Trecu kategoriju racunarskog softvera cine aplikativni programi.

Oni sluze za resavanje razlicitih problema, na primer: obradu teksta, rad sa tabelama,crtanje, rad sa bazama podataka, obradu slika, animacije, komponovanje I obradu zvucnih zapisa, razlicite proracune u nauci I tehnici, igre itd. Ove programe pisu proizvodjaci racunara, specijalizovane softverske kuce, kao I sami korisnici racunara. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (tekst procesori) sluze za: • Unosenje teksta u racunar • Modifikaciju unetog teksta • Oblikovanje teksta za stampanje. Unosenje teksta je pocetno smisljanje i ukucavanje dokumenata. Modifikacija (editovanje) je svako menjanje sadrzaja dokumenata, bilo da je u pitanju ispravljanje gresaka unetih pri pocetnom ukucavanju, ili dodavanje,brisanje,zamena reci i recenica ili vecih delova dokumenata. Oblikovanje (formatiranje) je priprema dokumenata da lepo izgleda kada bude odstampano (poravnavanje ivica, isticanje delova teksta uvlacenjem pasusa,podebljavanjem delova teksta...itd.). Bitna osobina obrade teksta je razdvajanje pisanja dokumenata od njegovog ispisivanja na papir. Pisanjem teksta, koristeci program za obradu teksta, mogu se istovremeno i popravljati greske, menjati uneti tekst dopisivanjem ili izbacivanjem pojedinih delova pa naknadno dokument menjati i oblikovati posle pisanja. Pre su se programi za pisanje teksta delili u 3 grupe: 1.editore 2.procesore teksta 3.formatore teksta Editori -programi koji omogucavaju unosenje, ispravljanje,cuvanje i stampanje teksta.Obicno su deo operativnog sistema racunara, ali ima i mnogo editora koje su napisali korisnici. Editori imaju razlicite dodatne mogucnosti. Sada se koriste za unosenje programa na nekom od programskih jezika i podataka za te programe. Pod procesorima teksta nekada su se smatrali programi koji su imali vece mogucnosti od editora jer su omogucavali i slozenije operacije sa tekstom.Ovi programi su se koristili za

mora da se pokrene program za stampanje obradjenog teksta. koje sluze za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. pokrene program za obradu i posle toga pokrene progam za pregled da bi video prikaz obradjenog teksta na ekranu. • Grafikoni(charts) za graficko predstavljanje podataka. Ako zeli da vidi kako ce izgledati obradjen tekst. Kod ovih programa korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako ce dokument priblizno izgledati kad bude odstampan. Postoje 2 vrste programa za obradu teksta. • Baze podataka (data bases) za obradu velikog broja informacija.velicine i stilovi slova. • Posebne mogucnosti za formatizovanje. Ceo postupak se ponavalja dok korisnik ne bude zadovoljan pripremljenim tekstom. Ovakav tekst sluzi kao ulazini podatak za procesor teksta. grafiku i kreiranje stampanih i trenutnih (on-line) izvestaja . ubacivanje crteza i slika u tekst. Savremeni programi za obradu teksta su. korisnik mora da prekine ukucavanje. WYSISYG (What You See Is What You Get) programi. svi savremeni procesori teksta imaju mogucnosti pripreme za stampu. Da bi se tekst odstampao. odnosno njegova podvarijanta LATEX.unosenje teksta namenjenog za stampanje. Iako su ovi programi u pocetku dobili ime programa za stono izdavastvo ili DTP (desktop publishing) programi. Kod jednih se tekst ukucava u obicnom editoru. Ako nije zadovoljan ili ako treba nesto da menja. Tipican primer iz ove grupe programa je TEX. Uvodjenjem laserskih stampaca dobijene su nove mogucnosti za oblikovanje teksta. Nova klasa procesora teksta ukljucila je i mogucnost formatera teksta tako da su dobijeni mocni programi za obradu teksta ciji proizvod uvek moze da bude kvalitetno odstampan. racunanje i analizu podataka. korisnik mora ponovo da se vrati u editor. na primer: razne vrste. koji sluzi kao ulazni podatak za programe za gledanje obradjenog teksta na ekranu (preview) i programe za stampanje obradjenog teksta. Kao rezultat obrade pomocu ovog programa obicno se dobija medjurezultat – preradjeni tekst. po pravilu tzv. To znaci da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. a izmedju teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. Programi za rad sa tabelama Programi za rad sa tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele. Okruzenja u kom se odvija rad programa cine: • Radne table (worksheets) za unosenje. da bi se kasnije tako uneti tekst dodatno oblikovao i pripremao za stampu nekim od programa za oblikovanje (formater teksta). podeljene na vrste i kolone.

Ponovni pristum podacima je postupak koji se sastoji od odredjivanja mesta. i ne treba zloupotrebljavati ove mogucnosti i koristiti ih kao programe za upravljanje bazama podataka. Podaci uskladisteni na nosilac informacije ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno koriscenje. Podaci u tabeli se mogu predstaviti grafikonima razlicitih oblika. odnosno nalazenja podataka na nosiocu informacija. dok se izvedeni formiraju u celiji pomocu formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. formatiranja podataka i odredjivanja trazenog podatka medju podacima koji su na raspolaganju. programi za rad sa tabelama imaju i manje ili vece mogucnosti za rad sa bazama podataka. Najosnovnije funkcije koje treba da obezbedi sistem za upravljanje bazama podataka su: • Kreiranje baze podataka. Izvorni podaci se unose u celiju direktno. Buduci da su namenjeni za poslovne primene. • Sortiranje podataka • Kontrola pristupa podacima i • Formiranje izvestaja. na osnovu tabela i baza podataka. Ipak. ovi programi imaju i mogucnosti za brzo kreiranje razlicitih sumarnih izvestaja i grafikona. Promena jednog podatka u tabeli dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. Podaci mogu biti izvorni i izvedeni. Kreiranje baze podataka obuhvata unosenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacije. .Radne table se sastoje od celija (cell) u koju se unose podaci. s obzirom na to da se relacione baze podataka zasnivaju na tabelama. namenjenih rukovodecim strukturama u firmama. Programi za upravljanje bazama podataka Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. • Ponovni pristup podacima. Svaki logicki povezani skup podataka cini bazu podataka. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP) ili DBMS (Data Base Management System). Pored osnovnih mogucnosti. • Modifikacija (azuriranje) podataka. treba imati u vidu da ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka.

Prema nameni. uklanjanje podataka iz baze. Naredbe za manipulaciju objektima ukljucuje naredbe za oznacavanje. Ona utvrdjuje da li neki korisnik moze da pristupi podacima i da ih menja. crtanje slobodnom rukom..vec moze biti potrebno dodatno formatiranje podataka. crtanje kvadrata i pravougaonika. Za transformacije objekata. Na osnovu podataka u bazi. mogu se formirati razni izvestaji. Programi za obradu crteza Programi za obradu crteza primenjuju se za predstavljanje crteza u racunaru na vektorski nacin (draw. popunjavanje zatvorene konture bojom ili srafurom. kao i postupak kada vise korisnika pristupa istom podatku.. grupisanje vise objekata u jedan ili razdruzivanje grupe u pojedinacne . Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju. Kontrola pristupa podacima je unutrasnje regulisanje toka odvijanja postupka upravljanja podacima. Za koriscenje teksta i Za dimenzionisanje. Ovi izvestaji mogu da se prikazu na ekranu ili da se stampaju. premestanje. Modifikacija (azuriranje) baze podataka podrazumeva: dodavanje novih podataka u bazu. Sortiranje baze podataka znaci uredjivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom.programi). crtanje kruga ili elipse. izmene na podacima u bazi. Naredbe za crtanje osnovnih grafickih objekata ukljucuje naredbe za crtanje duzi i izlomljene linije. primenjujuci razlicite kriterijume. svi programi za crtanje imaju veliki broj slicnih naredbi koje se mogu podeliti u sledece grupe: • • • • • • Za crtanje osnovnih grafickih objekata Za manipulisanje objektima. Za globalni pregled slike. a ponekad i preuredjenje u drugi redosled. brisanje. kopiranje i rotaciju objekta. mogu se podeliti na programe koji su vise namenjeni dizajnu i programe koji su prvenstveno namenjeni tehnickom crtanju.

slika. kao i naredbe za manipulaciju tekstom. inverzija itd. a povremeno ceo crtez umanjiti da bi se dobio pregled slike.) i njihovu obradu. solarizacija. dok je kod programa namenjenih tehnickom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji. promena osvetljenosti. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za uvecavanje delova slike ili umanjivanje crteza. Koriste se u dizajnu. postoji i veliki broj naredbi karakteristicnih za obradu slika (na primer. filmskih sekvenca itd. a i logika i nacin koriscenja ovih naredbi slicni su kao kod programa za obradu crteza.objekte. sazimanje i simetricno preslikavanje objekta. Pored ovih naredbi. kontrasta. za pravljenje reklamnih spotova i razne druge primene. Pre izvodjenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekta. Programi za obradu slika Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slike u racunaru na rasterskim – bitmapirani nacin (paint-programi).) Programi za animaciju Ovi programi omogucavaju stvaranje pomocu racunara: pokretnih slika. Kod programa koji su vise namenjeni dizajnu ove naredbe su bogatije i ukljucuju obicni i ukrasni tekst. potrebno je pojedine delove crteza uvelicati za vreme crtanja. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogucnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. projektovanju. S obzirom na to da je ekran monitora najcesce mnogo manji od crteza koji se crta pomocu racunara. biblioteke slika i simbola. filma. objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti oznacen koriscenjem naredbe za rastezanje. zvuka). digitalni fotoaparat itd. koje se koriste na slican nacin kao kod procesora teksta. Koriste se za unosenje slike u racunar pomocu odgovarajuceg uredjaja (skener. Programi za obradu zvuka . vizuelnih i zvucnih efekata (crteza. Programi vise namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogucnosti za kotiranje. Omogucavaju kombinovanje raznih tehnika. Ovi programi imaju deo naredbi slican naredbama za obradu crteza. razliciti efekti – pikselizacija. Naredbe za kotiranje koriste se za oznacavanje dimenzija na tehnickim crtezima. Naredbe za koriscenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehnicko crtanje za opis crteza.

Oni omogucavaju komponovanje (pocetno stvaranje muzickih dela). Namenjeni su uzem krugu korisnika za oblas za koju je program predvidjen.Ovi programi se primenjuju za obradu zvucnih zapisa na slican nacin kao sto se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Siroko se primenjuju u muzickoj industriji. Igre Posebnu. putem audio-ulaza itd. kao i razlicite naknadne obrade unetih zvucnih zapisa: njihovu izmenu dodavanjem. Namenjeni su najrazlicitijim uzrastima. Programi za proracune u nauci i tehnici Ovi programi se primenjuju na razlicite proracune u nauci i tehnici: staticke i dinamicke proracune u gradjevinarstvu. unosenje u racunar postojecih dela (zadavanjem nota. sviranjem na klavijaturi. masinskoj industriji (posebno automobilskoj). zamenu instrumenata. kontrolu proizvodnje i procesa i uopste u inzenjerstvu. od najmladje dece do odraslih ljudi.). veliku grupu aplikaticnih programa cine igre. koje predstavljaju znatni deo industrije softvera. razlicite zvucne efekte itd. . ili izbacivanjem pojedinih delova.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful