Čovek postiže savršenstvo pobedom nad svojini čulima..

Po­ stoji li uopšte nešto nemoguće za onoga, koji je ovladao svojim strastima. Ramakrišna Dobro je lako činiti od dobrog, ali teško od lošeg. Loše je lako činiti od lošeg, ali teško od dobrog.
Buddha

Kao što čvrstu stenu ni najjači vetar pokrenuti ne može, tako ni pohvala, ni kleveta mudra čoveka. Buddha Što više letimo, to manji izgledamo onima koji žive na zemlji. Niče

236

Što su okolnosti više protiv tebe, to se jače ispoljava tvoja unutarnja snaga. Vivekananda 237

Ako kudiš ovaj svet, možeš li ga time popraviti? Ne, time ćešsamo izazvati zabunu. — Pokaži put koji vodi iz tame, pa ćete ljudi rado slediti. Od jadanja ne očekuj nikakve pomoći. Uspravi se i okreni svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh može sve dovesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u životu.U trenutku kada ga izgubiš-raspada se i život. Upravo kao što laki povetarac ne može uzburkati moćni okean, tako ni ljudska slabost ne može dotaći produhovljenog čoveka. S. J . 238

Besmrtnost zove! Listaj! Probudi se! Život je kao san. Što je tek počelo Uskoro će se završiti. Ustaj! Probudi se! I ne spavaj više! S. J. 239

Svest je jedno stanje našega Ja. Sa širenjem svesti razvijaju se u nama sve latentne osobine, koje su ispoljavali jedan Buddha, Isus Nazarećanin, Ramakrišna, Vivekananda i ostali duhovni gi­ ganti. Strpljenje je ključna reč u Jogi, strpljenje propraćeno marljivošću i istrajnošću. Kada je raznim duhovnim velikanima uspelo da ispolje svoju savršenu prirodu, onda je u moći i svakog čoveka i žene da to isto postignu. Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za polaznu tačku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski pretvara u snagu osećanja, snagu razuma i, konačno, u snagu du­ ha. Znači, najpre prolazimo telesnu ravan i širimo svoju svest na ravni razuma i, konačno, razvijamo je u njen nesputan, neograni­ čen, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog naše stalno rastuće svesti doživljavamo kao stanje sreće. S.J.

240

Susret kralja Parikšita sa Kavlijem Kralj Parikšit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana na obali reke Sarasvati, ugleda jednog čoveka kako tuče i kinji ne­ ku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog čo­ veka, čime opravdava svoje podlo ponašanje, dodavši da je u nje­ govoj kraljevskoj moći da ga za to kazni smrću. Ne sačekavši od­ govor, kralj se okrete životinjama, koje su još drhtale od straha, i poče im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo poverenje. Kralj je razmišljao o žalosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mo­ gao biti toliko svirep da otseče noge jadnoj životinji. Tada progo­ vori bik, koji beše ovaploćenje vrline: „O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti što si nas spasao. Hteo bi da znaš razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razli­ čitih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki kažu, da smo sami prouzrokovali svoju sreću ili nesreću; drugi tvr­ de, da su zvezde ili položaj planeta taj uzrok, ili predodređenost ili sudbina; neki, opet, kažu, da je zakon Karme jedini uzrok naše sreće ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam šalje sreću ili nesreću. Zaista ne znam, koje je od ovih gledišta ispravno." Kralj se zapanji, čuvši jednog bika da govori. Ali odjednom mu se učini, dok je tonuo u duboko razmišljanje o tome što je čuo, kao da mu je spao veo sa očiju i on prepozna bika kao otelovljenje Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a čovek, koji ih je kinjio, bio je Kavli — oličenje Gvozdenog doba, ili ovaploćenje izopačenosti. Zatim se okrete biku i reče: „Ti si zaista otelovljenje Vrline — uzeo si telo bika. Tvoje četi­ ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, Čistotu, Ljubav prema bli­ žnjem i Istinoljubivost; ali pošto su se u svet uvukle Sumnja, Po­ hlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stojiš još samo na jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj čovek, Kavli, otelotvorenje Gvozdenog Doba, upravo je nameravao da i ovu nogu uništi." Rekavši to, okrenu se sa isukanim mačem protiv Kavlija, rešen da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost i oproštaj, jer je dobro znao, da kralj ne može ubiti ni jednog živog stvora, koji od njega zatraži milost i zaštitu. Kralj se uzdrža, ali zapovedi Kavliju da napusti njegovo kraljevstvo. 241

Međutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje kraljevine, gde su vladala četiri poroka: Kockanje, Pijančenje, Nečovečno postupanje sa ženama i Svirepost prema životinjama. Kralj mu usliši molbu. Ali Kavli je hteo još više da proširi svoj po­ sed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Licemernosti, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva. Dakle, ako ljudsko biće neće da ga Kavli savlada, onda mora izbegavati carstva ovih poroka. Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao čvrsto stajati u vrlinama Samodiscipline, Čistote, Ljubavi prema bližnjem i Istinoljubivosti. Bhagavatam

1. VEŽBE DISANJA PR AN AJ AM A Radi lakšeg pronalaženja opisa pojedinih vežbi na osnovu „Godišnjeg plana vežbanja Joge", niže opisane vežbe Pranajame, kao i asane, raspoređene su po alfabetskom redosledu. Vežbe označene zvezdicom (*) izložene su detaljnije i u većini slučajeva ilustrovane originalnim fotografijama u prvoj knjizi ovog dela pod naslovom: „Joga i sport". 1. Abdominalno (trbušno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje Abdominalno (trbušno) disanje Stojte, sedite ili lezite. Usmerite svest u predeo pupka. Sa izdi­ sajem uvucite trbušni zid. Zatim, kroz nos udahnite polako dok opuštate dijafragmu; ispupčite trbušni zid i ispunite donji deo plu­ ća vazduhom. Izdisaj: uvucite trbušni zid što više, potiskujući vazduh iz pluća kroz nos. Kod donjeg ili trbušnog disanja pune se va­ zduhom samo donji delovi pluća, tako da samo trbuh obavlja talasasto kretanje, dok grudi ostaju nepokretne. Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakšanje za srce. Smanjuje visoki krvni pritisak, potstiče probavu, reguliše rad creva. Donje ili trbušno disanje obezbeđuje odličnu masažu svim abdominalnim organima. Srednje disanje Stojte, sedite ili ležite. Upravite svest na svoja rebra. Posle izdisaja, udahnite polako kroz nos dok širite rebra bočno na obe strane. Kod izdisaja skupljajte rebra terajući time vazduh napolje kroz nos. Kod srednjeg disanja vazduhom se ispunjavaju središni delovi pluća, dok trbuh i ramena ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: Otklanja pritsak na srce; osvežava cirku­ laciju krvi u jetri, žuči, trbuhu, slezini i bubrezima. 243

Gornje disanje Stojte, sedite ili lezite. Upravite svest na vrhove pluća. Posle izdisaja udišemo polako podižući ključnjače i ramena i puštajući vazduh da ulazi kroz nos i puni gornje delove pluća. Kod izdisanja polako spuštajte ramena i istiskujte vazduh iz pluća kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudnog koša ostaju nepo­ kretni. Terapeutsko dejstvo: Jača plućne žlezde (hiluse) i potpuno pročišćava vrhove pluća. Potpuno jogi disanje Stojte, sedite ili lezite. Usmeravanjem svesti vitalizirajte čitav svoj trup, stalno prateći njegove talasaste pokrete tokom udisanja i izdsanja. Doživljavate potpunu ravnotežu. Posle izdisaja, polako udišete kroz nos brojeći do osam i spajajući donje, srednje i gornje disanje u jedan povezan, talasast pokret (Puraka). Najpre isturite trbuh, zatim raširite rebra i, konačno, podignite ključnjače. U tom trenutku, kada se trbušni zid već počeo malo povlačiti, otpočnite sa izdisajem (Rečaka) na isti način kao i sa udisanjem, tj. najpre uvlačite trbušni zid, zatim skupljajte rebra i, njzad, spuštajte rame­ na dok ispuštate vazduh kroz nos. Prilikom potpunog jogi disanja celokupni disajni mehanizam, tj. donji, srednji i gornji delovi pluć­ nih krila nalaze se u ravnomernom kretanju. Između udisaja i izdi­ saja možete zadržavati dah onoliko dugo, koliko vam prija. Terapeutsko dejstvo: Potpuno provetrava pluća, povećava priliv kiseonika i hrane u krv, uspostavlja ravnotežu između pozi­ tivnih i negativnih strujanja, smiruje celokupni nervni sistem, reguliše i usporava rad srca, smanjuje visoki krvni pritisak i potstiče probavu. Stvara osećanje mira, spokojstva i sigurnosti. 2. Agnisara Dhauti Sedeći na petama ili ležeći na leđima, sa dlanovima na stoma­ ku, napravite potpuni izdisaj, lako pritiskujući dlanovima delove trbuha u skupljanju. Pri tome trbuh jako uvući. Kratko i naglo udahnite i isturite istovremeno trbušni zid. Isto tako naglo izdahni­ te i jako uvucite trbuh. Ovo treba uraditi 20 do 30 puta u brzom rit­ mu poput mehova. Nemojte nipošto potpuno udahnuti, nego sa­ mo kratko. 3 x 244

Terapeutsko dejstvo: Temeljno čisti krv i svaki organ trbušne duplje. Otstranjuje konstipaciju i njen mentalni uzrok. Odlična vežba za nečistu kožu, kao i za sporo funkcionisanje jetre. Leči di­ jabetes.

3. Ardha-HA-disanje Ležite potpuno opruženi na leđima. Duboko udahnite potpu­ nim jogi disanjem zabacujući ruke iza glave. Naglo izdišući kroz usta brzo obuhvatite desno koleno obema rukama. Posle 10 sekun­ di polako udišući opružite desnu nogu na pod, a ruke ponovo opružite iza glave. Naglo izdišući kroz usta obuhvatite levo koleno. Udišući podignite ruke i, izdišući polako kroz nos, spustite ruke pored tela na pod. 3 x Terapeutsko dejstvo: Pročišćavanje organa trbušne duplje naizmenično na levoj i desnoj strani. Odlična vežba za smetnje u kr­ votoku. 4. Bhastrika (Mehovi) Ova vežba se sastoji u potpunom jogi disanju sa jedinom razli­ kom što se ne izvodi polako, nego ubrzanim ritmom. Sedite s prekrštenim nogama ili na petama i izdahnite. Naglo ispunite pluća potpunim jogi udisajem, po redosledu donjim, srednjim i gornjim udisajem. Ne zadržavajući dah brzo izdahnite uvlačeći najpre trbu­ šni zid, zatim rebra i, najzad, spuštajući ramena. Ponovite 7 — 10 puta u neprekidnom nizu. 2 x Terapeutsko dejstvo: Svaki put kada udahnemo čisti se telo krvlju, koja je bogata kiseonikom. Otrovne materije (toksini) nala­ ze svoj prirodni izlaz iz tela putem: 1. Izdisanja 3. Urina 2. Pora na koži 4. Ekskrementa 5. Znoja Pomoću ove vežbe odvija se proces čišćenja mnogo brže, čime se organizam efikasno oslobađa raznik toksina 245

5.Disanje za jačanje nerava U raskoračnom stavu, posle izdisaja, udahnite polako i isto­ vremeno podignite obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nagore do visine ramena. Zatim, stisnite pesnice i dok još uvek za­ državate dah, privucite ih brzo do ramena, opružite ruke ponovo, opet ih privucite brzo i ponovite ovaj pokret još jedanput. Tokom izdisaja opustite ruke olabavljene niz telo, da se odmaraju, dok se naginjete napred. Terapeutsko dejstvo: Povećava otpornost nervnog sistema. 6. Džalandhara-Bandha Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Zadržite dah (od 7 do 30 sec.) sa bradom pritisnutom na grudi. Zatim podig­ nite glavu i polako izdahnite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Potpomaže povećavanju otpornosti i ja­ čanju volje. 7. HA-disanje u ležećem položaju Ležeći opruženi na leđima udahnite kao pri potpunom jogi di­ sanju, dižući istovremeno ruke polako sve dok ne dodirnu pod iza glave. Zadržite dah nekoliko sekundi, a onda brzo podignite noge, hitro ih savite u kolenima i obgrlivši ih pritisnite bedra na trbuh i istovremeno izdahnite stvarajući zvuk „HA". Ovaj zvuk „HA" tre­ ba da proizvede brzina izdahnutog vazduha, a ne glasne žice. Posle nekoliko sekundi odmora, ponovo polako udahnite, podižući ruke iznad glave i istovremeno opružajući noge naviše i spuštajući ih na pod. Nakon nekoliko sekundi zadržavanja daha, polako izdišite kroz nos dok opuštate ruke pored tela. Terapeutsko dejstvo: Štiti od trovanja uma i psihe i brzo raspršuje depresivna stanja. Regeneriše unutarnje organe. 8. HA-disanje u sedećem stavu Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama. Duboko udahni­ te. Zadržite dah 5 sekundi. Onda snažno i naglo izdahnite kroz otvorena usta. 246

Terapeutsko dejstvo: Pluća se čiste i do poslednjeg delića pu­ tem krvi koja je bogata kiseonikom. Odlična vežba za otklanjanje zamora. 9. HA-disanje u stojećem stavu*

U raskoračnom stavu napravite potpuni jogi udisaj i istovre­ meno polako dižite ruke okomito iznad glave, zadržite dah nekoli­ ko sekundi, a onda, naglo se savijajući napred, dok prstima ne dotaknete pod, istovremeno snažno izdahnite kroz usta stvarajući zvuk „HA". Zatim, udahnite polako, uspravljajući se i ponovo po­ dižući ruke okomito iznad glave. Onda polako izdišite kroz nos dok opuštate ruke niz telo. Terapeutsko dejstvo: Slično kao kod HA-disanja u ležećem položaju.

10. I. A. O. OM Upravo kao što se svetlosni zrak, prolazeći kroz staklenu pri­ zmu, razlaže na sedam boja, tako i reč „OM" sadrži u sebi sve osta­ le zvuke. Po Mantra Jogi, svaki jogi doživljava istu istinu tokom svog prosvetljenja, da je ovaj zvuk prva manifestacija savršenstva Univerzuma i da sa njim počinje stvaranje. Sve u Univerzumu stva­ ra i oživljava kreativna sila — Logos. Ovaj zvuk pretstavlja stvara­ lačke vibracije koje prožimaju Univerzum i stvaraju svetove. Ako ponavljamo izvesne zvuke, onda time izazivamo određena lekovita delovanja u svom organizmu i istovremeno podižemo svoju svest na jedan viši nivo. Vibriranje zvuka IIIIIIII... prožima čitav nervni sistem i ispunjava ga novom životnom silom. Ponavljanjse zvuka AAAAAA... naročito deluje na jetru i ti­ me regeneriše krv. Ponavljanje zvuka OOOOOO... puni srce i veliki nervni cen­ tar, solarni pleksus („Sunčev splet"), novom životnom silom. Ponavljanje reci „OM" ispunjava ćelo telo novom životnom energijom. Sedite sa ukrštenim nogama ili na petama, sa šakama na kolenima, i zatvorite oči. Udahnite duboko i sa izdisanjem istovremeno 247

proizvodite zvuk IIIIII... otegnuto i uvek na istoj visini tona, s tim što ga ne smete pevati, već ga morate izgovarati. Udahnite duboko i pri izdisanju izgovarajte glas AAAAAA... takođe otegnuto i u istom tonu. Kada izdišete po treći put koristite glas OOOOOO... i, na kra­ ju, reč OOOOMMMM... Terapeutsko dejstvo: Glas postaje kristalno jasan i lep, odlu­ čan i siguran. Osećanje straha nestaje i počinje svesno ispoljavanjc čvrstine duha. 11. Murča Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Zadržava­ jući dah (od 7 do 30 sekundi), bradu pritisnite na grudi u udubljenje na grudnoj kosti. Podignite glavu i polako izdišite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Razvija nam snagu volje i otpornosti. 12. Pranajama protiv nedostatka daha (sipnje) Udahnite duboko potpunim jogi udisajem. Izdahnite potpu­ no, istiskujući što je moguće više vazduha iz pluća, skupljajući sto­ mak i grudni koš. Posle 10-15 sekundi udahnite ponovo duboko. 13. Pranajama sa masažom grudi Sedite sa ukrštenim nogama. Dok udišete veoma polako, brzo tapkajte vrhovima prstiju svoj grudni koš. Zatim, zadržavajući dah oko 7 sekundi lupkajte dlanovima po čitavoj površini svog grudnog koša. Izdahnite. Posle kraćeg odmora — ponovite vežbu. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlična vežba protiv plućnog i bronhijalnog katara, čak i protiv njihovog pogoršanog oblika — bronhijalne astme. Kao i kod ostalih vežbi Joge i ovde se može ot­ kloniti uzrok bolesti. 14. Pranajama solarnog pleksusa Ljudsko telo zrači životnom silom, koja ga štiti i čini otpor­ nim. Zračenje ove energije može se meriti osetljivim instrumenti248

ma, poput onih koji se upotrebljavaju u institutima za istraživanje nuklearne energije. Ako ovaj zaštitni energetski zid oslabi, onda naš organizam postaje izložen delovanju svih spoljnih uticaja i ka­ da se izgubi imunitet, telo oboli. Ako solarni pleksus ima dovoljno energije, organizam je u stanju da se odupre svim spoljnim uticajima. Izvođenje: Ležite opruženi na leđima. Položite dlanove na grudi, nešto više iznad pupka, pazeći da se šake ne dodiruju. Udahnite duboko ispunjavajući pluća životnom silom. Izdišući veoma polako usmerite i vodite životnu silu iz pluća kroz ruke i prste u grudni koš, u solarni pleksus, čiji su nervni centri smešteni kod kič­ menog stuba. Ponovite 15 — 20 puta. Terapeutsko dejstvo: Veoma efikasna vežba protiv zamorenosti, nervoze, nesanice i poremećaja u krvotoku. 15. Pročišćavajuće disanje U raskoračnom stavu udišite polako kroz nos kao kod potpu­ nog jogi disanja. Kada se pluća potpuno napune vazduhom počnite izdisanje na sledeći način: priljubite usne tesno uza zube zadržava­ jući samo jedan uzani otvor između njih. Kroz ovaj mali, uzani otvor istiskujte vazduh kratkim, odvojenim izdisajima, snažno ko­ risteći trbušne, dijafragmatične i porebarne mišiće, da bi savladali otpor. Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje toksine iz krvi i povećava imunitet. 16. ,,S" — disanje Sedite sa prekrštenim nogama. Duboko udahnite. Izdišite ta­ ko, da stvarate dug i otegnut glas ,,S", i to što je moguće finiji i ja­ sniji. 3 x Terapeutsko dejstvo: Jača nerve i povećava snage otpornosti. 17. Sitali Sedite sa prekrštenim nogama. Jezik, formiran u obliku cevi, malo isturite između usana. Kroz tako formiran jezik u obliku cevi polako udahnite. Zadržite dah (do 10 sekundi), a onda izdišite kroz nos vrlo polako i opušteno. Ponovite 10 puta jedno za drugim. 3 x 249

Terapeutsko dejstvo: Momentalno opuštanje nerava. Veoma efikasno deluje pri smetnjama u disanju i radu srca, kao i kod veli­ ke nervoze. Otstranjuje iz krvi sve otrovne materije, čak i smrtono­ sne otrove. Regeneriše kožu i daje izvanredan ten. Zimi se srne upražnjavati samo u sobi. 18. Sitkari Razlikuje se od ,,Sitali"-a samo u tome, što vrh jezika dodiruje nepce sasvim pozadi. Udahnite veoma polako na usta između vrha jezika i nepca. Zadržite dah tokom 10 sekundi, a onda izdišite, ve­ oma polako i potpuno opušteno, kroz nos. Vežbu ponovite oko 7 puta jednu za drugom. 3 x Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod prethodne vežbe. Ubrzava eliminaciju toksina (otrovnih materija) u celom organizmu. 19. Sukh-Purvak * (Ugodna pranajama) U Padamasani („Stav lotosa") stavite desni kažiprst na sredinu čela između obrva. Posle snažnog izdisaja zapušite desnu nozdrvu desnim palcem, udišući kroz levu nozdrvu tokom četiri otkucaja srca. Zadržite dah za vreme od 16 otkucaja, otvorite desnu nozdr­ vu, stavite srednji prst na levu nozdrvu i izdišite kroz desnu nozdr­ vu tokom osam otkucaja. Zadržavajući prste u istom položaju, po­ sle udisaja na desnu nozdrvu tokom četiri otkucaja i zadržavanja daha za vreme od 16 otkucaja, zatvorite desnu nozdrvu i izdišite kroz levu tokom osam otkucaja. Terapeutsko dejstvo: Potstiče mentalne funkcije i duhovnu

1. Ardha-Bhudžangasana Kleknite na levo koleno tako, da Vam desna noga ostane napred sa uspravnom potkolenicom. Napravite potpuni jogi udisaj. Dok izdišete, premestite težinu sa levog kolena na desno stopalo i polako spuštajte trup sve dok opruženim rukama na dole ne dodirnete pod. Kičmu držite uspravno. Ostanite tako 3 — 7 sekundi ne dišući, a zatim se polako dižite tokom potpunog jogi udisaja. Po­ novite tri puta, a onda promenite stopala. Terapeutsko dejstvo: Povećava se i održava savitljivost i gip­ kost svih sklopova kostiju u telu.

2. Ardha-Čandrasana I Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima, isprsite se i uvucite trbuh. Udišite duboko, podižući ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdišući savijajte se na desnu stranu. Dok udišete, vratite se u početni stav. Ponovo izdišite, dok se savijate na levu stranu, pa ponovo udišite dok se uspravljate. Izdahnite i spustite ruke is­ pred sebe pored tela. Posle odmora — ponovite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Povećava nam gipkost i sprečava stvara­ nje masnih naslaga u predelu kičme. Odlična vežba protiv krutosti.

3. Ardha-Čandrasana II Stojeći uspravno u raskoračnom stavu, dok udišete podižite ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdišući, povijajte se unazad koliko možete sa lako savijenim kolenima. Udišući vratite se u uspravan stav. Izdišući spuštajte ruke ispred sebe pored tela. 3 x Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod prethodne vežbe, samo izraženije. Pojačani krvotok u predelu grudi, lica i mozga deluje odlično protiv umora.

4. Ardha-Halasana Ležeći na leđima potpuno opušteni, udahnite duboko. Pri izdisanju podignite noge i kukove i stopala spustite na pod što dalje preko desnog ramena. Udišući, opružite noge i stopala preko glave po podu. Izdišući premestite stopala što dalje preko levog ramena. Odmah nastavite dalje, jedanput desno, jedanput levo, pa opet de­ sno i onda levo. Vratite se ponovo u ležeći položaj opruženi na le­ đima. Sa dubokim trbušnim disanjem obezbeđujete srcu normalan rad. 3X Terapeutsko dcjstvo: Snažno potstiče rad štitne žlezde. Kod osoba sa usporenom probavom snažni pokreti želuca stimulisaće ceo unutarnji deo organizma, a posebno peristaltiku creva. Ova se vežba posebno preporučuje protiv konstipacije. 5. Ardha-Matsjendrasana 1* Podvucite desnu petu pod levo bedro tako, da desna noga leži vodoravno na podu. Zatim prebacite levo stopalo preko desnog be­ dra, stavljajući taban na pod. Okrenite grudi na levu stranu i stavi­ te desnu ruku ispred levog kolena, koje stoji uspravno, i obuhvati­ te levi gležanj desnom šakom. Polako uvrćite kičmu u levu stranu, okrećući i glavu u istu stranu. Levu ruku opružite nazad i levom ša­ kom uhvatite svoje levo koleno. Dišite ravnomernim ritmom i osta­ nite u ovom položaju dok Vam je prijatno. Posle izvedite ovu vežbu u suprotnu stanu. Terapeutsko dejstvo: Otstranjuj deformitete kičme i blago­ tvorno deluje na celi nervni sistem. 6. Ardha-Matsjendrasana II* Ovo je lakša varijanta prethodne vežbe. Držite kičmu pravo bez ikakvog uvrtanja i koristite potpuno jogi disanje. Svest usmerite u kičmu. Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlučnost i istrajnost. Jača nerve. 7. Ardha-Salabhasana II* Izvodi se na isti način kao i Salbhasana, samo što se podiže jedna, pa druga noga, umesto obe odjednom. 252

Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Salabhasane, ali manjeg intenziteta. Ova vežba zahteva mnogo manje napora.

8. Ardha-Sarvangasana Ležite opruženi na leđima i potpuno opustite telo. Udahnite duboko i kada izdišete podignite noge i kukove okomito nagore. Još tokom izdisaja privucite kolena dok ne dodirnu čelo, a noge ostaju skupljene. Poduprite kukove šakama; ravnomerno, kratko trbušno disanje. Otprilike posle 30 sekundi vratite noge u okomit položaj, a onda ponovo se vratite u opruženi položaj na leđima. 3 x Terapeutsko dejstvo: Koncentrisani priliv krvi u lice i mozak potpuno uklanja umor. Ova vežba je preko potrebna za glavobolju koju izaziva niski krvni pritisak, kao i za osećaj vrtoglavice, usled slabe cirkulacije krvi u mozgu. Prazne moždane nervne ćelije po­ novo se pune životnom silom. 9. Bhegasana Ova asana je izrazito pogodna za vežbanje zglobova i poveća­ nje Vaše gipkosti. Ležeći na trbuhu sa savijenim kolenima, uhvati­ te oba stopala za nožne prste i pritisnite ih nekoliko puta, nepo­ sredno pored kukova, na tlo. Ponovite šest puta, a onda opustite stopala, opružite noge i šake stavite pod čelo radi odmora. U me­ đuvremenu dišite polako. 3 x 10. Bhudžangasana* Ležeći sa licem okrenutim prema podu, položite obe šake, s dlanovima na podu, ispod ramena. Sa potpunim jogi udisanjem polako izdižite glavu što je moguće više. Zatim, napnite mišiće leđa i podižite dalje ramena i trup sve više i više unazad bez pomoći ru­ ku. Ostanite u ovom položaju zadržavajući dah 7 — 12 sekundi, a onda polako izdišite vraćajući se u početni položaj. Terapeutsko dejstvo: Regeneriše ceo abdomen i trup. 253

11. Bhudžangendrasana Odlična masaža za ganglije, bubrege, vrat i kičmeni stub. Sna­ žna cirkulacija krvi kroz kičmu potpuno otstranjuje umor. Lezite na trbuh sa šakama ispod ramena. Duboko udišući izdižite glavu i grudi što je moguće više i istovremeno savijajte noge u kolenima dok stopalima ne dotaknete potiljak. Ubrzo zatim izdišite i vraćaj­ te se polako u početni položaj, u kojem se odmarale. 3 x 12. Bru-Madja-Drišti i Nasagra-Drišti Sedeći u Padamasani udahnite duboko, a zatim dišite ravnomerno i fiksirajte pogledom tačku između obrva, tj. tačku iznad nosnog korena. Odmorite se i na najmanji znak zamora i upražnjavajte Nasagra-Drišti. U ovoj vežbi posmatrajte vrh svoga nosa i ostanite u ovom položaju, ravnomerno dišući, dok se ne zamorite. Pogledajte takođe poglavlje „Vežbe očiju" i „Trataka". 13. Čakrasana Ovom vežbom stičemo potpunu kontrolu nad kičmom. Pozi­ tivna i negativna životna strujanja, odnosno solarna i lunarna ener­ gija, nazvane HA-THA, dovode se u ravnotežu. Pročišćava zapušene nozdrve. Lezite opruženi na leđima. Privucite kolena, a stopala u što je moguće većem razmaku stavite na pod. Šake takođe stavite na pod, ali pozadi ispod ramena. Duboko udišući podižite ćelo telo dok ne formira most. U tom položaju dišite polako i duboko. Po­ sle nekoliko sekundi spustite telo, ležite opruženi na leđima i pot­ puno se opustite. 3 x 14. Dhritjasana Ova vežba jača karlicu, krsta i trbuh. Otklanja umor u krstima. Sedite na podu između peta sa razmaknutim kolenima. Šaka­ ma obuhvatite pete ili gležnjeve. Duboko udišući, izdižite karlicu, krsta i grudi što je više moguće, a glavu opustite unazad. Ostanite kraće vreme u ovom položaju, dišući duboko. Izdišući sastavite kolena i stopala i, sedeći na petama, nagnite se napred, oslonivši čelo na pesnice, koje ste stavili jednu na drugu. 3 x 254

15. Dolasana Ova se vežba preporučuje za vitaliziranje celoga tela putem naše svesti, kao i za oblikovanje lepe linije i lepote. Lezite na sto­ mak sa napred opruženim rukama. Udišući duboko, podižite ruke, glavu, grudi i noge što je više moguće. Izdišući vratite se polako u početni položaj sa opruženim rukama. Vežbu ponovite tri puta uzastopno, a onda se odmorite. . 3 x

16. Džanusirasana u okomitom položaju Ovom vežbom dovodimo u savršenu ravnotežu solarnu i lunarnu energiju, pozitivna i negativna strujanja životne sile u celom telu i povećanjem stepena otpornosti stvaramo prirodni imunitet u svom telu. Sedite sa savijenom desnom nogom u kolenu, dok Vam je leva okomito podignuta. Držite levi gležanj šakama, dodirujući čelo levim kolenom. Dišite veoma relaksirano. Ponovite vežbu sa desnom nogom. 17. Džanusirasana u vodoravnom položaju Sedite sa desnom nogom opruženom što više u desnu stranu, a levom nogom savijenom u kolenu, tako da levi taban dodiruje unutarnju stranu desnog bedra. Zatim se nagnite preko desne noge i uhvatite šakama stopalo ili gležanj. Istovremeno okrenite desno rame nadole, a levo nagore. Dišite usporeno i duboko. Isto ponovi­ te sa levom nogom. 3 x

18. Ekapadahastasana I Iz čučnja, sa dlanovima na podu, opružite noge u kolenima. Dok udišete podignite desnu nogu visoko, a pri izdisaju spustite je na pod. Kod sledećeg udisaja podignite levu nogu, a pri izdisaju je spustite na pod. Iste pokrete ponovite još dva puta. Zatim, sedeći na petama, nagnuti se napred i odmoriti se. 3 x 255

19. Ekapadahastasana II Iz čučnja, sa dlanovima na podu, ispravite noge u kolenima. Udišući podignite desnu nogu bočno u desnu stranu, a pri izdisaju spustite je na pod. Isti pokret ponoviti sa levom nogom u levu stra­ nu. (Pazite da nogu ne dižete nazad, nego samo bočno, po strani). Isto to ponovne još jednom i sa desnom i sa levom nogom. Zatim se odmorite, sedcei na petama. 3 x Terapeutsko dejstvo: Kukovi, stomak, krsta i noge izloženi su jakom naprezanju.

20. Gokarnasana Ova vežba prožima telo svešću, lepo ga oblikuje i daje mu lepotu. Lezite na leđa i opružite levu ruku iznad glave na pod. De­ snom šakom uhvatite desno stopalo i povlačite ga u desnu stranu na pod, tako da obe noge obrazuju prav ugao (= 90°). Ostanite u ovom položaju oko 20 sekundi, dišući duboko i ravnomerno. Isto uradite na suprotnu stranu. 3 x 21. Gomukhasana Ovom vežbom jačamo mišiće ramena, ruku i leđa, dok nam zglobovi gornjeg dela tela postaju gipki. Ova vežba je pravi melem za reumatične bolove, jer pojačava krvotok u zglobovima. Sedeći na petama stavite levu ruku odozdo i pozadi na leđa i levu šaku uhvatite desnom odozgo i iza leđa tako, da desni lakat, oštro savijen, pokazuje nagore. Vežbajte naizmenično sa levom i desnom rukom. 22. Halasana — Varijanta Ležeći na leđima podižite noge i kukove preko i iza glave sve dok stopalima ne dotaknete pod. Ostanite u ovom položaju, sa ra­ širenim nogama, 15 — 20 sekundi, dišući veoma relaksirano, a on­ da se vratite u početni položaj i ležite potpuno opušteni. Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba za jačanje kičme i krsta. 256

23. Hastapadangustasana Stojte uspravno. Podignite desno koleno i obuhvatite gležanj obema šakama. Opružite zatim nogu u njenoj punoj dužini tokom 7 do 10 sekundi, dišući za to vreme polako i duboko. Onda ponovi­ te vežbu sa levom nogom. 3 x Terapeutsko dejstvo: Povećava samopouzdanje i sigurnost.

24. Hastapadasana Sedite sa široko razmaknutim nogama. Posle dubokog udisa­ ja, pri izdisanju, držeći se za gležnjeve, saviti se napred i, ukoliko je moguće, čelom dotaći pod. Posle 5 — 6 sekundi uspravite se pono­ vo i opušteni dišite duboko. 3 x Terapeutsko dejstvo: Izavnredno efikasna vežba za kičmu, krsta, karlicu i noge. 25. Jastikasana — stav štapa Lezite potpuno opruženi na leđa. Duboko udišući opružite ru­ ke iza glave na pod. Tokom zadržavanja daha istežite celo telo što je više moguće, od vrhova prstiju do nožnih palčeva. Posle 10 — 20 sekundi sa izdisanjem vratiti ruke pored tela. Odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Za osobe koje imaju tegobe sa kičmom ovo je izvanredna vežba, pomoću koje se svaki pršljen rasteže i opušta. Osobe sa sedećim načinom života ili rada treba da upražnjavaju ovu vežbu svakodnevno. 26. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu Sedeći na petama udahnite duboko. Dok izdišete, pritisnite tr­ buh pesnicama i savite se napred do poda. Ostanite tako oko 10 se­ kundi, ne dišući. Uspravljajući se ponovo, udahnite duboko. Izdahnite i stavite šake na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Intenzivan pritisak na stomak otstranjuje krv u tom delu. Prilikom vraćanja u uspravni položaj, snažna cirkulacija krvi regeneriše sve organe u trbušnoj duplji. 257

27. Joga-Mudra — Varijanta I Izvodi se isto kao i prethodna vežba, samo što su ruke podig­ nute okomito iza leđa, sa sklopljenim šakama. 3 x 28. Joga-Mudra — Varijanta II Sedeći na petama udahnite, ali ispunite samo polovinu pluća. Zadržavajući dah nagnite se napred dok Vam čelo ne dodirne pod. Sastavite šake iza leđa. Posle 10 sekundi ponovo se uspravite i tek onda izdahnite. 3 x 29. Kaa-kaasana — stav gavrana Ova vežba Vam povećava osećaj za ravnotežu, osećaj sigurno­ sti, kao i odlučnost. U čučnju na nožnim prstima sa rastavljenim nogama, stavite dlanove na pod ispred sebe. Oslonite kolena na laktove i prenesite težinu tela na nadlaktice i laktove. Pokušajte podići stopala sa po­ da, što će Vam i uspeti posle malo vežbe. 30. Katikasana Sedite na podu sa opruženim nogama i sastavljenim stopali­ ma, dok su Vam ruke oslonjene na pod iza leđa. Dok udišete po­ dignite kukove što je moguće više, a tokom izdisanja vratite se u se­ deći položaj. Ponovite vežbu uzastopno 3 — 4 puta, a onda privu­ cite kolena i odmarajte se položivši šake i čelo na njih. 3 x Terapeutsko dejstvo: U vitaliziranju kičme ova vežba ima glavnu ulogu. 31. Konasana Stojite uspravno, u raskoračnom stavu, držeći šake na leđima. Duboko udahnite i dok izdišete sagnite se preko desnog kolena i, ukoliko Vam bude moguće, dodirnite čelom koleno. Udišući pono­ vo se uspravite i tokom izdisaja sagnite se preko levog kolena. Udi­ šući opet se uspravite i ostanite uspravno i tokom izdisaja. Dišite duboko i opušteno. 3 x 258

Terapeutsko delovanje: Jača unutarnje organe i pročišćava lenji želudac, jetru, a što je najvažnije, i creva. 32. Lauliki-Joga Sedeći na petama stavite dlanove na trbuh. U dišući duboko ispupčite stomak. Kod izdisanja jako pritišćite celi trbušni zid dla­ novima s leva na desno. Udišući ponovo isturite trbuh, a pri izdisanju ponovo pritišćite trbuh s leva na desno. Ponovite 7 — 10 puta, a onda se nagnite napred i odmorite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Za sve organe trbušne duplje ova vežba obezbeđuje jednu od najboljih masaža. Preporučuje se za preterano lučenje želudačne kiseline, poremećaje pankreasa, dijabetes i za­ čepljenje (konstipaciju). Međutim, za vreme menstrualnog perioda ovu vežbu treba izbegavati. 33. Maha-Mudra Sedite sa opruženom desnom i savijenom u kolenu levom no­ gom, tako da taban levog stopala dodiruje unutarnju stranu de­ snog bedra. Nagnite se preko desne noge i uhvatite stopalo te noge obema šakama. Duboko udahnite. Snažno izdišući dobro uvucite trbuh, bradom pritisnite grudi i istovremeno zatvorite (stegnite) čmarni mišić (analni sfinkter). Uvlačenje trbuha = UddijanaBandha; pritiskivanje bradom = Džalandhara-Bandha; zatvaranje analnog mišića = Mula-Bandha. Posle 5 — 7 sekundi ponovo udahnite i izdahnite. Istu vežbu ponovite i na levu stranu. 3 x Terapeutsko delovanje: Povećava nam snagu volje i koncen­ tracije i razvija nam odlučnost.

34. Mantra-Joga Razvijanje energije putem zvuka zove se Mantra-Joga. U Indi­ ji se upražnjava i Mantra-Joga radi telesnog zdravlja, povećavanja 259

sposobnosti koncentracije i buđenja latentnih psihičkih centara. Svakodnevni utisci kroz razmišljanja, razgovore, rad i postupke skupljaju se u našoj podsvesti. Ko se bavi Jogom nastoji da skuplja pozitivne, dobre, konstruktivne utiske. Sedite uspravno, sa zatvorenim očima, isključite sve misli i osećanja. Koncentrišite se na svoje „JA" u središtu srca i ponavljaj­ te tiho ili poluglasno sledeće misli: — Ja sam slobodan od svih stega. Ja sam slobodan. Ja sam slobodan. — Moja snaga otpornosti povećava se svakog trenutka. — Moja snaga volje raste svakog trenutka. — Uzrok svakog poremećaja u organizmu nestaje. (Primeniti samo kada je potrebno.) — Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. — Ja ispoljavam život i u telu i u duhu. — Savršena ravnoteža i u telu i u duhu. — Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. — Ja sam svestan i u telu i u duhu. — Savršeno zdravlje i snaga. Upravo kao što biljku zalivamo u korenu, tako i ove misli deluju, darujući nam snagu, vitalnost i slobodu u svakom pogledu. Ove sugestuje možete izgovarati tokom vežbanja, ili u postelji, ne­ posredno pred spavanje. Upražnjavajte ih svakodnevno.

35. Natapadasaria Posle izvesnog broja godina počinjemo zanemarivati svoje dr­ žanje i, usled lenosti i opuštenosti, ubrzo se i mirimo sa povijenim leđima. Ugnuta krsta izazivaju osećaj zamora u leđima, kao i bolo­ ve u krstima. Ova vežba jača kičmu i rasterećuje krsta. Lezite na le­ đa i držite noge okomito, krsta ostaju na podu. Udišući spustite de­ snu nogu u desnu stranu na pod. Izdišući ponovo je okomito us­ pravite. Ponovite vežbu sa levom nogom u levu stranu. 3 x 260

36. Nataradžasana Odlična vežba za ravnotežu i koncentraciju. — Stojte na de­ snoj nozi, levom šakom obuhvatite levo stopalo i lako se nagnite napred, opruživši desnu ruku. Dišite veoma relaksirano i ostanite nekoliko sekundi u ovom položaju. Isto ponovite sa desnom no­ gom. 3 x

37. Natašira-Vadžrasana Ovom vežbom razvijamo odlučnost i osećaj čvrstine. Sedite na petama sa šakama na kolenima. Duboko dišući, podignite ruke iznad glave i uspravite se do klečećeg stava. Tokom izdisaja, kleče­ ći nagnite se čitavim telom unazad, što više možete (nipošto se ne savijati, nego se nagnuti). Sa udisajem ponovo se uspravite, a pri izdisaju sedite opet na pete i vratite šake na kolena. 3 x 38. Padangustasana Za razvijanje naše moći koncentracije i introspekcije. U čuč­ nju na nožnim prstima, sa šakama koje dodiruju pod s jedne i dru­ ge strane tela, prebacite levo stopalo na desno bedro i nastavite sedeti na desnoj peti. Dišući relaksirano, podignite ruke po strani ne­ što niže od visine ramena. Ponovite vežbu sa drugom nogom. 3 x 39. Paršva-Bhunamanasana Sedite sa široko razmaknutim nogama i sklopljenim šakama iza leđa. Duboko udahnite, a pri izdisaju savite se preko leve noge, dodirujući čelom koleno. Duboko udahnite, uspravite se u sedeći stav i izdišući nagnite se sada preko desne noge. Udahnite, uspravi­ te se u sedeći stav i izdahnite; opustite se. 3X Terapeutsko dejstvo: Pored jačanja kičme, potstiču se unutar­ nji organi na pravilan rad. 261

40. Paršva-Padakalanasana Ležeći na leđima podignite noge okomito, a ruke opružite po­ red tela. Udahnite, pa izdišući obe noge spustite u desnu stranu na pod. Udišući obe noge noge ponovo uspravite, a kod izdisaja obe noge spustite u levu stranu na pod. 3 x Terapeutsko dejstvo: Jača noge i povećava odlučnost.

41. Parvatasana — stav planine Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama. Udahnite, dlano­ ve sklopite neposredno iznad glave. Zadržavajući dah opružite ru­ ke visoko iznad glave i ostanite oko 7 sekundi u ovom položaju. Pri izdisaju položite dlanove na kolena. Ponovite vežbu tri puta uzastopno, a onda se odmorite. 3x Terapeutsko dejstvo: Povećava nam snagu volje i otpornosti. 42. Pavanamuktasana Ležite na leđa i obuhvatite ovlaš kolena. Udahnite duboko i pri izdisaju snažno privucite kolena šakama na grudi. Udahnite i olabavite svoj obuhvat na kolenima, kako bi se vratila u pređašnji položaj, a pri izdisaju ponovo ih snažno, do kraja privucite k sebi. Ponovite vežbu oko deset puta uzastopce. Opružite noge i odmori­ te se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Usled snažnog istiskivanja krvi, kada su kolena privučena, i jakog priliva krvi kod udisaja i opuštanja kole­ na, ova izvanredno snažna masaža regeneriše sve unutarnje organe. Konstipacija, poremećaj koji truje čitav organizam i izaziva njego­ vu degeneraciju, u potpunosti se leči. Isto tako i dijabetes i pore­ mećaji u bubrezima. 43. Pavanamuktasana u sedećem stavu Sedite na pod i labavo obuhvatite kolena. Udišite duboko i još uvek držite kolena labavo, a pri izdisaju snažno ih privucite. Pono­ vite uzastopno 7 — 10 puta. Odmorite se stavljajući šake i čelo na kolena. Ova vežba ima isto dejstvo kao i prethodna. 262

44. Sarpasana Lezite licem okrenutim prema podu sa šakama ispod čela. To­ kom udisanja sklopite šake iza leđa, sa opruženim rukama, i podig­ nite glavu, grudi i opružene ruke što je moguće više. Ostanite u ovom položaju 3 — 5 sekundi, a onda se vratite u početni stav, izdišući istovremeno. Terapeutsko dejstvo: Jača svaki kičmeni pršljen, naročito krsta, grudni koš i gornji deo leđa. Održava gipkost tela. 45. Sarvangasana — Varijanta

Ležeći na leđima, pri izdisaju, podignite okomito noge i kuko­ ve u stav sveće, pridržavajući šakama kukove. Tokom relaksiranog disanja, desnim stopalom dotaknite tlo, jako savijajući nogu u kolenu. Ponovite isto i sa levom nogom. Posle dva do tri puta spustite se u početni položaj i odmorite se. 3 x Kada ovladate ovom vežbom, pokušajte vrlo oprezno u tre­ nutku kada je desno stopalo na podu, da spustite i levo pored nje­ ga. Šakama i dalje podupirete kukove. Nakon nekoliko sekundi vratite desnu nogu u okomit položaj, a zatim i levu. Spustite se u ležeći položaj i odmorite se. Terapeutsko dejstvo: Jak pritisak u predelu bubrega temeljno čisti naslage toksina i otpadnih materija u bubreziezima. mamm 46. Savasana*

Lezite na leđa sa rukama opruženim uz telo, sastavljenim pe­ tama i potpuno opruženim nogama. Bez naprezanja usporite disa­ nje što je više moguće. Počinjući od stopala opustite sve mišiće. Usredsredite svest u srce. Jedan minut ovakvog aktivnog odmora ravan je jednom času spavanja. Terapeutsko dejstvo: Ovom vežbom ostvarujemo potpuni od­ mor našeg nervnog sistema. Najbolja vežba protiv nesanice. 263

47. Simhasana Sedite sa prekrštenim nogama ili na petama, dok su Vam šake oslonjene na kolena. Izdišući, kroz otvorena usta ispružite jezik što više možete. Tokom udisaja uprite donjim delom jezika (jezik je izvijen) snažno u nepce. Terapeutsko dejstvo: Jedna od najefikasnijih vežbi za suzbija­ nje nazeba i kijavice, obolenja grla i tonzilitisa, jer izaziva snažnu cirkulaciju krvi u grlu. Osobe koje naprežu svoje grlo, kao na pri­ mer predavači i pevači, uvideće da im ova vežba izvanredno koristi. Glas postaje kristalno jasan.

48. Stambhasana Sedite sa privučenim kolenima i šakama na podu iza leđa. Podiginte noge okomito i pri tome dišite polako. Posle 20 — 30 se­ kundi odmorite se, položivši šake i čelo na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Povećava nam otpornost, odlučnost, snagu volje i koncentracije

49. Tadaghi-Mudra Ležite opruženi na leđima. Udišući opružite ruke iza glave, a pri izdisaju uspravite trup, nagnite se napred i šakama obuhvatite nožne članke. Bez disanja uvucite duboko stomak. Posle 5 — 7 se­ kundi duboko udahnite, opružite se ponovo na leđa i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Usled pritiska na čitav abdomen, trbuh dobija direktnu masažu, a pošto dolazi i do jakog uvlačenja trbu­ ha, dobija još jednu, indirektnu masažu. Ovom vežbom povećava­ mo stepen svoje unutarnje otpornosti i povećanom probavnom temperaturom eliminišemo svaki zastoj u želucu, jetri i, naročito, u crevima. U slučajevima prekomernog lučenja želudačne kiseline, kamena u žuči i bubrezima primenjuje se ova vežba sa velikim uspehom. Njeno psihičko dejstvo se ispoljava u povećanoj moći in­ trospekcije i izuzetnoj snazi koncentracije. 264

50. Trataka Sedite sa prekrštenim nogama i fiksirajte pogledom neku malu tačku na zidu pred Vama. Stalno otvorenih očiju, sa svakim udisa­ jem crpite, odnosno usmeravajte životnu silu direktno u oči. Tek kada Vas oči zapeku, zatvorite ih na trenutak, pa ponovo nastavite vežbu. Nastojte da Vam oči budu otvorene dokle možete izdržati bez treptanja. Sa malo vežbe uspećete držati stalno otvorene oči, bez treptanja, i do 5 minuta. Tcrapeutsko dejstvo: Pravilnim, svesnim disanjem usmerava se prana (životna sila) u oči putem nerava koji ih vitaliziraju. Krv, bogata kiseonikom, cirkuliše kroz arterije od centra prema perife­ riji i otstranjuje toksine. Pomoću ove vežbe dolazi najbrže do regeneracije očiju. Zato ona deluje, prema iskustvima jogija, uništavajuće na sva očna oboljenja. Ova vežba, pored toga, povećava i našu moć introspekcije, kao i našu sigurnost i samopouzdanje.

51. Trikonasana — Varijanta (a) Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima. Udahnite dubo­ ko. Izdišući sagnitc se napred, sa jako izdignutom glavom, i vrho­ vima prstiju dodirnite pod. Ostanite u tom položaju nekoliko se­ kundi, ne dišući. Duboko udišući uspravite se i onda izdahnite. Stojte uspravno i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Snažan krvotok u kukovima i leđima otstranjuje eventualna štetna taloženja, kao i naslage masti. Psihič­ ko delovanje ove vežbe ogleda se u povećanju samostalnosti i nepo­ srednosti. (b) U raskoračnom stavu, stojeći uspravno i udišući duboko, podignite ruke do visine ramena, sa dlanovima okrenutim nagore. Pri izdisaju, desnom šakom dodirnite levo stopalo i istovremeno okrenite gornji deo tela jako u levu stranu. Udišući ponovo se us­ pravite, sa podignutim, opruženim rukama. Izdišući sada dotakni­ te levom šakom desno stopalo, a gornji deo tela okrenite u desnu stranu. Udišući ponovo se uspravite sa opruženim, podignutim ru­ kama, izdišite i opustite ruke pored tela sa dlanovima na dole. 3 X 265

(c) U raskoračnom stavu, stojeći uspravno izdišite i povijajući se desnom šakom dotaknite levo stopalo. Levo koleno jako savite, a levu ruku opružite preko glave, paralelno sa podom. Posle 5 se­ kundi, udišući uspravite se sa ispruženim podignutim rukama, a sa izdisajem levom šakom dotaknite desno stopalo, desno koleno je jako savijeno, a desnu ruku opružite preko glave, paralelno sa tlom. Nakon 5 sekundi, duboko udišući, uspravite se sa opruženim, podignutim rukama i pri izdisanju spustite ruke i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ova vežba omogućuje bočno gibanje kičme, u kojem se naizmenično zatežu i opuštaju bočni mišići tru­ pa. Trup se zateže i na levu i na desnu stranu, a u savijanju učestvu­ ju svi leđni mišići, koji drže pršljenove kičme. Bočni mišići i kičma napajaju se životnom snagom. Pršljenovi su izloženi bočnim priti­ scima i istezanju. Na taj način, kičma stiče potrebnu gipkost i dola­ zi u pravilan odnos sa kostima kukova i mišićnim sistemom. Ubr­ zava se potpuno ozdravljenje posle zaraznih obolenja, s obzirom da su toksini, pritajeni u organizmu, podvrgnuti procesu raspada­ nja. Mnoge latentne infekcije otstranjuju se iz organizma. 52. Uddijana-Bandha u čučnju U čučnju udahnite duboko i posle snažnog izdisaja jako uvucite trbuh. Zadržite dah 7 — 10 sekundi, a onda duboko udahnite i odmorite se. 3 x

53. Uddijana-Bandha — Varijanta Stojite uspravno u raskoračnom stavu. Udahnite duboko. Po­ sle snažnog izdisaja, jako uvucite stomak i opružite ruke koso iznad glave tako, da ruke i noge formiraju slovo ,,X". Udahnite du­ boko, izdahnite i ruke spreda opustite niz telo, a zatim se odmorite. 3 x Terapeutsko dejstvo: Zahvaljujući snažnom uvlačenju dija­ fragme, ovom vežbom se obezbeđuje izvanredna indirektna masa­ ža organa trbušne duplje. U slučajevima spuštenog želuca, bubrega 266

i, kod žena, materice, postignuti su ovom vežbom najbolji rezulta­ ti. Potstiče pretvaranje ili sublimaciju seksualne energije. Vežba se preporučuje i dečacima i mladićima sa čestim ejakulacijama. Odlična je i za uklanjanje naslaga masti na trbuhu i kukovima. Po­ boljšava probavu. 54. Urdva-Pasčimotanasana U sedećem položaju, sa privučenim kolenima, obuhvatite ša­ kama gležnjeve i opružite noge okomito u vis. Pri izdisanju, držeći noge, okomito, dotaknite čelom opružena kolena. Nakon 5 se­ kundi odmorite se sa ponovo privučenim kolenima. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ogroman pritisak u predelu trbuha isti­ skuje veliku količinu krvi iz unutarnjih organa. Kada se telo vrati u stav mirovanja, krv bogata kiseonikom naglo pokulja kroz velike krvne sudove, nazvane arcus aortae (luk aorte) i aorta abdominalis (trbušna aorta). Želudac, jetra, slezina, bubrezi i creva regenerišu se i jačaju. Sve smetnje i obolenja ovih organa nestaju. Ova vežba se naročito preporučuje dijabetičarima. Ovladava se funkcijom pankreasa (gušterače). 55. Ustrasana — stav kamile Sedite na petama sa sastavljenim stopalima. Držeći nožne članke šakama, podignite krsta i kukove što više možete. Ostanite u ovom položaju 5 — 10 sekundi, duboko dišući. Sedeći na peta­ ma, nagnite se napred, položite čelo na pesnice i odmorite se. 3 x Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba protiv naslaga masti na stomaku i kukovima. Potstiče se oksidacija u organizmu i time do­ lazi do zdrave probave. 56. Uttha-Džanusirasana U stojećem stavu sa sastavljenim stopalima duboko udahnite. Dok uzdišete podignite opruženu desnu nogu i, još uvek izdišući, sagnite se napred da bi uhvatili članak na nozi. Nastojte čelom do­ dirnuti desno koleno. Zatim udahnite dok spuštate desnu nogu i uspravite se. Tokom izdisaja ponovite vežbu sa levom nogom. Od­ morite se malo, dišući polako i duboko. 3 x 267

Terapeutsko dejstvo: Jača sve mišiće leđa i nogu. Razvija sa­ mopouzdanje i sigurnost. 57. Vadžrasana — stav dijamanta Sedeći na petama nagnite se unazad i položite laktove na tlo iza leđa. Obuhvatite kukove šakama i podignite ih što više možete. Istovremeno zabacite glavu unazad i dotaknite pod. Dišite ravnomerno. Posle izvesnog vremena, nagnite se napred i odmorite se, podbočivši čelo pesnicama. Sa malo vežbe uspećete podići stomak i kukove tako, da formiraju most. Kada Vam to uspe, pokušajte po­ ložiti šake na gornji deo bedara. 3 x Terapeutsko dejstvo: Kao što i samo ime kaže, ova vežba daje našem telu gipku čvrstinu jednog dijamanta. U donjem delu tela krvotok je ograničen, ali je zato utoliko jači u organima trbušne duplje, u grudnom košu, u štitastoj žlezdi, u licu i u mozgu. Odlič­ na vežba za disajne i srčane tegobe. Zamor u očima i mozgu brzo prestaje. Poboljšava vid. 58. Vadžroli-Mudra U sedećem stavu sa privučenim kolenima postavite dlanove ispred sebe i pored tela na pod. Ravnomerno dišući podignite opružene noge. Posle dvadesetak sekundi, ponovo privucite kolena i odmo­ rite se položivši šake i čelo na kolena. 3 x Terapeutsko dejstvo: Ovom vežbom razvijamo snagu volje, izdržljivost i odlučnost, a istovremeno povećavamo svoju otpor­ nost.

59. Vakrasana — Varijanta U sedećem stavu sa široko raširenim nogama udahnite dubo­ ko, opružajući ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Pri izdi­ saju polako okrenite gornji deo tela nadesno. Udišući gornji deo tela polako vratite u sredinu, izdišući okrenite ga nalevo, a udišući ponovo ga vratite u sredinu, izdahnite i odmorite se sa dlanovima na kolenima. 3X 268

Terapeutsko dejstvo: Važni nervni centri u kičmi pune se ži­ votnom silom, čime otstranjujemo umor i nervozu.

60. Vežbe stomaka i nožnih mišića Sledeće vežbe su veoma korisne za jačanje trbuha, koji je če­ sto suviše zapostavljen, karlice, krsta i kukova: (a) Ležeći opruženi na leđima, duboko udahnite. Dok izdišete uspravite se u sedeći položaj i podignite opruženu desnu nogu oko­ mito u vis, držeći šakama nožni članak, i dodirujući čelom koleno. Udišući lezite ponovo na leđa, a pri izdisaju ponovo se uspravite u sedeći položaj i podignite okomito levu nogu, dodirujući čelom levo koleno. Udišući lezite na leđa i odmorite se. 3 x

(b) U sedećcm položaju, sa raširenim nogama i dlanovima na podu iza leđa. Tokom udisanja podignite krsta i kukove što više možete, ali vrlo polako i oprezno. Pri izdisaju polako se vratite na pod i lezite opruženi na leđima. Odmorite se uz duboko trbušno di­ sanje. 3 x

(c) U klečećem stavu, sa šakama na podu, ne pokrećući telo ni napred ni nazad, udahnite, spuštajući krsta nadole dok ne postanu ugnuta, a istovremeno podižući glavu. Kod izdisaja, snažno uvucite trbuh, krsta podignite, a glavu spustite. Ovo ponovite 4 — 5 pu­ ta uzastopno. Sedeći na petama, nagnite se napred i podbočite čelo pesnicama, koje ste stavili jednu na drugu. 3X

(d) Ponovo u klečećem stavu, sa šakama na podu, dok udišete podignite desnu nogu unazad, a isto tako i glavu. Pri izdisaju privucite desno koleno do čela. Udišući ponovo podignite desnu nogu unazad, a 269

kod izdisaja spustite koleno na pod. Isto uradite i sa levom nogom. Ponovite vežbu i vratite se u početni stav, a zatim u već opisani stav odmaranja. 3x

(e) Odlična vežba za sve zglobove u telu. Za opuštenu kožu na kukovima i za uklanjanje naslaga masti na stomaku ova vežba je veoma korisna. U klečećem stavu sa šakama na podu udahnite du­ boko. Pri izdisaju provucite desnu nogu između ruku tako, da je potpuno opružite ispred sebe. Čelom dotaknite desno koleno i udišući vratite desnu nogu u početni stav, a pri izdisaju provucite levu nogu ispred sebe i čelom dodirnite levo koleno. Udišući vratite levu nogu u početni stav, a kod izdisaja nagnite se napred i odmorite se.

(f) U stojećem stavu, sa jako raširenim nogama, tokom izdisa­ ja nagnite se napred dok dlanovima, laktovima i čelom ne dotaknete tlo. Ostanite dišući u ovom položaju 5 — 10 sekundi. Zatim se uspravite i sastavite stopala. 3 x (g) Ovo je odlična vežba za jačanje kičmenog stuba i za pore­ mećaje i bolove u krstima. U stojećem stavu, sa sastavljenim stopa­ lima, tokom udisaja opružiti ruke iznad glave, a pri izdisaju nagnu­ ti se gornjim delom tela napred i opružiti se tako, da gornji deo tela i ruke budu paralelne sa podom; pri tome se zadnjica malo pomera unazad. Udišući ponovo se uspravite, a izdišući opet se napred nagnite i sve ovo ponovite 3 — 5 puta uzastopno, a onda se odmo­ rite.

61. Vežbe stopala Oni, koji se bave ovim intenzivnim treningom Hatha Joge, treba da upražnjavaju svakodnevno vežbe stopala nekoliko minuta dnevno, svejedno u koje doba dana. Hodajte po sobi, samo na vrhovima prstiju, otprilike jedan minut. Zatim koračajte normalno, tj. stavljajući prvo petu, pa ta­ ban i na kraju prste na pod. 270

Posle jednog minuta hodajte samo na petama, sa ukrućenim kolenima i podignutim nožnim prstima. Posle jednog minuta kora­ čajte opet normalno, tj. stupajući prvo petom, pa tabanom i naj­ zad prstima na pod. Onda hodajte na ivicama tabana ukrućenih kolena. Posle 20 do 30 koraka ponovo hodajte normalno. Zatim hodajte sa lučno savijenim stopalima, odnosno dotičite tlo samo petom i nožnim palcem, ukrutivši kolena. Tabani treba da budu jako savijeni u lu­ ku, kako bih ispod njih bio otvor kroz koji može proći, recimo, jedna trešnja. Terapeutsko dejstvo: Ove vežbe stopala koriguju ravne taba­ ne, raširena stopala i spuštena stopala, ali se moraju svakodnevno upražnjavati. 62. Vežbe za jačanje kičme (a) U sedećem položaju sa privučenim kolenima položite dla­ nove na pod iza leđa. Onda podignite kukove što više možete i po­ lako hodajte na sve četiri (stopala napred!), načinivši deset koraka, a zatim deset koraka nazad. Posle kraćeg odmora sa dubokim disa­ njem, ponovite vežbu. Terapeutsko dejstvo: „Telo živi kada ga njegova psiha proži­ ma životom." Ovo kretanje na sve četiri vitalizira leđa i svaki poje­ dini mišić. Rezultat je usmeravanje svesti u sve delove leđa, ruku, nogu i grudi. Telo postaje neverovatno gipko, prožeto svešću i uvek relaksirano. (b) Jedna varijanta iste vežbe sastoji se u tome, da se nagnete napred, položite dlanove na pod i na sve četiri hodate po sobi, po mogućstvu sa ukrućenim kolenima. 63. Viparita-Karani — Varijanta Ležeći na leđima podignite noge u vis, a kukove pridržavajte šakama. Dišite ravnomerno. Zatim polako opružite telo sve dok Vam se cela težina ne prenese na ramena, a kolena uhvatite šaka­ ma. Ostanite u ovom položaju oko jedan minut, a onda se odmori­ te ležeći na leđima i dišući relaksirano. 3X Terapeutsko dejstvo: Smiruje i jača tiroidnu žlezdu. Brzo osvežava moždane nervne ćelije. Odlična vežba za proširene vene. 271

64. Vrikšasana — stav drveta Stanite uspravno. Levo stopalo postavite na desno bedro ili koleno. Ispružite ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Ravnomerno dišite. Posle trideset sekundi izvršite promenu, tj. desno stopalo stavite na levo bedro. 3 x Terapeutsko dejstvo: Odlična vežba za fizičku i psihičku rav­ notežu, koja razvija i našu moć koncentracije.

65. Vrikšasana — Varijanta Sedeći na petama položite dlanove na tlo pored kolena. Stavi­ te glavu na neki mekan jastuk ispred sebe i opružite kolena. Podig­ nite noge, jednu za drugom, u vis tako da dođete u stoj na glavi. Dišite ravnomerno. Posle 30 sekundi vratite se u sedeći položaj na petama. Nagnite se napred i odmorite se sa čelom na pesnicama. 3 x Osobe sa oštećenjem kičme ne smeju ni u kom slučaju upražnjavati ovu vežbu. Terapeutsko dejstvo: Ovo je vežba za jačanje kičmenog stuba. Ima osvcžavajuće delovanje na mozak. Povećava osećaj ravnoteže, kako fizičke, tako i psihičke.

3. M E D I T A C I J A
Održavajte stanje smirenosti u svim svojim poduhvatima: smi­ rena osoba može sve postići. Život nam može biti lepši, ako svojim uzburkanim osećanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi. Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postaje­ mo svesni stvaralačkih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i potencijalne moći koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah. Uživajući atribute snage i ne znajući za strah, one mogu delati i živeti na ovom svetu prema svojim željama. Ovakvo stanje se lako postiže upražnjavanjem meditacije. Počnite i završite dan meditacijom, posvećujući 10 — 15 minuta dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutrašnjosti, a ka­ snije će to trajati i po čitav dan, omogućavajući Vam da razlikujete i najmanje pojedinosti u svim stvarima. Upravo kao što telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da obezbeđujemo dobre utiske. Čitajte učenja Buddhe, Ramakrišne, Vivekanande, Ramana Maharši-a itd. Vremenom će ova navika stvoriti atmosferu mira i čistote oko Vas, bilo gde se nalazili. KAKO TREBA MEDITIRATI Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrštenirh nogama, ili na petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na ne­ koj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kičmu. Dlanove položite na kolena. Održavajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE SAVRŠENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutrašnjosti i izjednačite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: „Ja nisam telo, niti um, niti osećanja. Ja nisam ni vid, ni govor, ni sluh, ni ukus. Ja nisam pet čula. Telo je spoljni omotač VLASTITOG JA koje je čisto i savršeno. Ja sam beskrajna, negoraničena, večita bit. Ja sam uvek slobodni, ja sam večno prisutni. JA SAM KOJI JE­ SAM." 273

Ponavljanje ovih misli omogućiće Vam da naučite svoj um da Vas sluša. Ako ne zauzdate svoj um, čula će Vas pobediti. Ove mi­ sli su važne samo u početku, jer, kasnije, izgrađeni um slediće pravi put. Pomoću introspekcije um stiče postojanost. Sposobnost razli­ kovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku između bit­ nog i nebitnog, istine i neistine, vrline i poroka itd. „U sukobu između glave i srca izaberi srce," kaže Vivekananda. Meditacija je jedini način sticanja moći razlikovanja. Ova sva­ kodnevna navika omogućiće Vam da razlikujete što je bitno. A onaj, koji je došao do istine, našao je mir i sreću. Meditacija će, vremenom, postati Vaše normalno stanje, čak i tokom rada. Iako živimo u ovom svetu i izvršavamo svoje dužno­ sti, duh će nam uvek biti smiren. Tako će rad i mudrost biti isto.

274

4. ZA SVAKU S E D M I C U V E Ž B A N J A PO JEDNA MISAO VODILJA ZA MEDITIRANJE

Neka se u Vašem mozgu formiraju smele i neustrašive misli, i neka svaki dah koji udahnete, svaka reč koju izgovorite, kao i sva Vaša dela, budu prožeta ovim mislima. To je način da se pretvori slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u životvorno. -S. J. Ne treba mnogo obraćati pažnje na pričanja ljudi. Nikada se u životu neće postići nešto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj pohvali ili osudi. Vivekananda 275

Ne želim učitelja koji će na mene uticati. Želim učitelja, koji će me naučiti, da ne dozvolim da se na mene utiče. s. J. Samo je najmlađim početnicima potrebno posebno slobodno vreme za njihove meditacije. Napredniji učenici postepeno doživ­ ljavaju sve veći osećaj sreće, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vredno rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povučenosti. Ramana Maharši 276

Naše pravo Ja Naše pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je brže od mi­ sli. Čula ga ne mogu dostići, jer je uvek ispred njih. Stojeći mirno prestiže sve što se kreće. Bez našeg Ja nema života. Neznalica misli da se naše Ja kreće, ali ono se ne kreće. Nezna­ lici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a ipak je. izvan svega. Ko vidi sva bića u Sebi i samog Sebe u svim bićima, taj više ne mrzi. Prosvetljenost znači: naći vlastito Ja u celom univerzumu. Ko vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost. Naše pravo Ja je sveprisutno, blistajuće, bez tela, bez kostiju, bez mesa, savršeno, čisto i nedirnuto zlom. Ono je vidovnjak, mi­ slilac, Jedino, najviše na svetu, koje bitiše iz samog sebe i otkad je večnosti stvara svet. O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni ga, kako bih ja, koji tražim istinu, mogao videti svu krasotu istine. Ti, koje čuvaš, bdiš i vladaš nebom i zemljom — O, blistavo Sunce, koje si izvor života za sva stvorenja — zastri svoju svetlost i skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju mi­ lost. Suština, koja počiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti dokučuje samo onaj koji je čista srca, kada, utonuo u najdublju me­ ditaciju, spozna: vlastito Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost! Najlepše Upanišade

277

Ako nosiš u sebi misli zlobe, mržnje ili gneva, njihova razorna snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopi­ sivo je zlo koje će ti pričiniti. Jogiji kažu, da je misao najveća sila u telu. Ona je snažnija od svake fizičke sile, veća nego sama reč, jer ona pretstavlja jednu transcedentalnu snagu koja prožima čitav svemir. Dobre misli, ma kako nevažne izgledale, neizbežno će proi­ zvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami kroji­ te svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzvišene mi­ sli, onakve kakve biste želeli videti kako se ostvaruju na delotvornoj ravni. Sa nešto malo istrajnosti uskoro ćete ovladati svojim mi­ slima, koje će Vam onda pomagati, umesto da Vam odmažu. Umesto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Vaš sopstveni život, nego i život onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i budite svesni moći koju posedujete. Tada ćete shvatiti istinitost Vivekanandinih reči: „Ako je materija moćna, onda je misao svemoćna. S. J. „Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je, naš učitelj, „zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma koliko to malo bilo?" S.J.

278

Sačuvati mir pretstavlja najveće ispoljavanje snage; biti akti­ van — to je lako. Popusti uzde i konji će odjuriti sa tobom. To svako može, ali jak je onaj, koji može zaustaviti zahuktale konje. Šta zahteva veću snagu — popuštanje ili obuzdavanje? Ko je smiren, ne znači da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim snagama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nadmoćnu snagu. Vivekananda

Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje že­ lje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani približe svome kra­ ju, smejaću se snovima, koje sam snivao; a onda ću zalupiti za so­ bom ova zemaljska vrata i otpočeti svoj let u beskonačno. S. J. 280

Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajedničke sve­ prisutne suštine. Uzdignimo se na višu ravan; ako poznajemo svoju univerzal­ nu prirodu, onda sa savršenim mirom posmatramo čitavu panora­ mu ovog sveta. Vivekananda 281

Jedan vatreni pristalica Maharšija bio je uzbuđen, zato što je neko u gradu s nipodaštavanjem govorio o njegovom učitelju, a on mu nije uzvratio pravom merom. Upitao je učitelja, kakva je kazna za ovaj propust. M: Strpljenje, što više strpljenja! Trpeljivost i što više trpeljivosti. Sri Ramana Maharši 282

Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu, kao sve. Ljudi i ostala bića izgledaju mi kao šuplja tela, koja po­ kreću svoje glave i udove, ali njihova sadržina je ova bit. Ramakrišna Ako imamo tri najveća „nebeska dara": ljudsko telo, žarku želju da budemo slobodni i pomoć nekoga, koji je taj cilj postigao i može nam pokazati put, onda je naše oslobođenje sigurno. Vivekananda 283

„Prvo što treba da čujete to je vaše Ja." Slušajte dan i noć da ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i noću, sve dok Vam ne uđe u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane Vaša kost i meso. Neka Vaše telo prožme ova jedina ideja: „Ja sam apsolutno čisto, sveznajuće, svemoguće, večito blistavo JA, koje se ne rađa i ne umire." Sva Vaša dela će se uveličati, preobra­ ziti, oplemeniti samom snagom ove misli. Ako je materija moćna, onda je misao svemoćna. Vivekananda Ono, što je beskrajno, je prava sreća; nema sreće u konač­ nom; samo beskonačno je sreća. Prema tome treba težiti da se spo­ zna samo beskonačno. Upanišade 284

Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti svešću o snazi duha u sebi. Veruj u ove reči i bićeš svemoćan. Vivekananda Zaista živimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Među ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mržnje! Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snežne planine; zli ljudi se ne vide kao strele odapete u noći. Ko drži pod uzdom rastući gnev, poput trkačkih kola, njega ja nazivam pravim vozačem; ostali samo pridržavaju uzde. Budha 285

Budi uveren, ako služiš Istini, uprkos iskušenjima da je se odrekneš, da ćeš steći neizmernu snagu, pred kojom se ljudi neće usuditi da u tvom prisustvu kažu stvari, za koje smatraš da nisu istinite. Ako budeš strogo služio Istini tokom četrnaest godina, a da od nje ne otstupiš, ljudi će biti ubeđeni u ono, što im ti bude rekao. Tako ćeš učiniti najveće dobro masama, raskinućeš im okove i pomoći celom narodu. Vivekananda 286

Čovek! Kakva moćna misao! Iz beskonačnosti izbačen Da nadgleda igru života i smrti; Da stvara sudbine I kovitla usude u beskraju 1 smeje se kada se raspu zraci izlazećeg sunca Bacajući njihov pepeo na obale Nekih zaboravljenih svetova. S. J. 287

Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Svetlost treba da obasja svakoga! Zadatak neće biti ispunjen, sve dok svi ne dospeju do sreće. Donesite svetlost siromašnima i donesite još više svetlosti bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite sve­ tlost neznalicama i još više svetlosti obrazovanima, jer je ogromna taština obrazovanja našega vremena. Zato donesite svetlost svima. Vivekanada Kao što tama beži od svetlosti, tako i najopasnije greške beže od čoveka koji zrači ljubavlju. Tiruvalluvar 288

Prokrči sam svoj sopstveni put I odvažno koračaj dobro odmerenim korakom. Nesalomivom voljom pretvori u dela Zahteve svog jedinog vođe, Svog vrhovnog zakona, svog vlastitog Ja. S. J. 289

Razgovori sa Sri Ramana Maharšijem Pitanje: Šta je najbolje što mogu uraditi za obezbeđenje budućnosti? Maharši: Vodi računa o sadašnjosti, pa će se budućnost sama o sebi brinuti. Pitanje: Šta je zabluda? Maharši: Ko je u zabludi? — Utvrdite to i nestaće zablude. Ljudi uvek hoće da znaju šta je zabluda, Maja, obmana, a ne proveravaju, ko je u zabludi. * Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razumeš sebe, kakva je ko­ rist od nastojanja da razumeš svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajući gla­ vu nad takvim pitanjima. Prvo, nađi istinu o sebi, pa ćeš biti u bo­ ljem položaju da shvatiš istinu o svetu, čiji si i ti jedan deo.

*
Ne treba zapostaviti rad u životu. Ako želite meditirati jedan ili dva časa dnevno, možete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih dužnosti. Kada meditirate na pravilan način, onda izazvana umna strujanja nastaviće svoj tok i usred vašeg rada. To je kao da posto­ je dva načina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u medi­ taciji, odraziće se na vašim delima. Kako budete napredovali uvidećete, da se vaš stav prema ljudima, događajima i predmetima po­ stepeno menja. Vaša dela će, sama po sebi, težiti da slede vaše me­ ditacije.

290

Vi ste zaista sretni! Približavate se svom cilju. Kroz Vas i Vaš naraštaj je postao prosvećen, jer težite da se oslobodite ropstva ne­ znanja i postignete savršenu sreću. O, mudrače, znaj da je čoveku potrebno oslobođenje od stra­ sti i moć razlikovanja istine od neistine, kao što su ptici potrebna njena oba krila. Bez njih čovek ne može nikada dostići najviši grozd iz kojeg teče nektar slobode. Sankaracharya Čovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je više od či­ tavog niza propovednika. Reč snage dolazi iz čistote i ćutanja. Vivekandnda

291

Da li znate pravo značenje reci Buddha? Ona znači, da stalnim razmišljanjem o svesti čovek i sam postaje svestan. Ramakrišna

Najveći od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne tra­ ži stvari, niti im ide ususret; on ih održava, ali ne zadržava njihovu sliku. Zato može savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar znanja. Obraća pažnju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i bora­ vi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve što mu život pruži, a ipak je kao da nema ništa. Ostaje skroman. Džuang Dzi

Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje kraj­ njem cilju. Mahatma Gandhi Ništa od onoga, što učinimo, ne raspline se u večnosti. Sve sa­ zri u svoje vreme i donese plod u određenom trenutku. Patnja je najomraženiji učitelj, koji nas u časovima samoće uči onome, što nam je potrebno.
S. J.

Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodavca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znači gublje­ nje naše duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne pri­ majte poklone. Vivekananda Čoveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje. S. J.

295

Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni su u krug brahmačarja (učenika Veda) i povereni brizi jednog uči­ telja, da bi izučavali Vede. Posle duže otsustnosti vratili su se kući, pošto su završili studi­ je. Tada ih otac upita, da li su čitali Vedante. Kad su mu odgovorili potvrdno, zapitao ih je: „Šta je Brahman?" Stariji, koji je citirao Vede i druge filozofske spise, odgovori: „O, oče, to se ne može shvatiti pomoću izgovorene reči ili snagom razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poče da navodi tekstove iz Veda. Otac mu reče: „Vidim da si spoznao šta je Brahman! Možeš se vratiti svom radu." Onda postavi mlađem sinu isto pitanje; ali mla­ dić je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu reč, niti je činio i najmanji pokušaj da nešto kaže. Tada progovori otac: „Ništa se ne može reći o Apsolutnom i Bezuslovnom! Čim progovoriš o tome, već određuješ Beskonačno pojmovima konačnog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezuslovno pojmovima uslovnog. Tvoje ćutanje govori rečitije od na­ vođenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta. Ramakrišna 296

Dok je neki čovek pecao ribu pored ribnjaka, naiđe jedan avadhuta (putujući kaluđer) i zapita: „Brate, koji put vodi do tog i log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poče oprezno da grize. Zato čovek ne odgovori, već se sav predade pecanju. Kada je upecao ribu, okrete se i reče: „Šta rekoste, poštovani?" Kaluđer mu se pokloni i reče: „Poštovani, budite moj guru (učitelj). Kada utonem u razmišljanje o najvišoj Suštini, dozvolite da sledim Vaš primer i ne obraćam ni na šta pažnju, sve dok ne okončam svoju meditaciju!" Ramakrišna

297

Zaroni u samoga sebe i donesi Upanišade iz samoga Sebe. Ti si najveća knjiga, koja je ikada postojala i koja će ikada postojati, beskonačna riznica svega što jeste. Sva spoljna podučavanja su uzaludna, sve dok se unutarnji učitelj ne probudi. Moraju dovesti do otvaranja knjige sopstvenog srca, da bi imala vrednosti. Vivekananda

298

I neka te ponese pesma moja, voljeno moje, u zemlju snova mojih, u beskraju. I poleti nevidljivim krilima noći od zvezde ka zvezdi. Napuštajući zagrljaj sna kroz mnoge svetove brodi, Da bi se u zlatnom odsjaju zore vratio opet domu svome Gde te netaknuta lepota jutra čeka, da ti oči otvori, voljeno moje. S. J. 299

Život je rast i napredak. Cilj čovekovog života je ispoljiti sa­ vršenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje naše neograničene i univerzalne prirode je velika borba života. Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje teškoće na­ pretka. S. J. Kada je telo mirno, može da govori tvoje Ja. E. Hojč

300

Aktivnost, od koje se pravilno uzdržimo, donosi slobodu. Aktivnost, koju pravilno ostvarimo, donosi slobodu. I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti. Bhagavad Gita Rastereti svoj brod od strasti i mržnje, o mornaru, i zaplovićeš lako prema slobodi. E. Hojč 301

Tvoja sopstvena volja je jedino, što odgovara na tvoje moli­ tve; međutim, pojedincu se pojavljuje prerušena u obliku raznih religioznih koncepcija. Možemo je nazvati Buddha, Isus, Krišna, Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek naše pravo Ja. Vivekanada Kako je to neizmerna sreća napredovati i moći se razvijati pre­ ma savršenstvu! Vrati se u mislima u svoju prošlost i uporedi je sa svojom sadašnjošću, pa ćeš shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si prošao. Naše celokupno, pravo znanje počiva samo na našem sopstvenom iskustvu. Samo unutrašnji napredak čini čoveka sretnim. S. J.

302

Učenik: Kako mogu ovladati svojim umom? Maharši: Kada. spoznaš samoga Sebe, onda nema uma kojim treba ovladati. Postoji samo posmatranje. Sri Ramana Maharši Snaga jedne nacije ne počiva u njenoj armiji, nego u njenim visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da sna­ gom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda. Uostalom, postoji li veća snaga od pravog morala i karaktera? S. J. Nije ljubav slepa, već strast. Ljude oslepe čulne želje. Prava ljubav oslobađa od požude i moralnog slepila. S. J. 303

Krišna igra na petoglavoj zmiji. Pet čula pod vladavinom duha Poštuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto tako, kao i vidljivi simbol. Sri Ramakrišna U središtu svake postojeće religije stoji po jedan veliki učitelj, koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez učitelja raspada se zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na nekoj određenoj ličnosti ili spisima, nego čoveka stavljaju u središte evolucije i uzdižu ga do njegove najviše granice — do savršenstva. Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju čovekovim unutrašnjim razvitkom. Vede otkrivaju čoveku njegovo najskrivenije biće — bez obzira kojoj veri pripadao — i pomažu mu da ostvari svoj cilj. Stoga se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdiže čoveka u okviru njegovog posebnog uverenja. S. J. 304

Ko može da svoje animalne snage pretvori u duhovne moći, taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva na ovladavanju animalnim silama u nama. Popustiš li ovim silama, nemilosrdno će te oboriti; a uspeš li da ih pretvoriš u dohovne sna­ ge, onda će one preobraziti čoveka u savršeno biće. S. J.

305

Ko je slep? Ko uživa u onome, što ne bi smeo činiti. Ko je gluv? Ko ne sluša spasonosne reči. Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna ništa lepo da kaže. Indiske poslovice Ako je neko već uspeo da se rodi kao ljudsko biće, onda bi bi­ la šteta, da svoj ljudski život upropasti lošim i besmislenim postup­ cima, a onda da završi svoj bedni život smrću. Tagpo Lhadje Prava misao može pokrenuti nebo i zemlju. Kineska poslovica 306

Vrlina uzdržljivosti je od najveće važnosti za svakog. Samo onaj ne propada, koji poseduje ovu vrlinu. Kada se slon pusti da ide slobodno, on počne da čupa drveće i grmlje, ali čim ga gonič bocne badljem po glavi, on se umiri; isto tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave moći razlikovanja dobra i zla. Sri Ramakrišna

307

Tvoj način mišljenja u oblasti duha treba da je isto tako racio­ nalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktični život zahteva ra­ cionalno mišljenje. Duhovni život zahteva hiljadu puta više racio­ nalnog, preciznog i dobro zasnovanog mišljenja. S. J. Meditacija je izvanredna pomoć, jer to je jedina prilika kada zaista možemo pomoći sami sebi. S. J. 308

Šta je put do savršenstva? Istinoljubivost. Kako će čovek naći sreću? Pravilnim ponašanjem. Čime mora ovladati da bi izbegao brigu? Svojim mislima. Kada je čovek voljen? Kada je bez taštine. Mahabharata 309

Naše Ja ne samo da je najlakše spoznati, nego izvan njega i ne­ ma ničeg drugog da se spozna. Sve što je potrebno za ostvarenje i spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A šta je lakše od toga? Bhagavan Ramana Mahrši

310

Pokušaj da shvatiš, da tvoje usavršavanje tek onda počinje, Kuda li počneš prepoznavati savršenstvo u čoveku, kada shvatiš, da savršenstvo prožima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu životinju, misaonog čoveka. S. J. Niko nije rođen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdiže. Ko se uzdiže dolazi iz dubine. S. J.

311

Bezgraničan može postati talas samo kada se vrati u more; kao talas može biti samo ograničen. A kada je postao more, može na­ novo postati talas, i to onoliko veliki, koliko želi. Prestani sebe izjednačavati sa lažnim i znaj: ti si slobodan. Vivekananda

312

Postoji jedna nečistota koja prevazilazi sve nečistote, a to je neznanje. O, mudri, odbaci tu nečistotu i budi slobodan od svih nečistota. Dhammapada Ko ne obraća pažnju na zle reči drugih, pobeđuje sve. Mahabharata

313

Onaj koji vidi cilj ne može izgubiti put. S. J.

314

Učenik: Da li samoća pomaže vežbanju? Maharši: Šta podrazumevate pod samoćom? Učenik: Biti daleko od drugih. Maharši: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah i nesigurnost. Čak i u samoći postoji stalan strah od nametljivaca, da će Vam poremetiti mir. Uostalom, kako se mogu misli bolje izbrisati u samoći? Ne može li se to isto tako dobro uraditi i u Vašoj sadašnjoj okolini? Sri Ramana Maharši

315

Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu veru u sebe i u stanju je da je realizuje čak i u svojim najjednostav­ nijim mislima i svakodnevnim poslovima. S. J. 316

Učenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, možda, bila nevažna. Ne želim biti apsorbovan u to beskonačno jedinstvo. Sama pomisao na to ispunjava me užasom. Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. Čim je to prtmetila poče plakati i žalostiti se kao ti sada. Neizmerni okean nasmeja se sićušnoj vodenoj kapljici. „Ne mogu da shvatim zašto plačes", zapita je on. „Upravo kao što si se sjedinila sa mnom, tako si se sjedinila sa svojom braćom i sestrama, ostalim vodenim kapljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lično ćeš postati okean. Kada zaželiš da me napustiš, uzdigni se u oblake pomoću sunčevog zra­ ka. Odande možeš ponovo sići, mala vodena kapljice, na radost žedne zemlje."

317

Jadžanavalkja i Maitreji Pre više hiljada godina živeo je jedan mudrac po imenu Jadžnavalkja. Imao je dve žene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani, obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktičnog duha i zanimala se samo za obična zadovoljstva u životu. Vodila je brigu o kući i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog življenja. Međutim, Maitreji je puno razmišljala o stvarima koje su se ticale unutrašnjeg života i volela je da sazna nešto više o istini. Jednog dana mudrac pozva svoje obe žene k sebi i reče: „Tra­ janje života na zemlji je kratko. Već sam naučio sve što čovek mora znati o životu, ali ono, što moram znati o istini, moram još da nau­ čim. Dopustite mi da se povučem iz ovog života, da ne bih uzalud­ no proveo preostale godine svog života. Kao što san bledi, tako i ži­ vot prolazi. Dozvolite mi da se povučem sa vašim blagoslovom. Kuću ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uživanje, sto­ ka je vaša, kao i svo moje srebro i zlato." Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovolj­ na ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u očima obrati se svome mužu rečima: „Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, čak i kad ima bo­ gatstvo, može li čovek steći slobodu? Za sva svoja blaga može li čo­ vek biti siguran u sreću? Usred mnogih zadovoljstava može li se sakupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa života i smrti, može li se oče­ kivati oslobođenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i pomozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, šta treba da uradim sa kratkotrajnim zadovoljstvima života?" „O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi draža nego ikad", reče Jadžnavalkja. „Dođi, sedi pored mene i ja ću te učiti istini. Istina se prvo čuje, zatim vidi i, na kraju, ostvari. Počuj, pa ćeš i ti spoznati istinu. Da li znaš, zašto su nam drage stvari koje volimo na ovom sve­ tu, moja Maitreji? Duh koji prožima celokupno stvranje prožima i stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo. Nikada zbog muža ne voli žena muža, već ga voli zbog Sebe u njemu, jer voli Sebe. Nikada zbog žene ne voli muž ženu, već je voli zbog Sebe u njoj, jer on voli Sebe. Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, već vole Sebe u detetu. 318

Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene, naše Ja je urođeno, otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju. Kao što ogledalo održava Sunce, tako i ova Zemlja i univer­ zum održavaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu što je stvoreno. Slično tome volimo i pisanu reč, jer to Ja je sadržano u njima i otu­ da mi volimo Sebe u pisanoj reči. O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato što je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato što je bit lepa u plani­ nama. Bit se mora prvo čuti, zatim videti, a onda se o njoj može meditirati. Upoznaj Sebe, pa ćeš znati sve ostale. Znaj da je bit izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se može videti samo u svojim pojavama, jer sama bit je večita i ne zna ni početka, ni kraja. Upravo kao što se zvuk doboša ne može rukama uhvatiti, ali ako nam je doboš u rukama, njegov zvuk se može kontrolisati, ta­ ko isto i smisao ovog sveta se može shvatiti samo kada spoznamo Sebe. Kao što se dim širi u svim pravcima od upaljene vatre, tako i znanje u pisanoj reči proističe iz biti svih bića. Kao što Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, ta­ ko i svetlo istine izvire iz biti svih bića. Kao što koža raspoznaje sve osećaje dodira, kao što nos razli­ kuje mirise, oči zapažaju sve oblike, a uši razlikuju zvuke, tako je i naše Ja riznica neizmernog mnoštva raznih stvorenja na ovom svetu, kome se celokupni život vraća na kraju, kao što se kiše vraćaju u okean. Kao što svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna za nesavršenstvo. Pošto je saopštio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se od svojih žena i ode.

319

Čoveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. Čovek, koji je usredsređen, smiren je i jak, jer su mu snage udružene. Svakodnev­ no upražnjavajte meditaciju. Ona će Vam razviti uspavane sposob­ nosti. Ako usredsredite svoje snage, možete izvršiti svaki zadatak. S. J. 320

Sloboda znači — biti slobodan od zabluda. Vivekananda Učenik: Koje je vreme tokom dana najbolje za meditaciju? Maharši: Šta je vreme? Ramana Maharši 321

Učenik: Ne mogu da vladam svojim umom. Ramakrišna: Kako to? Postoji nešto, što se zove Abhjasajoga, a to znači Joga pomoću upražnjavanja. Upražnjavajte redov­ no, pa ćete videti kako Vas Vaš um sledi bilo kuda da ga vodite. Um je sličan beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primiće svaku boju, koju odaberete. 322

Ovo je jedini način da postignemo cilj — reći sebi i svima osta­ lima da smo savršeni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolaziće snaga. Ko se bude u početku kolebao biće sve jači i jači i taj glas će se povećati sve dok nam istina ne osvoji srce, poteče našim žilama i prožme nam telo. Zablude će nestajati, kako se sjaj svetlosti bude pojačavao, a isto tako deo po deo nestajaće i teret neznanja; a on­ da će doći vreme, kada će sve to nestati i ostaće samo Sunce da sija. Vivekananda 323

Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Džanju (oso­ bi na putu saznanja). Maharši: Samoća je u ljudskom umu. Neko može biti u vrevi života i održavati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir. Drugi može biti u šumi, a ipak da ne bude u mogućnosti da vlada svojim umom. Za njega se ne može reći da je u samoći. Samoća je stanje duha. Osoba ophrvana željama ne može naći samoću ma gde se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samoću, svoj mir. Sri Ramana Maharši 324

Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa zlim mislima, sledi bol, kao što točak sledi nogu vola koji vuče kola. Sve ono što jesmo plod je onoga što mislimo: počiva na našim mislima, sastavljeno je od naših misli. Ako čovek govori ili dela sa dobrim mislima, sledi sreća, kao što ga sledi senka, koja ga nikada ne napušta. „Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." — kod onih, koji gaje takve misli, mržnja nikada ne prestaje. „Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." - kod onih koji ne gaje takve misli, mržnja će prestati. ' 325

Jer mržnja se nikada ne uklanja mržnjom: mržnja se uklanja ljubavlju — to je staro pravilo. Svet ne zna da svi mi moramo jednom doći do kraja; ali kod onih koji to znaju, svađe odmah prestaju. Onoga, koji traži samo zadovoljstva u životu, bez kontrole svojih čula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo će sigurno obo­ riti, kao što vetar obara slabo drvo. Onoga, koji ne traži samo zadovoljstva u životu, koji dobro vla­ da svojim čulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno neće oboriti, kao što ni vetar ne može nauditi stenovitoj planini. Oni, koji zamišljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, ni­ kada ne dolaze do istine, već samo idu za praznim željama. Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, do­ laze do istine i bave se ostvarljivim željama. Kao što kiša prodre kroz loše pokriven krov, tako će i strast prodreti kroz um koji ne razmišlja. Kao što kiša ne prodire kroz dobro pokriven krov, tako i strast neće prodreti kroz um koji dobro razmišlja. Zlotvor jadikuje u ovom životu. On tuguje i pati kada vidi lo­ še posledice svoga rada. Dobrotvor uživa u ovom životu. On se veseli i raduje kada vidi lepotu svoga dela. Dhammapada

326

5. V E Ž B E J O G E ZA G O D I N U DANA

I. NEKOL1KO VAŽNIH PRAVILA ZA UPRAŽNJAVANJE JOGE 1. Počnite dan sa Jogom, posvećujući joj makar 30 do 40 mi­ nuta svakodnevnog upražnjavanja. 2. Sa ovakvom istrajnošću tri velika životna dara biće Vaši: Zdravlje, Bogatstvo i Sreća. 3. Redovno upražnjavanje je od najveće važnosti, jer se time oslobađaju latentne snage organizma, potstiče se njihov ra­ zvoj i ispoljavanje u obliku snage volje, moći koncentracije, moći odlučivanja, povećanoj otpornosti itd., uz sticanje prirodnog imuniteta prema bolestima i štetnim uticajima. 4. Mantrame čine neophodan deo treninga. Važno je ponav­ ljanje svih, ili bar nekoliko odabranih sugestija tokom sva­ kodnevnog vežbanja Joge. One će prodreti u potsvest i ta­ mo uhvatiti koren, primoravajući telo da sluša i ispunjava 327

zahteve duha. „Telo je instrument uma. Sve što um diktira, telo mora da ispunjava... Ako je materija moćna, misao je svemoćna!" 5. Kao što prazan stomak prima hranu i upija je, tako i podsvest upija ove dobre utiske i vremenom stvara karakterne osobine vredne divljenja, kao što su otsustvo straha, odva­ žnost, postojanost, jaka volja i sve veće osećanje slobode. 6. Toplo se preporučuje ponavljanje mantrama u sebi nepo­ sredno pre nego što ćemo zaspati. Na taj način izazvana umna strujanja nastaviće svoje delovanje čak i tokom sna i pogodovaće razvoju zdravog i pozitivnog pogleda na život. 7. „Telo je kočija, pet čula su konji, um je uzda, ali ja sam vo­ zač!" Držite se ovog stava, upravljajte svojom sopstvenom sudbinom i budite slobodni. Mantrame: Moja snaga otpornosti povećava se svakog tre­ nutka. Moja snaga volje povećava se svakog trenutka. Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog trenutka. Ja ispoljavam život u svom telu i duhu. Odmor i mir. OM — OM — OM

2. GODIŠNJI PLAN VEZBANJA JOGE Detaljne opise sa ilustracijama svih vežbi sadržanih u ovom „Godišnjem planu vežbanja Joge" nalazite brzo i jednostavno u poglavlju 2. „Nove vežbe disanja pranajama i nove vežbe Hatha Joge i njihovo terapeutsko dejstvo", budući da su sve vežbe klasifikovane po alfabetskom redosledu. Za pojedine vežbe, naročito one označene zvezdicom*), svakako konsultujte prvu knjigu „Joga i sport", koja sadrži njihov opširan i sistematičan opis sa original­ nim ilustracijama i detaljno specificiranim terapeutskim delovanjem. Ne samo za sistematsko i sveobuhvatno, nego i za tematsko i detaljno proučavanje Hatha Joge veliku pomoć će Vam pružiti „Si­ stematski registar pojmova obrađenih u I knjizi „Joga i sport" i u II knjizi „Joga i zdravlje". 328

lako vežbe i metode Hatha Joge imaju veoma širok spektar terapeutskog dejstva, u slučaju pojedinih obolenja ili poremećaja potrebno je proučiti „Dijagnostički indeks", uz obaveznu konsul­ taciju medicinskih stručnjaka. Ovaj indeks preporučuje za razna obolenja i poremećaje kurativne asane, vežbe pranajame i druge metode Joge, koje se mogu upražnjavati isključivo pod lekarskim nadzorom ili po odobrenju lekara. Da biste razumeli sanskrtske nazive pojedinih vežbi i time bli­ že upoznali njihovu suštinu i namenu, potražite njihova značenja u „Glosaru sanskrtskih reči i izraza" na kraju ove knjige.

1. Sedmica 1. Abdominalno (trbušno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalndhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek. sa potiskivanjem brade na grudi) — (Snaga volje) 3. Pranajama sa masažom grudi (Tokom udisaja tapkajte vrhovima prstiju veoma brzo grudni koš. Zadržavajući dah lupkajte brzo dlanovima po grudima) — (Čistota) 4. 5. 6. 7. 8.

po 7 X 3 x

3X

Pranajama solarnog pleksusa ' 3 min. Vežbe stomaka i nožnih mišića pod (a) 3 x Bhudžangendrasana (Jačanje nerava) 3 x Matsjasana (Mir) 3 x Vežbe stomaka i nožnih mišića pod (c) (Vežba za krsta) 3 x 9. Hastapadangustasana (Stabilnost, ravnoteža) 3 x 10. Lauliki-Joga (Udahnite, ispupčite stomak, izdahnite, pritiskujući snažno stomak dlanovima s leva na desno " 3X7X 11. Ardha-Halasana (Elastičnost) 12. Siršasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 3 x 3 x 5 min. 5 min.

329

2. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Džalandhara-Budha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje na levu i desnu nozdrvu) — (Čistota) 3 x 4. Sitkari (Udisanje između vrha jezika i nepca) — (Pročišćavanje krvi) 10 X 5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3X 6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Džanusirasana 1 (Snaga otpornosti) 3 x 8. Džanusirasana II (Snaga otpornosti) 3 x 9. Bhegasana (Gipkost) 3 x 10. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x 11. Nataradžasana (Figura i lepota) 3 x 12. Viparita-Karani (sa vežbama za jačanje očiju) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 3. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po7x 2. Murča (Zadržavanje daha 7-30 sek. sa pritiskivanjem brade na grudi) — (Snaga volje)

3 x

3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) — (Čistota) 10 x 4. Sitali (Udisaj kroz jezik u obliku cevi) — (Pročišćavanje krvi) 14 x 5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatiti kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x 6. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Džanusirasana vodoravno (Otpornost) 3 x 8. Džanusirasana okomito (Otpornost) 3 x 9. Dolasana (Figura i lepota) 3 x 10. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3x 11. Vadžroli-Mudra(Snaga) 3x 330

12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 4. Sedmica

5 min. 5 min. 5 min.

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek. sa pritiskivanjem brade na grudi) — (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 3 x 4. Pročišćavajuće disanje 3 x 5. Ustrasana (Gipkost) 3 x 6. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana II (Samopouzdanje) 3 x 8. Trikonasana — Varijanta pod (a) — („Ja sam prav u telu i u duhu.") 3 x 9. Trikonasana—Varijanta pod (c) 3 x 10. Vežba stomaka i nožnih mišića pod (f) — (Potpuno opuštanje) 3 x 11. Vrikšasana (Ravnoteža) 3 x 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 5. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 2. Murča (Zadržavanje daha 7-14 sek.) — (Snaga volje) 3 3. Pročišćavajuće disanje (u sedećem stavu) 3 4. ,,S"-disanje (Čistota) 3 5. Vakrasana (Nervna snaga) 3 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 7. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x x x x. x x x x

331

9. Trikonasana (Nervna snaga) 10. Uddijana-Bandha (Jako uvucite stomak) — (Otpornost) 11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Otpornost) 12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 6. Sedmica

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 3 x Džalandhara-Bandha (Snaga volje) HA-disanje u ležećem položaju — polako (Čistota) 3 x HA-disanje u stojećem stavu — polako (Čistota) 3 x Bhudžangasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 3 x 3 x Maha-Mudra (Otpornost) Vakrasana (Nervna snaga) 3 x Tadaghi-Mudra (Uvucite jako stomak) — 3 x (Otpornost) 10. Dolasana (Kičma) — (Gipkost) 3 x 11. Ardha-Čandrasana (Gipkost) 3 x 12. Sarvangasana (Štitnjača) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 7. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanje u ležećem položaju — snažno (Čistota) 3 x 4. Bhastrika (Disanje poput mehova) — (Čistota) 3 x 5. Joga-Mudra (Zdravlje) 3 x 6. Padahastasana (Otpornost) 3 x 332

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Bhudžangasana (Nervna snaga) Vakrasana (Nervna snaga) Džanusirasana (Otpornost) Ekapadahastasana I (Figura i lepota) EkapadahastasanaII(Figurai lepota) Viparita-Karam(Podmlađivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM 8. Sedmica

3 x 3 x 3 x 2 x 2 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje daha 7 sek.) —(Otpornost) 3 x 3. Sukh-Purvak — Udisanje 4 sek., zadržavanje daha 16 sek. i izdisanje 8 sek. (Ravnoteža i skladnost) 3 x 4. Bhastrika (Disanje poput mehova) naizmenično 3 X kroz levu i desnu nozdrvu (Čistota) 3 X 5. Paršva-Bhunamanasana (Otpronost) 3 X 6. Vakrasana — Varijanta (Nervna snaga) 3 X 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 X 8. Kaa-kasana (Ravnoteža) 3 X 9. Dolasana (Figura i lepota) po 2 X 10. Ardha-Bhudžangasana I i II (Nervna snaga) 3 X 11. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 X 12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 9. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 1 (str. 130—1 knjiga) — (Otpornost) 4. Pranajama sa masažom grudi (Pročišćavanje pluća) 5. Vakrasana (Nervna snaga) 7x 3 x 3 x 3 x 2x 333

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Vakrasana— Varijanta (Nervna snaga) Ardha-Bhudžangasana (Figura i lepota) Paršva-Bhunamanasana (Gipkost) Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) Natapadasana (Snaga) Vežba stopala Sirsasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršeni odmor)
OM

2 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

10. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Udžadžaji ,,S" — disanje (Čistota) 4. I. A. O. OM 5. Stambhasana (Otpornost) 6. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 7. Ardha-Satabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 8. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 9. Joga-Mudra — Varijanta I (Podignite ruke okomito) — (Zdravlje) 10. Padahastasana (Zdravlje) 11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Sirsasana ili Halasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 11. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Murča (Snaga volje) 3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 334 7 x 3x 3 x 7 3 3 3 3 3 2 3 x x x x x x x x

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 3 x 9 x 5. Trikonasana — Varijanta pod (b) — („Ja sam prav u telu i u duhu.") 3 x 6. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x 7. Pravanamuktasana u ležećem položaju (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 9 x 8. Lauliki-Joga (Zdravlje) 3 x 9. Ardha-Bhudžangasana (Sa okomito podignutim rukama) — (Gipkost) 3 x 10. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 11. Ustrasana (Gipkost) 3 x 12. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje očiju) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.

OM
12. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA — disanje u ležećem položaju, polako (Čistota) 3 x 4. HA — disanje u stojećem stavu, polako (Čistota) 3 x 5. Dhritjasana (Postojanost) 3 x 6. Dhanurasana (Gipkost) 3 x 7. Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x 8. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x 9. Ekapadahastasana I i II (Figura i lepota) po 2 x 10. Džanusirasana u okomitom položaju (Figura i lepota 2 x 11. Džanusirasana u vodoravnom položaju (Figura i lepota) 3 x 12. Halasana — Varijanta (Sa rastavljenim nogama) — (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.

OM
335

13. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (4-16-8 sek.). Naizmenično disanje. (Skladnost) 5 x 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x 5. Čakrasana (Stav točka) — (Gipkost) 3 x 6. Dhritjasana (Odlučnost) 3 x 7. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x 8. Supta-Vadžrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x 9. Majurasana (Ravnoteža) 3 x 10. Gokarnasana (Figura i Iepota) 3 x 11. Hastapadasana (Sa široko raširenim nogama uhvatiti nožne palčeve, a onda se nagnuti napred tokom izdisaja 3 x 12. Siršasana (Podmlađivanje) 3 x 13. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 15. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 14. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Pranajama br. 3 3 x Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x Lauliki-Joga (Masaža stomaka) 3 x Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x Bhudžangasana (Nervna snaga) 3 x Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x Matsjasana (Odmor) 3 x Vežbe za jačanje očiju (Bru-Madja-Drišti: fiksiranje korena nosa. Nasagra-Drišti: fiksiranje vrha nosa) 3 x 12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 336

15. Sedmica 7 x 1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 3 x 2. Murča (Snaga volje) 3 x 3. Pranajamabr. 6 3 x 4. Pranajama br. 7 3 x 5. Hastapadasana (Otpornost) 3 x 6. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 2 x 7. Džanusirasana u okomitom položaju (Otpornost) 8. Džanusirasana u vodoravnom položaju (Otpornost) 2 x 3 x 9. Dolasana (Gipkost) 3 x 10. Lauliki-Joga (Masaža stomaka)— (Zdravlje) 3 min 11. Vežbe stopala 12. Viparita-Karani (sa Dživa-Bandhom) — 3 x (Podmlađivanje) 5 min 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 14. Savasana (Savršen odmor) OM

16. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Skupljanje prane u telu) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanie u ležećem položaju, naglo (Čistota) 3 x 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 3 x 5. Vakrasana(Nervna snaga) 3x 6.Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x 7. Trikonasana — Varijanta pod (a) — („Ja sam prav u telu i duhu.") 3x 8. Mantrame: Moja snaga otpornosti povećava se svakog trenutka. Moja snaga volje raste svakoga časa. Svaki organ radi sve bolje svakog trenutka. Ja ispoljavam život i u telu i u duhu. Mir i spokojstvo. OM — OM — OM po 3 x 9. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 9 X 337

10. Natapadasaha (Snaga) 11. Vežbe stomaka i nožnih mišića 12. Siršasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 17. Sedmica

3x 3 x 3x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 5. Jastikasana—stav štapa (Figura i lepota) 6. Natapadasana (Figura i lepota) 7. Paršva-Padakalasana (Figura i lepota) 8. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 9. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 10. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 11. Vežbe stopala 3 12. Halasana (Gipkost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Potpuno opuštanje) 5 OM 18. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 338 Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu Džalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama br. 4 (Snaga) Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanje) — (Čistota) 3x Pranajama solarnog pleksusa (Stvaranje solarne energije) Joga-Mudra — Varijanta 1 i 11 Lauliki-Joga (Masaža trbuha) Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga)

7 3 3 3 3 3 3 2 3

x x x x x x x x x

3 x min. 3 x min. min.

7 x 3 X 3 X 15
X

3 min. 3 X 3 X 3 X

9. Kaa-kaasana (Sigurnost) 10. Majurasana (Stabilnost) 11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Siršasana ili Sarvangasana(Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršeno opuštanje) OM

3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

19. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x 3 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. I . A . O . O M 4. Ardha-HA-disanje u ležećem položaju (Čistota) 3 x 5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 6. Vakrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x 8. Trikonasana — Varijanta pod (c) (Nervna snaga) 3 x 2 x 9. Ardha-Čandrasana 1 (Gipkost) 10. Ardha-Čandrasana 11 (Gipkost) 2 x 11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne tačke) 3 min. 12. Ardha-Sarvangasana (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min. OM 20. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Murča (Snaga volje) 3 x 3. Bhastrika (Disanje poput mehova, naizmenično) — (Čistota) 3 x 4. Sitali (Udisaj kroz jezik savijen u obliku cevi) — (Pročišćavanje krvi) 14 x 5. Tadaghi-Mudra (Jako uvući stomak) — (Otpornost) 3 x 339

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Stambhasana (Snaga) Urdva-Pasčimotanasana (Snaga) Natašira-Vadžrasana (Snaga) Fkapadahastasana 1 (Figura i lepota) Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) Siršasana ili Sarvangasana (Podmlađivame) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM 21. Sedmica

3 x 3x 3 x 2 x 2 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x 2. Murča (Snaga volje) 3 x 3. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) — (Čistota) 3 x 7 x 4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min. 5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x 6. Pavanamuktasana u ležećem položaju (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x 7. Dolasana (Gipkost) . 3 x 8. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Ravnoteža) 3 x 9. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x 10. Čakrasana (Gipkost) . 3 x 11. Hastapadangustasana (Snaga) 3 x 12. Slršasana ili Sarvangasana (Podmlađivame) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min. OM 22. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 1 (Vladanje samim sobom) 4. Pranajama br. 2 (Otpornost) 340 7x 3 x 3 x 3 x

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Ardha-Matsjendrasana 1 (Samopouzdanie) 2 x Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x Ekapadahastasana 1 (Figura i lepola) 2 x Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 2 x Nataradžasana (Ravnoteža) 3x Simhasana(Vežbanie jezika) 3 min. Vežbe za jačanje očiju (Bru-Madja-Drišti, Nasagra-Drišti) po 2 x 12. Ardha-Halasana (Stopala preko desnog ramena, a zatim preko levog) — (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM

23. Sedmica

1. Potpuno jogi disanie (Mir) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. HA-disanje u sedećem stavu (Udahnite duboko, zadržite dah 7 sek., izdahnite snažno i naglo na usta) — (Čistota) 3 x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano abdominalno disanie u ležećem položaju) — (Čistota) 2 x 14 x 5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Snaga) 3 x 6. Salabhasana (Bubrezi)— (Čistota) 3 x 7. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 8. Stambhasana (Snaga) 3 x 9. Majurasana (Snaga) 3 x 10. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 2 x 11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu-(Vladanje samim sobom) 12. Siršasana ili Sarvangasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 341 3 x 3 x 5 min. 5 min.

24. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) — (Sklad i ravnoteža) 3 x 4. I. A . O . OM 3 x 5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 3 x 6. Parvatasana (Stav planine) — (Figura i lepota) 3 x 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 8. Trikonasana — Varijanta pod (b) — (Nervna snaga) 3 x 9. Uddijana-Bandha — Varijanta (Figura i lepota) 3 x 10. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x 11. Vežbe stopala 3 min 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min OM

25. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) — (Skladnost) 3 x 4. I. A. O. OM 3 x 5. Ustrasana (Gipkost) 3 x 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu 3X 7. Lauliki-Joga (Masaža trbuha) 3 x 8. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x 9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Samosavlađivanje) 3 x 10. Trikonasana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x 11. Supta-Vadžrasana (Gipkost) 3 x 12. Halasana (Otpornost) ' 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 342

26. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Potpuno jogi disanje (Mir) Džalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajamabr. 6 Pranajamabr. 7 Vibhakta-Džanusirasana (Zdravlje) Džanusirasana u horizontalnom položaju (Snaga) Džanusirasana, okomito (Snaga) Vakrasana (Nervna snaga) Ardha-Čandrasana 1 (Gipkost) Ardha-Čandrasana 11 (Gipkost) Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 12. Halasana (Otpornost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršeno opuštanje) OM 7 3 3 3 3 2 2 2 2 2 x x x x x x x x x x

3 x 3 x 5 min. 5 min.

27. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pranajama br. 6 4. Pranajama br. 7 5. Lauliki-Joga (Zdravlje) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Ekapadahastasana 1 (Figura i lepota) 8. Ekapdahastasana 11 (Figura i lepota) 9. Nataradžasana (Ravnoteža) 10. Vrikšasana (Ravnoteža) 11. Pranajama solarnog pleksusa 12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 343 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3X 2 x 2 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

28. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanie u ležećem položaju, naglo (Čislota)
4. I. A . O . O M

7 x 3 x 3 x 2 2 3 3

5. 6. 7. 8. 9.

10. 11. 12. 13. 14.

Vakrasana (Nervna snaga) Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) Trikonasana (Nervna snaga) Padahastasana (Snaga) Pavanamuktasana u ležećem položaju, snažno obuhvatiti kolena (Zdravlje) Bhegasana (Gipkost) Hastapadasana (Otpornost) Viparita-Karani (Podmlađivanie) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM 29. Sedmica

3 x

x x x x

3 x 9 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje daha 7 sek.) — (Otpornost) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje u ležećem položaju) — (Čistota) 2 x 9 x 4. Pranajama solarnog pleksusa 3 min. 5. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x 6. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x 7. Matsjasana (Odmor) 3 x 8. Supta-Vadžrasana (Gipkost) 3 x 9. Trikonosana — Varijanta pod (c) — (Nervna snaga) 3 x 10. Bhegasana (Gipkost) 3 x 11. Natapadasana (Snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (Podmlađivanie) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 344

30. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje sa skupljanjem prane u telu Džalandhara-Bandha (Snaga volje) I. A . O . OM Mantra-Joga Padahastasana (Zdravlje) Hastapadangustasana (Snaga) Nataradžasana (Ravnoteža) Matsjasana (Savršeno opuštanie) Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) Dhanurasana (Bubrezi)— (Čistota) Vežbe stopala Siršasana(Podmlađivanje) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM 7 x 3 x 3 x po 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 3 x 5 min. 5 min.

31. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Murča (Snaga volje) 3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 5. Pasčimotanasana (Zdravlje) 6. Jastikasana (Stav štapa) — (Figura lepota) 7. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 8. Matsjasana (Regeneracija tiroidne žlezde) 9. Supta-Vadžrasana(Vitaliziranjecelog tela) 10. Bhegasana (Gipkost) 11. Ekapadahastasana J (Figura i lepota) 12. Ekapadahastasana 11 (Figura i lepota) 13. Siršasana (Potpuno opuštanje i podmlađivanje) 14. Meditacija (Jedinstvo) 15. Savasana (Savršen odmor) OM 345 po 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

32. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) . 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje daha 7 sek.) — (Otpornost) 3x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) — (Čistota) 15 — 30 x 3 x 5. Kaa-Kaasana (Stav gavrana) — (Ravnoteža) 3 x 6. Dhritjasana (Odlučnost) 3 x 7. Dhanurasana (Gipkost) 3 x 8. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 9. Joga-Mudra — Varijanta II sa zadržavanjem daha — (Odlučnost) 3 x 10. Padahastasana (Zdravlje) 3 x 11. Sarvangasana—Varijanta (Podmlađivanje) 3 x 12. Halasana — Varijanta sa rastavljenim nogama (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM

33. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) Džalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama sa masažom grudi (Pročišćavanje pluća) Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) — (Sklad i ravnoteža) 5. Ardha-Čandrasana I (Gipkost) 6. Ardha-Čandrasana II (Gipkost) 7. Gomukhasana (Snaga) 8. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 9. Čakrasana (Figura i lepota) 10. Trikonasana (Nervna snaga) 11. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 346 1. 2. 3. 4. 7x 3 x 3 x 3 3 3 3 3 3 3 x x X x x x x

3 x

12. 13. 14. 15.

Ardha-Sarvangasana (Odmor) Ardha-Halasana(Gipkost) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM

3 x 3 x 5 min. 5 min.

34. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Udždžaji ,,S"-disanje (Čistota) 3 x Sukh-Purvak (Naizmenično disanje) 3 x Ardha-Bhudžangasana 1 (Gipkost) 3 x Ardha-Bhudžangasana 11 (Gipkost) 3 x Vakrasana — Varijanta sa okretanjem na levu i desnu stranu 3 x 8. Sarpasana (Snaga) 3 x 9. Hastapadangustasana (Stabilnost) 3 x 10. Vrikšasana (Ravnoteža) 3 x 11. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (Figura i lepota) 3 x 12. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Figura i lepota) 3 x 13. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje očiju) — (Podmlađivanje) 3X 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 15. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 35. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Pročišćavajuće disanje 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 5. Ardha-Matsjendrasana I (Samopouzdanje) 6. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 7. Pasčimotanasana (Zdravlje) 8. Padahastasana (Otpornost) 7 x 3 x 3 x 3 x 2 x 3X 3 x 3 x 347 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Figura i lepota) 3 x 10. Vežbe za jačanje očiju: Bru-Madja-Drišti i Nasagra-Drišti 3 x 11. Simhasana (Izdahniete, isturite jezik, udahnite, izvite jezik nagore u luku i snažno ga pritisnite o nepce) 3 x 7 x 12. Viparita-Karani (Podmlađivame) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 36. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanie u ležećem položaju)— (Čistota) 2 4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 5. Pavanamuktasana u ležećem položaju (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 7. Ustrasana (Figura i lepota) 8. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 10. Jastikasana (Figura i lepota) 11. Trikonasana (Nervna snaga) 12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanie) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM 37. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7x 2. Pranajama protiv nedostatka daha (Zadržavanje daha 7-10 sek.)—(Otpornost) 3x 3. Bhastrika (Čistota) 2x9x 348 7 x 3 x x 14 x 14 x 3 x 2 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3x 3 x 5 min. 5 min.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Pranajama solarnog pleksusa Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) — (Zdravlje) Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu — (Zdravlje) Bbudžangendrasana (Gipkost) Trikonasana — Varijanta pod (b) Lauliki-Joga (Zdravlje) Padahastasana (Zdravlje) Vežbe stopala 3 Viparita-Karani (Podmlađivanie) Meditacija (Jedinstvo) 5 Savasana (Savršen odmor) 5 OM

x x x x x 3x 3 x min. 3 x min. min.

3 3 3 3 3

38. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 4. Pranajama br. 4 (Snaga) 5. Padahastasana (Zdravlje) 6. Uddijana-Bandha u čueniu (Nakon izdisaja snažno uvucite trbuh) 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanie samim sobom) 8. Uddijana-Bandha u ležećem položaju (Nakon izdisaja snažno uvucite trbuh) — (Vladanie samim sobom) 9. Vakrasana (Nervna snaga) 10. Čakrasana (Gipkost) 11. Vežbe stopala 3 12. Halasana (Gipkost) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Savršen odmor) 5 OM
3. I. A . O . OM

7x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x min. 3 x min. min.
3 x

349

39. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 5. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 8. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Snaga) 9. Hastapadasana (Otpornost) 10. Trikonasana(Nervna snaga) 11. Trataka (Fiksiranje pogledom jedne tačke) 12. Siršasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršeno opuštanje) OM 7x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

40. Sedmica Potpuno jogi disanje (Mir) Džalandhara-Bandha (Snaga volje) Pranajama br. 2 (Snaga) Pranajama br. 4 (Snaga) Konasana (Figura i lepota) Kaa-Kaasana (Otpornost) Majurasana (Otpornost) Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 9. Nataradžasana (Ravnoteža) 10. Padangustasana (Ravnoteža) 11. Pasčimotanasana (Zdravlje) 12. Viparita-Karani — Varijanta (sa šakama na kolenima) — (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršeno opuštanje) OM 350 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 7 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 x x x x x x x x x x x

'

3 x 5 min. 5 min.

41. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) 2. Murča (Snaga volje) 3. HA-disanje u ležećem položaju, naglo (Čistota) 4. HA-disanje u stojećem stavu, naglo (Čistota) 5. Tadaghi-Mudra (Jako uvucite stomak) — (Otpornost) 6. Natapadasana (Figura i lepota) 7. ParšvaPada-kalanasana (Figura i lepota) 8. Matsjasana (Odmor) 9. Vakrasana II (Nervna snaga) 10. Joga-Mudra (Zdravlje) 11. Ardha-Čandrasana 1 (Oblikovanje i lepota) 12. Ardha-Sarvangasana(Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršen odmor) OM po 7 3 3 3 x x x x

3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

42. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x Pranajama br. 1 (Otpornost) 3 x Pranajama br. 2 (Otpornost) 3 x Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x Hastapadasana (Regeneracija nervnog sistema) 3 x Džanusirasana u okomitom položaju (Sigurnost) 3 x Dažnusirasana u vodoravnom položaju (Sigurnost) 3 x Matsjasana (Regeneracija štitne žlezde) 3 x Supta-Vadžrasana (Punjenje solarnog pleksusa) 3 x Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x Siršasana (Stoj na glavi) — (Podmlađivanie) 3 x Meditacija (Jedinstvo) 5 min. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 351

43. Sedmica 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam) Murča (Snaga volje) Pranajamabr. 1. (Otpornost) Pranajamabr. 2 (Otpornost) Pasčimotanasana(Zdravlje) Pavanamuktasana u sedećem stavu (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) Bhegasana (Gipkost) Padangustasana (Ravnoteža) Ustrasana (Gipkost) Vežbe stopala Viparita-Karani sa Simhasanom (Podmlađivanie) Meditacija (Jedinstvo) Savasana (Savršen odmor) OM 44. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Upijanje prana u organizam) 7 x 2. Murča (Snaga volje) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) — (Čistota) 3 x 15 x 4. Sitkari (Udišite između vrha jezika i nepca) — (Pročišćavanie krvi) 2x 10 x 5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) (Zdravlje) 2 x 10 x 6. Stambhasana (Snaga) 3 x 7. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga) 3 x 8. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x 9. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 10. Majurasana (Otpornost) 3 x 11. Vrikšasana (Ravnoteža i sklad) 3 x 12. Sarvangasana (Podmlađivanie) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 mm. 14. Savasana (Potpun odmor) 5 min. OM 352 7 3 3 3 3 x x x x x

x 7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 min. 3 x 5 min. 5 min.

45. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-21 sek.) — (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak u ritmu 4-16-8 sek. (Sklad i ravnoteža) 3 x 4. Agnisara Dhauti (Ubrzano donje disanje) — (Čistota) 2 x 14 x 5. Uddijana-Bandha u čučnju (Samosavlađivanje) 3 x 6. Paršva-Padakalanasana (Snaga) 3 x 7. Katikasana (Figura i lepota) 3 x 8. Uttha-Džanusirasana (Otpornost) 3 x 9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x 10. Urdva-Pasčimotanasana (Sigurnost) 3 x 11. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (sa vežbama za jačanje očiju) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min.
OM

46. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek.) — (Snaga volje) 3. Pročišćavajuće disanje 4. Disanje za jačanje nerava 5. Lauliki-Joga (Masaža stomaka) — (Pročišćavanje stomaka) 6. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 7. Bhudžangendrasana (Kičma) — (Nervna snaga) 8. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 9. Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 10. Padahastasana (Zdravlje) 11. Mantrame: — Moja snaga otpornosti raste svakog trenutka. — Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog 7x 3 x 3 x 3 x 3 3 3 3 3 3 x x x x x x

353

trenutka. — Uzroci bilo kakvih organskih poremećaja nestaju. — Ja ispoljavam život u telu i u duhu. — Mir i spokojstvo. 12. Sarvangasana (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 14. Savasana (Savršeno opuštanje) OM 47. Sedmica
OM — OM — OM

po 3 x

3x 5 min. 5 min.

1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela pomoću prane 7x 2. Murča (Zadržavanje daha 30 sek.) — (Snaga volje) 3x 3. Pranajama sa masažom grudi (Čistota) 3x 4. Bhastrika (Ubrzano potpuno disanje) — (Čistota) 2 x 7 x 5. Vadžroli-Mudra (Otpornost) 3 x 6. Stambhasana (Snaga) 3 x 7. Urdva-Pasčimotanasana (Otpornost) 3 x 8. Katikasana (Gipkost) _ 3 x 9. Bhudžangasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 10. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 11. I. A. O. OM 3x 12. Halasana (Gipkost) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min.
OM

48. Sedmica 1. Potupno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-21 sek.) — (Snaga volje) 3. Sukh-Purvak u ritmu 4—16 — 8 (Sklad i ravnoteža) 354 7 x 3x 3 x

4. Agnisara Dhauti (Ubrzano trbušno disanje) — (Čistota) 2 x 14 x 5. Uddijana-Bandha u čučnju (Vladanje samim sobom) 3 x 6. Paršva-Padakalanasana (Snaga) 3 x 7. Katikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x 8. Uttha-Džanusirasana (Otpornost) 3 x 9. Natašira-Vadžrasana (Snaga) 3 x 10. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga volje i optornost) 3 x 11. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x 12. Viparita-Karani (Sa vežbama za jačanje očiju) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršeno opuštanje) 5 min. OM

49. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje sa razvijanjem tela pomoću prane 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek.) — (Snaga volje) 3 x 3. Agnisara Dhauti (Ubrzajio trbušno disanje u ležećem položaju) — (Čistota) 3 x 15 x 4. Sitali (Pročišćavanje krvi) 2 x 15 x 5. Lauliki-Joga (Masaža stomaka) 3 x 6. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x 7. Uddijana-Bandha u čučnju (Jako uvucite stomak) 3 x 8. Trikonasana—Varijanta pod (a) 3x 9. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x 10. Ardha-Bhudžangasana (Gipkost) 3 x 11. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) — (Čistota) 3 x 12. Ardha-Sarvangasana (Štitna žlezda) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5-min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM 355

50. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 2. Džalandhara-Bandha (Zadržavanje daha 7-30 sek.) — (Snaga volje) 3. Pročišćavajuće disanje 4. Disanje za jačanje nerava 5. Stambhasana (Otpornost) 6. Urdva-Pasčimotanasana (Snaga volje i otpornost) 7. Jastikasana — (Oblikovanje i lepota) 8. Parvatasana (Stav planine) — (Oblikovanje i lepota) 9. Bhudžangendrasana (Bubrezi) — (Čistota) 10. Dhanurasana (Bubrezi) — (Čistota) 11. Vežbe stopala 3 12. Siršasana ili Viparita-Karani (Podmlađivanje) 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 14. Savasana (Savršen odmor) 5 OM 51. Sedmica 1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Upijanje prane u organizam) po 7 x 2. Murča (Zadržavanje daha 7-30 sek.) —(Snaga volje) 3 x 3. Udždžaji ,,S" - disanje 3 x 4. l.A. O. OM 3x 5. Pavanamuktasana (Snažno obuhvatite kolena) — (Zdravlje) 3 x 7 x 6. Jastikasana (Oblikovanje i lepota) 3 x 7. Padangustasana (Ravnoteža) 3 x 8. Gokarnasana (Figura i lepota) 3 x 9. Nataradžasana (Ravnoteža) 3 x 10. Kaa-kaasana (Ravnoteža) 3 x 11. Pasčimotanasana(Zdravlje) 3 x 12. Viparita-Karani (Podmlađivanje) 3 x 13. Viparita-Karani — Varijanta (Poduprite kolena dlanovima) — (Podmlađivanje) 3 x 14. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 15. Savasana (Potpuno opuštanje) 5 min. OM 356 7x 3x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x min. 3 x min. min.

52. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje (Mir) 7 x 2. Džalandhara-Bandha (Snaga volje) 3 x 3. Pranajama br. 3 (Otpornost) 3 x 4. Pranajama br.4(Snaga) 3 x 5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 x 6. Bhudžangendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Ardha-Salabhasana (Bubrezi) 3 x 8. Padahastasana (Zdravlje) 3 x 9. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (Vladanje samim sobom) 3 x 10. Uddijana-Bandha u čučnju (Vladanje samim sobom) 3 x 11. Ardha-Matsjendrasana II (Nervna snaga) 3 x 12. Siršasana (Stoj na glavi) — (Podmlađivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savršen odmor) 5 min. OM

Čovek je svemoguće biće. Njegova saznanja probudiće uspa­ vanog diva jednoga dana u njemu, da bi se digao i pokazao svoju sopstvenu veličinu i snagu. Zar čovekova dostignuća nisu svedočanstvo njegove veličine i njegove neograničene prirode? Zar on neće i dalje dostizati nove visine? Da li je već ispisao sve stranice knjige života? Upravo kao što je neizmeran svemir, tako su neizmerne i čovekove mogućnosti. S. J. 359

Da bi postigao uspeh, moraš imati ogromnu izdržljivost, ogromnu snagu volje. „Ispiću okean," kaže uporan čovek. „Na moju zapovest planine će se pokrenuti." Imajte takvu vrstu energi­ je, takvu snagu volje, radite svom svojom snagom i postići ćete svoj cilj. Vivekananda 360

Zdrava jedinka povćava vrednost čitavoj naciji, jer kao deo celine ona čini celinu. Potrebni su smireni, spokojni, zdravi i jaki ljudi. Samo takvi mogu činiti dobra dela i postići trajne i dobre ci­ ljeve. Potrebni su ljudi koji ne trače svoju energiju, već je skupljaju i njome vladaju. S. J.

Lakšmana reče jednom svome bratu: „Zar nije čudno, o Ra­ ma, da jedan Džnani (poznavalac, mudrac), kao Vasištha Deva plače nad gubitkom svojih sinova i ne može se utešiti?" Rama mu odgovori: „Istina je, dragi brate, ali imaj na umu, da svaki onaj, koji poseduje Džnanu (mudrost), istovremeno mora imati i Adžnanu (neznanje), da svaki onaj, koji spozna jedinstvo, mora takođe znati i šta je raznovrsnost; ko je svestan svetlosti, mo­ ra biti svestan i tame, jer sve ove udvojene suprotnosti pripadaju oblasti neznanja. Čovek se ne može osloboditi patnje i neznanja sve dok ih ne prevaziđe." Sri Ramakrišna 362

Usamljen lutam i nemam dom Kome pripadam. Usamljen lutam i nemam ništa, Što meni pripada. A kada stojim na beskrajnim obalama stvaranja znam, sve mi pripada. S. J. 363

Moje rodno selo Nešto me zove u dubini duše, Šta bi to moglo biti, uvek se pitam? Neki glas šapuće danju i noću, Priča mi o dalekom zavičaju. Tamo, iza sedam mora, Preko velikih modrih planina, Stoji kućerak od zemlje i kamena Pored dva mala izvora. 364

Dočarava mi dane mog detinjstva, Moje snove, radosti i šale, Dok sam lutao usamljen od jutra do mraka, Ne videvši nigde nikoga. Pirinčana polja behu raskošno zelena Ispod brda od crnog granita, I s njegovog vrha odjednom ugledah Moje pitomo selo, duboko poda mnom. Često slušah tada zvona sa hrama Kako decu kući zovu I klonule seljake u polju U suton drugoga dana. Opet čujem njen umilni glas, Kako zove sina iz daljine, Kao onda kad stajah na brdu: „Mili moj, vrati se domu svom."

Kad slepe strasti besne u mom biću, Ja dižem onda svoja jedra Da upregnem njihov moćni vetar, I preko njihovih voda i gorostasnih valova Hitro da me ponesu, bez stanke i odmora, Ka dalekim vidicima mojih snova; Daleko iz ovog mraka strasti, Iz tame u svetlost, Kroz duboku, crnu noć U blistavi sjaj zore.

366

Ne osuđuj život. Oplemeni život svojim delima, očisti život svojim rečima i uveličaj život svojim prisustvom. S. J. Rad je, takođe, jedan oblik meditacije. Šta čini, zapravo, čovek kada radi? On se nalazi u jednom stanju objedinjenosti i usredsređenosti svoje psihe. Stvarno delovanje i rad samo su spoljni izra­ zi ovoga stanja. Meditacija nam pomaže da radimo sa koncentraci­ jom. Takav rad sigurno donosi uspeh. Ali, ako se snage stalno rasi­ paju, nijedan rad ne može biti uspešan. S. J.

367

Cilj jogija je postizanje savršenstva i putem takvog nastojanja on postiže najveću duhovnu sreću. S. J. Ako tvoja sloboda šteti drugima, onda nisi ni ti slobodan, jer ti ne smeš štetiti drugima. Vivekananda Postoje dve stvari, koje su savršeno nepromenljive i večite: dobra dela donose unutarnji mir i sreću, a loša dela stvaraju pakao u duši i očajanje. Buddha

368

Duga je noć onome koji bdije; dug je put onome koji je umo­ ran; težak je život budalastome, koji ne zna za zakon istine. Ako putnik ne sretne boljeg od sebe, ili bar ravnog sebi, onda je bolje da sam produži svojim putem, jer sa budalastim nema ko­ risnog prijateljstva. Budalast čovek, koji je svestan svojih gluposti, mudar je bar u tome. Ali budala, koja sebe smatra mudrim, zaista je prava buda­ la. Budalasti je najveći neprijatelj samome sebi, jer čini loša dela koja mu donose samo gorke plodove. Jedno delo je loše delo, kada se čovek mora zbog njega kajati i njegove plodove sa strahom i suzama primati. A dobro je ono delo, za koje se čovek ne kaje i čiji plod prima radosno i zadovoljno.

Buddha

369

Strgni veo, što ti zaslepljuje vid, Zamagljuje um i okiva jezik. Proglasi svoju slobodu Neustrašivim dahom 1 raskini okove vremena. Savršenstvo je tvoj cilj! Više nisi rob ponizni Pod teškim bičem svojih strasti. Raskini lance ljubavi il' mržnje, Jer oba te okivaju, I uzdignute veličanstvene glave Gledaj beskrajne širine Zauvek tvoje, večne slobode.

370

Moram ispoljiti ono najviše. Ne mogu biti zadovoljan ni sa čim drugim, osim sa najvišim. S. J. Dokaz čvrstine uma je čvrstina pogleda. Čim um stekne posto­ janost i pogled bude postojan. Nesigurnost u pogledu i pokretima u potpunosti nestaje. Turijananda

371

Sa povećanjem otpornosti nestaju bolovi i obolenja. Kada po­ stanemo svesni pozitivnih snaga sakupljenih u tako kratkom vre­ menu, stičemo vedar pogled na život. Sa smirenim umom možemo mnogo lakše ispunjavati svoje dužnosti, jer su nam sve snage udru­ žene.
S. J.

372

Ako je čovek iskusio bol i zna šta bol znači, kako može onda da ga lakomisleno nanosi drugome? Bol, koji jedan čovek nanosi drugome, vraća mu se još istog dana. Najbolja kazna za one, koji vam zlo čine, jeste da ih postidite, vraćajući im dobro za njihovo zlo. Ima li čovečanstvo većeg neprijatelja od gneva, koji ubija smeh i radost? (Koji su zaista najveća blaga ovoga sveta.) Kada bi ljudi svoje greške videli kao što vide greške drugih, onda bi zlo na ovom svetu bilo brzo iskorijenjeno. Ako si ispravan na rečima i mislima, onda si vredniji od onoga koji se kaje i nudi žrtve. Nema većeg bogatstva od naravi bez zavisti. Tiru Valluvar

373

Nauči da osećaš sebe u drugim bićima, kako bi spoznao, da smo svi jedno. Sve ostalo izbij sebi iz glave kao besmislicu. Odbaci od sebe svoje postupke, dobre ili loše, i ne misli više na njih. Bilo,pa prošlo. Odbaci sujeverje od sebe. Budi bez slabosti u sebi, čak i pred licem same smrti. Ne kaj se i ne razbijaj glavu nad prohujalim delima, ne sećaj se svojih dobrih dela — budi slobodan. Slabić, plašljivac, neznalica nikada neće naći Sebe. Vivekananda 374

Ustajte! Probudite se! Šta radite? Ako telo treba da je aktiv­ no, onda neka radi. Probuditi savršenstvo u sebi i u drugima — to je ideal. Buđenjem samog Sebe, ozbiljnošću, suzdržanošću i vladanjem samim sobom mudri mogu sebi stvoriti ostrvo, koje nijedna bujica ne može uništiti. Buddha Istina je, Simba, da sam protiv dela, ali samo takvih dela koje stvaraju zlo u mišljenju, govoru ili delanju. Istina je, Simba, da za­ stupam uništenje, ali samo uništenje oholosti, pohotljivosti, zlih misli i neznanja, a nikada uništenje opraštanja, ljubavi, saosećajnosti i istine. Buddha 375

Uživaj u radosti, koja te je zadesila, i podnesi bol, koji te je zadesio; spokojno očekuj ono, što će vreme doneti, kao što ratar očekuje svoju žetvu. Mahabharatam

376

Osoba koja udovoljava gnevu, mržnji, ili bilo kojem drugom poroku, nije u stanju raditi, jer samo rasipa svoje snage i ne radi ni­ šta korisno. Spokojan, pomirljiv, pravičan, dobro uravnotežen um obavlja najveći posao. Vivekananda

377

Ako pobedi atavizam, onda počinje nazadovanje. Ako pobedi evolucija, onda napredujemo. Vivekananda

378

Sredstvo za uništenje neznanja je neprekidno upražnjavanje razlikovanja istine od neistine. Patandžali Saživite se sa mišlju, da je Vaša suština svesna, slobodna, neustrašiva i snažna. Znajte, da ispoljavanje Vaše suštine zavisi od Vas. S. J. 379

Slabić ne može spoznati Sebe. Ako nemaš snage u telu i duhu, Sebe je nemoguće ostvariti. Najpre treba dobrom, zdravom hra­ nom izgraditi svoje telo, pa će onda i um biti ja. Um je suptilni deo tela. Moraš sakupiti veliku snagu u svom telu i umu. Vivekananda

380

Što se tiče oholosti, preteranog samopoštovanja i taštine, mo­ raš se tako ponašati kao da za njih ne postojiš. Svami Sabhapatti 381

Ako je Priroda stvorila čoveka, onda on mora služiti nekoj svrsi. Vivekananda Uči istinu o svojoj suštini samo od onih koji su je i sami ostva­ rili. Kod svih ostalih bio bi to samo prazan razgovor. Ostvarenje je iznad vrline i poroka, iznad budućnosti i prošlosti, iznad svih su­ protnosti. Čist i neporočan čovek vidi u svemu Sebe i večiti mir vla­ da u njegovoj duši. Nikakav razgovor, rasprava, čitanje knjiga, najviši uzleti intelekta, čak ni Vede ne mogu otkriti čoveku spozna­ ju o samom Sebi. Vivekananda 382

Mojoj Muzi Uhvatili tvoj eho, kako odzvanja tihim šapatom iz dubina moje bezdane duše. Videh te, kako izvijaš, na strunama moga srca, tužnu melodiju moje duše sapeta mrežama ovoga sveta. I ugledah te, kako kidaš njene strune i pretvaraš ih u pesmu, koju samo moja nesputana duša može da peva. S. J.

383

Koncentracija će doneti potpun mir umu i telu svaki put, kada je upražnjavamo. Vivekananda

384

„Moji sinovi pripadaju meni i ovo bogatstvo pripada meni." Sa ovakvim mislima budalast čovek muči samog sebe. Pa on sam ne pripada sebi; kako, onda, mogu sinovi i bogatstvo? Buddha Ko je zbacio okove vremena, toga će delo biti najbolje. S. J. Nemoguće je ostvarivati napredak sve dok još uvek imamo ra­ zloga da osećamo stid, mržnju i strah. Ramakrišna Samo kulturno čovečanstvo može spasti svet. Pestaloci 385

Učitelja ima na stotine hiljada, ali je teško naći jednog pravog učenika. Indiska mudrost Slobodan je samo onaj, koji vlada svojim nagonima i nije rob svojih strasti, požuda i želja. E. Hojč Ako treba nešto da postoji moćnije od Sudbine, Onda je to hrabrost koja uspravno podnosti njene udarce. Šekspir

386

Gledaj na dobro i zlo nepreistrasnim očima. Onda te oni ne mogu obuzeti. Ko nije obuzet dobrim ne može biti obuzet ni zlim. S. J. Ustaj! Probudi se! I ne prestaj, dok ne postigneš cilj! Upandiše

387

Život je samo jedan most. Ne gradi kuću na njemu. Kineska mudrost Osveta donosi radost samo za jedan dan, strpljivost donosi slavu za sva vremena. Tiru Valluvar Uzdignite svoje glave, jer svako od vas nosi savršenstvo u sebi. Budite toga dostojni i ponosni na to. Vedanta

388

Samo će budala izabrati smrt, umesto da se bori sa svojom sudbinom sve dok je ne podredi svojoj volji. S. J.

Spoljnje čišćenje znači održavanje čistoće tela; nečista osoba nikada neće postati jogi. Međutim, unutarnje čišćenje je takođe potrebno. Naravno, unutarnja čistota je vednija od spoljne, ali obe su nophodne, jer spoljna čistoća bez unutarnje ne vredi ništa. Vivekananda Hatha Joga nije krajnji cilj. Hatha Joga nam omogućuje da svhatimo, da je telo, sa svim svojim neprocenjivim osobinama, sve što u životu posedujemo; jer nagi dolazimo na ovaj svet i nagi odla­ zimo iz njega. Stoga moramo od svog tela dobiti sve najbolje. Što više nastojimo razviti savršene osobine našega tela, to se brže razvi­ jaju naše psihičke osobine: sposobnost koncentracije, pamćenje, snaga volje i odlučnost. Blagodet Hatha Joge je trostruka: zdrav­ lje, blagodet i dug život. S. J. 390

Učitelj bez reči Tian Dzi Fang beše na dvoru kneza Vena u kneževini Ve i če­ sto citiraše Ki Gunga. Knez Ven ga zapita: „Je li Ki Gung tvoj učitelj?" Dzi Fang odgovori: „Ne, on je jedan od mojih suseda. Često je govorio o Smislu, i to sasvim ispravno: zbog toga ga i citiram." Knez Ven reče: „Zar, onda, nisi ni imao učitelja?" Dzi Fang odogori: „O da." ,,I ko ti beše učitelj?" Dzi Fang reče: „Učitelj Šun iz Istočnog Sela." „Zašto ga onda još nijednom nisi citirao?" — zapita knez Ven. Dzi Fang reče: „On je čovek, koji je dostigao pravo biće. Po spoljašnosti je kao i svaki drugi čovek, a u suštini, kao savršeno bi­ će. On se slobodno prilagođava prema svetu, ali ipak prikriva svoje pravo biće. On je bezgrešan, a ipak prepušta svakom da se ponaša po svojoj želji. Ako pri tome izgube pravi Smisao, onda se on uzor­ no ponaša, kako bi ih time prenuo i potstakao. On je uzrok što kod ljudi nestaju samožive misli. Međutim, nemoguće je izdvojiti ijed­ nu njegovu reč, koja bi se mogla citirati." Po odlasku Dzi Fanga, knez Ven provede ceo dan u zanemeloj obamrlosti. Zatim dozva jednog od prisutnih savetnika pred sebe i reče mu: „Koliko je vredniji od nas čovek, koji poseduje pun Ži­ vot! Do sada sam smatrao vrhunskim dostignućem, kada sam go­ vorio reči najviše mudrosti i činio dela iz ljubavi i dužnosti. Među­ tim, kada sam čuo sve ovo o učitelju Dzi Fanga, telo mi je obamrlo i ne želi da se pokreće, a usta su mi zatvorena i ne žele više da govo­ re. Ono, što ja naučih, u stvari nije ništa drugo do prah i pepeo. Moja kneževina Ve, za mene je, zaista, samo teret." Džuang Dzi

391

Kad si došao na ovaj svet, o Tulsi, svet se smejao od radosti, ali ti si — plakao. Sada, pošto si na ovom svetu, živi tako, da kad ga jednom napustiš, svet plače za tobom, a ti odeš — smejući se. Tulsidas

392

Odoh do reke da u samoći vidim svoje misli, I sa vodama koje teku Tekle su i moje misli. Gledah njihovu žurbu, oblike koje menjahu, Njihovu veličinu, lik i zbrku. A onda se nasmejah, Videvši reku kako ih otima jednu za drugom I topi u svojoj vodenoj postelji. Kad sve moje misli nestadoše, Mi besmo sami. Samo nas dvoje, Reka i ja. S. J.

Volja za životom je zakon života. Ko ga ne ispoljava — nestaje. Nemilosrdno ga odnosi bujica raznih okolnosti. Junak, koji stvarno živi, uživa radosti življenja. S. J.

394

Ah, te stepenice vremena, išibane olujama, na kojima ne osta­ ju tragovi, već samo sećanja na jučerašnja zadovoljstva pretvorena danas u bol. Mladi se penju sedim stepenicama vremena i opraštaju se od zemaljskih obala, budeći se najzad iz začaranog sna stvara­ nja, nazvanog imenom života i smrti. S. J . 395

Spavao sam i sanjao: Život je bio radost. Probudio sam se i video: život je bio dužnost. Radio sam i video: dužnost je bila radost. Tagore

Sam dođoh na ovaj svet, Da bih sam lutao kroz sve moje dane. Lutanja mi skore kraju, a ja, uvek sam, Put zavičaja koracima merim svoje dane, Ka domu rođenja mog. S.J.

397

7.

DIJAGNOSTIČKI INDEKS

KURATIVNE ASANE, PRANAJAME I OSTALE METODE JOGE ZA POJEDINA OBOLENJA I POREMEĆAJE

Jedna od glavnih postavki Hatha Joge, sa patološkog stanovi­ šta, ukazuje na osnovnu činjenicu, da ne postoji bolest samo jed­ nog organa, već da ukupno bolesno stanje čitavog organizma kul­ minira i izbija u jednom, ili u više obično najslabijih organa. Prak­ tično govoreći, to znači, da treba primenom celokupne Hatha Joge otkloniti sve uzroke koji su doveli do opšteg bolesnog stanja čita­ vog organizma, a samim tim nestaće i obolenje najslabijeg dela (odnosno, najslabijih delova) organizma. Svakako da će primena posebno odabranih i kombinovanih metoda Hatha Joge, sa svojim specifičnim dejstvom na pojedine organe i njihove poremećaje, zajedno sa primenom celokupne Hat­ ha Joge, a uz odgovarajući stručni nadzor i doziranje, ubrzati i po­ boljšati otstranjenje poremećaja u obolelom organu. U tu svrhu je i sačinjen „Dijagnostički indeks", u kojem je alfabetskim redosledom klasifikovano preko 140 poremećaja i obolenja. Uz svaki po­ remećaj ili obolenje navedene su vežbe Hatha Joge sa izrazitim te399

rapeutskim dejstvom upravo na te organe i obolenja. Budući da vežbe Hatha Joge imaju veoma širok spektar terapeutskog dejstva, u slučaju pojedinih obolenja ili poremećaja potrebno je proučiti „Di­ jagnostički indeks", uz obaveznu konsulatciju medicinskih struč­ njaka. Ovaj indeks preporučuje, na osnovu kompetentnih iskusta­ va starih više milenijuma i proučavanja i nalaza savremene nauke o medicini, za razne poremećaje i bolesti kurativne asane, vežbe pranajame i druge metode Joge, koje se smeju upražnjavati isključivo pod iekarskim nadzorom, odnosno po odobrenju lekara. Opise pojedinih vežbi, koje se preporučuju „Dijagnostičkim indeksom", naćićete u 2. poglavlju, a u njihovom sistematskom, detaljnom i obuhvatnom proučavanju veliku pomoć će Vam pružiti „Sistematski registar" na kraju knjige.

1. Anemija Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Udždžaji, Savasana (najmanje 10 do 15 minuta kad god je to moguće). 2. Apendicitis Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjedrasana, Maha-Mudra. 400

3. Artritis ramenih zglobova Halasana, Dhanurasana, Paščimotana, Ardha-Matsjedrasana, Ardha-Čandrasana, Parvatasana, Gomukhsana, JogaMudra, Ustrasana. 4. Artritis u donjem delu leđa Padmasana, Siršasana, Sarvangasana, Padahastasana, Ard­ ha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Ustrasana. 5. Artritis u predelu leđa Padmasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Siršasana, Sar­ vangasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Padangusthasana, Ardha-Čandrasana, Padahastasana, Salbhasana, Ustrasana. 6. Astma Bhastrika, Udždžaji, Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Padmasana, ArdhaMatsjendrasana, Ustrasana, Uddijana, Maha-Mudra. 7. Bazedovljeva bolest Viparita-Karani. 8. Bol u krstima Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendra­ sana, Salabhasana, Dhanurasana, Natapadasana, Maha-Mudra, Ustrasana. 9. Bore Viparita-Karani. 10. Bronhitis Siršasna, Sarvangasana, Paščimotana, Bhudžangasana, Ardha-Matsejndarasana, Salabhasana, Dhanurasana, Udždžaji, Maha-Mudra, Gomukhasana, Padmasana, Ustrasana. 11. Bronhijalna astma Pranajama sa masažom grudi. 401

12. Bronhopneumonija Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Paščimotana, Sidhasana, Padmasana, Udždžaji, Savasana, Maha-Mudra. 13. Bubrezi Srednje i potpuno jogi disanje, Uddijana, Nauli, Siršasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasna, Vakrasana, Halasana, Salabhasana, Bhudžangasana, Sarvangasana, Paščimotana, Padahastasana, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedećem stavu. 14. Bubrežni kamen Bhudžangasana, Tadaghi-Mudra. Curenje semena v. spermatoreja. 15. Čir na dvanaestopalačnom crevu Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Udždžaji, Maha-Mudra. 16. Čir u želucu v. vežbe za želudačni aciditet, dispepsiju i na­ dimanje trbuha. Dečija paraliza v. poliomielitis. 17. Deformitet nogu Halasana, Salbhasana, Paščimotana. 18. Deformitet ruku Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Gomukhasana. 19. Depresija „Ha" disanje u ležećem položaju. 20. Dijabetes Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Maha-Mudra, Salabhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Majurasana, Bhu­ džangasana, Uddijana, Nauli, Savasana, Agnisara-Dhauti, Lauliki-Joga, Pavanamuktasana, Pavanamuktasana u sedećem položaju. 402

21. Diskus hernija Padangustasana, Padahastasana, Paščimotana, Salbhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Sarvangasana, Matsjasana, Udž­ džaji, Ustrasana. 22. Dislokacija materice Sarvangasana, Paščimotana, Padahastasana, Siršasana, Mat­ sjasana, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta, Udždždaji, Pa­ dangustasana. 23. Dispepsija v. vežbe za želudačni aciditet. 24. Dizenterija Siršasana, Sarvangasana, Maha-Mudra. 25. Duodenalni ulkus v. čir na dvanaestopalačnom crevu. 26. Epifiza Sarvangasana, Siršasana. 27. Epilepsija Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Paščimotana, MahaMudra, Sitali, Udždžaji sa zadržavanjem daha, Savasana, Medita­ cija. 28. Gastritis v. vežbe za nadimanje trbuha.

29. Giht Siršasana, Sarvangasana, Padmasana, Paščimotana, ArdhaMatsjendrasana. 30. Gipkost kostiju Trikonasana varijanta b, Trikonasana varijanta c, Ardha-Budžangasana, Ardha-Čandrasana, Bhegasana, Gomukhasana, Sarpasana. 403

31. Glavobolja Pročišćavajuće disanje, Siršasana, Paščimotana, ArdhaSarvangasana, Halasana (10 minuta), Sarvangasana (10 minuta), Savasana (10 minuta). 32. Gojaznost v. vežbe za želudačni acidetet, dispepsiju i gas­ tritis, Maunam. 33. Gorušica v. vežbe za želudačni aciditet. Grčevi u stomaku v. kolika.
34. Gripa

Pročišćavajuće disanje, Trikonasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Siršasana. Grudna žlezda v. timus. 35. Grudni koš Siršasana, Sarvangasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Padmasana, Paščimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udždžaji, Čakrasana, Sarpasana. 36. Gubitak pamćenja Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Bhastrika, Trataka ili vežbe za jačanje očiju. 37. Guravost Salabhasana, Dhanurasana, Padahastasana, Ardha-Matsjen­ drasana, Ustrasana, Padangusthasana, Bhudžangasana, MahaMudra, Gomukhasana. Gušavost v. bazedovljeva bolest. Gušterača v. pankreas. 38. Halitoza Siršasana, Sarvangasana, Paščimotana, Simhasana, Udždždaji, Uddijana. 404

39. Hemoroidi Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Matsjasana, Simhasana, Salabhasana, Dhanurasana, Udždžaji, Savasana. 40. Hipofiza Siršasana, Sarvangasana. Hladna stopala v. zimljivost. 41. Impotencija Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udijana, Maha-Mudra. 42. Imunitet Pročišćavajuće disanje, Džanusirasana u okomitom položaju, Džanusirasana u vodoravnom položaju. 43. Indigestija Siršasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Pasačimotana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Nauli, Bhastrika, Maha-Mudra, Ustrasana. 44. Ingvinalna hernija Siršasana, Sarvangasana, Uddijana. 45. Išijas Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Salbhasana, Dhanu­ rasana, Bhudžangasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana. 46. Jačanje volje i upornosti Džalandhara-Bandha, Murča, Maha-Mudra, Parvatasana, Stambhasana, Vadžroli-Mudra. 47. Jajnici v. vežbe za menstrualne poremećaje. plje. 48. Jetra, slezina, creva v. vežbe za ruke i organe trbušne du­

405

49. Karika Hastapadasana, Dhritjasana. 50. Kašalj Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udždžaji sa zadržavanjem daha. 51. Kičma Trikonasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padahastasana, Joga-Mudra, Hastapadasana, Varkasana varijanta, Matsjasana, Bhudžangasana, Salabhasana, Dhanurasana, Čakrasana, Uddijana, Nauli, Bhudžangendrasana, Halasana varijanta, Vrikšasana, Katikasana, Natapadasana. 52. Kičmeni diskus Pasčimotana, Sarvangasana, Salabhasana, Matsjasana, Dha­ nurasana, Udždžaji, Bhudžangasana, Paršva, Bhunamanasana. 53. Kijavica Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Pasčimotana, Udždžaji sa zadržavanjem daha, Simhasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Siršasana, (kod veoma jake kijavice upotrebite toplu vodu i soda bikarbonu v. Korisni saveti za učenike joge). Kila v. ingvinalna i unibilikalna hernija. 54. Klimakterijum Dhanurasana. 55. Koksiks Padmasana, Siršasana, Sarvangasana, Salabhasana, Dhanu­ rasana, Bhudžangasana, Ustrasana. 56. Kolena Siršasana, Padmasana, Sidhasana, Ardha-Matsjendrasana. 57. Kolika Siršasana, Sarvangasana, Uddijana, Maha-Mudra. 406

58. Koncentracija Maha-Mudra, Mantra-Joga, Nataradžasana, Padangusthasana, Stambhasana, Tadaghi-Mudra, Kapalabhati, Vrikšasana. Konstipacija v. opstipacija. 59. Koronarna tromboza Udždžaji u ležećem položaju bez zadržavanja daha (Čak i du­ boko disanje treba vršiti bez naprezanja i svakako pod nadzorom stručnjaka.), savasana 15 minuta 2 x na dan. Kostobolja v. Artritis. 60. Krajnici Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Sarvangasana, ViparitaKarani, Matsjasana, Srišasana, Simhasana, Padmasana, Ustrasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasčimotana, Udždža­ ji, Uddijana. 61. Krivljenje kičme Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Halasana. 62. Krsta Hastapadasana, Sarpasana, Vežbe stomaka i nožnih mišića, Dhritjasana. 63. Krv, krvotok Potpuno jogi disanje, „Ha" disanje, Suptavadžrasana, Sar­ vangasana, Siršasana, Viparita-Karani, Ardha „Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa, Vadžrasana. 64. Lenjost creva Trbušno disanje, Salabhasana, Nauli, Uddijana, Joga-Mudra, Majurasana, Pasčimotana, Padahastasana, Ardha-Halasana, Konasana. Lepa linija v. skladno telo. Loše varenje v. dispepsija, indigestija. 407

65. Lumbago Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Ardha-Matsjendrasana, Siršasana, Sarvangasana. Lupanje srca v. palpitacija. Malokrvnost v. anemija. 66. Masne naslage, sprečavanje i skidanje Ardha-Bhudžangasana, Pasčimotana, Padahastasana, Dha­ nurasana, Halasana, Trikonasana varijanta, Ustrasana. 67. Mentalna aktivnost Dhanurasana, Sukh-Purvak.

68. Migrena Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padmasana, Savasana, Sitali, Sidhasana. 69. Mokraćni mehur Pasčimotana, Padahastasana. Mokrenje v. urin (-iranje).

70. Mozak Bhastrika, Siršasana, Padahastasana, Halasana, Sarvangasa­ na, Pasčimotana, Hodanje četvoronoške, Sitali, Vrikšasana, Viparita-Karani varijanta, Vadžrasana. 71. Moždana anemija Halasana. 72. Nadbubrežne žlezde Halasana, Dhanurasana, Salabhasana. 408

73. Nadimanje, nadutost trbuha usled gasova Siršasana, Sarvangasana, Padahastasana, ArdhaMatsjendrasana, Pasčimotan, Joga-Mudra, Salbhasana, Dhanurasana, Majurasana, Uddijana, Nauli, Padangusthasana, MahaMudra, Čakrasana. 74. Nazeb Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Ardha-Matsjendrasana, Udždžaji, Bhastrika, Pročišćavaj uče disanje. 75. Nečista koža Agnisara-Dhauti, Sitali. 76. Nedostatak daha Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Uddijana, Udždžaji, Pranajama protiv nedostatka daha, Savasana. Neplodnost, v. sterilnost. 77. Nervni sistem Potpuno jogi disanje, Kumbhaka, Udždžaji, Sukh-Purvak, Disanje za jačanje nerava, „Ha" disanje, Supta-Vadžrasna, ArdhaMatsjendrasana, Pasčimotana, Halasana, Sarvangasana, ViparitaKarani, Siršasana, Sitali, Bhudžangendrasana. 78. Nervna iscrpljenost Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Meditacija, Savasana. 79. Nervoza Pranajama solarnog pleksusa, Sitali, Vakrasana-Varijanta. 80. Nesanica Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Bhastrika, Pranajama solarnog pleksusa, Savasana. 81. Nizak krvni pritisak Udždžaji, Halasana, Pasčimotana, Sidhasana, Padmasana, Ardha-Sarvangasana, Savasana. 409

82. Noge Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Pasčimotana, Halasana, Hastapadasana, Paršva-Padakalasana, Siršasana, Sarvangasana. 83. Nosni katar Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Udždžaji, Bhastrika. 84. Nožni članci Salabhasana, Dhanurasana, Gomukhasana, Bhegasana, Ustrasana. 85. Oči Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Savasana, Madja-Drišti, Nasagra-Drišti, Trataka, Sitali, Vadžrasana. Oduzetost v. paraliza. 86. Opstipacija Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Agnisara-Dhauti, Ardha-Halasana, Lauliki-Joga, Pavanmuktasana, Pavanmuktasa­ na u sedećem stavu. 87. Osećaj ravnoteže, sigurnosti i odlučnosti Kaa-kaasana, Natašira-Vadžrasana, Paršva-Padakalanasana, Vrikšasana, Sukh-Purvak, Majurasana, Dhritjasana. 88. Oštećenje kičme Jastikasana. 89. Otklanjanje straha 1. A. O. OM. 90. Otpornost Džanusirasana, Uddijana-Bandha u stojećem stavu, MahaMudra, Tadaghi-Mudra, Padahastasana, Pranajama protiv nedo­ statka daha, Paršva-Bhunamanasana, Pranajama broj 1, VadžroliMudra. 410 Bru-

Padavica v. epilepsija. 91. Palpitacija Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Udždžaji, Savasana. 92. Pankreas Halasana, Ardha-Matsjendrasana, Vakrasana, Dhanurasana, Lauliki-Joga, Urdva-Pasčimotana. 93. Paraliza U ovom slučaju neophodan je stručan nadzor. Padahastasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Siršasana, Sar­ vangasana, Halasana, Savasana, Udždžaji, Padangusthasana. 94. Pete, bol u peti Siršasana, Sarvangasana, Ardha-Matsjendrasana. 95. Pleuritis i pneumonija Posle medecinskog tretmana i potpunog oporavka, pacijent može postepeno da pređe na upražnjavanje joge da bi povratio snagu i počeo voditi normalan život u što kraćem roku. Siršasana, Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Matsjasana, Udždžaji, Pranajama sa masažom grudi, Meditacija, Savasana. 96. Pluća Svi tipovi pranajame sa zadržavanjem daha, Potpuno jogi di­ sanje, Gornje disanje, Kapalabhati, Bhastrika, Salabhasana, Sar­ vangasana, Viparita-Karani, Siršasana, „Ha" disanja. Podagra v. giht. 97. Podmlađivanje Siršasana, Ardha-Sarvangasana, Sarvangasana, Viparita-Ka­ rani, Viparita-Karani sa vežbama za jačanje očiju. Polio v. poliomilelitis. 411

98. Poliomielitis Salabhasana, Dhanurasana, Vrikšasana, Trikonasana, Ardha-Čandrasana. Kod poliomielitisa, međutim, kako je praksa po­ kazala, bitan je neposredni nadzor stručnjaka te se ne preporučuje vežbanje samo po knjizi. Asane se moraju podesiti pojedinačnim zahtevima i zdravstvenom stanju pacijenata. 99. Polne žlezde Savrangasana, Viparita-Karani, Siršasana, Dhanurasana, Pasčimotana, Padahastasana, Uddijana, Nauli. Poremećena probava v. dispepsija i indigestija. 100. Porođajni bolovi Udždžaji sa zadržavanjem daha, Savasana. 101. Povijena leđa Natapadasana. Prehlada v. nazeb. Preponska kila v. ingvinalna hernija. 102. Prostata Pasčimotana, Padahastasana, Siršasana, Sarvangasana, Sa­ labhasana, Dhanurasana, Padmasana, Ardha-Matsjendrasana, Uddijana, Udždžaji. 103. Proširene vene Siršasana, Sarvangasana. 104. Prošireno srce Trbušno, srednje i potpuno jogi disanje. 105. Psihička otpornost ,,S" disanje. Pupčana kila v. umblikalna hernija. 412

106. Ravni tabani Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Vežbe stopala. 107. Regulisanje težine Jogi-plivanje. 108. Reumatski bolovi v. vežbe za artritis i lumbago. 109. Ruke i organi trbušne duplje Simhasana, Majurasana, Agnisara-Dhauti, Konasana. 110. Samopouzdanje Ardha-Matsjendrasana, Bhudžangasana, Vežbe za jačanje nerava, Hastapadangusthasana, Trataka, Pročišćavajuće disanje. 111. Samostalnost Trikonasana-Varijanta. 112. Skladno telo Vežbe sporih pokreta, Dolasana, Gokarnasana, Nataradžasana, Ekapadahastasana, Ardha-Bhudžngasana, Natapadasana, Paršva-Padakalasana, Jastikasana. 113. Skraćenje mišića Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Salbhasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Ustrasana. 114. Slaboumost kod dece Viparita-Karani. 115. Sluh Simhasana. 116. Smetnje u disanju Vadžrasana, Sitali. 117. Spermatoreja Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Udždžaji, Uddijana. 413

118. Spuštena materica Nauli, Uddijana, Uddijana-Bandha varijanta. 119. Srce Halasana, Siršasana, Viparita-Karani. 120. Srčane tegobe Udždžaji, Uddijana, Nauli, Bhudžangasana, Salabhasana, Sitali, Vadžrasana. 121. Sterilnost v. vežbe za sprematoreju. Šećerna bolest v. dijabetes. 122. Štitnjača Potpuno jogi disanje, Udždžaji, Siršasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Simhasana, Bhudžangasana, Dha­ nurasana, Dživa-Bandha, Ardha-Halasana, Viparita-Karani vari­ janta. Šuljevi v. hemoroidi. 123. Timus Sarvangasana, Viparita-Karani, Siršasana, Dhanurasana. 124. Toksini Pročišćavajuće disanje, Trikonasana, Bhastrika, Sitali, Sitkari, Trikonasana b i c. 125. Tonizilitis Pročišćavajuće disanje, Bhastrika, Siršasana, Sarvangasana, Padmasana, Dhanurasana, Ardha-Matsjendrasana, Pasčimotana, Udždžaji, Uddijana, Matsjendrasana, Simhasana, Viparita-Ka­ rani. 126. Tromboza nogu Sarvangasana, Halasana, Sidhasana, Udždžaji, Savasana. 414

127. Trovanje plinom i drugim otrovima Pročišćavajuće disanje. 128. Trtična kost (bolovi i dislokacija) v. koksiks. Trudovi v. porođajni bolovi. 129. Tuberkuloza Posle odgovarajućeg medecinskog lečenja neophodan je nad­ zor stručnjaka. 130. Tumor stomaka (samo u početnoj fazi) Siršasana, Sarvangasana, Matsjasana, Pasčimotana, Udždža­ ji, Uddijana, Maha-Mudra. 131. Umbilikalna hernija Siršasana, Sarvangasana, Pasčimotana, Padahastasana, Ud­ dijana, Maha-Mudra, Padangusthasana. 132. Umor Halasana, Sarvangasana, Siršasana, Pasčimotana, ArdhaMatsjendrasana, „Ha" disanje, Pranajama solarnog pleksusa, Ardha-Čandrasana, Ardha-Sarvangasana, Bhudžangasana. 133. Visoki krvni pritisak Trbušno disanje, Potpuno jogi disanje, Halasana, Pasčimota­ na, Sidhasana, Padmasana, Savasana, Meditacija sa zatvorenim očima. Ako je krvni pritisak veoma visok onda je bolje da se uradi Udždžaji u ležećem položaju, a posle 5 minuta meditacije preći na Savasanu u trajanju od 15 minuta. 134. Vodena kila Siršasana, Sarvangasana, Padmasana, Pasčimotana, Uddija­ na, Nauli. 135. Vrtoglavica Siršasana, Ardha-Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana, Sa­ vasana. 415

Zadah (iz usta) v. halitoza. Zamor v. umor. Zapaljenje bronhija v. bronhitis. Zapaljenje krajnika v. tonzilitis. Zapaljenje pluća i bronhija v. bronhopneumonija. Zapaljenje slepog creva v. apendicitis. 136. Zapušene nozdrve Čakrasana. Zatvor v. opstipacija. 137. Zimljivost „Ha" disanja, Bhastrika. Želudačna kiselina v. želudačni aciditet. 138. Želudačni aciditet Pasčimotana, Ardha-Matsjendrasana, Salabhasana, Dhanurasana, Bhudžangasana, Uddijana, l.auliki-Joga, Tadaghi-Mudra, Ardha-Čandrasana, Padangusthasana, Padahastasana. Žgaravica v. gorušica. 139. Životna sila Džanusirasana u okomitom položaju, Džanusirasana u vodo­ ravnom položaju. 140. Žlezda u nosu Kapalbhati, Siršasana, Sarvangasana.

416

141. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem Potpuno jogi disanje, Udždžaji, Supta-Vadžrasana, Dhanurasana, Halasana, Siršasana, Sarvangasana, Viparita-Karani, Hoda­ nje četvoronoške. 142. Žuč v. vežbe za nadimanje trbuha i želudačni aciditet.

417

418

8. GLOSAR SANASKRTSKIH REČI I IZRAZA

A — Odrečni prefiks „ne-"; napr.: džnana = mudrost, znanje; adžnana = neznanje. Adžnana — Neznanje, nerazboritost. Ajama — Dužina, produžavanje, suzdržavanje, kontrola. Anga — Telo, deo tela. Angustha — Palac na nozi. Ardha — Pola, polu-. Arha-Bhudžangasana — Polustav kobre. Ardha = polu-, pola; bhudžanga = zmija, kobra, guja; asana = stav, položaj; inače treći stepen Joge po Patandžaliju. Asana — Stav, položaj, poza, treći stepen Joge. Asta — Osam (broj). Atma — Najviša suština, bit; praprincip; Brahman. Atman — v. Atma. Aum — Sve, svemir, celokupnost; sveznanje, svemoć, sve­ prisutnost. Bandha — Stega, prepreka, okov; stav kojim se određeni organi stežu, pritiskuju ili kontrolišu. Bhagavan — Gospodar, veliki učitelj; častan, uzvišen. Bhakti — Uzdizati, slaviti, obožavati. 419

Bhastrika — Mehovi za kovačke peći. Vrsta pranajame u kojoj se ubzano i pojačano diše, slično radu kovačkih mehova. Bhega — Žaba. Bhegasana — Stav žabe. Bhudžanga — Zmija, kobra, guja. Bhudžangasana — Stav kobre. Bru-Madja-Drišti — Fiksiranje pogledom korena nosa. Buddha — Probuđeni, prosvetljeni. Gautama Budha (oko 557-447 p. n. e.), indiski princ, osnivač budhizma; v. Buddhi. Buddhi — Intelekt, um, rasuđivanje; moć razlikovanja istine od neistine. Čakra — Točak, krug. Presek ili spoj tri glavna kanala prane, npr. „Anahata Čakra" ili „Čakra srca". Čakrasana — Stav kruga. Asana nervnih centara ili čakri. Čandra — Mesec. Dhammapada — Učenje Budhe. I) hanu — Luk. Dhanurasana — Stav luka. Dhjana — Meditacija, razmišljanje. Sedmi stepen Joge po Patandžaliju. Dhri — Podbočiti, podupreti, držati. Džalandhara-Bandha — Stav u kojem su blokirani vrat i grlo priti­ skom brade na grudi između ključnjača. Džanu — Koleno. Dživa — Živo biće ili stvorenja. Dživa-Bandha — Jezička pregrada; prva faza Simhasane u kojoj jezik, izvijen u luku, upire u nepce. Dživana — Život. Džnana — Mudrost, spoznaja, znanje stečeno meditacijom o naj­ većim istinama, koje omogućuju čoveku da shvati svoju sopstvenu pravu prirodu. Džnani — Mudrac, znalac, posvećeni. Eka — Jedan (broj); sam, jedini. Eka-Pada — Jedna noga. 420

Ekapadahastasana — Eka = jedan; pada = noga; hasta = ruka, šaka. Stav ili asana u kojoj stojimo na jednoj nozi i os­ lanjamo se dlanovima (šakama) na pod. Go — Krava. Gomukha — Kravlja glava (lice). Gomukhasana — Stav u kojem konture jogija, posmatranog s le­ đa, potsećaju na oblik kravlje glave. Gu — Prvi slog reci „Guru", koji znači „tama, mrak". Guru — Doslovno: onaj, koji rasteruje tamu svetlošću. Učitelj, vaspitač, nastavnik Joge. Hala — Plug, ralica. Halasana — Stav pluga. Hasta — Ruka, šaka. Hastapadangusthasana — Hasta = ruka; pada = noga; angustha = nožni palac. Stav u kome šakom držimo svoj nožni palac. Hastapadasana — Hasta = ruka; pada = noga; asana = stav, po­ ložaj. Stav u kojem rukama obuhvatamo nožne članke. Hatha — Ha = Sunce; tha = Mesec. Jedinstvo i ravnoteža soiarne i lunarne energije, odnosno pozitivnih i negativnih snaga, u čoveku. Hatha-Joga — Jedan od pravaca Joge, kojim se, putem određenih disciplina, postiže odlično zdravlje, samospoznaja i samoostvarenje. I. A. O. OM — v. Aum. Ida — v. Nadi. Jama — Prvi od osam načina za postizanje Joge. Skup večno i opšte važećih etičkih normi, bez obzira na vreme, životno doba, zemlju ili uverenje. Patandžali navodi sledećih pet: ne činiti nasilje, držati se istine, ne krasti, biti umeren, i ne biti požudan. Jastikasana — Jastik = štap, prut, motka; asana = stav, položaj, poza. Stav štapa. Joga-Mudra — Mudra = pečat, simbol, zatvaranje. Simbol Joge; stav pečata, zatvoren stav. 421

Jogi — Osoba koja se bavi proučavanjem i upražnjavanjem Joge. Jogin — v. Jogi. Kaa-kaasana — Stav gavrana. Kapalabhati — Kapala = lobanja; bhati = svetlost, sjaj. Vežba pranajame, blaži oblik Bhastrike. Karani — Efekat, dejstvo, delovanje. Karma — Delanje, rad, čin, akcija. Kona — Orao. Konasana — Kona = orao; asana = stav, položaj. Stav orla. Kumbha — Krčag, bokal, putir. Kumbhaka — Period vremena zadržavanja daha posle udisaja ili izdisaja. Kundalini — Kundala = uže smotano u kolut. Kondalini doslovno znači sklupčanu zmiju, ženku, a u stvari pretstavlja simbol kosmičke energije. Prema indiskoj mitologiji, Kundalini sklupčana spava u najnižoj čarki, tzv. Muladhara-Čakra. Buđenjem Kundalini i njenim sjedinjenjem sa Sahasrara-Čakrom nastaje Samadhi. Lakšmana — Brat Rame, junaka epskog speva Ramajana. Lauliki — v. Nauli. Lauliki-Joga — Iako je svrstana u asane, strogo uzevši LaulikiJoga spada u krije, odnosno specifične procese, koji se in­ iciraju određenim vežbama Hatha Joge. Jedna varijanta Naulija; v. Nauli. Maha — Snažan, moćan, veliki, plemenit. Mahabharata — Maha = veliki i Bharata. Veliki ep o Bharati, na­ cionalni ep Indusa sa oko 100.000 stihova, opisuje borbu Bharata protiv Pandave. Značajnu epizodu ovog epa čini ču­ vena hagavad Gita, koja je jedno od izvornih dela Indiske filozofije. Maha-Mudra — Maha = veliki, plemenit, moćan; mudra = zatva­ ranje, začepljivanje, sprečavanje; zaptivka, pečat. Asana ko­ jom se zatvraju otvori na gornjem i donjem delu tela. Mahatma — Maha = veliki; atma = najviša suština, bit, duh, um. Duhovni vođa, vođa nacije. Naziv koji se daje retkim i naj­ istaknutijim vođama indiskog naroda; cf.: Mahatma Gandhi. 422

Maja — Zabluda, iluzija. Majura — Paun. Majurasana — Majura = paun; asana = stav, položaj. Stav pauna. Mantra — Man = misliti. Određena misao, sugestija ili formula. Mantra-Joga — Metoda Joge pomoću koje se određena željena po­ zitivna misao usađuje u potsvest, kako bi mogla kasnije izaz­ vati željene pozitivne posledice. Mantram (-a) — Pozitivna misao ili sugestija koja se primenjuje u Mantra-Jogi. Matsja — Riba. Matsjasana — Matsja = riba; asana = stav, položaj. Stav ribe. Matsjendra — Jedan od osnivača Hatha Joge. Matsjendrasana — Asana nazvana po jogiju Matsjendri. Mudra — Zatvaranje, zaptivanje; pečat. Zatvoren stav. Stav pečata. Mukha — Lice, glava. Mukta — Oslobođen, slobodan, nezavisan.

Nadi — Put ili kanal kroz koji protiče prana kroz kičmu. Ima ih tri: Ida-Nadi, negativni, na levoj strani; Pingala-Nadi, po­ zitivni, na desnoj strani i u sredini, u kičmenoj moždini je Sušumna-Nadi, koji je put za Kundalini. Nasagra-Drišti — Fiksiranje pogledom vrha nosa. Nata — Igrač(-ica), plesač(-ica). Natapadasana — Nata = igrač; pada = noga, stopalo; asana = stav, položaj. Stav igrača. Nataradžasana — Nata = igrač; radža = kralj, gospodar; asana = stav, položaj. Nataradž je jedno od imena Šive, bo­ ga igre. Stav Šive. Nauli — Nau = čamac; li = ležati, kriti se. Nauli je krija, odnosno dinamička vežba u kojoj trbušni mišići svojom igrom potsećaju na njihanje čamca na valovitom moru. Razlikujemo DakšinaNauli (Dakšina = desna strana), tj. Nauli na desnu stranu i Vaman-Nauli, odnosno Nauli na levu stranu. Nijama — Samopročišćavanje i usavršavanje putem discipline. Drugi stepen Joge po Patandžaliju. 423

OM — v. Aum. Pada — Stopalo, noga. Padahastasana — Pada = noga; hasta = šaka, ruka; asana = stav. Pasčimotanasana u stojećem stavu. Stav rode. Padangustha — Nožni palac. Padangusthasana — Padangustha = nožni palac; asana = stav. Stav nožnog palca; asana u kojoj čučimo na vrhovima nož­ nih prstiju. Padma — Lotos, lotosov cvet. Padmasana — Padma = lotos; asana = stav. Stav lotosa. Paršva — Bok, strana; bočni, poprečni. Pasčima — Struk; cela zadnja strana tela. Pasčimotana — v. Pasčimotanasana. Pasčimotanasana — Pasčima = cela zadnja strana tela, struk; asa­ na = stav, položaj. Stav za istezanje cele zadnje strane tela. Patandžali — Indiski mislilac, živeo u III v. p. n. e., jedan od glav­ nih klasifikatora i sistematizatora Joge, pisac knjige „Joga Sutra", maksima i aforizama o Jogi. Pingala — v. Nadi. Prana — Praenergija, kosmička energija. Dah, disanje, život, vi­ talnost, snaga. Pranajama — Ritmička kontrola disanja. Četvrti stepen Joge. Puraka — Udisanje, udisaj. Radža — Vladar, kralj. Rama — v. Ramajana. Ramajana — Veliki indiski ep iz III ili IV v. p. n. e., u kojem se u 24.000 stihova opisuju podvizi princa Rame, sina kralja Dašarate. Smatra se da ga je napisao mudrac Valmiki. Rečaka — Izdisaj, izdisanje, pražnjenje pluća. Riši — v. Rši. Rši — Mudrac, prosvetljen, produhovljen čovek. Ru — Svetlost. Drugi deo reci „Guru". Sahasrara — Lotos sa hiljadu latica. Naziv poslednje, najviše čakre u glavi; v. Kundalini, Nadi. Salabhasana — Salabha = skakavac; asana = stav. Stav ska­ kavca. 424

Samadhi — Stanje u kojem se jogi identifikuje sa predmetom svoje meditacije. Sankaračarja — Čuveni učitelj Advaita filozofije. Sarvangasana — Sarva = sav, ceo; anga = telo, deo tela; asana = stav, položaj. Asana celog tela ili stav sveće. Savasana — Sava = upokojen, mrtav; mrtvac; asana = stav, po­ ložaj. Stav potpunog, savršenog mira i spokojstva. Siddha — Mudrac, vidovnjak, prorok. Siddhasana — Siddha = mudrac; asana = stav. Stav mudraca, stav za meditaciju. Simhasana — Simha = lav; asana = stav. Stav lava. Siršasana — Sirša = glava; asana = stav, položaj. Stoj na glavi, asana na glavi. Sita — Svež, hladan. Sitakari ili Sitkari — Vrsta pranajame za rashlađivanje organizma. Sitali — v. Sitkari. Sukna — Sreća, zadovoljstvo, ugodnost. Sukh-Purvak — Ugodna, prijatna pranajama. Supta-Vadžrasana — Supta = San, spavanje; vadžra = dijamant, munja, grom; asana = stav, položaj. Stav munje ili di­ jamanta. Sušumna — v. Nadi. Svatmarama — Pisac knjige „Hatha-Joga-Pradipika", klasičnog udžbenika Hatha Joge. Tha — v. Hatha. Trikonasana — Trikona = trougao; asana = stav. Stav trougla. Uddijana-Bandha — Uddijana = uzlet, polet; bandha = prepre­ ka. Vežba pranajame kojom se kontroliše kretanje prane u telu. Udždžaji — Ud = gornji, viši; džaja = pobeda, uspeh. Vrsta pra­ najame. Upanišade — Upa = pored, blizu; ni = dole; sad = sedeti. Znači sedeti pored guru-a da bi se slušala njegova predavanja. Naj­ starija filozofska dela Indije, deo Veda, koje se bave sušti­ nom, smislom i prirodom čoveka i univerzuma i njihovim međusobnim odnosom. Urdhva — Podignut, uzdignut, koji stremi naviše. 425

Ustrasana — Ustra = kamila, deva; asana = stav. Stav kamile. Utthita — Podignut, opružen, ispružen. Vadžrasana — Vadžra = munja; dijamant. Stav dijamanta ili munje. Vakrasana — Vakra = kriv, iskrivljen, uvinut; asana = stav. Stav uvijanja. Veda — Vid = znanje, mudrost. Najstarija dela indiske filozofije i književnosti. Sastoje se iz četiri glavna dela: Rigveda, Samaveda, Jadžurveda i Atharvaveda. Vedanta — Vedanta = kraj Vede. Jedan od šest sistema indiske fi­ lozofije. Vede — v. Veda. Vedanta filozofija — Indiski filozofski sistem nastao iz Upanišada. Viparita — Obrnut, okrenut, suprotan. Viparita-Karani — Viparita = obrnut, suprotan; karani = dejstvo, delovanje, efekat. Jedna od ukupno tri osnovne asane u kojima je telo u obrnutom položaju, sa glavom nadole. Vrikša — Drvo. Vrikšasana — Vrikša = drvo; asana = stav. Stav drveta. Vrksa — v. Vrikša.

426

SISTEMATSKI

REGISTAR

pojmova obrađenih u I knjizi „JOGA I SPORT" i u II knjizi „JO­ GA I ZDRAVLJE". — Brojevi uz pojedine pojmove obuhvaćene registrom označavaju brojeve stranica; pri tome, treba imati u vi­ du, da I knjiga „JOGA I SPORT" obuhvata stranice I — 224, dok njen nastavak, II knjiga „JOGA I ZDRAVLJE" obuhvata stranice 225 — 446 427

Abdominalno disanje v. Disanje donje Adenoidi 144 Agnisara Dhauti 244 Ajurveda 44 Akaša 54 Agrornegalija v. Rast nenormalan Alergija 38 Anatomija 26 Anderson V. G. (W. G. An­ derson) 202, 203 Apetit 83-95 — gubitak 144 Ardha-Bhudžngasan 152, 251 Ardha-Čandrasana I 251 Ardha-Čandrasana II 251 Ardha-HA-disanje 245 Ardha-Halasana 252 Ardha-Matsjendrasana 111, 138, 141 Ardha-Matsjendrasana I 252 Ardha-Matsjendrasana II 252 v. Jogi Bagavan Matsjendra Ardha-Salabhasana 156, 252 Ardha-Sarvangassana 253 Arterioskleroza 42, 52 Asana (-e) 18, 103, 107, 109-115, 116-118, 134-180 Astma 52 — lečenje 128 Ašram 12, 18 Bacanje koplja 193 Bacanje kugle 196 Bacil 45 Bakterija (-e) 44, 45 Bazedovljeva bolest v. Gušavost 428

Bhagavatam 242 Bhagavad-Gita 301 Bhastrika 72, 127, 245 Bhegasan 249 Bhudžangasana 110, 141, 151 Bhudžangendrasana 254 Biće — naše 30 Bipolarnost v. Polaritet Boks 197 Bolest (-i) 36, 45, 51 — duševne 37, 39 — infektivne (zarazne) 44, 151, 266 — mentalni uzroci 30-48 — negativne 38, 39, 246 — posledica naše nerav­ noteže 29 — pozitivne 38 — suština 12 — uzrok 122 Bolestan čovek 116 Bore — na licu 164 Branton (Brunton) 208, 226 Briga 39, 42 Bronhije (-jalna, -i) — astma 248 — katar 248 Bru-Madja-Drišti 175, 254 Bubrezi — kamen u 42, 152, 264 — lečenje 121, 141, 152, 174 — masaža 254 — oboleli 116, 122 — regeneracija 267 — poremećaj 144, 262 — pročišćavanje 156, 263

— spušteni 266 — zapalenje 38 Buda (Buddha) 236, 285, 368, ' 369, 375, 385 Cepanje klada 196 Cerebralana anemija 117, 175 Crevo (-a) — debelo 145 — katar 42, 117, 144, 147 —. lenjost 138, 147, 157, 264 — peristaltika 252 — poremećaji 144 — povoljno delovanje asane na rad 141, 258 — rad 119, 154 — regeneracija 267 Čakrasana 254 Čakre 31,42, 96-99 Čir — creva 38 — želuca 38, 43 Čitura 49 Čovek 33, 235 — negativan 35 — pozitivan 34 — savršen 37, 327 !>ah

— zadržavanje 70 Dalekovidost 122 Depresija v. Bolesti negativne Desni — recesija (povlačenie) . 122,

— razvoj psihički 163 Dhammapada 313, 326 „Dhandal i Bhaski" 192, 200 Dhanurasana 111, 141, 156 Dhritjasana 254 Dijabetes 52, 145, 156, 159, 174, 245, 259, 262, 267 Dijafragma 64, 65, 68, 119 Dijareja 42 Disanje 49-53, 59-72, 73, 74 — donje 61, 63, 119, 243 — gornie61,62, 121,244 — „HA" 129, 246 — „HA" ležeći položaj 130 — i ritam 27 — jogi 45, 54, 61,64, 66, 73, 123 — naizmenično v. Bhastrika — pročišćavaj uće 128, 249 — potpuno 121, 244 — regulisanie 103, 116 — ,,S" 249 ' — smetnje 249 — srednje 61, 63, 121,243 — vežbe77, 119, 136 — za jačanje nerava 129 Dizanje tegova 196 Dolasana 255 Duboko disanje 19, 69 Duh 121, 207 — čvrstina 248 Duhovna svežina 161 Duhovni razvoj 59, 149 Duševno stanje 46 Džalandhara-Bandha 246 Džanusirasana — u okomitom položaju 255 429

Dete

— u vodoravnom polo­ žaju 255 Dzi-Cuang 293 Dživa-Bandha 113, 178 Dživan Mukti v. Čovek sa­ vršen Džnanga Joga 18 Džuang Dzi 293, 391 Endrokine žlezde v. žlezda (e) Energija 33 — stvaralačka 136 E. H. v. Hojč Elizabet Ekapadahastasana 1 255 Ekapadahastasana II 255 Eter 55 Evropa 9, 21 Fakir (-i) 18 Fiksiranje nosnog korena v. Bru-Madja-Drišti Fiksiranje vrha nosa v. Nasagra-Drišti Flečer Horacije (Horace Fle­ tcher) 40, 90 Gandi Mahatma (Gandhi Mahatma) 294 Ganglije — masaža 254 Gađanie lukom i strelom 196 Gejts Dr (Gates) 40 Gimnastičke vežbe 18 Glad 84, 89 Glavobolja 128, 175, 253 Gojaznost 74 — bolesna 157 Gokarnasana 256 Gomukhasana 256 430

Gordost 138 Grip v. Influenca Grkljan 178 Grlo 178 — upala 128 Grudi — upale 52 Guru 19, 21, 23, 25, 48, 133 Gušavost 164 Gušterača v. žlezda (-e) Pankreas Hajlih Dr Robert (Heilig Dr Robert) 44 Halasana 111, 141, 172 Halasana varijanta 256 Hastapadangustasana 257 Hatha Joga 9, 18, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 29, 33, 44, 48, 49, 204, 210, 231, 240 — krajnji cilj i moguć­ nosti 24, 25 — vežbe 134 Hatha jogi 24 — i dugovečnost 24 — i osobine i sposobnos­ ti 25 Hemoroidi 117, 144, 162 Hilusi — lečenie 121, 156, 161 Hipnotizam — hipnoza 56 Hipofiza v. žlezda (-e) Hipohondrija 129 Hodanje četvoronoške 197 Hojč Elizabet 12, 208, 386 300, 301, Holf Hans (Holff Hans) 44

Hormoni 46 Hrana 85, 89, 90, 91 I. A. O. OM 247 Imunitet 45, 255 Indija 22, 24 Individualnost — i razvoj svesti 30 Indijska mitologija 27 Indijska mudrost 306, 386 Infekcija 51 Influenca 94, 128 Introspekcija 261 Iritirati 40 Isceljujuće snage 24 Iscrpljenost 174 Istina 286 Istok 21 Istrajnost 142, 252 Izdisanje v. Rečaka Izvlačenje vode iz bunara 199 „Ja" 22, 24, 27, 29, 34, 35, 47, 273 — njegovo ispoljavanje 28, 83 — njegova ravnoteža i neravnoteža 29 Jačanie volje i otpornosti 242, 243, 259, 262 Jama i Nijama 115 Jastikasana 257 Jedinstvo i borba suprotnos­ ti v. Ravnoteža suprotnosti Jeil (Yale University) 202 Jelo v. Hrana Jelovnik 206

Jesudijan Selvardžan (Yesudian Selvarajan) 235, 238— 240, 275, 276, 278, 280, 287, 289, 294, 295 399, 300, 302, 3 0 3 305, 311, 316, 320 Jetra — obolela 116 — povoljno dejstvo 121, 141, 156, 174, 259, 267 — poremećaj funkcije 144, 245, 264 Jezična pregrada v. Dživa-Bandha Jezik 87, 177 Joga — uopšte 9, 10, 12, 23, 39, 207 Joga-Mudra 111, 136, 141 Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu 257 Joga-Mudra varijanta I 258 Joga-Mudra varijanta II 258 Joga tela v. Hatha Joga Jogi 18, 19, 22, 23, 104 Jogi Bagavan Matsjendra 139 Jogi disanje v. Disanje, jogi Jogi Ramačarka 31, 32 Kaa-kaasana 258 Kalkulus — v. Bubrezi, kamen Kapalabhati 126 Kapalabhati varijanta 126 Karakterne osobine 327 Karlica 254, 257 Karma Joga 18 Katikasana 258 431

Kenedi E. Džon v. mršavost Kičma 249, 252 — jačanje 138, 256, 258, 261, 270 — krivljenje 141, 142, 174, 252 — krutost 152, 159 — očuvanje 141 — razvoj 175 — tegobe 256 — gipkost 136, 145, 149 156, 266 Kičmeni stub 99, 149, 151, 174, 254 — kao nosilac života 27 — kičmeni pršljenovi 174, 263 Kijavica 60, 113 — hronična 128 — lečenje 142, 144, 164, 264 Kineska mudrost 388 Klimakterijum 156 Košenje 197 Kolutanje očima 175, 177 Konasana 258 Koncentracija 9, 109, 126, 136, 259, 261, 264, 272, 327 v. Svest usmeravanje Kongestija 117 Konstipacija 154, 157, 207, 245, 252, 259, 262 Kosti 46 — gipkost 152, 251 Koža 51 Krajnici — lečenje 142, 144, 157, 161, 164 432

— uvećani 59 — zapaljenje 112, 178 Kristal — i polaritet 27 Krsta 149, 256, 257 — jačanje 257, 263, 269, 270 — umor 254 Krv 46, 68, 72, 121, 180 — navala v. Kongestija Krvni pritisak — visok 119, 122, 123, 125, 170, 178, 244 — nizak 125, 253 Krvni sudovi 162, 170 Krvotok 42, 111, 124 — osvežavanie 130, 161, 174 — pojačan 251 — poremećaji 52, 249 — ravnoteža 178 — smetnje 106, 245 Kukovi 256, 270 Kundalini 96-99 Kupanje — vazdušno 205 Lauliki Joga 259 Leđa 256 — povijena 260 — zamor 260 — jačanje 268 Lekari 233 Lhadje Tagpo 306 Limun 92 Lonavla 42, 52, 67 Loran Dr. v. Sazu Dr. Ljubomora 39 Ljutnja 39

Mačevanje 196 Madras 17 Mađarska 10 Mađioničarske sposobnosti 25 Mahabharata 309, 313 Mahabharatam 376 Maha-Mudra 259 Maharši Sri Ramana 276, 282, 290, 303, 310, 315, 321, 324 Majurasana 157 Mantra Joga 259 Mantrame 327 Masne naslage v. Masno tkivo Masno tkivo — na trbuhu i kukovima 174, 267 — skidanje sa kukova 154, 265 — skidanje sa trbuha 145 — sprečavanje stvaranja masnih naslaga u predelu kičme 251 Materica 145, 147 — spuštena 267 — zapaljenje 162 Matsjasana 113, 142 Matsjendrasana 141 v. Jogi BagavanMatsjendra Maunam 207 Medicinske nauke 25 Meditacija v. Svest usmeravanje Menstruacija — poremećaj 44, 157, 174 Mentalna — funkcija 127, 250 — aktivnost 156

Metabolizam 161 Misao (-sli) 56, 136 — koncentracija 57 — kontrola 210 — negativne 202 — pozitivne 202 Misaoni svet 21 Misticizam 9 Mogućnost potpune kontrole — nad pojedinim telesnim funkcijama 24 — nad sopstvenim telom 24 Mohan Singh 75, 78 Mokraćni mehur 145 Moždana anemija v. Cerebralna anemija Moždana malokrvnost v. Cerebralna anemija Moždani dodatak v.Žlezda (-e), hipofiza Mozak 166 — ćelije 271 — priliv krvi u mozak 253 — rad 175 Mršavljenje 74 Mršavost 79 Mungos — njegovo isceljenje 25 Murča 248 Nagon — održavanje vrste 31 — samoodržanje 31 Nasagra-Drišti 175, 254 Naša prava suština 30 — kao izvor života 31 v. „Ja", Naše pravo biće Suština čovekova Naše pravo biće 30 433

v. „Ja", Suština čovekova Natapadasana 260 Nataradžasana 261 Natašira-Vadžrasana 261 Nauli 111, 147 Nazeb 264 Nečista koža 245 Nepce 84 Nervi 138 — jačanje 249, 252 — opuštanje 250 — vratni 178 Nervni sistem 45, 113 — delovanje 141 — centri 170 — otpornost 129, 246 — smirivanje 124, 136, 244, 263 Nervoza 249, 269 Nesanica 249, 263 Neurastenija v. Bolesti negativne Niče 236 Noge 257, 262 — jača 268 Nos 59, 60, 61, 206 — upala 128 — zapušen 254 Oboljenje v. Bolest (-i) Očajanje 40 Oči — regeneracija 265 — zamorene 177, 268 Odlučnost 142, 252, 258, 261, 262, 264, 268 Odmaranje 178, 180, 187 Opstipacija v. Konstipacija 434

Organi — probavni 157 —- trbušne duplje 138, 144, 149, 253-256, 259, 264, 266, 267 — unutrašnji 68, 246, 259, 261 Orijentalna mistika 9 Osećanje — dobro 40 — ravnoteže 154 — ustalasano 40 Osoba — starija 168 Otpornost 60, 246, 248, 249 Ozlojeđenost 40 Padahastasana 111, 145 Padangustasana 261 Padmasana 127, 134 Pankreas v. Žlezda (-e) Paracelzus 44 Paršva-Bhunamanasana 261 Paršva-Padakalanasana 262 Parvatasana 262 Pasčimotana 111, 141, 144 Pavanamuktasana 262 Pavanamuktasana u sedećem stavu 262 Patandžali 379 Pel prof. 42 Pestaloci (Pestalozzi) 208, 385 Piće — temperatura 87 Pleksus Solaris 126, 137, 144, 156 Plivanje — jogi 78, 80 — kraul 79

Pluća 68, 69, 112 v. Bolesti pozitivne — obolela 116, 122 — lečenie 121, 124, 126, 161 — katar 248 Podrhtavanje — ruku 129 — glave 129 Podsvest 200, 260, 327 Polaritet 27 Polne žlezde v. Žlezda (-e) Polni organi 145, 163 Polucija 149, 163 Pokretanje očiju 175 Poremećaj u organizmu — sprečavanje 24 — nervni 36 Poslovica (-e) — indijske 306 — kineske 306 Poter (Potter) 75 Potpuno vladanje — ostalim organima 24, 26 — radom srca 24, 26 — sistemom žlezda sa unutrašnjim lučenjem 24 — telom v. Telo Potsticaj — negativni 39 Pozitivna i negativna energi­ ja v. Strujanja, pozitivna i negativna Pozitivna i negativna stanja — kao posledica pozitiv­

nog i negativnog struja­ nja 27 Pozitivni i negativni polaritet v. Polaritet Poznavanje tela 26 v. Svest usmeravanje Prana 54-58, 60, 89, 90', 108 Pranajama (vežbe disanja) 57, 66, 67, 80, 107, 116-118 119-133 — ugodna 127 — sedam malih vežbi 130 — protiv nedostatka da­ ha 248 — sa masažom grudi 248 — solarnog pleksusa 248 Pranajama ugodna v. Sukh-Purvak Priroda 51, 83 Probava — lenjost 110 — poboljšanje 119, 267 — poremećaj 110 — sistem 110 — smetnje 106 — vladanje 104 Proliv v. Dijareja Prostata 145 Prosvešćivanje v. Prožimanje svešću Svest, usmeravanje Prožimanje svešću 24, 28 Psiha 45, 46 Psihička Joga 25 Psihičke snage 21 Psihičke centri — buđenje 260 Psihijatri 233 435

Psiholog 44 Pubertet 162 Puraka 124 — fizički 34 — umni 34 Radža Joga 18, 99 Ramakrišna Sri 236, 283, 292, 296, 297, 304, 307, 322 Ramena — jačanje mišića 256 — uska 52 Rast — nenormalan 42 Ravnoteža 258, 261 — pozitivnih i negativnih strujanja uslov savrše­ nog zdravlja 27, 29 — suprotnosti u čoveku 28 Razmišljanje v. Svest, usmeravanje Rečaka 124, 125, 126 Reumatizam 92 — bolovi 256 Ritam — kao pulsiraj uća veza polova 27 Rodopsin jodidi 40 Ruka — jačanje mišića 256 — snaga 203 Rvanje 199 Sabhapatti Svami 381 Salabhasanalll, 112, 141, 154 Samadhi 99 Samodisciplina 23 Samopoznavanje 23 v. Samosvest, samopoz­ navanje, Ja 436 Rad

Samopouzdanie 129, 142, 252, 257, 268 Samostalnost 265 Samosvesna osoba 28 Samosvest 25, 27 — moć 103 — nedovoljna 29 — povećanje 29 — razvoj 30 v. Ja, Samadhi Sankaracharya 291 Sarpasana 263 Sarvangasana 112, 113, 159, 206 Sarvangasana varijanta 263 Savasana 178-189, 210, 263 Saveti — korisni 205 Savršeno zdravlje 23, 27 Savršenstvo — kao ravnoteže suprot­ nosti 28 Sažu Dr (Sajous) 41, 42 Seks 67 Seksualna energija — sublimacija 267 Seksualnost — preterana 43 Sidhasana 127, 136 Sigurnost 244, 257,. 258, 268 Simhamudra 113 Simhasana 177, 264 Siršasana 112, 114, 164 Sistemi Joge 23 Sitali 249 Sitkari 250 Slezina 141 — lečenje 121, 174 — poremećaj funkcije 144 — regeneracija 267 Slaboumnost 59

— kod deteta 164 Smrzavanje 106 Snaga (-ej 57 — pozitivne, negativne, regulisanje 157 — stvaralačka 34, 193 Spavanje 205 Spiritizam 9 Spokojstvo 244 Srce 111, 162 — leći 119, 121, 161, 180 — mana 42 — obolelo 116, 122 — polaritet i ritam 27 — prošireno 122 — rad 104, 244 — slabost 60 — smetnje u radu 250 — tegobe 268 Sreća 11, 22, 29 Stambhasana 264 Starenje 122 Starost 163 Stav lava v. Simhasana Stav lotosa v. Padmasana Stavovi tela v. Asana (-e) Stepen svesnosti — čoveka 28 — pojedinih organa 26 v. Svest Stomak — funkcija 144 — poremećaj 144 Strah 39, 40, 41, 42, 43, 56, 248 —od smrti 43 Strpljenje 240 Strujanja

— pozitivna i negativna 23,27,28,29,31,45, 124 207, 244, 255 — ravnoteža 127, 142 Sukh-Purvak 127, 259 Sunčanje 185 Sunčeve pege — polaritet i ritam 27 Supta-Vadžrasana 138 Suština — čovekova 12 Suština Joge 23 Svemir 27 Svest 37, 202, 240 — buđenje 105 — širenje 27 — prosečnog čoveka 28 — stvaralačka snaga 103-108 — usmeravanje 21, 26, 27,29,71, 103, 106, 178,' 210, 211, 271 — zajedno sa snagom vo­ lje 26 v. Stepen svesnosti, samosvest Šarlah v. Bolest (-i) pozitivne Šećerna bolest v. Dijabetes Šekspir (Shakespeare W.) 386 Šišarčasta žlezda v. Žlezda (-e), epifiza Šiva 27, 109 Škola Joge v. Ašram Štitnjača v. Žlezda (-e) Šuljevi 437

v. Hemoroidi Švajcarska 10 Tabani — ravni 123, 271 Tadaghi-Mudra 264 Tagore R. 396 Tajna — ljudske psihe 22 — o čoveku 11, 12, 22 — stvaranja 27 Tajna postojanja 22 Telo 45 — gipkost 263, 271 — i psiha 21, 24 — potpuna kontrola nad 24 — povećanje toplote 128 — skladno 255, 256 — zdravlje 260 Ten 250 Tifus v. Bolest (-i) pozitivne — bacil 45 Tiroidna žlezda v. Žlezda (-e), Štitnjača Tiru Valluvar 288, 388 ' Tkivo — zdravo 110 Toksini 128, 241, 249 — eliminacija 250 — smrtonosni 250 Trans 25 Trataka 265 Trbušno disanje v. Donje disanje Trčanje Trikonasana 149 Trikonasana varijanta 265 Trovanje 438

'— plinom 129 Tuberkuloza 43, 52, 67 v. Bolest (-i) negativne Tuga 39, 42 Tulsidas 392 Uddijana-Bandha 111, 145 — u čučnju 266 — varijanta 266 Udisanje v. Puraka Učenik (-ci) Joge 23 Učitelj (-i) Joge v. Guru Ugodna pranajama v. Sukh-Purvak Um 55 Univerzum v. Svemir Upanišade 277, 284, 387 Upravljanje svesti v. Svest, usmeravanje Urdva-Pasčimotanasana 267 Usta 60, 61 Ustrasana 267 Uttha-Džanusirasana 267 Uže — penjanje 197, 199 — potezanje 199 Vadžrasana 268 Vadžroli-Mudra 268 Vakrasana 111, 141, 142 Vakrasana varijanta 268 Varenje v. Probava Vedanta 49, 55, 388 Vede 85 Vene 112, 161

— proširene 42, 117, 162, 271 Veldješi Dr Franc (Volgyesi Dr Franz) 44 Vežbe — držanja 18 — joge i neophodnost kompetentnog učitelja 116 — plan praktičnih vežbi 117, 210 — usporenim tempom 193 Vežbe stomaka i nožnih miši­ ća 269 Vežbe stopala 270 Vežbe za jačanje kičme 271 Vežbe za jačanje očiju v. Bru-Madja-Drišti, Nasagra-Drišti Vid 175 — oslabljen 177 Vidovitost 99, 172 Viparita-Karani 111, 112, 113, 114, 163 Viparila-Karani Varijanta 271 Višnu 96 Vivekananda Svami — misli 237, 275, 279, 281, 283, 284, 285, 286, 288, 291, 295, 298, 302, 312, 317, 321, 323 Vrat — masaža 254 — ukočenost 142 Vrtoglavica 144, 164, 172, 178, 253 Zakoni — duha 28 — tela 28

Zamor 247, 249, 251, 253, 268 Zando Ojgcn (Sandow Eugen) 203 Zapad 12, 21 Zatvor v. Konstipacija Zavisnost tela od psihe (i ob­ ratno) 24 Zdravlje 57 — borba za 12 — glavni preduslovi 29, 33, 205 Zemlja 27 Zglobovi 253, 270 Zimljivost — suzbijanje 130 Zračenje (-a) — našeg „Ja" 28 — negativna 159 — pozitivna 159 — životnog stanja 28 — zemlje 205 Zubi 45, 46, 90, 206 Želudac — kiselina 43, 259, 264 — lenj 259 — pun 117 -— regeneracija 267 — spušten 147, 266 Živci — leđni 175 v. Bolest (-i) pozitivne zapaljenj e Živčani sistem — trom 138 Život 33 — kao manifiestacija na­ šeg „Ja" 28 — kao posledica polari439

teta i ritma 27 — univerzuma 27 Životinja — i glad 86 Životna energija v. Životna sila, Strujanja Životna sila 24, 31, 32, 33, 38, 248 v. Strujanja Životna snaga v. Životna sila, Strujania Žlezda (-e) — epofiza 42, 113 — grudna 156, 161, 163 — hipofiza 42, 113 — nadbubrežne 42, 113, 156, 179

Žuč

— pankreas 141, 159, 174, 259, 267 — polne43, 113, 156, 174 — sa unutrašnjim luče njem 41, 42, 46, 76, 113. 121, 125, 156, 175 — štitnjača 42, 59, 113. 122, 125, 142, 152, 156, 161, 162, 184, 252, 271 — u nosu 126 — usne 161 — vratne 178 — kamen u 42, 264 — lečenje 121 — oboljenje 122

440

POPIS DELA KONSULTOVANIH OD STRANE AUTORA The Complete Works of Swami Vivekananda, Advaita Ashrama, Mayavati Almora, Himalaya, India. Gespraehe auf den Tausend Inseln von Vivekananda, ehem. Raschet Verlag, Zurich. Die Schonsten Upanisehaden, ehem. Rascher Verlag, Zurich. Die Bhagavad Gita von Dr F. Hartmann, Bucher der Schatzkamm£r. Talks with Sri Ramana Maharshi, T. N. Venkataraman, Sri Ramanasrama, Tiruvannamalai, S. India, India. 'srama, Tiruvannamalai, S. India, India. Worte des Ramakrischna, Rotapfel Verlag, Erlanbach/Ziirich. Das wahre Buch vom sudlichen Blutenland, von Dschuang Dsi, Jena :Verlag. Gitanjali von R. Tagore, Hyperion Verlag, Freiburg im Breisgau. Dhammapada, ubersetzt von Dr M. Muller, aus „The Legacy of India", herausgegeben vom G. T. Garrat. Mahabharatam, Bucher der Schatzkammer. Tiru Valluvar, herausgegeben in Madras/Indien. Selbsterziehung durch Yoga, S. Yesudian, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz. Raja Yoga, Yesudian/Haich, Fankhauser Verlag, Thielle/Schweiz. Srimad Bhagavatam, ubersetzt von Swami Prabhavanda, G. P. Putnam's Sons, New York. The Legacy of India, published by G. T. Garrat, England.

LITERATURA konsullovana lokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak) 1. Yesudian S. u. Haich E.: Sport und Yoga. Drei Eichen Verlag. Engelberg/Schweiz — Munchen, 1975. 2. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1959. 441

3. Yesudian S.: Hatha-Voga Ubungshuch. Fortsetzung von „Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen — Engelberg, 1976. 4. Yesudian S.: Yoga Week by Week. Exercises and Meditations for all the Year Round. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1975. 5. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga — Yoga Dipika. G. Allen & Un­ win, Ltd. London, 1965. 6. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physi­ cal Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966. 7. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath; L. N . F o wel & Co., Ltd. 20th Ed. London, 1960. 8. Lysebeth A.: Učim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b.'.g. 9. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala. Bombay, 1956. 10. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb, 1980. " 11. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO „Partizan". Beograd, 1980. 12. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1979. • 13. Shrimad-Bhagavad-Gita. With Text, Word-for-Word Translati­ on, English Rendering, Comments and Index. By S. Swarupananda. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967. 14. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. I— VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 1962—1964 (Se­ lektivno). 15. Yesudian S. u. Haich E: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag. Engelberg-Miinchen, 1975. 16. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag. Miinchen, 1976. 17. Radakrišnan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit, Beograd, 1964/1965. 18. Ramacharaka Y..- The Philosophies and Religions of India. I . N. Fowler & Co., Ltd. London, 1936. 19. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidya Bhavan. Bombay, 1966. 20. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsworth, 1974. 21. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrit Dictionary. K. B. Obawale. Bombay, 1955. 442

22. 23. 24. 25. 26. 27.

Bošković Dr M. S.: Anatomija čoveka. Deskriptivna i funkcio­ nalna. XIII izd. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1980. Kostić Dr A.: Višejezični medicinski rečnik. (Lexicon medicum polyglottum). Ill izd. Institut za struč. usavrš. zdravstvenih rad­ nika. Beograd, 1976. Rothenberg Dr E. R.: Nova ilustrovana medicinska enciklopedi­ ja. Praktični savetnik. Tom 1. — 4. Izd. Jugoslavija. Beograd, 1978. Matica srpska — Matica hrvatska: Rečnik srpskohrvatskog knjiženog jezika. Knj. I—VI. N. S a d — Zagreb, 1967-1976. Vujaklija M.: Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd, 1966. Parr/Murphy Combs C, .M. D.: illustrated Medical Dictionary. Consolidated Book Publishers. New York-Chicago, 1971.

Knjige za vaš

uspeh u životu...

• I VI MOŽETE IMATI SUPER PAMĆENJE Kako višestruko povećati svoje pamćenje i sposobnost učenja • JOGA I SPORT Kako steći i očuvati dobro zdravlje tokom celog života

OPŠIRNIJE NA STR. 445 I NA ZADNJOJ STRANI KORICA!

NARUČITE NA ADRESU:

S. Yesudian — E. Haich: „JOGA I SPORT" Kako steći i očuvati dobro zdravlje tokom celoga života. Kompletan, praktičan i veoma pristu­ pačan priručnik HATHA JOGE, drevne i širom sveta potvrđene, je­ dinstvene umetnosti Istoka, pomoću koje možete uvek biti telesno i du­ hovno ZDRAVI. Ko ovlada Hatha Jogom, vladaće i svojim TELOM I DUHOM i iskori­ stiti njihove OGROMNE POTENCI­ JALE. Knjiga sadrži sve potrebne metode za dovođenje tela i duha u njihovo prirodno, pravo stanje: ZDRAVLJE — SNAGA — LEPOTA — MIR. Pomoću specijalnih vežbi Hatha Joge, nazvanih Dhandal i Bhaski, možete steći i održati lepu liniju, razviti lepo, zdravo i harmonično telo i očuvati mu svežinu i privlačnost, i to bez ikakvih sprava i medikamenata. IZ SADRŽAJA: Šta je Hatha Joga? — Svaka bolest ima mentalne uzroke. — Naša najveća greška: mi ne znamo disati! — Šta je Prana? — Plivanje za savršenu regulaciju disanja. — Civilizovani apetit. — Lekovito dejstvo drevnih asana. — Pranajama i asane — tajna dugoga života. — Čudotvor­ no dejstvo vežbi sporih pokreta. — Stvaralačka snaga svesti. — Plan prak­ tičnih vežbi za 21 sedmicu. Ko želi TELESNO ZDRAVLJE, LEPU LINIJU, PSIHIČKU SNAGU I MIR treba da prouči ovu veoma rasprostranjenu knjigu, prevedenu na 19 jezika sveta u preko 2 miliona primeraka. Cena Din. 4 0 0 . — džepni format, 224 str. (latinica), 72 ilustracije, na finom ofset papiru sa koricama u dve boje. komplet (obe knjige „JOGA 1 S P O R T " i „JOGA I ZDRAVLJE" zajedno) — Din. 700.445

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful