You are on page 1of 4

LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAČINA SA

KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA
HOMOGENA : y ( ) + an−1 y (
n n −1)
+ ... + a1 y '+ a0 = c , ai ∈ const.

Karakteristična jednačina: k n + an−1k n−1 + ... + a1k + a0 = 0 (∗)

(1) Svi koreni k1 ,..., kn (∗) su realni i različiti ⇒ y1 = e k1x ,..., yn = e kn x i opšte rešenje je
y = c1e k1x + ... + cn e kn x .

(2) (∗) ima kompleksni koren α + i β ( ⇒ koren je i α − i β ) , tada je deo opšteg


rešenja: eα x ( c1 cos β x + c2 sin β x )

(3) k1 – realan višestruki koren reda p ⇒ deo opšteg rešenja:


e k1x ( c1 + c2 x + ... + c p x p −1 )

(4) k1 = α + i β je višestruk kompleksni koren ⇒ deo opšteg rešenja je:


eα x Q1 ( x ) cos β x + Q2 ( x ) sin β x  ; Q1 , Q2 poliniomi stepena p − 1 .

NEHOMOGENA : y ( ) + an−1 y (
n n −1)
+ ... + a1 y '+ a0 = f ( x )

Koreni karakteristične Oblik partikularnog rešenja


f ( x)
jednačine (K.J)
0 nije koren K.J.  m ( x)
P
Pm ( x )
0 je koren K.J. reda r  m ( x)
xr ⋅ P
a nije koren K.J.  m ( x)
e ax ⋅ P
e ⋅ Pm ( x )
ax
a je koren K.J. reda r  m ( x)
x r ⋅ e ax ⋅ P
±i β nisu koreni K.J.  m ( x ) cos β x + Q
P  ( x ) sin β x
k

Pm ( x ) cos β x + Qs ( x ) sin β x k = max {m, s}


±i β su koreni K.J. reda r (
xr P  ( x ) sin β x
 m ( x ) cos β x + Q
k )
eα x ( Pm ( x ) cos β x + Qs ( x ) sin β x )
α ± i β nisu koreni K.J. eα x P (
 m ( x ) cos β x + Q
 ( x ) sin β x
k )
α ± i β su koreni K.J. reda r (
 m ( x ) cos β x + Q
x r ⋅ eα x P  ( x ) sin β x
k )

1
Rešavanje homogene linearne diferencijalne jednačine sa konstantnim koeficijentima
y ( ) + a1 y ( ) + ... + an−1 y '+ an y = 0
n n −1

Posmatramo karakterističnu jednačinu λ n + a1λ n−1 + ... + an−1λ + an = 0 , ona ima n rešenja
λ1 ,..., λn .
- Ako je λ realan prost koren, onda je y = eλ x jedno partikularno rešenje diferencijalne
jednačine.
- Ako je λ realan koren reda k , tada su eλ x , xeλ x ,..., x k −1eλ x partikularna rešenja
diferencijalne jednačine (ima ih k ).
- Ako je λ = α + i β prost kompleksan koren karakteristične jednačine (onda je i
λ = α − i β takođe prost koren karakteristične jednačine) i ovom paru odgovaraju dva
partikularna rešenja diferencijalne jednačine eα x cos β x i eα x sin β x .
- Ako su λ = α + i β i λ = α − i β kompleksni koreni reda k, tada su:
eα x cos β x, xeα x cos β x,..., x k −1eα x cos β x  partikularna rešenja diferencijalne

eα x sin β x, xeα x sin β x,..., x k −1eα x sin β x  jednačine ( ima ih 2k )
Rešavanje nehomogene linearne diferencijalne jednačine sa konstantnim koeficijentima
y = yh + y p ,
yh – rešenje homogene jednačine
y p – jedno partikularno rešenje nehomogene jednačine

- Ako je F ( x ) polinom stepena m i ako 0 nije rešenje karakteristične jednačine, onda se


y p traži u obliku polinoma stepena m .
Ako 0 jeste koren (reda k ) karakteristične jednačine, onda je y p = x k Q ( x ) , gde je
Q ( x ) polinom stepena m .
- Ako je F ( x ) = eα x ⋅ P ( x ) , gde je P ( x ) polinom stepena m , i ako α nije koren
karakteristične jednačine, onda je y p = eα x Q ( x ) , Q ( x ) polinom stepena m .

- Ako je F ( x ) = eα x ⋅ ( P1 ( x ) cos β x + P2 ( x ) sin β x ) , deg P1 = m1 , deg P2 = m2 , i ako


α + i β nije koren karakteristične jednačine, onda partikularno rešenje tražimo u obliku
y p = eα x ( Q1 ( x ) cos β x + Q2 ( x ) sin β x ) , gde su Q1 ( x ) i Q2 ( x ) polinomi stepena
m = max ( m1 , m2 ) .
- Ako je α + i β koren reda k karakteristične jednačine, onda partikularno rešenje
tražimo u obliku y p = x k eα k ( Q1 ( x ) cos β x + Q2 ( x ) sin β x ) , gde su Q1 ( x ) i Q2 ( x )
polinomi stepena m = max ( m1 , m2 ) .

2
- Ako je nehomogeni deo diferencijalne jednačine F ( x ) = F1 ( x ) + ... + Fn ( x ) , onda se
metod neodređenih koeficijenata primenjuje na svaku funkciju Fi ponaosob i za
partikularno rešenje se uzima zbir tako dobijenih partikularnih rešenja.

3
DIFERENCIJALNE JEDNAČINE VIŠEG REDA

Opšti oblik diferencijalne jednačine višeg reda:


0 homogena
y ( ) + f1 ( x ) y ( ) + ... + f n−1 ( x ) y '+ f n ( x ) y = 
n n −1

1 nehomogena

Teorema: Ako su funkcije y1 , y2 ,..., yn linearno nezavisna rešenja diferencijalne


jednačine y ( ) + f1 ( x ) y (
n n −1)
+ ... + f n ( x ) y = 0 , onda je y = c1 y1 + ... + cn yn njeno opšte
rešenje.

Liuvilova formula: Ako je poznato jedno partikularno rešenje diferencijalne jednačine


⋅e ∫
1 − f1 ( x )dx
y ''+ f1 ( x ) y '+ f 2 ( x ) y = 0 , onda je y2 ( x ) = y1 ( x ) ∫ 2 dx drugo partikularno
y1 ( x )
rešenje te jednačine.

NEHOMOGENA JEDNAČINA
Ako je poznato jedno partikularno rešenje nehomogene jednačine i ako je yh opšte rešenje
homogene jednačine, onda je y = yh + y p opšte rešenje nehomogene jednačine.

– Metod varijacije konstanti


Neka su y1 , y2 ,..., yn linearno nezavisna rešenja homogene jednačine. Onda je opšte
rešenje nehomogene jednačine dato sa y ( x ) = c1 ( x ) y1 ( x ) + ... + cn ( x ) yn ( x ) ,
gde se funkcije c1 ( x ) ,..., cn ( x ) nalaze iz:
c1 ' ( x ) y1 ( x ) + ... + cn ' ( x ) yn ( x ) = 0
c1 ' ( x ) y1 ' ( x ) + ... + cn ' ( x ) yn ' ( x ) = 0
. . .
c1 ' ( x ) y1(
n−2)
+ ... + cn ' ( x ) yn (
n−2)
( x) ( x) = 0
c1 ' ( x ) y1( ) ( x ) cn ' ( x ) yn ( ) ( x )
n −1 n −1
+ ... + = F ( x)