1.

Pojam i značaj rentabilnosti
Rentabilnost je konačni,saldirani izraz,izraz definitivnog finansijskog rezultata koji indicira sveukupni uspeh preduzeća.On je dakle,odlučujuće merilo efikasnosti korišćenja sredstava,merilo uspeha privređivačke aktivnosti i poslovnosti preduzeća.Reč je dakle o fenomenu,o indikatoru egzistencije i rasta preduzeća.Kada se posmatra sa ovog aspekta,vidi se da ovde nema bitnih razlika u shvatanjima teoretičara i i praktičara,a ne postoje ni bitne razlike u stavovima teoretičara opšte ekonomske teorije i teoretičara ekonomije preduzeća.U našoj privrednoj praksi i ekonomskoj teoriji prihvaćeno je, da je rentabilnost izraz konačnog finansijskog efekta ulaganja sredstava,odnosno,izraz ukupnog uspeha preduzeća. Pojmovna određenost rentabilnosti nije sporna.Međutim,metodološki prilazi rentabilnosti i metode obrade su sporne.Naime,dok teoretičari opšte ekonomske teorije prilaze rentabilnosti kao inicijatoru,osnovnom pokretaču ciklusa reprodukcije,bez pretenzija da se otkriju i izuče faktori koji determinišu tako shvaćenu rentabilnost,teoretičari ekonomije preduzeća prilaze tom fenomenu kao končnom izrazu uspeha poslovanja preduzeća.Takav prilaz je samo polazna osnova pri čemu je najvažnije da se otkriju uzroci i faktori koji uslovljavaju rentabilnosti,da bi se potencirali oni sa pozitivnim efektom i eliminisali oni sa negativnim dejstvom čime bi se u krajnoj liniji doprinelo povećanju rentabilnosti kao konačnog poslovnog uspeha i podigao kvalitet ekonomije na viši nivo. U našoj literaturi(ekonomskoj) postoji prilično neujednačena gledišta na kompleks rentabilnosti.Ovo se ne odnosi na njegovu ekonomsku sadržinu,već na formalnu-metodološku stranu.Jer,nije svejedno da li se za uložena sredstva uzimaju angažovana ili utrošena sredstva.Radi se,naime,o dva koncepta rentabilnosti.Kod jednog pored visine sume bitnu ulogu igra i koeficijenat angažovanja,vreme angažovanosti sredstava,,kod drugog ulaganja je izraženo troškovima,pa vreme tu uopšte nije faktor rentabilnosti. Ekonomska suština i smisao kompleksa rentabilnosti ogleda se i u celihodnosti korišćenja sredstava angažovanih u reprodukciji1.Rentabilnost je,dakle sintetički indikator,ali nije pokazatelj ukupnog poslovnog uspehakvaliteta ekonomije.Ona,kao i ostali indikatori uspeha je parcijalni (fazni indikator) ukupnog poslovnog uspeha.Međutim,značaj pojedinih indikatora sa stanovništva izražavanja ukupnog poslovnog poslovnog uspeha nije isti.Najopštije izražavanje kvaliteta ekonomije,shvaćene kao konačni poslovni uspeh,jeste u dohotku i u angažovanim sredstvima,jer su u njima obuhvaćeni svi elementi rezultata(sem produktivnosti) i svi elementi oblici i vidovi ulaganja potrebnih za ostvarenje takvih rezultata. Princip rentabilnosti svodi se na zahtev da se ostvari maksimalni dohodak sa minimalnim angažovanjem sredstava u reprodukciji2.Elementi kompleksa rentabilnosti jesu elementi dohotka i angažovanih sredstava.Njihovim odnosom određuje se i meri kvalitet ekonomije reprodukcije.Taj kvalitet ekonomije je ukupni ukoliko se meri odnosom ukupnog ostvarenog dohotka i ukupno angažovanih sredstava,a parcijalni ukoliko se meri odnosom pojedinih kvota dohotka i angažovanih sredstava.Ti parcijalni kvaliteti ekonomije imaju veliku metodološku analitičku vrednost,jer se preko njih i kroz njih ogleda uticaj pojedinih faktora koji determinišu takav kvalitet.
1

Dr S. Kukoleča,Merenje poslovnog uspeha,Informator,Zagreb, 1966. godina,str. 19 Dr S. Kukoleča,Ekonomika preduzeća,knjiga I,Informator,Zagreb,1963. godina,

2

3

a shodno tome.Pokazatelj rentabilnosti kapitalističkog preduzeća je profitna stopa. Kompleks rentabilnosi.1 Maksimiziranje profita 3 Dr S.Ekonomika preduzeća.dohotka i angažovanih sredstava . o nastavku ili prestanku poslovanja i određivanja prelomne tačke rentabiliteta.Informator.Takav kvantitativni izraz rentabilnosti dat je sledećim numeričkim odnosom: R= sredstava D AS D-dobit AS-prosečna suma angažovanih 2.odnosno: R= Doh AS R-rentabilnost Doh-dohodak AS-suma angažovanih sredstva Rentabilnost se prikazuje i količnikom ostvarene dobiti i prosečne sume angažovanih sredstava.jer se njihovim delovanjem formira kvalitet ekonomije uslovljen kompleksom rentabilnosti3. Kompleks rentabilnosti izražava se odnosom : .društveno-priznata i prisvojena masa nove vrednosti(dohodak).Ostvarena dobit (ili profit) u odnosu na prosečnu sumu angažovanih sredstava jeste onaj kriterijum ekonomije poslovanja koji se postavlja na početku preduzetničke zamisli. 2.knjiga I.Elementi kompleksa rentabilnosti takođe su i faktori koji utiču na formiranje dohotka i na angažovana sredstva.Dvojnost izraza rentabilnosti odnosi se na zahtev ovog principa da se uz minimalna angažovanja sredstva u reprodukciji ostvari .da bi se njime izmerio stepen oplodnje angažovanog kapitala.predstavlja dvojni izraz kvaliteta ekonomije. Analiza rentabilnosti Analiza rentabilnosti bazira na konceptu ekonomskog profita i omogućava da se odredi: • kako maksimizirati profit • kako minimizirati gubitke • gde je prelomna tačka poslovanja Ovakva analiza je osnov donošenja odluka o obimu proizvodnje i prodaje.552 4 .Zagreb.odnosno sredstva.za razliku od kompleksa produktivnosti i kompleksa ekonomičnosti. godina.dobiti(profita) i angažovanih sredstava U prvom slučaju u brojiocu kvantitativnog izraza nalazi se novčana protivvrednost novostvorene vrednosti. str. Kukoleča.ali i na kraju ostvarenja preduzetničkog poduhvata.a u imeniocu prosečna suma angažovanih sredstava koja su doprinela ostvarenoj novoj vrednosti.može se utvrditi da je dobitna stopa zbirni kriterijum rentabilnosti preduzeća u robnoj privredi.1963.

raste.Kod maksimiziranja profita razlikuju se dva pristupa: • pristup prosečni troškovi – prosečan prihod • pristup ukupni troškovi – ukupan prihod Pristup ukupni troškovi – ukupan prihod polazi od poređenja ovih dimenzija u cilju određivanja najrentabilnijeg obima proizvodnje i prodaje. Kada je cena proizvoda data. profit-maksimirajući obim nalazi se u tački Q1. prihoda i kriva cene podudaraju. jer se tada obim prodaje povećava samo ako se smanji cena. dostiže maksimum i počinje da opada.) i preduzeće može da utiče na cenu. onda je MPd<MT.). i prodaje te jedinice.jed. što smanjuje i UP. onda je MPd>MT. Kada je cena proizvoda data (slika 1. Ako je obim manji od Q1. gde je vertikalno rastojanje između krive UP i krive UT najveće. Ako cena nije data (slika 2. MPd = C za svaki obim pr. jer uz datu cenu svaka dodatna jedinica proizvoda povećava UP za iznos jednak ceni proizvoda. Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima. pa treba smanjiti obim. jer su sada troškovi dod. jer je povećanje UPd zbog prodaje dod. veći od dodatnog prihoda. Kriva UP je linearna. pa se kriva marg. pa preduzeće može da poveća profit ako poveća obim do Q1. počinje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim. Pristup prosečni troškovi – prosečan prihod određuje obim na kome je profit maksimalan na osnovu prosečnih ukupnih troškova (PUT). jed. UT UPd UT UPd UT UPd UT UPd Q 0 Q1 π 0 Q1 π Q Slika 1. Slika 2. ali ako je obim veći od Q1. marginalnih troškova (MT) i cene proizvoda (C). pa se profit maksimira kada se izjednače MPd i MT. i prodaje. gde kriva MT seče krivu MPd (MPd=MT) i jednak je šrafiranoj površini.proizvoda veće od troškova proiz. gde je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova najveća (Q1). a najrentabilniji obim je u tački Q1. onda kriva UP kreće od nule. 5 . pa se profit maksimizira kada je razlika između UP i UT najveća.

jer je sada profit razlika između cene (C) i pros. Maksimalan profit po jedinici nije u istoj tački gde i maksimalan ukupan profit. jer je tada UPd dod. onda su i MPd i MT jednaki na tom obimu. veći od troškova dod. podudara se sa obimom gde je razlika između UPd i UT najveća. u preseku krive PUT i krive MT.PUT C MT PUT MPd>MT ukupan profit se može povećati.jed. pa je profit po jedinici najveći u tački Q2. ako se smanji obim. ako se poveća obim. gde su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu (Q1).UT (PUT). MPd=MT najrentabilniji obim C=MPd Q 0 Q2 Q1 MPd<MT ukupan profit se može povećati. jer je sada UPd dod. a nagib krive UT jednak MT. Profit po jedinici proizvoda maksimizira se na obimu gde je razlika između cene proizvoda i prosečnih ukupnih troškova najveća (Q2). jer je u tački Q1 nagib krive UPd i krive UT isti. a pošto je nagib krive UPd jednak MPd.jed. manji od troškova dod. Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima.jed.jed. gde je ova razlika najveća. 6 . Ovaj obim gde su MT=MPd.

onda mora da odluči da li će nastaviti da radi sa gubitkom ili da prekine poslovanje trajno ili privremeno. pri tome. Kontribucioni profit po jedinici proizvoda jednak je razlici između cene i prosečnih varijabilnih troškova. što znači da je profit maksimirajući obim u tački Q1. odnosno da je C<PUT.PUT C PUT MT C=PPd Q 0 Q1 Kada cena nije data i preduzeće može da utiče na cenu.=. ali je nagib MPd duplo veći od nagiba krive PPd. kriva prosečnog prihoda (PPd) je opadajuća kriva.< od UVT.varij. Odluka o nastavku poslovanja donosi se kada je takva situacija rentabilnija od prestanka poslovanja. pa je ukupan profit jednak šrafiranoj površini i odgovara profitu kada je razlika UP i UT najveća (maksimalan ukupni profit).odnosno Ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan. Odluka.. odnosno ako je cena veća od pros. a kriva MPd je sada ispod krive PPd i obe krive kreću iz iste tačke (C).2 Minimiziranje gubitaka Ako zbog pada tražnje preduzeće ne može da ostvari profit. 2. 7 .=. pa se obim povećava samo ako se smanji cena. zavisi od toga da li je C >. preduzeće treba da nastavi sa poslovanjem.< od PVT ili da li je UP >. a donosi se na osnovu kontribucionog profita. To se dešava u slučaju da su UPd<UT. iako ima gubitak. troškova. jer se pokriva deo fiksnih troškova po jedinici proizvoda. gde se seku kriva MPd i kriva MT.

gubici preduzeća su najmanji na obimu gde je razlika između UPd i UT najmanja. a svaki obim ispod ove tačke donosi gubitak. odnosno ukupan prihod veći od ukupnih varij.. pa preduzeće nastavlja da posluje. Merenje rentabilnosti Razlikuju se dva pristupa merenja rentabilnosti: • računovodstveni pristup • ekonomski pristup 3.Ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan. Ova tačka se zove i prelomna tačka poslovanja ili tačka apsolutnog rentabiliteta (Q1 i Q2).1 Računovodstveni pristup Računovodstveni pristup merenja rentabilnosti bazira na računovodstvenom konceptu profita. Ako preduzeće donese odluku da ipak nastavi sa poslovanjem.varij. jer je u toj tački kontribucioni profit najveći. isto prekokontribucionog profita. preduzeće treba da nastavi sa poslovanjem. jer pokriva deo prosečnih i ukupnih fiksnih troškova. u zavisnosti od korišćenog pokazatelja. jer su svi parcijalni i ne mere celokupnu rentabilnost. jer se pokriva deo ukupnih fiksnih troškova. a zove se i prinosni metod Rentabilnost se meri poređenjem ostvarenog profita ili prihoda sa uloženim sredstvima. UT UPd PUT C PUT C=MPd UT UPd Q 0 Q1 Q2 0 Q1 Q2 Q Prag rentabilnosti je obim proizvodnje ili prodaje gde je UPd = UT. 3. pri čemu je kontribucioni profit najveći i time gubitak najmanji na obimu gde je ova razlika najveća. Ako je cena iznad pros. pa je tada profit = 0 i svaki obim iznad ove tačke donosi profit. Svi podaci za obračun se uzimaju iz računovodstvenih izveštaja preduzeća (BS i BU).troš. odnosno C = PUT. troškova. 8 . onda su i prosečni i ukupni kontribucioni profit pozitivni. Prema pristupu ukupni troškovi – ukupni prihod. U praksi se koristi više pokazatelja. iako ima gubitak. odnosno ako je ukupan prihod veći od ukupnih varijabilnih troškova. treba odrediti obim proizvodnje i prodaje na kome je gubitak minimalan.

pri čemu je ovaj prinos uvek veći nego na ukupna sredstva. Prihod po akciji predstavlja odnos između profita posle poreza i prosečnog broja emitovanih akcija preduzeća. Izražava se u procentima i pokazuje prinos od prodaje. jer pokazuje njihovu zaradu. pa predstavlja najšire merilo rentabilnosti. a izražava se kao novčani izraz ili dinarski iznos po akciji. odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost vlasničkog kapitala. odnosno koliki je profit ostvaren na svaki dinar od prodaje. pa predstavlja najvažnije merilo rentabilnosti za vlasnike. a najčešće se koriste: • neto rentabilnost • prinos na ukupna sredstva • prinos na vlasnički kapital • prihod po akciji Neto rentabilnost predstavlja odnos između profita posle poreza i ostvarene prodaje. a najčešće se koriste: • • • • koeficijent obrta ukupnih sredstava koeficijent obrta osnovnih sredstava koeficijent obrta naplativih potraživanja prosečan period naplate potraživanja 9 profit . Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti pokazuje da li se angažovana sredstva koriste efikasno Prodaja se poredi sa pojedinim vrstama angažovanih sredstava da bi se videlo da li su ta sredstva dovoljna da podrže izabrani nivo aktivnosti preduzeća. jer pokazuje da li su proizvodi prihvaćeni na tržištu. Prinos na vlasnički kapital predstavlja odnos između profita posle poreza i vlasničkog kapitala. a izražava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika. neto rentabilnost = prodaja standardna vrednost je 5% Prinos na ukupna sredstva predstavlja odnos između profita posle poreza i ukupnih sredstava preduzeća. pa se zbog toga koristi kao instrument politike prodaje. a izražava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika i kreditora. odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost ukupno uloženih sredstava (sopstvenih i pozajmljenih). jer je vlasnički kapital skuplji i rizičniji izvor kapitala.Razlikujemo: • Merenje rentabilnosti preduzeća • Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti • Sintetički izraz rentabilnosti Merenje rentabilnosti preduzeća ima za cilj da kvantifikuje efikasnost upravljanja ukupnom imovinom preduzeća Pokazatelji rentabilnosti su indikatori zarađivačke sposobnosti preduzeća.

ali ne i kamata i da se na dug plaća kamata.izveštaja. a pokazatelji su indikatori relativne rentabilnosti. ali ne i porez. pri čemu se u obračunu uzima u obzir da se investirani profit može pozajmiti nekome.. a najčešći izvori su : dug. kao rezultat Poređenja. odnosno: neto x rentabilnost koef. Troškovi kapitala zavise od: • načina upotrebe kapitala • izvora kapitala (na dug se ne plaća porez) • racia zaduženosti (odnos duga i vlasničkog kapitala) Najčešće se posmatra izvor.obrta = ukupnih sredstava prinos na ukupna sredstva Računovodstveni pristup merenju rentabilnosti izražava već ostvarenu rentabilnost. da se na dividende plaća porez. Troškovi kapitala su oportunitetni troškovi ulaganja i predstavljaju razliku između troškova uzimanja i davanja zajma. jer je to najbolji pokazatelj oportunitetnih troškova ulaganja u sledeću najbolju upotrebu istog ili sličnog rizika.povezuje sve parcijalne pokazatelje rentabilnosti i omogućava da se njihovim međusobnim poređenjem odredi ukupna rentabilnost preduzeća. pa su troškovi ponderisani prosek ova 3 osnovna izvora kapitala. odnosno: dodata ekonomska vrednost = profit – troš. a zove se i pristup dodate ekonomske vrednosti Razlikuju se: • Dodata ekonomska vrednost • Prinos na dodatu vrednost Dodata ekonomska vrednost predstavlja razliku između profita i troškova kapitala pomnožena kapitalom.. pa troškovi kapitala zavise od relativnog učešća svakog izvora u ukupnim troškovima finansiranja. srazmerno učešću u ukupnim troškovima 10 .kapitala x kapital Ako je pozitivna. onda vlasnici ostvaruju veći prinos nego da su kapital uložili u neko drugo preduzeće istog ili sličnog rizika i obrnuto u slučaju negativne dodate vrednosti.2 Ekonomski pristup Ekonomski pristup bazira se na konceptu ekonomskog profita. na osnovu podataka iz račun. pri čemu se vrednost pokazatelja može odrediti na dva načina: • pokazatelji se izračunavaju za nekoliko godina i porede da bi se videlo kako se rentabilnost menjala tokom perioda • pokazatelji se izračunavaju za projektovani (pro-forma) izveštaj i porede sa sadašnjim ili prošlim pokazateljima 3. Proizvod neto rentabilnosti i koeficijenta obrta ukupnih sredstava daje prinos na ukupna sredstva.• koeficijent obrta zaliha • prosečno vreme obrta zaliha Sintetički izraz rentabilnosti . akcije i zadržani profit.

a predstavlja i najbolji pokazatelj sa aspekta vlasnika. preduzeće može da povećava svoju rentabilnost. a ne prema aktivnostima u LV. odnosno svakog segmenta LV i pokazuje doprinos preduzeća u stvaranju vrednosti. koja je razlika prihoda i troškova svakog segmenta LV. ali za primenu postoji nedostatak potrebnih podataka. Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost celokupnog procesa reprodukcije. jer ne mogu da se koriste podaci iz računovodstvenih izveštaja zato što se u njima troškovi dele na direktne i režijske. 11 . Ovaj pokazatelj najviše koriste investitori i top menadžeri. odnosno: prinos na dodatu vrednost = p r o fit p r e_ p o r e z a _ d o d a_vred n o st ta dodata vrednost = prihod svakog segmenta LV – troškovi svakog segmenta LV Ovaj pokazatelj pokazuje prinos koji preduzeće dodaje u LV. Dodata ekonomska vrednost se izračunava kada se profit umanji za troškove kapitala i pomnoži uloženim kapitalom i sve dok je veća od troškova kapitala. jer uključuje oportunitetne troškove finansiranja. kao odnos profita pre poreza i dodate vrednosti.finansiranja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful