KVANTNA OPTIKA – LASERI

(SKRIPTA)

2

Ispitna pitanja iz kvantne optike:
1.Elektromagnetno (em) polje, Maksvelove jednačine, elektromagnetni talasi,
neke osobine ravnih elektromagnetnih talasa
2.Elektromagnetnim talas u ograničenom delu prostora,Helmholcova jednačina i njeno
rešavanje metodom razdvajanja promenljivih,pojam mode elektromagnetnog polja u
šupljini, broj modova, gustina modova, srednja energija elektromagnetnog polja u
šupljini,Plankov zakon zračenja apsolutno crnog tela,kvantovanost
3.Ajnštajnov pristup problemu apsorpcije i emisije zračenja,
brojne i dalekosežne posledice
4.Širenje linija : prirodno i Doplerovo širenje, pojam spektralne raspodele
5.Apsorpcija i pojačanje zračenja (slab upadni signal) (2)
6.Apsorpcija i pojačanje zračenja (moćan upadni signal) - saturacija (2)
7.Model sistema sa 3 energetska nivoa (skica optičkog pumpanja)
8.Tehnike za ostvarivanje inverzne populacije (3)
9.Pojačavač sa progresivnim talasom (3)
10.Regenerativni pojačavač, laserski oscilator, inverzija na pragu za
oscilovanje (3)
11.Q faktor rezonatora, zatvoreni i otvoreni rezonator, osnovne ideje
Fox-Li teorije (2)
12.Konfokalni rezonator i Gausovi zraci (2)
13.Fokusiranje Gausovih zraka, ideja za talasovod i ogranicenja (2)
14.Matrice prenosa i stabilnost laserskog rezonatora (2,3)
15.Rubinski laser (2,3)
16.Neodimijumski laseri (YAG i staklo) (2,3)
17.Tečni laseri sa organskim bojama (3)
18.Helijum-neonski laser (3)
19.Jonski laseri (argonski jonski laser) (3)
20.Jodni laser (3)
21.CO
2
laseri (sa longitudinalnom pobudom, sa transverzalnom pobudom, gasno-dinamički)
(2,3)
22.Hemijski laseri (2)
23.Poluprovodnički laseri (2)
24.Sinhronizacija modova (2,3)
25.Teorija Q-prekidanja (2)
26.Q-prekidači (3)
27.Zaštita na radu sa laserima (kriva transmisije očne sredine) (3)
Literatura za spremanje ispita :
1.M.Kuraica - Predavanja (sveske,razni papiri,audio fajlovi)
(iza svakog pitanja u zagradi stoji broj 1,samo nisam ga pisao 27 puta)
2.N.V.Karlov - "Lectures on Quantum Electronics"
CRC Press 1993. Second Edition Boca Raton US
3.N.Konjević - "Uvod u kvantnu elektroniku - laseri"
Naucna knjiga 1981. Beograd
NAPOMENA: Ovo je samo predlog ispitnih pitanja i svako ko ga koristi, radi to na
sopstvenu odgovornost.

3

1.Elektromagnetno polje, Maksvelove jednačine, elektromagnetni talasi,
neke osobine ravnih elektromagnetnih talasa
Polazimo od Maksvelovih jednačina:
Ji: Ð

= ⍴ rot E

= −
ðB

ðt

Ji: B

= 0 rot E

= ¡⃗ +
ðÐ

ðt

Materijalne jednačine:
Ð

= e
0
e
¡
E

¡⃗ = o( E

+ E


)
B

= µ
0
µ
¡
E


Granični uslovi:
Ð
1n
= Ð
2n
B
1n
= B
2n

E
1:
= E
2:
E
1:
= E
2:

Ako je ¡⃗ = 0 ⇒ mora postojati elektromagnetni talas (Maksvel predviđa).
Priroda je simetrična,
ðÐ

ðt
član simetrizuje jednačine i obezbeđuje postojanje
elektromagnetnog talasa.
Zatvoren sistem jednačina (Maksv. j-ne + materijalne j-ne + granični uslovi)
Zaokružena teorija opisuje sve pojave u elektromagnetizmu.
Osobine ovih jednačina:
1. Linearnost – princip superpozicije
Važi do 10
10

v
cm
, onda imamo nelinearne efekte, konverzija jedne λ u drugu.
2. Zadovoljava Lorencove transformacije, ima isti oblik u svim inercijalnim sistemima
3. Postojanje EM talasa predviđa:
rot(rot E

) = groJ(Ji: E

) − ∆E

A

× (B

× C

) = B

(A

C

) −C

( A

B

)
rot (rot E

) = −rot I
ðB

ðt
] = −
ð
ðt
(rot B

) = −
ð
ðt

0
rot E

) = −
ð
ðt

0
e
0
ðL

ðt
] =
−µ
0
e
0
ð
2
L

ðt
2
= −∆E

(u vakuumu e
¡
= 1, µ
¡
= 1), ⍴=0, ¡⃗ = 0 (slobodan prostor)
⇒ ∆E

= µ
0
e
0
ð
2
L

ðt
2
jednačina talasa
⇒ ∆E

= µ
0
e
0
ð
2
H

ðt
2
µ
0
e
0
=
1
C
2
(=
1
¡
2
za svaki talas)
Predviđa EM talas, i kreće se brzinom C u vakuumu (veliki uspeh EM teorije svetlost =EM
talas). Herc odmah pravi eksperiment, čuveni vibrator.
Ako su još ravni talasi (y,z)→x
ð
ðy
= 0,
ð
ðz
= 0 Ji: B

= 0, Ji: Ð

= 0
Nema komponente duž x-ose ni E ni B.
E

⊥ :⃗, B

⊥ :⃗ t r ansver zl anost
Dek upl ovani si st em dobi j amo:
ðL
x
ðx
= µ
0
µ
¡
ðH
V
ðt
z ↔ y. E ostaje duž z-ose
ðH
V
ðx
= e
0
e
¡
ðL
z
ðt
y ↔ z, stvara H duž y-ose
ðL
V
ðx
= −µ
0
µ
¡
ðH
z
ðt
sistem j-na se raspao na dva podsisemta koji su međusobno nezavisni
oE
z
ox
= −e
0
e
¡
oE
y
ot

4

Jedna polarizacija egzistira i ne može generisati drugu polarizaciju.
Dve nezavisne polarizacije elektromagnetnog polja.
E

⊥ B

Dva nezavisna EM talasa mogu se prostirati duž istog pravca, ne mogu davati
nikakve interferencijalne efekte, potpuno su nezavisni.
E i B su uvek u fazi (istovremeno prolaze kroz nultu i maksimalnu vrednost (i sve
međuvrednosti))
E
y
= E
0
cos( kx − æt)
E
y
= :B
z
v je skalar, nema faznog pomaka.
B je znatno manje od E (u vakuumu to je c puta)

E=0

⇒ B=0
E=max ⇒ B=max
E

je neprekidno duž y-ose, a B

duž z-ose, a i E

i B

su normalni na pravac prostiranja, i još su
međusobno normalni.
2.Elektromagnetnim talas u ograničenom delu prostora,Helmholcova
jednačina i njeno rešavanje metodom razdvajanja promenljivih,pojam
mode elektromagnetnog polja u šupljini, broj modova, gustina modova,
srednja energija elektromagnetnog polja u šupljini,Plankov zakon zračenja
apsolutno crnog tela,kvantovanost
Polje u ograničenom delu prostora
Kvantovanje svojstava
∆E

= µ
0
e
0
µ
¡
e
¡
o
2
E

ot
2

∆B

= µ
0
e
0
µ
¡
e
¡
o
2
B

ot
2

Razvoj u Furijeov red – Furijeova analiza
Harmonijske funkcije – Harmonijska analiza
E

= E

̇
c
ìot
E

̇
je kompleksna amplituda (uračunava i početnu fazu)
E

= E

̇
c
ìot
∆E

̇
= µ
0
e
0
µ
¡
e
¡
( iæ)
2
E

̇

∆E

̇
+ µ
0
e
0
µ
¡
e
¡
æ
2
E

̇
= 0 Helmholcova j-na
Posmatra se EM talas u šupljini (kutija sa idealno provodnim stranama) uz pretpostavku
µ
¡
e
¡
= 1.
5


Treba videti kako se ponaša talas u ovom prostoru (ograničenom) tj. Treba naći rešenja
talasnih j-na:
∆E

− µ
0
e
0
ð
2
L

ðt
2
= 0 ⋀ ∆B

−µ
0
e
0
ð
2
B

ðt
2
= 0 , µ = 0, ] = 0
Pošto su gianične povišine stianica kutija iuealno piovoune, na gianičnoj povišini
nest aju komponente elektiičnog i magnetnog polja ⇒ iešenja su stojeći talasi, a na
povišinama kutije su čvoiovi talasa.
Ak o bi pol j e u t angenci j al noj r avni i mal o nek u vr ednost , j avi l a bi se st r uj a ( zbog i deal no
pr ovodni h povr ši na) , a sami m t i m i di si paci j a ener gi j e ⇒ a t ada se pol j e gasi .
Rešen j a su har moni j sk e f unk ci j e:
E

= E

`
m
c
ìot
B

= B

`
m
c
ìot
- vr emensk e ampl i t ude
I nj i hovi m ubaci vanj em u t al asnu j - nu:
∆E

`
m
c
ìot
− e
0
µ
0
ð
2
L

`
m
c
int
ðt
2
= 0 ⇒ ∆E

`
m
c
ìot
−( iæ)
2
e
0
µ
0
E

`
m
c
ìot
= 0
∆E

m
− ( iæ)
2
e
0
µ
0
E

m
- ostaje prostorni deo i on zadovoljava Helmholcovu j-nu:
∆E

m
( r⃗) + e
0
µ
0
æ
2
E

m
( r⃗) = 0 (isto za B!)
Metoda razdvajanja promenljivih (∆0
m
+ k
2
0
m
= 0 ⇒ 0
m
= |E
x
, E
y
, E
z
, B
x
, B
y
, B
z
|)
0
`
m
= X( x) ¥( y) Z( z)
o
2
0
`
m
ox
2
+
o
2
0
`
m
oy
2
+
o
2
0
`
m
oz
2
+ k
2
0
`
m
= 0
o
2
X
ox
2
¥Z +
o
2
¥
oy
2
XZ +
o
2
Z
oz
2
X¥ + k
2
0
`
m
= 0 | : X¥Z
1
X
ð
2
X
ðx
2
+
1
¥
ð
2
¥
ðy
2
+
1
z
ð
2
z
ðz
2
+ k
2
= 0 ⇒ k
x
2
+ k
y
2
+ k
z
2
= k
2


1
X
ð
2
X
ðx
2
= −k
x
2
;
1
¥
ð
2
¥
ðy
2
= −k
y
2
;
1
z
ð
2
z
ðz
2
= −k
z
2

ð
2
X
ðx
2
+ k
x
2
X = 0 ⇒ X = Acosk
x
x + Bsink
x
x , ¥ = Ccosk
y
y + Ðsink
y
y, Z = Ecosk
z
z +
Fsink
z
z
Granični uslovi:
x = 0, x = o, 0
`
m
= 0
y = 0, y = b, 0
`
m
= 0 , na stranicama.
Takođe
ð0
`
m
ðz
= 0 na graničnoj površini z = 0, z = c
X( x = 0) = Acosk
x
0 + Bsink
x
0 = Acosk
x
0 = Acos0 = 0 zo A = 0
X ( x = o) = Acosk
x
o + Bsink
x
o = Bsink
x
o = 0 ⇒ k
x
o = mn ⇒ k
x
=
mn
o

m = 0, ± 1, ± 2
¥( y = 0) = Ccosk
y
0 + Ðsink
y
0 = Ccosk
x
0 = Ccos0 = 0 zo C = 0
6

¥ ( y = b) = Ccosk
y
b + Bsink
y
b = Bsink
y
b = 0 ⇒ k
y
b = nn ⇒ k
y
=
nn
b

n = 0, ± 1, ± 2
ð0
`
m
ðz
=0 ⇒
ðz
ðz
|
z=0
= −k
z
Esink
z
z|
z=0
+ k
z
Fcosk
z
z|
z=0
= k
z
Fcosk
z
0 = k
z
Fcos0 = 0 ⇒
F=0
ðz
ðz
= −k
z
Esink
z
z|
z=c
+ k
z
Fcosk
z
z|
z=c
= −k
z
Esi nk
z
c = 0 ⇒ k
z
=
np
c
, p = 0, ± 1, ± 2
Od svih kombinacija ostaje samo po jedan član iz jednačina za X, Y, Z i to:
X = Bsink
x
x ; ¥ = Ðsink
y
y ; Z = Ecosk
z
z
⇒ 0
`
m
= X¥Z
k
x
, k
y
, k
z
ne mogu biti proizvoljni zbog graničnih uslova:
k
x
=
mn
u
, k
y
=
nn
b
, k
z
=
np
c
, gde su m, n, p=0, ± 1, ± 2
m, n, p – ne mogu dva istovremeno da budu 0 ⇒ polje bi bilo jednako u celoj oblasti
k
2
= (
mn
u
)
2
+ (
nn
b
)
2
+ (
pn
c
)
2
=
o
2
c
2
- kvadrat talasnog broja
m, n, p – prebrojavaju rešenja koja definišu električna i magnetna polja u delu prostora u
kvadru. Ako k ne uzima proizvoljne vrednosti, onda ni frekvencija nije proizvoljna (zavisi od
m, n i p).
Spektar oscilovanja je diskretan i numerisan sa m, n, p ⇒
Geometrija takvog sistema nije proizvoljna, tj. odgovara stojećim talasima koji se mogu
formirati u kutiji.
æ = cn¹(
m
u
)
2
+ (
n
b
)
2
+ (
p
c
)
2
- dozvoljene frekvencije
Moda oscilovanja je dozvoljena raspodela polja u kutiji koja je prebrojana nizom m, n, p i
cija je æ = æ( m, n, p) .
Zanima nas koliko ima moda u nekom spektralnom intervalu, i njena gustina u tom intervalu.

U preseku se mogu naći dozvoljene vrednosti (tj. u čvorovima 3D rešetke)
Tačka u preseku je moda!
Spektralni interval je k i širina je dk.
Ako je ∆I =
n
3
ubc
relativno mala, tj. a, b, c dovoljno velike, tačke su guste.
7

P = 4nk
2
; I = 4nk
2
Jk ⇒ N =
4nk
2
dk
∆v
1
8
2 (iz 1/8 cele zapremine, kod polarizacije su 2
nezavisna talasa)
k
2
= (
mn
o
)
2
+ (
nn
b
)
2
+ (
pn
c
)
2

Degeneracija, tj. i (+ i -) m, n, p daju isto rešenje ⇒ uzimamo m, n, p iz prvog kvadrata
N =
nk
2
dk
∆v
- broj moda oko k u intervalu širine dk (sferni sloj)
N =
nk
2
Jk
n
o
n
b
n
c
=
1
n
2
k
2
Jk
1
obc
=
obck
2
Jk
n
2
=
k
2
Jk
n
2
I| : I
N
v
=
k
2
n
2
Jk = µ
k
Jk - gustina modova odgovarajućeg polja =
ukupan broj modova
zaprcmIna rczonatora

k =
o
c
- broj modova je isti i ne zavisi od promenljivih sa kojima radimo bilo da je u pitanju k
ili ω
Jk =

c

k
2
=
o
2
c
2

N
v
=
o
2
c
2
do
c
1
n
2
=
o
2
n
2
c
3
Jæ = µ
o

⇒ N =
n
2
o
2
c
do
c
1
∆v
=
n
2
o
2
do
c
3
∆v
- broj modova sa frekvencijom centriranom oko ω
Širine intenzitete u kome prebrojavamo modove dω.
Energija elektromagnetnog polja
Po klasičnoj fizici gustina polja je:
æ =
e
0
E
2
2
+
µ
0
E
2
2

Ukupno polje u kutiji (šupljini) je superpozicija polja svake mode.
Gustina energija k-te mode:
w
k
= w
m,n,p
=
e
0k
E
2
2
+
µ
0k
E
2
2

⇒ ukupna energija w = w
m,n,p
= ∑
∫ (
s
0k
L
2
2
+
u
0k
H
2
2
v
N
k=0
) JI
Kod ravanskih EM talasa:
w
c
= w
m
⇒ w
k
= w
m,n,p
= ∫ 2
s
0
L
k
2
2
v
JI = ∫ e
0
E
k
JI
v
- za jednu modu
Za merenje se to usrednji po vremenu:
w
m,n,p
=
1
2
∫ e
0
v
E
0
mnp
2
JI , E
0
mnp
- amplituda proizvoljnog kontinualnog skupa
Apsolutno crno telo (iz kontinualnog u diskretan spektar)
To je u suštini termostat sa šupljinom na temperaturi T koji zrači kroz mali otvor.
Dve varijnte:
1) Vin (kratkotalasna)
- pravolinijski porast ћω!
- maksimum krive se pomera ~ T(zakon pomeranja)
2) Reli-Džins (dugotalasna)
- eksponencijalni pad c
-
ћn
kT

Vinov zakon pomeranja (maksimum krive se pomera sa povećanjem T)
8

U šupljini je µ
k
Jk modova (svaka moda ima svoje el. i mag. polje) i njih možemo tretirati
kao oscilatore (w
m,n,p
=
1
2
∫ e
0
v
E
0
mnp
2
JI)
Oscilator posmatramo kao klasičnu česticu i na nju je primenjena statistička fizika. Tada on
ima energiju kT ⇒ ukupna energija:
æ = µ( k) kIJk, Jæ = ∞
Ako i u Helmholcovim j-nama trađimo rešenja u vidu vektorskog potencijala A

(tj. vektore E


i B

pomoću vektora A

) tada on zadovoljava jednačine harmonijskog oscilatora ⇒ sistem se
tretira kao skup nezavisnih harmonijskih oscilatora čije su energije diskretne.
Srednja energija mode predstavljena je u vidu diskretnih kvanta ⇒ formula za tok krive.
⇒ spektar energije E = ћω( n +
1
2
) - energija LHO (kvantna) – energija nultih oscilatora
w

( I, æ) = µ( æ) Jæћωn - formula toka krive
µ( æ) Jæ - broj oscilatora oko ω širine dω
ћωn - srednja energija jednog oscilatora
n - srednji broj pobuđenih fotona u datoj modi (frekvencije ω)
n = ∑ nP
n
«
0
, P
n
- verovatnoća pojavljivanja oscilatora u datom stanju
P
n
=
c
-
L
n
k1
∑c
-
L
n
k1
=
c
-
ћm( n+
1
2
)
k1
∑c
-
ћm( n+
1
2
)
k1
=
c
-
ћmn
k1
c
-
ћm
2k1
∑c
-
ћmn
k1
c
-
ћm
2k1
=
c
-n
ћm
k1
∑c
-n
ћm
k1

∑( c
-n
ћm
kT
)
n
=
1
1-c
-
ћm
kT
⇒ P
n
= c
-n
ћm
kT
( 1 −c
-
ћm
kT
)
n = `nc
-n
ћm
k1
|1 −c
-
ћm
k1
1 =
c
-
ћm
k1
1 −c
-
ћm
k1
2( 1 −c
-
ћm
k1
)
«
n=0

⇒ ∑nc
-nx
= −
ð
ðx
∑c
-nx
= −
ð
ðx
I
1
1-c
-x
] =
c
-x
( 1-c
-x
)
2


1
c
ћm
kT-1
= n ⇒ n = ⋯
w

( æ, I) = µ( æ) Jænћω = ρ( ω) Jæћω
1
c
ћm
kT-1
Plankov zakon
Gde je:
ρ( ω) =
ω
2
π
2
c
3


9

3.Ajnštajnov pristup problemu apsorpcije i emisije zračenja, brojne i
dalekosežne posledice
Sistemi sa dva energetska nivoa, pri čemu razlika između njih odgovara upadnom zračenju
frekvencije ω.

Procesi mogu biti radijativni i neradijativni. (kod čvrstih stanja su relaksacioni)
Neradijativni procesi nisu praćeni zračenjem (deekscitacija/ekscitacija koji nastaju kod
atomskih i molekulskih sistema sudarima)
Radijativni procesi mogu biti spontani i indukovani.
①Proces (emisija/spontana deekscitacija) – atom koji je pobuđen ima konačno vreme života
10
-8
– 10
-9
s posle koga prelazi u osnovno stanje i izračuje foton. A
21
– koeficijent koji opisuje
brzinski proces.
w
sp
= A
21
Jt - verovatnoća za prelazak sa E
2
→E
1

dn
2
dt
= −A
21
n
2
- broj čestica koji prelazi sa E
2
→E
1
②Sistemi se nalaze u polju kod koga je energija kvanata ћω ⇒ atom može da tu dodatnu
energiju (u vidu fotona ћω) iskoristi da sa osnovnog stanja 1 pređe u pobuđeno 2 ≡
INDUKOVANI PROCES!
dn
1
dt
= −n
1
w
12
ìnd
– verovatnoća za 1 → 2
w
12
ìnd
= B
12
µ( æ)
⍴( ω) – gustina zračenja
B
12
≠ f(⍴) – koeficijent proporcionalnosti
③Prisustvo zračenja E
2
−E
1
= ћω povećava brzinu deekscitacije i smanjuje ∆¡ na 2 ⇒
postoji i proces indukovane deekscitacije w
21
ìnd

w
21
ìnd
= B
21
µ( æ) ⇒
Jn
2
Jt
= −n
2
B
21
µ( æ)
U uslovima termodinamičke ravnoteže
dn
2
dt
=
dn
1
dt
= 0
Jn
1
Jt
= −n
1
B
12
ìnd
µ( æ) + n
2
IA
21
+ B
21
ìnd
µ( æ) ] = 0
Jn
2
Jt
= n
1
B
12
ìnd
µ( æ) − n
2
IA
21
+ B
21
ìnd
µ( æ) ] = 0
Raspodela čestica po energetskom nivou je Bolcmanova:
n
ì
= g
1
c
-
L
i
k1
, i = 1,2
n
2
A
21
+ n
2
B
21
ìnd
µ( æ) = n
1
B
12
ìnd
µ( æ)
10

n
2
A
21
µ( æ)
= n
1
B
12
ìnd
− n
2
B
21
ìnd
⇒ µ( æ) =
n
2
A
21
n
1
B
12
ìnd
−n
2
B
21
ìnd
=
A
21
n
1
n
2
B
12
ìnd
−B
21
ìnd

⇒ µ( æ) =
A
21
B
21
(
n
1
n
2
B
12
B
21
-1)
, a pošto je
n
1
n
2
=
g
1
g
2
c
-
E
1
kT
c
-
E
2
kT
=
g
1
g
2
c
E
2
-E
1
kT

µ( æ) =
A
21
B
21
(
g
1
g
2
B
12
B
21
c
ћm
kT-1)
gustina energije izračunata na frekvenciji ω
Plankov zakon:
w( ω, T) =
ћω
3
n
2
c
3
1
( c
ћm
k1
−1)

A
21
B
21
=
ћω
3
n
2
c
3
⇒ B
21
= B
12
, zo g
1
= g
2

Emitovani fotoni su identični stimulišućim (indukujućim) tj. imaju isti pravac, smer, fazu i
frekvenciju (za spontanu emisiju).
Spontane procese ne možemo da iskontrolišemo i o tim fotonima ne znamo ništa.
Ajnštajnov pristup koristio je da zaključimo kakav je odnos
A
21
B
21
. Stimulisana emisija nastaje
između nivoa kod kojih je A
21
≠ 0 i između kojih važe selekciona pravila, tj. važi:
A
21
= B
21
ћω
3
n
2
c
3

µ( æ) je ravnotežno zračenje na frekvenciji koje odgovara zračenju apsolutnog crnog tela.
µ( æ) =
A
21
B
21
1
c
ћm
kT-1

A
21
p( o) B
21
= c
ћm
kT
− 1
A
21
w
21
ind
= c
ћm
kT
−1
Dva slučaja (krajnosti) na t=20°C≈300K:
ℎc
z
0
= kI ⇒ z
0
≈ 50µm ⇒ æ = 65000Ez, pod usl ovom
ћω
kI
≈ 1
1° Za ћω ≪ k T ( z ≫ z
0
) - energija kvanta jako mala ⇒ A
21
≪ B
21
µ( æ)
2° Za ћω ≫ k T ( z ≪ z
0
) - optički deo spektra, energija je velika ⇒ A
21
≫ B
21
µ( æ)
Kod 2° je pesudna gustina energije iz nekog spoljnog izvora ⇒ što je jedini način
“populisanja” 2 . Eksterno zračenje je monohromatsko i fokusirano.
Spektar zračenja ima zvonastu (neidelanu) raspodelu: - energija ∆E∆¡ = ћ
Nivoi su razmazani, tj. postoji neodređenost energije do na ћ.
Na 1 je ∆¡ → ∞⇒∆E → 0
U raspodeli će se pojaviti samo neodređenost koja potiče od energetskog nivoa 2 .
∆E∆¡ = ћ ⇒∆¡∆( ћω) = ћ ⇒∆ω =
1
∆¡

A
21
= ∆ω =
1
∆:
= 2n∆v ∆v - širina zvonaste krive
Neodređenost po frekvencijama je prirodno širenje! Postoji kod svake linije ( ≠ ¡( µ) ) i
definisano je koeficijentom A
21
=const

11

4.Širenje linija : prirodno i Doplerovo širenje, pojam spektralne raspodele
Objašnjenje širenja (tj. spektralne raspodele zračenja)
Preko zračenja dipola: elektron se kreće po orbiti, on je u pobuđenom stanju (ponaša se kao
dipol) i počinje da zrači...
ẍ + yẋ + æ
0
2
x = 0 - j-na kretanja elektrona

Dok zrači elektron emituje energiju ⇒ amplituda opada sa vremenom
x = x
0
c
-
yt
2
c
ìo
1
t
gde je æ
1
= æ
0
2
− (
y
2
)
2
, a c
ìo
1
t
- harmonijski član
Intenzitet zračenja I ∝ x
2

Frekventa karakteristika opadajućeg intenziteta se dobija Furijeovom transformacijom:

0( æ) =
1
√2n
J I( t) c
-ìot
Jt
«


g( æ) = 0( æ) 0

( æ) ⇒g( v) =
1
2n
∆v
L
( v-v
0
)
2
+(
Av
L
2
)
2
– spek. rasp. int. zračenja po frekvencijama
∆v
L
- širina spektralne raspodele na
1
2
max intenziteta (Lorencova kriva)
Doplerovo širenje je posledica kretanja elektrona (nehomogenom prostoru).Čestice u
ansamblu se ne ponašaju na isti način. Emiter se kreće i emituje zračenje, ali je ono pomereno
dok dođe do detektora ⇒ čestice sa različitim brzinama apsorbuju različito zračenje.
Frekvencija fotona iz emitera je v = v
0
( 1 +
u
c
)
Druga čestica će apsorbovati ovaj foton ako se kreće ≈ u.
Neka je N broj čestica koje imaju frekvenciju oko v širine Jv.
N = g( v) Jv = P( u) Ju - raspodela po brzinama (Maksvelova)
P( u) Ju =
1
√n
1
u
0
c
-(
u
u
0
)
2
Ju ; u
0
= ¹
2k1
m
- srednja brzina zračenja
g( v) = ?
12

N = g( v) Jv = P( u) Ju
v = v
0
I1 +
u
c
] ⇒1 +
u
c
=
v
v
0
⇒ u = |
v
v
0
− 11c ⇒ Ju =
c
v
0
Jv
⇒ g( v) Jv =
1
√n
1
u
0
c
-(
v
v
0
-1
u
0
c)
2
c
v
0
Jv
c
u
0
v
0
=
1
∆v
T
, ∆v
1
- širina profila na visini
1
I

g( v) Jv =
1
√n
c
-(
v-v
0
∆v
T
)
2
1
∆v
1
Jv ⇒ g( v) =
1
√n
1
∆v
1
c
-(
v-v
0
∆v
T
)
2


∆v
Ð
= 2√ln2∆v
1

w
v
sp
= A
21
g( v) Jt - verovatnoća emisije zavisno od raspodele g( v)
∫ w
v
sp
«

Jv = ∫ A
21
g( v)
«

Jv = A
21
- ako se integrali po celom intervalu
⇒ ∫ g( v)
«

Jv = 1 – normiranje
Ovo je bilo za spontani proces, ali i indukovani zavisi od g( v) .
w
v
ìnd
= g( v) B
21
µ( v)
∫ w
v
ìnd
Jv = ∫ g( v) B
21
µ( v
0
) Jv
«

«

(ako je eksterno zračenje strogo monohromatsko sa
frekvencijom v
0
)
µ( v) = µ( v
0
) o( v −v
0
)
⇒ g( v
0
) B
21
µ
0
( v
0
) - ukupna verovatnoća

13

5.Apsorpcija i pojačanje zračenja (slab upadni signal)

ℎv - upadno (rezonantno) zračenje koje odgovara ℎv = E
2
−E
1

v - gađa centralnu liniju
Rubinski štapić u kome se nalaze čestice sa dva energetska nivoa
Ceo unutrašnji sistem se nalazi u optičkom delu spekra (tj. na sobnoj T) za populaciju 2
nivoa je potrebno neko eksterno zračenje.

Jt
= n
2
w
21
ìnd
ℎv −n
1
w
12
ìnd
ℎv
A
21
≈ 0 jer “spontani” fotoni imaju prostorni ugao 4π (mogu biti samo šum)
w
21
ìnd
= B
21
µ( v) g( v
0
) ; w
12
ìnd
= B
12
µ( v) g( v
0
)

Jt
= n
2
B
21
µ( v) g( v
0
) ℎv − n
1
B
12
µ( v) g( v
0
) ℎv
g( v) =
1
2n
∆v
L
( v −v
0
)
2
+ (
∆v
L
2
)
2

g( v
0
) =
2
n
1
∆v
L

B
21
B
12
=
g
1
g
2


Jt
= ( B
21
n
2
−B
12
n
1
) µ( v) g( v
0
) ℎv = (
B
21
B
12
n
2
−n
1
)
2
n
1
∆v
L
µ( v) ℎvB
12


Jt
= |
g
1
g
2
n
2
−n
1
1
2B
12
n∆v
L
ℎvµ( v) = |
n
2
g
2

n
1
g
1
1
2g
1
B
12
ℎv
n∆v
L
µ( v) = −oµ( v)
1. Najčešći slučaj o > 0 ⇒
n
1
g
1
>
n
2
g
2

dp
dt

dp
dt
= −oµ( v) ⇒ µ = µ
0
c
-ut
- eksponencijalno opadanje gustine zračenja (o - koeficijent
slabljenja)

Prelazak sa µ na I (µ → I):
14


Jt
= −oµ( v) |
c
c

J( µc)
J( tc)
= −
o
c
( µ( v) c)

dI
dz
= −o
I
I ⇒ I = I
0
c
-u
I
z
- Lamber – Berov zakon
2. Ređa situacija (I → ∞) ⇒
n
1
g
1
=
n
2
g
2
⇒o, o
I
= 0 ⇒ I = I
0


⇒ broj apsorpcija ≡ broju emisija (transparentnost materijala)
tako rade pasivni Q prekidači
3. Vrlo rekta situacija
n
1
g
1
<
n
2
g
2
( I → −∞) , o
I
< 0 ; o < 0

Sredina koja pojačava u padno zračenje se zove aktivna sredina i posledica je inverzne
populacije n
2
> n
1
.
1) Mali upadni signal – u stanju termodinamičke atmosfere važi Bolcmanova raspodela
n
2
g
2
=
n
1
g
1
c
-
E
2
-E
1
kT
; o
I
= (
n
1
g
1

n
2
g
2
)
2g
1
B
12
hv
n∆v
L
c
n = n
1
+ n
2

n
2
=
g
2
g
1
n
1
c
-
L
2
-L
1
k1
⇒ n
1
+
g
2
g
1
n
1
c
-
L
2
-L
1
k1
= n ⇒ n
1
=
n
1 +
g
2
g
1
n
1
c
-
L
2
-L
1
k1

n
2
= n −n
1
= n |1 −
1
1 +
g
2
g
1
n
1
c
-
L
2
-L
1
k1
=
g
2
g
1
c
-
hv
k1
n
1 +
g
2
g
1
n
1
c
-
L
2
-L
1
k1

n
1
, n
2
→ o
I

o
I
= (
n
g
1
|1+
g
2
g
1
c
-
hv
kT+

n
g
2
g
1
c
-
hv
kT
g
2
( 1+
g
2
g
1
c
-
hv
kT)
)
o
I
=
n
1 +
g
2
g
1
c
-
hv
k1
(
1
g
1

c
-
hv
k1
g
1
)
2g
1
B
12
ℎv
n∆v
L
c

o
I
=
n( 1 −c
-
hv
k1
)
1 +
g
2
g
1
c
-
hv
k1
2g
1
B
12
ℎv
n∆v
L
c

15

 ℎv
0
≪ kI( z ≫ 50µm) – radio opseg ⇒ c
-
hv
0
kT
= 1 −
hv
0
k1
≪ 1
o
I
=
n
ℎv
0
kI
2B
12
ℎv
g
1
+ g
2
( 1 −
ℎv
kI
)
1
n∆v
L
c
=
( ℎv)
2
kI
∙ const ⇒ o
I
= ¡( v, I) , 0 ≪ o
I
≪ 1
 ℎv
0
≫ kI( z ≪ 50µm) – vidljiva svetlost ⇒ c
-
hv
kT
= 0
o
I
=
2nB
12
ℎv
n∆v
L
c
= no , o = ℎv
2B
12
n∆v
L
c
− pr esek za r ezonant nu apsor pci j u
Dominantna apsorpcija, jer je populisanost na 2 jako mala, tj. skoro sve čestice su na 1 .
Ulazni signal je dovoljno mali, ne može se poremetiti termodinamička ravnoteža.
6.Apsorpcija i pojačanje zračenja (moćan upadni signal) – saturacija
2) Moćan upadan signal I → ∞, n
1
= n
2

Intenzitet je jako moćan ⇒ populacije počinju da zavise od njega
n
1
= ¡( I) ; n
2
= ¡( I)

Relaksacioni procesi su bitni za uspostavljanje termodinamičke ravnoteže, tj. oni određuju
populaciju nivoa.
Ovi procesi u gasovima potiču od sudara čestica, dok kod čvrstih tela potiču od interakcije
centra uočenog atoma u kristalnoj rešetki sa ostalim česticama u njoj i okolini.
⇒ To sve dovodi do populaciji nivoa u ¡( I) u kojoj se nalazi.
Jn
2
Jt
= −n
2
( A
21
+ w
21
) + w
12
n
1
+ w
12
ìnd
n
1
− w
21
ìnd
n
2
; n
1
= n −n
2

Jn
2
Jt
= −n
2
( A
21
+ w
21
) + w
12
( n −n
2
) + w
12
ìnd
( n − n
2
) −w
21
ìnd
n
2

Jn
2
Jt
= −n
2
( A
21
+ w
21
+ w
12
) − n
2
(w
12
ìnd
+ w
21
ìnd
) + n( w
12
+ w
12
ìnd
)
Jn
1
Jt
= −
Jn
2
Jt



Jn
1
Jt
= n
2
( A
21
+ w
21
+ w
12
) + n
2
(w
12
ìnd
+ w
21
ìnd
) − n( w
12
+ w
12
ìnd
)
U sistemu ravnoteže
dn
2
dt
= 0
n
2
( A
21
+ w
21
+ w
12
) + n
2
(w
12
ìnd
+ w
21
ìnd
) = n( w
12
+ w
12
ìnd
)
n
2
=
n( w
12
+ w
12
ìnd
)
A
21
+ w
21
+ w
12
+ w
12
ìnd
+ w
21
ìnd
=
n( w
12
+ g( v
0
) B
12
µ)
A
21
+ w
21
+ w
12
+ g( v
0
) B
12
µ + g( v
0
) B
21
µ

Pošto je:
16

B
21
B
12
=
g
1
g
2
⇒ B
21
=
g
1
g
2
B
12
⇒ n
2
=
n( w
12
+ g( v
0
) B
12
µ)
A
21
+ w
21
+ w
12
+ g( v
0
) B
12
µ + g( v
0
)
g
1
g
2
B
12
µ

n
2
=
n( w
12
+ g( v
0
) B
12
µ)
A
21
+ w
21
+ w
12
+ (
g
1
+ g
2
g
2
) g( v
0
) B
12
µ

n
2
= ¡( µ) , µ → ∞ ⇒ n
2
=
g
2
g
1
+ g
2
n ; n
1
= n − n
2
=
g
1
g
1
+ g
2

 g
1
= g
2
= 1, za µ → ∞, n
2
=
1
2
⋀n
1
=
1
2
; n
1
, n
2
→ o
I
⇒ o
I
= 0
Situacija koja odgovara za I → ∞ je postignuta timešto smo sistem učinili neravnotežnim
osvetljavajući ga moćnim signalom. Signal postaje transparentan, tj. signal prolazi bez
slabljenja i pojačanja.
 Za µ → 0 iz n
2
=
w
12
+g( v
0
) B
12
p
1
¬
+g( v
0
) (
g
1
+g
2
g
2
) B
12
p
n ⇒ n
2
=
w
12
n
1
¬

n
2
= w
12
n¡ ; n
1
= n −n
2
= n( 1 −w
12
¡)
Sistem je prepušten samom sebi, tj. procesi su spontani i relaksacioni (dovodo do
termodinamičke ravnoteže) i nema indukovanih procesa.
U sistemu termodinamičke ravnoteže:
n
2
g
2
=
n
1
g
1
c
-
hv
kT
- nema zračenja kad je µ = 0 t]. ℎv = 0
w
12

g
2
=
n( 1 − w
12
¡)
g
1
c
-
hv
0
k1

1° ℎv
0
≫ kI ⇒ w
12
→ 0 (optički opseg)
Relaksacija je zanemarljiva
n
2
se ne može populisati termički
2° ћω = ℎv
0
≪ kI (radio opseg A
21
→ 0),
1
:
- vreme života gornjeg nivoa bez prisustva
zračenja
Sada su verovatnoće uporedive, dok su verovatnoće za ekscitaciju i deekscitaciju (w
12
i w
21
)
jednake zbog termičkih efekata. Tu su bitni relaksacioni (neradijativni) procesi.
n
2
=
w
12
+ g( v
0
) B
12
µ
1
¡
+ g( v
0
) |
g
1
+ g
2
g
2
1 B
12
µ
n ⇒ n
1
= n − n
2
= n( 1 −
w
12
+ g( v
0
) B
12
µ
1
¡
+ g( v
0
) |
g
1
+ g
2
g
2
1 B
12
µ
)
Kompletno zasućenje je slučaj kada je
n
1
g
1
=
n
2
g
2
(saturacija)
Pretpostavimo slučaj moćnog signala, ali još nije nastupila saturacija.
Odnos populacija je: z =
n
2
g
2

n
1
g
1

z = |
w
12
+ g( v
0
) B
12
µ
1
¡
+ g( v
0
) |
g
1
+ g
2
g
2
1 B
12
µ
n
g
2
−( 1 −
w
12
+ g( v
0
) B
12
µ
1
¡
+ g( v
0
) |
g
1
+ g
2
g
2
1 B
12
µ
)
n
g
1
|
Razlika u populacijama bez upadnog signala (µ = 0):
z
0
=
w
12
1
¡
n
g
2
− |1 −
w
12
1
¡
¹
n
g
1
=
w
12

g
2

1
g
1
+
w
12

g
1

Uvodi se I
s
(intenzitet upadnog zračenja pri kome populacija padne na 1/2):
 Ako je g
1
= g
2
= 1:
17

z =
z
0
1 +
g
1
+ g
2
g
2
I
2I
s
=
z
0
1 +
I
I
s
,
g
1
+ g
2
g
2
= 2, I
s
=
n∆v
L
4B
21

 Za I = I
s
⇒ z =
z
0
2

Za
n
2
g
2
>
n
1
g
1
i I = I
s
početna iverzija (populacija 2 ) pada na ½
Za
n
2
g
2
<
n
1
g
1
i I = I
s
, populacija 1 pada na ½
Važi samo za homogeno proširenu liniju
Moćan signal drastično menja populaciju na 1 i 2 tako što smanjuje n
1
sa n na n/2, dok se
n
2
povećava sa 0 na n/2.
Saturacija, tj. zasićenje, nastaje kada se pojavi isti broj čestica na oba nivoa ⇒ materijal
postaje transparentan.
Dalje povećanje intenziteta zračenja nema smisla, jer je uvek o = 0, a nama treba pojačanje
o < 0 , t].
n
2
g
2
>
n
1
g
1
.
7.Model sistema sa 3 energetska nivoa (skica optičkog pumpanja)
Inverzija se postiže uvođenjem trećeg energetskog nivoa.

Rezultantnim zračenjem čija energija odgovara ℎv
p
= E
2
−E
1
populišemo nivo 2 .
Na nivo 3 ovo zračenje ne utiče i on je prazan.
Moćnim upadnim signalom dobijamo veliku koncentraciju na 2 .
Ovim je postignuta inverzija između 2 i 3 ⇒ aktivna sredina.
Prelaz 2 → 3 je uslovljen selekcionim pravilima, kao i verovatnoćama za prelaz, koje bi
omogućile brže “trošenje” 3 , kako bi se održavala inverzna populacija.
Pojednostavljenje: g
1
= g
2
= g
3
= 1 ; n
1
+ n
2
+ n
3
= n = const ; B
12
= B
21
; B
23
= B
32

dn
2
dt
= −n
2
A
21
− n
2
A
23
−n
2
B
21
µ
p
− n
2
B
23
µ + n
1
B
12
µ
p
+ n
3
B
32
µ = 0 - stac. slučaj
Jn
3
Jt
= −n
3
A
31
+ n
2
A
23
−n
3
B
32
µ( æ) + n
2
B
23
µ( æ) = 0
Jn
1
Jt
= n
2
A
21
+ n
2
B
21
µ
p
− n
1
B
12
µ
p
+ n
3
A
31
= 0
Uslov inverzije n
2
> n
3
.
Jn
1
Jt
= −B
12
µ
p
( n
1
− n
2
) + A
21
n
2
+ A
31
n
3
= 0 ⇒ rn = A
21
n
2
+ A
31
n
3

rn = −B
12
µ
p
( n
1
− n
2
) – pumpanje
Jn
3
Jt
= ( A
23
+ B
23
µ) n
2
= ( A
31
+ B
32
µ) n
3
| ∙ A
31

18

n
2
A
31
( A
23
+ B
23
µ) = n
3
A
31
( A
31
+ B
32
µ)
rn( A
31
+ B
32
µ) = ( A
21
n
2
+ A
31
n
3
) ( A
31
+ B
32
µ)
rn( A
31
+ B
32
µ) = A
21
n
2
( A
31
+ B
32
µ) + A
31
n
3
( A
31
+ B
32
µ)
rn( A
31
+ B
32
µ) = A
21
n
2
( A
31
+ B
32
µ) + n
2
A
31
( A
23
+ B
23
µ)
rn( A
31
+ B
32
µ) = n
2
( A
21
( A
31
+ B
32
µ) + A
31
( A
23
+ B
23
µ) )
n
2
=
rn( A
31
+ B
32
µ)
A
21
( A
31
+ B
32
µ) + A
31
( A
23
+ B
23
µ)

n
3
=
n
2
A
31
( A
23
+ B
23
µ)
A
31
( A
31
+ B
32
µ)
=
rn( A
31
+ B
32
µ)
A
21
( A
31
+ B
32
µ) + A
31
( A
23
+ B
23
µ)
A
23
+ B
23
µ
A
31
+ B
32
µ

n
3
=
rn( A
23
+ B
23
µ)
A
21
( A
31
+ B
32
µ) + A
31
( A
23
+ B
23
µ)

n
2
− n
3
> 0 ⇒ A
31
> A
23

Da bi se uspostavila konstantna inverzija iz 2 i 3 , verovatnoća za deekscitaciju 3 mora biti
veća od verovatnoće za deekscitaciju 2 .
8.Tehnike za ostvarivanje inverzne populacije (načini pumpanja)
1.Optičko pumpanje (pobuđivanje) – kod čvrstih lasera, lasera organskih boja i tečnih lasera
Najrasprostranjenije bljeskalice:
- širok spektar (kontinuiran)
- najveći deo spektra se pretvara u toplotu
- imaju kratak vek trajanja
- predstavljaju zračenje crnog tela (na 5000-6000K)
- taman dovoljno za pobudu nivoa
2.Protok struje – kod gasnih lasera (CO
2
, Ar, …)(ali i poluprovodničkih(mada je drugi
princip; rekombinacija, inverzije u provodnoj zoni))
- elektroni pri sudaru ekscituju atome (molekule)
- može da radi u konstantnom ili impulsnom režimu (DC je u pitanju)
- može se koristiti i naizmenični izvori (RF)
3.Hemijski laseri:
- energije hemijskih reackija se koriste za ekscitaciju
- pobuđuje viša vibraciona stanja. Niža su popunjena manje i onda imamo inverziju
- omogućava velike izlazne snage
4.Gasno dinamički laseri (adijabatska ekspanzija(kod CO
2
lasera))
- imamo smešu ugljovodonika koja se spaljuje, a CO
2
se onda ispušta kroz mlaznicu
nadzvučnom brzinom
5.Nuklearna fisija
- Odašilje brze elektrone koji se direktno koriste za pumpanje

19

9.Pojačavač sa progresivnim talasom

JI
Jx
= | o
I
| I −[I ;
JI
Jx
= I( o
I
− [) ⇒ I( x) = I
0
c
( u
I
-ß) x

o
I
- koeficijent pojačanja; [ - koeficijent slabljenja usled gubitka (rasejanja)
I( I) = I
0
c
( u
I
-ß) L
;
I( L)
I
0
= 0( v) - faktor pojačanja 0( v) = c
( u
I
-ß) L

o
I
= |
n
1
g
1

n
2
g
2
1 g( v
0
) B
12
ℎv
c
; gde j e g( v
0
) =
2
n∆v
L

U o
I
je sadržana spektralna zavisnost g( v) (prirodno proširenje)
Upadno zračenje i zračenje koje odgovara prelazu (ℎv
12
i ℎv
23
) u aktivnoj sredini imaju
spektralni profil koji odgovara prirodno proširenoj liniji.
g( v) =
1
2n
∆v
L
( v-v
0
)
2
+(
∆v
L
2
)
2
- spektralni profil
Pošto je o
I
~ g( v) tj. o
I
( v
0
) = const ∙ g( v
0
) ⇒ const =
u
I
( v
0
)
g( v
0
)

⇒ o
I
( v) =
o
I
( v
0
)
g( v
0
)
g( v) → 0( v)
0( v) = c
(
o
I
( v
0
)
g( v
0
)
g( v) -ß) L
analogno 0( v

) = c
(
o
I
( v
0
)
g( v
0
)
g( v

) -ß) L


∆v
u
- poluširina pojačanog signala na ½ intenziteta
o
I
( v
0
) = o
0

g( v
0
) = g
0

0( v
0
) = 0
0

0( v

) =
0
0
2

⇒ 0( v

) =
1
2
c
( u
0
-ß) L
= c
(
u
0
g
0
g( v

) -ß) L
| ∙ ln
ln2
-1
+ ( o
0
− [) I = (
o
0
g
0
g( v

) −[) I
20

o
0
I −[I − ln2 =
o
0
g
0
g( v

) I −[I ⇒
g( v

)
g
0
=
o
0
I − ln2
o
0
I

g( v

) = g
0
( 1 −
In2
u
0
L
) gde je g
0
=
2
n∆v
L

g( v

) =
1
2n
∆v
L
( v

−v
0
)
2
+ (
∆v
L
2
)
2
=
2
n∆v
L
|1 −
ln2
o
0
I
1 | ∙ 2∆v
L
; ( v

−v
0
) = ∆v
i

∆v
L
2
∆v
i2
+ (
∆v
L
2
)
2
= 4 |1 −
ln2
o
0
I
1
∆v
L
2
4 I1 −
ln2
o
0
I
]
= ∆v
i2
+ (
∆v
L
2
)
2
⇒ ∆v
i2
=
∆v
L
2
4 I1 −
ln2
o
0
I
]

∆v
L
2
4

∆v
i2
=
−∆v
L
2
+ ∆v
L
2
( 1 −
ln2
o
0
I
)
4 I1 −
ln2
o
0
I
]
=
∆v
L
2
ln2
o
0
I
4 I1 −
ln2
o
0
I
]
=
∆v
L
2
ln2
o
0
I
4
o
0
I −ln2
o
0
I

∆v
i
=
∆v
L
2

ln2
o
0
I −ln2

∆v
u
= 2∆v
i
= ∆v
L

ln2
o
0
I −ln2
⇒ ∆v
u
< ∆v
L

Sa pojačanjem se snop sužava, a različito će se pojačavati zračenje sa različitim
frekvencijama (najjače pojačanje na centralnoj frekvenciji).
Ovo je vrsta optičkog oscilatora bez ogledala, jer talas samo jednom prolazi kroz radnu
sredinu.
Koristi se za male snage (zbog uže linije i male dimenzije radnog tela), a izlazni signal se
može pojačati.
Na granice se stavljaju antirefleksivni slojevi, da bi R = 0, ili su krajevi isečeni pod
Brusterovim uglom.

Zbog svojstava stimulisane emisije pojačava se onaj signal, gde je gustina zračenja najveća (u
centru zvonaste raspodele)

21

10.Regenerativni pojačavač, laserski oscilator, inverzija na pragu za
Oscilovanje
Aktivnu sredinu postavljamo između dva ogledala tako da zračenje prolazi nekoliko puta
kroz aktivnu sredinu.

Konstrukcija Fabri – Perovog interferometra (sa dva paralelna ogledala).
Pri jednom prolazu talasa pojačanje je g (isto kao kod progresivnog pojačavača)
Upadnom intenzitetu odgovara upadna amplituda E
0
.
Pojačani signal E
0
g ima fazno kašnjenje (zbog sredine) u odnosu na upadni:
kašnjenje π ⇒ neposredno ispred ogledala E
0
gc
ìJ
.
Posle prolaska kroz prvo ogledalo signal „dobija“ i koeficijent transmisije ogledala t
1
, tj.
E
0
gc
ìJ
t
1
.

Nema faznog pomeraja kod refleksije – talas ostaje ravanski.
E
1
- amplituda transmitovanog talasa
E
1
= `E
n1
= E
0
t
1
t
2
gc
ìJ
+ E
0
t
1
t
2
«
n=1
r
1
r
2
g
3
c
3ìJ
+ E
0
t
1
t
2
r
1
2
r
2
2
g
5
c
5ìJ
+ ⋯
E
1
= E
0
t
1
t
2
gc
ìJ
( 1 + r
1
r
2
g
2
c
2ìJ
+ r
1
2
r
2
2
g
4
c
4ìJ
+ ⋯)
E
1
= E
0
t
1
t
2
gc
ìJ
`( r
1
r
2
g
2
c
2ìJ
«
n=0
)
n

22

E
1
=
E
0
t
1
t
2
gc
ìJ
1 −r
1
r
2
g
2
c
2ìJ

E
1
E
0
= ⋯
I
1
~ E
1
E
1

=
E
0
t
1
t
2
g
2
( 1 −r
1
r
2
g
2
c
2ìJ
) ( 1 − r
1
r
2
g
2
c
-2ìJ
)
; I
0
~ E
0
E
0

= E
0
2

I
1
I
0
=
t
1
2
t
2
2
g
2
( 1 −r
1
r
2
g
2
c
2ìJ
) ( 1 − r
1
r
2
g
2
c
-2ìJ
)
=
t
1
2
t
2
2
g
2
1 − r
1
r
2
g
2
c
2ìJ
−r
1
r
2
g
2
c
-2ìJ
+ r
1
2
r
2
2
g
4

t
1
2
= I
1
; t
2
2
= I
2
; g
2
= 0 ; r
1
2
= R
1
; r
2
2
= R
2

I
1
I
0
=
I
1
I
2
0
1 + r
1
2
r
2
2
g
4
− r
1
r
2
g
2
( c
-2ìJ
+ c
2ìJ
)
=
I
1
I
2
0
1 + r
1
2
r
2
2
g
4
−r
1
r
2
g
2
2cos2¢

I
1
I
0
=
I
1
I
2
0
1 + r
1
2
r
2
2
g
4
− r
1
r
2
g
2
2( 1 − sin
2
¢)
=
I
1
I
2
0
1 −2r
1
r
2
g
2
+ r
1
2
r
2
2
g
4
+ 4r
1
r
2
g
2
sin
2
¢

1 −2r
1
r
2
g
2
+ r
1
2
r
2
2
g
4
- kvadrat razlike
I
1
I
0
=
I
1
I
2
0
( 1 −r
1
r
2
g
2
)
2
+ 4r
1
r
2
g
2
sin
2
¢
=
I
1
I
2
0
( 1 − .R
1
R
2
0)
2
+ 4.R
1
R
2
0sin
2
¢
= 0
1

0
1
- regenerativno pojačavanje (T - transmitivno)
0 – pojačanje u jednom prolazu
Analiza:
sin
2
¢ = 0, ( ¢ = nn) ⇒ 0
1
mcx
=
I
1
I
2
0
( 1 −.R
1
R
2
0)
2

Ako su I
1
= I
2
= I
0
i R
1
= R
2
= R
0
⇒ 0
1
mcx
=
1
0
2
u
( 1-R
0
u)
2
; za R
0
0 → 1 ⇒ 0
1
mcx
→ ∞
∆x =
L
cos0
- pređeni put talasa pri jednom prolasku
¢ = k∆x (¢ - fazna razlika, k - talasni broj)
¢ =
2n
z
I
cos0
= nn
¢( 0 → 0) =
2n
z
I = nn
⇒ uslov za stojeći talas je ujedno:
I =
nz
2
− usl ov za 0
1
mcx
, n = ± 1, ± 2, …
Aktivna sredina pojačava maksimalno upadni signal za diskretan skup vrednosti na
rezonanciji. Talasne dužine koje čine taj skup moraju da zadovoljavaju gornji uslov, tj.:
z =
2I
n
⇒ v =
nc
2I

∆z =
x
2
2L
- razlika između talasnih dužina dva maksimalno pojačana signala
Na skali frekvencija, to je ∆v =
c
2L


1
2
0
1
mcx
= 0
1
( ¢

)
23

I
1
I
2
0
2( 1 −.R
1
R
2
0)
2
=
I
1
I
2
0
( 1 −.R
1
R
2
0)
2
+ 4.R
1
R
2
0sin
2
¢


( 1 −.R
1
R
2
0)
2
= 4.R
1
R
2
0sin
2
¢


sin
2
¢

=
( 1 −.R
1
R
2
0)
2
4 .R
1
R
2
0
⇒ ¢

= orcsin
( 1 − .R
1
R
2
0)
2
4.R
1
R
2
0

za malo ¢

važi sin¢

≈ ¢


¢ =
2n
z
I =
2nIv
c
⇒ ∆¢ =
2nI
c
∆v ⇒ ∆v =
c
2nI
∆¢
∆v =
c
2nL
1-.R
1
R
2
u
2¹u.R
1
R
2
, ako je R
1
= R
2
= R ⇒ ∆v =
c
2nL
1-Ru
2√Ru

Prag oscilovanja:
R0 → 1 ⇒ 0
1
→ ∞, ∆v → 0 - na kritičnim frekvencijama,tj. Tamo gde je pojačanje najjače
profil se ponaša kao δ-funkcija.
Sistem vrlo lako proosciluje, tj. sam sebe održava tako da nije poterban upadni signal.
Prvi foton dobija se spontanom emisijom.
Laserski oscilator je sistem koji samostalno egzistira.
o
I
< 0 ; o
I
= |
n
1
g
1

n
2
g
2
1
2g
1
B
12
ℎv
n∆v
L

n
2
g
2
>
n
1
g
1

g
2
= 0 = c
-u
I
L
⇒ oko ]c o
I
molo ( roz:i]omo u rcJ) : 0 = 1 + o
I
I
R0 → 1 ⇒ R( 1 + o
I
I) = 1 ⇒R + Ro
I
I = 1 ⇒ o
I
=
1-R
RL
- o
I
kritično
o
I
=
1
RL
1-R
=
1
I
, l - efektivna dužina, tj. dužina koju pređe svetlosni zrak dok ne izađe iz
rezonatora
n
2
g
2

n
1
g
1
= z – inverzija
Inverzija na pragu prooscilovanja:
o
I
= z
2g
1
B
12
ℎv
n∆v
L
= z
2g
1
B
12
g( v
0
)
c
=
1
l

z =
c
l
1
2g
1
B
12
g( v
0
)
=
1
¡
c
1
2g
1
B
12
g( v
0
)

¡
c
- kritično vreme boravka fotona u rezonatoru
B
12
≈ B
21
~ A
21
=
1
:
, ¡ - vreme života na gornjem nivou
z
k
= ? z
k
– kritična inverzija
z
k
= n
2
−n
1
=
¡
¡
c
=
1
g( v
0
)
∙ const
Ako je faktor dobrote rezonatora veći, to će vreme života fotona u rezonatoru biti veće, a to
znači da će lakše biti dostignuta inverzija za prag oscilovanja.

24

11.Q faktor rezonatora, zatvoreni i otvoreni rezonator, osnovne ideje Fox-
Li teorije i 12.Konfokalni rezonator i Gausovi zraci
Q faktor ili faktor dobrote je mera kojom se opisuju jednostavni propusnici ili nepropusnici
opsega učestanosti. Za filter se kaze da ima veliki Q faktor ukoliko ima propusni opseg koji
je uzak u odnosu na centralnu učestanost.
Faktor dobrote rezonatora Q:
0 = æ¡
c]

Prelaskom na optički deo spektra dolazi do preklapanja modova.
µ( v) =
8nv
2
c
3

N = Iµ( v) Δv
Δv
N
=
c
3
I
1
8nv
2
= const ∙
1
v
2

Q faktor pada - rezonator više nije selektivan. Gustina modova je velika.
Zato sa zatvorenog prelazimo na otoreni rezonator (Fabri-Pero). Dolazi do razređivanja
modova usled otvaranja bočnih stranica.

l
i
=
I
1-¡
- efekat refleksije na površini diskova (povećanje puta)
1
1-¡
- srednji broj refleksija
0 =
2u
I
|
- kritični ugao
Ω = n0
2
- telesni ugao
N
i
→ Ω - otvoreni rezonator
N → 4n - zatvoreni rezonator
N
i
N
=
Ω
4n
=
n
4n
4o
2
l
2
( 1 − R)
2
=
o
2
l
2
( 1 − R)
2
=
1
K

N
i
=
N
K
=
N
l
2
c
2
( 1-R)
2
- efekat razređivanja modova

Razni gubici:
Difrakcioni (ključ za preživljavanje moda)
25

Difuzija amplitude van ogledala
J = √lz - karakteristična dubina, gde je amplituda još znalajna
Procena difrakcionih gubitaka:
∆S
S
=
2nud
nu
2
=
2√Ix
u
- relativan gubitak amplitude (E)
Intenzitet (
∆S
S
)
2
:
A =
4lz
o
2
=
4
N
P

N
P
=
u
2
Ix
- Frenelov broj
Slabi polje na periferiji, a ne blizu optičkoj osi.
Kako napraviti stabilan rezonator da se talasni front samoreprodukuje?
Numerički eksperiment
Kandidati ogledala

Da li će se polje usamosaglasiti.
Raspodela polja stabilna u rezonatoru
Postoje stacionarne mode i ne odgovaraju ravnom talasu
Mode imaju diskretan spektar v
Mode su potpuno poprečne
Svi viši modovi imaju povećane gubitke
U osnovnom modu A, vrlo brzo opada ka krajevima ogledala

O
1
i O
2
– sferna ogledala poluprečnika R koja su postavljena tako da im se žiže poklapaju.
Žiže su na R/2, tako da je L=R.
U unutrašnjosti se uspostavlja polje, koje se posle višestruke refleksije regeneriše.
Mode polja su karakteristične raspodele polja koje preživljavaju.
Njihove osobine su (Fox-Li):
1)Sve imaju diskretan spektar frekvencija (energija)
2)Mode koje prežive su transferzalne mode
3)Mode višeg reda imaju veće gubitke
4)Ravni talasi nisu osnovne mode ovog rezonatora
5)Kod osnovne mode amlituda brže opada ka krajevima ogledala (zbog difrakcije deo
energije izlazi na krajavima)
26

Raspodela polja za mode koje prežive se aproksimira proizvodom Hermitovih polinoma i
eksponencijalne funkcije.
S( x, y) = E
m
( x) E
n
( y) c
-
( x
2
+y
2
)
2w
2

w - poluširina oblasti u kojoj je skoncentrisan sav intenzitet mode
E
0
( x) = 1, E
1
( x) = 2x, E
2
( x) = 4x
2
−2 - na osnovu prva tri hermitova polinoma se crta
raspodela polja unutar rezonatora (u ravni koja je normalna na optičku osu)

E
0
- najniži mod (Gausova raspodela)
E
1
- moda I reda
Više mode su pomerenije od ose
Raspodela polja u prostoru se dobija rotacijom slike oko z-ose
Najniži mod: c
-
( x
2
+V
2
)
2W
2
i njegova raspodela u prostoru

Gausovu krivu dobijamo u svakom preseku, u bilo kojoj ravni kada nacrtamo raspodelu
intenziteta.
I = I
0
c
-
( x
2
+y
2
)
2w
2

Za prebrojavanje modova se osim n i m koristi i q, koji se odnosi na talasnu dužinu koja
odgovara raspodeli S( x, y) .
4I
x
= 2o + ( m+ n + 1) - uslov za opisivanje polja u rezonatoru
l =
x
2
o + ( m+ n + 1)
x
4
, q – broj polovina talasnih dužina koji se uklapa u rezonatoru
Modovi se mogu adresirati sa m, n, q (m i n su za raspodelu polja duž x i y, a q prebrojava
talasne dužine)
Adresa najnižeg (osnovnog) moda je 00q, sledeći je 00(q+1).
Prelazak sa q na q+1 odgovara situaciji da se između ogledala rezonatora uklopila još jedna
x
2

Osnovni mod 00q (m=0, n=0) je gausov mod, jer je zrak koji izlazi iz rezonatora Gausov
zrak.
27

w
2
= w
0
2
+ (
z
kw
0
)
2
- promena širine oblasti u funckiji od z (Foks - Li)

w = ¹
I
2k
, k – talasni broj
w = ¹
R
2k
- na kraju ovime su određeni difrakcioni gubici, nebitni su gubici na krajevima
w
2
Iz =
I
2
] = 2w
0
2
-odnos površina - površina spota na ogledalima je duplo veća nego u
centru (vidi se efekat širenja zone u kojoj se skoncentriše sva energija osnovnog moda)
Poluprečnik krivine sfernog talasa osnovnog moda je jednak poluprečniku krivine ogledala
R/2.
Foks – Li: Osnovni mod propagira kao da je krenuo iz z=0 i ponaša se kao sferni talas, tako
da na ogledalu ima poluprečnik krivine koji je jednak R.
Iz z=0 je krenuo ravan talas, a potom se iskrivljuje i stiče krivinu (divergira) i dok dođe do
ogledala “postao” je sferni. Tačka z=0 je fokallna tačka, analogno za ravan.
Intenzitet (amplitude) opada eksponencijalno na krajevima ⇒ Gausova raspodela.
Talas koji prođe kroz polupropusno ogledalo nastavlja da se kreće u prostoru kao sferni.
w
0
i w ne zavise od R (geometrije ogledala), zavise samo od z iz formule.
Ugao pod kojim talasni front osnovnog moda prolazi 0 = 0( z, I)

0 =
w
z
= w
0
2
+ (
z
kw
0
)
2

Pošto je z ≫
L
2
, w ≈
z
kw
0

0 =
z
kw
0
1
z
=
1
kw
0
=
1
k
¹
I
2k
=
1
¹
Ik
2

28

0 =
1
¹
2n
z
I
2
=
1
¹
nI
z
=

z
nI

13.Fokusiranje Gausovih zraka, ideja za talasovod i ogranicenja

Lasersko zračenje prostire se kao Gausov snop, ima Gausovski profil, fokusira se tankim
sočivom. Cilj nam je postizanje što veće gustine energije.
Efekat fokusiranja je takav da sočivo deformiše talasni front upadnog zračenja, tako što pravi
nešto slično što imamo u rezonatoru (oblast sa minimumom :
0
).
Tražimo x i :
0
:
( x, :
0
) = ¡( F, w
0
)
Sa leve strane:
veza između Ð i w
0
je data formulom:
w
2
= w
0
2
+ (
z
kw
0
)
2
= Ð
2
Ð - dijametar sočiva, w - spot na sočivu
Sa desne strane:
Sočivo menja radijus krivine (talasnog fronta) i od divergentnog snopa pravi konvergentan
snop.
:
2
= :
0
2
+ (
c
k:
0
)
2
= Ð
2

r = c +
( k¡
0
2
)
2
:
- menja poluprečnik krivine sa rastojanjem c i z
R = z +
( kw
0
2
)
2
z

Efekat sočiva može se napisati:
1
]
= −
1
¡
+
1
R
F = ¡ - žižna daljina
c =
k
2
Ð
4
r
2
+ k
2
Ð
4
∙ r ; :
0
2
=
Ð
2
r
2
+ k
2
Ð
4

Ako su R i z ≫ kw
0
2
=
I
2
⇒ r = −F ; Ð
2
= (
z
kw
0
)
2

Kad zanemarimo r ⇒ c = −F ; :
0
2
=
w
0
2
I
z
F
]
2

w
0
- minimalni prečnik laserskog spota (uslov fokusiranja)
Oblast sa minimalnim prečnikom će se pojaviti na rastojanju koje odgovara F. Minimalni
prečnik je u fokusu.
Intenziteti se odnose obrnuto proporcionalno poluprečnicima.
29

I
0

1
w
0
2
- fokalni intenzitet
I ∝
1
s
⇒ I~ I
z
P
]
2
- fokusirani (veći od I
0
)
Ako z→∞ povećava se W i doći će do difrakcionih gubitaka na otvoru koji odgovara
prečniku sočiva.
14.Matrice prenosa i stabilnost laserskog rezonatora

R
1
≠ R
2

|
r
1
0
1
| = |
A B
C Ð
| ∙ |
r
0
0
0
|
|
r
2
0
2
| = |
A B
C Ð
| ∙ |
r
1
0
1
|

|
r
n
0
n
| = |
A B
C Ð
| ∙ |
r
n-1
0
n-1
| = |
A B
C Ð
|
n
∙ |
r
0
0
0
|
Posle n refleksija se traži da li će r postati blisko optičkoj osi ili će da beži od nje (zrak se
gubi iz rezonatora).
Ako zrak beži iz rezonatora mod nije stabilan, tj. neće preživeti, i obrnuto.
|
r
n
0
n
| = |
A B
C Ð
|
n
∙ |
r
0
0
0
| , ako matrica ne divergira zrak će ostrati u rezonatoru, tj.:
−1 <
A + Ð
2
< 1
Matrica propagacije na dužini L daje uslove za propagaciju zraka između dve površine.
30


0
1
= 0
2

r
2
= r
1
+ ∆r
∆r = Itg0
t

r
2
= r
1
+ Itg0
t
= r
1
+ I0
t

0
t
= ? n
1
sin0
1
= nsin0
t
- Skelov zakon
n
1
= 1 ⇒ 0
1
= n0
t
⇒ 0
t
=
0
1
n

r
2
= r
1
+ I0
t
= r
1
+
I
n
0
1

Matrica propagacije:
|
r
2
0
2
| = |
1
I
n
0 1
| ∙ |
r
1
0
1
|
Slučaj: Zrak nailazi na graničnu površinu ogledala.

1
S
0
+
1
S
ì
=
1
¡
¡ =
R
2

r
1
S
0
+
r
2
S
ì
=
r
1
¡
; r
1
= r
2

sin0
1
≈ 0
1
, sin0
2
≈ 0
2
⇒ 0
1
− 0
2
=
r
1
¡

Paraksijalna optika (uglovi bliski optičkoj osi)
0
2
= −
r
1
¡
+ 0
1

|
r
2
0
2
| = |
1 0

1
¡
1
| ∙ |
r
1
0
1
|
31

|
1 0

1
]
1
| - dejstvo sfernog ogledala

|
A
1
B
1
C
1
Ð
1
| |
A
2
B
2
C
2
Ð
2
|
|
r
ì
0
ì
| = |
A
1
B
1
C
1
Ð
1
| ∙ |
r
1
0
1
|
|
r
2
0
2
| = |
A
2
B
2
C
2
Ð
2
| ∙ |
r
ì
0
ì
|
|
r
2
0
2
| = |
A
2
B
2
C
2
Ð
2
| ∙ |
A
1
B
1
C
1
Ð
1
| ∙ |
r
1
0
1
|
Konačna matrica:
Množenje matrica ide obrnutim redom.
|
A B
C Ð
| = |
1 0

2
R
1
1
| ∙ |
1 I
0 1
| ∙ |
1 0

2
R
2
1
| ∙ |
1 I
0 1
|
|
1 0

2
R
1
1
| - refleksija na ogledalo 1
|
1 I
0 1
| - 2→1 (propagacija zraka na dužini L)
|
1 0

2
R
2
1
| - refleksija na ogledalu 2
|
1 I
0 1
| - 1→2 (propagacija zraka na dužini L)
Posle ovih procesa zrak se vraća na početak propagacije. Zrak prvo kreće od ogledala 1→2,
reflektuje se, zatim se kreće od ogledala 2→1, ponovo se reflektuje, pa ispočetka.
|
A B
C Ð
| =





1 −
2I
R
2
2I −
2I
2
R
2
−2 |
1
R
1
+
1
R
2
1 +
4I
R
1
R
2

2I
R
1
+ |1 −
2I
R
1
1( 1 −
2I
R
2
)






A + Ð = 1 −
2I
R
2

2I
R
1
+ |1 −
2I
R
1

2I
R
2
+
4I
2
R
1
R
2
+ = 2 −
4I
R
2

4I
R
1
+
4I
2
R
1
R
2

A + Ð
2
= 1 −2 |
I
R
2
+
I
R
1

I
2
R
1
R
2
+| : 2 ⇒
A + Ð
4
=
1
2
− |
I
R
2
+
I
R
1

I
2
R
1
R
2
+
−1 <
A + Ð
2
< 1 |: 2 ⇒−
1
2
<
A + Ð
4
<
1
2
| +
1
2
⇒ 0 <
A + Ð
4
+
1
2
< 1
0 < 1 −
I
R
2

I
R
1
+
I
2
R
1
R
2
< 1
0 < 1 −
I
R
1
+
I
R
2
( 1 +
I
R
1
) < 1
32

0 < |1 −
I
R
1
1 ( 1 −
I
R
2
) < 1
0 < g
1
g
2
< 1 - uslov stabilnosti

15.Rubinski laser
Materijali od kojih se pravi aktivna sredina su dielektrici i jedini način za njihovu pobudu je
stvaranje inverzne populacije optičkim pumpanjem.
Kod rubina je energetski to najefikasnije, jer svega 50% biva apsorbovano. Bljeskalice su
najpovoljnije i najefikasnije (ksenonske, živine lampe i električni lukovi).
Inverzna populacija se postiže na prelazu koji ima što manju spektralnu širinu → veća
monohromatičnost lasera.
Optimalno dopirani kristali rubina Al
2
O
3
sadrže oko 0,05 procenata hroma Cr
3+
.

33


Usled apsorpcije zračenja elektroni sa osnovnog stanja ( A
2
4
) prelaze na nivoe F
1
i F
2
4 4
, a
odatle neradijativnim putem prelaze na E
2
.
Pri prelasku sa E
2
na osnovno stanje A
2
4
emituju se fotoni (z = 642 nm).
g
1
= g
2
= g
3
= g – pojednostavljenje
ℎv
ì]
≫ kI (optički deo spektra) n
1
= n
2
= n
3
= const
Jn
1
Jt
= ( n
2
− n
1
) w+ n
2
w
21
+ n
3
w
31

Jn
2
Jt
= ( n
1
−n
2
) w −n
2
w
21
−n
2
w
23

Jn
3
Jt
= n
2
w
23
− n
3
w
31

Pošto je:
Jn
ì
Jt
= 0 t].
Jn
3
Jt
= 0
⇒ n
2
w
23
−n
3
w
31
= 0 ⇒ |
w+ w
21
+ w
23
w
+ 1 +
w
23
w
31
1 =
n
2
w
23
w
31

n
1
+ n
2
+
n
2
w
23
w
31
= n
1
+ n
2
|1 +
w
23
w
31
1 = n
Jn
2
Jt
= 0 ⇒ n
1
w − n
2
( w+ w
21
+ w
23
) = 0 ⇒ n
1
=
n
2
( w+ w
21
+ w
23
)
w

⇒ n
2
|
w+ w
21
+ w
23
w
+ 1 +
w
23
w
31
1 = n ⇒ n
2
=
n
I
w+ w
21
+ w
23
w
+ 1 +
w
23
w
31
]

n
3
− n
1
= n
2
|
w
23
w
31

w+ w
21
+ w
23
w
1 = n
2
w
23
w − ww
31
− w
21
w
31
−w
23
w
31
ww
31

n
3
− n
1
=
w( w
23
-w
31
) -w
31
( w
21
+w
23
)
ww
31
n
2
, (ovo je > 0 samo kad je brojioc > 0)
w( w
23
− w
31
) −w
31
( w
21
+ w
23
) > 0
⇒ w >
w
31
( w
21
+ w
23
)
w
23
− w
31

Pošto je w
23
≫ w
31
, w
21
⇒ w > w
31

Nivo 2 je skoro prazan zbog brzog prelaska na nivo 3 (10
-7
s), može se uzeti da je n
2
→ 0
⇒ n
1
+ n
3
= n
Jn
1
Jt
= −n
1
w+ w
31
n
3
;
Jn
1
Jt
= 0 ⇒ n
1
w = n
3
w
31
; z = n
3
−n
1

n
3
=
n + z
2
; n
1
=
n −z
2

34

n − z
2
w =
n + z
2
w
31

z( w+ w
31
) = n( w − w
31
)
⇒ z =
n( w-w
31
)
w+w
31
> 0 - uprošćen izraz za inverziju
Pumpanje intenzivno preko nivoa 2 sa nivoa 1 na nivo 3 , zbog velike verovatnoće w
23
.

Prag za pojačanje signala, kada se na nivo 3 dovede bar
1
2
n.
Inverzija zavisi od gustine zračenja, tj. treba nam jaka pumpa.

35

16.Neodimijumski laseri (YAG i staklo)
Laser sa 4 energetska nivoa (Nd). Neodijum spada u grupu prelaznih metala i tri puta je
jonizovan (Nd
3+
) i samo takav se ugrađuje u rešetke (najpoznatiji je YAG – itrijum-
aluminijum-granat). Itrijum se zamenjuje neodijumskim jonom.


Pumpanje se radi iz osnovnog stanja preko karakterističnih traka (nivo 2 ) sa kojih imamo
brze (neradijativne) procese na gornji energetski nivo 3 .
Kad je neodijum ugrađen u rešetku granata, njegovo okruženje, tj. polje je pravilno
raspoređeno.
Pravilno polje i precizno okruženje u kristalnoj rešetci dovode do Štarkovog cepanja, usled
električnog polja najbližeg okruženja i širenja energetskih nivoa, ali kako je to polje pravilno
(regularno), to cepanje je relativno malo.
Atomi su izotropno raspoređeni u polju i to dovodi do izotropno proširene linije kod jona
Nd
3+
jona, i to je razlog zašto je poluširina linije u YAG-u ∆z = 0.7nm.
Kod stakla je drugačije. Dopirani Nd ne može da postigne pravilnu strukturu, što znači da
nemamo homogeno proširenu liniju, zato što se različiti atomi nalaze u različitim
okruženjima. Nepravilno električno polje (nepravilan raspored susednih atoma) dovodi do
toga da je poluširina linije ∆z = 30nm (kod stakla).
YAG STAKLO
vr eme ži vot a na 3
ni vou τ=0.2 ms - + τ=0.7 ms
pol uši r i na li ni j e Δλ=0.7nm + - Δλ=30nm
dopi r anj e 1-1.5% - + do 6 %
t opl ot na pr ovodl j i vost 14 W/ mK + - 1.4 W/ mK
36

Koeficijent toplotne provodljivosti je karakteristika koja nam određuje koji ćemo sistem
koristiti.
YAG – koristi se u kontinualnom režimu rada. Neprekidna laserska emisija zahteva
neprekidnu pobudu (kontinualnu). Zagrevanje je posledica neradijativnih procesa (w
41
proces
dovodi do toga da se najveći deo energije svodi ne na lasersku emisiju, nego na zagrevanje
aktivne sredine) što znači da hlađenje treba da bude dobro određeno.
Staklo –koristi se u impulsnom režimu (zbog slabe toplotne provodljivosti). Tamo gde treba
malo pojačanje, njegova izlazna linija je široka, što znači da u maksimumu ima slabo
pojačanje. Pošto je njegova linija vrlo široka, treba nam veliki broj modova koji će oscilovati
u njoj (liniji).
Ovaj sistem služi za akumuliranje energije (zbog velikog broja modova u okviru iste linije i
velikog dopiranja dobijamo moćan rezervoar energije).
Sa uprošćene šeme:
Nivo 4 treba da je što dalje od osnovnog stanja, da bi se izbegla termalna populacija.
Razlika između 1 i 2 je 2000 cm
-1
, tj. 8-10 puta veća od kT (T=300K, kT≈250cm
-1
)
Jn
1
Jt
= ( n
2
− n
1
) w+ n
2
w
21
+ n
3
w
31
+ n
4
w
41

Jn
2
Jt
= ( n
1
−n
2
) w −n
2
w
23
− n
2
w
24
+ n
2
w
21

Jn
3
Jt
= n
2
w
23
−n
3
w
31
−n
3
w
34

Jn
4
Jt
= n
2
w
24
+ n
3
w
34
− n
4
w
41

n
1
+ n
2
+ n
3
= n, za termodinamičku ravnotežu:
dn
dt
= 0, za inverziju: n
3
> n
4

w
41
> w
34
+
w
24
w
23
( w
34
+ w
31
)
Pošto je w
23
mnogo verovatniji, tj. w
23
≫ w
24

w
24
w
23
→ 0
w
41
> w
34

Kada snaga pumpe w → ∞:
n
3
− n
4
= n
w( w
41
− w
34
)
w( w
41
+ 2w
31
) + w
23
w
34

17.Tečni laseri sa organskim bojama
Novija vrsta lasera. Imaju široke pikove laserskog zračenja, laserske boje pokrivaju veoma
širok spektar (od bliskog IR do bliskog UV).

37

Napomena: Boja ne mora biti rastvorena u tečnosti, već može biti dispergovana u plastici.
Organske boje su složena jedinjenja, molekulske mase od 200 do 500. Uglavnom su ciklična
sa dodatkom -CH
2
, -NH
2
, -CH
3
, -COOH, itd. A ponegde su zamenjeni ugljenici kiseonikom
ili azotom.
Zbog složenosti u konfiguraciji energijskog nivoa učestvuju i vibracioni i rotacioni nivoi.
Šema na slici:
Postoje dve grane nivoa – singletna i tripletna. To je posledica što ova jedinjenja imaju paran
broj elektrona, pa su stanja antiparalelna ili paralelna, singlet ili triplet.
Osnovno stanje je singlet, ali pobuđena mogu biti i triplet.
Elektronski nivoi su značajno prošireni vibracionim i rotacionim nivoima. Recimo samo da
su rotacioni nivoi vrlo malo razmaknuti, manje čak od termalne energije na sobnoj
temperaturi, pa se stanja pretvaraju u široke trake, a spektri su kontinualni.
Prelazi S
0
→ S
1
, S
0
→ S
2
su dozvoljeni i sa velikim presekom (verovatnoćom), pa je
apsorpcija vrlo izražena na tim talasnim dužinama. To je ono što ih čini obojenim.
Deekscitacija ovih nivoa se odigrava radijativno ili neradijativno, sa kratkim vremenom
života. Takođe deekscitacija se sa izvesnom verovatnoćom završava i na tripletnom nivou I
1
,
koji je vrlo dugoživući (metastabilan). Deekscitaciono zračenje je fluorescencija.
Laser radi na sledeći način: pumpa se na primer vib-rot podnivo S
1
, nazovimo b. On se brzo
deekscitira neradijativno u najniži S
1
(B). odatle se vrši laserski prelaz u a, vib-rot podnivo
S
0
, da bi se potom neradijativno vratio u osnovno stanje, najniže u S
0
(A). Vidimo da je ℎv u
stvari ℎv
c
umanjen za energiju neradijativnih prelaza b → B, o → A pa je jasno da je emisioni
spektar pomeren toliko u odnosu na apsorpcioni. To je pogodnost, jer vidimo da je boja
transparentna na toj talasnoj dužini. Treba napomenuti da je efektivni presek (sa dvotalasne
strane) za emisiju veći od onog za apsoprciju, pa je potreba relativno mala populacija gornjeg
nivoa.
Postoji verovatnoća da se elektron ekscitira neradijativno u I
1
, tripletno, metastabilno stanje.
Radijativna deekscitacija I
1
→ S
0
se naziva fosforescencija, i to je slabo prisutan proces, jer
je taj prelaz zabranjen. Budući da je vreme života I
1
dosta dugo, i duže od vremena
pumpanja, praktično se za vreme pumpanja nagomilavaju molekuli u stanju I
1
, i oni ne
učestvuju u radu lasera, što smanjuje snagu. Takođe, apsorpcija I
1
→ I
2
je vrlo prisutna, i
poklapa se sa laserskim (fluorescentnim) prelazom, što slabi intenzitet zračenja. Da bi se ovo
izbeglo, primenjuju se vrlo kratka pumpanja, da se ne dozvoli nagomilavanje.
Dodavanjem primesa, apsorpcioni prelazi se supresuju (nedovoljno shvaćen način). Tako je
moguće praviti i duže impulse. Postavlja se pitanje da li je moguće konstruisati kontinualni
tečni laser. Efikasno sprečavanje nagomilavanja molekula u tripletna stanja: brz protok
rastvora boje kroz fokusirano zračenje optičke pumpe.
Može se vršiti kontinualna promena talasne dužine kod tečnih lasera.
Zakretanjem ugla prizme podešavamo talasnu dužinu (može i pomoću difrakcione rešetke).
Emisija na širokim trakama od 5-100 nm, potrebno je za selektivnu deekscitaciju. Gađamo
određeni atomski prelaz.
Gasni laseri
Optičko pumpanje je neefikasno i ne radi se. Dobra je pobuda elektrona u gasnim
pražnjenjima. Kako se depopuliše donji nivo:
①Radijativna deekscitacija
38

Velika verovatnoća spontane emisije. Smeta nam reapsorpcija (visoko A ⇒ visoko B), jer je i
u osnovnom stanju velika koncentracija, donji nivo postaje efektivno metastabilan (brzo se
prazni, ali brzo i puni).
②Da se donji nivo radijativno prazni na neki međunivo, onda je eliminisan problem od
malopre (laseri sa inertnim gasovima)
③Na prelazima unutar atoma dolazi do laserske emisije, tj. molekul je disosovan, sa donjeg
nivoa dolazi do rekombinacije do molekula (jonski laseri).
18.Helijum-neonski laser

z
1
= 339 nm
z
2
= 632.8 nm → maksimalna energija fotona
z
3
= 115 nm
Pobuda se dobija puštanjem struje kroz gasnu smešu. U sudaru elektrona sa Ne može se
direktno pobuditi Ne, iz osnovnog stanja (2p
6
) u 2s ili 3s. Ovaj proces ima mali efikasan
presek, pa je mnogo efikasnije pobuđivanje u sudaru metastabilnih nivoa helijuma sa ovim
nivoima (2s i 3s Ne). He je izabran iz tri razloga:
1.Veoma efikasno pobuđuje u sudaru sa elektronima metastabilna stanja
3
s i
1
s.
2.Oba stanja su metastabilna 1s→τ=10
-6
s, 3s→τ=10
-4
s.
3.Postoji uslov za rezonantni prenos energije.
U sudaru pobuđenog He i Ne stvara se inverzna populacija 3s nivoa Ne, u odnosu na 3p i 2p
nivoe i 2s u odnosu na 2p nivo. Populisani nivoi 3s i 2s se mogu putem spontane emisije
prazniti na osnovni nivo Ne (2p
6
). Međutim, pošto su ovi prelazi u vakuum UV oblasti
spektra, a populacija osnovnog stanja velika, na tipičnom pritisku, na kome radi He-Ne,
dolazi do reapsorpcije zračenja, tako da je pražnjenje 3s, 2s na ovaj način sprečeno.
39

Nivoi 3p i 2p se putem spontane emisije prazne na nivo 1s. Iz tog razloga je nivo 1s “usko
grlo” laserskog sistema. Mora se sprečiti znatnije populisanje nivoa 1s jer će u suprotnom
doći do povećanja populacije nivoa 3p i 2p usled reapsorpcije zračenja. Zbog toga se gasne
mešavine He i Ne zatapaju u cevi sa malim prečnikom, kako bi se povećao broj sudara sa
zidovima cevi, i na taj način praznio nivo 1s.
19.Jonski laseri (argonski jonski laser)
Najčešći su argonski jonski laseri. Služe za pobudu tečnih lasera.
Šeme ekscitacije slične (③).
Situacija je jako komplikovana, ali se ograničavamo na elementarne procese.

Bitno:
kod impulsnog pražnjenja (velika gustina struje)
u kontinualnom režimu (mala gustina struje)


imamo 9 linija – možemo birati z ako ubacimo disperzioni element.

40

20.Jodni laser
Uporediv sa Nd: staklo i CO
2
laserom po energiji koja se može uskaldištiti. Pobuđuje se
osvetljavanjem lampom iz UV oblasti (jodidi apsorbuju (široke apsorpcione trake) u toj
oblasti (200-350 nm)).
C
3
F
7
I + ℎv → C
3
F
7
+ I( P
1/ 2
2
) - fotoliza (fotodisocijacija) alkil jodida
I( P
1/ 2
2
) - atomski jod (ostao u pobuđenom stanju)
I( P
1/ 2
2
)
1,315um
-⎯⎯⎯⎯-I( P
3/ 2
2
)
I( P
1/ 2
2
) - gornji laserski nivo (srednje vreme života τ=0,126s)⇒ skladištenje energije
I( P
3/ 2
2
) - donji laserski nivo
- velika koncentracija aktivnih centara
- povećanjem linija poluširina linije se povećava
- ogromna akumulacija energije
- velika efikasnost
- tehnikom Q prekidanja smanjenje trajanja impulsa
o~
1
6v
- efikasni presek za stimulisanu emisiju (bitno za laserkse pojačavače)
Jodni laser je veoma pogodan (p ↑→ ov ↑→ o ↓)
Način pobude: optičko pumpanje (energetski neefikasno).
Radi na pritisku 10
5
Pa≈1 atm
21.CO2 laseri (sa longitudinalnom pobudom, sa transverzalnom pobudom,
gasno-dinamički)
Lasersku emisiju dobijamo puštanjem struje kroz gasnu mešavinu (aktivna sredina molekula
C0
2
+ N
2
+ Xc + Ec + E
2
0)., Xe povećava lasersku emisiju
CO
2
je molekul sa linijskom centralnom simetrijom.
Ima tri karakteristične osnovne mode, i laserska emisija se zasniva na vibracionim prelazima.
:
1
, :
2
, :
3
- su tri kvantna broja koja se odnose na energije oscilovanja odgovarajuće mode

41

:
1
- simetrična moda oscilovanja
:
2
- moda savijanja
:
3
- asimetrična moda oscilovanja
Prvi pobuđeni nivo azota se (slučajno) poklapa sa prvim pobuđenim nivoom aismetrične
mode oscilovanja (razlika ≈18 cm
-1
na T=300 K).
Pošto su vibracioni nivoi ekvidistantni, poklapaće se i neki nivoi na višim pobudama.
Anharmoničnost nastaje pri višim nivoima pobuđenja.
Pobuda: (azotom kao donorom energije)
Gasna smeša postaje aktivna kad se azot iz osnovnog stanja brzo pobuđuje (: = 1)
električnim udarom jačine E = ( 1 − 3) cI.
Azot se efikasno pobuđuje (čak 40% molekula) i on je radni gas. On se nalazi na : = 1 i to je
dugoživeće stanje (metastabilno) sa vremenom života ¡ = 0.1 s. Pobuda je efikasna, ako je
elektronima temperatura relativno niska.
Pri sudaru CO
2
(u osnovnom stanju) sa N
2
(: = 1) ⇒ CO
2
(001) – prvo pobuđeno stanje
asimetrične mode oscilovanja (rezonantan proces).
Ovim procesom se stvara inverzna populacija, pošto su CO
2
(100) i CO
2
(020) slabo
populisani (prazni) i imamo dve laserske emisije. Između CO
2
(001) i CO
2
(020) je 9.6 µm, a
CO
2
(001) i CO
2
(100) je 10.6 µm.
E( C0
2
( 100) ) ≈ E( C0
2
( 020) )
∆E( C0
2
( 010) → C0
2
( 000) ) ≈ ∆E( C0
2
( 020) → C0
2
( 010) )
U sudaru molekula CO
2
(000) sa molekulima CO
2
(020) i CO
2
(100) dobijamo CO
2
(010).
Procesi:
1.N
2
+ c
-
→ N
2

( : = 1)
2. N
2

( : = 1) + C0
2
( 000) → C0
2

( 001) + N
2
+ ∆E - rezonantno populisanje, ∆E ≪ kI
3.Laserksa emisija
4.Rezonantna depopulacija:
C0
2
( 020) + C0
2
( 000) → 2C0
2

( 010) − ∆E( 6 ∙ 10
-3
cI)
C0
2
( 100) + C0
2
( 000) → 2C0
2

( 010) + ∆E( 7 ∙ 10
-3
cI)
Da bi reakcija bila obostrana ⇄ tj. da u sudarima može doći do populacije gornjih nivoa, nivo
CO
2
(010) se mora depopulisati.
To se postiže dodavanjem vodene pare, ali tada dolazi do korozije (verovatno) elektroda.
Tada se dodaje i He i njegova uloga je da hladi sistem (smanji moguće sudare između
molekula CO
2
(001) i time spreči njihovu deekscitaciju).
Pored toga he smanjuje temperaturu elektrona u pražnjenju i time imamo efikasniju
ekscitaciju molekula N
2
.
He ujedno vrši deekscitaciju CO
2
(010).
Snaga sistema se kreće od 50-100 W, pojačanje je 20 dB/m.
Režim rada može biti kontinualni, impulsni i periodični.
Smeša se može zagaditi, a to se izbegava upotrebom bezelektrodnog pražnejnja (RF
pražnjenje (~20MHz radiofrekventno kapacitivno kuplovano) - prstenovi na cevčici u kojoj je
smeša).
Gasna mešavina je tad odvojena od elektroda (nema hemijskih reakcija na njima).
Dolazi do uspostavljanja pražnjenja. (zatopljeni laserski sistem)
CO
2
kao termodinamička mašina (inverzna populacija = adijabatsko isticanje gasa (smeše)).
Gas ističe kroz kanal (De-Lavalova mlaznica).
42


Kad upalimo smešu u toku sagorevanja nastaju CO
2
i vodena para.
Posle nadzvučnog kretanja iz komore za sagorevanje, pri prolasku kroz uzan otvor,
populacija na nivoima je izmenjena. Gornji nivo je više populisan od gornjeg (inverzija).
Koncentracija donjeg nivoa brzo opada, zbog brze efikasne deekscitacije, međusobnim
sudarima i uklanjanjem pomoću H
2
O.

Zašto je CO
2
tako efikasan? Zato što postoji slučajno poklapanje N
2
(: = 1) sa CO
2
(001)
(efikasno stvaranje inverzije) i imamo rezonantni proces pražnjenja donjeg laserskog nivoa.
Dodavanjem rezonatora na kraju mlaznice dobijamo laser snage 60 kW.
22.Hemijski laseri
Rade na vibraciono-rotacionim prelazima osnovnog stanja u molekulu. HF
*
je (heterogeni)
molekul u ekcitovanom stanju. Kod hemijskih lasera energija hemijske reakcije služi za
dobijanje pobuđenih molekula na pojedinim vibraciono-rotacionim nivoima, pa se u odnosu
na niže nivoe stvara inverzija.
HF
*
laser:
Rezultat reakcije F+H
2
→HF
*
+H+∆E je heterogeni molekul u ekscitovanom stanju.
Pri reakciji raspodela na nivoima nije Bolcmanova. (∆E ide na energiju oscilovanja)
Najveći broj čestica je na : = 2, pa na : = 3, pa na : = 1.
Pri deekscitaciji sa : = 2 → : = 1 i : = 3 → : = 1 nastaje laserska emisija.

43

N( : = 1)
N
0
= 0.31
N( : = 2)
N
0
= 1.0
N( : = 3)
N
0
= 0.48
Hemijska reakcija je brža ako stvorimo veći broj slobodnih atoma F (H
2
-F
2
smesa se osvetli
UV svetlom: F
2
+hν→2F (disocijacija molekula)).
Drugi način za stvaranje istih je sudarima sa elektronima: e
-
+F
2
→2F, a takođe i zagrevanjem:
Q+F
2
→2F.
Četvrti način je hemihskim putem:
NO+F
2
→NOF+F
Mešavina koju koristimo za rad lasera HF
*
je F
2
:H
2
:SF
6
:O
2
.
SF
6
i O
2
su tu zbog stabilizacije smeše F
2
i H
2
.
hν+ F
2
→F+F - aktivni atomi F
F+H
2
→HF
*
+H
H+F
2
→HF+F - neutralni molekul HF
F+H
2
→ HF
*
+H ... - samoodržanje ciklusa
Produkti reakcije nastaju brzo i to u gasnoj fazi.
Energija vibracije je veća 100 puta od kinetičke energije mlekula. Do relaksacije dolazi samo
pri sudarima (relativno brzo). Između 100-1000 sudara raspodela po nivoima je Bolcmanova.
Dok ne dođe do relaksacije imamo inverziju.
Parcijalna inverzija:
U toku vremena se uspostavlja između :
1
i :
2
. Pre izjednačavanja na :
1
i :
2
brzo se
uspostavlja Bolcmanova raspodela po rotacionim nivoima unutar svakog vibracionog.
Za isto J je ista raspodela za različito :. Za manje J taj nivo ima veću populaciju (po
Bolcmanu).
Emisija fotona se očekuje sa višeg : na niže, ali se inverzija ostvaruje između rotacionih
nivoa.
Koncentracija N na ( [ − 1)
¡+1
na ( [)
¡
.
Imamo lasersku emisiju na P grani između :
2
( [ − 1) i između grupa rotacionih nivoa
: = 1( [) .
Mehanizam pumpanja:

Jn
2
Jt
= w −n
2
(
1
¡
21
+
1
¡
2
)
Jn
1
Jt
= n
2
1
¡
21
−n
1
1
¡
1

Jn
1
Jt
=
Jn
2
Jt
= 0
44

⇒ w − n
2
|
1
¡
21
+
1
¡
2
1 = n
2
1
¡
21
−n
1
1
¡
1

w =
2n
2
¡
21
+
n
2
¡
2

n
1
¡
1

w >
n
2
− n
1
¡
c]

1
:
c]
- vreme života gornjeg nivoa
Iz zakona održanja energije:
n =
cnc¡gì]u Iusc¡skc cmìsì]c
cnc¡gì]u hcmì]skc ¡cukcì]c
= 800% - koeficijent korisnog dejstva
HF→2.7µm÷ 2.9µm (rotaciona struktura omogućava izbor λ). Dobro se apsorbuje u
atmosferu.
DF→4.3µm
HCl→3.7µm
HBr→4.2µm
24.Sinhronizacija modova
Tehnika koja dovodi do skraćenja vremena trajanja laserskog impulsa je sinhronizacija
modova.
Homogeno i nehomogeno proširenje

Dopler - nehomogeno, nemaju sve čestice isto ν
∆v
D
v
0
= 7.16 ∙ 10
-7
¹
1
M
M - molarna masa u ajm
U vidljivom delu spektra ∆v
Ð
= ( 1.0 − 1.5) 0Ez
∆v
q
=
C
2I
= 150HEz l - dužina rezonatora (~1m)

Široka spektralna linija, ima 10 modova
l = o
z
2

Unutar Doplerove linije:
45

N =
∆v
Ð
∆v
q
= 10
Uslov za prooscilovanje - na onim talasnim dužinama λ koje rezonator dozvoljava.
Deset nezavisnih generatora u istom rezonatoru.
Diskretno odvojene grupe atoma
Deset modova treba da se vidi
Modovi kompletno nezavisno osciluju (amplituda, faza, vreme oscilovanja različito).
Kako ostvariti krutu faznu vezu između njih?
Pre 20-25 godina ostvaren trik za sinhronizaciju.
Modulacija izlaznog zračenja
E( t) = E
0
sinæ
0
t( 1 + sinæ
i
t)
æ
i
mora biti tačno dobro ubodeno
Frekvenca modulacije:
v
mod
= ∆v
q


Dolazi do grananja modova. Susedne frekvencije gađaju rezonantnim frekvencijama. Zrače
sinhrono, počinju da osciluju u početnoj fazi, kao prinudna sila, generator za susedni mod,
faze se međusobno usklađuju, konstantna fazna razlika → N koherentnih izvora.
U optici N oscilatora sinhronizovanih i koherentnih superpozicija.
E = E
0
c
ìv
0
t
sin
N
2
o
sin
o
2

sin
N
2
o
sin
o
2
= A( t)
I~ E
2
~ A
2
( t)

¡ =
I
N

N - broj učesnika u formiranju slike (ovde sedam modova)
46

¡ - vreme trajanja laserksog signala
Imamo efekat suženja linije interferencijom koherentnih izvora.
N=100
¡ =
I
N
=
I
∆v
Ð
∆v
q

imamo da je ¡~ ∆v
Ð

osnova čiping tehnike (fs laseri)
I = N
2
I
0
I~ N
2

U radio tehnici veća usmerenost antena
N = 33 N
2
≈ 1000
Aktivna i pasivna sinhronizacija
Aktivna: spolja uzrokovana modulacija parametara laserskog rezonatora (amplitudna, fazna,
modulacija dužine rezonatora, pojačanje aktivne sredine)
Pasivna: saturacioni apsorber unutar rezonatora.
25.Teorija Q-prekidanja

Modulacija faktora dobrote
P
ìmpuIs
=
P
kcnt
:
ž
2:
- snaga u impulsu
P
kont
= Λℎv - snaga u kontinualnom režimu
Λ - brzina pumpanja
¡
ž
= ¡ - gornjeg nivoa
¡ - vreme impulsa (vreme boravka fotona u rezonatoru)
¡
ž
≫ ¡ ⇒ P
ìmpuIs
≫ P
kont

47

26.Q-prekidači
Tehnika koja se koristi za dobijanje kratkih moćnih impulsa iz lasera koji daju dosta manje
snage u kontinualnom režimu.
Princip rada:
U optički rezonator se unosi oslabljivač signala. Dok on funkcioniše ne može da se ostvari
rezonancija: svetlost koja napusti radno telo, ne vraća se u njega. Na taj način umanjuje se
faktor kvaliteta rezonatora (Q faktor). Praktično do toga da nema nikakvog laserovanja.
Za to vreme, medijum je pumpa, ali pošto nema laserovanja mogu se postići veće inverzije,
do neke maksimalne vrednosti (saturacije). Dakle uskladištena energija će dostići maksimum
(glavni krivac za saturaciju je spontana emisija).
Tada isključujemo oslabljivač signala i Q se vraća na svoju maksimalnu vrednost.
Omogućava se pozitivna povratna sprega, i kreće laserovanje vrlo brzo, ali kratko i traje.
(džinovski puls)
Dva tipa: Aktivni i Pasivni prekidači
Aktivni:
- mehanički

- elektro-optički

- akusto-optički
Elektro-optički
Stavlja se Pokelsova ili Kerova ćelija. Pokelsova ćelija radi na principu Pokelsovog efekta:
materijal u spoljnom polju menja svoj indeks prelamanja, ali samo za polarizaciju paralelnu
osi anizotropije materijala. Tako nastaje razlika u indeksu prelamanja n, za razliku
48

polarizacije. Pokelsova ćelija je dakle talasna ploča, kontrolisana spoljnim poljem. Kada je
uključen napon vrši se polarizacija rotacijom, a kad je isključen - ne.
Pasivni:
Stavljamo komad Nd:YAG koji je saturabilni apsorber, što znači da propušta svetlo tek iznad
nekog intenziteta. Laserovanje raste polako dok se pumpa. Kad pređe neku granicu
intenziteta, komad Nd:YAG postaje providan: onda se dobija nagli puls, kad opadne ispod
praga za providnost.
Razlika: sa aktivnim možemo da kontrolišemo dužinu pulsa i pumpanja, a kod pasivnih samo
posredno: menjanjem količine apsorbera i jačine pumpe.
27.Zaštita na radu sa laserima (kriva transmisije očne sredine)
Opasnosti u radu sa laserima podeljene su u 4 kategorije: zračenje, strujni udar, eksplozije i
toksična jedinjenja. Glavna opasnost od zračenja prouzrokuje sam laserksi zrak.
Opasnost od laserskog zračenja
Lasersko zračenje je upravljano i koherentno, a odatle potiču i glavne opasnosti u radu sa
laserom:
1.Lasersko zračanje može da pređe velike udaljenosti, a da se vrlo malo promene
karakteristike zraka
2.Fokusiranjem se mogu dobiti ekstremno velike gustine zračenja po jedinici površine
Najosetljiviji ljudski organ na dejstvo laserskog zračenja je oko (naročito očna mrežnjača).
Laserski zrak koji dospe u oko fokusira se na malu površinu mrežnjače, pa se na taj način i sa
laserom male snage postiže veća gustina upadnog zračenja na površini mrežnjače nego sa
mnogo intenzivnijim svetlosnim signalom.
Kada se gleda direktno u laserski zrak, zračenje može da padne na žutu mrlju, što može
ozbiljno da dovede do oštećenja vida.
Zračenje izvan oblasti transmisije ne dospeva do mrežnjače oka, već se apsorbuje na rožnjači.

Naročito je opasno lasersko zračenje gde je osetljivost oka mala, a transmisija očne sredine
još velika. (z > 700nm ). U UV i daljoj IC oblasti zračenje se apsorbuje uglavnom na
rožnjači, pa laserski zraci u ovoj oblasti predstavljaju opasnost za ovaj deo oka.
(primer:20V/cm
2
zračenja CO
2
na 10.6µm može da prouzrokuje povrede rožnjače pri
ekspoziciji od 60s)
Uticaj reflektovanog zračenja na oko je u osnovu isti kao kod upravljanog zraka.
Za razliku od oka, koža je mnogo manje osetljiva na lasersko zračenje. Količina
reflektovanog, apsorbovanog i propuštenog zračenja zavisi od talasne dužine i količine
pigmenata u tkivu (tamna koža - zračenje se više apsorbuje).
49

Zaštita od laserskog zračenja
Primenjuju se zaštitne naočare koje atenuiraju (slabe) zračenje na talasnoj dužini lasera, a
propuštaju ostalo zračenje. Na zaštitnim naočarima treba da piše talasna dužina zračenja i
stepen atenuacije za ovu talasnu dužinu. Atenuacija se izražava u belima (na naočarima je
obeležena sa OD). Kada proračunavamo zaštitne laserske naočari, moramo voditi računa i o
režimu rada lasera. Kontinualni laseri i laseri sa velikom učestanošću rada opasniji su od
lasera sa malom učestanošću rada. Ne preporučuje se direktno gledanje u zrak ni sa
naočarima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful