UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logicki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORENI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama.propisom nisu drugacije uredjena.u skladu sa javnim interesom.-poslovi u vezi sa struc.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.biti rasporedjen na drugo radno mesto.sluzbenika I namestenika-Drz.koja ovim zakonom ili dr.skupstine RCG.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada.org.sluzbenika.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.pod uslovima utvrdjenim zakonom.propisima.Drz.sluzbenika u njegovim pravima.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz. Zakonitost I odgovornost-Drz.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.strucnost I efikasnost svog rada. Strucno usavrsavanje-Drz. Sluzbenicka etika-Drz.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu. 7. Sindikalno organizovanje-Drz.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.rasne ili verske pripadnosti.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu.Staresina drz.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.nacionalne.ustavom.Odgovoran je za zakonitost. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.obaveze I odgovornosti.Drz.organa.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.opstih akata I dr.Drz.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.organu ili trecem licu.Odgovoran je za zakonitu.propisa. 6. 5.a posebno zbog politicke.sluzbenik moze.sluzbenika kandidatima su. Zastita prava drz.zakona. Rasporedjivanje-Drz.Namestenik vrsi administrativne.utvrdjene nadleznosti drz.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.organa.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.propisima. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.vlade RCG I ustavnog suda RCG.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu .PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem.zakonom I propisom. Drzavni sluzbenik vrsi upravne. Napredovanje u sluzbi-Drz.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.

na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.odnosno o organizaciji sluzbe.organu moze se popuniti rasporedom drz.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji.sluzbenika iz drugog drz. 8.organa putem internog oglasa.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.Organ za upravljanje kadrovima.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.javni oglas se moze ponoviti.usmenim intervjuom ili na drugi nacin.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.1 ovog cl.Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz. 10.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada. Organ za upravljanje kadrovima. 9. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz. Rukovodeca lica u dr.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.Lista kadidata .sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.pomocnik staresine slusbe.U tom slucaju javni oglas se ponavlja.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.Ukoliko staresina drz. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku.sluzbenika iz istog organa.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.na osnovu prijava.

visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva. -samostalni namestenik II.Staresina organa postavlja glavnog inspektora. -samostalni savetnik III.Treci razred: -namestenik I.radnog iskustva. -visi savetnik II.sluzbenika u pravosudnim organima.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa.visa skolska sprema I najmanje 4 god. 2.zvanje drz.ove poslove utvrdjuje vlada.propisom kada je tozakonom odredjeno.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III.organa ne predlozi za imenovanje.kada je to zbog prirode poslova neophodno.-samostalni savetnik II. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada “nezadovoljava” u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.radnog iskustva. 3.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.visa skolska sprema I najmanje 8 god. 11.carinske poslove I dr.radnog iskustva.Prvi razred: -samostalni namestenik I. -namestenik II. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I.na predlog staresine organa drzavne uprave.radnog iskustva.Ako staresina drz.radnog iskustva.mogu se utvrditi zakonom ili dr.radnog iskustva.zvanja . 2.ZVANJA DRZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice.radnog iskustva.radnog iskustva. -savetnik II. -samostalni savetnik I. Posebna zvanja-izuzetno.radnog iskustva.inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II.odnosno sluzbe.radnog iskustva.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.policije.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.Zvanjem drz.visa skolska sprema I najmannje 4 god.organima koji vrse poslove diplomatije.radnog iskustva. -samostalni namestenik III. -savetnik III.visoka skolska sprema I najmanje 3 god. .Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ.visoka skolska sprema I najamanje 1 god.Drugi razred: -visi savetnik I. 3.uprave I sluzbi koju osniva vlada.Rukovodece lice imenuje se.odnosno o organizaciji sluzbe.odnosno postavljeno.visoka skolska sprema I najmanje 8 god.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 4 god. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.I to : 1.donosi vlada.Drugi razred: -visi namestenik I.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku. -visi namestenik II.visa skolska sprema I najmanje 1 god.visa skolska sprema I najmanje 8 god.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.Treci razred: -savetnik I.U tom slucaju knkurs se ponavlja.radnogiskustva.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva. -visi namestenik III.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.odnosno postavljenje. -visi savetnik III.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.Prvi razred: -savetnik staresine.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.uz saglasnost vlade.na period od 4 god.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam.

neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2. 4.ponavljanje laksih disc.Peti razred: -namestenik.DISCIPLINSKI POSTUPAK .sluzbenika.srednja skolska sprema I najmanje 1 god.neizvrsavanje ili nesavesno.odnosno oznake sa licnim imenom 5.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.odavanje poslovne. Tezi su: 1.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.srednja skolska sprema I najmanje 2 god.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.propisima 6.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku. Drz.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12. 12.bez obzira na nacin na koji je saznao.KONFLIKT INTERESA Drz.visa skolska sprema I najmanje 1 god. -namestenik VI.radnog iskustva.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov.sluzbene ili dr.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.radnog iskustva.osnovna skola.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa.tajne utvrdjene zakonom ili dr.shodno propisima o konfliktu interesa.Drz.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.a najduze 5 god od prestanka sluzbe. -koji su stetni za ugled organa.povreda radnih obaveza koje su propisima.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi.srednja skolska sprema I najmanje 3 god.organa moze drz.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8. 14.radnog iskustva.povreda propisa o konfliktu interesa 13.prekrsaja 11.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.radnog iskustva.zloupotreba sluzbenog polozaja 5.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa.-namestenik III. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika. 5. Staresina drz. 15.dolazak na posao u napitom stanju.nenosenje slzubenog odela.prekrsaji. -namestenik V.Izuzetno.SLUZBENA TAJNA Drz. 13. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne. Laksi su: 1.Cetvrti razred: -namestenik IV.

O naknadi stete moze se odlucivati I u disc.primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc.ako je steta nastala zbog disc.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu “odlican”. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci. 2.prekrsaja.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu.preko advokata. Drz.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik. 16.sluzbenik.sluzbenik.moze se braniti sam. Ocjene rada rukovodecih lica su: -“zadovoljava” I -“nezadovoljava”. Napredovanje u visi platni razred-Drz.sluzbenik napreduje u visi platni razred. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.1 ovog cl. 18.sluzbenik.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju. .sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu “dobar”ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu “odlican”.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Drz.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu “dobar”ili 2 puta ocenu “odlican”.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz.postupak.Drz.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu. Drz.postupku. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu “nezadovoljava” staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje. Napredovanje u vise zvanje-Drz.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.zastupnika ili predstavnika sindikata. Ocenjivanje rada drz.sluzbenik. 17.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.Napredovanje Drz.samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.

Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.I staresine drz. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE . Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz.19.drz.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom. Postupak po tuzbi je hitan.organa.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu. U slucaju st.moze pokrenuti upravni spor. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz.sluzbenika.kad bude imenovan.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.i ne mogu biti ponovo imeovani.pre istekamandata. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit.sluzbenika. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe.1 ovog cl.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.SUDSKA ZASTITA 2. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz.sluzbenik.osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa. odlucuje Komisija za zalbe.radnog iskustva.sluzbeniku prestaje po sili zakona.sluzbenik.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata.u skladu sa opstim propisima o radu.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik.odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave.organa. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno. 22. 20.nema pravo na sudsku zastitu.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE. 2.

I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).odnosno ukidaju.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.organizacija kada vrse poverene poslove drz.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.tako I po pravnoj prirodi.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz. 24.a mogu ih donositi I organi uprave.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.U vrsenju upravne delatnosti.Normtativne akte donose skupstina I vlada.Prema nasem zakonu o upravnom sporu.osim pravnih.koje se nazivaju upravne radnje.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.naredba I upustvo.slucaj I odr.samo kada su za to ovlasceni. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja.propisa.kao I preduzeca.uprave.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.uprave. Pravni poredak.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.uprave. .Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom.obavezi ili pravnom interesu odr. Upravni akt je akt koim drz.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.lice.ustanova I dr.propisima odredjeno. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta.uprave I dr.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.obuhvata I materijalne akte.situaciji koja ima opsti znacaj. 23.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.kao I preduzeca.organizacija.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave.odnosno ljudske materijalne radnje.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.kada vrse poverene poslove drz. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr.zakona I dr.drz. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.sup o svojoj sadrzini akti-pravila.ustanova I dr.propisa.

ili kada uprava .utvrdjivanju neke obaveze ili.u kojoj se resava o pravima.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.bitno obilezje upravnog akta.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.prava.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.odlucivanje o priznavanju prava. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.zakona.licna stanja gradjana. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja. Autoritativnost.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.Svi upr.ostvarivanju prav.odnosno da su nezakonitim upr. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.akt mora biti donet ne samo na osn.tj.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.upr. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.Ova situacija nije trajna I ponovljiva. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju. b.bilo da ih menja.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza.da neko lice smatra da je upr. Zasnovanost na zakonu –proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.lica u pojedinacnom slucaju.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.odnosno pravilo da upr.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.priznavanju nekog prava ili.pravna situacija.aktom povredjena neka njegova prava.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.bilo da ih uspostavlja.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst.obavezama I pravnim interesima. c.akt koji se odnosi na njega nezakonit. Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.akti u trenutku donosenja su zakoniti. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti.bilo da ih ukida.ili b.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .I to: a.vec jednokratna I neponovljiva.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz.zajednice.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.konkretnu pravnu situaciju.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.akata.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu.

u slucaju da donosilac upr.tako I sluzbenoj duznosti.povratno dejstvo.Ovlascenje za donosenje upr.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.vrste upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.mogu se razlikovati konstitutivni upr.akte ili radnje.ali I dr.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.akt koji u stvari ne postoji I b. tj. 26.ukidanje postojece prav.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.Uvek su deklarativni.drz.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja.niti se namecu neke obaveze. Deklarativni upravni akt je upr.na osnovu zakona:ili a.Imaju tzv.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.situaciju.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.pozitivni I negativni.akt proizvodi u prav.uprave. 5.situacija.priznaje neko pravo ili b.da je njime odbijen zahtev stranke. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.pre svega org.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.akt donet I da je negativan.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.situaciju.akta sadrzi u sebi: a.vezani I slobodni.da je doneti upr. 8. 2.formalni I neformalni.pogresni upravni akti.ima uzeti da upr.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.situacije.akata: 1.donosi svoje propise.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a. 7.utvdjuje neka obaveza 25.menjanje postojece prav.poretku il se upr. . Vrste konstitutivnih upr.fikciju da je doneti upr.njima se niti sticu neka prava.trajni I trenutni.organi.situacije b.Donose se kako po zahtevu stranke. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.situacije c. 3.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav. 27.aktom stvara novo stanje u prav.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. 6.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.poretku.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.poretku.jednostavni I slozeni. Konstitutivni upravni akt je upr.u konkretnom slucaju.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.stvaranje nove prav. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.akata imaju samo drz.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke. 4.Negativan je onaj upr.poretku.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.konstitutivni I deklarativni.

kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.Zbirni upr. 3.akti.Bitno je da se misljenje dr. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.naknadno daje saglasnost.akt predstavlja upr.trazi.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r. Zbirni upr.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog. Slobodni upr.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.dok su slobodni upr.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.akta. Vezani upr.Sadrzina upr.a drugi ga izdaje.slobodni upr. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr. 2.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni.cinjenice koje imaju prav.pravno vezane delove.akti. Tzv.akt.akti kojima se priznaju prava I obaveze. . Vezani upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.potvrdu ili odobrenje.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva.Mesoviti upr.ovlascenje slobodnih upr.akt je upr.ali koja sup o nekom osnovu odrediva.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.Moze nastati tako sto jedan org.organa. 4.posledice kao I oni kojima se utvrdj.akti su upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.akata mora se postovati forma akta.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti… Vrste deklarativnih upr.drzavi nije apsolutno slobodno.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.org.potvrda ili odobrenje nije dato.kakava ce biti njegova sadrzina.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.pri donosenju slobodnih upr.akti uvek I konstitutivni upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina. 28. Prema sadrzini mogu biti naredjenja.akt je upr.odnosi.akt ima I tzv.Svaki slobodni upr. Jednostavni upr.Donosenjem slobodnih upr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac. 29.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.generalni upr.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta.ako ga donese.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.akt.u kom slucaju upr.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.prav.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.a dr.akata uvek je prav.akata.vezano sledecim momentima: 1.Njihovo donosenje u prav. Slobodni upr.akta.efekat.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.

koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.bilo tako sto ce se.propisa koji je zasnovan na zakonu.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Nedostatak upr.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.bice uklonjen iz pravnog poretka.koji je pocepan. Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona. 32.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.poretka.Opste je pravilo da se nedostaci upr.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji.Pravna situacija se mora sanirati.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti. . 33.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.Pogresan upr. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.neuredni upravni akti.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr.akt je opsti naziv za svaki upr.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.perfektni.takav akt se moze srusiti tj.Mogu vremenom konvalidirati.akti.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.jezicki ne razgovetan.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.akt ukloniti iz prav.steci punu pravnu snagu.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.Razlikuju se 2 vrste p.30. 31.ali koja je suprotna javnom interesu. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.akata.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.ukoliko sanacija nije moguca takav upr.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.akt sadrzi. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.akta otkloniti.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.akti u trenutku njihovog donosenja prav.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.p upr.akata:nezakoniti I necelishodni upr.tj.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.

ukidanje.menjanje I 4. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.kao sto su zalba ili tzv. 3.akti nikada ne sticu pravosnaznost.akti mogu da postanu pravosnazni.propisa koji je zasnovan na zakonu.pozitivni upr.Predstavlja uslov za pokretanje upr. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.vec posle odredjenog vremena.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati. Dve vrste pravosnaznosti upr.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta.akt).bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke. Svi pozitivni upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti.spora.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .akta I oznacava nemogucnost org.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen.oglasavanje nistavim. 34.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.da naknadno ponistava. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.Nikada ne mogu konvalidirati. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu.Negativni upr.ukida ili menja vec doneti upr. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce.Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.sporu.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1. 2.nepromenjivost.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati. 36.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.akta koje oznacava njegovu prav.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.ponistavanje.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva. 35.PRAVOSNAZNOST. Konacnost oznacava svojstvo upr. Razlikuju se tzv.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.

tako I dvostrani.UPRAVNI UGOVORI Za upr.stvari koje odlikuje jednostavnost. 38. b.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.stvari. Razlika izmedju upr. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.dejstvo. 39.akata.akt u osnovi jednostrani akt.radnji: a.prikupljanje.mogu nazvati I upr.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.efekata koje proizvode.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr.izvrsenje upr.obrada upr. Za upr.statusom kao I pojedinac.odlaze izvrsenje resenja.Dok je upr.stvarima.Racunarske primerene upr.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.zatim PIO. 7801 .akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.donosi ili obavlja.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.Moguce je razlikovati dve vrste upr.suspenzivno dejstvo.prikupljanje.stvari predstavljaju one upr. c.akt nije prav.tehnol.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr. Zalba o upr.memorisanje.ekspertni sistem.Pri donosenju upr.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.upr.saopstavanje.javne usluge.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav.prinudne radnje. Komp.drz.to se materijalni akti upr.a koji nemaju neposredno prav.masovnost I mogucnost formalizacije.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.memorisanju.dokumentovanje. mogucnost programiranja upr.postupku ima tzv. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr.tako I razlicitosti prav. c.posao koji sklapaju org.radnje.izracunavanje plata itd.prav.ivrsenje upr.tehn.odluka I donosenje automatskih upr.stranku. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.te da bi upr.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.kod ovakvih upr.postupak u oblastima kao sto su finansije.Obuhvataju pojed.tehnol.na podrucju gradjanskog prava.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.pruza gradjanima tzv.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.primanje izjava i d. b.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav. 37.akta ce zavisiti od same stranke.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.Pri zkljucivanju ugovora drz.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.Upr.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr. d.stvari.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful