VISOKA EKONOSMKA ŠKOLA U LESKOVCU

SEMINARSKI RAD TEMA:AGRESIJA I AGRESIVNOST

Mentor

Student

1

SADRŽAJ

2

Na razvoj deteta utiču: 1. psihijatrije. jer je ona oduvek bila prisutna u životu ljudi i životinja. Agresija sa najkobnijim posledicama po telesni i duŠevni razvoj je ona koja se ispoljava u porodici. psihologije. Pošto se sa agresivnim ponašanjem srećem na svakom koraku. Zbog svog velikog značaja agresija je postala predmet proučavanja mnogih nauka: antfopologije. ova pojava postala je predmet i mog posebnog interesovanja i predmet maturskog rada. prvenstveno porodica. Savremeni i civilizovani svet u kome živimo preplavljen je talasom agresije i destruktivnog ponašanja. pa i karakter. sociologije. faktor sudbine. 3. filozofije. ali ne bez razloga. 3 . itd. vere i ljubavi današnjeg čoveka i mnogi drugi lični drustveni faktori. itd. razne skolonosti. zatim vršnjaci. škola. nasleđe od kojeg zavise osobine ličnosti. masmediji. gubitak nade. 4. lična aktivnost. 2. društvena sredina.UVOD O agresiji se veoma mnogo govori.

Levin to naziva »zdravom agresivnošću«. Definicije ovih pojmova razlikuju se od autora do autora. Agresivno ponašanje ispoljava se u napadu na druge osobe sa namerom da im se nanese šteta. 3. u smislu tendencije za dominiranjem. Potiče od latinske reči ad što znači »prema ili ka« i reči gradus što znači »korak«. koja se izjednačava sa crtom ličnosti označenom kao aktivizam. klase kulture.POJMOVNO ODREĐENJE Termin »agresija« latinskog je porekla. biznisom. ali i slučajevi kada agresiju ili auto agresiju treba lečiti. u smislu tendencije ka destruktivnosti i razaranju drugih osoba ili objekata ili ka autodestruktivnosti (uništavanju samoga sebe). u smislu tendencije ka aktivnosti. koji ne nailaze na suprodstavljanje drugih ljudi.agresivnost je relativno postojana crta ličnosti tj.agresija je ispoljavanje agresivnosti u odredenom vremenskom periodu. a W. 4. u smislu inicijative da se realizuju lični ciljevi ili interesi. 2. jer je u ratovima kretanje napred značilo napad.Dougal »borbenošču«. Iz iskustva znamo da je za bavljenje sportom. Mnogi autori razlikuju pojmove: agresivnost. U prevodu agresija bi značila kretanje napred. Prema G. itd. politikom. Termin agresija i agresivnost upotrebljavaju se u različitim značenjima: 1. policijskim i vojnim poslovima i nekim drugim delatnostima neophodna prilična doza agresivnosti. ublažavati ili na nju preventivno delovati. sam termin agresivnosti i agresije zavisi od shvatanja značenja ova dva pojma.Kaporu (1979) za psihologiju je značajno da se naučno odredi upotrebna vrednost ova dva termina. trajna osobina ili stanje ličnosti. zajednice. kolektiva. Reč agressio poprimila je značenje napada.agresivitet podrazumeva trajnost ispoljavanja agresivnog pnašanja. grupe. agresija i agresivitet: . koja u stvarnosti može. što je psihologija nauka. ali i ne mora da bude naneta. pa je neophodno da se ovi pojmovi precizno (operacionalno) definišu kako bi se mogli ne samo opisati nego i meriti. Svako društvo raspolaže sankcijama protiv agresivnog ponašanja. Svedoci smo da i 4 . kod osoba čija je crta ličnosti sklonost ka dominiranju. .Mc. preduzimljivosti i energičnosti. . jer postoje slučajevi kada ove pojave treba favorizovati (podsticati). pre svega zato: 1. u smislu tendencije da se ostvare lični interesi uprkos protivljenju drugih ljudi. 5. 2. Šta će se smatrati agresivnošću i agresijom zavisi od sistema vrednosti pojedinca. ali mnoge grupe direktno ili indirektno podržavaju određene oblike agresivnog ponašanja.M.

drugih. uslovi sredine i učenje u međusobnoj interakciji? INSTIKTIVISTIČKO SHVATANJE AGRESIJE I AGRESIVNOSTI Sva istraživanja instikata posle Čarlsa Darvina počivala su na njegovoj teoriji evolucije. O agresivnim motivima možemo da govorimo samo onda kada naše agresivno ponašanje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili da mu nanese štetu. jer se smatra da je to društveno neprihvadjivo. motive i želje. čiji su predstavnici Sigmund Freud i Konrad Lorenc. u kome mi živimo. tj. 5 . a suzbija i kažnjava isto takvo ponašanje kod devojčica. prvenstveno socijalnih faktora. agresivnog osećanja i 3. da li se ispoljava postupcima koji su otvoreni i uočljivi na štetu drugih ludi ili postoji samo želja da neko bude povreden. agresivnog impulsa. 2. Mnogi autori smatraju da je prirodna i urođena reakcija ljudi da agresivno reaguju kada su napadnuti ili kada su sprečeni da ostvare svoje intenzivne potrebe.patrijahalno društvo. Mnogi naučnici su sebi postavili pitanje:Da li je agresivnost kao pranagon ukorenjena u svakom ljudskom biću ili postoji u karakteru kao individualno svojstvo koje ne mora da ima svaki čovek? Takođe su postavili pitanje:Da li je agresivno ponašanje isključivo ili prvenstveno stečeno. naučeno. ili na njegov razvoj utiču istovremeno nasledni faktori. odnosno kada osoba nalazi zadovoljstvo u samom agresivnom aktu. često toleriše ili podstiče agresivno ponašanje dečaka. Prema N.Rotu (1971) pod agresivnošću se podrazumeva ponašanje čija je namera da nekoga povredi ili da mu se nanese šteta. izvor agresivnog ponašanja je u instinktima.I za neoinstinktiviste. 2. Neophodno je da razlikujemo agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva i težnje da se agresivno postupi. Willam James (1890) i William Mc Dougal (1913 i 1932) govore o tome da svaki individualni instinkt motiviše odgovarajuće oblike ponašanja. Da li će doći do agresivnog postupka zavisi od: 1. i to nezavisno od toga: 1. da li je ta namera postojala od samog početka ili se javila tek tokom reagovanja na neku situaciju.

Eros i Tanatos javljaju se međusobno isprepletani. Sloj intelektualaca. Iz ega se. natočito je podložna iskušenjima Tanatosa i njegovom 6 . Ego usklađuje zakone instikta sa zakonima spoljašnjeg sveta. 3.Instinkti izviru iz potreba i urođeni su. Frojd je bio pristalica dualističkog shvatanja po kome su uvek međusobno suprotstavljene dve osnovne sile. koji sam po sebi nije erotičan i u okviru kojeg se odvija reprodukcija čoveka dok se pod Tanatosom. zadovoljenje). Institucionalizovano nasilje nad ljudima svedoči o uspelom prerušavanju Tanatosa u Eros.). Ego se razvija iz ida i on je slab u odnosu na njega. 2. svoj cilj (uklanjanje neprijatnog stanja tj. a naročito teži da se preodene u oblik Erosa. a izvor im je u idu. U njemu vlada princip zadovoljstva. svoj izvor (uzbuđenje koje nastaje u telu). identifikacijom sa roditeljima. psihološkom-ego i socijalnom. To je konstantna sila koja se može vezivati za razne objekte. žeđ. Oni sačinjavaju duševnu energiju ličnosti. Da bi se ostvarile želje ida potrebno je da se angažuje ego koji ima dodira sa spoljašnjim svetom. spoljašnji objekat kojim se vrši zadovoljenje (oblici ponašanja koji vode zadovoljenju itd. Id ne poznaje ni moral ni logiku. Tanatos po pravilu ne istupa u svojim otvorenim oblicima već se lukavo prerušava. Id je najstariji. Oblik energije pomoću koje oni deluju zove se libido. a naročito seksualne i agresivne. a instinktivne težnje su slepe. sa njihovom složenom mentalnom aparaturom. Njihov psihološki predstavnik je želja. Oni su pokretački faktor ličnosti i imaju selektivnu kontrolu nad ponašanjem. podrazumeva težnja čoveka da se vrati u neorgansko stanje. Prema Sigmundu Frojdu svaki instinkt ima: 1.superego. prisutno pri rođenju i instinkte. On teži da izbegne bol i neprijatnosti i želje su jedina realnost sa kojom dolazi u dodir. iz koga potiče agresivni nagon. ali on ima dužnost da koči impulse koji dolaze iz ida. Instinkt života (glad. On je u početku poreklo agresije tumačio kao odgovor na frustraciju seksualnog nagona. Da bismo razumeli instinktivističko shvatanje agresije Sigmunda Frojda moramo se upoznati sa tri komponente ličnosti: biološkom-id. izdvaja superego. Cilj instinkta je zadovoljenje. Eros treba shavtiti kao stvaralački princip. Frojd je poklanjao malu pažnju agresiji sve dok je smatrao sda čovekom vladaju dve glavne snage: libido (seksualnost) i instinkt samoočuvanja. Naime Frojd je uočio da i Eros može koristiti instinkt smrti (to je sadistička komponenta u Erosu ). seks) služi održanju života i razmnožavanju. zatim između Erosa (instinkta života) i Tanatosa (instinkta smrti). On sadrži sve što je nasleđeno. Superego dobija energiju iz ida. Ta dihotomija postojala je prvo između libida i instinkta samoočuvanja. dok id teži samo ka zadovoljenju. Isto tako instinkt smrti može koristiti i sopstveno pražnjenje u vidu agresije. nesvesni deo ličnosti i izvor energije.

socijalno prihvaćene i cenjene motive). onda se seksualni elementi pretvore u simptome. Kada instinktivni impulsi. a agresivni se izdvoje i ispoljavaju kroz osećaj krivice i destruktivnosti. U stvari. da se sa tom osobom posvađamo ili potučemo. ne budu uspešno potisnuti. pa se objekat ne uništava. determinišu fizičke sile. međutim. Za njega je agresivnost. a da kod ljudi postoji podsvesna želja za smrću. Uvid je faktor koji donosi promene u naboju energije i pravcu tih sila. Po Hartmanu agresija i seksualnost su u funkciji ida.prerušavanju. koja je proizvod instinkta smrti. Čovekova želja za vlastitom smrću blokirana je snagama erosa. pre drugih. pa i agresivno. pa se ona ispoljava na način koji je socijalno prihvatljiv. Ukoliko se agresivna energija ne neutrališe i ne oslobodi na društveno prihvatijiv način. pa se on bori za svoj opstanak. Modifikacija se događa fuzijom (spajanjem) sa libidom. ne postoje empirijski dokazi. jer se kroz agresivnost oslobada tenzija izazvana nezadovoljenim nagonom. a ispoljavaju se u sadizmu i mazohizmu. H. Za njega jedini cilj agresivnog nagona nije destrukcija objekta. da se povučemo i nikada sa njim ne progovorimo ni jednu reč. U celoj prirodi vlada princip konstantnosti. pod čijim uticajem organska materija teži da se vrati u anorgansku. Sile adaptacije ne dozvoljavaju uništenje objekta. Instinkt smrti može biti povezan sa libidom i tada se pretvara u impulse koji su bezazleniji. 7 . koji u sebi sadrže i Eros i Tanatos. do agresivnog napada dolazi kada akumulacija agresije u organizmu pređe određeni nivo. 2. čime se može objasniti lakoća sa kojom intelektualci postaju. Mnogi psihoanalitičari odbacili su njegovu teoriju instinkta smrti. u stvari agresivnost usmerena napolje (protiv drugih objekata). koja je u stvari cilj života. Na primer. U tom napadu nalazi se zadovoljstvo.Harmann i Ana Freud (1949) smatrali su da se agresivna i seksualna energija neprekidno stvaraju u organizmu. Njenom neutralizacijom dolazi do sublimacije (transformisanje energije neprihvatljivih nagona u prefinjene. dolazi do agresivnog napada na druge osobe. jer uništiti objekat znači ostati sam. agresori i žrtve. pa traži da se agresivni nagon modifikuje. Za njegovu teoriju. ali su prihvatili agresivni impuls kao drugu stranu seksualnog instinkta. U stvari ego se identifikuje u odnosu na konflikt. ako prema nekome osećamo agresiju možemo reagovati na nekoliko načina: 1. karakter tih sila je delom nesvestan. To je hidraulični model o poreklu agresije. Frojd je smatrao da sva živa bića nastaju delovanjem kosmičkih sila na neorgansku materiju. Prema Frojdu svako ponašanje.

Agresija je nasledno zlo čovečanstva. u šta spada i uvodenje socijalne hijerarhije i odbrana ženke (K. Zato je čovek izmislio veštačka oruđa i oružja koja imaju izuzetno veliku moč ubijanja. osmeh pri pozdravljanju. a nisu štetne za vrstu. jer nema drugih osoba na koje mogu usmeriti agresivno ponašanje. Taj novi oblik agresije ispoljava se u obliku simboličkih i ritualnih kretnji koje imaju istu funkciju. posle izvesnog vremena. izborom »boljeg čoveka«. O agresivnosti. smrzavanja i divljih zveri. radi zaštite i održavanja vrste. On je kasnije pokusao da dopuni svoje shvatanje agresivnosti. ljudi u polarnoj ekspediciji povezani prijateljstvom i poslom. a imaju jaku potrebu za takvim ponašanjem. Lorenc govori o dve vrste agresije: 1.Lorenc. Ona će se ispoljiti nezavisno od toga da li postoji odgovarajući spoljašnji stimulans.). 1964. rogovi. Da bi se agresivno ponašanje ispoljilo neophodno je prisustvo organizma iste vrste. itd. došao je do zanimljivih zaključaka. Po njegovom mišljenju izvor agresivnog ponašanja je u urodenom agresivnom instinktu koji je veoma moćan i važan za održavanje jedinke i vrste. Na to su mnogo uticali ratovi. koji su se vodili izmedu neprijateljskih susednih plemena. Agresivnost je reakcija na »urođenu« unutrašnju razdražljivost. Na primer. U toku evolucije jedne vrste ubilačka agresija jedne vrste pretvorila se u agresiju koja ima zaštitničku funkciju. npr. itd) kod njega su se slabije razvijale forme inhibicije agresivnosti. razni dobri maniri. nego kod životinja. postoji i kod ljudi. agresivno ponašanje koje ima svoj izvor u instinktu. koji im stoji na raspolaganju. one jače razvile. Ona ispoljava tu funkciju tako što raspodeljuje jedinke jedinke neke vrste na ograničenom prostoru. kopita. Konard Lorenc (1870).3. istražujući ponašanje životinja. Međutim. a ne kada je agresivnost samo sredstvo da bi se ostvarili neki drugi ciljevi ili zadovoljile neke druge potrebe. kada se u neurološkim centrima nagomila dovoljno specifične energije za instinktivna dela (hidraulički model). Po Lorencu. koja je izraz urođenog instinkta. Ali po 8 . intraspecifična agresija je agresija unutar jedne vrste. Pošto čoveku nedostaju prirodna oruđa za ubijanje pripadnika svoje vrste (kandže. ponašaju se agresivno jedan prema drugome. kod kojih su se tokom filogenetskog razvitka. da pomerimo agresiju sa nje na neku neživu stvar (na primer da razbijemo čašu) ili na neku drugu osobu. pušenje »lule mira«. i kod čoveka postoje neke forme inhibicije agresivnosti. Znači da je agresivno ponašanje uvek društvena aktivnost. Iz njih su se razvile »ratničke vrline« i danas veoma cenjene u nekim kulturama. interspecifična agresija je agresija između pripadnika različitih vrsta. itd. Ona se pojavila kad su ljudi nadvladali strah od gladi. koja traži rasterećenje. a njena funkcija je podržavanje opstanka vrste. nastalo kao posledica intraspecifične selekcije (selekcija unutar iste vrste) koja je delovala na naše predke pre oko 40000 godina. 2. čije je poreklo instinktivno. možemo govoriti samo onda kada se ona nužno pojavljuje i kada je cilj za sebe.

Besmisleno je takvu tvrdnju zasnivati na instinktu. Prema E. jer ih je teško potvrditi. Uopšteno govoreći Lorencova glavna metoda sastoji se u analogijama. Zato je apsurdno tvrditi da čovek mrzi tamo gde je voleo.Fromu (1973) istina je da se ljubav ponekad pretvara u mržnju. Ali i za Frojda i za Lorenca zajedničko je shvatanje da je potiskivanje agresivnosti veoma nezdravo. ako bude agresivno. a ne ljubav. Takvo ponašanje zasnovano je na instinktu i analogno je ponašanju životinja. From posavlja pitanja: da li ugnjetavani mrzi ugnjetavača. misli i radi na način koji se pokazao uspešnim u postizanju onog što želi. da li majka mrzi ubicu svog deteta. Prema Lorencu. na odbranu potomstva i stalno posle izvesnog vremena. To znači da neljubav izaziva mržnju. On tvrdi da i kod ljudi ne postoji ljubav bez agresije i da čovek može mrzeti samo tamo gde je voleo. bez obzira na potrebu za hranom.Buss (1961). Kada bi se agresivno ponašanje javljalo bez obzira na situaciju u kojoj se živo biće nalazi. zato jer su ih voleli ili ih još uvek vole? Osnovne postavke Lorencove teorije nisu potvrđene. Prema Lorencu lično prijateljstvo i povezanost nalazimo samo kod životinja sa dobro razvijenom intraspecifičnom agresijom. pa je malo verovatno da je selekcija uzrok održavanja visoke učestalosti agresivnosti kod ljudi. iako to retko priznaje. Prema E.mišljenju nekih autora. koji počiva na analogiji s pticama i ribama.H. Ako dete otkrije da će mu neko dati ono što želi. međutim bilo bi tačnije reći da se menja povređeni narcisoidni karakter osobe koja voli. koja je veoma sumnjiva. Covek će postati sklon 9 . Prema biheviorističkom shvatanju. aii njegov argument. na zaštitu svoje teritorije. U analizi agresivnog ponašanja nije važna namera. A. da su urođeni instinkti pokretači takvog ponašanja. koje su dobijene tako što je upoređivano ponasanje nekih životinja sa ponašanjem čoveka. onda bi instinktivistička teorija imala čvršće temelje. Agresija je stečena u traženju naše optimalne vrednosti (koristi. Po Fromovom miŠljenju nema dokaza da je u ljudskoj prirodi činjenje strahota u ratu i da je to univerzalna ljudska reakcija. ali većina ispidvača agresije u SAD pisala je sa biheviorističkom orijentacijom. ljudi čine strahote u ratu i svoje ponašanje smatraju opravdanim. čovek oseća.Fromu (1973) Lorenc ne želi da brani ratne strahote. smatra da je agresivnost reakcija kojom se drugim osobama namerno ili nenamerno zadaje štetni udarac. Sto je životinja ili vrsta agresivnija ta povezanost je čvršća. u svakom ratu dolazi do većeg gubitka agresivnih pojedinaca. pozicije). predstavnik biheviorizma. da li mučeni mrzi svog mučitelja. BIHEVIORISTIČKO SHVATANJE AGRESIJE I AGRESIVNOSTI Osnivač biheviorizma Watson (1914) nije poklanjao posebnu pažnju agresiji. čini baš to. ono će postati osoba sklona agresivnom ponašanju. važne su samo vrste potkrepljenja koje deluju na agresivno ponašanje.

do usvajanja i primene različitih oblika agresivnog ponasanja na sasvim nove situacije. Da je učenje važan faktor u sticanju agresivnog ponašanja pokazuju mnogi primeri. do tada inhibiranih agresivnih reakcija. Oni proučavaju vidljivo ponašanje čoveka samo po sebi. za bihevioristu nije važna motivacija ubice već sam čin ubistva. učenjcm to mogu postati. nezavisno od osobe koja se ponaša.agresivnom ponašanju. 4. zavisi od toga koji je način reagovanja naučen. 2. Prema shvatanju neobihevioriste B. Takvim učenjem može doći do: 1. ako njime dobija. do tada nepoznatih oblika ponašanja. moramo razlikovati agresivne postupke od agresivnih impulsa i osećanja. pa prema tome i agresija. tolerišu ili nagraduju svoju decu za agresivno ponašanje. do obnavljanja napuštenih oblika agresivnog ponašanja. do tada nije ispoljavalo. J. takode biheviorista. To je »operativno uslovljavanje« koje se razlikuje od klasiČnog uslovljavanja 10 . Bandura je sa saradnicima utvrdio da posmatranjem agresivnih postupaka roditelja. koje smatramo poželjnim. agresivni impulsi se mogu socijalizacijom inhibirati mnoge draži i situacije. • • 3. tako što okolina nagrađuje poželjan oblik ponašanja i tako utiče na veoma jak vlastiti interes čoveka i zadovoljava ga. koje otežavaju ili ometaju zadovoljavanje naših motiva i potreba. To je najveća zamerka biheviorističkoj teoriji. Na osnovu dosadašnjih istraživanja o agresiji i agresivnosti S. Na primer. koji su nagrađivani za agresivne postupke. uspeo je da eksperimentalno dokaže da su dečaci. u kojima se ono. da je mehanizam javljanja agresivnog impulsa i agresivnog osećanja urođen i da zavisi od određenih vrsta draži i frustracija. a to nije dovoljno da bi se jedna ličnost mogla opisati.Bandura (1965) smatra da i ljudi i životinje mogu naučiti da ne reaguju agresivno na situacije na koje se inače reaguje agresivno.R. ono što želi. Tu se radi o uČenju po modelu ili opservacionom učenju. Drugim rečima.Skinnera svako čovekovo ponašanje. Ako nagrađujemo bezuslovno ponašanje. Na primer. ispoljavali više agresivnog ponašanja. A. ako roditelji fizički često kažnjavaju svoju decu ili im zabranjuju mnoge stvari. Za sve bihevioriste nije važan činilac nego čin. dovodi kod dece do podražavanja (oponašanja) takvog ponašanja. prihvatanjem novih. može biti potpuno određeno. Isto tako. 3. ako jedna osoba ubije drugu. 2. posle nekog vremena osoba će nastaviti da se ponaša na poželjan način. nego oni koji su nagradivani za kooperativne postupke. ili nekog drugog modela.Radonjić (1971) zaključuje: 1. ona će postati agresivnija. kako ćemo reagovati na draž i situacije. Isto tako agresivnija su deca onih roditelja koji ohrabruju. da učestalost javljanja i intenzitet agresivnih impulsa zavisi od našeg individualnog iskustva i od socijalnog učenja.F. koje ranije nisu predstavljale podsticaj za javljanje agresivnih postupaka i osećanja. mogu naučiti da reaguju agresivno na situacije na koje ranije nisu tako reagovali. do dezinhibicije.Davitz.

From smatra da je Skiner naivni racionalista. pod uticajem svojih uverenja. Ako posmatramo dva oca od kojih je jedan sadista. iako se pri površnom posmatranju ta razlika ne vidi. uprkos stalnom pozitivnom potkrepljenju.Fromu (1973) biheviorizam ne može da objasni mnoge stvari. Važno je da potkrepljenja (učvršćivanja) moraju biti pozitivna (pohvala. ograničavaju moć operativnog uslovljavanja. kako udaraju rukom svoje dete. ali će reagovati nezadovoljstvom ili agresivnošću. Po njegovom mišljenju. da li će se onda ponašati onako kako su naučili putem operativnog uslovljavanja? Prema E. zbog čega se dešava da mnogi od najprilagođenijih ljudi.Ponašanje se razlikuje od motivacionih podsticaja. međutim postavljaju pitanja šta se dešava kada ljudi iz laboratorije iziđu u svakodnevni život. nagrada) i dobro raspoređena. Pošto bihevioristi nemaju metodu za ispitivanje neverbalnih podataka oni se ograničavaju na one podatke kojima mogu baratati. zašto pozitivno potkrepljenje ne može da spreči mnoge ljude da se suprotstave naučenom ponašanju i da se ponašaju suprotno naučenom ponašanju. različit način držanja deteta i različit način razgovora sa njim. Njihovo vidljivo ponašanje je isto. Mnogi autori. a prema biheviorističkoj sadašnjost društvenog sistema u kome se rodio. zbog čega. nije tačno. kao i izraz njegovog lica. savesti ili ljubavi. nikakvu slobodnu volju.po Pavlovljevom modelu. ugradeni u čoveku. a drugi normalan. postaju nesrećni ili neurotični. ali pažljivim posmatranjem na licu sadiste otkrićemo grubost i intenzivnu destruktivnost. učiniće nam se da se obojica identično ponašaju. nikakvog udela u svom životu. On je kao lutka na koncu kojom upravljaju ili instinkti ili uslovljavanje. Pristalica sociološkog shvatanja agresije Erich Fromm (1973) smatra da je osnovna greška instiktivista što nisu pravili razliku između nagona koji su ukorenjeni u 11 . neki ljudi uslovljeni da budu mučitelji ili progonitelji. Međutim. From tvrdi da neko može postati rob operativnim uslovljavanjem. Cini se da impulsi. Skiner je uspeo da u znatnoj meri izmeni ponaŠanje životinja i ljudi u laboratorijskim uslovima. Prema Fromu. RAZLIKE I SLIČNOSTI IZMEĐU INSTIKTIVIZMA I BIHEVIORIZMA Prema instiktivističkoj teoriji čovek živi prošlost sopstvene vrste. često mentalno obolevaju.Ono što je zajedničko za oba pravca je to da za njih čovek nema nikakve odgovornosti. čini njihovo ponašanje vrlo različitim. 3. 2. biheviorističko shvatanje je vidljivo ponašanje naučno pouzdan podatak. ova teorija je istinita samo za otuđenog čoveka savremenog kibernetičkog društva. Primenom operativnog uslovljavanja. pre i posle kazne. koji bi trebalo da svedoče o uspehu uslovljavanja. jer veruje da se čovek ponaša prema zahtevima svojih interesa. a oni su obično suviše grubi za teorijsku analizu. na primer: 1.

Frustraciju. strogo i surovo ponašanje roditelja prema deci. iz područja svog posmatranja. Po njemu. Za A. odnosno da će svojim reagovanjem ugroziti agresora.H. u kojem su učestvovale dve grupe dece. Milcr smatra da frustracija može izazvati više različitih reakcija. Ona grupa kojoj je dozvoljeno da se odmah igra sa igračkama nije bila frustrirana i nije ispoljena agresivnost. izolacija tokom dužeg vremena. koji se ponaša agresivno ili neagresivno. ističe značaj učenja na agresivno ponašanje. isključuju čoveka. manjinske grupe. a koji je zasnovan na nasleđu. Postoji fiziološki proces koji dovodi do agresivnosti. koja izaziva agresivnost.instinktu i nagona ukorenjenih u karakteru. dokazuju da frustracija zaista izaziva agresivno ponašanje. frustraciona teorija objašnjava samo da je frustracija čest izvor agresivnosti. jer je pre ulaska u prostoriju mogla da posmatra igraČke u jednoj prostoriji.Berker. a tek kasnije d uđe u tu prostoriju i da se sa njima igra.Miller i J. To su. H. usmerava se na najpristupačnije ciljeve. od kojih postoji najmanje straha da će nepoželjno reagovati. T. )er: 12 . sadistički karakter čeka priliku u kojoj će se ponašati sadistički. ali ne postoji nasleđeni nagon za agresivnošću. agresivno ponašanje uvek predpostavlja postojanje frustracije. Međutim. Nagomilana agresivnost kod čoveka. što su cene pamuka bile niže. druga grupa je bila frustrirana. FRUSTRACIONA TEORIJA AGRESIVNOSTI Ova teorija. Bussa (1961) frustracija je samo jedan od predhodnika agresije ali ne i najsnažniji. a da je agresivnost samo jedna od njih. pre svega. Ova grupa ponašala se veoma destruktivno i agresivno prema igračkama. koja izaziva agresiju. na primer. mogu izazvati. kao Berkoviceva dopuna ove teorije.Dollard (1941) autori su teorije traženja žrtve. Drugi istraživači utvrdili su da su duže ekonomske nevolje izazvale frustraciju koja je prouzrokovala aresivno ponašanje. Ovde se radi o pomeranju agresije sa stvarnog izvora na druge osobe ili objekte. Dollard (1939) smatra da postojanje frustracije uvek vodi agresiji i obrnuto. Čini se da sadistička ličnost koja čeka priliku da izrazi svoj sadizam odgovara hidrauličkom modelu nagomilanog instinkta. koja je izazvana frustracijom. do 1930. Oni su istraživali povezanost izmedu cena pamuka i broja Hnčovanja na jugu SAD od 1882. Obe ove teorije suviše pojednostavljeno pokušavaju da objasne ponašanje ljudi. itd. ali ne objašnjava u potpunosti uzroke javljanja agresivnosti.Levin (1941) u jednom istraživanju. I instinktivisti i bihevioristi. takođe. Utvrdili su da je broj linčovanja bio veći. a osobe pune ljubavi čekaju priliku da izraze lubav. Sprečavanje zadovoljenja potreba i motiva dovodi do frustracije. R. Dembo i K. J.

Prva je da se uzdržimo da prema njoj ispoljimo agresivnost. u zoološkom vrtu). na neku drugu osobu.osobe koja je izazvala frustraciju). da se odluči da se više nikad ne bavi košarkom. 4. Eksperimenti su pokazali da su se neke životinje. ipak agresivno ponašale pri pojavi agresivnih draži. 2. zato što smo naučili da ispoljavamo agresivnost prema određenim osobama. šef. itd. treneru ili Članovima protivničke ekipe.Berkovitz i pristalice frustracione teorije agresivnosti smatraju da podaci. Zbog toga agresivno ponašanje. ako je emocionalan. postoji agresivno ponašanje bez frustracije. vaspitanja. pri kome uvek imamo urođenu komponentu. Zamerka ovoj teoriji bila bi da različiti ljudi u različitoj situaciji ne reaguju na frustraciju uvek agresivnim ponašanjem. ako je on naš profesor. 2. svaka frustracija ne izaziva agresivnost ( na primer frustracija može izazvati pojačano ulaganje napora da se nešto postigne). zato što se bojimo posledica ako agresivnost usmerimo na izazivača frustracije (npr. ode u kafanu i napije se. iz istih razloga iz kojih ne manifestujemo agresivnost prema osobi koja je izazvala frustraciju. iako nisu mogle da nauče agresivno ponašanje. POMERANJE AGRESIVNOSTI To je prenosenje agresivnosti sa izvora. mnogo zavisi od učenja. da okrivljuje i agresivno se ponaša prema saigračima. itd). uticaja društva. Druga mogućnost je da usmerimo agresivnost prema 13 . da teren napusti bez reči. on može reagovati na mnogo načina: 1. onda imamo dve mogućnosti. ali do agresije dolazi tek uz prisustvo određenih draži (npr. Na primer ako je neko frustriran što u odlučujućoj utakmici nije dao koš. itd. L. pre svega od učenja onih draži i situacija koje podstiču agresivno ponašanje. koje su odrasle u izolovanosti ( npr. koji govore o tome da učenje i iskustvo utiču na ispoljavanje agresivnosti.) Ako je neka osoba sličnija izvoru naše frustracije. koji je izazvao frustraciju ili agresivno osećanje. da se rastuži i rasplače. Pema tome frustracija zaista može biti uzrok agresivnog ponašanja. 2. Postoji više uzroka pomeranja agresivnosti: 1. ne obaraju njihovu predpostavku o tome da postoje urodene komponente agresivnog ponašanja. jer agresivnost ne može da se ispolji prema izazivaču frustracije.1. 3. Za Berkovica frustraciona teorija je nepotpuna. a pridao je veliki značaj utakmici.Te draži mogu izazvati ili povećati agresivnost. ali da li će se osoba tako ponašati zavisi od mnoštva drugih faktora (crta ličnosti. Prema Berkovicu emocionalna reakcija na frustraciju stvara samo spremnost da se agresivno reaguje.

a ne nalazi se u stanju agresivnosti. 2. naročito kod dece. ako posmatramo situacije u kojima se ispoljava agresivnost. verske. Osim toga. ako se agresija nekontrolisano ispoljava uvek kada se javi agresivni impuls ili ako se trajno gledaju agresivne scene. ali ako neko posmatra agresivno ponašanje. na manjinske grupe. Drugim rečima on proživljava sve one emocije koje proživljava i junak tragedije i na taj način pročišćava svoju dušu. to nam pruža mogućnost da sopstvenu agresivnost oslobodimo putem katarze. on će se i u situacijama sličnim onim koje je posmatrao. katarza samo smanjuje agresivnost u određenim uslovima i za odredeno vreme. filmu itd. Takođe. samo posmatranje. Prezentovano agresivno ponašanje putem sredstava masovnih komunikacija. smanji ili gubi (zbog frustracije nagomilanu) agresivnost. 14 . KATARZA Ovaj termin preuzet je od grčkog filozofa Aristotela. Čest način njenog ispoljavanja je psovka ili grdnja. katarza će se pojaviti samo ako kod neke osobe postoji agresivnost u trenutku kada posmatra agresivnu scenu. jer posmatranje tuđeg agresivnog ponašanja obično dovodi samo do trenutnog olakšanja i smanjenja agresivnosti kod nas. Deca lako poveruju da je prezentovano agresivno ponašanje opšte prihvaćeno i normalno. onda ćemo agresivno ponašanje ispoljiti. tj. agresivno ponašanje će izostati. O katarzi govorimo. i onda kada osoba posmatranjem prikazane agresivnosti na televiziji. Zato oni zaključuju: 1. bez kontrole sostvenog ponašanja. Međutim.. ukoliko je agresivni impuls slabiji. Posmatrač tragedije uživljava se u radnju.Ako je naš agresivni imuls jači od poštovanja i autoriteta. školu i druge institucije. dakle. Medutim. sa osobe koja ih je frustrirala. da je svaka generalizacija neopravdana. jer je stekao naviku agresivnog ponašanja. Drugi autori smatraju da: 1. čak ni posle prisustvovanja agresivnim scenama. Bandura i još neki autori svojim istraživanjima su pokazali da nije došlo do katarze kod ispitanika. Ljudi koji imaju rasne. doprinosi razvijanju agresivnosti. katarza predstavlja oslobađanje od potisnutih agresivnih impulsa. Deca Često pomeraju agresiju sa oca na profesora. automatski će se smanjiti i naša agresivnost prema njoj. Uvek kada primetimo veliku nesrazmeru između karaktera situacije i agresivne reakcije možemo biti sigurni da se radi o pomeranju agresije. nacionalne i druge predrasude pomaraju agresivnost sa izvora. U širem značenju. onda dolazi do učestalosti agresivnog ponašanja. ponašati agresivno. Ako primetimo da je osoba koja nas je frustrirala i sama izložena tuđoj agresivnosti. Dakle. kod njega će izazvati agresivnost. ako neko učestalo posmatra ispoljavanje agresivnog ponašanja. po mišljenju mnogih stručnjaka. u sebi doživljava nagomilane impulse agresivnosti i pri tom ih se oslobađa. koje se ostvaruje na dva načina: posmatranjem tuđe ili ispoljavanjem sopstvene agresivnosti.

Covekova agresija ispoljava se na okrutan način.Raškovič je dao najširu ontološku tipologiju agresije i deli se na: 1. J. 15 . Child i Berry (1963) vršili su istraživanja u velikom broju kultura i utvrdili da kod dečaka koji rastu bez oca dolazi do identifikacije sa majkom. podstakne da ne suzdržavamo sopstvene agresivne impulse. Prema tome. koje pre toga nisu ispoljavala. Iako su mišljenja po pitanju posmatranja agresivnog ponašanja samo donekle oprečna. Radonjić (1971) smatra da stalna prisutnost i stalno prikazivanje agresivnog ponašanja može da : 1. 2. SOCIOLOŠKO SHVATANJE AGRESIVNOSTI Antropološki podaci pokazuju da agresivnost nije podjednako zastupljena u svim kulturama i da nije tipičan odgovor na frustraciju. agresija u igri: 2. Postoji totalna simbiotička povezanost agresije i strasti. Ona je dublja i šira od instinkta. 2.film i TV ne prikazuju ništa što se ne može videti u svakodnevnom životu. uticaj masmedija na ispoljavanje agresivnosti svakoako je značajna. Ukorenjena je u biološki potencijal svakog čoveka. 3. ne dovodi ni do povećanja agresivnosti kod dece. ako smatramo da je to stalna i normalna reakcija ljudi. a strast najmlada. prezentovana agresivnost. ako ne dovodi do smanjenja. a raste i jača na strasti i požudi. ali ponekad i prenaglašena. instrumentalna agresija. Agresija je najstarija iracionalna biološka tvorevina. S.. Margaret Bacon. Kod njih dolazi do raznih vrsta devijantnog ponašanja i do učestalog i intenzivnog javljanja agresivnosti. 3. jer ima dimenzije strasti. afirmativna agresija. 4. Uslovi u kojima dete živi utiču na stepen agresivnog ponašanja. agresija pohlepe. deca imitacijom mogu da nauče nove oblike agresivnosti. • SOCIOLOŠKO SHVATANJE AGRESIJE JOVANA RAŠKOVIĆA Po njemu agresivnost prožima instinkt i može se upotrebiti kao energija instinkta. 5. da ne osujećujemo agresivno ponašanje. Oni izražavaju izraženu maskulinost da bi prikrili vlastitu femininu identifikaciju. odbrambena agresija.

nije motivisana mržnjom. iako nije instinkt poŠto maligna agresija nije urođena. (nehotična) agresija — npr. revolucionarna agresija. BENIGNA AGRESIJA Postoji nekoliko vrsta benigne agresije. To su pseudoagresija. jer je stavio naglasak na sociološki aspekt ove pojave. a ne samo muškarci. uspešan prodavac). Benigna agresija je defanzivna i reaktivna. biološki adaptivni odgovor na ugroženost vitalnih interesa ljudi i životinja. alpinista. mačevanje. 8. konformistička i instrumentalna agresija. Ona je filogenetski programirana i teži da ukloni ugroženost. c) samopotvrđujuća agresija . Psihoanalitičari ovde govore o nesvesnoj motivaciji i postavljaju pitanje da li je. jer samopotvrđivanje znači neposluŠnost ili greh. a nekad ne. Samopotvrđujuća agresija olakšava ostvarenje cilja. Rašković nije objasnio sve uzroke agresije i agresivnog ponašanja. Osoba sa nesmetanom samopotvrđujućom agresijom manje teži neprijateljstvu od osobe čija je samopotvrdljivost defektna. iako im to nije bila namera: a) nenamerna. 7. narcistička agresija. • SHVATANJE AGRESIJE I AGRESIVNOSTI ERIHA FROMA From govori o dve osnovne vrste agresije: benignoj i malignoj. konformistiČka agresija. 11. a cilj joj je primena veštine (upotreba luka i strele. to znači da se može iskoreniti. čovek puca iz oružja i slučajno rani ili ubije nekoga. 16 . 9. Maligna agresija je biološki neadaptivna i ofanzivna. b) nestašna agresija . intenciona agresija. kako se ranije pretpostavljalo. Ona je isključiva karakteristika čoveka i predstavlja potencijal ukorenjen u samim uslovima egzistencije ljudi.njome su obdarena sva ljudska bića. Pseudoagresija podrazumeva agresivna dela koja mogu izazvati štetu. ono što čini slučajno agresor nesvesno nameravao. Ona je neophodna u svim situacijama kada je potrebno da se cilj izvrši odlučno i bez straha od teŠkoća (hirurg. tako što će destruirati ili ukloniti izvor te ugroženosti. 10. možda. sistematska agrsija. Osim toga njegova tipologija je veoma slična Fromovoj. itd. destruktivna agresija.). borba sabljama. Nije filogenetski programirana i biološki je štetna i za napadnutu osobu i za napadača. U autoritarnoj porodici i društvu samopotvrujuća agresija je slaba. iako je taj cilj nekad društveno prihvatljiv.6. karate. 1.

Do nezavisnog kritičkog mišljenja i do smanjenja defanzivne agresije. ili pobedimo u igri. koji se osećaju kao mravi. Instrumentalna agresija . Konformistička agresija . Samosvest. svog neznanja i svoje smrti. mogu dovesti samo korenite društvene i političke promene. defanzivna agresija nije reakcija na stvarnu već na izmišljenu ugroženost koja je proizvedena masovnom sugestijom i pranjem mozga. Pošto je sloboda vitalni bioloŠki interes čoveka. u grupi postaju »divovi« i kad neko napadne njihovu grupu postaju veoma agresivni. Narcisoidnost je. takođe čest izvor ove vrste agresivnosti. On gubi smisao života. Zato je za mnoge Ijude ubijanje način da se osete živim i da nešto mogu da učine nekom drugom biću. ona oseća ugroženost. ona je važan deo njegovog mentalnog funkcionisanja. interesovanje za intelektualni i umetničko stvaralaštvo. ponekad više nego da napadnemo njeno telo i imovinu. Osim toga. Veliku ulogu u stvaranju ove vrste agresije u savremenom tehnokratskom društvu je hronična dosada. Čovek je svestan svoje nemoći. Većina ljudi prihvata ovakvu sugestiju na nivou svesti. MALIGNA AGRESIJA Iako ne služi fiziološkom opstanku čoveka. Agresivnost grupe je reakcija na ugrožene vitalne interese. Poslušnost je potreba ugađanja. itd. njeno ugrožavanje izaziva defanzivnu agresiju. Jedan od oblika instrumentalne agresije je rat. kada neka osoba oseća poriv da nekoga posluša ili da mu ugodi. Glavni uslov za smanjenje defanzivne agresije jeste da ni pojedinci ni grupe ne ugrožavaju druge pojedince ni druge grupe. U našem društvu sugeriše se da se smisao života postiže gomilanjem novca. U otuđenom društvu čovek se otuduje od sebe samog i od drugih ljudi. Nažalost. 3. ali oni ne dostižu stvaran osećaj smisla svega toga i nemaju svoje središte u sebi samom. jer na taj način osoba ispoljava svoje agresivne porive. a protiv te ugroženosti brani se izvršavajući traženi čin agresije. konzumiranjem robe. po mišljenju Froma. Ako narcisoidnu osobu kritikujemo. koje drugačije ne može da izrazi. ona reaguje agresivno i ima želju za osvetom. Još snažniji izvor agresivnosti je grupna narcisoidnost.agresor smatra svojom dužnošću da posluša naredenje. Ona se rada međusobnim delovanjem društvenih stanja i čovekovih egzistencijalnih potreba.2. Ljudi. Ona je toliko intenzivna da predstavlja polupatološku pojavu (masovni pokolji između hindusa i muslimana u vreme podele Indije). To zavisi od postojanja materijalne osnove koja će onemogućiti dominaciju jedne grupe nad drugom i svim ljudima pružiti lepši i dostojanstveniji život. razum i imaginacija čoveka prekinuli su harmoniju koja karakteriše egzistenciju životinja.služi samo kao instrument za ostvarenje neophodnog ili poželjnog cilja. I baš zato što je svestan on pokušava da 17 . Na taj način oni okončavaju nepodnošljiv osećaj dosade i nemoći.

čovek poseduje karakter. koji se formira pod uticajem društvenih faktora. Sadistička strast nije zajednička svim ljudima. Uvek postoje spoljašnji uslovi koji stimulišu ovu agresiju: ratovi. Ona je ofanzivna. tj. Prosečna osoba mešavina je oba navedena sindroma. stvorio zamenu za izgubljenu instiktivnu adaptaciju. 2. O pasivnom obilku govorimo kada ljude privlače slike krvoprolića i okrutnosti.spontana reakcija na nepravednu i intenzivnu patnju. itd. incestualnost. solidarnost. ni bol. Umesto instikata. koji mu nedostaju. Maligna agresija se javlja u dva oblika: 1. Destruktivne i sadistiČke strasti u osobi. Za njih je ceo svet siv i često bi radije bili mrtvi nego živi. itd. drogom. krajnja dosada. međusobno su povezani u »sindrom« izopačavanja života.) 18 .njegov stalni izvor energije je destruktivni karakter .kulture u kojoj čovek zivi. koji motiviše ponašanje u skladu sa dominantnim ciljevima. um. nego samo onima koji imaju isti karakter. grupna narcisoidnost. jer se javlja nakon učinjene štete i jer je veoma intenzivna. Dakle. Tanka je crta između pasivnog i aktivnog oblika maligne agresije. From govori o društvenom karakteru. ni radost. Obično se radi o osobama koje pate od psihotične ili neurotične depresije. sadomazohizam. često okrutna. Krajnje destruktivne osobe ne osećaju ništa. itd. čovek je. politički. osvetnička destruktivnost .to je provala uspavanih destruktivnih impulsa ( nisu nužno potisnuti) koji se aktiviraju u izvanrednim okolnostima. obično su organizovane u karakteru. upotreba droga. siromaštvo.postizanjem transnog stanja ekstaze osoba ponovo stiče jedinstvo unutar sebe kao i sa prirodom (ekstatični plesovi. itd. ni žalost. b) ekstatička destruktivnost . Glavni motivi čoveka su njegove racionalne i iracionalne strasti.kompenzira dosadu (alkoholom. Ljubav. naročito osećajnim. Da bi se čovek razvio u intelektualnom. ako je dosada nekompenzovana ona izaziva nasilje i destruktivnost. o strašnim nesrećama. međusobno su povezani u »sindrom« unapređenja života. naučnom i umetničkom pogledu morao je stvarati okolnosti koje su sprečile njegov razvoj u drugim vidovima. Od njih je sačinjeno sve što život čini smislenim i vrednim življenja. pravda. Racionalne su one strasti koje unapređuju život. nego u okviru sindroma. narcisoidnost. From govori o više vrsta destruktivnosti: a). Pošto poseduje govor. pohlepa. izveštaji o zločinima. spontani . One ga pokreću i uzbuđuju. samoizazvano stanje transa. Međutim. oblik povezan sa strukturom karaktera . Destruktivnost. požudna i nezasita. itd). strasti koje su ukorenjene u karakteru ne javljaju se pojedinačno. koju podnosi osoba ili članovi grupe sa kojom se ona identifikovala. za razliku od životinja. sklonost stanju transa. nacionalni ili religijski sukobi. a iracionalne one koje ga guše i vode destrukciji. itd. Kako će se osoba ponaŠati i da li se može promeniti zavisi od pojedinačne snage jednog ili drugog sindroma.

sve ideologije zasnivaju se na tvrdnji. u ideologijama prerasta u autoritativnom odnosu prema vođstvu. Priroda. Postoji i mentalni sadizam kada se nekom nanosi psihički bol sa željom da se ponizi ili da mu se povrede osećanja. Njegove žrtve su ratni zarobljenici. sa apsolutnom vlašću i pravoslavaca. Prerastanje ideje o Bogu u kult apsolutnog vođe daje puni legitimitet shvatanjima o nadređenosti i podređenosti. 2. a ne onostranom svetu. bespomoćni ljudi. Sadističko ponašanje može da bude seksualne i neseksualne prirode. Sve religije se zasnivaju u svojoj suštini na verovanju da su svi ljudi jednaki pred smrću i pred Bogom. takođe. o jednakosti ljudi u realnom.koji su tvrdili da 19 . • AGRESIVNOST KAO ONTOLOŠKA UGROŽENOST Oto Rank je smatrao da je agresivnost neposredna posledica jedne vrste kvara u religioznom verovanju. sadizam je religija fizičkih bogalja. koju pokušavaju uzaludno da racionalno dokažu. Od njegove volje zavisio je život ili smrt mnogih ljudi. takođe vezan i za ideju apsolutne jednakosti. itd. odnosno srž sadizma je strast za posedovanjem apsolutne i neograničene vlasti nad živim bićima. Međutim. u ime kojega je moguće i dopušteno vršiti bilo kakve nasilje. Ovaj sadizam može biti još intenzivniji od fizičkog i može se javiti u prerušenom obliku (ironično pitanje.Zamerke Fromovoj teoriji agresivnosti su: l . preobražaj ili transformacija nemoći u doživljaj svemoći. Kult apsolutnog bića. što omogućava laku operacionalizaciju agresivnosti unutar institucionalizovanog sistema. osmeh). Imao je želju da pokaže Ijudima da ima apsolutnu moć i vlast nad njima. a zatim razvija agresivnost prema sopstvenom biću ili prema sredini. Osnovni raskol je u dogmatskoj tvrdnji rimokatolika-koji su tvrdili da je rimski papa apsolutni predstavnik Hrista na zemlji.svaka agresivnost je maligna sa stanovišta osobe koja je žrtva agresivnog ponašanja. bez obzira šta je uzrok ili motivacija agresije. kod ljudi u Čijem stvarnom životu nema radosti niti produktivnosti. Prema Fromu. Najpoznatiji primer mentalnog i fizičkog sadiste bio je Staljin. Ideja o apsolutnoj jednakosti povlači za sobom i kult smrti. deca. Tu se javlja pometnja između iracionalnog i racionalnog ili realnog i nerealnog. životinje.previše naglašava značaj socijalnih faktora. Cilj neseksualnog sadističkog ponašanja je nanošenje fizičkog bola sve do krajnosti tj. smrti. govori o sadizmu i mazohizmu koji proizilaze iz destruktivnog karaktera. koji stvara osećanje duboke ontološke ugroženosti. dajući jedno od bitnih obeležja našem dobu.From. • AGRESIVNOST KAO RELIGIOZNA DEVIJACIJA U psihološkim objašnjenjima agresivnosti razvijen je i odnos prema šemama religioznih dogmi.

Slažem se da naše vaspitanje. jer on svojom samosvešću i sposobnošću imaginacije razlikuje od najrazvijenijih životinja. što znači da bih od svake teorije uzela ono najbolje. Na osnovu svih iznetih teotija možemo zaključiti da se agresija javlja kod pripadnika različitih kultura. Uklanjanje papinstva kao posredništva između Boga i Ijudi oslobodilo je ogromnu stvaralačku energiju. Ne slažem se sa onima koji tvrde da se čovek rađa kao prazan list hartije (tabula raza). Ono što je svim teorijama zajedničko je da su jednostrane. jer sam duboko uverena da na svako ljudsko ponaŠanje u manjoj ili većoj meri utiču nasleđe. masmediji i razni drugi socijalni faktori. ali samo kao potencijal koji se može. istraživanja to nisu potvrdila. malo zavisi od dogmatskih definicija. čija unutrašnja priroda mora dovesti do mržnje i agresivnosti. moguće je težiti postizanju vrhunskih vrednosti kao izrazu svog sopstvenog bića. ideološkom.Jung.na zemlji i u crkvi može postojati samo »prvi medu jednakima«. koji realno. pre svega roditelji. vršnjaci.G. a da se u drugima ne vidi smetnja ili pretnja. kao i frustracije i konflikti sa kojima se u 20 . jer ističući značaj jednih faktora o nastanku agresije. Slična stanovišta zastupao je i K. ali ne mora ispoljiti. državnom) jeste prototip totalitarnih odnosa. Nije u pitanju formalna pripadnost nekoj od mogućih hrišćanskih religija. Ne slažem se ni sa mišljenjem da čovekom upravljaju pretežno nagoni. a mnogi od njih preuveličavaju uticaj socijalnih faktora. Svako od njih doprineo je da se bolje upoznamo sa ovom pojavom karakterističnom i za ljude i za životinje. učenje i uslovi u kojima živimo. već koncept svesti pojedinca. srednji put. porodica.Ako bih morala da izaberem šta je za mene najprihvatljivije. različitog uzrasta i pola. ZAKLJUČAK Kao što smo videli agresija je bila predmet proučavanja mnogih naučnih disciplina. neki naglašavaju značaj frustracije. izabrala bih tzv. Iako mnogi autori smatraju da je agresija više vezana za muški pol. ne manje važne. jer u našim genima nosimo nasledni materijal naših predaka. neki učenju. Papinstvo u bilo kom obliku (reloigioznom. jer svaka ima svoje pozitivne i negativne strane. Tek pošto je taj uslov zadovoljen. Ne bih mogao da kažem koja je od ovih teorija najbolja. nasuprot destrukciji. zapostavljaju druge. zatim Norman Braun. kao i naša aktivnost. Pojedini autori teorija agresivnosti pridaju veći značaj naslednim faktorima u nastanku agresivnosti. u sadašnjim uslovima.

odnosno njegovoj aktivnosti i slobodnoj volji.životu srećemo. ja odlučujuću ulogu u njenom ispoljavanju pripisujem čoveku. kao i neka organska oboljenja.agresivnost i agresivitet u psihijatriji i psihologiji. on ima razum i može da menja društvo i da ga prilagođava svojim potrebama. Zavisi i da li ćemo je ispoljiti i kada ćemo je ispoljiti. (1971). Anatomija ljudske destruktivnosti-Naprijed. zahvaljujući svojoj imaginaciji. (1879).Problem shvatanja termina i pojmova agresija. Uvažavajući mišljenje svih naučnika koji su se bavili problemom agresije i agresivnosti i rezultate njihovih istraživanja. pa i za agresivnost. Ako smo odrasli u nepovoljnim socijalnim uslovima mi odlučujemo da li ćemo biti agresivni prema svojoj deci. Čovek nije puki proizvod drustva. Iako mislim da i sudbina utiče na naš život duboko verujem u našu slobodnu volju.Beograd agresije u individualnoj psihoterapiji-Seminar o Rašković J.Seminar o agresiji.Beograd Popović B. Smatram da je za svako naše ponašanje. (1973). Ako neko oseća da mora ispoljiti agresivnost on to ne mora da učini na društveno neprihvadjiv način. utiču na ispoljavanje agresivnosti. Ako prihvatimo shvatanje po kome višak ili nedostatak nekih hormona. onda je treba ispoljiti. ako su naši roditelji bili agresivni prema nama.Beograd Rot N. LITERATURA: Fromm E.Beograd 21 . Od nas samih zavisi prema kome ćemo usmeriti agresiju. Ukoliko je tačno da je potiskivanje agresije štetno i da njeno neispoljavanje prema drugima izaziva autoagresiju . To je dugačak. ali na takav način da ne povredimo ni sebe ni druge.Zagreb Jerotić V. Može jednostavno da udara u vreću sa peskom i da. čak iako je ona instiktivnog porekla. (1979). ali ne i nemoguć put.Teorija ličnosti. izazivaju agresivno ponašanje.Sociološki aspekti agresivnosti-Seminar o agresiji Beograd Kapor G.Problemi agresiji. zamišlja kako tuče onoga ko je izazvao njegovu agresivnost. (1971). mi odlučujemo o tome da li ćemo da se lečimo.Osnovi socijalne psihologije. odlučujuća naša aktivnost. (1979).