organizatora putovanja ka novim destinacijama. ali je njihovo tržišno učešće relativno skromno8. arheološka istraživanja. Za primer možemo uzeti Tajland koji je osamdesetih godina prošlog veka doživeo ekspanziju u oblasti turizma za relativno kratak period. Karakteristika kraja prošlog veka jeste da dolazi i do pojave turoperatora – specijalista. sve do tura čiji programski sadržaj obuhvata istraživanja pećina. Već početkom devedesetih godina dolazi do pada turističkog prometa na Tajlandu zahvaljujući tome što veliki japanski. neka područja Tajlanda doživele su suštinske promene prirodnog ambijenta (npr. No. Turistička putovanja ovih turoperatora posebno se izdvajaju atraktivnošću ponuđenih sadržaja – od fotografisanja prirode. američki. /Tourism menagment. Treba svakako napomenuti da pored problema koji su nastali kao rezultat degradacije prirodne sredine (zagađenost plaža i obalnih područja.na turističkom tržištu je pojava skraćivanje tzv. ali i relativno visokih cena turističkih usluga. preko putovanja kamilama. koji se odlikuju i inoviranim proizvodom i promenom u ukupnom poslovnom ponašanju. Jedna od značajnih promena u poslovnoj orjentaciji 8 Carey S. Ono što je karakteristično za kraj dvadesetog veka na tržištu Velike Britanije jeste pojava takozvanih “zelenih turoperatora”. Bitna odrednica njihove poslovne orijentacije je nov odnos prema okruženju. posmatranje ptica i proučavanje leptira. I Gountas Y: Tour operators and destination sustainability. učenje umetničkih zanata i druge aktivnosti. straha od AIDS – a . i evropski organizatori putovanja preusmeravaju svoju ponudu ka drugim destinacijama. predimenzionirana izgradnja Bankok. 7/97. odnosno turoperatera koji svoje poslovne aktivnosti usklađuju sa zahtevima ekološkog turizma.

(2008) Menadžment turističkih agencija i organizatora putovanja. a 2000. Ono što je još važno napomenuti jeste da TUI u operativnom poslovanju vrši snažan pritisak na svoje poslovne partnere (ovde prvenstveno mislimo na hotelijere). London. The Business of Tourism. 10 Holloway J. Pearson Education. Univerzitet Singidunum. C. 318. 372 33 .2002.. Pri tome se polazi od određenih socio – ekonomskih i fizičkih kriterijuma koji trebaju da omoguće održivi razvoj turizma na pojedinim destinacijama.. To je rezultiralo nizom zajedničkih i induvidualnih aktivnosti. UNESCO. uticali su na promene u strategijama organizatora putovanja orijentisanih na masovno tržište koji prihvataju i deo odgovornosti. da utiču na 9 Spasić. godine došlo je i do usvajanja posebne inicijative ( Tour Operators Iniciative for Sustainable Tourism ) u čijem su donošenju učestvovali veliki internacionalni turoperatori. uz podršku vodećih međunarodnih organizacija (UN.. a posebno nastali ekološki problemi sa kojima se suočavaju destinacije u različitim delovima sveta. efikasnijeg korišćenja energetskih i drugih resursa. kreiranje aranžmana koji će imati manji uticaj na prirodno i socialno okruženje. Beograd. Njihova dugoročna strategija razvoja zasnovana je na navedenoj koncepciji. Sixth edition. Prihvatanje takvih strategijski opredeljenja je posebno značajno kada se ima u vidu činjenica da postoji veliki pritisak zainteresovanih privrednih subjekata za korištenje prirodnih resursa u turizmu9. Oni danas veliku pažnju posvećuju usmeravanju turističkih tokova.odnosi se na prilagođavanje sve izraženijih zahtevima turističke tražnje za individualizacijom putovanja. Negativne psoledice koje je razvoj masovnog turizma imao na pojedinim područjima. str . WTO). Najvažniji ciljevi ove inicijative vezani su za razmenu pozitivnih iskustava u domenu rešavanja ekoloških problema. Njihova svaka odluka o razvoju novih oblasti propraćena je procenom uticaja na okruženje bez obzira na važeću zakonsku regulative. str. V. jer tako istovremeno određuju i tempo promena i utiču na nivo održivog razvoja područja koja uključuju u svoje programe putovanja. sve su brojnije i individualne inicijative kao jedan od najboljih primera jeste nemački organizator putovanja – TUI. 10 Pored zajedničkih aktivnosti.

1. zasnovani na odgovarajućem obrazovanje turista. turističkih radnika. Međutim. Često se radi o određenim zahtevima u vezi sa načinom odlaganje smeća. 4. Neophodno je da u narednom periodu dođe do intenziviziranja saradnje organizatora putovanja sa državnim organima različitim istitucijama na receptornim područjima da bi se postigao zajednički interes. pri čemu ovaj organizator putovanja ispoljava spremnost za napuštanje onih destinacija koji nisu u stanju da na adekvatan način odgovore njihovim zahtevima. na sličan način postupa i vodeći britanski organizator putovanja Thomson Holidays koji je značajno svoja finansijska sredstva usmerio za izradu projekta novog načina odlaganja smeća kao njegovu implementaciju u jednom broju turističkih centara na području Mediterana. Svakako veoma je važno da se organizatori putovanja ne vode samo poslovnim interesima već da ostvare širi uticaj na receptornim područjima o pitanju održivog razvoja turizma. U ovom slučaju organizator putovanja se pojavljuju I kao nosioci aktivnosti na destinacijama gde svest o mogućim problemima jos uvek nije dovoljno razvijena. Treba težiti prenosu pojedinih oblika znanja. domicilnog stanovništva. Uticaj turoperatora na destinaciju 34 . to nije slučaj samo sa TUI. odnosno razvoj turizma u skladu sa mogućnostima prirodnog I kulturnog – istorijskog okruženja. Takođe pored kordinacije organizatora putovanja I državnih organa treba obezbediti poboljšanje saradnje lokalnih organa I turoperatera kako bi se bilo u mogućnosti uspostaviti limit u razvoju turizma pa često I do te mere da se ograničava broj posetilaca na pojedinim destinacijama.promene u okruženju. koje nekada organizuju I sami organizatori putovanja.em.

interesovanja i želje potencijalnih korisnika njihovih usluga. potražnju karakteriše i sve veći stepen sofisticiranosti uključujući i zahtev za visokim kvalitetom turističkih usluga. te je 1991. Ove pojave rezultirale su potrebom za promenom dotadašnjeg načina poslovanja turoperatora i dovele do stvaranja društveno odgovornih turoperatora koji koordiniraju aktivnosti sa lokalnim organima i organizacijama radi uspostavljanja limita u razvoju turizma. Osamdesetih godina proslog veka takav snažni razvoj je doživeo Tajland. došlo do pada turističkog prometa.Uticaj turoperatora na destinaciju u nekadasnjem masovnom turizmu bio je izuzetno nepovoljan. sport. Dokaz za to je što nekada potpuno nepristupacni Antarktik godišnje poseti oko 10 000 turista sa kruzing kompanijama. 4. Da bi prilagodjavali svoje uticaje na potražnju. turoperatori moraju neprekidno imati uvid u kretanja na svetskoj ekonomskoj sceni. i 1992. usmeravajući ka turističkim putovanjima sa posebnim interesovanjima. obrazovanje. religija i druge aktivnmosti. Ovakvim ponašanjem turoperatori sve pozitvnije utiču na destinacije svesni činjenice da ako je priroda u opasnosti i turizam je u opasnosti. Pojedini turoperatori poslovnu orjentaciju zasnivaju na prohtevima uskih segmenata tržišta ili takozvanim tržišnim nišama. različiti hobiji. kao što su: umetnost.na šta su turoperatori brzo reagovali. što je postepeno dovelo do degradacije pojedinih destinacija i narušavanja njihovog biodiverziteta. U periodu svetske ekonomske krize (2006 godine). jer se vodilo računa prvenstveno o finansijskom aspektu. koje je sve dostupnije stalnim razvojem medija i ekspanzijom interneta. Zbog naglog razvoja turizma na Tajlandu je došlo do ubrzane degradacije prirodne sredine. često i kroz ograničavanje broja posetilaca na pojedinim destinacijama. Uticaj turoperatora na potražnju Turoperatori na potražnju pre svega utiču snažnim marketinškim delovanjem. 35 .2.

ne zadovoljavaju više sve zahtevnije potrošače. što je turistima pružalo osećaj sigurnosti. jer se u slučaju krize u jednoj destinaciji može lako obaviti zamena u drugoj.) za koje u mestu boravka nemaju uslova. Turoperatori su ponudom sažetom u paket. Grade se tako trgovački centri s velikim asortimanom robe. koristi za kupovinu različite trgovačke robe. niti specijalizovani. a sama destinacija provodenja odmora dolazi u drugi plan.rekreativne i zabavljačke aktivnosti postale glavni motivi za izbor paket-aranžmana i turoperatora. sredstava ili vremena. poseti raznim sportskim i kulturnim priredbama. To je turoperatorima smanjilo rizik u poslovanju. najpopularnijim sportsko-rekreativnim aktivnostima u turizmu počeli da ubacuju dodatne sadržaje kao što su: jedrenje. tenis. golf i sl. i radnim vremenom 36 . ili ne bi ni pokušali da vide. raspolažu sa rezervacijskim sistemima na visokom tehnološko nivou . koji nisu bazirani na posebne želje i potrbe turista. Turoperatori su sa svojim kadrovima. ronjenje. Niskim cenama paket aranžmana turoperatori su omogućili turistima da se deo dohotka. Kod organizacije turističkog putovanja turoperatori su izgradili navike da koriste usluge turističkih predstavnika tokom celog odmora. ili se do dolaska turoperatora nisu smatrala turističkom atrakcijom. Time su turoperatori uticali na promenu ponude turističkih destinacija. Zbog toga turoperatori u medusobnoj konkurentskoj borbi za klijente tržištu nude programe u koje uvode inovacije i nastoje biti što fleksibilniji prema zahtevima individualne turističke klijentele. Turoperatori svojim paket-aranžmanima potstiču turiste na vidjenje onoga što sami ne bi mogli. turističkim atrakcijama i dr. pre svega za male turoperatore koji samo tako mogu konkurisati gigantima koji su vrlo dobro organizovani. Turoperatori su omogućili pristup pojedinim mestima koja za pojedince nisu bila dostupna. koje su turistima omogućile bolju psiho-fizičku relaksaciju. S vremenom su sportsko. golf. zatim usluge organizacije izleta u bližu i dalju okolinu. Promena pasivnog u aktivni odmor rezultirala je uvodjenjem sportsko. kajak i kanu.rekretivnih aktivnosti.arantman uticali i dalje vrše veliki uticaj na promenu ponašanja turista pružajući nove sadržaje i aktivnosti u toku putovanja i odmora.Standardni turistički paket aranžmani kreirani za masovno tržište bez posebnih dodataka. izdvojen za turizam. ronjenje. Tako samo za kajak u svijetu postoji preko 300 destinacija. zatim na aktivnosti (jedrenje. Prepoznatljiv i visokokvalitetni proizvod uslov je uspeha na tržištu.

pećina. Analiza uticaja turoperatora specijalista Krajem 20. životinja.Turoperatore specijaliste karakterišu turistička putovanja sa atraktivnim ponudjenim sadržajima. učenje umetničkih zanata i drugo. Spoznaja turista o potrebi pozitivnog odnosa prema sebi samima i prema životnoj okolini. Turoperatori nastoje izbeći turističke destinacije u kojima postoji ma kakav rizik za turiste. 4. veka dolazi do intenzivnog razvoja turoperatora-specijalista . Ponašanje turoperatora samo je signal u ponašanju individualnih turista. Time turoperatori pomažu ili odmažu u stvaranju imidza destinacije i njenog turističkog prometa . pre svega ekološka svest i povećanje odmora radi relaksacije i mogućnosti raznih aktivnosti upućuje na to da ne samo turoperatori nego i receptivne turističke zemlje i turističke regije moraju u buduće temeljitije proučavati turističko tržište. arheoloških ostataka. Američka asocijacija turoperatora navodi listu od 50 različitih tipova turizma specijalnih interesovanja. razvija svest o važnosti čuvanja prirode i zdrave okoline. čija je karakteristika inovirani proizvod novo poslovno ponašanje. kojima se do skoro nije posvećivala pažnja. Pojedini analitičari ukazuju na postojanje najmanje 150 različitih aktivnosti koje se javljaju u okviru ovog vida turizma i koje se mogu iskoristiti za 37 . Sve navedeno. Ovo je u skladu sa izraženim zahtevima turističke tražnje za individualizacijom putovanja. rečnim putevima i mrežom izgradjenih kanala. Njihova poslovna orjentacija je nov odnos prema okruženju. „zelenih“ turoperatora veoma je aktivna grupa organizatora putovanja na tržištu Velike Britanije koje karakteriše uskladjenost poslovanja sa zahtevima ekološkog turizma. Uticaj turoperatora na krajnje korisnike je izrazito povoljan jer se segmentacijom tržišta ispunjavaju mogućnosti za realizaciju i najspecifičnijih želja malih grupa turista.3.fotografisanje i posmatranje prirode. Pod nazivom tzv. ali je njihovo učešće na tržištu još uvek malo. Turoperatori daju velik doprinos i oko kreiranja svesti turista o sigurnosti turističke destinacije od terorizma i kriminala. ptica.prilagodenim turistima. Na tržištu Evrope stalno raste segment turista koji odmor provode krstarenjem plovnim.

pešačke ture. Osnovni ekonomski postulati govore da manjak diferenciranja ponude nosi veći rizik.formiranje programa putovanja (u novije vreme posebno su interesantne gej ture.u cilju sprečavanja zagadjenja . vinske ture.nosi visoku dozu rizika na poslovanje organizatora putovanja jer je zbog usko odredjenog turističkog proizvoda i broj potencijalnih korisnika usluga turoperatora specijalista manji. vrši snažan pritisak i na svoje poslovne partnere držeći se strogih zahteva u vezi sa načinom odlaganja smeća pri čemu napušta destinacije koje ne rešavaju ovaj problem na adekvatan način. svoje mesare i kuvare koji pripremaju isključivo zdravu hranu ne zagadjujući okolinu. Poslovanje turoperatora specijalista . 4.. Nove inicijative turoperatora U nove inicijative turoperatora čiji je cilj rešavanje nastalih ekoloških problema i očuvanje zdrave životne sredine turoperatori se ističu stalnim. 38 . koji poseduje svoje farme za uzgajanje organske hrane . novim inicijativama. kapacitete za uzgoj stoke. i visoko stručna studijska putovanja.ma koliko bilo povoljno po turiste. ali direktno u vezi sa tim veći rizik sam po sebi nosi i veće mogućnosti zarade.biciklističke ture. Na Evropskom tržištu TUI ubedljivo prednjači po broju inovacija na ovom polju. Jedan od primera iz prakse agencije TUI je lanac njihovih hotela „Greek Hotel“.). Takodje TUI .4. ture za golfere.. Ovaj turoperator je uveo i programe koji imaju za cilj smanjenje saobraćajne gužve na putevima promovišući korišćenje izuzetno brzih motornih vozila itd. Turoperatori sve više pažnje posvećuju očuvanju životne sredine jer su svesni da će samo uz takvo odgovorno poslovanje očuvati atraktivne destinacije i moći da prave dugoročne poslovne planove.

Primer pozitivne prakse SEOSKI TURIZAM VALJEVSKOG KRAJA Seoski turizam se odnosi na spektar aktivnosti. Naime. priroda. Počeci razvoja seoskog turizma u valjevskom kraju se vezuju za 2000. po struci inženjer šumarstva. kao opšta karakteristika međuljudskih odnosa na selu. s obzirom da su troškovi bavljenja ovom delatnošću svega oko 30%. ali i dodatnih usluga kao što su izleti u prirodi. na taj način što će se domaćin uveriti u materijalnu . Situacija je takva iz razloga što se u okviru domaćinstava već proizvodi hrana za ukućane i za pijac. najviše kada su u pitanju inat i materijalni stavovi. što znači da je profitna marža oko 70%. gospodin Tomić je. što obezbeđuje višak hrane.5. uspeo da taj srpski inat iskoristi i preusmeri u pravcu zdrave konkurencije. Sada će seljak reći “ Ako komšija ima kravu. u većini slučajeva. gospodin Tomić je veliki poznavalac psihologije čoveka sa sela i shvatao je problematiku njihovog načina razmišljanja i funkcionisanja. na činjenicu da je seoski turizam delatnost kojom se stiče dodatni prihod na račun pružanja usluga smeštaja i ishrane. s tom razlikom da se ''preko tanjira'' taj 39 . i ja ću”. zahvaljujući ovom projektu. tradicionalna gostoljubivost i životne vrednosti lokalnog stanovništva. koju ostvaruje njegov komšija baveći se ovom delatnošću. hoću i ja. godinu. gospodin Dragić Tomić. Procenjeno je da Srbija ima veliki potencijal ovog proizvoda zahvaljujući očuvanoj prirodi. i to ne jednu. Međutim. vođenje stoke na ispašu i sl. spremanje zdrave hrane sa domaćicom na tradicionalan način.4. ali i socijalnu korist. pokrenuo inicijativu i napisao projekat pod nazivom “Ako je on. tradicionalnim i autohtonim vrednostima. Naravno. branje gljiva i šumskih plodova. pre svega. Drugim rečima. Proizvod mora biti baziran na principima održivosti-turistima se nude elementi seoske sredine. šetnje kroz šumu i okolne predele. važi ona čuvena narodna izreka: “ Nek’ komšiji crkne krava”. Razvija se na porodičnim gazdinstvima sa ciljem privlačenja što većeg broja turista i stvaranja dodatnih prihoda. nego dve”. kada je jedan entuzijasta. usluga i dodatnih sadržaja u organizaciji ruralnog stanovništva. Takođe se skreće pažnja da je prisutan nizak rizik poslovanja. tu se misli.

što i ne čudi ako se uzme u obzir veliko gostoprimstvo našeg domaćina. pozvaće drage prijatelje da probaju taj isti sir i kajmak. Naime. radi se o kupovini dodatnih usluga i proizvoda. što će ih zasigurno podsećati na mesto gde su bili i gde će poželeti da se vrate. broj članova. a kuće su udaljene kilometrima jedne od drugih. jer se radi o velikim kućama uglavnom na dva sprata. i tako na indirektan način. godine kada je Dragić Tomić formirao nevladinu organizaciju pod nazivom Udruženje domaćina “Valjevo”. Druga stavka se odnosi na višak smeštajnih kapaciteta. Na samom početku. osnovni uslovi za bavljenje ovom vrstom delatnosti. kapacitete. posebno mladih. mahom su to zaljubljenici u prirodu koji će uživati u svom boravku i biti u kontaktu sa domaćinima dovoljno dugo da se prilično zbliže.višak proda za mnogo veći novac nego na pijaci i još se uštedi vreme i novac za troškove transporta i boravka na pijaci. Osim toga. Takođe se ostvaruje i socijalna korist za domaćine. anketirano je negde oko stotinak seoskih domaćinstava. gde je prisutan deficit stanovnika. građenih još u sretnija vremena. Primer toga može biti kupovina sira i kajmaka koji su turisti okusili na trpezi i poželeli da ponesu kući. dotičnom domaćinu. Postoji još jedna veoma važna stavka. Nakon ovog istraživanja se ustanovilo da postoje dobri osnovi za razvoj seoskog turizma u valjevskom kraju zahvaljujući dobrim mogućnostima za pružanje usluga 40 . a to je vanpansionska potrošnja i njen veliki značaj. a tu se misli na zanimljiv društveni život. sa glavnim ciljem poboljšanja življenja na selu sa posebnim akcentom na razvoj seoskog turizma kao jednim od najboljih načina da se taj cilj postigne. mogu biti lako zadovoljeni. od kojih je 60 poželelo da se bavi seoskim turizmom. odnosno. To je veoma važno za ona domaćinstva koja se nalaze u brdovitim predelima. koji se ostvaruje dolaskom raznih ljudi sa raznih strana. Nastavak razvoja seoskog turizma Valjeva je usledio 2005. i u svakoj se može naći bar jedna soba slobodna za goste turiste. urađeno je jedno istraživanje. realno posmatrajući. Dakle. stvoriti nove goste. a zarada od toga često prelazi i 50% od vrednosti pansionske potrošnje. Anketom se želelo utvrditi kakvi su potencijali u pitanju i kakva je generalno situacija vezana za domaćinstva.

Sa druge strane. i tek vrše pripreme za narednu sezonu. Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uz prisustvo retkih vrsta je takođe odlika ovog kraja. Odlična prilika da se bar na kratko zaboravi na urbane i bučne gradske centre i nezdravu sredinu. Odmor na selu je nešto što je potpuno drugačija varijanta odmora. Danas u valjevskoj opštini postoji 32 domaćinstva u 21 selu. 11 www. trendovi na svetskom turističkom tržištu svakako idu u korist seoskog turizma. a na mnogim mestima se radi o netaknutoj i zaštićenoj prirodi. vidimo da se tek u poslednjih desetak godina ozbiljno krenulo u razvoj ovog vida turizma. jer bi u suprotnom svi ti napori bili osuđeni na propast u vrlo kratkom roku.11 Na ovom primeru ustanovili smo da Srbija poseduje veliki potencijal za razvoj seoskog turizma. koji za Srbiju. Sa druge strane. Valjevski kraj ima sve predispozicije za adekvatan razvoj seoskog turizma. Tu je i bogatstvo kulturnog sadržaja i etnološkog nasleđa. U 2006. sa kategorizovanim objektima. Ostala domaćinstva su tek počela ove godine sa radom. uz zdravu hranu i zdrav način života.u prirodi. predstavlja izvanrednu mogućnost da se pozicionira kao tržišni lider u pružanju ove usluge u regionu . Takođe. koji su mahom neiskorišćeni. ali i edukacije domaćina o pravilnom bavljenju ovom delatnošću . jeste da postoji velika zainteresovanost domaćeg stanovništva za ovaj vid odmora. sa svim njenim prirodnim bogatstvima. u miru. od izuzetne važnosti je da se od samog početka neguje koncept održivog razvoja u turizmu. zato što je upravo priroda na koju ni na koji način nije negativno uticao ljudski faktor ono što privlači “site“ koncepta masovnog turizma.rs(novembar 2010) 41 . ali isto tako i na svetskom tržištu tražnja za ovim turističkim proizvodom raste sve više. godini ostvareno je 1600 pansiona u 12 domaćinstava koja par godina unazad pružaju usluge u seoskom turizmu. ali i pogodnosti za ekstremne sportove poput paraglajdinga i slobodnog penjanja. Ono što je posebno važno. Ima veliko bogatstvo prirodnih resursa. Klimatske prilike sasvim pogodne za odmor i rekreaciju preko cele godine. Odmah se otpočelo sa procesom kategorizacije objekata.org.smeštaja i ishrane.domaciniva.

Ohrabrujuća je činjenica da je koncept seoskog turizma sve zastupljaniji u pisanim i elektronskim medijima. ovaj vid turizma još uvek je nedovoljno zastupljen od strane domaćih turoperatora i sve se realizuje na nivou lokalnih zajednica i veoma malog broja turističkih agencija. što svakako doprinosi promociji i razvoju istog. 42 .Nažalost.

Z A K LJU Č N A R A Z M A T R A NJ A ***** 43 .

ZAKLJUČAK U okviru samog rada.5. objedinili smo prva dva dela I govorili o uticaju turoperatora na destinaciju. dakle zaključku. U ovom delu rada. jer se vodilo računa prvenstveno o finansijskom aspektu ponude. slično kao i prethodni. i o njihovom poslovanju kako kod nas tako i u svetu. odnosno profitu samih turoperatora. U okviru drugog dela rada bilo je govora o organizatorima putovanja. u pojedinim delovima dati su određeni zaključci koji se odnose na taj deo rada ili celinu. Tada je osnovan veliki broj turističkih agencija. Smatra se da je održiv razvoj onaj razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnje generacije. iznose se integralni zaključci. U okviru prvog dela rada pokušali smo da objasnimo sam koncept i principe održivog razvoja. a delovi na koje se odnose naznačeni su na početku svakog novog pasusa. Dinamičan razvoj organizatora putovanja u našoj zemlji započeo je 70-ih godina. U trećem delu rada. Zatim smo govorili o turoperatorima specijalistima 44 . gde smo došli do zaključka da je uticaj turoperatora na destinaciju u nekadašnjem masovnom turizmu bio izuzetno nepovoljan. a sve u cilju kako bi se došlo do neophodnih informacija koje ćemo koristiti u daljem delu rada. Takođe u okviru ovoga dela rada pojašnjeni su i ključni izazovi i odgovori za ostvarivanje koncepta održivog turizma. bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. sa kratkim osvrtom na održivi razvoj Evropske unije. a dolazi i do intenzivnog širenja njihovog poslovanja u zemlji i inostranstvu. a sve u cilju odgovora na zadatu temu. njihovim karakteristikama. Naravno informacije iz ovog dela rada. koristiće nam za lakše razumevanje sledećeg. ključnog dela rada. koji ujedno predstavlja odgovor na zadatu temu:”Primena koncepcije održivog razvoja turizma u poslovanju organizatora putovanja”.

U okviru ovog dela rada takođe smo izneli primer pozitivne prakse gde smo obradili seoski turizam u valjevskom kraju. ali ujedno i jedini mogući koncept u 45 . novo poslovno ponašanje.čija je karakteristika inovirani proizvod. zatim o uticaju organizatora putovanaja na potražnju. dugoročno predstavlja isplativ koncept poslovanja turoperatora. I na samom kraju zaključili bi smo da primena održivog razvoja u turizmu budućnosti. kao i o novim incijativama turoperatora gde bismo posebno istakli očuvanje zdrave životne sredine.

Korac..org/geo2000/english/0046. N. Swarbrooke J. Poon. Zbornik radova sa III međunarodnog kongresa Hotellink 2009. V. /Tourism menagment. Pucar. Tourism policy: a midsummer night's dream?.org. Sixth edition.. Tourism Management.unwto. str. • • • http://www. Spasić. Holloway J. 2008. godine u Herceg Novom. 1998. Univerzitet Singidunum. 7/97. .2010. Tehnology and Competetive Strategies. Đurašević S. Univerzitet Singidunum.. 2005 Carey S..rs (novembar 2010) 46 . održanom decembra 1997. br. Oxford. Zagreb. • • • • • • • • • • • Fayos – Sola E. M.unep.2002. Pearson Education. S. Turistička putovanja. Beograd.10. objavljen u YUTA Info. LITERATURA • Tošutović.. Performance and Competitivness of European Tourism and its Enterprises.htm (preuzeto na dan 30. Univerzitet Singidunum.. Beograd.. J.. M. Turoperatori i svjetski turizam.savremeni koncepti prodaje. Menadžment turističkih agencija i organizatora putovanja. Informativna tehnologija u putničkoj industriji. Popesku.. (2008). Tourism. European Commission. Sustainable Tourism Management. godine. godine) www.6. 24. CABI Publishing. Referat na VIII kongresu turističkih agencija. A. The Business of Tourism. Maksin. M.. Beograd. (novembar 2010) www. 2009. No. London. 2002. C. Structure.(2009). Beograd.. Visoka hotelijerska škola.org... Menadzment turističke destinacije. (2009) Menadjment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu. Golden marketing. . T. Čavlek. Milijic.domaciniva. 1998. januar 1998. 190. I Gountas Y: Tour operators and destination sustainability.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful