Organizacija u Medijima - Skripta

   

FAKULTET ZA MENADŽMENT  U NOVOM SADU                            MENADŽMENT U MEDIJIMA 

Organizacija   u medijima
‐skripta‐ 
doc. dr Miloš Babić 

2006/07 

NOVI SAD

 

FAKULTET ZA MENADŽMENT U NOVOM SADU  MENADŽMENT U MEDIJIMA   

ORGANIZACIJA U MEDIJIMA 
‐SKRIPTA ‐ 

Priredio: doc. dr Miloš Babić 

 

Novi Sad, 2006/07.  © elektronsko izdanje 

2   

   Sadržaj 
 
1  ORGANIZACIONI ASPEKTI RADIJA 
1.1  1.2  POČETAK RADIJA  RADIO KAO RADIODIFUZNI SERVIS GRAĐANA 

13 
13  15 
15  15  16  16  17 

1.2.1  Sistem telekomunikacija  1.2.2  Struktura telekomunikacija  1.2.3  Radiokomunikacije  1.2.4  Zakonodavstvo u oblasti radiokomunikacija  1.2.5  Radio‐difuzija 

1.3 

OSNOVNE PODELE RADIO STANICA 

18 
18  18 

1.3.1  Zona servisa:  1.3.2  Priroda i karakter misije 

1.4 

ZAKONODAVNA DELATNOST I RADIO U SRBIJI 

19 
19  20  20 

1.4.1  Osnovna načela Zakona o radio‐difuziji  1.4.2  Republička radio‐difuzna agencija  1.4.3  Nadležnost agencije 

1.5 

TEHNOLOŠKA OPREMA RADIO STANICE 

20 
21  22  22 

1.5.1  Emisioni studio  1.5.2  Produkcioni studio  1.5.3  Novinarska montaža 

1.6 

ORGANIZACIJA LJUDSTVA I STUDIJA RADIO STANICE 

23 
24  24  24 

1.6.1  Tehnički sektor  1.6.2  Serviser  1.6.3  Emisionog tehničar 

1.7 

LITERATURA : 

25 

2  ORGANIZACIONI ASPEKTI FILMA  
2.1  2.2  RAĐANJE FILMA I NJEGOVA ISTORIJA  ZANIMANJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI PO SEKTORIMA 

26 
26  28 
28  32  36  39  41 

2.2.1  Sektor režije:  2.2.2  Sektor produkcije:  2.2.3  Sektor kamere  2.2.4  Sektor zvuka  2.2.5  Sektor rasvete: 

3   

15 Cena po gledaocu  3.13 Cene po vrsti troškova  3.4.1  Ciljevi produkcije  3.11 Sektor šminke:  2.10 Sektor kostimografije:  2.2.2.3  TEHNIČKO‐TEHNOLOŠKA MODERNIZACIJA JAVNIH SERVISA  61  II DEO  3.4  ORGANIZACIONO­PRODUKCIONE FAZE TELEVIZIJE  3.4.2.11 Troškovi produkcije  3.5  Razvoj scenarija i produkcionih propozicija  3.1  3.4.8  PR sector ili press služba:  2.2.2.4.2  POGLED UNAZAD  PODELA TELEVIZIJE  56  56  56  58  58  59  59  3.3  Evaluacija ranijih produkcija  3.7  Sektor animacije:  2.4.13 Spoljni saradnici i ostala nezavisna zanimanja  42  42  43  43  45  46  47  49  2.2  Analiza ciljne publike  3.2.2.4.12 Pristup troškovima  3.2  Komercijalna televizija  3.9  Resursi  3.3  Funkcije javne radiotelevizije  3.4.4.7  Softveri za vođenje projekta  3.4.4.4.4  Vrednost i cena  3.3  2.8  Zadaci  3.12 Sektor montaže:  2.6  Produkcioni plan i zadaci  3.14 Cena po jedinici trajanja  3.4.2.2.4.4.2.2.1  Javni servis  3.4  REZIME  LITERATURA:  54  55  3  ORGANIZACIONI ASPEKTI TELEVIZIJE  I DEO  3.16 Cena po merljivim rezultatima  62  62  63  64  66  66  67  69  70  70  71  71  71  73  73  73  73  74  4    .4.10 Rokovi  3.6  Sektor specijalnih efekata:  2.2.9  Sektor scene:  2.4.

 OSIGURANJE  3.15  TON MAJSTOR  4.3.8  4.10  MAJSTOR SVETLA  4.1  Podela uloga i izbor izvođača  75  76  77  77  78  79  79  80  81  3.14  ZATVARANJE PROJEKTA – FOLLOW UP  4  ZANIMANJA U TV PRODUKCIJI  4.1.1  Producent (lat.3  IZVOĐAČI  REDITELJ  83  84  84  85  86  87  4.1  Filmski reditelj  4.4. STILISTA.13  ŠMINKA.8  3.1.7  4.1.6  3. Producens)  4. izvršni  4.7  3.3.12  KOSTIMOGRAF  4.11  IZBOR VIDEO INSERATA.9  KASTING I FORMIRANJE EKIPE PROJEKTA  IZBOR LOKACIJA  SCENOGRAFSKE PRIPREME  PROBE  IZBOR TEHNIČKIH I ORGANIZACIONIH SERVISA  74  74  3.2  4.3.13  POSTPRODUKCIJA I MONTAŽA  3.9  KAMERMAN  VIDEO MIKSER  TEHNIČKO VOĐSTVO  ASISTENT REŽIJE  REALIZATOR  SEKRETARICA REŽIJE  87  87  88  88  88  89  89  90  90  90  91  91  91  5  4.4  Reditelj druge ekipe  4.1  PRODUKCIJA  4.3  Producent‐reditelj  4.2  Producent.10  UGOVORI.3.12  SNIMAJUĆE PROBE I SNIMANJE  3.3.4  4.1.14  AUDIO PRODUCENT  4.5  3.11  SCENOGRAF  4.6  4.17 Povraćaj uloženih sredstava  74  3.16  MIKROMAN    . televizijski  82  82  82  82  82  83  4.4  Producent. FRIZER  4.2  Televizijski reditelj  4.5  4.3  Pomoćni reditelj  4. FOTOGRAFIJA I GRAFIKE  3. DOZVOLE.5.

1.1  PRIMER ORGANIZACIONE STRUKTURE JAVNOG SERVISA VOJVODINE  6.23  DIREKTOR FOTOGRAFIJE  91  92  92  92  92  93  93  5  KLJUČNA ZANIMANJA U POSTPRODUKCIJI  5.4  5.6  Redakcija kulturno umetničkog programa  6.2  STANJE KADROVSKOG POTENCIJALA RTNS  U 2006.1. GODINI  103  7  ELABORAT O FORMIRANJU NEZAVISNE  PRODUKCIJE FAM­A  7.1.3  Organizaciona struktura rtv  6.5  Redakcija obrazovno dokumentarnog programa  6.1  5.7  MONTAŽER  MONTAŽER ZVUKA  ČITAČ SVETLA I DIZAJNER SLIKE  SPECIJALNI EFEKTI  OSTALI SARADNICI  LITERATURA:  NAPOMENE:  95  95  96  96  96  97  98  98  6  PRILOZI  6.1.2  Podprodukcije  7.17  MUZIČKI SARADNIK I AUDIO OPERATER  4.1  Produkcija  7.4  Programski sadržaji  105  105  105  105  106  106  7.2  7.1.7  Redakcije nacionalnih manjina  99  99  99  99  101  102  102  102  103  6.3  Ostali strani programi  7.6  5.2  5.2  Tehnički potencijal  6    .4.5  5.1.1  Istorijat Radio‐televizije Vojvodina  6.1.20  OPERATER DIGITALNIH EFEKATA  4.1  Kadrovski potencijal  7.4  Redakcija informativnog programa  6.1  ODREĐENJE TERMINA  7.1.1.21  ENG PRODUKCIJA  4.2  Delatnost  6.18  VIDEO REKORDER OPERATER  4.3.1.19  CG OPERATER  4.3  CILJEVI POKRETANJA NEZAVISNE PRODUKCIJE NA F@M‐U  USLOVI ZA POKRETANJE NEZAVISNE PRODUKCIJE  106  107  107  107  7.3  5.22  IFP PRODUKCIJA  4.1.3.

4  PROGRAMSKI SADRŽAJI NEZAVISNE PRODUKCIJE  108  109  109  7.5  Postprodukcija  7.2  Glavni i odgovorni urednik  7.5.5.5.4  TV ekipe  7. a šta je neophodno?  108  7.5.3  Šta nedostaje u postprodukciji.3  Urednici emisija  7.4.6  Organizator produkcije  7.7  Generalni menadžer  7.4.5.5.5.3.3  Dužina emisija  7.2  Teme za emisije  7.5  ORGANIZACIONA ŠEMA PRODUKCIJE  110  110  110  111  111  111  111  112  7.7.6  SEDIŠTE I NAZIV NEZAVISNE PRODUKCIJE  112  8  KALKULACIJA ZA FILMSKI I TV PROJEKAT  9  LITERATURA:    113  116  7    .1  Organizovanje nezavisne produkcije  7.

 kultura. trgovina.  Zato  ukazujemo  na  neke  osnovne  karakteristike  usluga.  stambeno‐ komunalna  djelatnost.).  servisne  usluge.  profesori. bankarstvo.  pre  svega  u  sferi  usluga  i  robnog  prometa. sport.  marketing‐komunikacije.  zabava.  s  obzirom  da  ćemo  se  u  narednom  izlaganju  baviti  njihovim  organizovanjem.    Zajedničke karakteristike uslužnih delatnosti su:                                                                1 OECD. turizam. zaštita zdravlja i socijalna zaštita.  prohodi od investicija: direktne. ali i  usluge  individualnih  profesionalaca.  državne usluge: vojne i ostale usluge državnih organa  ostale  usluge:  film  i  televizija.  pravnici.  bazirana  je  na  razlikama u pogledu prostiranja njihovog tržišta.  osiguranje. slikari.  domaće  i  inostrane.  proizvodno  zanatstvo.  građevinarstvo  i  inženjering. prema klasifikaciji OECD‐a1.  religiozne  usluge). Member Countries' Data on Trade iz Services.   Uslužne delatnosti.  zaštita  čovekove  okoline.  ljekari. državne uprave. bankarske usluge i lizing.UVOD    1.  kao  što  su  advokati.  fotografi.  transport: teretni.  komunikacijske  usluge. privatne i javne usluge.  obrazovanje.  lokalne  i  nacionalne. itd.  posredničke  usluge.  usluge  radne  snage. osiguranje.  nauka.  intelektualne  usluge.  pre  svega  u  sferi  medija: radija. prema kriteriju učestvovanja u stvaranju  nacionalnog dohotka a koja je kod savremenih autora napuštena. usluge se javljaju u brojnim privrednim i neprivrednim delatnostima kao što su  saobraćaj.   Postoje  brojne  klasifikacije  uslužnih  delatnosti. aktivnosti političkih partija.  kako  bi  unapredila  i  što  bolje  vodila  svoje  poslovne  i  stvaralačke  aktivnosti.  po  izvesnim  klasifikacijama  čine  superstrukturu čitave socijalne aktivnosti određene kulturno­civilizacijske i društvene zajednice.  itd)  i  makro  (trgovina  na  veliko.  proizvodni  karakter  i  koje.  trgovačke  usluge. Paris.  konsultantske i druge tehničke usluge.  Usluge se u ekonomskom smislu najšire definišu kao rezultati društveno­korisnih. vozači itd.  marketeri.   Klasifikacija  uslužnih  delatnosti  na  mikro  (gradski  saobraćaj.  ugostiteljstvo. a obuhvataju mnogobrojnu i heterogenu grupu:  putovanje ili industrija putovanja.  U  neproizvodnim  delatnostima. putnički. umnih i telesnih  delatnosti.  organizacija  i  organizacioni  aspekti  rada  u  ovim  oblastima  su  od  izuzetnog  značaja.  zdravstvo.  8    . 3‐8.  kao  što  je  podjela  na  proizvodne  (saobraćaj.   Tako shvaćene. ugostiteljstvo.  stambena  i  komunalna  djelatnost)  i  neproizvodne  (kultura. su sve aktivnosti proizvodnog i neproizvodnog  karaktera čiji je rezultat usluga.  koje  nemaju. str. nauka. obrazovanje. lučki i ostali transport. aktivnosti organa državne vlasti i uprave.  socijalna  zaštita.  po  pravilu.  upravljanje  (oblici  menadžmenta).  pa  svaka  privredna  organizacija  posvećuje  ovoj  nauci  značajno  mesto. filma i televizije. 1987.

 heteregenosti.da im je isti je oblik rezultata aktivnosti. kvarljivosti. 1987. American Marketing Association. smatrajući da su usluge takve aktivnosti koje se  mogu  posebno  identifikovati. Heinmann.  marketing  planiranje  i  marketing program uslužnog proizvoda.  precirizanjem  razlika  između materijalnih i nematerijalnih proizvoda.  iako  su  različite  mogućnosti  za  tehničko  usavršavanje  u  različitim  uslužnim  delatnostima.3  Teoretičar  Stanton  svojom  definicijom  nastoji  da  otkloni  nedostatke. Usluge ne postoje  pre kupovine i nije moguća njihova preprodaja a prodaja i proizvodnja se ne mogu funkcionalno  razdvajati.  Oblikovanje  usluge  u  tom  smislu  zahteva  znatno  veće  angažovanje  u  odnosu  na  oblikovanje  materijalnog  proizvoda..  Usluge  su  za  razliku  od  meterijalnog  proizvoda  marketinški  indivudualizovane  i  precizno  usmerene  prema  podmirenju  potrebe.  9    ..  sve  su  povezane  sa  sferom  materijalne  prozvodnje  bilo  da  od  nje  zavise. The Marketing of Sevises.  što  ukazuje  na  potrebu  kreiranja  tražnje  a  procesom  pružanja  usluga treba upravljati‐ menadžerisati.    U  marketing  literaturi  postoje  brojne  definicije  uslužnog  ‐  nematerijalnog  proizvoda. s obzirom na to da se proizvodi nude na prodaju pošto obezbeđuju  "korisnosti" i "satisfakcije".  koristi  ili  satisfakcije  koje  se  nude  na  prodaju  ili  se  pružaju  u  vezi  sa  prodajom  proizvoda…2    Teoretičar Conjell.  međunarodne  trgovine  i  u  mikroekonomskom  kontekstu proizvodnje i pružanja usluga. str. 22. Committee of Definitions.  bilo  da  je  uslovljavaju.   Drugi  kriterijum  za  determinisanje  uslužnog  proizvoda  su  koristi  koje  se  dobijaju  korištenjem  usluge.  počev  od  uloge  usluga  u  kontekstu  privrednog  razvoja.  Definisanju  usluga  se  pristupa  sa  različitih  aspekta. 1960.  Na bazi ovih kriterija determinisanja uslužnog proizvoda moguće je ne samo izvršiti definisanje i  razvoj  uslužnog  proizvoda. koji sam učestvuje u njenoj proizvodnji da bi je koristio. Marketing Definitions. simultanosti procesa i odsustvu vlasništva. D. London.  Tako  je  razrađena kompletna kategorizacija kriterijuma prema kojima se izvodi definisanje.  Usluge  su  neopipljive  i  nije  ih  moguće  skladištiti  i  čekati  korisnika. Prihvaćeno  je  stanovište  da  se  uslužni  proizvodi  mogu  determinisati  na  bazi  karakteristika.  zapošljavanja  stanovništva.  Kvarljivost  usluge  je  znatno  izraženija  s  obzirom  na  to  da  jednom  loše  pružena  usluga  trajno  odbija  korisnika.  zajedničko  im  je  obeležje  sporiji  tehnološki  progres  u  odnosu  na  sekundarni sektor i  porast zastupljenosti u društvenoj podeli rada. glavni nedostatak definicije vidi u tome što ona nedovoljno precizira razliku  između proizvoda i usluge.  3 Conjell.  zadovoljenju  želje  i  uklanjanju  preferencijskog  konflikta  konkretnog korisnika.  što  omogućava  podmirenje  potreba  i  koje  nisu  nužno  vezane  za                                                                2 A Glosary of Marketing Terms. Američko udruženje za marketing usluge definiše kao  aktivnosti.  nego  i  odgovarajuće  marketing  strategije.  prema  kriterijumu neopipljivosti.

 Fundamentals of Marketing.NJ.  ali  ne  mora  biti  vezana  za  neki  fizički  opipljiv  proizvod.  najčešćim  sredstvima  tržišne komunikacije. Principles of Marketing. 441. Englenjod Cliffs. 624..  a  u  slučajevima  kada  je  takvo  korišćenje  i  potrebno.   4. 1982.4  Philip  Kotler  polazi  od  toga  da  je  usluga  svaka  aktivnost  ili  korisnost  koju  jedna  strana  može  ponuditi  drugoj.   Na osnovu prethodnih definicija pristupa se teorijskoj razradi pojma usluga.  5 Kotler. 76.                                                                    4 Stanton.  Zato  ćemo  ukazati  na  osnovnu  organizacionu strukturu složenih a sveprisutnih medija: radija. April 1977. Vol. a  to su:   1. str.6   On polazi od osnovnog stava da je. neodvojivost proizvodnje i potrošnje. P. McGranj‐Hill. bilo da se radi o prenošenju samih informacija. Journal of Marketing.  važnim  oruđem  komunikacije. odsustvo vlasništva potrošača nad predmetom kojim se kupljena usluga pruža.   3.  koji  predstavlja  veoma  elastičan  alat  za  sagledavanje  pojedinih  elemenata  proizvoda  i  usluga.  10    . tako da se dolazi do  četiri najčešće pominjane i analizirane karakteristike usluga u odnosu na materijalni prozivod. jer su u fokusu ljudske potrebe  i orjentacija  ka njihovom zadovoljenju.  odnosno podproizvoda i podusluga. heterogenost. 41 (2).  opšti pristup isti.  6 Shostack.  da  bi  dokazao  blisku  povezanost  materijalnih  proizvoda  i  nematerijalnih  usluga  u  postizanju  zadovoljenja  potrošača  kreirao  je  tzv. L. reklami ili propagandi. tada nema transfera vlasništva nad opipljivim proizvodima. Prentice‐Hall.5  Shostack. neopipljivost.  model  molekularnog  struktuiranja. nemogućnost odlaganja potrošnje.prodaju  proizvoda  ili  druge  usluge.. Braking. J.  posebno  tamo  gde  je  neophodno  angažovanje  velikog  broja  učesnika. ali da  postoje  određene  razlike  i  specifičnosti  kod  marketinga  usluga  od  kojih  treba  da  se  polazi  u  teoriji i praksi.G.  te  da  njena  proizvodnja  može. 1981. filma i televizije.  prema  čemu  proizvodnja  usluga  može.  ali  ne  mora  biti  uslovljena  korišćenjem  materijalnog  proizvoda. str.     U  našem  izlaganju  bavićemo  se  organizacionim  specifičnostima  medija.. ili  nosiocu umetničkog dela. NY..     Njihova  uslovljenost  tehnikom  postanka  i  složenim  organizacionim  procesom  stvaranja  medijske  poruke  nameće  neophodnost  detaljnog  proučavanja  njihove  organizacione  strukture. koje potrošač kupuje i koristi.  koja  je  u  osnovi  neopipljiva  i  koja  nema  za  rezultat  vlasništvo  nad  nekim  predmetom.  uz  pomoć  specifičnih  medijskih  sredstava. Free from Product Marketing. str.   2. bilo da se radi o marketingu proizvoda ili marketingu usluga.

 koji pored poznatog  biološkog  značenja  može  da  ima  i  druga  značenja  koja  se  odnose  na  bilo  koju  materijalnu  ili  idealnu  strukturu  čije  su  komponente.  a  u  drugom  slučaju  na  skup  koji  čine  organizaciona  struktura.. predmeta rada i sredstava rada.  Sada  pojam  organizacije označava uređen skup organizama.  životinjskog  ili  ljudskog  organizma.  ciljevi  će  se  uspešno  ili  manje  uspešno  ostvarivati. O organizaciji se može  govoriti  kao  o  veštini  upravljanja  ili  o  proučavanju  i  organizovanju  ljudskog  rada  u  naučnom  smislu. str. Organizacija.  Ostvareni  rezultati  su  u  direktnoj  korelaciji  sa  organizacijom. Svi  oblici  svesnog  udruživanja  i  delovanja  ljudi  u  ostvarivanju  određenih  ciljeva.  Socijalno  značenje  reči  organ  odnosi  se  na  pojedinca  ili  grupu  ljudi  koji  obavljaju  određene  funkcije za njenu višu celinu. Novi Sad.   U opštem smislu pod reči organ smatramo delove celina koji funkcionalno pripadaju određenoj  celini. način funkcionisanja. organizam i slično.  Sama  reč  organizacija  koristi  se  za  označavanje  različitih  pojava  u  ljudskom  društvu.  Za označavanje prvog  značenja pojma organizacija ćemo koristiti pojam organizacija kao ljudska  tvorevina  ili  preduzeće.  onda  se  u  prvom  slučaju  misli  na  subjekat  ‐  skup  ljudi. 11  11    .   „Reč organizacija spada u istu grupu reči kao organ.  Za  označavanje  drugog  značenja  pojma  organizacija  ćemo  koristiti  pojam proučavanja i organizovanja ljudskog rada ili jednostavno organizacija rada. Fakultet za menadžment.   Biološko  značenje  reči  organ  se  odnosi  na  delove  biljnog. metode rada.  odnosno  delovi  (organi)  međusobno  povezani.  moraju  biti  organizovani.  zavisni  i  predstavljaju celinu.  od  najjednostavnijih  do  najsloženijih.  organizacija  rada  je  nauka  koja  se  bavi  proučavanjem  organizacija  kao  ljudskih  tvorevina i organizacije rada ljudi.  Reč  organon  ima  biološko  i  socijalno značenje.  Ako  kažemo  za  neku  radnu  organizaciju  da  ta  organizacija  ima  lošu  organizaciju.  U  zavisnosti  od  toga  kakva  je  organizacija. Iz ovog objašnjenja reči organ proizilazi objašnjenje reči organizam.“7       3.  u  konkretnim  uslovima.  Prema  tome. uz upotrebu opštih i posebnih naučnih metoda saznanja. pojmova ili pravila.                                                                  7 Ristić. jer dobra organizacija podrazumeva ostvarivanje dobrih rezultata i obrnuto.  Iz  toga  proizilazi  i  značaj  organizacije.  „Organizacijom se omogućuje i obezbeđuje efikasno ostvarivanje unapred određenih ciljeva. ponašanja i uspeha u radu. Koren ovih reči je isti i  potiče  od  grčke  reči  organon  koja  označava  oruđa  ili  sredstva. D. 2005.2.  Pojam  organizma  je  u  socijalnom  smislu  reči  prerastao  u  pojam  organizacija.

  12    .  Različiti  pristupi  (sa  različitih  aspekata. FON. 2007.  ostvarivanje  maksimalnih  rezultata.  Problemi  u  radu  i  razvoju  najčešće  su  povezani  sa  problemima  adekvatnog  organizovanja. Osnovi organizacije poslovnih sistema. Ž.  parcijalni.  U  tom kontekstu. dobiti i drugih rezultata.  odnosno  mogućnosti  prevazilaženja  određenih  problema i postizanja odgovarajućih rezultata.. Sve to ukazuje na značaj organizacije i na potrebu  adekvatnog pristupa u razmatranju organizacionih problema.  Ubrzan razvoj organizacionih nauka i odgovarajuća primena tih saznanja (u onim sredinama gde  je  dostignut  određen  stepen  razvoja)  omogućio  je.  ali i uspostavljanje odgovarajucih odnosa. Jaško.  ali  i  kako  obezbediti  razvoj  adekvatnih  društvenih  odnosa.  voluntaristički  i  sl.U  savremenim  uslovima  društvenog  razvoja  sve  češće  se  postavljaju  pitanja  kako  obezbediti  stalan  razvoj  privrede  i  društva.“8                                                                8 Dulanović.. Beograd.  ali  i  složenost  ukupnih  društvenih  odnosa  već  odavno  je  nametnula  potrebu  adekvatnog  naučnog  pristupa  problemima  organizovanja.  Složenost  uslova  privređivanja. uvod.  pak.  Odgovarajući način organizovanja rada omogućuje rast produktivnosti.)  nisu  omogućavali  postizanje  željenih  rezultata  (ciljeva)  pa  se  ubrzan  razvoj  organizacionih  nauka  javlja  kao  izraz  potrebe  društva.  Ali. već se često ta pitanja postavljaju i prilikom razmatranja postignutih rezultata (posebno  u  privredi)  i  postojećeg  stanja  u  društvu. jer je adekvatan način  organizovanja preduslov za uspostavljanje određenih odnosa i za postizanje željenih rezultata. neminovno se razmatraju i različita pitanja organizovanja.  pitanja  adekvatnog  organizovanja  ne  razmatraju  se  samo  prilikom  utvrđivanja  pravca  razvoja. O.

 Iste godine  je i Lenjin.  Markoni  je  bio  najbolji  majstor  da  svemu  da  svoje  ime  i  da  sve  to  dugo  eksploatiše  (Marconi  Wireless  Telegeaph  and  Signal  Company.1 POČETAK RADIJA  Istorija  radija  vezana  je  za  pronalazak  elektromagnetnih  talasa  te  njegove  tehničke  karakteristike. pre svega širenju propagande.  Nikola  Tesala  će  teorijski  razraditi  prenos  elektromagnetnih  talasa  visoke  frekvencije. u toku Prvog  svetskog rata.  od  juna  do  oktobra. 1920. godini francuska kompanija TSF u Nišu postavlja radio‐telegrafsku stanicu jačine 10  KW  koja  je  radila  čitava  četiri  meseca. 11.  Kasnije  J.  s  tim  što  se  on  usmerio  na  detekciju  signala. nakon uspešnih eksperimenata 1915‐1916 jeste KDKA iz Pitsburga. Nikola.1 ORGANIZACIONI ASPEKTI RADIJA  1. emitovao muzički i govorni program nemačkim trupama na Zapadnom frontu. koji je počeo  sa redovnim programom 02.  Čak  je  uspeo  da  svoj  poljski  telegraf  proda za potrebe britanske armije u Burskom ratu (1899‐1902). „Posle toga razdaljine više nisu bile  važne.  novembra  1919.“9  Tako će se mogućnosti radija da ostvaruje komunikaciju najpre primeniti u vojsci. Taj problem će ubrzo biti  rešen postavljanjem antenskog sistema.  Oficijelni prvi. Profili radija.  C.  To  je  period  kada  su  se  i  formirale  prve  radio‐stanice  sa  redovnim  programima.  Faradej  koji  ih  je  prvi  otkrio. te sistema za pojačavanje i reemitovanjem signala. prvi muzički program realizovan je u Evropi u belgijskom kraljevskom  dvoru  1914.  konstruišući elektrolitički dekoder elektromagnetnih talasa. str.  Rat  će  ubrzati  razvoj  radio  difuzije zbog sve važnije uloge radija u procesu kominikacije. podaci kazuju da je prvi redovni muzički i  govorni  radio  program  emitovan  od  6.  Kao  njihov  utemeljivač  sigurno    je  M.  Maksvel potvrdio teorijsko postojanje elektromagnetnih talasa.. sa krstarice Aurora saopštio pomenutu poruku.  U  razvoju  vojnog  radija  već  1916. „U  ratnoj 1915.  medij  koji  je  bez  sumnje  već  u  svom  začetku   nagoveštavao burni i nagli razvoj.  pre  ulaska  nemačkih  trupa  u  Prvom  svetskom  ratu. str. Pre toga.  1897).  Herc. H. koji primat daje američkom radiju. 4  13    . 2  10 Ibid.  Prelazi se sa varničara na izučavanje mogućnosti primene elektronskih cevi.  „Uprkos  istoriografiji radija.  On će granicu prostiranja talasa sa 94 m pomeriti na 3470 m. str. RTS. Bredov je u maju  1917. a eksperimentalno ih je dokazao  H.. Trebalo je usaglasiti tehničke perfomanse i dovesti pronalaske  u međusoban odnos koji će omugućiti što veći prenos zvuka na daljinu.“11                                                                9 Maričić. 3  11 Ibid. Beograd 1993. saopštavajući rezultate predsedničke trke.  iz  holandske  radio‐stanice  PCGG. već s početka dvadesetog  veka (1896‐1901) Markoni dobiti trku u prenosu i prijemu elektromagnetnih talasa na daljinu. Kasnije će.“10  Tako  se  eksperimentisanjem  začinjao  radio.  Istim  problemom  bavio  se  i  Mihailo  Pupin.

Posle  rata  počinju  da  niču  prve  radio‐stanice  a  među  prvima  BBC  (British  Brodcasting  Corporation). Novom Sadu i Radio Prištini dat republikanski status. Radio Novi Sad. te Udružene radiostanice Srbije (Jugoslavije).  Iste  godine  i  Francuska  dobija  svoje  prve  radio‐stanice  da  bi  naredne emitovanje započela Nemačka. Time je otklonjen poslednji.  Prema  podeli.  da  bi  kasnije  bi  sveden  na  republički.     Radio  Beograd  je  1946. “Radio Beograd gubi nadležnost nad  programima i mrežom za SR Srbiju. međutim situacija je sledeća:   a. U to vreme formirana je i Radio Jugoslavija. Treba napomenuti da su  godinama  našu  radio‐difuznu  mrežu  prvenstveno  činile  nacionalna  RTV  i  regionalne  radio  stanice  sa  svojim  dopisništvima  iz  pojedinih  gradova  (ranije  lokalne  radio  stanice)  čija  je  organizaciona struktura i tehnološka opremljenost bila definisana od strane osnivača. i  radio  koji  se  pod  uticajem  privatnog  kapitala  manje  ili  više  diferencirao  u  pogledu  izvora finansiranja. Radio Priština.  novembra  1922. Nijedna država u svetu  nije se odrekla prava kontrole nad radiom. Teško je odrediti gde završava jedna radio mreža a  gde  započinje  lokalni  radio  i  obratno. postoji radio koji je pod direktnom kontrolom države.  god.                                                                 12 Ibid.    2. Radio Mladenovac. još pre osnivanja Ženevskog plana. Belgija.  U našoj zemlji poslednja decenija je obeležena značajnim razvojem elektronskih medija.  pa  i  Međunarodnog  saveza  za  radiodifuziju. god.  Frekvenciji  su  ravnopravno  deljene  državama  kao  i  privatnim  osnivačima  a  unutrašnji  odnosi prepušteni su ovlaštenim korisnicima. Čehoslovačka.  načinjenoj  po  aktima jugoslovenske radiodifuzije. Može da  bude finansiran i delom  iz državnog  budžeta  ako  ostvaruje  obaveštajne  i  propagandne  delatnosti  finansijera.  Jugoslavija je pristupila planu osnivanja udruženja još 1925.  prenosa  muzičkih  priredbi  društvenih  i  socijalnih  događaja.    Komercijalni  radio  izvorno  se  finansira  sredstvima  privatnog  kapitala  a  teži  da  izvore  svog  finansiranja  i dobiti zaokruži reklamom.   3.  god. Radio Beograd. odnosno status  matičnih radija. godine bila su tri matična radija:   1. te je 1951.  difuzija  vesti.  Sami  počeci  radija. Beograd 202). Švajcarska. formalni uslov za uspostavljanje  matičnog  radija  za  Radio  Novi  Sad  i  Radio  Prištinu”.  Počeci  organizovanog  radija  u  svetu  vezani  su  za  Ženevski plan iz 1926. Zato kažemo da je prvi radio bio lokalni!  Pojačavanjem  osnovnog  emisionog  signala  ili  postavljanjem  sistema  prijemnika  je  fizički  i  tehnički napor u zaokružavanju sopstevene teritorije (nacionalni radio).32  14    .  medijski  su  imali  lokalni karakter.  12  Lokalni  radio  u  okviru  matičnog  radija  (Radio Niš.   b..  nastajanje  radio‐difuznih  sistema. do 1990. Evropa uporno pokušava da negira učešće države u  kontroli nacionalnog radija. Međunarodni savez za radiodifuziju (UIR) i Dill­White Radio Act iz 1927. čemu je  svakako najviše doprinelo povećanje broja lokalnih radio i TV stanica.  promovisan  u  opštedržavni  radio.   2. str.

  Navodimo samo neke od mogućih šema za klasifikaciju oblasti telekomunikacija. automobilu.  tako  da  elektromagnetni  spektar  slobodnog prostora predstavlja ograničeni resurs.  Naime.   a.  Raspodela  frekvencija  ili  telekomunikacionih  kanala.  infrastruktura. Prema vrsti servisa razlikujemo:  15    .  saobraćaj  u  gradu.2 Struktura telekomunikacija  Postoji  više  načina  na  koje  je  moguće  definisati  strukturu  i  izvršiti  klasifikaciju  telekomunikacija.  kao  i  međusobnog  povezivanja  pojedinih  telekomunikacionih sistema zajednički je problem svih zemalja.2 RADIO KAO RADIODIFUZNI SERVIS GRAĐANA  Težnja  svakog  medija  je  da  pokrije  najširu  populaciju.   1.  prognoza  vremena.  Pojava  prostiranja  elektromagnetnih  talasa  javlja  se  tek  na  višim  frekvencijama.  pomoću  elektromagnetnih  talasa  koji  se  od  predajnika  do  prijemnika  prostiru  u  slobodnom  prostoru. Servsini radio nudi najšire servisne informcije  građanima:  vesti. mobilni telefoni).  Ovaj  drugi  tip  prenosa  naziva  se  radiokomunikacijama.  Radio  zahvaljujući  svojim  osobenistima  (sluša se danas u bilo kojoj prilici) brz je prenosnik medijske poruke i lako smo joj dostupni: u  kući. Savremene telekomunikacije sve više koriste ovaj tip prenosa informacija  pošto  obezbeđuju  pokretljivost  (mobilnost)  prijemnika.  Opseg  frekvencija  koje  se  danas  koriste  za  radiokomunikacije  ograničen  je  sa  gornje  strane  tehnološkim  mogućnostima  predajnih  i  prijemnih  uređaja.  Radio  se  tako  transformiše  u  radiodifuzni  servis  građana i institucija je koju finansira država ili lokalna zajednica i odgovara njenim potrebama.  Zato  u  upravnim  odborima  i  sede  ljudi  iz  institucija  koje  ga  finansiraju. na ulici (MP‐3.2.  stanje  na  putevima. pa je neophodno usaglasiti i  standardizovati  signale.  izmene  zakona.  po  fizičkim  vodovima  ili  bežičnim  putem.  Skup  svih  frekvencija  koje  se  koriste  u  radiokomunikacijama  formira elektromagnetni spektar slobodnog prostora ili skraćeno spektar.  penzije.    1.  što  predstavlja  značajnu  prednost  u  odnosu  na  prenos  po  fizičkim  vodovima.  uslovi  studiranja.  kako  bi  ostvarili  uređivačku politiku onakvu kako očekuju građani. Naime i elektromagnetni talasi i  telekomunikacioni sistemi prostiru se izvan granica jedne zemlje.  mogu  se  uzeti  različiti  kriterijumi  za  sistematizaciju. do ekonomskih.1.  pa  se  danas  ponekad  teško  mogu  razgraničiti  pojedine  oblasti.  Sa  druge  strane  modernim  digitalnim  telekomunikacijama  sve  više  dolazi  do  konvergencije  servisa  i  načina  prenosa.1 Sistem telekomunikacija  Prenos  telekomunikacijskih  signala  od  njihovog  izvora  do  udaljenih  tačaka  može  se  obavljati  žično.  počevši  od  tehničkih. preko regulatornih.2.  O  ovoj  standardizaciji  brinu  se  tela  Međunarodne  unije  za  telekomunikacije (ITU).

 internet).    1.  Skoro  svi  telekomunikacioni  servisi  koji  su  prisutni  na  žičnim vezama imaju svoju alternativu i u bežičnim komunikacijama i zbog toga su frekvencije  dragoceni resurs svake države.   Savremene  telekomunikacije  sve  više  koriste  ovaj  tip  prenosa  pošto  on  pruža  značajnije  prednosti  kao  što  su:  mobilnost. isl. Situacija je počela da se menja početkom  80‐tih  godina  privatizacijom  i  uvođenjem  ograničene  konkurencije  u  nekim  zemljama.   analogne telekomunikacije. prenos podataka.   televizija.3 Radiokomunikacije  Pod radiokomunikacijama i bežičnim komunikacijama podrazumevaju se one komunikacije kod  kojih  se  informacije  prenose  bežičnim  putem. Pošto je spektar ograničen resurs podela frekvencija se mora se  pažljivo planirati.  istovremeni  pristup  velikom  broju  korisnika  (TV  i  radio  difuzija)  i  kratko  vreme  realizacije.   satelitske komunikacije. a pojedini opsezi racionalno i efikasno dodeljivati na korišćenje kako bi se u  istom regionu moglo smestiti što više radio komunikacionih sistema. mobilna telefonija.    b.   fiksne bezične telekomunikacije.  16    .  pomoću  elektromagnetnih  talasa  koji  se  od  predajnika do prijemnika prenose u slobodnom prostoru. Prema tipovima mreža:  mreže sa komutacijom (fiksna telefonija.   mobilne bezične telekomunikacije.   računarske komunikacije.   radio‐navigacija.   video komunikacije. aero‐nautička služba. Prema prenosnom mediju:  fiksne zične komunikacije. internet.2.   računarske komunikacije.   mreže bez komutacije (televizija.   telekom frekvencije.    c.2. i sl.   radarski sistemi.   pomorska služba. privatne mreže). kablovska televizija.fiksna i mobilna telefonija.  godine  telekomunikacije  u  evropskim  zemljama  su  se  odlikovale  državnim  monopolima i često su bile vezane za poštanski servis. radio.    d.   digitalne telekomunikacije.4 Zakonodavstvo u oblasti radiokomunikacija  Sve  do  1980. Prema tipovima signala:  audio komunikacije. meteorološka  služba.  1.

  kao  što  je  Švedska. zonu pokrivanja. kao što je slučaj za izdavanje licenci za mobilnu telefoniju.  sredstva od licenciranja pored pokrivanja troškova administracije.Liberalizacija svih telekomunikacionih servisa i mreža je uvedena u EU 1998.  govora. moraju se koristiti za  razvoj novih telekomunikacionih servisa i mreža.  generalna  odobrenja  se  ne  izdaju  pojedinačno. Željena zona servisa može biti pojedinačna ili zbirna.  dodela frekvencija mora biti na objektivnoj i transparentnoj osnovi.  Željena zona servisa je geografska oblast ili administrativno područje kojem je namenjen radio‐ difuzni servis.  17    . ukoliko se radio program  emituje preko više predajnika (radio mreža). godine.  Zona  servisa  (opsluživanja)  je  oblast  u  okolini  nekog  predajnika  u  kojoj  je  ispunjen  uslov  kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima i zbog toga je zona servisa uvek manja od zone  pokrivanja. željenu zonu.     Svaka radio stanica ima svoju:  1. a prema drugom se koristi znatno stroža  pojedinačna procedura licenciranja.  Ova  vrsta  telekomunikacionih  servisa  dopire  do  korisnika.5 Radio­difuzija  Radio‐difuzija  je  opšti  pojam  za  radio  i  televiziju  kao  elekrtonske  medije  masovne  komunikacije.  1.2.  Radio  frekvencije  su  određeni  fizički  parametar  elektromagnetnih  talasa  koji  se  slobodno  prostiru kroz prostor i koji se nalaze u određenom frekventnom opsegu.  Ona  se  ostvaruje  posredstvom  analognog  ili  digitalnog  prenosa  teksta.  odgovarajućih  prijemnih  uređaja  putem difuzije radio talasa ili kroz kablovsku distribuciju.  Direktivama Evropske Unije predviđena su dva pristupa licenciranju u oblasti telekomunikacija.).  zvuka. kablovski operateri i sl.  već  operateri  moraju  samo  da  zadovolje  opšte  uslove  koji  su  definisani  zakonom  o  telekomunikacijama. zonu opsluživanja i   3. nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadržaja namenjenih najširoj javnosti.    Zona pokrivanja je oblast u okolini nekog predajnika u kojoj  je zadovoljen uslov daje intezitet  elektromagnetnog signala veći od minimuma neophodnog za kvalitetan prijem.  Prvi se odnosi na generalna odobrenja (dozvole) koje država izdaje za svaki telekomunikacioni  sistem (internet provajderi.  U  nekim  zemljama.  Radio program se emituje preko emisionih uređaja koji rade na određenim radio frekvencijama.  Direktive EU obavezuju zemlje članice da poštuju sledeće principe za dodelu frekvencija:  administrativno telo koje upravlja frekvencijama mora biti nezavisno od operatora.   2.

   2. odnosno radio­difuzije je u tome što su to  elektronski masmediji i telekomunikacioni servisi koji su namenjeni opštoj javnosti.   Regionalne stanice su one koje emituju program za određeni region.3.  onda  se  radi  o  komercijalnim  radio  stanicama.3 OSNOVNE PODELE RADIO STANICA  Postoji  više  kriterijuma  na  osnovu  kojih  se  vrši  podela  radio  stanica. regionalne i   3.  ali  su  dva  kriterijuma  opšteprihvaćena  i  u  zavisnosti  od  njih  primenjuju  se  odgovarajući  međunarodni  standardi  i  zakonski propisi. On u težnji da se medijski rasprostire i distribuira  putem  informativnih.  U  okviru  ove  stanice emituju se i programi nacionalnih manjina kao i programi nacionalnih zajenica. radarski sistemi i s1.  kao  što  je  opština.  onda  se  radi  o  kablovskoj radiodifuziji. Danas je lokalni radio sposoban da  svojim sadržajima privuče odabranu ciljnu grupu i obezbedi slušanost.  obrazovnih  i  umetničkih  sadržaja  postane  globalni  medij. koji se po pravilu sastoji iz  više opština u okviru neke administrativne celine. nacionalne.  Lokalni  radio  stoji  na  početku  i  na  kraju  procesa  transformacije  radio‐difuzije u svom stogodišnjem razvoju.  Osnovna karakteristika radio‐televizijskog programa.  najrasprostranjeniju  medijsku  šemu  i  teže  da  bude  sveobuhvatne. Za razliku  od njih postoje radio stanice koje takođe emituju svoj program putem elektromagnetnih talasa.3.)  1.  Nacionalne  stanice  su  one  koje  emituju  radio  program  za  teritoriju  države.  kako  bi  se  u  komuniciranju približio podjednako i grupama i pojedincima. Loaklni radio je u opštoj  ekspanziji (tehnološke inovacije i moderne tehnologije su ga učinile veoma  moćnim).  Ako  je  priroda  i  karakter  18    .     Lokalne  stanice  su  one  koje  emituju  program  samo  za  teritoriju  jednog  administrativnog  lokaliteta. ako se radio  stanica  osniva  i  ostvaruje  svoju  delatnost  sa  ciljem  da  za  svoje  vlasnike  obezbedi  profit  kao  primarnu  misiju. Ovi kriterijumi su:  1.1 Zona servisa:    Prema ovom kriterijumu radio stanice dele se na:   1.  1.Kada  se  radio  i  televizijski  program  distribuira  kroz  zičane  sisteme  prenosa. vojsci.2 Priroda i karakter misije  Kao  drugi  kriterijum  koji  opredeljuje  vrstu  radio  stanice  zasniva  se  na  prirodi  i  karakteru  delatnosti i ciljevima koji se ostvaruju kroz sadržinu radio programa.  ali  nisu  namenjeni  opštoj  javnosti. lokalne. S tim u vezi.  nego  su  usmerene  na  određenog  korisnika  (radio  veze  u  policiji.  Imaju  veliku  pokrivenost.

4 ZAKONODAVNA DELATNOST I RADIO U SRBIJI  Zakon o radio difuziji predstavlja temelj radio‐difuznog sistema u Reublici Srbiji.  zabrana svakog oblika cenzure i uticaja na rad radio‐difuznih stanica. čime se  garantuje njihova nezavisnost.  a  javni  servisi  se  finansiraju  od  pretplate  koju..  1.  U  međuvremenu  doneti  su  i  novi  Zakoni  o  telekomunikaciji  i  o  javnom  informisanju.  jula  2002.    Neki čine podele i po osnovnom tipu vlasništva nad elektronskim medijima: državno vlasništvo. a posebno slobode izražavanja. kao mešovita celina. tako da je zaokružena pravna regulativa u oblasti elektronskih medija.  1.  nacionalnog  identiteta.  a  profit  im  nije  primaran  cilj.delatnosti  ovih  stanica  da  zadovolje  potrebe  građana  u  oblasti  kulture. kao i nezavisnost redakcije i novinara.4. Donela  ga je  Skupština  Republike  Srbije  na  sednici  od  12.  objektivnost.  jezike  i  sl.1 Osnovna načela Zakona o radio­difuziji  Regulisanje odnosa u oblasti radio‐difuzije zasniva se na sledećim osnovmm načelima:  • • • • • • • • • slobode.  primena međunarodno priznatih normi i principe koji se odnose na oblast  radio‐difuzije.  javne regionalne i  javne nacionalne.  onda  se  radi  o  javnim  radiodifuznim  servisima.  afirmacije građanskog prava i sloboda.  komercijalne lokalne.  Kombinacijom  dva  navedena osnovna kriterijuma dolazimo do opšteprihvaćene podele radio‐televizijskog statusa. To  praktično znači da je radio‐difuzna vlast u Republici pripadala vladajućoj partijii bila je najviše  u funkciji propagande ideologije.  privatno vlasništvo i kombinacija ova dva oblika.  komercijalne nacionalne.  profesionalizma  i  nezavisnosti  radio‐difuznih  glasila.   javne lokalne.  racionalnog i efikasnog korišćenja radiofrekvencijskog spektra kao  ograničenog prirodnog bogatstva.  Ranije je radio‐difuzni sistem imao je karakteristike političkog sistema na ovim prostorima.  nauke.  Komercijalni  radiodifuzni  servisi  se  finansiraju  iz  prihoda  od  reklama  i  sponzorstva.  Ovaj  Zakon  je  rezultat  dvogodišnjeg rada domaćih eksperata i stručne pomoći eksperata iz Evropskog saveta i OEBS‐a.  komercijalne regionalne.  kao  elektronskih  masmedija koji garantuju ukupan razvoj demokratije i društvene harmonije.  uvodi  država.   Novi  Zakon  o  radio‐difuziji  iz  osnove  menja  situaciju  u  tom  smislu  što  stvara  pravne  pretpostavke  i  okvire  za  koncepiranje  radio‐difuznog  sistema  na  modernim  evropskim  standardima.  godine.  kao  monopol. zabrana diskriminacije i javnosti postupaka izdavanja dozvola za  19    .

  željnu  zonu  servisa  i  druge  parametre  od  značaja za rad radio‐televizijskih stanica. a kojima se obezbeđuje    pravilan rad radio‐televizijskih stanica. udruženje  radio‐difuznih glasila.4.  utvrđuje  broj  i  vrstu  emitera. suzbijanje    nemorala. u većini slučajeva nisu u  prostornoj  i  materijalnoj  mogućnosti  da  isprate  organizacionu  šemu  i  nivo  tehnološke  opremeljenosti većih radio stanica.  Članove Saveta bira skupština Republike Srbije na predlog ovlašćenih predlagača.  propisuje pravila koja su obavezujuća za emitere.  1.3 Nadležnost agencije  Agencija  je  nadležna  da  donese  strategiju  razvoja  radio‐difuznog  sistema  Republike  Srbije.  potpisuje tehničke. organizacione i programske uslove za proizvodnju i    emitovanje radio‐televizijskog programa. profesionalnih udruženja novinara. govora mržnje i podsticanja nasilja nad programima radija i  televizije. nevladine organizacije i udruženje građana.4. dramskih i filmskih umetnika.    Agencija  ima  i  posebna  ovlašćenja  i  nadležnosti  prema  republičkom  i  javnom  radiodifuznom  servisu. crkve i  verske zajednice).  Savet Agencije ima 9 članova i bira se iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja  za  obavljanje  poslova  iz  nadležnosti  agencije  (medijski  stručnjaci  za  marketing.  stara se o zaštiti autorskih i srodnih prava kao i zaštiti maloletnika.  ekonomisti i telekomunikacioni inženjeri.  Prilikom  donošenja  strategije  Agencija  sarađuje  sa  regulatornim  telom  za  oblast  telekomunikacije.• emitovanje. Misija ovog Saveta je da  obezbedi slobodu i autonomiju delovanja radio i televizijskih stanica.  1.  vrši nadzor nad radom emitera.  oduzima dozvole za rad radio‐televizijskim stanicama koje krše odredbe  zakona.2 Republička radio­difuzna agencija  Zakonom  radio‐difuzna  vlast  je  izmeštena  iz  vlade  i  poverena  nezavisnom  regulatornom  telu  koje se zove Radio­difuzni savet i koji je organ Agencije za radiodifuziju.5 TEHNOLOŠKA OPREMA RADIO STANICE   Osnivanje novih radio stanica. predstavnici  iz oblasti društvenog života (univerzitet.  1.  pravnici. što je do sada često rezultiralo i improvizacijom. U narednom  izlaganju definisaćemo osnovni principi tehnološkog opremanja studijskog bloka lokalnih radio  20    . čiji osnivanje finansira privatni kapital. Pored ovoga Agencija je nadležna da:    izdaje dozvole za emitovanje programa.

  što  je  prvenstveno  uslovljeno  optimizacijom  prostora.     Tehnološka  oprema  predviđena  za  studijski  blok  često  je  predmet  improvizacije  i  uklapanja  u  budžet  osnivača  radio  stanice.stanica i organizacije tehničkog sektora.   telefonski  hibrid  za  priključenje  telefonskih  linija  na  audio  mikser  za  realizaciju  razgovora između studija i slušalaca.   21    .   monitorski pojačavačko­zvučnički sistemi.  uređaji za distribuciju signala za potrebe snimanja i priključenja eksternih korisnika.  Iz  navedenih  razloga  u  okviru  ovog  poglavlja  biće  iznete  preporuke  vezane  za  vrstu  i  namenu  uređaja  po  pojedinim  studijskim  prostorima.  pri  čemu  je  manji broj lokalnih radio stanica realizovan sa ovim nivoom tehnologije.   1.   monitorske slušalice za spikera i goste programa. stereo uređaji za reprodukciju zvuka i telefonski hibridi).1 Emisioni studio   Emisioni  studio  je  kod  lokalnih  radio  stanica  mahom  predviđen  za  realizaciju  poludnevnog  samostalnog  programa.   novinarska montaža ‐ tehnička režija za pripremu novinarskih priloga.   uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka (kasetofoni. produkcioni studio i sl. Uobičajeni prostori studijskog bloka su:   emisioni studio ‐ govorni studio sa tehničkom režijom za emitovanje programa. SAT tjuner.).    uređaji za dinamičku obradu signala (kompresor/limiteri ili dinamički procesori).   FM  tjuner  sa  antenskim  sistemom  za  prijem  radio  programa  za  potrebe  kontrole  emitovanog signala ili reemitovanje programa drugih radio stanica.  emisioni preklopnik za selekciju između programa koji se emituje iz studija i programa iz  alternativnog izvora (BAL tjuner. od čega u mnogome zavisi kvalitet emitovanog signala i  pouzdanost u radu.kom za reprodukciju  reklama i pripremljenih muzičkih blokova.     Uobičajenu konfiguraciju opreme ovog studija čine:   radio‐difuzni (broadcast) audio mikser za prihvat  i obradu signala od više  izvora  zvuka  (mikrofoni.   Osnovu  studijskog  bloka  radio  stanica  čine  odgovarajući  studijski  prostori  i  prateće  tehničke  režije u kojima se ugrađuje tehnološka oprema.  mikrofoni sa priborom za govorni studio.5.   SAT tjuner sa antenskim sistemom za prijem satelitskih radio programa. CD reproduktori.   produkcioni  studio  ‐  spikerska  kabina  sa  tehničkom  režijom  za  pripremu  programa  i  reklama.  tako  da  je  u  emisonoj  tehničkoj  režiji  neophodan  profesionalni  nivo  tehnološke  opreme koji zadovoljava kriterijume u pogledu pouzdanosti i kvaliteta reprodukcije zvuka.). Od emisionog studija signal se prosleđuje do predajnika i emituje do  slušalaca. DAT i MD snimači  i dr.  tehnološke  opreme i broja zaposlenih.   računar sa odgovarajućom zvučnom karticom i programskom podr.

   Uobičajena konfiguracija opreme produkcionog studija je:     audio mikser za prihvat i obradu signala od više izvora zvuka (mikrofoni i stereo uređaji  za reprodukciju zvuka).   uređaji  za  efekte  i  amplitudsko­dinamičku  obradu  signala  (multifunkcionalni  uređaji  za  efekte. DAT ili MD snimač).     22    .  samim  tim  nije  neophodan  ni  isti  nivo  tehnološke  opreme  kao  za  emisioni  studio.   uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka (kasetofoni.     1. DAT i MD snimači  i sl. CD reproduktori. i   svetlosna  signalizacija  ispred  spikerske  kabine  i  u  kabini  za  definisanje  uključenosti  mikrofona.3 Novinarska montaža   Novisnka  montaža  je  predviđena  za  brzu  i  jednostavnu  obradu  snimaka  sa  terena  i  pripremu  novinarskih  priloga  namenjenih  za  informativne  emisije  i  vesti.5.   monitorski pojačavačko­zvučnički sistemi. kompresor/limiteri i amplitudski korektori).   monitorske slušalice za spikera.2 Produkcioni studio   Produkcioni studio je predviđen za pripremu programa (snimanje muzičkih podloga i govornih  priloga  u  spikerskoj  kabini)  i  snimanja  reklama.   računar  sa  odgovarajućom  zvučnom  karticom  i  programskom  podrškom  za  pripremu  reklama i muzičkih blokova.   mikrofon sa priborom za spikersku kabinu.  pri  čemu  se  opciono  može  koristiti  i  za  emitovanje programa u slučaju remonta emisionog studija.   1. i   svetlosna  signalizacija  ispred  studija  i  u  studiju  za  indikaciju  uključenosti  mikrofona  u  program.).spikerski  pult  za  komunikaciju  režija‐studio  sa  distribucijom  signala  za  monitorske  slušalice voditelja i goste programa.  ali  moraju  biti  zadovoljeni  kriterijumi  u  pogledu  kvaliteta reprodukcije zvuka. Pošto  ovaj studio nije predviđen za  višesatano  dnevno  korišćenje  i  emitovanje  programa.  Konfiguraciju  ovog  tehničkog  bloka čini je sledeća oprema:   jedinica  za  montažu  priloga  (računar  sa  odgovarajućom  zvučnom  karticom  i  programskom podrškom sa ugrađenim snimačem kaseta ili MD).   SAT  tjuner  sa  antenskim  sistemom  za  prijem  satelitskih  radio  programa  i  servisnih  agencijskih informacija.5. i   monitorski pojačavačko‐zvučnički sistemi.   uređaj za snimanje i reprodukciju zvuka (kasetofon.

).   23    .  jer  oni  generalno  organizuju  rad  i  obezbeđuju  sredstva za funkcionisanje radija.  koja  definiše  status opreme i ukazuje na eventualne potrebe delovanja servisne službe. ovo je samo teoretska organizaciona šema tehničkog sektora koja se u praksi realizuje  shodno mogućnostima i potrebama lokalne radio stanice. kao što su informativna. Za najveći broj lokalnih radio stanica  najvažnija  je  i  najbrojnija  radna  jedinica  studijske  tehnike  u  kojoj  su  realizatori  programa  koji  neposredno učestvuju u emitovanju.   Zavisno  od  programske  koncepcije  i  dnevnog  trajanja  programa  definišu  se  prostorne  potrebe  radio  stanice  kao  i  neophodan  broj  zaposlenih. uvođenje odgovarajuće organizacione šeme i propisivanje procedura ponašanja i rada  u svim segmentima sektora.   1.   prenosna tehnika. sportska i sl. koja obično preuzima i radne aktivnosti vezane za emisionu tehniku.  shodno  svojim  potrebama  i  mogućnostima  svaka  lokalna  radio  stanica  trebala  bi  da  formira  odgovarajući  tehnički  sektor  zbog  što  kvalitetnijeg  i  pouzdanijeg  funkcionisanja.  pri  čemu  u  okviru  tehničkog  sektora  treba  formirati  hijerarhijsku  strukturu  rukovođenja  i  organizovati  radne  aktivnosti  po  sledećim  tehničkim celinama:  studijska tehnika. zbog optimizacije broja realizatora programa. U praksi se.  Uobičajena  je  kompakt  kaseta.  Radio  stanice  u  okviru  svoje  organizacione  strukture  obavezno  imaju  direktora  i  glavnog  urednika  sa  komercijalno‐ finansijskom  službom  i  sektorom  marketinga. tako da u razvoju lokalnog radija  treba imati u vidu primenu i ovog formata. što ne znači  da  se  ovo  ne  može  primeniti  na  regionalni  i  javni  servis. Za međuprogramsku razmenu na  nivou EBU (European Broadcast Union) usvojen je DAT format.   S obzirom da je veći broj lokalnih radio stanica emituje sopstveni program oko 12 sati dnevno..  ova radna jedinica integriše sa radnom jedinicom prenosne tehnike.   U okviru svake radne jedinice neophodna je optimalna organizacija dežurstava i raspodela posla  zavisno od programskih zahteva uz potrebno zaduživanje opreme od strane zaposlenih i njenu  primo‐predaju  iz  smene  u  smenu  preko  odgovarajuće  knjige  dnevnih  dežurstava.Izbor  uređaja  za  snimanje  i  reprodukciju  zvuka  u  novinarskoj  montaži  zavisi  od  usvojenog  formata  prenosnih  novinarskih  snimača.  koncerti  i  sl. a tehnički sektor je često  zapostavljen i svodi se na nekoliko tehničara‐realizatora programa.6 ORGANIZACIJA LJUDSTVA I STUDIJA RADIO STANICE   Organizaciono‐tehničku strukturu razmotrićemo na primeru lokalne radio‐stanice.  ali  za  kvalitetnije  snimanje priloga sve više se koriste digitalni DAT i MD formati.  U  osnovi.  formiranje tehničkog sektora podrazumeva uvođenje adekvatnog sistema rukovođenja ljudima i  opremom. Zavisno od programske koncepcije lokalne radio stanice imaju  jednu ili više redakcija. popularno zvani‐tonci.   Svakako. muzička.   emisiona tehnika. i   servis i održavanje.  Na  drugom  mestu  je  služba  za  servis i održavanje opreme. pri čemu je navedena služba  prisutna  samo  kod  manjeg  broja  radio  stanica  koje  imaju  programske  aktivnosti  snimanja  i  direktnih  prenosa  sa  terena  (sportski  događaji.

  za  montažu  novinarskih  priloga za informativne emisije i vesti.  teorijski potreban broj zaposlenih u tehničkom sektoru je:   tehnički direktor.   četiri realizatora programa.  Zbog  optimizacije  broja  zaposlenih  ulogu  ralizatora  programa  često  preuzimaju  muzički  urednici.1 Tehnički sektor   Ovaj  sektor  pre  svega  treba  da  ima  svog  rukovodioca.  servisiranje se uobičajeno vrši od strane isporučioca opreme ili ovlašćene servisne radionice.  odnosno. a na osnovnom nivou i emisionu opremu.  U  praksi  sve  lokalne  radio  stanice  optimiziraju  broj  zaposlenih.2 Serviser   Serviser  je  prvenstveno  potreban  za  redovnu  kontrolu  i  održavanje  svih  tehničkih  sredstava  i  osnovne  popravke  nakon  konstatovanja  kvara.   Dva realizatora programa su dovpljna za rad u dve smene (6 sati po smeni).   rukovodilac radne jedinice servisa i emisione tehnike. U slučaju postojanja noćnih dežurstava poželjno je da broj  realizatora  programa  bude  i  veći  radi  lakšeg  planiranja  rada  po  smenama.   rukovodilac radne jedinice studijske tehnike.  a  zbog  optimizacije  broja zaposlenih.   1.6.  tehničkog  direktora  koji  koordinira  i  generalno organizuje rad službe. radnih  jedinica koji duže odgovarajuću opremu i adekvatno organizuju radne aktivnosti zaposlenih. a ispod njega su rukovodioci pojedinih tehničkih celina. ovaj segment posla u većini lokalnih radio stanica pokriva serviser. U slučaju primene manjeg broja računara  bez većih korisničkih zahteva ovaj deo posla može preuzeti i isporučilac računarske opreme.  tako  da  se  njihov  broj  u  tehničkom sektoru često svodi na 4‐5.  a  pripremu  priloga  sa  terena  realizuju  sami  novinari  koji  se  mahom  dovoljno  dobro  mogu  obučiti  za  samostalnu montažu uz primenu računara.Za  jednu  prosečnu  lokalnu  radio  stanicu  sa  poludnevnim  emitovanjem.6.   serviser i   emisioni tehničar.6.  24    . a po jedan realizator  je  predviđen  za  snimanje  reklama  u  produkcionoj  režiji.  U  slučaju  da  su  u  pitanju  uređaji  čija  popravka  zahteva posebnu mernu opremu i originalne rezervne delove.  koja  pored  muzičkog  programa  ima  informativni  program  sa  svojim  vestima  i  samostalnu  produkciju  reklama. ili u slučaju većeg obima radova.   1.3 Emisionog tehničar  Emisioni  teničar  zadužen  je  prvenstveno  za  održavanje  emisione  tehnike. Poslednjih  godina  je  sve  prisutnija  primena  računara  u  pripremi  i  emitovanju  programa.   1. pri čemu su pored tehničkog direktora (uobičajeno samo  rukovodioca tehnike) prisutna 2‐3 realizatora programa (od kojih je jedan rukovodilac) i jedan  serviser koji održava prvenstveno studijsku opremu.  tako  da  je  u  tehničkom sektoru lokalnih radio stanica poželjno angažovati jednog operatera koji će održavati  računarsku mrežu i pružati pomoć njenim korisnicima.

4.. 25    .  M.  a  posebno  je  važno  proširiti  shvatanja  realizatora  tona  izvan  manuelne  tehnike  i  zvučnih  efekata. Beograd.  Šakota.  U  okviru  ovog  sektora  treba  računati na minimum 4‐5 zaposlenih. Udruženje lok.31. Beograd 1963. Milan. Beograd 2003. V. 1993.  Preporuke  za  ostvarivanje  plana  i  programa  razvoja  lokalne  radio­difuzije  u  SRH..  pre  svega  u  domenu  kvaliteta zvuka i pojmova kojima se vrednuje kvalitet zvučne slike.  Radio Beograd. 3. 1994. 1980.Ovaj broj se može smatrati minimumom uz neophodan angažman novinara i muzičkih urednika  u jednom delu tehničke pripreme i realizacije programa. pri čemu su pored tehničkog direktora (uobičajeno samo  rukovodioca  tehnike)  potrebna  2‐3  tonska  realizatora  (od  kojih  je  jedan  rukovodilac)  i  jedan  serviser koji održava prvenstveno studijsku opremu. Profili radija.  a  gotovo  nikako  u  redovnom  školovanju.7 LITERATURA :  Bajić. Beograd 2002. Zakon o telekomunikacijama.  Elaborat  o  organizaciji  i  pravcima  razvoja  tehničkog  sektora  Radija  B92.     1.  Bulatović.  Petrović.  Jokić. 2. Zavod za izdavanje udžbenika. 1983. Tošić. br.  Svakako  da  bi  teoretski  optimalno rešenje bilo da tehnički direktor po mogućnosti bude sa visokom ili višom stručnom  spremom.  6. 1993. Očaravanje uva. Zagreb.  Nažalost.  Treba  imati  u  vidu da se oblast tehnike radija razvija izuzetno brzo i da postoji veliki fond specifičnih znanja iz  te  oblasti  koja  se  samo  delimično  mogu  naučiti  kroz  rad  u  radio‐difuznim  kućama. Nad planom razvoja Radio Beograda. sreds.   Posebno  pitanje  je  stručna  sprema  zaposlenih  u  tehničkom  sektoru.  uobičajena  struktura  zaposlenih  u  tehničkom  sektoru  lokalnih  radio  stanica  je  ispod  ovog  nivoa. RTS.  9.  pri  čemu  treba  težiti  da  bar  rukovodioci  tehničkog  sektora  budu  tehničari  sa  određenim  radnim  iskustvom.  1. 1998. AVC.   Dobra organizacija tehničkog sektora je neophodna jer ona doprinosi pouzdanosti u radu radio  stanice  i  održavanju  tehničkog  kvaliteta  emitovanog  programa. Radio Beograd.  rukovodioci  radnih  jedinica  sa  višom  ili  srednjom  stručnom  spremom  ‐  tehničari.  a  ostali  zaposleni  sa  srednjom  stručnom  spremom.  8. Nikola. Savet Evrope. Maričić. Beograd. Zakon o radio­difuziji. a na osnovnom nivou i emisionu opremu.  Mijić. Dejan. informisanja SRH. Miroslav.  10. Mihailo. Službeni glasnik br. 42. Radio talasi.  5. Radio produkcija.  Zbog  toga  je  neophodno  da  se  u  okviru  tehničkog  sektora  na  organizovan  i  sistematičan  način  sprovodi  dopunsko  školovanje  kadrova  aktivnih  u  realizaciji  programa  (odgovarajući  kursevi  i  praćenje  tehničke  literature). Službeni glasnik br. RTV Teorija i praksa. 44.  G. Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope.  7. 2000.

  Sve  to  mora  sinhronizovano da funkcioniše.  Tome  su  najviše  doprinjeli  braća  Limijer. Ta magična slika u pričama nije na film uticala znatno manje nego pozorište.  sagledavajući  je  iz  različitih  uglova. kao i filmski kadrovi.  Mora  se  reći  da  je  to  nastanak  jedne  nove  tehnike i industrije.  Taj  užurbani. juna 1896.  Protagonisti  i  animatori  filma  su  ga  nazvali  pozorište  sutrašnjice. pravljeni su bez kamere. 1895.  koja  projecira  senke  na  belo  platno.2 ORGANIZACIONI ASPEKTI FILMA Kao  posebna  grana  industrije  izdvojila  se  filmska  industrija.  Udio  u  tome  imao  je. oni pre njegovog istorijskog datuma. A onda je došao projekcioni aparat. Eksponaža kretanja tih slika u fazama je izum koji je gotovo do kraja izveo Edison. kada su  braća Limijer u pariskom Grand kafeu.  Čovek  je  počeo  da  se  uči  gledanju  i  poimanju  pokreta  snimljenih slika. 12.  Prvi filmovi. slikarstvo i  književnost.  Ali. sukcesivno.  razvoj  fotografije  donosi  otkrića:  napredak  živih  slika  sve  je  brži  i  usavršeniji.  uočavajući  različite  odnose  i  interakcije  među  sektorima. epohalna naprava kojom su braća Limijer  izveli pravu malu revoluciju vizuelnog demostriranja pokreta.  i  razvoj  likovne  kulture.  te  funkcionisanje  zasebnih  sektora  koji  na  kraju  čine  celinu  u  nastajanju  filmskog  dela.  postao je umetnost neraskidiva od literature. direktnim postupkom  na celuloidnoj  traci.  Ovdje  ćemo  izložiti  organizacionu  strukturu  filmske  industrije. na Terazijama. premijerno projecirali svoje žive slike i time označili kraj  jedne  vekovima  duge  pustolovine  (traganje  za  mehaničkom  reprodukcijom  pokreta)  i  početak  druge  relizacijom  pokreta. a kada je od kinematografa kao od vašarske atrakcije film došao u bioskop.    2.  kao  jezika  predstave.  nesiguran  korak  označio  je  početak  istorije  filma  kao  svojevrsnog  javnog  medija. bez kojih film nije moguć. sledeći moć oka. Pionirski dani filma trajali su nešto duže nego što su  nestrpljivi  očekivali.  Za  druge.  Prvo javno prikazivanje filma uzima se za dan njegovog rađanja. Bilo je to 28.1 RAĐANJE FILMA I NJEGOVA ISTORIJA  Ideja o prastaroj projekcionoj lampi.   26    . u  Beogradu. realizovana je tek pre jedan vek.  svakako. a za njegovog preteču se smatra i  lanterna  magica. film. u kojoj je svaki  korak  u  nastajanju  veoma  bitan. u kafani Zlatni krst (danas Dušanov grad). slikan u  fazama.  Sagledavanje  filmske  organizacije  je  dobar  primer  gdje  u  jednoj  organizaciji funkcioniše veliki broj ljudi na različitim pozicijama sa istim ciljem.  koji  su  se  iz  svojih  lionskih  naučnih  labaratorija  preselili  u  fabričke  radionice  i  počeli  da  proizvode  fotografsku  robu. Bili su to crtani filmovi.  te  svakoga  člana  kao  i  organizacione  celine.  bio  je  slikarstvo u pokretu.   Inicijalne tragove filma možemo naći i na kineskim senkama. o kojoj  je prije osamnaest vekova maštao Ptolomej.  što  je  podstaklo  čovjeka  da  rekonstruiše  pokret. Kod nas je film prvi put prikazan 6.  Zapaženo je to kasnije i na egipatskim freskama na kojima je taj pokret. U antičkoj Grčkoj se  naziralo da čovječije oko ima moć da primi i zadrži osećaj opažene slike i da prati njene pokrete. kako bi se stvorilo jedno umjetničko delo tj. odnosno o dejstvu svjetlosnih utisaka na mrežnjaču.

   Prvi  rezultati  te  artikulacije  nove  umetnosti  i  njen  novi  kvalitet  najviše  i  najipresivnije  su  sadržani u delima Dejvida Grifita.  njegov  najživotniji  i  najdublji  izraz. film je ipak preživio.  a  ne  da  taj  sadržaj  sama  određuje  ili  uslovljava.  film  bez  tehnike  ne  može.  mobilnošću  objekata  i  kamere  te  montažom.  demokratski  i  socijalan.  Angažovani  su  pisci.  film  je  više.  informatike.  Djeluje istovremeno i na oko.  U  tom  slučaju. naravno.  Nastaje  i  knjiga  snimanja  kao  neposredni  predložak  snimanju.  Izlaz  se  traži  u  novim  sižeima  i  stvarnim  činjenicama  života. Ali krizu.  nije  razložan.  kada  je  prestao  sa  trivijalnim  reprodukcijama  lica  i  događaja. i na duh. i na refleks. kada se javljaju nova i velika tehnička dostignuća: zvuk  (1927). u težnji za monopolom.  bržom  i  paralelnom  montažom. veliki ekran. a da se pri tom ne odrekne svoje fotografske prirode – film je počeo da biva umetnost.  no  drugi  mediji.  Film  postaje  kominaktivan. zajedno sa privredom. posebno što je ona danas digitalno generisana.  Među  njima  je  sve  jača  konkurencija.  novinari  i  publicisti  koji  su  mogli  da  obezbede  uverljivost i kulturu prezentacije.  Uporedo  s  tim  već  postojeća  privreda  filma  dobija  zamah.  menja  se  samo  forma  njegove  emisije.  ulogom  njihovog  snimanja. stereo.  Identifikacija  gledaoca  s  filmskom slikom. kolor.  uspostavljanjem  pravog  odnosa  kadrova.  njenom  selekcijom.  Vodeće  je  sredstvo  masovne  kulture.  Njegova  moć  mnogo  je  jača  no  u  svim  drugim  umetnostima.  perspektivom. Najpre  uviđanjem  da  se  sadržaji  moraju  bitno  menjati.  Naročito  poslije  Drugog  svetskog  rata  i  nadalje.  Najveća  njegova  presudna  snaga  je  u  autentičnosti. znatno je neposrednija i brža od  piščeve reči ili od slikarske palete.  Litetrarna  osnova‐scenario.  prikazivači  i  distributeri  (trgovci)  njena  su  osnova.  strah  da  će  tehnologija  ugroziti.  pa  i  dovesti  i  u  pitanje  egzistenciju  filma  kao  umetnosti. ekspres melodrama i  raznih senzacija.  Njegov  jezik  se  obogaćuje  promenom  planova.  tako  i  duhom  i  snagom  svojih  sadržaja.  Tehnika  je  da  ga  usavrašava  i  menja  način  prezentacije.  psihologija. U njima se jasno vidi da se film polako oslobađa zavisnosti od  pozorišta  i  literature.  njegov  nastanak  je  njome  uslovljen. to traje do kraja dvadesetih. nego celom ljudskom  telu.  klonila  se  opisa  i  suvišnih  naracija. On je kolektivna memorija našeg vremena.  formirana  poslije  Prvog  svjetskog  rata  opstala  je  decenijama  sve  do  naših  dana. dopao.  verodostojnosti  dokumenata.  jer  spontanija  je  i  celovitija  nudeći  iluziju  stvarnosti.  nameštenih  scena  i  predmeta.  menja  se  i  struktura:  producenti.  umetničkog  filma  neme  epohe.  ogromno  doprinoseći  napretku  filma  i  njegovoj  popularnosti.  To  je  iniciralo  rađanje  tzv.  Film  opstaje.  aktuelan.  nauke.  Daljim  progresom. u koju je.  najviša  umjetnost  našeg  doba.  projekcije  filmskih  sadržaja.Prvih  dvadeset  godina  film  se  razvijao  kako  tehnikom.   Ta  delatna  relacija.   27    .  funkcionalnim  rasporedom  svetlosti  i  senki.  Već u drugoj deceniji zapazilo se da se publika zasitila vašarskih atrakcija. Ne obraća se samo umu.  a  filmska  traka  je  nasušna  potreba  medicine.  sociologije.   Tek  tada.  Razume  se.  Savladao  je  to  tako  što  je  zahvaćene  predmete  tumačio  sredstvima  pokretne  slike.

  rukovodi  snimanjem. Najvažnija faza rediteljskog rada je snimanje. Univerzitet umetnosti  u Beogradu.1 Sektor režije:    Filmski reditelj   Pomoćni reditelj   Asistent reditelja    Pomoćnik reditelja   Supervizor   Reditelj druge ekipe   Sekretarica režije ili registrator snimanja ili skripter   Evidentičar   Kasting direktor  Vođa statista   Filmski amater     Filmski reditelj je lice koje obavlja i vodi složenu stvaralačku i tehnološku realizaciju filma kroz  koju  se.  Glavni  je  stvaralac  filma.   3) planove i kompoziciju kadra (u zajednici sa snimateljem).  pa sve  do  tonske  kopije.  odnosno  jedan  od  autora  scenarija.2.  montažom  i  ozvučenjem filma.  pisac  knjige  snimanja  (kojoj  daje  pečat  svoje  individualnosti  i  samom  scenariju).  Može  ali  ne  mora  biti  i  autor.  jedini  prisutan  tokom  čitavog  njegovog  oblikovanja. Jugoslovenski leksikografski zavod. Zagreb 1986.2.    28    .                                                                 13 Prema: Leksikon filmskih i televiziskih pojmova I i II.  obavlja  podjelu  uloga  i  rad  sa  glumcima.  primenom  filmskih  izražajnih  sredstava. 1997. Naučna knjiga. 1993.2 ZANIMANJA U FILMSKOJ INDUSTRIJI PO SEKTORIMA13  2.   U ovoj fazi reditelj najčešće radi:   1) aranžira scene pred kamerom.   2) određuje mizanscen.  ideja  i  tema  filma  uobličuju  u  autonomno  filmsko  delo.  najčešće  još  od  ideje. Filmska enciklopedija  1 i 2.

 svoj način snimanja.  od  glumaca  i  statista  do  najsitnije  rekvizite. montiranja i  ozvučenja kadrova.   U periodu rađanja kinematografije. osobeni način vođenja naracije i predstavljanja ideja. umjesto iznalaženja ritmičkog redosleda i asocijativnog povezivanja  kratkih kadrova.  odnosno  uspjeh  filma.  u  kome  se  isticala  njegova  individualnost. kostimografu i kompozitoru filma.  gvozdenoj  knjizi  snimanja.  U  pripremnom  periodu  prikuplja  svu  potrebnu  dokumentaciju za izradu knjige snimanja. sve skupa.  obavlja  za  reditelja  prethodni  izbor. Savremeni reditelj.  mnogo  složeniji  problemi  i  zahtjevi.  kontaktirajući. kostima i maski glumaca. to je profesionalno vladanje filmskim zanatom i poznavanje izražajnih mogućnosti  filmskog  jezika.  u  rediteljevo  ime. razrađuje knjigu snimanja i sa sektorom organizacije  izrađuje  operativni  plan  snimanja  i  predračun  troškova  filma. podređuje stvaralaštvu glumca.  Svaki  reditelj  ima  svoj  osobeni  afinitet  prema  određenim  temama. analogno tome. Sarađuje sa rediteljem od početka realizacije.  Poznavajući  rediteljevu  koncepciju  i  prihvatajući  je  kao  sopstvenu. U modernoj režiji  montaža  se  koristi  kao  sredstvo  povezivanja  sadržaja.  Od  načina  i  stepena  primjene  tih  osnovnih  izražajnih  sredstava. usklađivanje svih  njegovih  komponenata  i  podređivanje  svih  saradnika  svojoj  osnovnoj  zamisli  i  svojoj  stvaralačkoj individualnosti.  Kasnije. postepeno. čini stil jednog režijskog postupka. u realizaciji kadra radi sa statistima.  sa  filmskom  ekipom.  Objedinjuje  i  kontroliše  rad  ostalih  sektora. U tom periodu razvoja montaže. usklađivanje pokreta kamere.  U  periodu  snimanja  kontroliše  opremljenost scene.  dok  je  glumačko stvaralaštvo bilo sporedno. nema čvrstih pravila o  tome  kako  se  režira.  Pokreće  inicijaticu.  Jedina  zajednička  komponenta  koja  se  podrazumijeva  u  svim  varijantama  i  svim  postupcima.  po  ugledu  na  pozorište. u komponovanje  moderne strukture filma. zavisi umnogome i krajnji rezultat rada  rediteljevog.  pomaže  mu  u  njenom  konkretnom  otjelotvorenju. reditelj je u  najvećoj  mjeri  bio  apsolutni  tvorac  filma. Osnovna funkcija filmske režije je stvaralačka. više vremena i stvaralačkog napora  ulaže u rad sa glumcima. njegove teme i ideje.  ponekad  se  svodi  na  registrovanje  zamisli  precizno  uobličene  u  tzv. što.  Pomoćni  reditelj  je  najbliži  rediteljev  saradnik  na  realizaciji  igranog  filma.  što  je  najvažnije. filmski reditelj se. atraktivne montažne cjeline.  nekad  na  neposrednu  improvizaciju  pred  kamerom. zasnovanim na elemntima i potrebama modernog filmskog izraza.  daje  sugestije  i  primjedbe  i.  filmski  reditelj  postaje  kreator  zbivanja pred kamerom.  rasterećuje  reditelja  brojnih  organizacionih  i  tehničkih  problema  sa  kojima  se  sektor  režije  neminovno  susreće  tokom  produkcije. iz čije se veze rađa priča i komentar o njoj. a pred njim  se  postavljaju  novi.  Kreativni  rediteljski  postupak.   5) nameće svoju zamisao scenografu.  a  ne  samo  kao  sredstvo  razotkrivanja  sadržaja. reditelj je bio fotograf ‐ registrator koji je snimao što mu je  izgledalo  zanimljivo  u  životu.     Njegova bitna osobina mora biti sagledavanje celine i jedinstva budućeg filma.  koje  razrješava  savremenim  režijskim  metodama.  29    . S napredkom filmske tehnike i. kaskaderima.  prema  zahtjevima svakog pojedinog filma. rješavanja mizanscena. s napretkom izražajnih  sredstava filma. pa sve do završetka proizvodnog procesa.   S pronalaskom zvuka.  prvi  asistent  reditelja. reditelj sve više napušta organizovanje snimanja i aranžiranja scena u studiju i  počinje da se bavi komponovanjem i povezivanjem mnogih dijelova i još mnogobrojnijih kadrova  u ritmički oblikovane.4) vodi  glumce  (izvlačeći  iz  njih  neposredne  reakcije  i  podstičući  kulminacione  trenutke  izvesnih sukoba).

  odnosno  režiji  jednog  filma. ovo  je vrlo rijetko zanimanje.  faze i načine kontrole rada reditelja i stepen obaveznosti sprovođenja sugestija supervizora. počinju u toku priprema za snimanje.  zavisi  da  li  će  i  koliko  će  biti  asistenata  režije  u  jednoj  filmskoj  ekipi. a drugi se bavi obično  organizaciono‐tehničkim  poslovima  režije  i  podređen  je  neposredno  prvom  asistentu. asistent reditelja.  U  praksi  kinematografija  nekih  zemalja. U tom slučaju dijele dužnosti među sobom.  Tada.  U  radu  na  snimanju  kratkih  i  manje  komplikovanih  filmova  ili  tv  emisija  reditelju  je  dovoljan  jedan  asistent.  obavlja  oslanjajući  se  na  iskustvo i kvalifikovanu procjenu svrsishodnosti svoje inicijative (rad na vizualizaciji i ozvučenju  drugog plana kadra.  najčešće  režisera  debitanta  na  igranom  filmu.  u  kinematografiji  lice  koje  prati  rad  nosioca  autorsko  –  kreativnog  posla  u  realizaciji  filma. a završava se  izradom tonske opije filma.  Neke  određene  metodike  u  toj  saradnji  nema.  odnosno  mizanscen  u  njemu.  za  snimanje  filmova  sa  mnogo  učesnika  i  sa  specijalnom  i  komplikovanom  tehnikom. Ukoliko postojiviše asistenata.  kontrolor.  itd. ona je plod individualnog poimanja i prakse.  druga  ekipa. ali je istovremeno i samostalno trajno zanimnje. onda su to prvi.pirotehnikom. u pripremama i  izradi  plana  snimanja.  zove  se  pomoćnik  reditelja.   Supervizor  je  nadzornik.  pored  glavne.   Pomoćnik reditelja   U  našoj  kinematografiji. rad sa statistima.  najčešće. asistent reditelja može da pomaže i u pisanju knjige  snimanja.  učestvuju  ponekad  i  tri  pa  i  više  asistenata  režije.  koje  mu  reditelj  povjerava  od  slučaja  do  slučaja.  predlaganje  glumaca za određene uloge i učestvovanje.  Rad  glavnog  asistenta reditelja (ako je potrebno ostalih).  u zajdnici sa montažerom.  asistent  sarađuje  sa  svim  sektorima  filmske  ekipe  u  blagovrmenom  pripremanju  svega  što  je  neophodno  da  bi  se  rad  sa  unaprijed  dogovorenoj  i  planiranoj  izradi  filma  obavljao  bez  zasoja.  Od  vrste  filma  i  komplikovanosti  jegove  izrade. U ovoj fazi njegovi  glavni  poslovi  su  učestvovanje  u  organizaciono  tehničkoj  razradi  njige  snimanja.  snimajući  paralelno  pasaže  u  kojima  se  ne  pojavljuju  tumači  glavnih  30    .  Pomoćni  reditelj  može  rukovoditi  i  radom  druge  ekipe  ukoliko  se  za  njeno  formiranje  ukaže  potreba.  dok  se  rad  u  dugometražnom  igranom  filmu  ili  tv  drami uključuju oično dva asistenta režije. kroz saradnju sa ostalim sektorima.  Asistent  reditelja  je  saradnik  koji  pomaže  reditelju  u  svim  njegovim  poslovima  na  realzaiji  filma.  Najveći  dio  organizaciono  tehničkih‐poslova obavlja po unaprijed utvrđenom i dogovorenom planu.  od  knjige  snimanja  do  tonske  obrade.  Koreditelj  je  reditelj  koji  zajedno  sa  drugim  rediteljem  ravnopravno  učestvuje  u  realizaciji.  Reditelj  druge  ekipe  je  reditelj  koji  se  angažuje. Zbog prirode stvaralaštva i proizvodnje. snimanjem sihronih šumova i izrađuje. a zatim slede prvi i drugi asistent režije. itd.  naziv  je  uveden  prije  tridesetak  godina  za  prvog  saradnika  reditelja  u  sektoru režije.  Asistentski  rad  je  često priprema za samostalno bavljenje režijom.  U  fazi  snimanja  slike  i  u  toku  zaršnih  radova.  Njihov  zajednički  rad  najčešće  se  skladno  dopunjuje  u  svim  etapa  stvaranja  filma. drugi. pri čemu prvi asistent reditelju  preuzima više kreativnih zadataka i reditelj sa njim neposredno sarađuje.  asistent  reditelja  je  najbliži  rediteljev  saradnik  u  kreativnim  poslovima.  a  njemu  su  podređeni  ostali  asisteni. dok jedan dio poslova i  kreativnih  zadataka. foršpan filma. U snimanju komplikovanih i spektakularnih djela sa  mnogo  glumaca  i  statista.  na  realizaciji  filma  radi  i  tzv. što zavisi od njegovog iskustva i karaktera saradnje sa rediteljem.  U  toku  montažno – tonske obrade rukovodi nahsinhronizacijom.).  Posebnim  ugovorom  reguliše  se  odnos  supervizora  i  reditelja  (i  njihov  odnos  prema  producentu  filma).  postavljajući  drugi  plan  kadra. U fazi priprema.

  za  vreme  njegove  pripreme  i  snimanja. producent. preciznost i iscrpnost podataka koje registruje i  upisuje sekretarica režije izuzetno su važni. broj dubla. tako i  za tačnu i pravilnu identifikaciju materijala u labaratoriji i montaži.  naravno  uz  generalne  podatke  o  filmu:  naziv. glumu.  eventualna odstupanja od knjige snimanja  i sve varijante snimanja pojedinih kadrova i dublova.  montažne  sekvence. sa  eventualnim  posebnim  upozorenjima  za  labaratoriju. zadužen za sistematsko beleženje svih  detalja  neophodnih  za  ostvarivanje  kontinuiteta  i  celine  filma  za  vreme  snimanja  svakog  pojedinačnog  kadra  i  kasnije.  Postoje  reditelji  specijalizovani  za  pojedine  vrste  snimanja  (masovke. Na snimanju sedi pored  kamere u blizini reditelja. oznaka tzv.  U  posebne  formulare  u  više  kopija  upisuje  niz  podataka  vezanih za svaki snimljeni kadar i njegov dubl: broj kadra.   Iz  istog  razloga  mora  da  registruje  i  raspored  predmeta  na  sceni  u  kadru  u  čemu  joj  pomaže  i  upotreba  polaroid  foto  aparata  radi  pravljenja  trenutnih  snimaka.  radne  kopije.  uz  odgovarajuće  primjedbe  reditelja. noć. Bliski saradnik reditelja. šminka.). itd. njegovo kretanje. naročito na početku i na  kraju kadra.   31    . bez čega bi moglo da dođe do  nepopravljivih grešaka u labaratorijskoj obradi i postupku sa materijalom ili do gubljenja nekog  od stotina hiljada elemenata slike i zvuka iz kojih se sastoji jedan cjelovečernji film. Tačnost.  zatim  podatke  vezane  za  upotrebu  objektiva. štimunga (dan. jutro.  Ako  se  tokom  realizacije  pojavi  potreba  da  druga  ekipa  radi  samo  u  kraćem  periodu  snimanja. upozori glumce. reditelj itd. odnosno detalje neophodne za kasniju montažu. dužna je da.uloga. zatim masovne i specijalne scene.  tzv.  za  vreme  montaže  filma.  Da  bi  uspješno  obavljala  svoj  posao. sumrak). Registrator snimanja.  kaskade. kada je to potrebno.  raspored  i  jačinu  reflektora  na  sceni.  Dužnost  sekretarice režije je da za svaki kadar i njegov dubl zabeleži – registruje sve što glumci izgovore i  upozori reditelja ukoliko ima odstupanja od knjige snimanja. skripter.  sekretarica režije mora najpre dobro da se upozna sa knjigom snimanja. zatim da registruje detalje vezane  za izgled glumca (kostim. )  Sekretarica režije ili registrator snimanja ili skripter   1. kada je to potrebno radi montažnog povezivanja sa narednim.  Jedna  kopija  sa  podacima  dostavlja  se  montaži  u  koju  iz  labaratorije  odlazi  radna kopija radi pripreme za montažu. a može realizovati kadrove i sekvence  na  posebno  odabranim  i  pripremljenim  objektima. na osnovu čega labaratorija sa razvijenog negativa vrši kopiranje pozitiva. metražu snimljene trake  za svaki od njih. odnosno prethodnim  kadrom.  koje  realizuju  nezavisno  od  rada  glavnog reditelja. da li je snimljen tonski ili ne. čime se  ekonomiše  sa  vremenom  i  bitno  skraćuje  period  snimanja.  tada  funkciju  drugog  reditelja  preuzima  pomoćnik  ili  asistent  režije. reditelja. U formulare je upisan i podatak o tome koji snimljeni dubl je bio dobar i koji  od njih treba kopirati.  pozicije  i  mizanscen  kamere. sa kojim mora neprekidno da bude u kontaktu i odakle najbolje može  da  prati  sve  što  se  dešava  na  sceni  u  kadru. Pre snimanja svakog kadra.  Sa  svojom  ekipom  može  snimati  istovremeno na istim objektima gdje radi glavni dio ekipe.  sekretarica  režije  beleži  i  podatke  vezane  za  utrošak  trake  u  predviđenom  obimu.   Kopije formulara sa podacima dostavljaju se labaratoriji uz snimljen materijal (negativ) koji se  šalje na razvijanje. frizura itd. kako za ostvarivanje montažnog kontinuiteta.  Pored  registrovanja  ovih  detalja  neposredno  vezanih  za  ostvarenje  montažnog  kontinuiteta  u  filmu.  snimatelja  i  sve  ostale  saradnike  na  snimanju  na  detalje  važne  za  ostvarivanje  montažnog  kontinuiteta.  trke  sa  konjima.

  kinooperater  itd.  U  praksi  se  za  njegovo  zanimanje  može  sresti  i  naziv analitičar.  šminka.  reditelj.2. naročito vizelnog zapažanja i pamćenja.  i  izuzetno  je  značajan  saradnik  direktora  filma. maska).  razvrsta  sve  troškove  i  ubilježi  ih  na  njihov  evidentni list.  pjevača  itd)  i  predlog  podjele  uloga  o  čemu  definitivnu  odluku  donose  reditelj  i  producent.  režijom. i daje analitički sređene podatke o toku realizacije filma.  snimanjem.  U  ekipi  se  angažuje  od  neposrednih  priprema  do  kraja  snimanja.  kojim  se  u  praksi  uglavnom  bave  žene.2 Sektor produkcije:  Producent (producer)  Izvršni producent (executive producer).  posmatrane  sa  finansijsko‐materijalne  strane. razvrstava po kategorijama  sve troškove i za svaki posebno prati evidentni list pomoću kojih kojeg prati odnos predviđenih i  ostvarenih  troškova.  Filmski  amater  je  i  onaj  koji  se  bavi  samo  jednom  djelatnošću.  dovodi  ih  u  objekta  i  stara  se  o  njihovoj  spremnosti  za  snimanje  (kostim.  na  primjer.  Vođa  statista  je  lice  čiji  je  zadatak  da.  Obično ugovara uslove angažovanja sa izvođačima i brine o materijalnom ispunjenju obaveza. evidintira.     2. Na  ovaj  način  je  jedino  moguće  da  direktor  filma  reaguje  na  najbolji  način.  Često  sam  snosi  troškove  proizvodnje  i  organizuje  projekciju  svog  filma.Za  obavljanje  ovog  važnog  i  delikatnog  posla.  crtač  i  animator.  Direktor filma   Pomoćnik direktora filma   Glavni organizator   Organizator snimanja ili vođa snimanja   Pomoćni organizator ili pomoćnik vođe snimanja  Sekretar ekipe ili sekretar produkcije   Vođa snimanja  Pomoćnik vođe snimanja   Šef voznog parka   Distributer     32    . Na osnovu elaborata filma i predračuna troškova.  snimatelj.   Kasting  direktor  je  član  filmske  ekipe  zadužen  za  pronalaženje  izvođača  (glumaca.  potrebna  je  i  visoka  sposobnost koncentracije. itd.  laborant.  pored  visokog  obrazovanja. uz veliku moć. Ili je samo jedan od saradnika.  prije  nego  što  nastupe  veća probijanja predviđenog iznosa troškova proizvodnje. Filmski amater stiče znanja o filmu i  stvara amaterski film samostalno ili u okviru kino‐kluba. Time se utvrđuje da li odnos predviđenih troškova odgovara ritmu rada ekipe.  Zato  evidentičar  mora  svakodnevno  da  na  osnovu  dnevnog  izvještaja  sa  snimanja  i  računa  koji  pristignu  na  ekupu  filma.  Filmski  amater  je  osoba  koja  se  filmom  bavi  iz  ljubavi.  Najčešće  je  to  kompletan  autor  filma:  pisac  scenarija.  Njegov zadatak je da prati.  po  nalogu  asistenta  režije  ili  vođe  snimanja  angažuje  i  prikuplja  statiste.  igrača. animacijom.  glumac.  Evidentičar  (analitičar)  po  svojo  funkciji  pripada  sektoru  organizacije.  a  ne  profesionalno.  montažer.  uz  dobro  poznavanje  procesa  realizacije  filma.

  objediniti  u  proizvodni plan filma.  direktor  filma  sve  intenzivnije obavlja obračun i likvidaciju poslovanja ekipe sa svim partnerima i unutar ekipe.  sastavljena  od  osoba  koje  najviše  odgovaraju  karakteru  filma  i  uslovima  proizvodnje. autorski ili saradnički  učestvije u realizaciji filma. lice koje umjetnički li tehnički.  a  prema  elaboratu  filma. ekonomski i disciplinski rukovodilac filmske ekipe.  U  holivudskoj  proizvodnji  je  bio  i  ostao  najznačajnija  ličnost  u  proizvodnji  filma.  Ta  analiza  obezbjeđuje  da  pripreme  i  planiranje  proizvodnje  teku  u  skladu  sa  osnovnim  planom  proizvodnje  filma.  Po  dužini  saradnje  i  uticaja  na  cjelokupan  proces  izrade  filma.  Tokom  neposrednih  priprema  za  snimanje. Njegov rad u proizvodnji filma prevashodno je  usmjeren  na  usklađivanje  stvaralačkih  ambicija  sa  datim  finansijskim  okolnostima  i  zakonitostima kinematografskog privređivanja.  što  u  slučajevima  veoma  uspješnih  filmova  može  da  traje  i  nekoliko  decenija.  On  je  blizak  umjetnički  saradnik  reditelja  filma. a  naporedo sa završnom  obradom priprema i ugovara uslove eksploatacije  filma.  autorski  film i autorsku kinematografiju. a na špici će se kao izvršni producent potpisati i  direktor preduzeča koji vodi proizvodnju.  Direktor  filma  mora  da  bude  visoko  obrazovana  osoba.  sa  znanjem  iz  oblasti  umjetnosti.  kojim  se  producent  oprijedjelio  za  karakter  filma  i  odredio  obim  ulaganja  u  izradu filma.  jer  33    . U slučaju da je  ekipa  samostalni  producent.   Izvršni  producent  (executive  producer).  kada  pojedini  sektori  filmske  ekipe  načine  svoje  elaborate  direktor  filma  će  te  elaborate.  Tokom  priprema  vršiće  ekonomsku  i  organizaciono  –  tehnološku  analizu  projekta  u  svim  fazama  njegovog  stvaranja. što slijedi i naša kinematografija. tv kompaniju ili nekog pojedinca koji će finansirati  proizvodnju. obaviti neophodne administrativno – pravne pripreme za snimanje: pravno konstituisanje  filmske  ekipe.  jer  često  njeguje  tzv.  direktor filma je najznačajniji saradnik reditelja.   Filmski radnik je u širem smislu radnik koji se u vidu profesionalnog zanimanja bavi nekim od  poslova u kinematografiji.   Direktor filma je organizacioni. Tokom perioda snimanja  najintenzivnije faze izrade filma.Producent (producer) je osoba koja vodi proizvodnju filma od izbora scenarija do eksploatacije.  U  fazi  obrade.  U  našoj  kinematografiji  se  taj  termin  upotrebljava  u  nešto  izmjenjenom  značenju  i  označava  preduzeće  koje  u  koprodukcionoj  proizvodnji neposredno nadzire tok realizacije. Tada izvršni producent vodi proizvodnju filma. a nakon toga pronalazi filmski studio.   Nakon  razarade  knjige  snimanja.  pravnim i fizičkim licima čije usluge će ekipa koristiti tokom snimanja. Direktor započinje rad u vrlo ranoj fazi priprema  za  proizvodnju.  do  evropske  kinematografije  ima  nešto  manje  izraženu  funkciju  producenta.  U  taznim  periodima  i  različitim  kinematografijama.  producent  ima  različit  funkciju  i  značaj. direktor prati tok realizacije prema elaboratu filma i reaguje na  sva  odstupanja  koja  se  pojave  u  odnosu  na  plan  proizvodnje. U užem smislu.  utvrđivanje  odnosa  sa  nosiocem  produkcije. Time se ostvaruju uslovi za najefikasnije korišćenje sredstava koja su na  raspolaganju filmskoj ekipi i ispunjava zadatak svake organizacije: sa datim sredstvima ostvariti  najveći  učinak.  direktor  će  u  ime  ekipa  i  producenta. što znači i  procesa  proizvodnje  filma.  direktor  će  ostati  vezan  za  sudbinu  filma  sve  do  kraja  perioda  eksploatacije. svoja prava ostvaruje u okviru profesionalnog udruženja.  izradom  plana  snimanja  i  finansijskim  planom.  tehnologije  i  ekonomike  proizvodnje  filma.  najčešće  kada  i  reditelj  budućeg  filma.  tako  što  je  odabrala  scenario  i  tumače  glavnih  uloga.  U  američkoj  kinematografiji  ovim  nazivom  se  obilježava  osoba  koja  formira  projekat  filma.  sklapanje  ugovora  sa  glumcima. snoseći dio proivodnog rizika ali i  učestvujući  procentualno  u  dobiti  od  eksploatacije.  Zajedno  sa  rediteljem  direktor  filma  će  se  truditi  da  ekipa  bude  skladna.

  Ako  u  filmskoj  ekipi  radi  više  organizatora.  preuzet  iz  njemačkoj  jezika.  U  toku  snimanja.   Tokom  jednog  radnog  dana  u  fazi  snimanja.  onda  će  jedan  od  njih  imati  zvanje  glavnog organizatora.  odnosno  onoliko  puta  koliko ima kadrova filma.  odnosno  finansijskog  plana  filma. što predstavlja dnevni plan rada i nalog za rad svakog člana ekipe.  pomoćnik  direktora  ima  zadatak  da  svakodnevno  registruje  sve  troškove  i  da  se  brine  za  formalnu  ispravnost  finansijskog poslovanja. vođa snimanja ima jednog. organizuje  putovanja  i  smještaj  na  terenu.  ponovo  u  saradnji  sa  prvim  asistentom  (pomoćnikom  reditelja). Operativno vodi ekipu.  statisti. Tada obavlja potpunu likvidaciju  materijalnog i finansijskog poslovanja ekipe i pravi završni obračun proizvodnih troškova filma. Naziv radnog mjesta.  ali  istovremeno  prikuplja  sve  elemente  neophodne  za  ekonomsko‐organizacionu  analizu  potencijalnih  lokacija  i  objekata. Na ovaj način pomaže direktoru filma da reaguje na sva odstupanja od  usvojenog finansijskog plana. sektor scenografije. ali njegova cjelokupna aktivnost vezana za sektor režije. pirotehničar  itd.  To  je  vrlo  značajan  i  obiman  radni  zadatak  za  vođu  snimanja.  svi  ostali  moraju  da  čekaju  na  njega. scenski radnici.  On  tada  drži u rukama sve operativne konce rada filmske ekipe. ako i jedan dio te  brojne  grupe  kasni  sa  svojim  dijelom  posla. naročito u fazi snimanja. jer rukovodi finansijskim i  i materijalnim  poslovima  filmske  ekipe.  Zavisno  od  složenosti  filmskog  projekta  i  veličine ekipe.  zbog  specifičnog  načina  rada  filmske  ekipe.  uz  saradnju  sa  prvim  asistentom  (pomoćnikom)  reditelja.  gdje  se  mora  izuzetnom  brzinom  izvršavati  veliki  broj  finansijskih  obaveza.  izrađuje  za  svaki  dan  snimanja  radno  naređenje.  U  toku  pripreme  sarađuje  na  izradi  predračuna  troškova.   Osnovni  i  najznačajniji  deo  radnih  zadataka  vođe  snimanja  obavlja  se  u  fazi  snimanja.  vođe  snimanja.  Vođa  snimanja  formacijski  pripada sektoru organizacije.  izrađuje operativni plan snimanja filma.) istovremeno završe svoj dio posla u pripremi svakog kadra.  tako  da  svi  neposredni  učesnici  u  procesu  snimanja  (glumci.  zavisi  kada  se  uključuje  u  rad  filmske  ekipe.   Glavni  organizator  je  u  domaćoj  kinematografskoj  i  televizijskoj  proizvodnji  nedovoljno  precizan  naziv. a zatim i  za  operativnu  koordinaciju  ostalih  djelova  ekipe.  jer  tako  usklađivanje  rada  svih  djelova  filmske  ekipe  treba  ponoviti  bar  500  do  600  puta  tokom  faze  snimanja. kostima. U producentskim preduzećima srećemo funkciju glavnog organizatora koji  obavlja poslove direktora proizvodnje.svaka  operativno  –  finansijska  odluka  ima  najneposrednije  poslijedice  na  umjetnički  kvalitet  filma. kemere. kada učestvuje u izboru lokacija i objekata budućeg filma.   34    . šminkeri. pomoćnik direktora filma pripada manjoj  grupi članova filmske ekipe čije se obaveze i dalje produžavaju.  U  zavisnosti  od  veličine  filmskog  projekta.  osnovni  zadatak  vođe snimanja  je  da  sinhronizuje  rad  svih  sektora  i  članova  ekipe. Sa završetkom snimanja. odnosno operativnog direktora.  vođe  snimanja. Svi članovi i delovi ekipe imaju i  po karakteru i po količini vrlo različite zadatke u pripremi svakog kadra.  Prema  planu  snimanja  i  odvijanju  toka  događaja. pa. kao i mnogi  drugi  termini  u  našoj  filmskoj  preksi. dva ili više pomoćnika. ravjetljiveči.  Pomoćnik direktora filma je član filmske ekipe koji pripada sektoru organizacije. usklađujući vremenski i prostorno rad  svih  sektora  ekipe.  Organizator  snimanja  ili  vođa  snimanja  je  jedna  od  ključnih  organizacionih  funkcija  u  ekipi  igranog filma. Njegov rad u ekipi počinje od  rane faze opštih priprema. ali bi možda  adekvatniji naziv bio finansijski direktor filmske ekipe.  Tokom  izrade  proizvodnog  elaborata  filma.

   Distributer  je  pojedinac  ili  organizacija  koja  se  bavi  prometom  filmova. vođa snimanja mora da  pripremi za snimanje i naredne objekte. na primjer.  Šef voznog parka je radno mesto i funkcija koja postoji u studijskom načinu proizvodnje filma.  Kao  i  ostala  sekretarska  mjesta.  a  djelimično  obavlja  i  poslove  sekretara  direktora  filma  (producenta).  tradicionalno  je  rezervisano  za  osobe  ženskog  pola. kamiona i samohodnih agregata za električnu  struju.  U  složenijim  filmskim  projektima.  briga  o  glumcima.  postoji  nešto  drugačija  podjela  rada  i  funkcija  u  operativi  ekipe. Danas taj broj vozila i  organizacionu jedinicu voznog parka imaju televizijske stanice.  uz  dosta  zadataka  organizacije  i  koordinacije. U toku snimanja.  naziva  i  poslovni  sekretar  režije.  Sekretar  produkcije  se. location manager. unit manager. kao što su: prevoz.  koordinaciji  rada  za  scenografa. pa nije potrebno  obrazovanje  pravnika.   Angažovanje  vođe  snimanja  traje  do  izrade  nulte  tonske  kopije  filma.  priprema za snimanje na složnijim objektima i sl. autobusa.  brine  prvi  asistent  reditelja.  posredujući  između  proivođača filmova i bioskopa.  a  nema funkciju sekretara – pravnika koji postoje u svim radnim organizacijama. drugi će pripremati naredne objekte.  odnosno  do  kraja  tehnološkog  procesa  proizvodnje  i  rasformiranja  ekipe.  briga  o  glumcima. transport coordinator) .  pirotehnici.  ukoliko  direktor  nema  posebnu sekretaricu.  a  ostala  operativna  zaduženja  su  podeljena  na  više  različitih  funkcija  (production manager.Istovremeno sa koordinacijom svih tokova snimanja na jednom objektu.  vođa  snimanja  ima  jednog  ili  više  pomoćnika.  Prema  karakteristikama filma. jedna  osoba obavljati poslove na mjesto snimanja. location scout. kostimografom.  Pomoćnik  vođe  snimanja  zavisno  od  složenosti  filmskog  projekta  ima  jednog  ili  više  pomoćnika. tako što će.  35    .  funkcija vođe snimanja mora biti podjeljena na više radnih mjesta. vođa snimanja odgovara za transport i  smještaj ekipe i tehnike.  O  radnim  naređenjima  i  koordinaciji  rada  na  objektu  tokom  svakodnevnog  snimanja.   Pomoćni organizator ili pomoćnik vođe snimanja   Zavisno  od  složenosti  filmskog  projekta.  koja  sve  većim  brojem  međunarodnih  koprodukcija  i  usluga  utiče  na  ostale  kinematografije.  kada proizvođač raspolaže sopstvenim voznim parkom.  koordinacija  rada  sa  scenografom.  Prema  karakteristikama  filma. sa većim brojem putničkih automobila.  ponekad.  Radni  zadaci  uglavnom  obuhvataju  uobičajene  administrativno  –  sekretarske  poslove.   U  američkoj  kinematografiji.   Sekretar ekipe ili sekretar produkcije je radno mesto u administraciji filmske ekipe (sekretar  ekipe). pomoćnici vođe snimanja mogu dobiti više zadataka.  kostimografom.  pirotehnici. transportu i drugim uslovima rada.  statistima. priprema za snimanje na složenim objektima i sl.  pomoćnici  vođe  snimanja  mogu  dobiti  različite  zadatke  kao  što  su:  prevoz. vođa snimanja prelazi sa dnevnog na nedeljno planiranje  rada. a treći brinuti  o voznom parku i transportu ekipe.  koje  je  moguće  obavljati  iz  kancelarije  filmske  ekipe. istovremeno brinući  o mještaju. ali i dalje svakodnevno usklađuje rad svih djelova i pojedinaca u ekipi. U fazi obrade.  statistima.  kombija.

odgovarajuću primjenu osvjetljenja i njegovih plastičnih vrijednosti u filmskoj slici. doprinos  ostvarenju  potrebne  atmosfere  filma  i  njenog  jedinstvenog  vizuelnog  i  fotografskog štimunga. U nekim kinematografijama se  zove još i direktor fotografije.3 Sektor kamere  Glavni snimatelj   Prvi asistent snimatelja  Drugi asistent snimatelja.  Glavni  snimatelj  nadgleda  izvođenje  specijalnih  efekata.     Filmski snimatelj   Direktor fotografije   Filmski fotograf   Asistent snimatelja slike    Snimatelj specijalnih efekata   Klaper    Laborant    Majstor laboratorije   Švenker    Šarfer   Far majstor    Glavni snimatelj je jedan od autora vizuelne komponente filma.  Rukovodi  svim  članovima  ekipe  koji  rade  na  poslovima  kamere  ili  svjetla (sektor kamere).   Kreativna uloga glavnog snimatelja u stvaranju filmskog dela posebno se odražava kroz:   1. U velikim svetskim studijima glavni snimatelj obično ne  radi neposredno sa kamerom. Pomaže reditelju da.   2. sarađujući sa rediteljem i  scenografom.  3.2. kostima i maski glumaca. već to rade filmski snimatelj ili šarfer. kompoziciju  kadrova  kroz  čiji  se  se  likovni  i  estetski  aspekt  vrši  odgovarajuće  strukturisanje filmskog prostora. putem filmske slike. Na televiziji se zove glavni  kamerman. vizuelno realizuje ideju i  sadržaj  filma.   5.  U  stvaralačkom  procesu  realizacije  filma  glavni  snimatelj  djeluje  na  osnovu  usvojene režijske koncepcije i stila filma.  kontroliše  kvalitet  rada  laboratorije  i  izradu  kopija.2. primjenu primjenu boje kao posebne psihološke i dramske komponente filmske slike. stvaralačku primenu izražajnih mogućnosti filmske kamere i tehnologije filmske slike.   4. U okviru ovih elemenata on.   36    .  oformljuje    koncepciju  opšteg  stila  fotografije  i  učestvuje  u  koncipiranju  stila  scenografije.

  određuje  mjesta  gdje  će  se  snimati  film.Glavni snimatelj je samostalni filmski umjetnik i autor stvaralačkog doprinosa filmskom delu. time što se upoznaje sa rediteljevom vizijom budućeg filma.  vadi  iz  kamere  eksponirani  negativ.  Drugi  asistent  snimatelja  počinje  radom  u  ekipi  u  fazi  neposrednih  priprema. pa se on zadužuje ukupnom  količinom negativa na kome će biti snimljen film i brine o njemu tokom snimanja.  filmske  trake.  odlučuje  o  adaptaciji  i  gradnji  novih  objekata  u  eksterijeru  i  enterijeru.  kran.  glumaca). Njegov prevashodni zadatak je da brine o negativu filma. prema zahtevima glavnog snimatelja (direktora fotografije) i  reditelja. pomaže glavnom snimatelju u određivanju uslova za postavljanje i korišćenje scenske  tehnike  (fara.   Drugi asistent snimatelja je jedan od saradnika fotografije u timu gdje su funkcije vrlo precizno  podeljene.  u  priručnoj  pokretnoj  laboratoriji  razvija  probe  snimljenog  materijala.  scenska  tehnika:  far.  što  znači  da  učestvuje  u  obilasku  i  biranju  terena.  kada  se  razdužuje  trakom  koju  je  preuzeo  za  snimanje  Filmski  snimatelj  je  osoba  koja. Uz reditelja. scenografa i  direktora  filma.  On zumira. od čega potiče i naziv zanimanja koji se upotrebljava u praksi: šarfer. što zahteva  37    .  šminke.  kapija).  Njegov  zadatak  je  i  da  ponekad  na  objektu. u skladu sa potrebama kretanja kamere.  vrsta  objektiva  i  filtera. podešava elemente na objektivima koji određuju otvor blende.  Kada  se  za  neki  kadar  postavlja  složena  rasveta.  kada  sa  prvim  asistentom  snimatelja  preuzima  tehniku  kamere  i  proverava  njenu  ispravnost.  a  završava  nakon  perioda  snimanja. a ponekad i trajanje  ekspozicije.  prazni  snimljene  kasete.  Vrši  izbor  tehnočkih  sredstava  i  potreba  (  tip  i  format  kamere.  Pored  rukovanja  filmskom  trakom.  određuje  karakter  i  atmosferu  filmske  fotografije.  pakuje  i  obilježava  eksponirani  materijal  koji  se  šalje  u  laboratoriju.  Sa  rediteljem sarađuje na pisanju knjige snimanja i razrađuje plan specijalnih snimateljskih efekata.  objektiva.  uz  tesnu  saradnju  sa  rediteljem.  takođe  prema  uputstvima  glavnog  snimatelja  i  reditelja. kao i niz  snimateljskih  proba  (trake.  Od  početka  tesno  sarađuje  sa  filmskom  labaratorijom.  filtera.  zatim  probe  kostima. koji mu neposredno pomažu u obavljanju preciznih zadataka. neophodan mu je dobar refleks. ulaže traku u kameru.). Drugi asistent  premotava traku. puni kasetu.  drugi  asistent  snimatelja  je  zadužen  za  ispravno funkcionisanje pogona kamere.  Za  realizovanje  kontinuiranog  i  skladnog  kretanja kamere. sposobnost koordiniranja različitih pokreta pri  rukovanju kamerom.  količina  i  vrsta  rasvetnih  tela.  prvi  asistent  kamere  pomaže  direktoru fotografije da postavi glavnu svetlost.  Daje  predloge  glavnom  snimatelju i reditelju za korigovanje mizanscena. Direktor fotografije sa svojim saradnicima proverava ispravnost tehnike. Vodi  računa  o  kadriranju  i  komponovanju  kadrova  u  okviru  usvojenog  likovnog  stila  filma.  sektor.  kamere.  ispunjava  snimateljske izvještaje i sa skripterskim izvještajem o tome koje kadrove i dublove treba kopirati  šalje  u  laboratoriju.  Direktor  fotografije  je  filmski  stvaralac  koji  odgovara  za  likovno  oblikovanje  filma.  kišu  itd.   Prvi asistent snimatelja   U  ekipama  igranih  filmova  asistent  snimantelja  je  član  sektora  kamere  zadužen  za  rukovanje  objektivima i oštrine slike.  Rukovodi  postavkom  kamere za snimanje svakog kadra. bez obzira da li kameru pokreće akumulator ili baterije.  Bira svoje saradnike.  mašina  za  vetar.  kontrolišući  kadar  kroz  vizir  kamere.  krana  i  ostalog)  i  najbliži  je  njegov  umjetnički  saradnik.  rukuje  kamerom  za  vreme  snimanja  slike  i  realizuje  sve  njene  kreativne  i  tehničke  zadatke.  Uključuje  se  u  proces  proizvodnje  igranog  filma  na  samom  početku  priprema. odnosno praćenju više simultanih radnji koje se snimaju. brine o čistoći i ispravnosti mehanizma za  transport  trake  (grajfer.

  prisustvo  direktora  fotografije  je  obavezno  u  vreme  izrade  prve  tonske  kopije.  U  standardnoj  formaciji  ekipe  dugometražnih  igranih  filmova  ima  dva  asistenta  snimatelja:  prvi  asistent  snimatelja  (šarfer)  i  drugi  asistent  snimatelja.  posebna  varijanta  tog  poznatog  zanimanja.  kada  se  vrši  korektura  svetla  (čitanje  svetla)  i  boje.  Dužan  je  da  ekipi  preda  sve  negative  fotografija.  a  asistent  snimatelja  brine  o  filmskoj  traci.  fotograf  se  može  angažovati čak i od faze opštih priprema.). jer za svaki kadar.  Najznačajniji.  Tada  izrađuje  fotografije  svakog  kadra. te kontakt kopije svih snimaka i slajdova koje je napravio tokom angažovanja  u ekipi. jer tada treba izvršiti izbor između velikog broja kandidata.  za  rad  na  stolu  za  animaciju itd.  njihovo snimanje se priprema i odvija odvojeno od redovnog snimanja standardnim postupkom. Zato u ovom sektoru srećemo težnju da u neizmenjenom sastavu ide iz  filma  u  film.  Zavisno  od  složenosti  filmskog  projekta  i  sredstava  kojima  raspolaže  filmska  ekipa. Specijalizuje se  za  poslove  snimanja  prednje  projekcije.  Filmski  fotograf  je  član  filmske  ekipe.  direktor  fotografije  ocenjuje  da  li  je  snimateljski  uspešan  i  sa  rediteljem  se  dogovara  koji  dubl  treba  kopirati.  Snimatelj specijalnih efekata mora da bude.  koja  će  kasnije  olakšati  definitivni  izbor.  Specifičnost  dokumentarnog  snimanja  zahteva  da  snimatelj  sam  rukuje  kamerom.  o  održavanju  mehanizma kamere. danas digitalnim).  prafi  foto‐dokumentaciju. čišćenju sistema za transport trake i punjenju akumulatora. stručan kao i direktor fotografije. koje se koriste  za reklamu i dokumentaciju o radu te ekipe. najčešće odbačenih dublova). u osnovi.  Najznačajniji  deo  posla  obavlja  u  fazi  snimanja. i fotografije o radu filmske ekipe.  snimatelj  druge  ekipe. nega samo snimatelj slike.   38    .  specijalnih  efekata  za  koje  se  koristi  obična  prilagođena  ili  specijalna  filmska  kamera  uz  raznovrsne i kombinovane postupke i načine snimanja. Naziva se još i trik – snimatelj.  U  proizvodnji  dokumentarnih  filmova  nije  uobičajeno  da  se  za  glavnog  snimatelja  upotrebljava naziv direktor fotografije.  Klaper  je  lice  u  filmskoj  ekipi  zaduženo  za  rukovanje  klapa  za  vreme  snimanja.  zbog  dugih  priprema  i  upotrebe  posebne  tehnike.  lutajućih  maski.  Poslije  svakog  snimljenog  dubla. U  fazi  neposrednih  priprema.  Tokom  labaratorijske  obrade  filma. Zbog priode specijalnih efekata i njihove  komplikovanosti.   Asistent  snimatelja  slike  je  saradnik  direktora  fotografije  i  snimatelja  slike.  snima  sve  faze  rada  i  najzanimljivije  fotografije  mogu  biti  upotrebljene  za  propagandu. određuje položaj kamere i postavlja svetlo.  koji  vrlo  precizno  dele  poslove  opsluživanja  kamere.visok  stepen  usklađivanja  unutar  sektora  kamere  (asistent.  fotograf  obavlja  tokom  perioda  snimanja.  Zatim.  što  inače  nije  uobičajeno  u  filmskoj  ekipi. a umesto nekoliko saradnika  ima  samo  jednog  asistenta. ali i da  raspolaže sa vrlo specifičnim znanjima.  punjenjem  kaseta.  Njegov  rad  kontroliše sekretar režije koji često i sam rukuje klapom.  kamerman. farmajstor itd.  zadnje  projekcije.  saradnja  fotografa  u  filmskoj  ekipi  je  neophodna  kod  podele  uloga. u saradnji sa rediteljem.  naroćito  kada  se  pojavi  potreba  da  se  za  film  izaberu neprofesionalci i nova lica.  švenker.  Poslednja  dužnost  direktora  fotografije  je  da  učestvuje  u  izradi  i  prijemu prve tonske kopije filma.  pa  i  najobimniji  deo  posla. Tada prilikom izbora objekata i lokacija za snimanje.  koj  koristi  sekretarica  režije  za  praćenje  i  kontrolu  kontinuiteta  snimanja  (mada  taj  deo  posla  može  da  obavlja  i  sekretarica  režije sa polaroid aparatom.  reklamne i fotografije kadrova (fotograma sa negativa. iskustvom i stvaralačkom imaginacijom. Fotografije koje izrađuje fotograf morgu biti radne. Rad u ekipi  fotograf  završava  nakon  završetka  perioda  snimanja.  Snimatelj  specijalnih  efekata  je  filmski  snimatelj  koji  se  specijalizovao  za  snimanje  tzv.  što  sve  usporava  rad.

  šine  i  far  kolica). pa će u ekipu doći istovremeno sa iznajmljenom tehnikom.  koja  će  se  montirati  u  originalnom  negativ filma. Uz kameru i njenu pripremu za snimanje.   Far  majstor  je  član  filmske  ekipe  koji  je  zadužen  za  postavljanje  i  rukovanje  sredstvima  za  pokretanje  kamere  (far.  kao  i  za  prebacivanje  oštrine  sa  jednog  objekta  snimanja  na  drugi.  namješta  otvor  dijafragme.  postavlja  potrebne  filtere. Naziva se još drugi snimatelj slike.  proverava  čistoću  otvora  kapije  kamere.Laborant  je  kvalifikovani  radnik  u  laboratoriji  na  poslovima  tehničke  pripreme  i  obrade  negativskih.  neoštrina.  jer  sredstva  za  pokretanje  kamere  postavlja  prema  konceptu  režije.  itd. šarfer  provodi  najviše  vremena  od  svih  drugih  članova  sektora  kamere.  i  u  tom  smislu  podešava  kompendijum.  izbelenje.2.  pomoću  švenk  ručice  ili  upravljačkih  točkova  sa  ručicama.  Rad  u  ekipi  započinje  u  poslednjoj  fazi  priprema  za  snimanje.  Šarfer  postavlja  traku  u  kameru.  Posle  snimanja  poslednjeg  dubla  jednog  kadra.   Švenker  je  pomoćnik  direktora  fotografije  koji  neposredni  pokreće  kameru  u  toku  snimanja  kadra.)  i  špica  za  sve  vrste  filmova.  maska.  Takođe.  Na  osnovu  montažerovih  oznaka  na  radnoj  kopiji. stalno zaposlen u  tehničkoj bazi.  Šarfer. pokriva kameru specijalnim navlakama.  a  za  vreme kiše ili snega.  kao  i  cjelokupne  unutrašnjosti  i  spoljašnjosti  kamere  (čišćenje  izvodi  gumenom  pumpicom). vrši zumiranje.  a  tehničke  detalje  svih  pokreta  mora  uskladiti  sa  sektorom  kamere.  položaj  kamere  ili  reflektora.  Zaštićuje  kasete  od  direktnog  dejstva  jakog  svetla.  pretapanje. far  majstor  prima  naloge  za  rad  od  sektora  režije  i  kamere. prvi asistent snimatelja.  po  potrebi.4 Sektor zvuka  Supervizor snimanja i obrade zvuka – šef sektora zvuka  Tonski snimatelj ili snimatelj zvuka ili tonac   Asistent snimatelja zvuka    Snimatelj mikser zvuka  Mikroman   Majstor tona   Izvođač zvučnih efekata   39    .  otamnjenje.   Majstor laboratorije je stručno lice u filmskoj laboratoriji koje je odgovorno za izradu optičkih  trikova  (zatamnjenje.  dvostruka  ekspozicija.  Šarfer je pomoćnik. Far majstor je.  obezbjeđuje  da  svjetlost  ne  pada  direktno  u  objektiv. odgovara za uoštravanje uoči i za vrijeme snimanja  kadra.  kontra  maska.  otvor  sektora  i  brzinu  kretanja  trake. vožnja.  kontrolišući  njegovu  kompoziciju i kvalitet pokreta (švenk. kada se upoznaje sa tehničkim potrebama. Sve trikove izvodi kamerom na stolu za animaciju.  menja i žižnu daljinu objektiva.  2. najčešće.  majstor  laboratorijskog  trika  izrađuje  intermedijarni  pozitiv  trake  za  sve  slike  koje  se  na  određeni  način  kombinuju  i  kopiraju  pomoću  optičke  kopirke  na  jedinstvenu  intermedijarnu  negativ  traku  trika.  zamrzavanje  fotograma. kran). posebno švenkerom. Tokom snimanja.  pozitivskih  i  preobratnih  fotomaterijala  i  filsmkog  materijala  i  održavanja  tehnoloških parametara crno belih i procesa u boji.

 posebno  vodeći računa o prisustvu neželjene  buke.  Kod  skupih filmskih projekata i serija. off tekstova itd. montažu zvuka i rediteljsko montažne  postupke. a u  velikim  serijama  dobija  i  drugog  snimatelja.  finalne  zvučne  slike  filma  postupkom  miksovanja. mora da poznaje dramaturgiju filma. podne stative itd.  prateći  ih  kroz  cjelokupni  tehnološki proces: snimanje.  rad  na  finalnoj  obradi – miksovanju zvuka nastavio u tonskom studiju. štitnike za vetar.  mikrofone.  Da  bi  zvuk  postao  značajna  vrijednost  filmskog  djela.  po  obavljenoj  montaži.  scenografom. Njegov posao  obuhvata    snimanje  zvuka  na  terenu  i  rad  u  tonskom  studiju  na  snimanju  filmske  muzike  i  uobličavanju  kompletne. u praksi se  vrši  specijalizacija  snimatelja  zvuka.  procjenjuje  akustičke  osobine  mesta  snimanja.  Tonski  snimatelj. zvučnih efekata.  radi  i  na  stalnoj  kontroli  kvaliteta  snimaka.  objekata.   Asistent  snimatelja  zvuka  je  stručno  lice  koje  pomaže  snimatelju  zvuka  pri  odabiranju  i  pripremi  tehnike  za  određeno  snimanje.  obavlja  i  posebna  snimanja  ambijentnih šumova.  koji  svojim  znanjem  mogu  da  upućuju  mlađe  kadrove  u  tajne  zvuka.  elastične  držače  mikrofona.  Supervizor  snimanja  i  obrade  zvuka. Snimatelj zvuka određuje  koncepciju  snimanja  zvuka.  posebno  za  terenski  (snimateljski).  snimatelj  mikser. Poslije svakog snimljenog kadra reditelju  sugeriše  izbor  dubla  za  prepis.  da  bi  se.  mora  izuzetno  da  poznaje  tehničke  mogućnosti  uređaja  i  traka.  kao  i  ukupni  labaratorijski  proces  obrade.  kvalitet  tonske  kopije.  Ovo  presnimavanje  vrši  se  na  osnovu  izvještaja  snimatelja  zvuka.). izdaje uputstva  mikromanima  i  asistentima.  Sa  asistentima  i  mikromanima  bira  i  proverava  tonsku  tehniku  (terenske  magnetofone.  Snimatelj  zvuka  učestvuje  u  obilasku  i  odabiru  terena. Dodeljuje se izuzetno sposobnim i nadarenim.  u  okviru  sektora  zvuka.  kostimografom  i  kompozitorom.  Najviše  znanje  i  stepen  stručnosti  u  oblasti  snimanja  i  obrade zvuka. obrada.  koji  radi  na  stvaranju  zvučne  komponente  filma.  pecaljke.  Uključuje  se  u  rad  ekipe.  Pored  snimanja  sinhronog  dijaloga  i  muzike  na  terenu  ili  u  studiju.  Za  playback  snimanja  priprema  trake  za  reprodukciju  i  rukuje  magnetofonom.  pored  kreativno  stručnih  sposobnosti  vezanih za sam zvuk. Kada se snimaju komplikovanije scene radi (po potrebi) kao drugi mikroman.  postavku  mikrofona.  Pored  edukacije  mladih.  u  fazi  priprema  kada  se  upoznaje  sa  elaboratom  filma  i  njegovom  osnovnom  koncepcijom.  Bira svoje saradnike.  scenografije  i  kostimografije. da bi njegove stvaralačke vrijednosti došle do punog  40    .  snimatelj  zvuka  odnosno  tonac  je  stručno  umjetnički  saradnik  reditelja.  kamere.  način  pecanja.  a  posebno  za  studijski  (mikserski) rad. osoba koja određuje generalnu koncepciju zvuka u dotičnom  projektu. U svjetskoj kinematografiji.  mikrofon.  Na  terenu  brine  o  tehnici.   Snimatelj mikser zvuka je jedan od autora zvučne komponente u sektoru zvuka.  pri  radu  postavlja  stative.  stalno  sarađuje  sa  sektorima  režije. iskusnim snimateljima – mikserima  (ton  majstorima). Na filmu prati i dalji tok  presnimavanja finalnog  miksa  na  ton  –  negativ.  Uz  maksimalnu  koncentraciju  u  toku  stvaralačkog  postupka.  zajedno  sa  direktorom  fotografije. a tonske materijale na perfo – magnetskim trakama preuzimaju montažer slike i dijaloga i  montažer  zvuka  (muzike  i  zvučnih  efekata).  magnetofonske  trake.  U  toku  faze  snimanja.  priprema  tonske  trake  za  plejbek  i  obavlja  snimanje. mikrofonske kablove. kablove.  pojačivačima  i  zvučnicima.    Učestvuje  u  presnimavanju  odabranih  tonskih  dublova  i  tom  prilikom  vrši  korekciju  snimaka. montaža.  usklađuje  svoj  rad  sa  snimateljem slike u rješavanju problema svjetlosti i rasporeda rasvjetnih tijela.  kao  i  uslove  pod  kojima  će  se  zvuk  kasnije  reprodukovati u bioskopskim dvoranama.

  miks.  ocjena  i  kontrola  tonske  kopije.  41    . Naziva se još i šumaher. a samim tim i kvalitet filma u cjelini.zadatak izvođača je da se što više približe sadržaju slike kako po karakteru i  intenzitetu  interpretacije.izražaja. i miksuje  složene muzičke i zvučne celine. Ton majstor snima i na terenu. sa posebnim iskustvom u radu na snimanju filmova.  Zadužen  je  da  se  u  filmskoj  ekipi  brine    tehnici  rasvete.2.  uslovi  i  sl.  tako  i  po  zvučnoj  perspektivi.  a  tokom  snimanja  u  ime  gupe  rasvjetljivača  prima  radne  naloge  i  upustva  koje  daje  direktor  fotografije.  izrada  IT  trake.  Od  stručnosti  i  kreativnosti snimatelja miksera zvuka umnogome zavisi kvalitet sveukupne zvučne komponente  filma.  Posle  pregleda  jedne  rolne  filma  koju  treba  ozvučiti.  presnimavanje  finalnog  miksa  na  ton  negativ  traku  (kontrola. finalna obrada  ‐  miksovanje  (predmiks.  kako  bi  se  stvorio  utisak  stvarnih.  Izvođač  zvučnih  efekata  je  član  ekipe  koji  sinhronzuje  izvođenje  različitih  zvučnih  efekata  sa  događajima u filmskoj i TV slici.  nalazi  se  prostor  koji  je  prilgođen  svim  potrebama  šumahera  za  stvaranje  zvučnih  efekata.5 Sektor rasvete:  Vođa ekipe rasvjete   Glavni osvjetljivač ili šef rasvjete   Osvjetljivač   Majstor svjetla    Filmski električar  Čitač svjetla     Vođa  ekipe  rasvete.   Majstor tona je snimatelj zvuka.  Na  televiziji  jedan  od  članova  ekipe  rasvete  koji  predvodi  ekipu  i  izdaje  naređenja za postavljanje rasvjete. radi u studiju sa studijskom  tehnikom  čiji  su  svi  elementi  povezani  na  tabli  komandnog  stola  (tonska  mikseta). On snima.  prilagođavanje  finalnog  miksa  tonskoj  kopiji.  prirodnih zvukova. montira.  predradnika  ili  poslovođe.  i  njihovom snimanju.  2.  Kako  jedan  film  opslužuje  nekoliko  rasvetljivača.).  finalni  miks).  kojom  on  upravlja.  Mikroman u svom radu koristu ručnu ili studijsku bum pecaljku.  izvođači  zvučnih  efekata  filmski  dele  poslove  prema  afinitetima  i  pema  iskustvu. U jednom delu studija za sinhronizaciju  dijaloga  i  šumova.  Pri  izvođenju  i  sinhronizaciji  efekata. govora i šumova.  Glavni osvetljivač ili šef rasvete je vrlo važan saradnik direktora fotografije.  Mikroman  je  osoba  koja  obavlja  posao  usmjeravanja  mikrofona  ka  željenom  izvoru  zvuka.  praćenje  rezultata  laboratorijskih  proba.  među  njima  se  izdvaja  glavni  rasvetljivač  koji  ima  status  vođe  grupe. na osnovu instrukcija koje dobija od majstora svjetla. pripada sektoru  kamere. van studijskog prostora.  zastupljene  su  slijedeće  operacije:    naknadno  (nah) snimanje dijaloga i sinhronih zvučnih efekata (šumova) u tonskom studiju.  U  toku  rada  snimatelja    miksera  zvuka. snimatelj muzike.  Za  to  zanimanje  neophodna  je  kvalifikacija  električara  jake struje.

  Neophodno  je  da  poseduje  dozvolu  za  rukovanje  ekskluzivnim  i  zapaljivim materijalom.  umjetnik. Sada su rasvetna tela manja.  Po  njegovim  uputstvima.6 Sektor specijalnih efekata:  Pirotehničar  je  filmski  tehničar.  Nekada  je  u  ekipama  bilo  desetak  rasvetljivača.  ima  iste  zadatke. Tada je i rasvetna tehnika bila glomaznija.  eksplozija.  glumcima  i  kaskaderima.2.  vidljivo  delovanje  udaranje  metaka  po  glumcima.   Majstor  svjetla  pomaže  direktoru  fotografije  u  izboru  i  rasporedu  reflektora. a manjeg inteziteta.  zidovima  i  slično.  scenografom.   Filmski  električar  ili  rasvetljivač  je  električar  specijaloizovan  za  rad  sa  rasvetnim  telima  u  filmskoj  i  TV  proizvodnji.  koji  vizuelno ili uz pomoć uređaja određuje uslove pod kojima će biti izrađena kopija filma.    Čitač  svetla  je  laboratorijski  radnik.  tim  animatora  (fazera)  upotpunjuje  radnju  docrtavajući  međufaze.  Animatori  mogu  biti  specijalisti.  Nakon  upoznavanja  knjige  snimanja  i  konsultacija  sa  rediteljem  i  asistentom  režije  koji  je  zadužen za razne efekte. U  bliskoj  prošlosti  snimanje  je  zahtevalo  veći  broj  rasvetnih  tijela  i  rasvetljivača.  u  laboratoriji  za  obradu  filmske  trake.  i  u  jačini.  za  apstraktne  crteže.  specijalista  koji  tokom  snimanja  stvara  prave  ili  simulirane  efekte  vatre. U lutka filmu. film sa siluetama ili  kolažom.   2.  tvorac  njegove  priče  i  junaka. pa i rasvetljivača.  realističke  forme.  a  danas  u  standardnim  ekipama  ima samo tri do četiri. eksplozije itd.  Tokom  snimanja  neposredno  sarađuje  sa  asistentom  režije.7 Sektor animacije:  Glavni animator  Crtači  Glavni animator. tri bojene kopirne vrednosti i vrši naknadnu korekciju dobijenih rezultata.    2.2. U crtanom filmu.  vrsti  i  boji  svetlosti. pa i rasvetljivača.  Njegov  zadatak  je  da  brine  o  celokupnom  priboru  za  rasvetu  i  da  postavlja  rasvetna  tela  tokom  snimanja  prema  upustvima  šefa  rasvete  i  direktora  fotografije.  tehničar. pirotehničar planira način izvođenja pirotehničkih efekata i procenjuje  sve  elemente  vezane  za  pirotehniku. talasanje vode.  Često  je  to  glavni  autor  animiranog  filma.  veliko  praktično  iskustvo.  pa  je  i  za  njihovo  postavljanje  potrebno  kraće  vreme  i  manji  broj  rasvetljivača.  Tehničke  osobine  filmske  trake  uslovljavaju da skoro svi filmovi zahtevaju upotrebu veštačkog osvetljenja.  ličnu  sposobnost  i  kreativnost u modelovanju svetlosti u sceni.Osvetljivač je električar specijalizovan za rad sa rasvetnim telima u filmskoj proizvodnji.  životninje  i  ptice.  42    . lakša i  mnogo  jačeg  inteziteta. autor.  kostimografom. Danas u standardnim ekipama ima negdje oko 3‐4 rasvetljivača.  vođom  snimanja. pa je efikasnost i  brzina snimanja u velikoj meri zavisnija od rada osvetljivača. za efekte kiše. koji crta ključne faze radnje i odgovara za  pokrete i animaciju koji se obavljaju pod njegovim nazorom. Definiše  ekspoziciju.  jer  je  traka  bila  manje osetljiva.  koristi  svoje  stručno  znanje.  Tehničke osobine filmske trake uslovljavaju da skoro svi filmovi zahtevaju upotrebu vještačkog  osvetljenja. Njegov  zadatak je da brine o celokupnom priboru za rasvetu i da postavlja rasvetna tela tokom snimanja  prema  upustvima  šefa  rasvete  i  direktora  fotografije.  koji  treba  da  uđu  u  elaborat  filma.

 kao što su glumci.  Agenti  deluju  samostalno  ili  u  okvirima  agencije.8 PR sector ili press služba:  Agent   Agent je posrednik ili zastupnik u nekoj oblasti.2. U kinematografiji i televiziji sreće se više vrsta  agenata. od vraćanja iznajmljene rekvizite do  razduženja  materija  utrošenog  za  gradnju.  Asistent  scenografa  je.  U  toku  razrade  knjige  snimanja.   43    .  Pod  nadzorom  scenografa  i  njegovim nalozima učestvuje u svim fazama izrade scenografije igranog fima.  Njegov  zadatak  je  da  obavi  veći  dio  tehničko‐računarskog    dela  scenografskog  elaborata.  asistent  scenografa  izrađuje  tehničke  crteže  za  izgradnju  dekora  i  izradu  scenografske  rekvizite.  najbrojniji  su  agenti  koji  zastupaju  pojedince  različitih  profesija.  a  sa  scenografom  se  smenjuje  na  objektu  snimanja  i  nadzoru  izgradnje  objekata.  sve  slobodne  profesije  u  oblasti  filma  i  televizije  razvijenih  zemalja  posluju posredstvom agenata i agencija.9 Sektor scene:  Art‐ direktor (scenograf) – šef sektora scenografije  Asistent scenografa   Filmski scenograf   Dekorater   Far majstor   Kranista    Scenski majstor   Oružar  Rekviziter   Slikar dekora   Filmski arhitekta   Maketar   Scenski radnik     Umetnički direktor se u jednoj producentskoj kući ili preduzeću za proizvodnju filma.  po  pravilu. Zadužen je da  čita sva scenarija koja su ponuđena za realizaciju. ali i da pronalazi nova scenarija.  U  fazi  neposrednih  priprema  i  fazi  snimanja.  pronalaženju  poslova.  a  ukoliko  nije  angažovan  arhitekta.  Po  pravilu. od onih koji zastupaju interese pojedinaca različitih profesija.  koja  ima  formu  preduzeća  sa  većim  brojem  zaposlenih.2.2.  asistent  će  izgraditi  i  arhitektonske  razrade  scenografskih  skica.  osoba  koja  se  priprema za zanimanje scenografa.  Ipak.  o  uslovima  pod  kojima  se  sklapaju  ugovori.  Osnovni  zadatak  agenta  ili  agencije  je  da  brine  o  svim  interesima  svojih  klijenata:  njihovom  ugledu  u  struci.  asistent  scenografa  nadgleda  rad  rekvizitera.  Asistent  scenografa  je  saradnik  scenografa  i  arhitekte  filma.  2.  Po  završetku  snimanja asistent scenografa razdužuje sektor scenografije.  o  izvršenju  odredaba  ugovora  o  anagažovanju. izdvaja  od ostalog rukovodećeg osoblja po specifičnom poslu koji obavlja u svom sektoru. pa do  agenata  koji  posreduju  između  proizvođeča  filmova  ili  TV  programa  i  tražišta. Rad u ekipi počinje  u  fazi  opštih  priprema  prikupljanjem  dokumentacije  za  potrebe  scenografije  i  saradnjom  u  izboru  objekata  i  lokacija  budućeg  filma.

  raspoređujući  i  postavljajući  rekvizitu  u  njemu.  Po  usvajanju  predloženih  objekata  i  skica  za  izgradnju. izvođača i radnika.  Obučava glumce rukovanju oružjem. To čini na  osnovu tzv. a prema uputstvima reditelja.  generalno  oprema  svaki  objekat.).  scenograf  izgrađuje  scenografiju  prema  zamisli  i  uputstvima  glavnog  crtača.  u  filmskoj  ekipi  bavi  poslovima  vezanim  za  rekvizitu.  pa  i  više  rekvizitera. od kojih je jedan tzv. Neposredno pred snimanje deli oružje i jedino on.  Po  funkciji  pripada  sektor  scenografije.  koje  se  uglavnom  stiče  asistentskim  radom  u  praksi  i  podrazumeva  dobro  poznavanje  celokupnog  tehnološkog  i  organizacionog  procesa  realizacije  filma.  Scenograf  vodi  računa  i  o  tehničko‐tehnološkim  zahtevima  snimanja.  prepravlja  oružje i skladišti ga na sigurno mesto. scenografa. vezane za  izbor ili izgradnju ambijenta – objekata u kojima se odigrava radnja filma.  Oružar  prima  zahteve  od  reditelja  i  njegovog  pomoćnika  o  vrsti. sa specifikacijom materijala za izgradnju i predračunom troškova.  U  radu  mu  pomaže  veća  ili  manja  grupa  saradnika.  vodeći  računa  o  tzv. a njihov broj. scenski rekviziter vezan je za scenu i  stalno  prisustvuje  snimanju.  dužan  je  da  interveniše. prostor za postavljanje kamere. Zbog potencijalne opasnosti koje  to  oružje  može  da  ima.  ulaže  municiju.  asistenata.  što  zavisi  od  veličine  filma  i  komplikovanosti  rekvizite.  imajući  u  vidu  i  potrebu  za  stilskim  jedinstvom  scenografije sa kostimima.  Na  isti  način.  Prikuplja. Sve to čini na osnovi knjige snimanja.  prikuplja.  Kada  je  u  pitanju  vatreno  oružje.  oružar  mora  da  tesno  sarađuje  sa  pirotehničarom. kao i stručni i zanatski profil.  scenograf  rukovodi  procesom  njihove  adaptacije ili kompletne realizacije i opremanja. Osnovni  zadatak mu je postavljanje i demontaža dekora u ateljeu i van njega.  Pored  obdarenosti  za  obavljanje  ovog  kreativnog  posla  i  odgovarajućeg obrazovanja (arhitektonski fakultet. odnosno njihovu adaptaciju. ili njegov asistent. mogućnosti  sklapanja  i  rasklapanja  dekora  i  sl.Filmski scenograf je glavni saradnik reditelja u kreiranju likovne komponente filma. vodi  računa  o  zahtevima  reditelja  i  snimatelja.  U  slučaju  nekih  grešaka  ili  zastoja. radnog naređenja.    Rekviziter  je  lice  koje  se  u  vidu  profesionalnog  zanimanja.  U  animiranom  filmu. kostimografa i  njihovih  pomoćnika  ili  asaistenata.  na  filmu  postoji  specijalno  zanimanje‐oružar. njegovog pomoćnika ili asistenta i  sekretara  režije.  iznajmljuje.  Na  osnovu  plana  snimanja. ako je to  potrebno. Sve to oružje mora biti posebno pripremljeno za potrebe  filma.  a  drugi  rekviziter  –  nabavljač.   Oružar  U skoro svakom filmu postoji potreba za nekom vrstom oružja.  44    .  nabavlja  i  priprema  rekvizitu  za  snimanje u narednom objektu.  Dekorater  je  član  filmske  ekipe.  posebno priprema i raspoređuje scensku rekvizitu i vodi računa o glumačkoj rekviziti. kao što su osvetljavanje. scenograf filmske ekipe. odsek scenografije na fakultetu primjenjenih  umjetnosti  i  sl. snimanje zvuka. postojećih objekata u enterijeru ili  eksterijeru. i pravi skice objekata koje treba u potpunosti izgraditi. Pri tom.  montažnom  kontinuitetu. scenograf predlaže reditelju izbor stvarnih.  scenografu  je  potrebno  i  iskustvo  u  radu  na  filmu. Na osnovu scenarija i  knjige snimanja.  Za  snimanje  svake  scene  i  kadra.  preuzima  i  priprema  rekvizitu  potrebnu  za  snimanje  filma. zavisi od vrste. Obično se angažuju dvojica.  Sa  završetkom snimanja filma. veličine  i komplikovanosti filma. izdaje upustvo za rad dekoratera. završava se i njegovo angažovanje u filmskoj ekipi. Na isti način stara se i o izboru.  Nabavlja.  tipu  i  količini  oružja. zove se oružar. Rekviziter koji vodi računa o oružju. prema uputstvu reditelja. nabavci ili izradi potrebnih rekvizita i  nameštaja  za  opremanje  objekata.  prema  uputstvima.  Za  snimanje  jednog  filma  angažuje  se  jedan  do  dva. U tom cilju pravi definitivne  nacrte za  objekte (dekor).

  kostimograf  prethodno  pravi  skice  kostima koje odobrava reditelj. skele) za postavljanje kamere.  Šire  značenje  odnosi  se  na  umetnika  slikara  koji  svojim primenjenim slikarstvom ukrašava razne ambijente.  Maketar  na  filmu  pripada  sektoru  scenografije  i  izrađuje  makete  iako  je  vezan  za  filmsku  tehničku  bazu  gdje  se  nalaze  njegove  radionice.   Scenski radnik je jedan od grupe radnika specijalizovanih za veći broj raznih poslova na sceni  tokom snimanja.10 Sektor kostimografije:  Kostimograf   Asistent kostimografa   Garderober      Kostimograf  je  slikar  kostima. te  da njma rukuju u toku snimanja. tehničke  crteže. Majstor – umjetnik koji poznaje i  zahteve filmske trake.  Blizak  saradnik  filmskog  scenografa. U obavljanju svih njegovih poslova.  filmski arhitekta izrađuje makete dekora. Prvobitno se radilo o umjetniku  koji je  oslikavao  pozorišne  kulise  i  dekor  uopšte.   45    . Scenski radnici. da posatvlaju far i kran.  kostimograf sarađuje sa scenografom i direktorom fotografije. Bilo da se kostimi posebno prave  ili  biraju  iz  postojećeg  fundusa  ili  lične  garderobe  glumaca. U kinematografiji. bez obzira da li se radi o snimanju u ateljeu.  Njihov  zadatak  je  da  prilagođavaju  prostor  za  snimanje.  Kostimograf  vodi  računa  i  o  kostimima  statista. Najveći deo svoga posla.  saradnik scenografa.Slikar dekora  je umjetnik koji se bavi slikanjem dekora.  U  skladu  sa  rediteljevom  koncepcijom  filma. takođe.  U  filmovima sa manjim scenografskim zahtjevima poslove arhitekte obavljaju scenograf i asistent  scenografa. odnosno po definitivnom izboru glumaca.  kreator  kostima. po osnovnom obrazovanju arhitekta.  Da  bi  kostimi  bili  u  skladu  sa  likovnom  celinom  filma. U toku priprema za proizvodnju filma  arhitekta je zadužen da prema scenografskim skicama izrađuje arhitektonske razrade.  vrše  manje  adaptacije  u  prirodnom dekoru i druge intervencije prema zahtevu scenografa. Ukoliko se za to ukaže potreba. filmskog osvetljenja i drugih zahteva vezanih za snimanje  filmskom  kamerom. imaju  i zadatk da pripremaju prostor (platoe.  a  radne  naloge  dobija  od  scenografa  odnosno  scenografa specijalnih efekata. prirodnim objektima.2. umetnik – slikar  koji se bavi slikarskim poslovima u realizaciji filmskog dekora. kostimograf mora da obavi do početka  snimanja slike. Nadzire gradnju dekora i odgovara za njegovu stabilnost. naročito u boji.  pod  čijim  rukovodstvom  neposredno  radi. Scenski radnik koji rukuje farom i kranom naziva se far majstor. eksterijeru ili  enterijeru.  Član  sektora  scenografije. Angažovn je u filmskoj ekipi od perioda priprema. za  izradu  scenografskog  elaborata  pa  do  razduženja  sektora  scenografije  u  periodu  obrade.  Filmski  arhitekta  je  zanimanje  u  ekipi  za  snimanje  igranih  filmova.  kreira  kostime  za  likove  u  filmu.  statičke  proračune. Vođa grupe scenskih radnika zove se scenski majstor.  odnosno kran majstor.   2. pomaže mu asistent kostimografa. kada izrađene ili izabrane i prihvaćene  kostime  predaje  na  dalje  rukovanje  garderoberima.  predmere  i  proračun  materijala  i  finnsijskih  sredstava  za  izgradnju  dekora.

 može biti angažovano više asistenata kostimografa. tokom priprema za snimanje i tokom snimanja filma. kao i  da u toku samog snimanja prilagođava zahtevima snimanja i uloge.  izradu  i  nabavku  kostimografske  rekvizite  i  najam  predmeta  iz  fundusa  potrebnih  za  kostimografsku  opremu  filma. Nakon završetka snimanja filma.11 Sektor šminke:  Vlasuljar    Šminker   Asistent šminkera  Slikar maski   Masker      Vlasuljar  je  stručnjak  za  izradu  predmeta  od  kose. Radi  na  osnovu instrukcija koje dobiju od reditelja.  Garderober  je  član  filmske  ekipe  koji  vodi  brigu  o  kostimima  glumaca  i  statista  u  procesu  njihove upotrebe.  brade. najčešće. spojila.  pored  ostalog.  odnosno  slikara  kostima.  blagovremeno  pripremi  garderobu.  kao  i  radnom  naređenju.  a  u  praksi su se zanimanja maskera i vlasuljara.  uloga  šminkera  je  veoma  velika  (horor.  naučno  fantastični film itd).  Šminker  je  stručno  lice  u  filmskoj  ekipi.  Angažovan  u  ekipi  igranih filmova od perioda opštih priprema.  neposredno  je  odgovoran  filmskom  kostimografu  i  asistentu.  uz  neophodnu  saradnju  sa  odgovarajućim  saradnicima  u  realizaciji  filma. umjetničkog  direktora  ali i od samih  glumaca.  Njegovo  angažovanje  počinje  u  fazi  priprema  za snimanje filma.  Zavisno od složenosti filmskog projekta.  pa  je.  tj. asistent sa garderoberima vraća  iznajmljene  kostime  i  rekvizite  u  fundus.  ispituje funduse za iznajmljivanje kostima i pomaže kostimografu u ostalim poslovima u toj fazi  proizvodnje.  umeci  za  kosu  i  sl. preuzimanjem kostima na njihovoj izradi ili fundusa.  ali  i  za  frizerske  usluge  u  svakodnevnom  životu.  Ova  profesija  postoji  u  pozorištu. a prestaje po završetku  snimanja  slike‐  razduživanjem. šminker je zadužen za celo telo aktera. snimatelja.  U  nekim  žanrovima. Prikuplja  dokumentaciju  potrebnu  za  izradu  kostima. Tokom neposrednih priprema za snimanje.  U  filmskim  ekipama  i  televizijskoj  proizvodnji.  asistent  kostimografa  kontroliše  oblačenje  glumaca.  perike. da im pomaže prilikom oblačenja i svlačenja kostima.  uzorke  materijala  od  kojih  će  biti  šiveni  kostimi.  zaduženo  za  postavljanje  šminke.   2.  kostime  glumaca i statista za koje je zadužen. U dužnost garderobera spada  i  održavanje  kostima. Dužnost garderobera je  da  prema  kjnizi  i  planu  snimanja.  istorijski  film. asistent kostimografa nadgleda izradu  kostima.2.  vlasuljar  radi  sa  maskerima  i  šminkerima.   46    .  a  sve  izrađene  kostime  predaje  producentu  filma. epizodista i statista. a za vrijeme snimanja usko sarađuje i sa drugim saradnicima na realizaciji filma. čija  uputstva i zahtjevi su vezani za upotrebu kostima. kada se priprema kostimografski elaborat.  Kao  glavni  šminker  rukovodi radom grupe šminkera.  U  radu.  kao  što  su:  brkovi.  U  vreme  snimanja.  i  krojački  zanat  jedna  od  kvalifikacija  potrebnih  za  profesionalno  bavljenje  garderoberskim  poslom.Asistent  kostimografa  je  saradnik  kostimografa. koji obavljaju posao pod njegovom kontrolom i idejama.

  najčešće  uz  pomoć  fotografa.  uz  specifična  znanja  iz  oblasti  filmske  tehnologije.  sposobnost  predviđanja  i  zamišljanja definitivne forme.  Pri  svakom snimanju masker postavlja masku. neophodna je osobina montažera.  slikar  maski. onda će broj asistenata šminkera biti još veći.  češljanja. onda je montažer  poslednji stvaralački saradnik reditelja. odnosno vlasuljari.  sve  do  definitivnog  izbora  glumaca  za  pojedine  uloge. Za vreme prirpema za snimanje.  kada  na  osnovu  svega  fiksira. uputstava reditelja  i u saradnji sa glumcima. maske koje je kreirao izvode šminkeri i frizeri. ulepšavanja u raznim periodima kroz istoriju. prilikom probnih snimanja glumaca  za  pojedine  uloge.  pored  poznavanja  zanata.  Ne  može  uspešno  da  radi  bez  posedovanja  talenta  i  opšte  kulture  uz  obavezno  znanje  i  iskustvo. Slikar maski mora i sam da poznaje  tehniku  šminkanja i friziranja. knjige snimanja. kao i osnove vlasuljarstva.  definitivnu  masku  za  svaku  pojedinu ulogu. kada  to zahtjeva uloga.  Masker  je  član  filmske  ekipe  koji  pripada  sektoru  kostimografije.12 Sektor montaže:  Filmski montažer   Asistent montažera. U prilici je da istakne sve one vrednosti koje su ostvarili  scenarista. Broj asistenata šminkera zavisi od složenosti filmskog projekta u kojima veliki  broj glumaca zahteva više asistenata šminkera čime se sprečava da čitava ekipa čeka da glumci  budu  našminkani.  snimatelj.  U  rad  filmske  ekipe  uključuje  se  u  fazi  neposrednih  priprema. uz odgovarajuću šminku i frizuru. a tokom snimanja kontoliše održavanje maski.  posebno  u  boji.  mora  da  bude  likovno  nadaren  i  obrazovan. najčešće.  friziranja i. Ako je montaža poslednja stvaralačka šansa u stvaranju filmskog dela.  sa  posebnim  poznavanjem  raznih  stilova  oblačenja. iako.    Montažer slike   Montažer zvuka  Montažer negativa ili paser negativa  Dizajner produkcije   Piker ili reparator     Filmski montažer je stručno lice koje izvodi sve poslove vezane neposredno za proces montaže  filma.  glumci  i  mnogi  drugi. tako da može i sam da realizuje masku koju je  zamislio.  Vizuelna i auditivna  memorija  47    .  Ako  se  snima  film  sa  velikim  brojem  statista  kojima  za  snimanje  treba  napraviti određene maske.  vezana  za  filmsku  traku.  rukovodi  radom  šminkera. Pored  ovog  osnovnog  zadatka  dužan  je  da  sa  jednim  ili  više  šminkera  organizuje  šminkanje  ostalih  glumaca i učesnika u filmu.  osvetljenje  i  snimanje. uopšte.2.    Slikar maski je rediteljev saradnik koji na osnovu scenarija.Asistent šminkera je član filmske ekipe koji obavlja jednostavnije pomoćne poslove šminkanja  glumaca i statista.   2. koncipira i pravi skice likova koji su osnova za masku odnosno šminku  i frizuru za pojedine uloge. Za razliku od maskera – šminkera koji može da bude samo dobar zanatlija –  izvođač.  reditelj.  Maštovitost.  a  u  nekim  kostimografijama  posebnom  sektoru  šminke.

  a  u  dokumentranom  filmu  prethodno snimljeni spikerski komentar. sarađuju sa montažerom  filma. sređuje i čuva celokupni snimljeni materijal (slika i zvuk).   Montažer  zvuka  je  član  filmske    ekipe  koji  je  zadužen  za  montažu  zvučnih  efekata  i  muzike  u  filmu. najbliži saradnik montažera je njegov asistent. Ovaj posao u filmskoj  labaratoriji.  ostatke  slike  i  zvuka. održava vezu sa  filmskom  laboratorijom.  vodi  evidenciju  kopiranih  i  odabranih  dublova.  vrši  etiketiranja  svih  kutija  radne  kopije.  priprema  kadrove  za  nahsinhronizaciju.su  važne  osobine. sređuje  materijal:  odbačene  dublove. montažer obično ima jedan do dva  asistenta.  upornost  i  strpljenje. po potrebi montira  sve  tonske  trake.  U  igranom  filmu  montira  i  dijalog. priprema šlajfne  za naknadnu sinhronizaciju.  sinhronizovanje  sa  dijalogom  i  čuvanje. predaje montažeru negativa radnu kopiju i precizno obeležene trikove i špicu.  izrađuje  plan  montaže  i  određuje  potrebnu  tehniku.  Montaža  negativa  zahteva  posebnu  tačnost  i  preciznost  jer  montirane  rolne  negativa  moraju  da  u  kvadrat  odgovaraju  montiranim radnim kopijama filma.  a  naročito  sa  odelenjem  za  poslovanje  negativa. i učestvuje u procesu snimanja muzike.  prima.  U  toku rada u montaži.  po  završnoj  montaži.  po  nalogu montažera startuje zvuk i sliku.  odjelenju  montaže  negativa. i izrađuje tajming za svaki kadar i scenu.  Montažer negativa ili paser negativa je stručno lice koje prema montiranoj radnoj kopiji filma  montira (pasuje) negativ – originalni ili dubl.  sređuje  i  čuva  sve  skriptarske  i  laboratorijske  izvještaje.  a  u  igranom  filmu.  kao  i  osećanje  za  muziku.  mora  sve  vreme voditi računa o čistoći prostorije  i uređaja sa kojima i na kojima radi (premotači.  radnu  kopiju  filma.  često  je  to  montažer  slike. obavlja  sve pomoćne poslove u montaži: obilježavanje.   Montažer slike je član filmske ekipe koji je zadužen za celokupnu montažu slike i određivanje  optičkih  elemenata  filma.  priprema  materijal  za  definitivno  mešanje  i  učestvuje  u  konačnoj  tonskoj  obradi. gdje se nalaze: sinhronizator.  Montažer  muzike  tesno  sarađuje  sa  kompozitorom  filma.  intermedijarni  pozitiv  špice  i  trikove.   Najvažniji  zadaci  montažera  su  sledeći:  upoznaje  se  sa  scenarijem  ili  knjigom  snimanja  i  vrši  njihovu  razradu  iz  aspekta  montaže.  Budući  da  radi  sa  originalnim  filmskim  materijalom  koji  se  ne  sme  oštetiti. odgovara  za  sinhronitet  montiranog  filma.  obezbeđuje  njihovo  numerisanje. Zbog toga. jednog. premotač i police na kojima  je celokupni materija filma.  sav  aterijal  predaje  producentu. strtuje sliku  zvuk po završenom snimanju i postavlja  film.  odbačenih  dublova  i  ostataka.  sređuje  izabrane  kadrove  i  dublove. filmnsko delo fizički nastaje pred očima i ušima reditelja i montažera. Naziva se još i paser negativa. lepljenje i opremanje materijala.  Potrebno  je  da  vlada  dobrom  koncentracijom  i  da  ima  razvijenu  sposobnost  prilagođavanja.  zrađuje  foršpan  filma.  organizuje  sređivanje  cjelokupnog  preostalog  materijala  i  predaje  ga  producentu. prema potrebi. paseri.  48    .  U  kratkometražnom  filmu.  U  tehničkim poslovima montaže.  I  pored  velikih  obaveza  tehničke  prirode.  zvučne  efekte  i  muziku  mogu  montirati  različiti  montažeri.  montažer  tako  organizuje  svoj  rad  da  što  više  može  da  se  posveti  stvaralačkim  zadacima.  sa  rediteljem diskutuje o svim zvučnim efektima i o mestu i karakteru muzike. lepilice.  pristupa  gruboj  montaži. vrši potrebna obeležavanja i čislovnje.  vrši  definitivnu  montažu  slike  i  dijaloga  (fina  montaža).  Bez  obzira  na  potrebnu  dobru  fizičku  izdržljivost  maksimum  svog  radnog  učinka  postiže  između  drugog  i  petog  časa  rada.  Najveći  deo  poslova  asistent  obavlja u prostoriji pripreme montaže.  tonskih  traka.  učestvuje  u  izboru  dublova. a u dokumentarnom i kratkometražnom filmu.  Najvažniji poslovi: preuzima.   Asistent montažera je stručno lice koje pomaže montažeru u toku montaže filma ili TV emisije. U igranom duometražnom filmu.  obično  obavljaju  žene.

hobleri i sl. Svoj posao obavlja pažljivo u pamučnim rukavicama.  Između  reditelja  i  dizajnera  produkcije  mora  da  postoji  apsolutno  poverenje. To je najčešće reditelj filma koji ponekad može  jednovremeno  biti  i  pisac  scenarija. montažer itd. To su .  koji  je  identičan  kodu  na  negativu. često.  Angažovan  je  u  vrlo  ranoj  fazi  proizvodnje. Navodimo neke od tih zanimanja na snimanju i projekciji filma:  Autorski saradnici  Autor filma je stvaralac tj. startove za kopiranje  i sl.  izuzimajući  glumce. Jedna od američkih definicija dizajnera produkcije kaže  da  on  odgovara  za  sve  što  se  vidi  na  filmu. kao i procese izrade labaratorijskih filmskih trikova. jer je u svom radu.  razumljiviji  prihvatljiviji  za  laičke  naručioce.  obavlja  i  potrebna obeležavanja na montiranim rolnama negativa (brojeve kadrova.  zbog  čega  takav  film  nazivamo  autorskim  filmom. uglavnom zanimanja koja imaju veze sa umjetničkim delom filma ili  su  u  pitanju  spoljni  saradnici  koji  učestvuju  samo  u  određenom  trenutku  u  filmu  i  takođe  ne  pripadaju nijednom sektoru. ovaj  klasičan način montaže negativa skoro da je potpuno potisnula.  razumevanje i identično poimanje filma. Radi u filmskoj laboratoriji i filmskom arhivu.   Današnja moderna tehnologija obrade.  odmah  nakon  reditelja. U tim slučajevima. Takođe. uz scenografa imamo samo ilustratora filma.  jer  su  crteži  svakog  kadra  mnogo  precizniji. vrši popravku oštećenih zalepki i  perforacija.  i  u  zavisnosti  od  njegove  vrste. Moderne laboratorije.  Zato  se  ugovori  za  naručene  filmove  najčešće  potpisuju  prema  likovnom  delu  dizajnera  produkcije. kompozitor muzike.   Piker  ili  reparator  je  osoba  u  procesu  tehničke  montaže  filma  (montaža  negativa.  2.   49    . Dizajner produkcije se po  pravilu  pojavljuje  i  u  naručenim  filmovima. pa najčešće reditelj bira ko će biti dizajner produkcije.).).  autor  može  biti  i  snimatelj. tvorac filmskog djela. na osnovu  tajm  coda  koji  se  beleži  na  montiranom  video  materijalu. u automatskim mašinama.  nego  scenario  ili  knjiga  snimanja  budućeg  filma.  Poslovi  dizajnera  i  scenografa  ponekad  se  skoro  poklapaju  ako  producent  i  reditelj  daju  scenografu pravo da utiče i na druge vizuelne elemente filma.  reparacija  trake i sl.13 Spoljni saradnici i ostala nezavisna zanimanja  Mnoga  filmska  zanimanja  nemaju  svoj  sektor  jer  su  ta  zanimanja  uglavnom  nezavisna  od  bilo  kojih  faktora.  da  bi  pomogao  da  se  literalna  dimenzija  filma  prenese  u  treću  dimenziju.  ali  takođe  u  velikoj  mjeri  doprinose  nastanku  filma  i  njihova  uloga  se  nikako  ne  može zanemariti. ali često su i primjeri da se pored  scenografa  angažuje  osoba  koja  će  samo  likovno  ilustrovati  retiteljeve  ideje  o  izgledu  budućeg  filma.  pomaže nam da negativ spojimo besprekorno. posebno snimanja i montiranja filmskog materijala.) koja obavlja lepljenje trake i izradu zalepki. upućen na  saradnju  sa  drugim  odelenjima  u  labaratoriji.2.  Potrebno  je  da  poznaje  labaratorijske  procese  i  postupke  sa  trakom.  Pored  montaže  kadrova  negativa. dizajner produkcije  oblikuje vizuelni izraz cjelokupnog filma.  često  prisutna  u  američkoj  kinematografiji. Dok je scenograf zadužen samo za oblikovanje scenografije.  Prema  stepenu  doprinosa  nastanku  filmskog  dela. tako da sve vreme štiti negativ  od  bilo  kakvih  fizičkih  oštećenja.   Dizajner  produkcije  je  varijanta  zanimanja  filmskog  scenografa. bez dodira ruku.

  pogledi.  boje.  u  režijske  koncepcije  i  inscenacije.  i  kada  to  nije  posebno  navedeno autori filmskih udela daju pravo producentima da vrše izmene svih autorskih priloga.  dramaturzi  se  bave  iščitavanjem  raznih  scenarija  i  pisanjem  recenzija  o  njima. pošto njegovu već snimljenu ulogu. ako autor smatra da je producent  baš  to  uradio.  direktor  fotogfrafije. koji svoja autorska dela u filmu (scenario i muzika) mogu koristiti i  van  filma.  sarađuje  sa  rediteljem  u  dramaturškoj  pripremi  filma.  ali  je  ona  istovremeno  vrlo  složena  privredna djelatnost.  odnosno  muzici.  Filmska  tehnika  zahtjeva  od  glumca  naglašenu  sposobnost  kncentracije  i  samokontrolu.  pokret.  gest. sa elementima industrije. ali se među autorima najčešće pojavljuju: reditelj. bez koje ne bi bilo ni filmske umetnosti.  na  primer  za  gegove.  dovrši  ili  promeni  djelo  više  autora jer producent odgovara za celinu ili uspešan završetak proizvodnje.  ako  ih  posmatramo  u  odnosu na film.  po  literaturi  i  životu  zanimljivih  tema  i  motiva. prirodnost. iz različitih razloga može nahsinhronizovati  drugi glumac. on glumi za objektiv kamere i reditelja  koji  usmjerava  i  oblikuje  njegov  rad.. samo autori udela koja su ugradili u film.  a  u  SAD  producenta  smatraju  autorom  celokupnog  filma.  akcione  scene.  Svojim  ugovorima  o  aganžovanju.  U  nekim  kinematografijama njegov rad na scenariju se podrazumjeva.  ili  ako  prethodno  napisani  dijalog  ne  zadovoljava.  pošto  za  vreme  snimanja  mora  da  vodi  računa  o  mnogbrojnim  tehničkim  uslovnostima  ‐  veoma  precizno  kretanje  pred  kamerom.  pisac  scenarija. takođe.  dijaloge. a status autora filma bitno se razlikuje od autora u literaturi.  lutanja  i  krize  ozbiljno  bi  ugrozili  kinematografiju  kao  privrednu  delatnost. Kada ne bi bilo tako..  posebno  u  igranim  filmovima. oni su.  Pravni  sistemi  zemalja različito tumače autorstvom na filmu. slično udelima reditelja i  direktora fotografije.  daje  mu  konačnu  zaokuženu  kinematografsku  viziju  i  cjelinu.  dorađuju  scenario.  Ali.  kreanja.  Angažuje  se  pošto  je  struktura  scenarija  stvorena.  kostimograf.  smatrajući  da.  uvjerljivost. Problematika autorstva u kinematografiji vrlo je složen i u pravnoj teoriji i  u filmskoj praksi. filmski glumac nema kontakta sa gledaocima.  nema  jedinstvenog  autora  filma. ako se  autor  svojom  voljom  ili  usled  više  sile  udalji  iz  proizvodnje  filma.  sugeriše  neophodne  izmjene  ili  radi  na  dotjerivanju  teksta.   Filmski  dramaturg  je  stručna  osoba  koja  dramaturški  analizira  nečiji  scenario.  ostaje  mu  samo  pravo  da  zahteva da se njegovo ime ukloni sa špice. sugestivnost.  fotogeničnost.Pravno  i  praktično  stanovište  o  autoru  filma  je  mnogo  složenije  jer  uključuje  veći  broj  autora.  Tokom  snimanja.   Pisac  dijaloga  je  kreativna  osoba  posebno  nadarena  za  pisanje  dijaloga.  istraživanjima.  Filmski  glumac  ne  mora  obavezno  učestvovati  u  filmu  i  svojim glasom. Međutim.  koji  bi  se  mogli  filmski  obraditi.  Mnoge  filmske  kuće  u  svetu  zapošljavaju  dramaturge u stalni radni odnos.  U  dramaturšim  odeljenjima.  Kinematogrfija  proizvodi  umetnička  dela. pa autorska prava imaju znatna ograničenja čime  se  štiti  izuzetno  skupa  proizvodnja.  jer  istovremeno  pripadaju  i  literaturi.  scenograf.   Filmski  glumac  je  stvaralac  koji  odgovarajućim  izražajnim  sredstima  tumači  ulogu  dramskog  lika  u  filmskom  delu. koje kamera fiksira i uz  pomoć  montaže.  i  ta  da  se  ne  može  suprostaviti  prikazivanju  filma.  i  slično  dopunjuju  i  obogaćuju  tekstove  tim  elemtima.  Ta  sredstva  su:  mimika.  uključuju  se  u  scenarističke  timove. Producntu je dato pravo da bez učešća autora. muzici ili likovnoj  umetnosti..  U  autorskom  pravu  najjasniji  je  status  pisca  scenarija  i  kompozitora filmske muzike.  svetla. dok kod nas to uglavnom čini televizija.  redovne  stvaralačke  dileme.  Takođe.  daje  svoje  mišljenje. a nije redak slučaj  50    . čitavo psihofizičko stanje glumca.  kompozitor. Ranije se pod filmskim  dramaturgom podrazumevao pisac filmskih scenarija.  govor.  pod uslovom da ne menjaju smisao i karakter dela.  a  ako  su  specijalizovaniji. Postoje filmski glumci specjalizovani za određene vrste uloga.

 gostujući glumac može se pojaviti u nekoliko epizoda.  pisac  scenarija.  reditelj.  Obično  je  to  istaknuti  glumac. u ulogama gdje za to  ima  mesta.      Gostujući glumac   1.. Po pravilu.   3.  Suštinu  karaktera  sačinjavaju  jasno  definisani  životni  ciljevi.  svi  ovi  elementi.  filmska  zvijezda.  istoriju  srednjeg  vijeka. Clint Eastwood .    Tip  glumca  jake  volje  ističe  slavoljubivost.  mogu se prožimati u jednoj glumačkoj individualnosti.  moralni  aspekti  i  sva  svojstva  jedne  ličnosti.  pa  do  osoba  bez  školske  spreme  koji  nekim  svojim  znanjima  mogu pomoći snimanje filma.  i  ne samo  oni.  Glumac­reditelj  je  glumac  koji  režira  film  u  kome  najčešće  igra  glavnu  ulogu.  gostujući  glumac  pojavljuje  se  u  jednoj  epizodi.da  popularnost  glumca  prodaje  film.  a  zatim  se  vraća  svom  osnovnom  pozivu. Kod serija  koje traju veoma dugo na TV repertoaru.  pa  su  na  špici  navedeni  u  funkciji saradnika. Raspon različitih saradnika je vrlo širok.  Tokom  pisanja  scenarija  sradnici  mogu  da  pružaju  pomoć  kao  specijalisti  za  dijalog  ili  kao  poznavaoci  određenih  oblasti.!    Ostali saradnici  U filmskoj proizvodnji. Orson Wells.  nekada  sasvim  malu  i  beznačajnu  za  filmsku  priču.  Međutim. Woody Allen. ukoliko to nalaže karakter uloge koju ta  individualnost tumači.  ali  značajnu  zbog  reklamnog  efekta  i  finansijskog  uspeha  filma.  U  američkoj  kinematografiji  zove  se  gostujuća  zvijezda.  mogu  se  razlikovati tri osnovna tipa karakternog glumca.  intelektualno  ličnosti  koju  donosi.  samo u jednom jedinom kadru filma.  kostimograf    itd. odmah poslije mutacije sa  imenima glavnih glumaca. Charles  Chaplin.  kao  što  su  producent. često napisano istom veličinom slova.  Pojavljuje  se.   2.  Filmski  glumac. ili igra samog sebe koristeći svoje ime i prezime.  ponekad.  da  bi  svojom  pojavom  uneo svežinu u već dobro poznat glumački sastav i obnovio interesovanje gledalaca.  Njegovo ime na špici filma ili TV drame nalazi se na posebnoj mutaciji.  vlastoljubivost.  a  to  je  u  nekim  zemljama  omogućilo  uspostavljanje  star  sistema.  odnosno vojne  elemente  jedne  uloge. Samo neki uspjeli su a postignu pojednako značajne rezultate i kao reditelji npr.  Prema  individualnim  osobinama. jer se kreće od vrhunskih stručnjaka  kao  npr. ima potpuno isto značenje kao u kinematografiji. više različitih funkcija se naziva tim imenom.   51    .  scenograf.  montaže  i  slično  koji  učestvuju  samo  u  delu  proizvodnog  procesa. saradnici prate  najznačajnija  zanimanja. U televizijskoj drami ili filmu.  direktor  fotografije.  koji  igra  epizodnu  ulogu. Pored te vrste saradnika koji nisu od nekoj od filmski profesija za  neke  poslove  se  u  kraćem  periodu  proizvodnje  često  angažuju  profesionalci  iz  oblasti  režije.  odnosno  vremenskog  perioda  koji  obrađuje scenario.  koji  se  ogleda    režiji  jednog  ili  dva  filma.  Karakterni  glumac  je  tumač  uloga  u  kojima  se  manifestuju  i  razvijaju  određeni  ljudski  karakteri..  U  televizijskoj  seriji.  životna  opredeljenja.  najčešće  veoma  poznat. Intelektualni tip podvlači.

  koji  se  bave  interpretiranjem isključivo epizodnih uloga. popunjava  kadar.  Ponekad  se  snagom  svoje  glumačke ličnosti i svoje glumačke ekspresije nameće gledaocu više i upečatljivije od glumaca ‐  nosilaca  glavnih  uloga.   Kašer je majstor koji je  zadužen da  po skicama i uputstvima  scenografa izrađuje sve  plastične  elemente dekora.  i  kvalitet  i  jačinu  zvuka  u  dvorani. sa gramofonom ili  kasetafnom. kao  što su raznovrsni skokovi sa različitih visina.  Kino‐operater  vodi  dnevnik  projekcije.  Konsultant (spoljni saradnik) je lice koje svojim savjetima iz određenih oblasti znanja.   Kaskader  je  lice  koje  prilikom  snimanja  pojedinih  opasnih  scena  izvodi  komplikovane  fizičke  radnje.  sporednih  uloga.  Uoči  projekcije  pregleda  stanje  kopije  i  vrši  eventualno  spajanje rolni prema kapacitetu bubnjeva na projektorima.  životnost  i. kretanjem  ili zadatim radnjama (po nalogu sektora režije).  Statista je lice koje svojim prisustvom.  pripremajući  sledeću  projekciju. Učestvuje i u snimanju scena koje zahtevaju vladanje nekom veštinom (jahanje.  Poslije  projekcije.  jezički.).  Takve  osobe  menjaju  filmske  zvezde  prilikom  određivanja  pozicije  kao  namere  i  nameštanja  svjetla.  premotava  rolne  filma  na  početak. gdje se nalaze projektori (obično dva) dijaprojektor.  mačevanje.  i  boji  očiju  i  kose  slični  njima.  itd. Radi u projekcionoj  kabini.  visinu    osvetljenost  projektovanja  slike.  a  prve  dve  postavlja  u  projektore.  U  dokumentaranom  filmu  to  je  obično  spiker.  ili  kada  se  snima  izdaleka. tuča i sl. Često se koristi kao dubler. plivanje i sl.  ne  tako  retko.  pribor  za  lepljenje  filmske  trake. zamjenjujući glumca u opasnim scenama u  akcionim ili vestern filmovima. učestvuje najčešće u prizorima masovnih scena.  s  leđa  ili  preko  ramena.  deluju  kao  samostalne  dinamičke celine unutar tako zamišljenog i postavljenog kadra. tonski pojačavač.  Tako  postoji  vojni  konsultant.  dotiče  i  sa  čijim  se  problemom  suočava.Dubler  se  angažuje  da  zameni  glumce  u  određenim  situacijama.  po  nalogu  i  uputstvima  režije.  dajući  mu  autentičnost. kontroliše oštrinu.  liku.  gdje  svojim  sećanjima  neposredno  pomaže  rekonstrukciju  ambijenta  i  zbivanja.  Svojim  prisustvom  statista  oživljava  određeni  ambijent. padovi sa konja. najčešće od papira i plastike. podležući u  potpunosti  njegovim  zahtjevima  i  određenjima.  premotači.  prekidači  za  osvetljenje  u  dvorani  i  pokretanje  zavjese  ispred  ekrana.  a  u  igranom filmu gumac koji se obraća gledaocu u prvom ili trećem licu.  ako  su  opasne  ili  zahtjevaju  neku posebnu veštinu. rasporedom.   Epizodista  ili  epizodni  glumac  je  nosilac  malih.  i  u  prateći  karton  kopije  zapisuje  svoja  zapažanja i ocene o stanju kopija. iskakanje iz vozila u  pokretu.  Mogu  se  koristiti  i  za  snimanje  kadrova  u  kojima  glumac. vještine i  sl.  Kino operater je osoba koja pomoću kino‐projektora vrši projekciju filma.  Najčešće  su  to  glumci  manjeg  glumačkog  formata.  Konsultan  može  biti  i  učesnik  nekog  događaja  koji  se  na  filmu  oživljava.  značajan  je  činilac  dinamiziranja  radnje.  masovnim  scenama.  Mogu  biti  stručnjaci  u  različitim  domenima  ljudskog  iskustva  i  interesovanja  kojih  se  film  tokom  svog  nastanka.  istorijski. Za velike filmske zvezde angažuju se osobe koje su po fizičkoj konstituciji.  Učestvovanjem  u  spektakularnim. U toku projekcije.  statisti  predstavljaju  posebne  grupe  koje. paralelno ili u pozadini sa glavnim zbivanjima.  odnosno  52    .  Može  se  uključiti  već  tokom  rada  na  scenariju. uklapa se u opšti mizanscen kadra.  koga  zamenjuju  nije  u  prednjem  planu.  neposrednost.  pomaže  reditelju  u  realizaciji  jednog  filma. Svojom pojavom.  Komentator  je  tumač  govornog  komentara.

  pripada  grupi  tehničara‐specijalista.  montažera.   Kranista  je  scenski  majstor.  itd). na primer.  Kojih  i  koliko  asistenata  će  biti  u  nekoj ekipi.    Koscenarista  Kada na jednom scenariju rade dvojica ili više scenarista onda se za njih kaže da su koscenaristi. svoju numeru često izvodi na plejbek.  vodeći  računa  o  ambijentu.   Asistent   U  kinematografiji  i  televiziji.  Smatra  se  kreativnom  ličnošću  kada je riječ o umjetničkim filmovima. Muzičar‐ glumac sinhrono peva ili svira u  okviru svog glumačkog zadatka i uloge u filmu.  Koscenarista je uvek i koautor scenarija. zavisi od ekipe i složnosti zadataka. Rad na asistentskim poslovima često je priprema za prelazak na samostalni rad.  sa  grupom  scenskih  radnika.  i  rukuje  njime.  kostimografa. Svaka filmska muzika u  zvučnom  filmu  je  snimljena  muzika.  muziku. bez obzira da li je u njegovom stvaranju učestvovao od  početka ili se priključio naknadno. špice.  U  zavisnosti  s  kojim  karanom  radi.  kostim. tokom samog snimanja.  vrši  prilagođavanje  prostora  za  snimanje.  Odgovara  za  bezbednost  članova  ekipe  na  platformi  krana.  prema  zahtevu  reditelja.  kranista  ima  jednog ili više pomoćnika.  zavese i akcente koji se kasnije uklapaju u celinu filma. pa čak i tonske obrade filma.  Ujednom  filmu  može  postojati  i  više  konsultatanata  ukoliko njegov obim i priroda materije kojom se bavi to zahtevaju. a izdvaja  se  samo  većim  iskustvom.  U  zavisnosti  od  složenosti  projekta  može  biti  angažovano  i  više  scenskih majstora. Konsultant može  biti i savetodavac za pojedine filmsko‐kreativne ili filmsko‐tehničke oblasti. i od komplikovanosti  njihovih  programskih  i  žanrovskih  karakterstika.  manje  adaptacije  i  prepravke  elemenata scenografije za potrebe snimanja.  Dužnost  svakog  asistenta  je  da  po  uputstvu  svog  neposrednog  rukovodioca  (reditelja.  masovne  scene  itd.  Scenarista  je  osoba  koja  piše  scenario.  postavlja  kran.   Scenski  majstor  pripada  kategoriji  specijalizovanih  tehničara.  obavlja  manje  značajne  keativne  poslove  i  veći  dio  tehničko‐organiacioih  poslova.  niveliše  ih.  Zadatak  mu  je  da.  boju.  snimatelja  zvuka. Napisana muzika se snima (neki put i improvizuje) i kao  gotov tonski zapis spaja sa slikom u fazi montaže i sinhronizacije filma.  odnosno  njegov  autor.  Zadužen  je  za  postavljanje  i  rukovanje  kranom. Vrlo često  53    .knjizi snimanja ili kasnije. od broja sektora u ekipi. za svetlo.  Na  osnovu  ovih  podataka.  montira  šine. Vještina se usavršava praksom ili školovanjem.  na  objektu  prima  radne  zadatke  od  asistenta  reditelja. koji radi prije svega u tonskom studiju snimajući iz  partiture ili  improvizujući prema  zahtevima kompozitora i reditelja sve potrebne muzičke numere.  Tokom  snimanja.  scenografa.  stilskom usmerenju režije i scenarija.  epohi. Scenski majstor je rukovodilac ovog tima.   Filmski muzičar  Saradnja muzičara na filmu i u filmskoj ekipi može biti raznovrsna i može se podeliti u sledeće  oblike: kompozitor filmske muzike sarađuje sa rediteljem od koga dobija konkretne instrukcije i  zahteve  koji  se  odnose  na  muziku  i  celokupno  ozvučenje  filma.  lice  koje  pomaže  rukovodiocu  sektora  filmske  ili  TV  ekipe  u  obvljanju  njegovh  poslova  na  snimanju  filma  ili  TV  emisije.  snimatelja.  konpozitor  komponuje  muziku  i  muzičke  numere  za  film.  Studijski  filmski  muzičar  zvučnog  filma  je  solista  ili  član  orkestra. muzičke i zvučne efekte.

  U  timu  gdje  vlada  dobra  komunikacija.  vezanih  za  određen  prostor.  da  bi  rešio  probleme  i  donosio  odluke.  trudeći  se  da  na  tržištu  obezbjedi najbolje uslove i honorare.   Statista  sa  zadatkom  je  statista  koji  se.  namerno  ignoriše. U igranom filmu spiker nije samo puki čitač  teksta. obično nevidljiva za gledaoce.  redovno  drži  sastanke  sa  svojim  najodgovornijim  saradnicima.  režiser  izgrađuje  radne  grupe.  aplauz.  dramski  pisci.3 REZIME  U  ovom  izlaganju  smo  pokazali  koja  sva  zanimanja  organizuje  filmski  projekat.  U  tom  cilju.  Ona  samostalno  ili  uz  pomoć  svog  agenta.  Spiker je osoba koja čita popratni tekst. stručnjak za izmišljanje gegova i njihovo uklapanje u  radnju scenarija filma.  pravi  izbor  na  kojem  će  raditi.  Stend­in je vrsta dublera. koja donosi bolju svest o  problemima i bolje odlučivanje nego kod sistema veze među pojedincima.  mišljenje  i  delovanje  svakog  pojedinca  je  od  značaja  jer  povlači  konce  svojih  dužnosti.  Statista  sa  zadatkom često može biti i nosilac neke male epizodne uloge.  u  skladu  sa  pričom  ili  žanrom.   Fri  lenser    je  osoba  na  filmu  koja  nije  u  stalnom  radnom  odnosu  sa  poslodavcem. dramatičnosti i efikasnost radnje kao  njen aktivni učesnik i emotivni tumač.  Žamoranti  su  lica  koja  učestvuju  u  tonskom  snimanju  ili  scenskom  dešavanju.  potrebno  je  da  stend­in  svojom  figurom  i  izgledom  što  više  liči  na  glumca  umesto  kojeg  stoji  na  sceni  i  da  bude  kao  on  kostimiran i našminkan.  Organizacija  na  filmu  najčešće  funkcioniše  na  bazi  povezujućih  karika.  izdvaja  iz  mase.  ali  sa  visokim  kavlitetom  dikcije.  U  ovom  slučaju. komentar u filmu ili delu. već dramski lik.  Scenarista nije isto što i filmski dramaturg.  i  koja  stvaraju  potrebne  zvučne  efekte:  žamor.  kretanje.  i  koliko  je  njegova  organizacija  složena.  odnosno  iz  skupine  ostalih  statista. ili objektivni informator ili svjedok.  scenograf).  Svaki  njegov  saradnik  može  predlagati  probleme  za  razmatranje  (asistent  režije.   Veoma je važno da u organizaciji filma vlada demokratska klima i timski rad jer bez toga jedan  filmski  projekat  se  ne  bi  mogao  ostvariti.  ambijent  i  dramsku  radnju.  Kvalitetna  komunikacija  se  ostvaruje tako što svaki sektor ima svog šefa sektora koji svaki problem ili pokušava sam da reši  ili se konsultuje sa odgovornijima.  Može  biti  različitog  uzrasta  i  pola.  šaptanje  i  žagor.  U  procesu  nahsinhronizacije  filma  proizvode  potrebne  zvuke  i  šumove koji su sinhroni i odgovaraju sadržini slike.  mada  se  ova.   Gegmen je u holivudskoj produkciji lice tj.  novinari  i  naročito  filmski  reditelji.  i  pomoći  pri  rešavanju  i  sugeršući  moguća  rešenja. lice angažovano da zameni glumca za vreme dugotrajnog i napornog  postavljanja  osvetljenja  u  toku  snimanja  slike.   54    .  koje  ne  kraju  rezultuju uspehom ili neuspehom filmskog projekta.se  pisanjem  scenarija  bave  književnici.  govorenim  kraćim  replikama  ili  posebno  zadatim  i  interpretiranim  radnjama. Posledica toga je bolja komunikacija. čija je uloga da pridonosi jasnosti.  ponekad.   2.  scenarista.  Spiker  može  biti  identifikovan  kao  neko  od  dramskih likova.  direktor  fotografije.

Leksikon filmskih i televiziskih pojmova I i II. Beograd. III. Dejvid. Film i tehnologija.  a  iza  tog  dela  se  krije  puno  rada. 2005.   identifikacija sa primarnim zadatkom.   poverenje. Filmska  enciklopedija  1  i  2. 2005/7. Klio.  2.  likovnih umetnika.  A.  3. Clio. Istorija filma I. Univerzitet umetnosti   u Beogradu. Naučna knjiga. pisaca. Beograd.   2.  55    .  ideja. Tereza.   upravljanje ljudskim različitostima.4 LITERATURA:  1. 1978.  Zagreb  1986.  4.Svaku filmsku organizaciju bi trebalo da karakteriše:   razumevanje.  Jugoslovenski  leksikografski  zavod. Žiro. glumaca.   uzajamna podrška. a to je film.   saglasnost. Teorija filma.   selektivno korišćene tima.    Film  se  gleda  kao  jedna  cjelina.  energije. Nolit. kostimografa).  kao  umetničko  delo  stvoreno  u  jednom  dahu. 1997. II.  5.   otvorena komunikacija. te ideje se uspešnom organizacijom  stope i  sintetišu  u jedno.   odgovarajuće sposobnosti članova tima. Stojanović. Kuk.  kreativnosti.  veliki  broj  umetnika  različitih  branši  (muzičara. Dr Dušan. Film koji se gledaocu nudi kao savršena cjelina. 1993.

  pre  svega  u  Americi. uz pomoć mehaničkog skeniranja ekrana sa 25 linija.  godine  bitnu  odliku selena: kada se izloži svetlosnim zracima on stvara električne impulse. a Njujork tajms je na naslovnoj strani  doneo  udarnu  reportažu  o  ovom  događaju.1  POGLED UNAZAD  Kao što se filmu.  godine  demonstrira  televiziju  u  boji  uz  pomoć  rotirajućeg  PZC  filtera  (plavi. O tome je sutradan senzacionalno pisala štampa.  zeleni  i  crveni).  neophodno  je  bilo  otkriti  još  davne  1873. Mek Kvin.16  Svesni mana i nedostataka tek otkrivenog televizijskog medija. naučnici su žurili da ga usavrše. ta bi se konotacija  mogla  primeniti  i  na  televiziju.  Istorija  televizije  počiva  na  radiju. zracima katodnih cevi i elektronskim kamerama”14. str 13.  televizija  je  kombinacija  tehnoloških  dostignuća.  1928. 2001. Clio.  Mnogi naučnici pred kraj devetnaestog i početkom dvadesetog veka svojim pronalascima su dali  doprinos  stvaranju  televizije. s njegovom pojavom. osnovni nedostaci u prenosu televizijske slike bila je njena rezolucija (sposobnost slike                                                                14 Dejvid..  filmu.  Džon  Logi  Berd. 1)  56    . str.  godine  otkrije  zrak  katodne  cevi. pripisivalo da je sinkretička umetnost.  Tako  je  aprila  1927. (radi obimnosti podataka tekst je u prilogu rada: prilog  br.  godine  napravi  rotirajući  skener. koji je sniman u Vašingtonu a gledan u  Njujorku.  “kao  većina  izuma..  (Pregled  značajnih  pronalazaka  za  rad  televizije  pogledati  u  Leksikonu  filmskih i televizijskih pojmova). 25  16 Leksikon filmskih i telvizijski pojmova.  fotografiji. Univerzitet umetnosti Beograd. Taj će fotosenzitivni  materijal  poslužiti  Paulu  Nipkovu  da  1884.  jer  je  nakon  dugogodišnjeg  izučavanja  slanja  slike  1926.  I  u  drugim  zemljama..  Najznačajnije  otkriće  pripisuje  se  škotskom  inženjeru  Džonu  Logiju  Berdu15.  15 Ibid.3 ORGANIZACIONI ASPEKTI TELEVIZIJE  I DEO  3.  a  nikako  delo  jednog  stvaralačkog  genija.  godine  prikazao  neku  vrstu televizije.  ugledna  kompanija  Dženeral  elektrik    je  tri  puta  nedeljno  redovno  emitovala  program  a  septembra  iste  godine  prikazala  je  prvu  TV  dramu  Kraljičin  glasnik. god.  američka  telefonska  i  telegrafska  kompanija    (AT&T)  upriličila  direktan prenos govora američkog sekretara za privredu. kako je 1908. Televizija. 2000. nazvao britanski naučnik Kembel Svinton.  Nakon  godinu  dana.  koji  će  podstaći  Karla  Brauna  da  1897.  Međutim.  što  će  sve  skupa  omogućiti  da  se  električna slika prenosi na daljinu.  naučnici  su  eksperimentisali  sa  prenosom  slike  na  daljinu.  što  je  već  fotografiji  bilo  poznato  kao  aditivni  sistem  mešanja  boja.  Da  bi  televizija  mogla  da  funkcioniše.

da reprodukuje detalje), pa su naučnici uglavnom radili na tome da povećaju broj linija kako bi  se povećao kvalitet slike.  Tako je 1936. godine svetlo dana ugledala televizija visoke definicije, koja je  imala najmanje 240  linija.  Program  je  bilo  moguće  emitovati  na  daljinu  od  40  kilometara.  Kako  nisu  bili  usavršeni  prenosni  sistemi,  a  ni  standardizovani  prijemnici,  ovaj  tek  otkriveni  medij  nije  bio  na  visokom  glasu, i smatran je za lošeg rođaka radija.  Ali,  razvoj  televizije  išao  je  progresivno.  Program  je,  poput  filma,  u  početku  ispunjavan  izveštajima  iz  svakodnevice:  sportska  događanja,  politički  skupovi,  krunisanje  Džordža  VI,  koncerti  klasične  muzike.  Logično  je  bilo  da  se  televizija  okrenula  ovakvim  događanjima,  s  obzirom  da  je  u  to  vreme  film  zauzimao  veoma  značajno  mesto,  posebno  klasični  Holivud  i  francuski poetski realizam. Ovakvi programi za televiziju su bili jeftini za produkciju, a aktuelniji  od filma.  U  to  vreme,  u  Engleskoj  monopol  nad  radijom  i  televizijom  držao  je  BBC,  koji  je  postao  1926.  godine nacionalna korporacija, dok je u Nemačkoj i Sovjetskom Savezu državna kontrola bila još  veća.  Podsetimo,  Televizija  je  u  Berlinu  prenosila  Olimpijadu  1936.  godine  pod  direktnom  kontrolom nacista, i smatra se da je  događaj pratilo preko 150.000 ljudi putem  TV prijemnika.  Tako su Nemci za vreme Drugog svetskog rata emitovali televizijski program u večernjim satima,  kao  podršku  svojim  osvajačkim  trupama,  dok  im  saveznici  nisu  uništili  predajnik  novembra  1943. godine.  U Engleskoj je potpuno bilo obustavljeno emitovanje programa za vreme Drugog svetskog rata,  da ne bi televizija bila meta nemačke avijacije, ali je odmah po završetku rata, firma Markoni  UK  razvila  sistem  prenosa  slike,  tako  da  je  BBC  juna  1946.  godine  ponovo  započela  redovno  emitovanje televizijskog programa. Ranih pedesetih godina, broj gledalaca bio je preko 600. 000.  Prva  pojava  televizije  kod  nas  vezuje  se  za  datum  održavanja  II  jesenjeg  sajma  na  Starom  sajmištu u Beogradu od 09. do 19. septembra 1938. godine. Poznata holandska firma iz oblasti  elektronike Philips izgradila je u okviru sajma paviljon u kome je bio smešten televizijski studio.  U toku dana, dva puta dnevno sniman je i emitovan program, u samim paviljonima i ekranima  postavljenim  na  otvorenom  prostoru.  „U  programu  su  učestvovali  glumci,  članovi  Narodnog  pozorišta i Dramske grupe radio Beograda: Marica Popović, Jovan Gec, Blaženka Katalinić, Viktor  Starčić, Žarko Cvejić i drugi. Prema pisanju Politike od 10. septembra 1938. godine u programu  su  učestvovali  i  pevači,  ali  nisu  navedena  njihova  imena.  Tog  dana,  u  15,00  časova,  održana  je  prva prezentacija televizije namenjena novinarima.”17  Drugi svetski rat će onemogućiti eksperimentalni razvoj Philipsove televizije, pa će tek za vreme  proslave  stogodišnjice  rođenja  Nikole  Tesle,  od  7.  do  10.  jula  1956.  godine  u  Beogradu  u  prostorijama  Tehničke  visoke  škole  (danas  Elektrotehnički  fakultet),  u  okviru  izložbe  radio‐ amatera,  grupa  entuzijasta  i  tehničara  dali  su  svoj  doprinos  privremenom  pokretanju  televizijskog  programa.  Značajno  je  istaći  da  je  veći  deo  opreme  proizveden  u  domaćim  fabrikama a samo je Jugoelektro uvezao Simensove predajnike. „Sa beogradskog sajma Televizija  Beograd  emituje  svoj  prvi  program  od  23.  avgusta  1958.  godine.  Emitovan  je  i  prvi  televizijski  dnevnik, a pet dana kasnije, 28. avgusta, i prva originalna televizijska drama. Televizija Ljubljana                                                               
17 Velimir, Dejanović, Vreme bez slike, Televizija Beograd, 2004., str. 100 

57   

počinje  redovno  emitovanje  eksperimentalnog  programa  11.  oktobra  1958.  godine.  Zajednički  program sva tri naša tadašnja studija počeo je 28. novembra 1958., uoči Dana Republike.”18  Televizija je tako, neslućenom brzinom, započela svoj razvoj, da bi danas dostigla takav nivo da  ne možemo zamisliti ni jednu kuću a da nema televizijski prijemnik. Naravno, za svojih pedeset  godina najburnijeg razvoja (od 1950‐2000.godine), ona je stalno usavršavala sisteme snimanja i  slanja signala, kao i TV prijemnika, tako da danas kada govorimo o televiziji, pre svega mislimo  na  veoma  modernu,  savremenu,  tehnički  besprekornu  televiziju,  sa  kristalno  jasnom  slikom,  stereo zvukom, ovovremenu i sveprisutnu.19 

3.2 PODELA TELEVIZIJE 
Najčešće kada pravimo o podelu televizije, onda prema izvoru finansiranja i funkciji koju obavlja  u radio‐difuznom prostoru, postoji globalna podela na:    a) javni televizijski servis   b) komercijalna televizija 

3.2.1 Javni servis 
Javni  servis  se  prvi  put  spominje  u  dokumentima  koji  podržavaju  uspostavljanje  BBC‐a,  1.  januara  1927.  godine.  Tada  se  na  BBC  gledalo  kao  na  javnu  korporaciju  koja  bi  služila  kao  poverenik nacionalnih interesa u emitovanju.  Najjednostavniji odgovor na pitanje šta javni servis glasi: javni servis, pre svega, treba da bude  produkt  javnosti,  odnosno  treba  da  postoji    zbog  javnosti.  Ta  ista  javnost  trebalo  bi  da  ga  finansira (pretplata) i ta ista javnost bi trebalo da kontroliše.  Načela  javnih  emitera  zasnovana  su  na  opštim  profesionalnim  standardima,  propisima  i  pravilima  Zakona  o  radiodifuziji,  te  aktima  koji  iz  njega  proizilaze.  Javni  emiteri  dužni  su  da  obezbede raznovrsne i izbalansirane radijske i televizijske programe, što važi i za sadržaje koji  se plasiraju putem Interneta, teleteksta i drugih postupaka širenja informacija. Programi moraju  da zadovoljavaju visoke etičke standarde i standarde kvaliteta medijskih žanrova u kojima se oni  iskazuju.   U  programima  javnih  emitera  zastupljeni  su  informativni,  obrazovni,  dokumentarni,  kulturni,  religijski,  zabavni,  sportski  i  dječji  sadržaji.  Javni  servisi  samostalno  ili  njihove  zajedničke  produkcije,  trebalo  bi  da  budu  kreativni  stub  svih  oblika  produkcije  najvišeg  kvaliteta.  Oni  su,  takođe,  obavezni  da  podstiču  razvoj  domaćeg  stvaralaštva  i  domaće  produkcije  u  svijetu  i  na  lokalnim nivoima.                                                                
18 Ibid., str.146  19 Oširnije pogledati: Televizijska reklma, uvodni deo, M. Babić, Cekom books, N. Sad, 2007. 

58   

3.2.2 Komercijalna televizija   
Televizijska produkcija širom je otvorila vrata oglašivačima, reklamama, propagandi. Pritisak za  osnivanje  televizija  koje  ne  bi  morale  robovati  pravilima  i  koje  bi  se  finansirale  prodajom  vlastitog  programa,  odnosno  reklamom  bio  je  ogroman.  Duh  iz  lampe  pušten  je  1955.  godine  stvaranjem  Nezavisne  televizije  (ITV),  komercijalnog  kanala  koji  su  finansirale  reklamne  agencije. U Americi je komercijalna obaveza bila doslovno jedina odrednica, a američka filozofija  podređena isključivo tržištu.  

3.2.2.1 Pojam komercijalne televizije  
Komercijalna  televizija  je  „televizija  koja  svoje  određeno  programsko  vreme  ili  određeni  kanal  ustupa  korisnicima  uz  adekvatnu  materijalnu  nadoknadu.  Korisnici  kanala  plaćaju  televiziji  da  bi,  na  primer,  reklamirali  određene  proizvode,  propagirali  svoju  delatnost  ili  svoja  politička  ubeđenja,  itd.  Drugi  oblik  komercijalnog  odnosa  televizije  i  korisnika  jeste  sponzorisanje  određenih emisija. Sredstva dobijena zakupom kanala ili sponzorstvom, komercijalna televizija  troši  na  svoje  izdržavanje,  a  deo  sredstava  koristi  za  finansiranje  drugih  nekomercijalnih  programa i istraživanja u oblasti sopstvenog razvoja.“20  „Komercijalna  televizija  predstavlja  onaj  vid  televizije  koja  izvore  finansiranja  svoje  delatnosti  nalazi u emitovanju reklamnih poruka putem emitovanja spotova, sponzorisanja, iznajmljivanja  vremena  i  drugim  vidovima  oglašavanja  pre  svega  privrednih  organizacija  koje  na  ovaj  način  promovišu svoje proizvode i usluge.“21   Time komercijalna televizija osim što ima jasne karakteristike televizijske delatnosti i medija u  cjelini, zalazi  i u sferu privredne delatnosti postajući specifični prodavači robe i usluga  drugih  vidova delatnosti.  

3.2.3 Funkcije javne radiotelevizije 
Javna radiotelevizija (državna, centralna, nacionalna) postoji danas u svim evropskim zemljama.  Javan  (lat.  publicus;  neskriven,  poznat,  koji  je  dostupan  svakom,  namenjen  svima,  može  mu  pristupiti  i  prisustvovati  svako)  i  pluralistički  sistem  radiodifuzije  treba  da  je  otvoren  za  sve  sektore društva i relevantne opcije i još je uvek najveći i najuticajniji od svih masovnih medija.   Javni radiodifuzni servis je javno dobro i on posreduje javne interese društva, odnosno interese  koje  određuju  i  prihvataju  njegovi  članovi.  “Javna  televizija  je  poslednji  bastion  istine  i  kreativnosti“  navodi poznati istraživač medija B. Bregant i dodaje da „samo javna radiodifuzija  štiti od diktata novca“22. Mnogi ljudi gledaju na javnu radioteleviziju, ne samo kao na odupiranje  silama tržišta nego i kao na sistem koji izražava njihov pogled, odnosno, kako bi društvo trebalo  da  bude  regulisano.  Na  temu  o  funkciji  javnog  RTV  servisa  izdvajamo  i  mišljenje  Majkla  Stivensona,  direktora  dokumentarnog  i  obrazovnog  programa  BBC,  koji  ističe  da  je  BBC  kao  javni  RTV  servis  jedan  od  faktora  "stvaranja  javne  vrednosti  .....  i  društva  znanja  (knowledge                                                               
20 Leksikon filmskih i televizijskih pojmova, Univerzitet umetnosti u Srbiji,  Naučna knjiga, Beograd 1993. str. 855‐856.   21 Peković, mr Goran,  Menadžment komercijalne televizije, Grafopan, 1995, str. 27.  22 Boris Bregant, Kvalitet i samoregulisanje, u: Aktuelno o medijima, evropska iskustva, Novi Sad, Centar RTS za istraživanje javnog mnenja,  programa i auditorijuma, 2002, str. 17. 

59   

  društvena  kohezija. evropska  iskustva.society)".  nove  nacionalne  mreže  sa  različitim  specijalizovanim  programskim sadržajima. nacionalne radiodifuzije sa nekomercijalnim programima državnog i lokalnog nivoa. 1992.  Prosečna  razlika  imeđu  gledanosti  javnog  TV  kanala  i  ukupne  gledanosti  televizije  je  samo  7%24. Media in transition ‐ Independens & the Future of Television. Džefri Čester (Jeffry Chester) i Ketrin Montgomeri (Kathryn Montgomery)25 ukazuju  na  to  da  se  od  savremenih  medija  očekuje  da  budu  univerzalni  servis  sa  sve  tri  vrste  informacija  i  usluga  (bazične  usluge.  za  razliku  od  komercijanih  RTV  kuća  koje  nisu  javni  servisi  i  čiji  je  osnovni  cilj  stvaranje viša vrednosti za akcionare23. pre svega  – stil.  zatim  da  zadrže  status  javne. New York. Osnovno je da se rad javnih radiotelevizijskih  preduzeća temelji na  misiji koju imaju u svojoj zemlji.  programi i za manjine i za većine. neophodno je da se jasno definiše bazična  misija javnog RTV servisa. u: Aktuelno o medijima. kulture i tradicije. kao i na činjenicu da se od 70‐tih godina  prošlog veka naglo povećao broj medijskih operatera.  Za  svaku  modernu  državu  važna  su  četiri  faktora:  demokratija. S obzirom na ovo.  24 Pokazalo se da povećana konkurencija kablovske i satelitske televizije. a koja je sadržana u sledećem:    • • • • • • dostupan izbor emisija najvišeg kvaliteta svim građanima.  političke  informacije).  javne  vesti. Novi Sad:  Centar RTS‐RTNS za istraživanje javnog mnenja. govor i sadržaj.  2002).   25 Jeffry Chester i Kathryn Montgomery. u suštini ostane bez samo oko ‐ 10% svojih gledalaca.  učestvovanje u permanentnom obrazovanju. Sveska br. a sve više i digitalne. te da  razvijaju  alternativne  programe. 7.  kulturna  raznovrsnost i medijski pluralizam.  Prema  ispitivanju  praćenosti  javnih  RTV  servisa  u  22  evropske  zemlje  i  131  glavne  javne  TV  stanice  i  komercijalna  kanala  (mart.  doprinos demokratskim procesima. programa i auditorijuma.    Brojna  istraživanja  auditorijuma  pokazuju  da  gledaoci  u  Evropi  u  svoj  repertoar  radijskog  i  televizijskog  programa  danas  najčešće  uvršćuju  upravo  repertoar  koji  daju  javne  radio‐ televizije. NVR Reports. 7/2005. str.  60    . ali je utvrđeno da javna RTV koja tokom izvesnog broja godina izgubi 33% na ukupnoj  gledanosti.    Pri tome je ono što odlikuje nacionalnu radioteleviziju i razlukuje je od komercijalnih.  Programi  javne  radiodifuzije  treba  da  insistiraju  na  svojoj  društvenoj  ulozi  stvaranja  javne  vrednosti i da predstavljaju standarde za celu ovu industriju.  kulturna raznovrsnost i pluralizam informacija.  93%  stanovnika  prati  programe  svoje  nacionalne  RTV  stanice.  sa  umnožavanjem  kanala  opada  i  broj  njihove  publike.  potvrđivanju evropskih vrednosti. bitno ne ugrožava rejtnig javnog servisa.  za ukupno  radijsko i televizijsko                                                                23 Prema: O obrazovnoj funkciji evropskog javnog TV servisa u svetlu novih tehnoloških mogućnosti.  Doduše.

  u  skladu  sa  propozicija  EU.  odnosno  digitalna  transmisija  na  različitim emisionim platformama kao što su:  linearni: tradicionalni radio i televizija.  produkcija  primerenog i kvalitetnog programa za decu kao i za manjine.  Sadašnja  analogna  transimisija  biće  postepeno  ugašena  u  godinama  koje  slede.  Omogućeni  su  različiti  sistemi  prenosa  medijskih  sadržaja.  javni  informativni  servis  je  jedan  od  ključnih  integrativnih  faktora  svakog modernog društva. itd.  Javni  RTV  servis  jedan  je  od  stubova  informatičkog  društva  i  stoga  je  nužno  da  on  izvuče  najveće  koristi  od  novih  medijskih  tehnologija.  prema  ovom  konceptu. oko čega se u Srbiji još uvek vodi debata.  Sociološki  gledano.  U  porastu  je  broj  radijskih  i  televizijskih  kanala  koji  se  emituju  u  digitalnoj  tehnologiji  a  vlasništvo  su  državnih  RTV  kompanija.  kada  digitalna  distribucija treba da dostigne 100%.  zemaljska  analogna  transmisija  treba  da  u  potpunosti  ustupi  mesto  digitalnoj  (u  Francuskoj  do  2007.  Kvalitet  programa.3 TEHNIČKO‐TEHNOLOŠKA MODERNIZACIJA JAVNIH SERVISA  Cilj svake javne RTV kompanije je da bude lider na medijskom tržištu svoje zemlje što je danas  ostvarivo  jedino  uz  maksimalne  napore  da  se  i  u  tehničko‐tehnološkoj  sferi  program  inovira.  usvojila  je  novi  koncept  koji  je  baziran  na  "promovisanju  ljudskih  prava  i  demokratije.  prenos preko uskopojasnog Interneta. tj.  koja  je  poslednjih  godina  intenzivirala  svoj  rad  na  uobličavanju  strategije  kompanije  kao  javnog  servisa.  poverenju  i  podržavanju  nacionalnih  manjina".  podržavanju  nacionalne  kulture.  prema  najavama. davno su prihvaćeni u  većini  evropskih  zemalja.  dostupnosti  svakome.   Moguće je i korišćenje digitalnog telefona ili emisionih veza (broadcasting connentions) da bi se  došlo  do  primaoca  koji  poseduje  prijemni  uređaj  –  pokretni  TV  aparat.  prenos na na ručni uređaj (korisniku "na ruke".  promovisanje  opšteg  znanja.  Vlade  ekonomski  najrazvijenijih  zemalja  brzo  i  intenzivno  ulažu  u  nove  medijske  tehnologije  koje  proširuju  potencijal  njihovih  RTV  servisa.  prenos  preko  širokopojasnog  Interneta  (broadband  internet)  koji  pruža  mogućnost  priključivanja na Interent bez modema.tržište.  budući  da  su  nove  tehnologije  imperativ  opstanka  i  razvoja  nacionalnih  RTV  servisa.  u  Švedskoj  2006‐2008.  godine.  ogleda  se  kroz  raznovrsnost.  Norveška  javna  RTV  NRK  1.  Stalno  tehničko  unapređivanje  programa  i  pružanje  najkvalitetnijeg  signala  ujedno  je  i  jedna  od  odrednica  i  zadataka  javnog  servisa  u  svim  sredinama.  na  primer.  mobilni  telefon  ili  61    .  nelinearni: interaktivni i usavršeni radio i televizija. na mobilne telefone.).  opštu  dopadljivost.   Zahtevi prema javnom servisu. bez telefonske veze. plejere).  negovanje  nacionalnog  jezika.  Tako.   3.  u  Norveškoj  do  2008.

   27 Televizija je postala serija uzajamno povezanih aktivnosti.  sajtovi  javnih  RTV  servisa  (prema  analizi  EBU‐a)  spadaju  među  najpopularnije  i  najposećenije. zbog različitih sadržaja  koje tretiraju.  na  globalnom  planu. povezan je sa novim telekomunikacionim kompanijama.  Veći  i  bogatiji  RTV  servisi  danas  posluju  na  nekoliko  različitih  planova:  kroz  radio  i  televiziju. Američki medijski konglomerat NEWS INTERNATIONAL ima interese u filmskoj  industriji. DVD‐diskovima i u vidu knjiga27. zbog različite tehnologije koju primenjuju i  zbog različitog obima zahvata koji je potreban za njihovu realizaciju.                                                                26 Projekat DVB – Digital video broadcasting. kao i na objedinjavanje više različitih načina transmisije programa.  od  čega  se  ona  sastoji  u  pravljenje  televizijskog  programa  i  multimedijalnih  sadržaja. poželjno je da utvrdimo postoje li manje celine ili delovi  iz kojih se ona sastoji.  kao  i  preko  brojnih  posebnih  i  namenskih  Internet  servisa  koji  su  produžetak i dopuna redovnih programskih aktivnosti većine državnih RTV kompanija. odnosno među sajtove kojima se najviše veruje u Evropi i svetu.   Javni  RTV  servisi  angažovani  su  da  preko  mreže  Interneta  pružaju  svoje  usluge  kao  medijski  produžetak  njihovog  programa.4 ORGANIZACIONO­PRODUKCIONE FAZE TELEVIZIJE  Ovdje  je  reč  o  pokretanju  televizijske  produkcije  pa  je  potrebno  da  odredimo. zbog različite tehnologije koju primenjuju i  zbog različitog obima zahvata koji je potreban za njihovu realizaciju. zbog različitih sadržaja  koje tretiraju.  svaka  pojedinačna  emisija  ili  serija  imaju  svoje  specifičnosti. Kako se  pokazalo.  Kada analiziramo bilo koju organizaciju. koji je pokrenula Evropska radiodifuzna unija (EBU) usmeren je na standardizovanje digitalnog  emitovanja i nove načine isporuke medijskih sadržaja.  da  načelan  TV  program  ne  postoji.  Programi  ovih  mreža  (posebno  dokumentarni  i  obrazovni) prodaju se takođe i na licenciranim CD‐romima.plejer26. ili korake u procesu koji logično slede  jedan iza drugoga.  Sve  je  učestalija  mogućnost  praćenja  programa.  Naravno.  kako  funkcioniše  u  proizvodnji  televizijskog  programa  i  multimedijalnih  sadržaja. pri čemu je kriterijum njihovog izbora – značajnost a ne masovna  dopadljivost.  razne  softvere.  Internet.  Na  svojim  sajtovima. satelitskom emitovanju. da odredimo funkcionalne celine.  da  načelan  TV  program  ne  postoji. a razvio je i menadžment  pretplate.  Naravno.        II DEO  3. novinama i izdavaštvu.  delom  ili  u  potpunosti  putem  Interneta  "uživo"28.  u  multimedijskoj  i  interaktivnoj  formi  donose osnovne informacije.  28 Brojni redovni radijski programi koje emituju državne RTV kompanije delom ili integralno mogu da se prate putem interneta.  štampu.  Ovde  je  reč  o  video  produkciji. kako bi smo bolje utvrdili strukturu i uzajamno dejstvo delova i celine.  gde  ćemo  na  globalnom  planu  ustanoviti  i  odrediti  od  čega  se  ona  sastoji.  svaka  pojedinačna  emisija  ili  serija  imaju  svoje  specifičnosti.  62    .

Ali,  kada  jednom  savladamo  celinu  produkcionog  procesa  i  budemo  u  stanju  da  uočimo  bitne  zajedničke karakteristike, što važe za najveći broj produkcija, bez obzira na njihove specifičnosti,  moći ćemo da se posvetimo analizi atipičnosti i strukturalnih produkcionih razlika značajnih za  svaki pojedinačni program.  Tako, kada je reč o video produkciji, najčešće je proučavamo kroz četiri faze:  1. predpripremu‐izbor projekta i tima,  2. pripremu‐postavljanje grubih elemenata,  3. produkciji‐snimanje i  4. postprodukciju‐montaža i obrada snimljenog materijala.  Ako suženo posmatramo, onda ovaj proces možemo podeliti na predprodukciju u šta ulaze prva  dva  aspekta,  te  produkciju  i  postprodukciju.  Međutim,  kako  je  segment  predpripreme  veoma  važan  sa  aspekta  izbora  projekta  i  formiranja  ekipe  za  realizaciju  programa,  onda  ćemo  ga  detaljno proučavati.  Svaki produkcioni proces ima niz sukscesivnih ili simultanih segmenata, faza produkcije koje je  neminovno proći da bi se od ideje o proizvodu došlo do realizacije. Kod različitih proizvoda broj  tih faza je različit i zavisi od tehnologije i načina organizacije  što se primenjuju u pojedinačnoj  tehnologiji  proizvodnje.  Narednih  nekoliko  faza  pokriva  korake  produkcije  uključene  u  analizu  proizvodnje video sadržaja. 

3.4.1 Ciljevi produkcije 
Odmah  na  početku  svakog  projekta  moramo  da  identifikujemo  ciljeve  i  svrhu  produkcije.  Identifikacija misije i vizije našeg projekta omogućava da u ovoj fazi, poštujući intuiciju, precizno  odredimo koji program želimo da proizvedemo, šta je rezultat koji želimo da postignemo i koju  funkcija  on  treba  da  obavi.  Važno  je  da  u  određivanju  cilja  i  svrhe  budemo  što  konkretniji  i  najprostijim  rečima  (pisanim  putem)  saopštimo  kakav  zadatak  postavljamo  pred  sebe  i  ostale  učesnike u procesu i konačno šta pred publiku hoćemo da iznesemo.  Na  primer,  da  li  želimo  da  proizvedemo  zabavni  program  takmičarskog  tipa  sa  širokom  distribucijom  kartica  za  LOTO,  koji  bi  u  razvijenoj  fazi  trebalo  da  na  teritoriji  Srbije  gleda  350  000 hiljada domaćinstava, i time ostvarimo prodaju od najmanje 10 000 LOTO kartica, ili želimo  da napravimo zabavno muzički program za mlade, na bazi top liste, za koju će se glasati SMS‐om,  a koji ima veću gledanost nego konkurentski programi, zahvaljujući tome što imamo bolji izbor  spotova,  brži  pristup  novim  muzičkim  žanrovima  i  savremeniji  SMS  softver,  što  pomaže  da  gledaoci lakše biraju. Možda hoćemo da napravimo emisiju za ribolovce ili snow bordere, koju bi  finansirali  proizvodjači  pecaroške  i  snow  board  opreme.  Ili  nasuprot,  hoćemo  da  napravimo  seriju potresnih emisija o životu izbeglica ostalih bez svojih domova u prethodnim događajima  tako da izvršimo pritisak na javnost da se više angažuje na ovom problemu.  Da bi smo bili profesionalno iskreni, moramo priznati da je primarni cilj većine emitera  da što  duže zadrže interes što većeg broja  gledalaca, kako bi imali veći auditorijum i samim time visok  rejting  za  privlačenje  komercijalnih  sponzora  radi  prodaje  reklamnog  vremena,  pomoću  koga 

63   

agencije  i  reklamni  stručnjaci  različitim,  manje  ili  više  moralnim  metodama,  informišu  mas‐ auditorijum  o  proizvodima  i  stvaraju  kod  publike  potrebu,  pa  i  naviku  za  konzumiranjem  kupovinom.  Slično  je  i  sa  robom  na  tržištu  političkih  i  drugih  kncepata  i  ideja.  Uticajne  grupe,  stranke  i  pojedinci  se  trude  da  TV  program  iskoriste  za  ostvarivanje  svojih  ciljeva,  koriste  televiziju  kao  masmedijum  za  širenje  svojih  koncepata,  lobiranje,  ubeđivanje  publike  u  svoje  ideje  i  stvaranje  prednosti  u  odnosu  na  konkurenciju,  često  i  veoma  grubim  pa  i  nemoralnim  metodama.  Nekada  je  među  televizijskim  ljudima  kružio  vic  o  tome  da  je  TV  program  pauza  između dva bloka vesti. A nedavno je direktor francuskog Kanal­a 5 izjavio da je program postao  pauza između dve kokakoline reklame.  Naročito  su  moćne,  pa  i  razorne,  direktne  poruke  koje  ovaj  medij  sa  sobom  nosi.  Recimo,  postojanje dnevnika nam govori, bez obzira kako će neki događaji u njemu biti tretirani, da smo  svakodnebno izloženi zavisnim informacijama. Dnevnik nam implicitno u kuću donosi stvarnost  onakvu kakvu žele da nam je plasiraju njegovi urednici.  Ovakav trend je naročito izražen kod komercijalnih emitera koji se bore za profit i opstanak na  veoma grubom trzištu na kome je sve veći broj programa što pretenduju na istu publiku, bilo da  su  u  pitanju  satelitske  stanice,  zemaljske  mreže  i  kablovski  sistemi  ili  lokalni  programi.  Iako  televizije, koje su javni servisi, finansirane su iz prihoda koji se ubiraju od građana, trebalo bi da  budu maksimalno rasterećeni ovih komercijalnih ili propagandnih ciljeva, što nije uvek slučaj. U  našim okolnostima za to ćemo se još dugo boriti.  Ukoliko bi se program sastojao samo od komercijalnih ili propagandnih sadržaja ubrzo bi postao  neglediv  i  neatraktivan  za  najveći  broj  publike,  pa  TV  ipak  mora  da  ima  i  neke  druge  ciljeve  i  kvalitete i da se dovijanjem probija među ovim čvrstim utilitarnim ograničenjima. Otuda većina  produkcija  imaju  više  od  jednog  cilja.  Kada  postignu  održivost  na  komercijalnom  nivou,  producenti se trude da programu obezbede i neki drugi kvalitet. 

3.4.2 Analiza ciljne publike 
Sociolozi za potrebe analize društvenih interakcija koriste pojam ciljne javnosti delimično sličan  sa  pojmom  ciljna  grupa  u  marketingu  (termin  potiče  od  J.  Habermas‐a  The  Theory  of  Communicative Action). Tako na primer razlikujemo:   1. široka javnost,   2. stručnu javnost,   3. sportska javnost,   4. spoljnja i unutrašnja javnost,   5. bankarska javnost, itd.    Kao što vidimo, reč je o nizu termina za funkcionalnu definiciju manjih ili većih socijalnih grupa  koje imaju nešto zajedničko, a do kojih se da dopreti, i na njih uticati  strukturisanim kanalom za  prenos informacija. Ovakve strukture imaju niz zajedničkih osobina, ponašanja i  interesa i tema,  pa  se  do  njih,  kroz  ove  kanale,  može  u  okvirima  tih  interesa  proslediti  oblikovana  informacija, 
64   

koja  razrađuje  neku  od  storija  sa  očekivanjem  da  će  interesovanje  i  stepen  razumevanja,  pa  samim time i uticaja i rakcije biti veći nego da smo tu istu informaciju publikovali nekim drugim  kanalom  u  neku  drugu  grupu.  Recimo,  bankari  će  rado  gledati  kratke  vesti  sa  berze,  ali  to  sportske navijače neće zainimati, ili fudbalsku javnost neće previše zanimati rezultati klizanja na  ledu. S druge strane, dečiju emisiju obično će gledati i bake i mame. Posmatrano na ovaj način  dobijamo veću stepen odredivosti grupa publike po pitanju interesovanja.   Karakteristike  publike  najčešće  određujemo  i  demografski,  što  naročito  utiče  na  tip  izbora  gledanog  programa:  satelitski,  nacionalni,  lokalni.  Na  različitim  tipovima  kanala  današnja  publika zadovoljava svoje različite potrebe. Na satelitskom kanalu sportska publika će, recimo,  gledati  rado  evropski  kup  šampiona  da  bi  mogla  da  uživa  i  da  se  kompetentnije  kladi,  na  nacionalnom kanalu će gledati derbi Zvezda­Partizan, a na lokanom aranđelovačkom takmičenje  ekipa u malom fudbalu ili školskih timova.  Ove  regionalne  demografske  varijacije  lako  se  vide  u  karakteristikama  lokalnih  programa  gledano odozgo na dole. Od satelita preko nacionalnih kanala, do lokalnih stanica koje lokalnim  slengom  pa  i  dijalektom  pred  publiku  iznose  stvari  od  čisto  lokalnog  interesa,  podržane  čisto  lokalnim  sponzorima.  Na  primer  lokalna  poslastičarnica  u  Lajkovcu  nema  potrebu  da  bude  sponzor  lige  šampiona,  ali  će  svakako  naći  interesa  da  podrži  takmičenje  škola  iz  okruženja  u  malom fudbalu.  Lokalni  pariski  kanal  će  recimo  imati  u  žiži  događaja  potpuno  novu  programsku  shemu  posvećenu nemirima u predgradima u kojima žive doseljenici, na nacionalnom kanalu ta tema će  biti tretirana kao ozbiljna  dvosatna emisija u kojoj učestvuju ministri aktualne vlade, opozicija,  sociolozi i predstavnici civilnog drustva, dok će na CNN‐u to biti samo udarna vest. Demografija  različito utiče na recepciju određenih tipova sadržaja. Generalno govoreći, naravno sa  mnogim  izuzecima,  programi  koji  tretiraju  recimo  seksualne  teme,  publika  koji  živi  u  severnim  protestantskim zemljama, gde je seksualna tematika rasterećenija  bivaju mnogo tolerantniji od  ljudi koji imaju ruralnu pozadinu i žive na jugu u islamskim ili drugim seksualno konzervativnim  sredinama,  gde  javno  prikazivanje  golog  tela,  pa  ni  govor  o  seksualnosti,  još  nisu  prestali  da  bivaju  tabu  tema.  Prema  svemu  ovom  producent  mora  da  zauzme  određeni  stav,  kako  bi  upravljao uspehom i učinkom programa.  Ali,  šta  ako  ne  proizvodimo  program  za  masovnu  distribuciju  ili  TV  emitovanje?  Uporedjujući  standardne televizijske programe i institucionalni video, koji uključuje korporacijski, sajamski i  trening  materijal,  ili  obrazovni  video,  uviđamo  da  i  ovi  žanrovi  moraju  imati  slično  pa  i  dublje  poznavanje  ciljane  javnosti,  kao  i  kulturne  i  demografske  karakteristike,  godine,  pol  i  obrazovanje  koje  utiču  na  produkcionu  formu  i  sadržaji  u  ovim  formama  producent,  režiser  i  scenarista  takođe  moraju  biti  svesni  potrebe  publike,  nivoa  znanja,    očekivanja  i  kapaciteta  prijemčivosti,  pa  u  odnosu  na  njih  prilagoditi  temu  i  strukturu  kroz  koju  izlažu  sadržaj.  Opšti  kulturni nivo i nivo obrazovanja su takođe povezani sa nivoom recepcije programa. Istraživanja  pokazuju  da,  generalno  govoreći,  što  je  više  ljudi  u  publici  bolje  obrazovano,  je  teže  vršiti  direktan propagandni uticaj na njih a povećana je i tolerancija u odnosu na razlike u stavovima.  Interesantno  je  da  je  potpuno  suprotno  kada  je  u  pitanju  odnos  prema  nasilju.  Zašto  je  poznavanje, demografskih, kulturoloških ili obrazovnih nivoa ciljne publike važno u artikulaciji  formalnih i strukturalno sadržinskih aspekata produkcije. 

65   

 Odlučimo se koje su to metode i sredstva i gde je akcenat u novoj produkciji.  3.4 Vrednost i cena  Odredimo osnovnu vrednost i prednost nove produkcije te pošaljimo sponzoru ili emiteru jasnu  i  uverljivu  sliku  o  njoj.  pa  je  zato  i  najuočljivije ogledalo stanja duha jedne sredine ili kulture. druga oprema.   • Utvrditi minimalne sličnosti i maksimalne razlike pomoću kojih ćemo obezbediti pažnju  publike.  bili  oni  štampani  ili  audio‐ vizualni. urednik ili reditelj u tom slučaju  radio ili još važnije.  periodu  tranzicije. moderna   scenografijia.  U  najnovijem  periodu. spustila se na najniže propagandističke grane i bila bitan faktor  tog sunovrata. Da  li je to bolji i aktuelniji scenario. pojmovne aparate i estetiku.  jer  sličan  program na neki način uvek postoji.   • Obavezno pogledati i analizirati šta to dobro i loše radi konkurencija.  troškove  i  zaradu. imaćemo i ograničenu budućnost na  TV.  pošto  se  produkcioni  stilovi  stalno  menjaju. sisteme vrednosti.  Televizija  je  najprisutnija. duhovitija rešenja. bez  obzira  kako  je  završena.  Najčešće  treba obratiti pažnju na sledeće:  • Šta  je  to  što  se  tokom  realizacije  programa  pokazalo  uspešnim  a  šta  što  je  kočilo  produkciju?  • Analizirati šta je producent.  jer  u  sebi  nosi  artizam  direktnog  prenosa. Ovo se nažalost ne odnosi  samo  na  televiziju. mestu i publici.  3.  Kratkoročne  programe  tako  koncipirati  da  čine  sastavni  deo  opšte  strategijske produkcije.3 Evaluacija ranijih produkcija  Bez strasti i predrasuda.  kulturni  progam.  Utvrdimo  vrednost  projekta.  teško  je  napraviti  ideološku  korekciju‐konverziju.  kao  i  druge  koristi  koje  66    .  kao  što  su  dečiji. novi talenti. postprodukcija obogaćena grafikom i drugačijim pristupom. Često se govori da publika guta sve što joj se da. bila je na veoma visokom nivou koji se mogao meriti  svetskim standardima. te doneti odluku kako ćemo sada raditi modifikovati program i  njegovu realizaciju. što je moguće objektivnije treba analizirati prethodnu produkciju. šta nije  radio?  Naravno.  • Proceniti  šta  je  to  u  šta  produkciono  treba  ulagati  na  duži  rok  i  da  li  finansijski  to  možemo  izneti.  zastupajući. pojmovno ga opremajući idejnim. paušalno. i iz današnjeg ugla  gledano.  masovnih  medija. Iako je i u  to  vreme  TV  imala  funkciju  učvršćivanja  socijalističke  vlasti  i  sistema  vrednosti. neko ko u našem  emisionim  i  produkcionom  okruženju  u  datom  žanru  radi  sličan  program. U vremenu  socijalizma kod nas je televizija  bila zasnovana na konceptu prosvećenog socijalističko­apsolutističkog morala.  Uvek  ima  novih  pitanja  i  zahteva  koji  nisu  potpuno  isto  definisani:  predprodukcijske  i  produkcijske  razlike  između  uspešnog  i  neuspešnog  programa.4.4.Ako konstantno potcenjujemo publiku i imamo predrasude.  u  mnogim  marginalnim  žanrovima.  kasnije  u  godinama moralnog sunovrata.  muzički.  moramo  uočiti  razlike  u  vremenu.  već  na  ukupan  kompleks. moralnim i estetskim aparatom sposobnim da  parališe kako zdrav razum tako i emocije.  obrazovni.

 ili se moraju  emitovati na više stanica u više termina?   4.  U  ovom  slučaju.  mnogo  je  uspešnija  nego  produkcija  koja  ima  veću  gledanost. politička.  Recimo. ne zato što imaju malu publiku.  marketinškom  kampanjom  mladima  nudimo  sportsku  opremu.   b.  recimo  DVD  u  slučaju  obrazovnog  programa. veća je i moć marketinga da privuče više sponzora. gde i kada. kao što je očekivani uticaj na opštu atmosferu.  Ako  koštanje  prevaziđe  zaradu.  c. duhovna. u  koje vreme.  a  ona  opet  zavisi  od  poznavanja  cena  na  tržištu. moramo znati:  a. Uvek treba predvideti koji deo rizika postoji i na koga  se odnosi.  možemo  pokriti  produkcione troškove i steći dobit?  Generalno gledano.    Da  li  prodajom  medija. produkcioni troškovi mogu vratiti.  Veština  prikupljanja  sredstava  za  projekat  počinje  od  sposobnosti  producenta  da  proceni  produkcioni  budžet  i  izradi  preliminarni  predračun. elan i  moral.  Ali  moramo uzeti u obzir  i druge kriterijume. koliko puta prikazujemo program?  3.  Podsetićemo:   67    . već zato što imaju pogrešnu publiku.  onda  imamo  problem!  U  komercijalnoj  televiziji  povraćaj  investicije  je  generalno  forma  uvećane  prodaje  i  profita.  ali  manji  broj  mladih  ljudi  zainteresovanih  za  taj  proizvod.  veštine  ugovaranja  i  naravno  spretnosti  producenta  da  angažovanjem  minimalnih  ljudskih i tehničkih kapaciteta postigne maksimalan efekat.  emiter  i  sponzor  će  tražiti  svoj  deo  za  sopstveno  angažovanje  u  produkciji.  procentualno  vezanu  za  ovu  ciljnu  grupu.donosi  program. što je veća publika.5 Razvoj scenarija i produkcionih propozicija  Postoji  nekoliko  faza  od  osnovne  ideje  do  glavnog  scenarija.  moramo  se  precizno  dogovoriti  o  raspodeli  eventualne  dobiti  pod  uslovima da se uložena investicija isplati. U isto  vreme.  Da li se jednim emitovanjem programa. Da bi smo ovo ustanovili.  Ideje  koje  nudimo  kreću  se  u  dva  pravca: sadržaj radnje koja će biti realizovana u produkciji  i kalkulacija (budžet).  i  oni  investiraju  i  rizikuju  i  to  ne  mali  iznos.  3.  Mnogo  programa  je  propalo.  Da bi proces pregovaranja sa sponzorima i emiterom bio uspešan moramo sebi da postavimo niz  pitanja:     1. ili javna korist izvedena iz prikazivanja programa.    Kada    pokrijemo  cenu  koštanja  proizvodnje  programa.  produkcija  koja  ima  veću  publiku.  Naravno.  Uvek  u  razvoju  programa  brinemo  o  vraćanju  investicije:  potencijalna  vrednost  produkcije  za  marketing  mora  biti  balansirana  sa  koštanjem  projekta  i  realnom  prezentacijom  projekta  sponzorima  i  finansijerima.4. Koja i koliko je brojna naša publika?  2.  prosti  brojevi  nam  ne  otkrivaju  pravu  istinu.

produkcione propozicije projekta koje govore o suštinskim prednostima.  3. predračun troškova i nacrt budžeta koji govori o raspodeli eventualne dobiti.   tritment  je  funkcionalna  proširena  razrada  sinopsisa  koja  i  profesionalcu  i  laiku  daje  bitne informacije o sadržaju programa.  ma  o  koliko  jednostavnom  projektu  se  radilo..   5. načinu produkcije. U dramskoj produkcji. Dokument u kome je scenario. predlog projekta (programa). da  se ekipa i glumci ne bi zbunili.  68    . sponzora i emitera da projekat kompletiramo sa sledećim dokumentima:    1.  u  mnogim  situacijama  promene  se  dešavaju  i  tokom  samog  snimanja  pa  i  montaže. ne samo  podeljen na scene i sekvence. Na dorađivanje scenarija utiče i to da se u  toj fazi obavlja veliki broj kontakta sa raznim osobama koje iz različitih uglova sagledavaju temu. koji su sastavni deo sinopsis ili tritmenta.     I  ovde  moramo  da  ponovimo  veoma  važno  pravilo:  produkcija  je  veština  timskog  rada.   2.• • • sinopsis je najkraći kompletan opis zamišljenog programa.  zato  nikada  ne  treba  ući  u  dublje  produkcione  faze  bez  sinopsosa  i  scenarija. ali se razmatraju i sve  alternativne ideje   do kojih se u procesu rada dolazi. nivo realizacije i elementima koji se odnose na emitovanje.  koja  uključuje  dijaloge  i  sve  druge  bitne  sadržinske faktore.  po  izradi  finalne  verzije  scenarija  reditelj  sa  pomoćnikom i ostalim autorima piše i knjigu snimanja. Ipak i ova verzija ne  mora  biti  finalna.   6. uz pomoć mašte i veštine profesionalnog scenarističkog tima koga je u  ovoj  fazi  producent  angažovao.  U  zavisnosti  od  vrste  produkcije  i  žanra. pismeni predlog timova.  Zadnja  verzija  scenarija  mora biti prihvatljiva.    Kada  je  predlog  programa  odobren  potreban  je  potpuni  scenario.  pre  svega  za  investitora.  Analizom mnogih faktora. ili podsetnik za kostim i scenu. svaka se nova verzija  scenarija štampa  na papiru druge boje. nego je i detaljno raskadriran.  Prva verzija scenarija obično doživi još mnogo izmena.   scenario  je  detaljna  umetnička  razrada. U ovoj fazi se još jednom  redefinše i fino podešava odnos prema ciljnoj publici.  U  ovoj  fazi  sva  ranija  istraživanja idu na proveru i procenu po raznim osnovama a onda i na odlučivanje o investiciji  kod svih onih kojima ih je producent ponudio.  dolazi  se  do  konačne  verzije  scenarija.  pa producent sve te sugestije i utiske  na neki način prenosi scenaristi.   4. a u knjizi su uneseni i drugi elementi  za ealizaciju: tehnički i kreativni podaci. Ponekad knjiga snimanja sadrži i i skice sa pozicijama  kamere i svetla. ali i za finansijere i emitera.  Posebno  je  važno  za  sve  učesnike  u  produkciji. siže radnje. i naročito reditelja i glumce. vrsti i obimu publike na koju se odnose. za producenta i reditelja. finansijera.

zadaci. resursi.  odnosno  pripremi  producent  radi  na  izradi  plana  projekta. a između faza postoji prekretnica (od  koje  suštinski  zavisi  napredak  projekta).   d. tehničkih i  finansijskih parametara. Svaka faza je zaokružena celina.   5.  Ti  potezi. zaokružene celine. izneti ideju projekta.  odnosno  kadrovima.  U fazi razvoja ili predprodukcije neophodno je:  a.  bilo  da  je  ona  kompletan  gantogram (detaljni plan ‐ sistem povezanih i uslovljenih faza u formi tabele) ili da je neki njegov  izvod. troškovi     3. rokovi.  i  tako  dolazi  do  sledećih faza:   1. Plan se izrađuje u nekoliko nivoa preciznosti kao:  1. angažovati scenaristu ili tim i dovršiti scenario.  Zaokruženost  faze  se  ogleda  u  tome  što  se  većina  elemenata  u  okviru  jedne  faze  vremenski  i  međusobno  može  pomerati  bez  veće  štete  po  projekat. tehnološki i kadrovski logične.    3. propozicije projekta.  faze.  Uvek  su  horizontalno  u  kolumnama  istaknuti  rokovi.     U  daljem  radu.  a  vertikalno  u  redovima  zadaci  ili  resursi.  plan  po  zadacima.6. Generalni plan projekta produkcije (glavne faze zbog lakog uvida)   69    . napisati sinopsis i tritment. ali je to između faza nemoguće.   b.  predstavljaju  organizaciono.4. izrada dekora i kostima). izrađuje i story­ board.   Zato je potrebno završiti sve ključne elemente u okviru jedne faze da  bi se moglo ući u sledeću. pa i u toku rada na scenariju.Za neke oblike produkcije se po knjizi snimanja. crtana verzija scenarija sa tačnim izgledom svakog kadra. U svakom  slučaju one su u tesnoj i složenoj funkcionalnoj međuzavisnosti po nizu sadržinskih.6 Produkcioni plan i zadaci  Svaka  produkcija  je  skup  međusobnozavisnih  poteza. plan produkcije  2. koje mogu biti sukscesivne (u  vremenu slede jedna drugoj ) ali mogu biti i paralelni (npr.  Grafički  prikaz  plana  produkcije  omogućuje  brz i jednostavan uvid u projekat.   c.  4. ilustrovana.1 Plan produkcije  Palan  produkcije  se  grafički  najpreglednije  prikazuje  u  formi  tabele.   3.4.

  glumačke probe. kako filmskih. najpoznatija od njih je mowie magic.  Ostaje  samo  da  se  unese  razradu  scenarija.4. Dobar i iskusan producent  ume da osmisli. štampanje radnih  lista i planova. nameštanje rasvete. većine značajnih studija  kako u Americi tako i u Evropi.  Svako  probijanje  plana  znači  i  probijanje  budžeta. Za  upoznavanje  sa  planom  zadužen  je  sektor  organizacije  i  produkcije.4. Razrađen je dotle da razlikuje  tipove i vrste projekata. proveru i dopunu plana. planiranje. Pomoću ovakvih programa administrativni  aspekt produkcije se lakše drži pod kontrolom. napravi i izvede realan moguć plan. To je odgovoran i sveobuhvatan posao.  Zato  se  razni  aspekti  plana  ističu  na  posebne  table  u  kancelarijama produkcije. Ovaj programski paket je  postao moćno i gotovo nezamenljivo sredstvo u radu producenta.  ili  uraditi  grubu  montažu.  koji  posle  svakog  radnog  dana saziva menadžere ostalih sektora. Moć producenta je u veštini kreiranja i realizacije  plana. dopuni. tako i TV. dnevni. isticanju i  podeli plana članovima ekipe.  Program  je  naravno  kalkulativan  (sam  računa  i  upozorava  na  preklapanja  )  i  nelinearan.  3.   b. Na ovaj način se plan deli na manje logične celine koje je  70    .  3. ali i tipove produkcije.  resursi  i  elementi  budžeta.  Promene plana izuzetno utiču na kvalitet projekta i atmosferu u ekipi. sistem softverskih paketa koji se sastoje od  alata za formatiranje i razradu scenarija.  Fleksibilnost  plana  podrazumeva  mogućnost  logičnih  i  unapred  predviđenih  promena  koje  najčešće  nastaju  zbog  vremenskih  uslova  ukoliko  se  radi  u  eksterijerima  ili  zbog  manjkavosti  tehnike i ljudskog faktora. sedmični i   c.  zato  je  ono  veoma  opasno. raelizaciju i sprovođenje  plana i budžeta.8 Zadaci  Zadaci  obuhvataju  sve  radnje  koje  je  potrebno  preduzeti  kako  bi  smo  ušli  u  realizaciju  produkcije.  može  se  menjati  i  dopunjavati. štampaju pojedini separati za svaki sektor i konačno za pojedince. štampanju.7 Softveri za vođenje projekta  Danas postoji niz veoma moćnih softverskih aplikacija za koncipiranje. mesečni.  projekat  teško  napreduje. zato što ume da pretpostavi kojim sve tokom  produkcioni odnosi mogu kretati. analizira i administrira urađeno i raspoređuje zadatke za  naredni dan ili nedelju.  Dobar producent dobro poznaje svoj projekat i resurse sa kojima raspolaže. Jednostavnim izborom vrste projekta i tipa produkcije producent  dobija najbolji uzorak plana i budžeta koji su prilagođeni vrsti produkcije koju trenutno realzuje.   Administrativno posmatrano sekretar produkcije se brine o izradi. Detaljni plan:   a. Kada ekipa ne zna dobro  plan. te tako pratiti realno stanje produkcije.  ili  napraviti  kostim.  ka  naprimer:  raskadrirati  scenario. te ume da napravi  čvrst  ali  dovoljno  fleksibilan  plan  koji  ne  osciluje  u  realizaciji  mnogo  u  odnosu  na  predviđeni  tempo  rada.2. praćenje realizacije i finansijsko poslovanje produkcije.

4. ta ideja će ostati samo ideja.  sekretarica.  studio. šofer  i  mnogobrojni  učesnici  u  projektu.  tehnički  resursi:  kamera.  a  pogotovu onaj gde je veliki broj učesnika od kojih svako ponaosob ima svoje uloge. montaža. Budžet započinje kao predračun. a timski su  povezani.  troškovi penzionog i socijalnog i sl.  analizirati  i  realizovati. obimu posla i rokovima. a onda se  po razradi projekta deli prema vrstama troškova: honorari.  Nijedan  poslovni  poduhvat  nije  bez  rokova. ukoliko ne možemo sakupiti novac za realizaciju.  plan  finansijskog  resursa.  neku  za  koju  smo  sigurni  da  će  nas  učiniti  poznatim.  Zato  se  trudimo  da  što  bolje razumemo troškove produkcije. organizator. Iz ovoga se vidi da su plan realizacije  i budžet  tesno i logično  povezani. Uvek se  prvo  postavlja  pitanje  cene  koštanja  produkcije  ponuđenog  scenarija. kraj zadatka.  3.  Zadaci  moraju  biti  jasni  i  konkretni  koji  podstiču  na  kreativnost.4.  PDV i sl.  71    .  sredstva  namenjena  izradi  kostima.  troškovi  sale  za  probu.  pomoćnik  i  asistenti  režije  čine  sektor  režije. a iz budžeta finansijski pomoćnik i računovođa.   c) vreme od sata do sata.  trošak.11 Troškovi produkcije  Iako  možda  imamo  odličnu  ideju  za  scenario. kostimograf.  3.  radionica  za  izradu  dekora. tehnika.  scenografije. prema zadacima.)   Posebno  važan  uvid  u  resurse  predstavlja  budžet. tada su nam šanse za uspeh  veće. Zato najčešće kažemo da su ti zadaci sekvecionalno naslonjeni i da imaju:    a) početak zadatka.10 Rokovi  Još  jedan  bitan  aspekt  produkcije  su  rokovi. a da dobru ideju realizujemo.   b) vreme od datuma do datuma. asistent. socijalno i penziono.  (prihoda  i  rashoda  projekta).  Sektor  čine  svi  ljudi  koji  pripadaju  jednoj  logičnoj  grupaciji  koja  obavlja  određeni  aspekt  posla  (recimo  reditelj. Finansijski resursi koji stoje na raspolaganju projektu prema budžetu: honorari  glumaca.  Zatim.  sektor  transporta  ili  rasvete.  Kadrovski  resursi  se  u  planu  prikazuju  po  sektorima:  sektor  kamere.9 Resursi  Pod resursima se podrazumevaju ljudski resursi: reditelj. Uvek  imajmo na umu da se ni jedna produkcijska kuća u neće upustiti u produkciju sve dok god nema  bar pokazatelje o tome koliko će sve to koštati. Zašto gubiti vreme smišljajući sjajne ideje. ako ne postoji šansa da se one realizuju.  sektor  režije. zakupi.lakše  uočiti.   3.  Producent  upravlja  i  jednim  i  drugim  neprekidnim  uvidom  u  oba  aspekta  koje  mu  pripremaju iz plana pomoćnik produkcije.4.

 scenario. Konstrukcija scengrafije  5. d. h.   video operateri. naročito kod kompleksnih produkcija. Preprodukcijski troškovi  2. Fizički elementi:  a. far. garderoba (probe).  72    . Pronalaženje lokacija za snimanje i putni troškovi  3.   grafika. Tehničko osoblje:  a. izraz “iznad crte” se obično odnosi na  izvođačke i produkcione elemente: talente.   scenografija. f.    Da bi se precizno izračunali troškovi treba ići i iznad i ispod crte i podeliti celu produkciju i 15  kategorija:  1. Produkcijski. dozvole za snimanje. Video kasete i presnimavanje video kaseta  8.Da bi se izračunali troškovi produkcije najpre se.  produkciona oprema. d.  tehničke  potrebe. e.   rasveta i scenska tehnika (kran.   II.  tehnika za snimanje: kamera sa opremom i tonska oprema. moraju  analizirati  scenario. administraciju opšte produkcione  troškove namenjene razvoju projekta. troškovi ekipe  9. i. c.  Ispod crte  Ispod crte se nalaze elementi podeljeni u dve velike grupe:     I.  Iznad crte: Iako je pomenuta “crta” često nejasno locirana.   šminka. doly)    transportni troškovi. Iznajmljivanje opreme  7. putne troškove. kontigenti itd. c. b. Iznajmljivanje studija  4. dnevnice ili honorare poreze i doprinose. scenski menadžer.  knjiga  snimanja.  ljudski  resursi  i  odeliti  u  kategorije  troškova. g.   studio i   montaža. pisce…  10. Osiguranja. Izdaci vezani za lokaciju snimanja  6.   inženjersko osoblje. Naknade za režišera. muziku. Troškovi kamermana  11.   audio operateri i   opšta radna snaga. e. Kad se misli na troškove može se primeniti i tradicionalni princip podele na troškove  iznad crte i ispod crte. b.

 a sa podacima  i obradom se manipuliše.  3. tehnika itd. Na primer. off­line montaža  13. promocije i postizanje publiciteta  14. Ovaj način prikazivanja cene često se koristi u pregovorima  sa  prikazivačima  i  oglašivačima. On­line. Na taj način on ima najbolji uvid u produkcioni budžet i stanje troškova na  projektu. a evropski indeksi variraju od područja do područja.13 Cene po vrsti troškova   Producent troškovima manipuliše najčešće po:   a) vrsti troška u produkcionom lancu (honorari.  73    . ako je 30 minuta produkcije koštalo 30 000 evra.  Emiteri  očekuju  određenu gledanost (rejting) projekta a oglasivači predviđeni učinak reklame. onda se  može ispostaviti nužnim da se ti troškovi i  opravdaju  ili  u  smislu  očekivanih  rezultata.  egzaktno  merenje  auditorijuma  po  strukturalnim  kriterijumima  gledanosti  i  drugih  elemenata  distribucije pažnje  je kod nas uvedeno nedavno i još uvek nije dovoljno egzaktno. zalihe i razni troškovi    3.14 Cena po jedinici trajanja   Troškovi po minutu se relativno lako računaju. Advertajzing. snimanje. Jednostavno se podeli ukupna cena produkcije sa  vremenom njenog trajanja. često u korist ovih ili onih političkih grupacija ili medijskih kuća.  cena po gledaocu se takođe lako računa.)   b) vremenu njihovog nastajanja (pripreme.  3.  3. onda je  cena koštanja po minutu 1 000 evra.  ali  za  potrebe rada sa investitorima ili emiterima uobličili su se i drugi modaliteti prikazivanja cene.12 Pristup troškovima   Kad se jednom utvrde troškovi produkcije. postprodukcija).4. Nažalost.  koje  je  jedna  od  osnovnih  briga  producenta  u  fazama  proizvodnje  programa. Istraživanje i fallow up  15.    Ovo je važno i zato što različiti troškovi imaju različite poreske osnovice i doprinose (penziono i  socijalno naprimer). cene se izražavaju u sekundama. tako što se podeli ukupna  cena produkcije sa brojem anticipiranog auditorijijuma.4.  a  naročito  kod  skupih  produkcija  kao  što su reklame ili zahtevna kompjuterska animacija. Tipična mera za oglašivače u Americi je  CPM.4. ili cena na hiljadu gledalaca.15 Cena po gledaocu   Ukoliko prikazivač ima dobar i ugledan rejting servis koji egzaktno precizno meri gledanost na  jednoj teritoriji (piplmetar).  U  slučaju  manjih  formi.  ili  u  smislu  efektivnosti  uloženog. Materijali.4.12.

 U svim tim varijantama producent mora misliti o povraćaju sredstava kroz  udeo  u  gledanosti.000  000  da  bi  napravili  i  emitovali   program i reklamu.  pevača.4.  komercijalne  od  sponzora  i  oglašivača.  a  pritom  smo  potrošili  1. ali o oni  koji deluju na trajni institucionalni imidž kompanije. Ovaj  primer  je  samo  načelan. kad se jednom naprave. Tako dolzimo do pitanja opravdanosti naše investicije u reklamiranje.  kamerman. Veoma je važno ko  je  reditelj.4.  TV. To je veoma važan aspekt u izboru saradnika.3. Ukratko.  koje  su  sve  češći  reklamni  klijenti  (banke. Nekomercijalne televizije se finansiraju  iz  javnog  novca  ili  pretplate. prodali smo 150 000 komada tog proizvoda i od toga smo  zaradili  10.  Nekada  producenti  iz  sopstvenih  izvora  (zarade)    finansiraju  delove  produkcije  u  nadi  da  će  postići  gledanost  i  ostvariti  prihod. producenti  moraju biti svesni da visoka gledanost i ugled programa ima značajne konsekvence na procese  marketinga  i  publiciteta.  turizam.  pa  samim  tim. koji poznaje  projekat i na osnovu ovih ili  onih delikatnih kriterijuma bira najbolje umetničke saradnike. Kod velikih produkcija pri izboru  glumaca  i  drugih  talenata  koji  se  pojavljuju  pred  kamerom  produkciji  u  sužavanju  izbora  i  74    .  osiguranja.  recimo).  kompozitor.5 KASTING I FORMIRANJE EKIPE PROJEKTA  3. U ovom slučaju je reč o zakupu čisto reklamnih ( EPP ) termina.5.  te  propdajom  vlastritog  programa.17 Povraćaj uloženih sredstava   Različiti tipovi produkcije se razvijaju iz različitih izvora.  u  praksi  su  te  procene  mnogo  složenije  zato  što  oglašivači  koriste  kompleksne kampanje  sa velikim brojem reklama podesenih za različite medije.  naratora.  igrača. Na  primer:  zahvaljujući  jednom  emitovanju  serije  od  deset  epizoda  sa  dve  reprize  u  kojoj  je  emitovana i reklama datog proizvoda.   Producentu u ovom poslu veoma često pomaze reitelj.  3.  izbor  glumaca. dok se  druge  finansiraju  u  toku.  a to je izbor kreativnih i operativnih saradnika od koga zavisi uspeh projekta. većina reklama se emituje više od jednog puta (ponekad se čini  i bezbroj puta).  administrativno osoblje. outdor štampu.16 Cena po merljivim rezultatima   Za ovu vrstu procene moraju se izmeriti troškovi produkcije u odnosu na potrebne rezultate.  asistenti. ali postoji još jedan.  moraju  razumeti  detaljno.  pojmove  marketinga  i  principe rada reklamne i PR struke.  altruističke  ili  umetničke.  000  000  dinara. saradnika i radnika. Ovo znači da  se troškovi budućih emitovanja  svode na kupovanje vremena za  emitovanje. vozači i dekorateri.  ali  i  ko  su  pomoćnici. Promocija deluje kako na podršku prodaji  roba.  nekada  se  u  finansiranje  uključuju  fondovi ili fondacije.  bez  obzira  da  li  su  osnovne  namere  komercijalne  ili  javne. kao i efekti koji se odnose samo na brend. ništa manji segment.  Naravno.  a postoje i produženi i sekundarni efekti.1 Podela uloga i izbor izvođača  Pod  kastingom  se  obično  podrazumeva  podela  ukoga  talentima.  Postoje produkcije koje televizije ili agencije naručuju iz vec poznatih izvora.  kostimograf  i  scenograf.  3. Dobar producent mora imati "debeo adresar" mora  poznavati kretanja na tržištu talenata filmskih i televizijskih umetnika.  tako  i  na  usluge.

 Ponekad je potrebno izvršiti probna snimanja ili steći detaljniji uvid u  rad nekog od saradnika. scenograf. Scenograf te lokacije. Na njega obavezno odlaze producent (ili  njegov pomocnik). dorađuje i preoblikuje. po potrebi.pripremnim  radnjama  (razgovori  i  probna  snimanja)  pomaže  kasting  manager.  Pre  razgovora  producent  kandidatu  dostavlja  tritment  ili  scenario  (u  zavisnosti  od  karaktera  posla)  a  na  razgovoru  ga  detaljno  informise  o  cilju  produkcije. Ukoliko se razgovara sa više kandidata pa se izabere  samo jedan od njih. koje  nisu  namenjene  publici.  Glumci obično imaju. ostalima se obavezno pošalje poruka sa zahvalnicom što su odvojili vreme za  razgovor  i  nadom  da  će  se  saradjivati  na  nekom  od  narednih  projekata. priložene setove fotografija. prema nvikama. tako se postiže uigranost i efikasnost koja  poboljšava  kvalitet  produkcije.  tena  i  očiju. modi i sugestijama nestručnih lica. struje i vode. prilaz parking. reditelj i pomoćnik režije.  znaci  sve  informacije  koje mogu biti od koristi za reditelja. stajanje itd). ali i tehnički deo ekipe koji proverava i  odgovara opšte uslove za rad: priključak. Višak informacija u CV‐u obično nagoveštava ambiciozne  amatere.  jahanje.  vecć  služe  da  obrate  pažnju  i  podsete  na  njihovu  ekspresiju  i  psihofizičke karakteristike.  On  ne  donosi  konaćne odluke.  vrsti  angažovanjima. Tom prilikom producent sa vlasnikom lokacije ugovara uslove zakupa!  75    . recimo scenografa ili kostimografa. već daje predloge.  instrumenti.  Jedna fotografija je obično kolor zbog boje kose. naročite za ove prilike.  Uz  fotografije  se  prilažu  i  informacije  o  godinama  težini.  sportovi.  Zato  je  važno  da  se  na  vreme  počnu  pregovori.  znanju  posebnih  veština. Na kasting često  utiče i zauzetost najboljih saradnika koji se obično kreću iz projekta u projekat i nemaju velike  pauze  između  dva  posla. To je obično set fotografija krupnih planova anfasa i oba profila.  Proces pregleda lokacija se još naziva i obilazak terena.  visini.  Veoma važno je imati na umu da se pri izboru ekipe i saradnika ne sme biti ishitren.  rokovima  realizacije posla i uslovima pod kojima će biti angažovan uključujući i honorar i druge beneficije  koji saradnici mogu imati.  Greške  u  izboru  saradnika i talenata mogu biti katastrofalne po projekat!  Svi saradnici nisu podjednako važni ali  ekipa u principu vredi onoliko koliko njen najgori saradnik!  3.  moramo  izabrati  lokacije  za  snimanje.6 IZBOR LOKACIJA  Ako  se  program  ne  snima  u  studiju.  vožnja.  Menadžer  za  lokacije  je  direktni  saradnik  scenografa  te  njegovi  predlozi  su  bitni  za  scenografa i reditelja.  mačevanje. cele  figure u nekoliko poza (sedenje. naročito kada su u pitanju mladi ili jos neotkriveni talenti. čuti njegove predloge i dileme i tek  na osnovu tog procesa odlučiti o saradnji.    Danas  nam  za  potrebe  prezentacije  talenata  i  saradnika stoje na raspolaganju i novi video i interaktivni mediji: WEB ili DVD.Većina  producenata  i  reditelja najbolji deo ekipe vodi iz projekta u projekat.  CV  ne  sme  biti  stariji  od  godinu  dana.  U  velikim  produkcijama  location  scout  ili  location  manager  se  angažuju  da  odrede  lokacije  u  odnosu  na  scenario. da se podela  ne sme vršiti na prvu loptu. instalaciju (osvetljenost u  različita doba dana).  pevanje.  ali  producent  ne  sme  da  bude  zatvoren  prema  prilivu  novih  talenata i kadrova. Pravjenje lične  prezentacije za sebe i nekoga je posebna veština i dobar je reklamni obrazac.  jezici.  Producentu  u  ovom  poslu  pomažu  CV‐s  i  liste  referentnih  projekata  koje  pri  prvom  kontaktu  kandidati prilažu.

 ukoliko  se nije drukčije dogovorio sa vlasnikom.  U    slučaju  virtuelnih  scenografija (i drugih).Scenograf  pregleda  scenario.  sminkernice  bife.  garderobe.  Oni  posreduju  i  u  kontaktima  producenta  sa  velikim  sistemima  kao  što  su  metro.  Produkcija.  izmena  nameštaja.  Studio  se  može  smatrati  posebnom  vrstom  lokacije  za  koju  važi  specifičan  režim  rada.  ili  da  se  promeni  režim saobraćaja.  3.  Kao  što  znamo. i one prosleđuju informacije o ljudima i potrebnim stvarima koje mogu  da  obezbede.  Posreduju  u  slučaju  potrebe    da  se  zatvorin  eka  ulica  i  kvart. Gradovi  koji su zainteresovani da se kod njih snima. čišćenja i sl.  Odluku  da  li  se  nešto  snima    na  lokaciji  ili  u  studiju  donose    producent  i  reditelj  na  osnovu  analize sadržaja i finansijsko tehničkih parametara.  bandera.Iako  je  lakše  snimati  u  studiju. FX skice idu kod 3D graphis umetnika koji ih pripremaju u kompjuteru i  analiziraju da se uklapaju sa snimanim elementima. Autentična lokacija donosi uverljivost programu.  stvarne  lokacije.  otvara  kancelariju ekipe i uvodi u posao organizacione i produkcione asistente. telefona. napravi skice i razgovaraju o svojim idejama sa režiserom. ali i komoditet koji daju depo za dekor i  nameštaj. rade se finalne skice seta koje idu na odobrenje pre nego što se počne  sama  gradnja.  danas  su  mnogi  prostori  i  u  kompjuteru.  promena  raspreda i slično. aerodromi. kao da mu pored nadoknade za prostor plati i troškove  struje. pošto izaberemo  glumce. fazno počinju sa pripremama svog dela posla. uradi istraživanja.  Garderoba  je  sugerisana  u  scenariju.  specijalno u dramskim produkcijama. Zato ih  oni snabdevaju slikama i video zapisima lokacija za snimanje. Producent je obavezan da to sve po završetku vrati u prethodno stanje.  krećenje.  angažuje  administrativno  osoblje.  76    .  pokazalo  se  da  publika  voli. železnica.  To  se  odnosi pre svega na izradu i postavljanje scenografije.  ili  dozvole  za  privremene  prepravke  ambijenta  i  uklanjanje.    ali  je  kostimograf   kreativno  i  operativno  razrađuje    i  usklađuje  sa  svetlom  i  scenografijom.  Pojedinačni sektori. Na primer. podstiču producente da snimaju baš kod njih.   Kada se postigne dogovor.  reklamnih  panoa  i  gradskog  miljea.  Dešava  da  se  na  lokacijama  vrše  neophodne  promene.7 SCENOGRAFSKE PRIPREME  Ovo  je  jedna  od  veoma  birnih  faza  za  celukpni  produkcioni  projekat.  i  svakako  uslovi  za  osvetljavanje  i  tonsko  snimanje.  počinje  priprema  garderobe.  U  samim  pripremama  učestvuje  i  reditelj  te  njegov  pomoćnik  koji  sa  ostatkom  ekipe  razrađuje  i  radi  na  usvajanju  i  operacionalizaciji  knjige  snimanja. Obezbeđuju parking usluge ili uklanjanje automobila sa lokacija u eksterijeru. groblja i itd. Ti prezentacioni timovi postoje u  većini glavnih gradova. parkovi.    autentične. postepeno kompletira  sektore produkcije.

  kvalitetu.  Na  probama    se  uvežbavaju  gruba  i  fina  podešavanja  svih  elemenata  projekta. probu dekora i svetla. tona i kopija.   2.  Otuda  su  one  od  prvorazrednog  značaja. prvo za stolom.  Uz  77    .  cene. pojedinačno.  scenske  tehnike. Zato analizi ovog dela  posla  treba  pristupiti  ozbiljno  i  na  vreme.   4.  reportažnih  kola  ili  studija. uradjaja za postprodukciju.  Zatim. Prvo se rade čitajuće probe u kojima  se  uloga  produbljuje  i  postiže  razumevanje  karaktera.  Na  čitajućim  probama glumci utvrđuju  odnose.  Oprema  se  zakazuje  i  naručuje  na  vreme.  iz  ugla  izražajnih  mogućnosti  koje  ove  relacije  stvaraju). probe u živim emisija sa gostima i publikom u studiju     U  tim  situacijama  važnu  ulogu  imaju  asistenti  i  flor  manageri  u  studiju. po scenama grupno i pojedinačno.  rasvete. ili jednostavniji žanrovi imaju različite vrste proba:   1. tona i rezima izvođenja scenarija u studiju.  a  u  narednim  fazama  se  vrše  probe  kostima  i  funkcionalne probe na setu prilikom kojih se doteruju svetlo i pozicija kamere.  I  ovde  adresar  producenta  mora  biti  kompletan.  Rentiranje  je  složen  posao.  kvaliteta  i  raspoloživosti  opreme.  a kasnije u sali za probe.  Bez  logičnog  izbora  izvršenih  proba  praktično  je  nemoguće  ući  u  raelizaciju  nekog  projekta.  U ovoj fazi se odlučuje i o izboru traka i medijuma za snimanje i arhiviranje. njihove cene i kvalitet! U ovoj fazi producent odlučuje o  izboru  i  najmu  tehnike:  kamere. naglasak  i postepeno složene aspekte gradnje lika.  3.3.   Angažovana  tehnika  se  bira  prema  parametrima  potrebnosti  i  značaja  za  realizaciju  projkta.  pozicije  na  sceni.  audio  tehnike.   Zatim  se  rade  mizanscenske  probe  (elementi  pokreta  glumaca.  Naime.  akcija  odnos  prema  dekoru  i  nameštaju.  cenama  i  raspoloživosti. ili o izboru filmske  trake i laboratorije.  pa  je  stoga  rentiraju.  situacije  radnje  i  dijaloga. one se obavljaju sa glumcima.  zto  što  zavisi  od  vrste.  na  red  dolaze  cele  scene.  Šefovi  sektora  daju  zahteve  za  angažovanjem  specifične  opreme  koja  sadrži  tačne  opise  i  konfiguraciju.9 IZBOR TEHNIČKIH I ORGANIZACIONIH SERVISA  Producenti  nikada  ne  poseduju  u  vlasništvu  kompletnu  opremu  za  produkciju. O probama ćemo  govoriti detaljno u poglavlju osnove filmske i TV režije!  Čak i manji projekti. moraju se poznavati ponuđači.8 PROBE  Probe su veoma važna faza priprema.  svetlu. odnosno načina obrade negativa pozitiva. a često se radi o veoma različitim kombinacijama tehike i usluga.  brzinu. kostima i šminke.   3.  kameri.

 auto puteve.  da  projekte  osiguravaju  na  raznim  nivoima. aerodrome.  Dozvole  za    snimanje  masovnih  manifestacija  se  dobijaju  od  organizatora.  Ukoliko  je  potrebno  kompleksno  snimanje  na  ulici. moraju se potpisati ugovori sa njima. takođe se ugovaraju. telekomunikacije  (na  snimanju  koristimo  megafone.  U ovaj deo spadaju i mnoge druge dozvole.  Ovo  se  posebno  odnosi  na  objekte  od  posebnog  značaja. i prijavu  boravka na mestu odsedanja. OSIGURANJE   U  mnogim  zemljama  i  gradovima  ne  možete  samo  doći.  traže  dozvole  za  snimanje. spoljnji članovi koji privremeno postaju deo  ekipa i koji na nju mogu značajno uticati.  postaviti  stativ  i  snimati  već  tražiti  odgovarajuće  odobrenje  od  lokalnih  vlasti. DOZVOLE. metro.  i  to  posebno  za  informativne  aktivnoati.   6. prikolica.   2. kombiji ili autobusi za ekipu i izvođače). Posebne dozvole su potrebne za snimanje iz  vazduha. uključujući plaćanje prekovremenog rada.   4.    Mnoge  polujavne  unutrašnje  lokacije  kao  hiper  marketi.  Producenti  praktikuju. tehnike. one se dobijaju od centra za vazdušni saobraćaj koja ima sporu i delikatnu proceduru  iako  danas  postoje  sateliti.  instalacije. ketering (hrana i pice) na lokaciji. železnicu. koje su potrebne da bi koristili  od snimljene muzike do snimaka iz satelita. mesto za odmor (za ostanak preko noći). materijala i ljudstva.   8. obezbedjenje. od nesreća.   3.  sredstva  međusobne  veze‐UHF  i  mobilne telefone)  Ako su uključeni sindikati (filmski i TV radnici i umetnici).   7.   5.  Radni sati.  U  ovom  delu  se  donose  odluke  o  izboru  tehničkog  osoblja.10 UGOVORI.  lakša  dostavna  vozla  za  opremu  i  putnička  vozila. obavezno mora imati putne naloge.  počevši od osiguranja ukupnog projekta do osiguranja. Ako ne mogu da se dobiju dozvole moraju se brzo  pronaći alternative.  3.  iz  razloga  bezbednosti. agregata.  Ovo  uključuje  i  iznajmljivanje svega što je potrebno za set:   1.iznajmljenu opremu često idu i pratioci i tehničari.   Ukoliko je ekipa na terenu izvan sedišta producenta.  opreme.  78    .  (Na  nekim  lokacijama agencija koja kontroliše tu oblast određuje samo deo lokacije za snimanje ili vreme  od koliko do koliko se snima.  zahteva  se  i  prisustvo  policije  i  pored  obezbedjenja ekipe.  a  posebno  za  cele  događaje. transporta  (kamioni  za  prevoz  scenografije. šatora.

  Ova  praksa  je  kod  nas  ukinuta. ali ne i nervoze.  Trake sa insertima moraju biti sa urednim kartonima i time­cod­ovima.  gužva  u  drugom  gradu.  šteta  ili  gubitaka. Vreme kada on najmanje radi.  statista. Vreme i sredstva  koji su potrebni za pronalaženje  i sređivanje  ovakvih  materijala  ne  smeju  se  podceniti.  inserata    fotografija  ili  grafike. i za njihovu  produkciju i pripremu za snimanje su potrebni.  Važne  odluke  za  izbor  i  komponovanje  muzike  se  donose  takođe  u  ovom  delu  produkcije. kinoteke pa i privatne  kolekcije. rasprave.  producent  može    angažovati  drugu  snimajuću  ekipu  (secunde  unit).  naročito  TV  stanice  imaju  svoje  arhive  ovakvih  materijala. stokovi fotografija i snimaka. FOTOGRAFIJA I GRAFIKE  U  mnogim  televizijskim  pa  i  filmskim  žanrovima  scenariom  je  predviđeno  korišćenje  dokumentarnih  snimaka.  Te  materijale  je  potrebno  pronaći. na primer. a samim tim i saradnike štiti od šteta i preciznim ugovorima sa svim  učesnicima  u  njemu.11 IZBOR VIDEO INSERATA.   3. dok prva ekipa sa  glumcima snima unutrašnji deo u  drugoj zgradi  u Novom Sadu.  Ukoliko  je  po  scenariju  potreban  neki  nezavisan  pojedinačni  snmak.  često  i  renovirati.  Neki  producenti. Slično se odnosi i na izradu kompleksnijih špica i  drugih zahtevnih elemenata TV grafike. i odobrenja  moraju biti definisana i ugovorena. pa je taj proces  važno započeti na vreme u ovoj fazi.  digitalno  obraditi  i  pripremiti  za  reprodukciju  u  novom  projektu.  noćni  snimak.  3.12 SNIMAJUĆE PROBE I SNIMANJE  Za dobrog producenta dan snimanja bi trebalo da bude praznik.  Druga  ekipa  radi  jednostavne  poslove  na  lokacijama  koje  su  daleko od glavnih objekata. Na dobro organizovanom snimanju ima uzbuđenja i treme. dijagrami ili sheme.  kada  je  sve  dovedeno  u  red  i  kada  može  konkretno  da  sagleda  najlepši  deo  svog  dosadašnjeg  rada.  Ponekad su nam za program potrebne i posebno izrađene karte.  doraditi.  ali  postoje  i  kuće  koje se bave isključivo ovakvim uslugama.  Potrebno je i uugovoritii sa vlasnicima pitanje prava na korišćenje i odrediti visinu nadoknade za  to. Taj posao se poverava kartografima i ilustratorima. često značajno vreme i sredstva.  Producent projekat i sebe.  Za  odabir  video  materijala  potrebno  je  planirati  kapacitete  za  pregled. gde glumci žive. vike i  79    . U delu dramske produkcije postoji potreba za snimkom zgrade van  mesta osnovne radnje. Njihov  rad je kompleksan i spor i mora se poznavati.  a  kasnije  i  za  reparaciju  i  montažu.  gostiju. taj posao timski rade organizator. asistent i sekretarica.  ili  bar  izjavama  izvođača.požara.  hronike festivala.  total  planine. sa insertima filmova. druga ekipa snima zgradu u Somboru spolja.  Kod  pripreme  inserata  za  tekuće  poslove  kao  što  su  npr.  Autorska i mala prava.  da  su  svojevoljno  pristali  na  snimanje pod pozntim uslovima.  ali  će  uskoro  morati  ponovo  da  bude  uspostavljena. zato što bez osiguranja neće se moći vršiti izvoz programa.  poletanje  aviona  sa  piste.

 pa ovaj prelazak mora biti idealno organizovan da se ekipa ne bi  ohladila  i  izgubila  elan  i  kreativnu  koncentraciju. Snimanje  jednom  kamerom (IFP) pred produkciju i glumce postavlja drugu vrstu problema. uz beleške koje  je napravila sekretarica režije.  nameštanju  dekora. Ponekad  se prelazi sa objekta na objekat. ali  je na dobro organizovanom snimanju  glunmac glavna persona. te reditelj počinje sa radom.  kao  i  mnoge  druge  neophodne  radnje  o  kojima  ćemo  posebno  kasnije  detaljno  govoriti. producent. ali se taj postupak ne sme biti praksa. i jedna ili više generalnih proba.  To ponekad oduzima mnogo vremena.  Treba  imati  na  umu  da  je  značaj  montaže  i  postprodukcije postao ogroman za kvalitet finalnog programa.  To uključuje glumačke probe.  80    .  Postprodukcija je tehnološki složen i skup posao i za producenta predstavlja posebnu fazu. Prvo ide off­line editing.  U  ovoj  fazi  se  montira  slika. U ovom slučaju. Glumac.  Vešta  produkcija  daje  pauze  u  trenutcima kad je nešto krenulo naopako.  odlučuje  reditelj.  ili  se  registruju  na  traci  u  kontinuitetu    (bez  prestanka osim velikog problema) mora biti kompletno uvežbano pre nego što snimanje počne. Ponekad je kratka pauza sama dovoljna da se opet sve  vrati u red.  Naročito    treba  biti  pažljiv  sa  pauzama  za  hranu.  u  postprodukcionoj  fazi  ekipa  je  bitno  smanjena.  koje  su  stvar  nadahnuća.   Prvo  kreću  probe. bitno  drugačiju  od  prethodnih.  Ukoliko  je  snimanje  nespretno  pripremljeno  inprovizacije ne pomažu.  mora da rekonstruiše proces neposredno pre snimka.  sređuje  zvuk  i  muzika. režiser i montažer pregledaju materijal i.  Na  dobro  pripremljenom  snimanju  reditelj  ima  pravo  na  kreativne  improvizacije.  jer  posle  obeda  koncentracija  obično  naglo  padne. dok reditelj dovršava kadrove iz prethodne.  svetla  i  tehnike. donose odluke o montaži. Po obavljenom snimanju reditelj i producent   DP­om  i  glumcima  obično  imaju  pregled  materijala.  probe mogu trajati od nekoliko minuta pa do nekoliko nedelja.  Ipak.13 POSTPRODUKCIJA I MONTAŽA  Kada je snimanje završeno. ali da se u montaži veoma teško  daju ispravljati stvari koje su propuštene u prethodnim fazama rada.  s obzirom da li je pred kamerom izvedeno ono što je želeo i da li vredi snimiti naredni dubl ili  napraviti  varijaciju. Tempo snimanja diktira reditelj.  3. Za većinu produkcija to se odvija u dve  faze.  Po  okupljanju  ekipe. vruće  probe se rade  neposredno pre snimanja. bez obzira koliko je vežbao ulogu i mizanscen.  Off­line  montaža  se  počinje  kada  je  u  prethodnoj  fazi  sve  dovedeno  do  perfekcije  pa  se  zahvaljujuci EDL listama finalni proizvod automacki spusti sa originalnih traka na master kopiju. probe kamera.  O  tome  ko  gleda  materijal  diskretno.  a  saradnici  uveliko poznaju projekat.  priprema  se  šminka i kostim.  one  naposredno  prethode  snimanju.  dolaze  glumci.  Pomoćnik režije priprema narednu scenu.  Studijsko  snimanje  za  programe  koji  idu  uživo.  Mnogo  gledanja  materijala  za  celu  ekipu  nije  uvek  dobro!  Po  završetku  snimanja produkcija sa sektorima ima radni sastanak za naredni dan.trčanja.  U  zavisnosti  od  veličine  produkcije. gde se koriste kopije sa originalne trake ili snimci niže rezolucije.

3.  mora  se  rasturiti  dekor. Dobar producent zna da  se i ova faza sastoji od velikog broja poslova i da se nikako ne  sme podceniti. Konačni i zakasneli  računi  se  moraju  platiti.14 ZATVARANJE PROJEKTA – FOLLOW UP   Mada  veliki  deo  produkcije  završava  svoje  obaveze  kada  je  snimanje  gotovo.  pripremiti  materijal  za  publicitet  i  prodaju.  81    .  kopije  za  emitovanje  i    odrediti  uspeh  ili  neuspeh  produkcije.  mora  se    zatvoriti  finansijska  konstrukcija  i  izvšiti  administrativna  likvidacija  posla.  vratiti  najmljena  oprema. te i za nju planira sredstva i kadrove. Velike produkcije prate rejting zbog klijenata i sponzora.  kostim  predati  fundusu.  postoje  još  dosta  stvari koje se moraju uraditi kako bi smo okončali našu produkciju projekta. ali izbog svojih referenci i  pouka.

  naziv  za  osobu  koja. a  nakon toga pronalazi filmski studio.4 ZANIMANJA U TV PRODUKCIJI  4. kontroliše budžet.  Producent  je  snaga  i  volja  projekta.  zakazivanja.  dok  evropska  kinematografija  ima  nešto  manje  izraženu  funkciju  producenta. Za njegov  82    .1 Producent (lat.1. bira scenario i sve glumce i saradnike filma kojeg sam režira.  ali  i  učestvujući  procentualno  u  dobiti  od  eksploatacije.  bilo  da  je  nezavisna  ili  da  radi  za  neki  veliki  studio.  arhiviranja  materijala  i  sinhronizacije  faza  proizvodnje. izvođače i vodi glavnu reč u produkciji.  U  raznim  periodima  i  različitim  kinematografijama.  producent  ima  različitu  funkciju  i  značaj.  Neke  produkcije  imaju  associate  producer­a    (organizator).  koji    konceptom  programa.  U  ovom  slučaju  kombinovanje  poslovnih pozicija daje ime  producer­director. U našoj kinematografiji se taj termin upotrebljava u nešto izmenjenom značenju i  označava preduzeće koje u koprodukcionoj proizvodnji neposredno nadzire tok realizacije.  nabavke.1. a u maloj produkciji nekada je  i  režiser  i  snosi  potpunu  odgovorost  za  produkcioni  proces.  rade  organizaciono‐administrativan  posao. glumce.  odlučuje o ključnim mestima.1 PRODUKCIJA  4.  On  ga  započinje i daje mu pravac i meru.  tako što je  odabrala scenario i tumače glavnih uloga.  autorski  film  i  autorsku  kinematografiju.  4. Producens)  Naziv koji se proširio iz engleskog jezika (producer) i označava osobu koja vodi proizvodnju filma  ili  TV  sadržaja  od  izbora  scenarija  do  eksploatacije. a na  špiciće se kao izvršni producent potpisati i direktor preduzeća koje vodi prozvodnju.  Dakle.  koji  je  za  uspeh  produkcije  jednako važan kao i kreativni deo.  U  holivudskoj  proizvodnji  je  bio  i  ostao  najznačajnija  ličnost  u  proizvodnji  filma.  jednog  ili  više  njih. lider.  veza  sa  javnošću.  snoseći  deo  proizvodnog  rizika.2 Producent.  ugovaranja  opreme. angažuje režisera. piscima.   4.  Najčešće  oko  koordinacije  izvođača  i  saradnika.3 Producent­reditelj   U  američkoj  filmskoj  praksi.  stavkama  za  budžet  i  drugim  procesima  donosi  ključne  odluke.  jer  često  neguje  tzv.  pravljenja  ugovora.  što  sledi i naša kinematografija. izvršni  U američkoj kinematografiji ovim nazivom se obeležava osoba koja formira projekat produkcije. TV  kompaniju  ili  nekog  pojedinca  koji  će  finansirati  proizvodnju.  Tada  izvršni  producent  vodi  prozvodnju  filma. Producent je tim. osoba koja radi sa autorima.1.  koji  prave  plan  snimanja  i  raspored  rada  za    ekipu  i  generalno  pomažu  producentu  u  vođenju  produkcije.  U manjim produkcijama producent preuzima još neka zanimanja.  On  je  najodgovornija  osoba  u  procesu  produkcije.  isplata.

uspeh  u  potpunosti  odgovara  umetnički  i  materijalno. veština ili pozicija: naučnici. 7. 5. 3. u našim TV stanicama producent je najčešće neposredni pomoćnik  uredniku.  prvi  veliki producent‐reditelj bio je David Wark Griffith.1. To su: glumci. 4. navija ili postavlja pitanja.   imitatori. stručnjaci.   voditelji i   najavljivači.  naročito  u  toku  samog  snimanja. timovi. pri čemu on dobija i mnoga zaduženja koja u našim TV centrima spadaju  u domen poslova urednika. aplaudira. televizijski   Televizijski  radnik  čiji  je  zadatak  obezbeđivanje.   zovemo ih još i talenti  zbog posebnih veština i znanja koje poseduju. (čiji se glas samo čuje).  To  su  obično  ljudi  posebnih  talenata  i  veština.   pantomimičari.  4. njegov prvenstveni zadatak je obezbeđivanje  finansijskih sredstava. gosti.  Oni  pred  kamerom  za  publiku  izvode  bitne    elemenate  scenarija  na  najzanimljiviji način.  ljudi  koji  ne  moraju  biti  iz  sveta  show  biz­a.   U    posebnu  grupu  spadaju  gosti  u  studiju. već su tu zbog  nekih posebnih znanja.    zabavljači.  pevači. horovi. voditelji. i vezan je za određenu redakciju.  političari. u komercijalnim TV sistemima.    Talenti se  operativno dele u nekoliko subkategorija:   1. ali i masovna publika  u studiju tipična za  neke vrste  programa koja može biti tu da  daje atmosferu.  Zato  su  za  uspeh  produkcije  veoma  važni. reporteri.  83    . sportisti. pripremu.  Njihov  deo  posla  publika  najviše  vidi. itd.   Ponekad su oni strukturisani u veće celine: ansambli. realizaciju i finalizaciju emisija  za koje je zadužen.4 Producent. glumci.   igrači.    ili  sa  estrade.  U  filmskoj  industriji  SAD  i  sveta.  voli  i  razume. 2.  4. 6. statisti.  pa  im  se  moraju  obezbediti  optimalni  uslovi  za  rad.2 IZVOĐAČI  Izvođači    su  akteri  koji  se  u  produkcionom  procesu  nalaze  pred  kamerom.  kontrola  i  aktivno  praćenje  svih  operativno  ‐ tehničkih i finansijskih uslova potrebnih za planiranje. 8. off naratori.

 svodi se na registrovanje zamisli precizno uobličene u tzv. U ovoj fazi reditelj najčešće radi:   1) aranžira scene pred kamerom.  iz  čije  se  veze  rađa  priča  i  komentar  o  njoj.3 REDITELJ  4. pisac je knjige  snimanja (kojoj daje pečat svoje individualnosti i samom scenariju).  U  periodu  rađanja  kinematografije. Može ali ne mora biti i autor. atraktivne montažne celine.  Kasnije.   4) vodi  glumce  (izvlačeći  iz  njih  neposredne  reakcije  i  podstičući  kulminacione  trenutke  izvesnih sukoba).4. primenom  filmskih  izražajnih  sredstava. u kojem se  isticala  njegova  individualnost.  reditelj  je  bio  fotograf‐ registrator  koji  je  snimao  ono  što  mu  je  izgledalo  zanimljivim  u  životu.  S  pronalaskom  zvuka.  ideja  i  tema  filma  uobličuju  u  autonomno  filmsko  delo. obavlja podelu uloga i rad sa  glumcima.   3) planove i kompoziciju kadra (u zajednici sa snimateljem). montažom i ozvučenjem filma.  u  komponovanje  globalne  strukture  filma.  Jedina  zajednička  komponenta  84    .   U tom periodu razvoja montaže.   2) određuje mizanscen.  a  pred  njim  se  postavaju  novi. jedini prisutan tokom čitavog njegovog oblikovanja.3. reditelj sve više napušta organizovanje  snimanja  i  aranžiranje  scena  u  studiju  i  počinje  da  se  bavi  komponovanjem  i  povezivanjem  mnogih delova i još mnogobrojnijih kadrova u ritmički oblikovane.  zasnovanim na elementima i potrebama modernog filmskog izraza.  nema  čvrstih  pravila  o  tome  kako  se  režira.  koje  razrešava  savremenim  režijskim  metodima.  više  vremena  i  stvaralačkog  napora  ulaže  u  rad  sa  glumcima. filmski reditelj postaje kreator zbivanja pred kamerom.  usklađivanje  pokreta  kamere.  mnogo  složeniji  problemi  i  zahtevi.  analogno tome.  Kreativan  rediteljski  postupak.  nekad  na  neposrednu  improvizaciju  pred  kamerom.  podređuje  stvaralaštvu  glumca.  Glavni  je  stvaralac filma.   U modernoj režiji montaža se koristi kao sredstvo povezivanja sadržaja. ponekad. a ne samo kao sredstvo  razotkrivanja  sadržaja. reditelj je u najvećoj meri bio apsolutni tvorac filma.     Njegova bitna osobina mora biti sagledavanje celine i jedinstva budućeg filma..  dok  je  glumačko  stvaralaštvo  bilo  sporedno.   Najvažnija faza rediteljskog rada je snimanje. gvozdenoj knjizi  snimanja.  filmski  reditelj  se. odnosno jedan od autora scenarija.  Savremeni  reditelj. rukovodi snimanjem.1 Filmski reditelj   Lice koje obavlja i vodi složenu stvaralačku i tehnološku realizaciju filma kroz koju se. usklađivanje svih  njegovih  komponenata  i  podređivanje  svih  saradnika  svojoj  osnovnoj  zamisli  i  svojoj  stvaralačkoj  individualnosti. najčešće još od ideje.  postepeno.   5) nameće svoju zamisao scenografu. kostimografu i kompozitoru filma. s napretkom izražajnih sredstava filma.  umesto  iznalaženja  ritmičkog  redosleda  i  asocijativnog  povezivanja  kratkih  kadrova. pa sve  do tonske kopije.  po  ugledu  na  pozorište.  rešavanje  mizanscena. S napretkom filmske tehnike i.  Budući  da  je  osnovna  funkcija  filmske  režije  stvaralačka.

 muzičkog.   Složenost TV stvaralaštva ogleda se u istovremenom delovanju više značajnih komponenata koje  sinhronizovano grade jedinstveno televizijsko delo.  režiser  je  komandant  na  prvoj  liniji  fronta  zadužen  da  scenario  dovede  do  potpune  sadržinske i estetske realizacije. za razliku od rediteljskog postupka na filmu  koji  se  stvara  u  tehnološkim  etapama.  njegove  teme i ideje. odnosno uspeh filma.  kulturnog  i  obrazovnog  nivoa  ostvario  i  preneo  poruku  koju  u  sebi  nosi  TV  delo. On je osoba koja  mora  imati  znanje.2 Televizijski reditelj  Stvaralac  koji  koristi  televizijski  medijum  kao  sredstvo  svog  umetničkog  izražavanja. zabavnog.  postavljanje  na  scenu. On koordiniše aktivnosti produkcionog i tehničkog osoblja.  maštu. scenograf. reditelji se obično opredeljuju za onu vrstu programa u  kojem su najuspešniji. kamermani. obrazovnog. osobeni način vođenja naracije i predstavljanja  ideja.3.  što  zavisi  od  rediteljskog  pristupa  i  vrste  emisije.  radi i superviziju montaže i obrade zvuka do finalnog proizvoda.  svoj  način  snimanja.  čini  stil  jednog  režijskog postupka. Interkom je  dvosmerna  audio  veza. koriguje i ukazuje. reditelj dramskog programa.  Vlada  televizijskom tehnologijom koristeći sva njena svojstva i osobenosti da bi gledaocima različitog  socijalnog.  režiser  može  da  komunicira  sa  svim  ostalim  učesnicima  u  produkciji.  Od  načina  i  stepena  primene  tih  osnovnih  izražajnih  sredstava. S obzirom na raznolikost TV žanrova.  po  grupama  (kamermani.  a  drugim  kanalima  interkoma. ) ili pojedinačno sa svakim u procesu snimanja. kostimograf.  Režiser  je  osoba  zadužena  za  kreativne  i  druge  preprodukcione  detalje.   Među najvažnije saradnike reditelja na televiziji.  On  daje  nivo  i  takt  produkciji.  ukus.  Međutim.    U studijskoj produkciji producentu je omogućeno da  interkomom čuje režisera.  naročito  ukoliko  program  ide    uživo.  Tokom  svog  rada.  veštinu.  uključujući  proizvodnu  i  izvođačku ekipu.koja  se  podrazumeva  u  svim  varijantama  i  svim  postupcima.  montiranja  i  ozvučenja  kadrova.  prema  zahtevima  svakog  pojedinog  filma. osmišljava i prati ostvarenje svoje koncepcije i pronalazi kreativni  put  do  njenog  umetničkog  ostvarenja. zavisi umnogome i krajnji rediteljevog rada. ali i ocelini. kako bi se mogli  dogovarati  oko  važnih  i  nepredviđenih  detalja.  tj.  U  slučajevima  studijskog  snimanja.  i  na  TV  je  moguće  raditi  na  filmski  način.  sa  više  audio  kanala  i  grupa  kanala  za  takozvanu  tihu  vezu  uz  pomoć  85    .  to  je  profesionalno  vladanje  filmskim  zanatom  i  poznavanje  izražajnih  mogućnosti  filmskog  jezika. određuje koja kamera ide u program tokom snimanja.  pa  i  moral. ili  živog prenosa.  od  rada  na  knjizi  snimanja  (katkada  na  scenariju).  što.  4.  On brine i o detalju. kompozitor ili muzički saradnik  itd.  pa  do  konačnog  izgleda  televizijske emisije. montažer.  Reditelj  rukovodi  celokupnim  stvaralačkim  i  tehnološkim  procesom.  sve  skupa.  Uključen  je  u  stvaralački  proces  od  samog  početka  do  kraja  realizacije. radi  sa kamermanima i glumcima na set­u. zahtevajući aktivan odnos svakog pojedinca prema složenim  tehnološkim i umetničkim zahtevima procesa iz kojeg će nastati TV emisija. snimatelj zvuka. ubrajaju se: glumci.  reditelj podstiče. sportskog itd. šef  rasvete.  Drugim  rečima.  prozvodna  i  izvođačka  ekipa  često  može  brojati  i  više  desetina  učesnika  i  saradnika. sekretarica režije. Razrađuje. Svaki reditelj ima  svoj osobeni afinitet prema određenim temama. na primer. tehnika i sl.  informativnog.

  rasterećuje  reditelja  brojnih  organizacionih  i  tehničkih  problema  sa  kojima  se  sektor  režije  neminovno  susreće tokom produkcije.  koja  obično  ima  optičku  vdljivost  sa  studijskim  prostorom  i  na  monitorima  koordinira  i  prati  rad  izvođača.   obično sa optičkom vidljivošću. play­back­a i konačnog miksovanog tona.  a  režiser  to  doteruje  i  udešava.   Objedinjava  i  kontroliše  rad  ostalih  sektora.  grubo  postavlja  na  scenu  i  pred  kameru. Važno je da režije budu opremljene dobrim stolicama.  koji  su  za  vezu  sa  ostalim  fazama  produkcije  i  režijom programa.    Kamermani  i  drugo  osoblje  koje  mora  stalno biti na vezi obavezno ima slušalice sa mikrofonom i mogućnost da koristi bar jedan kanal.  Iza  režije  se  nalazi  producentska  režija.  razrađuje  knjigu  snimanja  i  sa  sektorom  organizacije  izrađuje  operativni  plan  snimanja  i  predračun  troškova  filma.  kaskaderima.  U  periodu  snimanja  kontroliše  opremljenost  scene.  pomaže  mu  u  njenom  konkretnom  otelotvorenju.  foršpan filma.  Neki  studiji  imaju  i  treći  red  monitora.  pa  sve  do  završetka  prozvodnog procesa.  od  glumaca  i  statista  do  najsitnije  rekvizite.mikrofona  i  slušalica  koji  ne  ometaju  tonsko  snimanje.  obavlja  za  reditelja  prethodni  izbor.  sprovodi.  u  zajednici  sa  montažerom. Do njega sede video i audio mikseri i sekretar režije.  Na izlaznom monitoru se vidi ono što iz studija ide u program ili na traku.  u  rediteljevo  ime.  Sarađuje  sa  rediteljem  od  početka  realizacije. majstor svetla operater  grafike. On je odgovoran da sve bude pripremljeno pre snimanja.  kostima  i  maski  glumaca.  Pokreće  inicijativu.  Ispred mix pulta se nalaze video monitori.  u  realizaciji  kadra  radi  sa  statistima.3 Pomoćni reditelj  Reditelj  pomoćni   je  najbliži  rediteljev  saradnik  na  realizaciji  igranog  filmskog  ili  TV  sadržaja  i  prvi  je  asistent  reditelja.  kontaktirajući.  kontrola kamera.  postavajući  drugi  plan kadra.  organizuje.  Ne  bavi  se  kreativnim  stvarima. zato što je realizacija  programa naporan rad koji ponekad traje u kontinuitetu i desetak sati. izvođače i sponzore.  sa  filmskom  ekipom. odnosno mizanscen u njemu. video tape operateri i drugi važni saradnici.  Poznajući  rediteljevu  koncepciju  i  prihvatajući  je  kao  sopstvenu. pa je udobna i ispravna  stolica jednako važna kao i svaki drugi uređaj u studiju.  kamermana  i  ostalih  članova ekipe. predslušanje i slušanje tonskih kanala.  U  toku  montažno‐tonske  obrade  rukovodi  nahsinhronizacijom. Taj monitor je obično  najveći.  86    . a u bočnim sobama sa leve i  desne strane (uz optičku vidljivost ) tehničko vođstvo.  U njoj u toku  snimanja radi producent i može primati naročito važne saradnike.3. pomoćni mix.  U  pripremnom  periodu  prikuplja  svu  potrebnu  dokumentaciju  za  izradu  knjige  snimanja.  snimanjem  sinhronih  šumova  i  izrađuje.  velikim  časovnikom  i  obavezno  klimatizovane  i  ozonizovane. Pored video monitoringa u režiji postoji i složen audio monitoring koji može  omogućiti. da snimanje teče  po  planu  i  da  bude  realizovano  u  rokovima.  U  režiji  vlada  potpuna  tišina!  Dobre  režije  su  opremljene  i  dobrim  radnim  svetlom.  pirotehnikom. monitoringom.  Na  snimanju  režiser  sedi    za  mix  pultom    u  video  režiji. U prvom redu se nalaze monitori  kamera koje su obeležene brojevima 1 2 3 4 5 6.  4.   predizlazni i izlazni monitori. obično u dva reda. interkomom i telefonskim linijama. a u drugom redu se nalaze grafički. da ne bi  ometao rad u režiji. Pomoćni reditelj može rukovoditi i radom druge ekipe  ukoliko  se  za  njeno  formiranje  ukaže  potreba.  daje  sugestije  i  primedbe  i.  što  je  najvažnije.

    pripremi  adekvatnu  kombinaciju  efekata.  za  snimanje  filmova  sa  mnogo  učesnika  i  sa  specijalnom  i  komplikovanom tehnikom. montažne sekvence. razlikujemo dve vrste kamermana: tudijski i ENG (terenski)  kamermani.  odnosno  detalje  neophodne  za  kasniju  montažu.  livenom  od  specijalne  plastike  njihovi  stativi  su  opremljeni    točkićima  zbog  lakšeg  kretanja.  uglova  i  pokreta  kamere.  Postoje  reditelji  specijalizovani  za  pojedine  vrste  snimanja  (masovke. pored glavne.3. ili da vidi izlazni signal.  Sa  svojom  ekipom  može  snimati  istovremeno  na  istim objektima gde radi glavni deo ekipe.  On  je    u  87    .  Video  mikser  mora    imati  osećaj  za  ritam  i  tempo.  a  komande  za  oštrenje  i  promenu fokusa su izvedene u ručke za panoramiranje. koje realizuju nezavisno od rada glavnog reditelja itd.  ili  ne  retko    zumiranjem  (optičkom  vožnjom  ‐  ukrupnjavanjem.  Ta  dva  zanimanja  se  delimično  razlikuju.  tada  funkciju  drugog  reditelja  preuzima  pomoćnik  ili  asistent  režije.  to  jest  asistent  direktora  fotografije.  režiseru pomaže  video  mikser  koji  rukuje video switcherom.  zatim  masovne  i  specijalne  scene.  O  poslu  ENG  snimatelja  ćemo  opširnije  govoriti  u  drugom  poglavlju. a može realizovati kadrove i sekvlence i na posebno  odabranim  i  pripremljenim  objektima. tako da on praktično predstavlja srce studijskog produkcionog sistema.  koja  traži  manualnu  i  psihomotornu  sinhronizaciju. na realizaciji filma radi i takozvana druga ekipa. koji kamermanu omogućuje da  lakše kadrira. načelno.  ili  širenjem  kadrova)  u  toku  trajanja  kadra.  kome su pridodate i druge  složene funkcije.  Obzirom da se studijske kamere nalaze na ravnom podu  studija.  4.  Prema  instrukcijama    režije  daje  i  sprovodi  planove  i  uglove  koji  prate  radnju  i  plan  montaže.  najčešće.  trke  sa  konjima.  On na zahtev režisera menja kamere koje idu u program ili na snimak. dizajnu slike.  koji  stoji  za  kamerom  i  kadrira.  Studijski  kamerman  je  osoba  koja  se  pre  svega  bavi  kompozicijom  kadra  i  praćenjem  radnje.)  4. može imati i manji monitor. Video  mikser obavlja u živim studijskim produkcijama  posao koji u postprodukciji obavlja montažer.5 VIDEO MIKSER  U kontrolnoj sobi (režiji).  Poseduju  i  pneumatik  sisteme  za  meku  promenu  visine.4 Reditelj druge ekipe   Reditelj  koji  se  angažuje.  Studijski  kamerman  je  bliže  zanimanju  koje  se  na  filmu  zove  švenker.4 KAMERMAN  U televizijskoj produkciji. je osoba koja na terenskom snimanju  rukuje kamerom.  poznavati  montažu  i  biti  brz  i  spretan  da  reaguje  na  vreme. kaskade.  Ako  se  tokom  realizacije  pojavi  potreba  da  druga  ekipa  radi  samo  u  kraćem  periodu  snimanja.  čime  se  ekonomiše  sa  vremenom  i  bitno  skraćuje  period  snimanja. Tada.  s tim da treba imati na  umu da je  savremeni video switcher  postao mnogo složeniji uređaj. ali se brine i o čitavom nizu drugih stvari: svetlu. ENG kamerman (pravilnije bi bilo reći snimatelj). itd.  On  rukuje  veoma  složenom  "klavijaturom"  dirki  i  poluga.4.  snimajući  paralelno  pasaže  u  kojima  se  ne  pojavljuju  tumači  glavnih  uloga.  Studijska  kamera  na    sebi  pored   individualnog  tražila (view finder).  davanjem  adekvatnih  planova.

  itd.  koje  se  uvek  mogu  pojaviti. pošto sve dovede do rutine.  rekvizite.8 REALIZATOR  Kada neki režiser postavi  serijski program. Asistenti moraju biti spretni. prenosne veze i linkove i za montažu  kamera. pripreme kastinga.  Sinhronizovana saradnja režisera miksera i kamermana je ključ precizne realizacije programa.  Naročito je važan studijski asistent režije.6 TEHNIČKO VOĐSTVO  Technical  director  ili  TD    je    odgovoran  za  funkcionisanje  tehničko‐tehnološkog  aspekta  produkcije.  obezbeđuje  promene  i  izmene  i  rešava  sitne  nepredvidljivosti  u  studiju.  obično obuči  jednog pomoćnika  da ga nadalje realizuje. kostima. Na taj način se realizuju recimo informativne  88    . Odgovorno je  za emitovanje.  4.  4.  Njegova  odgovornost  je  izuzetna  zato  što  koordinira  rad  velikog  broja  složenih  i  često  dislociranih  uređaja.trenutku  ralizacije  najvažniji    režiserov  saradnik.  Njegova  produžena  ruka. Asistenti se brinu da pre i u toku snimanja sve bude na mestu i na vreme. On u toku samog snimanja u studiju daje prostorno‐ vremenske  repere  izvođačima  i  kamermanima.  održavanjem  uređaja. tačno u  sekund.  ukoliko se program emituje uživo. manje značajne izvođačke  probe.  ili  o  stvarima  vezanim  za  kvalitet  i  distribuciju  signala i drugim čisto tehničkim aspektima standarda slike i tona.  4. Asistenti odmenjuju režisera kada on ne može biti na više mesta u isto vreme.  koji  su  odgovorni za koordinisanje aktivnosti na setu. To ponekad mogu  da budu i vešt video mikser ili sekretarica režije.  On  je  na  stalnoj  INTERKOM  vezi  sa  režiserom.  To  je  obično  inženjer  elektronike  upućen  u  poslove  produkcije  i  osposobljen da konfiguriše sistem prema njenim potrebama.   Tehničko  vođstvo  se  stara  i  o  koordinaciji  sa  drugim  tehničkim  delovima  studija.  U  zavisnosti  od  produkcije  mogu  postojati  i  asistenti:  floor  manager  ili  stage  manager. koje pre snimanja pripremaju tehničari koje zovemo i monteri.  Video  mikser  praktično  nema  pravo  na  grešku. ili stagehands‐a.  garderobe  i  scene. poznavati projekat i struku i imati kreativnu "žicu". Oni  mogu imati pomagače u jednom ili više floor  asistenata.  otuda  se  od  njega    ne  mogu  ishitreno  zahtevati  promene.7 ASISTENT REŽIJE  Jedan  ili  više    asistenata  može  biti  angažovano  da  pomažu  režiseru  na  probama.  masterom.  svetla.  a  u  toku  snimanja  koordiniraju  rad  šminke. dekora.  posle nekoliko početnih emisija kada je  sve već uhodano u okvirima date ideje.  u  studiju  oko  izvođača i sl.  koji  u  produkciji  moraju  da  funkcionišu  kao  skladan  i  operativan  sistem  bez  zastoja  i  grešaka.  koji nije igrane prirode. za kalibraciju monitora.  video‐tape  odeljenjem. Rade po  njegovim idejama probe: svetla. Takav asistent se još zove i realizator.

 električara zaduženih za postavljanje rasvete koja se  u  TV  studiju  obično  nalazi  na  "gridu"  (čeličnoj  rešetki  na  plafonu  studija).  to  jest  potrebom  da  sve  stvari između rezova budu vraćene na isto mesto. odlučuje o tipu i postavci svetla.    namešta    rasvetu  i  proverava  osvetljenje.  ispravne.  itd.  Memoriše  štimunge  i  realizuje  ih  u  skladu  sa  scenarijem  i  radnjom.  Ono što nije dobro osvetljeno na filmu i televiziji ne postoji! Ono programu određuje  atmosferu i štimung.  U  igranim  produkcijama  sekretarica  režije  se  bavi  KONTINUITETOM.  Majstor svetla predvodi ekipu rasvetljivača.  Govori  takozvane  prve  reči  i  poslednje  reči.  vremenske  prognoze.  a  kojoj  se  prilazi  posebno obezbeđenim mostovima. time code‐ovima inserata.9 SEKRETARICA REŽIJE  Sekretarica je osoba koja prati pripreme. Ona opominje da dolazi mesto reza. najbolje dublove ili alternacije kadrova.  89    . odnosno da glumac u dva susedna kadra.  Ona  daje  informacije o puštanju priloga.  4.  Ona  najavljuje  da  nešto  treba  potpisati  ili  pustiti  neke  druge  grafičke  podatke. upisuje u knjigu snimanja sve važne podatke o načinu  realizacije. da bi oni  u toku snimanja bili i izvedeni i unapred mikseru i ostalima u toku snimanja  govori šta je na redu i šta ih čeka u narednom trenutku.  istom  rukom  i  brzinom  podigne  pehar  da  ne  bi  u  montaži  došlo  do  nelogičnosti.  Veština  realizatora  je  u  preciznosti  izvođenja  emisija kod kojih se svakodnevno menja sadržaj. a reditelj  izgleda  kao  da  se  odmara  i  interveniše  jedino  kada  traži  manje  izmene. Ni jedan program koji nije logično i dobro osvetljen ne može biti uspešan.  loto.  Loša televizija se najpre pozna po lošem svetlu.  Sekretarica  režije  vodi  računa  i  o  snimljenim  trakama  i  kartonima  sa  redosledom  adresa  i  opisom  snimaka  za  montažu  i  arhivu.    Svetlo  je  ključni  element  svake  vizualno‐orijentisane  produkcije.  scena  ili  promena. bira opremu potrebnu za  osvetljavanje.  najave.  U  dobro  organizovanim produkcijama u režiji se  u toku snimanja čuje samo sekretarica režije.  ako  je  u  pitanju odloženi snimak ili repriza. ili dizajner svetla (LD).10 MAJSTOR SVETLA  Svetlo  je  jedan  od  ključnih  elemenata  produkcije    stoga  što  je  televizija  uveliko  vizuelni  medij.  4.  Light director.  Sekretarica režije daje VTR operateru znak za početak snimanja i beleži u knjigu sve pogrešne. Dobra TV rasveta se obično sastoji od veće količine reflektora  različitih namena i mix pulta za svetlo kojim se memorišu štimunzi. a struktura ostaje načelno ista.  Ona  obično  i  prati  emitovanje  gotovih  emisija.  kako  bi  svi  mogli  da  budu  spremni. ili uključivanju drugog studuja prema  elementima koje čita iz knjige snimanja ili "košuljice" realizacije. neki  efekat  ili  promena.  ili  ispravlja  greške.  to  jest  početke  i  krajeve  fraza  kojima  počinje  neki  kadar.emisije. koji  se  spajaju.

 Ta "profesija" je zbog preterivanja kod nas dovedena do apsurda. za  stolove.  koji  u  dogovoru  sa   režiserom  oblikuje  i  izvodi    set­objekat  u  kome  se    odvija  radnja  u  studiju. STILISTA.  koju  na  filmu  i  televiziji  zovemo  kostim.  fine  radove.  ali  i  sa  šminkerom  (make  up).  stolice. ili kreaciju garderobe.11 SCENOGRAF  U  većini  igranih  ili  složenijih  produkcija  postoji  scenograf. svetlo.  frizerima  i  u  novije  vreme  stilistima. boje. blendi  od kojih se grade zidovi.13 ŠMINKA.  U  zavisnosti  od  veličine  produkcije  garderobera  ima  više.  koji  koži  pred  kamerom  daju  prirodnost  (ako  se  sa  teniranjem  ne  preteruje)  i  rešavaju  probleme  znojenja.  U  tome  mu  pomažu  garderoberi.  On  tesno  sarađuje  sa  majstorom  svetla  i  kostimografom  da  bi  svi  zajedno  postigli sklad boja i poželjnu atmosferu scene.  za  tu  svrhu  posebno  pripremljenim  talkovima.  vrši  izbor  nameštaja  i  drugih  elemenata  dekora.  boji. On mora biti i vešt graditelj i poznavati  zanate.  instalacije.  On  vodi  računa  o  kroju. Brine za postavljanje zavesa ili rikvanda.  Šminka  kada  je  rađena  sa  merom  i  ukusom.  gotovo  je  obavezno  da  se  svi  izvođači  tretiraju  tehničkom  šminkom.4.  i  stanje  kostma  pred  kamerom.  kao  i  za  praćenje  promena  i  urednost  kostima  na  izvođačima. One moraju biti precizno izvedene.  Scenograf  kontroliše  likovne  i  tehničke  elemente  scenografije.  usklađuje  boje.  90    .  osobama  koje  ljudi  sa  estrade  koriste  da  se  bave  njihovim  spoljnim  izgledom u celini.12 KOSTIMOGRAF  Kostimograf je osoba koja je kreativno i organizaciono zadužena za izbor. ali i u  kompoziciju kadra ii druge veštine stvaranja atmosfere. saradnici scenografa zaduženi za montažu i demontažu scenografija. Tekve scenografije scenografi minuciozno dizajniraju.  ili  na  lokaciji. zbog usklađivanja boja i valera  kostima  i  ostalih  vizuelnih  elemenata  produkcije.  pultove.  'masne  kože'  ili  prikrivaju  manje  nepravilnosti.  osobe  koje  su  zadužene  za  oblačenje.  Zbog  uticaja  svetla  i  drugih  faktora. kao i frizura može biti i izražajno sredstvo i dopineti ukupnoj izražajnosti u produkciju.  Jedan  broj  emisija  koje  se  emituju  svakodnevno  (na  primer  informativne)  ima  stalne  postavke  koje se ne demontiraju iz studija.  4.  4.   Jednostavne  scenografije  se  sastoje  obično  od  pultova  i  garnitura  za  sedenje  uz  nešto  dekorativnih elemenata. FRIZER  Šminka  u  produkciji  nije  samo  stvar  lepote  ili  izražajnosti.  svlačenje. a kasnije  ih održavaju dekorateri.  Velike zvezde obično imaju svog garderobera.  to  jest  da  se  teniraju.  Ona  je  tehnička  neminovnost  snimanja.  set  designer.  Kostimograf tesno sarađuje sa scenografom i majstorom svetla. a rikvandi idealno zategnuti i svetlo  za njih mora biti izvedeno besprekorno.  veličini  i  urednosti  garderobe  koju  pred  kamerom  nose  izvođači.  ili  dekora  kako  se  jednostavnija  rešenja još nazivaju. Dobar scenograf se razume u prostor.

 muzikom. koji se nalazi na vrhu pecaljke.15 TON MAJSTOR  Za ton na filmu i televiziji se kaze da je najjeftinija skupa stvar u produkciji.  4.17 MUZIČKI SARADNIK I AUDIO OPERATER  Muzički saradnik i audio operater koji barataju snimcima.  koji  traži  muzička.16 MIKROMAN  Mikroman (jedan ili više) je osoba koja u toku snimanja rukuje boom‐pecaljkom i tako usmerava   i nalazi najbolju poziciju mikrofonona.  On  producira  originalnu  muziku  pre  video  snimanja. ali loš prvi "pada u oči".  On  producira  originalnu  muziku  pre  video  snimanja.  koji  traži  muzička.  Većina produkcija nedovoljno vodi računa o tonu.Frizure na televiziji često moraju biti uredne ne samo iz estetskih već i iz tehničkih razloga.   4. Dobra produkcija se  prepoznaje po dobrom tonu.  plejerima. Neki  uobičajeni  efekti  se  jednostavno  teško  izvode  ako  je  pred  kamerom  previše  haotičnih  detalja. da mikrofon ili pecaljka ne bi ulazili u kadar ili bacali vidljivu senku. ali loš prvi "pada u oči".   Audio  producent  je  osoba  koja  brine  o  tonu. dugog teleskopskog štapa  od ugljeničnih vlakana.  play‐back‐om  i  drugim  uređajima  za  snimanje  i  reprodukciju  tona.   Audio  producent  je  osoba  koja  brine  o  tonu. Mikroman  uvek ima slušalice da bi  mogao da čuje da li snima pod dobrim uglom.  91    .  To  je  kompleksan  posao.  tehnička i organizaciona iskustva. Dobar ton  se jedva primećuje.  magnetofonima.  naročito  u  muzičkim  televizijskim  žanrovima.14 AUDIO PRODUCENT  Za ton na filmu i televiziji se kaze da je najjeftinija skupa stvar u produkciji. šumovima. U studiju se često koriste i boom/grip pecaljke koje su neka vrsta krana  sa  sistemom  poluga  kako  bi  mikroman  lakše  mogao  rukovati  teškim  mikrofonima  i  kako  bi  prišao odozgo. Ponekad je dobar audio i više od šezdeset posto uspeha.  naročito  u  muzičkim  televizijskim  žanrovima. Dobra produkcija se  prepoznaje po dobrom tonu.  kakva je recimo kosa.  Pušta  play‐back.  4.  To  je  kompleksan  posao.   4. Dobar ton  se jedva primećuje. Ponekad je dobar audio i više od šezdeset posto uspeha.  tehnička i organizaciona iskustva. Mikromani pored dobrog  sluha  moraju  imati  jake  ruke  da  bi  izdržali  napor  nošenja  pecaljke  iznad  glumaca  na  duži  vremenski period.  Većina produkcija nedovoljno vodi računa o tonu.

 savijaju je.  Video  snimanje  na  terenu. kalibrira  audio  snimanje  prema  test  1000  kh  signalu.  krive i služe da se u kombinaciji efekata. U ovom načinu rada autor.  U  jednostavnijim  produkcijama  muzički  saradnik  još  i  bira  prateću  muziku.  92    .18 VIDEO REKORDER OPERATER  Video  recorder  operater  prilagođava  opremu  za  video  snimanje.  sa  manjom  ekipom  tipicno  za  veliki broj TV žanrova.  4.  ili novinar.  što  se postižu video switcherom dobije što uverljivija i atraktivnija manipulacija sekvencama i  prelazima.  Ovi  efekti  povećavaju  ili  smanjuju sliku.. reportažama.  4.  živ  kadar  ili  grafiku.  pušta  i  zaustavlja  rikordere  na  znak  asistenata  ili  sekretarice  režije.  menja  trake  za  snimanje  i  play‐back. Da bira tip i vrstu slova.  efekte. prilozima. preuzima ulogu  producenta  i  reditelja.. obično.  bira  temu  i  lokacije.  4.  ili  audio  džinglove  po  planu  iz  scenarija  ili  knjige  snimanja.  unose je ili iznose  iz okvira.  usnimava  test  signal  (pidžama) i crni signal na počecima trake.  i  kvalitet  video  snimka  na  monitorima  osciloskopima  i  vektroskopima.  4.  titlova.21 ENG PRODUKCIJA  ENG  označava  terensku  produkciju.  kao  i  ljude  koje  će  snimati. Upisuje u karton trake.  Izbor  muzike  kod  ozbiljnijih  produkcija  je  posao  muzičkog  urednika  koji  često  angažuje  i  kompozitora  kada  je  potrebno  napisati originalnu muzičku podlogu.    Proverava  snimače. Njegov osnovni zadatak je da realizuje grafički sadržaj koji se  prevashodno odnosi na slova.20 OPERATER DIGITALNIH EFEKATA  Operater 2D i 3D je osoba koja se bavi programiranjem dvodimenzionalnih ili trodimenzionalnih  video  efekata  koji  se  primenjuju  na  snimak. da tačno otkuca i pozicionira potpisano u  kombinaciji sa ostalim grafičkim i drugim vizualnim elementima. brine o TIME‐CODE snimanju i reprodukciji. ako one već nisu  unapred snimljene na video traci. urednik.19 CG OPERATER  CG  operator  (electronic  character  generator  operator)  programira  otvaranje  potpisa.  i  drugih elemenata 2D ili 3D video grafike što mu ih  je prethodno pripremilo grafičko odeljenje  koje se bavi oblikovanjem video grafike.  Reč  je  najčešće    o  dokumentarnim i informativnim žanrovima: vestima.  postavlja  videorekordere  u  poziciju  za  snimanje  i  reprodukciju. intervjuima.šumove. CG  realizuje i odjavne i najavne   špice.

  Na  raspolaganju  mu  je  i  scenska  tehnika  koja  rukuje  uređajima  za  kretanje  kamere. Na raspolaganju mu je nekoliko  saradnika:  Šef  rasvete. Tu se mogu sresti sva  zanimanja što smo ih  i ranije navodili: glumci i drugi izvođači.  koji  liče  na  dokumentarno  ili  igrano  filmsko  snimanje.  snimatelja.  objektivi  i rezolucija  koja se na filmu i televiziji bitno razlikuje.  koji  je  i  mikroman.  koji  vodi  elipu  rasvetljivača  i  realizuje  njegove  postavke  svetla.  švenker  koji  upravlja  kamerom  u  toku  snimanja. brza i fleksibilna.  poznavanje  procesa  i  estetike  žanra  u  kome  deluju  i  naročito  razumevanje  forme i strukture programa koji realizuju. koji je zadužen za postavljanje kamere i stativa.  kao  što  su  farovi.  koji  se  isključivo bavi oštrinom snimka. koji automatski ponavljaju prethodno izvedene pokrete kamera po svim osama.  ali  sa  složenijim  zadacima.  tonskog  snimatelja. šminka.   4. ulaganje novih traka. prevashodno tip kamere. koordinira art direkciju sa scenografom i kostimografom. a onda i svetlo.  šarfer. za emisije koje se emituju u tačnoj shemi i valja joj biti  kadra "stići i uteći i na strašnom mestu postojati". Često  je na terenu. scena.  Na  IFP  snimanjima  važnu  ulogu  igra  sekretarica  režije  zbog problema KONTINUITETA.  kranovi. Često ih kordinira režiser programa ili realizator koji  ne ide na teren. koriguje  pokrete  kamere  i  kadriranje.Ekipa  je  smanjena  i  sastoji  se  od  autora. Mora biti brza i uigrana.  Ekipa  je  u  ovom  slučaju  kompletnija i može dostići i obim koji imaju ekipe manjih igranih filmova.  U  slucaju  DP‐a  preuzet  je  potpuno  filmski  način rada svtim da se tehnologija delimično razlikuje.  93    .  kao  i  na  filmu  bavi  ukupnim  aspektom  slike:  kreira  atmosferu i postavlja svetlo.  najčešće  jednom  kamerom.  4.  Za  razliku  od  studijskog kamermana ili ING snimatelja DP je kompletna autorska ličnost.23 DIREKTOR FOTOGRAFIJE  Posebno  značajna  uloga  u  IFP  produkciji  je  uloga  Direktora  Fotografije  (DP). Svi članovi ekipe moraju imati organizaciona i  tehnička  znanja. kostim.  rasvetljivača.22 IFP PRODUKCIJA  IFP  je  takođe  terenski  tip  video  produkcije.  "ruka".  On  se  ovde.  Otuda on spada u najvažnije kreativne saradnike u  ozbiljnim  projektima  koji  imaju  autorske  pretenzije.    steadycam. veliki broj  asistenata. jer se u ovom slučaju snima kadar po kadar.  pomoćnika  i  organizatora. Ekipa je koncipirana tako da je mobilna.  džib. pa sa njime moraju biti uigrani ili u češćem kontaktu.  pratioc kamere.  i  tehničari. setovanje  TIME CODE‐a i tehničku ispravnost kamere.  U  IFP  produkciji  DP  od  početka  projekta  sarađuje  sa  rediteljem  i  producentom na kreativnoj razradi scenarija. a s obzirom da su u pitanju skupi zahvati ne  sme  biti  promašaja  i  grešaka. koji je često i tehničar i vozač i jednog asistenta koji je  i organizator i sekretarica  režije. koja snažno utiče na  kvalitet  i  sadržaj  produkcije.  ili  i  najnoviji  camera  motion  tracking  sistemi. pokriva dnevne događaje. zato što se u ovom slučaju često aranžiraju kompleksni kadrovi  sa dubinskom oštrinom i mnogo promena fokusa.  doly  kranovi.

 pa će  za gledaoca tako stvoriti  novu likovnost sličnu filmskoj.  94    .Sa  pojavom  novih  HDTV  tehnologija  visoke  rezolucije  slike  (moć  registrovanja  detalja)    (2K  je  skoro polovina filmske rezolucije) ulazimo u eru digitalnog filma u kome će  profesija DP imati  značajnu ulogu. zato što  HDTV ima visok fotografski potencijal.

  planove  i  uglove iz kojih je radnja najbolje snimljena u cilju postizanja željenog utiska.  5.  koloriranje.  montažer koristi video i audio  snimak  za  konačno  uobličavanje  programa.  a  koje  imaju  uočljive   zakonomernosti  nezavisno  od  volje  onoga  koji  tu  informaciju  prima.    Ova osobina spoja dva snimka. sinhronizaciju i mastering. dala je mogućnost da  se na stvaranje filmske i TV priče utiče moćnim logičko‐estetskim sredstvima koja su značajno  obogatila filmski i TV izraz.  integrisanje  grafike.  kolor  korekcije    i  masteringa prerasla u proces koji nazivamo postprodukcija. Još dvadesetih godina prošlog veka geštalt  psihologija  (psihologija  percepcije)  i  praktični  rad  filmskih  entuzijasta  (Lev  Kulesov  i  S.  dubinskih  elemenata.  Pod  postprodukcijom  podrazumevamo  montažu  slike  i  tona.  već  i  o  jednom  posebnom fenomenu koji nastaje na spoju dva kadra.  bira  mesto  reza.  Montažer  i  u  tehničkom  i  u  kreativnom  smislu  rukuje  snimljenim  materijalom  i  finalnim  proizvodom.  koje  nazivamo  montažnim  vremenom  i  prostorom. likovna kompozicija kadra i plan (širina  kadra.  Montaža  je  u  početku  bila  tehničko‐tehnoločki  proces.  odnos    svetlih  i  tamnih  površina. Tim mogućnostima od početka rada rukuje režiser.  M. Ne radi se samo o smislenom spajanju  pojedinačnih isečaka snimljenih  prema nekom  planu  radnje  (scenariju).    stvara  u  svesti  posebne  utiske  i  asocijacije.  ali  je  zahvaljujući  svojim  izrazito  kreativnim mogućnostima postala veoma važna faza rada.  Pored  logičko‐estetskog  angažovanja  zadužen  je  i  za  rukovanje  sve  složenijim  sistemima  za  postprodukciju  koji  su  danas  sve  češće  bazirani  na  kompjuterskoj  nelinearnoj  95    . kontinuirano ili  diskontinuirano.  specijalnih  efekata.  Montaža  je  logička  i  estetska  organizacija  pokretnih  i  statičnih  slika  i  zvukova  u  vremenu  i  prostoru. Vezuje tako spojene  kadrove u scene i sekvence i na taj način upravlja tokom.  pravac i količina kretanja u kadru.  inkorporiranje grafike i specijalnih efekata.  dok  film  look  tip  produkcije  (ENG  i  IFP)  podrazumevaju  striktno  i  vremenski  odvojeno.1 MONTAŽER  Kada je snimanje završeno ili u toku.  kao  što  su  obrada  zvuka.  Najbolje  odabrane kadrove ređa logičnim redom prema scenariju.  žižna daljina objektiva i pokreti kamere. ako je reč o većem projektu.5 KLJUČNA ZANIMANJA U POSTPRODUKCIJI  U  studijskoj  proizvodnji  programa  snimanje  i  post  produkcija  su  najčešće  sinhroni  ili  spojeni.    boje  i  konačno.  Ejzenštajn)  otkrili su da spoj dva  kadra snimljena na istoj ili različitoj lokaciji.  sukscesivno  razdvajanje  ove  dve  faze. U dogovoru  sa  rediteljem  određuje  trajanje  pojedinačnih  akcija  u  kadrovima.    nove  prostorno‐vremenske  relacije.  Odstranjuje  loše  i  nedovršene  dublove. uz manje ili veće izmene. ritmom i tempom radnje. položaj kamere u odnosu na pravac kretanja (osu objektivne  ili  subjektivne  akcije).  ugao kamere.  izbacivanju  suvišnih  delova  i  ponovljenih  kadrova.  To  je  učinilo  da  obe  faze  postanu  veoma  kompleksne  i  izuzetno  kreativne.  Na  taj  efekat  utiče  niz  elemenata kao što su: okvir slike. Danas je montaža sa još nekim fazama  finalizacije. ali ih u konačnoj  fazi produkcije oblikuje montažer projekta.

3 ČITAČ SVETLA I DIZAJNER SLIKE  Kolorista  je  osoba. odlično poznavanje boja i TV tehnologije. montažer zvuka ili audio producent. ogromnom brzinom raste značaj digitalnih specijalnih efekata.tehnologiji i integrišu u sebe niz složenih uređaja kao što su VTR i disk rikorderi.  5.  Montažer zvuka i audio mastering inženjer su kod velikih produkcija zaduženi da ton pripreme  prema    predviđenim  standardima  kako  bi  se  konačno  mogla  dobiti  adekvatna.  glavnom  montažeru  je  na  raspolaganju montažer tona.  umanjuje ili povećava razlike u aspektima kolora između kadrova i usklađuje ih u celini projekta.  Značaj  montaže  i  postprodukcije    uopšte  za  finalni  proizvod  je  veći  nego što  se to obično pretpostavlja.  5.  naročito.  softver  i  hardver  za  specijalne  efekte  i  složena  oprema za audio processing.  Montažer  je  zadužen  i  za  administraciju    snimljenog  i  finalizovanog  materijala. koji po već izmontiranoj slici i osnovnom (reper) tonu preciznije i  dublje postavlja aspekte dijaloga po kanalima i priprema ih za finalni mix koji kasnije i realizuje  sa  audio  mastering  inženjerom.  kolor  analizatori.  Pored  klasičnih  mehaničkih.  koja  u  nekim  slučajevima.  kod  zahtevnih  produkcija.  kod  većih  projekata  na  raspolaganju su mu i jedan ili više asistenata montaže.  mastering  proveru tehničkog kvaliteta kopija.  sa  većim  brojem  mikrofona  različite  funkcije. video switcheri  i  mikseri. zajedno sa DP‐om vrši fine korekcije i doterivanja kolora. koji traži izuzetnu likovnost.  u  skupim  igranim  programima.  5. reklamama i spotovima.2 MONTAŽER ZVUKA  Kod  naročito  kompleksnih  igranih  programa  gde  su  dijalog  i  šumovi  veoma  važni  i  gde  je  ton  sniman  višekanalno.  recimo  DOLBY  licenca za finalni proizvod. ako je u pitanju stereo ili višekanalni zvuk.  U  ovom  složenom  procesu  pored  reditelja  i  sekretarice  režije.  96    .  koloristi.  optičkih i grafičkih FX. Specijalni  efekti  se  načelno  dele  na  vidljive  i  nevidljive  specijalne  efekte.  koji  imaju    sve  značajniju  ulogu  u  ukupnom  audio  dizajnu.  Ovo je veoma težak posao.  ali i psihologije percepcije gledaoca.  DVE  procesori.  majstori  specijalnih  efekata.  VTR  operateri  i  tehničko  vođstvo  koje  se  bavi  konfigurisanjem  sistema.4 SPECIJALNI EFEKTI  Uloga  specijalnih  efekata  u  savremenoj  produkciji  je  sve  veća. video  grafičari.  Montažer  tona  polaže  i  šumove  i  biranu  i  originalnu  muziku  i  bavi  se  dizajnom  audio  efekata.  Nevidljivi  su  naročito  delikatni.

  5.  sekretarice.  produkcija  je  često  napeta  i  disharmonična  što  umanjuje  rezultat  finalnog  proizvoda.  pa  prevelike  ambicije  u  ovom  pravcu  donose  manjkavosti  projektu  u  nekim  bitnim  stvarima  koje  FX‐u prethode.  što  je  veoma  čest  slučaj. Centar RTS za istraživanje javnog mnenja.  ukoliko  se  ne  razume  njihov  posao  i  ne  ukazuje  im  se  adekvatna  profesionalna  pažnja. Svi oni imaju JEDNAKO VAŽNU ulogu u produkciji koja se  nikako  ne  sme  potceniti.  97    . FX su skupi i  spori  poslovi  koji  zahtevaju  ogromno  znanje.5 OSTALI SARADNICI  I na kraju moramo biti svesni da u produkcionom procesu učestvuju i mnoga druga  ne tipično  televizijska  zanimanja:  vozači.  stolari.  Ukoliko  se  ne  poštuje  i  ova  vrsta  saradnika. obezbeđenje.  električari. programa i auditorijuma. dorada reklama ili 2D i 3D animacija. Ovo je niz posebnih tema o kojima će detaljno biti  reči u kasnijim lekcijama. evropska iskustva. 2002. Kvalitet i samoregulisanje. Načelno samo vrhunski FX mogu doprineti projektima.Recimo kada u priči imate situaciju da na polovini junak ostane bez noge! U FX spada i izrada TV  špica. Novi  Sad.  kafe  kuvarice.  Imajte  uvek ovo na umu!  Boris Bregant.  daktilografi.  računovođe.  strpljenje  i  vreme  u  svim  fazama  realizacije. u Aktuelno o medijima. obični radnici.

 UNESCO.  Nacionalna  televizija  (kanal)  emituje  program  u  razmerama  jedne  države.6 LITERATURA:  1. Od toga 290 milijardi sati ode na gledanje programa javnih  TV stanica/kanala.  u  aktuelno  o  medijima.)  Megatelevizije  čine  satelitski  programi.  kao  i  programi  emitovani  putem  satelita  (Rene Berže: Od televizije ka televizijama. Cekom booksa. NVR Reports. M. Novi Sad.. London. Televizija Beograd. Sveska br.  a  obuhvata i satelitske programe namenjene prvenstveno distribuciji na teritoriji  date  države.  RTS‐RTNS. 2007. Vreme bez slike.7 NAPOMENE:  U  52  evropske  zemlje  deluje  71  javni  RTV  servis  čiji  programi  dopiru  do  640  miliona gledalaca dnevno. 2004. Televizija: tekuće bitke.  Centar  za  istraživanje  javnog  menja. Dejanović. 2004. RTV Teorija i praksa.  4.5. 1994). Televizijska reklama. Jeffry Chester i Kathryn Montgomery. programa i auditorijuma.  evropska  iskustva.  Novi  Sad:    Centar  RTS‐ RTNS za istraživanje javnog mnenja. Obrazovna  funkcija  evropskog  javnog  TV  servisa  u  svetlu  novih  tehnoloških  mogućnosti.        5. (Prema: Bjorn Erihsen.  bez  obzira  na  vlasništvo  emisione  organizacije  (TV  transnationalization Europe and Asia.  To  znači  820  milijardi  sati  gledanja  programa  tokom jedne godine. Babić. Kenneth Thomson: Media and Cultural Regulation.  5.  sveska  br..  3.  programa i auditorijuma. Media in transition . br.  2. 1992. 7/2005. U proseku ovi gledaoci provode 3 i po  sata pred TV  ekranima. Sage Publications Ltd.Independens & the Future of Television.  365  dana  u  godini.  44/1986). 1997.  98    . Novi Sad.  6. V. u: Aktuelno o  medijima. New York.

 godine u čast  Dana Republike.  Ljubljani.  Zagrebu.2 Delatnost  Delanost  Televizije  Novi  Sad  je  produkcija  i  emitovanje  informativnog.  godine.  kao  samostalne  jedinice. rusinskom. rumunskom i hrvatskom jeziku.  a  da  prvi Televizijski program emituje Televizija Beograd i za područje Vojvodine.  godine  Radio  Novi  Sad  sklopio  sa  Radio  Beogradom. Značajan broj emisija koji se  produkuje  je  od  opšte  društvene    važnosti.  Materijalna  osnova  Televizije  Novi  Sad  je  bila  određena  ugovorom  koji  je  krajem  1970.itd.  godine. Pomenutim ugovorom  je  bilo  predviđeno  da  se  u  Novom  Sadu  osnuje  televizijska  stanica  i  da  se  samo  finansira.  ukrainskom.  kako  bi  se  moglo  otpočeti  sopstvena  proizvodnja programa. U to vreme prava  osnivača prema Radio Novom Sadu imala je Skupština Socijalističke Republike Srbije. romskom.  jasno  je  prikazano  organizaciona  struktura  ovog  preduzeća  hijerarhijska.  Kao  i  Radio  Novi  Sad  i  Televizija  Novi Sad je predstavljala Jugoslaviji u malom.  u  skladu  sa  Zakonom  o  radiodifuziji. što je činilo posebnu vrednost ove medijske kuće.  javni  servis  građana.1.   Zvanično  osnivanje  Televizije  Novi  Sad. Među zaposlenima su bili pripadnici svih naroda i  narodnosti koji žive u Vojvodini.   Iz  organizacione  šeme. Televizija Novi Sad je počela sa  emitovanjem  programa.  smatra  se  odluka  radničkog  saveta  Radio  Novi  Sad  od  4.02. a ta prava  osnivača  trebalo  je  preneti  sa  Republike  na  Pokrajnu.  reditelja.  električara.   6.1975.  koja  je  u  prilogu.  Radio‐televizija  je  postala  samostalni  regionalni  javni  radiodifuzni  servis  Vojvodine.  mađarskom.11.  I  upravo tih 50% pretplate je bila materijalna osnova Televizije Novi Sad.  koja  se  bavi  proizvodnjom  i  emitovanjem  programa.  na  teritoriji  AP  Vojvodine.  a  ne  od  komercijalnog  značaja  što  je  sasvim  razumljivo kada se ima u vidu činjenica da je reč o regionalnoj televiziji od javnog značaja.  novinara.  obrazovno‐ dokumentarnog  i  kulturno‐umetničkog  programa  na  srpskom.  po  tom  ugovoru  Radio‐televizija  Beograd  je  je  ubirala  celokupnu  pretplatu  na  teritoriji  Socijalističke Republike Srbije.  Sedište  Radio‐televizije  Vojvodina je u Novom Sadu i poseduje i nekoliko dopisništva u Vojvodini.  Naime. pa je 50 odsto radijske pretplate ustupala Radio Novom  Sadu.  odlukom  republičke  radiodifuzne  agencije  od  aprila  2006.  Na  vrhu  ove  organizacione  strukture  nalazi  se  direkcija  na  čelu  sa  direktorom.  Svečanom emisijom 27.1971.1 PRIMER ORGANIZACIONE STRUKTURE JAVNOG SERVISA VOJVODINE  6.1 Istorijat Radio­televizije Vojvodina  Radio‐televizija  Vojvodina  je  radio  difuzna  ustanova.  slovačkom.  organizatora.  kamermana. Direktor ima velika ovlašćenja i u ovoj šemi se može videti da je marketing služba.1.  99    .6 PRILOZI  6.  A  da  bi  televizija  u  početku  mogla  da  posluje  snimane  su  i  montirane  gotove  emisije  u  većim  TV  centarima:  Beogradu.  inžinjera.  To  je  vreme  kada  televizija  nije  imala  dovoljan  broj  kvalifikovanih  i  obučenih  kadrova:  montažera.

 kakve emisije bi trebalo uvesti) .  spremačice  i  drugo  tehničko osoblje). kao  i  za  beleženje  događaja  sa  lica  mesta.  produkcija programa koji se sastoji od redakcija.    Takođe.     Administrativno­pravna  služba  –  svi  poslovi  vezani  za  administraciju  ili  pravo  su  upravo ovoj službi poveravaju.  Drugi  deo  preduzeća  čini  proizvodnja  tj. političkih mitinga.kao najvažnija služba izdvojena od ostalih i direktno podređena direktoru.    Finansijska  služba  –  svi  procesi  koji  su  vezani  za  finansiranje  ove  televizijske  kuće. treba spomenuti i ljudstvo koje radi na održavanju tehnike i objekta bez kojih ne  bi  bilo  moguće  ostvariti  funkcionisanje    programa  (majstori.     Rukovodioci  tehničkih  službi  –  tu  spadaju  predajnici  i  veze  koji  omogućavaju  emitovanje  programa  na  teritoriji  AP  Vojvodine. bez ikakvih dodirnih  tačaka sa ostalim službama.  Na  njima  leži  odgovornost  za  upravljanje  i  rukovođenje  RTV. takođe vrše israživanja potreba auditorijuma (o  tome kakve emisije žele. Oni će se pobrinuti da svi poslovi koji se obavljaju budu  uredno evidentirani i u skladu sa postojećim zakonom. te priprema informacija koje  su potrebene za izgradnju novih televizijskih projekata.  Izveštaji  koje  sačinjava  ova  služba  od  kurcijalnog  značaja  su  za  određivanje  pravca  u  kojem će se kretati razvoj ove ustanove i dinamike kojom će se on sprovesti.   U sastavu direkcije RTV su:     Služba za istraživanje programa – ova služba se bavi istraživanjem gledanosti emisija  koje se emituju na Televiziji Vojvodina.  vozni  park  pomoću  kojeg  se  omogućava  realizacija  projekata  koji  se  nalaze  na  određenim  lokacijama  (realizacija  televizijskih prenosa sportskih priredbi.   100    .    Sve  ove  službe  koje  smo  do  sada  nabrojali  čine  upravljačko‐operativni  deo  RTV.  za  snimanje  priloga  namenjenih  za  potrebe  informativnih emisija). kulturnih manifestacija.

3 Organizaciona struktura RTV    101    .6.1.

1.1.1.  4.  kulturnog.Redakcije su podeljene na sledeći način:      redakcija radija  redakcija televizije  redakcija za saradnju sa inostranstvom   Kao što se vidi iz organizacione šeme.612  sati  programa  na  oba  kanala.  verskog. pa se program  ove  vrste  proizvodi  u  koordinaciji  sa  redakcijama  nacionalnih  manjina. školska. uz stvaranje novih projekata po principu programske akcije. opšteobrazovna.  Prema  izveštajima  o  radu    Radio  Televizije  Vojvodine  utvrđeno  je  da  je  informativni  program  RT  Vojvodina  emitovao  468.  (  npr.  bezbednosnih  i  drugih  prilika  u  regionu.  2. naučna.    Dok redakcija posebnih programskih akcija podrazumeva popunjavanje specijalnim emisijama iz  ostale četiri redakcije. redakcija je podeljena na četiri dela:   6.  nacionalnog.  3.5 Redakcija obrazovno dokumentarnog programa  Sačinjava    pet  redakcija  od  kojih  četiri  funkcionišu  po  kompletnom  organizacionom  principu  kreiranja svakodnevnog programa:   1.). epidemije raznih bolesti. socijalna pomeranja većeg obima i sl.  što  procentualno  posmatrano  čini  42.  U  informisanju  javnosti  programi  Radio  Televizije  Vojvodina  nastoje  da  obezbede  raznovrsnost  i  izbalansiranost  sadržaja  koji  pordržavaju  demokratske  vrednosti  društva.   6. To najčešće  zavisi  od  aktuelnih  društvenih.  poštovanje  ljudskih  prava.  naročito  pravo  na  blagovremeno  i  objektivno  informisanje.6 Redakcija kulturno umetničkog programa    Funkcioniše  po  principu  zadovoljenja  potreba  ne  samo  većinskog  srpskog  stanovništva  na  teritoriji AP Vojvodina nego i svih ostalih naroda koji su nastanjeni u Vojvodini. dokumentarna.   6.  etničkog  i  političkog  populizma  ideja  i  mišljenja.elementarne  nepogode.5  %  ukupno  emitovanog  programa    Radio  Televizije Vojvodina.4 Redakcija informativnog programa   Ova  redakcija  se  bavi  proizvodnjom  emisija  čiji  je  zadatak  da  informiše  stanovništvo  o  onim  događajima  koji  su  od  suštinskog  značaja  za  njihov  svakodnevni  život.  Ova  redakcija  pokriva  razne kulturno umetničke programe kao što su literarne manifestacije koje su od velikog značaja  za  ukupan  indetitet  regiona  u  kojem  živimo  i  koje  sa  ponosom  Radio  Televizija  Vojvodina  102    .

pj.  a  urednik  najjače  redakcije  tj. Sada na rusinskom jeziku  6.1. tehnika i produkcija TV Novi Sad  10. informativni  program televizije Novi Sad   • redakcija informativnog programa tv novi sad  na srpskom jeziku  2.  obrazovno‐dokumentarnog  i  kulturno  umetničkog  programa  čije  se  emisije  emituju  na  oba  televizijska  kanala. program radio N. programska načela i rad redakcije programa TV Novi Sad na romskom jeziku   8. program radio N. informativni program TV Novi Sad na rumunskom jeziku  5. odeljene filmske arhive  11. program tv novi sad na rusinskom jeziku  7.   6. program tv novi sad na mađarskom jeziku  • redakcija informativnog programa tv novi sad na mađarskom jeziku  3.  pogotovo ako se aktivnije pristupi razvoju istih sadržaja i kvalitetno odradi promocija u okviru  međunarodne razmene.  one    redakcije  koja  ima  najjači  uticaj  (a  to  u  sadašnjem  slučaju  urednik  redakcije  programa  na  mađarskom  jeziku)  predstavlja  glavnog  urednika  redakcije  programa  na  jezicima  nacionalnih  manjina.7 Redakcije nacionalnih manjina   Ttrenutno  ih  ima  devet. informativni program TV Novi Sad na slovačkom jeziku  4.2 STANJE KADROVSKOG POTENCIJALA RTNS  U 2006. Sada na slovačkom jeziku  4. program radio N. Sada na mađarskom jeziku  3.  6. program radio N. Za razlku od redakcija informativnog. Sada na ukrajinskom jeziku  103    .prezentuje.  Inače  sadržaji  koje  ova  redakcija  proizvodi  mogu  biti  značajni  u  budućnosti. obrazovno‐dokumentarni program TV Novi Sad  9.  programi  redakcija  na  jezicima  nacionalnih  manjina  se  emituju  na  2‐om  kanalu televizije Vojvodina.Sada na rumunskom jeziku  5. program tv novi sad na ukrajinskom jeziku  6. program radio N.  Svaka  od  redakcija  ima  svog  glavnog  urednika. GODINI  A ‐ Televizija Novi Sad:  1.  koji  je  direktno  podređen  direktoru  i  preko  koje  se  sprovode  sve  odluke  vezane za politiku razvoja programa nacionalnih manjina. programske  službe i sekretarijat TV Novi Sad    B ‐ Radio Novi Sad  1. ostvarivanje  plana  programa  radio  novog  sada  i  programske  transformacije  u  pokrajinski  javni servis  • program radio Novog Sada na srpskom jeziku  2.

 Sad za istraživanje javnog mnenja. 8. sektor pravnih. Novi Sad    104    . Sada "novosadska skala"  dramski program radio N. 10. Sada "radio stotka"  program radio N. odeljenje Radio‐televizije N. Sada  muzički program radio N. program radio N.7. Centar za istraživanje javnog menja. Sada  12. Sad    Izvori:   1. kadroviskih i opšti radio Televizije N. programa i auditorijuma   13. Sada  • arhiviranje muzičkog materijala radio N. Internet  2. godini  11. RTS‐RTNS. 9. programa i auditorijuma. pj programske službe radio N. Sada u 2004.

 član 10). koji se emituje ili reemituje a razmenjeni su sa okruženjem (isto govorno područje.  podrazumevamo  proizvodnju  televizijskih  sadržaja  koji  su  namenjeni  javnom  emitovanju  putem  televizijskog  programa. Danas se u svetu sve više javlja anonimnih nezavisnih produkcija koje svojim kvalitetom programima ozbiljno konkurišu afirmisanim.7 ELABORAT O FORMIRANJU NEZAVISNE   PRODUKCIJE FAM­A  7. Republika Srpska) 105    . dakle oni programski sadržaji koji su proizvedeni u stranoj produkciji ali prilikom emitovanja angažuje novinara. dakle emisije nastale u matičnoj kući 2. gosta u studiju. ali su uoči ili tokom emitovanja dodatno obrađeni u matičnoj kući.programski sadržaji koji su proizvedeni u inostranoj produkciji. Strana produkcija .1.2 Podprodukcije  Podprodukcija je termin koji se vezuje za proizvodnju televizijskih sadržaja koje su proizvele nezavisne TV produkcije. Vlastita produkcija je sadržaj koji je proiz. Pod podrprodukcijom podrazumevamo i programe zvaničnih TV stanica. komentatora i event. Crna Gora. 7. koje mogu i imaju usku saradnju sa matičnom kućom. festivali. Mešovita produkcija . U odnosu na onoga ko emituje programske sadržaje produkciju bi  smo mogli razvrstati na sledeći način:  1. a koja nisu emiter  programa koji proizvode.1 Produkcija  Po  pojmom  produkcija. (komentatorskim osvrtom ili nekim drugim vidom postprodukcije-napr. prenos utakmice. međuredakcijska i međustudijska razmena: Srbija.1 ODREĐENJE TERMINA  7. (Zakon o radiodifuziji. javni servis (TV stanica).podrazumjeva sve programe koji su došli sa strane i nisu predmet proizvodnje matične kuće 3.  bilo  da  se  radi  o  javnom  radio‐difuzmnom  servisu ili drugoj TV stanici.1. Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni isključivo radiodifuziji  koje proizvode fizička ili pravna lica registrovana za tu delatnost. dodela Oskara). 4.

Program za decu. kao i u upravljanju i rukovođenju. Dokumentarni program. 11. 6.  7.1   Jedan od najvažnijih ciljeva pokretanja nezavisne produkcije na Fakultetu za menadžment je da  kod studenata razvije.7.1. 9.3  Ostali strani programi   Jesu programi strane produkcije.1. 4. Muzički program.  posebno  u  oblasti  multimedijalnih  oblika. 12.  uz  pomoć  televizijskog  medija. utemelji i zaokruži znanja stečena na fakultetu proizvodnjom televizijskih  sadržaja  čime  će  se  formirati  kompetentna  ličnost  da  sutra  samostalno  planira. Obrazovni program. 7. na različite teme 7.  kreira i upravlja istim sadržajima. koji ne uključuju programe iz Srbije. Zabavni program.2.  7. Reklame. 13.  106    . Sportski program. Talk show – kontakt programi.2   Drugi  cilj  je  da  putem  stvaranja  televizijskih  sadržaja  uvežbava  razvoj  kreativnosti.  koordinira. emisije u kojima voditelj razgovara sa gostom.2 CILJEVI POKRETANJA NEZAVISNE PRODUKCIJE NA F@M‐U 7. 3. npr: 1. Igrani film. ili kao moderator usmerava raspravu između više prisutnih gostiju.2.4 Programski sadržaji  Programski sadržaji podrazumevaju različite vrste programa u produkciji jedne TV stanice. 5. 2. Program iz kulture. Igrana serija.  pa  i  u  marketingu. 8.  koje  nam  nude  neslućene  mogućnosti  u  komuniciranju. Informativni program.  Tako  bi  se  stečena  znanja  mogla  direktno  primeniti u promotivnim aktivnostima. 10. Program za manjine.

u poslednje dve godine studenti su u okviru nastavnog predmeta Televizija samostalno snimali.  7. ili koncipiranjem tematskih  emisija. vode i realizuju medijski projekat.  7. Film i fotografija.  sa  ugrađenom  rasvetom  na  palfon  (grid).  sagrađen  je  još  jedan  studio.2 Tehnički potencijal  a)  Na samom Fakultetu postoji TV studio za potrebe interne televizije. stečena znanja putem nezavisne  produkcije mogu i treba da prenose novim generacijama.3.3.  dimenzija  6  x  8  metara. Radio i televiziju.  107    .  u  Novoj  zgradi  medija. u okviru izvođenja nastave. pogotovu što je samostalno delo studenata. Studio je  instaliran tako da se u njemu mogu snimiti svi sadržaji sa manje učesnika. Komuniciranje.  uključujući  u  nezavisnu  produkciju  studente i nastavnike svih smerova. Emisija je na sebe skrenula posebnu pažnju.   U  Sremskim  Karlovcima. Komuniciranje. kreirali i proizvodili emisiju Studentska televizija. Multimedija.  potrebe  vlastite  produkcije i rentiranje. sveže i kreativne. i potvrdila njihovu kreativnost i interesantan pristup studenskim problemima. b) Ovako konciprana nastava otvorila je realne mogućnosti bavljenja vlastitim produkcijom. koje su sastavni delovi nastavnih programa Radio i televizija. Vlastitim iskustvom i radom u televizijama. podesan za direktno snimanje sa više kamera i emitovanje  miksovane  slike  u  kablovski  sistem. obraditi i isporučiti na  jednom od DVD standarda. Putem predmeta Komuniciranje studenti još od Interne televizije uvežbavaju javni nastup. c) Na samom Fakultetu.2. vezanih za aktuelne probleme privređivanja u tranziciji. te za izvođenje vežbi  iz nastavnih predmeta Radio i televizija.7. plasiraju svoje ideje.  Studio  je  pre  svega  namenjen  za  vežbe. Film i fotografije.3   Treći  cilj  je  kontinuirani  razvoj  marketinga  Fakulteta.  profesionalno  opremljen  i  namenski  projektovan za ovu vrstu delatnosti. koja se emitovala dve godine na kanalu TV Delta. Osim studentskih vežbi. a u četvrtoj godini u okviru predmeta Upravljanje projektima-posebno upravljanje medijskim projektima.3 USLOVI ZA POKRETANJE NEZAVISNE PRODUKCIJE  7. angažovan je i zaposlen kompententan  broj nastavnika i asistenata iz premeta koji se bave televizijskim medijem i produkcijom  TV sadržaja. Organizacija. samostalno osmišljavaju. Ti oblici mogu biti  različiti: od direktnog nastupa u televizijskim emisijama (Kanal 9). a u trećoj godini ponaosob pručavaju: Štampu. nove. otvarajući im mogućnost da u okviru utvrđene programske  strategije nezavisne produkcije.1 Kadrovski potencijal  a) U okviru nastavnih planova na četvorogodišnjem smeru za medije studenti prolaze kroz nekoliko faza peroučavanja medija: Uvod u medije. Film i fotografiju. koji se mogu emtitovati na bilo kojoj televiziji.

  Sve  odlikuju  profesionalne  perfomanse. ili onoga kome on namenjen.  sa potrebnom audio‐video miksetom. kao i  za snimanje dokumentarnih i igranih sadržaja. Sve kamere imaju stative.  U  tom  smislu  potrebno je da se obezbedi:  • profesionalni montažer   • profesionalni tonski snimatelj   • muzički saradnik (izbor muzike i regulisanje autorskih prava svih muzičkih dela). Sony DSR‐250P ili DSR‐390P). napr. Sve programske sadržaje od kojih se prave emisije nezavisne produkcije. da se možemo upuštati u  krajnje profesionalne prudukcijske zahvate.  u  digitalnom  formatu. kome ćemo te  programe prodati?   108    .4. a šta je neophodno?    a.3.  7. s tim što računar  treba  pojačati  maksimalno  sa  memorijom.b)  Studio  poseduje  pet  TV  kamera. Prenosnih rasvetnih tela 2 kom  Time bi smo omogućili potpuno dovoljan tehnički kvalitet slike i zvuka.  Kamere imaju po dva mikrofonska ulaza.  (posebno  dve)  te  su  pogodne  za  reporterska  snimanja  i  profesionalnu  upotrebu.  e)  U već postojećem studiju na Fakultetu postoji računar za digitalnu obradu slike i zvuka.1   Kakvi  će  programski  sadržaji  da  dominiraju  nezavisnom  produkcijom  najviše  uslovljava  programska opredeljenost emitera. Tačnije rečeno.  7. Njegova  upotreba sasvim je pristojana.4 PROGRAMSKI SADRŽAJI NEZAVISNE PRODUKCIJE  7. Nekoliko bežičnih mikrofonskih bubica.   2. u kome bi se snimali  tematski sadržaji sa potrebnom scenografijom i svetlosnim efektima. sa mikserom  3.  kako  bi  urednici  (bilo  da  se  radi  o  studentima  ili  nastavnicima) pravilno učili i zaokruživali svoja stečena znaja. a samim tim obezbedili da  materijali  koji  izađu  iz  ove  produkcije  imaju  krajnje  profesionalan  nivo.3 Šta nedostaje u postprodukciji.  rezervnim  hard‐diskovima  i  novim  brodkast  monitorima. što je dovoljno za intervjue i priloge iz okruženja. Jednu brodkast TV kameru (dovoljno je DVCAM. neophodno je u  postprodukciji  da  rade  profesionalci.  c)  Za mnogo veće studijske zahvate nezavisne produkcije (veliki broj učesnika) neophodno  je uspostaviti saradnju sa profesionalnim studijom koji rentira svoj prostor.  d)  Kada se stvore povoljni materijalni uslovi potrebno je nabaviti:  1.

  Dečiji program.  Takođe. Dokumentarni program.  u  firmama  i  korporacijama.2 Teme za emisije   One  mogu  biti  različite.  7..3 Dužina emisija   Duežina  emisija  je  različita.  24  minuta.4.   3.    7.  17.U  dogovoru  sa  emiterom.Kako  se  Fakultet  bavi  obrazovno‐nastavnim  pitanjima  iz  oblasti  menadžmenta. moguće je prizvoditi emisije različitih dužina.  5.  7. Najčešće oblasti iz kojih se crpe teme jesu:  1. Inform.   4.   2. te njihovim posledicama. program (biznis i ekonomija). najlogičnije bi bilo da se teme crpe iz te oblasti. Zabavni program.  Naravno.4.  ali  standardna  su  od:  3.   6. Program iz kulture..   5.  mogu  da  prate  razne  sfere  društvenog  života. one mogu biti i predmet lošeg upravljanja/rukovođenje. što treba da bude osnov uređivačke  politike.  što  svaki  urednik  svoje  emisije treba da definiše.  sa  pitanjima  primene  pomenutih  znanja  i  veština.  109    .  12.  da  bude  živa  i  što  aktuelnija.  medija  i  informatike.  ta  materija  treba  da  bude  proveravana  u  okruženju. te od vrste programskog sadržaja. Obrazovni program.

  podstiče  urednike  na  realizaciju  dogovorenih  programskih sadržaja.5.1 Organizovanje nezavisne produkcije   Regulisano je Zakonom o radiodifuziji (član 10).7.  110    .5 ORGANIZACIONA ŠEMA PRODUKCIJE      7. U pogledu  odgovornosti  sadržaja  snimljenih  u  emisiji  podjednako  odgovornost  snose  i  gl.  urednik  nezavisne produkcije kao i gl.5. Suštinska razlika između emisija koje proizvodi  nezavisna  produkcija  (pravna  ili  fizička)  i  TV  je  u  tome  što  nezavisna  produkcija  isključivo  proizvodi emisije namenjene prodaji i prikazivanju televiziji.  7. Najtešnje  sarađuje  sa  organizatorom  i  glavnim  menadžerom  prateći  tok  proizvodnje  programskog  sadržaja. jer oni sami nisu emiter. urednik televizije koja emituje program‐emiter. te u određenim fazama uz pomoć urednika utiče na kvalitet i efikasnost produkcije. te svojim radom doprinosi stvaranju zdravih i kreativnih ideja.2 Glavni i odgovorni urednik   rukovodi  radom  redakcijskog  kolegijuma.

  snimatelja  slike  i  zvuka.  a  elektronskom  grafikom  dopuniti  i  muzikom  uobličiti  naš  programski  sadržaj.  SEKRETAR REŽIJE/ORGANIZATOR/PRODUCENT. organizuje ekipe (pribavlja dozvole za snimanja) i koordinira  podjednako  sa  svim  timovima  u  nezavisnoj  produkciji.5. u  cilju efiksne proizvodnje.  te  ostalih  saradnika  u  postprodukciji. Ne sme se videti  razlika u kvalitetu emisije kada je urednik student ili neko drugo lice.5 Postprodukcija   To je proces koji zaokružava proizvodnju jedne emisije. Montaža je kreativni proces.5.  Oni  rukovode  i  kreiraju  svoju  emisiju  uz  pomoć  saradnika:  novinara‐reportera. stvara uslove  za  što  efikasniju  proizvodnju.  Cilj  nam  je  da  kroz  TV  ekipe  prođe  većina studenata koji se opredele za ovaj izborni profil.  111    .5. koja nam nudi  neslućene  mogućnosti izražavanja  putem  spajanja  kadrova.  7.  te  usmerava  i  pravilno  troši  budžet  namenjen  za  produkciju  određene  emisije.  On  stvara  uslove za rad: pravi plan snimanja.  Njegovo  delovanje  je  interaktivno.  a  ne  površno.  kako  bi  se  znanja  pravilno  sticala.3 Urednici emisija   Oni najtešnje sarađuju sa ekipama koje proizvode emisiju. definišu i  razrađuje  detaljno  programske  sadržaje  iz  određene  teme  kojoj  su  posvećene  emisije. kako danas vidimo na mnogim komercijalnim televizijama.    SNIMATELJ/MONTAŽER. u različitim zadacima u ekipi:   UREDNIK/ NOVINAR/VODITELJ/REDITELJ.  Od  dobrog  organizatora  u  mnogome  zavisi  realizacija  emisije.  Emisije  se  definišu  na  redakcijskom  kolegijumu  i  podležu  odobrenju  odgovornog  urednika.6 Organizator produkcije   Organizator produkcije stručno je lice.7.  pogotovu ako se radi o stvaralačkoj  montaži.  Montaža  slike  i  tona  mora  da  radi  profesionalni  (školovani)  montažer. da organizuje i koordinira.  i  svi  učesnici u produkciji učestvuju u rešavanju postavljenih zadataka u domenu svoje nadležnosti. to je finalizovanje ideje.  7.5. Urednici emisija predlažu. koja mora biti  sprovedena  u  svim  fazama  obrade  podjednako  kvalitetno  i  profesionalno. za to školovano.4 TV ekipe   Tv ekipe biće formirane po uzoru na TV ekipe koje su dosad funkcionisale u okviru Studentske  televizije.  Ovo  su  veoma  specifična umetnička zanimanja pa ih je potrebno učiti od umetnika od kojih potiču.  a  formirala  ih  je  profesorka  dr  Danica  Aćimović.  Kada  su  studenti  u  ulozi  urednika  onda  predmetni  nastavnici (iz predmeta iz koga rade vežbu) najuže sarađuju sa radom urednika.  7.  Eventualne  greške  i  nedostaci  u  snimanju  ovdje  se  mogu  ispraviti.

  7. kako  bi  dostupnost.  Usklađuje  programske  sadržaje.  On  vodi  sve  poslove  između  proizvođača  (nezavisna  produkcija)  i  emitera. te da obavlja niz administrativnih i  organizacionih poslova za što uspešniji rad nezavisne televizije.  7.3   Nezavisna produkcija mora imati rešen problem transporta od studija do lokacija za snimanje.7. kao i špicu koja je sastavljena od animiranog loga  i naziva nezavisne produkcije. ispituje nova tržišta i obezbeđuje finansije  za  nesmetan  rad  produkcije.5.  112    .6 SEDIŠTE I NAZIV NEZAVISNE PRODUKCIJE  7.  razgovara o strategiji.  Sarađuje  najuže  sa  glavnim  urednikom  a  ponekad  i  sa  svim  sektorima.  Ti  materijali.  7. te bili mobilni  i na vreme zabeležili potreban događaj. čuvali osetljivu opremeu od vlage i prašine. vodi računa o prodaji emisija.  ako  su  od  posebnog značaja mogu se razmenjivati sa ostalim nezavisnim produkcijama i TV stanicama.  7.6. To lice može u okviru nezavisne  produkcije da obavlja i neke druge poslove. proizvođača i emitera.  a  i  trajnost  čuvanja  bili  adekvatni  njegovom  značaju.4   Nezavisna produkcija mora imati ustanovljen program arhiviranja snimljenog materijala.1    Nezavisna  produkcija  mora  imati  svoje  sedište  i  tehničkog  sekretara  koji  će  da  koordinira  aktivnosti između vlasnika (osnivača).6.6.6.2   Nezavisna produkcija treba da ima svoje ime.7 Generalni menadžer   Generalni  menadžer  je  lice  koje  postavlja  Vlasnik  i  Savet  nezavisne  produkcije.  kako bi članovi ekipe bili ekspeditivni.

ostala rasveta_____________     ____  ________ ______________  3. ________________________      ____  ________ ______________    TRAKA  1. bete_________________    ____  ________ ______________  3. difuzori. razvijanje negativa_________    ____  ________ ______________  2. izrada radne kopije‐dig. autorske naknade u pripremi    ____  ________ ______________  3. probe i ostalo______________    ____  ________ ______________  5. izrada ton kopije      ____  ________ ______________  4. reflektori_________________    ____  ________ ______________  2. _________________________      ____  ________ ______________    KAMERA/FILMSKA/DIGITALNA  1. mikrofon i pribor___________    ____  ________ ______________    RASVETA  1. ________________________      ____  ________ ______________  2. filteri      ____  ________ ______________    SCENSKA TEHNIKA  1. ________________________      ____  ________ ______________    LABORATORIJA  1.8 KALKULACIJA ZA FILMSKI I TV PROJEKAT  FINANSIJSKI PLAN          kratki film/TV spot_____________                  PRIPREMA          kol. _________________________      ____  ________ ______________  3.  cena:    iznos:  1. _________________________      ____  ________ ______________    TONSKA TEHNIKA  1. obilazak i izbor objekata    ____  ________ ______________  4. divacam_____________    ____  ________ ______________  4. putni troškovi        ____  ________ ______________  2. blende. magnetofon reporterski______    ____  ________ ______________  2. _________________________      ____  ________ ______________  2. _________________________      ____  ________ ______________  3. dig. zapisa   ____  ________ ______________  3. dig. ________________________      ____  ________ ______________  113    . filmski negativ____________    ____  ________ ______________  2.

pisac scenarija       3.3. transpoprt ekipe      2. montažer        7. ________________________        TONSKA OBRADA        1. dnevnice        4. reditelja            13. ______________________      ____  ____  Kol. kaskader        27. šef rasvete        20. polaganje muzike i šumova    3. ________________________      4. reditelj         5. osiguranje autora      2. vođa snimanja        16. organizator        11. ostalo_____________________                 HONORARI          1. prevoz tehnike       3. reditelja    14. šumaher        25. autor maske        23. kostimograf        10. kontrolne projekcije        TRANSPORT I PUTNI TROŠKOVI  1. muzički saradnik      17.  umetnički dekorater      24. pisac ideje        2. montaža slike i tona      2.  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ____  ________ ______________    ________ ______________  Cena:    Iznos:  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  ________ ______________  Bruto:  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  ____________  Neto:    ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  ______________  114    . tonski snimatelj      18. spiker          19. prepis tona/unošenje tona    2. rasvetljivač        21. sinhronizacija          MONTAŽA SLIKE I TONA  1. scenograf        8. fotograf        22. snimatelj/švenker      12. animacija/3D        5. pirotehničar        26. as. snimatelja        15. direktor fotografije      6. grafička obrada      4. osiguranje filma      3. snimanje muzike i šumova    3. kompzitor        9. dramaturg        4. ostali troškovi          OSTALI TROŠKOVI  1. pom. as.

______________________    29. IZVRŠNI PRODUCENT              ______________  ______________  ______________      ____________  ____________  ____________  ____________      UKUPNO:  ____________    Porez %_________________        SVEUKUPNO:  _____    Direktor filma____________  (Producent)  Organizator ______________    Reditelj___________________            U Novom Sadu_____2007. ______________________    30.                                    Rok završetka_______2007.  115    .28. ______________________      31.

  Radio Beograd.. RTS. 1997. M. 1994.  Univerzitet  umetnosti    u  Beogradu. 2006. 4. New York. Beograd 1963. Novi Sad.  Dejvid. 5.  A. Novi Sad.  1997.  Černiček. 11.  Babić.  Zakon o radio­difuziji. 2006. Beograd. Skripta. Dušan. FAM.  Beograd 1994. Vreme bez slike.   Babić. Clio.  1.  Filmska enciklopedija 1 i 2. 3. Ristić. 13. 12. Dr Dušan. 4. Novi Sad.   Maričić.  Jeffry Chester i Kathryn Montgomery. 1992.  Kenneth  Thomson:  Media  and  Cultural  Regulation. Cekom books. 10. 2004. 3. Jugoslovenski leksikografski zavod. 9. Organizacijau medijima. Teorija filma. 1978. Zavod za izdavanje udžbenika.  Naučna  knjiga.. Službeni glasnik br. Istorija filma I. Miloš. III. Televizija Beograd. Novi Sad 2007. V. Buisiness Economics. 6.  London. Ištvan. Radio talasi.  Jokić. 2005. Mihailo.  Fakultet  dramskih  umetnosti. 2007.  Tošić. Televizijska reklama. 1998. 14. Organizacija. Cekom books.  Valentino  Brozio.  Černiček.  Dejanović. Radio produkcija. Profili radija. 8. Nikola. Očaravanje uva.  Organizacija  filmske  proizvodnje. 42. Zagreb 1986. Miroslav. 1993. Media in transition ­ Independens & the Future of  Television.  116    . Radio Beograd. Microeconomics. 1993. 2. 2005/7. Fakultet za menadžment. Ištvan.  Bajić. 7.9 LITERATURA:    Osnovna:    Dopunska:  1. Dejan. II.  Leksikon  filmskih  i  televiziskih  pojmova  I  i  II. Kuk. NVR Reports. 2. Beograd 2002. Novi Sad. Beograd.  Sage  Publications  Ltd. Cekom books.  Stojanović. Nolit.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful