UNIVERZITET U BEOGRADU FILOLO[KI FAKULTET KATEDRA ZA KNJI@EVNOSTI OP[TU KNJI@EVNOST I TEORIJU

Ispitni esej:

Tri pojma ljubavi u doba antike (eros, filia, agape)

Predmet: Ljubav izme|u filozofije i pesni{tva- vreme do Platona Profesor: Novica Mili} Studentkinja: Jelena Perovi}, II godina, br. indeksa 060352

Žene su u antičkoj Grčkoj bile supruge i majke. kao figurom sina.”1 Filia je prijateljska. Filia pretpostavlja red i harmoniju. ocu porodice. ali je bilo obavezno da ima aktivnu ulogu. nasuprot "erosu" koji je označavao strast. i naravno. nece biti mesta u ovom radu. jer je filia duboko ukorenjena u `ivotu Helena. ona je osnov me|uljudskih odnosa. Kada bi dostigli odredjen uzrast. o cemu ce kasnije biti reci. već je taj fenomen imao stroga pravila i bio je privilegija dozvoljena samo muškarcima. Nedostatak postovanja prema patrijahalnoj figuri.Biseksualnost u antičkom svetu" (preuzeto sa interneta ) Treba imati u vidu helensko verovanje da svaki gost zapravo moze biti preruseno bozanstvo. ali ipak na treba gubiti iz vida elemenat filije u gostoprimstvu. 3 Pojam filije u ovim delima ne povezujem sa Klitemnestrinom preljubom i ubistvom.Jun 2008. “Nije postojala mogu}nost izbora s kim i kako imati emotivnu vezu. sigurnost gosta2. Zapravo. filia je tako|e i gostoprimstvo gnevnog Ahileja kada dolaze da odvedu voljenu Briseidu. sto dovodi do problema indentifikacije i nemogucnosti uspostavljanja arete. i to u mracnom. bozanstava zemlje nasuprot bozanstvima neba. ako se ona naru{i dolazi do nesklada i razdora. Filia je ono {to Elektra ose}a prema Orestu. obuhvata u svom pojmu prijateljsku ljubav. matrijahalnih i patrijahalnih. Odrastao muškarac mogao je da ima odnos sa mladjim. bila je drugačije prirode i kod starih Grka imala je i drugo ime . i sa Telemahom. roditeljska. defini{e roditeljsku ljubav. U Orestiji to dovodi do konfrontacije izmedju uranskih i htonskih bozanstava. sto dovodi do konacne rasprave zbog koje su alarmirani ne samo bogovi vec gradjani Atine. koji dovodi do razora doma. U Odiseji se slom doma povezuje sa citavom Itakom. izoblicenom stanju. Ljubav prema bračnoj partnerki. o ~emu nam svedo~e Odiseja i Orestija3. nabrajanje primera bi se odu`ilo u nedogled. Filia se ponajvi{e ogleda u ljubaznom do~eku koji Ahilej prire|uje Prijamu. je zapravo poremecaj filije. Za dalju razradu ovog problema. adolescenti bi gubili pasivnu ulogu."filia". U oba slucaja u pitanju je eros. 1 2 Eva Kantarela. Filia je osnov opstanka porodice. . Razor porodice u oba slucaja ima sire konotcije. "Prema prirodi . nazalost. mozda i sam svemocni Zevs. koja je postojala uporedo sa onom za druge muškarce. uspostavlja mir. pa se gostoprimstvo moze podvesti pod kategoriju sujeverja. ^ini se da zahvaljuju}i spektru ose}anja koja pojam filije obuhvata opstaje ~itava helenska civilizacija. odnosno sa Penelopinim proscima. garantuje po{tovanje starijih. rodbinska ljubav.

filia je sigurnost. neumorno plete i para ve~ito isto pletivo. u is~ekivanju mu`a koji uporno ne dolazi. Ako bih `elela da odredim re~ koja }e najbolje pratiti filiju. primorava na najneverovatnije poduhvate? Platonova Gozba je svakako najkompetentnija da nam odgovori na ove dileme. laka. zainteresovati. koja zavodi. Zamislimo Jelenu koja ne polazi sa Parisom. koja joj poma`e u samo}i? Sa druge strane. na svakoj stranici svakog dela. sklad. ili istra`ujemo skrivene ( ~ak i od njih samih) porive njihove psihe. dok se sa`ivljavamo sa njihovim bolom. Pro`ivljujuci udes jedne Jelene. autodestruktivnog. Zar Eros koji njom gospodari nije njen najve}i prijatelj. koja op~injava. I zaista. dostojanstvenost. Da bih potra`ila odgovore od Platona. ^ini mi se da je eros uvek onaj koji dela. mudru Penalopu odr`ava? Da li eros moze biti pasivan. destruktivnog. Eros je ona sila koja }e i neverovatno u~initi mogu}im. tradicija. u nema ni u ose}anjima koja su njime obuhva}ena. ni~ega skarednog. dok osu| ujemo njihove mra~ne nagone. rekla bih jednozna~na. onaj koji nikad ne ~eka. nema u filiji ni~eg primamljivog. Posmatramo Penelopu koja dvadeset godina uporno. jednostavna. To je uvek eros. ali o tome malo kasnije. Sa knji`evne ta~ke. jednog Edipa. sabranu. jedna Fedre. nije li to sila koja joj daje nadu. ~ini mi se. Samo nedostatak filije }e izazvati nesto od gorepomenutog. da li je to zaista eros ono sto ve~ito suzdr`anu. Fedru koja prihvata Artemidu. prirodna.garantuje sigurnost. Kakva je to sila koja plete konce sudbine. Eros je. jedini pokreta~ delanja na{ih junakinja. i prijatelj njenog doma? Nije li eros ono {to joj donosi mudrost. nije filia to {to }e nas privu}I. naprestano eros. on nosi njihove nemire. Nema u ovom pojmu. a odbacuje Afroditu. svetla. izope~enog. zapitamo se sta je eros. da li osoba kojom je zagospodario eros moze dvadeset godina ~ekati? Ne bih rekla. ~ini mi se neophodnim da postavim pitanja. onespokojiti dok ~itamo neko od remek-dela antike. iznova i iznova. strepnje. skrivene .

Suprotstavlja se uzavreli svet u njima sa strogim pravilima sveta koji ih okru`uje. Eros ih nagoni da delaju u pravcu koji je za njih neprihvatljiv. pijanstvo du{e. i poni{tavanje sebe na tom uvek napovratnom putu. 58. potpuno prepu{tanje. potpuna @elja. ali bolest od koje ne zele da se izle~e. u zagrljaju Ljubavi same. dakle odnekud spolja. u kojoj su ponudjena razli~ita tuma~enja erosa. savr{ena otmica razuma I smisla za prirodno. da ih je Afrodita op~inila.bog oznacen pocetnim velikim slovom. bunilo koje dolazi od bo`anstva. eros je bolest. pa se moze poistovetiti sa bogomobuzeto{}u ( entuzijazmom)5. Eros je bo`ansko bunilo. 57. str.patnje.6 Eros u sebi sadrzi iskru tragi~nog. prepu{tanje erosu jednako je prepu{tanju najmra~nijim nagonima. str. kao onog koji je tvorac dobra medju bogovima i medju ljudima. 6 Isto. Ludost postaje sustina Amora. u Raspravi Amora i Ludosti. ali slatko ludilo. Eros je ludilo4.7 Prvi govori Fedar. uspon put Boga. Ljubav i Zapad. poluti ih tako da se u njima sukobljavaju istinski nagoni sa obi~ajima i du`nostima. smrt i nerazdvojnim. vodic i saputnik. a rezultat je poni{tavanje tih nagona. ali i prihvatanje sile koja im gospodari. ako bi se pokazalo da on ~ini {to sramotno. . kombinuje naizgled nespojivo. Ose}anje ~asti i ose}anje stida je ono {to Eros podsti~e u ljudima: “Ono {to ljude treba da vodi kroz ceo njihov zivot…To je stid pred sramotom i nadmetanje pred lepotom…Zato tvrdim da ~ovek koji ljubi. Besednici izgovaraju pohvalu bogu ljubavi Erosu. Tragi~na je i fascinantna njihova svest o tome da vi{e nisu svoje. 5 Denis de Rogmont. ali ovo se lako mo`e prevesti kao pohvala samoj Ljubavi. Sada }emo poku{ati da potra`imo odgovore u Platonovoj Gozbi. `estina. poni{tavanje u smrti. ali ne bilo kakvoj ve} u ljubavnoj smrti. ili da trpi to od koga drugog zato {to se 4 eros se cine Zanimljiv je nacin na koji Lujza Labe. da nemaju kontrolu nad svojim delima. Eros je nadahnu}e. jo{ skrivenije strasti. On hvali Erosa kao najstarijeg boga. Postizanje erosa uvek se opasno priblizava smrti. 7 U daljem tekstu je Eros.

To isto vidimo I kod ljubimca…” 8 Fedar dalje ukazuje na po`rtvovanje onih koji vole. a oni koji su pod vla{}u nebeskog Erosa cene pre svega ono {to je lepo10. 37 Isto. Beograd . i umreti jedan za drugoga re{eni su samo oni koji ljube. On priznaje dva Erosa. nisu spremni na takvu `rtvu. koje ih nekad nagna u smrt zbog voljene osobe: “[tavi{e. cene du{u pre tela. U ovom citatu iskazana je jo{ jedna odlika erosa. 8 9 Platon. Bez smrti se eros ne mo`e nikad u potpunosti ostvariti. mada su ovome i otac i mati bili u `ivotu: ona je ove toliko prevazi{la u samoodricanju zbog svoje ljubavi da je dokazala kako su oni sami tudji svom sinu i da mu pripadaju samo po imenu. A za ovo {to rekoh daje dovoljan dokaz Helenima i Alkestida. Oni koji su zadahnuti zemaljskim Erosom vi{e vole telo nego du{u i vole `ene isto kao i de~ake. 38 10 Kod Helena je pojam lepog obuhvacen pojmom dobra. roditelji. }erka Pelijina. str. . i to ne samo ljudi nego i `ene. postaju nerazdvojne. svoju egzistenciju. 1970. ona se u svojoj po`rtvovanosti potvr|ije. Gozba. prevod i napomene Milos Djuric. i obratno. i u tom potvr|ivanju gubi sebe.kona~na potvrda erosa je smrt.zbog stra{ljivosti ne brani. Fedar uzima primer Orfeja koji nije mogao da zadr`I Euridiku jer nije bio spreman da ostane u carstvu senki zarad nje. Drugi besednik je Pausanija. U Erosu nalazi na~elo suprotnosti koje uti~e na sve vidove zivota. Zatim govori Eriksimah. Alkastida je spremna da ode u smrt jer je vo|ena erosom. To je vrhunac delovanja erosa. ali antropolo{ku funkciju pro{iruje do kosmi~ke. koja se jedina re{ila da umre za svoga mu`a.”9 I predhodnom citatu vidimo sukob erosa i filije. Sa druge strane. Kultura. odnosno svoj identitet. On brani moralni kodeks ati~ke pederestije. koje za sina ve`e filia. Estetika i etika se preklapaju. str. ne bi ga u tolikoj meri zabolelo… kao {to bi ga zabolelo da ga je video njegov ljubimac. Govori o postojanju dva Erosa. zarad Ljubavi same.

`udnja. o~evidno je da za ne~im drugim `udi du{a svakog od njih. 56 . prevod i napomene Milos Djuric. Postavlja se pitanje da li su prvobitni ljudi bili bli`e bogovima nego njihove osaka}ene polovine. Me|utim. koja bi bila nepobediva. mo`da radi toga tako jedan drugome raduju i tako strasno sjedinjuju. Ovom legandom se obja{njavaju mnogi pojmovi: pederestija. te`nja erosu je nije uvek jasno nazna~ena: “Jer. Kultura. nalazio je umirenje svojih strasti u sebi samom. nego samo naslu}uje {to `udi i nagove{tava u tamnim izrazima. naime. neprestano traganje i neprestano izmicanje predmeta potrage. dvostruke `ene I androgini) i o njihovom razdvajanju. Aristofan govori o prvobitnom obliku ljudi (dvostruki mu{karci.^etvrta beseda je Aristofanova. zadovoljenje erosa postaje cilj ~ovekove egzistencije. Beograd . str. Mo`e se ~ak govoriti o nepostojanju erosa u svetu prvobitnih ljudi.”11 11 Platon. `elja. nije postojalo traganje. monogamija. eros zalazi u sve elemente ~ovekovog bitisnja. 1970. Ako ono za ~im `udimo posedujemo. postaje motivacija ljudskih postupaka. da se. nije postojala `udnja. Time je deo osobina koje karakteri{u eros redukovan. Gozba. Va`an je momenat bo`je kazne u legendi o pra~oveku: prvobitni ljudi su bili osioni u svojoj samodovoljnosti pa ih je Zevs kaznio razdvajanjem. Eros karakteri{e `udnje. sve {to je pra~oveku bilo potrebno nalazio je u sebi. Ono o ~emu govori veliki komediograf postaje jedno od naj~e{}ih tuma~enja ljubavi u modernoj zapadnoj kulturi. niko ne bi mogao misliti da je to uzajamno ljubavno u`ivanje. Ovde }emo se na trenutak vratiti Fedrovoj besedi. i jo{ va`nije: da li je eros ono {to nas ~ini ljudima? Kroz Gozbu se neprestano provla~i ideja da je eros osnovna ~ovekova pobuda. strast… Prvobitan ~ovek je bio savr{en. Naprotiv. gde se pominje vojska sastavljena od ljubavnih parova. Ova slika podse}a na sliku provobitnih ljudi koju nam daje Aristofan. a ona to ne ume re}I. da li eros uop{te postoji? Na ovo pitanje ce kasnije u Gozbi odgovoriti Sokrat.

”12 Na kraju pijani Alkibijad pohvalu Erosu pretvara u pohvalu Sokratu. Beograd . prevod i napomene Milos Djuric. Kultura. ljubav kao milosrdno delanje. najhrabriji. i kao najboljeg {to najpravedniji. Izme|u platonsko.Agaton je slede}i basednik. Nakon Agatonu dokazije da Eros nije bog. jedna je Pavlova ljubav. Sokrat govori o prirodi Erosa. Sama re~ agape prvi put se javlja u gr~kom prevodu Starog zaveta. Nasuprot ljubavi koju prikazuje Pavle nalazi se milosrdna hri{}anska ljubav . {to agape svakako postaje pod uticajem jevan|elja o pra{tanju i milosr|u sa jedne. Apostol Pavle agape posmatra kao misti~nu snagu du{e i vezu sa bo`anstvom. a ne sama lepota. posrednik izme|u smrtnosti i besmrtnosti. caritas. hri{}anska ljubav. Kod njega ljubav nije milosrdno delanje. obo`enje. agape. Eros u sebi nosi iskru ra|anja. nego istoga dana ~as cvate i `ivi…~as umire. kao put kona~nog spasenja. gledanje boga licem u lice.plotinskog i Dionizijevog u~enja o erosu stoji apostol Pavle i tzv. najmudriji). prenose}i razgovor sa proro~icom Diotimom. jer je eros `udnja za lepotom(a samim tim i dobrotom). obnove: “I nije se rodio ni kao besmrtan ni kao smrtan. pa tako vidimo dve agape. Gozba. i stoi~ke filantropije. 1970. ali ponovo o`ivi po prirodi o~evoj. On veli~a samog Erosa kao najlep{eg ( od svih bogova (jer je najmla|i). sa druge strane. tzv. Septuaginta 12 Platon. Eros je sin oskudice i obilja. Uobi~ajeni pojam ljubavi nije se mogao razviti iz Pavlove himne ljubavi.74 . mada nije jasno u kom obliku su ona stigle do Pavla. on je sukob suprotnosti.sve to ukazuje na platonisti~ke ideje. `ivot u Bogu. str. najrazboritiji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful