You are on page 1of 22

Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Fakultet za menadzment Zaječar

Lokalna Agenda 21- Lokalni održivi razvoj

ODRŽIVI RAZVOJ
Seminarski rad

Mentor: Student:
Srđan Žikić Jelena Antanasijević A/554/07

Kruševac, 2010. godine

Fakultet za menadzment Zaječar 1


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

SADRŽAJ

1. UVOD ........................................................................................................3

2. AGENDA 21 ..............................................................................................4
2.1. ŠTA ZNAČI AGENDA 21 (A21)? ........................................................................5
2.2. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE ..........................................................................6
3. LOKALNA AGENDA 21 ..........................................................................9
3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21 ......................................................11
4. ODRŽIVOST- ČAROBNA REČ AGENDE 21 ...................................13
4.1. ODRŽIVI RAZVOJ .............................................................................................14
4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRŽIVOG RAZVOJA? ......................16
4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRŽIVOG RAZVOJA? ............................17
5. ZAKLJUČAK ..........................................................................................19

6. LITERATURA .........................................................................................20

Fakultet za menadzment Zaječar 2


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

U jednom minutu ...

... dogodi se emitiranje ugljen-dioksida u ukupnoj količini od 38.000 tona.


... ljudi unište 3,5 kilometara2 šume.
... proizvedemo više od 15.000 tona smeća.
... 90 novih automobila dodatno optereti našu životnu sredinu.
... oko 60.000 tona zemlje biva poplavljeno
... broj stanovnika na zemlji poveća se za 165.
... skoro 1 kilometar2 prirodnih površina se izgubi gradnjom ili
ograđivanjem.
... oko 40 ljudi umire od gladi."

Pored toga, glavne ekološke probleme danas predstavljaju:


1. Promena klime
2. Nedostatek vode
3. Zagađenje vode
4. Širenje pustinja
5. Izumiranje nekih vrsta
6. Zagađenje vazduha
7. Deponje smeća
8. Erozije tla
9. Smetnje ekosistemima
10.Hemikalije
11. Migracija ka gradovima
12.Ozonska rupa
13.Upotreba energije

Fakultet za menadzment Zaječar 3


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

1. UVOD

Agenda 21 je plan akcija, odnosno, opšteprihvaceni principi održivog razvoja o kojima


su se sporazumele vlade 182 zemlje na sastanku na vrhu o Zemlji u Rio de Janeiru 1992.
godine. Agenda 21 je uputstvo za pojedince, poslodavce i vladine organizacije za
usmeravanje razvoja na način da on pomaže društvu i vodi brigu o životnoj sredini. Agenda
21 ogromni je dokument koji sadrži 40 poglavlja podeljenih u 4 sekcije.

Dokument obrađuje:

1) socijalnu i ekonomsku dimenziju razvoja zemlje u razvoju; siromaštvo; potrošačke


partnere; stanovništvo; zdravlja; integracija okoline i razvoja
2) očuvanje i management prirodnih i antropogenih dobara; atmosfera; zemlja; šume;
pustinje; planine; poljoprivreda; biološka raznolikost; biotehnologija; oceani; pitka voda;
otrovne hemikalije; opasne radioaktivne stvari, čvrsti otpad i kanalizacija
3) jačanje uloge vodećih skupina: žene; deca i mladež; ; nevladine organizacije; lokalne vlasti;
radnici; poslodavci i proizvođači; poljoprivrednici; znanstvenici i tehnolozi
4) načini implementacije: financije; transfer tehnologije; znanost; obrazovanje; gradnja novih
kapaciteta; međunarodne institucije; zakonske mere; informacije.

Fakultet za menadzment Zaječar 4


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

2. AGENDA 21

U Preambuli Agende 21 kaže se:


"Čovečanstvo se nalazi na odlučujućoj tački svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti među
narodima, siromaštva, gladi, nepismenosti, bolesti i oštećenja ekosistema od kojih zavisi naš
dalji život.
Ujedinjavanjem razvojnih interesa i interesa zaštite životne sredine, njihovim poštovanjem,
može nam uspeti da osiguramo pokrivanje osnovnih potreba čovečanstva, poboljšamo životni
standard svih ljudi te ostvarimo veću zaštitu ekosistema, a da pri tome imamo veće prinose i
da tako sebi osiguramo budućnost.
Ovo nijedna nacija ne može ostvariti sama, ali je moguće da zajednički u globalnom
partnerstvu delujemo u smislu održivog razvoja."

Put prema Agendi 21

1972. Konferencija o čovekovom životnoj sredini u Stockholmu, prvi globalni sastanak 113
država o životnoj sredini
1983. UN osnivaju Svetsku komisiju za okoliš i razvoj (Komisija Brundtland, nazvana po
svojoj predsednici)
1987. "Naša zajednička budućnost" - izveštaj Komislije Brundtland u kojem se upozorava da
je gospodarski razvoj potrebno smestiti u ekološke granice planeta Zemlje, tako da bude
održiv i zadovoljava sadašnje potrebe ne ugrožavajući pri tome buduće generacije.
1989. Započelo planiranje Konferencije o životnoj sredin i razvoju. Proces pripreme trajao je
dve godine i uključio veliki broj stručnjaka, političara, poslovnih ljudi, nevladinih udruženja i
predstavnika različitih društvenih grupa
1992. "Skup o Zemlji"- održan u Rio de Janeiru, sastanak koji je okupio čelnike i visoke
funkcionere 179 vlada. Na tom, dosad najvećem sastanku svetskih vođa, usvojen je plan
delovanja na rešavanju problema razvoja i životne sredine. Ovaj "program za 21. VEK!,
popularno nazvan Agenda 21, predlaže niz međusobno usklađenih akcija koje će razvoj
učiniti gospodarsko, društveno i ekološki održivim.

Fakultet za menadzment Zaječar 5


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

2.1. ŠTA ZNAČI AGENDA 21 (A21)?

Okviri za dokument koji se ovako naziva postavljeni su Rezolucijom 38/161 iz


decembra 1983.godine, kada je Generalna skupština UN sazvala ''Svetsku komisiju za sredinu
i razvoj'' (kojom je predsedavala Gro Harlem Brundtland, premijer Norveške). Izveštaj
komisije iz 1987.godine pokazao je da ljudsko prisustvo pritiska životni ciklus planete. Mnogi
statistički podaci govorili su i govore o tome. Od 1950.godine populacija na zemlji se
duplirala, a materijalna dobra povećala su se za četiri puta. Istovremeno, tri četvrtine ljudi živi
u rastućem siromaštvu.

Koncept održivog razvoja nema smisla ukoliko nije u stanju da se realizuje kao svakodnevna
praksa. Jedino mesto gde je to moguće su zajednice u kojima postoji dovoljno integrativnih
činilaca. Upravo program A21 stvara prostor za takvo ostvarivanje, posebno njegov deo koji
se usredsredjuje na razvoj gradova, varoši i sela.

A21 nije obavezujuća konvencija, već dokument koji predstavlja refleksiju globalnog
konsenzusa 172 nacije o tome šta treba da bude uradjeno u odnosu na procese od kojih zavisi
blagostanje ljudi na planeti: dalji procesi širenja siromaštva, gladi, bolesti i narušavanje
ekosistema. Njegovi proklamovani ciljevi znatno su širi nego što je naše interesovanje za
urbano održivi razvoj. Globalna interesovanja i akcioni planovi svetskom ili nacionalnom
nivou često prevazilaze realne operativne mogućnosti.

Npr., A21 opisuje ali i utrđuje aktivnosti i okvirne troškove potrebne da bi se do sredine 21.
veka regulisalo brojno stanje svetske populacije i njeni apetiti prilagodili konačnim
zemaljskim resursima.

Ovakva vrsta dokumenta, predstavlja novu vrstu odgovora na spoznaju da zemlja ne može još
dugo opstati u obliku svoje osnovne podeljenosti na bogate i siromašne. Formula koja treba
da dovede do zemaljskog balansa čini se istovremeno i banalna i nemoguća: razvoj
nerazvijenih predstavlja imperativ opstanka i mora biti usmeren ka ukupnoj održivosti. To
ima svoju godišnju cenu od preko 600 biliona dolara koju treba da snose razvijeni (oko 10%
njihovog bruto nacionalnog dohotka).

Fakultet za menadzment Zaječar 6


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

2.2. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE

Agenda 21 predstavlja takav projekat/proces koji služi kao operativna platforma


integralnog koncepta održivog razvoja. Činjenica je da sve što predstavlja rezultate izmedju
čoveka i okruženja (pri čemu ne razdvajamo izvorno prirodno od urbanog okruženja) može
biti iskazano ekonomskim jezikom. Kad priroda i čovek vode nezavisno svoje
''knjigovodstvo'', javljaju se nesporazumi pri kojima ceh plaćaju svi.

* Kada se u gradskim programima stavka ozelenjavanja nalazi na poslednjem mestu u


realizacijama, trpe svi gradjani.

* Kada se nedovoljno smišljeno locira neki proizvodni pogon u odnosu na mesto gde stanuju
ljudi, najviše trpe najneposrednije ugroženi žitelji ali se to odražava na grad u celini.

* Kada su neke gradske saobraćajnice zagušene preko mere (a gotovo svaki veći grad nalazi
se u takvoj situaciji), cenu troškova putovanja ili neposrednog zagadjenja plaćaju svi
stanovnici grada.

* Kada su u nekom delu grada podignuti sadržaji koji vrlo brzo prestanu da se koriste onako
kako je zamišljeno (devastirana sportska igrališta u stambenim blokovima, tzv. tržni centri u
kojima stoje prazni lokali, urbanistički i arhitektonski nedovoljno spretno artikulisani
''budžaci''), to istovremeno znači i oštećenje prirodne i urbane sredine, kao i socijalne.

Otuda koncept održivog razvoja, kao jedan od svojih temeljnih rincipa u razradi putem A21,
naglašava potrebu obračuna troškova koji nastaju interakcijom čovek – priroda, a u gradskim
sredinama se ispoljavaju na veoma mnogo različitih načina. Da bi ovakvu računicu uopšte
bilo moguće napraviti, neophodno je da postoji valjan sistem praćenja podataka. Takvo
''računovodstva'' često ne ide u prilog onima koji su na neki način odgovorni za nastala stanja,
prvenstveno gradskim planerima i lokalnim političarima. Tada se obično kaže da je uzrok
narušenog odnosa čovek – priroda – grad u raskoraku izmedju proklamovanih želja i
ekonomskih mogućnosti. Pri svemu tome se ''zaboravlja'' da su za organizaciju lokalne
zajednice (čiji su sastavni deo i urbanisti i lokalna vlast), svako u zoni svojih odgovornosti,
upravo oni zaduženi.

Fakultet za menadzment Zaječar 7


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Funkcije opšteg karaktera u krugu globalno – lokalno – globalno, koje treba da budu
zadovoljene projektima unutar A21, jesu:

1. Ubrzavanje procesa održivog razvoja. A21 insistira na globalnoj saradnji koja treba da
obezbedi dinamičku i rastuću svetsku privredu kao potporu održivom razvoju u siromašnim
zemljama. To znači ''jedan otvoren, pravedan, siguran, nediskriminatorni, predvidiv,
multilateraran sistem trgovine''.

2. Borba protiv siromaštva. Podrazumeva poboljšanje uslova života u svim segmentima:


obrazovanju, zdravstvu, sigurnom u sanitarno ispravnom snabdevanju vodom, restaruaciji
degradiranih izvora, pomaganju obespravljenima – posebno ženama, pomaganju maladima i
sposobnima, uključivanju ''neformalnih'' oblika života i privredjivanja u legalne tokove.

3. Promena obrazaca potrošnje. Jedan od njozbiljnijih svetskih problema povezan je sa


istorijskim obrascima neodržive potrošnje i proizvodnje, posebno u industrijski razvijenim
zemljama.

4. Demografska dinamika i održivost. Kontinualni popuacioni rast u zemljama u razvoju i


implozija gradske populacije u gradovima nepripremljenim za to, stvaraju snažne potrese.
A21 insistira da vlade razviju populacionu politiku koja će biti u saglasnosti sa programima
ekonomskog razvoja.

5. Zaštita i unapredjenje zdravlja ljudi. Zadovoljavanje osnovnih potreba ljudi za


zdravljem u ruralnim, poluurbanim i urbanim zajednicama.

6. Održiva ljudska naselja. U industrijalizovanim zemljama obrasci potrošnje u gradovima


predstavljaju snažan udar na globalni ekosistem, dok naselja u manje razvijenim područjima
zahtevaju više sirovina, energije i ekonomskog razvoja, prosto stoga da prevazidju osnovne
ekonomske i društvene probleme. Racionalnim korišćenjem zemljišta mora se smanjiti
devastacija okruženja koja je nastala urbanim širenjem.

7. Mnoge oblasti života i rada koje ''poklapa'' A21 : integracija okruženja i razvoja, zaštita
atmosfere, planiranje i upravljanje korišćenjem zemljišta, borba protiv seče šuma, borba
protiv širenja pustinjskih pedela itd.

Fakultet za menadzment Zaječar 8


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Naše usmerenje je prvenstveno koncentrisano na ljudska naselja. U tom smislu i celokupan


prostor koji se otvara prihvatanjem A21 znači, da se globalne strategije ''spuštaju'' na lokalni,
naseljski nivo. To ne znači da je odnos prema okruženju zatvoren isključivo u okvire
konkretne zajednice. Akcioni karakter A21 znači, u pravom smislu te reči, ''globalno
razmišljanje i lokalno delovanje''.

Razmišljati globalno - delovati lokalno

Agendi 21 uspelo je ono što bi se moglo poželeti i za mnoge druge dokumente i


inicijative. Umesto da završi u arhivama, ova Agenda je završila u rukama mnogobrojnih
organizacija, shvatili su je mnogi i počeli delovati u skladu s njom.

Zajedno s njom na put je krenuo poziv gradovima i opšinama da zajedno sa svojim


stanovnicima dotaknu razgovor o održivom razvoju i naprave pojedinačne nacrte delovanja na
tom putu.

Ideja vodilja je bila: održivi razvoj se mora događati tamo gde žive ljudi, gde kupuju, gde
imaju škole, gde planiraju građevinsko zemljište, gde imaju svoja radna mesta - dakle u
gradovima i opštinama. Tako su i rođene vizije lokalne Agende 21.

Fakultet za menadzment Zaječar 9


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

3. LOKALNA AGENDA 21

Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih zajednica:


S obzirom na to da se mnogi problemi i rešenja koja se spominju u Agendi 21 tiču lokalne
nivoa, sudelovanje lokalnih zajednica u ostvarivanju ciljeva navedenih u Agendi 21 je od
odlučujuće važnosti.

Lokalne zajednice su te koje upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekološkom


infrastrukturom, nadziru građevinske i urbanističke planove, odlučuju o lokalnoj politici
zaštite životne sredine, o propisima u ovom području te sudeluju i u implementaciji
nacionalne i regionalne politike zaštite životne sredine. Kao politička i upravnog nivoa koja je
najbliže građanima, lokalne zajednice igraju glavnu ulogu u procesu informisanja i
mobiliziranja građana na putu prema održivom razvoju.

Svaka lokalna zajednica trebala bi početi razgovore sa svojim građanima, lokalnim


organizacijama i privatnim poduzetnicima, te zajedno s njima zaključiti i donieti nacrt
'lokalne Agende 21', specifične za svoje područje. Stalnim konsultacijama i postizanjem
koncenzusa lokalne zajednice će u razgovoru s organizacijama svojih građana, obrtnika,
poduzetnika biti u mogućnosti formulirati najbolju strategiju održivog razvoja. S druge strane,
stalnim konsultacijama menja se svest građana o pitanjima održivog razvoja.

Fakultet za menadzment Zaječar 10


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Put je cilj

Ne postoji idealan proces lokalne Agende 21 u smislu gotovog koncepta koji bi se mogao
upotrebiti. Svaki grad i svaka opština se međusobno razlikuju i tokom debata i razgovora oni
sami moraju pronaći najbolji put za sebe.

Fakultet za menadzment Zaječar 11


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Uprkos tome mogu se nazirati neki osnovni elementi i načini rada. Kao tipične karakteristike
(idelanog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi se nabrojati sledeći principi:

udeo lokalnih vlasti,


udeo stanovništva, posebno žena, mladih, nevladinih organizacija i preduzetnika,
dugoročan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekomomskih,
ekoloških i socijanih aspekata,
cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (konsenzus) i koji je orijentisan na osnove
održivog razvoja,
radi se o procesu tokom kojeg svi učesnici uče jedni od drugih,
novi način razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja,
postizanje cilja, odnosno kretanje prema cilju mora se uvek nanovo ispitivati tokom ovog
procesa, i to na temelju jasnih indikatora.

Poštovanje ovih principa ne znači samo sprovođenje lokalne politike zaštite životne sredine.
Idealan slučaj je ono što je predstavljeno u sledećem tekstu:

Fakultet za menadzment Zaječar 12


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

"Osnovne razlike leže u naglašavanju dugoročnog angažmana i u integraciji različitih


područja politike. Moguće je, naravno, da se dosadašnji elementi lokalne politike pokažu kao
održivi, iako se tom cilju u prošlosti nije poklanjala velika pažnja. Udeo građana je od velikog
značaja. Građani se posmatraju kao jednako važni partneri u dijalogu unutar lokalne
zajednice, a to zahteva spremnost lokalne politike i lokalne uprave na dijalog i saradnju."

3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21

U sledećem dijagramu prikazane su četiri faze (idelanog) toka procesa lokalne Agende 21.
Ono što je bitno uočiti je da se proces ne završava nakon evaluacije. Radi se o stalnom
procesu učenja, traženja, diskutovanja, prilikom kojeg se spoznaje i iskustva prenose u
sledeće cikluse.

Fakultet za menadzment Zaječar 13


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Šta je postignuto?

Sledeći tekst predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i


neposredno pre Konferencije održane 2002. godine u Johannesburgu:

"Ako uporedimo ono što je rečeno u Agendi 21 1992. godine u Riju i ono što se do danas
postiglo, rezultati procesa su prilično razočaravajući. Niti je postignuta promena raspoloženja
kod građana, niti se ostvarila mobilnost širokih masa i zauzimanje za postizanje održivog
razvoja, niti su ostvareni adekvatni ciljevi. Doduše, poglavlje XXVIII Agende 21 o delovanju
i ne može se uzeti kao realistična mere. U vreme kada je donesena Agenda 21, nije bilo
nikavih ranijih iskustava u ovom području i to je više bio teorijski koncept na papiru. Niko
nije mogao predvideti koliko će trajati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u društvo.

Zaključak je da se treba odati počast onome što je do sada postignuto, ali i da ima još mnogo
toga što treba učiniti. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila očekivanja u vezi s
pokrivanjem spektra problema i donošenja rešanja za probleme, mora se konstantovati da je
naišla na veliki odjek kod građana. Do sada, nažalost, još nije dostignuta ona kritična masa.
Još su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se
kontroverznim temama kao što su finansije lokalne zajednice, dugoročan razvoj zajednice,
integracija i jačanje manjina u zajednici i sličnim.

Princip da se koncept održivog razvoja provodi u lokalnoj zajednici predstavlja golemi


potencijal, no i lokalne zajednice moraju prepoznati ovaj potencijal te se angažovati. Danas i
dalje u politici dominiraju kratkoročni sektoralni programi delovanja."

Fakultet za menadzment Zaječar 14


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

4. ODRŽIVOST- ČAROBNA REČ AGENDE 21

Princip održivosti provlači se Agendom 21 poput crvene niti.


Ideja održivog razvoja je u usklađenosti privrednog rasta i prirodnih ekosistema.
"Održivi razvoj je onaj koji zadovoljava potrebe današnjih generacija, ne ugrožavajući
buduće generacije u zadovoljavanju njihovih potreba". (Brundtland Komisija)
Održivi razvoj nastoji ujediniti društvene, ekonomske i ekološke potrebe u što harmoničniju
celinu.

ODRŽIVI RAZVOJ NEODRŽIVI RAZVOJ


Nastoji poboljšati kvalitetu našeg življenja, Nastoji podići standard našeg življenja koji se
koja ne uključuje jedino materijalna dobra temelji isključivo na materijalnim dobrima.
već uzima u obzir i socijalne te elemente
zdrave okoline.
Promatra ekonomska, socijalna i pitanja Promatra ekonomska, socijalna i pitanja zaštite
zaštite okoline kao međusobno povezana. životne sredine kao zasebne celine. Pretpostavlja
Traži celovita i trajna riješenja. da jaka ekonomija nužno vodi zdravom društvu i
životnoj sredini.
Rešavajući probleme današnjih generacija, Usmeren na kratkotrajna rešenja problema, ne
uzima u obzir i potrebe budućih generacija. vodeći računa o potrebama budućih generacija.
Prilikom donošenja svih odluka, uzima u Promatra životnu sredinu kao luksuz koji je
obzir ograničenost prirodnih resursa potrebno zaštititi samo ako nam to materijalna
potrebnih za obavljanje ljudskih delatnosti. sredstva dozvoljavaju. Nema svesti o
ograničenosti prirodnih resursa.
Nastoji uspostaviti ravnotežu između prava Prvenstveno se usresređuje na prava i potrebe
i potreba pojedinaca s jedne strane i pojedinaca.
socijalne odgovornosti s druge.
Planira se u saradnju između stručnjaka, Planiraju ga isključivo stručnjaci i političari.
političara i stanovništva na čiji će način
života razvitak imati uticaja

Fakultet za menadzment Zaječar 15


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

4.1 ODRŽIVI RAZVOJ

Ako održivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezlutat toga će biti drastični zahevi za promenom u
gotovo svim područjima života. Ne samo da se moraju promeniti naše potrošačke navike, što
je samo po sebi već dovoljno teško, već mora doći do promene svesti u područjima
ekonomije, društva i politike.

Nakon konferencije o životnoj sredini i razvoju održane u Rio de Janeiru u leto 1992. godine,
pojam "Sustainable Development" postao je vodeći pojam u području politike o životnoj
sredini. To svakako predstavlja napredak za ekološku politiku, jer se na taj način pojašnjava
veza između ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti
problemi zaštite životne sredine, ako ih želimo rešiti stručno i na društveno prihvatljiv način.
Velike promene u ekonomskom, socijalnom i političkom području bit će nužne.

U području ekonomije moraju se uvesti novi načini privređivanja koji prilikom


proračunavanja cene uzimaju u obzir faktor prirode kao faktor daljnje proizvodnje. Pritom se
ne postavlja samo pitanje na koji bi se način to trebalo ostvariti u pojedinačnim slučajevima,
političkim ili administrativnim upravljanjem ili samim ekonomskim obavezama, već se
razgovara i o tome kolika je mogućnost da se ekonomija prilagodi decentraliziranom
svetskom tržištu ako se već ne mogu dogovoriti koraci na putu održivog razvoja na
međunarodnoj nivou.

U području socijalnog postavljaju se sasvim novi izazovi principima i praksi pravedne


raspodele - i to s tri stajališta: osnovna slika održivog razvoja koja poteče iz razvojno-
političke debate je, pre svega, stvaranje jednakih prilika za razvoj u sklopu problematike
Sever-Jug. Nadalje, radi se održivosti ekološke modernizacije unutar društva koja nije
povezana samo s novim mogućnostima, nego i s mnogobrojnim opterećenjima. Kako se može
garantovati da će životne, radne i potrošačke mogućnosti biti bar delimično pravedno
raspoređene?

Ova dva područja proširuju se i trećim, koje se može nazvati "integrativna pravednost
prilikom raspodele". Tokom današnje raspodele prilika i mogućnosti mora se misliti na
interese budućih generacija. Dakle, misao vodilja mora biti to da je naša sadašnjost neizbežno

Fakultet za menadzment Zaječar 16


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

prošlost budućih generacija i da se o njihovim mogućnostima u toj budućnosti odlučuje već


danas.

No, odlučujuće pitanje tiče se spremnosti društva da utiče na ekonomiju i na svakog


pojedinca u smislu promene ponašanja, konzumiranja i promene životnog i produkcionog
stila. To, opet, znači da se najveća promena očekuje u području politike:

Već i samo formuliranje ciljeva održivog razvoja pokazuje karakteristike kojima nisu dorasli
sadašnji politički sistemi programirani na kratkoročni uspeh na izborima i trajno povećavanje
blagostanja, a sve u cilju održanja moći. Prilikom implementiranja ovih ciljeva očituje se
velika potreba za promenom u području politike, jer se novi sistem vrednosti i novi stil života
ne mogu propisati nikakvim administrativnim aktima, niti se mogu politički usvojiti. Oni se
samo mogu prenositi komunikacijom između ljudi. Tokom debate o primeni "održivog
razvoja" došlo se do zaključka u kojem su svi jedinstveni, veće sudelovanje građana je
preuslov za uspeh ove ideje.

To znači da je i za formuliranje cilja, ali i za sprovođenje ciljeva nužna nova "kultura


dijaloga". Ona podrazumeva spremnost odgovornih u politici i u društvu da, zajedno s
angažovanim pojedincima, grupama i savezima razrade ciljeve, strategiju i načine njihove
sprovođenje.

Politika održivog razvoja zahteva od svakog pojedinca dovoljno odgovornosti da prepozna


što bi se sve moglo izvesti i ostvariti kada taj pojedinac prepozna da su njegovi interesi
neodvojivo povezani s interesima zajednice. Zbog toga ideja održivog razvoja zavisi o
kvalitativnom skoka sudelovanja građana i o modernizaciji demokratije.

Ne radi se više o sudelovanju u politički ili administrativno iniciranim planiranjima,


odlukama i merama, nego se radi o savesnom i odgovornom sudelovanju na "savetovanju o
zajedničkim pitanjima" (Aristotel), o sudelovanju u određivanju zadataka politike.

To znači da građani kao akteri moraju preuzeti veliku odgovornost za sprovođenje politike
održivog razvoja, što sa sobom povlači strukturalne, institucionalne i financijske posledice.

Fakultet za menadzment Zaječar 17


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRŽIVOM RAZVOJU

Nije, dakle, dovoljno i dalje se ponašati po već ustaljenim normama i izmeniti neke pokvarene
delove već postojećeg načina života. Mnogo više je potrebna načelna promena - potpuna
promena načina razmišljanja i načina delovanja.

Polazna tačka nije baš najsjajnija. Dok je 80-ih godina debata o ekološkim problemima (setite
se katastrofa iz Sevesoa, Bhopala, Černobila, Basela) bila u vrhu zanimanja i svoj vrhunac
dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Riju de Janeiru, od sredine 90-ih godina
debata o globalizaciji preuzima primat:

Bez ikakvih iluzija u bilansi koju pravimo moramo ustanoviti da je ubrzo nakon Konferencije
u Riju održivost zasenjena uspešnim pričama globalizacije. Ovakve priče i do danas vladaju
načinom razmišljanja privrednika i vlada.

Tek odnedavno sagovornici globalizacije su izloženi kritikama. Misao o socijalnoj i globalnoj


pravednosti ponovno dobiva na važnosti. Istovremeno, u samom društvu postaje popularno i
politički delotvorno 'razmišljanje o utvrđivanju'.

Prepreke na putu ekološkog delovanja i ponašanja

Poteškoće prilikom shvatanja: o ekološkim problemima se može saznati samo


neposredno.
Teškoće informiranja: uzročno-posledične veze se teško shvataju.
Prepreke na emocionalnoj nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori.
Poteškoće prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijama i slikama.
Antropološke prepreke: ekološko civilizacija je u suprotnosti s elementarnim šemama
ponašanja.
Sociokulturološke prepreke: ekološko ponašenje se teško može pomiriti s važećim
sistemom vrednosti.
Poteškoće zbog prebacivanja krivice: ekološko-socijalna dilema.
Poteškoće zbog vremenske perspektive: posledice savesnog ponašanja pojedinac ne
može sam doživeti

Fakultet za menadzment Zaječar 18


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRŽIVOG RAZVOJA?

"Ma što ja mogu tu učiniti!", ovako zvuči rezignirana reakcija na globalne probleme
klimatskih promena ili siromaštva. "Možeš mnogo toga učiniti!", odgovor je koji nudi
koncept održivog razvoja. "Moraš nešto učiniti, ako ovaj koncept shvataš ozbiljno." Jer,
održivi razvoj ne obuhvata samo - kako se to često čuje - sve nivoa od globalnog do lokalnog,
održivi razvoj tiče se i individualnog nivoa: bez napora i truda svakog pojedinca ne može ni
doći do promene u smislu održivog razvoja.

Fakultet za menadzment Zaječar 19


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

Mnogo zavisi od tome hoće li nam uspeti da izoštrimo ovaj pojam i da razvijemo ideju, da u
igru uvedemo njen potpun potencijal i spektar. Održivi razvoj je mnogo više od tehnokratskog
pojma za inteligentno preraspoređivanje resursa, mnogo više od pojmova Svetska banka ili
UN. Ova ideja će dobiti svoju pokretačku snagu onog trenutka kada se napravi novi
civilizacijski nacrt, nacrt koji zapravo već postoji u našoj tradiciji i u ljudskoj psihi. Tradicija
i inovacija ne moraju predstavljati dve sukobljene strane. Zajedničko razmišljanje o
vrednostima, idejama i snovima su važni kulturni resursi.

Debata o održivom i budućem razvoju usmerena je na postizanje društvenog konsenzusa o


novom razvoju s druge strane industrijskog porasta, zaboravljanja prirode i tehnoloških
fantazija oslonjenih na zapadnjačke civilizacije. Ovde se mnogo više radi o razvoju
inovativne slike budućnosti društvenog razvoja u smislu regulativne ideje, kao što su na
primer demokratizacija, sloboda, pravednost itd.

"Obrazovanje radi održivog razvoja" ne predstavlja puko proširenje ekološkog obrazovanja


na socijalne i ekonomske aspekte, nego bi trebalo predstavljati jaku vezu između političkog
obrazovanja, globalnog učenja, ekološkog obrazovanja i zdravstvenog vaspitanja.

Fakultet za menadzment Zaječar 20


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

5. ZAKLJUČAK

U vremenu u kojem su potrebne korenite promene u načinu na koji razmišljamo i


delujemo, Agenda 21 je izazov da preispitamo naše vrednosti i odaberemo bolji put. Podstiče
nas da unutar naših različitosti pronađemo zajednički temelj i prihvatimo novu etičku viziju
koju deli rastući broj ljudi u mnogim nacijama i kulturama širom sveta.

Agenda 21 može postati "živi" dokument samo kroz delovanje pojedinaca i grupa u
različitim delovima sveta koji žele pokrenuti promene. Ona nam pomaže da ispitamo vlastitu
duhovnost, etičnost i moralnost, da istražimo kako njene etičke vrednosti možemo primeniti u
svakodnevnom životu i svim međuljudskim odnosima.

Bez obzira na to da li vas zabrinjava kršenje ljudskih prava, zagađenje voda, zdravlje,
siromaštvo, zaštita okoline, Agenda 21 može biti smisleni instrument za pronalaženje rešenja
ovih problema. Samo one vrednosti koje proizlaze iz unutrašnje promene su trajne vrednosti
koje će nam omogućiti da odgovorimo izazovima s kojima ćemo biti suočeni u budućnosti.

Možemo li se pouzdati u to da će se u kratkom roku uspeti promeniti dovoljan broj


ljudi kako bi se spasio savremeni svet? Ovo pitanje se često postavlja, ali kako god da glasi,
odgovor bi mogao dovesti do pogrešnih zaključaka. Potvrdan odgovor bi mogao dovesti do
samodopadljivosti, a odričan do očajanja. Poželjno je da se traženje odgovora na pitanje
ostavi po strani i da se fokusiramo na rad.

Fakultet za menadzment Zaječar 21


Lokalna Agenda 21-Lokalni održivi razvoj

6. LITERATURA

1. www.dadalos.org
2. www.wikipedia.org
3. www.scribd.com
4. www.ekoforum.org

Fakultet za menadzment Zaječar 22