III PREDAVANJE ˇ IZVODI I DIFERENCIJALI VISEG REDA Neka funkcija f : D ⊂ R2 → R ima parcijalne izvode na otvorenom skupu D.

∂f ∂f i takodje funkcije dve promenljive na D. Ako te funkcije imaju Tada su ∂x ∂y svoje parcijalne izvode, dobijamo parcijalne izvode drugog reda: fxx = fyy fxy fyx ∂ ∂x ∂ = ∂y ∂ = ∂y ∂ = ∂x ∂f ∂x ∂f ∂y ∂f ∂x ∂f ∂y ∂2f ∂x2 ∂2f = ∂y 2 ∂2f = ∂y∂x ∂2f = ∂x∂y =

Poslednja dva parcijalna izvoda zovu se meˇoviti parcijalni izvodi. Ako su oni s neprekidne funkcije, tada se moˇe pokazati jednakost: z ∂2f ∂2f = ∂x∂y ∂y∂x PRIMER: Na´i druge parcijalne izvode funkcija: c 4 a) f (x, y) = x + 2y 3 + x2 y + 2xy 2 + 3, x, y ∈ R; b) f (x, y) = x cos y + y 3 tg x + x2 ey + y ln x, x > 0 ∧ x = c) f (x, y) =
x2 +y 2 x−y ,

(2k+1)π ; 2

x = y, x, y ∈ R.

Diferencijal drugog reda funkcije z = f (x, y) definiˇe se kao s d2 z = d(dz). Na osnovu totalnog diferencijala prvog reda, izraˇunavamo: c d2 z =d =d ∂f ∂f dx + dy ∂x ∂y ∂f ∂f 2 d x+d dx + ∂x ∂x

∂f ∂y

dy +

∂f 2 d y ∂y

Kako je d2 x = d2 y = 0, na osnovu ovog sledi: d2 z = ∂2f 2 ∂2f ∂2f dx + 2 dxdy + 2 dy 2 ∂x2 ∂x∂y ∂y

Ovo moˇemo simboliˇki predstaviti u obliku z c d z=
2

∂ ∂ dx + dy ∂x ∂y 1

2

f,

2

ˇto omogu´ava predstavljanje diferencijala n−tog reda s c d z=
n

∂ ∂ dx + dy ∂x ∂y

n

f.

TEJLOROVA FORMULA Analogno kao i u sluˇaju jedne realne promenljive, i realnu funkciju dve nezavc isno promenljive z = f (x, y) mogu´e je pod nekim uslovima aproksimirati pomo´u c c polinoma Pn (x, y) = aij xi y j .
i+j≤n

Teorema. Neka je realna funkcija z = f (x, y) definisana i neprekidna zajedno sa svim parcijalnim izvodima do reda n + 1 u nekoj okolini taˇke (x0 , y0 ). Tada za ∆x c i ∆y takve da je (∆x)2 + (∆y)2 < δ postoji broj θ ∈ (0, 1) takav da vaˇi relacija z
n

f (x0 +∆x, y0 +∆y) = f (x0 , y0 )+
k=1

1 k!

∂ ∂ ∆x + ∆y ∂x ∂y

(k)

f (x0 , y0 )+Rn (∆x, ∆y),

gde je ostatak Rn dat sa 1 Rn (∆x, ∆y) = (n + 1)! ∂ ∂ ∆x + ∆y ∂x ∂y
(n+1)

f (x0 + θ∆x, y0 + θ∆y).

Ova formula poznata je kao Tejlorova formula za realnu funkciju dve promenljive. Polinom n (k) ∂ ∂ 1 f (x0 , y0 ) + ∆x + ∆y f (x0 , y0 ) k! ∂x ∂y
k=1

zove se Tejlorov polinom funkcije f u taˇki (x0 , y0 ). Ako je (x0 , y0 ) = (0, 0), c tada dobijamo specijalan sluˇaj poznat kao Meklorenov polinom: c f (x, y) = f (0, 0) + ∂f ∂f (0, 0)x + (0, 0)y + . . . ∂x ∂y

PRIMER. Na´i Meklorenov polinom funkcije f (x, y) = ex+y . c ∂f ∂f ∂mf = ex+y , dobijamo Meklorenov razvoj Kako je = = ex+y i ∂x ∂y ∂xi ∂y j ex+y = 1 + (x + y) + 1 1 2 (x + 2xy + y 2 ) + · · · + (x + y)n + Rn (x, y). 2! n!

3

ˇ PARCIJALNI IZVODI SLOZENIH FUNKCIJA Neka je data funkcija w = f (u, v), gde je u = u(x, y) i v = v(x, y). Funkcija f moˇe se posmatrati kao sloˇena funkcija argumenata x i y: w = f (u(x, y), v(x, y)). z z Potrebno je na´i parcijalne izvode funkcije f po x i y. c Kako je ∂f ∂f df = du + dv, ∂u ∂v gde je du = ∂u dx + ∂x ∂v dv = dx + ∂x ∂u dy, ∂y ∂v dy. ∂y dy.

Odatle je ∂f ∂u ∂f ∂v ∂f ∂u ∂f ∂v + + dx + ∂u ∂x ∂v ∂x ∂u ∂y ∂v ∂y Ukoliko f posmatramo kao funkciju od x i y, tada je df = df = ∂f ∂f dx + dy. ∂x ∂y

Poredjenjem sa prethodno dobijenim izrazom, sledi ∂f ∂u ∂f ∂v ∂f = + ∂x ∂u ∂x ∂v ∂x ∂f ∂f ∂u ∂f ∂v = + ∂x ∂u ∂x ∂v ∂x PRIMER. Odrediti parcijalne izvode ∂w/∂x i ∂w/∂y, ako je w = uv + u + v, u = ex + sin y, v = x2 + y 2 . PRIMER. Odrediti parcijalne izvode ∂z/∂u i ∂z/∂v, ako je z = ye x , x = u + v 2 , y = uv.
2

PRIMER. Pokazati da za funkciju z = ln(x2 + xy + y 2 ) vaˇi z x ∂z ∂z +y = 2. ∂x ∂y

EKSTREMNE VREDNOSTI Neka je f : D ⊂ R2 → R, gde je D otvoren skup i neka je (x0 , y0 ) ∈ D. •Funkcija f ima lokalni maksimum (lokalni minimum) u taˇki (x0 , y0 ) ako c postoji okolina U (x0 , y0 ) ⊂ D taˇke (x0 , y0 ) takva da je c f (x, y) ≤ f (x0 , y0 ) (f (x, y) ≥ f (x0 , y0 )), za sve (x, y) ∈ U (x0 , y0 ). •Funkcija f ima globalni maksimum (globalni minimum) u taˇki (x0 , y0 ) c ako za sve (x, y) ∈ D vaˇi z f (x, y) ≤ f (x0 , y0 ) (f (x, y) ≥ f (x0 , y0 )). Pod ekstremnim vrednostima funkcije f podrzumevaju se maksimum i minimum funkcije.

4

Teorema. Ako funkcija f : D → R ima u taˇki (x0 , y0 ) ∈ D lokalni ekstremum i c postoje parcijalni izvodi ∂f /∂x i ∂f /∂y u ovoj taˇki, tada je c ∂f (x0 , y0 ) = 0, ∂x ∂f (x0 , y0 ) = 0. ∂y

Taˇke (x0 , y0 ) u kojima je vrednost parcijalnih izvoda funkcije jednaka nuli zovu c se stacionarne taˇke funkcije f . Na osnovu prethodne teoreme vidimo da je potrec ban uslov da neka taˇka bude ekstremna vrednost da ta taˇka bude stacionarna. c c Dovoljni uslovi definiˇu se slede´im tvrdjenjem. s c Uvedimo oznake za druge parcijalne izvode: ∂2f = A, ∂x2 ∂2f = B, ∂x∂y ∂2f = C. ∂y 2

Teorema. Ako su parcijalni izvodi funkcije z = f (x, y) jednaki nuli u taˇki M 0 (x0 , y0 ) c 2 i ako je AC − B > 0, tada funkcija f ima u M0 lokalni ekstremum, i to •lokalni maksimum ako je A < 0; •lokalni minimum ako je A > 0. Ako je AC − B 2 < 0, funkcija nema ekstremum i takva taˇka zove se sedlasta c taˇka. c PRIMER. Odrediti stacionarne taˇke funkcije z = x4 − 2x2 y − 6x2 + 4y 2 i c ispitati njihovu prirodu. PRIMER. Da li je taˇka (0,0) ekstremna vrednost funkcije z = x2 − y 2 . c

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful