UNIVERZITET U NIŠU TEHNOLOŠKI FAKULTET U LESKOVCU

TEMPUS IB _JEP 19020-2004
Europian Union Oriented Environmental Management Courses Evropski orjentisani kursevi za upravljanje životnom sredinom
Environmental Management: emering techniques and practies Upravljanje životnom sredinom: merne tehnike i primena Administration -Chemical Industry Administracija i hemijska industrija Environmental Legislation: How can EU legislation be practically implemented in Serbia? Legislativa u oblasti životne sredine Kako se EU legislativa može primeniti u Srbiji?

PRIPREMILI: Prof. dr Milorad Cakić, Prof. dr Vlada Veljković, Prof. dr Miodrag Lazić, Prof. dr Dragiša Savić, Doc. dr Goran Nikolić, Doc. dr Zoran Todorović i Prof. dr Zoltan Zavargo

- Course Book coordinated by Leskovac and KaHo Sint-Lieven

1

SADRŽAJ Content
1. ad. 1.1 ad. 1.2 ad. 1.3 ad. 2. al. 2.1 al. 2.2 al. 3. al. 3.1 al. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ

Strategic environmental assessment and sustainable development

3 3 5 6 15 15 23 31 31

Elementi održivog razvoja Principle of sustainable development Procena životne sredine Basic of environmental assessment Praksa strateške procene životne sredine Practice of strategic environmental assessment (SEA) PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE - saglasno srpskom zakonodavstvu
Environmental impact assessment - accordind to Serbia’s legislation

Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Procedure for preparing the environmental impacts assessment study
NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJI ŽIVOTNE SREDINE EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija, principi

3.2 al.

3.3 al.

i primeri primenjenih procesa Green chemistry and technology: definition, principles and examples of applied processes BIOREMEDIJACIJA: definicija, principi, tipovi, prdnosti i ograničenja, tehnologije i primeri primenjenih procesa Bioremediation: definition, principles, types, advantages and constraints, technologies and examples of applied processes MEMBRANSKI PROCESI: principi, tipovi, tehnologije i primeri primenjenih procesa Membrane processes: principles, types, technologies and examples of applied processes
TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA

39

49

3.4 al. 4. al. 4.1 al. 4.1. 1 ch. 4.1. 2 ch. 4.2 al. 4.2. 1 ch. 4.2. 2 al. 4.3 al.

Recycling technologies
MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE, ZEMLJIŠTA I VAZDUHA

59 70 70 89 94 110 122 123 132

Measuring techniques in water, soil and air quality control
VODA

Water Specifične hemijske, fizičko-hemijske i biološke metode ispitivanja vode
OTPADNE VODE

Waste water
ZEMLJIŠTE

Soil Specijalne metode ispitivanja zemljišta
LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA VAZDUH

Air

2

al. – za sve polaznike kursa; ch. – samo za polaznike hemijska industrija; ad. – samo za administraciju. 1. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ
1. STRATEGIC ENVIRONMENTAL ASSESSMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

1.1 Elementi održivog razvoja 1.1 Principle of sustainable development 1.1.1 Definicija održivog razvoja 1.1.1 Definition of sustainable development Tehnološki i ekonomski napredak ljudske civilizacije doveo je do poremećaja u životnoj okolini u obliku zagađenja, nestajanja prirodnih resursa i bioloških vrsta i rasipanja energije. Kao posledica, došlo je do preusmeravanja prirodnih tokova energije i materije i remećenja prirodne (biološke) ravnoteže i ugrožavanja čovekovog života i opstanka vrste. Naravno da se ovakav put razvoja ljudske civilizacije može oceniti neodrživim ili, još tačnije, neuravnoteženim. Alternativa dosadašnjem razvoju, u poslednje vreme je tzv. održivi razvoj (tačnije uravnoteženi razvoj), koji podrazumeva dalji napredak ljudskog društva koji ne remeti i ne ugrožava životnu okolinu i opstanak ljudse vrste. Po definiciji, održivi razvoj je »razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe« [1]. Ako se održivi razvoj shvati ozbiljno, onda će se pojaviti drastični zahtevi za promenama u gotovo svim oblastima života, uključujući i promene naše svesti u oblastima tehnologije, ekonomije, društva i politike. Takav razvoj podrazumeva projektovanje aktivnosti, prakse i tehnoloških postupaka tako da rezultujući razvoj ne ugrožava ravnotežu prirodnih parametara životne sredine [2]. 1.1.2 Sadržaj koncepta održivog razvoja 1.1.2 Compendium content of sustainable development Koncept održivog razvoja, kao generalnog opredeljenja, ima tri aspekta [3] (slika 1): a) Ekonomsku održivost, koja podrazumeva efikasnije korišćenje i povećanje produktivnosti raspoloživih resursa, vodeći računa pri tome o da se otklone ili umanje negativni uticaji na životnu sredinu; b) Socijalnu održivost, koja podrazumeva da razvoj mora biti pravedan i da zadovoljava potrebe većine ljudi na planeti, što uključuje borbu protiv siromaštva, produktivno zapošljavanje, promovisanje društvenog ujedinjenja, efikasnu i svima dostupnu ydravstvenu zaštitu i obrazovanje, prevenciju negativnih društvenih pojava, demokratizaciju društvenog života i promenu potrošačkih navika; c) Ekološku održivost, koja obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, što uključuje brigu za očuvanje kvalieta vazduha, vode i zemljišta, zaštita divljih staništa i efikasnije korišćenje prirodnih resursa i energije.

3

definisanje proizvoda zasnovanih na genetički modifikovanim organizmima. Princip integrisanosti. kao najsveobuhvatniji princip. kao preventivna mera. Na nivou društva ovaj princip sprovodi se u politici. Na nivou proizvoda stvara se. U osnovne princpe (načela) održivog razvoja spadaju [2]: − integrisanost. Na primer. od sirovina i proizvodnje do otpada. na primer. Zbog toga se ciljevi održivog razvoja. cilj »smanjiti emisiju gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte« može se izraziti kao »smanjenje 4 . zakonska obaveza proizvođača da unapred definiše uticaj proizvoda na životnu sredinu. i to integralno u čitavom životnom ciklusu proizvoda. Sistem održivog razvoja [4] 1. 1. Princip preventivnog delovanja je glavni metod i pristup u integraciji politike životne sredine u druge politike i odlučivanja i univerzalna tehnika za sprovođenje svih principa održivog razvoja. što se postiže razvijanjem javne svesti i sticanjem odgovarajućeg znanja o svim aspektima zaštite životne sredine. svi resursi su podeljeni na obnovljive i neobnovljive.1. Na ovom nivou u brigu o životnoj sredini uključuje se javnost. Sa aspekta ovog principa. Uticaj savremenog čoveka na životnu sredinu može se umanjiti ukoliko se čovek pridržava principa koji čine politiku održivog razvoja.4 Monitor of sustainable development Indikatori održivog razvoja mere postignuće ciljeva održivog razvoja. tj.1. a sprovodi se na tri nivoa brige o životnoj srdeini.3 Načela održivog razvoja 1. odnosi se na donošenje političkih odluka u svim domenima odlučivanja. Činjenica je da se sprovođenjem koncepta i principa održivog razvoja uticaj može reducirati ili potpuno eliminisati. uz ograničenja pravnim sredstvima. kao.1. izražavaju tako da se mogu meriti. Ovaj princip podrazumeva povećanje efikasnosti korišćenja resursa. − predostrožnost.1. − obnovljivost resursa i − preventivno delovanje. Na nivou privrede. privrede ili proizvoda. on podrazumeva uvođenje zakonskih obaveza pravnim subjektima da odgovorno upravljaju svih vrsta otpada i integrisano rešavanje problema otpada. Princip predostrožnosti podrazumeva da svaka aktivnost mora biti sprovedena bez oslanjanja na odsustvo naučnih dokaza o njenom uticaju na životnu sredinu.4 Indikatori održivog razvoja 1.3 Principle of sustainable development Nesporna je međusobna veza i uticaj čoveka na životnu sredinu. odnosno celokupnog stanovništva. gde god je to moguće. na nivou društva. tj. prilikom donošenja odluka. povećanje ušteda (smanjenje gubitaka) i povećanje reciklabilnosti. Princip obnovljivosti resursa se obično svodi na očuvanje prirodnog fonda nekog resursa – sirovine ili energije.Slika 1.

pošto različiti kriterijumi (ekološki. udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora. 5 .2 Procena životne sredine 1. Agregacijom grupe indikatora definišu se parcijalni indeksi održivosti za svaki domen ili opšti indeks održivosti. ekološkim i ekonomskim aspektima održivog razvoja. koja se koristi da bi se identifikovala priroda i nivo kontaminacije na jednom specifičnom mestu. Ono pomažu u odmeravanju i podešavanju razvoja društva u skladu sa ciljevima održivog razvoja. takođe.ekonomski indikatori (na primer.2 Basic of environmental assessment U poslednje vreme došlo je do značajnog razvoja u prihvatanju potrebe da se upravlja načinima kojima ljudi interaguju sa životnom okolinom i alatima koji će omogućiti dostupnim ovakvo upravljanje. koji se koristi za evaluaciju ekološkog menadžmenta i nadziranog pridržavanja specifičnih zahteva. niti je ekoliški odit. indikatori održivog razvoja (ukupno 57) grupisani su u 15 tema i 38 podtema i podeljeni su u četiri grupe [6]: . za razliku od upravljanja ekološkim procesima [8]. idnikator prihvatljivosti sa staovišta potrošača). Njihov značaj je i u tome što olakšavaju položaj onome koji donosi procenu održivosti. kao što su akcioni projekti ili projekti izgradnje objekata. Prema Komisiji UN za održivi razvoj. sa akcentom na njihov međusobni uticaj. specifične emisije CO2. izdaci na istraživanje i razvoj kao procena bruto nacionalnog dohotka). Tako. Često se ovaj pojam meša sa nekim drugim pojmovima. Koristi od analize uticaja na životnu okolinu i mera za ublažavanje nepovoljnih uticaja u ranoj fazi planiranja projekta su: − šansa da se javnost uključi u donošenje odluka. i to pre njihove praktične realizacije [9]. Pod procenom životne sredine podrazumeva se proces kojim se predviđaju uticaji predloženih inicijativa. ekonomski i ekoliški) u jednu celinu.. 1. »pristup ekosistemu« u kome se kontrolišu ljudske aktivnosti i potrebe prema životnoj okolini. procena životne sredine nije ekološka procena mesta akcidenta. SO2). godišnja potrošnja energije po stanovniku. . Blagovremene i efikasne procene životne sredine imaju za rezultat donošenje odluka na bazi informacija koje podržavaju održivi razvoj. Primer ovog trenda je tzv. Procena životne sredine ima dva glavna cilja: − da minimizira ili izbegne negativne uticaje na životnu sredinu pre nego što se oni jave i − da uključi faktore životne sredine u proces donošenja odluke.. čak i ako se sprovedu mere za njihovo ublažavanje. Indikatori održivog razvoja su pozatelji stanja i promena u pojedinim domenima [5]. nastajanje opasnog otpada . indikator uticaja na zdravlje. Oni služe pojednostavljenom i jasnom prikazivanju prikupljenih informacija o odnosu društva prema sociološkim. na kvalitet životne sredine. koji su pokazatelji dostignutog nivoa održivosti u pojedinim domenima ili generalno [7]. broj telefonskih linija ili broj INTERNET pretplatnika na 1000 stanovnika. ukazuju na »kritične tačke« u pojedinim domenima. . Procena životne sredine identifikuje moguće uticaje na životnu okolinu.institucionalni (na primer. Procenu životne sredine određenog projekta treba sprovesti što je moguće ranije u fazama planiranja i predlaganja projekta da bi analiza bila korisna donosiocima odluka i da bi mere ublažavanja bile uključene i predložene planove. predlaže mere za ublažavanje negativnih uticaja i predviđa da li će biti značajnih nepovoljnih uticaja na životnu okolinu.socijalni indikatori (na primer.ekološki indikatori (na primer. Održivi razvoj integriše nekoliko domena (sociološki. socijalni ili ekonomski) mogu imati različitu težinu i uticaj na donošenje odluke. Oni.) .emisije CO2 za određeni procenat do određenog roka«.

− sprovođenje postupka informisanja javnosti i konsultacija. dok je strateška procena životne sredine potrebna pre realizacije planova i programa. Na primer. smanjeni rizici od ekoloških katastrofa i povećana odgovornost vlasti. Proces procene životne sredine realizuje se u nekoliko važnih koraka [10]: − analiza verovatnih uticaja neke predložene aktivnosti na životnu sredinu. održivo korišćenje prirordnih resursa. bolje razumeti i odgovoriti na javne interese.3.3.3 Praksa strateške procene životne sredine 1. EIA) i strateška procena životne sredine (strategic environemntal assessment. Poređenje između ove dve procedure izvršeno je u tabeli 1. 1.1 Definition of SEA Termin strateška procena životne sredine se različito definiše i razume. kao i obavestiti ljude o odlukama. − priprema izveštaja o proceni mogućih uticaja na životnu sredinu. Poređenje između procene uticaja na životnu sredinu i strateška procena životne sredine Procene uticaja projekta na životnu sredinu Sprovodi se na kraju procesa donošenja odluke Strateška procena uticaja planova i programa na životnu sredinu Dešava se u ranim fazama donošenja odluke 6 . Tako se ovaj termin može definisati kao »formalizovani.− − − − povećana zaštita ljudskog zdravlja. Prema tome.1 Definicija strateške procene životne sredine 1. Tabela 1. Kroz učešće javnosti. suštinska razlika je u skali procene. programa i drugih strateških akcija i njihovih alternativa na životnu sredinu«. SEA) [10].3 Practice of strategic environmental assessment (SEA) 1. dok se procena uticaja na životnu sredinu odnosi na individualne građevinske i razvojne projekte. − uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. pri čemu se strateška procena odnosi na visok nivo državnih planova i programa. Ove procedure su projektovane tako da osiguravaju da implikacije određenih akcija na životnu okoinu mora da budu uzete u obzir pre nego što one budu izvršene. Među raspoloživim alatima procene životne sredine su procena uticaja na životnu sredinu (eng. procena uticaja na životnu sredinu se zahteva pre realizacije individualnih projekata. Javnost je značajan izvor lokalnog i tradicionalnog znanja o mestu realizacije predloženog projekta i verovatnih uticaja na životnu sredinu. Ušešće javnosti je značajan elemenat procesa procene životne sredine. kao što je izgradnja autoputa. planova. aerodroma ili fabrike. environmental impact assessment. Strateška procena životne sredine se vrši radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. pristalice projekta mogu dobiti informacije. sistematski i sveobuhvatan proces evaluacije uticaja određene razvojne politike. Realizacija procene životne sredine po predloženim koracima pomažu da se identifikuju mogući uticaji na životnu sredinu i mere ublažavanje nepovoljnih uticaja. jer jača kvalitet i kredibilitet procene životne sredine. − pružanje informacija i podataka o donetoj odluci.

pokrajinskom ili lokalnom nivou. 1. očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. koje priprema i/ili usvaja organ na republičkom. kao i planovima i programima zaštite životne sredine. kao i pružanje informacija i podataka o donetoj odluci« [11]. Planovi i programi su svi razvojni ili drugi planovi i programi.3 Principle of SEA Osnovna načela strateške procene životne sredine jesu: 7 . tretira Fokus na održivom razvoju. Implementacija strateške procene životne sredine bazira se na dva osnovna principa [12]: a) ona mora da jasno identifikuje izvodljive alternativne planove i da ih uporedi u kontekstu procene. ribarstva. ili koje nadležni organ priprema za odgovarajući postupak usvajanja u Narodnoj skupštini ili Vladi Republike Srbije. lovstva. 1. industrije. šumarstva. turizma. dostiže do izvora simptome narušavanja životne sredine narušavanja životne sredine Prema Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Republike Srbije »strateška procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu podrazumeva pripremu izveštaja o stanju životne sredine. strateška procena životne sredine je sistematski proces identifikovanja. predviđanja. b) ona mora da unapredi. sa jasnim početkom i Višestepeni proces. energetike.3. Strateške procene životne sredine koje se izrađuju za planove i programe na različitim hijerarhijskim nivoima moraju biti međusobno usklađene i usklađene sa procenama uticaja projekata na životnu sredinu. nivo krajem politike je kontinualni i iterativni Fokus na standardnoj proceduri. odnosno jedinice lokalne samouprave. pre nego da analizira određeni plan ili program. sa preklapanjem komponenti.2 Content of SEA Strateška procena životne sredine vrši se za planove i programe u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. kao i planovi i programi koji se donose na osnovu propisa.3. telekomunikacija.3 Načela strateške procene životne sredine 1. saobraćaja. Alternative na strateškom nivou ne treba razmatrati jedino sa tačke izbora između različitih mogućnosti dostizanja istog cilja nego i sa tačke smanjenja potreba. uključujući i njihove izmene.Reaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje specifične uticaje na životnu sredinu Razmatra ograničen broj izvodljivih alternativa Daje ograničeni pregled kumulativnih uticaja Naglasak na ublažavanje i minimiziranje uticaja Proaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje njihove implikacije na održivi razvoj Razmatra veći broj mogućih alternativa Rano upozorenje na kumulativne uticaje Naglasak na postizanje ciljeva životne sredine.2 Sadržaj strateške procene životne sredine 1. Ukratko. niži nivo detaljisanja da bi se obezbedila vizija i ukupna okvir Dobor definisan proces. održavanjem prirodnih sistema Uska perspektiva – mnogo detalja Široka perspektivs.3. upravljanja vodama. izveštavanja i ublažavanja uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. na primer ne samo birati između proizvodnje energije iz uglja ili biomase nego i smanjiti potrebu za proizvodnjom energije izolacijom zgrada [12]. uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu. sprovođenje postupka konsultacija. odnosno skupštini ili izvršnom organu autonomne pokrajine. upravljanja otpadom. poljoprivrede.3.

 Načelo javnosti.4 Kriterijumi strateške procene životne sredine 1. 2) vremenska dimenzija (trajanje. 4) stepen kojim se planom i programom uspostavlja okvir za realizaciju projekata u pogledu lokacije.4 Criteria of SEA Kriterijumi za utvrđivanje mogućnosti značajnih uticaja planova i programa na životnu sredinu i donošenje odluke o izradi strateške procene podeljeni su u dve glavne grupe. 8 . odnosno očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti u odgovarajuće sektorske i međusektorske programe i planove. prirode. Održivi razvoj jeste usklađen sistem tehničko-tehnoloških. javnost mora. 6) delovanje na oblasti od prirodnog. 1. Karakteristike plana i programa: 1) značaj plana i programa za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. reverzibilnost. Načelo održivog razvoja. 5) rizici po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. gusto naseljene oblasti i oblasti sa različitim režimima zaštite. 3) stepen uticaja plana i programa na druge planove i programe. B. imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene. prema tome da li su vezani za karakteristike plana i programa ili za karakteristike uticaja: A. staništa i biodiverzitet. U cilju informisanja javnosti o određenim planovima i programima i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu. intenzitet.  Načelo integralnosti. klimu. stanovništvo i zdravlje. biljni i životinjski svet. 3) prostorna dimenzija: lokacija. 4) kumulativna i sinergijska priroda uticaja.3. geografska oblast. obima i uslova funkcionisanja ili u vezi sa alokacijom resursa.3. kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka pripreme i donošenja ili usvajanja planova i programa. vode. kulturno-istorijsku baštinu. Karakteristike uticaja: 1) verovatnoća. zaštićena prirodna dobra. obezbedi racionalno korišćenje prirodnih resursa i svede na minimum rizik po zdravlje ljudi. kulturno-istorijska baština. pre donošenja bilo kakve odluke. broj izloženih stanovnika i prekogranična priroda uticaja. infrastrukturne. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. kao i posle usvajanja plana i programa.  Načelo predostrožnosti. uključujući i one u različitim hijerarhijskim strukturama.  Načelo hijerarhije i koordinacije. složenost. Procena uticaja planova i programa vrši se na različitim hijerarhijskim nivoima na kojima se donose planovi i programi. kulturnog i drugog značaja: posebne prirodne karakteristike. industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti. oblasti ili prirodni predeli kojima je priznat zaštićeni status na republičkom ili međunarodnom nivou. Politika zaštite životne sredine koja se realizuje donošenjem planova i programa zasniva se na uključivanju uslova zaštite životne sredine. životnu sredinu i materijalna dobra. zemljište. ponavljanje). učestalost. 2) problemi zaštite životne sredine plana i programa i mogućnost uticaja na: vazduh. gradove i druga naselja. Svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se spreče ili smanje negativni uticaji određenih planova i programa na životnu sredinu pre njihovog usvajanja.

Strategije održivog razvoja ovih zemalja nose jednostavnu ideju o osiguranju boljeg kvaliteta života za svakoga u sadašnjoj i u budućim generacijama.3.4 SEA and sustainable development Ciljevi zakona strateške procene životne sredine zemalja koje su ga donele uključuju unapređenje održivog razvoja i transparentno planiranje integrisanim razmatranjima životne sredine i učešćem javnosti na višem nivou u proces donošenja odluke.5 Primena strateške procene životne sredine 1. u skladu sa zakonom. dat je na slici 2. uključe socijalne i ekonomske efekte svojih planova i programa.4 Strateška procena životne sredine i održivi razvoj 1. postojeći rizici. intenzivno korišćenje zemljišta.7) delovanje na ugrožene oblasti: prekoračeni standardi kvaliteta životne sredine ili granične vrednosti.5 Application of SEA Šematski prikaz primene starteške procene životne sredine. smanjeni kapacitet životne sredine. 1. pored uticaja na životnu sredinu.3. posebno osetljive i retke oblasti. 1. koja podrazumeva brigu za zivotnu sredinu. ekosistemi i biljne i životinjske vrste.3. 9 . Odgovorne vlasti koje žele da svojim strateškim procenama životne sredine pokriju pun opseg predmeta održivog razvoja mogu slobodno širiti ciljeve ovih procena.3. s ciljem da.

izveštaj o rezultatima učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti.3. učešće javnosti. koja obuhvata: odlučivanje o izradi strateške procene.Slika 2. Prikaz primene strateške procene životne sredine 1. izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. A. Postupak odlučivanja. saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni.6 Phases of SEA Postupak strateške procene životne sredine sastoji se od sledećih glavnih faza: A. Pripremna faza Odlučivanje o izradi strateške procene. B. Izveštaj o strateškoj proceni. ocenu izveštaja o strateškoj proceni. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija.6 Faze u postupku strateške procene životne sredine 1. C. Pripremna faza. koji obuhvata: učešće zainteresovanih organa i organizacija. učešće zainteresovanih organa i organizacija. Ova odluka sadrži: 10 .3.

. .način učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade i razmatranja izveštaja o strateškoj proceni.polazne osnove strateške procene. U pripremi odluke o izradi strateške procene. odnosno urbanističkog planiranja i izrade urbanističkih planova. Izveštaj o strateškoj proceni Izveštaj o strateškoj proceni je dokument kojim se opisuju.izbor i obaveze nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni (predlog metodologije. . organ nadležan za pripremu plana ili programa dužan je da. . odnosno odluke o nepristupanju izradi strateške procene. opis razloga odlučujućih za izbor datog plana i programa sa aspekta razmatranih varijantnih rešenja i prikaz načina na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program. Polazne osnove strateške procene obuhvataju: 11 - .smernice za izradu strateških procena na nižim hijerarhijskim nivoima i procene uticaja projekata na životnu sredinu. . B. sastav stručnog tima. po postupku utvrđenom zakonom.zaključke do kojih se došlo tokom izrade izveštaja o strateškoj proceni predstavljene na način razumljiv javnosti. On sadrži: . Organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku pribavljanja saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni. Ako se mišljenje ne dostavi u zakonskom roku. odnosno na predlog odluke o nepristupanju izradi strateške procene. na način utvrđen ovim zakonom. . smatra se da nema primedaba na predloženu sadržinu odluke o izradi strateške procene.prikaz korišćene metodologije i teškoće u izradi strateške procene.razloge za izostavljanje pojedinih pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu iz strateške procene.druge podatke od značaja za izradu strateške procene. Organ nadležan za pripremu plana i programa može odlučiti da se ne izrađuje strateška procena o čemu prethodno pribavlja mišljenje organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija. Učešće zainteresovanih organa i organizacija. prikaz pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu koji će biti razmatrani u okviru strateške procene. . Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno ili fizičko lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata.prikaz načina odlučivanja. . vrednuju i procenjuju mogući značajni uticaji na životnu sredinu do kojih može doći implementacijom plana i programa i određuju mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. .opšte i posebne ciljeve strateške procene i izbor indikatora.program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa (monitoring).elemente izveštaja o strateškoj proceni. rok izrade i dr). . . od organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i zainteresovanih organa i organizacija zatraži mišljenje. Organ nadležan za pripremu plana i programa odlučuje o izboru nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. .druge podatke od značaja za stratešku procenu.razloge za vršenje strateške procene prema kriterijumima. .procenu mogućih uticaja sa opisom mera predviđenih za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni.

problema i predloga u pogledu zaštite životne sredine u planu ili programu. C. infrastrukturnim. kulturno-istorijskoj baštini. koji su dužni da dostave mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. prikaz procenjenih uticaja plana i programa na životnu sredinu sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. stanovništvu. zdravlju ljudi. druge elemente u zavisnosti od vrste i obima plana i programa. prikupljenih podataka o stanju životne sredine i značajnih pitanja. biljnom i životinjskom svetu. prekogranična priroda uticaja). ponavljanje). prikaz pripremljenih varijantnih rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine u planu i programu. industrijskim i drugim objektima ili drugim stvorenim vrednostima. - Izveštaj o strateškoj proceni sadrži razrađene smernice za planove ili programe na nižim hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom strateških procena i procena uticaja projekata na životnu sredinu. Postupak odlučivanja Učešće zainteresovanih organa i organizacija. vremenska dimenzija (trajanje. Na osnovu definisanih ciljeva vrši se izbor odgovarajućih indikatora koji će se koristiti u izradi strateške procene. broj izloženih stanovnika. postupanje u slučaju pojave neočekivanih negativnih uticaja. gradovima i drugim naseljima. rezultate prethodnih konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama bitne sa stanovišta ciljeva i procene mogućih uticaja strateške procene. buci i vibracijama. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja zainteresovanim organima i organizacijama na mišljenje izveštaj o strateškoj proceni. učestalost. prostorna dimenzija (lokacija. poređenje varijantnih rešenja i prikaz razloga za izbor najpovoljnijeg rešenja. Program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa sadrži: opis ciljeva plana i programa. staništima i biodiverzitetu. geografska oblast. Procena mogućih uticaja plana i programa na životnu sredinu sadrži sledeće elemente: prikaz procenjenih uticaja varijantnih rešenja plana i programa povoljnih sa stanovišta zaštite životne sredine sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. kumulativna i sinergijska priroda uticaja. klimi. Opšti i posebni ciljevi strateške procene definišu se na osnovu zahteva i ciljeva u pogledu zaštite životne sredine u drugim planovima i programima. zemljištu. intenzitet. prava i obaveze nadležnih organa. vodi. karakteristike životne sredine u oblastima za koje postoji mogućnost da budu izložene značajnom uticaju. složenost/reverzibilnost. zaštićenim prirodnim dobrima. Ako se 12 . razmatrana pitanja i probleme zaštite životne sredine u planu ili programu i prikaz razloga za izostavljanje određenih pitanja i problema iz postupka procene. određuju aspekti zaštite životne sredine i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa nižeg hijerarhijskog nivoa. način na koji su pri proceni uticaja uzeti u obzir činioci životne sredine uključujući podatke o: vazduhu. uključujući varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i najpovoljnije varijantno rešenje sa stanovišta zaštite životne sredine. način na koji su pri proceni uzete u obzir karakteristike uticaja: verovatnoća. jonizujućem i nejonizujućem zračenju.- kratak pregled sadržaja i ciljeva plana i programa i odnosa sa drugim planovima i programima. indikatore za praćenje stanja životne sredine. ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih na nivou Republike i međunarodnom nivou. pregled postojećeg stanja i kvaliteta životne sredine na području na koje se izveštaj odnosi. odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu. odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu.

prikazan je način na koji su određeni i vrednovani značajni uticaji plana i programa na životnu sredinu.opis stanja životne sredine usklađen je sa ciljevima i indikatorima strateške procene. .pitanja zaštite životne sredine su zastupljena u pripremi ciljeva plana i programa.prikazan je način na koji su pripremljena i razmatrana varijantna rešenja za pitanja i probleme vezane za životnu sredinu.procenjeni su uticaji varijantnih rešenja na životnu sredinu i izvršeno poređenje.pripremljeno je varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i varijantno rešenje najpovoljnije sa stanovišta zaštite životne sredine. 2. klimu. Stanje životne sredine .obrazloženi su razlozi za izbor najpovoljnijeg varijantnog rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine. organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće javnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni putem javnog uvida i održavanja javne rasprave. . kao i mišljenja izjavljenih u toku javnog uvida i javne rasprave o planu ili programu. vode. . . biljni i životinjski svet.dati su razlozi za izostavljanje pojedinih pitanja i problema iz strateške procene. . Ocena izveštaja o strateškoj proceni. Po dobijanju izveštaja organ nadležan za poslove zaštite životne sredine može pribaviti mišljenje drugih ovlašćenih organizacija ili stručnih lica za pojedine oblasti.prikazano je postojeće i buduće stanje životne sredine.prikazan je način na koji su definisani ciljevi strateške procene i izabrani odgovarajući indikatori. prostorni obuhvat i vremenski horizont. odnosno o izveštaju o strateškoj proceni. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine na saglasnost izveštaj o strateškoj proceni sa izveštajem o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Organ nadležan za pripremu plana i programa izrađuje u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti koji sadrži sva mišljenja.mišljenje ne dostavi u roku. 13 . zemljište.pri proceni uticaja uključeni su svi značajni činioci: azduh. .prikazana su pitanja i problemi vezani za životnu sredinu koji su razmatrani u planu i programu tokom izrade strateške procene. Varijantna rešenja . .prikazani su izvori podataka o stanju životne sredine i korišćena metodologija je usklađena sa stepenom složenosti strateške procene. . 4.jasno su prikazani ciljevi i sadržaj plana i programa. Karakteristike plana i programa . Pre upućivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni.prikazane su veze sa drugim relevantnim planovima i programima. stanovništvo i zdravlje. Učešće javnosti. . 5. zaštićena prirodna dobra. staništa i biodiverzitet. . Izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Organ nadležan za zaštitu životne sredine vrši ocenu izveštaja na osnovu kriterijuma sadržanih u osam elemenata strateške procene: 1. Polazne osnove . smatra se da nema primedaba na dostavljeni izveštaj o strateškoj proceni. 3. Procena uticaja na životnu sredinu . područje za koje se priprema plan ili program.

. Izveštaj o strateškoj proceni . vremenska dimenzija (trajanje.izveštaj je pripremljen na jasan i precizan način. 6. biological species 14 . intenzitet. ponavljanje).prikazan je način na koji su pripremljene smernice za izradu procena uticaja projekata na životnu sredinu i drugih strateških procena. način na koji se vršilo odlučivanje i opisani razlozi odlučujući za izbor datog plana i programa sa aspekta varijantnih rešenja koja su bila razmatrana. ovog zakona. Mere i program praćenja stanja životne sredine . . složenost/reverzibilnost.prikazan je način na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program. .dostavljena su mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i javnosti na izveštaj o strateškoj proceni i prikazan način na koji se odlučivalo o mišljenjima.pripremljen je program praćenja stanja životne sredine u toku realizacije plana i programa u skladu sa članom 17.zaključci o izrađenom izveštaju o strateškoj proceni predstavljeni su na način razumljiv javnosti.obezbeđeno je učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade strateške procene. opisana je korišćena metodologija. . industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti pri proceni uticaja uzete su u obzir sledeće karakteristike uticaja: verovatnoća. Organ nadležan za pripremu plana ili programa ne može uputiti plan ili program u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni od organa nadležnog za zaštitu životne sredine. uključujući stručna mišljenja. kumulativna i sinergijska priroda uticaja i druge karakteristike uticaja.obrađeni su svi elementi izveštaja propisani članom 12.jasno je definisana uloga nadležnih organa u izradi strateške procene. Učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti . kulturno-istorijsku baštinu. broj izloženih stanovnika. ovog zakona i dati izvori informacija. excessive natural resources consumption. geografska oblast. . Abstract Technological and commercial progress of human civilization has negatively affected the environment by polution. 7. propisima i graničnim vrednostima. 8.- - gradove i druga naselja. . prekogranična priroda uticaja). infrastrukturne. Organ nadležan za poslove zaštite životne sredine daje saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni ili odbija zahtev za davanje saglasnosti. . Saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni. određivanje i vrednovanje značajnih uticaja usklađeno je sa važećim standardima. prostorna dimenzija (lokacija. učestalost.predviđene su mere za sprečavanje i ograničavanje negativnih odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu za svaki procenjeni uticaj.

2002. glasnik RS. str. [6] E/CN. Radak. principles and indicators of sustainable development are described.disappearance and energy dissipation. 1. natural flows of energy and matter have been redirected. Young. P. Measuring up to Sustainability.wwf. 19. 43.saglasno srpskom zakonodavstvu 2. A Framework for the Ultimate Environmental Index – Putting Atmosperic Change into Context with Sustainability. Popović. Work Programme on Indicators of Sustainable Development. according to the Serbian law. http://www. Secondly.. focused on protecting the environment. Oxford. key matters.pdf [9] Introduction and Features: Canadian Environmental Assessment Act. UN Depratment of economic and social affairs. both as the PPS is prepared and prior to its adoption. Oksford.gc.uk/filelibrary/pdf/sea. 1987. [7] J. it has been widely accepted that there is a need to manage the people-environment interaction and to have and use the tools enabling such a management. balanced) development.htm [10] A. PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE . the definition. LITERATURA [1] World Commission on Environment and Development (WCED). SEA is emphasized to ensure that information on the significant environmental effects of plans. Principi održivosti u zakonodavstvu EU za zaštitu životne sredine. Monit. and many biological balances have been disturbed. Implementing Strategic Environmental Assessment. [2] B. G-47-G-50. 1987. are described and the suggestions how to apply SEA are given. 1 Commission on Sustainable Development. Fricker. the main stages and use of SEA. str. Assess. the purpose. 32. ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT . p. concept. SPICe briefing 04/46 (2004). programes and strategies (PPS) is gathered and made available to decision-makers. 43. maj 2005.W.S.ac. Naša zajednička budućnost. The alternative to such a development is sustainable (or more precisly. Joao. Reid. [12] E. Environ. Anthropol.org/wiki/Sustainable_Development [5] A. [4] http://en. objectives and main stages of environmental assesment are shortly intoduced. Guidance in Preparaing a National Sustainable Development Strategy: Managing Sustainable Development in the New Millenium. [11] Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu. [3] DESA/DSD/BP13. Environ. criteria and benefits of SEA are explained. the purpose.ceaa. objectives. Strategic environmental assesment (SEA) is among the available these tools. 30 (1998) 367-375.ca/013/intro_e.17/2001/4/Add.uj/Departments/CBE/ 2.wikipedia. During last decades.-21. Subotić. K. Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj UN. 46 (1997) 135-149.org. SEA is presented as a key component of sustainable development.accordind to Serbia’s legislation 15 . As a consequence. Therefore. str. Kragujevac. Sl. [8] www. Nacionalna konferencija o kvalitetu »Festival kvaliteta«. Strategic Environmental Assessment. Finally. at first. Then. http://stratch. Our Common Future. 135/04.

Ekosistem je kvalitativno i kvantitativno ograničen resursima 3. Opšti ekonomski rast kvantifikovan kroz profit ima kao posledicu ubrzano i prekomerno trošenje prirodni resursa. 2. Naime. Tada je pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija u Stokholmu održana prva konferencija koja se smatra prekretnicom u rešavanju problema životne sredine jer je ukazala na probleme i pristupe u njihovom rešavanju. kao posledica prekoračenih granica tolerancije globalnog prirodnog sistema zadnjih decenija prošlog veka. Naime. Zbog toga su od značaja: 1. Postupak procene uticaja na životnu sredinu u formi zakona o nacionalnoj politici zaštite životne sredine je uveden u pravni sistem SAD počev od 01. Osnov nove politike zaštite životne sredine je prevencija koja se bazira na nekoliko principa: 1.1. a posebno u ovom.1. ali i stalni porast stanovništva na zemlji. uspešnost i osnova ostvarenog razvoja je do skora posmatrana kroz ekonomske parametre. Ovom konvencijom su države članice prihvatile obavezu rane faze planiranja aktivnosti i procene uticaja na životnu sredinu kao i saradnje na projektima za koje se smatra da bi mogli da imaju štetan uticaj na životnu sredinu preko državnih granica. god. 1985 godine direktivom 85/337/EEC uveden je koncept o proceni uticaja na životnu sredinu koji je kasnije dopunjavan (direktiva 97/11/EEC).1 Koncept održivog razvoja 2. pre svega kroz ostvareni profit kao osnovni pokazatelj uspeha. ograničenost resursa.1 Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Izuzetno brz i dinamičan industrijski razvoj i ekonomski rast koji je ostvaren pre svega značajnim tehnološkim razvojem krajem pretprošlog i prošlog veka.god Srbija. koja je poprimila globalni karakter. ali i suočio čovečanstvo sa novim problemima i izazovima. Politika zaštite treba da bude deo drugih politika. značajno je podigao kvalitet života čovečanstva. posebno onih neobnovljivih. Crna Gora kao i Bosna i Hercegovina nisu članice Espokonvencije. Zagađivač treba da plati troškove zagađivanja i mera koje se preduzimaju.1 Compendium of sustainable development U osnovi ovog koncepta je mišljenje i opredeljenje da se samo na krajnje racionalnom korišćenju raspoloživih kapaciteta planete može zasnivati dalji razvoj i ostvariti viši kvalitet života.1970. 4. Problemi zaštite životne sredine su na globalnom nivou prvi put razmatrani 1972.2.1997. Nešto kasnije slična praksa je uvedena i u pravni sistem Evropske Unije.god.1. Pod okriljem Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UN Economic Commision for Europe – UN/ECE) je pripremljena Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Šteta po životnu sredinu treba da bude zadržana na izvoru zagađenja. nametnula je kao glavni odgovor novi globalni pristup. i rezultujuća ekološka kriza. Iako je na snazi od 10.09. Ovakav koncept je poslednjih decenija doveden u ozbiljnu sumnju. 2. Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine 2.01. 2. Resursi ekosistema održavaju život na planeti. Ova činjenica. Sposobnost ekosistema za obnovu istrošenih resursa ima određene granice. 3. Preventivna akcija je bolja od remedijalnih mera. Ova izjava mora da sadrži opis svih mogućih uticaja na životnu sredinu kao mogući rezultat aktivnosti koje se planiraju. Ovom direktivom je uvedeno načelo javnosti kojim je 16 . Ovim zakonom sve sastavne jedinice SAD su u obavezi da za svaku aktivnost koja bi mogla da ima uticaj na životnu sredinu pripreme dokument izjava/izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu.

geološkim istraživanjima. a ćl. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. 2. proizvodnji i prometu otrova itd. Polazeći od Evropskog opredeljenja i obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis. Naime. zemljišta i vazduha. ali i odnosa prema životnoj sredine. čađ. detekciju i trend zagađujućih materija kao i izvora zagađenja. prostorna i vremenska raspodela zagađenja. lovstvu. pored ostalog i na zaštitu životne sredine. utvrđeno je je epizodno zagađenje kao rezultat nepovoljnih meteoroloških faktora za sumpordioksid. o zaštiti voda. Ustavom Republike Srbije je propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine. unapređivanje i upravljanje dobrima od opšteg interesa ostvaruje pod uslovima i na način utvrđen Zakonom. nacionalnim parkovima. sa kojima je samo deo našeg zakonodavstva usklađen. akta koji definiše skup zajedničkih prava i obaveza država članica EU. 13.analiza efekata preduzetih mera i uticaja na životnu sredinu. U 2004. metodama merenja imisije. i posebno za nenastanjena mesta i rekreativna područja. štetnim i opasnim materijama. U Zakonodavstvu EU postoji oko 200 propisa koji se odnose na ovu oblast ( direktive. 17 .1.10. modela disperzije. žaštitu i unapređenje flore i faune. Saglasno koncepciji proširenje EU novim članicama. 2004 god. postupanju sa eksplozivnim. a koje moraju prihvatiti pre nego što postanu članice. t. ribarstvu. godine objavljen je Pravilnik o graničnim vrednostima. za naseljena mesta. životinja. ali i neodložan. evropski koncept o proceni uticaja na životnu sredinu je proširen i na zemlje centralne i istočne Evrope koje su se pridružile ili su u procesu pridruživanja Uniji. zaštiti od jonizujućih zračenja. 3. pravilnici i odluke). analiza hemijskih reakcija u atmosferi. a da se zaštita. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Narodna skupština Republike Srbije je donela Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj Uniji. šuma. biljaka. RS br 54. pa tako i deo koji se odnosi na Zaštitu životne sredine. Gl. Republika Srbija je životnu sredinu i njenu zaštitu definisala kao ustavnu kategoriju. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka. donešena su 4 Zakona: 1. prizemni ozon i ugljendioksid. i 2005. Definisane su i metode za merenje emisije. Države kandidati za članstvo u EU. U tom smisliu. 72 Ustava je utvrđeno da je Republika Srbija nadležna za zaštitu životne sredine. a sve u okviru obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis tj.2 Propisi Republike sredine koji se odnose na vazduh U Sl. Na oblast zaštite životne sredine se odnosi oko 100 Zakona i propisa koji čine propisi o planiranju i izgradnji. od 1992. godine. 3 Pravilnika).obezbeđeno učešće zainteresovane javnosti u proces razmatranja uticaja na životnu sredinu. godine doneto je nekoliko zakona kojima je zamenjen neadekvatan i zastareli sistem baziran na Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991 godine. Ova četiri zakona su strateški zakoni. Ovim pravilnikom su propisane granične vrednosti inisije kao najviše dozvoljeni nivoi koncentracije zagađujućih materija u vazduhu. 4. 2. Definisana su merna mesta za sistematsko merenje. definisane su zagađujuće materije za koje se vrši sistematsko merenje (čl.j. rudarstvu. u toku 2004. Ovi akti se odnose. Usaglašavanje našeg Zakonodavstva sa onim EU je složen i obiman posao. vodama i zemljištem. Sistematska merenja obezbeđuju redovnu kontrolu kvaliteta vazduha. Zakon o zaštiti životne sredine. uz opredeljenje da to bude prioritet rada Skupštine. kao pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno pravo i slobodu svakog građanina. ali i pravna zaštita. dakle moraju prihvatiti i ubaciti ove akte u nacionalne pravne sisteme. korišćenje. kojom je predviđena obaveza usklađivanja Zakonodavstva sa onim Evropske Unije. azotdioksid. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. a pored njih oblast zaštite životne sredine prate i zakoni koji su u vezi sa vazduhom.

god.god. 8. Glasnik SRS br. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje metodama za njihovo ispitivanje. godine i br. god. 1978. Dozvoljene koncetracije pesticida u vodi za piće u vreme vanrednog stanja. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija Sl. 12. god. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. 1983. Pravilnikom o dopunama pravilnika o graničnim vrednostima. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. Uredba o klasifikaciji voda u međurepubličkim vodotokovima. Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode. 54/96) 14. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet. Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za piće. benzen. br. god. god 4. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka (sl. međudržavnih voda i voda obalnog mora. policiklični i aromatični ugljovodonici i azbest). 48/94. kako je navedeno niže: 1. 46/91. Pravilnik o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju. nikl. List SFRJ br. godine. 11. 47 iz 1983. Glasnik RS br. 44/99. 2. iz 2006. 1994.1. a u vezi sa zemljištem. 1999. 59/98) 2. 31 iz 1982. Sl.4 Propisi Republike Srbije koji se odnose na zemljište Pored Pravilnika. Glasnik SRJ br. Sl. 2. br 42/98. god. Glasnik br. 44. 6. 41. 3. a ostali u službenom glasniku SRJ i SRS. Glasnik SRJ br. listSRJ.god. 9.5 Propisi koji se odnose na otpadne i opasne materije 18 .1. 19. Sl. životni sredinu i okolinu (sl. 13. 44. 5. 10.54 . Zakon o vodama (Sl. 6. 26. Sl. br. god. god. Sl glasnik SRS br. 1982. 23. Glasnik RS. Glasnik RS br 19. Sl.Uredbom o utvrđivanju programa kontrole kavliteta vazduha u 2000. Glasnik RS br. Zakon o režimu voda (Sl. Sl. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. i 13/84. 31. 7. arsen. 67/93. 1992. godini utvrđen je sistem kontrole kvaliteta vazduha koji obuhvata sistematsko merenje emisije. 1993. je i sledeći dokument: 1. praćenja uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. List SRJ. Sl. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. 53/93. Sl. Glasnik SO Leskovac br. i 2001. Glasnik SRJ br. List SFRJ br.3 Propisi Republike Srbije koji se odnose na vodu Deo propisa koji se odnosi na vode sadržan je u Službenom listu SFRJ br 33.1. godine). 2000. hrom. 13 iz 1981. 1984. 1992. od 1987. 2. navedenog pod brojem 11 u prethodnom tekstu. Sl. Sl. metodama merenja emisije. List SFRJ br.god) određene su granične vrednosti emisije za kancerogene materije ( akrilonitril. 45.

83/92.glasnik RS’. 2. br. Pravilnik o obrascu legitimacije nadzornika nacionalnog parka (’Sl. br. 39/93. 11.13/84). Glasnik RS’. Zakon o šumama (’Sl. 48/94). 16/96 i 44/96).glasnik RS’. Zakon o nacionalnim parkovima (’Sl. načinu i roku žigosanja prosečnog drveta (’Sl. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati prduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda.list SFRJ’. Zakon o geološkim istraživanjima (’Sl. br. Sl. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine. 47/94). 5. 3. 46/95). 8. br. Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara (’Sl.1. Glasnik RS’. br. Glasnik RS br. Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija(’Sl. br. 4. 41/94.list SFRJ’. 46/91.glasnik SRS’. uslovima. br. Glasnik RS’. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (’Sl.glasnik RS’. 49/92.glasnik RS’. br.1. Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (’Sl.7 Propisi koji se odnose na vode. Zakon o poljoprivrednom zemljištu (’Sl. Glasnik RS’. br.12/05). br.glasnik RS’. 48/94. Pravilnik o određivanju poslovnih i drugih objekata za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova (’Sl. zakon o hidrometerološkim poslovima od interesa za celu zemlju (’Sl. Pravulnik o opasnim materijama u vodama (’Sl. 3. 19 . 47/94.54/92). 53/93. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija(’Sl.101/05).glasnik RS’. br. 5.6 Propisi koji se odnose na zaštitu prirode 1.67/93 i 48/94). 4. br. 2. odnosno otpremnice.glasnik RS’. br. 7. br. Zakon o osnovama geološke delatnosti od interesa za celu zemlju (’Sl. 47/83.26/96).glasnik RS’. ispravka br. 53/93. 5. 13. Zakon o vodama (’Sl. Glasnik RS’. ispravka br. 67/93. 6. br. Naredba o stavljanju pod kontrolom korišćenja i prometa biljnih i životinjskih vrsta (’Sl. 30/92). 17/96). ispravka br.glasnik RS’. br. Zakon o rudarstvu (’Sl. 48/94). ispravka broj 53/93. obrascu propratnice. 12.glasnik RS’. 70/94). 3.glasnik RS’.glasnik SRS’. 9. Pravilnik o obliku i sadržini šumskog žiga. 4. zemljište i šume 1. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnovanje i metodama za njihovo ispitivanje (’Sl. 18/88 i 63/90). 31/82).glasnik RS’. br. 2. 46/91. 95/92).glasnik RS’. Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (’Sl.glasnik RS’. 44/95). br. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. br.1. 2. 67/93.glasnik RS’. br.60/94). Zakon o postupanju sa otpadnim materijalom(’Sl. 44/95). 7. Glasnik RS’. 24/94 i 28/96).merama za otklanjanje posledica(’Sl. br. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (’Sl. 41/94. 10. br. 6. br. br. br. 24/94. 53/93. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (’Sl. 50/93 i 93/93). 30/92. 63/90 i ’Sl. 67/93 i br. 30/92). 2. 23/94). br.

53/93. 45/90. Zakon o izgradnji objekata (’Sl. 2.glasnik RS’.list SFRJ’. 28/96). br. 43/86. br. br. 44/94).glasnik RS’. 37/91. br. 27/90). izvođenju eksperimenata na životinjama i izvođenju drugih postupaka sa životinjama. 53/93. 53/95. zapaljivim tečnostima i gasovima (’Sl.glasnik RS’. br. Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija u stočnoj hrani (’Sl. 24/94 i 28/96). 6/89 i 53/91 i ’Sl. 18/92 i 50/92). 67/93 i 48/94). 53/91 i ’Sl. br. 4. kao i određivanju vrste sredstava koje mogu koristiti za ubijanje životinja na human način (’Sl. 53/93. 20 .glasnik RS’. br.list SFRJ’. 57/93.10 Propisi koji se odnose na opasne.glasnik RS’. br. br. 52/93. br. Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl. Zakon o prometu eksplozivnih materija (’Sl. br. 27/90. 6. br. 29/94). br. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina (’Sl.glasnik SRS’. 48/94). 74/89 i ’Sl.list SFRJ’. o merama za sprečavanje zlostavljanja životinja. Zakon o komunalnim delatnostima (’Sl. Pravilnik o označavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu (’Sl. 6. Zakon o prostornom planu (’Sl.glasnik SRS’. Pravilnik o uslovima i merama za humano hvatanje i uništavanje pasa i mačaka lutalica (’Sl. br. br. 52/91.glasnik RS’. 6. 67/93.2. ispravka br. 8.list SFRJ’. 2. 24/94. 33/93. 3. 2.9 Propisi koji se odnose na uređenje prostora i gradnju 1.list SRJ’. radioaktivne materije i jonizujuća zračenja 1. 46/91. br. 47/03). 2. br.list SFRJ’. 44/77. 4. 45/85 i’Sl. 44/95 i 24/96). br. Zakon o eksproprijaciji (’Sl. 50/92. ispravka br.1. 79/91). 4. 5. 15/95 i 28/96). br. 5. 44/94). br.glasnik RS’. br. Zakon o prevozu opasnih materija (’Sl. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (’Sl.glasnik RS’. br. 53/93. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl. Pravilnik o merama za zaštitu od mučenja pri izvođenju mera zdravstvene zaštite životinja.glasnik RS’. 48/94). 6/89. 24/94 i 28/96).1.glasnik RS’. br. br.8 Propisi koji se odnose na biljni i životinjski svet 1.glasnik RS’. br. 67/93. 24/94 i 28/96). Zakon o planiranju i izgradnji (’Sl. Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja (’Sl. ispravka ’Sl. 2. 2/90. 30/85 i. 67/93 i 48/94). 13/96). 53/95).1. br. 5.list SRJ’. br. o njihovom prenosu kao i o obrascu za vođenje ove evidencije (’Sl.glasnik RS’. Zakon o eksplozivnim materijama. 3. 14/84 prečišćen tekst i br.list SRJ’.list SRJ’. 44/89 i ’Sl. 9. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izdatim i produženim uverenjima o zdravstvenom stanju životinja. 24/94 i 28/96). ’Sl. br. 67/93. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (’Sl.list SFRJ’.list SRJ’. Zakon o putevima (’Sl. Zakon o prometu sredstava za zaštitu bilja (’Sl.list SRJ’. 7. 24/94 i 28/96).glasnik SRS’.list SRJ’. 3.

40/86). Pravilnik o uništavanju neupotrebljivih otrova i ambalaže koja je korišćena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (’Sl. 8. 40/86 i 45/89). br.j. 18/91). br.list SRJ’. konačnog smeštaja i ispuštanja radioaktivnih otpadnih materija u čovekovu okolinu (’Sl..list SFRJ’. standardi koji se odnose na kvalitet životne sredine. 7/83). Pravilnik o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i vršenju dekontaminacije (’Sl. zaštita prava na zdravu živtonu sredinu i pristupa pravosuđu. 2. br.12 Zakon o zaštiti životne sredine Ovaj zakon uređuje integralni sistem zaštite životne sredine i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine.list SFRJ’. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ (’Sl.list SFRJ’. br. 40/86). Pravilnik o stručnoj spremi. 12/95). obrađivanja.Uprava za žaštitu Životne sredine u okviru nadlžnosti definisanih Zakonom. vazduhu i zemljištu uključujći i imisiju iz mobilnih izvora zagađivanja ( većina graničnih vrednosti nije usklađena sa 21 . 11. 2007 god. supsidijarna odgovornost.1. Zakon o zaštiti od zagađivanja vazduha (’Sl. Pravilnik o rokovima i načinu vršenja merenja ispuštanja štetnih materija u vazduhu (’Sl. održivog razvoja. standardi emisije. 9. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izvorima jonizujućih zračenja i o zračenju stanovništva i lica koji su pri radu izložena dejstvu jonizujućih zračenja (’Sl. ranom otkrivanju i obeležavanju o radioaktivnoj kontaminaciji životne sredine (’Sl. 46/96). 14. i dva posebno važna načela: načelo zagađivač plaća i korisnik plaća. Prema ovom zakonu definisana su osnovna načela zaštite životne sredine: integralnost. Zakonom su definisane prirodne vrednosti. Pravilnik o granicama iznad kojih stanovništvo i lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja ne smeju biti izloženi zračenju. prevencija i predostrožnost. danas Ministarstvo zaštite živone sredine. očuvanja prirodnih vrednosti.list SFRJ’.11 Propisi koji se odnose na vazduh 1.list SFRJ’. Pravilnik o stavljanju u promet i korišćenju radioaktivnih materija iznad određene granice aktivnosti rendgen aparata i drugih aparata koji proizvode jonizujuća zračenja i o merama zaštite od zračenja tih izvora (’Sl. biljna proizvodnja i vodoprivreda ) u vanrednom događaju (’Sl. Ključnu odgovornost u oblasti žaštite šivotne srdine ima Ministarstvo nauki žaštite životne sredine. br. br. 18/92).list SFRJ’. Pravilnik o mestima i vremenskim intervalima sistematskog ispitivanja sadržaja radionukleotida u životnoj sredini.5.list SFRJ’. Zakon o Ministarstvima Sl. ili dozvoljene granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija u vodi. 17. 31/89). br. domaćih životinja i poljoprivrede (veterinarstvo. informisanja i učešća javnosti. evidentiranja. 16.list SFRJ’. o merenjima stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima tih zračenja i o proveravanju kontaminacije radne okoline (’Sl. br.7. 8/73 i 31/77).glasnik SRS’. 13. zdravstvenim uslovima i zdravstvenim pregledima lica koja mogu raditi sa izvorima jonizujućih zračenja (’Sl.glasnik SRS’. čuvanja. 12. 2. Pravilnik o načinu skupljanja. 50/73).1. primene podsticajnih mera. 40/86 ). odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika. Zakon o jonizujućim zračenjima (’Sl. br. br. 10. 2.list SRJ’. 8/87). br. Pravilnik o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zaštitu stanovništva. br.list SFRJ’. br. Glasnik RS 43/07 od 15. t. 15.

počev od planova i programa na republičkom. 2. procenom uticaja projekta na životnu sredinu (EIA) i integrisanim sprečavanjem i kontrolom zagađivanja zivotne sredine (IPPC). javnost i načelo da zagađivač plaća. Kontrola korišćenja i zaštita prirodnih resursa i dobara s mora obezbediti u fazi planiranja i izgradnji primenom standarda. održivi razvoj. strateškom procenom uticaja (SEA). kao registar izdatih dozvola ali i kaznene odredbe. integralnosti. vrste aktivnosti i postrojenja. nisu uvedeni standardi emisije za ispuštanje otpadnih voda). vrednuje i proceni moguće značajnije uticaje na životnu sredinu i odredi mere za smanjenje negativnih uticaja koji su mogući rezultat implementacije plana i programa sa svim mišljenjima dostavljenim u toku javnog uvida i javne rasprave. Definisani su i domaći i međunarodni standardi i propisi za upravaljanje. 99713ES. nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. 135/94. integrisanost o koordinacija. 2. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu mora da opiše. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa ali po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine ali i od drugih zainteresovanih organa i organizacija. predostrožnosti. Osnovna načela ovog zakona su: predostrožnost. Glasnik RS br.Direktivama EU. Osnovna načela procene su: načelo održivog razvoja. godine.1. Ovim Zakonom je praktično uvden sistem IPPC u pravni sistm Srbije. životnu sredinu ili materijalan dobra. monitorningom korišćenja i stanja zivotne sredine. Direktiva 2001/80/ES postrojenja za sagorevanje. 2. i 2001/43/ES). Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola se klasifikuju prema nivou ili riziku zagađivanja. Zakonom je utvrđeno da se u Srbiji mogu primenjivati samo one tehnologije i proizvodi (ili uvoziti) samo ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine. a dozvola se odobrava za rad novih postrojenja ili rad i bitne promene postojećih uz vremensko ograničenje na period od 10 godina i pribavljanje dozvola najkasnije do 2015. Definisan je postupak i nadležnost za izdavanje ovakve dozvole.1. kao i uvoz opasnog otpada. hijerarhije i koordinacije i učešća javnosti u svim fazama strateške procene. normativa i propisa. katastrom korišćenja prirodnih resursa. sistemom dozvola. ali i njihov uvoz. preko Pokrajinskog do lokalnog nivoa. tako da je zabranjena proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač. odobrenja i saglasnosti. hijerarhija upravljanja otpadom. koji je u skladu sa direktivom EU 96/61 ES) su uređeni uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne posledice na zdravlje ljudi.15 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 22 .14 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Strateška procena uticaja na životnu sredinu regulisana ovim zakonom vrši se za planove i programe ali i osnove iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta i to na različitim hijerarhijskim nivoima. sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja životnom sredinom.13 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ovim zakonom (Sl.1. (u skladu sa Direktivom 2003/35/ES.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine. Ovim zakonom je regulisan postupak procene uticaja na životnu sredinu za sve projekte koji se planiraju ili izvode, ili su realizovani a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu, za projekte promene tehologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu a u skladu sa Direktivom 85/337/EES,i 97/11/ES Suština ovog zakona je u tome da se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu za one projekte koji mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu, a sa ciljem da se spreče, ublaže i ograniče eventualni štetni uticaji na okolinu i zdravlje ljudi, ali i da se stalno prate svi navedeni uticaji. Ovim zakonom je predviđena izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i javnosti kao i prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati uticaja na životnu sredinu zemalja u okruženju, nadzor i druga pitanja. Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti: 1. industrije, 2. energetike i rudarstva, 3. saobraćaja, poljoprivrede, 4. turizma, 5. šumarstva, 6. vodoprivrede, 7. upravljanje otpadom i komunalne delatnosti, ali i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrima i prostorima Republike. Predviđeno je da se postupak procene (koji je po svojoj prirodi upravni postupak) sastoji iz tri faze: 1. odlučivanje o potrebi procene uticaja, 2. određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja, 3. odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. 1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja. Vlada Republike Srbije propisuje listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja. Nosilac projekta preko nadležnih organa obezbeđuje potrebnu dokumentaciju i podnosi zahtev preko propisanih obrazaca (sa opisom lokacije, opisom projekta i mogućih javnih uticaja na životnu sredinu i sl.) a nadležni organ obaveštava sve zainteresovane i javnost na način propisan Zakonom (čl. 29 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu) pa posle toga odlučuje na osnovu njihovih mišljenja o podnetom zahtevu. 2. Određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Posle dobijanja odluke nadležnog organa o obavezi procene uticaja, nosilac projekta podnosi zahtev o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Što nadležni organ radi prethodno obaveštavajući javnost o zahtevu sa rokovima za dostavljanje mišljenja, nakon čega donosi odluku o sadržaju i obimu Studije o proceni uticaja o čemu obaveštava javnost i podnosioca studije. 3. Odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. Nosilac projekta nakon dobijanja odluke o sadržaju i obimu Studije, kao i samu Studiju, podnosi zahtev nadležnom organu. Odluka o davanju saglasnosti o proceni uticaja utvrđuje uslove i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu o čemu nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost. Nosilac projekta je dužan da u predviđenom roku počne sa izvođenjem radova. Ako nosilac projekta nije pribavio odobrenje za izgradnju ili upotrebnu dozvolu do stupanja na snagu Zakona dužan je da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu a nadležni organ odlučuje o potrebi izrade Studije. Ako se radi 23

o projektima za koje postoji opasnost štetnog uticaja na okolinu druge države, nadležno Ministarstvo može zatražiti mišljenje te države o čemu se opet obaveštava javnost. Sve troškove postupka snosi nosliac projekta. U vezi sa ovim zakonom donešeni su i sledeći podzakonski akti: 1. Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 84/05, 2. Pravilnik o sadržini zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 69/05 3. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, Sl.gl. RS 69/05, 4. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, , Sl.gl. RS 69/05, 5. Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, 6. Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu. , Sl.gl. RS 69/05, 8. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola Sl. Gl. RS 84/05. 9. Uredba o kriterijumima za određivanje najbolje dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integrisanoj dozvoli, Sl. Gl. RS 84/05. 10. Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanih uslovima Sl. Gl. RS 84/05.

2.2. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu 2.2 Procedure for preparing the environmental impacts assessment study 2.2.1 Predmet studije Izuzev projekata namenjenih odbrani zemlje svi projekti koji se planiraju ili izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenjen kapaciteta, prestanak rada, uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj, ali i svi projekti koji su realizovani bez izrade utvrđene su posebnom Uredbom Vlade Republike kategorije projekata koji obavezno podležu proceni uticaja kao i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja od slučaja do slučaja (Sl. Glasnik RS, br. 84/05), sa kriterijumima na osnovu kojih nadležni organ donosi odluku o potrebi izrade procene uticaja za projekte za koje se može zahtevati procena. 2.2.2 Cilj procene uticaja 24

Cilj procene uticaja je utvrđivanje, opis i vrednovanje mogućih direktnih ili indirektnih uticaja predloženog projekta kao preventivne mere na: 1. život i zdravlje ljudi, floru i faunu, 2. uticaj na zemljište, vode, vazduh, klimu i pejzaž, 3. materijalna i kulturna dobra, 4. uzajamno delovanje prethodnih činilaca. Ovi ciljevi se ostvaruju na osnovu: 1. izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, 2. učešću javnosti (saglasno zahtevima Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u postupku donošenja odluka i pravu na zaštitu u pitanjima životne sredine, Arhus, 1998.), 3. analizi alternativnih rešenja, 4. utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti saglasno tehno-ekonomskim mogućnostima projekta. 2.2.3 Studija o proceni uticaja Za početak rada na realizaciji projekta ili dobijanja upotrebne dozvole neophodna je studija o proceni uticaja, kao deo potrebne dokumentacije. Studija mora obavezno da sadrži: 1. podatke o nosiocu projekta, 2. opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta, 3. opis, uključujući tehnološki, projekta, 4. prikaz glavnih alternativa koje je nosilac razmatrao, 5. prikaz stanja životne sredine mikro i makro lokacije, 6. opis mogućih uticaja, 7. procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa, 8. opis mera za sprečavanje ili ublažavanje svakog štetnog uticaja, 9. program mera za praćenje uticaja na životnu sredinu, 10. podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju relevantnih znanja i veština ili nemogućnosti pribavljanja odgovarajućih podataka kao i netehnički prikaz navedenih podataka, ali i podatke o svim licima koja su učestvovala u izradi studije, vremenu izrade i odgovornim licima. Sadržaj studije je propisan pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). Sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je propisan Pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). 2.2.4 Lista projekata iz oblasti hemijske, tekstilne i prehrambene tehnologije za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu Ova lista je utvrđena uredbom Vlade RS 05 br. 110-5899/2005 od 29.09.2005 god. Zajedno sa kriterijumima za odlučivanje o potrebi za sudijom a za navedene tehnologije su to projekti: 1. Rafinerije za preradu sirove nafte, izuzev postrojenjima kojima se proizvode maziva od sirove nafte, ali i objekti namenjeni skladištenju nafte, gasa, petrohemijskih i hemijskih proizvoda i zapaljivih tečnosti i goriva kapaciteta 200000 t i više, 2. postrojenja za gasifikaciju i topljenje kapaciteta 500 t i više uglja ili bitumenskih škriljaca, teških ostataka nafte na dan, 3. postrojenja za ekstrakciju azbesta, preradu i transformaciju azbesta i proizvoda koji sadrže azbest, 4. kombinovana hemijska postrojenja, tj. Postrojenja za industrijsku proizvodnju supstanci kod kojih se primenjuju postupci hemijske promene i u kojima se nalaze jedan pored drugog i 25

Industrija tekstila. plastičnih masa. postrojenja za proizvodnju mineralnih ulja i maziva Prehrambena industrija. hemijskim postupcima i deponije za odlaganje opasnog otpada. prerada duvana. objekti za intenzivan uzgoj živine.2. 8. sladfa i kvasca. Obrada poluproizvoda i proizvodmnja hemikalija. postrojenja za štavljenje kože. farmaceutskih sirovina. punjenje i pakovanje. kože. 12-15. proizvodnja piva. proizvodnja. proizvodnja melase. slatkiša ili sirupa. ribljeg brašna i ulja. pakovanje i konzervisanje mesa. 2. sušare i silosi. Postrojenja za proizvodnju papira. proizvoda od celuloze. deterdženata. đubriva. masti i voskova. prerada. treba imati u vidu čl. hladnjače. 8-12) a sastoji se kao što je napred navedeno iz tri faze:  U prvoj fazi. postrojenja za vulkaniziranje 2. prerada i oplemenjivajne drveta. tretman i obrada proizvoda iz sirovina biljnog ili životinjskog porekla. povrća i voća. formiranje i pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija. postrojenja za tretman otpadnih voda. sredstva za održavanje higijene i čišćenja. proizvodnja i rafinisanje šećera. kao i Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. svinja. proizvoda za zaštitu bilja. 6. vađenje nafte. vian. 10.2.5 Lista projekata iz oblasti hemijske. Postrojenja za proizvodnju i preradu ulja. Glasnik RS br. kartona i lepka. drveta i papira.funkcionalno su povezani a namenjeni za proizvodnju baznih organskih i neorganskih hemikalija. 2 Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu  U drugoj fazi odlučivanja (potreba za izradom studije) treba imati u vidu Zakon o proceni uticaja. alkoholnih i bezalkoholnih pića. čl. eksploziva. pri čemu podnosilac zahteva preko nadležnog prgana podnosi zahtev za utvrđivanje obima i sadržaja studije a sve saglasno Zakonu o proceni uticaja. 69/05). crpljenje podzemnih voda 7. samostalna postrojenja za proizvodnju i preradu. sirćeta. mlinovi. postrojenja za uklanjanje otpada spaljivanjem. 26 . proizvodnja i prerada gume i kaučuka. tekstilne i prehrambene tehnologije za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu Hemijska industrija. eksploziva i sličnih 5. hemijskih đubriva. 8-12.6 Postupak procene uticaja Postupak procene uticaja je uređen Zakonom (čl. goveda.  Treća faza se realizuje samo ako je nadležni organ doneo odluku o potrebi procene uticaja. kartona preko 200 t/dan. farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda. prerada podzemnih voda. 9. postrojenja za proizvodnju i tretman vlakana ili tkanina ili bojenje vlaka i tkanina. prerada ribe. čl. industrijska postrojenja za proizvodnju celuloze i papira. sredstva za zaštitu bilja. prerada skroba. boja i lakova.

autora S. vremenskom periodu i mestu javnog uvida i vremenu i mestu javne prezentacije i javne rasprave Daje se saglasnost Održavanje javne prezentacije i javne rasprave Dostavljanje primedbi nosiocu projekta Odbija se zahtev Dostavljanje obaveštenja Tabela 2. Bogdanović. Obrasci koji se koriste u postupku procene uticaja na životnu sredinu prikazani su u Tabeli 2). A. Tehnička komisija razmatra studiju o proceni uticaja Odluka o obimu i sadržaju studije o proceni Zahtev Tehničke komisije za izmene i dopune studije Obaveštavanje Izrada studije Izvršene Nisu izvršene Izveštaj sa ocenom studije i predlogom odluke Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja Odluka nadležnog organa Obaveštenje o zahtevu. a prikazan niže. S.Celokupna procedura postupka procene uticaja. Novi Sad 2005. od prve faze Zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja do dostavljanja Obaveštenja o davanju saglasnosti ili odbijanju. Vesić. GRAFIČKI PRIKAZ POSTUPKA PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Neuredan Dopuna po zahtevu nadležnog organa Dopuna nije izvršena u roku Odbacivanje (neuredan) Zahtev za odlučivanje o potrebi procene situacije Nema žalbe Uredan Obaveštenje o zahtevu Uvid Mišljenje Dostavljanje obaveštenja da žalba nije podneta Odluka o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja Treba Studija se mora raditi Studija se ne mora raditi Dostavljanje obaveštenja o odluci Investitor može otpočeti realizaciju Ne treba Zahtev za određivanje obima studije Nema žalbe Podneta žalba Uredan Neuredan Odluka po žalbi Obaveštenje o zahtevu Dopuna Potvrđena prvostepena odluka Preinačena prvostepena odluka Uvid Izostanak dopune Dostavljanje obaveštenja Mišljenje Odbacivanje (neuredan) Nosilac projekta dostavlja korigovanu studiju nadležnom organu Nadležni organ dostavlja studiju Tehničkoj komisiji. može se naći u grafičkom prikazu u Vodiču kroz postupak procene uticaja na životnu sredinu. koji je publikovan u pisanoj formi i na CD-u. Nojković. 27 .

OBRASCI KOJI SE KORISTE U POSTUPKU PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Tabela 2. -nastavak- 28 .

Tabela 2. -nastavak- 29 .

-nastavak- 30 .Tabela 2.

Abstracs In thys part are present the Serbia’s legislation related to environmental impact assessment in water. 3. NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJ ŽIVOTNE SREDINE 31 . The four fundamental Serbian legal acts are discused. soil and air prevention and control. and special content of the study of the environmental impact assessement and complete procedure for its preparation.

180 Mt tog otpada (93 %) direktno uzrokuje globalno zagrevanje. principi i primeri primenjenih procesa 3. a troškovi i dalje rastu. opasni otpad). Council for Chemical Research. vodi i zemljištu. a zbog žestokih reakcionih uslova. koja govore o smanjenju. Da bi se održala mogućnost življenja i delovanja. Pokret za zaštitu okoline. oksidacija. ta načela se mogu prepoznati u terminima kao što su iskorišćenje procesa. a glavni je uslov prihvatanja tog programa stvaranje ekonomske dobiti. U Sjedinjenim Američkim Državama proizvodi se oko 12 biliona tona otpada godišnje. što iznosi 150 do 200 kg po stanovniku na godinu. ali se za vreme pojedinih faza sinteze pokušava primeniti što veći broj načela.2 % bruto proizvoda SAD-a. selektivnost itd. u kojima se koriste toksični reaktanti i rastvarači. “prljavim reakcijama”. Organski otpad. EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES 3. ekonomskog rasta i očuvanja okoline. alkilovanje. godine u SAD-u. stvarajući novu generaciju istraživača i tehnologa koji će. Department of Commerce. pri kojima se može smanjiti ili čak isključiti nastanak nus-produkata i otpada. “Zelena” hemija pokušava pronaći i održati tu ravnotežu. kao što su: American Institute of Chemical Engineers. koji su osmišljeni i projektovani bez mnogo razmišljanja o proizvodnji otpada.270 Mt čvrstog organskog otpada u 2005.3. što je prouzrokovalo narušavanje prirodne okoline u vidu klimatskih promena. Program su podržale brojne organizacije. pokrenut je program The Presidentional Green Chemistry Challenge Awards Program s ciljem prepoznavanja i podupiranja fundamentalnih i razvojnih hemijskih industrijskih metodologija kojima se postiže prevencija onečišćivača kroz smanjenje izvora onečišćenja. nastajanja ozonskih rupa i nakupljanju nerazgradljivih organskih onečišćivača u svim delovima biosfere – atmosferi. Program “zelena” hemija obuhvata promene dosad primenjivanih metoda i materijala u industijskim procesima proizvodnje. poznat kao “zelena” hemija (green chemistry) osnovan je 1990. osnovne reakcije organske sinteze (halogenovanje. koje se primenjuju u različitim industrijskim granama. Veći deo te proizvodnje činili su procesi koji obuhvataju fizičko-hemijske promene supstanci. nitrovanje i sulfonovanje). a najviše organskog toksičnog otpada (oko 150. To su. potrebno je pronaći ravnotežu između primene prirodnih resursa. Uticaj organske sinteze na okolinu može se znatno smanjiti uključujući “čistije” procese dobijanja hemijskih produkata. Na saniranje otpada troši se oko 2. godini. na ekonomskoj osnovi. škodljiv za ljude i okolinu. analizirati procese i materijale upotrebljene u proizvodnji i razvoju uz očuvanje prirodnih resursa i okoline. primarno nastaje pri proizvodnji u određenim sintezama. proizvodnje i primene hemijskih produkata. broj potrebnih sintetičkih faza. Procesi “zelene” hemije zasnivaju se na 12 načela (tabela 1). Department of Energy. nastaje veliki broj toksičnih nus-produkata. Od godine 1995. Istorijski gledano. zasnovan na naučnim i ekonomskim načelima. odnosno uklanjanju opasnih ili štetnih supstanci iz sinteze. U evropskim zemljama proizvedeno je 1. odnosno oko 300 milona tona otpada opasnog za ljudsko zdravlje i životnu sredinu (tzv. tzv. Prilikom osmišljavanja procesa “zelene” hemije nemoguće je istovremeno maksimalno udovoljiti zahtevima svih 12 načela “zelenog” procesa. Tabela 1 – Dvanaest načela “zelene” hemije 32 . Oko 1. Environmental Protection Agency i National Science Foundation.000 t) u kojem prevladavaju metanol i ksilen. principles and examples of applied processes Uvod Razvoj industrijske proizvodnje u drugoj polovini 20. najčešće.1 GREEN CHEMISTRY AND TECHNOLOGY: definition. veka doveo je do znatnog povećanja životnog standarda.1 ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija. Hemijska industrija proizvede 70 % od količine opasnog otpada.

prihvatljiviji su od reagenasa u stehiometrijskim količinama. Iako produkt ne sadrži te toksične supstance. 11 . rastvarača. 2. To je iniciralo redizajniranje postojećih sintetskih reakcija koje su bile ustanovljene po principu »napraviti proizvod bez obzira na cenu« i koji nisu potencirani u knjigama iz organske hemije. 8. 12 . 6. proizvodnog procesa s ciljem sprečavanja nastanka opasnih supstanci.1. 7. Ovaj princip definisao je Barry Trost 1991. Ekonomija atoma: tok hemijske sinteze treba osmisliti tako da se ulazne sirovine maksimalno uključe u konačni proizvod. 5. postoji opasnost od njegovog kontaminiranja. Mere opreza: bolje je sprečiti nastajanje otpada. Sigurniji rastvarači i pomoćne supstance: upotrebu pomoćnih hemijskih supstanci (npr. Katalizatori: katalitički reagensi selektivni koliko god je to moguće. Sinteza manje opasnih hemikalija: ako je moguće. a zadrži delotvornost. Dizajn za što manju energiju: sintetske procese treba izvoditi pri sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku. Redizajniranje ovih procesa zadatak je zelene hemije. Većina ovih reakcija. koristi toksične reagense. da bi se energetski zahtevi sveli na minimum.) treba izbeći ili zameniti neškodljivim. sredstva za ekstrakciju i sl. Smanjenje derivata: stvaranje derivata treba izvegavati ili svesti na najmanju meru jer za svaku fazu procesa treba obezbediti dodatne hemikalije koje stvaraju otpad. Smanjiti toksičnost Sintetske procese treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu. Dizajn za razgradnju: hemijski proizvodi trebaju biti takvi da se na kraju upotrebe mogu razgraditi do neopasnih sastojaka koji se neće nakupljati u okolinu. 4. Sigurnija hemija za sprečavanje nesreća: u hemijskim procesima potrebno je smanjiti upotrebu supstanci koje mogu uzrokovati štetne posledice (eksplozija. nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. 9. treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu. vatra i štetno isparavanje). Sprečiti nastajanje otpada Uvek je bolje sprečiti nastajanje otpada. Sigurne hemikalije 33 . Upotreba obnovljivih rezervi: potrebno je upotrebljavati obnovljive sirovine gde god je to s tehničke i ekonomske strane prihvatljivo da ne bi došlo do iscrpljivanja prirodnih zaliha. gde god je to moguće. Realno vreme analiza za sprečavanje zagađenja: potrebno je primeniti i razvijati analitičke metode za praćenje hemijskog. 10 . nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. sintetske procese. godine. Novi postupak ima mnogo veću ekonomiju atoma i skoro da nema otpada (otpadni materijali se recikliraju u procesu). Ekonomija atoma Sintetičke procese treba dizajnirati tako da sav materijal koji se koristi u sintezi bude inkorporiran u finalni produkt. Tako je poznat napredak u sintezi ibuprofena. koje se obično odvijaju u više faza. Stvaranje sigurnih hemikalija: hemijske produkte treba osmisliti tako da im se smanji toksičnost. 3. Ove modifikacije su korisne i stoga što uglavnom vode povećanju prinosa. Uništavanje otpadnih opasnih materijala je obično skuplje nego kupovina sirovina.

Mnogi rastvarači (benzen. Oko 3. nedavno su jako toksična organska jedinjenja na bazi kalaja. toluen. Sintetičke procese treba voditi na sobnoj temperaturi i na atmosferskom pritisku kad god je to moguće. Sigurni rastvarači Upotrebu pomoćnih supstanci u toku procesa sinteze treba maksimalno smanjiti i izbeći gde god je to moguće. Obnovljive sirovine Praktičnije je koristiti obnovljive sirovine nego razne vrste plastike. Reducirati derivate Kad je to moguće. treba izbegavati fizičko-hemijske procese u kojima se koriste blokiranje i deblokiranje odgovarajućih grupa u toku sinteze. Naročito se koristi petroletar za čišćenje u elektronici. na primer. zamenjena produktom nazvanim Sea-Nine koji je potpuno degradabilan i nije toksičan. Taj proces se mora bolje razumeti taj proces da bi se dizajnirali takvi hemijski produkti posle čije upotrebe ne nastaju nedegradabilni produkti. Naftna kriza 1973. Tako. godine inicirala je razvoj brojnih postupaka u kojima se vodi računa o štednji energije.Upotrebu toksičnih hemikalija treba izbeći i zameniti ih neškodljivim gde god je to moguće. Pravljenje biorazgradivih plastičnih materijala je sadašnji trend. treba koristiti biološke procese u sintezi. a onda trošiti sredstva za uklanjanje otpadnog materijala. Hromatografska razdvajanja. gde se koriste velike količine rastvarača. tj manje otpadnih voda. koji oštećuju ozonski omotač itd. problematična su zbog zagađenja životne sredine. Treba posvetiti posebnu pažnju obučavanju sintetskih hemičara da bi cenili principe zelene hemije. hloroform. uključen je u sastavu boja u raznih premaza itd. Često se nehotično dobijaju proizvodi koji mogu biti kancerogeni. štamparijama. tekstilu. Energetska efikasnost Za svaki proces da bi se odigrao treba dovesti neku energiju koja mora da bude veća od energije aktivacije. Tu nam je od velike koristi korišćenje katalizatora. Biorazgradivi katalizatori podrazumevaju manje korišćenje energije. ugljentetrahlorid. etilen glikol i dr. izbegavanje korišćenja organohlornih jedinjenja i smanjenje upotrebe vode. 34 . ksilen. u kome su otpadni materijali iz jednog procesa sirovine u drugom procesu. kako bi se izbegla sinteza produkata za koje ne postoje enzimi koji bi ih razgradili.) se nalaze na svetskoj listi opasnih materija. kojima se premazuju brodovi spolja.8 miliona tona rastvarača se godišnje koristi u SAD. Korišćenje energije treba minimizirati. Takva je polimlečna kiselina koja se dobija iz biomase fermentacionim procesom. da bi se sprečilo hvatanje morskih trava i planktona. Katalizatori Principe koje nalaže zaštita životne sredine podrazumeva korišćenje enzima umesto katalizatora na bazi prelaznih metala. Dizajn degradabilnosti Procesi na Zemlji su tako dizajnirani da čine jedan ekološki ciklus. Pri tome treba voditi računa o efikasnosti. Kad god je to moguće.

na osnovu primene u industriji. Ukratko. jonske tečnosti ne mogu se jednostavno otpisati kao sumnjivo zelene i da bi se dobila bolja slika. Heksafluorofosfatni anjoni često se dobivaju uz primenu toksičnih soli srebra ili arsena. pa bi bilo neobično da se jonske tečnosti klasifikuju kao zelene hemikalije. čije su tačke ključanja oko 100 °C. Postoji mišljenje da je na sadašnjem stepenu napretka nauke nerealno očekivati da će se u sledećih deset godina videti široka primena jonskih tečnosti. često se terminom »zeleno« manipuliše. ali ne mogu dospeti u okolinu isparavanjem. Prelazom s elektrohemijskog postupka hromiranja pomoću hromne kiseline s Cr(VI) na elektrohemijski proces s jonskom tečnosti Cr(III) ispunjeno je 8 od 12 načela zelene hemije. jonske tečnosti ne izgledaju naročito zelene. jonske tečnosti za sada se ne proizvode od zelenih hemikalija. obilno korišćenje rastvarača i energije. treba oceniti da li se zaista radi o zelenoj hemiji. Prljavi početak Imidazol i halogenoalkani se dobijaju iz nafte i ne nalaze se u grupi zelenih i prihvatljivih hemikalija. Obećavajuća »zelena« budućnost Jonske tečnosti. 35 . Uzimanjem jonske tečnosti dobijene reakcijom Cr(III)-hlorida s hlorholinom istraživači su znatno smanjili opasnosti vezane uz proces uz povećano iskorištenje struje s 15 % na više od 90 %. potrebno je opreznost usmeriti na neku određenu jonsku tečnost. Međutim. U industriji hromiranja jonska tečnost je zamenila hromnu kiselinu koja je visoko toksična i kancerogena i toliko je opasna da je u većini procesa zabranjena. jonske tečnosti malo isparljive zbog niskog napona pare. Razvojom novih metoda i preciznih mobilnih instrumenata omogućeno je da analize rade sa malom količinom uzorka na mestu uzorkovanja i sa mnogo manje rastvarača. Jonske tečnosti se uveliko ispituju kao alternativa organskim rastvaračima. Premda su. Na primer. Zelena hemija je postala pomodni trend. a ne na opšte ososbine.Vreme analize za prevenciju zagađenja Tradicionalna analitička hemija podrazumeva velike količine uzorka za analizu. ipak se radi samo o jednoj osobini između mnogih koje neku supstancu čine stvarno zelenom hemikalijom. Kad se primene 12 načela kojima se opisuju zelene hemikalije. ali da li ih mogu zameniti. kako je poznato. jonske tečnosti zasnovane na imidazolu i fluoro anjonima su verovatno otrovne. jer često je potreban samo mali osvrt unazad da bi se pronašla »prljava« hemija. uz primenu paladijumovog katalizatora. Međutim. Tek razmatranjem postupka proizvodnje može se u potpunosti proceniti koliko je neka hemikalija zaista zelena. Prema tome. Anjoni hloroaluminata dobijaju se iz aluminijum trihlorida dobijenog u procesu prerade aluminijuma. Koliko je zeleno stvarno zeleno? Nažalost. tj. Iako ne postoji sumnja da su jonske tečnosti korisne u hemijskim sintezama. Takođe treba istaći da je sigurnost radnika bitno poboljšana. sve češće postavlja se pitanje da li će one ispuniti očekivanja. Za vreme sledećih deset godina će se. moći da kaže da li su jonske tečnosti stvrano zelene. u nedostatku alternativnih postupaka za hromiranje još uvek se upotrebljavaju reaktivniji metali kao što je aluminijum. Problem je u tome što je većina jonskih tečnosti rastvorljiva u vodi i tim putem lako mogu dospeti u biosferu. Uočen je napredak istraživača u primeni jonskih tečnosti u dve specifične hemijske tehnologije. još je otvoreno pitanje. U tom je slučaju teško ne složiti se da se radi o zelenom hemijskom procesu. pravljenja otpada. Posebna pažnja se poklanja Hekovim reakcijama. smatraju se budućnošću zelene hemije. dok je za dobijanje fosfora elektro-hemijskim putem potrebna ogromna količina energije uz znatno zagađivanje okoline.

svi sastojci trebaju biti ekološki prihvatljivi. jonske tešnosti. Ogroman potencijal mikroorganizama i enzima u transformisanju sintetičkih supstancija s visokom hemo-. Zamenom kiseline s jednom od jonskih tečnosti kao i u gornjem slučaju povećana je efikasnost procesa na više od 90 % te je povećana i otpornost na koroziju kao i glatkoća površina. Kao i ureja vrlo je jeftina supstanca i lako je dostupna. pokazano je da se može postići velika varijabilnost uzimanjem jeftinih. što je imperativ hemijske industrije u 21. Holin-hlorid je vitamin B4 i proizvodi se u megatonama kao dodatak pilećoj hrani. kao što je već spomenuto. te na taj način sprečava nastajanje onečišćenja. netoksični i biološki razgradljivi te se moraju lako i čisto pripremiti. Osobine eutektičkih smeša je da je tačka ključanja niža od tačke ključanja pojedinačnih komponenata. neotrovnih i biološki razgradljivih početnih materijala. upotreba alternativnih obnovljivih sirovina (biomasa). Razvrstavajući hemijske procese u osnovne reakcije organske sinteze.Drugi proizvodni proces u kojem je uvedena jonska tečnost je ekološki prihvatljivo elektropoliranje. Prave zelene hemikalije Ako se proizvode prave zelene jonske tečnosti. Normalno se u procesu elektropoliranja za povećanje otpornosti na koroziju i postizanje potrebne glatkoće površina nerđajućeg čelika upotrebljava koncentrovana sumporna ili fosforna kiselina. alternativnih reakcionih medija (voda. regio. Kataliza kao temelj "zelene" hemije novim katalitičkim reakcijama i tipovima katalizatora (glina. i da se naznače smernice za buduće osmišljavanje i primenu čistih procesa. selektivnosti. nego celokupni proces. Fotokatalitičke reakcije koje predstavljaju nove metode za čišćenje kontaminiranog vazduha i vode takođe pridonose "zelenoj" hemiji stvarajući uslove za postizanje održivosti. 36 . Ovaj pregled kroz niz primera ilustruje te dominantne trendove ukazujući pritom na načine kojima "zelena" hemija redukuje uticaj hemijskih procesa i tehnologija na okolinu. Zaključak Iz navednih primera vidi se da je zadatak “zelene” hemije osmišljavanje hemijskih procesa i produkata neškodljivih za ljudsko zdravlje i okolinu. alternativnih reakcionih uslova (aktivacija mikrotalasnim zračenjem) kao i novim fotokatalitičkim reakcijama. redukcije energije i upotrebu alternativnih reakcijskih medija.) nudi niz pogodnosti u pogledu iskoristivosti procesa. Jonske tečnosti se ipak mogu dobiti upotrebom jednostavnih soli organskih halogenida i kompleksirajućih supstanci koji stvaraju vodonične veze. Navedeni primeri jasno pokazuju kako jonske tečnosti mogu biti primenjivane u zelenoj tehnologiji bez obzira što same ne spadaju u grupu zelenih hemikalija jer se. veku. U tom procesu se 6 od 12 mogućih točaka koje opisuju načela zelene hemije podudaraju. biokataliza.i enantiomernom selektivnosti daje biokatalizi dominantno mesto u "zelenom" programu. "Zelena" hemija zasnovana je na 12 načela kojima se upotreba ili proizvodnja supstanci opasnih za ljudsko zdravlje i okolinu redukuje ili eliminiše. Jedan od dobrih primera je Reline 203 koji predstavlja smešu holin-hlorida i ureje. hrom-hlorid još uvijek proizvodi u okviru teške industrije. zeoliti itd. Ciljevi "zelene" hemije u zaštiti okoline i ekonomskoj dobiti ostvaruju se kroz nekoliko dominantnih pravaca kao što su kataliza. Kompleksirajuće supstance smanjuju interakciju između anjona i katjona i na taj način snižavaju tačku zamrzavanja smeše. Nije potrebno da komponenta u procesnoj hemiji bude zelena. Radeći s takozvanim eutektičnim rastvaračima. superkritične tečnosti). pokušano je da se prikažu promene i područja novih razvoja u poređenju s klasičnim procesima.

protection/deprotection.Abstract The intention of this chapter is to briefly summarise the keynote lecture and to provide a personal perspective on the progress in green chemistry. government. including releases. Design for degradation: chemical products should be designed so that at the end of their function they do not persist in the environment and break down into innocuous degradation products. Renewable feedstocks: a raw material of feedstock should be renewable rather than depleting wherever technically and economically practicable. and professional societies. and temporary modification of physical/chemical processes) should be avoided whenever possible. LITERATURA 37 . Prevent waste: it is better to prevent waste than to treat or clean up waste after it is formed. This section outlines the scale of Green Chemistry in the chemical industry. and fires. Safer chemicals: chemical products should be designed to preserve efficacy of function while reducing toxicity. Energy efficiency: energy requirements should be recognized for their environmental and economic impacts and should be minimized.) should be made unnecessary wherever possible and. in-process monitoring and control prior to the formation of hazardous substances. innocuous when used. Less hazardous synthesis: wherever practicable. Catalysis: catalytic reagents (as selective as possible) are superior to stoichiometric reagents. solvents. Inherently safer chemistry for accident prevention: substances and the form of a substance used in a chemical process should be chosen so as to minimize the potential for chemical accidents. the dynamics of chemical innovation. The Principles of Green Chemistry have been distilled from a diverse set of practices and emerging research. Reduce derivatives: unnecessary derivatization (blocking group. and waste as described in the ‘‘12 Principles of Green Chemistry’’. Green Chemistry can be viewed as ‘‘work that locates the center of research in an area of basic scientific ignorance that lies at the heart of a social problem’’. etc. explosions. Synthetic methods should be conducted at ambient temperature and pressure. Safer solvents and auxiliaries: the use of auxiliary substances (e. It is addressed in the representation of downstream environmental stakeholder interests in the upstream everyday practice that is reinventing chemistry and its material inputs. The theory and practice of Green Chemistry is associated (in concept) with a reorientation in the paradigm for conducting science-based investigations—that is ‘use-inspired basic research. Atom economy: synthetic methods should be designed to maximize the incorporation of all materials used in the process into the final product. and the interplay of industry.g. separation agents. The pursuit for Green Chemistry of fundamental understanding is motivated by a practical problem. Real-time analysis for pollution prevention: analytical methodologies need to be further developed to allow for real-time. synthetic methodologies should be designed to use and generate substances that possess little or no toxicity to human health and the environment. products.

Manzer. Nie. (1993) J. D. F. Published by Croatian Society of Biotechnology. S. 10 41. A. (1997) J. (2001) J. J. R. JAI Press. Mason. 9. str. 201–218. American Chemical Society.). M. (2004) Zelena kemija – ekološki prihvatljivi procesi. (1998) Synthetic Organic Sonochemistry. (2000) Green Chemistry: Challenging Perspectives. G. L. Jukić. A. (1997) Chem. Mizia. 4 307. J. C. 5. S. str. Japan 1 77. J. Surv. Cornelis. (1997) A National Progress Report. In Benign by Design. T. M. str. CA. CT. S. On Clean Products and Processes. Eng. J. V. Y. 8. Chem. F. W. V. str. in: P. Oxford University Press. L. T. London. (1997) Eng. 6. Acad. Farris (Eds). 4. T. (1997) Nitric oxide 1 507. str. J. 12. W. Sarma. Cheng. 25. 11. 1997. Rajagopal. Washington. Ind. Gettwert. (2002) Comput. Breen. 14–29. L. Laali. (1997) Catal. 24 775–799 2. New York. 14. 29 5909. (1987) (Enichem Synthesis) U. J. Warner*. str. (1994) Supercritical fluid extraction. 12. 6–74. 29. J. K.. New York. Springer. 12–18. 32. K. 66 35. Čedrov. R. K. (1994) Benign by Design: Alternative Synthetic Design for Pollution Prevention. Raghavan. A. McHugh. Anastas. (1998) Green Chemistry: Theory and Practice.. R. U. Ž. (1997) Pollution prevention for chemical processes. J. A. Commun. V. T. A. 101–122. Bejan. Farris (eds. London and Greenwich. K. G. Rivetti. Kniewald. A. Eng.. Anastas. J. P. str. Millar. Environmental Impact Assessment Review. Kevin M. K. E. Zagreb. K. M. M. Delaude. V. Hofman. P. 49. Vorkapić-Furač. 17. M. Product 6 253. Đaković. DC. Geletti. Williamson (Eds. T. 26 307. str. T. K. Berlin. M. Anastas. Anastas. Srinivasan. R. Stadtherr. T. K. (2001) Kem. News 74 December 23.1. Sikdar. Laszlo. Krukonis. Prasad. M. Environ. V. K. Filipović-Kovačević. 19. Oxford University Press. M. Sonochem. ACS Symposium Series 577. 24. Rivetti. 27. Uppu. E. B. (1995) Industrial polluition prevention. Chem. 13–33. str. S. Warner. B. (1990) Advances in Sonochemistry. M. in: P. DC 82–97. Stern. K. Choudary. F. Pollution Prevention. 31.Anastas and C. T. V. 33. Oxford University Press. John C. Stoneham. 53 (5) Zagreb. (2001) Kem. Res. Air Products and Chemicals and the Imperial College. Howell. Ch. 16. 10. Chem. 23–31. Millar. 28. MA. Product 5 97. 38 . P. 144–162. Fondation Conf. A. (2000) C. Cannon. Matsuraki. A. Gerstmans. K. 5–17. (2000) Chem. P. T. Trost. (1998) J.. 15. Clean. C. str.Washington. Rivetti. Ind. J. J. Rao. B. 31 23. G.). Plenum Press. R. 58 6883. Clean. Balavoine. Sci. G. Anastas. Sateesh. 50 (6) 343. 50 108. 7. Org. (1994) Nucleophilic aromatic substitution for hydrogen: New halide-free routes for production of aromatic amines. str. 217–224 3. M. 6. T. L. C. 26. Tundo (Eds. 23. Garone. Biophys. T. K. 30–58. Inc. (2000) Advan. New York. EPA 742-R-97-00. str. Série IIc. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. T. Romano. K. Paris. Eng. Stern. 22. Res. Chateauneuf. New York. Pryor. American Chemical Society. Shen. 1 25. P. Chimie/Chemistry 3 487. Org. Luche. R. R. M. Allen. Commun. Kantam. D. News 75 March.). F. Sinclair Rosselot. Vol. 3–47. Kem. Brennecke. John Wiley & Sons. (1988) Tetrahedron Lett. (1996) Chem. W. Dye. (1996) Biochem. 229 764. A. O. Patent 4 659 845. Volumen II Environment. 7. 20. P. Ind. 13. 21. Nakamura. (2003) Ultrason. (2001) Current Studies of Biotechnology. 18. in: P. F. Amy S. 30. San Diego. Butterworth-Heinmann.(2004) Green chemistry.

Jacobs. S. Eng. F. A. (1997) Chem.. 1998. (1993) Appl. EPA 744-S-97-001. (2002) Tetrahedron Lett. US Environmental Protection Agency. K. 1998. Chem. (2000) Catal. in: P. 43 8107. G.com/locate/eiar 3. 40. C. Science 254(18):1471–7. Chem. Tanareselvy. D. Washington. Vol. tipovi. (1991) The atom economy—a search for synthetic efficiency. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. Alonso. Lallemant. W. Mobil Technology Company. Hommeltoft. Williamson (Eds. (1992) Chemical Research and Licensing Co. Anastas. Sobolev. Abramovitch. Nájera. J. 45. T. Washington. Draths.elsevier. 52. A. str. Panov. Rafelt. Khovitonov. Williamson (Eds. A. Wolfson. Washington. 43 3459. 21 566. Vankelecom. 35. DC. New Jersey. 44. 50.. G. H. Nagoya University. Trost BM. Simmons. Draths. (1991) Chemtech. http://www. Stewart. 43. S. E. (2002) Tetrahedron Lett. str. C. Crossland. J. EPA 744-S-97-001.34. F. Schwarz. Oxford University Press. Johnson. J. US Environmental Protection Agency. DC. 1997. 51. U. B. K. S. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. D. D. Stuerga. Patent 5220095. 150–182. (1993) Tetrahedron 49 6229. 12. 33–58. V. Catal. Hydrocarbon Technologies (1996) Inc. 53. T. DC. W. Anastas. A. J. principi. 98 1. (1999) January 21. I. Eng. S. 55. A: Gen.epa. News 75 37. Frost. 2. Clark. K. A. D. Varea. A. www. 48. 49. The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program.gov/airs/airs.). H. (1997) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. 121. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. J. 58. 36. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. S. M. (1991) Tetrahedron Lett. 24 (9) 38. Ch. 54. 47. A. Summary of 1998 Award Entries and Recipients. 17. Today 57 33. M. A. S. (1997) Chem. str.). Wuyts. (1993) U. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. Commun. R. P. Sheldon (1994) Chemtech. Frost. 37. De Vos. EPA 744-R-98-001. S. Monsanto Ind. US Environmental Protection Agency. New York. DC. str. 32 (39) 5251. (1997) Chem. S. tehnologije i primeri primenjenih procesa 39 . Topsoe (Haldor Topsoe A/S). D’Amore. Monsanto Ind. in: P. http://www. (2). Gonon. J. A. M. M. 9.net 57. News 74. R.2 BIOREMEDIJACIJA: definicija. Washington. Pitt. 39. 42. C. C. prdnosti i ograničenja. A. K. I. Week 159 (8) 11. R. E. 10. 23 685. (1991) Org. R. Patent 5157196. News 75 32. Sheldon. M. Iyanara. Office of Pollution Prevention and Toxics. T.. Summary of 1998 Award Entries and Recipients. K. Office of Pollution Prevention and Toxics. Woods. D. str. T.rtk. Prep. Proced. EPA 744-R-98-001. Washington. BHC Company. Office of Pollution Prevention and Toxics. 121–136.html 56. (1996) Green Chemistry: Designing Chemistry for the Environment. A. Office of Pollution Prevention and Toxics. DC. Abramovitch. 38. of Lawerenceville. str.. 41. 46. American Chemical Society. Eng. Abramovitch. 3. US Environmental Protection Agency. M. J.

razvijena je tehnika ‘bioremedijacija’ koja predstavlja poseban pristup obnavljanju oblasti koja je zagađena ili na neki drugi način oštećena kao posledica ljudske nebrige. ravnoteža u nekoj sredini se remeti kada se pojavi povećana količina pojedinih supstanci. Takve supstance se nazivaju kontaminanti ili zagađivači. što znači pomaganje prirodi da na njen način obnovi narušeno stanje u okolini. čak i vazduha. Da bi povećan broj ljudi zadržao i poboljšao kvalitet života. process se može nazvati ‘bioobnavljanje’. protozoe. stvaranje biodegrabilnih proizvoda iz obnovljivih izvora. između ostalog. technologies and examples of applied processes Uvod Populaciona eksplozija u Svetu izaziva povećan pritisak na okolinu. Novi ubrzani razvoj je nepovoljan po okolinu jer stvara veliku količinu otpada proširujući. advantages and constraints. odnosno materija u sistemu prolazi kroz različite oblike. vodu i vazduh. protozoe).2 BIOREMEDIATION: definition. principles. tj. alge) u cilju prečišćavanja kontaminiranog zemljišta i podzemnih ili površinskih slatkih ili slanih voda. pojavi toksična supstanca ili jedinjenje koje u prirodi ranije nije postojalo. Biotehnologija može biti upotrebljena za postizanje ili povratak idealnih odnosa u nekoj prirodnoj sredini tako što pomaže razvoju procesa za: tranformaciju kontaminanata u neškodljive supstance. na taj način. kao što su kontaminirano zemljište i vode. potrošnje (konzumacija) i. 40 . podrazumeva prirodnu biološku razgradnju opasnog materijala. Efikasnost i cena nekog procesa su ključni faktori u eksploataciji mikroorganizma za smanjenje nepoželjnih supstanci u sredini. types. svetska nastojanja su fokusirana na održanju i zaštiti okoline. vodu i ostale zemljine resurse. a ‘bio-remedijacija’ predstavlja procese korišćenja organizama za rešenje probleme okoline. rešenje problema. bioremedijacija podrazumeva korišćenje bioloških agenasa (bakterije. U okviru biotehnoloških procesa. To je prirodni proces u kome mikroorganizmi transformišu kontaminante do neškodljivih krajnjih produkata. gljive. Šta je bioremedijacija? Remedijacija znači popravka. Razgradnju organskih materija u prirodi neprestano vrše mikroorganizmi (bakterije. proizvodnje hrane. neophodan je brzi razvoj industrije. Jedno od prihvatljivih rešenja za uklanjanje zagađivača može pružiti biotehnologija koja. gljive. kao i sprečavanje daljeg zagađivanja. Kako je kvalitet života vezan za kvalitet sredine. na kraju. Bioremedijacija je relativno nova tehnika. U prirodi postoje sistemi koji omogućuju stalno kruženje materije.3. a svoju prvu praktičnu primenu je imala 70-tih godina prošlog veka u Americi. Biotehnologija zaštite životne sredine proučava primenu mikroorganizama u cilju usavršavanja efikasnosti i smanjenje koštanja procesa uklanjanja zagađivača. Za vreme bioremedijacije. Međutim. Takođe. od najjednostavnijih (mineralne materije) do najsloženijih organskih molekula koji ulaze u sastav ćelija. odnosno vazduh. mikroorganizmi mogu koristiti razgraditi kontaminat tako što ga koriste kao hranu (nutritijent ili izvor energije) ili na neki drugi način. Prema Američkom naučnom rečniku (2002). razgradnje (redukcija) do oblika koji se ponovo uključuje u prvi korak ciklusa. Organski molekuli prolaze kroz fazu stvaranja (produkcija). već postojeće zagađene oblasti: zemljište. transporta i drugo. proizvodnju koji su neškodljivi po okolinu i bezbedno odlaganje opada. Bioremedijacija uključuje uspostavljanje uslova u zagađenoj sredini za rast određenih mikroorganizama koji svojim metaboličkim aktivnostima uklanjaju supstance izazivače zagađenja. zdravstva. Na slici 16 je prikazan princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte.

a to je: dodavanje nutritijenata i izvora energije i podešavanje ekoloških faktora (prisustvo kiseonika. pentahlorofenole. Uprošćen prikaz procesa bioremedijacije 41 . Princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte Uspostavljanje odgovarajućih uslova za bioremedijaciju znači uspostavljanje uslova koji podstiču rast potrebnih mikroorganizama.i makroskali. Slika 17. uključujući naftu i naftine derivate. Proces ima ogroman potencijal u tretmanu zemljišta i voda i razgradnji različitih opasnih hemikalija. temperatura. dakle. mezo.Ćelije mikroorganizama zahvataju kontaminant Razgradnja kontaminanta Oslobađanje neškodljivih produkata razgradnje Slika 16. vlažnost. toluen. pH itd). poliaromatične ugljovodonike. Bioremedijacijom se mogu razgraditi toksični otpadni organski zagađivači do nivoa bezbednih po okolinu. kao što su pesticidi takođe. ksilen. fenole i drugo. Pojedini ksenobiotici (supstance produkti civilizacije koji u prirodi ne postoje). Osnovni koncept je. odnosno ostanak u sredini inače biorazgradivih supstanci. stirene. obezbediti kritične ekološke faktore za uzročnike prečišćavanja (mikroorganizme). mogu biti razgrađeni zahvaljujući mikrorganizmima i biotehnologiji. Pored toga. Nepostojanje minimuma kritičnih ekoloških faktora za mikrobnu aktivnost može biti izazvati neuspeh procesa. Slika 17 predstavlja prikaz procesa bioremedijacije na mikro-. benzene. vinil-hlorid. mikroorganizmi imaju sposobnost redukcije teških metala u manje toksične oblike.

koncentraciju kontaminanta i druge probleme. Pretpostavka je da su mikroorganizmi koji naseljavaju zagađena područja adaptirani na takvu sredinu. Postoje tri osnovna tipa bioremedijacije: biostimulacija. Da bi se izbegla kontaminacija zemljišta azotom. čak i sintetičke supstance upućuje na zamenu skupih hemijskih i fizičkih postupaka remedijacije sa jeftinim i po prirodu bezopasnim bioprocesima. u zagađnu sredinu se dodaju predhodno selekcionisani pripremljeni mikroorganizmi. Proces dodavanja mikroorganizama u zagađenu sredinu u cilju izvođenja biodegradacije naziva se bioaugmentacija. odnosno dodavanje nutritijenata i obezbeđivanje optimalnih fizičko-hemijskih uslova koji pogoduju mikroorganizmima (pH. uključujući vrstu i zapreminu kontaminiranog mediuma koja će biti tretirana. Spontana bioremedijacija se odvija se bez intervencije ljudi u cilju smanjenja količine. U slučajevima biostimulacije koriste se samo mešavine nutritijenata (bez mikroorganizama). teška ulja. mikroorganizmi imaju najveći potencijal. pre svega bakterije i gljive su prirodni razgrađivači organske materije (recikleri). trihloretilen …). Mikroorganizmi. Te supstance su najčešće ksenobiotici (poliaromatični ugljovodonici. polihlorirani bifenoli. Proces dodavanja genetski modifikovanih mikroorganizama takođe predstavlja bioaugmentaciju. TNT. Za procese dodavanje mikroflore već postoje komercijane biomešavine koje sadrže radne mikroorganizme zajedno sa odgovarajućim nutritijentima. pre izvođenja procesa: potpuno prihvatanje zakonskih regulativa koje regulišu osnov za primenu procesa (šta je potrebno razgraditi i do koje koncentracije. Dokazano je da gljive koje učestvuju u truljenju biljnog materijala. toksičnosti i kretanja kontaminanata u zemljištu i vodi. hemijske i fizičke procese. gde i kako odložiti krajnje produkte procesa …). Tipovi bioremedijacije. pa je potrebno tu adaptaciju stimulisati. Spontana bioremedijacija zahteva pažljivo praćenje i kontrolu koja omogućava zaštitu okoline i ljudi. a intenzivno se proučava na mestima koja su kontaminirana drugim hemikalijama. DDT. a podrazumeva. U pojedinim slučajevima kontaminat je supstanca koju nije moguće razgraditi sa prisutnom mikroflorom zagađenog područja. tako da se mikroorganizmi tokom evolucije nisu prilagodili za njihovu razgradnju. Njihova sposobnost da transformišu prirodne. Neke mešavine su vodorastvorne što omogućava korišćenje pumpnih sistema i jednostavniju primenu. Biostimulacija prisutne mikroflore se obavlja tako što se stvaraju uslovi koji pospešuju rast prisutne mikroflore. Ova vrsta bioremedijacije je uočena na mestima koja su kontaminirana naftom i derivatima nafte. kiseonik …). pored bioloških. mogu da razore poliaromatične 42 . zbog čega je potrebno. Za razgradnju takvih supstanci genetskim inžinjeringom su ‘konstruisani’ mikroorganizmi koji se naknadno dodaju u kontaminiranu sredinu.Razmatranja potrebna pre primene bioremedijacije. Mikroorganizmi bioremedijacije. postoje mešavine nutritijenata bez azotnih jedinjenja. odnosno imaju sposobnost razgradnje složenih makromolekula lignina i celuloze. Mnogi organizmi mogu biti korišćeni u procesima bioremedijacije. vlažnost. U slučajevima kada se zahteva brzo prečišćavanje ili postojećom mikroflorom nije moguće obaviti potrebnu biodegradaciju. okarakterisati mesto. međutim. bioaugmentacija i praćena spontana bioremedijacija. Procesi bioremedijacije nisu identični za sve uslove i sve vrste kontaminanata. Bioremedijacija se pre svega vrši uz korišćenje mikroflore koja je već prisutna u zagađenoj sredini. izrada studije izvodljivosti za određivanje najboljeg postupka obrade (često se biotretiranje kombinuje sa drugim tehnologijama) projektovanje sistema na bazi rezultata studija i obezbediti da bioproces bude javno prihvaćen. Mešavina nutritijenata je kreirana kao samopuferizirajući sistem koji omogućava održavanje odgovarajućeg pH kroz ceo proces tretiranja.

bakterijski emulgatori su biorazgradivi i netoksični. Dokazana je sposobnost gljiva koje izazivaju trulež (Chrysosporium lignorum. U suprotnom. mendocina) su aktivni na zemljištima kontaminiranim TNT. aerugenosa. Najveći problem po okolinu prestavljaju naftne mrlje koje su posledica ispuštanja ili curenja iz skladišta nafte ili tankera. putida. P. predstavljaju neiscrpan izvor za razvoj biotehnologija u zaštiti životne sredine. P. Ex sity tehnike podrazumevaju iskopavanje ili ispumpavanje i prenos kontaminiranog materijala sa mesta zagađenja na mesto pogodno za mikrobiološki tretman. kao i odgovarajućim uslovima sredine (pH). Tehnike bioremedijacije. U zavisnosti od stanja kontaminiranog materijala. Ovo upućuje na dalja istraživanja mikroorganizama sa jedinstvenim sposobnostima koje mogu biti iskorišćeni u bioremedijaciji. acidovorans. policiklične aromate. Nasuprot hemijskim. P. Nafta sadrži ugljovodonike koje mnogi mikroorganizmi mogu da uklone tako što je koriste kao hranu. Mikroorganizmi koji razgrađuju ugljovodonike nafte pripadaju pseudomonadama. Razgradnja boja može biti obavljena uz pomoć nekih anaerobnih bakterija i gljiva. U ovom slučaju ulje. Ex sity tehnike.4-dihloroanilin. hlorirane aromatične ugljovodonike. kontaminirana zemlja se raširi na plastične folije ili glinenu podlogu u kojoj je napravljen drenažni sistem za sakupljanje i sprečavanje tečnosti da dospe u okolno zemljište. biogomile i kompostiranje. dihloroetilen i trihloretilen. čvrste supstance u mulju iz rafinerija nafte se tretiraju mikroorganizmima nakon dodavanja kreča. U svim slučajevima gde postoje rizični prijemnici u blizini. kontaminirana zemlja se može raširiti direktno na obradivo zemljište (otuda naziv lendfarming – poljoprivredna obrada zemljišta). Bioremedijaciom u čvrstoj fazi se tretiraju organski otpadi (biljni material. mikobakterijama i kvascima. Ukoliko ne postoji opasnost da se kontaminant proširi. kao i neke azo-boje. Tehnike obrade čvrstog matreijala su ‘lendfarming’. dok mnogi produkuju aktivne materije (emulgatore) koji mogu da ubrzaju uklanjanje. U ovom slučaju se kontaminirana zemlja iskopa. azotno43 . Mikrooganizmi tako. Trametes versicolor i Phanerochaete chrysosporium) da mineralizuju 3. Tretiranje na mestu kontaminacije se primenjuje za propusna zemljišta ukoliko u blizini ne postoji neki osetljivi prijemnici. Tehnika zahteva veliku površinu i duže trajanje procesa. P. voda. gradske kanalizacione vode kao i gradski čvrsti otpad). DDT. životinjski otpad i poljoprivredni otpad) i problematični otpadi (industrijski otpadi. Na primer.ugljovodonike. Ove tehnike imaju više nedostataka nego prednosti. Zemlja se stalno vlaži prskanjem i aeriše periodičnim okretanjem. korinobakterijama. Najjednostavije ex sity biotehnološko rešenje za obradu danas je lendfarming. Bakterije sa sposobnošću oksidacije metana mogu da razore vinilhlorid. primenjuje se postupak ‘izvan mesta’ kontaminacije. Bakterije roda Pseudomonas (P. fluroscens. skoro je otkrivena sposobnost bakterija Geobacter metallireducens da uklanja uranijum iz kontaminiranih podzemnih voda. dieldrin i fenantren. Savremena istraživanja povrđuju potencijal mikroorganizama u procesima bioremedijacije. raširi u tankom sloju i snabdeva nutritijentima i/ili mikroorganizmima. kao što su izvori za vodosnabdevanje i vodotokovi. Postupci bioremedijacije mogu biti primenjeni na samom mestu zagađenja (in sity tehnike) ili na kontaminiranom materijalu koji je uklonjen sa orginalnog mesta pre tretiranja (ex sity tehnike). polihlorirane bifenole i dibenzodioksine. pesticide. Predlaže se za tretiranje naftom kontminiranog mulja kao jeftina tehnika. ex sity bioremedijacije se može vršiti u sistemu čvrste faze (tretman zemlje) i čvrsto-tečne faze (obrada mulja) Bioremedijacija otpada u čvrstoj fazi. Sposobnost gljiva da razgrađuju molekule kontaminanata zasnovana je na činjenici da kontaminanti i lignin imaju slične hemijske veze.

Kompostiranje predstavlja kontrolisani biološki process u kome se biorazgradivi otpad prevodi u bezopasne i stabilne produkte uz korišćenje mikroorganizama pod povišenom temperaturom. najčešće prekrivene nepropusnim materijalom. Kako su gomile. proizvodnje antibiotika. Biogomile su varijanta landfarminga gde se kontaminirana zemlja iskopa i slaže na nepropusnim površinama u gomile (Slika 18). Otpadni material iz pivara i drugih prehrambenih procesa.5 triazin (RDX) i oktahidro 1. Sakupljena tečnost se može ponovo vratiti kroz gomile (reciklovati) ili naknadno tetirati nekom drugom tehnikom bioremedijacije (u posebnim sudovima .5 tetraazocin (HMX) su eksplozivi koji se značajno mogu transformisati procesima kompostiranja.3. Oprema koje se koristi za ‘lenfarming’ je identična opremi za poljoprivredne operacije. temperatura. Kompostiranje se primenjuje generalno za organski biodegrabilni otpad. povećani su uslovi kontrole.3. kao i odnos ugljenika i azota u podlozi. zauzima se manja površina i sprečava se pojava isparenja. Aerobno (uz dodavanje vazduha) kompostiranje se koristi za prečišćavanje kanalizacionih voda. U ovom slučaju.5. seno. što predstavlja veliku prednost ove tehnike. kiseonik.fosfornih đubriva i uz povremeno prevrtanje (aeraciju). Slika 18. vrlo često se dodaje slama. Povišena temperature je rezultat aktivnosti mikroorganizama za vreme razgradnje. Na efikasnost kopostiranja jako utiče sadržaj vode. zemljište kontaminirano sa naftnim produktima i drugo. isparenja mogu biti zahvatana i tretirana. U toku kompostiranja kontaminirane zemlje. heksahidro 1.3. Uzdužni i poprečni presek biogomile 44 .5 trinitro 1. Sistem perfororanih cevi se nalazi unutar gomila koji omogućava kretanje vazduha kroz gomilu. Gomile se snabdevaju kroz sistem cevi mešavinama nutritijenata i/ili mikroorganizama.3.bioreaktorima). Trinitrotoluen (TNT). a tečnost koja prođe kroz gomile sakuplja se preko drenažnog sistema. životinjski otpad i slično da poveća poroznost sredine.7 tetranitro 1. pH. dok je anaerobni process (bez naknadnog dodavanja vazduha u toku procesa) prikladniji za tretman otrovnog otpada.

process obrade mulja je brži u odnosu na druge procese bioremedijacije. U ovu svrhu mogu se koristiti različite vrste bioreaktora. Otpad se ubacuje u bioreaktor (Slika 19) u obliku mulja i meša sa mikroorganizmima. podzemna voda se može vaditi i oplemeniti mikroorganizmima i nutritijentima. uglavnom. Tretiranje kontaminiranog mesta kada je iskopavanje nemoguće ili u blizini nema osetljivih prijemnika. Nakon tretmana. a koji sadrže fenole. benzene. slično kompostiranoj zemlji. naftalen. Slika 19. počev od malih (1-5m3) portabilnih jedinica do velikih postrojenja specijalizovanih za zagađena mesta. kontaminirano zemljište ili vode se tretiraju na mestu gde se nalaze. Materijal koji se najčešće tretira ovom tehnikom je otpad iz proizvodnje materijala za zaštitu drveta i rafinerija. Opasni čvrsto-tečni otpad se može tretirati u zatvorenim sudovima (reaktorima) ili otvorenim jamama ili lagunama (in sity tehnike). zemlja oko podzemnih cevovoda. tretira pod kontrolisanim uslovima u bioreaktorima. u svakoj fazi obrade stvaraju se uslovi za razgradnju različitih supstanci. kao i tretman podzemnih voda). Za mesta koja zahtevaju veću kontrolu procesa. razvijeni su postupci višestepene obrade čvrsto-tečnog otpada. Za jako kontaminirani otpadni material ili material koji je kontaminiran jedinjenjima različtog stepena razgradivosti. 45 . Kako su uslovi optimizovani za mikroorganizme. a teško razgradive komponente u sledećem koraku. a prečišćena voda se vraća u zemlju. Tako. Kontaminirani material se meša sa vodom što omogućava bolji kontakt između mikroorganizama i kontaminanta. ventila i kablova. Zemljani mulj ili podzemna voda se ispumpava na površinu. Procesi ispumpavanja kontaminiranog mulja predstavlja ex sity tehniku u slučajevima kada je kontaminirani materijal nedostupan (ispod zgrada. Kiseonik se doprema u reaktor preko sistema za aeraciju. moguće je postupcima in sity. procesi u čvrsto-tečnom stanju su opcija. pa zatim vratiti u zemlju ili se može ubaciti rastvor nutritijenata i mikroorganizama u zemljište kroz vrela ili infiltracione siteme (Slika 20). talog dalje tretira na odgovarajući način ili ispušta.Bioremedijacija mulja. Pri in sity bioremedijaciji. organskim i neorganskim nutritijentima. U višestepenim procesima. ukoliko je potrebno. policiklične aromatične ugljovodonike. U ovim postupcima. sačeka se da se čvrsta faza istaloži i. In situ tehnike. Shematski prikaz obrade kontaminirane zemlje u bioreaktoru Procesi kompostiranja i obrade čvrsto-tečnog otpada koštaju upola manje u odnosu na procese spaljivanja. bezbedna i ispušta se u okolinu. Nakon završenog procesa. mulj je pogodan za direktno ispuštanje na zemlju. Tečna faza je. toluene. Cela tretirana oblast tada funkcioniše kao bioreaktor. kompletniju stepen degradacije ili gde su troškovi kompostiranja visoki. postoji postupak gde se jednostavne komponente nafte razgrađuju u prvom koraku. Višestepeni procesi ubrzavaju tretman jer u svakom koraku su drugačiji uslovi za rast mikroorganizama zavisno od toga koji se kontaminant uklanja.

Šematski prikaz bioremedijacije in sity Bioventiliranje je proces stimulisanja prirodne in sity biodegradacije kontaminanata u zemljištu uduvavanjem kiseonika u zemljište. Gde će tretiran mulj biti odlagan zavisi od namene tog područja Troškovi se znatno povećavaju ukoliko tretman nije potpuno uklonio kontaminante. lokacija i dubina bunara zavisi od geoloških faktora. U cilju ubrzanja procesa. na manje propusnim mestima. kontaminanata. Može se primeniti na sve hemikalije koje se razgrađuju u prisustvu kiseonika. nutritijenata. osetljivost na promenu ekoloških faktora što utiče na otežanu kontrola mikrobnog rasta i nedostatak adekvatnih sredstva za projektovanje i kontrolu u heterogenim podzemnim sredinama. Broj. organske kiseline. policiklični aromatični ugljovodonici. aeriše (uduvava se vazduh). teški metali. nepostojanje adekvatnih sistema za respoređivanje nutritijenata. ne remete značajno mesto kontaminacije. Bioventiliranje koristi slab protok vazduha koji omogućava snabdevanje zemljišta dovoljnom količinom kiseonika za stimulaciju mikrobne aktivnosti.Tehnike in sity su jeftine. efikasno mešanje kontaktinih mikroorganizama. pretače… Postoje uspešno razvijeni procesi obrade mulja kojim je uspešno otpad iz procesa galvanizacije. kao i mogućnost širenja opasnih jedinjenja koje je moguće ukoliko se kontaminirani material iskopava ili ispumpava. toluen. odlaganje tretiranog mulja značajno utiče na troškove. smanjenje opasnosti kontakta sa radnicima. In sity bioremedijacija je izuzetno pogodna za isparljiva organska jedinjenja i druge kontaminante koji se zadržavaju u adsoptivnim zemljištima. tako da omogućavaju istovremen tretman podzemnih voda i zemljišta. pa je potrebno dodatno tretiranje taloga ili vodene faze. Kiseonik se najčešće obezbeđuje direktnim uduvavanjem vazduha u kontaminiranu zemlju kroz predhodno iskopane bunare. fenoli. hlorirani rastvarači i razne otrovne mešavine). Nakon završetka procesa. ubačeni vazduh obezbeđuje pomeranje isparljivih jedinjenja kroz biološki aktivnu zemlju. Prednost in sity tehnika je uklanjanje otrovnih jedinjenja na mestu gde se nalaze i. 46 . benzen. Tehnike za remedijaciju mulja u otvorenim sistemima (jamama ili lagunama) obično zahtevaju kombinovani aerobno/anaerobnu biodegradaciju. Slika 20. na taj način. meša. mulj se vrlo često. ne zahtevaju dodatno iskopavanje i transport kontaminirane zemlje. sedimentima i glinama (iscurela nafta i derivati nafte. Nedostaci in sity tehnika su: duže trajanje u poređenju sa ostalim tehnikama. Pored stimulisanja razgradnje adsorbovanih jedinjenja. etilbenzen i ksilen.

Tehnika je uspešno primenjena na uklanjanje ugljovodonika nafte. ne uklanjaju se teški metali. koristi prirodne biogeohemijske procese koji su inače prisutni u prirodi. hlorirani benzen. Postojeći nedostaci bioremedijacije su: proces je spor (traje od nekoliko dana do nekoliko meseci). Biofiltracija se može koristiti za uklanjanje kontaminanata vazduha. teških metala (olovo. Biofiltracija se pokazala jako efikasnom za isparljive komponente nafte. Ograničenja bioremedijacije. potrebno je proširiti i sinhronizovati znanja iz bioloških (mikrobne ekologije. Izdvajanjem kontaminanata problem njihovog uništavanja ostaje. a ne samo izdvajaju iz okoline. npr. Potrebna je jača naučna baza za racionalno projektovanje efikasnog procesa. fiziologije i genetike organizama) i inžinjerskih disciplina. Najveća prednost procesa bioremedijacije je da. Prvi zahtev za korišćenje bioremedijacije je da uslovi sredine moraju podržavati biološku aktivnost. U Evropi se koristi za kontrolu mirisa. nedostatak nutritijenata u okolini mogu onemogućiti rast mikroorganizama i sprečiti proces bioremedijacije. ne uklanja potpuno svu količinu kontaminanta i za pojedine vrste bioremedijacije preduslov je jako propustljivo zemljište. dodati mikroorganizmi pri in sity tehnikama mogu imati kratko preživljavanje u okolini u kojoj normalno nisu prisutni. Bioremedijacija ima ograničenja svojstvena svim biološkim sistemima zbog čega nije uvek odgovarajući pristup za prečišćavanje kontaminiranih mesta. a u SAD korišćenje ove metode je stalno u porastu zbog njegove jednostavnosti i efikasnosti. u najvećem broju slučajeva. manja je potrošnja energije i manji utrošeni rad u praćenju procesa. 47 . Prema proceni primene bioremedijacije na preko 400 mesta u SAD. Ovi materijali se pre stavljanja u sud pripreme tako što se umnože potrebni mikroorganizmi za uklanjanje ili kompletnu razgradnju kontaminanata iz gasova. mešavine pentana i izobutana. Zagađeni gasovi se mogu prečistiti filtriranjem kroz zatvoreni sud u kome se nalazi zemlja. Prednosti bioremedijacije. nekih pesticida. toluen. predstavlja kompleksnu smešu više nepoželjnih jedinjenja i nije biorazgradiv zbog osnovne hemijske strukture (na primer ksenobiotične susptance). Isto tako. bioremedijacija je jeftiniji process u odnosu na konvencionalne tehnike jer su potrebni manji troškovi investicije. sredstva za zaštitu drveta i druga organska jedinjenja. kao što su industrijske hemikalije stiren. cena prečišćavanje je bila 80-90% manja u odnosu na druge tehnike. dimetilsulfidi. glinu). povećanje učešća bioremedijacije u ukupnim procesima prečišćavanja iznosi 15-20% godišnje. U cilju prevazilaženja postojećih ograničenja i nedostataka. ali se ubrzavaju stvaranjem posebnih biološko-fizičko-hemijskih uslova. temperature. treset ili kompost. Zbog toga. Bioremedijacijom se toksična jedinjenja uništavaju. ekstremne promene pH. nehloriranih rastvarača. prisustvo otrovnih supstanci. Na primer. Biofiltracija. živa i cink). Bioremedijacija nije efikasna i u slučajevima kada kontaminirani material: nije dostuni mikroorganizmima (vezan nepropusne materijale. etilen i druga isparljivi organska jedinjenja. Suprotan problem može nastati u slučaju kada dodati mikroorganizami mogu ostati nakon završene bioremedijacije i tako poremetiti normalne odnose u prirodnoj sredini. Pored toga.

ex situ bioremediation can be classified as “solid phase system” (including landfarming. inače. sediment. Their capability to transform natural and synthetic chemicals into sources of energy and raw materials for their own growth suggests that expensive chemical or physical remediation processes might be replaced with biological processes that are lower in cost and more environmentally friendly. More often bioremediation is accomplished most 48 . it is applied to the degradation of contaminants in saturated soils and groundwater. Kako je prirodni process. examples) Abstract Bioremediation is the use of living microorganisms to degrade environmental pollutants or to prevent pollution. The bioremediation industry has developed thee basic types of bioremediation: biostimulation. treatments can be either ex situ or in situ. mehanizmima. Depending on the state of the contaminant to be removed. nemešljive supstance genetski inžinjering – različite metode za manipulisanje genetskim materijalom živih ćelija u cilju promene naslednih osobina kontaminat – supstanca koja uzrokuje zagađenje sredine u kojo se nađe ksenobiotik – kompleksno veštačko jedinjenje metabolizam – sve hemijske reakcije u jednoj ćeliji mikroflora – svi mikroorganizmi prisutni u određenoj sredini mineralizacija – razgradnja složenih molekula do mineralnih materija nutritijent – hranljiva materija potrebna za rast ćelije ugljovodonik – jedinjenje u čiji sastav ulaze samo atomi ugljenika i vodonika Bioremediation (definition. On the basis of removal and transportation of wastes. fundamentals. Zbog toga. bioaugmentation and intrinsic bioremediation. a posebno širenju svesti o mogućnostima i neophodnosti primene bioprocesa u očuvanju sredine i održavanju i poboljšanju kvaliteta života ljudi. technologies. a uspostavljaju se međusobno između organizama. Bioremedijacija podrazumeva korišćenje prirodnih mehanizama za uklanjanje zagađenja i koristi procese koji inače postoje u prirodi. i. kao i organizama i okoline bioreaktori – sudovi različite veličine u kojima se pod kontrolisanim uslovima odvija neki biološki proces biotehnologija – nauka koja proučava korišćenje inžinjerskih disciplina za primenu živih ćelija ili njihovih delova (enzima) u cilju dobijanja nekog proizvoda ili obavljanja neke korisne funkcije ekološki faktori – faktori sredine koji utiču na rast ćelija (organizma) emulgator – materija koja omogućava mešanje dve.Zaključak. it is a technology for removing pollutants from the environment thus restoring the original natural surroundings and preventing further pollution. water. Ex situ procedures involve removal of contaminated materials from a polluted site prior to treatment in another location. Bioremediation can be adapted for use to treat soil. sludge. razumevanje i širenje znanja o ulozi mikroorganizama. Most often. types. principima procesa razgradnje može dovesti do razvoja novih jeftinijih bioremedijacionih tehnika. bioremedijacija zahteva vreme. In situ approaches treat contaminants in place without moving them to a treatment facility.e. Rečnik manje poznatih pojmova. Many different types of organisms can be used for bioremediation but microorganisms (primarily bacteria and fungi) show the greatest potential since they are nature's original recyclers. biopiles and composting) and “slurry phase systems” (including solid-liquid suspensions in bioreactors). advantages and constraints. or even air. aerobni procesi – bioprocesi koje je potrebno snabdevati vazduhom (kiseonikom) anaerobni procesi – bioprocesi koji se odvijaju bez prisustva kiseonika biodegrabilni – supstanca koja može biti razgrađena biološkim agensima biogeohemijski procesi – hemijski procesi koji postoje u određenoj sredini.

Bioremediation is generally very costly.com/video/Pputida. Chennai. http://meanwhile. indigenous.com/technology/bioremediation. Bioremediation can also be considered problematic because. http://www. Finally.Sheela and Taniya Papinazath “Environmental Management:.Bioremediation Of Polluted Environment” in Martin J.microbiologybytes. Proceedings of the Third International Conference on Environment and Health.hawaii. http://www.com .php 12. 2003.com/en/contamination_cleanup/index. http://www. 3.htm 9. C. 15-17 December.ca/english/view.alabastercorp..cleanearthltd.html 11. http://www.html 5.www. Vasantha Kumaran eds. Madha Suresh and T. it may be disruptive to other organisms inhabiting that same environment when done in situ. http://www.edu/abrp/biotech. http://water.biobasics. V.com/?domain=brownfieldstech. contaminant-transforming microbial or plant populations by providing them the necessary nutrients.http://www.html 7.org/about. 2. it becomes difficult to remove them.intergeo-consulting. Even if genetically modified microorganisms are released into the environment after a certain point of time. http://www.remtech1.html 6.mushroomexpert.htttp 49 .shtml WEB adresa kompanija koje nude opremu. less energy required when compared with other technologies and less manual supervision.piercelaw. The American Heritage® Science Dictionary (2002) Houghton Mifflin Company.asp?x=593&t= 8. Bunch. intrinsic bioremediation encompasses natural microbial processes that occur without human intervention (self-restoration).asp 4. is labor intensive. or both needed for growth and metabolism (biostimulation). Bioremediation sometimes can be speeded by augmenting natural systems with exogenous biological materials (bioaugmentation). Sasikumar.htm . material i tehnologiju za bioremedijaciju: .org/factsheets/Remediation/bioremediation.com/trametes_versicolor. Bioremediation has many potential advantages: it harnesses natural biogeochemical processes. toxic chemicals are destroyed or removed from environment and not merely separated.usgs. India.org& 10. It usually involves the use of natural microorganisms or plants grown to large numbers in fermenters or greenhouses.efficiently by simply stimulating natural.envirotools. LITERATURA 1.edu/risk/vol7/summer/Timian. environmental conditions. while additives are added to enhance the functioning of one particular microorganism.com/bioremediation. and can include the use of genetically engineered microorganisms or plants developed specifically for the purpose.biodeterioration.gc. represents cost-effective alternative. and can take several months for the remediation to achieve acceptable levels. low capital expenditure.http://www. http://www.gov/wid/html/bioremed. http://www.

odvija se izotermno. o -biološkim pocesima uz pomoć mikroorganizama ili enzima koji su zadržani ili imobilisani na membrani. razlikuje se: • mikrofiltracija (MF) kojom se uklanjaju čestice veće od 0. On se sastoji u uklanjanju suspendovanih materija postupcima filtracije. ne zagadjuje okolinu. Nagloj ekspanziji membranskih procesa posebno su doprineli sledeći momenti: • • • • • • • • pad investicionih troškova proces je kontinualan. U zavisnosti od propustljivosti membrane tj. u cilju očuvanja membrane. Koristi se za demineralizaciju vode. kao i to što se. Nepovoljnost kod membranskih procesa je što zahtevaju povišene pritiske radi potiskivanja vode kroz membranu. posebno reverzna osmoza i ultrafiltracija.3. Prvobitno membranski procesi. pa i za potrebe industrije (procesne i kotlovske napojne vode). stepena separacije. kao i postupci deferizacije i demanganizacije.1 μm (membrana zadržava suspendovane. tipovi. membranskoj destilaciji. mora izvršiti predtretman vode. 50 . troškovi održavanja su dosta niski.3 MEMBRANSKI PROCESI: principi. Koristi se za bistrenje i dezinfekciju vode. primenjivani su u desalinaciji vode i u pripremi manjih količina vode za potrebe medicine i farmacije. Pogonska sila kod ovih procesa je pritisak koji se ostvaruje potisnim pumpama. spore i viruse). reverznoj osmozi. i izgradnja uređaja je modularna što omogućava jednostavno povećanje kapaciteta postrojenja. Danas je njihova primena proširena na prečišćavanje vode namenjene snabdevanju stanovništva. To su procesi zasnovani na: o selektivnoj propustljivosti membrane. U membranskim separacionim procesima dolazi do razdvajanja suspenzija i rastvora kroz polupropustljivu (semipermeabilnu) membranu. a kod voda koje sadrže koloidno rastvorene i suspendovane materije potrebna je i prethodna koagulacija i flokulacija. i • reversna osmoza (RO) kojom se uklanjaju čestice manje od 1 nm (membrana propušta samo rastvarač). koloidno dispergovane čestice i viabilne mikroorganizme). poseduje izvanrednu selektivnost za pojedine rastvore. energetski bilans je (posebno u odnosu na postupak destilacije) vrlo povoljan. Koristi se za uklanjanje organskih supstanci i sterilizaciju vode.3 MEMBRANE PROCESSES: principles. Membrane se upotrebljavaju u: mikrofiltraciji. tehnologije i primeri primenjenih procesa 3. technologies and examples of applied processes Membrane i membranski procesi imaju veliku primenu u separacionim tehnikama. ultrafiltraciji. radi zaštite zagađenja i blokiranja membrane. Posebna primena membrana je u oblasti reaktorskog inženjerstva gde se membrane koriste ze za konstrukciju reaktora koji se primenjuju u biotehnologiji i obradi otpadnih voda različitog porekla. pervaporaciji. • ultrafiltracija (UF) kojom se uklanjaju čestice veće od 1 nm (membrana zadržava veće molekule rastvorenih materija. elektrodijalizi i mnogim drugim procesima. Membranski procesi su svi oni procesi koji se odvijaju na membrani ili posredstvom membrane. types. o adsorpciji na adsorbentu koji je zadržan na membrani ili od strane same membrane.

a čestice manjeg prečnika prolaze kroz pore u membrani. koje se koriste u mikrofiltraciji. normalno na njenu površinu. Na taj način se stepen iskorišćenja vode može povećati na preko 90%. Princip rada membranskih separacionih procesa. Koncentrat se sa površine membrane. Odnos permeata i koncentrata kod vode u reversnoj osmozi kreće se oko 3:1. Prečišena voda (permeat). a rastvarač prolazi. Prve korišćene membrane su bile od acetatne celuloze. Princip rada membranskih separacionih procesa je jednostavan. prolazi produkt (permeat). gubi pritisak i slobodnim isticanjem se prihvata u posebnom rezervoaru a odatle odvodi do potrošača. Po ovoj teoriji. Konstrukcija membrana. Od kvaliteta membrane i radnog pritiska postrojenja zavisi stepen separacije tj. poliakrilonitril. Ove membrane pokazuju najbolje karakteristike prečišćavanja. 51 . ispušta u kanalizaciju. ali su i najskuplje.Membranski separacioni procesu su našli svoje mesto u izdvajanju i prečišćavanju proizvoda biotehnologije. prečišćavanja. U slučaju ultrafiltracije ili reversne osmoze membrana deluje kao membransko sito: molekuli veći od pora se zadržavaju na membrani. Separacija suspenzije ili rastvora kroz membranu zasniva se na selektivnoj propustljivosti membrane. Da bi se povećalo iskorišćenje vode. Princip rada postrojenja za membransku separaciju On se. Ukoliko se u koncentratu nalazi nedozvoljena koncentracija štetnih supstanci. kapacitet i ekonomičnost rada postrojenja. ugljenika na keramici ili grafitu kao nosaču. Slika 21. Ove membrane se grade od cirkonijum oksida. kao i u prečišćavanju otpadnih voda. aluminijuma. nakon prolaska kroz membranski sistem. Treću grupu čine mineralne membrane. Membrana deluje kao sito na kome se zadržavaju čestice većeg prečnika od prečnika pora. Membrane koje nemaju dovoljnu mehaničku otpornost postavljaju se na nosače a između slojeva membrana postavljeni su odstojnici koji omogućavaju nesmetan prolaz permeata i koncentrata kroz kučište. Materijal od koga se izradjuju membrane je različit. koncentrat može biti kao polazna voda u drugom stepenu membranske fitracije. Osnovna komponenta u tom procesu je polupropustljiva membrana na čijoj površini se dešavaju sve promene. on se prethodno mora prečistiti. polisulfoni i poliamidi). Pod dejstvom pritiska kroz membranu. najčešće keramičke. pore membrane su cilindrične i pružaju se kroz membranu. Membrane se smeštaju u kućišta koja mogu biti u obliku ravnih ramova (slično ramskim filter presama) ili u obliku tubusa. Svaka od ove dve frakcije se posebno izvodi iz sistema (Slika 21). ukoliko ne sadrži štetne komponente za životnu sredinu. Konstruktivni elementi jednog tubularnog membranskog kućišta prikazani su na Slici 22. Mikrofiltracija se objašnjava teorijom pora ili membranskog sita. Zbog nedostataka ovog materijala danas se koriste sintetički polimeri (polivinilhlorid. a koncentrovani rastvor izdvojenih komponenti (koncentrat). obično teških metala. ostaje na prednjoj strani membrane. uz kontinualno povećanje gustine i sa pritiskom koji je približno jednak ulaznom. na suprotnu stranu. odstranjuje u pravcu oticanja.

Principijelna šema postrojenja za membransku separaciju predtretmanom. Principijelna šema uređaja za membransku sparaciju vode data je na Slici 23 a izgled postrojenja na Slici 24. Dehlorisanje. Sirova voda se u prvoj fazu podvrgava predtretmanu koji uključuje filtraciju. Slika 23. i membransku sparaciju. Radi postizanje većeg kapaciteta separacije paralelno se povezuje više membrana u membranske module. Ca i Mg soli kod vode za piće) 52 . Membranski uredjaj. Šematski prikaz konstrukcionih elemenata tubularnog membranskog kućišta Pojedinačne membrane imaju ograničen kapacitet. Deferizacija. Doziranje potrebnih hemikalija (ako je potrebno za postizanje određenog kvaliteta vode. što zavisi od potrebnog kvaliteta vode. deferizaciju. Kanalizacija 7. omekšavanje jonskom izmenom i dehlorisanje. Oznake: 1. 5. Postrojenja za membransku separaciju. 6. Mehanički filter. 2. nanofiltraciju ili reversnu osmozu. u drugoj fazi voda se podvrgava membranskoj serparaciji u modulu za ultrafiltraciju. nap. Nakon toga. 3.Slika 22. Omekšavanje. 4. Postrojenje uklčjučuje dve uzastopne faze prečišćavanja: predtretman.

Na primer. sa kompletnim predtretmanom u prečišćavanju vode. Al 3+. SO4 2-). Cl-. 99% Unakrsna filtracija. njihov izbor se vrši prema željenom efektu separacije. K+. 98% nerastvorene čestice: 5 x 10-4 mm. prosečno se otklanja: monovalentni joni (npr. Slika 25. Na+. Pošto se izrađuju memmbrane koje imaju različiti efekat separacije. Šematski prikaz unakrsne (tangencijalne) filtracije 53 . 99% pirogene materije. Mg 2+. Unakrsna filtracija se vrši tako što suspenzija struji preko filtracione površine tangencijalno (Slika 25). 97% viševalentni joni (npr. Izgled industrijskog postrojenja za reversnu osmozu Efikasnost procesa reversne osmoze. Ca 2+. pa se ostvaruju 100 do 1000 puta veće brzine filtracije nego filtracijom kroz filtracionu pogaču. 99% organske materije (molekulske mase > 200). Membrane za reversnu osmozu imaju nejveći efekat serparacije rastvorenih supstanci.Slika 24. efikasnost procesa membranske separacije zavisi pre svega od karakteristika membrane i od radnog pritiska. NH3-). Posebni slučajevi unakrsne filtracije su mikrofiltracija i ultra filtracija. procesom reversne osmoze. Kako je već navedeno. odnoseći čvrste čestice sa filtracionog medijuma.

Proizvodi biosinteze. enzima. Uspešno se koristi i kao faza prečišćavanja nakon izdvajanja proizvoda.000 daltona što odgovara prečniku pora 2 – 100 nm . Na taj način mebranski procesi kao selektivniji sve više zamenjuju klasičnu filtraciju i centrifugalnu separaciju.2 µ m.000 do 500. Podela postupaka membranske separacije prema veličini pora membrane šematski je prikazana na Slici 26. precipitacijom. ćelijskih delova i virusa. Zbog toga se za ovu vrstu namene isključivo koristi unakrsna filtracija. Primenjuje se za izdvajanje i separaciju proizvoda. U skladu sa veličinom pora membrane. Zbog toga je izbor tipa membrane za izdvajanje određenog proizvoda prvi i najbitniji korak. koji se ponaša kao dodatna membrana i izaziva značajne filtracione probleme.000 do 100. mikrofiltracijom se na membrani mogu odvojiti bakterije i kvasci (veličina ćelije je 0. koje je potrebno izdvojiti iz fermentacione tečnosti ili razorene ćelijske biomase. na primer izdvajanje i prečišćavanje proteina. Razvojem selektivno propustljivih. Opseg koji obuhvata UF je 5. pirogenih supstanci (lipopolisaharidi iz zida bakterijskih ćelija). ali su po veličini molekulske mase i hemijskoj prirodi veoma različiti. sa veličinom pora manjih dimenzija. RO se koristi za izdvajanje organskih molekula manje molekulske mase i neorganskih molekula i jona. najčešće proteina. koji uvek zavisi od veličine molekula ili fizičkohemijskih karakteristika supstance koja se želi odvojiti. kao što su belančevine i polisaharidi (molekululska masa 100. to je potrebno činiti veoma oprezno. Reverzna osmoza (RO) obvuhvata opseg ispod 500 daltona (prečnici pora 0. prvenstveno u postupcima prečišćavanja proizvoda. klasična filtracija ima za posledicu formiranje sloja izdvojenih supstanci. organske su prirode. Iako je pomoću MF moguće izdvajatii animalne ćelije.UF se koristi za koncentrisanje i prečišćavanje proizvoda. Mehanizam ovog najjednostavnijijeg postupka membranske separacije dobro je poznat. Pošto RO membrane bez smetnji propuštaju molekule vode. Slika 26. a manje prolaze kroz nju.Membranska separacija. ovaj membranski postupak se uspešno koristi za sušenje proizvoda. 54 . Podela membranskih sepracionih procesa zavisno od veličine pora membrane Mikrofiltracija (MF). Suspendovane ili koloidno dispegovane supstance većih dimenzija od prečnika pora se zadržavaju na membrani.000 daltona). zbog intenzivnih smicajnih sila i osetljivosti ćelija. hemijski i mehanički otpornih membrana.2 – 3 nm). Pošto se MF (delom i UF) prvenstveno koristi za izdvajanje mikroorganizama i makromolekula. membranski separacioni procesi zauzimaju sve značajnije mesto u biotehnologiji. Tipična vrednost prečnika pora je 0. pa se njome mogu izdvajati komponente sa dimenzijama 1-5 nm. U skladu sa veličinom pora.1 do 10 µ m) i makromolekuli. Nanofiltracija (NF) zahvata deo oblasti koji pripada UF i RO. mada se sve više koristi i za izdvajanje proizvoda iz suspenzija. Ultrafiltracija (UF) koristi membrane manje permeabilnosti.

Kontinualni postupak uključuje dve osnovne varijante. Ovakvom kombinacijom pumpi izbegava se kavitacija pumpe visokog pritiska. iza napojne pumpe se postavlja pumpa visokog pritiska. radi podizanja radnog pritiska. a broj modula u nizu se smanjuje sa porastom stepena koncentrisanja. radi boljeg iskorišćenja permeata ili koncentrisanja retentata (Slika 27). mehanička i hemijska stabilnost. U slučaju MF i UF koriste se centrifugalne pumpe jer radni pritisci nisu previše visoki. a za RO 7-70 bar. UF 1-7 bar. što ovaj postupak čini ekonomičnim. Ekonomičnost primene membranskih procesa određena je kvalitetom (cenom) membrana i potrebnim pritiskom. Zbog toga imaju duži vek upotrebe. Fluid prolazi kroz uređaj samo jedanput. U slučaju RO. 55 . One poseduju veliku hemijsku stabilnost i mehaničku otpornost. Ovaj postupak se koristi u slučaju manjih količina fluida i kada je potrebno postići što veću koncentraciju komponenti koje ostaju u retentatu. pa se ovaj bolje koncentriše. Za izbor membrana najbitnije su sledeće karakteristike: biokompatibilnost. treba imati na umu da sa smanjenjem prečnika pora otpor prolasku kroz membranu raste.Uređaji za membransku separaciju. Uređaj obavezno uključuje povratnu pumpu. sve češće se primenjuju keramičke membrane. Drugi je kontinualni postupak sa delimičnom recirkulacijom retentata. politetrafluoroetilen (PTFE). Prva je kontinualni postupak bez recikulacije koji je višestepen. dok se RO prvenstveno koristi za prečišćavanje skupih farmaceutskih proizvoda. Uređaji za membransku separaciju sadrže MF. To je jedan od razloga što se u biotehnologiji i hemijskoj industriji najviše koristi MF i UF. Ako je pad pritiska nakon membrane veliki. U određenim slučajevima retentat (frakcija koja ne prolazi kroz membranu) se recirkuliše. pa je oštećenje komponenti manje nego kod šaržnog. Veliki nedostatak je to što se želejna komponenta duže vreme zadržava u uređaju. što kompenzuje njihovu veću cenu. najlon. UF ili RO modul i napojnu pumpu. Pored navedenih karakteristika i cene membrana. Većina membrana koje su u upotrebi su izrađene od polimernih materijala kao što su: acetat celuloze. Osnovna šema uređaja za mikrofiltraciju Postupak separacije se može izvoditi šaržno ili kontinualno. Slika 27. Šaržni postupak se izvodi tako što se u cirkulacionom krugu vrši više uzastopnih prolaza kroz modul. U poslednje vreme. a za pranje modula koristi se samo napojna pumpa. mogućnost interakcije sa proizvodom i podobnost za sterilizaciju (termička stabilnost). što može imati za posledicu delimično razaranje proizvoda. polivinil difluorid (PVDF). Potrošnja energije je mala. a veća je i mogućnost infekcije. tako da za MF iznosi 1-3 bar. kao i otpornost na termičku sterilizaciju. Uređaj je jednostavaniji i investiciono jeftiniji. uključuje se još jedna pumpa u povratni tok (buster pumpa). polisufonati i sl. permeabilnost.

prostor sa rastvorom niskomolekularne i prostor sa rastvorom visokomolekularne komponente (Slika 28).koeficijent aktivnosti difundujuće komponente. Za idealne.visokomolekulara komponenta Zbog selektivne propustljivosti membrane. organske kiseline i neorganski joni (jonska masa 10 do 100 daltona). Slika 28. 56 . Elektrodijaliza se koristi za razdvajanje jona iz rastvora velike jonske koncentracije. pa se može pisati: a b µ1 = µ1 (1) uvođenjem koncentracija dobija se: a b b b R ln C1 γ 1 = R ln C1 γ 1 (2) ili: a b b b C1 γ 1 = C1 γ 1 (3) gde je: C . prostori katode i anode su odvojeni selektivno propustljivom membranom. Šematski prikaz separacije dijalizom: o – niskomolekularna komponenta.koncentracije difundujuće komponente i γ . Ako je makromolekul polieliktrolit. potrebno je uzeti u obzir i ravnotežu naelekterisanja molekula. na primer. komponenta male molekulske mase difunduje kroz membranu u prostor niže koncentracije sve do uspostavljanja ravnotežnog stanja. Za razliku od obične elektrolize. jednačina 3 ima oblik: a b C1 = C1 (4) Ova ravnoteža važi za nenaelektrisane rastvorene molekule. U primeni najpoznatija dijaliza je izdvajanje uree (molekulska masa 60 daltona) iz urina kod bolesnika obolelih od uremije. mase. što je poznati princip elektrolize. U stanju ravnoteže hemijski potencijal difundujućeg jedinjenja µ na obe strane membrane je izjednačen. ∆ . Ravnoteža se naziva Donnan-ova ravnoteža. U biotehnologiji dijaliza se može primeniti za izdvajanje soli iz rastvora proteina. Uređaj za dijalizu uklučuje selektivnu membranu koja deli dva prostora.Dijaliza. čime se postiže i selektivno razdvajanje jona po veličini (Slika 29). veoma razblažene rastvore γ =1 . kao što su belančevine i nukleinske kiseline. Elektrodijaliza je poseban tip dijalize kod koje se u jednosmernom električnom polju mogu razdvojiti pozitivno od negativno naelektrisanih jona. Dijaliza je membranska separacija koja se koristi za razdvajanje rastvorenih niskomolekularnih jedinjenja (molekulska masa 100 do 500 daltona). kao što su.

Slika 29. Primeri primene membranskih reaktora prikazani su na Slikama 30-32. Application of membrane reactors. Slika 30. Šematski prikaz uređaja za elektrodijalizu Primena membranskih reaktora. 57 .

58 .Slika 31. Application of membrane reactors.

Application of membrane reactors. 59 .Slika 32.

V. a ova procedura je dopunjena 1991 god. TE-otpad uslovljen transportom Za pravljenje ekološkog bilansa se pravi šema koja je prikazana na Slici 3. Uveden je pojam ekološkog materijala pod kojim se danas podrazumeva materijal za čiju se proizvodnju. ČO-čvrst otpad. svih faza njihove proizvodnje i vršiti procene doprinosa zagađivanju životne sredine svake faze. proizvodnje i primene mnogih materijala. OV. Tenergija za transport.energija. Danas je opšte prihvaćena činjenica da su izvori sirovina i energije ograničeni i da ih treba štedeti.voda.4 RECYCLING TECHNOLOGIES Najjednostavnije značenje ovog termina je ponovna upotreba materijala koji je već korišćen. Pomoćna šema.otpadni gasovi. može se vršiti korektno upoređivanje različitih materijala. ali i ovakvo 60 Deponija .otpadna voda. EVT Ulaz ESVT Materijali SIROVINE Recikling Izlaz Prerada Primena Otpad OG OV ČOTE Slika 3. S. recimo.sirovine. pre svega u oblasti zaštite okoline bez svesnog delovanja čoveka. Ekološki bilans materijala. izradom ekološkog bilansa za sve materijale koji se koriste na prostoru Evropske zajednice.Thalmann je razradio 1984 god. papir i tekstil ima dugu tradiciju u svetu. Kada se uradi ekološki bilans. Bez obzira na ograničenost sirovina i energije i stalni rast njihovih cena potrebe industrije su sve veće i dostigle takve razmere da se priroda više ne može sama boriti za ravnotežu razmene industrijskih potreba i mogućnosti. Tako. W. primenu i recikliranje utroši manje sirovina i energije i manje zagadi životna sredina nego za druge materijale iste namene. Recikliranje otpada je često nerentabilno tako da je zadatak industrije i države da angažuju sve kreativne potencijale kako bi radili na stalnom razvoju novih postupaka recikliranja koji mogu da zadovolje kako ekonomske tako i ekološke zahteve. Recikliranje materijala kao što su staklo. Ovi materijali se selektivno sakupljaju posle upotrebe u industriji i domaćinstvima i sa relativno malo priprema koriste ponovo kao industrijske (ili sekundarne) sirovine uključujući se tako u kružni tok materijala. jednu proceduru za izradu ekološke lične karte ili ekološkog bilansa materijala koji su korišćeni za izradu ambalaže kojom se porede ekološka svojstva polimernih i drugih materijala. Oznake: E. Recikliranjem mogu da se smanje troškovi sirovina i energije. ali je ono i jedan od najperspektivnijih načina rešavanja problema otpada. a da kod građana stvore kritičnu svest o značaju ekologije i promene odnosa prema okolini. pa i kod nas.4 TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA 3.1.1. OG. metali.3. Zadnjih dvadesetak godina se zbog toga postavlja pitanje ekološke opravdanosti. ali i čuvati životnu sredinu od zagađenja štetnim supstancama i od sve većih količina različitih vrsta otpada.

upoređivanje proizvodnje jednog istog proizvoda različitim postupcima u cilju izbora optimalnog postupka sa aspekta proizvodnje. br. čistoći otpada i ceni sakupljanja. 12/95.. korišćenja i recikliranja. i činjenica da komunalni otpad predstavlja značajan izvor sekundarnih sirovina s druge strane. Količina sakupljenog otpada i sortiranje (kvalitet i sadržaj otpada) zavisi od socijalnog statusa. br. drvo. Zbog toga. dozvola za reciklažu. građevinski šut i sl. Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. metode kućnog kompostiranja za biorazgradiv otpad (baštenski otpad). poćev od načina obeležavanja.  Po drugom. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. Sva tri modela kao što može lako da se zaključi omogućavaju razdvajanje raznih vrsta otpada na mestu nastajanje. su doprineli angažovanju značajnih potencijala i sredstava u cilju rešavanja komunalnog otpada kako bi se zadovoljili ekološki standardi ali i snizili troškovi sirovina i energije. Građani ovih zemalja su ne samo finansijski stimulisani 61 . u proseku oko 70 dolara po toni u SAD. Posebna pažnja se posvećuje merama prevencije koje uključuju edukacione programe. velike količine otpada završe u moru. Otpadne i opasne mateije su predmet i našeg Zakonodavstva. Recikliranje i komunalni otpad. Sl. stimulacije i prevencije. Na ovakvim mestima se predaje i otpad iz domaćinstva kao sto je nameštaj. Glasnik RS. ali je problem i to što su mnoge popunjene. U svetu su nagomilane velike količine komunalnog otpada na deponijama koje su različito uređene. ambalažne kese za višekratnu upotrebu. 26/96. što je problem. ili na kopnu van uređenih deponija. a izgradnja novih ne prati trend porasta komunalnog otpada zbog cena i adekvatnog prostora. staklo. Glasnik RS. potom njegovo grubo klasiranje i sakupljanje. (ovaj model je dosledan u Nemačkoj). Za sakupljanje otpada primenjuju u razvijenim zemljama tri modela kod kojih je zbog recikliranja prisutan princip selektivnog door-to-door sakupljanja:  Po prvom. Izgradnja sanitarnih deponija za odlaganje komunalnog otpada je uređena Zakonom u RS i danas je deo Lokalnih ekoloških akcionih planova lokalnih samouprava na prostoru RS. Glasnik RS. Dve direktive regulišu ovu materiju: Direktiva o otpadu (directive 75/442/EEC. polimerna ambalaža. odnosno 60 evra u Evropi (Nemačka). nažalost. transporta do MDK vrednosti i sl. metal. primena principa zagađivač plaća. br. Sve modele najćešće prate mere represije. Ova tri modela su međusobno uporediva po iskorišćenju. Cena odlaganja komunalnog otpada u savremeno uređenim deponijama je visoka. Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. s jedne. lišće trava ali i bela tehnika. obezbeđenje njegovog ponovnog korišćenja (recikliranje) ili takav način odlaganja koji ne ugrožava životnu sredinu. Druga direktiva (directive 94/31EEC) se odnosi na opasni otpad i zahteve za upravljaje njime. se u određenim delovima grada postavljaju kontejneri u kojima se odlaže određena vrsta otpada. motivacije građana i zakonskih propisa koji regulišu ovu materiju. svako domaćinstvo dobija određen kontejner ili kese za različite vrste otpada koje preuzimaju komunalne službe. elektronski uređaji. Narasla svest o zaštiti životne sredine. što sve smanjuje troškove recikliranja proizvoda. stepena obrazovanja i informisanosti. transport do centara za obradu i ponovno vraćanje u proizvodnju. tehnika odlaganja otpada ali i recikliranja otpada u cilju dobijanja materijala ili energije. upustvo gražanima za smanjivanje otpada. tekstil i sl. automobilske gume. Zakonodavstvo EU uoblasti otpada ima za cilj smanjenje količine otpada. 54/92. izmene directive 91/156/EEC) koja ima za cilj smanjenje količine i štetnosti otpada razvojem novih (zelene) tehnologija i proizvoda.  Po trećem komunalne službe u naseljenim mestima odrede ograđen prostor na koji građani predaju svoj otpad koji je klasifikovan službenom licu. koji je prisutan u svim razvijenim zemljama. papir.

pošto se selekcija i sakupljanje otpada ne vrši na mestu nastajanja. papira. iskustva su loša pre svega zbog niske svesti i odgovornosti građana. Komunalni otpad se uglavnom deponuje na deponije koje nisu u skladu sa propisima i bez prethodnog tretmana (kompostiranje. servisiranje i odlaganje je navedeno da informacije o odlaganju starog mogu da se potraže u uredu lokalne vlasti. Aktivnosti na ovom planu idu od nabavke novih vozila i sudova za odlaganje i transport. izgradnja regionalnih deponija.  odlaganje biohazardnog otpada sa komunalnim. mogu da se koriste kao izvor energije ili za recikliranje po dva postupka jednom koji je poznat kao razumrežavanje pri čemu se dobija kaučuk koji se dalje prerađuje na uobičajeni način ili kriogenim meljanjem se dobija gumeno brašno kao dodatak svežem kaučuku i drugim vezivnim sredstvima za izradu različitih predmeta o čemu će biti više reči kasnije. Opšta slikaje da se na prostorima bivše SFRJ komunalni otpad organizovano sakuplja. Automobilske gume. Procenat urbanih površina sa kojih se uklanja zadovoljava (90%) dok je u ruralnim nešto niži.(od takse za komunalni otpad se odbija iznos otpada koji se može reciklirati) ali i potpuno informisani o načinu odlaganja raznih vrsta otpada. staklo se sakuplja i sortira po boji i sastavu. a otpad iz domaćinstva u priručnim sudovima ili malim kontejnerima. ali i i onih za odlaganje i preradu opasnog otpada na nivou Republike. Ravno belo staklo kao i ono ambalažno (flaše) se uglavnom sitni u specijalnim kugličnim mlinovima do određene veličine čestica koje se vraćaju u proizvodnju zamenujući silicijum dioksid kao osnovnu prirodnu sastavnu komponentu u proizvodnji stakla.U svakom upustvu za rad. uključujući i one sa prostora bivše SFRJ imaju tradiciju sakupljanja i recikliranja industrijskog otpada preko specijalizovanih preduzeća za otkup i preradu sekundarnih sirovina od kojih danas mnoga za promenjenom vlasničkom strukturom i poslovnom politikom uspešno rade i imaju perspektivne. a ostatak je industrijski otpad. tako simbol precrtane kante za smeće znači da je proizvod pokriven Evropskom direktivom 2002/96/EC. Prema podacima u Srbiji se svakog dana sakupi oko 2. održavanje. razdvajanje komunalnog od opasnog otpada. tekstila. službi za odlaganje otpada ili trgovini.  odlaganje bez prethodnog razdvajanja u cilju recikliranja. plastike i dr. insineracija. Ova direktiva zabranjuje zajedničko odlaganje električnih i elektronskih uređaja zajedno sa komunalnim otpadom već na posebna mesta za odlaganje koje je odredila Vlada ili lokalna samouprava . recimo ambalažnog koji se može reciklirati što je označeno na samom ambalažnoj jedinici sa oznakom materijala od koga je izrađena boca (PET – polietilentereftalat) i načinom odlaganja (simbol kante za otpad). najčešće u specijalnim sudovima – kontejnerima. recimo. Ako se radi o nekom uređaju ili aparatu za domaćinstvo u uputstvu se nalazi i deo koji se odnosi na postupanje sa tim iskorišćenim aparatom. Tako. ne klasifikuje i sl). metala. ili su u fazi izrade Lokalni ekološki akcioni plan sa novim pristupima upravljanja komunalnim otpadoma sve uskladu sa najnovijim zakonskim propisima iz ove oblasti. redukcija otpada pre svega izgradnjom postrojenja za reciklažu kao i planiranje i izgradnja novih sanitarne deponije sa postrojenjima za reciklažu otpada. pak. a ostatak odlaže na sanitarnu deponiju koju čine iskopane i zaštićene kasete sa sistemom za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Većina opštinau Srbiji problem 62 . Manje razvijene zemlje Evrope. to se otpad iz kontejnera ili kanti za smeće prikuplja i vozi do predviđene lokacije na kojoj se primenom odgovarajuće tehologije vrši izdvajanje stakla.  nedovoljan broj i neadekvatna vozila.2 miliona m3 otpada u kome komunalni ima udeo u iznosu od 60%. Naime. U mnogim gradovima su urađeni. kao gorivo. da se primeni neki od tri naped navedena modela sakupljanja otpada međutim. Kod prikupljanja i odlaganja dosadašnja praksa je pokazala da su prisutni problemi kao što su:  udaljenost deponija.  odlaganje na divljim deponijama.i kao takav bez reciklaže odlaže na na deponije. U Srbiji je bilo pokušaja ili su u toku.

t.05 0. Komunalni otpad danas predstavlja značajan izvor energije.0 5.2 1. a različiti polimerni materijli od 18 (PVC polivinil acetat) do 46 (kod poliolefina). ili na druge načine se spaljuje. stari papir 16.5. a teški metali zaostaju u pepelu što olakšava njihovu elimimaciju a zajedno sa nesagorenim se koriste za izradu putnih osnova umesto šljunka. koristi kao gorivo u gradskim toplanama za proizvodnju energije i to toplotne koja služi za zagrevanje i/ili za proizvodnju električne energije. Ni R. otpadana motorna ulja oko 106000t/god. uljne emulzije oko257000t/god. V Ukupan C (organske supstance) Dioksini..05 0. furani 1974 1000 100 5 100 20 20-50 20-75 20-300 - 1986 100 500 100 50 2 30 0.5 10 0.Cu. Recikliranje komunalnog otpada u cilju dobijanja energije. Ovaj način recikliranja komunalnog otpada je ekološki opravdan jer vodi smanjenju otpada na deponijama. količina i struktura komunalnog otpada u gradovima Srbije je slična onoj u drugim zemljama Evrope.komunalnog otpada rešava deponovanjem na Opštinskoj deponiji kojom gazduju lokalna javna preduzeća (neka su u fazi privatizacije sa stranim partnerima koja donose nove tehnologije – sanitarne deponije. što je ogroman potencijal za reciklažu. ulje za grejanje oko 43. industrijskog i medicinskog zakoju su procenjene količine u iznosu od oko 460000 tona /god. U Beogradu prema podacima od ukupnog otpada 550000 tona otpada na raznu ambalažu. jedinjenja Ti i Hg As. prema podacima u Leskovcu se odlaže dnevno oko 150 m3 nesabijenog otpada sa največim udelom polimernog otpada (ambalaža).1 ng 63 . Naime. Pb. snabdevena samo filterima za izdvajanje prašine pa su tako emisijom štetnih gasova ugrožavala okolinu. selekciju i recikliranje). 97000t/god. Promene MDK štetnih supstanci u otpadnim gasovima iz postrojenja za sagorevanje otpada od 1974 do 1990 (u mg/m3 ) Štetna sustanca oksidi sumpora oksidi azota ugljen monoksid hlorovodonična kiselina fluorovodonična kiselina ukupna prašina Cd. a važe za Nemačku i primenjuju se i u EU. pored ostalog i zbog toga što se sagorevanjem neke supstance razgrađuju. Tako. U razvijenim zemljama otpad koji se ne može reciklirati u cilju dobijanja materijala. dok drvo ima 15. recimo.j. najviše na bazi polimera. Prednosti ovog načina recikliranja su bila motiv razvoja novih tehnoločkih rešenja i postrojenja sa sistemima za prečišćavanje otpadnih (štetnih gasova) gasova tako da je danas emisija ovih gasova znatno ispod maksimlno dozvoljenih količina MDK) koje su navedene u Tabeli 1. čija toplotna vrednost je skoro jednaka onoj koju poseduje drvo. Co.7. Tabela 1.0 20 - 1990 50 200 50 10 1 10 0. organski i neorganski industrijski a u Vojvodini naftne isplake 600000 m3 . uštedi fosilnih goriva i smanjenju mogućnosti zagađenja životne sredine.. Toplotna vrednost izražena u MJ/kg iznosi 14. Sn. Očekuje se izgradnja deponija za trajno odlaganje opasnog otpada. Ovaj način recikliranja u početku nije bio prihvaćen od ekološke javnosti jer su prvobitna postrojenja za sagorevanje bila na niskom tehnološkom nivou.. automobilske gume 30. Mn.

2 Blok šema rekuperacije energije Recikliranje polimernog otpada. tekstil. Belgija. a samo jedna koristi oko 120000 tona gorivih supstanci (papir. Od milion tona godišnje proizvodnje u 1950 god.) Slika 3. Gent. selektovan komunalni otpad (polimeri. polimerni otpad) iz komunalnog otpada. imaju izuzetno povoljan ekološki bilans. recimo u proizvodnji cementa.Imajući u vidu perspektive ovog postupka recikliranja. do preko 200 miliona tona krajem 2000 god. jer se danas ovi materijali primenjuju gotovo u svim oblastima i svakodnevnom životu čoveka. Kod izgradnje postrojenja za spaljivanje treba imati u vidu minimalni ekonomski kapacitet.. u mnogim većim gradovima Evrope izgraćena su postrojenja za spaljivanje otpada i proizvodnju energije.. prikazana je na Slici 3. Primenom polimernih materijala ostvaruju se uštede energije i materijala. što ne treba da čudi. jednostavno se prerađuju raznim tehnikama. tekstil) se koristi sam ili zajedno sa drugim gorivima u proizvodnji materijala sa visokim udelom energije kako bi se troškovi snizili. Retko koji materijal je imao kao polimerni materijai.škole. pre svega sintetički organskog porekla. rast proizvodnje i primene. auto gume. mogu se posle upotrebe spaljivati jer je u njima sačuvanja energija nafte od koje nastaju. Polimeri imaju izuzetno povoljan odnos osobina/kvalitet/cena. REKUPERACIJA ENERGIJE Para 36 bar/320o Pogonski gas 1000 oC + demi-voda 10 oChigh temp dmNOx Turbina Alternator Električna energija Sopstvne potrebe Spoljašnji potrošači Zatvoreni kružni sistem Para 10 bar/212 oC dmNOx low temp Grejanje domaćinstva Grejanje ustanova (bolnica. Smatra se da ovakva postrojenja mogu funkcionisati ako pokrivaju područje sa oko 200000 stanovnika. Blok šema proizvodnje i distribucije jednog ovakvog postrojenja firme Ivago. Razvijaju se i nove tehnologije i postrojenja (peći za spaljivanje. ali smanjuje sei 64 . Postoje takve fabrike u Nemačkoj koje koriste goriva iz komunalnog otpada. papir. količinu otpada i njegov kvalitet.2. Pored dobijanja energije spaljivanjem u gradskim toplanama. uređaji za prečišćavanje otpadnih gasova i čvrstog otpada)) za proizvodnju energije iz mešanog polimernog otpada (Finska 1992 god) čistog ili u kombinaciji sa drugim drugim vrstama otpada koja su sa ekološkog stanovišta potpuno prihvatljiva ali su troškovi proizvodnje zasad veći ili blizu cene sagorevanjem dobijene energije.

3). i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 6 miliona tona. Deponije i otpad na njima su do skoro bii problem države. što je smanjilo masu automobila i donelo uštedu od oko 0.Recikliranje materijala Demontiranje i klasiranje Energija Polimerizacija 3. Zbog toga je i zaštitni znak ovog koncepta simbol automobila u tri kruga predstavljena isprekidanom linijom koji se međusobno seku a odnose se na proizvodnju. Produkt Prerada Ugradnja u vozilo 1.5 dm3 /100 km. Šematski prikaz kružnog toka polimernih materijalapri recikliranju putničkih automobila Porast proizvodnje i potrošnje polimernih materiala je pratio i porast polimernog otpada. komplikuju činjenica velikog broja različitih polimernih materijala po osobinama. Za korišćene avione postoji sličan koncept imajući u vidu pre svega aluminijum koji je mouće potpuno reciklirati ali i druge delove kao elektromehanićke. elektronske koji se posle odvajanja ispituju. upotrebu i recikliranje. dakle ne samo da proizvede i omogući stalnu upotrebu automobila već da po prestanku upotrebe preuzme takvo vozilo. ili za oko 90 miliona putničkih vozila u Evropi u toku 1996 god uštedu benzina oko 3 miliona tona. plastiku i tekstil. a rešenje problema otpada. Sem toga automobili koji su na deponijama (oko 12 miliona na deponijama Zemalja Evropske unije) su zvor sekundarnih sirovina.zagađenje životne sredine što može dobro ilustrovati primer upotrebe polimernih materijala u automobilskoj industriji. Tab.3. 2): 65 . Ovaj koncept na primeru kružnog toka polimernih materijala pri recikliranju putničkih automobila je razradila i primenjuje firma OPEL za svoje tipove automobila (Slika 3. Zadnjih dvadesetak godina masa polimernih materijala ugrađenih u prosečan automobil je porasla sa 20 na 95 kg. Prema mestu nastajanja i stepenu čistoće što je bitno za mogućnost recikliranja polimerni otpad je razvrstan u 5 grupa (v.Recikliranje-sirovine (monomeri) Deponija Slika 3. primeni i mestu nastajanja otpada. repariraju i ponovo koriste. a danas prema konceptu potpune odgovornosti treba da rešava probleme vezane za otpad koji nastaje prestankom upotrebe njenih proizvoda. i pored mnogih postupaka za recikliranje.Ponovna primena delova Korisnik Granulat Sagorevanje 2.

granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. U rešavanju polimernog otpada doprinos kompostiranja je mali s obzirom na male količine biorazgradivogih polimera. zaprljan2 kombinovan. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda. Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. opere. meša sa različitim aditivima i svežim polimerom po potrebi i prevede u pogodan oblik za dalju upotrebu. granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. recimo u industriji hemijskih vlakana. vlakna komadi različitog oblika Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. oštećen. usitni. potom da se klasifikuje.Tabela 2.4. 66 . zaprljan2 prah ili granulat. recimo u industriji hemijskih vlakana. Opšte prihvaćen koncept problema otpada uključujući i recikliranje je prikazan na Slici 3. oštećen. ili da se reciklira hemijskim postupcima. osuši. recimo. usitnjavanja. a najveći imaju recikliranje i odlaganje na uređene deponije. usitnjavanja. recimo. nehomogen mora u cilju recikliranja da se prvo razdvoji od drugih vrsta otpada. Tako. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. Polimerni otpad iz grupe IV i V je zaprljan. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. Grupe otpada Grupa I II III IV V 1 2 Mesto nastajanja polimernog otpada proizvodnja polimera prerada polimera dorada polufabrikanata polimeri primenjivi u industriji polimeri u komunalnom otpadu Tip i stepen čistoće homogen i čist1 homogen i čist1 homogen ili kombinovan čist2 kombinovan. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. mehanički i hemijski oštećen. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera. Tako. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda.

2% PET). Sledeća faza je lagerovanje i transport koje su neophodne u različitim fazama recikliranja. puževa ili pneumatski do mesta lagerovanja. 17% PS. Sakupljeni polimerni otpada iz komunalnog otpada ili industrije. folije (sa oko 83% PE. presovan ili ne. 62% PP .Usitnjavanje se vrši različitim metodama.sirovina Hemijsko recikliranje Proizvodnja polimera Recikliranje materijala Prerada polimera primena Visekrata primena Polimerni otpad Struja Recikliranje u toplotu (sagorevanje) para sljaka deponija Slika 3. granuliran. Sakupljanje polimernog obrada je prethodno obrađeno. razdvajanjem frakcija: šuplja tela (sa oko 90% PE). najčešće ručno klasirati. pehari i blister pakovanja (30% PS. dok 67 . prema obliku artikla i vrsti kada je to moguće. penasti materijali (nema podataka o sastavu) i ostali sitan materijala ili mešan sa oko 45% PE/PP. vlažan ili sušen. 5% PP i 3%PET). PVC. a transport pomoću transportnih traka. srednje 1 do 20 mm i fino usitnjene manje od 1 mm). predstavlja najčešće smešu većeg broja različitih polimera pa se zbog toga za dalju upotrebu mora grubo klasiranje. 8%. sa 26% drugih materijala koji se koriste za pakovanje. a do mesta primene se odvija najčešće specijalnim kamionoima. 4% PET. sitan. specijalni noževi tipa giljotina.4. dvovaljci sa noževima ili klasični mlinovi na temperaturi okoline. Šematski prikaz rešavanja problema polimernog otpada Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja materijala. Usitnjavanje je operacija pripreme sa ciljem dobijanja čestica određene veličine i homogenosti (tri grupe: grube čestice do 20 mm. Lagerovanje se vrši u otvorenim ili zatvorenim kontejnerima u zavisnosti od stanja i sastava. a zbog lakšeg lagerovanja i primene.

omekšavanje nečistoća. polimera. a ovaj način se naziva sortiranje selektivnim rastvaranjem. sastav i količina tečnih. a vrsta i količina zavisi od građe polimera koje se sada odvajaju u električnom polju između dve elektrode.termosetljivi i oni koji postaju krti na nižim temperaturama kao guma kriogenim postupkom (tečni azot). potom se polimerni otpad koristi ili granulira i kao takav iznosi na tržište. pomoću centrifuga različitih konstrukcija ili termički u sušnicama sa protokom toplog vazduha (ostatak vlage je oko 0. Polimeri dobijeni postupcima polimerizacije ili poliadicije kao poliamidi. Posle usitnjavanja otpad koji je jako zaprljan se čisti pranjem ili ekstrakcijom u cilju otklanjanja nečistoća. 68 . uklanjanje nečistoća od polimera. Ako je za dalju upotrebu reciklata potrebno ukloniti iz polimera ne samo nečistoće sa površine već i unutrašnosti (razni aditivi. Bez obzira na način pranja polimera. pri tome se dobijaju tečni niskomolekularni ugljovodonici za potrebe rafinerija. poliestri. Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja sirovina. Kada se polimerni otpad reciklira u cilju dobijanja materijala on se hemijski ne tretira pa se ne menja niti njegova hemijska priroda ili makromolekulska struktura. sortiranja i sušenja (koje kod otpada iz grupe IV i V povećavaju cenu) pa je recikliranje otpada iz ovih grupa i ekološki i ekonomski opravdano. t. Sušenje se izvodi do dozvoljenog sadržaja vlage. Sledeći postupak je elektrostatički u čijoj osnovi je činjenica da trenjem čestica polimera dolazi do njihovog naelektrisanja. polikarbonati. Za hemijsko recikliranje ze razvijen veliki broj univerzalnih postupaka ili specifičnih za jednu vrstu polimera. Sortiranje se izvodi primenom nekoliko metoda što zavisi od prirode i namene reciklata. i poliacetati mogu se u određenim reakcionim uslovima (voda. a potom zagrejan do 450 oC i pritisku od oko 300 bara izlaže dejstvu vodonika.) hidrogenovanja (to je postupak kod koga se polimerni otpad meša sa teškim frakcijama nafte. asovitih i čvrstih proizvoda zavisi od vrste otpada ali i uslova postupka. a omogućeno je zahvaljujući činjenici različitih gustina polimera i mogučnosti njihovog odvajanja u nekoj. proizvodi degradacije polimera od upotrebe termo ili termohemijske i boje) onda je potrebno pored pranja vodom primeniti i pogodan proces ekstrakcije nekim organskim rastvaračem što zavisi od prirode nečistoće. Piroliza se smatra univerzalnim i perspektivnim. Sortiranje ili razdvajanje je najvažnija operacija imajući u vidu nekompaktabilnost polimernih materijala izuzev nekih. a nastali gasovi koriste za proizvodnju energije) i visokotemperaturna gasifikacija (za dobijanje gasa za sintezu i primenu u visokim pećima).j. Pranje se vrši hladnom ili toplom vodom (zbog ekonomičnosti ova se reciklira) pomoću površinski aktivnih supstanci i drugih supstanci koje olakšvaju proces. voda ili drugi rastvarač. ili hidrociklonima.1%). Na ovaj način se dobija skoro potpuno čist reciklat koji se može koristiti za izradu vrlo kvalitetnih proizvoda. a odvija kroz tri faze. oko 90% polimernog otpada se prevodi u petrohemijske sirovine. Jedna od metoda je sortiranje prema gustini. uklanjanje polimera iz uređaja za pranje i sušenje.monomera ili oligomera. Hemijskim tretmanom moguća je razgradnja polimera do polaznih sirovina . sledeća faza je sušenje koje se može vršiti mehanički (obično ceđenje preko sita različite finoće. alkohol. poliuretani. Pogodnim izborom rastvarača moguće je iz smeše polimera izdvojiti jedan. tada zaostaje oko 7% vlage). ili centrifugugama za kontinualno sortiranje. najčešće vodi. ali i druge gasovite ili tečne niskomolekularne supstance. disperznoj sredini u specijalnim bazenima. T i pH) mogu hidrolizovati ili alkolizovati ili aminolizovati praktično u industrijskim uslovima do polaznih supstanci koje se korise za njihovu sintezu. Za otpad grupe I-III nije potrebno izvoditi operacije pranja. Pored ovih načina postoje i metode hemijskog recikliranja mešanog polimernog otpada postupcima pirolize (razradnja polimera do niskomolekularnih ulja i gasovitih produkata zagrevanjem u inertnoj atmosferi na 400-900 oC. a postupkom može biti nisko ili visokotemperaturna.

asfaltne podloge mogu se reciklirati i ponovo koristiti za izradu novih putnih podloga. a dobijeni usitnjeni delovi veličine 1 do 6 mm se dalje usitnjavaju u drugoj fazi u specijalnim mlinovima na hladno ili toplo do veličine čestica 50 do 1500 mikrometra. Kod ovog postupka se asfaltni pokrivač prvo zagreva a potom skida rezanjem. na povišenoj temperaturi 160 o C. izradu strunjača i sl. Po jednom se guma izlaže dejstvu povišene temperature i smicanju i u prisustvu supstanci za raskidanje veza pri čemu dolazi do razumrežavanja i dobijanja kaučuka koji se prerađuje na uobičajen način. potom dodavanje cementa. a postupak obuhvata. 20-50 bara. Ovim postupkom se prvo uklanja stara gornja površina asfalta specijalnim mašinama bez prethodnog zagrevanja. 69 . potom se koriguje granulometrijski sastav uz dodavanje novih količina cementa. Usitnjavanje gume se vrši na sobnoj temperaturi u uređajima za sečenje gume. elastičnost i ravnost. recimo za ekspandirane poliuretane. Asfalt i bitumeni zauzimaju glavno mesto u asfaltiranju puteva. Ovakvi proizvodi se koriste kao izolacioni materijal. razvijeni su postupci recikliranja ovog otpada u cilju dobijanja materijala i sirovina. bitumena i kreča. Reciklaža asfalta. Recikliranje automobilskih guma. koji je rešavan spaljivanjem. Izgrebani materijal se meša sa svežim vezivnim sredstvom (to su primarne komponente nosionog sloja) i potrebni sastav finih delova u recikliranju materijala. su razvijeni posebni postupci prerade koji se uglavnom sastoje od presovanja a potom sitnjenja do čestica od oko 5 mma potom uz dodatak veziva presuju. Pod asfaltom se podrazumevaju prirodni bitumeni fosilnih ostatka koji se dobijaju destilacijom sirove nafte. Po drugom se guma melje a nastalo gumeno brašno koristi kao dodatak pri preradi svežeg kaučuka ili meša sa nekim vezivnim sredstvom i prerađuje u željene predmete. Za recikliranje guma su razvijena dva postupka. Ovim postupkom se postiže ušteda oko 50% u odnosu na stavljanje novog asfaltnog sloja. Do skora su korišćene automobilske gume.zv. Na ispravljenu površinu se potom stavlja prerađena mešavina. za izradu podloga. Danas se primenjuju dva postupka reciklaže: hladni i topli . Za njih. gume drugih transportnih sredstava idrugi proizvodi na bazi gume predstavljali ozbiljan ekološki problem zbog količina i svoje pripadnosti termoaktivnim polimerima. Na dotrajali asfaltni put nasipa se drobljeni materijal za dostizanje potrebnog sastava nosionog sloja i za ravnanje neravnina. Ako je za kolovoz predviđena veža nosivost ili rekonstrukcija (sanacija) primenjuje se hladni postupak. brzo mešanje i potom posipanje i ravnanje novog sloja. Stare. Međutim. hladno rezanje puta. Preko ove površine se stavlja betonski zastor ili ili se vrši druga površinska obrada Ovaj postupak se obavlja posebnim uređajima.Termoreaktivni polimeri se ne mogu reciklirati napred navedenim postupcima jer se ne mogu topiti niti rastvarati. prvo. korišćene. (kriogeni postupak) koji hladi gumu ( u t. kriogenom tunelu) ispod temperature ostakljivanja kada ona prelazi u krto stanje i kao takva melje u mlinovima čekićarima do 50 mikrometra (gumeno brašno) koje se potom koristi kao punioc u smeši sa svežim kaučukom ili u kombinaciji sa drugim vezivom. Topli postupak se primenjuje za kolovoze kod kojih je potrebna veća nosivost. Pri mlevenju na hladno se koristi tečni azot. kreča i bitumena pa tako dobivena smeša posipa kao nova kolovozna konstrukcija.

Though analogus. metal. Poljoprivredni fakultet Banja Luka. Bojanić. Reuse. Glasnik RS . "Recyclable materials" or "recyclables". D. and sorted . reducing energy usage. D. paper. Recikliranje polimernog otpada. 14 (2007) 49. Zagađenje zemljišta u Opštini Leskovac Ecologica. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. P. Magdalinović. Novi metod obnove dotrajalih putnih obloga. For over two decades. Ž. Glasnik RS . Jovanović.ABSTRACT In this part are present some of recycling technologies. LITERATURA 1. has enjoyed demonstrable success in minimizing industry’s negative impact on our environmental quality of life. They include glass. cleaned and reprocessed into new products bound for manufacturing. Banja Luka 2002. br. Recycle" waste hierarchy. Recycling is a key concept of modern waste management and is the third component of the "Reduce. These materials are either brought to a collection centre or picked-up from the curbside. though colloquial usage of "recycling" can also include "reuse". Žižić. 26/96. S. Glasnik RS . may originate from home. Urošević. reducing air (from incineration) and water (from landfilling) pollution by reducing the need for "conventional" waste disposal. 70 . 6. Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. Ecologica. br. 2. A. textiles and plastics. Miletić. V. and lowering greenhouse gas emissions as compared to virgin production. with the aims of preventing the waste of potentially useful materials. Petković.Recycling is the reprocessing of old materials into new products. reducing the consumption of fresh raw materials. business or industry. 54/92.S. br. 3. S. 12/95. 14 (2007) 49. the composting of biodegradable waste—such as food or garden waste—is not typically considered recycling. Advanced Recycling Technology Inc. Topić. Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. 5. 4. Petković. Sl.

1 VODA 4. Ona se ostvaruje uglavnom kao rezultat difuzije. Polazeći od pogrešnih postulata da smo bogati vodom. Međutim. ali su teško dostupni i vode gravitiraju ka susednim državama. Supstancija koja dospe u atmosferu može da se prenosi atmosferskim strujanjima i u ovom slučaju su brzina i smer njenog kretanja opredeljeni odgovarajućim meteorološkim faktorima. Prisustvo huminskih i drugih organskih materija. deterdženti. u pojedinim periodima (leti) svojim kapacitetima ne mogu da obezbede čak ni minimum potreba grada ili regije. nametnule su se kao izvorište na nivou regionalnih vodovodnih sistema. One pre svega mogu da migriraju u oblastima zasebnih sfera. otrežnjenje stručne javnosti nastupilo je tek kada se shvatilo da je Vojvodina dobrim delom. pre svega primarna sredina u kojoj je život nastao i u kojoj se još uvek održava. Podzemne kao i površinske vode se karakterišu ograničenim i nesigurnim količinama. Površinske akumulacije mogu biti višenamenske i jednonamenske. dugo smo se uljuljkivali u lažnim iluzijama da dovoljne količine slatke vode za Srbiju nisu i neće biti problem. premešta od mesta njenog stupanja u određenu sferu. ZEMLJIŠTA I VAZDUHA 4. Vodi se pridaje toliki značaj da ona ima karakteristike strateške sirovine. Ona je.1 WATER Voda je bitna karika razvoja države. raspored gradskog i seoskog stanovništva. 71 . Brojni su primeri naših naselja koja nisu mogla da obezbede potrebne količine vode iz vodotoka ili podzemlja. Kod nas (u našoj zemlji) postoje velike potrebe za vodom. da je Šumadija praktično cela bezvodna.4. Kroz istoriju. mnogostruk je i dalekosežan. SOIL AND AIR QUALITY CONTROL 4. ali nažalost i danas. postalo je takoreći svakodnevni i čest problem. Uzajamna zavisnost hidrosfere. Neophodnost izgradnje akumulacija nalazi se u mogućnosti obezbeđivanja dovoljnih količina vode u oblastima gde izvorišta sa kvalitetnom i u dovoljnoj količini podzemnih voda ne postoje. prvi vodonosni sloj potpuno osiromašila. postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama. Pri tome je uticaj osobina materije koja se prenosi minimalan. poznati su međudržavni sukobi i trvenja oko izvorišta. odumirale kada su iz raznih razloga ostajali bez dovoljnih količina pitke vode. pesticidi i dr. Obodni delovi države su bogati vodotocima. a u poslednje vreme i nitrata. potrebe industrije i poljoprivrede. tečnu fazu koloidnog stanja protoplazme u kojoj se odigravaju osnovni procesi metabolizma. Ali ona isto tako čini i unutrašnju sredinu organizama. Uprkos tvrdnjama pojedinih stručnjaka da voda kod nas sve više postaje akutan problem. Kvalitet raspoloživih voda. fenoli. Ovakva situacija naterala nas je na traženje drugih (alternativnih) izvorišta za vodosnabdevanje. atmosfere i litosfere Postoji određena verovatnoća da se čestioca koja dospeva u životnu sredinu. teški metali. MEASURING TECHNIQUES IN WATER. gvožđa i mangana. u dobrom delu godine siromašan vodom. postaje sve rizičniji. Veštačke površinske akumulacije vode u zadnjih desetak godina u cilju što bržeg obezbeđivanja dovoljnih količina vode za potrebe rešavanja vodosnabdevanja naraslog broja i standarda stanovništva. takođe. MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE. mineralna ulja. dok je kosovska kotlina oslonjena na Ibarski vodotok. s obzirom na klimatske uslove. Ekološki značaj vode kao osnovnog uslova opstanka živih bića. Migracija supstacije u granicama jedne sfere opredeljena je samo karakteristikama procesa prenosa u datoj sredini. Poznato je da su gradovi i čitave regije. Čestice zemljišta i same mogu da se premeštaju u vodi ili atmosferi i tom prilikom prenose sa sobom adsorbovane supstancije. Na primer supstanca koja dospe do vode može se s njom premeštati nezavisno od toga da li je rastvorena ili adsorbovana na površini suspendovanih čestica. Migracija materije u zemljištu se unekoliko razlikuje od prenosa u vodi i atmosferi. industrijsko zagađenje.

Naime posledice nagomilavanja gasova staklene bašte mogu da se definišu kao klimatske promene na koje se nadovezuju problemi u poljoprivredi i određenim prirodnim ekosistemima. Sušna područja mogla bi postati još sušnija. dok se zemljišna vlaga obnavlja godišnje. vezan za pojavu određenih gasova u atmosferi. Prosečne temperature od pre dva veka. koje zavisi od rastvorljivosti supstancije u vodi i faktora koji opredeljuju adsorpciju na čvrstoj fazi. da se čovek od pamtiveka interesovao za vodu pa se zbog toga uglavnom nastanjivao pored morske obale. Premeštanje susptancije kroz granicu voda-zemljište u suštini predstavlja proces koji se sastoji od adsorpcije i desorpcije. gde se nalazi većina zemalja u razvoju. Promene koje se na primer dešavaju u atmosferi i u većoj ili manjoj meri prenose se i na ostale elemente životne sredine. hidrosferu. a leta duža. biohemijskih i mikrobioloških transformacija praćenih energetskim promenama povezuju u jedinstvenu celinu atmosferu. Srednja temperatura na zemlji verovatno već decenijama raste. Tako je jedan od najznačajnijih globalnih problema današnjice. čime bi došlo do propadanja plodnog zemljišta. Pojavom čoveka kruženje se dodatno usložnjavalo. ne može razmatrati izolovano. Zahvaljujući kruženju. Može se naime zapaziti. litosferu i živi svet koji ih nastanjuje. na višim geografskim širinama. obala reka i jezera. koje omogućavaju zaključivanje o porastu temperature. 2) limnologiju (izučava jezera). Kruženje vode u prirodi Voda mora i okena. ali je zbog umerenosti bila maskirana daleko većim godišnjim kolebanjima temperature u određenim klimatskim oblastima. vrelija i suvlja. Prilikom premeštanja kroz granicu voda-vazduh od posebnog značaja su napon pare supstancije i njena rastvorljivost u vodi. 72 . vlažnije i toplije. Činjenica je da će usled efekta staklene bašte promena globalne temeperaure na Zemlji biti ostvarena 10 do 100 puta brže. U velikim jezerima proces obnavljanja traje i do 200 godina. 5) hidrometeorologiju (nauka o atmosferskim vodama) i glaciologiju (nauka o lednicima).Uloga hemijskih osobina supstancija postaje značajnija u procesu njihovog premeštanja između sfera. Nauka koja izučava vodeni omotač Zemlje (hidrosferu) i kruženje vode u prirodi (hidrološki cillus) naziva se hidrologija. Navedeni ciklusi koji se odvijaju preko niza fizičko-hemijskih. i time do širenja pustinja. Prema predviđanjima stručnjaka. predviđaju se još ekstremnije promene klime. Procenjeno je da se pare atmosfere obnavljaju u proseku svakih 10 dana. kao i promene u hidrosferi. na kojima se nalazi većina razvijenih zemalja zagrevanjem Zemlje moglo bi da znači da će zime biti sve kraće. kopna i atmosfere se pod uticajem toplotne energije Sunca i zemljine teže nalazi u stalnom kruženju. kojeg i ovako nema dovoljno. Upravo se u ovome voda bitno razlikuje od drugih minerala. močvarama i lednicima. 4 hidrogeologiju (proučava podzemne vode). U pogledu predmeta proučavanja hidrologija izučava: 1(okeanografiju (izučava okeane i mora). opšta količina vode na Zemlji se ne smanjuje pa se voda čini praktično neiscrpnom. dobijene su pažljivim prelistavanjem sačuvanih brodskih dnevnika. Sistem zemljište-vazduh je verovatno najsloženiji jer treba uzeti u obzir adsorpciju supstanija na površini zemljišta. Pojavom života na Zemlji kruženje vode postalo je složenije s obziroma da se običnoj pojavi fizičkog isparavanja priključio proces biološkog isparavanja koji je vezan za životne aktivnosti biljaka i životinja. jezerima. rečne vode u rečnim koritima u proseku svakih 11 dana. napon pare i prisustvo vode koja utiče na njihovo premeštanje na granici razdela faze. Najsporije se voda obnavlja u podzemnim vodama. zagrevanje Zemlje ili efekat staklene bašte. U tropskim i suptropskim oblastima. 3 potamologiju (nauka o rekama i rečicama).

pa čak ni zemlju ne mogu da pokvase. Na primer Sinajska. u okolini Milana (Italija) za dvadeset godina nivo opao za 25 m. Značajno mesto u životu čoveka pripada rečnim i jezerskim vodama.zbog čega podzemne vode mogu da izbijaju na površinu zemlje (gejzeri). unose toplotu u hladnije oblasti i regulišu temperaturu na planeti. u nekim rejonima ekatorijalne zone padavine su nedovoljne. padavine se na Zemljinoj površini neravnomerno raspoređuju. a padavine u tim oblastima ne prelaze 200 mm godišnje.Površinske vode U procesu obnavljanja slatkih voda osnovna uloga pripada atmosferskim padavinama. na vode nad vodonepropustljivim slojevima i arterske vode. u kojima se nalazi 95% jezerske vode. Reke i jezera se osim direktnim atmosferskim padavinama. u zoni aeracije. 800 miliona tona molibdena. ali se voda žiz iste bušotine odlikuje relativno konstantnim sastavom. Njihov sastav se naglo menja i najpodložnije su zagađenju. čak i pod pustinjama. Pri filtraciji kroz sloj zemlje snižavaju se sadržaji koji daju boju i smanjuje se sadržaj mikroorganizama. Istovremeno. Budući da se obrazuju u različitim uslovima. veći deo Zemlje bi bio bez osnovnih uslova za život. U okeanskoj vodi nađeno je više od 70 različitih hemijskih elemenata. Arterske vode su vode koje se nalaze pod pritiskom između dva vodonepropustljiva sloja. što je neophodni preduslov za opstanak života na našoj planeti.5 miliona km2. po sastavu mogu biti veoma različite. Kada voda ne bi posedovala akumulaciju toplote. 73 . dobio bi se sloj debljine 153 metra. Podzemna mora nalaze se na svim kontinentima. recimo. Mora i okeani Mora i okeani imaju odlučujuću ulogu u očuvanju životne sredine ispoljavanjem uticaja na klimu i obezbeđivanjem balansa svetskog hidrološkog sistema. Prema procenama. Ona bogata fitoplanktonima glavni su snabdevači atmosfere kiseonikom. Rezervoare podzemne vode u nedrima Zemlje su ogromne. Postoje rejoni sa veoma visokim nivoom padavina. Kada bi se sva količina soli koja se nalazi u morskoj vodi raspodelila po površini kopna. U najvećoj beživotnoj pustinji Sahari podzemne vode su nađene na dubini od 150 do 200 m. One predstavljaju ogromne rezervoare slatke vode i jedinstvene prirodne filtre za prečišćavanje zagađenih voda. U gornje vode spadaju one vode koje se nalaze u sloju najbližem površini. Ove vode se koriste za vodosnabdevanje ruralnih sredina (bunari). U sanitarnom smislu ove vode su najpovoljniji izvori vode za piće jer ne zahtevaju prečišćavanje. Peruanska i Libijska pustinja itd. Najveća količina slatke vode je u Bajkalskom jezeru (2300 km3) i Velikim američkim jezerima (2400 km3). Od ukupne svetske produkcije 80 % broma i više od dve trećine mangana dobija se iz morske sredine. Pustinje zauzimaju četvrtinu Zemljine površine. Podzemne vode se dele na gornje ili plitke vode (one ispod same površine). Danas je u svetu poznato 145 većih jezera. Kao što je poznato među vodootpornim glinama voda se nalazi pod pritiskom. Podzemne vode Podzemne vode (izdani) koje su jedan od učesnika kruženja vode u prirodi imaju posebno značajnu ulogu kao izvori vodosnabdevanja naselja. Upravo se stoga i nazivaju plućima Zemlje jer proizvode više od polovine kiseonika i doprinose stabilnosti balansa kiseonik-ugljendioksid u atmosferi. U vodama mora i okeana rastvoreno je 6. Poznato je da na površinu naše planete u proseku godišnje dospevaju u sloju debljine jednog metra.5 milijardi tona natrijuma. Najveća količina pripada tropskim zonama ekvatora. Međutim. 80 milijardi tona nikla. Vode se pri dubljem poniranju skupljaju nad vodonepropustljivim slojevima. dok sadržaj rastvorenih soli raste. 200 milijardi tona litijuma i oko 10 milijardi tona zlata. napajaju i podzemnim vodama kao i topljenjem snega i lednika. Povećana oksploatacija podzemnih voda spušta njihov nivo na sve veće dubine pa je. 4 milijardi tona urana. močvare na našoj planeti zauzimaju površinu veću od 3. Okeani hlade tropske predele. Atmosferske vode dospele na površinu Zemlje postepeno su pronicale kroz sloj zemlje i minerala i stizale do vodootpornog sloja gline.

Defava se da se donese veoma dobar zakon i da se u početku njegove primene preuzimaju sve mere koje su njime predviđene. Pri tome se odvijaju sledeći procesi: a) rastvaranje jedinjenja. u pogon uvedeno 26 postrojenja za preradu morske vode srednjeg kapaciteta od oko 9300 m 3 vode dnevno. I najbolji zakoni i drugi pravni akti i norme ako se ne primenjuju ostaju mrtvo slovo na papiru. imajući u vidu neverovatan progres primenjenih nauka. a naročito za zaštitu kvaliteta i zdravstvene. a kasnije je i Švedska 1734. mineralna i organska jedinjenja u obliku koloida. plansko korišćenje i zaštitu voda od zagađenja. Poznato je da intervencija zakonima s ciljem sprečavanja zagađivanja voda nije nova. U vodi su rastvoreni gasovi koji ulaze u sastav atmosfere. Sastav prirodnih voda nastaje kao rezultat interakcije vode sa sredinom – mineralima. g pre naše ere doneo prvi poznati zakon o vodama. donela zakon o zaštiti voda). izuzev dezinfekcije radijacijama). Postoji i opasnost starenja zakona. v) biohemijske inetrakcije i g) koloidno-hemijske interakcije. fizičko-hemijskih. b) hemijska interakcija materija sa vodom i vodenim rastvorima. školjki. godine. suspenzija i emulzija. Vode u Srbiji su dobro od opšteg interesa i predstavljaju prirodno bogatstvo koje se nalazi u društvenoj svojini. koja se iz higijenski kaptiranog izvora. Delovanje svakog navedenog procesa opredeljuje se takvim uslovima interakcija materije sa vodom kao što su temperatura. zemljištem i atmosferom. nužno moraju da se oslanjaju na sredstva pravne prirode. Prvalinikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće razlikuju se tri vrste voda i to: a) flaširana prirodna voda (voda izvanrednih prirodnih. mikrobioloških i radioloških osobina. ali se akcija vremenom polako usporava. i zakon pada u zaborav. Prvi zakon za koji se može reći da je imao u vidu savremene mere za zaštitu voda jeste engleski zakon o vodama iz 1876. Naša zajednica pokazuje posebno interesovanje za očuvanje. dok je samo 1975. U srednjem veku su takođe preduzimane zakonodavne mere za zaštitu voda (Engleska. pozakonskih propisa i higijenskih normi. pritisak i geološke specifičnosti. neposredno na izvoru puni u sterilnu ambalažu bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije. o zaštiti Temze. maksimalnog kapaciteta oko 3000 m3 dnevno. obezbeđenog sanitarnozaštitnim zonama. Osnovni fizičko-hemijski sastav i karakter prirodnih voda Prirodne vode su složeni sistemi koji sadrže materije u obliku jona i molekula. Na formiranju sastava površinskih podzemnih i atmosferskih voda znatno utiče i raznovrsna ljudska delatnost. Još je Hamuradi (Vavilon) 4100. Od ukupno oko 160 hiljada vrsta biljaka i životinja koje žive u morima i okeanima čovek upotrebljava svega oko 1500. Kapaciteti savremenih postrojenja za desalinizaciju prevazilaze 100 hiljada m3 vode na dan. odnosno higijenske ispravnosti vode za piće. rakova i riba. Higijenska ispravnost vode za piće Preventivne i druge zaštitne mere koje se preduzimaju protiv zagađivanja voda uzročnicima bolesti i raznim hemijskim jedinjenjima. uz napomenu da se u poslednje vreme ovaj broj povećava. b) prečišćena i dezinfikovana voda i c) neprečišćena voda 74 . Po pravilu bi zakone koji regulišu tehničke probleme (što važi i za higijenske norme) trebalo revidirati svakih pet godina. a takođe i materije koje nastaju kao rezultat životnih aktivnosti vodenih organizama i procesa hemijske interakcije u samoj vodenoj sredini. bilo je podignuto svega nekoliko postrojenja za desalinizaciju.Mora i okeani su neiscrpni rezervoari slatke vode. U vodama mora i okeana žive hiljade jestivih algi. 1388. Do 1960.

U dosadašnjoj praksi najčešće je naručiocu ili analitičaru bilo ostavljeno da određuje koji će se pokazatelji analizirati u vodi za piće. arsena. odnosno broj stanovnika koji koriste objekat. tri i tetrahloretilena. Periodično treba kontrolisati i sledeće fizičko-hemijske parametre: koncentraciju olova i sulfata i koncentracije deterdženta i fenola ako se kontrolišu površinske vode. mirisa. Takođe obuhvata kontrolu suvog ostatka koji predstavlja glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. a po sadržaju otkrivaju osnovne bakteriološke i hemijske indikatore fekalnog zagađenja vode. Ovi pregledi vode za piće su najučestaliji. uprosti. Fizički. Uzorkovanje vode je vezano za kapacitet i značaj objekta za snabdevanje vodom za piće. mutnoće. Pregledi obuhvataju mikrobiološke. što omogućuje sigurniju ocenu higijenske ispravnosti vode za piće. konc. s obzirom na nesanitarnu sredinu. Ne želi se nepotrebno povećanje broja pregleda i proširenje liste indikatora tamo gde je društvena opasnost manja. Proširenje se odnosi i na kontrolu koncentracije nitrata kao dodatnog pokazatelja fekalnog zagađenja. Ako se kontroliše površinska voda proširenje može da se odnosi na kontrolu bakteriofaga i crevnih protozoa i helminita i njihovih razvojnih oblika. koja je najbrža metoda koja omogućuje da se vrlo brzo otkriju promene do kojih je došlo u hemijskom sastavu vode i daje znak da se detaljnije traže uzroci promena. i to: Osnovni pregledi obuhvataju kontrolu sledećih parametara: mikrobioloških parametra i to: ukupnih koliformnih bakterija. mangana. 75 . žive. kontrolu sledećih fizički. Vanredno stanje je stanje posle elementarne i druge nesreće ili posle akcidentnog zagađivanja izvorišta ili vodovoda koje proglasi nadležna društveno-politička zajednica. ubrza i pojeftini postupak analize. fizičke. u vanrednim prilikama. gvožđa. pH. a s druge strane. a s obzirom na njihovo prisustvo u životnoj sredini. koje su problem dotičnog vodovoda (mineralnih ulja. S jedne strane. najčešći razlozi higijenske nespravnosti vode za piće. Ideja zakonodavca je dvojaka: s jedne strane. pregledom vode iz novih zahvata (G) i pregledom na osnovu higijenskoepidemioloških indikacija (D). Periodični pregledi predviđaju da se periodično ispituje veći broj pokazatelja da bi se utvrdilo da nije došo do prodora bakterijskih i hemijskih agenasa koji se u osnovnim i proširenim pregledima nisu ispitivali. Prošireni laboratorijski pregledi obuhvataju one mikrobiološke i fizičko-hemijske preglede koji proširuju listu indikatora fekalnog zagađenja vode. To su kod mikrobioloških parametra streptokoke fekalnog porekla. Broj periodičnih pregleda u toku godine u korelaciji je sa veličinom vodovoda. Kod fizičko-hemijskih parametra proširenje se odnosi na ispitivanje elektrolitičke provodljivosti. itd. fizičko-hemijske i hemijske pokazatelje. proteus-vrste i sulfitoredukujuće klostridije. kao i kontrola gvožđa i mangana koji često pričinjavaju nevolje u snabdevanju vode za piće. boje. a s druge strane često se preterivalo u zahtevima da se traže i oni pokazatelji koji se nisu ni mogli očekivati. Kod svih vrsta pregleda je data pomenuta mogućnost da se ispituju i ona zagađenja koja su higijenski problem na datom području. kako bi se povećao njihov broj. fizičko-hemijski i hemijski pregledi mogu se proširiti i na kontrolu specifičnih materija koje se očekuju. Proširenje mikrobioloških parametara može da obuhvati kontrolu sledećih parametra: pseudomonas aeruginosa. što pretpostavlja sigurniju procenu higijenske ispravnosti vode za piće. a upravo su ta zagađenja. nitrita i konc. proširenim (B) i periodičnim pregledom (V). Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se: osnovnim (A). enterovirusi (ako je izvorište površinska voda). a lista indikatora duža i obrnuto. često ih je bilo nedovoljno da bi se ocenila higijenska ispravnost. želi se da se smanjenjem broja pokazatelja skrati. ukusa. utroška KMnO4. Što je objekat za snabdevanje vodom veći i značajniji. rezidualnog hlora. koncentracije amonijaka. to omogućuje da se bakteriološka i fizičkohemijska analiza rade skoro paralelno. utoliko su pregledi češći.Za svaku od ovih voda date su posebne bakteriološke i hemijske norme u redovnim prilikama i norme za vode za piće. koliformnih bakterija fekalnog porekla i ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija.). fluorida (u vodovodima u kojima se fluoriše voda). fizičko-hemijski i hemijskih parametra i to: temperature.

koncentracija amonijaka. fizičko-hemijski i hemijski parametri koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: temperatura. arsena. polihlorovani trifenili (PCT). Zahteva se ispitivanje preko 40 parametra najmanje godinu dana. sulfitoredukujuće klostridije. aluminijuma. Broj mogućih mikrobioloških parametra koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: ukupne koliformne bakterije. mangana. konc. HPK (utrošak KMnO4 ili utošak K2Cr2O7). boja. miris. 76 . proteus-vrste. rastvorenog kiseonika. deterdženta. fenola. olova. pseudomonas aeruginosa. Naknadno ugrađivanje uređaja za popravku i prečišćavanje vode je uvek komplikovanije i skuplje. streptokoke fekalnog porekla. Takođe treba kontrolisati i neke posebne specifične materije koje se očekuju. pesticida. pri ispitivanju potencijalnih izvorišta za snabdevanje vodom traži se da se još u fazi istražnih radova pažljivo ispita budući izvor. fosfata. BPK5. ostatak isparavanja. polihlorovani bifenili (PCB). žive. U Tabeli 6 data je šema broja pregleda u toku jedne godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika: Tabela 6. fluorida. nitrita. sulfitoredukujuće klostridije. koliformne balterije fekalnog porekla. hroma(III) i hroma(VI). hlorida. kalcijuma. joda. rezidualnog hlora. feruginoze (ako ima gvožđe i mangana iznad MDK). hlorida. ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija.Kod novih zahvata. Broj pregleda higijenske ispravnosti vode za piće iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva zavisi od broja stanovnika koji se snabdevaju tom vodom (ekvivalentni stanovnici). Zakonodavac zahteva minimum ispod kojeg se ne može ići. nitrita i ostalih pokazatelja prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. ukupne alfa i beta-radioktivnosti. trihalometani (THM). miris. Blagovremeno i rano otkrivanje neispravnosti vode u potencijalnom nalazištu omogućuje planiranje odgovarajućih uređaja za kondicioniranje vode i traženje novih izvorišta. boja. enteroviruse. proteus-vrste. utrošak KMnO4. ostatak isparavanja. ukupni broj aerobnih mezofilnih bakterija. streptokoke fekalnog porekla. pseudomonas aeruginosa i patogeni mikroorganizmi prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. Logično je da higijensko-epidemiološka situacija diktira sadržaj ispitivanja vode za piće. sulfata. ukupnog sadržaja organskog ugljenika (TOC). bakra. cinka. koliformne balterije fekalnog porekla. pH. ukus. amonijaka. mutnoća. pH. crevne protozoe i helminiti i njihovi razvojni oblici (ako je izvorište površinska voda) i bakteriofag. tj. cijanida. električna provodljivost. policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). električna provodljivost. kadmijuma. gvožđa. Fizički. SiO2. kalijuma. fizičko-hemijski i hemijski parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: temperatura. Broj pregleda u toku godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. magnezijuma. nitrata. mutnoća. Fizički. CO2. Broj pregleda Opis Broj ekvivalentnih stanovnika (ES) Do 5 000 5 001-10 000 10 001-50 000 50 001-100 000 100 001-200 000 200 001-400 000 Više od 400 001 Ukupno 1 3 8 12 20 30 mesečno Osnovni pregledi 2 6 9 16 22 Od toga Prošireni pregledi 1 1 2 3 4 8 godišnje Periodični pregledi 4 2 2 2 4 6 12 Ukupno 4 14 38 98 148 246 372 Mikrobiološki parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: ukupne koliformne bakterije.

Broj stanovnika Do 1000 1001-5000 5001-10000 Iznad 10000 Osnovni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Prošireni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Periodični pregledi Arterški bunari Ostali objekti Ukupno Arterški bunari Ostali objekti 2 3 6 8 2 4 12 12 2 2 2 4 2 2 4 6 2 2 2 2 2 2 2 2 6 7 10 14 6 8 16 18 U objektima za javno snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vrše se u toku školske godine dva osnovna i dva proširena pregleda vode za piće. odnosno iz rezervoara sirove vode). da se obezbedi snabdevanje odojčadi i male dece vodom odgovarajućeg kvaliteta. odmor dece i u omladinskim naseljima vrše se dva osnovna. što se ovakve vode mogu i izvoziti i tada moraju odgovarati normama koje za takve vode postoje u Evropi i u svetu. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci se uzimaju: a) iz svakog izvorišta (ako su izvorišta direktno povezana na vodovodnu mrežu.Broj uzoraka se određuje na sledeći način. ne sme da sadrži nitrate u koncentracijama koje se dozvoljavaju za odraslu decu. dva proširena i dva periodična pregleda za vreme korišćenja objekta. Broj uzoraka flaširane vode određuje se prema broju pakovanja koja se zateknu u prodaji ili skladištu. br. i drugo. Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika vodom. Broj uzoraka koje treba uzeti za analizu iz vodovoda u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. Kontrola higijenske ispravnosti prirodne vode za piće koja se flašira vrši se na samom izvorištu. List SFRJ». na primer. jer voda za takvu decu. Pravilnik i norme koje on sadrži obavezno se primenjuju samo na vodu iz objekata za javno snabdevanje vodom za piće. To je učinjeno iz dva razloga: prvo. Broj ekvivalentnih stanovnika Broj uzoraka Do 10 000 3 10 00150 000 7 50 001100 000 9 100 001200 000 12 200 001400 000 15 400 001600 000 18 Za vodovode veće od 600 000 ekvivalentnih stanovnika uzimaće se iz svakih sledećih 200 000 ekvivalentnih stanovnika još po jedan uzorak. U javnim turističko-ugostiteljskim objektima i u objektima za proizvdnju i promet životnih namirnica. ali se odredbe o bakteriološkoj ispravnosti primenjuju i na njih. b) iz vodovodne mreže broj uzoraka se određuje zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika kao što je prikazano u Tabeli 7: Tabela 7. 55/78 i 77 . shodno Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. a broj uzoraka zavisi od kapaciteta proizvodnje. Pravilnik ne obuhvata mineralne vode za piće. Obično se uzima po dva pakovanja na 500 ambaližiranih jedinica. a snabdevaju se vodom iz sopstvenih objekata pregled vode vrši se jedanput mesečno a periodični pregled jedanput godišnje. Pravilnik reguliše i higijensku ispravnost prirodnih flaširanih voda. a u objektima za rekreativnu nastavu. Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika prikazan je u Tabeli 8: Tabela 8.

takođe to je i objekat koji se bavi proizvodnjom. tj. Najstrožije su norme za vodovode koji. To je razumljivo. ali nije odgovoran ako oni ne ispoštuju ta uputstva. Uzorci vode koji su na terenu obrađeni metodom menbran-filtra i već zasejani na podloge transportuju se bez rashladnih uređaja.15 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata radi redukcije hlora. Norme za pojedinačne radionukleotide u vodi za piće regulisane su posebno u «Pravilniku o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i o vršenju dekontaminacije. crevne helminte i njihove razvojne oblike. Ocenu higijenske ispravnosti vode za piće i procenu opasnosti od zagađenja vode za piće po ljudsko zdravlje mogu vršiti samo ovlašćene zdravstvene organizacije. Uzorci vode za virusološku analizu uzimaju se u plastičnim sudovuima od 10 L koji su prethodno sterilisani. Mikrobiološka kontrola vode za piće U pogledu mikrobioloških osobina razlikuju se tri vrste vode za koje se daju posebne norme. prometom. Proizvođač ove vode je dužan da upozori prodavca da se i ovakava voda mora čuvati pod određenim uslovima. Uzorci vode za mikrobiološku kontrolu se uzimaju u čiste staklene boce. U akcidentnim situacijama često nastaje dilema: da li zatvoriti vodovod i dozvoliti antisanitarno stanje. bakteriofage. epidemiologa i drugih lekara koji se nalaze u takvim institucijama. 80/778/EEC). a i poznatog sastava) određuju prema najtoksičnijoj komponenti u smeši. crevne protozoe. vibrione. ili za kratko vreme tolerisati veće koncentracije pojedinih supstanci od propisanih.58/85). toksikologa. Javnim objektom za snabdevanje vodom za piće smatra se objekat iz kojeg se snabdeva vodom najmanje pet domaćinstva. prethodno sterilisane u suvom sterilizatoru na temperaturi od 160-180 ºC u trajanju od jednog sata ili u autoklavu na 121 ºC u trajanju od 15 minuta. prethodno zatvorene staklenim plastičnim ili gumenim zapušačima preko kojih su stavljene kapice od aluminijumske folije. ali samo kada se prate na samom izvorištu. koja se posle obrađuje mikrobiološkim metodama. do sedam dana po nastajanju akcidenta. u skladu sa higijensko-epidemiološkim značajem i namenom vode. Novi pravilnik predviđa da nosilac zakonskih ovlašćenja može ublažiti propisane norme. već i lekara – higijeničara. Može da se koristi metoda menbranske filtracije koji omogućava sakupljanje mikrorganizama na menbrani. pošto je takva ocena sinteza mišljenja ne samo analitičara (laboratorijskih stručnjaka). moraju da prečišćavaju prirodnu vodu i da je dezinfikuju. ovim pravilnikom se ne reguliše higijenska ispravnost vode za piće iz individualnih objekata. Sa ovim vodama izjednačene su prirodne vode koje se ambalažiraju. jer navedeni mikroorganizmi predstavljaju direktnu opasnost za zdravlje stanovništva. Nijedna vrsta vode ne sme da sadrži patogene i uslovno patogene bakterije. Za sve ove vode daje se devet različitih indikatora. Uzorci vode za planktone uzimaju se 78 . Treba imati na umu da se norme za smešu pojedinih supstanci (nepoznatog. S obzirom da nema zakonske osnove. c) Prirodna voda otvorenih izvorišta. U boce za uzimanje hlorisane vode pre sterilizacije stavi se 0. b) Prirodna voda zatvorenih izvorišta. kao i sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vode za piće. miris i ukus vode. Ako pesticidi poseduju kancerogena svojstva označeni su sa «C» (Cancerogen) i njihove norme su mnogo strožije i odražavaju stav Zdravstvene organizacije u ovom pogledu. a to su: a) Prečišćena i dezinfikovana voda i flaširana voda na izvoru. prodajom i distribucijom životnih namirnica. alge i druge organizme koji mogu da izmene izgled. što je inače praksa i u svetu. Takođe u ovom pravilniku se pojavljuju i normativi za pesticide. Higijenske norme koje sadrži pravilnik usaglašene su sa direktivama Saveta Evropske ekonomske zajednice o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju (br. odnosno 20 osoba. ali samo za kratko vreme. ali se norma tih parametara značajno razlikuju među sobom. Uzorci vode se transportuju u rashladnim uređajima i donose u laboratoriju najkasnije šest časova posle uzimanja. kao i srednje godišnje vrednosti pojedinih radionukleotida koji se unose vodom za piće. Uzorci koji će se zasejati u roku od jednog sata posle uztimanja ne moraju se tranportovati u hladnjaku.

planktonskom mrežom i bocom za dubinsko uzimanje uzoraka. ispitivanje prisutnosti patogena je bespredmetno.2 10 do 2.8 .16281. mg/L Suspendovane čvrste supstancije na 378.5 do 5 do 10 do 25 do 0.168-12 ºC 285.u ostalim vodama Ukupni ostatak posle ispravanja na 378. Ako voda sadrži zahtevanu koncepciju rezidualnog hlora. nego i radi praćenja kretanja patogenih mikroorganizama u vodama kao jednom od glavnih medija njihovog kruženja svetom.8 .16-285.8.5 6.u vodovodskoj vodi . Ako se pri osnovnim i proširenom pregledu vode za piće utvrdi odstupanje u pogledu mikrobioloških osobina istraživaće se i patogeni mikroorganizmi vrste salmonela i šigela.8 .0 50 ne sme se hlorisati 6. mg/L Potrošnja KMnO4 mg/L -voda sa huminskim materijama Maksimalno dopuštene vrednosti ili koncentracije Redovne prilike Flaširana Prečišćena Neprečišćena Vanredne Primedbe prirodna voda voda prilike voda 281.9.16 K. mg -Mutnoća u nefelometrijskim jedinicama (NTU) Boja-stepeni kobaltplatinske skale -voda koja sadrži huminske materije (najviše do 20 mg/L KMnO4) pH vrednosti: . koje se teško mogu uobičajenim metodama dokazati.5 .16 285.8. fizičko-hemijske i hemijske osobine vode za piće Fizičke i fizičko-hemijske osobine Temperaura K Miris Ukus Mutnoća koju prouzrokuje silikatna zemlja u 1 L destilovane vode.9. Tabela 9.16 281. ili se dezinfekuje kampanjski.16281.6 10 do 1.16 285.8 .4 20 do 40 do 6. Fizičke. Međutim treba naglasiti da ispitivanje patogenih bakterija ima smisla ako se voda ne dezinfekuje.8.16 K.5 do 500 bez do 5 do 800 bez do 8 6. ova ispitivanja ne vrše se samo u epidemiološkim indikacijama.5 6.16 bez bez bez bez bez bez bez bez do 2. Prema savremenim koncepcijama.5 6.5 do 1500 bez do 12 do 16 105 ºC 105 ºC 6.5 .0 do 1000 bez do 12 do 16 Ne sme se hlorisati 79 . Nalaz indikatora fekalnog zagađenja u vodi za piće predstavlja neposrednu opasnost od akutnih crevnih zaraznih bolesti jer voda može da sadrži i žive patogene mikroorganizme. Za analizu faune sa dna uzimaju se uzorci sedimenta Ekmanovim bagerom.8.

(20 ºC) (20 ºC) Fizičko-hemijski parametri vode Uzorci vode za fizičko-hemijsku analizu uzimaju se u hemijski čistu.0 1. mogle da ugroze zdravlje ljudi.5 - . same po sebi.0 0. ili elektrolitičke provodljivosti ukazuju na prodor stranih najčešće površinskih ili otpadnih voda u izvorište ili na nedovoljnu efikasnost sistema za prečišćavanje.30 bez 0.05 bez 300000 3 000 000 0.0 0. u % do 1 do 300 - do 2 do 500 85 do 3 do 600 85 do 3 do 1500 75 Poželj. Maksimalno dopuštene koncentracije hemijskih supstancija u vodi za piće. mg O2/L Elektrolitička provodljivost (µScm-1) pri 293.1 0.001 bez 0.0 bez 0.2 bez 0.0 bez 0.2 bez 0. pojava mirisa.0 1.1 0.0 1. U Tabeli 9.01 0.05 0. ukusa ili boje. date su vrednosti nekih paramatara vode za piće.001 0. porast potrošnje KMnO4. Tabela 10.01 0.Tabela 9.16 K.5 0.05 0.05 0.02 1.005 1. iako to nisu karakteristike koje bi direktno.4 dinitrofenol fluoridi orto fosfati kao P poli fosfati kao P 80 Maksimalno dopuštena koncentracija Flaširana Redovne Vanredne prirodna voda prilike prilike 0.1 5.1 0. broj vlakana Azot po Kjeldalu bez N iz NO2 i NO3 Bakar Barijum Berilijum Bor Cijanidi Cink Deterdženti anjonski nejonogeni triton X-100 Fenoli –hlorisane vode -nehlorisane vode -2.5 0.2 0.15 0. Odstupanje od vrednosti za pojedine parametre upozoravaju analitičara da se nešto neuobičejeno dogodilo sa vodom za piće i da treba hitno tražiti uzroke takvoj promeni.0 0. od kojih svaki ima određeni higijenski značaj.2 0.0 1.1 0.16 K Zasićenost kiseonikom na 293.03 0. Nagla promena temperature koja nije u skladu sa temperaturom vazduha. mg/L Opis Aluminijum Amonijak kao N Antimon Arsen Azbest.0002 0.01 0.05 0. Za određivanje nestabilnih parametara uzimaju se uzorci u odvojenim sudovima i konzervišu se prema analitičkoj metodi.0002 1.1 3.1 1. dobro opranu staklenu bocu ili bocu od hemijski inertne plastike.0 15.002 0. odnosno dezinfekciju.0 2. – nastavak – Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) iz K2Cr2O7.0 4.

7 0.001 0.0 12.3 0.05 0.0 bez 0. što zavisi od koncentracije. sposobnosti vezivanja za pojedina tkiva i organe.005 0.0 1.2 0. za vodu za piće u redovnim prilikama i za vodu za piće u vanrednim prilikama.25 150.05 0.01 5.Tabela 10.0 50.02 bez 20.05 bez 25.05 0.8 400.001 bez 0.05 0. dužine unošenja. 81 .0 0. ili je rizik za zdravlje prihvatljiv.005 100.01 25.10 0.0002 0.05 - Hemijski aspekti vode za piće Valorizacija hemijskog aspekta kvaliteta vode za piće obavlja se putem definisanja preporučenih vrednosti odgovarajućih supstanci u vodi.010 0. ako se ne može obezbediti kvalitet propisan za redovne prilike.05 0.0 0.0 10.5 200.05 bez bez bez bez 0.0 0.0 200. S druge strane.1 bez bez 0.nastavak - gvožđe hlor hloridi hrom (VI) hrom (III) kadmijum kalcijum kalijum kobalt magnezijum mangan mineralna ulja molibden natrijum nikl nitrati kao N nitriti kao N olovo organohlorna jedinjenja osim pesticidda poliakrilamid policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) polihlorovani bifenil (PCB) i trifenil (PCT) selen silikati srebro stroncijum sulfati suspendovane rastvorene u hloroformu trihalometani (THM) ukupni organski ugljenik (TOC) ukupna ulja i masti (posle ekstrakcije u CCl4 uran vanadijum vodonik-sulfid živa 0. U Tabeli 10.05 0. date su vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija za flaširane prirodne vode. na sposobnost kumulativnog dejstva itd.05 400.05 0.0 0.3 0. onda se može dozvoliti ublažavanje ovih normi za kratko vreme (za vreme vanrednih prilika i rata) i za pojedine supstance.5 15.0 0.000001 0.10 0.100 0. osobine same supstance (rastvorljivosti.01 250.2-0.0 150.001 0.05 2.0 0.05 bez 0.010 0.1 0.0 30.).0 0.01 20.1 0. Preporučena vrednost predstavlja maksimalnu koncentraciju određene supstance u vodi za piće pri kojoj nema negativnih posledica po zdravlje.0 0.0 0.01 0.0 0.0 0.0 0.005 200.005 bez 0.01 0. Ove razlike se zasnvaju na shvatanju da svaka supstanca može da bude otrov.0 0.1 0. .100 0.05 10.2 0.

772. jer nije mnogo selektivan. istog dana. već je rezultat svih prisutnih materija. koje se nalaze rastvorene i delimično suspendovane. Ukus Ukus se određuje samo kod voda kod kojih se ne sumnja na mikrobiološku i toksikološku ispravnost vode. više preporučuju nefelometrijske jedinice – NTU. Upoređivanje se vrši bez upotrebe optičkih sprava. u vakumu. a Hla – koncentracija hlorofila u trofigenom sloju (mg/m3). temperatura se meri na različitim dubinama. Intenzitet mirisa raste s porastom temperature. Voda ispod 7 ºC je hladna i neprijatna za pranje. Temperatura se meri odmah pri uzimanju uzorka termometrom sa podeocima od 0. organski detritus sa površine zemlje. suvi ostatak je glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. Miris Miris se u vodi određuje neoposredno po uzimanju uzorka ili najkasnije za dva sata organoleptički na sobnoj temperaturi i na 40 ºC. Suspendovane čestice se određuju najkasnije za 24 sata. gde je S – dubina seki diska (m). Od brojnih parametara koji se koriste za ocenu trofičnog statusa stajaćih voda najbrže i najjednostavnije je merenje providnosti određene dubinom na kojoj se gubi slika sekidiska. Mutnoća Mutnoća nastaje najčešće prodiranjem padavina sa površine tla. Ostatak u proceđenoj vodi čine makroelementi i mikroelementi. Kod limnoloških studija. Navedena relacija predstavlja teorijsku vrednost kada je smanjenje svetlosti sa dubinom uslovljeno pre svega koncentracijom fitoplanktona. Na taj način se transparentnost vodenih masa dovodi u vezu sa dubinom dopiranja fotosinteze i sama zavisi od koncentracije algi. umivanje. posmatranjem golim okom.68 ln Hla. ln S = 2.170 (NTU)-0. Temperatura vode je važna za život riba. Mutnoća se određuje upoređivanjem uzorka vode sa standardnim vodenim suspenzijama silikatne zemlje. a od anjona hloridi. karbonati. a može poticati i od živih i mrtvih mikroorganizama i od otpadnih voda. fizički i hemijski faktori.04 – 0. Suspendovane materije Suspendovane materije čine ilovača. Ukus se određuje organoleptički na hladno (12 ºC) i na sobnoj temperaturi (25 ºC). Određivanje treba izvršiti što pre. ceđenjem odgovarajuće količine vode kroz menbranski filter 0. od kojih se.Temperatura vode Temperatura je samo orjentacioni uopšteni parametar. fito i zooplanktoni čiji sadržaj prvenstveno zavisi od proseka sunčanih dana u godini. Povezanost providnosti i mutnoće definiše sledeća jednačina: Providnost = 4. kao i za izračunavanje koncentracije rastvorenog kiseonika i za određivanje acidobazne ravnoteže između karbonata i rastvorenog ugljen-dioksida. sulfati. Ukupni ostatak posle isparavanja se određuje najkasnije posle tri dana pri čuvanju uzoraka na 3-4 ºC. Mutnoća se određuje na osnovu dve metode. Na sadržaj rastvorenih materija u vodi utiču dinamički.1 stepen. Međutim. i fosfati. odnosno produkcije. i voda u datim vrednostima je najpitkija. mulj. Ostatak posle uparavanja – rastvorene materije Na ostatak posle uparavanja se ranije nije mnogo obraćala pažnja. čestice prašine. Podaci o temperaturama vode su potrebni pri postupcima hlađenja u industriji. dok je voda iznad 20 ºC bljutava i ne osvežava. Određivanje se vrši isparavanjem uzorka vode do konstantne mase u sušnici na 105 ºC. a zatim sušenjem do konstantne mase na 105 °C. Takva uzajamna veza dovela je do razvoja metode koja definiše doprinos hlorofila u ukupnom slabljenju osvetljenja sa dubinom. u poslednje vreme. pa čak i za piće. kao ukupne. bakterije. gde je NTU – mutnoća izražena u nefelometrijskim jedinicama (NTU).45 µ . 82 .

Osnovni izvori rastvorenog kiseonika u vodi su gasoviti kiseonik iz atmosfere koji se rastvara u vodi procesom aeracije i fotosinteza koju obavljaju alge. Sadržaj rastvorenog kiseonika je jedan od najbitnijih pokazatelja kvaliteta vode. Izotermalna temperatura vode u zimskom periodu vodi do povećanja i vertikalne homogenizacije sadržaja rastvorenog kiseonika. Kao jak oksidans kiseonik igra važnu sanitarno-higijensku ulogu. pH obično reguliše ravnoteža ugljen-dioksida i karbonata i nalazi se u intervalu od 4. Tokom zime ne postoji vertikalna promena u temperaturi vode. Obično se serijom ispitivanja mora utvrditi standardna. biljni svet u epilimnionu. Rastvoreni kiseonik učestvuje u različitim hemijskim i biohemijskim reakcijama oksidacije organskih i neorganskih materija.5. kao i od intenziteta procesa fotosinteze u jezeru. Metoda za njeno određivanje je vrlo brza. U odsustvu bioloških ili nekih drugih efekata. Vertikalni profili rastvorenog kiseonika su mnogo teži za objašnjenje. i u mnogim slučajevima vodena masa je na temperaturi blizu temperature maksimalne gustine vode. U akumulacijama pH se kreće od blago kisele reakcije tokom jesenjeg perioda u slojevima vode pri dnu do slabo bazne koja karakteriše srednje i površinske slojeve vode. Stepen zasićenosti kiseonikom je jedan od osnovnih parametara za ocenu kvaliteta vode. označava se kao termoklina. identičan od površine do dna. koja se tada naziva izotermalna. Kiseonik je neophodan za opstanak većine organizama koji naseljavaju vodena prostranstva. odnosno mineralizaciju materija na dnu akumulacije. Sa povećanim površinskim zagrevanjem i povišenjem temperature. Zbog toga. jednostavna i praktična. Stepen zasićenosti vode kiseonikom direktno zavisi od temperaturnog režima. sa naglom promenom temperature. može se reći. Određuje se najkasnije za 24 sata. a rastvoreni kiseonik se troši za razlaganje organske materije do CO2. pa se uočava dvoslojna struktura. pre svega intenzivniju razgradnju. proizvod i bioloških procesa. jer omogućava brzu mineralizaciju organskih ostataka. Ona označava stepen mineralizacije vode. Početkom proleća sa povećanjem sunčeve energije zagreva se površina. gornji slojevi postaju bogatiji kiseonikom. Gornji i donji sloj zovu se epilimnion i hipolimnion. Od aprila započinje letnja stagnacija. Veće razlike u pH vrednosti u odnosu na protekli period ukazuju na intenziviranje biogenih procesa. i u stvari predstavlja rezultat veoma komplikovanog odnosa njegovog trošenja i obnavljanja. Nakon izumiranja on se taloži na dno i razlaže. Fitoplankton ima veoma kratak životni ciklus koji iznosi 3 nedelje. od kojih je fitoplankton najvažniji. 83 . U proleće i leto. a zona između. Pri tome ćemo se zadržati na prolećno letnjem periodu kada je biološka aktivnost najuticajnija. pošto su pored fizičkih. Taj standard onda služi kao orjentir za ispravnost posmatrane vode. Rastvoreni kiseonik Poznata je činjenica da bez kiseonika nije moguć opstanak živih bića. Rastvoreni kiseonik se troši u procesima biohemijske razgradnje organske materije i oksidacije azotnih jedinjenja. odvijaju se fotosintetički procesi. Elektrolitička provodljivost Elektrolitička provodljivost se određuje odmah po uzorkovanju konduktometrijski. i to je period zimske cirkulacije. Tada teče reakcija suprotna fotosintetičkoj reakciji. odnosno termičkoj stratifikaciji pa se zasićenost kiseonikom blago i postepeno menja. tipična provodljivost za datu vodu kada pokazuje svoje najbolje kvalitete i punu higijensku ispravnost. 4 °C. usvaja CO2 iz vode i otpušta kiseonik kao proizvod fotosintetičke aktivnosti. U martu mesecu stepen zasićenosti kiseonikom je.5 i 8. prihvata se da rastvoreni kiseonik inverzno korelira sa temperaturom. koji se koristi u procesima aerobnog metabolizma i respiracije.pH vode U prirodnim vodama. dok ga živi svet uzima iz vode u procesu respiracije. pH u stvari predstavlja složeni odnos koncentracija neorganskih i organskih jona. Svako odstupanje od uobičajenih vrednosti izaziva sumnju na zagađenje. što odgovara termici jezerskih sistema.

Određivanje rastvorenog kiseonika se vrši titrimetrijski po Winkleru ili pomoću kiseoničnih elektroda. kiseonični profil je inverzan u odnosu na temperaturni. hloridi i nitrati. Kalcijum je vezan u proteinima preko kompleksa koji uključuju kombinacije karbonilnih. Iz podataka se vidi da se kiseonik intenzivno produkuje u letnjem periodu na površini. Promena ukupnog alkaliteta izražava se u cm3 0. odnosno zasićenosti kiseonikom vrši se tokom cirkulacije. u zimskom periodu. Ukupni alkalitet Alkalitet je mera sposobnosti vode da veže H+ jone. Nutrijenti Hemijski elementi koji su od posebne važnosti za postojanje i razvoj živog sveta u vodi nazivaju se nutrijenti. Rastvor se zatim zakiseli i oslobođeni jod se titriše standardnim rastvorom tiosulfata. nitrati mogu konvertovati do N 2. Najvažniji nutrijenti su ugljenik. Tokom kasnog jesen-zima perida voda se kontinualno hladi i vertikalno meša dok se ne uspostavi zimski profil. jer prirast algi direktno zavisi od količine raspoloživih nutrijenta u vodi. Takođe se njihov sadržaj može odrediti i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Sa daljim površinskim zagrevanjem tokom leta termoklina se pomera naniže i dvoslojna struktura postaje izraženija. voda epilimniona počinje da se hladi i postaje gušća nego voda hipolimniona. Kalcijum i magnezijum Glavne katjone (kalcijum i magnezijum) donose uglavnom pritoke od dolomitskih stena. a od anjona najveći udeo imaju bikarbonati. Ukupna tvrdoća Ukupnu trvdoću čine joni kalcijuma. Kako 84 . Pri modeliranju trofičkih procesa u jezeru mora se razmatrati i dinamika nutrijenta. i to u procesu fotosinteze zasićenost je preko 100%. i NH3. B(OH)4-. Određivanje po Winkleru se zasniva na metodi po kojoj se rastvoreni kiseonik veže u poznatoj zapremini vode dodatkom mangan-sulfata i alkalnog jodidnog rastvora koji sadrži natrijum azid u obliku hidratisanih oksida mangana. HPO42-. karboksilatnih i alkoholnih grupa. CO32-. magnezijuma. sulfati. HCO3-. pri dekompoziciji organske materije nastupaju sledeće reakcije: tako se na pr. Alkalitet služi u vodi kao pufer.1 mol/dm3 HCl utrošenog za titraciju 1 litra uzorka uz metil-oranž kao indikator. tj. SiO(OH)3-. Ovo se ostvaruje tako što je on kontrajon negativno naelektrisanim fosfatnim grupama u ovim molekulima. Silicijum je važan samo za vrstu algi zvane dijatome. On se nalazi u hlorofilu labilno vezan za četiri azotova atoma i jedan kiseonikov atom i vrlo lako može biti zamenjen H+ jonom iz slabih kiselina. kao i ostali joni kao što su gvožđe. čini rezervoar CO2 za fotosintezu. sulfati do H2S-a. U jesen. U kasnu jesen i zimu život biljaka se ograničava usled smanjenja raspoložive sunčeve energije za procese fotosinteze i nižih temperatura koje inhibiraju bakterijsku aktivnost. uz mureksid kao indikator. Kalcijum se određuje na pH 12-13. Obnavljanje koncentracije kiseonika. Magnezijum igra vrlo važnu ulogu u živim organizmima jer stabilizuje makromolekule kao što su RNA i DNA. Fe3+ do Fe2+. pa voda postaje izotermalna sa dubinom. Neke od ovih reakcija imaju veoma važne posledice na hemizam vode. Kod snažne letnje termokline. dok se ukapan sadržaj kalcijuma i magnezijuma određuje na pH 10 uz eriohrom crno T kao indikator. mangan i ostali mikroelementi. koji postaje važan izvor kada se CO2 fotosintezom odstranjuje brže nego što se nadoknađuje uzimanjem iz vazduha. Određivanje sadržaja kalcijuma i magnezijuma najlakše se vri kompleksometrijski titracijom standardnim rastvorom KIII uz pogodan indikator i odgovarajuću pH vrednost. Iz ovog razloga alkalitet u vodi jezera znatno se menja zavisno od sezone. Hemijske vrste u prirodnim vodama koje mogu da vežu H+ jone uključuju: OH-. Tada počinje vertikalno mešanje i obrtanje slojeva.U uslovima kada kiseonik gotovo isčezne. azot. fosfor i kalijum.

cink. Zagrevanjem rastvora destiluje amonijak koji se hvata u standardni rastvor neke kiseline koja je u višku i čiji se višak određuje titracijom. Kruženje nutrijenata je izuzetno složen proces koji zavisi od fizičkih. Najbolje je određivanje amonajaka izvršiti odmah posle uzorkovanja. Nitriti Nitriti predstavljaju kariku u ekološkom prometu azota kao međuprodukti mineralizacije na jednoj strani i denitrifikacije na drugoj. Modeliranje dinamike azotnih jedinjenja u vodi je bitno kako za trofičke procese u jezeru. takozvani sindrom “plava beba”. kao što su gvožđe. a analiza se mora izvršiti u roku od 24 sata. a u nekim slučajevima i obojene materije koje takođe smetaju određivanju. Ako mora da se konzervira ono se vrši dodatkom 1 cm 3 konc H2SO4 i uzorak se čuva na 4 ºC. tako i za količinu rastvorenog kiseonika. amonijak u arterškim vodama). U koncentracijama u kojima se sreće u vodi za piće nije opasan po zdravlje. Svaki nutrijent tokom vremena prelazi iz jedne forme u drugu. 85 . Koncentracija nitrita. hemijskih i biotičkih faktora. U površinskim vodama ugljenika ima u dovoljnim količinama. Nitriti se određuju spektrofotometrijski sa alfa-naftilaminom i sulfanilnom kiselinom (crvenoljubičasta boja određuje se na 520 nm) ili sa indolom (crvenoljubičasta boja određuje se na 530 nm). molibden. Prilikom rasta alge koriste rastvorene neorganske nutrijente iz vode. Rezidualni hlor se uklanja dodatkom 0.1 %-tnog rastvora natrijum-arsenita da bi se sprečilo njegovo reagovanje s amonijakom. tako da on retko predstavlja ograničavajući faktor rasta algi. samim tim od količine raspoloživih nutijenata zavisi i dinamika čitavog živog sveta u jezeru. najopasnije za bebe do 6 meseci. Prethodnim tretiranjem uzorka sa kalijumnatrijum-tartaratom sprečava se taloženje kalcijuma i magnezijuma u prisustvu alkalnog Neslerovog reagensa. Uobičajena je situacija da je rast algi u jezeru limitiran količinom raspoloživog neorganskih azotnih ili fosfornih jedinjenja. nitrati. Azot po Kjeldahlu Ovom metodom se određuje organski i amonijačni azot nakon postupka mineralizacije konc. Nutrijenti u vodi se javljaju u nekoliko različitih formi: rastvoreni neorganski nutrijenti. Zajedno sa nitratima su veoma važni zbog zdravstvenih problema koje mogu da izazovu u većim koncentracijama od propisane vrednosti. Prethodnim tretiranjem uzorka sa cink-sulfatom i sa NaOH do pH oko 10.alge predstavljaju početnu kariku u lancu ishrane. mangan. a ne na neorganski amonijak (na primer. Određivanje sadržaja amonijaka se vrši spektrofotometrijski sa Neslerovim reagensom (posle destilacije ako se analiziraju otpadne vode ili bez destilacije uzorka ako se analiziraju pijaće i površinske vode). nerastvorni organski nutrijenti. bakar.5 pre razvijanja sa Neslerovim reagensom uklanjaju se gvožđe i sulfidi koji smetaju i stvaraju zamućenje pri dodatku Neslerovog reagensa. Pojava porasta koncentracije amonijaka u vodi povezana je sa povećanjem temperature i padom koncentracije kiseonika u vodi. ali je poznato da je amonijak indikator zagađenja sirove vode i utiče negativno na miris i ukus vode. je indikator intenzivne mineralizacije i hipoksije. amonijak. To su ugljendioksid. pa se u modelima kvaliteta obično razmatra dinamika samo ova dva nutrijenta. Amonijum jon Norme za amonijak se odnose na amonijak organskog porekla. Amonijum jon postaje razgradnjom azotnih organskih supstanci pomoću enzima amonifikacionih bakterija u određenim ekološkim uslovima. sumpornom kiselinom pri čemu nastaje amonijum-sulfat iz kojeg se oslobađa amonijak delovanjem NaOH sa natrijum-tiosulfatom. ortofosti i rastvoreni silicijum (samo dijatome). koji su potrebni živom svetu u izuzetno malim koncentracijama. Pahuljičasti talog cink-hidroksida otklanja i suspendovane. koja se manifestuje ozbiljnim poremećajima u disanju. molekulski azot. Tako su poznati kao uzročnik methemoglobinemije. Isto važi i za takozvane mikronutrijente. nutrijenti u sedimentu i biotički nutrijenti (vezani u živim organizmima). i ostali mikroelementi. rastvoreni organski nutrijenti.

mezotropne od 16 do 24 mg/L i eutrofne preko 24 mg/L. Nađeno je da kada se uvede 1 mg fosfora u stagnacionom periodu dolazi do sinteze 100 mg alge (suva masa). Sa natrijum-salicilatom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini nitrati grade soli nitrosalicilne kiseline. Hloridi su međutim veoma dobri indikatori hemijskog organskog zagađenja vode. pirofosfati i tripolifasfati prevode u ortofosfate. Fosfati se određuju spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom i askorbinskom kiselinom. Dinamika trošenja i ponovnog obrazovanja zavisi od obima i dinamike fitoplanktonskih populacija i intenziteta organske produkcije. Ako je sadržaj nitrata mali (nezagađene prirodne vode i pijaće vode) oni se mogu određivati i na osnovu kalibracione prave napravljene sa standardnim rastvorima nitrata. Obično se smatra da voda sa sadržajem fosfata preko 0. a mogu da se određuju i jon-selektivnom elektrodom. koji mineralizacijom troše 140 mg kiseonika. Sulfati Sulfati su najveći oksidacioni. Sadržaj organskog fosfata se može dobiti iz razlike ukupnog fosfata i hidrolizujućih fosfata. najstabilniji i preovlađujući oblik sumpora u vodama kojim se koriste organizmi.01 mg/L poseduje stimulante osobine za razvoj algi koje doprinose obogaćivanju vode organskim materijama povećavajući halokarbonski potencijal. Sa brucinom nitrati daju žutu boju čiji se intenzitet meri spektrofotometrijski. Godišnje deponovanje fosfora po površini jezerske vode (Lmax) može biti izraženo sledećom jednačinom: Lmax=∆[ O2]max 7. Dozvoljene granice (25 mg/L) za hloride zasnovane su na njihovom uticaju na organoleptičke osobine vode (ukus). Sadržaj hlorida se određuje argentometrijskom ili merkurometrijskom titracijom. Biljke i mikroorganizmi mogu redukovati sulfate i koristiti sumpor za izgradnju 86 . Po sadržaju ukupnih fosfata razlikujemo oligotrofne akumulacije ispod 16 mg/L. Tada se i organski fosfati prevode u orto-fosfate. Znatno manja koncentracija fosfata u odnosu na nitrate ukazuje da je ovaj elemenat odgovoran za procese produkcije i eutrofikacije akumulacije.Nitrati Zdravstveni aspekt nitrata smo već istakli kod opisivanja nitrita. Sadržaj nitrata se određuje spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom. Apsorbanca na 220 nm pokazuje lineranu zavisnost do koncentracije nitrata od 11 mg/L. zahvaljujući činjenici da neke plavo-zelene alge imaju sposobnost fiksacije atmosferskog azota.10-3 (365/Tst) zH gde je: ∆[ O2]max (mg/m3) podnošljiva potrošnja kiseonika u hipolimnionu na dubini z H (m) za stagnacioni period Tst (dani). jer je dnevna potreba čoveka za NaCl reda 5 000 mg. Možemo da dodamo da postoje indicije da su nitrati prekursori nitrozamina. koji mogu biti kancerogeni. Da bi se odredili i hidrolizujući fosfati vrši se kuvanje probe sa kiselinom pri čemu se metafosfati. Ova jednostavna jednačina se menja od jezera do jezera. Hloridi Prisustvo hlorida u vodi za piće nije toksično. Ukupni fosfati se određuju kuvanjem probe sa kiselinom i persulfatom. Reakcija je specifična samo za orto-fosfate. Te soli u alkalnoj sredini daju žutu boju čiji se intenzitet meri na 420 nm. Dublji slojevi vode primaju fosfor u dva oblika: kao neorganski fosfor (absorbovan na glini) i kao biogeni fosfor usled raspadanja biljaka i životinja. Fosfatni jon Limitirajući faktor za kontrolu prekomernog razvoja algi i ubrzane eutrofikacije je fosfor. Nitrati se određuju spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom.

aminokiselina cistina i metionina. U anaerobnim uslovima bakterije mogu redukovati sulfate do sulfida. Sulfati se mogu određivati titrimetrijski taloženjem sulfatnog jona viškom barijum-hlorida, taloženju viška barijumovog jona sa viškom kalijum-hromata i određivanju viška hromatnog jona u rastvorui jodometrijskom titracijom sa rastvorom natrijum-tiosulfata. Sulfati mogu da se određuju i kompleksometrijskom titracijom. Sulfat jon se taloži rastvorom barijum-hlorida, talog barijum-sulfata se odvaja ceđenjem, ispere, rastvori u alkalnom rastvoru EDTA, a višak EDTA se određuje titracijom s rastvorom magnezijum-hlorida. Sulfidi Normalno, u vodi za piće ne sme biti vodonik-sulfida jer je njegovo prisustvo najčešće znak zagađivanja vode organskim materijama u raspadanju i industrijskim otpadnim vodama, te se takve vode ne mogu koristiti za piće. Vodonik-sulfid neorganskog porekla je prisutan u nekim mineralnim vodama koje se mogu piti u određenim količinama, ali samo po uputstvu lekara. Takve vode se ne mogu kaptirati za snabdevanje vodom za piće. Sulfidi se mogu određivati spektrofotometrijski sa N,N –dimetil-p-fenilendiaminom koji u prisustvu Fe3+ prelazi u metilensko plavo čiji se intenzitet meri na 670 nm. Sulfidi se takođe mogu odrediti i sulfid jon-selektivnom elektrodom. Silikati Silikati su prisutni u vodi pre svega zbog postupne degradacije minerala koji sadrže silicijum. Silicijum može biti prisutan i u obliku silicijum-organskim jedinjenjima (silikoni). Određivanje rastvornog silicijuma zasniva se na reakciji rastvornog silicijuma s molibdat jonom pri čemu se stvara zelenkasto-žut kompleks koji se pretvara u plavi kompleks reakcijom s 1-aminonaftol-1-sulfonskom kiseloinom. Silicijum može da se određuje i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Atomizacija se vrši u redukcionom plamenu acetilen-azot-suboksid. Pesticidi Budući da ispitivanje pesticida u vodi za piće zahteva skupocenu opremu, dobro obučene stručnjake i posebne uslove rada zakon predviđa da se u prvoj fazi utvrđuju samo grupe pesticida, i tek kada se dokaže da njihove koncentracije prelaze propisane granice, u drugoj fazi traže se pojedini pesticidi i određuju se njihove koncentracije. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće po grupama prikazane su u Tabeli 11.
Tabela 11. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće

Grupa pesticida Insekticidi (ukupno) a) organofosforni b) organohlorni c) karbamati Herbicidi Fungicidi Ostali pesticidi Pesticidi se određuju gasnom hromatografijom.

Dozvoljene koncentracije, µg/L 0,1 0,01 0,08 0,01 0,1 0,1 0,2

Fizičko-hemijski parametri koji pokazuju sadržaj organske supstance u vodi Kao što je već pokazano, u vodi vladaju izrazito složeni odnosi između svih članova ekosistema. Prisustvo organskih materija može da izazove brojne teškoće, od kojih su neke već pomenute. Radi preglednosti neke od ovih teškoća će biti i ovde pobrojane: 87

Organski sadržaj vode je osnovni uzročnik problema u vezi sa bojom vode; Izvesna organska jedinjenja izazivaju neprijatan ukus i miris vode za piće; Prisustvo organskih jedinjenja u već pripremljenoj vodi može izazvati probleme u vezi sa neželjenom promenom kvaliteta biološke prirode u distribucionom sistemu; - Prisustvo organskih materija u vodi za piće intenzivira korozione probleme u distribucionim sistemima; - Prisustvo organskih materija može ometati procese demineralizacije; - Utvrđeno je da organska jedinjenja ometaju oksidaciju i odstranjivanje gvožđa i mangana; - Pri dodavanju hlora vodi u dozama koje se zahtevaju za dezinfekciju, hlor može reagovati ili sa prirodnim huminskim materijama, ili sa nekim antropogenim jedinjenjima, ili i sa jednim i sa drugim, i formirati organohlorna jedinjenja; - Za neka organska jedinjenja se zna da su toksična ili kancerogena i da mogu biti štetna po zdravlje čak i u tako malim koncentracijama koje se mogu naći u vodi za piće, itd. Osvrnućemo se i na grupu makropokazatelja koji informišu o stepenu samoprečišćavanja voda i njihovoj zagađenosti supstancama organskog porekla. To su orijentaciono boja vode, a mnogo pouzdanije je: hemijska potrošnja kiseonika određivana preko utroška KMnO4, biohemijska potrošnja kiseonika u toku 5 dana (BPK5) i UV ekstinkcija, dok bi najtačnija metoda bila ekstrakcija organske supstance i njena analiza nekom instrumentalnom metodom. Boja Supstance koje čine boju obuhvataju prirodno rastvorne metalne jone, huminske, taninske i druge organske supstance, koje potiču od planktona makrofita. Huminske materije spadaju u grupu organskih jedinjenja koja se najčešće sreću u prirodnim vodama. Ove supstance najčešće daju boju. Najčešće je to žuto-mrki ton koji potiče od visokomolekularnih huminskih supstanci koje se spiraju iz zemljišta, ili se obrazuju kao produkt razgradnje biljnih materijala u vodotocima i akumulacijama. Ispitivanjem funkcionalnih grupa huminskih kiselina izdvojenih iz zemljišta i treseta dokazano je prisustvo karboksilnih i fenolhidroksilnih grupa koje huminima daju kiseli karakter što ih svrstava u polioksikiseline. Hemijski ove materije predstavljaju kompleks makromolekula različitog sastava sa većim brojem najrazličitijih funkcionalnih grupa i sa različitim vrstama veza ovih grupa sa osnovnim makromolekulom. Prema nekim izvorima boja vode najvećim delom je određena sadržajem fulvokiselina (reda 98%), dok samo oko 10% otpada na huminske materije. Veći procenat huminskih materija (krenova kiselina koja predstavlja najniži oksidacioni stupanj i apokrenova kiselina smesa oksidisanih huminskih kiselina) nije u rastvcrnom, obliku. Pravi rastvori su samo fulvokiseline i njihove soli dok se u koloidnom obliku nalaze huminske materije i njihove soli alkalnih i zemnoalkalnih metala. Vode koje sadrže huminske materije ne smeju se hlorisati, jer sa hlorom daju trihalometane i druge kancerogene materije. Boja se određuje najkasnije za 24 sata posle uzorkovanja vizuelno upoređivanjem uzoraka sa obojenim rastvorima poznate koncentracije. Poređenje se takođe može izvršiti pomoću posebno obojenih staklenih diskova. Kao standardna metoda za merenje boje data je platinsko-kobaltna metoda. Upoređivanje se vrši sa rastvorima koji sadrže određene koncentracije kalijumheksahloroplatinata(IV) i kobalt(II)-hlorida. Utrošak kalijum-permanganata Količina utrošenog kalijum-permanganata zavisi od količine organske materije u vodi, ali i od njihove hemijske strukture. Takođe poznato je da KMnO4 oksiduje i neke neorganske materije (nitrite, Fe2+, sumpor-dioksid itd.), pa se potrošnja KMnO4 samo uslovno može smatrati kao merilo sadržaja organskih materija. Uzorke treba analizirati najkasnije za 24 sata. Uzorci se konzervišu dodatkom 2 cm3 H2SO4 (1:2) na 100 cm3 uzorka i čuvaju se na temperaturi od 3-4 ºC. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) 88

-

Hemijska potrošnja kiseonika se zasniva na metodi određivanja količine dihromata koja se redukuje pod specifičnim uslovima. Termin «potrošnja kiseonika» definisan je u metodi kao ekvivalentna količina kiseonika koja je potrebna da se pod određenim uslovima oksiduju organske i nerganske materije koje reaguju sa dihromatom. Određivanje se vrši tako što se uzorak vode kuva standardnim rastvorom K2Cr2O7 određeno vreme, a zatim se višak rastvora titriše standardnim rastvorm feroamonijum-sulfata uz korišćenje ortofenantrolin-fero-kompleksa kao indikatora. Biološka potrošnja kiseonika Pod biohemijskom potrošnjom kiseonika podrazumeva se količina kiseonika u miligramima koja je potrebna mikroorganizmima da oksiduju organske supstancije u 1 litru analizirane vode pod aerobnim uslovima. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) ne uključuje potrošnju kiseonika za nitrifikaciju. Stoga određivanje treba izvoditi pod standardnim uslovima i tako dobijene rezultate uzimati kao zbirni sadržaj organske supstancije u vodi koja se oksiduje biohemijski. Određivanje BPK se svodi na određivanje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi pre termostatiranja i u vodi koja je termostatirana 5 dana na temperaturi od 20 ºC. Izračunavanje se vrši po formuli: BPK = gde je : a1 - koncentracija kiseonika u vodi pripremljen za izvođenje ogleda pre inkubacije (nultog dana), mg/L, a2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje pre inkubacije, mg/L, b1 - koncentracija kiseonika u probi na kraju perioda inkubacije, mg/L. b2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje na kraju inkubacije, mg/L. V - zapremina vode koja se nalazi u 1 litru probe posle konačnog razblaživanja cm3. UV ekstinkcija Pojava neprijatnog mirisa i ukusa u vodi takođe predstavlja indirektan uticaj i još jedan od limitirajućih parametara kvaliteta vode koji nastaje kao rezultat primarne produkcije u sistemu. Zbog svega ovoga izučavanju ovih procesa se mora pokloniti izuzetna pažnja. Na osnovu veoma obimnih istraživanja Edzwald (1992) je predložio specifičnu UV ekstinkciju na 254 nm kao merilo koje ukazuje na sadržaj ove grupe materija u vodi. Vrednost UV ekstinkcije manja od 3 ukazuje da se prisutne organske supstance sastoje od nehuminskih materija. Mineralna ulja Ovim se podrazumeva smesa razkličitih organskih jedinjenja nepoznatog sastava. Da bi se bliže odredilo na šta se odnosi norma, neophodno je da se bliže definišu. To se najčešće čini tako što se određuje rastvarač koji služi za njihovo laboratorijsko određivanje. Obično se norma odnosi na mineralna ulja rastvorljiva u ugljentetrahloridu, ili freonu 113. Njihov sadržaj se može odrediti metodom infracrvene-spektrofotometrije posle ekstrakcije mineralnog ulja pogodnim rastvaračem (ugljen-tetrahloridom). Policiklični aromatični ugljovodonici Policiklični aromatični ugljovodonici određuju se kao smesa na osnovu intenziteta fluorescentne emisije u odnosu na standard. Polihlorovani bi i trifenili Polihlorovani bi i trifenili su kancerogene supstance koje se obično javljaju kod površinskih voda u blizini preduzeća koja koriste transformatore električne struje ili ulja za kočenje itd. Određuju se zajedno gasnom hromatografijom. Trihalometani 89 (a1 − b1 ) − (a2 − b2 ) g 1000mg / LO2 V

Njihova primena u identifikaciji zagađivača naftnog tipa u recentnim sedimentima mogućna je. ugljovodonici koji u organskoj geohemiji predstavljaju najizučavanije biološke markere. Može se reći da je za analizu n-alkana “dovoljno” da se organska supstanca ekstrahuje iz uzorka sedimenta. FIZIČKO-HEMIJSKE I BIOLOŠKE METODE Identifikacija organske supstance u sedimentima Dosadašnja organsko-geohemijska ispitivanja pokazala su da se organska supstanca u geosferi može naći u obliku fulvokiselina. U ovome značajnu ulogu igra stratifikacija jezera. Količina organske supstance u prirodnim uzorcima. ili pak sa sastavom nafte ili njenih derivata. pre svega zbog toga što se zna da se raspodela pojedinih članova homologog niza n-alkana u recentnim sedimentima u znatnoj meri razlikuje od one u naftama ili proizvodima prerade nafte.Ako se dokažu u vodi za piće treba zahtevati da se utvrdi o kom se trihalometanu radi. Generalno uzevši ona je mala. Pri ovom pristupu vrlo je važno opredeliti se za određivanje onih parametara koji sa sigurnošću mogu da upute na razlike između organske supstance recentnih sedimenata i nafte. bitumena. 4. a koji. U površinskim delovima litosfere takođe se mogu naći u malim količinama i neka lipidna organska jedinjenja koja čine tzv. Biogeohemijski procesi koji se odvijaju u anaerobnim uslovima. Zbog toga je za utvrđivanje prisustva zagađivača antropogenog porekla u sedimentima neophodno organsku supstancu. Oni se određuju gasnohromatografski. analizirati. fulvo i humunske kiseline i ređe humin. s druge strane. “nasleđeni bitumen”. 90 . antropogeni i ostali činioci. gasa. dok se u nativnu organsku supstancu recentnih sedimenata mogu ubrojiti. huminskih kiselina.1. Ukupni organski ugljenik (TOC) Nije data norma za ovaj parametar. ne zahtevaju primenu zametnih i nepristupačnih analitičkih metoda. U tom slučaju pouzdanu diferencijaciju između zagađivača i nativne organske supstance mogućno je učiniti samo na osnovu analize onih organskih jedinjenja za koja se zna da imaju različitu raspodelu ili obilnost u “nasleđenom bitimenu” i zagađivaču. Ipak postoji opasnost njihove mobilizacije sa dna i ponovnog prisustva u vodi. Pokazalo se da u tu svrhu mogu da posluže n-alkani. Većina ovih oblika karakteristična je za dublje delove litosfere. klimatske i hidrološke prilike. i vrlo je praktična. pre svega u sedimentima nije strogo definisana. čija je količina utvrđena. i konačno. znatno se razlikuju od odgovarajućih procesa koji se odigravaju ako su uslovi aerobni. nafte i grafita. pre svega.1 SPECIFIČNE HEMIJSKE. odakle se pod uticajem promene temperature vode i dejstvom anaerobnih bakterija redukuju u rastvorljivije oblike sa porastom sadržaja u vodi. Ukoliko je prisutna vrlo mala količina rastvorne organske supstance njena karakterizacija je otežana zbog eventualno prisutnih lipidnih jedinjenja “nasleđenog bitumena”. Standardima kvaliteta vode za piće su dozvoljene vrlo niske koncentracije mikroelemenata u vodi. humina. alkanska frakcija iz nje izoluje metodom hromatografije na stubu. Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi uslovljavaju svojstva podloge. alkanska frakcija analizira gasnohromatografski. i zbog toga što identifikacija n-alkana ne zahteva primenu složenih analitičkih tehnika. ali se povećanje sadržaja ukupnog organskog ugljenika uzima kao mera za otkrivanje pogoršanog sadržaja vode. Treba naglasiti da je metale veoma teško eliminisati iz vode jer se oni zadržavaju na česticama istaloženog mulja. Pod uticajem kiseonika stvorenog od strane algi rastvorljivo gvožđe i mangan se oksidišu i prelaze u nerastvorljive forme sa taloženjem po dnu. i njen sastav dovesti u vezu sa sastavom ili organske supstance recentnih sedimenata. kerogena. ali i ovo određenje može da podrazumeva široki opseg vrednosti.

Reoksidacijom Fe2+ dobija se Fe(OH)3 (s) kao koloid koji je mnogo manje polimerizovan i kristalan nego stari Fe(OH)3 i tako mnogo rastvorljiviji i u stalnoj ravnoteži sa monomernim neorganskim Fe3+ vrstama koje mogu da kontrolišu njegovo korišćenje od strane fitoplanktona. Prisutnost mangana u vodi za piće iznad 0. u anaerobnim uslovima se javljaju. Gvožđe Gvožđe je jedan od najvažnijih bioaktivnih mikroelemenata.3. Za sada nema ubedljive evidencije o toksičnim efektima na ljudsku populaciju povezanih sa njegovim unošenjem u organizam preko vode za piće. Preporučena granična vrednost za mangan iznosi 0. Čvrsti Fe(OH)30 prisutan u vodi mnogo je amorfniji nestabilniji i rastvorljiviji od kristalnog oblika FeOOH ili Fe2O3 zbog fotohemijskih procesa koji se dešavaju i stalnog pretvaranja Fe3+ u Fe2+ i obrnuto. dovodi do pojave mrlja na sanitarijama i vešu.5 mg/L. daleko toksičnije nego njihova organska jedinjenja. Bakar 91 . pri čemu se gradi crvena boja čiji intenzitet se meri na 480 nm. Mangan Mangan je esencijalni oligoelement.10 fenatrolinom određuje se Fe(II).2 do 3. Dobar deo gvožđa dolazi u vodene površine preko atmosfere. arsen. Zato se Fe(III) mora najpre da redukuje hidroksilaminom u Fe(II) na pH 3. kao i za održavanje reproduktivnih funkcija organizma. i na taj način uklanja CO 2 iz atmosfere. Mangan ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora. Ukupan sadržaj Fe(II) i Fe(III) može se odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. Kao posledica mikrobiološke aktivnosti.10-fenatrolinom ili tiocijanatom. Ovom redukcijom prevodi se gvožđe iz nerastvornog oblika u rastvorni oblik. najčešće. a delimično i bakar mogu pod uticajem pomenutih uslova u mulju da pređu u organometalne komplekse. I pored intenzivnog proučavanja njegova hemija u slatkovodnoj i morskoj vodi još nije potpuno jasna. magana i sulfida.5 mg/L i ona je sasvim dovoljna za zaštitu ljudskog zdravlja. Poznata je takozvana “Gvožđeva hipoteza” po kojoj u Arktičkim vodama veliko prisustvo gvožđa stimuliše veliku produkciju fitoplanktona i cvetanje algi. Sa 1. i Fe(OH)4-. čiji se intenzitet boje meri na 510 nm. Fotohemijski nastalo Fe2+ se reoksiduje pomoću O2. Ovo je u javnosti podstaklo bacanje hiljada tona gvožđa u okean u cilju smanjenja CO 2 u atmosferi.10-fenatrolinom narandžasto-crveni kompleks. Sadržaj mangana se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije i spektrofotometrijski posle oksidacije mangana u pemanganat pomoću amonijum-persulfata. Javljaju se mikroelementi u koncentracijama koje je klasičnim načinom pripreme vode za piće nemoguće svesti u granice predviđene standardima. a koji se javljaju u toku procesa formiranja anaerobnih uslova u hipolimnionu akumulacije. Priprema specijalnih načina pripreme dovodi do povećanih troškova i izaziva tehničke teškoće. Gvoždje se odredjuje spektrofotometrijski sa 1. gvožđa. Gvoždje(III) se određuje spektrofotometrijski sa tiocijanatom. U vodenim kapljicama Fe3+ joni se redukuju u Fe2+. Simpozijum organizovan u cilju razjašnjavanja ovog fenomena podelio je mišljenja istraživača i zaustavio ovaj postupak ubacivanja gvožđa u more. Fe(OH)30. Procesi koji se odigravaju u hipolimnionu akumulacije u anaerobnim uslovima značajno umanjuju vrednost akumulacije kao izvorišta vode za piće. Tako na primer živa. rastvorljivi oblici azota. Fe(II) daje sa 1. U vodenim sredinama termodinamički je stabilno Fe3+ oksidaciono stanje i dominiraju hidrolizovani oblici kao što su Fe(OH)2+. pri određenim vrednostima oksidaciono-redukcionog potencijala.Do formiranja hidroksida gvožđa i mangana u vodenoj sredini dolazi pri određenim uslovima: u prvom redu. u visokim koncentracijama. koji mogu izazvati neželjene promene toksičnosti. U anaerobnim uslovima Fe3+ prelazi u Fe2+. Ta oksidacija je pojačana ako je Fe3+ adsorbovan na mineralnoj ili biološkoj površini. u koju dolazi putem prašine. ukusa i mirisa vode.

U koncentracijama većim od MDK može izazvati stomačne probleme. spektrofotometrijski sa kupretolom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije. Međutim ustanovljeno je da kadmijum ulazi u slatkovodne organizme direktno kao jon iz vode. Ovi podaci pokazuju da produkcija organskih liganda ima važnu ulogu u kompleksiranju bakra. Pretpostavlja se da su ovi efekti uzrokovani promenama u nekim enzimima krvi. Sadržaj kadmijuma se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. Adsorpcija kadmijuma zavisi od rastvorljivosti njegovih jedinjenja.Bakar pripada grupi esencijalnih oligoelemenata. odnosno na rast i fiziologiju vodenih biljaka. a njegovi negativni uticaji na biotu veoma su izraženi. smanjenje koncentracije. a kod odraslih povećanje krvnog pritiska. zastoj u fizičkom i mentalnom razvoju kod dece. Ljudi koji boluju od Wilson-ove bolesti naročito moraju da vode računa da ne koriste vodu u kojoj ima bakra preko dozvoljene granice. kao ni u čemu se sastoji mehanizmi njegovog toksičnog dejstva.3 mg/L. tako da je važan odnos Cd:Zn u biološkom sistemu. a ne preko lanca ishrane. mada se ne zna tačno koji je mehanizam adsorpcije i u kojem se obliku nalazi u pojedinom organu. Nastali fitoplanktoni se mikrobiološki degradiraju u dubokim vodenim slojevima i na taj način obogaćuju dublje slojeve u koncentraciji mikroelemenata. oštećenja jetre i bubrega i anemiju. Kadmijum Kadmijum nije pronađen kao esencijalni osnovni sastojak u metabolizmu. Za olovo je karakteristična velika zavisnost jonskih vrsta od kiselosti rastvora. CuOH+. Sadržaj olova se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije ili diferencijalnom pulsnom anodnom »striping« voltametrijom. U dubokim slojevima koji su bogati nutrijentima i u kojima je koncentracija rastvorenog kiseonika mala. On u vodi menja njen ukus. Poznato je da Zn ima antagonističko delovanje prema kadmijumu. Bakar se određuje spektrofotometrijski sa neokuproinom (za niske i visoke koncentracije). čujnosti i mogućnosti pamćenja kod dece. Primarno se akumulira u bubrezima i ima dugo biološko vreme poluraspada od 10 do 35 godina. odnosna najmanja koncentracija slobodnog Cu2+ jona. međutim voda može biti prihvatljiva za piće od strane konzumenata pri količini bakra na nivou ispod preporučenih graničnih vrednosti. pa je i najveća koncentracija hlorofila. stehiometrijski odnos fotosinteze i oksidacije je odgovoran za konstantan odnos ∆ C/∆ N∆ P/∆ O2. (1970) su ustanovili različite oblike rastvornog bakra u vodi i to : Cu2+. tada se odigrava i najveće kompleksiranje. a i do pojave PbCO3 koji postaje dominantna jonska vrsta. Povećanjem baznosti rastvora dolazi do prelaza Pb2+ jona u odgovarajući hidroksid (PbOH+). Oni uzimaju makronutritivne i mikronutritivne mikroelemente na površini vodene mase. Ono može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme. (1993) su utvrdili da je promena koncentracije hlorofila i promena odnosa ukupnog bakra i slobodnog bakrovog jona ista tokom godine. ali dugotrajno izlaganje izaziva pored alergijskih 92 . Naime pošto je cvetanje alge u periodu mart-april. Ovde takođe treba istaći da se nesme zaboraviti. U relativno malim koncentracijama olovo izaziva poremećaje u hemiji crvenih krvnih zrnaca. Cu(CO3)22.i CuCO3. Allen et al. niti podceniti olovo koje dospeva u akumulaciono jezero usled depozicije aero polutanata. Hronično izlaganje dejstvu olova povezuje se sa cerebrovaskularnim oboljenjem i bolestima bubrega. Organizmi u zagađenim vodenim zonama akumuliraju kadmijum.. Xue i Sigg. Olovo Smanjenje emisije olova u životnu sredinu dešava se nakon započete zamene olovnog benzina bezolovnim. Bakar učestvuje u oksido-reduktivnim procesima u organizmu i ulazi u sastav mnogih enzima. Fitoplanktoni učestvuju u regulaciji koncentracije mnogih nutritivnih mikroelemenata. Nikal Nije poznato da kratkotrajno izlaganje koncentracijama nikla preko MDK vrednosti može izazvati neke ozbiljnije zdravstvene probleme. Preporučena granična vrednost iznosi 1.

pri pH vrednostima od 7 do 9. iznad koje se pojavljuju oksidi. ZnHCO3+. Selen Određivanje se sastoji u tome da se selen pretvori u različite oblike gasovitog selen-hidrida i kasnije analizira metodom atomsko-apsorpcione spektrofotometrije. Nikal je jedan od najmobilnijih mikroelemenata u vodi. Primarna uloga cinka ogleda se u procesu ćelijske replikacije i ekspresije gena. Živine pare prolaze kroz ćeliju koja je postavljena na prolaz zraka atomskog apsorpcionog spektrofotometra. a dominiraju karbonati. pa se stoga njegova koncentracija ne uvećava putem lanca ishrane. dok ZnOH+ jon nije pronađen. Rezultati ispitivanja pokazuju kompeticiju između cinka i kadmijuma za proteinske receptore pri transportu kroz membranu ćelije.7 nm i meri se apsorbancija u funkciji koncentracije žive. Ukupni sadržaj hroma se takođe može odrediti i metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. uzorak se oksiduje kalijum-permanganatom u kiseloj sredini. On se ne akumulira u vodenim biljkama i životinjama. Intenzitet boje se meri na 540 nm. Cink se određuje spektrofotometrijski sa cinkonom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije. Molibden Molibden se određuje atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom. Hrom Hrom(IV) se određuje spektrofotometrijski sa difenilkarbazidom u kiseloj sredini. kao i u metabolizmu nukleinskih kiselina i aminokiselina. Dobijeni arsin se određuje spektrofotometrijski sa srebrodietilditiokarbamatom ili atomsko-apsorpcione spektrofotometrijski. Kao i bakar i cink u prekomernim dozama izaziva nagon za povraćanje pa se time organizam brani od štetnih efekata. Zn(OH)2 i ZnCO3. Element stvara helat sa 8-hidroksihinolinom.reakcija na koži i gubitka težine i oštećenje srca i bubrega. 93 . zatim na redukciji Hg2+ u elementarnu živu. Ulazi u sastav većeg broja metaloenzima. Postoje široke granice tolerancije između normalnih količina cinka unetih u organizam i onih koje mogu izazvati štetne efekte. Cink Cink spada u važne esencijalne oligoelemente koji učestvuju u brojnim fiziološkim reakcijama. a ekstrakt aspirira u azotsuboksid-acetilenski plamen spektrofotometra. hidroksidi. Da bi se odredio ukupni sadržaj hroma (Cr(III) i Cr(IV). koji se ekstrahuje sa metilizobutilketonom. Živa Određuje se besplameno atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom. U vodi se mogu pojaviti sledeći rastvorni oblici cinka: Zn2+. Neorganski Ni2+ je stabilan u vodama bogatim kiseonikom do pH vrednosti 9. Treba istaći da postoji sličnost u hemijskim reakcijama između cinka i kadmijuma i njihovih metaboličkih puteva u biološkim sistemima. koja se aeracijom prenosi iz rastvora u zatvoreni recirkulacioni sistem ili u otvoreni jednosmerni sistem. takođe i u metaloenzimima u kojima se nalazi cink. Arsen Određuje se posle redukcije arsena(V) u arsen(III) pomoću KI i SnCl2. Metoda se zasniva na oksidaciji u vodenoj sredini. Sadržaj nikla se određuje metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije ili spektrofotometrijski posle reakcije sa natrijum-dietilditiokarbamatom. Toksični uticaj visokih doza kadmijuma može biti smanjen povećanjem sadržaja cinka u ishrani. Potom se prevodi u gasoviti arsin pomoću cinka i HCl. kojom se ukupna živa prevodi u Hg2+. Živa apsorbuje ultraljubičasto zračenje na talasnoj dužini od 253. Intenzitet žuto-zelenog kompleksa nikla se meri spektrofotometrom na 328 ili 436 nm.

2 mg/L). Za vode koje se fluorišu nesme da ga ima više od 1. Fenoli Fenoli se određuju spektrofotometrijski sa 4-aminoantipirinom u prisustvu kalijumheksacijanoferatom(III) kao oksidacionim reagensom u slabo alkalnoj sredini. Deterdženti Deterdženti postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama. naftalin disulfonska kiselina).5 mg/dm3 jer se fluoridi teško eliminišu iz vode. u skladu s propisom o maksimalnim granicama. Ova metodom ne može da se razlikuje slobodni cijanid jon od cijanid jona koji je vezan u obliku kompleksa. Azbest Ne sme ga biti ni u kojoj količini. jer azbest izaziva pojavu tumora. Fluoridi se određuju spektrofotometrijski sa SPADNS reagensom (trinatrijum-4. u prirodnim vodama koje se flaširaju. zapravo uništava ili sprečava razmnožavanje mikroorganizama koji dospeju u vodu za piće posle hlorisanja. pri čemu se gradi crvena boja čiji je maksimum apsorpcije na 515 nm. Bor Rastvorna borna jedinjenja određuju se spektrofotometrijski jer sa karminskom kiselinom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini stvara plavo-crvena jedinjenja. jer će se u laboratoriji naći uvek manje hlora pošto on isparava i to utoliko više ukoliko je duže vreme od uzimanja uzoraka vode. Rezidulani hlor se određuje spektrofotometriski sa dietil-p-fenilen-diaminom.0 mg/L. treba tražiti i pojedine radionukleotide. određuje se i sadržaj pojedinih radionukletida. Za radiološku analizu uzima se najmanje tri litra vode u čistu staklenu ili plastičnu posudu i u roku od pet dana se doprema u laboratoriju. uvtrđene za to područje.Cijanidi Cijanidi se određuju spektrofotometrijski sa piridin-barbiturnom kiselinom. Fluoridi Vode koje se ne flaširaju mogu da sadrže do 1. Ispitivanje α i β radioaktivnosti obavezno je kod praćenja kvaliteta »novih zahvata vode« i u periodičnim pregledima vode za piće ako je povećan prirodni fon radioaktivnosti u nekom kraju. Fluoridi se takođe mogu odrediti i pomoću jon-selektivne elektrode. određivanjem ukupne α i β radioaktivnosti. Fluorid se najpre destiluje iz vode kao silikonfluorovodonična kiselina i zatim se određuje spektrofotometrijski na osnovu efekta bleđenja boje sa reagensom SPADNS. Rezidualni hlor štiti vodu od sekundarnog zagađenja. Ako ukupna α i β. Radioaktivne materije Utvrđivanje radioaktivnih materija u vodi za piće vrši se periodično ako je povećana vrednost prirodne radioaktivnosti.7.5 mg/L) i donja granica (0. 94 . U slučaju da radioaktivnost prelazi dozvoljene referentne nivoe. što je prema sadašnjim shvatanjima optimalna vrednost koja omogućuje prevenciju zubnog karijesa. Određuju se spektrofotometrijski sa metilenskim plavim. Koncentracija slobodnog hlora određuje se na licu mesta. Veće koncentracije mogu dati vodi neprijatan miris i ukus (na hlor) i dovesti do stvaranja hipohloraste kiseline i trihalometana. uključujući i niskoenergetske čestice β emisije prelaze dozvoljeni nivo. Slobodni rezidualni hlor Slobodni rezidualni hlor je ostatak hlora u vodi za piće posle dezinfekcije hlorom. Za slobodni rezidualni hlor se određuju i gornja (0.5dihidroksi-3-(parasulfofenilazo)-2.

tada se govori o gradskim otpadnim vodama. što omogućava i relativno jeftinije delimično prečišćavanje u okviru ovog zatvorenog ciklusa. 95 . Prema svom poreklu otpadne vode se mogu podeliti na: − Komunalne otpadne vode . s druge strane. do stalnog porasta količine upotrebljenih otpadnih voda. škola. ustanova.1.2 OTPADNE VODE Porast stanovništva i dinamičan razvoj industrije uslovljavaju permanentni rast potrošnje vode. u otpadnoj vodi nije moguće izvršiti njeno prečišćavanje do te mere da se može ispustiti u prirodne vode.Zaštita vode od zagađenja Zaštita voda od zagađenja može se ostvariti na dva osnovna načina. što dovodi. Komunalne otpadne vode sadrže mikroorganizme. Pored toga ovakvi zatvoreni ciklusi vode. Svežom vodom se vrši samo nadokanađivanje one količine vode koja se u procesu proizvodnje itgubi. Zatvoreni ciklusi vode su neophodni u svim onim slučajevima kada. Komunalne otpadne vode Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljen vode iz domaćinstva. a drugi je prečišćavanje otpadnih voda. Sastav takvih voda zavisi od načina života stanovništva i vrste industrija koje su locirane u naseljenom mestu. 4. Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. Deo organskih materija nalazi se u suspendovanom stanju. Jedan je da se u prirodne vode ne ispuštaju otpadne vode sa zagađujućim supstancama. standardnim vrednostima po stanovniku. koja se koristi kao industrijska voda. Pored zagađenja vode raznim zagađujućim supstancama ovim zatvorenim ciklusom obuhvaćene su i toplotno zagađene vode. Sistem zatvorenih ciklusa voda Ideja o proizvodnji bez otpadnih voda ostvaruje se pomoću sistema zatvorenih ciklusa vode. što je posledica ritma življenja stanovništva. i dr. tj. Oni se zasnivaju na tome da se u procesu proizvodnje uvek nalazi ista količina vode. pored otpadnih voda domaćinstva. Količina i sastav komunalnih otpadnih voda pokazuje tokom dana karakteristične varijacije. Izvesne varijacije protoka i sastava mogu se pojaviti tokom godine. kao i uklanjanje zagađujućih supstancija atmosferskog vazduha i pravilno odlaganje otpadnog materijala čime se sprečava zagađivanje vode koja je u kontaktu sa atmosferom i zemljištem. najčešće zbog isparavanja ili potrošnje pri ugrađivanju u produkte proizvodnje. ugostiteljstva. − Industrijski otpadne vode – upotrebljene vode iz industrijskih pogona. koja se prečišćava u onoj meri koliko je potrebno za odgovarajući proizvodni proces. − Meteorska (atmosferska) otpadna voda – padavine koje sa površine terena spiraju i odnose različite materije Kada se otpadnim vodama iz domaćinstva u kanalizacionoj mreži priključe i otpadne vode manjih industrijskih preduzeća i oborinske vode. dozvoljavaju njeno korišćenje i kada čistoća nije onog stepena koji je dozvoljen za ispuštanje. od kojih su neki patogeni. Otpadne vode naselja.upotrebljene vode iz domaćinstva. Približno jedna trećina ovih materija odvaja se od vode taloženjem. bolnica. Glavna karakteristika kvaliteta komunalnih otpadnih voda je izvestan sadržaj neorganskih i organskih materija. zbog prirode supstancije. u koji se ponovo vraća. Iz tih razloga njihova količina i opterećenje zagađujućim materijama može se izraziti putem normativa. tako da nema ispuštanja otpadnih voda u površinske vode i druge vodne recipijente. mogu da sadrže otpadne vode iz raznih industrijskih objekata.

cijanidi Prehrambena industrija dolazi odmah iza hemijske u potrošnji vode. azot. Količine industrijskih otpadnih voda zavise od kapaciteta i karakteristika primenjenog tehnološkog procesa proizvodnje. organske materije. masnoća. ugljovodonici. teški metali. Voda se troši za tehnološke svrhe. proizvoda i tehnološkog postupka. boje. sulfidi. sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme i postrojenja. Industrija u kojima se javljaju otpadne vode su: -poljoprivredna i prehrambena industrija -hemijska i industrija tekstila -industrija hartije -mašinska industrija -crna metalurgija -industrija uglja -elektronska industrija Hemijsku.Industrijske otpadne vode Sastav industrijskih otpadnih voda bitno odstupa od izloženog sastava komunalnih otpadnih voda. hrom. Upotrebljene vode iz industrijskih pogona mogu imati veoma promenljive protoke u toku godine. susopendovane materije. ali je zagađenje specifično i veliko. Uloga vode u industriji papira je tako velika da se često smatra kao «druga sirovina» pored biljnih tkiva. ili izvršiti merenja na terenu u cilju definisanja ovih veličina. teški metali. rashlađivanje. pH. organske materije. Potrebno je raspolagati podacima o minimalnim. Specifični parametri zagađenja ove industrije su: temperatura. boje. ulja i masti. fenoli. Karakteristike otpadnih voda Kvantitativna i kvalitativana karakteristika otpadnih voda predstavlja osnovni polazni podatak koji se koristi pri rešavanju prečišćavanja otpadnih voda. nedelje ili jednog dana. nego i o neravnomernosti stvaranja otpadne vode. olovo. čišćenje opreme i prostorija. sulfidi. U toj grani se voda troši za transport sirovina. pH. kao i pri iskorišćavanju korisnih i skupih primesa u otpadnoj vodi. Ističe se velikom količinom otpadnih voda i veoma raznovrsnim zagađujućim materijama. prosečnim i maksimalnim protocima. ulje. S obzirom na raznovrsnost industrije postoji i raznovrsnost industrijskih otpadnih voda i to u pogledu porekla sastava i količine. Kvantitativna karakteristika ne obuhvata samo podatke o dnevnoj količini otpadne vode. nitrati. termičku obradu gotovih proizvoda. napajanje kotlova i rashlađivanje. njihovog povratnog korišćanja i ispuštanja u vodotok. naftnu i petrohemijsku industriju karakteriše velika potrošnja vode. fenoli. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: temperatura. rastvorne neorganske materije. u svakom konkretnom slučaju. kalijum. taložne materije. hloridi. Karakteristični parametri su: pH. fluoridi. azot i fosfor. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: pH. a zatim kod stvaranja pulpe za presovanje papira. fosfor. sulfati. Sastav otpadnih voda zavisi od vrste sirovina. izluživanje korisnih sastojaka. Njihova količina i sastav zavisi od niza faktora i specifična je za svaku granu industrije. Metaloprerađivačka industrija troši vodu za rashlađivanje i u procesu termičke obrade i površinske zaštite metala. U kožarskoj i tekstilnoj industriji voda se troši za pripremu sirovine i za doradu proizvoda. kadmijum i fenoli. Industrija je danas najveći zagađivač vodenih resursa. rashladne. fenoli. suspendovane materije. Količina otpadnih voda ove grane je relativno mala. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih procesa i obuhvataju procesne. Voda služi pre svega kod izlučivanja sirovina. organske materije. kalcijum. suspendovane materije. 96 . hrom.

kiseline i baze. Organska zagađenja su biljnog i životinjskog porekla. organskog i bakterijskog porekla. kao i druge materije. povrća i korova. Osnovni hemijski elemenat koji ulazi u sastav tih zagađenja je ugljenik. Po agregatnom stanju. 97 . rastvorene soli. Najčešći mineralni zagađivači su: pesak. ostaci mišićnog i masnog tkiva životinja organske kiseline itd. plodova. U zagađenja biljnog porekla spadaju: ostaci biljaka. hartija biljna ulja i dr. U domaćim otpadnim vodama i nekim industrijskim nalaze se patogene bakterije i neki virusiizazivači raznih bolesti. Takođe u zagađenja spadaju i fiziološki sekreti ljudi i životinja. čestice gline. Zagađenje otpadne vode može biti mineralnog. izražava količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju lako oksidujućih zagađenja otpadne vode − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) izražava količinu kiseonika potrebnu za potpunu oksidaciju zagađenja otpadne vode − Biološka potreba kiseonika (BPK) izražava količinu kiseonika potrebnog za oksidaciju organskih materija iz otpadne vode aerobnim bakterijama − Relativna stabilnost karakteriše otpornost otpadne vode na truljenje − Rastvoreni kiseonik − Aktivna reakcija vode (pH) − Kiselost ili bazičnost − Merenje količine ukupnog azota i amonijačnih soli u otpadnoj tečnosti u − Određivanje količine karakterističnih primesa u otpadnoj tečnosti − Određivanje bioloških indikatora karakterističnih za pojedine otpadne vode − Određivanje količine Hlorida Fosfata Sulfata Nitrata Nitrita Kalcijuma Magnezijuma Ugljene kiseline Bikarbonata u otpadnoj tečnosti. sitnim algama i različitim bakterijama. a po stepenu disperznosti u otpadnoj vodi dele se na suspendovane materije. tečnom ili gasovitom stanju. Osnovni hemijski elemenat ovih jedinjenja je azot. Zagađenja mogu biti i kvascima i plesnima. koloidne rastvore i prave rastvore.Kvalitet otpadne vode obično se karakteriše sledećim pokazateljima − Boja − Miris − Temperatura − Providnost − Suspendovana materija − Talog po zapremini − Talog po težini − Gubitak pri žarenju − Suvi ostatak − Utrošak KMnO4. materije koje se nalaze u otpadnoj tečnosti mogu biti u čvrstom. čestice ruda.

ne daje u reci sadržaj iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. indikatori hemijskog kvaliteta su: − Ukupno rastvorene čestice (USS). Zato se u literaturi često sreću vrednosti BPK5 i BPK24. Prvi je vrsta zagađujućih supstancija i stepen zagađenja. Proces samoprečišćavanja se odvija u samoj prirodnoj vodi pod uticajem različitih činilaca (fizičkih. − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)-količina potrebnog kiseonika za hemijsku oksidaciju organskih i neorganskih konstituenata. Ako su sve organske materije koje su prisutne u nekoj vodi istovremeno i biodegradabilne onda su vrednosti HPK5 i BPK24 jednake. Treba znati da veći deo neorganskih jedinjenja nije podložan oksidaciji u standardnoj metodi određivanja HPK sa kalijum-dihromatom. Ove dozvoljene koncentracije zagađujućih supstancija u prečišćenoj vodi zavisne su od kapaciteta prirodne vode. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda Prirodno prečišćavanje otpadnih voda. − Ukupni zahtev za kiseonikom (UPK)-predstavlja teorijsku količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju svih oksidativnih supstanci u otpadnoj vodi. hemijske (organske ili neorganske) ili biološke.Ocena kvaliteta vode Karakteristike kvaliteta vode često se definišu kao: fizičke. − Ukupni organski ugljenik (UOU)-nastala količina CO2 u procesu terminalne oksidacije organskih supstanci u vodi. odnosno pritoke sa otpadnim vodama. bilo da su ona biodegradabilna ili ne. Drugi činilac koji može da utiče na dozvoljen sadržaj zagađujućih agenasa u otpadnim vodama pred njihovo ispuštanje u vodotok je sposobnost samoprečišćavanja prirodne vode. 98 . koritu. različiti u različitim zemljama sveta. Iz tog razloga stepen prečišćavanja otpadne vode nastale pri proizvodnji nekog proizvoda nije konstantna veličina i zavisi od osobina i količine prirodne vode u koju se otpadna voda unosi. hemijskih. Prečišćavanje otpadnih voda Danas postoji znatan broj metoda i postupaka za prečišćavanje otpadnih voda. Uvek se vodi računa da količina zagađujućih supstancija koje se unose u reku. koja podrazumeva količinu kiseonika neophodnu za degradaciju organskih supstanci pomoću mikroorganizama u trajanju od 21 dan na 20°C u tami. tj. ili samoprečišćavanje. a da ne dođe do posledica koje bi uticale na organizme koji žive u njoj. Ovi procesi se obavljaju spontano. Kao rezultat odvijanja ovih procesa. pa to nekada može biti uzrok pogrešnih rezultata. Treba napomenuti da su standardi za otpadne vode. tačnije rečeno stepen zagađenja koji se može dozvodliti kada se voda ispušta u prirodni vodotok ili jezero. Za potrebnu degradaciju biodegradabilnih organskh jedinjenja potrebno je 21 do 28 dana. bioloških). usled čega dolazi do transformacije zagađujućih supstancija u druge obilke koji ne deluju štetno na žive organizme. tzv. ako se voda u prirodi neprekidno zagađuje dolazi postupno do trajnih izmena u sastavu vode. predstavlja skup niza procesa koji dovode do umanjenja sadržaja zagađujućih agenasa u vodi. Drugi je kvalitet prečišćene vode. Parametri vezani za hemijski kvalitet vode. Međutim. Obuhvata sva ona jedinjenja koja bi mogla da traže kiseonik. Koje će od ovih metoda biti primenjene zavisi od niza činjenica. posebno oksidabilne neorganske soli (sulfidi. Zavisno od namene usmeravanja vode nakon prečišćavanja postoje zakonske regulative koje definišu neophodan kvalitet otpadnih voda. jedanput zagađena voda moći će da se regeneriše posle dužeg ili kraćeg vremena. soli metala manje valentnosti) i veći deo organskih jedinjenja. od mase zagađujućih agenasa koju voda u prirodi može da primi. na tlo sa kojim je voda u kontaktu i na čoveka. Kao indikator biološkog kvaliteta vode služi biološka potrošnja kiseonika (BPK). flori i fauni koje se teško ili skoro nikako ne mogu ukloniti.

Dimenzionisanje i izbor postrojenja zavise od vrste vode koja se prečišćava. nakon što se obrade. U komunalnom postrojenju se prečišćava otpadna voda iz domaćinstva i deo industrijske otpadne vode koja se izliva u javnu kanalizaciju. Procesi sorpcije zrncima čvrstog materijala smanjuju koncentraciju zagađujućih supstanija u vodu. optimalnog stepena prečišćavanja pri promenljivom opterećenju. ali se njihova koncentracija povećava u mulju. Na Slici 21. dok drugi dovode do građenja škodljivih jedinjenja (H2S i dr. koji bi dali i toksične produkte. To znači da se za svaki pojedinačni slučaj mora utvrditi stepen prečišćavanja otpadnih voda. Grubi matrerijal (sa rešetki i sita) i inertne materije (pesak) se moraju periodično uklanjati. su prikazane najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. U kojoj meri će pojedina supstancija na ovaj način biti zadržana zavisi od sastava tla kroz koji se kreće reka. Tako na primer. Muljevi nastali u procesu prečišćavanja otpadnih voda se takođe periodično moraju odstranjivati. Međutim deo ovih supstancija. negi i na zagađenje korita. 99 . OTPADNE VODE DOMACINSTVA OSTALE VODE OBORINSKE VODE INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE INDUSTRIJSKO POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE KOMUNALNE OTPADNE VODE POSTROJENJE ZA PRETHODNU OBRADU KOMUNALNO (CENTRALNO) POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE VODOTOK (RECIPIJENT) Slika 21. što uzrokuje smanjenje koncentracije ovih elemenata u vodi. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Prema osobinama otpadne vode razlikujemo komunalno i industrijsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Procesi samoprečišćavanja otpadnih voda mogu se grubo podeliti u dve osnovne grupe: biološke i fizičkohemijske i hemijske procese. anoričito ako su organskog porekla. Fizičko-hemijski i hemijski procesi koji se događaju u vodi imaju dodatne efekte ne samo na zagađenje vode. Vodeno bilje za ishranu koristi fosfate i azotna jedinjenja. Izrada i veličina postrojenja zavisi od raznih faktora. tj. ribe koriste za ishranu razne otpatke hrane. može biti putem aerobnih ili anaerobnih procesa razgrađen. zastupljenosti i stepenu automatizacije. Ti procesi dele se na aerobne (u prisustvu kiseonika) i anaerobne (bez prisustva kiseonika). Industrijsko postrojenje služi ili za prethodnu obradu otpadnih voda. Prvi se obično daju neškodljive supstancije. Pod biološkim procesima obuhvatamo sve one procese pri kojima organizmi koji žive u vodi uklanjaju supstancije ili materijale iz vode koristeći ih u procesu svoje ishrane. vremena zadržavanja. Najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. čime se sprečava njihovo raspadanje drugim putevima.). Pripremu industrijske vode za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili za prečišćavanje industrijske otpadne vode pre direktnog ispuštanja u vodotok (recipijent).Zagađujuće supstancije koje se nalaze u prirodnim vodama mogu da budu zadržane na dnu rečnog korita. Razni mikroorganizmi troše čitav niz različitih supstancija za ishranu. Hidroliza jona metala dovodi do stvaranja teškorastvornih hidroksida. Postrojenje se sastoji od dela za obradu vode i dela za obradu nastalog mulja. usled čega će se vremenom njihov sadržaj smanjivati. a li se njihova koncentracija povećava u mulju. sastava mulja u koritu reke i sastava supstancija koje se nalaze u vodi.

floridi. smole. cijanidi. − Uklanjanje nutrijenata (azotnih i fosfatnih materija). neke neorganske ili organske kiseline − Metali koji se u određenom opsegu pH mogu istaloživati u obliku nerastvosnih hidroksida 6. Materije koje se mogu izdvojiti flokulacijom i sedimentacijom ili flotacijom − Uglavnom koloidne materije − Materije u emulziji (elastomeri. Materije koje je mogiće izdvajati degazacijom ili ekstrakcijom gasa − Gas vezan (okludovan) ili rastvoren − Koncentrovana sumporna jedinjenja − Fenolna jedinjenja 8. izmenom jona ili elektrodijalizom 3. emulzioni ugljovodonici. − fosforna jedinjenja. koloidnih i netaloživih čvrstih materija. čije su oksidisane ili redukovane forme dovoljno rastvorljive. Materije koje se mogu odstraniti nekim od postupaka biološke prerade − Šećeri − Proteini − Fenoli Poseban pečat nivou zagađenosti otpadnih voda daju izvesna jedinjenja koja su specifična upravo zbog stepena štetnosti koje poseduju. − Oksidanti ili reduktori. hromati. Proizvod anaerobne stabilizacije mulja je biogas. − Završno prečišćavanje radi uklanjanja preostalog opterećenja.. deterdženti. neki nerastvorljivi i neemulzivni ugljovodonici) 2. Kroz biološki proces se uklanjaju oko 50 % organskih materija.) − Soli koje se mogu izdvojiti inverznom osmozom. Materije koje se mogu izdvojiti samo oksido-redukcijom − Sulfidi.Razlikujemo četiri stepena prečišćavanja otpadnih voda: − Mehaničko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje taloživih i plivajućih materija. Rastvorljive materije koje se mogu fizički izdvojiti − Materije koje se mogu adsorbovati (koloranti. rastvorljiva ulja) 7. Materije koje se mogu odvajati istaložavanjem − Sulfidi. Ovde spadaju: − halogena jedinjenja. Fosfati se po pravilu uklanjaju dodavanjem hemikalija.. Materije koje se mogu ukloniti samo neutralizacijom − Organske i neorganske kiseline ili baze čije se soli do neke granice mogu rastvarati 4. Osnovni činioci zagađenosti industrijskih otpadnih voda Klasifikacija osnovnih činioca zagađenosti industrijskih otpadnih voda izvršena je na osnovu tretmana kojim se otpadne vode moraju podvrgnuti i na osnovu ove kategorizacije postoje osam kategorija: 1. oksidi) − Materije koje plivaju (masti. a nisu toksične 5. i dezinfekcija vode ukoliko je potrebna. 100 . talog. Nerastvorljive materije koje se mogu izdvojiti fizički − Čvrste materije u suspenziji (pesak. − Biološko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje rastvorenih organskih materija.

cijanidi. što dovodi do smetnji u transportu otpadne vode. Udaljavanje primesa iz otpadnih voda upotrebom regenerativnih metoda prečišćavanja odvija se praktično bez izmene hemijske strukture zagađujućih supstancija. fluoridi. Prethodna obrada otpadnih voda iz industrije Prethodnom obradom se sprečava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda iz različitih pogona na rad centralnog postrojenja. Na ulaz u sistem za prečišćavanje. Cu. − pri niskim pH vrednostima velika je korozija cevi − stvaranje gasova ugrožava radnike na kanalizacionim mrežama. Zn. Obrada industrijskih otpadnih voda Prečišćavanje industrijskih otpadnih voda sprovodi se sa ciljem udavaljanja zagađujućih supstancija. Mešanje otpadne vode. Ove metode su perspektivne za sistem zatvorenih ciklusa vode i postavku bezootpadnih tehnoloških procesa. izvlačenja korisnih supstancija i dezinfekcije voda pre njihovog ispuštanja u prirodne vode. Dodatni uticaji industrijskih voda nastaju pre svega zbog sledećih uzroka: − inertne taložne materije koje se talože u kanalizacionoj mreži prave otpor koji sprečava dalji transport. jer uništavaju mikroorganizme aktivnog mulja. Mešanje se vrši na taj način što se otpadne vode ulivaju u kadu u koju su postavljene cevi za produvavanje vazduha. jonska izmena i dr. Njihovim mešanjem postiže se delimična neutralizacija. U destruktivne metode ubrajaju se biološko prečišćavanje i mnoge hemijske metode. ostaci konzervi i druge ambalaže i sl. otpadna voda može da dolazi iz više izvora. takođe visoka temperatura nepovoljno deluje na spojeve cevi i korozija je veća. Grubo ceđenje. što u kasnijim postupcima smanjuje utrošak hemikalija za neutralizaciju. Ujednačavanje sastava otpadne vode vrši se njenim mešanjem. razni štetni mikroorganizmi. Cd). Mehuri vazduha mešaju tečnost i homogenizuju je. naročito ako su ti gasovi otrovni. 101 . − previsoke temperature izazivaju isparavanje iz šahtova. 2. što omogućava njihovu transformaciju u manje složena ili netoksična jedinjuenja. isparavanje. Destruktivne metode prečišćavanja otpadnih voda zasnovane su na značajnim izmenama hemijske strukture primesa. Za ovo proceđivanje obično se koristi metalna rešetka napravljena od vertikalno poređanih šipki. Fe. Regenerativne metode su najefektivnije sa tehničko-ekonomskog stanovištva pošto omogućavaju smanjivanje rashoda vode i troškova prečišćavanja kao i vraćanje korisnih produkata u proizvodnju. U zavisnosti od karaktera i stepena promene osobina zagađujućih supstancija u procesu obrade razlikuju se regereativne i destruktivne metode obrade otpadnih voda. Uvek ako je moguće iz jednog izvora dolazi na primer alkalna voda. − metali mogu biti toksični i njihovo preveliko prisustvo može da spreči korišćenje mulja u poljoprivredi. komadi kože. a iz drugog voda koja ima višak kiseline. − toksične materije smetaju u biološkom procesu prečišćavanja otpadnih voda.− − − − − organski rastvarači. teški metali (Hg. U regenerativne metode ubrajaju se ekstrakcija. − Fizički postupci obrade otpadnih voda Ovde se ubrajaju: 1. Ovim postupkom se iz otpadnih voda uklanjaju prvenstveno otpaci materijala kao što su na primer: komadi drveta.

Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom hidrociklona. jer dok pada ona nailazi na druge sitne pahuljice – to je difuziona sedimentacija. Propusna moć menbrane zavisi od veličine pora i radnih uslova (radnog pritiska. koja se još odlikuje i izraženom dodirnom površinom između uljnog taloga i tečnosti iznad njega – to je hidraulički usporena sedimentacija. Kada je koncentracija čvrste faze mala. Prilikom isparavanja treba obratiti pažnju da sa vodom ne odu lako isparljivi ugljovodonici i delovi emulgatora. naknadno taloženje (posle biološkog prečišćavanja ili hemijske precipitacije). uslovi strujanja). dispergovana pahuljica se taloži kao da je sama. Razdvajanje se sastoji u tome da se otpadna voda pomoću pumpe transportuje kroz menbranu sa finim porama. 6. Slika 22. dok se dobijena otpadna voda može upotrebiti ili ispustiti. Ovaj postupak se primenjuje za uklanjanje čestica nerastvornih supstancija. Zato uparivači imaju dodatne aparate za prečišćavanje. Molekuli vode prolaze kroz pore menbrane. Odvajanje čvrstih čestica pri kružnom kretanju vode. 102 . Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom ultracentrifuga i ultrazvuka. Odstranjivanje tečnosti koje se ne mešaju sa vodom vrši se u taložnicima u kojima tečnosti koje su lakše od vode isplivavaju na površinu i pomoću pogodno konstruisanog sakupljača odvode se iz taložnika. koje imaju veću gustinu od tečnosti u kojoj se nalaze padaju na dno suda. Nemoguće je potpuno razdvajanje bezčišćenja površine membrane. Zbog svoje jednostavnosti i cene koštanja sedimentacija predstavlja najšire primenjivanu metodu. Efekat filtracije se smanjuje sa povećanjem koncentracije. U postrojenju za prečišćavanje otpadne vode (Slika 22) taložnice srećemo na više mesta: taloženje peska i drugog otpadnog materijala.Uklanjanje vlakana iz otpadnih voda primenjuje se prvenstveno u tekstilnoj industriji i pri proizvodnji celuloze i papira. Ona je jedna od najstarijih metoda obrade otpadnih voda. kao što su suspenzije i emulzije. Proces se odvija u više uparivača ili 7. ali njena brzina padanja raste sa povećanjem njenih dimenzija. Koristi se za razdvajanje višefaznih smeša. 5. 4. 3. predhodno taloženje mulja (pre biološkog ili hemijskog procesa). Pri većim koncentracijama. Odstranjivanje čvrstih čestica taloženjem (sedimentacijom). a povećava se sa povećanjem brzine filtracije. usled velikog broja flokula dolazi do usporene grupne sedimentacije. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda putem ultrafiltracije. Princip rada ovih uređaja zasniva se na tome da se pod dejstvom gravitacije čvrste čestice. Od vrste i koncentracije čestica u vodi zavisi i mehanizam sedimentacije. Uparavanjem se mogu preraditi sve vrste otpadnih voda i za to nisu potrebne nikakve hemikalije. Primarni sedimentacioni tank Taloženje je veoma značajan proces koji se koristi u prečišćavanju otpadnih voda za mehaničko uklanjanje najvećeg dela suspendovanih materija. dok emulgovane materije ostaju na menbrani.

Neorganski koagulanti. ili trovalentnih metala koji u vodi postaju naelektrisani pozitivno pa privlače negativno naelektrisane čestice. Organski koagulanti se mogu podeliti u prirodne: skrob iz krompira. gradeći mikroflokule. Koagulativno dejstvo je funkcija valence jona čije je naelektrisanje suprotnog znaka od naelektrisanja čestica. Primarna uloga koagulanata je destabilizacija čestica i jačanje flokula. Na izbor koagulanata utiče kvalitet vode i pH sistema. Ona podrazumeva dodavanje suprotno naelektrisanih jona.pod vakumom zbog velikog utroška energije. Upotrebljavaju se soli na bazi aluminijuma i gvožđa. Tabela 12. alkoholi. dekstrini. katjonski i nejonski polielektroliti. Od anjonskih koagulanata najpoznatiji je poliakrilamid.pritisak Centrifugalna sila Primena Separacija čvrsto-tečno Separacija čvrsto-tečno Isušivanje mulja Organsko prečišćavanje Isušivanje mulja Fizičkohemijske metode prečišćavanja otpadnih voda Prečišćavanje otpadne vode koagulacijom i flokulacijom. da bi se naelektrisanje koloidnih čestica smanjilo. što posledično omogućava stvaranje aglomerata. Koagulanti su hemijska jedinjenja koja se dodaju sistemu kako bi se postigla neutralizacija koloidnih čestica i izazvala destabilizacija i taloženje. Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade otpadnih voda Metoda Sedimentacija Flotacija Filtracija kroz pogaču Ultrafiltracija Centrifugiranje Princip Veličina i gustina čestica Veličina i gustina čestica Veličina čestica Veličina molekula Veličina i gustina čestica Sredstvo Gravitacija Gravitacija i zadržani ili rastući mehurovi Vakum ili meh. Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade dati su u Tabeli 12. 103 . Kao neorganski koagulanti javljaju se soli jedno-. (odelenje za bojenje i beljenje) zatim otpadne vode fabrike viskoze itd. alginati. Uparavanjem ili degaziranjem mogu da se uklone H2S. Što je valenca veća to je koagulacija efikasnija. Time se sprečava moguć prilaz čestica među sobom. U prvih nekoliko minuta potrebno je obezbediti intenzivno mešanje kako bi destabilizacija bila uspešnija. Organski koagulanti. fenoli itd. iminske ili amonijačne grupe. Katjonski polielektroliti su pozitivno naelektrisani zahvaljujući prisustvu aminske. Ovim načinom obično se prečišćavaju vode koje sadrže vrlo sitne suspendovane materije. želatin koji se koriste čisti ili kombinovani sa neorganskim solima (aktivni SiO2) i sintetičke polimere (odlikuju se velikom molekulskom masom i rastvorljivošću u vodi).dvo-. Koagulacija je prva faza flokulacije. npr: otpadne vode tekstilnih preduzeća. fizičko-hemijskog postupka razgradnje emulzija pod dejstvom reagenasa koji neutrališu dejstvo emulgatora u emulziji i time narušavaju stabilnost koloidnih čestica. U tu svrhu otpadnoj vodi se dodaju reagensi pre njegovog uvođenja u taložnik.pritisak i porozni medijum Membrana i meh. Javljaju se kao anjonski. amonijak. U procesu koagulacije talože se suspendovane i emulgovane materije koje se pri običnom taloženju ne izdvajaju.

. aluminijum-hidriksid). Tako obrazovane krupne čestice uglavnom se talože većom brznom nego što bi se taložile odvojeno. Po potrebi. Kao koagulant se primenjuje kalcijumov oksid. hemijske prirode primesa i ekstragenta. Koeficijent raspodele karakteriše ekstzrakcionu sposobnost rastvarača. čestica koja ima veću brzinu taloženja može da stigne sporiju česticu i „zakači“ se za nju. Proces obrazovanja većih čestica (pahulja. katjonski i nejonski. kao dominantnog faktora. Flokulacija je proces koji ima za cilj povećanje broja kontakta između koagulisanih čestica i dešava se posle koagulacije. Ovaj način se koristi za udaljavanje supstancija koje isparavaju s vodenom parom (fenol.. Ekstrakcijom se iz vode mogu izdvojiti fenoli.). Ako imamo u vidu raznovrsnost sastava otpadnih voda. kada flokulant ima ulogu pomoćnog filtracionog sredstva. jedan od njih je da se adsorbens dodaje u vodu iz pravca suprotnog kretanju vode. zavisno od sastava voda i vrsta čestica. tip korišćenog koagulanata. Ova metoda prečišćavanja otpadnih voda zasnovana je na izvlačenju iz vode organskih primesa male rastvorljivosti pomoću organskih rastvaračau kojima se ova jedinjenja dobro rastvaraju. boje. anilin). zamućenost vode. a ponekad se dodaju smeše ovih reagenasa. svojstva suspendovanih čestica (veličina. Prečišćavanje vode adsorpcijom vrši se radi uklanjanja relativno malih količina zagađujućih supstancija koje izazivaju znatne efekte ili se drugim postupcima ne mogu ukloniti... koje se zahvaljujući prisustvu flokulanata. To su visoko toksične supstancije. Proces prečišćavanja sa adsorbensima se vrši uglavnom na dva načina. na izbor koagulanata utiče i temperatura (mada u opsegu od 5-25˚C nemaju uticaja). deterdženti. vrsta i koncentracija čestica kao i uslovi mešanja u trenutku dodavanja koagulanata. uvodi u kolinu sa puniocem koji omogućava povećavanje kontakne površine pare i vode. Prečišćavanje otpadne vode flotacijom. Flokulanti se sistemom mogu dodavati po završetku koagulacije ili u fazi između sedimentacije i filtracije. ali postoje i neorganski (primer: aktivni silicijum. agensi koji utiču na miris i ukus voide i dr. Suština metode zasniva se na tome da se voda koja se prečišćava zagreva do 100 ºC. ferosulfat. većom čvrstinom i konzistentnošću. flokula) naziva se flokulacija.. Prečišćavanje otpadne vode evaporacijom. aktivni ugalj u prahu. Pri kontaku pare sa vodom u gasovitu fazu prelaze isparljive supstancije.) i organske (alganiti. betonit. Flokulanti utiču na brzinu procesa stvaranja ali i na kvalitet pahulja. Pošto se čestice talože različitim brzinama. amonijum sulfat i dr. Prema naelektrisanju flokulanti mogu biti anjonski. naelektrisanje) i lokalne uslove (pristupačnost opreme). Proces flokulacije je poseban način ukrupnjavanja kolidnih čestica.Izbor adekvatne vrste koagulanata zavisi od osobine koagulanata i osobine čestica koje treba destabilizovati. odlikuju većom zapreminom. prisutni joni u vodi. Njegova veličina zavisi od koncentracije rastvorene supstancije. ekstakt algi. infuzorijska zemlja. da bi dejstvo koagulanata bilo efikasno trebalo bi i pH sredine dovesti u potreban opseg. U fazi flokulacije posebno je važno obezbediti lagano mehaničko mešanje koje će pospešiti „uspešne“ sudare. skrob. Prečišćavanje otpadne vode adsorpcijom. Prema poreklu se dele na prirodne i sintetičke a prema sastavu na mineralne (aktivni silicijum. razna makromolekulska jedinjenja. Nasuprot toku vode uvodi se vodena para temperature 102-103 ºC. Takođe. kao i od opšteg sastava odpadne vode. pri odvajanju flotacijom ubacuju se u vodu potrebni reagensi. Flokulanti su uglavnom organske prirode. derivati fenola. Prečišćavanje otpadne vode ekstrakcijom. neke gline. Ovaj način prečišćavanja otpadnih voda od strane čvrstih čestica zasniva se na istom princpiu koji se koristi i pri flotaciji ruda. masne kiseline. Time se postiže da voda na ulasku 104 . treba voditi računa o vrednostima pH. anilin i druge organske primese. temperature. Osim pH. Pri izvođenju flokulacije treba obratiti pažnju na: temperaturu vode.

kalcijum-hidroksid. Cu. magnezijum-karbonat. Za neutralizaciju kiselina koriste se obično kalcijum-karbonat. magnezit i dr. Pri neutralizaciji vode koje sadrže kiseline prvenstveno se koriste alkalne vode. Takođe hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati supstancije koje se talože kao nerastvorne soli gvoždja ili koje mogu da se kompleksiraju: sulfidi. Na elektrodama se pojavljuju mehurići gasa koji se talože na flokulama hidroksida. Neutralizacija otpadnih voda. Kao i prečišćavanje odsorpcijom. sastoji se u tome da otpadna voda koja se prečišćava ulazi sukcesivno u 2-3 tornja za prečišćavanje. jer dolazi do stvaranja kalcijum-sulfata koji može da 105 . Hg. Cr. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem. ubraja se i elektrohemijsko razdvajanje. da bi pri kraju tornja. radi smanjenja utroška reagensa. Takođe se koristi i za prečišćavanje otpadnih voda od niskih koncentracija jona visokotoksičnih ili radioaktivnih elemenata. U fizičko-hemijske postupke obrade. ova metoda služi za uklanjanje niskih koncentracija jona koji predstavljaju izrazito štetne zagađujuće supstancije. Ako otpadna voda sadrži kiseline i baze one se neutrališu. fosfati. Upotreba ovih neutralizacionih filtera nije moguća ako je u vodi prisutna sumporna kiselina. koji se talože sa Ca2+. koji se dosta često koristi. Koncentracija zagađujuće supstancije preostala u vodi određena je rastvorljivošću nastalog teško rastvornog jedinjenja. Prečišćavanje otpadne vode inverznom osmozom. uklanjaju se oksido-redukcionim procesima. Vode koje sadrže višak kiseline ili višak baze moraju se pre upućivanja na dalju obradu ili ispuštanja u prirodnu vodu prethodno neutralisati. U ovim tornjevima se nalazi aktivni ugalj ili drugo adsorpciono sredstvo. ali kroz nju ne mogu da prođu molekuli ili joni koji se nalaze rastvoreni u vodi. molekuli vode će iz prostora sa neprečišćenom vodom da prolaze u prostor sa čistom vodom. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem zasniva se na tome da se dejstvom odgovarajućeg reaktiva dodatog u otpadnu vodu vrši izdvajanje pojedinih supstancija u vidu teško rastvornih jedinjenja. Prvi nalčin je filtracija kroz porozan sloj koji sadrži karbonatne materijale kao što su krečnjak. Sem toga koristi se i za dobijanje meke vode tj. cijanidi. Pri daljem kretanju voda dolazi u kontakt sa adsorbensom koji ima sve manju i manju količinu adsorbovanih supstancija. Za neutralizaciju baza prvenstveno se koristi ugljen-dioksid. Ako se deluje na neprečišćenu vodu pritiskom koji je veći od osmotskog pritiska. Do pojave osmoze dolazi kada su rastvarač (na primer čista voda) i rastvor (na primer otpadna voda) u dodiru preko polupropustljive membrane. 2) sulafti. Izvođenje neutralizacije vrši se uglavnom na dva načina. Metoda jonske izmene koristi se za prečišćavanje vode od elektrolita. koji će ukloniti i zadnje količine zagađujućih supstancija. natrijum-hidroksid. Prečišćavanje otpadne vode jonskom izmenom. Na ovom principu rade uređaji za dobijanje pitke vode iz morske. Be. Ni. došla u kontakt sa potpuno čistim adsorbensom. Drugi način. Hemijski postupci obrade. Ova membrana dozvoljava prolaz molekulima vode. dolomit. sulfite i dr. a koji se talože kao hidroksidi u određenoj oblasti pH. Osnova ove metode je korišćenje osmoze. Pb. koje sadrže ulje i prljavštinu. Posle dodavanja kiseline.u toranj za prečišćavanje prvo dolazi u kontakt sa adsorbensom na kome su već adsorbovane određene količine supstancije koje treba ukloniti iz otpadne vode. nitrate. emulzija se podvrgava elektrolizi. Otpadne vode koje sadrže cijanide. sulfati i fluoridi. sulfocijanidi. odnosno tornjeva za prečišćavanje. a pred ispuštanje iz njega. kalijum-hidroksid itd. Ti. sulfide. vode oslobođene mineralnih soli. U slučajevima kada to nije moguće koriste se sumporna ili hlorovodnočna kiselina. Hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati: 1) toksični i netoksični metali kao što su: Fe. Al. hromate. kalcijumoksid. mermer. hloride. Proces prečišćavanja vode jonskom izmenom vrši se korišćenjem kolona. fosfati. Zn.

Kao oksidacioni agensi koriste se obično hlor. Negativna strana primene hlora je što sa pojedinim supstancama hlor može da gradi hlorovana jedinjenja. kao oksidacioni agens prisutan je kiseonik. Višak ozona se sam brzo razgrađuje. Prednost ove metode je što se ulje odvaja u čistom obliku pa se posle može spaljivati ili mešati sa lož uljem i koristiti kao energetski fluid. ili raspršivanjem vode u sitne kapi u vazduhu. Redukcija oksidacionih agenasa.izazove zapušavanje poroznog sloja. Aeracija vode. Na primer hemijskim postupcima razlaganje otpadnih emulzija. koje takođe treba uklanjati. Prvi je da se putem oksidacije razgrade zagađujuće supstancije ili prevedu u manje toksične agense. tj. ozon. Unošenje oksidacionih agenasa u vodi ima dvostruki cilj. Za redukciju dihromata mogu se koristiti soli dvovalentnog gvožđa. sastava otpadnih voda i niza drugih uslova. Prečišćavanje vode korišćenjem oksidacionih agenasa može da se vrši u otvorenim sistemima ili u zatvorenim sistemima u kojima može da se ostvari velika brzina mešanja agenasa i vode. Zbog toga se prečišćenoj vodi koja se odmah ne koristi dodaje neko drugo dezinfekciono sredstvo (hlor) koje sprečava razvoj mikoorganizama. Drugi način neutralizacije voda sastoji se u unošenju određenih količina sredstva za neutralizaciju u određenoj zapremini vode. Udaljavanje kiseonika iz vode porebno je gde njegovo prisustvo ubrzava koroziju metala. U vodi. Koji od ovih agenasa će biti upotrebljen zavisi od supstancija koje treba oksidovati. Kiseline su bolji koagulanti pri razgradnji emulzija. Pored toga važno je da ne nastaju sporedni produkti. Najprimenjivanije soli za razlaganje su soli aluminijuma i soli trovalentnog gvožđa. a drugi je uništavanje mikroorganizama. Kod ovog postupka potrebno je znati sadržaj kiseline da bi se računala potrebna količina sredstav za neutralizaciju. natrijum-hipohlorit. čija je konstrukcija slična uređajima za mešanje tečnosti. prirodnoj i otpadnoj. Od svih oksidacionih agenasa danas se najviše upotrebljava hlor. Pored hlora danas se sve više kao oksidacioni agens koristi ozon. kiseonik i dr. hlor-dioksid. dezinfekcija vode. prikazan je hemijski postupak obrade otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala. ali su skuplje. Pored ova dva efekta aeracija se koristi i u slučajevima oksidacije redukcionih agenasa u otpadnoj vodi kada je oksidacioni agens kiseonik. koji se javlja u vodama koje se koriste za hromiranje. Drugi oksidacioni agens sa izrazitim nepovoljnim dejstvom je kalijumdihromat. a iz vode se uklanjaju sve one gasovite supstancije koje nisu prisutne u vazduhu. Ovaj vid prečišćavanja otpadnih voda sastoji se u provođenju mehurova vazduha kroz vodu. Neutralizacija se vrši u neutralizatorima. Povećava se sadržaj kiseonika u vodi i ubrzava se njegovo rastvaranje u njoj. Ozon je jako oksidaciono sredstvo koje poboljava organoleptičke osobine vode i ne zagađuje je proizvodima sporednih reakcija. koja su toksična. Razlaganja otpadnih emulzija. s obzirom na prirodu elektrolita može biti: − razlaganje pomoću soli − razlaganje pomoću kiselina − razlaganje pomoću soli sa flokulacijom Hemikalije koje se po ovom postupku primenjuju su jeftine. 106 . pa je ceo postupak ekonomičan. Za redukciju oksidacionih agenasa u najvećem broju slučajeva koriste se natrijum-sulfit i natrijum-hidrogensulfit. Na Slici 23. Oksidacija hemijskim agensima. kalijum-permanganat. Cilj aeracije je dvostruk.

Šema tehnološkog postupka prečišćavanja otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala 107 .Slika 23.

Pri kontaktu otpadne vode sa bioopnom na puniocu dolazi do sorbcije organskih zagađujućih supstancija na površini mikrobnih ćelija. Biološki prudovi.Biološki postupci obrade Biološko prečišćavanje otpadnih emulzija vrši se pomoću mikroorganizama koji kao hranu i energiju za razmnožavanje koriste otpadne supstance. Biološkim postupcima uklanjaju se organske materije iz otpadne vode. Očišćena voda dospeva u sekundarne taložnike. crvi. U aerotankovima prečišćavanje otpadnih voda ostvaruje se u uslovima bliskim prirodnim. Aerotank. zagrejana i osvetljen voda bogata višim biljkama i planktonom. ali se tu nalaze i male količine kvasca i plesni i jednoćelijske životinje (protozoe) i crvi. Dospevši u aerotank otpadna voda meša se sa aktivnim muljem bogatim mikroorganizmima. Materijal biofiltra mora biti trajan. prvenstveno iz poljoprivredne proizvodnje i iz prerade poljoprivrednih proizvoda. U prudovima se uzgaja riba. Posle biološkog tretmana voda je čista i može se ispuštati u kanalizaciji. Biološkim prečišćavanjem koloidne i rastvorene organske materije prevode se u oblik manje ili više stabilizovanog mulja. Materijal punioca mora imati razvijenu površinu i posedovati dovoljnu poroznost. mekušci i dr. Obično se prečišćavanje otpadnih voda mikrobiološkim putem primenjuje kao dopuna mehaničkim i hemijskim metodama prečišćavanja. tucanik. Dostupnost neke supstancije biološkoj oksidaciji može biti ocenjena odnosom BPK i HPK. Prerada taloga Anaerobna prerada taloga. snabdeven uređajem za aeraciju je aerotank. insekti. U tim procesima učestvuju heterotrofni organizmi (organizmi koji ne mogu sami da vrše sintezu sastojaka) koji organske materije uzimaju iz otpadne vode i koriste kao hranu i ugrađuju je u biomasu-asimilacija. šljunak i dr. Toksično supstancije u vodi značajno slabe životnu aktivnost mikroorganizama. Na dnu prudova intenzivno se razvijaju stanovnici mulja: larve. Najpovoljniji uslovi za proces prečišćavanja u aerotanku su pri odnosu u otpadnim vodama BPK (potpuna) :N:P = 100 : 1: 1. Smeša otpadne vode i mulja protiče kroz aerotank i meša se sa vazduhom pri čemu dolazi do prečišćavanja vode. sunčevi zraci. Pored njih ovom procesu mogu da se podvrgnu i biorazgradljivi ostaci dobijeni prečišćavanjem 108 . U veštačke uređaje u kojima se odvija aerobno prečišćavanje voda ubrajaju se biofiltri i aerofiltri. koja se vraća u rastvor u obliku minerala-oksidacija (mineralizacija). aerobne digestore i specijalne filtere. Kao punilac biofiltra može biti upotrebljena šljaka. Sve biološke metode prečišćavanja otpadnih voda dele se na anaerobne i aerobne. Taj proces je često jako dug i po nekoliko meseci. i ne sme sadržati primese toksičnie za mikroorganizme. Osnovni deo aktivnog mulja čine bakterije. budući da doprinosi dobroj aeraciji biofiltra i maksimalnom kontaku otpadne vode sa bioslojem. U tom cilju neophodan je proces adaptacije mikrorganizama na ta toksična jedinjenja. Biofiltri. zasićena kiseonikom. U prudovima se uspostavljaju uslovi za energičnu oksidaciju organskih supstancija otpadnih voda. obilje protozoa koje se hrane bakterijama. posle čega se voda može ispustiti u prirodne vode. koji se pri ispuštanja otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz vode odstraniti taloženjem. Anaerobna prerada taloga je biološka razgradnja organskih supstancija. To su mala dubina. Odumrla bioopna spira se otpadnom vodom i iznosi iz biofiltra. Energiju koja je za to potrebna organizmi dobijaju oksidacijom drugog dela hrane. ispunjen krupnozrnim materijalom čija se površina orošava otpadniom vodom i na kojoj se obrazuje opna (sloj aktivnih organizama). U slučaju nedostaka ovih elemenata u otpadnim vodama dodaju se azot u obliku amonijačnih soli i fosfor u obliku superfosfata ili trinatrijum-fosfata. To je objekat. U biofiltru se odvija neprekidan prirast i odumiranje bioopne. Najefikasniji postupci obuhvataju: tretman u oksidacionim jamama. To su veštački uređene vodene površine za biološko prečišćavanje otpadnih voda zasnovani su na istim procesima koji se odvijaju i pri samoprečišćavanju voda. Dugačak rezervoar dubine 3-6 m.

First. and a number of regions are already chronically short of water. The following points are based on presentation methods for analysis each contaminant emphasizing practical point for them. umanjenje mase taloga putem pretvaranja organske materije u gasove vrenja i rastvorne soli masnih kiselina. Sequential extraction as special tool can provide information on possible chemical forms of heavy metals in sediments and predict their mobilisation . Isplivale čestice se slepljuju i na površini septitanka obrazuju koricu koja se zatim zgušnjava i na njoj se nastanjuju različiti plesni sa svojim isprepletenim hifama. Metantank. 109 . NH3) nastalih pri anaerobnom razlaganju. the biological solids are neutralized then disposed of or re-used. kada je potrebno. called primary.gradskih kanalizacionih voda i sl. što je naročito važno pri njihovoj upotrebi kao đubriva. The final effluent can be discharged into a stream. the solids are separated from the wastewater stream. a vreme zadržavanja taloga iznosi 6-12 meseci. Prevreli ostatak može da se upotrebljava kao đubrivo ili posle sušenja i briketiranja i on se koristi kao gorivo. For the purpose of this study wastewater treatment processes is decribed. secondary and tertiary treatment. The overall behavior of trace metals in an aquatic environment is strongly influenced by associations of metals with various geochemical phases in sediments. Septitank predstavlja taložnik kroz koji polako protiče otpadna voda. saltwater intrusion. Intenziviranje razlaganja organskog dela taloga postiže se veštačkim zagrevanjem i mešanjem. Heavy metals as a special group of water contaminants are especially clarified. the intensive agricultural use of fertilizers and pesticides. Među uređajima u kojima se vrši odvajanje suspendovanih čestica iz otpadne vode. H2. It is well documented that sediments play a key role in the transport and sorption of trace metals in an aquatic environment. Sewage treatment involves three stages. Abstract Water use has been growing at more than twice the population rate. lagoon or wetland. Septitank. obezbeđivanje zdravstvene bezopasnosti taloga. I pored ovih nedostataka setitank u zadovoljavajućoj meri rešava problem prerade taloga. Ovi talozi podvrgavaju se obradi u specijalnim uređajim u kojima dolazi do mikrobiološko razlaganje organske supstancije u anaerobnim uslovima. Metantank predstavlja zatvoreni rezervoar predviđen za anaerobnu preradu taloga i suvišnog mulja. CO. or if it is sufficiently clean. In this chapter water monitoring is defined as any kind of acquisition or collection data of water quality and selection critical parameters to improve their property is underlined. river. CH4. Cilj ovog mikrobiološkog anaerobnog delovanja na taloge je sledeći: promena fizičke strukture taloga kako bi se olakšalo njegovo sušenje. and the treated water may be disinfected chemically or physically (for example by lagooning and micro-filtration). a ostatka procesa vrenja u obliku đubriva. Otpadna voda koja protiče između kore i taloga koji se razlaže. The scope of the study is to discuss physical. iskorišćavanje dela organske materije u obliku gorivnih gasova koji se koriste kao goriva. water-borne bacteria. zasićuje se gasovima (H 2S. Otpadna voda se razbistrava u toku 1-4 dana. Deo ovog gasa može da se iskoristi za održavanje temperature metantanka. i H2S tragovi) koji služi kao gasovito gorivo za različite namene. a zatim i anerobno razlaganje izdvojenih ostataka nalazi se i septitank i metantank. bay. industrial wastes. chemical and biological major water pollutants. CO2 35%. and soil erosion. Dalja prerada takve vode je prilično otežana. Major water quality problems stem from sewage pollution. Both water quantity and water quality are becoming dominant issues in many countries. U metantankovima može količina organske supstancije u otpacima da se smanji do 50 %. a istaloženi talog previre u toku dužeg vremenskog perioda. Then dissolved biological matter is progressively converted into a solid mass by using indigenous. Finally. it can also be used for ground water recharge. Pri razlaganju taloga vrenjem nastali gasovi se podižu u vidu mehurova i povlače čestice mulja. Pored toga dobija se i gas (CH4 65%.

Morgan.R. J. D. http://en. Edzwald. Mancy. Ninth Edition.B.Kastori. IAWQ-IWSA.. Flocculation. Limnol. listu RCG". "Sl. L. Filtration and Sedimentation.org/wiki/sedimentation_(water_treatment) 12.H. Matson.S.. Third Edition. br.. R. (1985) Water Treatment-Principles&Design. Aquatic Chemistry. 7. (1992) Coagulation in Drinking Water Treatment: Particles. Sigg. Allen.. 573-581. A Wiley-internscience Publication. R. Oceanogr. Environmental Protection Agency (EPA) (1983) Methods for Chemical Analysis of Water and Wastes..pdf Pravilnik o kvalitetu otpadnih voda i načinu njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju i prirodni recipijent. Tehnološki fakultet. H.. W. Marković.. Control Fed. str. Switzerland. J. Gržetić.. (2005) Principles of Water and Wastewater Treatment Processes. 38. (1993) Free Cupric Ion Concentration an Cu(II) Speciation in Eutrophic Lake. Novi Sad. 269-295. 1200-1213. U. 5. Water Poll.462-490. 110 . Xue. E. Fakultet za fizičku hemiju. Inc. (2005) Environmental Science. Š. H.. 42.Popović.. Montgomeri. UK. Geneva. 9. 14. Third Edition. Degremont. 37-45. Đarmati.M. Beograd. Banja Luka.cg. (urednik: R. IWA Publishing. Organics and Coagulants.. http://www. (1996). 15.J. (1994) Tehnologija vode i otpadnih voda. J.. Gaćeša. K. J. Perason. Beograd. (1997) Teški metali u životnoj sredini. New York.. 10/97. Beograd. (1995) Stanja i procesi u životnoj sredini. John Wiley&Sons. 11.mepp.wikipedia. (2001) Hemija i tehnologija vode.T. 55/78 i 58/85) 10. br.LITERATURA 1. 3. Jugoslovensko udruženje pivara.. str. 13. Z. D. Wright. str.vlada. 16. Stuetz. R. 2. Klašnja. (1976) Tehnika Prečišćavanja voda. John Wiley&Sons. 4. List SFRJ». Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. Interantional Edition.. Prentice Hall. Stumm. Joint Specialist Conference on Coagulation. 6. I. 8. S. 21/97. 177-378. Kastori. Proc. Novi Sad). Građevinska knjiga.K.yu/files/1054110151. izdavač/ Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. M. (1970) Trace metal characterization in aquatic environments by anodic stripping voltametry.E. Veselinović.

Simplified soil description). i neposredno prete uništenju života na Zemlji. U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zaštićenih površina. a u skladu sa međunarodnim standardom ISO 11259:1998 (Soil quality . posledice mogu biti nesagledive. 45 % obale izbetonirano. erozija. istaknuta posebna lepota tih površina ili njihova turistička korist. životinjski i biljni svet. zaštićena područja). U njemu se neprekidno odvijaju dinamički procesi pod uticajem klimatskih. hemijskih i mehaničkih faktora. od toga najviše u Africi i Juznoj Americi. Predstavlja inzvaredno značajno prirodno dobro.područje istraživanja.pašnjaci. Zaštićene površine su od velikog značaja jer održavaju biodiverzitet. kao osnovni deo ekosistema i podloga za život ljudi. za sve ljudske aktivnosti. gljivice i plesni. aktinomicete.šume. . hematode. nemilosrdno se uništava i degradira. . .5 m. koje se stvara i obnavlja veoma sporo. .industrijski lokaliteti (aktuelni i prošli). potrebno je 200 do 1000 godina. rezervoari su kiseonika. a kada su u pitanju zemlje istočne Evrope na njihovim teritorijama izražena je erozija tla.kultivisano zemljište. u kome žive različiti oblici živog sveta: bakterije. Ovaj sloj se tokom vremena stvara slaganjem biljnog materijala. za život životinja i biljaka. voćarske planteže i plantaže vinove loze. Značaj zemljišta i problem njegovog zagađenja Zemljište. . razloženih ili delimično razloženih organskih materija. Prelazni sloj zemljišta nastaje spiranjem različitog geološkog materijala vodom. Površinski sloj predstavlja sloj humusa.zaštićene prirodne celine (parkovi. iako ti problemi svakog dana poprimaju sve veće razmere. bioloških. Poseban oblik zemljišta predstavljaju zaštićene površine koje su takvim proglašene. 35 % zemljišta 111 . amebe. a za njegovu zaštitu ne postoji zajednička strategija Sveta. čiste vode itd. s ciljem da bude zaštićena osetljiva životna sredina. infuzorije. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje. . U Italiji je. rezervati. .plavljena zemljišta (aktuelna i prošla). člankari. . Kategorizacia zemljišta . . U zaštićene površine spadaju prirodni rezervati.lovna i ribolovna područja. alge i drugi biljni i životinjski svet. Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3 cm. salinizacija. a dublje slojeve izgrađuju glineni minerali u kojima dolazi do akumulacije neorganskog i organskog materijala i vode. virusi. Namena i način korišćenja zemljišta uslovljavaju i njegovo eventualno zagađivanje i degradaciju. . Zemljište predstavlja veoma kompleksan eko sistem.kamenite površine. insekti. profila. prirodni spomenici. zaštićena staništa i druge vrste zemljišta. a pre svega ljudske aktivnosti. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira". a time i opstanka ljudskog roda.4. debljine od nekoliko cm do 1. krtice i glodari.zemljište pod infrastrukturom i zgradama. gliste. na primer. za proizvodnju hrane i vode. Ako se takvo zemljište ne zaštiti. za Španiju naročit problem predstavlja isušivanje tla. na: . Zemljište je sastavljeno od slojeva. od kojih svaki ima svoje specifičnosti.2 SOIL Zemljište predstavlja površinski sloj Zemljine kore.2 ZEMLJIŠTE 4. Stoga se klasifikacija i kategorizacija zemljišta vrši prema nameni i korišćenju. Glavnu štetu zemljištu nanose zagadjenje tla i vazduha.mešovito korišćeno zemljište. prekomerna urbanizacija i poplave. nacionalni parkovi. protozoe.voćnjaci.

emisija iz industrijskih tehnoloških procesa. izgradnjom saobraćajnica. poljoprivrede i dr. izgubi na stotine i hiljade hektara često i najplodnijeg zemljišta.direktno zagađenje zemljišta. pesticidi i organski otpaci različitog porekla).emisija prilikom sagorevanja različitih organskih materijala. Ovo utoliko više jer se svake godine u svetu na razne načine. zbog upotrebe pesticida. Zagađenje zemljišta poreklom iz otpadnih voda: . pored ostalih faktora. zagađivanje tla otpadom i iz atmosfere. biomase i sl.vode zagađene usled poljoprivrednih aktivnosti (veštačka đubriva. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi. preko vazduha. ugostiteljstva i dr. Problematika zagađenja zemljišta se mora posmatrati kroz osnovne odnose na relaciji: emisija . maksimalnu pažnju.transmisija . . došlo je do katastrofalnog sušenja šuma i ozbiljne ugroženosti živog sveta u jezerima. kolektiva.efekti Ovaj odnos podrazumeva: .emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate. putem rasipanja i izlivanja zagađivača. . individualnih i lokalnih kotlarnica i dr. kapaciteta za proizvodnju energije. veštačkih jezera. Izvori zagađenja zemljišta 1.Poljske je preterano kiselo. Zagađenje zemljišta čvrstim otpadnim materijalom poreklom iz privrede. 2.otpadne vode iz tehnoloških postupaka u industriji i privredi.. pa čak i đubriva.imisija . i to dela koji se odnosi na “opasan otpad” (1-2% od ukupne količine otpadnog materijala). zemljište je danas veoma ugroženo i njegovoj zaštiti je neophodno posvetiti. Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi. bilo to uzrokovanim širenjem gradova. Poslednjih godina. industrijskih objekata. 3. samo su neki od akutnih problema s kojim se suočava Svet. a u 40 % Litvanskog zemljišta zabeležena je visoka koncentracija teških metala.indirektni put zagađivanja. domaćinstava. Na ovim površinama značajno su umanjeni poljoprivredni prinosi. 112 . Zagađenje zemljišta poreklom iz atmosfere: . Specifičan pristup zahteva ispitivanja zagađenja zemljišta poreklom od čvrstog otpada. kao veoma opasan neprijatelj zemljišta pojavile su se takozvane kisele kiše.otpadne vode iz individualnih domaćinstava. . . Prema tome. . . Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to.emisija usled sagorevanja fosilnih goriva u industriji.

3 19 11 35 90 5.12 0.002 0.3 1 2 2000 150 0.05 950 1.06 0.5 0.5 1.1 20 100 50 0. 2.36 1.29 0. Atmosferski polutanti iz motornih vozila: .01 0. Kako je zemljište vitalan ekološki i poljoprivredni resurs i treba ga štititi od dalje degradacije.1 0.07 1.04 1.4 40 250 72 0.0 13 (1-900) 0.0025 0.05 1.5 30 39 0.25 0.36 1.07 1.1 0.5 0.5 58 100 52 Sedimentne stene Glineni Krečnjak Peščar škriljci 0.9 20 30 120 Izvori polutanata teških metala u zemljištu 1.5 3.2 0.56 1. Tabela 13. Promene klime utiču na promene u zemljištu.16 0.2 0.18 620 460 850 0.5 80 14 0.5 0.3 0.05 0.2 0.16 0.5 6 0.disperzija mnogih elemenata u vazduhu.09 110 35 1 2980 200 4 42 90 13 0.Teški metali u zemljištu Zemljište kao dinamičan sistem je u ravnoteži sa životnom sredinom.004 0.0 1.12 0.2 0.1 0.2 2.13 0.03 0.0005 0.08 1040 1500 400 0.5 0.6 7 9 68 5.4 160 1 75 Magmatske stene Bazne Ultrabazne Granitne magmatske 0.7 45 20 130 0.003 0.5 14 3 24 0.2 2.1 0. 113 .05 0.003 0.22 (<240) 0.002 0. Srednji sadržaj teških metala u Zemljinoj kori i glavnim tipovima stena (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Zemljina kora 0.03 0.5 0.01 0.003 0.05 2.05 0.08 1. „efekat staklene bašte” zajedno sa „kiselim kišama” prouzrokuje promene biopristupačnosti metala (Tabela 13).2 0.7 10 23 0.028 0.0 1. Tako npr.upotreba tetrametil i tetraetil olova u benzinu dovodi do disperzije Pb-aerosola. Sagorevanje fosilnih goriva: .5 1.odloženi pepeo je izvor teških metala.1 0.6 1. .43 4.14 0.13 0.5 0.45 3.004 0.6 2.

posebno u urbanim i industrijskim područjima. 4. Slika 24. Udeo različitih tipova zagađivača zemljišta Zemljišta.neorganskih zagađivača (Mdn).šljake iz prerade gvožđa. . Teški metali prouzrokuju akutne probleme toksičnosti.pesticidi. efluente i otpadnih voda. . .svinjska i živinska đubriva (Cu i As).agrohemikalija (Mah). Cd i Pb).odnošenje metala sa prinosom biljaka (Mb). . . Metalurška industrija: . . . 114 .dispergovanje metala kroz prašinu. Hg-baterije). Organska đubriva: .matičnog supstrata (Mm).đubriva (Mđ). Poseban problem predstavljaju metali koji se preko hrane akumuliraju u organizmu čoveka (npr.fosfatna đubriva.nepažljivo odlaganje predmeta (minijaturne baterije Ni-Cd.putem stvaranja deponija otpada i metalnih strugotina. .taloženje čestica aerosola emitovanih pri spaljivanju materija koje sadrže metale. Koncentracija teških metala u zemljištu Ukupni sadržaj metala u nekom zemljištu (MUK) je rezultat inputa metala iz više izvora: . . napuštena auta (Pb-akumulatori). . sadrže enormno visoke koncentracije teških metala (Tabela 14). 7. . posebno herbicidi. Rudnici i topionice obojenih metala: . 6. Ukljanjanje urbanih i industrijskih otpadaka: . Mineralna đubriva i pesticidi (teški metali kao aktivni konstituenti ili primese): . 5.emisija dima i prašine koji sadrže metale.preko efluenata koji mogu zagaditi zemljište u slučaju izlivanja vodenih tokova.organskih otpadaka (Moo).3.atmosferskog taloga (Ma).

42 Stajnjak 3 .9 .2.0 0.3.279 1. Sadržaj teških metala u kanalizacionim muljevima.2.5 .12 66 .225 < 100 0.60 7 .8 0.8.0.3 2.20 20 .1 .969 0.115 0.500 0.000 2 .5 2 .170 1 .002 0.08 – 0.1 . kreču i kompostu (mg/kg) Metal Ag As B Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se U V Zn Kanalizacioni mulj < 960 3.3 .000 0.2.40.200 0.120 0.1 .300 0.12 3.01 .125 0.5 50 115 .36 30 .04 .250 0.01 .52 0 .1.250 0.500 2 .4 .83 10 .340 1 .172 0.450 Nitratna đubriva 2.8 0. Sadržaj teških metala u poljoprivrednim zemljištima (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Opseg 0.001 .600 50 .9 3 .27 2. MUK = (Mm + Ma + Md + Mah + Moo + Mdn) – (Mb + Mg) Tabela 14.0.000 0.40 5 .000 0.01 .05 1 .600 50 . mineralnim đubrivima.03 .44 1 .240 82 .1 .30 15 -1.20 0.3 20 .000 < 1 .1 .100 20 .1.1 .900 1 .01 .2 .600 3 .0.000 Fosforna đubriva 2 -1.0.3.15 2 .4 15 .3 .3 10 .200 0.25 0.5.2 – 1 10 70 .1 .19 0 0.410 13 .400 91 .894 Tabela 15.1 .0.566 Kreč 0.25 10 0.55 2 .01 .10 20 .27 1 .1.50 0.4 1 .24 1. stajnjaku.3 .7 .1 20 10 .34 7 .25 30 .300 2 .6 0 .0.9 1-7 7 .05 40 .300 Uobičajena vrednost 0.1 .15 10 .40 6 .100 1.3.05 4 <2 90 1.10.10 0.2.2 40 .000 0.200 5 .30 2 0.245 1 .3 .06 1.580 0.3 .49.38 7 .000 1-2 50 10 .8 .05 – 8.450 Kompost 2 .260 8 .5.55 60 .2 1 .05 .01 .09 .1.1.30 0.2 .03 .3.- gubici putem ispiranja i volatizacije (Mg).4 .5 .30 1.05 .21 0.260 0.1.300 29 .1.5 5.

Micelija gljive Rhizopus arrhizus izdvaja U iz otpadnih voda rudnika urana. bioakumulacija (nakupljanje metala u ćeliji i vezivanje sa belančevinama. Cd. U prvom redu su fizičko-hemijska svojstva zemljišta. koje direktno ili indirektno nepovoljno deluju na mikroorganizme (Tabela 16). kao i enzimatsko prevođenje toksičnih teških metala u manje toksična jedinjenja. mikroorganizmi su razvili različite sisteme i mehanizme za zaštitu od nepovoljnih faktora spoljašnje sredine. preradi kanalizacionih i otpadnih voda. Biomasa iznosi 5-20 t sirove mase po 1 hektaru zemljišta. vreme delovanja. jedinjenj Hg). Kruženje materije počinje i završava u zemljištu zahvaljujući mikroorganizmima. 116 . . Naglim razvojem savremenih tehnologija. od kojih zavisi dejstvo teških metala na mikroorganizme. virusi i lišajevi.000 128 Postoji veći broj činioca. transformacija neorganskih u organo-metalna jedinjenja (npr.Bakterija Citrobacter intermedius ima sposobnost akumulacije Ag iz otpadnih voda. vrste i koncentracije teških metala. Tabela 16. zaustavljaju razmenu materije i energije i tako ih direktno uništavaju. Od najvećeg značaja je izrazito toksičan uticaj teških metala (Hg > Ag > Cu > Cd > Zn > Pb > Cr > Ni > Co). posebnu ulogu imaju pojedini mikroorganizmi koji pokazuju otpornost na teške metale (biološki indikator zagađenja). biotičkih i abiotičkih faktora. alge. Njihova brjnost je od nekoliko desetina do nekoliko miliona po 1 gramu apsolutno suvog zemljišta. Zn). - - U zaštiti životne sredine. gljive. mikroorganizmi oksidišu arsenit As3+ u manje toksičan arsenat As5+). saturacionog mulja i fotografskih rastvora. Minimalne koncentracije nekih teških metala koje inhibiraju bakterije Jedinjenja metala HgCl2 AgNO3 As2O3 CuSO4 x 5 H2O K2CrO7 Koncentracija (mg/ml) 8 32 512 512. U toku evolucije.1 – 3. Postoje 3 načina vezivanja rastvorljivih teških metala od strane mikroorganizama: bioadsorpcija (specifično i nespecifično vezivanje metala na površini ćelije.Mikroorganizmi zemljišta u zaštiti životne sredine Rast i razvoj biljaka je u direktnoj zavisnosti od sadržaja organske materije i delatnošću mikroorganizama u zemljištu. npr.0 %. U zemljištu žive različite vrste mikroorganizama: bakterije. ćelije mikroorganizama učestvuju sa 0. hemijski sastav sredine u kojoj žive mikroorganizmi. Mikroorganizmi učestvuju u stvaranju zemljišta i održanju njegove plodnosti. temperatura. Danas se veoma uspešno koriste različite vrste mikroorganizama za izdvajanje metala iz raznih ekoloških sredina: . Metali se adsorbuju na površini ćelije mikroorganizma.Veći broj bakterija može akumulirati koloidno Au iz zemljišta. U celokupnoj organskoj materiji zemljišta. kao i uticaja teških metala. menjaju propustljivost citoplazmine membrane. protozoe. vrste i starosti mikroorganizama. . npr. uz pomoć produkata metabolizma (mikroorganizmi sintetizuju i izlučuju slabo kisele ugljovodonične polimere koji deluju kao polielektrolit koji apsorbuje jone metala Pb. u zemljište dospevaju opasne i štetne materije. Bacillus subtilis bakterija sadrži biopolimer koji vezuje Cr i Al).

kao i Međunarodnim preporukama i normama. Osušeni uzorak u količini od 500 g usitnjava se u avanu ili posebnom mlinu. kod određivanja zamenjivog Fe ili Al. fizičkih i bioloških svojstava zemljišta. Na osnovu ispitivanja. . Uzorci zemlje u vlažnom stanju se najpre proseju kroz sito (∅ 6 mm).02-0. Zato treba pripremiti uzorak za analizu. Npr. Pri tom se odvoji.Kontrola kvaliteta zemljišta Opšti pristup na osnovu koga su definisani parametri ispitivanja preuzet je iz preporuka i uputstava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA-USA). Takav je slučaj npr. ispituje se: .zemljište zagađeno i u drugim slučajevima. što se postiže: odstranjivanjem skeleta. a zatim prosejati kroz sito (∅ 0.5 % od mase uzorka. U toku sušenja. različitu količinu skeleta i različite su usitnjenosti. sušenjem. sa osetljivošću 0.1 g.zemljište gde se odlažu razni otpadni materijali. fizičkih i bioloških svojstava.zemljište koje se zaliva zagađenom vodom.jona. a veće grudve izmrve prstima. Analitički uzorak (srednja proba).ili NO2. Prikupljanje uzoraka zemljišta Ispitivanje zagađenog zemljišta vrši se na taj način što se uzimaju uzorci zemlje iz oraničnog sloja (0 . u prostoriji zaštićenoj od prašine i hemikalija ili posebnom uređaju sa automatskom regulacijom temperature i vlage. Celokupna količina sitnice se stavi na papir. vrši se utvrđivanje poremećenih hemijskih. Na sadržaj opasnih i štetnih materija. .0 kg i dostavljaju naučnoj instituciji na analizu.zemljište u blizini većih gradskih i industrijskih naselja. Priprema uzorka – sitnica.2 mm). Uzorak se meri na analitičkoj vagi. Laboratorijsko ispitivanje i tumačenje rezultata se vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik Republike Srbije” br. 23/94).5-1. sitnica u količini od 50 g mora se dalje usitnjavati u ahatnom tarioniku.zemljište koje se preterano đubri organskim i mineralnim đubrivima. kod određivanja NH4-. usitnjavanjem i prosejavanjem. kao i na osnovu idenifikovanih izvora zagađenja u zoni uticaja. skelet. Priprema uzoraka zemljišta Uzorci zemlje imaju različit sadržaj vode. . Sušenje uzoraka se vrši pri temperaturi 25-35 oC. Za pojedina određivanja. eventualno prisutan.1-0.zemljište u blizini prometnih saobraćajnica. Ako za vreme sušenja kod uzorka nastaju brze i velike hemijske promene pojedinih sastojaka. . uzorke treba promešati radi ujednačavanja. . NO3. kao i kod određivanja fiziološki aktivnog K2O ili P2O5. razdeli na 10-20 približno jednakih delova i iz svakog dela uzima se mala količina zemlje za uzorak. a zatim seje kroz sito (∅ 2 mm).30 cm) i pakuju u čiste plastične kese težine 0. za uzorak od 20 g dovoljna je osetljivost vage od 0. 117 . Na taj način se dobija sitnica za većinu hemijskih određivanja. pepelišta i jalovine (deponije). a po potrebi i narušenih hemijskih. ua analizu se koristi zemlja u stanju prirodne vlažnosti. Na zemljištu koje je zasejano biljnim vrstama vrši se analiza nadzemnih i podzemnih delova biljaka.

4 M HCl do 50 cm3 Otopina B 5 cm3 Titracija uz murexid 5 cm3 Titracija uz eriohrom T Ostatak Plameni fotometar Ca Ca + Mg K.7 50 cm3 NH4Cl. Ca. Na 118 . Al. Mg. K. Ti.Merne tehnike kontrole kvaliteta Određivanje elementarnog sastava mineralnog dela zemljišta (silikatna analiza).1 g) HF. Na 0. HClO4 upariti do suva SiF4 Soli: Fe.voda Ostatak Plameni fotometar Razblažiti na 50 cm3 Na2S2O4 Razblažiti na 100 cm3 Filtrirati Na. Na Rastvoriti u HCl Prokuvati Razblažiti na 100 cm3 Otopina A 5 cm3 Pufer pH 4. Mg. NH4OH Br2 . K Ti na 400 nm Fe na 565 nm 50 cm3 Upariti sa HNO3 Soli: Ca. Mn. a) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa HF) UZORAK (0. K.

b) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa Na2CO3)

UZORAK (0,1 g)
Topljenje sa Na2CO3 Dehidratacija sa HClO4 Centrifugiranje

Talog SiO2
Rastvoriti u NaOH

Otopina D
NH4OH Br2 – voda Centrifugirati

Otopina E
NH4-molibdat HCl

Talog: Fe, Ti, Al, Mn
Rastvoriti u HCl

Si na 400 nm

Otopina F (Ca, Mg)
Titracija uz eriohrom T

Fe3+ , Ti4+ , Al3+ , Mn2+
Taložiti sa NaOH Centrifugirati

Ca + Mg

Talog: Fe, Ti, Mn

Otopina G
Podesiti pH 4,2 Razblažiti do 100 cm3

Otopina H
Pufer pH 4,2

Al na 520 nm

119

Analiza zemljišta Analiza zemljišta se vrši u specijalizovanoj laboratoriji a neke od analiza zemljišta se mogu vršiti odmah na terenu. Brze analize, koje su najčešće potrebne na terenu, su određivanje pH, sadržaja nitrata i nutricijenata. Za brzu procenu pH (kiselosti) zemljišta koristi se vrlo jednostavan aparat - pH indikator. Ova metoda je korisna radi određivanje pogodnosti zemljišta za obradu i trenutne savete za đubrenje. Za direktno određivanje pH zemljišta (ili tečnosti) koristi se posebna pH elektroda. Merenje pH se bazira na poluprovodničkoj tehnologiji. Specijalna, čvrsta elektroda, sadrži jonsenzitivni terenski tranzistorski (ISFET) senzor, srebro/srebrohlorid referentni sistem i termistor radi automatske temperaturne kompenzacije. Ova elektroda ima raspon merenja od 0-14 pH sa tačnošću od 0,03 pH. Dubina merenja je 80 mm. Ona se koristi u kombinaciji sa osnovnim instrumentom-multimetrom. Kompletan set sadrži multimetar sa elektrodom, malo svrdlo za bušenje sa špatulom za palac i kalibracione tečnosti. Terenski set za ispitivanje zemljišta nudi pojednostavljene metode za određivanje raspoloživih nutricjenata u zemljištu. Serija brzih, tačnih hemijskih testova koristi standardizovane reagense za dobijanje obojenih reakcija, koje se mere upoređenjem sa tabelama boja. Kolorimetrijske test metode se koriste za većinu faktora koji se ispituju. Neki testovi su bazirani na merenju turbidnosti. Jednokratna procedura ekstrakcije obezbeđuje ekstrakt zemljišta za sve ove nutrijentne testove, sa izuzetkom hlorida, koji se ekstrahuju demineralizovanom vodom. pH zemljišta se određuje kolorimetrijski, pokrivajući raspon od pH 3,8 do 9,6. Za svaki komplet na raspolaganju je i kompletna dopuna reagenasa za 50 testova. Džepni instrument, reflektometar sa digitalnim merenjem, namenjen je za brzo određivanje sadržaja nitrata u vodi ili u vodenom rastvoru zemljišta ili biljnog materijala. Ova metoda je zasnovana na očitavanju nitratnih test-traka. Pošto se prethodno uroni u rastvor, test-traka se postavlja u aparat za optičko očitavanje. Instrument ima memoriju u kojoj pamti poslednjih 20 merenja, sa indikacijom datuma i vremena kada je svako merenje izvršeno. Raspon merenja je od 5 do 500 ppm (mg/l) nitrata. Tačnost očitavanja je 1 mg/l. Instrument se isporučuje sa kutiijomfutrolom, test-tračicama, rastvorom za kalibraciju i priborom. Ove metode nisu zamena za laboratorijske metode, mada daju dovoljnu indikaciju za određenu procenu. Fizičko-hemijski parametri analize (opšti i specifični) Specifični parametri. Kiselost zemljišta (rastvaranjem i snižavanjem prekursora kiselina NOx i SO2) predstavlja inicijalnu fazu u zagađenju i povlači veliki broj hemijskih reakcija čiji proizvod predstavljaju različiti toksični metaboliti. Posledica kontaminacije, posebno u dužem vremenskom periodu (naročito teškim metalima) dovodi do degradacije zemljišta i naglog smanjenja broja i vrsti mikroorganizama. Opšti parametri. U opšte fizičko-hemijske parametre analize zemljišta spadaju: a) Određivanje ukupne količine ugljenika i humusa Metode se baziraju na potpunoj oksidaciji organskog C u CO2. Prvom grupom metoda C se oksidira sagorevanjem u struji kiseonika u električnoj peći, a nastali CO2 apsorbuje u aparatu za apsorpciju (metoda po Liebigu). Druga grupa metoda se zasniva na oksidaciji C pomoću različitih oksidirajućih otopina (metoda po Tjurinu). Određivanje sadržaja humusa (metoda po Kotzmanu) sastoji se u oksidaciji organskih materija zemljišta pomoću KMnO4. b) Određivanje sastava humusa Ekstrakcija zemlje smešom alkohol-benzol (1:1) radi izdvajanja voskova i smola; Dekalcifikacija beskarbonatne zemlje rastvorom H2SO4 a karbonatne zemlje rastvorom HCl; Izdvajanje huminskih kiselina obradom dekalcifikovane zemlje rastvorom NaOH; Određivanje nerastvornog ostatka (humina). 120

c) Određivanje stepena razloženosti i humificiranosti organske materije zemljišta Stepen razgrađenosti pokazuje odnos pravih humusnih materija netopivih u acetilbromidu i predstepena humusa koji su netopivi u acetilbromidu. Koristi se postupak bromacetolize ili postupak sulfoacetolize. d) Određivanje huminskih i fulvo kiselina Izdvajanje se vrši višestepenom obradom zemlje rastvorom NaOH posle dekalcinisanja. Alkalni rastvor humusnih materija se odvaja od zemlje filtriranjem. Iz alkalnih rastvora se huminske kiseline talože zakišeljavanjem sa H2SO4. Rastvor se filtrira i iz filtrata odvajaju na aktivnom uglju fulvo kiseline. Svojstva huminskih i fulvo kiselina (elementarni sastav, funkcionalne grupe) određuju se metodama elektroforeze, papirnom hromatografijom, IR spektroskopijom i dr. e) Određivanje kiselosti i alkalnosti zemljišta Određivanje pH vrednosti potenciometrijskom metodom (pH metar) ili kolorimetrijskom metodom (pomoću indikatora). Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u 1M KCl), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50). f) Određivanje zemnoalkalnih karbonata u zemljištu Određivanje količine CaCO3 volumetrijskom metodom sa HCl. g) Određivanje rastvorljivih soli u zemljištu Metoda merenja električnog konduktiviteta u saturisanoj zemljišnoj kaši ili u više razblaženoj suspenziji zemlje vodom. h) Određivanje azota u zemljištu Ukupni azot metodom po Kjedahlu. Amonijačni azot kolorimetrijski pomoću Neslerovog reagensa. Nitratni azot kolorimetrijskom metodom pomoću fenoldisulfonske kiseline. i) Određivanje sumpora u zemljištu Topljenje zemljišta alkalnim karbonatima, mokro spaljivanje carskom vodom ili suvo spaljivanje kalijum hloratom. Konačna sulfatna forma se taloži Ba-solima i određuje gravimetrijski. j) Određivanje pristupačnog fosfora, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u zemljištu Ekstrakcija kiselim pufernim rastvorom Ca-laktata u HCl. Sadržaj fosfora se određuje kolorimetrijski iz dobijenog ekstrakta. Sadržaj kalijuma se određuje plamenom fotometrijom iz amonim-acetatnog ekstrakta. Elektrodijalizom uzorka zemlje u bornoj kiselini ekstrahuju se pristupačni katjoni Ca i Mg. Kalcijum se određuje turbidimetrijski uz dodatak amonijum-oksalata. Magnezijum se određuje kolorimetrijski sa titan žutim indikatorom u alkalnoj sredini, uz dodatak skroba kao zaštitnog koloida. k) Određivanje oblika aluminijuma i gvožđa u zemljištu Ekstrakcija zemljišta rastvorom smeše oksalne kiseline i amonijum-oksalata. Gvožđe i aluminijum se određuju gravimterijski nakon taloženja kupferonom (gvožđe u kiseloj sredini a aluminijum u alkalnoj sredini). m) Određivanje mikroelemenata (B, Mn, Mo, Cu, Zn) u zemljištu. Maksimalno dozvoljene vrednosti opasnih i štetnih materija u zemljištu Prema Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu (Sl. Gl. RS 23/94) propisane su maksimalno dozvoljene količine opasnih i štetnih materija koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost (plodnost) poljoprivrednog zemljišta (Tabela 17). Ove materije dolaze izlivanjem deponija, ispuštanjem iz fabrika, nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva ili preko sredstava za zaštitu bilja. 121

40 kod gajenja krompira. arsen. 101. živa. suzbijanje korova.0 0.20 kod gajenja soje. nikl i fluor. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) sredstava za zaštitu bilja u zemljištu Red. Štetne materije su: bakar.6 0. Tabela18. ovsa. u srednje teškim zemljištima za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih kultura.30-0. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) toksičnih i kancerogenih materija u zemljištu Red. tj. TMT) MDK (mg/kg zemlje) 0. ječma i krastavca. uljane repice i šećerne repe. Sredstva policiklični aromatični ugljovodonici (PAHS) polihlorovani bifenili i terfenili (PCBs i PTC) za svaki od kongenera (28.5 20 50 50 300 100 300 5 50 10 Sredstva za zaštitu bilja. 2. 5.5 1.0 kod gajenja špargle. 0. br. 52.004 0.25 kod gajenja suncokreta. 138.Opasne materije u smislu ovog Pravilnika su: kadmijum.005 122 .30 kod gajenja pšenice i raži. kao što su atrazin i simazin (Tabela 18) ili kancerogenih materija (Tabela 19).01 0. br. hrom.0 1.06-0.01 Tabela 19. 0.09 kod gajenja lucerke. 6. Granične vrednosti ostataka simazina i atrazina. 0. 118. lana. olovo. Tabela 17. 3. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) opasnih i štetnih materija u zemljištu Hemijski elemenat Kadmijum Olovo Živa Arsen Hrom Nikal Fluor Bakar Cink Bor Kobalt Molibden Hemijska oznaka Cd Pb Hg As Cr Ni F Cu Zn B Co Mo MDK u zemljištu mg/kg zemlje 2 50 1. su na bazi triazinskih preparata. 1. cink i bor.20-0.3 0.25-0.4) fenolni herbicidi (DNOCI DINOSEB) organohlorni preparati DDT+DDD+DDE MDK (mg/kg zemlje) 0.15-0. do 1. 4. Sredstva triazini (atrazin i simazin) karbamati ditiokarbamati hlorfenoksi (2. crnog luka. 1. 0. 153 i 180) organokalajna jedinjenja (TVT. 3. 2. su: 0.

kojima se izuzetno precizno utvrđuju karakteristike primarnih i sekundarnih minerala i otkrivaju procesi kod formiranja soluma.analize modalnog sastava teških frakcija zemjlišnih minerala. Razlikuju se metode terenskog i laboratorijskog ispitivanja. .) .fizičke osobine (granulometrijski sastav. .pokazatelji dobijeni mikro-morfološkim istraživanjima (Slika 25). odnos ugljenika i azota C/N. alkalizacije ili stanja adsorptivnog kompleksa zemljišta). konzistencija i dr. zaslanjenosti.tečnom hromatografijom (HPLC). zatim odnos učešća frakcije gline u eluviajalnom i iluvijalnom horizontu i dr. kao npr.: procesi iluvijacije (translokacija gline u profilu). na osnovu ovih analiza moguca je rekonstrukcija porekla i procesa transformacije pojedinih minerala Kompleksne metode: 123 . Specijalna metoda mikro-morfološkog ispitivanja zemljišta Posebna dijagnosticka vrednost: . R2O3/SiO2. struktura zemljišta i dr.atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom (AAS) . prisustvo određenih minerala u zemljištu ili segregacija (konkrecija i sl.jon selektivnim elektrodama.). i to: . 4.2.druge metode zasnovane na partitativim koeficijentima (npr. Utvrđivanje dozvoljenog sadržaja materija koje mogu zagaditi zemljište vrši se laboratorijskim metodama. osobine strukturnih agregata zemljišta. .striping volametrijom (SV). .). . boja zemljišta. koje se koriste radi utvrđivanja prisustva odredjenih procesa ili pojava u zemljistu.metode mikroskopije i submikroskopije.jonskom hromatografijom (IC). Slika 25. tekstura zemljišta.1 SPECIJALNE METODE ISPITIVANJA ZEMLJIŠTA Jednostavni dijagnostički kriterijumi: . Fe2O3/SiO2. Složeniji dijagnostički kriterijumi: .gasnom hromatografijom (GC). . .istrazivanja mineraloškog sastava pojedinih frakcija zemljista.Metode ispitivanja zemljišta Za ispitivanje zemljišta koriste se različite metode. .pokazatelji nastali proučavanjem makro-morfoloških karakteristika zemljišnih horizonata (npr.hemijske osobine (pokazatelji stanja kiselosti.) nastalih oksido-redukcionim procesima u zemljištu i drugih pojava.

kako bi se analizirao efekat inteziteta promena kod pojedinih parametara.2.zapreminska težina otpada na deponiji (0. “Službeni glasnik Republike Srbije” br. . . Za deponije se mogu koristiti i strmi tereni sa nagibom preko 25 %. 54/92).podzemnoj infrastrukturi. uz primenu odgovarajućih tehničkih mera.ukupnoj količini i vrsti otpada. seizmičke karakteristike).2 LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA Radi zaštite životne sredine. snežni pokrivač).0 i 0.3– 0. . . javne površine. Lokacija Deponija se locira u uvalama zaklonjenim bočnim reljefom.izvorima otpada (domaćinstva. Otpadni materijal nastaje na javnim površinama.17 i 0.godišnja količina otpada (t).stabilnosti terena (klizišta. . 4. . .33). istrazivanja se organizuju u okviru određenih prostornih celina (areala) radi identifikacije karakterističnih procesa ili drugim prostornim celinama. Deponija je udaljena najmanje 1.10 – 0. Pri izboru lokacije moraju se uzeti u obzir podaci o: . Deponija je sanitarno-tehnički uređen prostor na kome se odlaže čvrst otpad. . preduzeća. u prometu ili upotrebi i dr. propisuju se kriterijumi za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Pravilnik.konfiguraciji terena.plavnosti terena površinskim ili podzemnim vodama.vremenskih rekonstrukcija procesa koji dovode do formiranja soluma. brzina i ruže vetrova). . trajanje T ispod 0 oC. kompleksne metode omogućuju ne samo rekonstrukciju stanja geneze zemljišta nego i predviđanje promena ili rizika takvih promena s obzirom na funkcije stanja i poznate ulazne i izlazne elemente funkcija. K .godišnja zapremina deponije (m3).hidrogeografskoj situaciji (vodotokovima). Zapremina i kapacitet deponije V = K ⋅F q V . koji nema svojstvo opasnih materija i ne može se prerađivati.17– 0.kontroli deponije.5 km od ušorenog naselja i naselja zbijenog tipa (granice stambenog dela). Deponija se planira za vreme duže od 20 godina.temperaturnim karakteristikama (max T. F .5 – 1. bivšim pozajmištima zemlje i ravnim terenima koji su bez tekućih i stagnirajućih voda. . . rada).zemlji za kontrolno sanitarno zasipanje deponovanog otpada. 124 .putnim mrežama. odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. organizuju se sistemi praćenja (kontrole) većeg broja parametara na većem broju mernih taćaka. . u domaćinstvima.geološkim karakteristikama (nivo podzemnih voda). broj stanovnika).hidrometeorološkim karakteristikama (učestalost.- analiza većeg broja parametara koji su odgovorni za genezu zemljišta i istovremeno su pogodni pokazatelji kod razmatranja prostorno.faktor procenjenog učešća prekrivnog materijala (0.urbanističkom planu (namena površine u radijusu od 3 km). q .5 t/m3). na ovaj način istražuju se fenomeni "osetljivosti" zemljišta na promene izazvane spoljašnjim (egzogenim) ili unutrašnjim (endogenim) faktorima pedogeneze. u procesu proizvodnje (tj. objekti. .

po jedan sa svake strane i jedan nizvodno od deponije. Uzorci se uzimaju 2 puta godišnje. .kontrolom istovarene količine i vrste otpada.Na deponiji se jednom u 5 godina određuje struktura otpada.Deponija se oprema sistemom za prihvatanje voda od padavina i tela deponije.Na deponiji se određuje poseban deo za odlaganje čvrstog industrijskog otpada. .Preko ovih slojeva odlažu se novi slojevi. .P   N1 = N 0 ⋅ 1 + ⋅ n 100   N1 . preduzimaju se odgovarajuće merezaštite: .sprečavanje prijema otpada koji ima svojstva opasnih materija. . . Zapremina deponije se dobija na osnovu proizvoda broja stanovnika i zapremine otpada posle kompaktiranja (m3).Deponija ima kontrolni centar za poslove kontrole. .kontrolom količine i kvaliteta ocednih voda iz drenažnih uređaja. radi sprečavanja raznošenja otpada.5 m. Opasnost od zagađenja životne sredine utvrđuje se: .deratizacija i dr.Deponija se obezbeđuje nepokretnim i pokretnim osvetljenjem. .5. ili kad ugrožava životnu sredinu a nije moguće izvršiti sanaciju.Kontrola postupka pri odlaganju otpada se vrši svakodnevno.Industrijski otpad se zaštićuje nepropusnom folijom u horizontalnom i bočnom delu. . . U skladu sa ovim. P .Deponija se obezbeđuje rezervama vode i zemlje.priraštaj stanovništva u %.otklanjanje nedostataka na drenažnim uređajima.000 .Otpad se razastire buldožerom i sabija kompaktorima u slojevima 30-50 cm debljine. .Deponija se ograđuje veštačkim zaklonom.Deponija se propisno obeležava tablom sa odgovarajućim podacima.Deponija se oprema pokretnom žičanom mrežom. . n .kontrolom kvaliteta podzemnih voda. N0 . .broj godina za koje se predviđa vreme trajanja deponije. na deponiju se postavljaju najmanje 3 pijezometra.Gornja površina dnevnog otpada prekriva se slojem zemlje.sistemskom kontrolom prisustva glodara. visine najmanje 2 m.Uz deponiju se gradi objekat namenjen pranju vozila i kontejnera. .Svaka etaža otpada ostvaruje nagib od min 2 %. radi zaštite od požara.Na deponiji nije dozvoljeno spaljivanje otpada.budući broj stanovnika. . Gornja površina deponije se prekriva slojem zemlje u količini od 3. vrši se rekultivacija deponije. koja se pune naizmenično. do visine etaže od 2.000 m 3 pohektaru. Računa se godišnje po stanovniku 1 m3 otpada u rastresitom stanju. .Otpad iz vozila se istovaruje na prostoru dnevnog odlaganja (širina čela 10-50 m). . . za vek trajanja deponije. u planiranom vremenu. . Proračunata količina otpada.Voda se vraća na površinu deponije ili se prečišćava i ispušta u recipijent. . . u zavisnosti od buduće namene zemljišta.U višeslojnoj deponiji izgrađuju se vertikalni kanali za odvođenje gasa. U roku od 6 meseci. . 125 . .Na deponijama se formiraju do 2 etaže godišnje.postojeći broj stanovnika. uvećava se 2 % godišnje. od dana prestanka korišćenja. .Spaljivanje otpada se vrši u odgovarajućim postrojenjima za spaljivanje. .Voda se odvodi u 2 bazena. . debljine 10-30 cm. visine 3 m. . . Deponija prestaje da se koristi kad na njenoj površini nije moguće odlaganje novih količina otpada. Radi kontrole kvaliteta podzemnih voda. Uređenje deponija .

pored prirodnih i stečenih nepovoljnosti od uticaja su i velike razlike pojedinih delova. Na teritoriji Beograda prisutni su brojni sanitarno-higijenski problemi počev od elementarnih u oblasti stanovanja. vode. koji decenijama prate razvoj grada obuhvataju: neracionalno trošenje resursa (zemljišta. Uzroci degradacije i zagađivanja životne sredine mogu se razvrstati u šest glavnih kategorija: . Poreklo zagađivača: 1. rizici od prirodnih nepogoda i industrijskih udesa. GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA Uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine prikazan je u Tabeli 20.VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA.Primeri uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine Program ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda Beograd.RASUTI ZAGAĐIVAČI (poljoprivreda. snabdevanja vodom. HEMIJSKA INDUSTRIJA 3. zagađivanje vazduha i voda. suočen je sa brojnim ekološkim problemima. Povoljnosti koje nosi lokacija grada (klimatske. pa sve do savremenih ekoloških problema koji nastaju kao posledica dinamičnih procesa urbanizacije.STANOVANJE.RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM . TEKSTILNA INDUSTRIJA 4. 126 . kao najveća urbana aglomeracija u našoj zemlji. vazdušni i rečni). POLJOPRIVREDA 7.KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI (industrija.SAOBRAĆAJ (drumski. kako u samom gradu tako i u njegovim naseljima. benzinske pumpe. energije i drugo). skladišta hemikalija i goriva. edafske. kao i demografski razvoj Beograda u drugoj polovini prošlog veka izazvala je negativne uticaje na životnu sredinu i kvalitet života stanovnika. zaostajanje razvoja komunalne infrastrukture. degradacija i zagađivanje zemljišta. . KOMUNALNE OTPADNE VODE 6. . povećavanje saobraćajnih problema. uklanjanja otpadnih voda i smeća. orografske karakteristike terena) u mnogome su anulirane neodgovarajućim odnosom čoveka prema životnoj sredini. . NAFTNI DERIVATI 2. toplane i veće kotlarnice). razvoja saobraćaja i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. METALOPRERAĐIVAČKA I MAŠINSKA 5. PREHRAMBENA INDUSTRIJA 8. hemijske radionice. te nedovoljna briga o estetskim vrednostima grada. . Glavni problemi životne sredine u Beogradu. železnički. individualna kućna ložišta). uništavanje prirodnih i kulturnih dobara. Iako teritorije velikih gradova najčešće predstavljaju ekološku celinu. Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija. sa karakteristikama od visoko urbane do ruralne sredine. industrijalizacije.

Banovo brdo. i farmaceutsko-hemijski kompleks .1 Železničke stanice i šinski saobraćaj Vazdušni Rečni registrovano 2500 vozila preko 5 tona. zagađivanje vazduha postrojenja Makiš. javne garaže. 25 preduzeća prehrambene industrije. 5500 na parkiralištima..000 tona nosivosti zagađivanje vazduha i zemljišta.1 6. brojni nekontrolisani izlivi nedovoljno vode u letnjim mesecima.4%. buka. nelegalna gradnja u 10 opština: 22.56.p. zaposedanje zemljišta zagađivanje zemljišta zaposedanje zemljišta. prehrambeni . godinom oko 426. Bežanija. RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM Deponija Vinča i brojna smetlišta. loše rukovanje otpadom i fekalnim vodama. rizik od industrijskih udesa 2. zagađivanje zemljišta. kapaciteta 2445 MW i 3400 podstanica. neracionalno korišćenje zemljišta.4 6. Deponija u Vinči zauzima površinu od 65 hektara. povećana buka zagađivanje vazduha. zaposedanje zemljišta zagađivanje vazduha.000 stanova i 7500 poslovnih objekata. vikend zgrada 1.3%. parkirališta 1.2 6.3 6.691.1 KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI Industrija energetika . n. zagađivanje voda. i prigrad. GSP+ Lasta (grad. 15 robnih stanica sa 85 ind.3 1.2 Toplane i veće kotlarnice zagađivanje vazduha 3 3. 5 industrije pića i 2 preduzeća industrije stočne hrane. čvrsti otpad 6.10. Parking servis (6500 mesta na ulicama. povećana buka. SAOBRAĆAJ Drumski (gradski i tranzitni) Autobuske stanice. udesi sa opasnim teretima. industriski otpad. pomoćnih i ostalih objekata 32.500 stanova.p. povećana buka. +prigrad. voda i vazduha usled neadekvatnog prikupljanja. zagađivanje zemljišta voda i vazduha pesticidima i veštačkim đubrivom. 135 javnih benzinskih stanica i približno toliko internih n.2%. kvalitet vode upuštanje u vodotoke bez prečišćavanja. zagađivanje voda i zemljišta OBJEKTI I PREDUZEĆA EFEKTI NA ŽIVOTNU SREDINU 1.2 1. 1870 autobusa). RASUTI ZAGAĐIVAČI 49 preduzeća društvenog sektora.p.1 3. zagađivanje vazduha.3%.14. otpadne vode zagađivanje vazduha. voda i zemljišta. gubici u mreži.2 4. tranzitnepoznato BAS+ LASTA (dnevno 1400 polazaka). i to 17 poljoprivrednih preduzeća. zagađivanje vazduha. 1500 autobusa. voda i zemljišta zaposedanje zemljišta i vodnih površina.731 (ukupno 56. metalski . voda i zemljišta rizik od hemijskog udesa. Uticaj urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine UZROCI ZAGAĐENJA 1.6. čvrsti otpad. n. septičke jame-vodopropusne ili se izlivaju 5. zagađivanje voda. tretmana i odlaganja otpada 6. 700 plovila-510. “Gradska čistoća” dnevno prikupi i deponuje oko 1200 tona smeća. 2660 u garažama) 4 međugradske stanice. Bele vode i Vinča 24 izliva iz kanaliacione mreže u reke bez prečišćavanja. 20 stajališta za grad.798). zagađivanje zemljišta zagađivanje vazduha. voda i zemljišta.376. otpad povećana buka. VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA Vodosnabdevanje Kanalizacija STANOVANJE zaključno sa 2000. greje preko 220.4 2.Tabela 20. 2. koloseka Aerodromi Beograd i Batajnica Luka Beograd-120 ha. Sistem "Beogradskih elektrana".saobr. opasni otpad. sa 14 toplana i ukupno 118 toplotnih izvora. neracionalna potrošnja energije i vode.5 Poljoprivreda Benzinske pumpe Hemijske radionice Skladišta hemikalija i goriva Individualna kućna ložišta 127 .

Na ranžirnoj stanici. 5. U toku 2001. godine težište ispitivanja kvaliteta zemljišta je stavljeno na lokacije i zone frekventnih soabraćajnica. To je ukazivalo na kontinuirane i dispergovane izvore zagađenja na širem postoru Makiškog polja. Zagađenost zemljišta u zonama zaštite izvorišta i drugim zonama prema nameni (VODZONZEM). hroma. Tom prilikom registrovane su i povećane vrednosti Ni i Cd na pojedinim lokalitetima. godine bile su prisutne u miligramskim koncentracijama. godine. godini u mikrogramskim. Uzorkovanje zemljišta i laboratorijske pretrage u narednom periodu su ukazale da na prostoru Makiša i Ranžirne stanice. 128 . U toku 1998. U okviru ispitivanja kvaliteta zemljišta leve obale Dunava. koja lako ulaze u ekosisteme i kumulišu se u žive organizme. god.Primeri zagađivača zemljišta različitog porekla Kartografski prikaz zagađenosti zemljišta dat je u Vol. se kreće iznad pH 8. Rezultati ispitivanja kvaliteta zemljišta pored Autoputa i Ibarske magistrale pokazala su prisustvo visokih koncentracija olova na 15 lokacija na teritoriji grada. Tumačenje ovih rezultata je obavljeno upoređivanjem sa izmerenim vrednostima iz prethodnog perioda. godine su ukazivala na prisustvo ksilola u svim uzorcima. Vrednosti tokom 1987. žive i arsena). nikla. Od organskih zagađivača. godine vršena su istraživanja kvaliteta zemljišta u zonama sanitarne zaštite vodovoda Grocka i Boleč. Na osnovu analize rezultata istraživanja zagađenosti zemljišta u zoni neposredne sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka konstatovana su prekoračenja koncentracija DDT-a i lindana. 2. 4. Zagađenost zemljišta u slučaju akcidentualnih situacija (Makiš. Tokom 2000. što nije slučaj u situaciji Grocke i Boleča. a u 1989. konstatovana su prekoračenja vrednosti Ni. odnosno u pravcu bazne sredine.). i kao posledica razaranja izazvanih NATO bombardovanjem (bilans količina PCB-a u Beogradu nije urađen). a u nju dospevaju isključivo ljudskom aktivnošću. organohlorni pesticidi. 1984. što se dovodi u vezu sa geološkim sastavom tla. pa i Beograda nalaze značajne količine PCB-a pre svega zbog neadekvatnog upravljanja opasnim otpadom. Naknadna ispitivanja obavljena 1987. Značaj ovog podatka je da je perzistentnost organohlornih pesticida znatno veća u kiselim zemljištima i zemljištima izuzetno bogatim organskim materijama. PCB-a (polihlorovanih bifenila) i teških metala u zemljištu (olova. Ove zagađujuće materije predstavljaju jedinjenja koja se ne nalaze u prirodi. Programom kontrole obuhvaćeni su PCB (polihlorovani bifenili) i PAU (policiklični ugljovodonici). Dobijene vrednosti su bile ispod granice detekcije. 3. Slična situacija je i sa sadržajem mineralnih ulja u Makiškom polju. kadmijuma. cinka. i 1989.B Karta 45. ali može biti i posledica višegodišnjeg korišćenja mineralnih i organskih đubriva (goveđi stajnjak). a takođe i pored Vodovodske ulice i Savske magistrale perzistiraju povećane vrednosti ksilola. U uzorcima zemljišta u okviru neposredne zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja Boleča konstatovana su prekoračenja vrednosti za DDT i Lindana. došlo je do isticanja velikih količina ksilola u zemljište. 1. Smatra se da se na teritoriji Jugoslavije. s obzirom da ove dve materije nisu normirane važećim Pravilnikom. bakra. Sa aspekta toksokinetike i toksodinamike. pH vrednosti u uzorcima zemljišta uzetih iz zona sanitarne zaštite vodovoda Boleč i Grocka. veoma perzistentnih u prirodi. 6. mogu procesima ispiranja da prodru u dublje slojeve zemljišta i tu se akumuliraju ili da dovedu do zagađenja podzemnih voda. predmet istraživanja je bilo ispitivanje sadržaja pesticida (DDT-a i Lindana). koji su inače jako perzistentni u prirodi. na sadržaj DDT-a i DDE-a kao i Lindana.. i 1988. 1988.

U bunarskoj vodi su konstatovane vrednosti od 6. Sa ovih lokaliteta u toku 1999. . pre svega vazduha. koja već duži niz godina koriste i eksploatišu transformatore i kondenzatore sa piralenom. Prostori kompleksa “Rafinerije” i “Azotare” u Pančevu nisu bili istraživani što zahteva detaljnu i kontinualnu pretragu na prisustvo PCB-a i drugih polihlorovanih jedinjenja. Smatra se da ova jedinjenja najčešće iz vazduha sedimentacijom ili putem padavina dospevaju u dublje slojeve zemljišta. PCDD i PCDF-a. Deo isteklog ulja zagadio je okolni.. Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH-ovi) predstavljaju značajne organske zagađivače životne sredine. Dioksini i furani nisu bili dokazani. Nakon obilnih padavina u leto 1999. i 2001. godine niti u jednom uzorku sa teritorije Beograda. Na osnovu analize rezultata može se zaključiti da su najviše vrednosti policikličnih 129 . “Minela” i dr. Od ukupne količine ulja (2200 tona) izgorelo je 45 tona. vodenu sredinu. u okviru velikih sistema elektroprivrede. registrovane su vrednosti PAH-ova pre svega u industrijskim zonama i pored prometnih saobraćajnica. U ljudskom organizmu ova jedinjenja se vezuju za mikrozonske enzime i metabolišu se u jako toksična jedinjenja sa izraženim kancerogenim i mutagenim svojstvima. 2000. Iz tih razloga je potrebno izvršiti detaljna ispitivanja zemljišta naročito u okviru kompleksa velikih javnih preduzeća. 8. U poslednjih nekoliko godina.0 mg/kg do 27. a u okruženje je isteklo oko 100 tona. Ne treba zanemariti curenja i razlivanja na slobodne površine. koncentracije PAH-ova se sve češće sreću i u drugim supstratima. trnsformatora i dr.u dvanaest (12) uzoraka zemljišta na sedam lokacija u okviru zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja za naselja Grocku i Borču. U prethodnom periodu. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta u 2001. prisustvo piralena i srodnih jedinjenja je pre svega vezano za transformatorska postrojenja i kondenzatore. Na prostoru Beograda. Kako ove materije i njihove nađene vrednosti u zemljištu nisu regulisane važećim Pravilnicima.8 mg/kg. godine uzimani su uzorci zemljišta i vode iz individualnih bunara. Prilikom bombardovanja TE “Kolubara” Veliki Crljeni uništeno je 14 transformatora. a u zemljištu u okolini transformatora 328 g/kg. U uzorcima zemljišta uzetih sa lokacija u blizini Autoputa (sanitarna zona zaštite vodovoda Boleč) registrovane su vrednosti PAH-ova u rasponu od 10.31 g/l (značajno prekoračenje dozvoljenih vrednosti datih Pravilnikom). posebno na deponijama.2 mg/kg pri čemu su najviše vrednosti registrovane u površinskom sloju zemlje. PTT-a.7. ali i na dubini od 50 cm. nije se mogla odrediti procentualna zahvaćenost specifičnim zagađenjem površina kompleksa “Petrohemije”. U toku 1999.u uzorcima poljoprivrednog zemljišta sa prostora Borče i Slanaca.2 mg/kg do 378. a registrovane su vrednosti u rasponu od 87. u okviru specifičnih namenskih istraživanja. godine konstatovano je prisustvo PCB-a u uzorcima zemljišta. a najveći deo je ispiranjem dospeo u reku Peštan i zemljište naselja Poljane i Konatice. 9. nekontrolisano odlaganje kondenzatora. .u uzorcima zemljišta iz naselja Poljane kao i iz naselja Vojlovica i Kačarevo. pre svega površinskim vodama i zemljištu. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta 1997. hranu i ljudski organizam. nisu registrovana prisustva PCB-a. U uzorcima zemljišta u zoni uticaja Autoputa registrovane su koncentracije PAH-ova u površinskom sloju. 1998. godine došlo je do poplava i raznošenja zagađivača na prostoru od oko 20 km2 uz tok reke Peštan. Na osnovu malog broja uzoraka zemljišta. godini registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatskih ugljovodonika) na više lokaliteta i to: . Rezultati pretrage PCB-a (polihlorovani bifenili) u zemljištu na teritoriji Pančeva u prethodnom periodu (lokacija HIP “Petrohemija”). zbog neposredne blizine. Takođe je dokazano prisustvo PCDD-a i PCDF-a što je bila direktna posledica sagorevanja lakoisparljivih hlorovanih ugljovodonika i PCB-a. koriste se preporuke i literaturni podaci da svaka registrovana vrednost u životnoj sredini predstavlja rizik po zdravlje ljudi i zahteva detaljne analize. na više lokacija..

Ni) redovno prisutne. The most common chemicals involved are petroleum hydrocarbons. . teškim metalima. Borča. leaching of wastes from landfills or direct discharge of industrial wastes to the soil. Sremčica i Vinča. both of direct contact and from secondary contamination of water supplies. Prodor zagađivača u lance ishrane. kadmijum i dr. 130 . percolation of contaminated surface water to subsurface strata. lead and other heavy metals. 685.zbirni uzorak 0-40 cm) i naselja Vojlovica (38. . odnosno organohlornih pesticida. biljni i životinjski svet. ABSTRACT Soil contamination is the presence of man-made chemicals or other alteration in the natural soil environment.8 mg/kg . potrebno je analizirati procese samoprečišćavanja i migracije zagađivača kao i mikrobiološki kompleks tla. pored podataka o geološkim i hidrogeološkim karakteristika. Slanci. Višnjica. Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda.2 mg/kg .75 mg/kg na površini. Padinska Skela. Mapping of contaminated soil sites and the resulting cleanup are time consuming and expensive tasks. Sa aspekta problematike štetnih i opasnih materije u zemljištu (šire prisutnih ili lokalizorano) suštinski je značajno da se uspostave koncepti i vodiči terminologija za opis zemljišta. Kačarevo. mineralna ulja i dr. application of pesticides.Komunalno zemljište u zoni uticaja auto-puta i drugih magistralnih saobraćajnica je kontaminirano olovom.U uzorcima zemljišta sa poljoprivrednih povrešina iz naselja Ovča. 10.U uzorcima zemljišta sa prostora zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka i Boleč konstatovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika). PAU. Cd.zbirni uzorak 0-50 cm). Kačarevo i Vojlovica registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika).U uzorcima poljoprivrednog zemljišta iz naselja Poljane. dok su niske koncentracije pojedinih teških metala (Pb. The concern over soil contamination stems primarily from health risks. pesticides. This type of contamination typically arises from the rupture of underground storage tanks. kao i njihovih metabolita i rezidua. requiring extensive amounts of geology. pri čemu su u zoni uticaja saobraćajnica PAH-ovi registgrovani u dve dubine.64 mg/kg na dubini od 50 cm). Zaključak Sabiranje efekata prisustva teških metala i drugih vrsta zagađenja (PCB. mogu se izvesti zaključne konstatacije o direktnom uticaju prisutnih zagađivača na kvalitet zemljišta: . Za ocenu stanja zemljišta sa sanitarno-higijenskog aspekta. This occurrence of this phenomenon is correlated with the degree of industrialization and intensity of chemical usage. . Najveća vrednost je zabeležena na prostoru Vinče na poljoprivrednom zemljištu u blizini kanala koji protiče pored vinčanske deponije (1.148. hydrology. Najviše registrovane vrednosti PAH-ova su u 2001. povećava stepen ugroženosti stanovništva i to na veoma dug vremenski period.aromatičnih ugljovodonika registrovane na površinskom sloju zemljišta. .Prostor Makiškog polja je opterećen brojnim kontinuiranim i dispergovanim izvorima zagađenja sa dokazanim prisustvom ksilola i mineralnih ulja. As. solvents.) dodatno usložava hemijske reakcije i puteve toksikanata. pesticidi.Ni na jednoj lokaciji u okviru Programa ispitivanja zagađenosti zemljišta nije registrovano prisustvo PCB-a (polihlorovanih benzodiazepina) kao i PCDF i PCDD. chemistry and computer modeling skills. registrovano je prisustvo DDT-a. Vojlovica. kao i povećane vrednosti nikla. godini zabeležene u uzorcima zemljišta sa teritorije naselja Poljane (25. Veliko Selo. .

parks. Ecosystem effects. nausea. Chromium and obsolete pesticide formulations are carcinogenic to populations.while to all populations kidney damage is a risk.Microanalysis of soil contamination. Most soils are mixtures of soil subtypes and thus have quite complex characteristics. Other contact mechanisms include contamination of drinking water or inhalation of soil contaminants which have vaporized. Finally there is a wide spectrum of chemical bonding or adhesion characteristics: each contaminant has a different interaction or bonding mechanism with a given soil type. For example. pathway of attack and vulnerability of the exposed population. inert. some irreversible. schools and playgrounds. leading to weakening of egg shells. Effects occur to agricultural lands which have certain types of soil contamination. most commonly to reduce crop yields. eye irritation and skin rash for the above cited and other chemicals. in which group there is a high risk of developmental damage to the brain. increased chick mortality and potentially species extinction. This has a secondary effect upon soil conservation. such as the concentration of persistent DDT materials for avian consumers. There is an entire spectrum of further health effects such as headache. For example. which normally become more concentrated for each consuming rung of the food chain. Lead is especially hazardous to young children. kidney changes and depression of the central nervous system. fatigue (physical). soil contaminants can have significant deleterious consequences for ecosystems. and totally inorganic substance. it is necessary to envision the variety of mechanisms for pollutants to become entrained in soil. Obsolete pesticides such as mercury and cyclodienes are known to induce higher incidences of kidney damage. The major concern is that there are many sensitive land uses where people are in direct contact with soils such as residences. and redox poise. soil can become contaminated when small particles containing hazardous substances are released from a smokestack and are deposited on the surrounding soil as they fall out of the air. Many of these effects are now well known. one has a sand component. made of decomposing organic material and highly active. Not unexpectedly. at the extremes. Organophosphates and carbamates can induce a chain of responses leading to neuromuscular blockage. and pore tortuosity (both in decreasing order). There is also a great diversity of soil porosity. Another source of soil contamination could be water that washes contamination from an area containing hazardous substances and deposits the contamination in the soil as it flows over or through it. Many chlorinated solvents induce liver changes. There are radical soil chemistry changes which can arise from the presence of many hazardous chemicals even at low concentration of the contaminant species. There is a very large set of health consequences from exposure to soil contamination depending on pollutant type. since the languishing crops cannot shield the earth's soil mantle from erosion phenomena. Health effects. These changes can manifest in the alteration of metabolism of endemic microorganisms and arthropods resident in a given soil environment. which in turn have major consequences for predator or consumer species. whereas peat soils are dominated by a fine organic material. Some of these chemical contaminants have long half-lives and in other cases derivative chemicals are formed from decay of primary soil contaminants. cyclodienes are linked to liver toxicity. Soil contamination results when hazardous substances are either spilled or buried directly in the soil or migrate to the soil from a spill that has occurred elsewhere. a coarse grained. buffering capacity. The result can be virtual eradication of some of the primary food chain. Chronic exposure to at sufficient concentrations is known to be associated with higher incidence of leukemia. Soil particulates may be composed of a gamut of organic and inorganic chemicals with variations in cation exchange capacity. To understand the fundamental nature of soil contamination. Contaminants typically alter plant metabolism. 131 . the lower pyramid levels of the food chain may ingest alien chemicals. ranging from gravels to sands to silt to clay (in increasing order of porosity). Even if the chemical effect on lower life forms is small. pore size.

6. RS br. 3. 132 . It will help a range of different users to choose the most appropriate method for the type of material and the particular problems they have to face.T. USA. Environmental Chemistry and Engineering. 5. 2004.01. http://www.Novi Sad. LITERATURA 1. It focuses on mineralogical. This chapter provides a synopsis of the analytical procedures for the physicochemical analysis of soils. 2004. Michigan. Metode istraživanja fizičkih svojstava zemljišta. Jackson. It is written to conform to analytical standards and quality control. Beograd . Knjiga I. 7. Long.101. Englewod Clifs.eu 8. Knjiga V. 2004. Sl. 1971. Michigan State University.Soil Analysis. Izvještaj o ispitivanju sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta. Metals in the Environmental Sources. Long.C. Soil Chemical Analysis. Fate and Transport. 4. Ceti 5100. Priručnik za ispitivanje zemljišta. 2. M. organic and inorganic analyses.L. USA. Michigan State University. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta. Beograd. D.europa.T. Michigan. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje. Hemijske metode ispitivanja zemljišta. but also describes physical methods when these are a precondition for analysis. T. 23/94.eea. gl. Voice. Priručnik za ispitivanje zemljišta. 1959. D. 1966. YU centar za ekotoksikološka ispitivanja.

000 ljudi. a voda će se iz okeana preseliti u atmosferu. i tada praktično fizički nestaje naša planeta. i u tom trenutku naša planeta će prestati da bude pogodno mesto za život. određivanje stručnih institucija za obavljanje. Glavni ekološki problemi planete su: globalno zagrevanje. Zagađenje atmosfere je veće u urbanim sredinama. klima će biti sve suvlja. Međutim. takozvani efekat staklene bašte. utvrđivanje mera za ostvarivanje propisanih graničnih vrednosti. što znači da ljudi čak i ako uspeju da prežive probleme koje sami prave kad tad će morati da potraže neko bolje i gostoljubivije mesto za nastavak vrste i za opstanak". utvrđuje i donošenje plana interventnih mera za slučajeve kada postoji rizik prekoračenja praga upozorenja i praga uzbune. ravan teren. dolina). navršava se i 20 godina od Černobilske nuklearne katastrofe. monitoringa kvaliteta vazduha i izvore finansiranja monitoringa. Cunami. kada Sunce potroši celokupno svoje nuklearno gorivo. "U vrlo dalekoj budućnosti. pre četiri i po milijardi godina. a negativan uticaj ima na ljudsko zdravlje. prosečna brzina vetra. oštećenjima istorijskih spomenika i oštećenjima vegetacije unutar i u blizini gradova. Britanski naučnici procenjuju da je od posledica ove katastrofe od raka umrlo ili će umreti od 30. ali i svakodnevnih ljudskih aktivnosti. uragan Katrinu. određivanje granične vrednosti kvaliteta vazduha. mi Zemljani smo i dalje ovde.3 AIR Jedno od najvećih modernih svetskih čuda je možda činjenica da je ljudska vrsta i dalje prisutna na planeti. kao proizvod industrijalizacije. mnogo je veće pitanje šta će sa našom planetom biti u budućnosti. pojava temperaturnih inverzija). a used strujanja vazduha lako se kreće i širi. Zagađenje vazduha može biti gasovima ili sitnim česticama. Zagadjenje vazduha na urbanom nivou predstavlja izvor brojnih problema: zdravstvenih rizika uglavnom povezanih sa inhalacijom gasova i čestica. Prema poslednjim teorijama. a verovatno i Zemlju. to je Kjoto protokol. Neke teorije predviđaju da će kroz milijardu godina Sunce biti deset odsto sjajnije. Očuvanje kvaliteta vazduha podrazumeva sledeće mere: izrada katastra emisija.4. Bez obzira što se čovek neprestano trudi da pod plaštom napretka ugrozi planetu. životinjski i biljni svijet kao i ekosisteme. Zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha zasniva se na principima: a) ograničavanja emisije iz izvora zagađivanja. brojne poplave su direktna posledica klimatskih promena i mi moramo sa tim klimatskim promenama da živimo. Dobar kvalitet vazduha je preduslov za zdravlje i dobrobit ljudi i ekosistema. transporta. smatra se za šest ili sedam milijardi godina.000 do 60. lokalne topografije (npr. Atmosfera se može posmatrati kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija. doći će do nagle ekspanzije naše zvezde koja će progutati Merkur i Veneru. da se ta količina zagađujućih materija koje prave efekat "staklene bašte" svede na minimum. ali i od lokalnih klimatskih uslova (npr. Čovjek svakog dana udahne oko 20 000 litara vazduha. Postoji jedna jaka globalna inicijativa. Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. i velika količina škodljivih proizvoda koje ljudska vrsta ispušta u atmosferu. Inače. Pojava i učestalost povećane koncentracije zagađujućih materija u atmosferi prvenstveno zavisi od veličine i distribucije izvora emisije. ekosisteme i materijale. a ujedno i sve veću koncentraciju štetnih i otrovnih materija. i drugih medija (zemlja i voda).3 VAZDUH 4. planeta Zemlja je nastala kondenzacijom oblaka zvezdanog gasa i prašine. Na žalost svake godine smo svedoci brojnih efekata da se sa planetom nije igrati. 133 .

u odnosu na vreme nastanka i formiranja Zemlje i njene atmosfere zanemarljivo kratko. ugljen dioksid i amonijak.b) planiranja kvaliteta vazduha u saglasnosti sa namenom prostora. Promene sastava atmosfere se konstantno defavaju. višak ugljenika je postao zatvoren u fosilnim gorivima. gvožđem da bi se na kraju akumulirao u atmosferi . približno 10 . 134 . čuvao Zemlju od smrzavanja.00033% Kr. • egzosfera . Toplota (iz rastopljene kore i sa Sunca) je raspršila atmosferu. 0. sedimentnim stenama i životinjskim ljušturama. čestice i aerosole. poznat kao atmosfera.ili ozonosfera. Tri četvrtine mase atmosfere nalazi se unutar 11 km od površine planeta. nastao je nakon Zemlje kao planete. Sledećih nekoliko milijardi godina vodena para se kondenzovala pa je stvorila kišu i okeane koji su počeli da rastvaraju ugljen dioksid. Visina od 120 km označava granicu gde atmosferski uticaji postaju vidljivi za vreme ulaska svemirske letelice u atmosferu. Ona polagano postaje ređa i postupno nestaje u svemiru. pare.iznad jonosfere gde atmosfera nestaje u svemiru. c) regulisanja kvaliteta procesa u postrojenjima od kojih zavisi emisija u vazduhu i d) regulisanje kvaliteta korištenih goriva (sirovina i supstanci).područje gde je Zemljino magnetsko polje u interakciji sa sunčevim vetrom. To je dovelo do stvaranja "druge atmosfere" koja je u početku bila sastavljena od ugljen dioksida i vodene pare uz nešto azota ali praktično bez kiseonika. Takođe se često kao granicu atmosfere i svemira uzima Karmanova crta na udaljenosti od 100 km od površine. 0. 1. mogle su promeniti ugljen dioksid u kiseonik pa su odigrale glavnu ulogu u oksigenaciji atmosfere. Kako su cijanobakterije bile prve koje su započele fotosintezu kiseonika. 0. s dugačkim repom okrenutim od Sunca.rezultirajući masovnim izumiranjem i daljnjom evolucijom. da je sadašnji sadržaj i odnos azota i kiseonika u atmosferi uravnotežen pre deset miliona godina. Atmosfera se ne završava naglo. Pojavom sve više biljaka sadržaj kiseonika se značajno povećao (dok se sadržaj ugljen dioksida smanjio). Sastav atmosfere prema masi je sledeći: 75. Veruje se da je efekat staklenika. 0. 23. One su odgovorne za prvobitno pretvaranje Zemljine atmosfere iz anoksidnog (stanje bez kiseonika) u oksidno (sa kiseonikom) stanje. koje je.000724% He i 0.00029% CH4.3 milijardi godina i da su bile prvi evoluirajući fototropni organizmi koji su proizvodili kiseonik. Pre oko 3. Takođe i bakterije su pretvarale amonijak u azot. Okeani su apsorbovali približno 50% ugljen dioksida.053% CO2.50 km. Pojavom ozonskog sloja životni uslovi su bili bolje zaštićeni od ultraljubičastog zračenja. koji sadrži različite gasove.0000038 % H2. Jedna od najranijih vrsta bakterija bile su cijanobakterije.523% N2. Vremenom.133% O2. gde se nalazi stratosferski ozon. Prostire se desetinama hiljada kilometara.001267% Ne. Treba napomenuti da je unutar ove zone ozon prema količini manji deo. 0. Foslini dokaz pokazuje da su te bakterije postojale pre približno 3. Područja u atmosferi nazvana su na sledeći način: • jonosfera . • magnetosfera . U početku se kiseonik spajao s različitim elementima (npr. Ne postoji konačna granica između atmosfere i spoljnog svemira. Atmosfera Vazdušni omotač Zemlje. reagovao je sa amonijakom i stvorio je azot. • ozonski sloj .288% Ar.5 milijardi godina površina se dovoljno ohladila da se oblikuje Zemljina kora koja se još uvek sastojala od brojnih vulkana koji su ispuštali paru. mada sporo i relativno neprimentno obzirom na vreme nastanka ljudske civilizacije.područje koje sadrži jone: približno odgovara mezosferi i termosferi do 550 km. U SAD-u se osoba koja putuje iznad visine od 80 km naziva astronautom. Računa se. prouzrokovan visokim sadržajem ugljen dioksida. Ta je druga atmosfera imala ~100 puta više gasova od trenutne atmosfere. Ova atmosfera od kiseonika i azota čini "treću atmosferu". Fotosintetske biljke su evoluirale pa su i one počele da pretvaraju ugljen dioksid u kiseonik. Kad se kiseonik oslobodio. Prvobitna atmosfera se sastojala od vodonika i helijuma.

izvori zagađenja u ruralnim područjima vezanim za poljoprivredne aktivnosti. spaljivanje otpada. termosfera: od 80–85 km do 640+ km.1 × 1018 kg. izvori zagađenja vezani za industriju i industrijska područja i izvori zagađenja u urbanim sredinama (zagrevanje. emisija od različitih materijala i materija kao što su isparljiva organska jedinjenja. ili oko 0. azot-dioksid. Temperatura Zemljine atmosfere se menja s visinom. biološka zagađenja (polen. akroleini.Atmosferski pritisak je direktna posledica težine vazduha. teški metali i dr.9 ppm Zemljine ukupne mase. Zagađujuće materije u vazduhu Zagađujuće materije u vazduhu dele se na: • osnovne (čađ. Stacionarne izvore . alergene poreklom od domaćih životinja). Ukupna masa atmosfere iznosi oko 5. 135 . ugljenmonoksid i ukupne taložne materije) i • specifične (policiklični aromatični ugljovodonici. benzen. olovo. Atmosferski pritisak se smanjuje za ~50% na visini od oko 5 km (jednako se i oko 50% ukupne mase atmosfere nalazi unutar najnižih 5 km). mezosfera: od oko 50 km do 80–85 km.). toluen. Gustina atmosfere se smanjuje s povećanjem visine. sumpor-dioksid. azbest i sl.). radon. Prosečni atmosferski pritisak izmeren na nivou mora iznosi oko 101. Zagađujuće materije u vazduhu mogu poticati iz prirodnih izvora kao i iz veštačkih izvora koji ujedno predstavljaju najveći izvor zagađenja vazduha i rezultat su ljudske aktivnosti.3 kilopaskala. Meteorolozi i svemirske agencije koriste sofisticiranije modele za predviđanje vremena i orbitalnih propadanja satelita. grinje. temperatura se smanjuje s visinom. rudarstvo i kamenolome. emisija od sagorevanja i zagrevanja. ksilen. 3. temperatura se povećava s visinom. insekte. temperatura se povećava s visinom. individualna ložišta i dr. Pokretne izvore: obuhvataju bilo koji oblik vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Veštački izvori mogu se svrstati u: 1. Izvori zagađenja u zatvorenim prostorima obuhvataju dim iz cigarete. 2. prizemni ozon. vodonik sulfid. stratosfera: od 7–17 km do oko 50 km. temperatura se smanjuje s visinom. suspendovane čestice. amonijak. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje iznosi 14 °C. Između različitih atmosferskih slojeva menja se matematički odnos temperature i visine: • • • • troposfera: od površine do 7 km ili 17 km zavisno od širine vremenskih faktora. To znači da se pritisak vazduha razlikuje s mestom i vremenom jer se količina (i težina) vazduha iznad Zemlje isto tako razlikuju.

zemljište. električno pražnjenje vulkani. apsorbcija na vegetaciji. ložišta.Tabela 21. sagorevanje fosilnih goriva fotohemijske reakcije izduvnih gasova industrija. okean taloženje (suvo. sekundarni proizvodi hemijskih reakcija 2-4 godine Ugljen-dioksid Ozon Čvrste čestice biološki procesi okeani fotohemijske reakcije. oksidacija u NO3 taloženje nastalih soli Fotohemijske taloženje nastalih reakcije ČČ. izduvni gasovi 1 . mokro) Ugljovodonici izduvni gasovi 4 godine iz automobila. fotosinteza vezanje na vegetaciju. apsorbcijom od strane podloge reakcije sa hidroksil radikalom u stratosferi. mikrobiološke reakcije u zemljištu apsobrcijom od strane kapljica ili ČČ i oksidacija do nitrata i taloženje fotohemijske Azot dioksid Amonijak reakcije SO2 . šumski požari. hemijska ind. mikrobiološka aktivnost apsorbcija u okeanu.3 okeani. iz automobila i meseca dimni gasovi iz ložišta Azot-monoksid proizvod bakterija u zemljištu biološki procesi biološki procesi sagorevanje goriva i hemijska industrija odlaganje otpada 7 dana 5 dana Vreme Promene zadržava nja u vazduhu 4 dana oksidacija u sulfate SO422 dana oksidacija u SO2 Uklanjanje iz vazduha kišom ili taloženjem na ČČ. vetrom uzdignuta prašina zavisno koagulacija od o agregacija veličine čestica i vremenski h uslovima 136 . Poreklo polutanata i njihova sudbina u vazduhu Polutant Prirodni procesi vulkani Ljudske aktivnosti Sumpor-dioksid sagorevanje uglja sumpor-vodonik vulkani hemijska industrija otpad Ugljen-monoksid šumski požari.

Pre svega su oštećene šume na mestima sa čestim i obilnim padavinama i koja imaju relativno niske prosečne godišnje temperature. Zagađenja zemlje slivaju se u površinske i podzemne vodene tokove. Kod listopadnog drveća je najjače pogođen hrast. oštećenja drveta. Na taj način se čovek izlaže pojačanom unošenju teških metala u 137 . Požuteli listovi odumiru i opadaju. infekcije. Na osnovu smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju štetno delovanje na korenje biljki i na zemljište. Kod igličastog drveća su ustanovljena sledeća oštećenja: oštećenja iglica (požutjele iglice. To vodi do izumiranja mikroorganizama i biljki i na kraju celog ekosistema. a time i pitku vodu. Analogno navedenome. Ako dođe do izumiranja šuma. To se odnosi na šume na višim nadmorskim visinama. Dok se normalna pH vrednost kiše nalazi otprilike oko 5. Time se kamenje drobi. Iz zemljišta se ispiraju važne mineralne supstance kao što su magnezijum. opadanje iglica). Srbija gotovo ne prečišćava otpadne vode. Kada kisela kiša dođe u zemljište oslobađaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. Obeležja bolesti koje se pojavljuju su jako različita. Svako zagađenje koje se emituje u životnu sredinu dođe do podzemnih voda. azotovim oksidima.Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagađena sumpornim oksidima. doći će do porasta kancerogenih oboljenja digestivnog trakta stanovnika koji piju zagađenu vodu. Srbija će vrlo skoro biti suočena s ozbiljnim pretnjama za rezerve pitke vode. i to jela više nego smreka. oštećenja korenja. Uz bolje uslove u okolini postoji mogućnost regeneracije i ponovnog ozelenjavanja drveća. slabljenje otpornosti na mraz. što znači da se ubrzava trošnost. samo 2% te vode predstavlja resurs slatke vode. kalcijum itd. dodatno se pojačava smanjivanje pH vrednosti. a prekomernom eksploatacijom i zagađenjem prouzrokovano je smanjenje zaliha pitke vode na globalnom nivou. reka. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. Višak kiselosti u kišnici prouzrokuje pojačano raspadanje kamenja. Smanjenje pH vrednosti za jednu meru znači prirast kiselosti za deseterostruko. pH vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4 do 4.8. Štete nastale delovanjem kiselih kiša obično nastaju sasvim daleko od stvarnih štetnih izvora. Ako u jezera utiču reke koje su pre toga prolazile kroz kisela šumska zemljišta. Iako je 70% planeta Zemlje pokriveno vodom. Igličasto drveće je jače pogođeno štetama prouzrokovanim kiselim kišama. Na sličan način se pesak razgrađuje. anomalije rasta. jezera i mora.5. To znači da se opet mogu nastaniti niže biljke koje su bolje prilagodljive na kiselo zemljište. amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. Zagađenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. što sledi iz porasta sadržaja nitrata u podzemnim i površinskim vodama i mišljenja medicinskih stručnjaka objavljenih u medicinskim leksikonima i publikacijama Svjetske zdravstvene organizacije. To otprilike odgovara 40 puta većoj količini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. Na taj način se mnogobrojni kulturni spomenici i stare crkve nepovratno uništavaju. kalijum.5. oštećenja pupoljaka i mladih klica. dim iz kuća i izduvni gasovi u saobraćaju. Pojedini simptomi bolesti nastupaju nezavisno jedan od drugoga i pri tome mogu zavisno od područja u kojoj se pojavljuju biti i jako različiti. Međutim. Tako na primjer krečnjak reaguje sa sumpornom kiselinom dajući gips. Tako dolazi do drastičnog smanjenja pH vrijednosti. Isto vredi i za jone gvožđa koji se oslobađaju pri pH vrijednosti manjoj od 3. Razlog zbog kojeg listovi žute je često manjak hranjivih supstanci. Zagađenje iz atmosfere kiselim kišama prenosi se do zemljišta ili vodenih površina. oštećenja kore. Stupanj štetnosti konačno zavisi od vrste odnosno od tipa zemljišta. U Skandinavskim jezerima se pojavila pH vrijednost vode 3. to će imati za posledicu promenu celog ekosistema. štetočine itd. u srednjoj Europi još nije takvo stanje da su oštećenja šuma nepopravljiva. Ako se taj problem ne reši.

Ugljen dioksid spada u gasove koji zagađuju atmosferu i na taj način utiču na promenu klime. ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi pre svega deluje na disajne organe. Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorevanju fosilnih goriva. ipak uzroci još dugo nisu odstranjeni. Pokazatelji hroničnog trovanja su: glavobolja. Osamdesetih godina prošlog veka se puno govorilo o "kiseloj kiši". Pod pojmom oksidi azota (NOX) se podrazumevaju dva jedinjenja: azot-monoksid i azot-dioksid. Eksperimentima se pokazalo da će atmosferski CO2 postići najveću vrednost do 2300. Pripada takozvanim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte (pojava da se površina Zemlje neprirodno zagrejava). a to su korali i neke alge. zbog čega nastaju bikarbonati i joni vodonika. i pH vrednost je većinom tamo niža nego na selu. S vodom iz kišnih kapi ovi gasovi reaguju stvarajući kiseline. Poznato je da kisela sredina prouzrokuje razgradnju karbonata. čirevi sluznice.organizam. Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. sve veća količina toga gasa reaguje sa morskom vodom. Iako je većina mrtvih stabala posečena i šume ponovo pošumljene. što je pet puta više nego danas. Pošto ovi proizvodi sagorevanja nastaju u povećanoj količini u gradovima i industrijskim zonama.3 neposredno pre početka industrijske ere i ispuštanja CO2 iznosio je 8. U procesima sagorevanja u industriji i sagorevanju izduvnih gasova u saobraćaju i dalje nastaju gasovi kao što su sumpor-dioksid i oksidi azota koji tim putem dospevaju u okolinu. pH vrednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo područje. a to povećava kiselost površinskog sloja mora. Još štetniji su oksidi azota koji u okolinu dospevaju najvećim delom kao izduvni gasovi u saobraćaju. Reakcijom sumpor-dioksida sa vodom nastaju sumporasta kiselina koja oksidacijom daje sumpornu kiselinu:: SO2 + H2O → H2SO3 138 . Sagorevanjem fosilnih zapaljivih supstanci se atmosfera jako zagađuje sumpor dioksidom. Što je veća temperatura sagorevanja to je brže nastajanje azotnih oksida.4 i ostat će na toj vrednosti nekoliko stotina godina. Nakon ledenoga doba pH okeana iznosio je 8. no kisele kiše i dalje postoje.1.2 a danas pH okeana iznosi 8. Kako smanjiti količinu ugljen dioksida u atmosferi koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i nafte) pitanje je koje se već duže vreme postavlja pred nauku i politiku. Radi se o gasu bez boje. Promene osećamo svi. U zimskim mesecima visoka koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zajedno sa prašinom koja se nalazi u atmosferi čini smog. Iz azot dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše. Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot-monoksid koji kasnije u atmosferi oksiduje u štetni azot-dioksid. Satelitskim merenjima utvrđeno je da je u proteklih nekoliko desetima godina znatno smanjena količina hlorofila u okeanima. Zbog toga će pH vrednost površinskoga sloja mora pasti na 7. Ako se dnevna vrednost koncentracije azot dioksida u atmosferi nalazi preko 150 µg/m3 nastupaju akutna oboljenja disajnih organa. Reakcijom ugljen dioksida sa vodom nastaje ugljena kiselina: CO2 + H2O → H2CO3 Kako se povećava količina ugljen dioksida u atmosferi. Ogledi sa udvostručenom količinom CO2 obavljeni u velikom stakleniku Biosphere 2 pokazali su da te životinje u takvim uslovima stvaraju 40% manje kalcijum karbonata. U međuvremenu se čini da se ta tema zaboravila. na svakom delu planeta. nesanica. ali i pred sve stanovnike Zemlje. Još nije jasno što bi takva dramatična promena kiselosti mora značila za život u moru. godine s 1900 ppm. pa bi najranjivije životinje bile one s ljušturom od kalcijum-karbonata ili egzoskeletom. Reakcijom azot dioksida i vode nastaju azotasta i azotna kiselina: 2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3 Sumpor dioksid je daleko najštetnija supstanca u atmosferi.

tj. koji nas štiti od UV zračenja i kojeg hlorofluorougljovodonici i metan uništavaju. Takvi nezagađeni oblaci mnogo više odbijaju 139 . Paralelno sa svetskim porastom saobraćaja stručnjaci očekuju porast i ovih gasova na svim kontinentima. freonima i vrlo sitnim česticama čađi! Slika 26. godine. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. metanom. Biljke reaguju još osetljivije na delovanje sumpor dioksida. i uz to omogućuje stvaranje oblaka sa sitnim kapima vode (nezagađen vazduh ima oblake s velikim kapima). Ugradnjom pročišćivačkih uređaja na termoelektranama smanjena je emisija sumpor dioksida. koja se generira procesima na Zemlji. nafte. godine za trećinu manje ispuštati sumporni-oksidi u atmosferu nego u 1980. Rezultati pokazuju da je promena klime zadnjih dvadesetak godina najvećim delom uzrokovana troposferskim ozonom. Dakle. Proces fotosinteze se remeti i posledica toga je oštećenje lišća (izumiranje šuma). dolazi do promena u biološkim procesima. troposferski ozon jedan je od najopasnijih zagađenja u velikim gradovima jer je vrlo opasan za zdravlje.Sumporna kiselina je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma. Teško je i zamisliti koji efekat bi kisele kiše imale na tropske šume. Čak naprotiv. ali da će se u području Azije njihova emisija u tom vremenskom periodu više nego udvostručiti. crvenjenjem jezika. brzi razvoj industrije i porast saobraćaja će kišu i na drugim kontinentima učiniti kiselom. ispusti u svemir. Međutim. Ipak. Dok neki odbijaju sunčevo zračenje i time spuštaju temperaturu atmosfere. a kasnije upalom pluća i prestankom disanja. porast globalne temperature prouzrokovano je efektom staklenika. Dugotrajno delovanje sumpor dioksida na čoveka izaziva nedostatkom ukusa. Ovo zagrevanje. Vrlo sitne čestice prašine (aerosoli) igraju isto bitnu ulogu. plina). dobro apsorbuje zračenje. promene staništa biljaka i životinja usled adaptacije na nove klimatske uslove. čija je koncentracija u atmosferi podignuta sagorevanjem fosilnih goriva (uglja. Na primer. podizanja nivoa mora. Efekat staklene bašte Globalno zagrevanje je ekološki problem koji utiče na život na planetu Zemlji. topljenja ledenih santi. čađ. Stručnjaci predviđaju da će se u 2020. Zagađivanje vazduha pojačava efekat staklene bašte Poznati ozonski omotač. Mi posledice ovog problema osećamo svakodnevno. nalazi se između 20 i 30 km visine. drugi imaju suprotan efekat. zadnja istraživanja ukazuju na to da ugljen dioksid nije najveći uzročnik zagrevanja! Zahvaljujući mehurićima vazduha zarobljenim u polarnom ledu bilo je moguće odrediti sastave atmosfere od 1850. a osim porasta temperature. odnosno slojem gasova ugljen dioksida koji se (prekomerno emitovan kao posledica ljudskih aktivnosti) akumulirao u središnjem delu atmosfere i ne dozvoljava da se toplota. nego se vraća nazad na Zemljinu površinu. koja je crna. godine do danas. Kao glavni krivac za globalno zagrevanje do sada je proglašavan ugljen dioksid (CO2).

Sekundarne čestice nastaju u vazduhu raznim fizičkim i hemijskim procesima iz drugih polutanata najčešće azotnih i sumpornih oksida pa su izvori emisije ovih čestica usko povezani sa ukupnom emisijom polutanata. pustinjska oluja onemogućuje ljudima putovanje zbog vrlo slabe vidljivosti tako da po neki put ona bude svega 10 . Primarni izvori energije za vetar bez oblaka jeste zagrejano zemljište. Predviđanja govore da bi smanjenje zagađenja vazduha navedenim gasovima i aerosolima bilo neuporedivo bitnije i jednostavnije od smanjenja CO2. U polju sile Zemljine teže čestice prašine imaće neku konstantnu brzinu padanja ν 0. Za tu svrhu koriste se atmosferski modeli.00288 oC-1.5 µm. Okeani takođe igraju veliku ulogu jer akumuliraju ogromnu količinu topline i određuju klimatska zbivanja u atmosferi. dok područje iznad Kanade ima nešto čišći vazduh i normalne oblake. kada sila F0 = 6 π rη ν 0 bude uravnotežena razlikom njene težine i sile potiska tj. 140 . Tako se neke od njih talože u Sredozemnom moru gde ih koristi jedna vrsta algi zbog povećane koncentracije gvožđa u njima. kao i delovanjem atmosfere na zemljinu koru. Po veličini one su prečnika većeg od 2.717 Kgm-1s-1. Ove bure obično utihnu do večernjih časova iz čega proizilazi njihovo kratko vreme trajanja (svega 10 – 60 min ). Međutim.temperature vazduha (oC). Jedna od najčešćih simulacija peska je simulacija transporta peska iz Sahare budući da na dugačkom putu pesak nošen vetrom ispušta čestice različitih veličina.sunčevo zračenje. Slično kao i mećava. t . Transport peska uključujući i njegov intenzivni transport u obliku bura je pojava koja je od izuzetnog značaja ako postoji način da se predvidi u kom pravcu i kojim intenzitetom će da se transport peska obavi. ali ih ima i na rubnim delovima pustinja nakon dugotrajnih suša. jer na mestima gde postoji vegetacija. Takve se oluje događaju u pustinjskim područjima. U tom slučaju na česticu će da deluje sila trenja Fη koja je po Stoksovom zakonu jednaka: Fη = 6πrηv gde je ν brzina padanja čestica dok se za η pretpostavlja da ne zavisi od atmosferskog pritiska i da može da se izačuna sa velikom tačnošću iz izraza: η = η 0 (1 + αη t ) ⋅ 10 5 gde je η0 = 1. Prašinaste bure se najčešće javljaju tokom leta i to obično između 13 i 15 časova kada su vetar i turbulencija najintenzivniji. ova saznanja imaju i pozitivnu stranu. snažni vetar i pesak mogu zatrpati vozilo ili karavan.20 m što je posebno opasno za avionski saobraćaj. industrijskom proizvodnjom. Lebdeće čvrste čestice predstavljaju kompleksnu mešavinu organskih i neorganskih čestica. Prašinaste oluje su prisutne u srednjoj Sahari. u kojima postoje posebni moduli kojima se simuliraju transportne pojave peska i prašine. Brzinu padanja čestica kroz atmosferu možemo da odredimo na osnovu činjenice da atmosferu posmatramo kao viskoznu sredinu sa koeficijentom viskoznosti η kroz koju se kreće čestica poluprečnika r. Ovim algama se hrani jedna vrsta ribe tako da je moguće da se predvidi i porast te vrste ribe ako se predvidi količina peska koja će da se zadrži na tom mestu u Sredozemnom moru.5 µm. Stoga su vrlo bitan činitelj u predviđanjima promena klime. za veće ili manje prostorne razmere. Po nastanku ih možemo podeliti na primarne i sekundarne. ona štiti zemljište od jakih vetrova i dizanja prašine. Primarne nastaju uglavnom sagorevanjem goriva motornih vozila. Najveći deo ovih čestica je prečnika manjeg od 2. Prašinaste i peščane bure Pod ovim pojmom se podrazumeva vetar koji nosi velike količine prašine i peska. Padanje čvrstih čestica U atmosferi se kao posledica zagađenja nalazi velik broj čvrstih čestica koje padaju kroz atmosferu sa manjom ili većom brzinom. Na primjer: satelitska slika istočne obale SAD-a pokazuje oblake sa sitnim kapima. a α η = 0.

od 2002. u EU se od 1992.gustina vazduha. nabavka i prodaja ložišta čija normalna eksploatacija neće zadovoljiti granične vrednosti emisije.02 grama čestica. 6πrηv0 = v . Japan i SAD su se odlučili na postepeno smanjivanje količine opasnih supstanci koje ispuštaju dizelski motori. Vlade u celom svetu pokušavaju na različite načine da stanu na kraj. a g ubrzanje Emisija iz motornih vozila Emisija iz motornih vozila se kontroliše: a) na tehničkom pregledu vozila i b) proverom emisije iz vozila na samim saobraćajnicama. Samo je Volvo. korov) kod uređivanja bašti i poljoprivrednih površina do razvijanja sistema 141 . Od 1996. Počelo se s Euro1 koji je u vazduh ispuštao 8 grama NOx po kilovat satu te 0. Tako je odlučeno da će vozila proizvedena u tim ekonomijama bitno smanjiti emisije azotovih oksida (NOx) i sitnih čestica. ρ Zemljine sile teže. a dopušta ispuštanje 305 grama NOx i 0. Naime.4 3 πr ( δ − ρ v ) g 3 gde je δ gustina čestica prašine koje padaju kroz atmosferu. Spaljivanje otpada Nije dozvoljeno spaljivanje otpada na otvorenom prostoru. Pogoni i postrojenja moraju imati takav odvod dimnih gasova (visina i prečnik dimnjaka) da ispusnim gasovima ne ugrožavaju okolne objekte. a od 2006. onečišćenje vazduha koje proizvode motorna vozila ispuštanjem svojih izduvnih gasova. je u upotrebi Euro2.23 milijarde dolara na istraživanje i razvoj u tom segmentu. ili smanje.. Emisija motornih vozila Azotovi oksidi Ložišta i druga postrojenja Ložišta mogu koristiti samo one vrste goriva za koje su projektovana. u prošloj godini utrošio 1. izuzev spaljivanja otpada porekla iz poljoprivredne proizvodnje (ostaci proizvodnje. Euro3. Europska unija. drugi najveći proizvođač kamiona na svijetu. Euro4 koji će biti na snazi do 2009.612 grama čestica. Nije dozvoljena proizvodnja. godine provodi kategorizacija dizelskih motora po standardima.

SAD. Cilj: Smanjenje izduvnih gasova u atmosferi Zakonom o ugljen dioksidu i rasprostiranjem toga gasa u atmosferi predviđa se da se izbacivanje gasa smanji do 2010. najveći svetski zagađivač. odnosno. da. restorana i drugih izvora. koji se smatraju glavnim uzročnicima porasta temperatura na Zemlji. a Vašington je zauzvrat formulisao domaći plan zaštite životne sredine. ne ostvare. povećanje nivoa mora. denitrifikacija. čvrstih čestica i pepela i toksičnih supstanci. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon završetka Međuvladinog panela o klimatskim promenama. prema Protokolu.4 do 5. smanjenje: emisije SO2. te gasove sa mirisom izvoditi ciljevima i emitovati ih iznad krova zgrade. elektrostatički i vrećasti filteri. Ugljeni dioksid. Australija ima pravo da za osam procenata poveća nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. koja prognozira da bi temperatura na površini zemlje do 2100.god. koji je potpisala i Rusija. održanog 2001. industrijske zemlje do 2012. azotovih oksida.8 stepeni Celzijusovih. godine moraju da smanje emisiju štetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. sačine ugovori u odnosu na ograničenje ugljen dioksida u atmosferi. godine. Tehnologije za smanjenje emisija iz termoelektrana su: čišćenje uglja (pre saogeravanja). Interesantno je. svoje odbijanje su obrazložile činjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo štetu nacionalnoj ekonomiji. međutim.protokol. Preduzeća koja su već potpisala ugovore o redukciji gasa. međutim. a u Australiji nastati manjak radnih mesta. potrebno je radnje koje izazivaju mirise vršiti u prostorima sa podpritiskom. bez obzira da li se oslobođena toplota koristi ili ne. stupio je na snagu sa ciljem da se izduvni gasovi koji zagađuju atmosferu do 2012. iznad krova susedne zgrade ukoliko je ona viša od zgrade gde mirisi nastaju. Ovim zakonom se predviđa da se s preduzećima koje upotrebljavaju velike količine energije. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH). destabilizaciju i nestanak životinjskih staništa i 142 . godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. godine ispod nivoa od 1990.iskorištavanja ove vrste otpada kompostiranjem. odsumporavanje. godinu. Ukoliko se sva nastojanja u vezi sa smanjenjem rasprostranjenosti ugljen dioksida u atmosferu do 2010. Emisija neprijatnih mirisa Ne smeju se ispuštati neprijatni mirisi iz malih pogona. čiji je cilj sprečavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. pojavu oluja. Problem je u tome što taj dokument postaje pravno obavezujući tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol. prema mišljenju premijera Australije. Zakon o ugljen dioksidu predviđa drastične kazne za svaki litar ispuštenog ugljen dioksida u atmosferu. U cilju sprečavanja neprijatnih mirisa. SAD i Australija su. Protokol iz Kjota U japanskom gradu Kjotou 1997. istupile iz Protokola uz obrazloženje da će njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju. znatno ugroziti industriju zemlje. Ova studija predviđa da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artičkog polarnog prekrivača. što će. Prema Protokolu iz Kjotoa. godine mogla porasti od 1. pre svega ugljen-dioksida. trebala bi da budu oslobođena mogućeg poreza o ugljen dioksidu. Trend globalnog zagrevanja Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prošlosti neće izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i život na planeti kao što bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Kyoto. Nije dozvoljeno spaljivanje otpada u ložištima koja nisu namenjena za spaljivanje otpada. U cilju srečavanja nastanka neugodnih mirisa nije dozvoljeno odlaganje otpada van sanitarne deponije. godine reduciraju za 5 %.

tako da se mogu koristiti u relativno velikom broju omogućavajući i efikasnu ocenu prostorne distribucije atmosferskog zagađenja. salinizaciju pitkih voda. tumačenja rezultata merenja i korištenja rezultata merenja i predstavlja sastavni deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha. d) Ako je potrebno. 5. Kada se u slučaju preliminarne ocene primenjuje metoda pasivnih aparata predlažu se sledeći koraci: a) Ustanoviti lokaciju osnovnih izvora emisije na osnovu ocene emisionih izvora.). 2. kako bi se ocenila reproduktivnost merenja. 3. Pasivni aparati su jeftini. koji nije direktno izložen lokalnim izvorima zagađenja. kako bi se ocenila nulta vrednost aparata. kojim se mogu dobiti integrisani rezultati višenedeljnog ili višemesečnog praćenja. b) Konstruisati mrežu širom ispitivane oblasti. g) Sprovesti analizu difuzivnih aparata u laboratoriji i izračunati nivoe zagađenosti za svako pojedinačno mesto. e) Postaviti aparate širom oblasti i koristiti ih u reprezentativnom vremenskom periodu. 143 . itd. ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suše. Pasivni aparati mogu biti podrška u projektovanju i optimizaciji mreža za kontrolu. kao što su putevi za saobraćaj teških teretnih vozila. moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou. Pasivni aparat omogućuju sprovođenje kampanja kontrole velikih oblasti. Monitoring se vrši pomoću: mreže stanica za uzorkovanje vazduha na način da uzorci budu reprezentativni. koji ima pozadinski nivo zagađenosti u toj ćeliji. kada je cilj ocena izloženosti stanovništva tokom životnog doba i kao posledica tog dugoročog efekta izloženosti određenim zagađujućim materijama. Kada je cilj proučiti hemijsko ponašanje reaktanata (na primer u fotohemijskom smogu). 4. Posle se vrši statistička obrada rezultata. izabrati dodatna merna mesta u blizini važnih izvora zagađenja („crne tačke“ (hot spots). f) Kao podrška QA/QC merenjima. kao što su optički instrumenti i automatski monitori. industrijski izvori.migracije životinja prema severu. uzimajući u obzir gustinu mernih mesta naznačenih u zahtevima o kvalitetu podataka. Hemijske analize se mogu obavljati u laboratoriji ili u uređajima kojima se vrši uzorkovanje. i to možda u razdoblju od nekoliko godina! Izbor tehnike merenja Monitoring kvaliteta vazduha predstavlja sistem uzorkovanja. uz tačnu proveru situacija na mikro skali. kao i značajno smanjenje troškova. masovno uništenje šuma. potrebno je odabrati dugoročni sistem uzorkovanja. uzimajući u obzir minimalne vremenske intervale naznačene u zahtevima o kvalitetu podataka. preporučuje se postavljanje dvostrukih/trostrukih aparata na ograničenom broju mernih mesta. najbolji rezultati se dobijaju korišćenjem uređaja za kotinualno ili barem delimično kontinualno merenje. U slučaju preliminarne ocene kvaliteta vazduha korišćenje pasivnih aparata za uzimanje uzoraka (sampler) (u daljem tekstu: aparat) je posebno pogodno iz sledećih razloga: 1. Ukoliko se uzme u obzir da će zahvaljujući ljudskoj aktivnosti udvostručiti količina CO 2 koja će se u ovom veku emitovati u atmosferu. Metode kontrole kvaliteta vazduha moraju odgovarati određenoj svrsi. merenja. Nasuprot tome. Pasivni aparati su posebno pogodni za određivanje distribucije zagađujućih materija na široj teritoriji. Aparate koji nisu korišćeni treba čuvati tokom perioda izloženosti korišćenih aparata. c) Izabrati za svaku ćeliju mreže predstavnika lokacije. Stanice mogu vršiti analizu uzoraka i izveštavanje u realnom vremenu (automatske stanice) i u integrisanom vremenu (hemijska analiza u laboratoriji). kao i za ocenu nivoa integrisanih nivoa koncentracije tokom dužih vremenskih perioda (dugoročne granične vrednosti).

Merenja izvršena u neposrednoj blizini izvora (na tzv. energetike. Rezultati se zatim obrađuju. Planske mere podrazumevaju osiguranje kvaliteta vazduha: kroz prostorno i urbanističko planiranje. kroz donošenje programa i planova propisanih zakonom i podzakonskim aktima. j) Izračunati procentne vrednosti upoređivanjem sa produženim i vremenski ograničenim serijama merenja sa sličnih mernih lokacija. kroz kvalitet gradnje. rezultati dobijeni metodom ocene pasivnim aparatima bi trebalo da budu prikazani u vidu mapa. obaveznom proverom emisija i prijavljivanjem u registar emisija.000. tehničkih rešenja i mera. Mere za očuvanje kvaliteta vazduha Mere za očuvanje kvaliteta vazduha su: planske mere. Lokacija mernih mesta Gustina mesta uzorkovanja suštinski zavisi od prostorne varijabilnosti nivoa zagađenosti. upravnoadministrativne mere i tehničko-tehnološke mere. prometa i dr. k) Uporediti dobijene rezultate merenja sa graničnim vrednostima u direktivi i izabrati odgovarajući režim ocene. U slučaju naselja za koje se sprovodi intenzivna kampanja merenja. što je od velike pomoći za projektovanje mreže. Na primer opština Pančevo ima manje od 250. „crnim tačkama”) nisu obavezno reprezentativna za celu veću oblast. Analiza uzorka i izrada mapa distribucije Na kraju svake kampanje uzorkovanja. navode instalaciju 30 aparata za naselja sa brojem stanovnika manjom od 250. zatim 60 aparata za naselja sa brojem stanovnika od 1.000 stanovnika. Dodatne aparate treba postaviti na reprezentativna mesta. koji se tiču kriterijuma mernih mesta i broja aparata. kako bi se pronašle oblasti maksimalne koncentracije. i ne bi trebalo da su u tom slučaju uključena u proračune interpolacije.000. ciljevi kvaliteta podataka. koji prevazilazi granične vrednosti ili koji treba određenu metodologiju ocene. Upravno-administrativne mere se provode: izdavanjem ekološke dozvole. kao i okolina izvora industrijskog zagađivanja.000. stoga može varirati u zavisnosti od vrste zagađujuće materije. kao što su prometni putevi i raskrsnice. Konačno. distributivnosti izvora. izdavanjem urbanističke saglasnosti. gde se lako može videti prostorni opseg oblasti. Izmerene koncentracije na „crnim tačkama“ se nalaze na mapi.000 stanovnika. mape rasprostranjenosti se mogu preklapiti. kroz planove razvoja industrije. i) Napraviti u vidu mape grafičku prezentaciju zagađujućih materija. posebno ako postoji verovatnoća da oni utiču na nivoe lokalnog zagađenja. izabrano je 31 merno mesto.. U skladu sa zakonima EU. kroz primenu najbolje raspoloživih tehnika. Tehničko-tehnološke mere se provode: kroz projektovanje objekata. lokalnog rasporeda visinske razlike i meteorologije. „crne tačke“. plus 1 merno mesto u Starčevu radi ocene uticaja susednih oblasti i 3 „crne tačke“ na lokacijama koje bi mogle biti kritične jer su pod velikim uticajem saobraćaja motornih vozila (autobuska stanica. kroz korištenje 144 . ulična pijaca i saobraćajem zakrčeni autoput ka Beogradu). odobrenja za građenje i odobrenja za upotrebu.000 i 150 aparata za naselja od 6. uzorci se šalju na hemijsku analizu u laboratorijama. kako bi se dobile mape raspodele za svaku zagađujuću materiju.h) Proračunati raspodelu nivoa zagađenja interpolacijom merenja izvršenih u svakoj ćeliji mreže.

treba da uradi kombinovanjem podataka merenja sa podacima o emisiji i proračunima modela. b) Definisanje vremena neophodnog za razlaganje (prosečno vreme za određenu koncentraciju). koji su ekološki prihvatljivi. Pravna lica su dužna da: − predvide takvu tehnologiju i opremu koja će imati što manju emisiju u atmosferu. što je najvažnija podrška upravljanju kvalitetom vazduha. − koriste sirovine. Ukratko. obično potrebnih za statistiku koncentracija. procedura pravljenja modela sadrži sledeće korake: a) Definisanje zagađujuće materije i izlazne podatke koje treba pretvoriti u model (polja koncentrisanosti ili prostorni maksimum) i koncentracije u blizini tačkastih izvora. Njime se mogu eksplicitno i kvantitativno odrediti odnos između koncentracija u vazduhu i emisija. 145 . Modeli su jedino raspoloživo sredstvo ukoliko treba istražiti uticaj na kvalitet vazduha mogućih budućih izvora ili kada treba ispitati scenario budućih alternativnih emisija. kroz periodične provere emisija. Modeliranje Modeli su postali primarno sredstvo za analizu u većini ocena kvaliteta vazduha. f) Istraživanje raspoloživosti podataka emisije (u oblasti modela). − tako organizuju vođenje pogona i održavanja opreme da je smanjena mogućnost porasta emisije u dužem toku vremena. smanjena mogućnost akcidenata koji mogu iznenada da dovedu do prekoračenja emisije. u urbanim sredinama gde je zagađenost vazduha difuzna i uglavnom pod dominacijom emisije automobila i grejanja domaćinstava. a po svojim karakteristikama zadovoljavaju odredbe ove odluke. g) Ispitivanje raspoloživost metoroloških i topografskih podataka (u oblasti datog modela). odnosno pravilnike uz Zakon o zaštiti vazduha. goriva i hemikalije koje imaju što niži uticaj na kvalitet vazduha. Modeliranjem se može dobiti slika kvaliteta vazduha u zoni. koji ih pruzrokuju. Štaviše. uz snošenje troškova koji nisu preterano visoki. treba naglasiti da se metodologija pasivnih aparata najbolje pokazala u slučaju difuznih i linijskih izvora (zahvaljujući činjenici da je odnos maksimalnih i srednjih vrednosti za tačkaste izvore generalno veći od odnosa linijskih i difuzionih izvora). pri čemu emisija ne sme da prekorači granične vrednosti emisije date odgovarajućim provedbenim propisom Zakona o zaštiti vazduha. odnosno. e) Određivanje oblasti modela. odnosno. d) Definisanje preciznosti količine izlaza koja je potrebna. − predvide odgovarajuće parametre dimnjaka. kroz pravilno odvijanje tehnoloških procesa i održavanje opreme. Iz tog razloga se ocena doprinosa malih izvora. tj. uz ostavljanje dovoljno kapaciteta za ispuštanje iz postrojenja čija se gradnja može očekivati prema nameni prostora – ne prekorače granične vrednosti kvaliteta vazduha planirane za dato područje. nasuprot ograničenjima u prostornoj pokrivenosti merenja kvaliteta vazduha. c) Definisanje „oblasti izlaza modela” za koju treba uraditi proračune (obično neka oblast ili naselje) i neophodne prostore razlaganja. ispusta da se postigne takvo razblaženje dimnih gasova da prizemne koncentracije koje su rezultat rada ovog postrojenja i svih drugih postrojenja na datom području.opreme i postrojenja.

on može biti fina prašina. sunčevoj radijaciji tokom dana i vertikalnim temperaturnim gradijentima tokom noći. Koristeći podatke o brzini vetra. na trinaestu godišnju konferenciju o zagadjenju vazduha. posmatranja predstavljaju tačke u prostoru. j) Razmatranje kompjuterskih zahteva modela. ćadž. Ozon nije najbolnija tačka zagadjenja vazduha Istraživači i naučnici iz celog sveta su se sakupili u Cordobi. kako bi se ocenio doprinos industrijske emisije u odnosu na celokupno zagađenje. izvode se Paskal. ponovo razmotrite izbor programa. je urađeno poređenje sa mapama raspodele. c) Model možda neće pravilno predstaviti atmosferski proces o kom je reč. Indiji i nekim drugim azijskim zemljama. d) Greške u ulaznim parametrima modela (emisioni i meteorološki podaci) mogu da utiču na rezultate modela. nastalim na osnovu merenja pasivnm aparatom. l) Pokretanje modela. dužina). a drugi od diskontinuiranih merenja emisije. Analitičari kažu da se mnogo više pažnje mora posvetiti jednoj posebnoj vrsti zagadjenja vazduha koja ima negativne posljedice po ljudsko zdravlje. m) Kartiranje izlazne vrednosti kao konture pogodne za prezentaciju polja koncentrisnosti i prostornog maksimuma. predviđanja će biti pogrešna ako su ulazni podaci pogrešni. koji odgovaraju datoj zagađujućoj materiji (uzimajući u obzir njeno suvo i vlažno taloženje) prema relevantnosti količine izlaza. u okviru zahtevane preciznosti i za oblast o kojoj je reč (uzimajući u obzir njenu topografiju i meteorološke karakteristike). elevacija osnove dimnjaka. uz odgovarajuće prostorno i vremensko razlaganje. usled nekontrolisano brzog ekonomskog razvoja u Kini. ili da se vidi golim okom. može biti mikroskopske veličine. Čestice 146 . Model funkcioniše sa dva različita seta ulaznih podataka. redom. Međutim postoje i mišljenja koja ističu da su čestice zagadjivača u vazduhu mnogo opasnije za ljudsko zdravlje nego ozon. Oni takođe kažu da najgore zagadjenje dolazi iz Azije. k) Pripremanje ulaznih podataka. Čak iako je model idealna formulacija procesa. dok predviđanja generalno predstavljaju srednje vrednosti. Podizanje traga izduvnih gasova i efektivna visina dimnjaka izračunavaju se putem Brigsovog modela i zakona o snazi vetra.h) Provera raspoloživih kompjutera. brzina protoka kroz dimnjak. suvo i mokro taloženje. temperatura na izlazu dimnjaka. stopa emisije dimnjaka. Sastav čestica je velikoga raspona . unutrašnji prečnik vrha dimnjaka i dr. koji ima jednolik teren.Turnerove klase stabilnosti i standardne devijacije raspodele koncentracija u skladu sa Brigsovim setom y krivih. b) Posmatranja sadrže greške ili nesigurnosti u merenju. Postoje mnoge vrste aerozagadjenja. Model uzima u obzir topografiju. u Španjolskoj. Gausov model pruža pouzdane rezultate za dugoročne prosečne vrednosti zagađujućih materija kao što su SO2. U slučaju Pančeva. Za svaku emisionu jedinicu potrebno je obezbediti neophodne parametre za ulaz modela: koordinate dimnjaka (širina. jedan dobijen iz zvaničnog Inventara emisije u Srbiji. ako oni nadmašuju raspoložive kompjuterske resurse. Konačno. NOx i NH3. i) Izabrati modele. Mora se uzeti u obzir da postoje barem četiri osnovne poteškoće pri upoređivanju zapažanja o kvalitetu vazduha sa predviđanjima modela: a) Na skali modela. medjutim oni zagadjivači koji su počeli uništavati ozonski omotač već godinama zaokupljaju pažnju medija. visina dimnjaka.

kao i arsen u 28 od 30 ispitivanih uzoraka. Na osnovu sprovedenog monitoringa ambijenatlnog vazduha u gradovima i manje naseljenim mestina na teritoriji Vojvodine konstatovano je da su Pančevo i Beočin mesta gde je zabeleženo visoko aerozagađenje.. U Kini i Indiji i drugim zemljama u razvoju veliki problem predstavlja. To je postignuto prebacivanjem na goriva koja stvaraju električnu struju i prirodni gas. Emisija sumpor-dioksida. str. što je bio veliki rizik za zdravlje. naročito u zimskim mesecima kada do izražaja dolazi zagađenje vazduha iz tačkastih izvora. or are acceptable. Ako čestice udju u pluća. koji je bio poznat po što je imao vazduh izuzetno lošeg kvaliteta. nije sve tako crno. Đuković. The intention was to figure out the sources of air pollution and to discuss control air pollutant emissions so that impacts are minimized. how do pollutants move and react. suspendovane čestice i benzen: – Prekoračenje graničnih vrednosti za čađ u vazduhu. Zagadjenost česticama može ostati u vazduhu nedeljama. nedostatak institucijskih kapaciteta. Beočin. – Benzen je u vazduhu Pančeva označen kao značajan zagađivač. gde je došlo do ogromnog ekonomskog rasta u relativno kratkom periodu. je proveo značajna poboljšanja. or property. Abstract Air pollution may be defined as the presence in the air (outdoor atmosphere) of one or more contaminants or combinations thereof in such quantities and of such durations as may be or tend to be injurious to human. – Koncentracije suspendovanih čestica prelaze GVI gotovo u svim gradovima u kojima se vrši merenje ovog parametara (Zrenjanin.. tako što je smanjen nivo sumpora u gorivu. J. Beograd. odnosno individualnih ložišta. gradjevinski radovi.. Stručnjaci kažu da se puno toga može učiniti da bi se smanjila zagadjenost vazduha i na ostalim mestima. Rudarski institut Beograd. ukoliko vlade i kompanije u celom svetu ozbiljno pristupe pronalasku rešenja za ovaj problem.stvaraju energetski pogoni. 147 . ili iskustva. – Suspendovane čestice u aerozagađenju Pančeva participiraju sa prekoračenjem GVI u 75% ispitivanih uzoraka. Sa aspekta posledica po zdravlje ljudi veoma je značajna činjenica da se u suspendovanim česticama nalaze nedozvoljeni PAU (policikličniaromatični ugljovodonici) u svim ispitivanim uzorcima. animal or plant life. Ipak.2-45. ono se širi. zabeleženo je u preko 50% ispitivanih uzoraka i zahteva sanaciju. Zagađenost vazduha ne poštuje granice. In this chapter greenhouse effect (global climate change) and the effects of acidic deposition were discussed. Takođe ove zemlje obično nemaju političke volje. Zagađenje vazduha u Srbiji Analizirajući izmerene koncentracije osnovnih zagađujućih materija može se zaključiti da: – Najviša prekoračenja graničnih vrednosti su zabeležena za koncentracije čađi i ukupnih taložnih materija (UTM). mogu čak biti i smrtonosne. Also application control techniques for indoor and outdoor air were described. je znatno smanjena. The main goals of this chapter is scientific understanding of the atmosphere: what determines air composition. (2001) Hemija atmosfere. i veliki broj drugih izvora. Novi Bečej. Pančevo Najznačajnije učešće u zagađenju imaju čađ. kamioni. Sve je veća zabrinutost zagadjenošću koja dolazi iz Azije.). automobili. za oko 70 posto od 1980. Mexico City. ili ne žele ili nemaju novaca za zaštitu okoline. or which unreasonably interferes with the comfortable enjoyment of life or property or conduct of business. LITERATURA 1.

Interantional Edition. Kina Atmosferska okolina 40 (33).. str. www.eurometeo.cfm 148 . april 2006. 3.sr. G. Br 54/92) 12. Hong. 11. www. 249–263. Glasnik RS. http://hr. Ninth Edition..yu 13. F.. (2000) 90.eco. R. (2005) Environmental Science. F.2. metodama merenja imisije. Prentice Hall..T.htm 10. (2006) Preliminarna procena važnijih zagađujućih materija vazduha u gradu Suzou. www. Dan planete Zemlje 22. R.gov. 6380-6395. Liu. 7. I. http://hr. Wang. Perason.. Tappa i I. Wright. G.com/english/home 5.org/wiki/Efekt_staklenika 6. http://www.sncweb.462-490. Allegrini.vojvodina. Desantis. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencija podataka (Sl. www.. (Rim).ch/serbokroatisch/saopštenje-a. Pravilnik o graničnim vrednostima.woanews.org/wiki/Kisela_kiša 9.b92. F. Costabile. 8.php. Bertoni. Bertoni. Ann..net/info/index. F.wikipedia. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.wikipedia.com/serbian/index. Glasnik 135/2004) član 69. 4. Chim. Bertoni. G. Allegrini. W.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful