UNIVERZITET U NIŠU TEHNOLOŠKI FAKULTET U LESKOVCU

TEMPUS IB _JEP 19020-2004
Europian Union Oriented Environmental Management Courses Evropski orjentisani kursevi za upravljanje životnom sredinom
Environmental Management: emering techniques and practies Upravljanje životnom sredinom: merne tehnike i primena Administration -Chemical Industry Administracija i hemijska industrija Environmental Legislation: How can EU legislation be practically implemented in Serbia? Legislativa u oblasti životne sredine Kako se EU legislativa može primeniti u Srbiji?

PRIPREMILI: Prof. dr Milorad Cakić, Prof. dr Vlada Veljković, Prof. dr Miodrag Lazić, Prof. dr Dragiša Savić, Doc. dr Goran Nikolić, Doc. dr Zoran Todorović i Prof. dr Zoltan Zavargo

- Course Book coordinated by Leskovac and KaHo Sint-Lieven

1

SADRŽAJ Content
1. ad. 1.1 ad. 1.2 ad. 1.3 ad. 2. al. 2.1 al. 2.2 al. 3. al. 3.1 al. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ

Strategic environmental assessment and sustainable development

3 3 5 6 15 15 23 31 31

Elementi održivog razvoja Principle of sustainable development Procena životne sredine Basic of environmental assessment Praksa strateške procene životne sredine Practice of strategic environmental assessment (SEA) PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE - saglasno srpskom zakonodavstvu
Environmental impact assessment - accordind to Serbia’s legislation

Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Procedure for preparing the environmental impacts assessment study
NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJI ŽIVOTNE SREDINE EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija, principi

3.2 al.

3.3 al.

i primeri primenjenih procesa Green chemistry and technology: definition, principles and examples of applied processes BIOREMEDIJACIJA: definicija, principi, tipovi, prdnosti i ograničenja, tehnologije i primeri primenjenih procesa Bioremediation: definition, principles, types, advantages and constraints, technologies and examples of applied processes MEMBRANSKI PROCESI: principi, tipovi, tehnologije i primeri primenjenih procesa Membrane processes: principles, types, technologies and examples of applied processes
TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA

39

49

3.4 al. 4. al. 4.1 al. 4.1. 1 ch. 4.1. 2 ch. 4.2 al. 4.2. 1 ch. 4.2. 2 al. 4.3 al.

Recycling technologies
MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE, ZEMLJIŠTA I VAZDUHA

59 70 70 89 94 110 122 123 132

Measuring techniques in water, soil and air quality control
VODA

Water Specifične hemijske, fizičko-hemijske i biološke metode ispitivanja vode
OTPADNE VODE

Waste water
ZEMLJIŠTE

Soil Specijalne metode ispitivanja zemljišta
LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA VAZDUH

Air

2

al. – za sve polaznike kursa; ch. – samo za polaznike hemijska industrija; ad. – samo za administraciju. 1. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ
1. STRATEGIC ENVIRONMENTAL ASSESSMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

1.1 Elementi održivog razvoja 1.1 Principle of sustainable development 1.1.1 Definicija održivog razvoja 1.1.1 Definition of sustainable development Tehnološki i ekonomski napredak ljudske civilizacije doveo je do poremećaja u životnoj okolini u obliku zagađenja, nestajanja prirodnih resursa i bioloških vrsta i rasipanja energije. Kao posledica, došlo je do preusmeravanja prirodnih tokova energije i materije i remećenja prirodne (biološke) ravnoteže i ugrožavanja čovekovog života i opstanka vrste. Naravno da se ovakav put razvoja ljudske civilizacije može oceniti neodrživim ili, još tačnije, neuravnoteženim. Alternativa dosadašnjem razvoju, u poslednje vreme je tzv. održivi razvoj (tačnije uravnoteženi razvoj), koji podrazumeva dalji napredak ljudskog društva koji ne remeti i ne ugrožava životnu okolinu i opstanak ljudse vrste. Po definiciji, održivi razvoj je »razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe« [1]. Ako se održivi razvoj shvati ozbiljno, onda će se pojaviti drastični zahtevi za promenama u gotovo svim oblastima života, uključujući i promene naše svesti u oblastima tehnologije, ekonomije, društva i politike. Takav razvoj podrazumeva projektovanje aktivnosti, prakse i tehnoloških postupaka tako da rezultujući razvoj ne ugrožava ravnotežu prirodnih parametara životne sredine [2]. 1.1.2 Sadržaj koncepta održivog razvoja 1.1.2 Compendium content of sustainable development Koncept održivog razvoja, kao generalnog opredeljenja, ima tri aspekta [3] (slika 1): a) Ekonomsku održivost, koja podrazumeva efikasnije korišćenje i povećanje produktivnosti raspoloživih resursa, vodeći računa pri tome o da se otklone ili umanje negativni uticaji na životnu sredinu; b) Socijalnu održivost, koja podrazumeva da razvoj mora biti pravedan i da zadovoljava potrebe većine ljudi na planeti, što uključuje borbu protiv siromaštva, produktivno zapošljavanje, promovisanje društvenog ujedinjenja, efikasnu i svima dostupnu ydravstvenu zaštitu i obrazovanje, prevenciju negativnih društvenih pojava, demokratizaciju društvenog života i promenu potrošačkih navika; c) Ekološku održivost, koja obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, što uključuje brigu za očuvanje kvalieta vazduha, vode i zemljišta, zaštita divljih staništa i efikasnije korišćenje prirodnih resursa i energije.

3

− predostrožnost. kao preventivna mera. Na nivou društva ovaj princip sprovodi se u politici. na primer.Slika 1. on podrazumeva uvođenje zakonskih obaveza pravnim subjektima da odgovorno upravljaju svih vrsta otpada i integrisano rešavanje problema otpada. Činjenica je da se sprovođenjem koncepta i principa održivog razvoja uticaj može reducirati ili potpuno eliminisati. 1. U osnovne princpe (načela) održivog razvoja spadaju [2]: − integrisanost.4 Indikatori održivog razvoja 1. i to integralno u čitavom životnom ciklusu proizvoda. uz ograničenja pravnim sredstvima. Ovaj princip podrazumeva povećanje efikasnosti korišćenja resursa. tj.3 Principle of sustainable development Nesporna je međusobna veza i uticaj čoveka na životnu sredinu. Princip preventivnog delovanja je glavni metod i pristup u integraciji politike životne sredine u druge politike i odlučivanja i univerzalna tehnika za sprovođenje svih principa održivog razvoja. odnosno celokupnog stanovništva. Princip predostrožnosti podrazumeva da svaka aktivnost mora biti sprovedena bez oslanjanja na odsustvo naučnih dokaza o njenom uticaju na životnu sredinu.1. Princip integrisanosti. Uticaj savremenog čoveka na životnu sredinu može se umanjiti ukoliko se čovek pridržava principa koji čine politiku održivog razvoja. − obnovljivost resursa i − preventivno delovanje. Princip obnovljivosti resursa se obično svodi na očuvanje prirodnog fonda nekog resursa – sirovine ili energije. tj. gde god je to moguće. odnosi se na donošenje političkih odluka u svim domenima odlučivanja. Na primer. kao najsveobuhvatniji princip. cilj »smanjiti emisiju gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte« može se izraziti kao »smanjenje 4 . izražavaju tako da se mogu meriti. na nivou društva.1. što se postiže razvijanjem javne svesti i sticanjem odgovarajućeg znanja o svim aspektima zaštite životne sredine. svi resursi su podeljeni na obnovljive i neobnovljive.1. zakonska obaveza proizvođača da unapred definiše uticaj proizvoda na životnu sredinu. Sistem održivog razvoja [4] 1. Na ovom nivou u brigu o životnoj sredini uključuje se javnost.1. privrede ili proizvoda. kao. definisanje proizvoda zasnovanih na genetički modifikovanim organizmima. Na nivou proizvoda stvara se. Zbog toga se ciljevi održivog razvoja.4 Monitor of sustainable development Indikatori održivog razvoja mere postignuće ciljeva održivog razvoja. prilikom donošenja odluka.3 Načela održivog razvoja 1. Na nivou privrede. povećanje ušteda (smanjenje gubitaka) i povećanje reciklabilnosti. Sa aspekta ovog principa. a sprovodi se na tri nivoa brige o životnoj srdeini. od sirovina i proizvodnje do otpada.

emisije CO2 za određeni procenat do određenog roka«.ekonomski indikatori (na primer. 1. godišnja potrošnja energije po stanovniku. i to pre njihove praktične realizacije [9]. koji su pokazatelji dostignutog nivoa održivosti u pojedinim domenima ili generalno [7]. izdaci na istraživanje i razvoj kao procena bruto nacionalnog dohotka). Pod procenom životne sredine podrazumeva se proces kojim se predviđaju uticaji predloženih inicijativa. čak i ako se sprovedu mere za njihovo ublažavanje. kao što su akcioni projekti ili projekti izgradnje objekata. Procena životne sredine identifikuje moguće uticaje na životnu okolinu. Oni.institucionalni (na primer. takođe. koja se koristi da bi se identifikovala priroda i nivo kontaminacije na jednom specifičnom mestu. . specifične emisije CO2. procena životne sredine nije ekološka procena mesta akcidenta. ukazuju na »kritične tačke« u pojedinim domenima. socijalni ili ekonomski) mogu imati različitu težinu i uticaj na donošenje odluke.) . Tako.ekološki indikatori (na primer. Procenu životne sredine određenog projekta treba sprovesti što je moguće ranije u fazama planiranja i predlaganja projekta da bi analiza bila korisna donosiocima odluka i da bi mere ublažavanja bile uključene i predložene planove. SO2).. Procena životne sredine ima dva glavna cilja: − da minimizira ili izbegne negativne uticaje na životnu sredinu pre nego što se oni jave i − da uključi faktore životne sredine u proces donošenja odluke. broj telefonskih linija ili broj INTERNET pretplatnika na 1000 stanovnika. sa akcentom na njihov međusobni uticaj. Agregacijom grupe indikatora definišu se parcijalni indeksi održivosti za svaki domen ili opšti indeks održivosti. Oni služe pojednostavljenom i jasnom prikazivanju prikupljenih informacija o odnosu društva prema sociološkim. na kvalitet životne sredine. koji se koristi za evaluaciju ekološkog menadžmenta i nadziranog pridržavanja specifičnih zahteva. indikatori održivog razvoja (ukupno 57) grupisani su u 15 tema i 38 podtema i podeljeni su u četiri grupe [6]: . idnikator prihvatljivosti sa staovišta potrošača). udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Održivi razvoj integriše nekoliko domena (sociološki.socijalni indikatori (na primer. »pristup ekosistemu« u kome se kontrolišu ljudske aktivnosti i potrebe prema životnoj okolini. Primer ovog trenda je tzv. . Njihov značaj je i u tome što olakšavaju položaj onome koji donosi procenu održivosti. pošto različiti kriterijumi (ekološki.. ekonomski i ekoliški) u jednu celinu. za razliku od upravljanja ekološkim procesima [8]. Koristi od analize uticaja na životnu okolinu i mera za ublažavanje nepovoljnih uticaja u ranoj fazi planiranja projekta su: − šansa da se javnost uključi u donošenje odluka. nastajanje opasnog otpada . Indikatori održivog razvoja su pozatelji stanja i promena u pojedinim domenima [5]. ekološkim i ekonomskim aspektima održivog razvoja. predlaže mere za ublažavanje negativnih uticaja i predviđa da li će biti značajnih nepovoljnih uticaja na životnu okolinu.2 Procena životne sredine 1. Ono pomažu u odmeravanju i podešavanju razvoja društva u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Često se ovaj pojam meša sa nekim drugim pojmovima.2 Basic of environmental assessment U poslednje vreme došlo je do značajnog razvoja u prihvatanju potrebe da se upravlja načinima kojima ljudi interaguju sa životnom okolinom i alatima koji će omogućiti dostupnim ovakvo upravljanje. Prema Komisiji UN za održivi razvoj. Blagovremene i efikasne procene životne sredine imaju za rezultat donošenje odluka na bazi informacija koje podržavaju održivi razvoj. niti je ekoliški odit. 5 . indikator uticaja na zdravlje.

jer jača kvalitet i kredibilitet procene životne sredine.3 Practice of strategic environmental assessment (SEA) 1. − uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. Među raspoloživim alatima procene životne sredine su procena uticaja na životnu sredinu (eng.3. bolje razumeti i odgovoriti na javne interese. Tako se ovaj termin može definisati kao »formalizovani. dok je strateška procena životne sredine potrebna pre realizacije planova i programa. Poređenje između ove dve procedure izvršeno je u tabeli 1. Proces procene životne sredine realizuje se u nekoliko važnih koraka [10]: − analiza verovatnih uticaja neke predložene aktivnosti na životnu sredinu. Na primer. Javnost je značajan izvor lokalnog i tradicionalnog znanja o mestu realizacije predloženog projekta i verovatnih uticaja na životnu sredinu.− − − − povećana zaštita ljudskog zdravlja. − priprema izveštaja o proceni mogućih uticaja na životnu sredinu. aerodroma ili fabrike. SEA) [10].3 Praksa strateške procene životne sredine 1. environmental impact assessment.1 Definition of SEA Termin strateška procena životne sredine se različito definiše i razume. kao i obavestiti ljude o odlukama. sistematski i sveobuhvatan proces evaluacije uticaja određene razvojne politike. smanjeni rizici od ekoloških katastrofa i povećana odgovornost vlasti. Prema tome. Poređenje između procene uticaja na životnu sredinu i strateška procena životne sredine Procene uticaja projekta na životnu sredinu Sprovodi se na kraju procesa donošenja odluke Strateška procena uticaja planova i programa na životnu sredinu Dešava se u ranim fazama donošenja odluke 6 . Realizacija procene životne sredine po predloženim koracima pomažu da se identifikuju mogući uticaji na životnu sredinu i mere ublažavanje nepovoljnih uticaja. Kroz učešće javnosti. − sprovođenje postupka informisanja javnosti i konsultacija. Strateška procena životne sredine se vrši radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. 1. planova. održivo korišćenje prirordnih resursa. pristalice projekta mogu dobiti informacije. Ušešće javnosti je značajan elemenat procesa procene životne sredine. suštinska razlika je u skali procene. Ove procedure su projektovane tako da osiguravaju da implikacije određenih akcija na životnu okoinu mora da budu uzete u obzir pre nego što one budu izvršene. procena uticaja na životnu sredinu se zahteva pre realizacije individualnih projekata. pri čemu se strateška procena odnosi na visok nivo državnih planova i programa. programa i drugih strateških akcija i njihovih alternativa na životnu sredinu«. dok se procena uticaja na životnu sredinu odnosi na individualne građevinske i razvojne projekte. kao što je izgradnja autoputa. Tabela 1.3. EIA) i strateška procena životne sredine (strategic environemntal assessment.1 Definicija strateške procene životne sredine 1. − pružanje informacija i podataka o donetoj odluci.

ribarstva. niži nivo detaljisanja da bi se obezbedila vizija i ukupna okvir Dobor definisan proces. ili koje nadležni organ priprema za odgovarajući postupak usvajanja u Narodnoj skupštini ili Vladi Republike Srbije.3. Planovi i programi su svi razvojni ili drugi planovi i programi. Implementacija strateške procene životne sredine bazira se na dva osnovna principa [12]: a) ona mora da jasno identifikuje izvodljive alternativne planove i da ih uporedi u kontekstu procene. pokrajinskom ili lokalnom nivou. uključujući i njihove izmene. kao i pružanje informacija i podataka o donetoj odluci« [11]. dostiže do izvora simptome narušavanja životne sredine narušavanja životne sredine Prema Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Republike Srbije »strateška procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu podrazumeva pripremu izveštaja o stanju životne sredine. odnosno skupštini ili izvršnom organu autonomne pokrajine.3.3 Principle of SEA Osnovna načela strateške procene životne sredine jesu: 7 . sa preklapanjem komponenti. upravljanja vodama. poljoprivrede. koje priprema i/ili usvaja organ na republičkom. upravljanja otpadom. kao i planovima i programima zaštite životne sredine. b) ona mora da unapredi. turizma. izveštavanja i ublažavanja uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu.3.3.2 Sadržaj strateške procene životne sredine 1. kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu. sprovođenje postupka konsultacija. telekomunikacija. sa jasnim početkom i Višestepeni proces. predviđanja. odnosno jedinice lokalne samouprave. Alternative na strateškom nivou ne treba razmatrati jedino sa tačke izbora između različitih mogućnosti dostizanja istog cilja nego i sa tačke smanjenja potreba. održavanjem prirodnih sistema Uska perspektiva – mnogo detalja Široka perspektivs. strateška procena životne sredine je sistematski proces identifikovanja. 1.2 Content of SEA Strateška procena životne sredine vrši se za planove i programe u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. kao i planovi i programi koji se donose na osnovu propisa. na primer ne samo birati između proizvodnje energije iz uglja ili biomase nego i smanjiti potrebu za proizvodnjom energije izolacijom zgrada [12]. nivo krajem politike je kontinualni i iterativni Fokus na standardnoj proceduri. očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. šumarstva. Ukratko. lovstva. saobraćaja. tretira Fokus na održivom razvoju.3 Načela strateške procene životne sredine 1. 1. Strateške procene životne sredine koje se izrađuju za planove i programe na različitim hijerarhijskim nivoima moraju biti međusobno usklađene i usklađene sa procenama uticaja projekata na životnu sredinu. pre nego da analizira određeni plan ili program. industrije.Reaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje specifične uticaje na životnu sredinu Razmatra ograničen broj izvodljivih alternativa Daje ograničeni pregled kumulativnih uticaja Naglasak na ublažavanje i minimiziranje uticaja Proaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje njihove implikacije na održivi razvoj Razmatra veći broj mogućih alternativa Rano upozorenje na kumulativne uticaje Naglasak na postizanje ciljeva životne sredine. energetike.

4) kumulativna i sinergijska priroda uticaja. zemljište. 2) problemi zaštite životne sredine plana i programa i mogućnost uticaja na: vazduh. stanovništvo i zdravlje. kulturno-istorijska baština. gradove i druga naselja. reverzibilnost. infrastrukturne. Karakteristike uticaja: 1) verovatnoća. klimu. kulturnog i drugog značaja: posebne prirodne karakteristike. staništa i biodiverzitet. Svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se spreče ili smanje negativni uticaji određenih planova i programa na životnu sredinu pre njihovog usvajanja.  Načelo predostrožnosti. Održivi razvoj jeste usklađen sistem tehničko-tehnoloških. zaštićena prirodna dobra. Načelo održivog razvoja. kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka pripreme i donošenja ili usvajanja planova i programa. 6) delovanje na oblasti od prirodnog.3. industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti. imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene. vode. broj izloženih stanovnika i prekogranična priroda uticaja. 5) rizici po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.4 Kriterijumi strateške procene životne sredine 1. pre donošenja bilo kakve odluke. javnost mora. intenzitet. uključujući i one u različitim hijerarhijskim strukturama. učestalost. oblasti ili prirodni predeli kojima je priznat zaštićeni status na republičkom ili međunarodnom nivou. 3) stepen uticaja plana i programa na druge planove i programe.3. složenost. prema tome da li su vezani za karakteristike plana i programa ili za karakteristike uticaja: A. obima i uslova funkcionisanja ili u vezi sa alokacijom resursa. prirode. gusto naseljene oblasti i oblasti sa različitim režimima zaštite. kulturno-istorijsku baštinu. U cilju informisanja javnosti o određenim planovima i programima i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu. 1. Karakteristike plana i programa: 1) značaj plana i programa za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. životnu sredinu i materijalna dobra. Politika zaštite životne sredine koja se realizuje donošenjem planova i programa zasniva se na uključivanju uslova zaštite životne sredine. 4) stepen kojim se planom i programom uspostavlja okvir za realizaciju projekata u pogledu lokacije. odnosno očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti u odgovarajuće sektorske i međusektorske programe i planove.  Načelo hijerarhije i koordinacije. B. biljni i životinjski svet. obezbedi racionalno korišćenje prirodnih resursa i svede na minimum rizik po zdravlje ljudi. 3) prostorna dimenzija: lokacija.  Načelo integralnosti. ponavljanje).  Načelo javnosti. 8 . Procena uticaja planova i programa vrši se na različitim hijerarhijskim nivoima na kojima se donose planovi i programi.4 Criteria of SEA Kriterijumi za utvrđivanje mogućnosti značajnih uticaja planova i programa na životnu sredinu i donošenje odluke o izradi strateške procene podeljeni su u dve glavne grupe. 2) vremenska dimenzija (trajanje. geografska oblast. kao i posle usvajanja plana i programa.

posebno osetljive i retke oblasti. pored uticaja na životnu sredinu. koja podrazumeva brigu za zivotnu sredinu.3.5 Primena strateške procene životne sredine 1. 1. Odgovorne vlasti koje žele da svojim strateškim procenama životne sredine pokriju pun opseg predmeta održivog razvoja mogu slobodno širiti ciljeve ovih procena.7) delovanje na ugrožene oblasti: prekoračeni standardi kvaliteta životne sredine ili granične vrednosti.3. smanjeni kapacitet životne sredine. Strategije održivog razvoja ovih zemalja nose jednostavnu ideju o osiguranju boljeg kvaliteta života za svakoga u sadašnjoj i u budućim generacijama.4 SEA and sustainable development Ciljevi zakona strateške procene životne sredine zemalja koje su ga donele uključuju unapređenje održivog razvoja i transparentno planiranje integrisanim razmatranjima životne sredine i učešćem javnosti na višem nivou u proces donošenja odluke.5 Application of SEA Šematski prikaz primene starteške procene životne sredine. intenzivno korišćenje zemljišta. postojeći rizici.3. uključe socijalne i ekonomske efekte svojih planova i programa.3. u skladu sa zakonom. s ciljem da. 9 . 1.4 Strateška procena životne sredine i održivi razvoj 1. dat je na slici 2. ekosistemi i biljne i životinjske vrste.

Pripremna faza Odlučivanje o izradi strateške procene.3. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija. učešće zainteresovanih organa i organizacija. Pripremna faza. A.3. Postupak odlučivanja. ocenu izveštaja o strateškoj proceni.6 Faze u postupku strateške procene životne sredine 1. učešće javnosti. Prikaz primene strateške procene životne sredine 1. izveštaj o rezultatima učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. B. saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni.Slika 2. Izveštaj o strateškoj proceni.6 Phases of SEA Postupak strateške procene životne sredine sastoji se od sledećih glavnih faza: A. C. koji obuhvata: učešće zainteresovanih organa i organizacija. koja obuhvata: odlučivanje o izradi strateške procene. Ova odluka sadrži: 10 .

.program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa (monitoring).zaključke do kojih se došlo tokom izrade izveštaja o strateškoj proceni predstavljene na način razumljiv javnosti. vrednuju i procenjuju mogući značajni uticaji na životnu sredinu do kojih može doći implementacijom plana i programa i određuju mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. . Izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni.druge podatke od značaja za izradu strateške procene. .razloge za izostavljanje pojedinih pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu iz strateške procene. .elemente izveštaja o strateškoj proceni. On sadrži: . Polazne osnove strateške procene obuhvataju: 11 - . odnosno odluke o nepristupanju izradi strateške procene. . Organ nadležan za pripremu plana i programa može odlučiti da se ne izrađuje strateška procena o čemu prethodno pribavlja mišljenje organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija. po postupku utvrđenom zakonom. organ nadležan za pripremu plana ili programa dužan je da. Organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku pribavljanja saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni. B. Ako se mišljenje ne dostavi u zakonskom roku.smernice za izradu strateških procena na nižim hijerarhijskim nivoima i procene uticaja projekata na životnu sredinu. . Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno ili fizičko lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata. . .druge podatke od značaja za stratešku procenu. na način utvrđen ovim zakonom. U pripremi odluke o izradi strateške procene. Učešće zainteresovanih organa i organizacija. od organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i zainteresovanih organa i organizacija zatraži mišljenje.procenu mogućih uticaja sa opisom mera predviđenih za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. sastav stručnog tima. . .prikaz načina odlučivanja. . rok izrade i dr). smatra se da nema primedaba na predloženu sadržinu odluke o izradi strateške procene. .razloge za vršenje strateške procene prema kriterijumima. Organ nadležan za pripremu plana i programa odlučuje o izboru nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. Izveštaj o strateškoj proceni Izveštaj o strateškoj proceni je dokument kojim se opisuju. odnosno urbanističkog planiranja i izrade urbanističkih planova.opšte i posebne ciljeve strateške procene i izbor indikatora.način učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade i razmatranja izveštaja o strateškoj proceni. odnosno na predlog odluke o nepristupanju izradi strateške procene. .prikaz korišćene metodologije i teškoće u izradi strateške procene. prikaz pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu koji će biti razmatrani u okviru strateške procene.polazne osnove strateške procene. opis razloga odlučujućih za izbor datog plana i programa sa aspekta razmatranih varijantnih rešenja i prikaz načina na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program.izbor i obaveze nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni (predlog metodologije.

Procena mogućih uticaja plana i programa na životnu sredinu sadrži sledeće elemente: prikaz procenjenih uticaja varijantnih rešenja plana i programa povoljnih sa stanovišta zaštite životne sredine sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. postupanje u slučaju pojave neočekivanih negativnih uticaja. poređenje varijantnih rešenja i prikaz razloga za izbor najpovoljnijeg rešenja. složenost/reverzibilnost. staništima i biodiverzitetu. jonizujućem i nejonizujućem zračenju. vodi. klimi. biljnom i životinjskom svetu. stanovništvu. prekogranična priroda uticaja). odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu. prostorna dimenzija (lokacija. prikaz procenjenih uticaja plana i programa na životnu sredinu sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. određuju aspekti zaštite životne sredine i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa nižeg hijerarhijskog nivoa. način na koji su pri proceni uticaja uzeti u obzir činioci životne sredine uključujući podatke o: vazduhu. rezultate prethodnih konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama bitne sa stanovišta ciljeva i procene mogućih uticaja strateške procene. infrastrukturnim. Ako se 12 . indikatore za praćenje stanja životne sredine. vremenska dimenzija (trajanje. Opšti i posebni ciljevi strateške procene definišu se na osnovu zahteva i ciljeva u pogledu zaštite životne sredine u drugim planovima i programima. Postupak odlučivanja Učešće zainteresovanih organa i organizacija. koji su dužni da dostave mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. buci i vibracijama. zaštićenim prirodnim dobrima. odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja zainteresovanim organima i organizacijama na mišljenje izveštaj o strateškoj proceni. - Izveštaj o strateškoj proceni sadrži razrađene smernice za planove ili programe na nižim hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom strateških procena i procena uticaja projekata na životnu sredinu. Program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa sadrži: opis ciljeva plana i programa. Na osnovu definisanih ciljeva vrši se izbor odgovarajućih indikatora koji će se koristiti u izradi strateške procene. gradovima i drugim naseljima. druge elemente u zavisnosti od vrste i obima plana i programa. pregled postojećeg stanja i kvaliteta životne sredine na području na koje se izveštaj odnosi. ponavljanje). broj izloženih stanovnika. ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih na nivou Republike i međunarodnom nivou. karakteristike životne sredine u oblastima za koje postoji mogućnost da budu izložene značajnom uticaju. način na koji su pri proceni uzete u obzir karakteristike uticaja: verovatnoća. uključujući varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i najpovoljnije varijantno rešenje sa stanovišta zaštite životne sredine. kumulativna i sinergijska priroda uticaja. prikaz pripremljenih varijantnih rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine u planu i programu. industrijskim i drugim objektima ili drugim stvorenim vrednostima. geografska oblast. prikupljenih podataka o stanju životne sredine i značajnih pitanja. učestalost.- kratak pregled sadržaja i ciljeva plana i programa i odnosa sa drugim planovima i programima. razmatrana pitanja i probleme zaštite životne sredine u planu ili programu i prikaz razloga za izostavljanje određenih pitanja i problema iz postupka procene. zdravlju ljudi. C. kulturno-istorijskoj baštini. zemljištu. problema i predloga u pogledu zaštite životne sredine u planu ili programu. prava i obaveze nadležnih organa. intenzitet.

opis stanja životne sredine usklađen je sa ciljevima i indikatorima strateške procene. smatra se da nema primedaba na dostavljeni izveštaj o strateškoj proceni. 2. . . odnosno o izveštaju o strateškoj proceni. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine na saglasnost izveštaj o strateškoj proceni sa izveštajem o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti.obrazloženi su razlozi za izbor najpovoljnijeg varijantnog rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine.dati su razlozi za izostavljanje pojedinih pitanja i problema iz strateške procene.mišljenje ne dostavi u roku. zaštićena prirodna dobra. Procena uticaja na životnu sredinu .prikazano je postojeće i buduće stanje životne sredine. .prikazana su pitanja i problemi vezani za životnu sredinu koji su razmatrani u planu i programu tokom izrade strateške procene. . Izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. područje za koje se priprema plan ili program. Organ nadležan za pripremu plana i programa izrađuje u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti koji sadrži sva mišljenja. Varijantna rešenja . . stanovništvo i zdravlje. Organ nadležan za zaštitu životne sredine vrši ocenu izveštaja na osnovu kriterijuma sadržanih u osam elemenata strateške procene: 1. biljni i životinjski svet. 13 .procenjeni su uticaji varijantnih rešenja na životnu sredinu i izvršeno poređenje. .prikazan je način na koji su pripremljena i razmatrana varijantna rešenja za pitanja i probleme vezane za životnu sredinu. Ocena izveštaja o strateškoj proceni.pri proceni uticaja uključeni su svi značajni činioci: azduh. . prostorni obuhvat i vremenski horizont.prikazani su izvori podataka o stanju životne sredine i korišćena metodologija je usklađena sa stepenom složenosti strateške procene. Karakteristike plana i programa . klimu. .prikazan je način na koji su definisani ciljevi strateške procene i izabrani odgovarajući indikatori. 4.pitanja zaštite životne sredine su zastupljena u pripremi ciljeva plana i programa. zemljište. organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće javnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni putem javnog uvida i održavanja javne rasprave. . .pripremljeno je varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i varijantno rešenje najpovoljnije sa stanovišta zaštite životne sredine.jasno su prikazani ciljevi i sadržaj plana i programa. vode. 5. kao i mišljenja izjavljenih u toku javnog uvida i javne rasprave o planu ili programu. Učešće javnosti. Polazne osnove . staništa i biodiverzitet.prikazan je način na koji su određeni i vrednovani značajni uticaji plana i programa na životnu sredinu.prikazane su veze sa drugim relevantnim planovima i programima. 3. Stanje životne sredine . Pre upućivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni. Po dobijanju izveštaja organ nadležan za poslove zaštite životne sredine može pribaviti mišljenje drugih ovlašćenih organizacija ili stručnih lica za pojedine oblasti.

. 8. određivanje i vrednovanje značajnih uticaja usklađeno je sa važećim standardima.izveštaj je pripremljen na jasan i precizan način. . 7. propisima i graničnim vrednostima. Abstract Technological and commercial progress of human civilization has negatively affected the environment by polution. Organ nadležan za poslove zaštite životne sredine daje saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni ili odbija zahtev za davanje saglasnosti. .- - gradove i druga naselja. uključujući stručna mišljenja. geografska oblast. način na koji se vršilo odlučivanje i opisani razlozi odlučujući za izbor datog plana i programa sa aspekta varijantnih rešenja koja su bila razmatrana. Saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni. excessive natural resources consumption. . .pripremljen je program praćenja stanja životne sredine u toku realizacije plana i programa u skladu sa članom 17.predviđene su mere za sprečavanje i ograničavanje negativnih odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu za svaki procenjeni uticaj.zaključci o izrađenom izveštaju o strateškoj proceni predstavljeni su na način razumljiv javnosti. kulturno-istorijsku baštinu. prekogranična priroda uticaja). učestalost. prostorna dimenzija (lokacija. složenost/reverzibilnost. broj izloženih stanovnika.obrađeni su svi elementi izveštaja propisani članom 12.jasno je definisana uloga nadležnih organa u izradi strateške procene.dostavljena su mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i javnosti na izveštaj o strateškoj proceni i prikazan način na koji se odlučivalo o mišljenjima. infrastrukturne. biological species 14 . ovog zakona. intenzitet. Učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti . opisana je korišćena metodologija. industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti pri proceni uticaja uzete su u obzir sledeće karakteristike uticaja: verovatnoća. Izveštaj o strateškoj proceni . vremenska dimenzija (trajanje. kumulativna i sinergijska priroda uticaja i druge karakteristike uticaja. Mere i program praćenja stanja životne sredine .prikazan je način na koji su pripremljene smernice za izradu procena uticaja projekata na životnu sredinu i drugih strateških procena.prikazan je način na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program. ovog zakona i dati izvori informacija. Organ nadležan za pripremu plana ili programa ne može uputiti plan ili program u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni od organa nadležnog za zaštitu životne sredine. . 6. ponavljanje).obezbeđeno je učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade strateške procene. .

pdf [9] Introduction and Features: Canadian Environmental Assessment Act. according to the Serbian law. balanced) development. 1. G-47-G-50. 30 (1998) 367-375. glasnik RS. 19. http://www. 1987.disappearance and energy dissipation. [12] E. are described and the suggestions how to apply SEA are given. natural flows of energy and matter have been redirected.-21.org. SEA is emphasized to ensure that information on the significant environmental effects of plans. [3] DESA/DSD/BP13. Oxford. Our Common Future. Guidance in Preparaing a National Sustainable Development Strategy: Managing Sustainable Development in the New Millenium. [11] Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu.W. objectives. the purpose. criteria and benefits of SEA are explained. 2002. [8] www.ca/013/intro_e. Reid. UN Depratment of economic and social affairs. A Framework for the Ultimate Environmental Index – Putting Atmosperic Change into Context with Sustainability. [4] http://en. Fricker.uk/filelibrary/pdf/sea. 135/04. str. [2] B. SPICe briefing 04/46 (2004). Naša zajednička budućnost. 43. SEA is presented as a key component of sustainable development. Assess. Nacionalna konferencija o kvalitetu »Festival kvaliteta«. Anthropol. K. As a consequence. 1 Commission on Sustainable Development. Measuring up to Sustainability. Joao. ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT . maj 2005. During last decades. it has been widely accepted that there is a need to manage the people-environment interaction and to have and use the tools enabling such a management. Strategic environmental assesment (SEA) is among the available these tools. Therefore. LITERATURA [1] World Commission on Environment and Development (WCED). Sl. the definition. http://stratch. Environ. Then. P.accordind to Serbia’s legislation 15 . concept. Radak. 43.org/wiki/Sustainable_Development [5] A. both as the PPS is prepared and prior to its adoption. Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj UN. at first. Secondly. programes and strategies (PPS) is gathered and made available to decision-makers. Work Programme on Indicators of Sustainable Development.ceaa. the purpose. Implementing Strategic Environmental Assessment. [6] E/CN.gc. 46 (1997) 135-149.S. objectives and main stages of environmental assesment are shortly intoduced. Monit. Finally.htm [10] A. principles and indicators of sustainable development are described. Subotić. str.saglasno srpskom zakonodavstvu 2. Principi održivosti u zakonodavstvu EU za zaštitu životne sredine. Kragujevac. 1987.wikipedia. Young. focused on protecting the environment. PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE . str. 32.uj/Departments/CBE/ 2.wwf. p. Oksford. Popović. Strategic Environmental Assessment. [7] J.17/2001/4/Add. and many biological balances have been disturbed. key matters. Environ.. The alternative to such a development is sustainable (or more precisly. the main stages and use of SEA.ac.

Iako je na snazi od 10. 4. Pod okriljem Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UN Economic Commision for Europe – UN/ECE) je pripremljena Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. 2.1. Naime. Zagađivač treba da plati troškove zagađivanja i mera koje se preduzimaju.1.god. 3. Postupak procene uticaja na životnu sredinu u formi zakona o nacionalnoj politici zaštite životne sredine je uveden u pravni sistem SAD počev od 01. Ova činjenica. a posebno u ovom. Politika zaštite treba da bude deo drugih politika.01. Problemi zaštite životne sredine su na globalnom nivou prvi put razmatrani 1972. god. Crna Gora kao i Bosna i Hercegovina nisu članice Espokonvencije. Tada je pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija u Stokholmu održana prva konferencija koja se smatra prekretnicom u rešavanju problema životne sredine jer je ukazala na probleme i pristupe u njihovom rešavanju. ali i stalni porast stanovništva na zemlji. ali i suočio čovečanstvo sa novim problemima i izazovima.1 Compendium of sustainable development U osnovi ovog koncepta je mišljenje i opredeljenje da se samo na krajnje racionalnom korišćenju raspoloživih kapaciteta planete može zasnivati dalji razvoj i ostvariti viši kvalitet života. i rezultujuća ekološka kriza. Ovim zakonom sve sastavne jedinice SAD su u obavezi da za svaku aktivnost koja bi mogla da ima uticaj na životnu sredinu pripreme dokument izjava/izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu.09. Sposobnost ekosistema za obnovu istrošenih resursa ima određene granice. Ova izjava mora da sadrži opis svih mogućih uticaja na životnu sredinu kao mogući rezultat aktivnosti koje se planiraju.1 Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Izuzetno brz i dinamičan industrijski razvoj i ekonomski rast koji je ostvaren pre svega značajnim tehnološkim razvojem krajem pretprošlog i prošlog veka. Ovom konvencijom su države članice prihvatile obavezu rane faze planiranja aktivnosti i procene uticaja na životnu sredinu kao i saradnje na projektima za koje se smatra da bi mogli da imaju štetan uticaj na životnu sredinu preko državnih granica. 1985 godine direktivom 85/337/EEC uveden je koncept o proceni uticaja na životnu sredinu koji je kasnije dopunjavan (direktiva 97/11/EEC). 2. 2.1 Koncept održivog razvoja 2. Šteta po životnu sredinu treba da bude zadržana na izvoru zagađenja. Resursi ekosistema održavaju život na planeti. Ekosistem je kvalitativno i kvantitativno ograničen resursima 3. značajno je podigao kvalitet života čovečanstva.god Srbija. nametnula je kao glavni odgovor novi globalni pristup.1. Opšti ekonomski rast kvantifikovan kroz profit ima kao posledicu ubrzano i prekomerno trošenje prirodni resursa. Ovakav koncept je poslednjih decenija doveden u ozbiljnu sumnju.1970. koja je poprimila globalni karakter. Zbog toga su od značaja: 1. Naime. pre svega kroz ostvareni profit kao osnovni pokazatelj uspeha. posebno onih neobnovljivih. Nešto kasnije slična praksa je uvedena i u pravni sistem Evropske Unije. Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine 2. kao posledica prekoračenih granica tolerancije globalnog prirodnog sistema zadnjih decenija prošlog veka. Osnov nove politike zaštite životne sredine je prevencija koja se bazira na nekoliko principa: 1.2. Ovom direktivom je uvedeno načelo javnosti kojim je 16 . ograničenost resursa. Preventivna akcija je bolja od remedijalnih mera. uspešnost i osnova ostvarenog razvoja je do skora posmatrana kroz ekonomske parametre.1997.

proizvodnji i prometu otrova itd. Republika Srbija je životnu sredinu i njenu zaštitu definisala kao ustavnu kategoriju. Zakon o zaštiti životne sredine. 2004 god. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. postupanju sa eksplozivnim. analiza hemijskih reakcija u atmosferi. od 1992. t. Polazeći od Evropskog opredeljenja i obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis. RS br 54. definisane su zagađujuće materije za koje se vrši sistematsko merenje (čl. Gl. a sve u okviru obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis tj. šuma. a pored njih oblast zaštite životne sredine prate i zakoni koji su u vezi sa vazduhom. Saglasno koncepciji proširenje EU novim članicama. pravilnici i odluke). sa kojima je samo deo našeg zakonodavstva usklađen. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. životinja. nacionalnim parkovima. detekciju i trend zagađujućih materija kao i izvora zagađenja. Sistematska merenja obezbeđuju redovnu kontrolu kvaliteta vazduha.j. 17 . 72 Ustava je utvrđeno da je Republika Srbija nadležna za zaštitu životne sredine. Definisane su i metode za merenje emisije. žaštitu i unapređenje flore i faune. U 2004. U tom smisliu. ribarstvu. akta koji definiše skup zajedničkih prava i obaveza država članica EU. o zaštiti voda. lovstvu.analiza efekata preduzetih mera i uticaja na životnu sredinu. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka. rudarstvu. metodama merenja imisije. uz opredeljenje da to bude prioritet rada Skupštine. unapređivanje i upravljanje dobrima od opšteg interesa ostvaruje pod uslovima i na način utvrđen Zakonom. Naime. godine doneto je nekoliko zakona kojima je zamenjen neadekvatan i zastareli sistem baziran na Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991 godine. ali i pravna zaštita. 2. pored ostalog i na zaštitu životne sredine. pa tako i deo koji se odnosi na Zaštitu životne sredine. 3 Pravilnika). modela disperzije. 2. 3. kojom je predviđena obaveza usklađivanja Zakonodavstva sa onim Evropske Unije. donešena su 4 Zakona: 1. kao pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno pravo i slobodu svakog građanina. azotdioksid.2 Propisi Republike sredine koji se odnose na vazduh U Sl. ali i neodložan. u toku 2004. U Zakonodavstvu EU postoji oko 200 propisa koji se odnose na ovu oblast ( direktive. Države kandidati za članstvo u EU. Narodna skupština Republike Srbije je donela Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj Uniji. evropski koncept o proceni uticaja na životnu sredinu je proširen i na zemlje centralne i istočne Evrope koje su se pridružile ili su u procesu pridruživanja Uniji. korišćenje.1.10. ali i odnosa prema životnoj sredine. 13. Ustavom Republike Srbije je propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine. geološkim istraživanjima. dakle moraju prihvatiti i ubaciti ove akte u nacionalne pravne sisteme. godine objavljen je Pravilnik o graničnim vrednostima. Ova četiri zakona su strateški zakoni. 4. Definisana su merna mesta za sistematsko merenje. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. prostorna i vremenska raspodela zagađenja. zemljišta i vazduha. godine. čađ. i posebno za nenastanjena mesta i rekreativna područja. Ovi akti se odnose. Na oblast zaštite životne sredine se odnosi oko 100 Zakona i propisa koji čine propisi o planiranju i izgradnji. a koje moraju prihvatiti pre nego što postanu članice. Usaglašavanje našeg Zakonodavstva sa onim EU je složen i obiman posao. biljaka. štetnim i opasnim materijama. prizemni ozon i ugljendioksid. i 2005. za naseljena mesta. zaštiti od jonizujućih zračenja.obezbeđeno učešće zainteresovane javnosti u proces razmatranja uticaja na životnu sredinu. utvrđeno je je epizodno zagađenje kao rezultat nepovoljnih meteoroloških faktora za sumpordioksid. vodama i zemljištem. a da se zaštita. a ćl. Ovim pravilnikom su propisane granične vrednosti inisije kao najviše dozvoljeni nivoi koncentracije zagađujućih materija u vazduhu.

31 iz 1982. god. List SFRJ br. 44. Sl. 5. 41. Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za piće. 2. 8. od 1987. Sl. 13 iz 1981. br. Glasnik SRJ br. godine). 3. 1994. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. Zakon o vodama (Sl. 12. 44/99. br. i 13/84. Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode. 9.4 Propisi Republike Srbije koji se odnose na zemljište Pored Pravilnika. god. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. 54/96) 14. 1999. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje metodama za njihovo ispitivanje.54 . Sl. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet. 1982. 59/98) 2. a ostali u službenom glasniku SRJ i SRS. 53/93. iz 2006. List SFRJ br. 7. benzen. Sl. 48/94. je i sledeći dokument: 1. Glasnik RS br. List SFRJ br. god. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. 11. 13. 23.god) određene su granične vrednosti emisije za kancerogene materije ( akrilonitril. 46/91. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. Pravilnik o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju. međudržavnih voda i voda obalnog mora. Sl glasnik SRS br. navedenog pod brojem 11 u prethodnom tekstu. Glasnik SO Leskovac br. god 4. Sl. nikl. Sl. 1992. god. Sl. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda. 10. 1984. Uredba o klasifikaciji voda u međurepubličkim vodotokovima. Pravilnikom o dopunama pravilnika o graničnim vrednostima. Glasnik br. br 42/98. Glasnik RS br 19. Sl.1. 19. godine i br. Zakon o režimu voda (Sl. 45. god. Sl.3 Propisi Republike Srbije koji se odnose na vodu Deo propisa koji se odnosi na vode sadržan je u Službenom listu SFRJ br 33. godini utvrđen je sistem kontrole kvaliteta vazduha koji obuhvata sistematsko merenje emisije. praćenja uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. List SRJ. god. Glasnik SRS br. god. 31.Uredbom o utvrđivanju programa kontrole kavliteta vazduha u 2000. 26. 2. listSRJ.god. 44. Glasnik RS br. Dozvoljene koncetracije pesticida u vodi za piće u vreme vanrednog stanja. 2000. i 2001. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. 47 iz 1983. 6.1. a u vezi sa zemljištem. Sl.5 Propisi koji se odnose na otpadne i opasne materije 18 . 1978. 1993. životni sredinu i okolinu (sl. kako je navedeno niže: 1. Glasnik RS. godine. kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka (sl. 6. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija Sl. Glasnik SRJ br. 2. Glasnik SRJ br. arsen. policiklični i aromatični ugljovodonici i azbest). hrom. 1992. 1983. 67/93. metodama merenja emisije.1.god.

Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija(’Sl. Zakon o rudarstvu (’Sl. 18/88 i 63/90). ispravka broj 53/93.glasnik RS’. 63/90 i ’Sl.glasnik RS’.glasnik SRS’. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. br. odnosno otpremnice. 48/94). Glasnik RS’. Zakon o postupanju sa otpadnim materijalom(’Sl. 30/92). br. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnovanje i metodama za njihovo ispitivanje (’Sl. 16/96 i 44/96). 23/94). br. 44/95).1.glasnik RS’. Zakon o geološkim istraživanjima (’Sl.60/94). Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara (’Sl. Glasnik RS’. 4. 53/93.6 Propisi koji se odnose na zaštitu prirode 1. br.26/96). 41/94. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (’Sl. 53/93.glasnik RS’. 3. ispravka br. Naredba o stavljanju pod kontrolom korišćenja i prometa biljnih i životinjskih vrsta (’Sl.101/05). Pravilnik o obrascu legitimacije nadzornika nacionalnog parka (’Sl. 49/92. Glasnik RS’. Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (’Sl. Zakon o nacionalnim parkovima (’Sl.1. Glasnik RS’. 46/95). Sl. 83/92. 41/94. Zakon o vodama (’Sl. br. br. br. 2. br. br. ispravka br. Glasnik RS’. 6. 47/94. br. 7. 67/93 i br. 17/96). zakon o hidrometerološkim poslovima od interesa za celu zemlju (’Sl. 48/94). 2. Glasnik RS’. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija(’Sl. br. 50/93 i 93/93).glasnik RS’. 2. 9.12/05).glasnik RS’. br. br. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati prduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda.glasnik RS’. 47/94).glasnik RS’. 19 . br.list SFRJ’. 31/82). 30/92). 39/93. 47/83. Zakon o šumama (’Sl. br. 4. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine. br. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (’Sl. br.13/84).glasnik SRS’.glasnik RS’. 4. uslovima. 46/91. 95/92).glasnik RS’. 46/91. 10. 5. Zakon o poljoprivrednom zemljištu (’Sl. 6. 3.54/92). zemljište i šume 1. Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (’Sl. 53/93.list SFRJ’. Pravilnik o određivanju poslovnih i drugih objekata za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova (’Sl.glasnik RS’. 70/94). br. br. 13. br. 8. Glasnik RS br. 67/93. obrascu propratnice.glasnik RS’. 2.67/93 i 48/94). 2. ispravka br. br. 67/93. 48/94.glasnik RS’. br. br.glasnik RS’.7 Propisi koji se odnose na vode. 24/94 i 28/96). Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (’Sl. Pravulnik o opasnim materijama u vodama (’Sl. 3. načinu i roku žigosanja prosečnog drveta (’Sl. 30/92. br. 44/95). 5.1. 12. 7. Pravilnik o obliku i sadržini šumskog žiga.merama za otklanjanje posledica(’Sl. br. 5. br. 11. Zakon o osnovama geološke delatnosti od interesa za celu zemlju (’Sl.glasnik RS’. 24/94.

6.list SRJ’.glasnik RS’. br.1. 74/89 i ’Sl.glasnik RS’. br. 13/96). 53/93. br.glasnik SRS’. kao i određivanju vrste sredstava koje mogu koristiti za ubijanje životinja na human način (’Sl. br. Zakon o eksproprijaciji (’Sl.glasnik RS’. 53/95).list SFRJ’. br. 67/93 i 48/94). Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija u stočnoj hrani (’Sl. br. Pravilnik o označavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu (’Sl. br. 44/89 i ’Sl. zapaljivim tečnostima i gasovima (’Sl. ispravka br. 52/93. br. 20 .list SFRJ’.list SRJ’. br. Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja (’Sl. 24/94 i 28/96).list SRJ’.glasnik RS’. o merama za sprečavanje zlostavljanja životinja. 46/91. Zakon o prevozu opasnih materija (’Sl. 50/92. br. 79/91). br.list SFRJ’.list SRJ’. 28/96). 2/90. br. 3. 15/95 i 28/96). br. br. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (’Sl. 48/94). 2. Zakon o planiranju i izgradnji (’Sl. br. 67/93. o njihovom prenosu kao i o obrascu za vođenje ove evidencije (’Sl. 27/90). 24/94 i 28/96). 8.glasnik RS’. 6.glasnik RS’.2. ’Sl. 45/85 i’Sl. 6. 3. 9. Zakon o izgradnji objekata (’Sl. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl.glasnik SRS’.10 Propisi koji se odnose na opasne. 57/93. ispravka ’Sl. 44/94). 2. izvođenju eksperimenata na životinjama i izvođenju drugih postupaka sa životinjama. 53/93. 52/91. 27/90.list SFRJ’. 37/91. br. 33/93. Pravilnik o uslovima i merama za humano hvatanje i uništavanje pasa i mačaka lutalica (’Sl. 2. 53/93. br. 14/84 prečišćen tekst i br. 53/91 i ’Sl. 44/95 i 24/96). br.glasnik RS’. 48/94). 4. Zakon o prostornom planu (’Sl. Zakon o komunalnim delatnostima (’Sl. 44/77.9 Propisi koji se odnose na uređenje prostora i gradnju 1. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (’Sl. 47/03).glasnik RS’. br.glasnik RS’. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izdatim i produženim uverenjima o zdravstvenom stanju životinja.1. 2. Zakon o putevima (’Sl. 30/85 i. br. 24/94. 67/93. br. 67/93. 4. 53/93. 5.glasnik RS’. 44/94).1.8 Propisi koji se odnose na biljni i životinjski svet 1. Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl. br. radioaktivne materije i jonizujuća zračenja 1.glasnik RS’. 18/92 i 50/92). 5. 4. Zakon o prometu sredstava za zaštitu bilja (’Sl. 24/94 i 28/96).glasnik RS’.list SFRJ’. br. 24/94 i 28/96). Zakon o eksplozivnim materijama. br. 43/86.list SFRJ’. 29/94).list SRJ’. br.glasnik SRS’. br. br. 45/90. 3. 67/93 i 48/94). 24/94 i 28/96).list SRJ’. Pravilnik o merama za zaštitu od mučenja pri izvođenju mera zdravstvene zaštite životinja. 6/89 i 53/91 i ’Sl. 5. 2.list SRJ’. 6/89. Zakon o prometu eksplozivnih materija (’Sl. 53/95. ispravka br. 7. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina (’Sl. br.

evidentiranja. očuvanja prirodnih vrednosti. 46/96). 40/86 i 45/89). br. ranom otkrivanju i obeležavanju o radioaktivnoj kontaminaciji životne sredine (’Sl. Pravilnik o stručnoj spremi. 10. br.list SRJ’. 16.list SRJ’. zaštita prava na zdravu živtonu sredinu i pristupa pravosuđu.list SFRJ’. zdravstvenim uslovima i zdravstvenim pregledima lica koja mogu raditi sa izvorima jonizujućih zračenja (’Sl.1. standardi emisije. 12. br. br. 18/92). 2007 god. Pravilnik o načinu skupljanja. Zakon o zaštiti od zagađivanja vazduha (’Sl. prevencija i predostrožnost. 15. primene podsticajnih mera. 31/89). Pravilnik o rokovima i načinu vršenja merenja ispuštanja štetnih materija u vazduhu (’Sl. i dva posebno važna načela: načelo zagađivač plaća i korisnik plaća. br. Pravilnik o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zaštitu stanovništva. Prema ovom zakonu definisana su osnovna načela zaštite životne sredine: integralnost. Zakon o jonizujućim zračenjima (’Sl. br.7. Pravilnik o uništavanju neupotrebljivih otrova i ambalaže koja je korišćena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (’Sl.12 Zakon o zaštiti životne sredine Ovaj zakon uređuje integralni sistem zaštite životne sredine i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine. odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika. 17. ili dozvoljene granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija u vodi. 50/73).list SFRJ’. Pravilnik o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i vršenju dekontaminacije (’Sl. 18/91).list SFRJ’.j.list SFRJ’.list SFRJ’. br. 2. 12/95). 11. br. 8. obrađivanja. konačnog smeštaja i ispuštanja radioaktivnih otpadnih materija u čovekovu okolinu (’Sl. biljna proizvodnja i vodoprivreda ) u vanrednom događaju (’Sl.5. Glasnik RS 43/07 od 15. standardi koji se odnose na kvalitet životne sredine. 7/83). 8/87).glasnik SRS’.list SFRJ’. 2. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izvorima jonizujućih zračenja i o zračenju stanovništva i lica koji su pri radu izložena dejstvu jonizujućih zračenja (’Sl. Ključnu odgovornost u oblasti žaštite šivotne srdine ima Ministarstvo nauki žaštite životne sredine. 40/86). Pravilnik o stavljanju u promet i korišćenju radioaktivnih materija iznad određene granice aktivnosti rendgen aparata i drugih aparata koji proizvode jonizujuća zračenja i o merama zaštite od zračenja tih izvora (’Sl. o merenjima stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima tih zračenja i o proveravanju kontaminacije radne okoline (’Sl. 40/86 ). informisanja i učešća javnosti. čuvanja. 13.Uprava za žaštitu Životne sredine u okviru nadlžnosti definisanih Zakonom.11 Propisi koji se odnose na vazduh 1. Pravilnik o granicama iznad kojih stanovništvo i lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja ne smeju biti izloženi zračenju. br. br. održivog razvoja. t.glasnik SRS’.list SFRJ’. br. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ (’Sl.. br. 9. 2. br. Zakon o Ministarstvima Sl. vazduhu i zemljištu uključujći i imisiju iz mobilnih izvora zagađivanja ( većina graničnih vrednosti nije usklađena sa 21 . 14.list SFRJ’.1. danas Ministarstvo zaštite živone sredine. supsidijarna odgovornost. 40/86). 8/73 i 31/77). Pravilnik o mestima i vremenskim intervalima sistematskog ispitivanja sadržaja radionukleotida u životnoj sredini.list SFRJ’. domaćih životinja i poljoprivrede (veterinarstvo. Zakonom su definisane prirodne vrednosti.

počev od planova i programa na republičkom.15 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 22 . integralnosti. 2. Definisani su i domaći i međunarodni standardi i propisi za upravaljanje. strateškom procenom uticaja (SEA). Definisan je postupak i nadležnost za izdavanje ovakve dozvole. 135/94. vrednuje i proceni moguće značajnije uticaje na životnu sredinu i odredi mere za smanjenje negativnih uticaja koji su mogući rezultat implementacije plana i programa sa svim mišljenjima dostavljenim u toku javnog uvida i javne rasprave. integrisanost o koordinacija. koji je u skladu sa direktivom EU 96/61 ES) su uređeni uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne posledice na zdravlje ljudi. Osnovna načela ovog zakona su: predostrožnost. katastrom korišćenja prirodnih resursa.1. Kontrola korišćenja i zaštita prirodnih resursa i dobara s mora obezbediti u fazi planiranja i izgradnji primenom standarda. Direktiva 2001/80/ES postrojenja za sagorevanje. preko Pokrajinskog do lokalnog nivoa. Ovim Zakonom je praktično uvden sistem IPPC u pravni sistm Srbije. normativa i propisa. kao registar izdatih dozvola ali i kaznene odredbe. nisu uvedeni standardi emisije za ispuštanje otpadnih voda). Zakonom je utvrđeno da se u Srbiji mogu primenjivati samo one tehnologije i proizvodi (ili uvoziti) samo ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine. nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.14 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Strateška procena uticaja na životnu sredinu regulisana ovim zakonom vrši se za planove i programe ali i osnove iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta i to na različitim hijerarhijskim nivoima. tako da je zabranjena proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Glasnik RS br. procenom uticaja projekta na životnu sredinu (EIA) i integrisanim sprečavanjem i kontrolom zagađivanja zivotne sredine (IPPC). ali i njihov uvoz. kao i uvoz opasnog otpada. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa ali po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine ali i od drugih zainteresovanih organa i organizacija. hijerarhije i koordinacije i učešća javnosti u svim fazama strateške procene. i 2001/43/ES). monitorningom korišćenja i stanja zivotne sredine. Osnovna načela procene su: načelo održivog razvoja. vrste aktivnosti i postrojenja. odobrenja i saglasnosti.1. održivi razvoj. godine. hijerarhija upravljanja otpadom. sistemom dozvola. a dozvola se odobrava za rad novih postrojenja ili rad i bitne promene postojećih uz vremensko ograničenje na period od 10 godina i pribavljanje dozvola najkasnije do 2015. 99713ES.Direktivama EU.13 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ovim zakonom (Sl. Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola se klasifikuju prema nivou ili riziku zagađivanja. 2. sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja životnom sredinom. predostrožnosti.1. (u skladu sa Direktivom 2003/35/ES. javnost i načelo da zagađivač plaća. 2. životnu sredinu ili materijalan dobra. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu mora da opiše.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine. Ovim zakonom je regulisan postupak procene uticaja na životnu sredinu za sve projekte koji se planiraju ili izvode, ili su realizovani a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu, za projekte promene tehologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu a u skladu sa Direktivom 85/337/EES,i 97/11/ES Suština ovog zakona je u tome da se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu za one projekte koji mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu, a sa ciljem da se spreče, ublaže i ograniče eventualni štetni uticaji na okolinu i zdravlje ljudi, ali i da se stalno prate svi navedeni uticaji. Ovim zakonom je predviđena izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i javnosti kao i prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati uticaja na životnu sredinu zemalja u okruženju, nadzor i druga pitanja. Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti: 1. industrije, 2. energetike i rudarstva, 3. saobraćaja, poljoprivrede, 4. turizma, 5. šumarstva, 6. vodoprivrede, 7. upravljanje otpadom i komunalne delatnosti, ali i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrima i prostorima Republike. Predviđeno je da se postupak procene (koji je po svojoj prirodi upravni postupak) sastoji iz tri faze: 1. odlučivanje o potrebi procene uticaja, 2. određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja, 3. odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. 1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja. Vlada Republike Srbije propisuje listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja. Nosilac projekta preko nadležnih organa obezbeđuje potrebnu dokumentaciju i podnosi zahtev preko propisanih obrazaca (sa opisom lokacije, opisom projekta i mogućih javnih uticaja na životnu sredinu i sl.) a nadležni organ obaveštava sve zainteresovane i javnost na način propisan Zakonom (čl. 29 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu) pa posle toga odlučuje na osnovu njihovih mišljenja o podnetom zahtevu. 2. Određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Posle dobijanja odluke nadležnog organa o obavezi procene uticaja, nosilac projekta podnosi zahtev o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Što nadležni organ radi prethodno obaveštavajući javnost o zahtevu sa rokovima za dostavljanje mišljenja, nakon čega donosi odluku o sadržaju i obimu Studije o proceni uticaja o čemu obaveštava javnost i podnosioca studije. 3. Odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. Nosilac projekta nakon dobijanja odluke o sadržaju i obimu Studije, kao i samu Studiju, podnosi zahtev nadležnom organu. Odluka o davanju saglasnosti o proceni uticaja utvrđuje uslove i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu o čemu nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost. Nosilac projekta je dužan da u predviđenom roku počne sa izvođenjem radova. Ako nosilac projekta nije pribavio odobrenje za izgradnju ili upotrebnu dozvolu do stupanja na snagu Zakona dužan je da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu a nadležni organ odlučuje o potrebi izrade Studije. Ako se radi 23

o projektima za koje postoji opasnost štetnog uticaja na okolinu druge države, nadležno Ministarstvo može zatražiti mišljenje te države o čemu se opet obaveštava javnost. Sve troškove postupka snosi nosliac projekta. U vezi sa ovim zakonom donešeni su i sledeći podzakonski akti: 1. Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 84/05, 2. Pravilnik o sadržini zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 69/05 3. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, Sl.gl. RS 69/05, 4. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, , Sl.gl. RS 69/05, 5. Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, 6. Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu. , Sl.gl. RS 69/05, 8. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola Sl. Gl. RS 84/05. 9. Uredba o kriterijumima za određivanje najbolje dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integrisanoj dozvoli, Sl. Gl. RS 84/05. 10. Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanih uslovima Sl. Gl. RS 84/05.

2.2. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu 2.2 Procedure for preparing the environmental impacts assessment study 2.2.1 Predmet studije Izuzev projekata namenjenih odbrani zemlje svi projekti koji se planiraju ili izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenjen kapaciteta, prestanak rada, uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj, ali i svi projekti koji su realizovani bez izrade utvrđene su posebnom Uredbom Vlade Republike kategorije projekata koji obavezno podležu proceni uticaja kao i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja od slučaja do slučaja (Sl. Glasnik RS, br. 84/05), sa kriterijumima na osnovu kojih nadležni organ donosi odluku o potrebi izrade procene uticaja za projekte za koje se može zahtevati procena. 2.2.2 Cilj procene uticaja 24

Cilj procene uticaja je utvrđivanje, opis i vrednovanje mogućih direktnih ili indirektnih uticaja predloženog projekta kao preventivne mere na: 1. život i zdravlje ljudi, floru i faunu, 2. uticaj na zemljište, vode, vazduh, klimu i pejzaž, 3. materijalna i kulturna dobra, 4. uzajamno delovanje prethodnih činilaca. Ovi ciljevi se ostvaruju na osnovu: 1. izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, 2. učešću javnosti (saglasno zahtevima Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u postupku donošenja odluka i pravu na zaštitu u pitanjima životne sredine, Arhus, 1998.), 3. analizi alternativnih rešenja, 4. utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti saglasno tehno-ekonomskim mogućnostima projekta. 2.2.3 Studija o proceni uticaja Za početak rada na realizaciji projekta ili dobijanja upotrebne dozvole neophodna je studija o proceni uticaja, kao deo potrebne dokumentacije. Studija mora obavezno da sadrži: 1. podatke o nosiocu projekta, 2. opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta, 3. opis, uključujući tehnološki, projekta, 4. prikaz glavnih alternativa koje je nosilac razmatrao, 5. prikaz stanja životne sredine mikro i makro lokacije, 6. opis mogućih uticaja, 7. procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa, 8. opis mera za sprečavanje ili ublažavanje svakog štetnog uticaja, 9. program mera za praćenje uticaja na životnu sredinu, 10. podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju relevantnih znanja i veština ili nemogućnosti pribavljanja odgovarajućih podataka kao i netehnički prikaz navedenih podataka, ali i podatke o svim licima koja su učestvovala u izradi studije, vremenu izrade i odgovornim licima. Sadržaj studije je propisan pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). Sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je propisan Pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). 2.2.4 Lista projekata iz oblasti hemijske, tekstilne i prehrambene tehnologije za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu Ova lista je utvrđena uredbom Vlade RS 05 br. 110-5899/2005 od 29.09.2005 god. Zajedno sa kriterijumima za odlučivanje o potrebi za sudijom a za navedene tehnologije su to projekti: 1. Rafinerije za preradu sirove nafte, izuzev postrojenjima kojima se proizvode maziva od sirove nafte, ali i objekti namenjeni skladištenju nafte, gasa, petrohemijskih i hemijskih proizvoda i zapaljivih tečnosti i goriva kapaciteta 200000 t i više, 2. postrojenja za gasifikaciju i topljenje kapaciteta 500 t i više uglja ili bitumenskih škriljaca, teških ostataka nafte na dan, 3. postrojenja za ekstrakciju azbesta, preradu i transformaciju azbesta i proizvoda koji sadrže azbest, 4. kombinovana hemijska postrojenja, tj. Postrojenja za industrijsku proizvodnju supstanci kod kojih se primenjuju postupci hemijske promene i u kojima se nalaze jedan pored drugog i 25

goveda. čl. proizvodnja i rafinisanje šećera.2. 9. proizvodnja i prerada gume i kaučuka. sirćeta. kao i Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. formiranje i pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija. Postrojenja za proizvodnju i preradu ulja. eksploziva i sličnih 5. industrijska postrojenja za proizvodnju celuloze i papira. 12-15. punjenje i pakovanje. postrojenja za vulkaniziranje 2. masti i voskova. prerada skroba. Industrija tekstila. mlinovi. kartona i lepka. tekstilne i prehrambene tehnologije za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu Hemijska industrija. farmaceutskih sirovina. objekti za intenzivan uzgoj živine. 8. kože. hemijskim postupcima i deponije za odlaganje opasnog otpada. pri čemu podnosilac zahteva preko nadležnog prgana podnosi zahtev za utvrđivanje obima i sadržaja studije a sve saglasno Zakonu o proceni uticaja. hemijskih đubriva. prerada. slatkiša ili sirupa. prerada i oplemenjivajne drveta. 10. 69/05). plastičnih masa. prerada duvana. 8-12. Obrada poluproizvoda i proizvodmnja hemikalija. proizvodnja piva. farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda. postrojenja za štavljenje kože. proizvoda od celuloze. 2. samostalna postrojenja za proizvodnju i preradu. kartona preko 200 t/dan. postrojenja za tretman otpadnih voda. tretman i obrada proizvoda iz sirovina biljnog ili životinjskog porekla. alkoholnih i bezalkoholnih pića. đubriva. postrojenja za uklanjanje otpada spaljivanjem. prerada podzemnih voda.funkcionalno su povezani a namenjeni za proizvodnju baznih organskih i neorganskih hemikalija. proizvodnja. sredstva za zaštitu bilja.  Treća faza se realizuje samo ako je nadležni organ doneo odluku o potrebi procene uticaja. vian. 8-12) a sastoji se kao što je napred navedeno iz tri faze:  U prvoj fazi. boja i lakova. povrća i voća. sušare i silosi. ribljeg brašna i ulja. sredstva za održavanje higijene i čišćenja. 6. sladfa i kvasca. svinja.6 Postupak procene uticaja Postupak procene uticaja je uređen Zakonom (čl. 2 Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu  U drugoj fazi odlučivanja (potreba za izradom studije) treba imati u vidu Zakon o proceni uticaja. proizvodnja melase. treba imati u vidu čl. čl.2. vađenje nafte. postrojenja za proizvodnju i tretman vlakana ili tkanina ili bojenje vlaka i tkanina. prerada ribe. deterdženata. 26 .5 Lista projekata iz oblasti hemijske. crpljenje podzemnih voda 7. Glasnik RS br. proizvoda za zaštitu bilja. hladnjače. pakovanje i konzervisanje mesa. eksploziva. Postrojenja za proizvodnju papira. postrojenja za proizvodnju mineralnih ulja i maziva Prehrambena industrija. drveta i papira.

A. koji je publikovan u pisanoj formi i na CD-u. od prve faze Zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja do dostavljanja Obaveštenja o davanju saglasnosti ili odbijanju. vremenskom periodu i mestu javnog uvida i vremenu i mestu javne prezentacije i javne rasprave Daje se saglasnost Održavanje javne prezentacije i javne rasprave Dostavljanje primedbi nosiocu projekta Odbija se zahtev Dostavljanje obaveštenja Tabela 2. S. Obrasci koji se koriste u postupku procene uticaja na životnu sredinu prikazani su u Tabeli 2).Celokupna procedura postupka procene uticaja. GRAFIČKI PRIKAZ POSTUPKA PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Neuredan Dopuna po zahtevu nadležnog organa Dopuna nije izvršena u roku Odbacivanje (neuredan) Zahtev za odlučivanje o potrebi procene situacije Nema žalbe Uredan Obaveštenje o zahtevu Uvid Mišljenje Dostavljanje obaveštenja da žalba nije podneta Odluka o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja Treba Studija se mora raditi Studija se ne mora raditi Dostavljanje obaveštenja o odluci Investitor može otpočeti realizaciju Ne treba Zahtev za određivanje obima studije Nema žalbe Podneta žalba Uredan Neuredan Odluka po žalbi Obaveštenje o zahtevu Dopuna Potvrđena prvostepena odluka Preinačena prvostepena odluka Uvid Izostanak dopune Dostavljanje obaveštenja Mišljenje Odbacivanje (neuredan) Nosilac projekta dostavlja korigovanu studiju nadležnom organu Nadležni organ dostavlja studiju Tehničkoj komisiji. može se naći u grafičkom prikazu u Vodiču kroz postupak procene uticaja na životnu sredinu. Nojković. Vesić. Novi Sad 2005. a prikazan niže. Bogdanović. autora S. 27 . Tehnička komisija razmatra studiju o proceni uticaja Odluka o obimu i sadržaju studije o proceni Zahtev Tehničke komisije za izmene i dopune studije Obaveštavanje Izrada studije Izvršene Nisu izvršene Izveštaj sa ocenom studije i predlogom odluke Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja Odluka nadležnog organa Obaveštenje o zahtevu.

-nastavak- 28 .OBRASCI KOJI SE KORISTE U POSTUPKU PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Tabela 2.

Tabela 2. -nastavak- 29 .

Tabela 2. -nastavak- 30 .

soil and air prevention and control. and special content of the study of the environmental impact assessement and complete procedure for its preparation.Abstracs In thys part are present the Serbia’s legislation related to environmental impact assessment in water. NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJ ŽIVOTNE SREDINE 31 . The four fundamental Serbian legal acts are discused. 3.

pokrenut je program The Presidentional Green Chemistry Challenge Awards Program s ciljem prepoznavanja i podupiranja fundamentalnih i razvojnih hemijskih industrijskih metodologija kojima se postiže prevencija onečišćivača kroz smanjenje izvora onečišćenja. Istorijski gledano. opasni otpad). vodi i zemljištu. principles and examples of applied processes Uvod Razvoj industrijske proizvodnje u drugoj polovini 20.270 Mt čvrstog organskog otpada u 2005. EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES 3. a najviše organskog toksičnog otpada (oko 150. ta načela se mogu prepoznati u terminima kao što su iskorišćenje procesa. Council for Chemical Research.000 t) u kojem prevladavaju metanol i ksilen. To su. Organski otpad. potrebno je pronaći ravnotežu između primene prirodnih resursa. što iznosi 150 do 200 kg po stanovniku na godinu. “Zelena” hemija pokušava pronaći i održati tu ravnotežu. ali se za vreme pojedinih faza sinteze pokušava primeniti što veći broj načela. tzv. Pokret za zaštitu okoline. na ekonomskoj osnovi. Program su podržale brojne organizacije. škodljiv za ljude i okolinu. Tabela 1 – Dvanaest načela “zelene” hemije 32 . Oko 1.2 % bruto proizvoda SAD-a. veka doveo je do znatnog povećanja životnog standarda. U evropskim zemljama proizvedeno je 1. što je prouzrokovalo narušavanje prirodne okoline u vidu klimatskih promena. Environmental Protection Agency i National Science Foundation. Veći deo te proizvodnje činili su procesi koji obuhvataju fizičko-hemijske promene supstanci. poznat kao “zelena” hemija (green chemistry) osnovan je 1990. a glavni je uslov prihvatanja tog programa stvaranje ekonomske dobiti.180 Mt tog otpada (93 %) direktno uzrokuje globalno zagrevanje.3. selektivnost itd. Hemijska industrija proizvede 70 % od količine opasnog otpada. “prljavim reakcijama”. Program “zelena” hemija obuhvata promene dosad primenjivanih metoda i materijala u industijskim procesima proizvodnje. godine u SAD-u.1 GREEN CHEMISTRY AND TECHNOLOGY: definition. primarno nastaje pri proizvodnji u određenim sintezama. Prilikom osmišljavanja procesa “zelene” hemije nemoguće je istovremeno maksimalno udovoljiti zahtevima svih 12 načela “zelenog” procesa. koja govore o smanjenju. kao što su: American Institute of Chemical Engineers. a troškovi i dalje rastu. odnosno uklanjanju opasnih ili štetnih supstanci iz sinteze. nastajanja ozonskih rupa i nakupljanju nerazgradljivih organskih onečišćivača u svim delovima biosfere – atmosferi. najčešće. pri kojima se može smanjiti ili čak isključiti nastanak nus-produkata i otpada. zasnovan na naučnim i ekonomskim načelima. Department of Energy. Od godine 1995. godini. alkilovanje. koje se primenjuju u različitim industrijskim granama. odnosno oko 300 milona tona otpada opasnog za ljudsko zdravlje i životnu sredinu (tzv. ekonomskog rasta i očuvanja okoline. a zbog žestokih reakcionih uslova. Department of Commerce. proizvodnje i primene hemijskih produkata.1 ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija. oksidacija. stvarajući novu generaciju istraživača i tehnologa koji će. osnovne reakcije organske sinteze (halogenovanje. analizirati procese i materijale upotrebljene u proizvodnji i razvoju uz očuvanje prirodnih resursa i okoline. u kojima se koriste toksični reaktanti i rastvarači. principi i primeri primenjenih procesa 3. Uticaj organske sinteze na okolinu može se znatno smanjiti uključujući “čistije” procese dobijanja hemijskih produkata. Procesi “zelene” hemije zasnivaju se na 12 načela (tabela 1). Na saniranje otpada troši se oko 2. koji su osmišljeni i projektovani bez mnogo razmišljanja o proizvodnji otpada. nitrovanje i sulfonovanje). Da bi se održala mogućnost življenja i delovanja. U Sjedinjenim Američkim Državama proizvodi se oko 12 biliona tona otpada godišnje. broj potrebnih sintetičkih faza. nastaje veliki broj toksičnih nus-produkata.

4. sintetske procese. Ovaj princip definisao je Barry Trost 1991. 8. 9. Novi postupak ima mnogo veću ekonomiju atoma i skoro da nema otpada (otpadni materijali se recikliraju u procesu). Realno vreme analiza za sprečavanje zagađenja: potrebno je primeniti i razvijati analitičke metode za praćenje hemijskog. treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu. gde god je to moguće. godine. Smanjiti toksičnost Sintetske procese treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu. Sigurniji rastvarači i pomoćne supstance: upotrebu pomoćnih hemijskih supstanci (npr. Uništavanje otpadnih opasnih materijala je obično skuplje nego kupovina sirovina. Ove modifikacije su korisne i stoga što uglavnom vode povećanju prinosa. Upotreba obnovljivih rezervi: potrebno je upotrebljavati obnovljive sirovine gde god je to s tehničke i ekonomske strane prihvatljivo da ne bi došlo do iscrpljivanja prirodnih zaliha. Mere opreza: bolje je sprečiti nastajanje otpada. Ekonomija atoma: tok hemijske sinteze treba osmisliti tako da se ulazne sirovine maksimalno uključe u konačni proizvod. a zadrži delotvornost. nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. 11 .) treba izbeći ili zameniti neškodljivim. 5. Ekonomija atoma Sintetičke procese treba dizajnirati tako da sav materijal koji se koristi u sintezi bude inkorporiran u finalni produkt. 10 . proizvodnog procesa s ciljem sprečavanja nastanka opasnih supstanci. Katalizatori: katalitički reagensi selektivni koliko god je to moguće. Tako je poznat napredak u sintezi ibuprofena. Sinteza manje opasnih hemikalija: ako je moguće. da bi se energetski zahtevi sveli na minimum. Sigurnija hemija za sprečavanje nesreća: u hemijskim procesima potrebno je smanjiti upotrebu supstanci koje mogu uzrokovati štetne posledice (eksplozija. 7. 6. rastvarača. Redizajniranje ovih procesa zadatak je zelene hemije. Smanjenje derivata: stvaranje derivata treba izvegavati ili svesti na najmanju meru jer za svaku fazu procesa treba obezbediti dodatne hemikalije koje stvaraju otpad. 3. prihvatljiviji su od reagenasa u stehiometrijskim količinama. koristi toksične reagense. Sprečiti nastajanje otpada Uvek je bolje sprečiti nastajanje otpada. sredstva za ekstrakciju i sl.1. Većina ovih reakcija. Iako produkt ne sadrži te toksične supstance. Sigurne hemikalije 33 . To je iniciralo redizajniranje postojećih sintetskih reakcija koje su bile ustanovljene po principu »napraviti proizvod bez obzira na cenu« i koji nisu potencirani u knjigama iz organske hemije. vatra i štetno isparavanje). nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. Dizajn za razgradnju: hemijski proizvodi trebaju biti takvi da se na kraju upotrebe mogu razgraditi do neopasnih sastojaka koji se neće nakupljati u okolinu. 2. postoji opasnost od njegovog kontaminiranja. Stvaranje sigurnih hemikalija: hemijske produkte treba osmisliti tako da im se smanji toksičnost. 12 . Dizajn za što manju energiju: sintetske procese treba izvoditi pri sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku. koje se obično odvijaju u više faza.

uključen je u sastavu boja u raznih premaza itd. Tu nam je od velike koristi korišćenje katalizatora. Reducirati derivate Kad je to moguće. Često se nehotično dobijaju proizvodi koji mogu biti kancerogeni. Tako. kako bi se izbegla sinteza produkata za koje ne postoje enzimi koji bi ih razgradili. Pri tome treba voditi računa o efikasnosti. Obnovljive sirovine Praktičnije je koristiti obnovljive sirovine nego razne vrste plastike. Taj proces se mora bolje razumeti taj proces da bi se dizajnirali takvi hemijski produkti posle čije upotrebe ne nastaju nedegradabilni produkti. Dizajn degradabilnosti Procesi na Zemlji su tako dizajnirani da čine jedan ekološki ciklus. tj manje otpadnih voda. Takva je polimlečna kiselina koja se dobija iz biomase fermentacionim procesom. tekstilu. na primer. Naročito se koristi petroletar za čišćenje u elektronici. štamparijama.Upotrebu toksičnih hemikalija treba izbeći i zameniti ih neškodljivim gde god je to moguće. nedavno su jako toksična organska jedinjenja na bazi kalaja. Sintetičke procese treba voditi na sobnoj temperaturi i na atmosferskom pritisku kad god je to moguće. etilen glikol i dr. treba koristiti biološke procese u sintezi. Kad god je to moguće.8 miliona tona rastvarača se godišnje koristi u SAD. Naftna kriza 1973. Pravljenje biorazgradivih plastičnih materijala je sadašnji trend. u kome su otpadni materijali iz jednog procesa sirovine u drugom procesu. hloroform. treba izbegavati fizičko-hemijske procese u kojima se koriste blokiranje i deblokiranje odgovarajućih grupa u toku sinteze. 34 .) se nalaze na svetskoj listi opasnih materija. Energetska efikasnost Za svaki proces da bi se odigrao treba dovesti neku energiju koja mora da bude veća od energije aktivacije. ugljentetrahlorid. kojima se premazuju brodovi spolja. gde se koriste velike količine rastvarača. Korišćenje energije treba minimizirati. godine inicirala je razvoj brojnih postupaka u kojima se vodi računa o štednji energije. Sigurni rastvarači Upotrebu pomoćnih supstanci u toku procesa sinteze treba maksimalno smanjiti i izbeći gde god je to moguće. da bi se sprečilo hvatanje morskih trava i planktona. Biorazgradivi katalizatori podrazumevaju manje korišćenje energije. ksilen. zamenjena produktom nazvanim Sea-Nine koji je potpuno degradabilan i nije toksičan. Mnogi rastvarači (benzen. problematična su zbog zagađenja životne sredine. Katalizatori Principe koje nalaže zaštita životne sredine podrazumeva korišćenje enzima umesto katalizatora na bazi prelaznih metala. Oko 3. Treba posvetiti posebnu pažnju obučavanju sintetskih hemičara da bi cenili principe zelene hemije. a onda trošiti sredstva za uklanjanje otpadnog materijala. Hromatografska razdvajanja. koji oštećuju ozonski omotač itd. toluen. izbegavanje korišćenja organohlornih jedinjenja i smanjenje upotrebe vode.

Za vreme sledećih deset godina će se. Tek razmatranjem postupka proizvodnje može se u potpunosti proceniti koliko je neka hemikalija zaista zelena. potrebno je opreznost usmeriti na neku određenu jonsku tečnost. jonske tečnosti malo isparljive zbog niskog napona pare. Uzimanjem jonske tečnosti dobijene reakcijom Cr(III)-hlorida s hlorholinom istraživači su znatno smanjili opasnosti vezane uz proces uz povećano iskorištenje struje s 15 % na više od 90 %. Postoji mišljenje da je na sadašnjem stepenu napretka nauke nerealno očekivati da će se u sledećih deset godina videti široka primena jonskih tečnosti. Prelazom s elektrohemijskog postupka hromiranja pomoću hromne kiseline s Cr(VI) na elektrohemijski proces s jonskom tečnosti Cr(III) ispunjeno je 8 od 12 načela zelene hemije. Ukratko. dok je za dobijanje fosfora elektro-hemijskim putem potrebna ogromna količina energije uz znatno zagađivanje okoline. pa bi bilo neobično da se jonske tečnosti klasifikuju kao zelene hemikalije. Iako ne postoji sumnja da su jonske tečnosti korisne u hemijskim sintezama. ipak se radi samo o jednoj osobini između mnogih koje neku supstancu čine stvarno zelenom hemikalijom. Zelena hemija je postala pomodni trend.Vreme analize za prevenciju zagađenja Tradicionalna analitička hemija podrazumeva velike količine uzorka za analizu. obilno korišćenje rastvarača i energije. pravljenja otpada. U industriji hromiranja jonska tečnost je zamenila hromnu kiselinu koja je visoko toksična i kancerogena i toliko je opasna da je u većini procesa zabranjena. kako je poznato. u nedostatku alternativnih postupaka za hromiranje još uvek se upotrebljavaju reaktivniji metali kao što je aluminijum. smatraju se budućnošću zelene hemije. U tom je slučaju teško ne složiti se da se radi o zelenom hemijskom procesu. još je otvoreno pitanje. jonske tečnosti zasnovane na imidazolu i fluoro anjonima su verovatno otrovne. tj. Međutim. čije su tačke ključanja oko 100 °C. Posebna pažnja se poklanja Hekovim reakcijama. a ne na opšte ososbine. Obećavajuća »zelena« budućnost Jonske tečnosti. 35 . Na primer. Takođe treba istaći da je sigurnost radnika bitno poboljšana. ali ne mogu dospeti u okolinu isparavanjem. Problem je u tome što je većina jonskih tečnosti rastvorljiva u vodi i tim putem lako mogu dospeti u biosferu. jer često je potreban samo mali osvrt unazad da bi se pronašla »prljava« hemija. na osnovu primene u industriji. moći da kaže da li su jonske tečnosti stvrano zelene. Heksafluorofosfatni anjoni često se dobivaju uz primenu toksičnih soli srebra ili arsena. Kad se primene 12 načela kojima se opisuju zelene hemikalije. Koliko je zeleno stvarno zeleno? Nažalost. sve češće postavlja se pitanje da li će one ispuniti očekivanja. Uočen je napredak istraživača u primeni jonskih tečnosti u dve specifične hemijske tehnologije. Razvojom novih metoda i preciznih mobilnih instrumenata omogućeno je da analize rade sa malom količinom uzorka na mestu uzorkovanja i sa mnogo manje rastvarača. uz primenu paladijumovog katalizatora. često se terminom »zeleno« manipuliše. Premda su. Međutim. Jonske tečnosti se uveliko ispituju kao alternativa organskim rastvaračima. treba oceniti da li se zaista radi o zelenoj hemiji. Prljavi početak Imidazol i halogenoalkani se dobijaju iz nafte i ne nalaze se u grupi zelenih i prihvatljivih hemikalija. jonske tečnosti ne izgledaju naročito zelene. Prema tome. jonske tečnosti ne mogu se jednostavno otpisati kao sumnjivo zelene i da bi se dobila bolja slika. ali da li ih mogu zameniti. Anjoni hloroaluminata dobijaju se iz aluminijum trihlorida dobijenog u procesu prerade aluminijuma. jonske tečnosti za sada se ne proizvode od zelenih hemikalija.

jonske tešnosti. hrom-hlorid još uvijek proizvodi u okviru teške industrije. svi sastojci trebaju biti ekološki prihvatljivi. zeoliti itd.) nudi niz pogodnosti u pogledu iskoristivosti procesa. Kao i ureja vrlo je jeftina supstanca i lako je dostupna. Nije potrebno da komponenta u procesnoj hemiji bude zelena. Osobine eutektičkih smeša je da je tačka ključanja niža od tačke ključanja pojedinačnih komponenata. redukcije energije i upotrebu alternativnih reakcijskih medija. veku. što je imperativ hemijske industrije u 21. Zamenom kiseline s jednom od jonskih tečnosti kao i u gornjem slučaju povećana je efikasnost procesa na više od 90 % te je povećana i otpornost na koroziju kao i glatkoća površina. selektivnosti. U tom procesu se 6 od 12 mogućih točaka koje opisuju načela zelene hemije podudaraju.Drugi proizvodni proces u kojem je uvedena jonska tečnost je ekološki prihvatljivo elektropoliranje. alternativnih reakcionih uslova (aktivacija mikrotalasnim zračenjem) kao i novim fotokatalitičkim reakcijama. regio. Normalno se u procesu elektropoliranja za povećanje otpornosti na koroziju i postizanje potrebne glatkoće površina nerđajućeg čelika upotrebljava koncentrovana sumporna ili fosforna kiselina. alternativnih reakcionih medija (voda. Ciljevi "zelene" hemije u zaštiti okoline i ekonomskoj dobiti ostvaruju se kroz nekoliko dominantnih pravaca kao što su kataliza. Zaključak Iz navednih primera vidi se da je zadatak “zelene” hemije osmišljavanje hemijskih procesa i produkata neškodljivih za ljudsko zdravlje i okolinu. Fotokatalitičke reakcije koje predstavljaju nove metode za čišćenje kontaminiranog vazduha i vode takođe pridonose "zelenoj" hemiji stvarajući uslove za postizanje održivosti. nego celokupni proces. 36 . pokušano je da se prikažu promene i područja novih razvoja u poređenju s klasičnim procesima. i da se naznače smernice za buduće osmišljavanje i primenu čistih procesa. Ogroman potencijal mikroorganizama i enzima u transformisanju sintetičkih supstancija s visokom hemo-. netoksični i biološki razgradljivi te se moraju lako i čisto pripremiti. upotreba alternativnih obnovljivih sirovina (biomasa). Kataliza kao temelj "zelene" hemije novim katalitičkim reakcijama i tipovima katalizatora (glina. Ovaj pregled kroz niz primera ilustruje te dominantne trendove ukazujući pritom na načine kojima "zelena" hemija redukuje uticaj hemijskih procesa i tehnologija na okolinu. Kompleksirajuće supstance smanjuju interakciju između anjona i katjona i na taj način snižavaju tačku zamrzavanja smeše. biokataliza. te na taj način sprečava nastajanje onečišćenja. "Zelena" hemija zasnovana je na 12 načela kojima se upotreba ili proizvodnja supstanci opasnih za ljudsko zdravlje i okolinu redukuje ili eliminiše. neotrovnih i biološki razgradljivih početnih materijala. Jonske tečnosti se ipak mogu dobiti upotrebom jednostavnih soli organskih halogenida i kompleksirajućih supstanci koji stvaraju vodonične veze. Navedeni primeri jasno pokazuju kako jonske tečnosti mogu biti primenjivane u zelenoj tehnologiji bez obzira što same ne spadaju u grupu zelenih hemikalija jer se. Jedan od dobrih primera je Reline 203 koji predstavlja smešu holin-hlorida i ureje. Prave zelene hemikalije Ako se proizvode prave zelene jonske tečnosti. pokazano je da se može postići velika varijabilnost uzimanjem jeftinih. kao što je već spomenuto. Razvrstavajući hemijske procese u osnovne reakcije organske sinteze. Radeći s takozvanim eutektičnim rastvaračima. superkritične tečnosti).i enantiomernom selektivnosti daje biokatalizi dominantno mesto u "zelenom" programu. Holin-hlorid je vitamin B4 i proizvodi se u megatonama kao dodatak pilećoj hrani.

g. and the interplay of industry. Reduce derivatives: unnecessary derivatization (blocking group. in-process monitoring and control prior to the formation of hazardous substances. protection/deprotection. explosions. The pursuit for Green Chemistry of fundamental understanding is motivated by a practical problem. Prevent waste: it is better to prevent waste than to treat or clean up waste after it is formed. It is addressed in the representation of downstream environmental stakeholder interests in the upstream everyday practice that is reinventing chemistry and its material inputs. and waste as described in the ‘‘12 Principles of Green Chemistry’’. The Principles of Green Chemistry have been distilled from a diverse set of practices and emerging research. innocuous when used.) should be made unnecessary wherever possible and. This section outlines the scale of Green Chemistry in the chemical industry. Safer solvents and auxiliaries: the use of auxiliary substances (e. the dynamics of chemical innovation. Synthetic methods should be conducted at ambient temperature and pressure. The theory and practice of Green Chemistry is associated (in concept) with a reorientation in the paradigm for conducting science-based investigations—that is ‘use-inspired basic research. solvents. Less hazardous synthesis: wherever practicable. etc. Atom economy: synthetic methods should be designed to maximize the incorporation of all materials used in the process into the final product. Safer chemicals: chemical products should be designed to preserve efficacy of function while reducing toxicity. and fires. LITERATURA 37 . and temporary modification of physical/chemical processes) should be avoided whenever possible. Inherently safer chemistry for accident prevention: substances and the form of a substance used in a chemical process should be chosen so as to minimize the potential for chemical accidents. Catalysis: catalytic reagents (as selective as possible) are superior to stoichiometric reagents. Design for degradation: chemical products should be designed so that at the end of their function they do not persist in the environment and break down into innocuous degradation products. Renewable feedstocks: a raw material of feedstock should be renewable rather than depleting wherever technically and economically practicable. products. and professional societies. Energy efficiency: energy requirements should be recognized for their environmental and economic impacts and should be minimized. Real-time analysis for pollution prevention: analytical methodologies need to be further developed to allow for real-time. government. synthetic methodologies should be designed to use and generate substances that possess little or no toxicity to human health and the environment.Abstract The intention of this chapter is to briefly summarise the keynote lecture and to provide a personal perspective on the progress in green chemistry. including releases. separation agents. Green Chemistry can be viewed as ‘‘work that locates the center of research in an area of basic scientific ignorance that lies at the heart of a social problem’’.

Stoneham.. News 74 December 23. Cannon. A. T. O. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. W. Millar. EPA 742-R-97-00. Rao. K. L. D. Laszlo. str. Geletti. M. str. Clean. str. T. T. A. M. Plenum Press. Laali. R. Tundo (Eds. 32. in: P. (2000) Chem. Eng. (1994) Benign by Design: Alternative Synthetic Design for Pollution Prevention. F. 29. DC. (1996) Biochem. K. K. ACS Symposium Series 577. 50 108. London and Greenwich. 229 764. Brennecke. F. Kniewald. John Wiley & Sons. In Benign by Design. C. 144–162.Anastas and C. M. G. (1997) Chem. Pollution Prevention. A. Cornelis. Sarma. 30–58. 27. 31 23. J. E. Ch. Paris. J. 1 25. (1997) Catal. Rajagopal. T. Stern. 49. J. J. S. London. 101–122. 6. Ind. Delaude. 50 (6) 343. Oxford University Press. V. Anastas. 21. P. Commun. Sikdar. S. (1997) Eng. (1997) Nitric oxide 1 507. M. S. in: P. P. Clean. Butterworth-Heinmann. Vorkapić-Furač. Garone. 38 .). V. Y. Springer. JAI Press. 14–29. Dye. (1993) J. 12. T. Đaković. (2001) Current Studies of Biotechnology. 12–18. (1996) Chem. 13. A. 25. Stern. 1997. K. Kevin M. (1990) Advances in Sonochemistry. J. 22. Chem. T.(2004) Green chemistry. L. W. R. Commun. Environ. Environmental Impact Assessment Review. Amy S. K. Raghavan. Luche. New York. M. Čedrov. New York. str. V. str. M. Howell. K. 5. K. M. 12. A. 8. M. 17. Warner. Fondation Conf. On Clean Products and Processes. Washington. Eng. V. (1988) Tetrahedron Lett. B. Res. K. Prasad. A. McHugh. Sateesh. V. 9. R. Farris (Eds). (1987) (Enichem Synthesis) U. 10 41. 4 307. Sinclair Rosselot. A. 23–31. Product 6 253. F. C. Kantam. K. (1998) Synthetic Organic Sonochemistry. Romano. San Diego. V. K. Matsuraki. (1998) J. Published by Croatian Society of Biotechnology. 10. John C. T. (1997) Pollution prevention for chemical processes. 11.. 4. C. 7. Berlin. W. (2000) Advan. Krukonis. Cheng. (1997) A National Progress Report. 13–33. Uppu. Chem. T. Filipović-Kovačević. T. CT. 29 5909. (2004) Zelena kemija – ekološki prihvatljivi procesi. P. in: P. Sci. Farris (eds. (2001) J. G. Biophys. 5–17. Millar.. Hofman. Zagreb. str.Washington. 33. Anastas. 6. E. (2003) Ultrason. D. Acad. R. Anastas. Allen. J. Patent 4 659 845. Choudary. Org. Chem. Williamson (Eds. Trost. Product 5 97. (2000) C. 58 6883. 28. Res. Srinivasan. Manzer. L. J. Pryor. R. Air Products and Chemicals and the Imperial College. CA. Rivetti. T.1. K. A. T. (2001) Kem. Sonochem. str. (1994) Nucleophilic aromatic substitution for hydrogen: New halide-free routes for production of aromatic amines. Org. M. G. U. B. Nakamura.). DC 82–97. B. J. Surv. (2001) Kem. T. Kem. 24 775–799 2. 24. Inc. 31. Mason. Gettwert. M. Bejan. American Chemical Society. 19. J. Nie. News 75 March. (2000) Green Chemistry: Challenging Perspectives. 26. (1997) J. J. R. MA. Anastas. 23. Ind. Ind. str. 16. 26 307. F. K. Chateauneuf. K. R. 66 35. str. P. 6–74. str. 53 (5) Zagreb. Stadtherr. S. Vol. 201–218. Série IIc. Gerstmans. L. Breen. Eng. str. Warner*. 20. 18. M. 30. American Chemical Society. 3–47. Oxford University Press. 14. Anastas. (1998) Green Chemistry: Theory and Practice. Ž. Mizia. (1995) Industrial polluition prevention. J. Balavoine. Volumen II Environment. P. Rivetti. New York. str. Oxford University Press. G.. Shen. (1994) Supercritical fluid extraction. Rivetti. Jukić. P. 217–224 3. Japan 1 77.). 7. A. New York. 15. Chimie/Chemistry 3 487. (2002) Comput. F.

98 1. C. J. (2). Clark. 45. W. 51. Panov. 41. US Environmental Protection Agency. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. S. Abramovitch. Abramovitch. str. 10. Monsanto Ind. M. News 75 37. 43 3459. Sobolev. Nájera. 35. J. K. Nagoya University. Topsoe (Haldor Topsoe A/S). J. F. 39. Draths. K.html 56. Washington. S. Office of Pollution Prevention and Toxics. Sheldon (1994) Chemtech. 58. Eng. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. F. J. 48. K. Stewart. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. Commun. Gonon. Lallemant. J. R. (1997) Chem. 24 (9) 38. str. 17. Patent 5157196. Hydrocarbon Technologies (1996) Inc. (1993) Tetrahedron 49 6229. EPA 744-S-97-001. (1991) Tetrahedron Lett.). 3. 9. (1997) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. (1991) Chemtech. of Lawerenceville. str. Draths. Summary of 1998 Award Entries and Recipients. Anastas.rtk. 150–182. S. (1997) Chem. Frost. 42. V.gov/airs/airs. Office of Pollution Prevention and Toxics. 36. S. Wuyts. T. R. 54. (1999) January 21. A. A. Summary of 1998 Award Entries and Recipients. Hommeltoft. 53. H.). E. (2000) Catal. 33–58. 37. 43. Proced. 1997. tehnologije i primeri primenjenih procesa 39 . Wolfson. 47. Prep. Mobil Technology Company. DC. http://www. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. US Environmental Protection Agency. 38. 23 685. Office of Pollution Prevention and Toxics. A. (1997) Chem. I. 12. Woods.net 57. 46. EPA 744-R-98-001. A. (1991) The atom economy—a search for synthetic efficiency. Today 57 33. Pitt. Eng. 121–136. New York. (1993) U. DC. A. Iyanara. Washington. M. G. B. Office of Pollution Prevention and Toxics. 121. Vol. EPA 744-S-97-001. S. A. DC. C. A. W. Trost BM. str. A. Simmons. M. American Chemical Society. E. 1998. Schwarz. Monsanto Ind.elsevier. Washington.. 1998. T. Washington. in: P. 21 566. H.com/locate/eiar 3. Patent 5220095. 2. www. Catal.. T. De Vos. Rafelt. EPA 744-R-98-001. M. News 74. C. Williamson (Eds. http://www. DC. K. DC. Stuerga. Frost. D. Eng. Khovitonov. Tanareselvy. (2002) Tetrahedron Lett. str. Chem. Week 159 (8) 11. Washington. D’Amore. (1992) Chemical Research and Licensing Co. R. 50. str. C. 32 (39) 5251. A: Gen. Oxford University Press. US Environmental Protection Agency. I. prdnosti i ograničenja. M. The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. R. T. Alonso. D. Sheldon.34. (1991) Org. (1996) Green Chemistry: Designing Chemistry for the Environment.epa. G. M. BHC Company. K. US Environmental Protection Agency. P. Johnson. U. 44. J. (1993) Appl. New Jersey. S. Williamson (Eds. tipovi. A. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. (2002) Tetrahedron Lett. 49.. S. D. News 75 32. Jacobs. A. Science 254(18):1471–7. D. Vankelecom. Chem. S. 52. 43 8107. D. Ch. 55. in: P. Varea.. principi. Crossland. A. Abramovitch. Anastas. 40.2 BIOREMEDIJACIJA: definicija. J.

40 . protozoe. Takođe. čak i vazduha. na kraju. Da bi povećan broj ljudi zadržao i poboljšao kvalitet života. već postojeće zagađene oblasti: zemljište. gljive. pojavi toksična supstanca ili jedinjenje koje u prirodi ranije nije postojalo. vodu i ostale zemljine resurse. od najjednostavnijih (mineralne materije) do najsloženijih organskih molekula koji ulaze u sastav ćelija. Bioremedijacija uključuje uspostavljanje uslova u zagađenoj sredini za rast određenih mikroorganizama koji svojim metaboličkim aktivnostima uklanjaju supstance izazivače zagađenja. protozoe). Kako je kvalitet života vezan za kvalitet sredine. potrošnje (konzumacija) i. Biotehnologija može biti upotrebljena za postizanje ili povratak idealnih odnosa u nekoj prirodnoj sredini tako što pomaže razvoju procesa za: tranformaciju kontaminanata u neškodljive supstance. transporta i drugo. razgradnje (redukcija) do oblika koji se ponovo uključuje u prvi korak ciklusa. kao što su kontaminirano zemljište i vode. odnosno materija u sistemu prolazi kroz različite oblike. a svoju prvu praktičnu primenu je imala 70-tih godina prošlog veka u Americi. stvaranje biodegrabilnih proizvoda iz obnovljivih izvora. tj. types. To je prirodni proces u kome mikroorganizmi transformišu kontaminante do neškodljivih krajnjih produkata. Efikasnost i cena nekog procesa su ključni faktori u eksploataciji mikroorganizma za smanjenje nepoželjnih supstanci u sredini. principles. process se može nazvati ‘bioobnavljanje’. rešenje problema. Razgradnju organskih materija u prirodi neprestano vrše mikroorganizmi (bakterije. Biotehnologija zaštite životne sredine proučava primenu mikroorganizama u cilju usavršavanja efikasnosti i smanjenje koštanja procesa uklanjanja zagađivača. Organski molekuli prolaze kroz fazu stvaranja (produkcija). podrazumeva prirodnu biološku razgradnju opasnog materijala. odnosno vazduh. Novi ubrzani razvoj je nepovoljan po okolinu jer stvara veliku količinu otpada proširujući. Za vreme bioremedijacije. Na slici 16 je prikazan princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte. mikroorganizmi mogu koristiti razgraditi kontaminat tako što ga koriste kao hranu (nutritijent ili izvor energije) ili na neki drugi način. razvijena je tehnika ‘bioremedijacija’ koja predstavlja poseban pristup obnavljanju oblasti koja je zagađena ili na neki drugi način oštećena kao posledica ljudske nebrige. vodu i vazduh. U prirodi postoje sistemi koji omogućuju stalno kruženje materije. Prema Američkom naučnom rečniku (2002). Šta je bioremedijacija? Remedijacija znači popravka. advantages and constraints. gljive. U okviru biotehnoloških procesa. Jedno od prihvatljivih rešenja za uklanjanje zagađivača može pružiti biotehnologija koja. Takve supstance se nazivaju kontaminanti ili zagađivači.3. technologies and examples of applied processes Uvod Populaciona eksplozija u Svetu izaziva povećan pritisak na okolinu. bioremedijacija podrazumeva korišćenje bioloških agenasa (bakterije.2 BIOREMEDIATION: definition. neophodan je brzi razvoj industrije. između ostalog. a ‘bio-remedijacija’ predstavlja procese korišćenja organizama za rešenje probleme okoline. što znači pomaganje prirodi da na njen način obnovi narušeno stanje u okolini. ravnoteža u nekoj sredini se remeti kada se pojavi povećana količina pojedinih supstanci. Bioremedijacija je relativno nova tehnika. svetska nastojanja su fokusirana na održanju i zaštiti okoline. kao i sprečavanje daljeg zagađivanja. proizvodnje hrane. Međutim. na taj način. alge) u cilju prečišćavanja kontaminiranog zemljišta i podzemnih ili površinskih slatkih ili slanih voda. proizvodnju koji su neškodljivi po okolinu i bezbedno odlaganje opada. zdravstva.

toluen. a to je: dodavanje nutritijenata i izvora energije i podešavanje ekoloških faktora (prisustvo kiseonika. Princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte Uspostavljanje odgovarajućih uslova za bioremedijaciju znači uspostavljanje uslova koji podstiču rast potrebnih mikroorganizama. obezbediti kritične ekološke faktore za uzročnike prečišćavanja (mikroorganizme). mezo. Proces ima ogroman potencijal u tretmanu zemljišta i voda i razgradnji različitih opasnih hemikalija. dakle. pentahlorofenole. Pored toga. Slika 17 predstavlja prikaz procesa bioremedijacije na mikro-. Slika 17. benzene. poliaromatične ugljovodonike. pH itd). odnosno ostanak u sredini inače biorazgradivih supstanci. Nepostojanje minimuma kritičnih ekoloških faktora za mikrobnu aktivnost može biti izazvati neuspeh procesa. stirene. kao što su pesticidi takođe. vlažnost. mikroorganizmi imaju sposobnost redukcije teških metala u manje toksične oblike. temperatura. vinil-hlorid. Osnovni koncept je.Ćelije mikroorganizama zahvataju kontaminant Razgradnja kontaminanta Oslobađanje neškodljivih produkata razgradnje Slika 16. uključujući naftu i naftine derivate. Bioremedijacijom se mogu razgraditi toksični otpadni organski zagađivači do nivoa bezbednih po okolinu. mogu biti razgrađeni zahvaljujući mikrorganizmima i biotehnologiji. Uprošćen prikaz procesa bioremedijacije 41 . Pojedini ksenobiotici (supstance produkti civilizacije koji u prirodi ne postoje). ksilen. fenole i drugo.i makroskali.

toksičnosti i kretanja kontaminanata u zemljištu i vodi. Mikroorganizmi. Te supstance su najčešće ksenobiotici (poliaromatični ugljovodonici. u zagađnu sredinu se dodaju predhodno selekcionisani pripremljeni mikroorganizmi. gde i kako odložiti krajnje produkte procesa …).Razmatranja potrebna pre primene bioremedijacije. a podrazumeva. Bioremedijacija se pre svega vrši uz korišćenje mikroflore koja je već prisutna u zagađenoj sredini. a intenzivno se proučava na mestima koja su kontaminirana drugim hemikalijama. vlažnost. pre izvođenja procesa: potpuno prihvatanje zakonskih regulativa koje regulišu osnov za primenu procesa (šta je potrebno razgraditi i do koje koncentracije. Proces dodavanja mikroorganizama u zagađenu sredinu u cilju izvođenja biodegradacije naziva se bioaugmentacija. Pretpostavka je da su mikroorganizmi koji naseljavaju zagađena područja adaptirani na takvu sredinu. odnosno imaju sposobnost razgradnje složenih makromolekula lignina i celuloze. pored bioloških. U slučajevima kada se zahteva brzo prečišćavanje ili postojećom mikroflorom nije moguće obaviti potrebnu biodegradaciju. Proces dodavanja genetski modifikovanih mikroorganizama takođe predstavlja bioaugmentaciju. DDT. Za razgradnju takvih supstanci genetskim inžinjeringom su ‘konstruisani’ mikroorganizmi koji se naknadno dodaju u kontaminiranu sredinu. Postoje tri osnovna tipa bioremedijacije: biostimulacija. odnosno dodavanje nutritijenata i obezbeđivanje optimalnih fizičko-hemijskih uslova koji pogoduju mikroorganizmima (pH. postoje mešavine nutritijenata bez azotnih jedinjenja. Procesi bioremedijacije nisu identični za sve uslove i sve vrste kontaminanata. čak i sintetičke supstance upućuje na zamenu skupih hemijskih i fizičkih postupaka remedijacije sa jeftinim i po prirodu bezopasnim bioprocesima. okarakterisati mesto. Njihova sposobnost da transformišu prirodne. mogu da razore poliaromatične 42 . bioaugmentacija i praćena spontana bioremedijacija. pre svega bakterije i gljive su prirodni razgrađivači organske materije (recikleri). Ova vrsta bioremedijacije je uočena na mestima koja su kontaminirana naftom i derivatima nafte. kiseonik …). uključujući vrstu i zapreminu kontaminiranog mediuma koja će biti tretirana. Tipovi bioremedijacije. tako da se mikroorganizmi tokom evolucije nisu prilagodili za njihovu razgradnju. Dokazano je da gljive koje učestvuju u truljenju biljnog materijala. međutim. Mikroorganizmi bioremedijacije. Mnogi organizmi mogu biti korišćeni u procesima bioremedijacije. TNT. Da bi se izbegla kontaminacija zemljišta azotom. izrada studije izvodljivosti za određivanje najboljeg postupka obrade (često se biotretiranje kombinuje sa drugim tehnologijama) projektovanje sistema na bazi rezultata studija i obezbediti da bioproces bude javno prihvaćen. U pojedinim slučajevima kontaminat je supstanca koju nije moguće razgraditi sa prisutnom mikroflorom zagađenog područja. zbog čega je potrebno. U slučajevima biostimulacije koriste se samo mešavine nutritijenata (bez mikroorganizama). Neke mešavine su vodorastvorne što omogućava korišćenje pumpnih sistema i jednostavniju primenu. hemijske i fizičke procese. Za procese dodavanje mikroflore već postoje komercijane biomešavine koje sadrže radne mikroorganizme zajedno sa odgovarajućim nutritijentima. koncentraciju kontaminanta i druge probleme. teška ulja. polihlorirani bifenoli. pa je potrebno tu adaptaciju stimulisati. Mešavina nutritijenata je kreirana kao samopuferizirajući sistem koji omogućava održavanje odgovarajućeg pH kroz ceo proces tretiranja. trihloretilen …). Spontana bioremedijacija se odvija se bez intervencije ljudi u cilju smanjenja količine. Spontana bioremedijacija zahteva pažljivo praćenje i kontrolu koja omogućava zaštitu okoline i ljudi. Biostimulacija prisutne mikroflore se obavlja tako što se stvaraju uslovi koji pospešuju rast prisutne mikroflore. mikroorganizmi imaju najveći potencijal.

Zemlja se stalno vlaži prskanjem i aeriše periodičnim okretanjem. U svim slučajevima gde postoje rizični prijemnici u blizini. U suprotnom. Ex sity tehnike. Tehnika zahteva veliku površinu i duže trajanje procesa. Mikroorganizmi koji razgrađuju ugljovodonike nafte pripadaju pseudomonadama. Najjednostavije ex sity biotehnološko rešenje za obradu danas je lendfarming. Savremena istraživanja povrđuju potencijal mikroorganizama u procesima bioremedijacije.ugljovodonike. P. mendocina) su aktivni na zemljištima kontaminiranim TNT. Tretiranje na mestu kontaminacije se primenjuje za propusna zemljišta ukoliko u blizini ne postoji neki osetljivi prijemnici. Nafta sadrži ugljovodonike koje mnogi mikroorganizmi mogu da uklone tako što je koriste kao hranu. hlorirane aromatične ugljovodonike. kontaminirana zemlja se raširi na plastične folije ili glinenu podlogu u kojoj je napravljen drenažni sistem za sakupljanje i sprečavanje tečnosti da dospe u okolno zemljište. Najveći problem po okolinu prestavljaju naftne mrlje koje su posledica ispuštanja ili curenja iz skladišta nafte ili tankera. acidovorans. pesticide. ex sity bioremedijacije se može vršiti u sistemu čvrste faze (tretman zemlje) i čvrsto-tečne faze (obrada mulja) Bioremedijacija otpada u čvrstoj fazi. Bakterije sa sposobnošću oksidacije metana mogu da razore vinilhlorid. Bioremedijaciom u čvrstoj fazi se tretiraju organski otpadi (biljni material. P. polihlorirane bifenole i dibenzodioksine. fluroscens. policiklične aromate. gradske kanalizacione vode kao i gradski čvrsti otpad). Mikrooganizmi tako. korinobakterijama. Nasuprot hemijskim. mikobakterijama i kvascima. aerugenosa. kao i odgovarajućim uslovima sredine (pH). DDT. Sposobnost gljiva da razgrađuju molekule kontaminanata zasnovana je na činjenici da kontaminanti i lignin imaju slične hemijske veze. primenjuje se postupak ‘izvan mesta’ kontaminacije. Na primer. Bakterije roda Pseudomonas (P. voda. U zavisnosti od stanja kontaminiranog materijala. životinjski otpad i poljoprivredni otpad) i problematični otpadi (industrijski otpadi. kontaminirana zemlja se može raširiti direktno na obradivo zemljište (otuda naziv lendfarming – poljoprivredna obrada zemljišta). U ovom slučaju ulje. dieldrin i fenantren. predstavljaju neiscrpan izvor za razvoj biotehnologija u zaštiti životne sredine. Razgradnja boja može biti obavljena uz pomoć nekih anaerobnih bakterija i gljiva. Postupci bioremedijacije mogu biti primenjeni na samom mestu zagađenja (in sity tehnike) ili na kontaminiranom materijalu koji je uklonjen sa orginalnog mesta pre tretiranja (ex sity tehnike). biogomile i kompostiranje.4-dihloroanilin. raširi u tankom sloju i snabdeva nutritijentima i/ili mikroorganizmima. P. Tehnike bioremedijacije. Ove tehnike imaju više nedostataka nego prednosti. azotno43 . Trametes versicolor i Phanerochaete chrysosporium) da mineralizuju 3. kao što su izvori za vodosnabdevanje i vodotokovi. dok mnogi produkuju aktivne materije (emulgatore) koji mogu da ubrzaju uklanjanje. Ovo upućuje na dalja istraživanja mikroorganizama sa jedinstvenim sposobnostima koje mogu biti iskorišćeni u bioremedijaciji. Tehnike obrade čvrstog matreijala su ‘lendfarming’. skoro je otkrivena sposobnost bakterija Geobacter metallireducens da uklanja uranijum iz kontaminiranih podzemnih voda. Dokazana je sposobnost gljiva koje izazivaju trulež (Chrysosporium lignorum. čvrste supstance u mulju iz rafinerija nafte se tretiraju mikroorganizmima nakon dodavanja kreča. P. U ovom slučaju se kontaminirana zemlja iskopa. bakterijski emulgatori su biorazgradivi i netoksični. dihloroetilen i trihloretilen. Ukoliko ne postoji opasnost da se kontaminant proširi. kao i neke azo-boje. putida. Predlaže se za tretiranje naftom kontminiranog mulja kao jeftina tehnika. Ex sity tehnike podrazumevaju iskopavanje ili ispumpavanje i prenos kontaminiranog materijala sa mesta zagađenja na mesto pogodno za mikrobiološki tretman.

zauzima se manja površina i sprečava se pojava isparenja. vrlo često se dodaje slama. seno. kiseonik.fosfornih đubriva i uz povremeno prevrtanje (aeraciju). Sistem perfororanih cevi se nalazi unutar gomila koji omogućava kretanje vazduha kroz gomilu.3. kao i odnos ugljenika i azota u podlozi.5 trinitro 1. Kompostiranje predstavlja kontrolisani biološki process u kome se biorazgradivi otpad prevodi u bezopasne i stabilne produkte uz korišćenje mikroorganizama pod povišenom temperaturom. Kompostiranje se primenjuje generalno za organski biodegrabilni otpad.3. a tečnost koja prođe kroz gomile sakuplja se preko drenažnog sistema. životinjski otpad i slično da poveća poroznost sredine. Gomile se snabdevaju kroz sistem cevi mešavinama nutritijenata i/ili mikroorganizama.3.5 triazin (RDX) i oktahidro 1. U ovom slučaju. Uzdužni i poprečni presek biogomile 44 . pH. Na efikasnost kopostiranja jako utiče sadržaj vode. dok je anaerobni process (bez naknadnog dodavanja vazduha u toku procesa) prikladniji za tretman otrovnog otpada. najčešće prekrivene nepropusnim materijalom. U toku kompostiranja kontaminirane zemlje. Slika 18. Sakupljena tečnost se može ponovo vratiti kroz gomile (reciklovati) ili naknadno tetirati nekom drugom tehnikom bioremedijacije (u posebnim sudovima . temperatura. povećani su uslovi kontrole. Oprema koje se koristi za ‘lenfarming’ je identična opremi za poljoprivredne operacije. Trinitrotoluen (TNT). Kako su gomile. Povišena temperature je rezultat aktivnosti mikroorganizama za vreme razgradnje. heksahidro 1.bioreaktorima).3. Aerobno (uz dodavanje vazduha) kompostiranje se koristi za prečišćavanje kanalizacionih voda. Otpadni material iz pivara i drugih prehrambenih procesa. Biogomile su varijanta landfarminga gde se kontaminirana zemlja iskopa i slaže na nepropusnim površinama u gomile (Slika 18).7 tetranitro 1. proizvodnje antibiotika.5 tetraazocin (HMX) su eksplozivi koji se značajno mogu transformisati procesima kompostiranja. što predstavlja veliku prednost ove tehnike. zemljište kontaminirano sa naftnim produktima i drugo. isparenja mogu biti zahvatana i tretirana.5.

talog dalje tretira na odgovarajući način ili ispušta. In situ tehnike. Opasni čvrsto-tečni otpad se može tretirati u zatvorenim sudovima (reaktorima) ili otvorenim jamama ili lagunama (in sity tehnike). Cela tretirana oblast tada funkcioniše kao bioreaktor. benzene. Shematski prikaz obrade kontaminirane zemlje u bioreaktoru Procesi kompostiranja i obrade čvrsto-tečnog otpada koštaju upola manje u odnosu na procese spaljivanja. Zemljani mulj ili podzemna voda se ispumpava na površinu. process obrade mulja je brži u odnosu na druge procese bioremedijacije. razvijeni su postupci višestepene obrade čvrsto-tečnog otpada.Bioremedijacija mulja. naftalen. uglavnom. policiklične aromatične ugljovodonike. slično kompostiranoj zemlji. U višestepenim procesima. kontaminirano zemljište ili vode se tretiraju na mestu gde se nalaze. Procesi ispumpavanja kontaminiranog mulja predstavlja ex sity tehniku u slučajevima kada je kontaminirani materijal nedostupan (ispod zgrada. postoji postupak gde se jednostavne komponente nafte razgrađuju u prvom koraku. pa zatim vratiti u zemlju ili se može ubaciti rastvor nutritijenata i mikroorganizama u zemljište kroz vrela ili infiltracione siteme (Slika 20). Slika 19. organskim i neorganskim nutritijentima. Višestepeni procesi ubrzavaju tretman jer u svakom koraku su drugačiji uslovi za rast mikroorganizama zavisno od toga koji se kontaminant uklanja. U ovim postupcima. U ovu svrhu mogu se koristiti različite vrste bioreaktora. ventila i kablova. tretira pod kontrolisanim uslovima u bioreaktorima. procesi u čvrsto-tečnom stanju su opcija. moguće je postupcima in sity. a prečišćena voda se vraća u zemlju. počev od malih (1-5m3) portabilnih jedinica do velikih postrojenja specijalizovanih za zagađena mesta. Pri in sity bioremedijaciji. zemlja oko podzemnih cevovoda. bezbedna i ispušta se u okolinu. a koji sadrže fenole. ukoliko je potrebno. Nakon završenog procesa. mulj je pogodan za direktno ispuštanje na zemlju. kompletniju stepen degradacije ili gde su troškovi kompostiranja visoki. toluene. Kiseonik se doprema u reaktor preko sistema za aeraciju. Materijal koji se najčešće tretira ovom tehnikom je otpad iz proizvodnje materijala za zaštitu drveta i rafinerija. Kako su uslovi optimizovani za mikroorganizme. Tako. 45 . Otpad se ubacuje u bioreaktor (Slika 19) u obliku mulja i meša sa mikroorganizmima. Tretiranje kontaminiranog mesta kada je iskopavanje nemoguće ili u blizini nema osetljivih prijemnika. Kontaminirani material se meša sa vodom što omogućava bolji kontakt između mikroorganizama i kontaminanta. a teško razgradive komponente u sledećem koraku. Za mesta koja zahtevaju veću kontrolu procesa. u svakoj fazi obrade stvaraju se uslovi za razgradnju različitih supstanci. podzemna voda se može vaditi i oplemeniti mikroorganizmima i nutritijentima. sačeka se da se čvrsta faza istaloži i. Za jako kontaminirani otpadni material ili material koji je kontaminiran jedinjenjima različtog stepena razgradivosti. Nakon tretmana. kao i tretman podzemnih voda). Tečna faza je.

smanjenje opasnosti kontakta sa radnicima. pa je potrebno dodatno tretiranje taloga ili vodene faze. teški metali. benzen. ubačeni vazduh obezbeđuje pomeranje isparljivih jedinjenja kroz biološki aktivnu zemlju. Bioventiliranje koristi slab protok vazduha koji omogućava snabdevanje zemljišta dovoljnom količinom kiseonika za stimulaciju mikrobne aktivnosti. aeriše (uduvava se vazduh). Šematski prikaz bioremedijacije in sity Bioventiliranje je proces stimulisanja prirodne in sity biodegradacije kontaminanata u zemljištu uduvavanjem kiseonika u zemljište. ne remete značajno mesto kontaminacije. ne zahtevaju dodatno iskopavanje i transport kontaminirane zemlje. organske kiseline. lokacija i dubina bunara zavisi od geoloških faktora. 46 . tako da omogućavaju istovremen tretman podzemnih voda i zemljišta. Prednost in sity tehnika je uklanjanje otrovnih jedinjenja na mestu gde se nalaze i. Kiseonik se najčešće obezbeđuje direktnim uduvavanjem vazduha u kontaminiranu zemlju kroz predhodno iskopane bunare. meša. policiklični aromatični ugljovodonici. kao i mogućnost širenja opasnih jedinjenja koje je moguće ukoliko se kontaminirani material iskopava ili ispumpava. Gde će tretiran mulj biti odlagan zavisi od namene tog područja Troškovi se znatno povećavaju ukoliko tretman nije potpuno uklonio kontaminante. nutritijenata. Može se primeniti na sve hemikalije koje se razgrađuju u prisustvu kiseonika. odlaganje tretiranog mulja značajno utiče na troškove. hlorirani rastvarači i razne otrovne mešavine). na taj način. toluen. osetljivost na promenu ekoloških faktora što utiče na otežanu kontrola mikrobnog rasta i nedostatak adekvatnih sredstva za projektovanje i kontrolu u heterogenim podzemnim sredinama. na manje propusnim mestima. fenoli. kontaminanata. Pored stimulisanja razgradnje adsorbovanih jedinjenja. Slika 20. nepostojanje adekvatnih sistema za respoređivanje nutritijenata. Tehnike za remedijaciju mulja u otvorenim sistemima (jamama ili lagunama) obično zahtevaju kombinovani aerobno/anaerobnu biodegradaciju.Tehnike in sity su jeftine. efikasno mešanje kontaktinih mikroorganizama. Nedostaci in sity tehnika su: duže trajanje u poređenju sa ostalim tehnikama. sedimentima i glinama (iscurela nafta i derivati nafte. Broj. In sity bioremedijacija je izuzetno pogodna za isparljiva organska jedinjenja i druge kontaminante koji se zadržavaju u adsoptivnim zemljištima. etilbenzen i ksilen. U cilju ubrzanja procesa. Nakon završetka procesa. mulj se vrlo često. pretače… Postoje uspešno razvijeni procesi obrade mulja kojim je uspešno otpad iz procesa galvanizacije.

Potrebna je jača naučna baza za racionalno projektovanje efikasnog procesa. teških metala (olovo. potrebno je proširiti i sinhronizovati znanja iz bioloških (mikrobne ekologije. U cilju prevazilaženja postojećih ograničenja i nedostataka. npr. sredstva za zaštitu drveta i druga organska jedinjenja. Suprotan problem može nastati u slučaju kada dodati mikroorganizami mogu ostati nakon završene bioremedijacije i tako poremetiti normalne odnose u prirodnoj sredini. cena prečišćavanje je bila 80-90% manja u odnosu na druge tehnike. fiziologije i genetike organizama) i inžinjerskih disciplina. Postojeći nedostaci bioremedijacije su: proces je spor (traje od nekoliko dana do nekoliko meseci). toluen. dodati mikroorganizmi pri in sity tehnikama mogu imati kratko preživljavanje u okolini u kojoj normalno nisu prisutni. Zagađeni gasovi se mogu prečistiti filtriranjem kroz zatvoreni sud u kome se nalazi zemlja. ne uklanja potpuno svu količinu kontaminanta i za pojedine vrste bioremedijacije preduslov je jako propustljivo zemljište. etilen i druga isparljivi organska jedinjenja. Biofiltracija. ekstremne promene pH. treset ili kompost. hlorirani benzen. nedostatak nutritijenata u okolini mogu onemogućiti rast mikroorganizama i sprečiti proces bioremedijacije. Isto tako. Najveća prednost procesa bioremedijacije je da. ali se ubrzavaju stvaranjem posebnih biološko-fizičko-hemijskih uslova. predstavlja kompleksnu smešu više nepoželjnih jedinjenja i nije biorazgradiv zbog osnovne hemijske strukture (na primer ksenobiotične susptance). mešavine pentana i izobutana. Bioremedijacija ima ograničenja svojstvena svim biološkim sistemima zbog čega nije uvek odgovarajući pristup za prečišćavanje kontaminiranih mesta.Tehnika je uspešno primenjena na uklanjanje ugljovodonika nafte. Na primer. nehloriranih rastvarača. Izdvajanjem kontaminanata problem njihovog uništavanja ostaje. Prvi zahtev za korišćenje bioremedijacije je da uslovi sredine moraju podržavati biološku aktivnost. Bioremedijacija nije efikasna i u slučajevima kada kontaminirani material: nije dostuni mikroorganizmima (vezan nepropusne materijale. dimetilsulfidi. manja je potrošnja energije i manji utrošeni rad u praćenju procesa. a u SAD korišćenje ove metode je stalno u porastu zbog njegove jednostavnosti i efikasnosti. u najvećem broju slučajeva. živa i cink). Zbog toga. bioremedijacija je jeftiniji process u odnosu na konvencionalne tehnike jer su potrebni manji troškovi investicije. Pored toga. povećanje učešća bioremedijacije u ukupnim procesima prečišćavanja iznosi 15-20% godišnje. koristi prirodne biogeohemijske procese koji su inače prisutni u prirodi. U Evropi se koristi za kontrolu mirisa. kao što su industrijske hemikalije stiren. Prema proceni primene bioremedijacije na preko 400 mesta u SAD. temperature. nekih pesticida. Prednosti bioremedijacije. glinu). Biofiltracija se pokazala jako efikasnom za isparljive komponente nafte. prisustvo otrovnih supstanci. ne uklanjaju se teški metali. a ne samo izdvajaju iz okoline. Ovi materijali se pre stavljanja u sud pripreme tako što se umnože potrebni mikroorganizmi za uklanjanje ili kompletnu razgradnju kontaminanata iz gasova. Biofiltracija se može koristiti za uklanjanje kontaminanata vazduha. Ograničenja bioremedijacije. 47 . Bioremedijacijom se toksična jedinjenja uništavaju.

Ex situ procedures involve removal of contaminated materials from a polluted site prior to treatment in another location. examples) Abstract Bioremediation is the use of living microorganisms to degrade environmental pollutants or to prevent pollution. it is applied to the degradation of contaminants in saturated soils and groundwater. Depending on the state of the contaminant to be removed. Many different types of organisms can be used for bioremediation but microorganisms (primarily bacteria and fungi) show the greatest potential since they are nature's original recyclers. types. i. nemešljive supstance genetski inžinjering – različite metode za manipulisanje genetskim materijalom živih ćelija u cilju promene naslednih osobina kontaminat – supstanca koja uzrokuje zagađenje sredine u kojo se nađe ksenobiotik – kompleksno veštačko jedinjenje metabolizam – sve hemijske reakcije u jednoj ćeliji mikroflora – svi mikroorganizmi prisutni u određenoj sredini mineralizacija – razgradnja složenih molekula do mineralnih materija nutritijent – hranljiva materija potrebna za rast ćelije ugljovodonik – jedinjenje u čiji sastav ulaze samo atomi ugljenika i vodonika Bioremediation (definition. bioaugmentation and intrinsic bioremediation. Most often. it is a technology for removing pollutants from the environment thus restoring the original natural surroundings and preventing further pollution. Zbog toga. Kako je prirodni process. treatments can be either ex situ or in situ. More often bioremediation is accomplished most 48 . or even air. sludge. Bioremediation can be adapted for use to treat soil. biopiles and composting) and “slurry phase systems” (including solid-liquid suspensions in bioreactors). razumevanje i širenje znanja o ulozi mikroorganizama. kao i organizama i okoline bioreaktori – sudovi različite veličine u kojima se pod kontrolisanim uslovima odvija neki biološki proces biotehnologija – nauka koja proučava korišćenje inžinjerskih disciplina za primenu živih ćelija ili njihovih delova (enzima) u cilju dobijanja nekog proizvoda ili obavljanja neke korisne funkcije ekološki faktori – faktori sredine koji utiču na rast ćelija (organizma) emulgator – materija koja omogućava mešanje dve. Rečnik manje poznatih pojmova. On the basis of removal and transportation of wastes. Their capability to transform natural and synthetic chemicals into sources of energy and raw materials for their own growth suggests that expensive chemical or physical remediation processes might be replaced with biological processes that are lower in cost and more environmentally friendly. In situ approaches treat contaminants in place without moving them to a treatment facility. bioremedijacija zahteva vreme. water. Bioremedijacija podrazumeva korišćenje prirodnih mehanizama za uklanjanje zagađenja i koristi procese koji inače postoje u prirodi. mehanizmima. inače. aerobni procesi – bioprocesi koje je potrebno snabdevati vazduhom (kiseonikom) anaerobni procesi – bioprocesi koji se odvijaju bez prisustva kiseonika biodegrabilni – supstanca koja može biti razgrađena biološkim agensima biogeohemijski procesi – hemijski procesi koji postoje u određenoj sredini.Zaključak. fundamentals. The bioremediation industry has developed thee basic types of bioremediation: biostimulation. technologies. a posebno širenju svesti o mogućnostima i neophodnosti primene bioprocesa u očuvanju sredine i održavanju i poboljšanju kvaliteta života ljudi. principima procesa razgradnje može dovesti do razvoja novih jeftinijih bioremedijacionih tehnika. advantages and constraints. sediment. ex situ bioremediation can be classified as “solid phase system” (including landfarming. a uspostavljaju se međusobno između organizama.e.

asp 4.biodeterioration. indigenous. Vasantha Kumaran eds. 15-17 December.com .mushroomexpert.cleanearthltd. it becomes difficult to remove them.Sheela and Taniya Papinazath “Environmental Management:.org/about. environmental conditions. Bioremediation has many potential advantages: it harnesses natural biogeochemical processes. http://water.http://www.asp?x=593&t= 8.usgs. http://www.gov/wid/html/bioremed. and can take several months for the remediation to achieve acceptable levels. 3.com/bioremediation. Finally.org& 10.www. contaminant-transforming microbial or plant populations by providing them the necessary nutrients.. The American Heritage® Science Dictionary (2002) Houghton Mifflin Company. represents cost-effective alternative.shtml WEB adresa kompanija koje nude opremu.com/trametes_versicolor. LITERATURA 1.html 5. Sasikumar.htm . It usually involves the use of natural microorganisms or plants grown to large numbers in fermenters or greenhouses.alabastercorp. http://www. less energy required when compared with other technologies and less manual supervision.piercelaw. and can include the use of genetically engineered microorganisms or plants developed specifically for the purpose. while additives are added to enhance the functioning of one particular microorganism. or both needed for growth and metabolism (biostimulation).hawaii.edu/abrp/biotech.intergeo-consulting. http://www.efficiently by simply stimulating natural. Bioremediation sometimes can be speeded by augmenting natural systems with exogenous biological materials (bioaugmentation). Bioremediation can also be considered problematic because. http://www. Chennai.com/video/Pputida. Bunch.php 12. http://www. http://meanwhile.gc. is labor intensive. Proceedings of the Third International Conference on Environment and Health.com/technology/bioremediation. India.ca/english/view.biobasics.envirotools. Bioremediation is generally very costly. 2.http://www.html 7. material i tehnologiju za bioremedijaciju: . intrinsic bioremediation encompasses natural microbial processes that occur without human intervention (self-restoration).Bioremediation Of Polluted Environment” in Martin J. http://www. Even if genetically modified microorganisms are released into the environment after a certain point of time.htm 9.htttp 49 .remtech1. C. low capital expenditure.org/factsheets/Remediation/bioremediation.html 6. toxic chemicals are destroyed or removed from environment and not merely separated. Madha Suresh and T.com/en/contamination_cleanup/index. http://www. http://www.html 11.microbiologybytes. it may be disruptive to other organisms inhabiting that same environment when done in situ. 2003. V.com/?domain=brownfieldstech.edu/risk/vol7/summer/Timian.

Membrane se upotrebljavaju u: mikrofiltraciji. To su procesi zasnovani na: o selektivnoj propustljivosti membrane. i izgradnja uređaja je modularna što omogućava jednostavno povećanje kapaciteta postrojenja. Pogonska sila kod ovih procesa je pritisak koji se ostvaruje potisnim pumpama. poseduje izvanrednu selektivnost za pojedine rastvore. energetski bilans je (posebno u odnosu na postupak destilacije) vrlo povoljan. 50 . pa i za potrebe industrije (procesne i kotlovske napojne vode). primenjivani su u desalinaciji vode i u pripremi manjih količina vode za potrebe medicine i farmacije. types. ne zagadjuje okolinu. i • reversna osmoza (RO) kojom se uklanjaju čestice manje od 1 nm (membrana propušta samo rastvarač). U zavisnosti od propustljivosti membrane tj. kao i postupci deferizacije i demanganizacije. Prvobitno membranski procesi. reverznoj osmozi. technologies and examples of applied processes Membrane i membranski procesi imaju veliku primenu u separacionim tehnikama. Koristi se za demineralizaciju vode. razlikuje se: • mikrofiltracija (MF) kojom se uklanjaju čestice veće od 0. odvija se izotermno. posebno reverzna osmoza i ultrafiltracija. mora izvršiti predtretman vode.3 MEMBRANSKI PROCESI: principi. Koristi se za uklanjanje organskih supstanci i sterilizaciju vode. u cilju očuvanja membrane. stepena separacije. On se sastoji u uklanjanju suspendovanih materija postupcima filtracije. radi zaštite zagađenja i blokiranja membrane. • ultrafiltracija (UF) kojom se uklanjaju čestice veće od 1 nm (membrana zadržava veće molekule rastvorenih materija.3 MEMBRANE PROCESSES: principles. o -biološkim pocesima uz pomoć mikroorganizama ili enzima koji su zadržani ili imobilisani na membrani. tehnologije i primeri primenjenih procesa 3. Posebna primena membrana je u oblasti reaktorskog inženjerstva gde se membrane koriste ze za konstrukciju reaktora koji se primenjuju u biotehnologiji i obradi otpadnih voda različitog porekla. Koristi se za bistrenje i dezinfekciju vode. koloidno dispergovane čestice i viabilne mikroorganizme). Danas je njihova primena proširena na prečišćavanje vode namenjene snabdevanju stanovništva. Nepovoljnost kod membranskih procesa je što zahtevaju povišene pritiske radi potiskivanja vode kroz membranu. elektrodijalizi i mnogim drugim procesima. a kod voda koje sadrže koloidno rastvorene i suspendovane materije potrebna je i prethodna koagulacija i flokulacija. pervaporaciji.3.1 μm (membrana zadržava suspendovane. kao i to što se. spore i viruse). o adsorpciji na adsorbentu koji je zadržan na membrani ili od strane same membrane. Membranski procesi su svi oni procesi koji se odvijaju na membrani ili posredstvom membrane. ultrafiltraciji. membranskoj destilaciji. U membranskim separacionim procesima dolazi do razdvajanja suspenzija i rastvora kroz polupropustljivu (semipermeabilnu) membranu. troškovi održavanja su dosta niski. tipovi. Nagloj ekspanziji membranskih procesa posebno su doprineli sledeći momenti: • • • • • • • • pad investicionih troškova proces je kontinualan.

51 . Prečišena voda (permeat). prečišćavanja. Konstruktivni elementi jednog tubularnog membranskog kućišta prikazani su na Slici 22. pore membrane su cilindrične i pružaju se kroz membranu. Od kvaliteta membrane i radnog pritiska postrojenja zavisi stepen separacije tj. Princip rada postrojenja za membransku separaciju On se. Odnos permeata i koncentrata kod vode u reversnoj osmozi kreće se oko 3:1. Konstrukcija membrana. Membrana deluje kao sito na kome se zadržavaju čestice većeg prečnika od prečnika pora. Da bi se povećalo iskorišćenje vode. nakon prolaska kroz membranski sistem. Koncentrat se sa površine membrane. koje se koriste u mikrofiltraciji. najčešće keramičke. a koncentrovani rastvor izdvojenih komponenti (koncentrat). Na taj način se stepen iskorišćenja vode može povećati na preko 90%. uz kontinualno povećanje gustine i sa pritiskom koji je približno jednak ulaznom. na suprotnu stranu. koncentrat može biti kao polazna voda u drugom stepenu membranske fitracije. Pod dejstvom pritiska kroz membranu. kapacitet i ekonomičnost rada postrojenja. obično teških metala. prolazi produkt (permeat). normalno na njenu površinu. poliakrilonitril. Osnovna komponenta u tom procesu je polupropustljiva membrana na čijoj površini se dešavaju sve promene. Separacija suspenzije ili rastvora kroz membranu zasniva se na selektivnoj propustljivosti membrane. on se prethodno mora prečistiti. polisulfoni i poliamidi). Ove membrane pokazuju najbolje karakteristike prečišćavanja. Ukoliko se u koncentratu nalazi nedozvoljena koncentracija štetnih supstanci. Treću grupu čine mineralne membrane. ugljenika na keramici ili grafitu kao nosaču. Membrane se smeštaju u kućišta koja mogu biti u obliku ravnih ramova (slično ramskim filter presama) ili u obliku tubusa. gubi pritisak i slobodnim isticanjem se prihvata u posebnom rezervoaru a odatle odvodi do potrošača. Slika 21. Po ovoj teoriji. Mikrofiltracija se objašnjava teorijom pora ili membranskog sita. Princip rada membranskih separacionih procesa je jednostavan. Materijal od koga se izradjuju membrane je različit. Princip rada membranskih separacionih procesa. ispušta u kanalizaciju. aluminijuma. ostaje na prednjoj strani membrane. a rastvarač prolazi. Svaka od ove dve frakcije se posebno izvodi iz sistema (Slika 21). ali su i najskuplje. odstranjuje u pravcu oticanja. Zbog nedostataka ovog materijala danas se koriste sintetički polimeri (polivinilhlorid.Membranski separacioni procesu su našli svoje mesto u izdvajanju i prečišćavanju proizvoda biotehnologije. U slučaju ultrafiltracije ili reversne osmoze membrana deluje kao membransko sito: molekuli veći od pora se zadržavaju na membrani. Membrane koje nemaju dovoljnu mehaničku otpornost postavljaju se na nosače a između slojeva membrana postavljeni su odstojnici koji omogućavaju nesmetan prolaz permeata i koncentrata kroz kučište. kao i u prečišćavanju otpadnih voda. Prve korišćene membrane su bile od acetatne celuloze. Ove membrane se grade od cirkonijum oksida. ukoliko ne sadrži štetne komponente za životnu sredinu. a čestice manjeg prečnika prolaze kroz pore u membrani.

Principijelna šema postrojenja za membransku separaciju predtretmanom. Postrojenja za membransku separaciju. Oznake: 1. Ca i Mg soli kod vode za piće) 52 . Doziranje potrebnih hemikalija (ako je potrebno za postizanje određenog kvaliteta vode. Šematski prikaz konstrukcionih elemenata tubularnog membranskog kućišta Pojedinačne membrane imaju ograničen kapacitet. 5. što zavisi od potrebnog kvaliteta vode. omekšavanje jonskom izmenom i dehlorisanje. Deferizacija. i membransku sparaciju. Dehlorisanje.Slika 22. Radi postizanje većeg kapaciteta separacije paralelno se povezuje više membrana u membranske module. Slika 23. Omekšavanje. 6. Principijelna šema uređaja za membransku sparaciju vode data je na Slici 23 a izgled postrojenja na Slici 24. 3. 4. Nakon toga. Postrojenje uklčjučuje dve uzastopne faze prečišćavanja: predtretman. nanofiltraciju ili reversnu osmozu. deferizaciju. u drugoj fazi voda se podvrgava membranskoj serparaciji u modulu za ultrafiltraciju. Sirova voda se u prvoj fazu podvrgava predtretmanu koji uključuje filtraciju. Kanalizacija 7. Membranski uredjaj. Mehanički filter. 2. nap.

99% Unakrsna filtracija. procesom reversne osmoze. Kako je već navedeno. 98% nerastvorene čestice: 5 x 10-4 mm. Slika 25. 99% pirogene materije.Slika 24. prosečno se otklanja: monovalentni joni (npr. Izgled industrijskog postrojenja za reversnu osmozu Efikasnost procesa reversne osmoze. Al 3+. Unakrsna filtracija se vrši tako što suspenzija struji preko filtracione površine tangencijalno (Slika 25). Pošto se izrađuju memmbrane koje imaju različiti efekat separacije. Posebni slučajevi unakrsne filtracije su mikrofiltracija i ultra filtracija. 99% organske materije (molekulske mase > 200). Cl-. Membrane za reversnu osmozu imaju nejveći efekat serparacije rastvorenih supstanci. odnoseći čvrste čestice sa filtracionog medijuma. Šematski prikaz unakrsne (tangencijalne) filtracije 53 . Ca 2+. Mg 2+. njihov izbor se vrši prema željenom efektu separacije. pa se ostvaruju 100 do 1000 puta veće brzine filtracije nego filtracijom kroz filtracionu pogaču. K+. Na+. Na primer. NH3-). efikasnost procesa membranske separacije zavisi pre svega od karakteristika membrane i od radnog pritiska. SO4 2-). 97% viševalentni joni (npr. sa kompletnim predtretmanom u prečišćavanju vode.

membranski separacioni procesi zauzimaju sve značajnije mesto u biotehnologiji. Reverzna osmoza (RO) obvuhvata opseg ispod 500 daltona (prečnici pora 0. enzima.000 daltona).2 µ m. hemijski i mehanički otpornih membrana. pirogenih supstanci (lipopolisaharidi iz zida bakterijskih ćelija). prvenstveno u postupcima prečišćavanja proizvoda. kao što su belančevine i polisaharidi (molekululska masa 100. Zbog toga je izbor tipa membrane za izdvajanje određenog proizvoda prvi i najbitniji korak.Membranska separacija. a manje prolaze kroz nju. Podela membranskih sepracionih procesa zavisno od veličine pora membrane Mikrofiltracija (MF). Iako je pomoću MF moguće izdvajatii animalne ćelije.000 do 100. na primer izdvajanje i prečišćavanje proteina. U skladu sa veličinom pora membrane. Slika 26. Suspendovane ili koloidno dispegovane supstance većih dimenzija od prečnika pora se zadržavaju na membrani.UF se koristi za koncentrisanje i prečišćavanje proizvoda. Razvojem selektivno propustljivih. U skladu sa veličinom pora. ovaj membranski postupak se uspešno koristi za sušenje proizvoda. koji se ponaša kao dodatna membrana i izaziva značajne filtracione probleme. Tipična vrednost prečnika pora je 0. Pošto se MF (delom i UF) prvenstveno koristi za izdvajanje mikroorganizama i makromolekula. Uspešno se koristi i kao faza prečišćavanja nakon izdvajanja proizvoda. precipitacijom. Primenjuje se za izdvajanje i separaciju proizvoda. ali su po veličini molekulske mase i hemijskoj prirodi veoma različiti. Opseg koji obuhvata UF je 5. Mehanizam ovog najjednostavnijijeg postupka membranske separacije dobro je poznat. Ultrafiltracija (UF) koristi membrane manje permeabilnosti. organske su prirode.2 – 3 nm). Podela postupaka membranske separacije prema veličini pora membrane šematski je prikazana na Slici 26. to je potrebno činiti veoma oprezno. Nanofiltracija (NF) zahvata deo oblasti koji pripada UF i RO. Zbog toga se za ovu vrstu namene isključivo koristi unakrsna filtracija. koji uvek zavisi od veličine molekula ili fizičkohemijskih karakteristika supstance koja se želi odvojiti. mikrofiltracijom se na membrani mogu odvojiti bakterije i kvasci (veličina ćelije je 0.1 do 10 µ m) i makromolekuli. zbog intenzivnih smicajnih sila i osetljivosti ćelija. RO se koristi za izdvajanje organskih molekula manje molekulske mase i neorganskih molekula i jona. mada se sve više koristi i za izdvajanje proizvoda iz suspenzija. najčešće proteina. Pošto RO membrane bez smetnji propuštaju molekule vode. Proizvodi biosinteze. klasična filtracija ima za posledicu formiranje sloja izdvojenih supstanci. 54 . ćelijskih delova i virusa. Na taj način mebranski procesi kao selektivniji sve više zamenjuju klasičnu filtraciju i centrifugalnu separaciju.000 daltona što odgovara prečniku pora 2 – 100 nm . sa veličinom pora manjih dimenzija. pa se njome mogu izdvajati komponente sa dimenzijama 1-5 nm.000 do 500. koje je potrebno izdvojiti iz fermentacione tečnosti ili razorene ćelijske biomase.

Pored navedenih karakteristika i cene membrana. Fluid prolazi kroz uređaj samo jedanput. permeabilnost. Uređaji za membransku separaciju sadrže MF. Veliki nedostatak je to što se želejna komponenta duže vreme zadržava u uređaju. radi boljeg iskorišćenja permeata ili koncentrisanja retentata (Slika 27). One poseduju veliku hemijsku stabilnost i mehaničku otpornost. što kompenzuje njihovu veću cenu. što može imati za posledicu delimično razaranje proizvoda. To je jedan od razloga što se u biotehnologiji i hemijskoj industriji najviše koristi MF i UF. UF 1-7 bar. Šaržni postupak se izvodi tako što se u cirkulacionom krugu vrši više uzastopnih prolaza kroz modul. mehanička i hemijska stabilnost. Prva je kontinualni postupak bez recikulacije koji je višestepen. U poslednje vreme. 55 . Drugi je kontinualni postupak sa delimičnom recirkulacijom retentata. mogućnost interakcije sa proizvodom i podobnost za sterilizaciju (termička stabilnost). Ovaj postupak se koristi u slučaju manjih količina fluida i kada je potrebno postići što veću koncentraciju komponenti koje ostaju u retentatu. Zbog toga imaju duži vek upotrebe. pa se ovaj bolje koncentriše. što ovaj postupak čini ekonomičnim. Osnovna šema uređaja za mikrofiltraciju Postupak separacije se može izvoditi šaržno ili kontinualno. a broj modula u nizu se smanjuje sa porastom stepena koncentrisanja. najlon. Ekonomičnost primene membranskih procesa određena je kvalitetom (cenom) membrana i potrebnim pritiskom. pa je oštećenje komponenti manje nego kod šaržnog. uključuje se još jedna pumpa u povratni tok (buster pumpa). Uređaj obavezno uključuje povratnu pumpu. Većina membrana koje su u upotrebi su izrađene od polimernih materijala kao što su: acetat celuloze. sve češće se primenjuju keramičke membrane. Ovakvom kombinacijom pumpi izbegava se kavitacija pumpe visokog pritiska. Za izbor membrana najbitnije su sledeće karakteristike: biokompatibilnost. Ako je pad pritiska nakon membrane veliki.Uređaji za membransku separaciju. UF ili RO modul i napojnu pumpu. radi podizanja radnog pritiska. Kontinualni postupak uključuje dve osnovne varijante. Slika 27. polisufonati i sl. Potrošnja energije je mala. Uređaj je jednostavaniji i investiciono jeftiniji. tako da za MF iznosi 1-3 bar. dok se RO prvenstveno koristi za prečišćavanje skupih farmaceutskih proizvoda. polivinil difluorid (PVDF). iza napojne pumpe se postavlja pumpa visokog pritiska. U određenim slučajevima retentat (frakcija koja ne prolazi kroz membranu) se recirkuliše. a za pranje modula koristi se samo napojna pumpa. U slučaju RO. politetrafluoroetilen (PTFE). treba imati na umu da sa smanjenjem prečnika pora otpor prolasku kroz membranu raste. U slučaju MF i UF koriste se centrifugalne pumpe jer radni pritisci nisu previše visoki. kao i otpornost na termičku sterilizaciju. a za RO 7-70 bar. a veća je i mogućnost infekcije.

U stanju ravnoteže hemijski potencijal difundujućeg jedinjenja µ na obe strane membrane je izjednačen. U biotehnologiji dijaliza se može primeniti za izdvajanje soli iz rastvora proteina. Uređaj za dijalizu uklučuje selektivnu membranu koja deli dva prostora. potrebno je uzeti u obzir i ravnotežu naelekterisanja molekula. Ravnoteža se naziva Donnan-ova ravnoteža.koncentracije difundujuće komponente i γ . Dijaliza je membranska separacija koja se koristi za razdvajanje rastvorenih niskomolekularnih jedinjenja (molekulska masa 100 do 500 daltona). što je poznati princip elektrolize. na primer. organske kiseline i neorganski joni (jonska masa 10 do 100 daltona). prostori katode i anode su odvojeni selektivno propustljivom membranom. Elektrodijaliza je poseban tip dijalize kod koje se u jednosmernom električnom polju mogu razdvojiti pozitivno od negativno naelektrisanih jona. čime se postiže i selektivno razdvajanje jona po veličini (Slika 29). pa se može pisati: a b µ1 = µ1 (1) uvođenjem koncentracija dobija se: a b b b R ln C1 γ 1 = R ln C1 γ 1 (2) ili: a b b b C1 γ 1 = C1 γ 1 (3) gde je: C .visokomolekulara komponenta Zbog selektivne propustljivosti membrane. mase. ∆ . kao što su belančevine i nukleinske kiseline. Za razliku od obične elektrolize. jednačina 3 ima oblik: a b C1 = C1 (4) Ova ravnoteža važi za nenaelektrisane rastvorene molekule. Za idealne.koeficijent aktivnosti difundujuće komponente. prostor sa rastvorom niskomolekularne i prostor sa rastvorom visokomolekularne komponente (Slika 28). 56 . Elektrodijaliza se koristi za razdvajanje jona iz rastvora velike jonske koncentracije. U primeni najpoznatija dijaliza je izdvajanje uree (molekulska masa 60 daltona) iz urina kod bolesnika obolelih od uremije. Šematski prikaz separacije dijalizom: o – niskomolekularna komponenta. veoma razblažene rastvore γ =1 . Slika 28. komponenta male molekulske mase difunduje kroz membranu u prostor niže koncentracije sve do uspostavljanja ravnotežnog stanja. kao što su. Ako je makromolekul polieliktrolit.Dijaliza.

Slika 30. Application of membrane reactors. 57 . Šematski prikaz uređaja za elektrodijalizu Primena membranskih reaktora. Primeri primene membranskih reaktora prikazani su na Slikama 30-32.Slika 29.

Slika 31. Application of membrane reactors. 58 .

Slika 32. Application of membrane reactors. 59 .

1. Zadnjih dvadesetak godina se zbog toga postavlja pitanje ekološke opravdanosti. S.otpadni gasovi. primenu i recikliranje utroši manje sirovina i energije i manje zagadi životna sredina nego za druge materijale iste namene.otpadna voda. recimo. Recikliranjem mogu da se smanje troškovi sirovina i energije. pa i kod nas. jednu proceduru za izradu ekološke lične karte ili ekološkog bilansa materijala koji su korišćeni za izradu ambalaže kojom se porede ekološka svojstva polimernih i drugih materijala. Danas je opšte prihvaćena činjenica da su izvori sirovina i energije ograničeni i da ih treba štedeti. Pomoćna šema. svih faza njihove proizvodnje i vršiti procene doprinosa zagađivanju životne sredine svake faze.Thalmann je razradio 1984 god. a ova procedura je dopunjena 1991 god. OG. pre svega u oblasti zaštite okoline bez svesnog delovanja čoveka. metali. proizvodnje i primene mnogih materijala. izradom ekološkog bilansa za sve materijale koji se koriste na prostoru Evropske zajednice.4 RECYCLING TECHNOLOGIES Najjednostavnije značenje ovog termina je ponovna upotreba materijala koji je već korišćen.4 TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA 3. Tako. W. Recikliranje materijala kao što su staklo. ali je ono i jedan od najperspektivnijih načina rešavanja problema otpada.voda. a da kod građana stvore kritičnu svest o značaju ekologije i promene odnosa prema okolini. Bez obzira na ograničenost sirovina i energije i stalni rast njihovih cena potrebe industrije su sve veće i dostigle takve razmere da se priroda više ne može sama boriti za ravnotežu razmene industrijskih potreba i mogućnosti. ČO-čvrst otpad. Ekološki bilans materijala. ali i čuvati životnu sredinu od zagađenja štetnim supstancama i od sve većih količina različitih vrsta otpada. ali i ovakvo 60 Deponija . papir i tekstil ima dugu tradiciju u svetu. može se vršiti korektno upoređivanje različitih materijala. V. Kada se uradi ekološki bilans.3. OV. TE-otpad uslovljen transportom Za pravljenje ekološkog bilansa se pravi šema koja je prikazana na Slici 3. Ovi materijali se selektivno sakupljaju posle upotrebe u industriji i domaćinstvima i sa relativno malo priprema koriste ponovo kao industrijske (ili sekundarne) sirovine uključujući se tako u kružni tok materijala. Uveden je pojam ekološkog materijala pod kojim se danas podrazumeva materijal za čiju se proizvodnju. Tenergija za transport.energija. Recikliranje otpada je često nerentabilno tako da je zadatak industrije i države da angažuju sve kreativne potencijale kako bi radili na stalnom razvoju novih postupaka recikliranja koji mogu da zadovolje kako ekonomske tako i ekološke zahteve.1. EVT Ulaz ESVT Materijali SIROVINE Recikling Izlaz Prerada Primena Otpad OG OV ČOTE Slika 3. Oznake: E.sirovine.

se u određenim delovima grada postavljaju kontejneri u kojima se odlaže određena vrsta otpada.upoređivanje proizvodnje jednog istog proizvoda različitim postupcima u cilju izbora optimalnog postupka sa aspekta proizvodnje. Glasnik RS. i činjenica da komunalni otpad predstavlja značajan izvor sekundarnih sirovina s druge strane. poćev od načina obeležavanja. Druga direktiva (directive 94/31EEC) se odnosi na opasni otpad i zahteve za upravljaje njime. Količina sakupljenog otpada i sortiranje (kvalitet i sadržaj otpada) zavisi od socijalnog statusa. ambalažne kese za višekratnu upotrebu. Na ovakvim mestima se predaje i otpad iz domaćinstva kao sto je nameštaj. čistoći otpada i ceni sakupljanja. Zbog toga. U svetu su nagomilane velike količine komunalnog otpada na deponijama koje su različito uređene. Recikliranje i komunalni otpad. korišćenja i recikliranja. koji je prisutan u svim razvijenim zemljama. 12/95. Sva tri modela kao što može lako da se zaključi omogućavaju razdvajanje raznih vrsta otpada na mestu nastajanje. izmene directive 91/156/EEC) koja ima za cilj smanjenje količine i štetnosti otpada razvojem novih (zelene) tehnologija i proizvoda. Sl. svako domaćinstvo dobija određen kontejner ili kese za različite vrste otpada koje preuzimaju komunalne službe. Ova tri modela su međusobno uporediva po iskorišćenju. a izgradnja novih ne prati trend porasta komunalnog otpada zbog cena i adekvatnog prostora. br. transporta do MDK vrednosti i sl. Otpadne i opasne mateije su predmet i našeg Zakonodavstva. tehnika odlaganja otpada ali i recikliranja otpada u cilju dobijanja materijala ili energije. motivacije građana i zakonskih propisa koji regulišu ovu materiju. elektronski uređaji. Narasla svest o zaštiti životne sredine. Dve direktive regulišu ovu materiju: Direktiva o otpadu (directive 75/442/EEC. potom njegovo grubo klasiranje i sakupljanje. Izgradnja sanitarnih deponija za odlaganje komunalnog otpada je uređena Zakonom u RS i danas je deo Lokalnih ekoloških akcionih planova lokalnih samouprava na prostoru RS.  Po drugom. automobilske gume. ili na kopnu van uređenih deponija. drvo. br.. upustvo gražanima za smanjivanje otpada. stimulacije i prevencije. lišće trava ali i bela tehnika. 26/96. polimerna ambalaža. velike količine otpada završe u moru. Cena odlaganja komunalnog otpada u savremeno uređenim deponijama je visoka. su doprineli angažovanju značajnih potencijala i sredstava u cilju rešavanja komunalnog otpada kako bi se zadovoljili ekološki standardi ali i snizili troškovi sirovina i energije. Posebna pažnja se posvećuje merama prevencije koje uključuju edukacione programe. odnosno 60 evra u Evropi (Nemačka). nažalost. (ovaj model je dosledan u Nemačkoj). obezbeđenje njegovog ponovnog korišćenja (recikliranje) ili takav način odlaganja koji ne ugrožava životnu sredinu. metode kućnog kompostiranja za biorazgradiv otpad (baštenski otpad). transport do centara za obradu i ponovno vraćanje u proizvodnju.  Po trećem komunalne službe u naseljenim mestima odrede ograđen prostor na koji građani predaju svoj otpad koji je klasifikovan službenom licu. Zakonodavstvo EU uoblasti otpada ima za cilj smanjenje količine otpada. metal. u proseku oko 70 dolara po toni u SAD. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. tekstil i sl. staklo. Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. Za sakupljanje otpada primenjuju u razvijenim zemljama tri modela kod kojih je zbog recikliranja prisutan princip selektivnog door-to-door sakupljanja:  Po prvom. Glasnik RS. što sve smanjuje troškove recikliranja proizvoda. primena principa zagađivač plaća. dozvola za reciklažu. br. s jedne. Sve modele najćešće prate mere represije. Glasnik RS. 54/92. papir. ali je problem i to što su mnoge popunjene. Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. stepena obrazovanja i informisanosti. što je problem. Građani ovih zemalja su ne samo finansijski stimulisani 61 . građevinski šut i sl.

tako simbol precrtane kante za smeće znači da je proizvod pokriven Evropskom direktivom 2002/96/EC.U svakom upustvu za rad. to se otpad iz kontejnera ili kanti za smeće prikuplja i vozi do predviđene lokacije na kojoj se primenom odgovarajuće tehologije vrši izdvajanje stakla. a otpad iz domaćinstva u priručnim sudovima ili malim kontejnerima. pošto se selekcija i sakupljanje otpada ne vrši na mestu nastajanja. Opšta slikaje da se na prostorima bivše SFRJ komunalni otpad organizovano sakuplja. najčešće u specijalnim sudovima – kontejnerima. Naime. a ostatak je industrijski otpad. insineracija. Ako se radi o nekom uređaju ili aparatu za domaćinstvo u uputstvu se nalazi i deo koji se odnosi na postupanje sa tim iskorišćenim aparatom. Kod prikupljanja i odlaganja dosadašnja praksa je pokazala da su prisutni problemi kao što su:  udaljenost deponija. servisiranje i odlaganje je navedeno da informacije o odlaganju starog mogu da se potraže u uredu lokalne vlasti. Prema podacima u Srbiji se svakog dana sakupi oko 2. staklo se sakuplja i sortira po boji i sastavu. ali i i onih za odlaganje i preradu opasnog otpada na nivou Republike. ili su u fazi izrade Lokalni ekološki akcioni plan sa novim pristupima upravljanja komunalnim otpadoma sve uskladu sa najnovijim zakonskim propisima iz ove oblasti. iskustva su loša pre svega zbog niske svesti i odgovornosti građana. razdvajanje komunalnog od opasnog otpada. da se primeni neki od tri naped navedena modela sakupljanja otpada međutim.  odlaganje bez prethodnog razdvajanja u cilju recikliranja.  nedovoljan broj i neadekvatna vozila. pak. Automobilske gume. Manje razvijene zemlje Evrope. tekstila.  odlaganje biohazardnog otpada sa komunalnim. Procenat urbanih površina sa kojih se uklanja zadovoljava (90%) dok je u ruralnim nešto niži. a ostatak odlaže na sanitarnu deponiju koju čine iskopane i zaštićene kasete sa sistemom za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. plastike i dr. recimo ambalažnog koji se može reciklirati što je označeno na samom ambalažnoj jedinici sa oznakom materijala od koga je izrađena boca (PET – polietilentereftalat) i načinom odlaganja (simbol kante za otpad). Aktivnosti na ovom planu idu od nabavke novih vozila i sudova za odlaganje i transport. metala. redukcija otpada pre svega izgradnjom postrojenja za reciklažu kao i planiranje i izgradnja novih sanitarne deponije sa postrojenjima za reciklažu otpada. službi za odlaganje otpada ili trgovini. recimo. U mnogim gradovima su urađeni.(od takse za komunalni otpad se odbija iznos otpada koji se može reciklirati) ali i potpuno informisani o načinu odlaganja raznih vrsta otpada. Komunalni otpad se uglavnom deponuje na deponije koje nisu u skladu sa propisima i bez prethodnog tretmana (kompostiranje. Ova direktiva zabranjuje zajedničko odlaganje električnih i elektronskih uređaja zajedno sa komunalnim otpadom već na posebna mesta za odlaganje koje je odredila Vlada ili lokalna samouprava . Ravno belo staklo kao i ono ambalažno (flaše) se uglavnom sitni u specijalnim kugličnim mlinovima do određene veličine čestica koje se vraćaju u proizvodnju zamenujući silicijum dioksid kao osnovnu prirodnu sastavnu komponentu u proizvodnji stakla. Tako.2 miliona m3 otpada u kome komunalni ima udeo u iznosu od 60%. održavanje. papira. kao gorivo. izgradnja regionalnih deponija. mogu da se koriste kao izvor energije ili za recikliranje po dva postupka jednom koji je poznat kao razumrežavanje pri čemu se dobija kaučuk koji se dalje prerađuje na uobičajeni način ili kriogenim meljanjem se dobija gumeno brašno kao dodatak svežem kaučuku i drugim vezivnim sredstvima za izradu različitih predmeta o čemu će biti više reči kasnije. ne klasifikuje i sl). uključujući i one sa prostora bivše SFRJ imaju tradiciju sakupljanja i recikliranja industrijskog otpada preko specijalizovanih preduzeća za otkup i preradu sekundarnih sirovina od kojih danas mnoga za promenjenom vlasničkom strukturom i poslovnom politikom uspešno rade i imaju perspektivne. U Srbiji je bilo pokušaja ili su u toku.i kao takav bez reciklaže odlaže na na deponije.  odlaganje na divljim deponijama. Većina opštinau Srbiji problem 62 .

što je ogroman potencijal za reciklažu. Recikliranje komunalnog otpada u cilju dobijanja energije. količina i struktura komunalnog otpada u gradovima Srbije je slična onoj u drugim zemljama Evrope. Co.. Tabela 1.2 1.. otpadana motorna ulja oko 106000t/god. Naime. t. koristi kao gorivo u gradskim toplanama za proizvodnju energije i to toplotne koja služi za zagrevanje i/ili za proizvodnju električne energije. industrijskog i medicinskog zakoju su procenjene količine u iznosu od oko 460000 tona /god.Cu. Komunalni otpad danas predstavlja značajan izvor energije. uljne emulzije oko257000t/god. V Ukupan C (organske supstance) Dioksini.5. najviše na bazi polimera..05 0. U Beogradu prema podacima od ukupnog otpada 550000 tona otpada na raznu ambalažu. organski i neorganski industrijski a u Vojvodini naftne isplake 600000 m3 . čija toplotna vrednost je skoro jednaka onoj koju poseduje drvo. a različiti polimerni materijli od 18 (PVC polivinil acetat) do 46 (kod poliolefina). dok drvo ima 15. Ni R. 97000t/god. Prednosti ovog načina recikliranja su bila motiv razvoja novih tehnoločkih rešenja i postrojenja sa sistemima za prečišćavanje otpadnih (štetnih gasova) gasova tako da je danas emisija ovih gasova znatno ispod maksimlno dozvoljenih količina MDK) koje su navedene u Tabeli 1.1 ng 63 .0 5. ili na druge načine se spaljuje. Tako. uštedi fosilnih goriva i smanjenju mogućnosti zagađenja životne sredine. a teški metali zaostaju u pepelu što olakšava njihovu elimimaciju a zajedno sa nesagorenim se koriste za izradu putnih osnova umesto šljunka. selekciju i recikliranje). Mn. Pb. automobilske gume 30. snabdevena samo filterima za izdvajanje prašine pa su tako emisijom štetnih gasova ugrožavala okolinu.05 0. prema podacima u Leskovcu se odlaže dnevno oko 150 m3 nesabijenog otpada sa največim udelom polimernog otpada (ambalaža).0 20 - 1990 50 200 50 10 1 10 0. stari papir 16. Promene MDK štetnih supstanci u otpadnim gasovima iz postrojenja za sagorevanje otpada od 1974 do 1990 (u mg/m3 ) Štetna sustanca oksidi sumpora oksidi azota ugljen monoksid hlorovodonična kiselina fluorovodonična kiselina ukupna prašina Cd. U razvijenim zemljama otpad koji se ne može reciklirati u cilju dobijanja materijala. furani 1974 1000 100 5 100 20 20-50 20-75 20-300 - 1986 100 500 100 50 2 30 0. Toplotna vrednost izražena u MJ/kg iznosi 14.j. pored ostalog i zbog toga što se sagorevanjem neke supstance razgrađuju. Ovaj način recikliranja u početku nije bio prihvaćen od ekološke javnosti jer su prvobitna postrojenja za sagorevanje bila na niskom tehnološkom nivou.5 10 0.7. Očekuje se izgradnja deponija za trajno odlaganje opasnog otpada. Sn. a važe za Nemačku i primenjuju se i u EU. jedinjenja Ti i Hg As. recimo. ulje za grejanje oko 43. Ovaj način recikliranja komunalnog otpada je ekološki opravdan jer vodi smanjenju otpada na deponijama.komunalnog otpada rešava deponovanjem na Opštinskoj deponiji kojom gazduju lokalna javna preduzeća (neka su u fazi privatizacije sa stranim partnerima koja donose nove tehnologije – sanitarne deponije.

uređaji za prečišćavanje otpadnih gasova i čvrstog otpada)) za proizvodnju energije iz mešanog polimernog otpada (Finska 1992 god) čistog ili u kombinaciji sa drugim drugim vrstama otpada koja su sa ekološkog stanovišta potpuno prihvatljiva ali su troškovi proizvodnje zasad veći ili blizu cene sagorevanjem dobijene energije. rast proizvodnje i primene. Postoje takve fabrike u Nemačkoj koje koriste goriva iz komunalnog otpada..Imajući u vidu perspektive ovog postupka recikliranja. a samo jedna koristi oko 120000 tona gorivih supstanci (papir. količinu otpada i njegov kvalitet. tekstil) se koristi sam ili zajedno sa drugim gorivima u proizvodnji materijala sa visokim udelom energije kako bi se troškovi snizili. u mnogim većim gradovima Evrope izgraćena su postrojenja za spaljivanje otpada i proizvodnju energije.2. REKUPERACIJA ENERGIJE Para 36 bar/320o Pogonski gas 1000 oC + demi-voda 10 oChigh temp dmNOx Turbina Alternator Električna energija Sopstvne potrebe Spoljašnji potrošači Zatvoreni kružni sistem Para 10 bar/212 oC dmNOx low temp Grejanje domaćinstva Grejanje ustanova (bolnica.) Slika 3. Belgija. pre svega sintetički organskog porekla. Kod izgradnje postrojenja za spaljivanje treba imati u vidu minimalni ekonomski kapacitet. polimerni otpad) iz komunalnog otpada. Smatra se da ovakva postrojenja mogu funkcionisati ako pokrivaju područje sa oko 200000 stanovnika. imaju izuzetno povoljan ekološki bilans. Gent. Razvijaju se i nove tehnologije i postrojenja (peći za spaljivanje. prikazana je na Slici 3. Polimeri imaju izuzetno povoljan odnos osobina/kvalitet/cena. jer se danas ovi materijali primenjuju gotovo u svim oblastima i svakodnevnom životu čoveka. papir. Blok šema proizvodnje i distribucije jednog ovakvog postrojenja firme Ivago. auto gume. Od milion tona godišnje proizvodnje u 1950 god. Pored dobijanja energije spaljivanjem u gradskim toplanama. što ne treba da čudi. do preko 200 miliona tona krajem 2000 god. Retko koji materijal je imao kao polimerni materijai. ali smanjuje sei 64 . jednostavno se prerađuju raznim tehnikama. selektovan komunalni otpad (polimeri..2 Blok šema rekuperacije energije Recikliranje polimernog otpada. Primenom polimernih materijala ostvaruju se uštede energije i materijala. mogu se posle upotrebe spaljivati jer je u njima sačuvanja energija nafte od koje nastaju.škole. tekstil. recimo u proizvodnji cementa.

a rešenje problema otpada.Recikliranje-sirovine (monomeri) Deponija Slika 3.3). Zbog toga je i zaštitni znak ovog koncepta simbol automobila u tri kruga predstavljena isprekidanom linijom koji se međusobno seku a odnose se na proizvodnju. a danas prema konceptu potpune odgovornosti treba da rešava probleme vezane za otpad koji nastaje prestankom upotrebe njenih proizvoda. što je smanjilo masu automobila i donelo uštedu od oko 0. Ovaj koncept na primeru kružnog toka polimernih materijala pri recikliranju putničkih automobila je razradila i primenjuje firma OPEL za svoje tipove automobila (Slika 3. dakle ne samo da proizvede i omogući stalnu upotrebu automobila već da po prestanku upotrebe preuzme takvo vozilo. Za korišćene avione postoji sličan koncept imajući u vidu pre svega aluminijum koji je mouće potpuno reciklirati ali i druge delove kao elektromehanićke. komplikuju činjenica velikog broja različitih polimernih materijala po osobinama. upotrebu i recikliranje. Deponije i otpad na njima su do skoro bii problem države.Ponovna primena delova Korisnik Granulat Sagorevanje 2. primeni i mestu nastajanja otpada. Produkt Prerada Ugradnja u vozilo 1. Tab. ili za oko 90 miliona putničkih vozila u Evropi u toku 1996 god uštedu benzina oko 3 miliona tona.zagađenje životne sredine što može dobro ilustrovati primer upotrebe polimernih materijala u automobilskoj industriji. Sem toga automobili koji su na deponijama (oko 12 miliona na deponijama Zemalja Evropske unije) su zvor sekundarnih sirovina. Šematski prikaz kružnog toka polimernih materijalapri recikliranju putničkih automobila Porast proizvodnje i potrošnje polimernih materiala je pratio i porast polimernog otpada. i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 6 miliona tona.Recikliranje materijala Demontiranje i klasiranje Energija Polimerizacija 3. elektronske koji se posle odvajanja ispituju.3.5 dm3 /100 km. i pored mnogih postupaka za recikliranje. plastiku i tekstil. Zadnjih dvadesetak godina masa polimernih materijala ugrađenih u prosečan automobil je porasla sa 20 na 95 kg. repariraju i ponovo koriste. Prema mestu nastajanja i stepenu čistoće što je bitno za mogućnost recikliranja polimerni otpad je razvrstan u 5 grupa (v. 2): 65 .

Tako. zaprljan2 kombinovan. opere. Opšte prihvaćen koncept problema otpada uključujući i recikliranje je prikazan na Slici 3. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. usitnjavanja.4. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. oštećen. vlakna komadi različitog oblika Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. meša sa različitim aditivima i svežim polimerom po potrebi i prevede u pogodan oblik za dalju upotrebu. nehomogen mora u cilju recikliranja da se prvo razdvoji od drugih vrsta otpada. recimo u industriji hemijskih vlakana. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda. osuši.Tabela 2. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera. U rešavanju polimernog otpada doprinos kompostiranja je mali s obzirom na male količine biorazgradivogih polimera. a najveći imaju recikliranje i odlaganje na uređene deponije. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda. usitni. Polimerni otpad iz grupe IV i V je zaprljan. 66 . granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. zaprljan2 prah ili granulat. recimo u industriji hemijskih vlakana. Grupe otpada Grupa I II III IV V 1 2 Mesto nastajanja polimernog otpada proizvodnja polimera prerada polimera dorada polufabrikanata polimeri primenjivi u industriji polimeri u komunalnom otpadu Tip i stepen čistoće homogen i čist1 homogen i čist1 homogen ili kombinovan čist2 kombinovan. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. recimo. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera. mehanički i hemijski oštećen. usitnjavanja. oštećen. Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. potom da se klasifikuje. ili da se reciklira hemijskim postupcima. Tako. recimo.

vlažan ili sušen. predstavlja najčešće smešu većeg broja različitih polimera pa se zbog toga za dalju upotrebu mora grubo klasiranje. Sakupljanje polimernog obrada je prethodno obrađeno. Lagerovanje se vrši u otvorenim ili zatvorenim kontejnerima u zavisnosti od stanja i sastava. PVC.4. srednje 1 do 20 mm i fino usitnjene manje od 1 mm). 4% PET. sitan. prema obliku artikla i vrsti kada je to moguće. najčešće ručno klasirati. pehari i blister pakovanja (30% PS. dok 67 .sirovina Hemijsko recikliranje Proizvodnja polimera Recikliranje materijala Prerada polimera primena Visekrata primena Polimerni otpad Struja Recikliranje u toplotu (sagorevanje) para sljaka deponija Slika 3. folije (sa oko 83% PE. sa 26% drugih materijala koji se koriste za pakovanje. a transport pomoću transportnih traka. Sakupljeni polimerni otpada iz komunalnog otpada ili industrije. 2% PET). Sledeća faza je lagerovanje i transport koje su neophodne u različitim fazama recikliranja. 5% PP i 3%PET). dvovaljci sa noževima ili klasični mlinovi na temperaturi okoline. razdvajanjem frakcija: šuplja tela (sa oko 90% PE).Usitnjavanje se vrši različitim metodama. presovan ili ne. Šematski prikaz rešavanja problema polimernog otpada Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja materijala. a do mesta primene se odvija najčešće specijalnim kamionoima. 17% PS. a zbog lakšeg lagerovanja i primene. 62% PP . Usitnjavanje je operacija pripreme sa ciljem dobijanja čestica određene veličine i homogenosti (tri grupe: grube čestice do 20 mm. granuliran. puževa ili pneumatski do mesta lagerovanja. penasti materijali (nema podataka o sastavu) i ostali sitan materijala ili mešan sa oko 45% PE/PP. specijalni noževi tipa giljotina. 8%.

poliestri.) hidrogenovanja (to je postupak kod koga se polimerni otpad meša sa teškim frakcijama nafte. Za otpad grupe I-III nije potrebno izvoditi operacije pranja. Za hemijsko recikliranje ze razvijen veliki broj univerzalnih postupaka ili specifičnih za jednu vrstu polimera. tada zaostaje oko 7% vlage).j. a postupkom može biti nisko ili visokotemperaturna. potom se polimerni otpad koristi ili granulira i kao takav iznosi na tržište. voda ili drugi rastvarač. T i pH) mogu hidrolizovati ili alkolizovati ili aminolizovati praktično u industrijskim uslovima do polaznih supstanci koje se korise za njihovu sintezu. Kada se polimerni otpad reciklira u cilju dobijanja materijala on se hemijski ne tretira pa se ne menja niti njegova hemijska priroda ili makromolekulska struktura. sortiranja i sušenja (koje kod otpada iz grupe IV i V povećavaju cenu) pa je recikliranje otpada iz ovih grupa i ekološki i ekonomski opravdano. asovitih i čvrstih proizvoda zavisi od vrste otpada ali i uslova postupka. Posle usitnjavanja otpad koji je jako zaprljan se čisti pranjem ili ekstrakcijom u cilju otklanjanja nečistoća. Pranje se vrši hladnom ili toplom vodom (zbog ekonomičnosti ova se reciklira) pomoću površinski aktivnih supstanci i drugih supstanci koje olakšvaju proces. oko 90% polimernog otpada se prevodi u petrohemijske sirovine. a potom zagrejan do 450 oC i pritisku od oko 300 bara izlaže dejstvu vodonika. a ovaj način se naziva sortiranje selektivnim rastvaranjem. Sledeći postupak je elektrostatički u čijoj osnovi je činjenica da trenjem čestica polimera dolazi do njihovog naelektrisanja. Sušenje se izvodi do dozvoljenog sadržaja vlage. a vrsta i količina zavisi od građe polimera koje se sada odvajaju u električnom polju između dve elektrode. najčešće vodi. uklanjanje nečistoća od polimera. uklanjanje polimera iz uređaja za pranje i sušenje.monomera ili oligomera. proizvodi degradacije polimera od upotrebe termo ili termohemijske i boje) onda je potrebno pored pranja vodom primeniti i pogodan proces ekstrakcije nekim organskim rastvaračem što zavisi od prirode nečistoće. Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja sirovina. ili centrifugugama za kontinualno sortiranje. ali i druge gasovite ili tečne niskomolekularne supstance. a omogućeno je zahvaljujući činjenici različitih gustina polimera i mogučnosti njihovog odvajanja u nekoj. Pogodnim izborom rastvarača moguće je iz smeše polimera izdvojiti jedan. polikarbonati. sledeća faza je sušenje koje se može vršiti mehanički (obično ceđenje preko sita različite finoće. 68 . Pored ovih načina postoje i metode hemijskog recikliranja mešanog polimernog otpada postupcima pirolize (razradnja polimera do niskomolekularnih ulja i gasovitih produkata zagrevanjem u inertnoj atmosferi na 400-900 oC. Bez obzira na način pranja polimera. pri tome se dobijaju tečni niskomolekularni ugljovodonici za potrebe rafinerija. polimera. ili hidrociklonima. Piroliza se smatra univerzalnim i perspektivnim. a odvija kroz tri faze. Polimeri dobijeni postupcima polimerizacije ili poliadicije kao poliamidi.termosetljivi i oni koji postaju krti na nižim temperaturama kao guma kriogenim postupkom (tečni azot). Hemijskim tretmanom moguća je razgradnja polimera do polaznih sirovina . i poliacetati mogu se u određenim reakcionim uslovima (voda. pomoću centrifuga različitih konstrukcija ili termički u sušnicama sa protokom toplog vazduha (ostatak vlage je oko 0. Na ovaj način se dobija skoro potpuno čist reciklat koji se može koristiti za izradu vrlo kvalitetnih proizvoda. Sortiranje se izvodi primenom nekoliko metoda što zavisi od prirode i namene reciklata. poliuretani. Sortiranje ili razdvajanje je najvažnija operacija imajući u vidu nekompaktabilnost polimernih materijala izuzev nekih. alkohol.1%). omekšavanje nečistoća. disperznoj sredini u specijalnim bazenima. Ako je za dalju upotrebu reciklata potrebno ukloniti iz polimera ne samo nečistoće sa površine već i unutrašnosti (razni aditivi. sastav i količina tečnih. Jedna od metoda je sortiranje prema gustini. t. a nastali gasovi koriste za proizvodnju energije) i visokotemperaturna gasifikacija (za dobijanje gasa za sintezu i primenu u visokim pećima).

Danas se primenjuju dva postupka reciklaže: hladni i topli . Usitnjavanje gume se vrši na sobnoj temperaturi u uređajima za sečenje gume. Reciklaža asfalta. potom se koriguje granulometrijski sastav uz dodavanje novih količina cementa. Ovakvi proizvodi se koriste kao izolacioni materijal. su razvijeni posebni postupci prerade koji se uglavnom sastoje od presovanja a potom sitnjenja do čestica od oko 5 mma potom uz dodatak veziva presuju. Po drugom se guma melje a nastalo gumeno brašno koristi kao dodatak pri preradi svežeg kaučuka ili meša sa nekim vezivnim sredstvom i prerađuje u željene predmete. 20-50 bara. potom dodavanje cementa. Ovim postupkom se prvo uklanja stara gornja površina asfalta specijalnim mašinama bez prethodnog zagrevanja. na povišenoj temperaturi 160 o C. elastičnost i ravnost. Do skora su korišćene automobilske gume. Asfalt i bitumeni zauzimaju glavno mesto u asfaltiranju puteva. brzo mešanje i potom posipanje i ravnanje novog sloja. asfaltne podloge mogu se reciklirati i ponovo koristiti za izradu novih putnih podloga. a dobijeni usitnjeni delovi veličine 1 do 6 mm se dalje usitnjavaju u drugoj fazi u specijalnim mlinovima na hladno ili toplo do veličine čestica 50 do 1500 mikrometra. Za njih. kreča i bitumena pa tako dobivena smeša posipa kao nova kolovozna konstrukcija. Pri mlevenju na hladno se koristi tečni azot. prvo. hladno rezanje puta. gume drugih transportnih sredstava idrugi proizvodi na bazi gume predstavljali ozbiljan ekološki problem zbog količina i svoje pripadnosti termoaktivnim polimerima. Na dotrajali asfaltni put nasipa se drobljeni materijal za dostizanje potrebnog sastava nosionog sloja i za ravnanje neravnina. Recikliranje automobilskih guma. korišćene. (kriogeni postupak) koji hladi gumu ( u t. bitumena i kreča. Kod ovog postupka se asfaltni pokrivač prvo zagreva a potom skida rezanjem. za izradu podloga. Na ispravljenu površinu se potom stavlja prerađena mešavina. Stare. Izgrebani materijal se meša sa svežim vezivnim sredstvom (to su primarne komponente nosionog sloja) i potrebni sastav finih delova u recikliranju materijala.Termoreaktivni polimeri se ne mogu reciklirati napred navedenim postupcima jer se ne mogu topiti niti rastvarati. kriogenom tunelu) ispod temperature ostakljivanja kada ona prelazi u krto stanje i kao takva melje u mlinovima čekićarima do 50 mikrometra (gumeno brašno) koje se potom koristi kao punioc u smeši sa svežim kaučukom ili u kombinaciji sa drugim vezivom. razvijeni su postupci recikliranja ovog otpada u cilju dobijanja materijala i sirovina. Za recikliranje guma su razvijena dva postupka. koji je rešavan spaljivanjem. Preko ove površine se stavlja betonski zastor ili ili se vrši druga površinska obrada Ovaj postupak se obavlja posebnim uređajima. a postupak obuhvata. Po jednom se guma izlaže dejstvu povišene temperature i smicanju i u prisustvu supstanci za raskidanje veza pri čemu dolazi do razumrežavanja i dobijanja kaučuka koji se prerađuje na uobičajen način. 69 . Pod asfaltom se podrazumevaju prirodni bitumeni fosilnih ostatka koji se dobijaju destilacijom sirove nafte. izradu strunjača i sl. Ako je za kolovoz predviđena veža nosivost ili rekonstrukcija (sanacija) primenjuje se hladni postupak.zv. Topli postupak se primenjuje za kolovoze kod kojih je potrebna veća nosivost. recimo za ekspandirane poliuretane. Ovim postupkom se postiže ušteda oko 50% u odnosu na stavljanje novog asfaltnog sloja. Međutim.

Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. Glasnik RS . 2. D.Recycling is the reprocessing of old materials into new products. 5. br. Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. Topić. Advanced Recycling Technology Inc. These materials are either brought to a collection centre or picked-up from the curbside. Banja Luka 2002. textiles and plastics. cleaned and reprocessed into new products bound for manufacturing. 6. Žižić. Ž. reducing the consumption of fresh raw materials. reducing energy usage. A. Bojanić. with the aims of preventing the waste of potentially useful materials. 70 . Zagađenje zemljišta u Opštini Leskovac Ecologica. LITERATURA 1. Jovanović. 14 (2007) 49. S. and lowering greenhouse gas emissions as compared to virgin production. Sl. D. Glasnik RS . Poljoprivredni fakultet Banja Luka. P. V. "Recyclable materials" or "recyclables". 26/96. 54/92. Recikliranje polimernog otpada. may originate from home. 12/95. Petković. S. 4. 3.ABSTRACT In this part are present some of recycling technologies. Petković. and sorted . metal. Recycling is a key concept of modern waste management and is the third component of the "Reduce.S. br. Though analogus. Magdalinović. the composting of biodegradable waste—such as food or garden waste—is not typically considered recycling. reducing air (from incineration) and water (from landfilling) pollution by reducing the need for "conventional" waste disposal. though colloquial usage of "recycling" can also include "reuse". For over two decades. They include glass. Glasnik RS . Urošević. Recycle" waste hierarchy. 14 (2007) 49. br. paper. Reuse. business or industry. Ecologica. has enjoyed demonstrable success in minimizing industry’s negative impact on our environmental quality of life. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. Miletić. Novi metod obnove dotrajalih putnih obloga.

gvožđa i mangana. postalo je takoreći svakodnevni i čest problem. Ona se ostvaruje uglavnom kao rezultat difuzije. Kroz istoriju. Podzemne kao i površinske vode se karakterišu ograničenim i nesigurnim količinama. Uprkos tvrdnjama pojedinih stručnjaka da voda kod nas sve više postaje akutan problem. postaje sve rizičniji. da je Šumadija praktično cela bezvodna. Supstancija koja dospe u atmosferu može da se prenosi atmosferskim strujanjima i u ovom slučaju su brzina i smer njenog kretanja opredeljeni odgovarajućim meteorološkim faktorima. MEASURING TECHNIQUES IN WATER. fenoli. mineralna ulja. nametnule su se kao izvorište na nivou regionalnih vodovodnih sistema. Prisustvo huminskih i drugih organskih materija. potrebe industrije i poljoprivrede. Migracija materije u zemljištu se unekoliko razlikuje od prenosa u vodi i atmosferi. Na primer supstanca koja dospe do vode može se s njom premeštati nezavisno od toga da li je rastvorena ili adsorbovana na površini suspendovanih čestica. Brojni su primeri naših naselja koja nisu mogla da obezbede potrebne količine vode iz vodotoka ili podzemlja. Obodni delovi države su bogati vodotocima.4. Ali ona isto tako čini i unutrašnju sredinu organizama. odumirale kada su iz raznih razloga ostajali bez dovoljnih količina pitke vode. dugo smo se uljuljkivali u lažnim iluzijama da dovoljne količine slatke vode za Srbiju nisu i neće biti problem. Pri tome je uticaj osobina materije koja se prenosi minimalan. SOIL AND AIR QUALITY CONTROL 4. atmosfere i litosfere Postoji određena verovatnoća da se čestioca koja dospeva u životnu sredinu. mnogostruk je i dalekosežan. ali nažalost i danas. Veštačke površinske akumulacije vode u zadnjih desetak godina u cilju što bržeg obezbeđivanja dovoljnih količina vode za potrebe rešavanja vodosnabdevanja naraslog broja i standarda stanovništva. pesticidi i dr. Polazeći od pogrešnih postulata da smo bogati vodom. u dobrom delu godine siromašan vodom. u pojedinim periodima (leti) svojim kapacitetima ne mogu da obezbede čak ni minimum potreba grada ili regije. poznati su međudržavni sukobi i trvenja oko izvorišta. otrežnjenje stručne javnosti nastupilo je tek kada se shvatilo da je Vojvodina dobrim delom. takođe. Uzajamna zavisnost hidrosfere. teški metali. dok je kosovska kotlina oslonjena na Ibarski vodotok. Neophodnost izgradnje akumulacija nalazi se u mogućnosti obezbeđivanja dovoljnih količina vode u oblastima gde izvorišta sa kvalitetnom i u dovoljnoj količini podzemnih voda ne postoje. raspored gradskog i seoskog stanovništva. Vodi se pridaje toliki značaj da ona ima karakteristike strateške sirovine. Površinske akumulacije mogu biti višenamenske i jednonamenske. tečnu fazu koloidnog stanja protoplazme u kojoj se odigravaju osnovni procesi metabolizma. Međutim. ZEMLJIŠTA I VAZDUHA 4. 71 . Ovakva situacija naterala nas je na traženje drugih (alternativnih) izvorišta za vodosnabdevanje. Kvalitet raspoloživih voda.1 WATER Voda je bitna karika razvoja države. One pre svega mogu da migriraju u oblastima zasebnih sfera. Ona je. Poznato je da su gradovi i čitave regije. pre svega primarna sredina u kojoj je život nastao i u kojoj se još uvek održava. premešta od mesta njenog stupanja u određenu sferu. industrijsko zagađenje. a u poslednje vreme i nitrata. s obzirom na klimatske uslove. Čestice zemljišta i same mogu da se premeštaju u vodi ili atmosferi i tom prilikom prenose sa sobom adsorbovane supstancije. MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE. ali su teško dostupni i vode gravitiraju ka susednim državama. Kod nas (u našoj zemlji) postoje velike potrebe za vodom. Ekološki značaj vode kao osnovnog uslova opstanka živih bića. Migracija supstacije u granicama jedne sfere opredeljena je samo karakteristikama procesa prenosa u datoj sredini.1 VODA 4. deterdženti. postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama. prvi vodonosni sloj potpuno osiromašila.

Uloga hemijskih osobina supstancija postaje značajnija u procesu njihovog premeštanja između sfera. ali je zbog umerenosti bila maskirana daleko većim godišnjim kolebanjima temperature u određenim klimatskim oblastima. gde se nalazi većina zemalja u razvoju. Pojavom života na Zemlji kruženje vode postalo je složenije s obziroma da se običnoj pojavi fizičkog isparavanja priključio proces biološkog isparavanja koji je vezan za životne aktivnosti biljaka i životinja. Prema predviđanjima stručnjaka. Nauka koja izučava vodeni omotač Zemlje (hidrosferu) i kruženje vode u prirodi (hidrološki cillus) naziva se hidrologija. Pojavom čoveka kruženje se dodatno usložnjavalo. hidrosferu. 72 . obala reka i jezera. predviđaju se još ekstremnije promene klime. Sistem zemljište-vazduh je verovatno najsloženiji jer treba uzeti u obzir adsorpciju supstanija na površini zemljišta. vrelija i suvlja. Procenjeno je da se pare atmosfere obnavljaju u proseku svakih 10 dana. Promene koje se na primer dešavaju u atmosferi i u većoj ili manjoj meri prenose se i na ostale elemente životne sredine. ne može razmatrati izolovano. Prosečne temperature od pre dva veka. Prilikom premeštanja kroz granicu voda-vazduh od posebnog značaja su napon pare supstancije i njena rastvorljivost u vodi. Tako je jedan od najznačajnijih globalnih problema današnjice. močvarama i lednicima. koje omogućavaju zaključivanje o porastu temperature. Kruženje vode u prirodi Voda mora i okena. Zahvaljujući kruženju. 2) limnologiju (izučava jezera). 5) hidrometeorologiju (nauka o atmosferskim vodama) i glaciologiju (nauka o lednicima). Može se naime zapaziti. 3 potamologiju (nauka o rekama i rečicama). dok se zemljišna vlaga obnavlja godišnje. zagrevanje Zemlje ili efekat staklene bašte. Sušna područja mogla bi postati još sušnija. jezerima. Upravo se u ovome voda bitno razlikuje od drugih minerala. 4 hidrogeologiju (proučava podzemne vode). Srednja temperatura na zemlji verovatno već decenijama raste. litosferu i živi svet koji ih nastanjuje. kojeg i ovako nema dovoljno. čime bi došlo do propadanja plodnog zemljišta. kopna i atmosfere se pod uticajem toplotne energije Sunca i zemljine teže nalazi u stalnom kruženju. i time do širenja pustinja. na višim geografskim širinama. Naime posledice nagomilavanja gasova staklene bašte mogu da se definišu kao klimatske promene na koje se nadovezuju problemi u poljoprivredi i određenim prirodnim ekosistemima. a leta duža. Najsporije se voda obnavlja u podzemnim vodama. da se čovek od pamtiveka interesovao za vodu pa se zbog toga uglavnom nastanjivao pored morske obale. napon pare i prisustvo vode koja utiče na njihovo premeštanje na granici razdela faze. biohemijskih i mikrobioloških transformacija praćenih energetskim promenama povezuju u jedinstvenu celinu atmosferu. Navedeni ciklusi koji se odvijaju preko niza fizičko-hemijskih. kao i promene u hidrosferi. Činjenica je da će usled efekta staklene bašte promena globalne temeperaure na Zemlji biti ostvarena 10 do 100 puta brže. opšta količina vode na Zemlji se ne smanjuje pa se voda čini praktično neiscrpnom. na kojima se nalazi većina razvijenih zemalja zagrevanjem Zemlje moglo bi da znači da će zime biti sve kraće. vlažnije i toplije. dobijene su pažljivim prelistavanjem sačuvanih brodskih dnevnika. rečne vode u rečnim koritima u proseku svakih 11 dana. vezan za pojavu određenih gasova u atmosferi. U pogledu predmeta proučavanja hidrologija izučava: 1(okeanografiju (izučava okeane i mora). U tropskim i suptropskim oblastima. U velikim jezerima proces obnavljanja traje i do 200 godina. koje zavisi od rastvorljivosti supstancije u vodi i faktora koji opredeljuju adsorpciju na čvrstoj fazi. Premeštanje susptancije kroz granicu voda-zemljište u suštini predstavlja proces koji se sastoji od adsorpcije i desorpcije.

Poznato je da na površinu naše planete u proseku godišnje dospevaju u sloju debljine jednog metra. Kada bi se sva količina soli koja se nalazi u morskoj vodi raspodelila po površini kopna. Povećana oksploatacija podzemnih voda spušta njihov nivo na sve veće dubine pa je. 4 milijardi tona urana. Kao što je poznato među vodootpornim glinama voda se nalazi pod pritiskom. dobio bi se sloj debljine 153 metra. Upravo se stoga i nazivaju plućima Zemlje jer proizvode više od polovine kiseonika i doprinose stabilnosti balansa kiseonik-ugljendioksid u atmosferi. Na primer Sinajska. veći deo Zemlje bi bio bez osnovnih uslova za život. 800 miliona tona molibdena. Okeani hlade tropske predele. Ona bogata fitoplanktonima glavni su snabdevači atmosfere kiseonikom. Vode se pri dubljem poniranju skupljaju nad vodonepropustljivim slojevima. Ove vode se koriste za vodosnabdevanje ruralnih sredina (bunari). pa čak ni zemlju ne mogu da pokvase. Prema procenama. Najveća količina slatke vode je u Bajkalskom jezeru (2300 km3) i Velikim američkim jezerima (2400 km3). što je neophodni preduslov za opstanak života na našoj planeti. 80 milijardi tona nikla. U okeanskoj vodi nađeno je više od 70 različitih hemijskih elemenata. unose toplotu u hladnije oblasti i regulišu temperaturu na planeti. u okolini Milana (Italija) za dvadeset godina nivo opao za 25 m. Međutim. ali se voda žiz iste bušotine odlikuje relativno konstantnim sastavom. u nekim rejonima ekatorijalne zone padavine su nedovoljne.zbog čega podzemne vode mogu da izbijaju na površinu zemlje (gejzeri). po sastavu mogu biti veoma različite.5 miliona km2. One predstavljaju ogromne rezervoare slatke vode i jedinstvene prirodne filtre za prečišćavanje zagađenih voda. močvare na našoj planeti zauzimaju površinu veću od 3. Arterske vode su vode koje se nalaze pod pritiskom između dva vodonepropustljiva sloja. Mora i okeani Mora i okeani imaju odlučujuću ulogu u očuvanju životne sredine ispoljavanjem uticaja na klimu i obezbeđivanjem balansa svetskog hidrološkog sistema.Površinske vode U procesu obnavljanja slatkih voda osnovna uloga pripada atmosferskim padavinama. Njihov sastav se naglo menja i najpodložnije su zagađenju. U gornje vode spadaju one vode koje se nalaze u sloju najbližem površini. u zoni aeracije. recimo. Budući da se obrazuju u različitim uslovima. Danas je u svetu poznato 145 većih jezera. dok sadržaj rastvorenih soli raste. Peruanska i Libijska pustinja itd. 200 milijardi tona litijuma i oko 10 milijardi tona zlata. čak i pod pustinjama. U najvećoj beživotnoj pustinji Sahari podzemne vode su nađene na dubini od 150 do 200 m. napajaju i podzemnim vodama kao i topljenjem snega i lednika. Pustinje zauzimaju četvrtinu Zemljine površine. Od ukupne svetske produkcije 80 % broma i više od dve trećine mangana dobija se iz morske sredine. Postoje rejoni sa veoma visokim nivoom padavina. Rezervoare podzemne vode u nedrima Zemlje su ogromne. a padavine u tim oblastima ne prelaze 200 mm godišnje. Podzemne vode Podzemne vode (izdani) koje su jedan od učesnika kruženja vode u prirodi imaju posebno značajnu ulogu kao izvori vodosnabdevanja naselja. u kojima se nalazi 95% jezerske vode. Atmosferske vode dospele na površinu Zemlje postepeno su pronicale kroz sloj zemlje i minerala i stizale do vodootpornog sloja gline. Podzemna mora nalaze se na svim kontinentima. Pri filtraciji kroz sloj zemlje snižavaju se sadržaji koji daju boju i smanjuje se sadržaj mikroorganizama. U sanitarnom smislu ove vode su najpovoljniji izvori vode za piće jer ne zahtevaju prečišćavanje. U vodama mora i okeana rastvoreno je 6. Istovremeno. Najveća količina pripada tropskim zonama ekvatora. 73 .5 milijardi tona natrijuma. Kada voda ne bi posedovala akumulaciju toplote. Podzemne vode se dele na gornje ili plitke vode (one ispod same površine). Značajno mesto u životu čoveka pripada rečnim i jezerskim vodama. Reke i jezera se osim direktnim atmosferskim padavinama. na vode nad vodonepropustljivim slojevima i arterske vode. padavine se na Zemljinoj površini neravnomerno raspoređuju.

nužno moraju da se oslanjaju na sredstva pravne prirode. Defava se da se donese veoma dobar zakon i da se u početku njegove primene preuzimaju sve mere koje su njime predviđene. koja se iz higijenski kaptiranog izvora. odnosno higijenske ispravnosti vode za piće. Poznato je da intervencija zakonima s ciljem sprečavanja zagađivanja voda nije nova. v) biohemijske inetrakcije i g) koloidno-hemijske interakcije. a kasnije je i Švedska 1734. mineralna i organska jedinjenja u obliku koloida. bilo je podignuto svega nekoliko postrojenja za desalinizaciju. pozakonskih propisa i higijenskih normi. a naročito za zaštitu kvaliteta i zdravstvene. U vodama mora i okeana žive hiljade jestivih algi. o zaštiti Temze. fizičko-hemijskih. izuzev dezinfekcije radijacijama). Postoji i opasnost starenja zakona. Po pravilu bi zakone koji regulišu tehničke probleme (što važi i za higijenske norme) trebalo revidirati svakih pet godina. Sastav prirodnih voda nastaje kao rezultat interakcije vode sa sredinom – mineralima. obezbeđenog sanitarnozaštitnim zonama. ali se akcija vremenom polako usporava. Prvi zakon za koji se može reći da je imao u vidu savremene mere za zaštitu voda jeste engleski zakon o vodama iz 1876. godine. b) prečišćena i dezinfikovana voda i c) neprečišćena voda 74 . imajući u vidu neverovatan progres primenjenih nauka. Naša zajednica pokazuje posebno interesovanje za očuvanje. zemljištem i atmosferom. g pre naše ere doneo prvi poznati zakon o vodama. neposredno na izvoru puni u sterilnu ambalažu bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije. Od ukupno oko 160 hiljada vrsta biljaka i životinja koje žive u morima i okeanima čovek upotrebljava svega oko 1500. maksimalnog kapaciteta oko 3000 m3 dnevno. Još je Hamuradi (Vavilon) 4100. I najbolji zakoni i drugi pravni akti i norme ako se ne primenjuju ostaju mrtvo slovo na papiru. Osnovni fizičko-hemijski sastav i karakter prirodnih voda Prirodne vode su složeni sistemi koji sadrže materije u obliku jona i molekula. Na formiranju sastava površinskih podzemnih i atmosferskih voda znatno utiče i raznovrsna ljudska delatnost. školjki. b) hemijska interakcija materija sa vodom i vodenim rastvorima. donela zakon o zaštiti voda). Delovanje svakog navedenog procesa opredeljuje se takvim uslovima interakcija materije sa vodom kao što su temperatura. dok je samo 1975. a takođe i materije koje nastaju kao rezultat životnih aktivnosti vodenih organizama i procesa hemijske interakcije u samoj vodenoj sredini. u pogon uvedeno 26 postrojenja za preradu morske vode srednjeg kapaciteta od oko 9300 m 3 vode dnevno. rakova i riba. 1388. i zakon pada u zaborav. suspenzija i emulzija. plansko korišćenje i zaštitu voda od zagađenja. Kapaciteti savremenih postrojenja za desalinizaciju prevazilaze 100 hiljada m3 vode na dan. U vodi su rastvoreni gasovi koji ulaze u sastav atmosfere. Vode u Srbiji su dobro od opšteg interesa i predstavljaju prirodno bogatstvo koje se nalazi u društvenoj svojini. U srednjem veku su takođe preduzimane zakonodavne mere za zaštitu voda (Engleska. Do 1960. Pri tome se odvijaju sledeći procesi: a) rastvaranje jedinjenja. mikrobioloških i radioloških osobina.Mora i okeani su neiscrpni rezervoari slatke vode. Higijenska ispravnost vode za piće Preventivne i druge zaštitne mere koje se preduzimaju protiv zagađivanja voda uzročnicima bolesti i raznim hemijskim jedinjenjima. pritisak i geološke specifičnosti. uz napomenu da se u poslednje vreme ovaj broj povećava. Prvalinikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće razlikuju se tri vrste voda i to: a) flaširana prirodna voda (voda izvanrednih prirodnih.

koje su problem dotičnog vodovoda (mineralnih ulja. to omogućuje da se bakteriološka i fizičkohemijska analiza rade skoro paralelno. a s druge strane često se preterivalo u zahtevima da se traže i oni pokazatelji koji se nisu ni mogli očekivati. pregledom vode iz novih zahvata (G) i pregledom na osnovu higijenskoepidemioloških indikacija (D). konc.). a po sadržaju otkrivaju osnovne bakteriološke i hemijske indikatore fekalnog zagađenja vode. ukusa. uprosti. tri i tetrahloretilena. ubrza i pojeftini postupak analize. kao i kontrola gvožđa i mangana koji često pričinjavaju nevolje u snabdevanju vode za piće. Uzorkovanje vode je vezano za kapacitet i značaj objekta za snabdevanje vodom za piće. s obzirom na nesanitarnu sredinu. želi se da se smanjenjem broja pokazatelja skrati. gvožđa. često ih je bilo nedovoljno da bi se ocenila higijenska ispravnost. Kod svih vrsta pregleda je data pomenuta mogućnost da se ispituju i ona zagađenja koja su higijenski problem na datom području. fizičko-hemijski i hemijski pregledi mogu se proširiti i na kontrolu specifičnih materija koje se očekuju. 75 . u vanrednim prilikama. a lista indikatora duža i obrnuto. utoliko su pregledi češći. Broj periodičnih pregleda u toku godine u korelaciji je sa veličinom vodovoda. Periodično treba kontrolisati i sledeće fizičko-hemijske parametre: koncentraciju olova i sulfata i koncentracije deterdženta i fenola ako se kontrolišu površinske vode. itd. arsena. koja je najbrža metoda koja omogućuje da se vrlo brzo otkriju promene do kojih je došlo u hemijskom sastavu vode i daje znak da se detaljnije traže uzroci promena. enterovirusi (ako je izvorište površinska voda). nitrita i konc. Vanredno stanje je stanje posle elementarne i druge nesreće ili posle akcidentnog zagađivanja izvorišta ili vodovoda koje proglasi nadležna društveno-politička zajednica. žive. fizičko-hemijski i hemijskih parametra i to: temperature. Prošireni laboratorijski pregledi obuhvataju one mikrobiološke i fizičko-hemijske preglede koji proširuju listu indikatora fekalnog zagađenja vode. Pregledi obuhvataju mikrobiološke. pH. boje. kako bi se povećao njihov broj. mirisa. fluorida (u vodovodima u kojima se fluoriše voda). najčešći razlozi higijenske nespravnosti vode za piće. a s obzirom na njihovo prisustvo u životnoj sredini. Ako se kontroliše površinska voda proširenje može da se odnosi na kontrolu bakteriofaga i crevnih protozoa i helminita i njihovih razvojnih oblika. Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se: osnovnim (A). S jedne strane. što omogućuje sigurniju ocenu higijenske ispravnosti vode za piće. Proširenje mikrobioloških parametara može da obuhvati kontrolu sledećih parametra: pseudomonas aeruginosa. fizičke.Za svaku od ovih voda date su posebne bakteriološke i hemijske norme u redovnim prilikama i norme za vode za piće. mangana. proširenim (B) i periodičnim pregledom (V). rezidualnog hlora. Takođe obuhvata kontrolu suvog ostatka koji predstavlja glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. Ovi pregledi vode za piće su najučestaliji. proteus-vrste i sulfitoredukujuće klostridije. To su kod mikrobioloških parametra streptokoke fekalnog porekla. Kod fizičko-hemijskih parametra proširenje se odnosi na ispitivanje elektrolitičke provodljivosti. utroška KMnO4. Proširenje se odnosi i na kontrolu koncentracije nitrata kao dodatnog pokazatelja fekalnog zagađenja. mutnoće. a upravo su ta zagađenja. odnosno broj stanovnika koji koriste objekat. a s druge strane. Periodični pregledi predviđaju da se periodično ispituje veći broj pokazatelja da bi se utvrdilo da nije došo do prodora bakterijskih i hemijskih agenasa koji se u osnovnim i proširenim pregledima nisu ispitivali. Ne želi se nepotrebno povećanje broja pregleda i proširenje liste indikatora tamo gde je društvena opasnost manja. fizičko-hemijske i hemijske pokazatelje. Ideja zakonodavca je dvojaka: s jedne strane. što pretpostavlja sigurniju procenu higijenske ispravnosti vode za piće. i to: Osnovni pregledi obuhvataju kontrolu sledećih parametara: mikrobioloških parametra i to: ukupnih koliformnih bakterija. Fizički. koncentracije amonijaka. Što je objekat za snabdevanje vodom veći i značajniji. koliformnih bakterija fekalnog porekla i ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija. U dosadašnjoj praksi najčešće je naručiocu ili analitičaru bilo ostavljeno da određuje koji će se pokazatelji analizirati u vodi za piće. kontrolu sledećih fizički.

ostatak isparavanja. boja. mutnoća. olova. ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija. miris. kadmijuma. Broj pregleda u toku godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. streptokoke fekalnog porekla. pseudomonas aeruginosa i patogeni mikroorganizmi prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. crevne protozoe i helminiti i njihovi razvojni oblici (ako je izvorište površinska voda) i bakteriofag. koliformne balterije fekalnog porekla. enteroviruse. policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). električna provodljivost. tj. 76 . joda. Fizički. žive. deterdženta. SiO2. utrošak KMnO4. polihlorovani bifenili (PCB). Naknadno ugrađivanje uređaja za popravku i prečišćavanje vode je uvek komplikovanije i skuplje. streptokoke fekalnog porekla. fizičko-hemijski i hemijski parametri koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: temperatura. Zahteva se ispitivanje preko 40 parametra najmanje godinu dana. miris. sulfata. Broj pregleda higijenske ispravnosti vode za piće iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva zavisi od broja stanovnika koji se snabdevaju tom vodom (ekvivalentni stanovnici). ukupni broj aerobnih mezofilnih bakterija. ukupne alfa i beta-radioktivnosti. fluorida. konc. U Tabeli 6 data je šema broja pregleda u toku jedne godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika: Tabela 6. ostatak isparavanja. mutnoća. Broj pregleda Opis Broj ekvivalentnih stanovnika (ES) Do 5 000 5 001-10 000 10 001-50 000 50 001-100 000 100 001-200 000 200 001-400 000 Više od 400 001 Ukupno 1 3 8 12 20 30 mesečno Osnovni pregledi 2 6 9 16 22 Od toga Prošireni pregledi 1 1 2 3 4 8 godišnje Periodični pregledi 4 2 2 2 4 6 12 Ukupno 4 14 38 98 148 246 372 Mikrobiološki parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: ukupne koliformne bakterije. sulfitoredukujuće klostridije. pesticida. hlorida. kalijuma. gvožđa.Kod novih zahvata. mangana. sulfitoredukujuće klostridije. Takođe treba kontrolisati i neke posebne specifične materije koje se očekuju. ukupnog sadržaja organskog ugljenika (TOC). Blagovremeno i rano otkrivanje neispravnosti vode u potencijalnom nalazištu omogućuje planiranje odgovarajućih uređaja za kondicioniranje vode i traženje novih izvorišta. CO2. cinka. proteus-vrste. ukus. fosfata. rezidualnog hlora. BPK5. bakra. hlorida. magnezijuma. električna provodljivost. nitrata. hroma(III) i hroma(VI). koliformne balterije fekalnog porekla. trihalometani (THM). kalcijuma. nitrita. nitrita i ostalih pokazatelja prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. fenola. amonijaka. pri ispitivanju potencijalnih izvorišta za snabdevanje vodom traži se da se još u fazi istražnih radova pažljivo ispita budući izvor. fizičko-hemijski i hemijski parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: temperatura. pH. Logično je da higijensko-epidemiološka situacija diktira sadržaj ispitivanja vode za piće. aluminijuma. polihlorovani trifenili (PCT). rastvorenog kiseonika. Broj mogućih mikrobioloških parametra koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: ukupne koliformne bakterije. Fizički. proteus-vrste. feruginoze (ako ima gvožđe i mangana iznad MDK). HPK (utrošak KMnO4 ili utošak K2Cr2O7). koncentracija amonijaka. boja. cijanida. pH. Zakonodavac zahteva minimum ispod kojeg se ne može ići. arsena. pseudomonas aeruginosa.

Obično se uzima po dva pakovanja na 500 ambaližiranih jedinica. Broj stanovnika Do 1000 1001-5000 5001-10000 Iznad 10000 Osnovni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Prošireni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Periodični pregledi Arterški bunari Ostali objekti Ukupno Arterški bunari Ostali objekti 2 3 6 8 2 4 12 12 2 2 2 4 2 2 4 6 2 2 2 2 2 2 2 2 6 7 10 14 6 8 16 18 U objektima za javno snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vrše se u toku školske godine dva osnovna i dva proširena pregleda vode za piće. Broj uzoraka flaširane vode određuje se prema broju pakovanja koja se zateknu u prodaji ili skladištu. dva proširena i dva periodična pregleda za vreme korišćenja objekta. ne sme da sadrži nitrate u koncentracijama koje se dozvoljavaju za odraslu decu. shodno Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. a snabdevaju se vodom iz sopstvenih objekata pregled vode vrši se jedanput mesečno a periodični pregled jedanput godišnje. i drugo. da se obezbedi snabdevanje odojčadi i male dece vodom odgovarajućeg kvaliteta. To je učinjeno iz dva razloga: prvo. List SFRJ». jer voda za takvu decu. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci se uzimaju: a) iz svakog izvorišta (ako su izvorišta direktno povezana na vodovodnu mrežu. U javnim turističko-ugostiteljskim objektima i u objektima za proizvdnju i promet životnih namirnica. 55/78 i 77 . Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika vodom. a u objektima za rekreativnu nastavu. što se ovakve vode mogu i izvoziti i tada moraju odgovarati normama koje za takve vode postoje u Evropi i u svetu. ali se odredbe o bakteriološkoj ispravnosti primenjuju i na njih. Pravilnik reguliše i higijensku ispravnost prirodnih flaširanih voda. na primer. odnosno iz rezervoara sirove vode). Kontrola higijenske ispravnosti prirodne vode za piće koja se flašira vrši se na samom izvorištu. br. a broj uzoraka zavisi od kapaciteta proizvodnje. Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika prikazan je u Tabeli 8: Tabela 8. Broj ekvivalentnih stanovnika Broj uzoraka Do 10 000 3 10 00150 000 7 50 001100 000 9 100 001200 000 12 200 001400 000 15 400 001600 000 18 Za vodovode veće od 600 000 ekvivalentnih stanovnika uzimaće se iz svakih sledećih 200 000 ekvivalentnih stanovnika još po jedan uzorak.Broj uzoraka se određuje na sledeći način. Pravilnik i norme koje on sadrži obavezno se primenjuju samo na vodu iz objekata za javno snabdevanje vodom za piće. b) iz vodovodne mreže broj uzoraka se određuje zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika kao što je prikazano u Tabeli 7: Tabela 7. odmor dece i u omladinskim naseljima vrše se dva osnovna. Broj uzoraka koje treba uzeti za analizu iz vodovoda u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. Pravilnik ne obuhvata mineralne vode za piće.

Novi pravilnik predviđa da nosilac zakonskih ovlašćenja može ublažiti propisane norme. takođe to je i objekat koji se bavi proizvodnjom. crevne protozoe. Norme za pojedinačne radionukleotide u vodi za piće regulisane su posebno u «Pravilniku o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i o vršenju dekontaminacije. b) Prirodna voda zatvorenih izvorišta. ovim pravilnikom se ne reguliše higijenska ispravnost vode za piće iz individualnih objekata. ali se norma tih parametara značajno razlikuju među sobom. a to su: a) Prečišćena i dezinfikovana voda i flaširana voda na izvoru. alge i druge organizme koji mogu da izmene izgled. u skladu sa higijensko-epidemiološkim značajem i namenom vode. Higijenske norme koje sadrži pravilnik usaglašene su sa direktivama Saveta Evropske ekonomske zajednice o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju (br. U akcidentnim situacijama često nastaje dilema: da li zatvoriti vodovod i dozvoliti antisanitarno stanje. Mikrobiološka kontrola vode za piće U pogledu mikrobioloških osobina razlikuju se tri vrste vode za koje se daju posebne norme. c) Prirodna voda otvorenih izvorišta. U boce za uzimanje hlorisane vode pre sterilizacije stavi se 0. Uzorci vode koji su na terenu obrađeni metodom menbran-filtra i već zasejani na podloge transportuju se bez rashladnih uređaja. Najstrožije su norme za vodovode koji. već i lekara – higijeničara. Uzorci vode za mikrobiološku kontrolu se uzimaju u čiste staklene boce. prodajom i distribucijom životnih namirnica. Ako pesticidi poseduju kancerogena svojstva označeni su sa «C» (Cancerogen) i njihove norme su mnogo strožije i odražavaju stav Zdravstvene organizacije u ovom pogledu. Može da se koristi metoda menbranske filtracije koji omogućava sakupljanje mikrorganizama na menbrani. vibrione. Uzorci vode za planktone uzimaju se 78 . Ocenu higijenske ispravnosti vode za piće i procenu opasnosti od zagađenja vode za piće po ljudsko zdravlje mogu vršiti samo ovlašćene zdravstvene organizacije. jer navedeni mikroorganizmi predstavljaju direktnu opasnost za zdravlje stanovništva. kao i srednje godišnje vrednosti pojedinih radionukleotida koji se unose vodom za piće. a i poznatog sastava) određuju prema najtoksičnijoj komponenti u smeši. ali samo za kratko vreme. do sedam dana po nastajanju akcidenta. Takođe u ovom pravilniku se pojavljuju i normativi za pesticide. koja se posle obrađuje mikrobiološkim metodama. što je inače praksa i u svetu. Treba imati na umu da se norme za smešu pojedinih supstanci (nepoznatog. Za sve ove vode daje se devet različitih indikatora. Javnim objektom za snabdevanje vodom za piće smatra se objekat iz kojeg se snabdeva vodom najmanje pet domaćinstva. Uzorci vode se transportuju u rashladnim uređajima i donose u laboratoriju najkasnije šest časova posle uzimanja. crevne helminte i njihove razvojne oblike. epidemiologa i drugih lekara koji se nalaze u takvim institucijama. Sa ovim vodama izjednačene su prirodne vode koje se ambalažiraju. ali samo kada se prate na samom izvorištu. Uzorci vode za virusološku analizu uzimaju se u plastičnim sudovuima od 10 L koji su prethodno sterilisani.58/85). prethodno zatvorene staklenim plastičnim ili gumenim zapušačima preko kojih su stavljene kapice od aluminijumske folije.15 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata radi redukcije hlora. odnosno 20 osoba. kao i sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vode za piće. Nijedna vrsta vode ne sme da sadrži patogene i uslovno patogene bakterije. toksikologa. prometom. To je razumljivo. S obzirom da nema zakonske osnove. ili za kratko vreme tolerisati veće koncentracije pojedinih supstanci od propisanih. prethodno sterilisane u suvom sterilizatoru na temperaturi od 160-180 ºC u trajanju od jednog sata ili u autoklavu na 121 ºC u trajanju od 15 minuta. 80/778/EEC). Proizvođač ove vode je dužan da upozori prodavca da se i ovakava voda mora čuvati pod određenim uslovima. ali nije odgovoran ako oni ne ispoštuju ta uputstva. moraju da prečišćavaju prirodnu vodu i da je dezinfikuju. miris i ukus vode. bakteriofage. tj. pošto je takva ocena sinteza mišljenja ne samo analitičara (laboratorijskih stručnjaka). Uzorci koji će se zasejati u roku od jednog sata posle uztimanja ne moraju se tranportovati u hladnjaku.

5 do 5 do 10 do 25 do 0. mg -Mutnoća u nefelometrijskim jedinicama (NTU) Boja-stepeni kobaltplatinske skale -voda koja sadrži huminske materije (najviše do 20 mg/L KMnO4) pH vrednosti: .2 10 do 2.8 . koje se teško mogu uobičajenim metodama dokazati. Prema savremenim koncepcijama.16 285.8 . mg/L Suspendovane čvrste supstancije na 378.8.16 K.5 do 1500 bez do 12 do 16 105 ºC 105 ºC 6.9.u ostalim vodama Ukupni ostatak posle ispravanja na 378.4 20 do 40 do 6. Ako voda sadrži zahtevanu koncepciju rezidualnog hlora.8.168-12 ºC 285.16281.planktonskom mrežom i bocom za dubinsko uzimanje uzoraka.8.6 10 do 1.16 bez bez bez bez bez bez bez bez do 2.5 6. ili se dezinfekuje kampanjski. Ako se pri osnovnim i proširenom pregledu vode za piće utvrdi odstupanje u pogledu mikrobioloških osobina istraživaće se i patogeni mikroorganizmi vrste salmonela i šigela.0 50 ne sme se hlorisati 6.8.5 . Međutim treba naglasiti da ispitivanje patogenih bakterija ima smisla ako se voda ne dezinfekuje. mg/L Potrošnja KMnO4 mg/L -voda sa huminskim materijama Maksimalno dopuštene vrednosti ili koncentracije Redovne prilike Flaširana Prečišćena Neprečišćena Vanredne Primedbe prirodna voda voda prilike voda 281.16 285. nego i radi praćenja kretanja patogenih mikroorganizama u vodama kao jednom od glavnih medija njihovog kruženja svetom. Nalaz indikatora fekalnog zagađenja u vodi za piće predstavlja neposrednu opasnost od akutnih crevnih zaraznih bolesti jer voda može da sadrži i žive patogene mikroorganizme. Fizičke.9. fizičko-hemijske i hemijske osobine vode za piće Fizičke i fizičko-hemijske osobine Temperaura K Miris Ukus Mutnoća koju prouzrokuje silikatna zemlja u 1 L destilovane vode.u vodovodskoj vodi .8 .0 do 1000 bez do 12 do 16 Ne sme se hlorisati 79 .5 do 500 bez do 5 do 800 bez do 8 6.5 6.16 281.16-285. ispitivanje prisutnosti patogena je bespredmetno. Tabela 9. Za analizu faune sa dna uzimaju se uzorci sedimenta Ekmanovim bagerom.16 K.5 . ova ispitivanja ne vrše se samo u epidemiološkim indikacijama.5 6.16281.8 .

broj vlakana Azot po Kjeldalu bez N iz NO2 i NO3 Bakar Barijum Berilijum Bor Cijanidi Cink Deterdženti anjonski nejonogeni triton X-100 Fenoli –hlorisane vode -nehlorisane vode -2. Nagla promena temperature koja nije u skladu sa temperaturom vazduha.1 0. same po sebi. Tabela 10.2 0.05 0. pojava mirisa.1 0. odnosno dezinfekciju. date su vrednosti nekih paramatara vode za piće.1 0. mg O2/L Elektrolitička provodljivost (µScm-1) pri 293. Odstupanje od vrednosti za pojedine parametre upozoravaju analitičara da se nešto neuobičejeno dogodilo sa vodom za piće i da treba hitno tražiti uzroke takvoj promeni.01 0.Tabela 9.15 0.0 15.5 - .16 K. dobro opranu staklenu bocu ili bocu od hemijski inertne plastike.2 bez 0.05 bez 300000 3 000 000 0.002 0.0 bez 0.0 1.03 0. U Tabeli 9.005 1.0 0.0 4.001 bez 0.0 0.0 bez 0.0 1. Za određivanje nestabilnih parametara uzimaju se uzorci u odvojenim sudovima i konzervišu se prema analitičkoj metodi. porast potrošnje KMnO4.5 0. mogle da ugroze zdravlje ljudi. iako to nisu karakteristike koje bi direktno. Maksimalno dopuštene koncentracije hemijskih supstancija u vodi za piće. – nastavak – Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) iz K2Cr2O7.001 0.2 bez 0.05 0.0002 1.0 1.01 0. mg/L Opis Aluminijum Amonijak kao N Antimon Arsen Azbest. (20 ºC) (20 ºC) Fizičko-hemijski parametri vode Uzorci vode za fizičko-hemijsku analizu uzimaju se u hemijski čistu.0 2. od kojih svaki ima određeni higijenski značaj. ili elektrolitičke provodljivosti ukazuju na prodor stranih najčešće površinskih ili otpadnih voda u izvorište ili na nedovoljnu efikasnost sistema za prečišćavanje.1 3.5 0.01 0.1 5.2 0.0 1.1 1.16 K Zasićenost kiseonikom na 293.05 0.05 0.0002 0.0 0. u % do 1 do 300 - do 2 do 500 85 do 3 do 600 85 do 3 do 1500 75 Poželj. ukusa ili boje.4 dinitrofenol fluoridi orto fosfati kao P poli fosfati kao P 80 Maksimalno dopuštena koncentracija Flaširana Redovne Vanredne prirodna voda prilike prilike 0.02 1.30 bez 0.1 0.

0 0.05 0.25 150.5 15.0 30.05 bez 25.nastavak - gvožđe hlor hloridi hrom (VI) hrom (III) kadmijum kalcijum kalijum kobalt magnezijum mangan mineralna ulja molibden natrijum nikl nitrati kao N nitriti kao N olovo organohlorna jedinjenja osim pesticidda poliakrilamid policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) polihlorovani bifenil (PCB) i trifenil (PCT) selen silikati srebro stroncijum sulfati suspendovane rastvorene u hloroformu trihalometani (THM) ukupni organski ugljenik (TOC) ukupna ulja i masti (posle ekstrakcije u CCl4 uran vanadijum vodonik-sulfid živa 0.0 0.7 0.0 0. na sposobnost kumulativnog dejstva itd.0 12.0 0. dužine unošenja.3 0.0002 0.001 0.2-0.05 0.0 50.8 400.Tabela 10. 81 . .100 0.01 0.05 0.01 0.1 0.0 0.05 bez 0.3 0.1 bez bez 0.). ako se ne može obezbediti kvalitet propisan za redovne prilike.0 150. Preporučena vrednost predstavlja maksimalnu koncentraciju određene supstance u vodi za piće pri kojoj nema negativnih posledica po zdravlje.02 bez 20.010 0. U Tabeli 10. za vodu za piće u redovnim prilikama i za vodu za piće u vanrednim prilikama.05 0.000001 0.0 0. date su vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija za flaširane prirodne vode.1 0.01 250.005 0.05 0.0 0.05 400. sposobnosti vezivanja za pojedina tkiva i organe.10 0.10 0.2 0.0 bez 0.005 bez 0.0 0. onda se može dozvoliti ublažavanje ovih normi za kratko vreme (za vreme vanrednih prilika i rata) i za pojedine supstance.0 200.2 0.5 200.05 - Hemijski aspekti vode za piće Valorizacija hemijskog aspekta kvaliteta vode za piće obavlja se putem definisanja preporučenih vrednosti odgovarajućih supstanci u vodi.100 0. ili je rizik za zdravlje prihvatljiv.001 0.010 0.05 0.0 0. osobine same supstance (rastvorljivosti. što zavisi od koncentracije.05 10.0 10.0 0.001 bez 0. Ove razlike se zasnvaju na shvatanju da svaka supstanca može da bude otrov.05 2.0 0.1 0.0 0. S druge strane.01 20.005 200.05 0.01 5.005 100.0 0.05 bez bez bez bez 0.01 25.0 1.

Ukus se određuje organoleptički na hladno (12 ºC) i na sobnoj temperaturi (25 ºC). pa čak i za piće.45 µ . Temperatura se meri odmah pri uzimanju uzorka termometrom sa podeocima od 0. odnosno produkcije. Međutim. Suspendovane čestice se određuju najkasnije za 24 sata. kao i za izračunavanje koncentracije rastvorenog kiseonika i za određivanje acidobazne ravnoteže između karbonata i rastvorenog ugljen-dioksida. a od anjona hloridi. gde je NTU – mutnoća izražena u nefelometrijskim jedinicama (NTU). organski detritus sa površine zemlje. Mutnoća se određuje upoređivanjem uzorka vode sa standardnim vodenim suspenzijama silikatne zemlje. a Hla – koncentracija hlorofila u trofigenom sloju (mg/m3). od kojih se. Određivanje se vrši isparavanjem uzorka vode do konstantne mase u sušnici na 105 ºC. gde je S – dubina seki diska (m). Suspendovane materije Suspendovane materije čine ilovača. Miris Miris se u vodi određuje neoposredno po uzimanju uzorka ili najkasnije za dva sata organoleptički na sobnoj temperaturi i na 40 ºC.Temperatura vode Temperatura je samo orjentacioni uopšteni parametar. i voda u datim vrednostima je najpitkija. čestice prašine. umivanje. Na sadržaj rastvorenih materija u vodi utiču dinamički. Temperatura vode je važna za život riba. Podaci o temperaturama vode su potrebni pri postupcima hlađenja u industriji. koje se nalaze rastvorene i delimično suspendovane. Ostatak posle uparavanja – rastvorene materije Na ostatak posle uparavanja se ranije nije mnogo obraćala pažnja. a može poticati i od živih i mrtvih mikroorganizama i od otpadnih voda. Kod limnoloških studija. temperatura se meri na različitim dubinama. više preporučuju nefelometrijske jedinice – NTU. suvi ostatak je glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. Intenzitet mirisa raste s porastom temperature. ceđenjem odgovarajuće količine vode kroz menbranski filter 0. 82 . Povezanost providnosti i mutnoće definiše sledeća jednačina: Providnost = 4. kao ukupne.04 – 0. sulfati. i fosfati. ln S = 2. posmatranjem golim okom. karbonati. jer nije mnogo selektivan. u vakumu. bakterije. fito i zooplanktoni čiji sadržaj prvenstveno zavisi od proseka sunčanih dana u godini. Navedena relacija predstavlja teorijsku vrednost kada je smanjenje svetlosti sa dubinom uslovljeno pre svega koncentracijom fitoplanktona. Voda ispod 7 ºC je hladna i neprijatna za pranje.772.1 stepen. Na taj način se transparentnost vodenih masa dovodi u vezu sa dubinom dopiranja fotosinteze i sama zavisi od koncentracije algi. istog dana. Određivanje treba izvršiti što pre. a zatim sušenjem do konstantne mase na 105 °C.170 (NTU)-0. mulj. Ukupni ostatak posle isparavanja se određuje najkasnije posle tri dana pri čuvanju uzoraka na 3-4 ºC. Mutnoća se određuje na osnovu dve metode. Ostatak u proceđenoj vodi čine makroelementi i mikroelementi. u poslednje vreme. Upoređivanje se vrši bez upotrebe optičkih sprava. Mutnoća Mutnoća nastaje najčešće prodiranjem padavina sa površine tla.68 ln Hla. Ukus Ukus se određuje samo kod voda kod kojih se ne sumnja na mikrobiološku i toksikološku ispravnost vode. dok je voda iznad 20 ºC bljutava i ne osvežava. Od brojnih parametara koji se koriste za ocenu trofičnog statusa stajaćih voda najbrže i najjednostavnije je merenje providnosti određene dubinom na kojoj se gubi slika sekidiska. fizički i hemijski faktori. Takva uzajamna veza dovela je do razvoja metode koja definiše doprinos hlorofila u ukupnom slabljenju osvetljenja sa dubinom. već je rezultat svih prisutnih materija.

Ona označava stepen mineralizacije vode. a rastvoreni kiseonik se troši za razlaganje organske materije do CO2. prihvata se da rastvoreni kiseonik inverzno korelira sa temperaturom. Početkom proleća sa povećanjem sunčeve energije zagreva se površina. koja se tada naziva izotermalna. dok ga živi svet uzima iz vode u procesu respiracije. i u mnogim slučajevima vodena masa je na temperaturi blizu temperature maksimalne gustine vode. Gornji i donji sloj zovu se epilimnion i hipolimnion. Tokom zime ne postoji vertikalna promena u temperaturi vode. Rastvoreni kiseonik se troši u procesima biohemijske razgradnje organske materije i oksidacije azotnih jedinjenja. i to je period zimske cirkulacije. može se reći. U akumulacijama pH se kreće od blago kisele reakcije tokom jesenjeg perioda u slojevima vode pri dnu do slabo bazne koja karakteriše srednje i površinske slojeve vode. odnosno termičkoj stratifikaciji pa se zasićenost kiseonikom blago i postepeno menja. Stepen zasićenosti kiseonikom je jedan od osnovnih parametara za ocenu kvaliteta vode. proizvod i bioloških procesa. U odsustvu bioloških ili nekih drugih efekata. pošto su pored fizičkih.5 i 8. tipična provodljivost za datu vodu kada pokazuje svoje najbolje kvalitete i punu higijensku ispravnost. 4 °C. Kiseonik je neophodan za opstanak većine organizama koji naseljavaju vodena prostranstva. pa se uočava dvoslojna struktura. Osnovni izvori rastvorenog kiseonika u vodi su gasoviti kiseonik iz atmosfere koji se rastvara u vodi procesom aeracije i fotosinteza koju obavljaju alge. a zona između. Rastvoreni kiseonik učestvuje u različitim hemijskim i biohemijskim reakcijama oksidacije organskih i neorganskih materija. Svako odstupanje od uobičajenih vrednosti izaziva sumnju na zagađenje. označava se kao termoklina.pH vode U prirodnim vodama. Rastvoreni kiseonik Poznata je činjenica da bez kiseonika nije moguć opstanak živih bića. Kao jak oksidans kiseonik igra važnu sanitarno-higijensku ulogu. Pri tome ćemo se zadržati na prolećno letnjem periodu kada je biološka aktivnost najuticajnija. Tada teče reakcija suprotna fotosintetičkoj reakciji. biljni svet u epilimnionu. pre svega intenzivniju razgradnju. Vertikalni profili rastvorenog kiseonika su mnogo teži za objašnjenje. i u stvari predstavlja rezultat veoma komplikovanog odnosa njegovog trošenja i obnavljanja. Određuje se najkasnije za 24 sata. odnosno mineralizaciju materija na dnu akumulacije. Elektrolitička provodljivost Elektrolitička provodljivost se određuje odmah po uzorkovanju konduktometrijski. Od aprila započinje letnja stagnacija. U proleće i leto. što odgovara termici jezerskih sistema. pH u stvari predstavlja složeni odnos koncentracija neorganskih i organskih jona. Obično se serijom ispitivanja mora utvrditi standardna. identičan od površine do dna. 83 . Taj standard onda služi kao orjentir za ispravnost posmatrane vode. Izotermalna temperatura vode u zimskom periodu vodi do povećanja i vertikalne homogenizacije sadržaja rastvorenog kiseonika. jednostavna i praktična. pH obično reguliše ravnoteža ugljen-dioksida i karbonata i nalazi se u intervalu od 4. Fitoplankton ima veoma kratak životni ciklus koji iznosi 3 nedelje. odvijaju se fotosintetički procesi. Stepen zasićenosti vode kiseonikom direktno zavisi od temperaturnog režima. U martu mesecu stepen zasićenosti kiseonikom je. Sadržaj rastvorenog kiseonika je jedan od najbitnijih pokazatelja kvaliteta vode. Zbog toga. kao i od intenziteta procesa fotosinteze u jezeru. gornji slojevi postaju bogatiji kiseonikom. Metoda za njeno određivanje je vrlo brza. jer omogućava brzu mineralizaciju organskih ostataka.5. Nakon izumiranja on se taloži na dno i razlaže. koji se koristi u procesima aerobnog metabolizma i respiracije. sa naglom promenom temperature. usvaja CO2 iz vode i otpušta kiseonik kao proizvod fotosintetičke aktivnosti. Sa povećanim površinskim zagrevanjem i povišenjem temperature. Veće razlike u pH vrednosti u odnosu na protekli period ukazuju na intenziviranje biogenih procesa. od kojih je fitoplankton najvažniji.

Nutrijenti Hemijski elementi koji su od posebne važnosti za postojanje i razvoj živog sveta u vodi nazivaju se nutrijenti.U uslovima kada kiseonik gotovo isčezne. karboksilatnih i alkoholnih grupa. jer prirast algi direktno zavisi od količine raspoloživih nutrijenta u vodi. u zimskom periodu. i to u procesu fotosinteze zasićenost je preko 100%. Određivanje po Winkleru se zasniva na metodi po kojoj se rastvoreni kiseonik veže u poznatoj zapremini vode dodatkom mangan-sulfata i alkalnog jodidnog rastvora koji sadrži natrijum azid u obliku hidratisanih oksida mangana. Pri modeliranju trofičkih procesa u jezeru mora se razmatrati i dinamika nutrijenta. sulfati do H2S-a. voda epilimniona počinje da se hladi i postaje gušća nego voda hipolimniona. Kalcijum se određuje na pH 12-13. Određivanje rastvorenog kiseonika se vrši titrimetrijski po Winkleru ili pomoću kiseoničnih elektroda. Ukupni alkalitet Alkalitet je mera sposobnosti vode da veže H+ jone. Kalcijum i magnezijum Glavne katjone (kalcijum i magnezijum) donose uglavnom pritoke od dolomitskih stena. kiseonični profil je inverzan u odnosu na temperaturni. U kasnu jesen i zimu život biljaka se ograničava usled smanjenja raspoložive sunčeve energije za procese fotosinteze i nižih temperatura koje inhibiraju bakterijsku aktivnost. magnezijuma. kao i ostali joni kao što su gvožđe. Promena ukupnog alkaliteta izražava se u cm3 0. Takođe se njihov sadržaj može odrediti i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. azot. čini rezervoar CO2 za fotosintezu. Tokom kasnog jesen-zima perida voda se kontinualno hladi i vertikalno meša dok se ne uspostavi zimski profil. dok se ukapan sadržaj kalcijuma i magnezijuma određuje na pH 10 uz eriohrom crno T kao indikator. Iz podataka se vidi da se kiseonik intenzivno produkuje u letnjem periodu na površini. nitrati mogu konvertovati do N 2. HCO3-. uz mureksid kao indikator. Alkalitet služi u vodi kao pufer.1 mol/dm3 HCl utrošenog za titraciju 1 litra uzorka uz metil-oranž kao indikator. SiO(OH)3-. Magnezijum igra vrlo važnu ulogu u živim organizmima jer stabilizuje makromolekule kao što su RNA i DNA. Ovo se ostvaruje tako što je on kontrajon negativno naelektrisanim fosfatnim grupama u ovim molekulima. Neke od ovih reakcija imaju veoma važne posledice na hemizam vode. B(OH)4-. Kod snažne letnje termokline. tj. Ukupna tvrdoća Ukupnu trvdoću čine joni kalcijuma. Najvažniji nutrijenti su ugljenik. sulfati. Fe3+ do Fe2+. U jesen. Hemijske vrste u prirodnim vodama koje mogu da vežu H+ jone uključuju: OH-. mangan i ostali mikroelementi. Određivanje sadržaja kalcijuma i magnezijuma najlakše se vri kompleksometrijski titracijom standardnim rastvorom KIII uz pogodan indikator i odgovarajuću pH vrednost. pa voda postaje izotermalna sa dubinom. Kako 84 . pri dekompoziciji organske materije nastupaju sledeće reakcije: tako se na pr. HPO42-. Tada počinje vertikalno mešanje i obrtanje slojeva. i NH3. Obnavljanje koncentracije kiseonika. Sa daljim površinskim zagrevanjem tokom leta termoklina se pomera naniže i dvoslojna struktura postaje izraženija. hloridi i nitrati. Rastvor se zatim zakiseli i oslobođeni jod se titriše standardnim rastvorom tiosulfata. koji postaje važan izvor kada se CO2 fotosintezom odstranjuje brže nego što se nadoknađuje uzimanjem iz vazduha. a od anjona najveći udeo imaju bikarbonati. Iz ovog razloga alkalitet u vodi jezera znatno se menja zavisno od sezone. Kalcijum je vezan u proteinima preko kompleksa koji uključuju kombinacije karbonilnih. odnosno zasićenosti kiseonikom vrši se tokom cirkulacije. fosfor i kalijum. CO32-. On se nalazi u hlorofilu labilno vezan za četiri azotova atoma i jedan kiseonikov atom i vrlo lako može biti zamenjen H+ jonom iz slabih kiselina. Silicijum je važan samo za vrstu algi zvane dijatome.

ortofosti i rastvoreni silicijum (samo dijatome). Prilikom rasta alge koriste rastvorene neorganske nutrijente iz vode. Najbolje je određivanje amonajaka izvršiti odmah posle uzorkovanja. tako da on retko predstavlja ograničavajući faktor rasta algi. pa se u modelima kvaliteta obično razmatra dinamika samo ova dva nutrijenta. Amonijum jon Norme za amonijak se odnose na amonijak organskog porekla. Ako mora da se konzervira ono se vrši dodatkom 1 cm 3 konc H2SO4 i uzorak se čuva na 4 ºC. Prethodnim tretiranjem uzorka sa cink-sulfatom i sa NaOH do pH oko 10. i ostali mikroelementi. Amonijum jon postaje razgradnjom azotnih organskih supstanci pomoću enzima amonifikacionih bakterija u određenim ekološkim uslovima. nerastvorni organski nutrijenti. Modeliranje dinamike azotnih jedinjenja u vodi je bitno kako za trofičke procese u jezeru. nitrati.5 pre razvijanja sa Neslerovim reagensom uklanjaju se gvožđe i sulfidi koji smetaju i stvaraju zamućenje pri dodatku Neslerovog reagensa. a u nekim slučajevima i obojene materije koje takođe smetaju određivanju. 85 . Svaki nutrijent tokom vremena prelazi iz jedne forme u drugu. Isto važi i za takozvane mikronutrijente. Zagrevanjem rastvora destiluje amonijak koji se hvata u standardni rastvor neke kiseline koja je u višku i čiji se višak određuje titracijom. sumpornom kiselinom pri čemu nastaje amonijum-sulfat iz kojeg se oslobađa amonijak delovanjem NaOH sa natrijum-tiosulfatom. U površinskim vodama ugljenika ima u dovoljnim količinama. nutrijenti u sedimentu i biotički nutrijenti (vezani u živim organizmima). Azot po Kjeldahlu Ovom metodom se određuje organski i amonijačni azot nakon postupka mineralizacije konc. Pojava porasta koncentracije amonijaka u vodi povezana je sa povećanjem temperature i padom koncentracije kiseonika u vodi. molibden. je indikator intenzivne mineralizacije i hipoksije. hemijskih i biotičkih faktora. kao što su gvožđe. Prethodnim tretiranjem uzorka sa kalijumnatrijum-tartaratom sprečava se taloženje kalcijuma i magnezijuma u prisustvu alkalnog Neslerovog reagensa. Određivanje sadržaja amonijaka se vrši spektrofotometrijski sa Neslerovim reagensom (posle destilacije ako se analiziraju otpadne vode ili bez destilacije uzorka ako se analiziraju pijaće i površinske vode). takozvani sindrom “plava beba”. Tako su poznati kao uzročnik methemoglobinemije. Rezidualni hlor se uklanja dodatkom 0. amonijak u arterškim vodama). Koncentracija nitrita. bakar. Zajedno sa nitratima su veoma važni zbog zdravstvenih problema koje mogu da izazovu u većim koncentracijama od propisane vrednosti. a ne na neorganski amonijak (na primer.1 %-tnog rastvora natrijum-arsenita da bi se sprečilo njegovo reagovanje s amonijakom. Nutrijenti u vodi se javljaju u nekoliko različitih formi: rastvoreni neorganski nutrijenti.alge predstavljaju početnu kariku u lancu ishrane. To su ugljendioksid. Pahuljičasti talog cink-hidroksida otklanja i suspendovane. ali je poznato da je amonijak indikator zagađenja sirove vode i utiče negativno na miris i ukus vode. najopasnije za bebe do 6 meseci. rastvoreni organski nutrijenti. koja se manifestuje ozbiljnim poremećajima u disanju. tako i za količinu rastvorenog kiseonika. Uobičajena je situacija da je rast algi u jezeru limitiran količinom raspoloživog neorganskih azotnih ili fosfornih jedinjenja. samim tim od količine raspoloživih nutijenata zavisi i dinamika čitavog živog sveta u jezeru. amonijak. molekulski azot. mangan. Kruženje nutrijenata je izuzetno složen proces koji zavisi od fizičkih. a analiza se mora izvršiti u roku od 24 sata. koji su potrebni živom svetu u izuzetno malim koncentracijama. U koncentracijama u kojima se sreće u vodi za piće nije opasan po zdravlje. Nitriti se određuju spektrofotometrijski sa alfa-naftilaminom i sulfanilnom kiselinom (crvenoljubičasta boja određuje se na 520 nm) ili sa indolom (crvenoljubičasta boja određuje se na 530 nm). cink. Nitriti Nitriti predstavljaju kariku u ekološkom prometu azota kao međuprodukti mineralizacije na jednoj strani i denitrifikacije na drugoj.

koji mogu biti kancerogeni. Nitrati se određuju spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom. Tada se i organski fosfati prevode u orto-fosfate. Dublji slojevi vode primaju fosfor u dva oblika: kao neorganski fosfor (absorbovan na glini) i kao biogeni fosfor usled raspadanja biljaka i životinja. Možemo da dodamo da postoje indicije da su nitrati prekursori nitrozamina. Nađeno je da kada se uvede 1 mg fosfora u stagnacionom periodu dolazi do sinteze 100 mg alge (suva masa). a mogu da se određuju i jon-selektivnom elektrodom. Biljke i mikroorganizmi mogu redukovati sulfate i koristiti sumpor za izgradnju 86 . Sadržaj hlorida se određuje argentometrijskom ili merkurometrijskom titracijom. Sadržaj organskog fosfata se može dobiti iz razlike ukupnog fosfata i hidrolizujućih fosfata.01 mg/L poseduje stimulante osobine za razvoj algi koje doprinose obogaćivanju vode organskim materijama povećavajući halokarbonski potencijal. jer je dnevna potreba čoveka za NaCl reda 5 000 mg. Sa brucinom nitrati daju žutu boju čiji se intenzitet meri spektrofotometrijski. zahvaljujući činjenici da neke plavo-zelene alge imaju sposobnost fiksacije atmosferskog azota. Sa natrijum-salicilatom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini nitrati grade soli nitrosalicilne kiseline. Ako je sadržaj nitrata mali (nezagađene prirodne vode i pijaće vode) oni se mogu određivati i na osnovu kalibracione prave napravljene sa standardnim rastvorima nitrata. mezotropne od 16 do 24 mg/L i eutrofne preko 24 mg/L. Reakcija je specifična samo za orto-fosfate. Sadržaj nitrata se određuje spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom. Ukupni fosfati se određuju kuvanjem probe sa kiselinom i persulfatom. Znatno manja koncentracija fosfata u odnosu na nitrate ukazuje da je ovaj elemenat odgovoran za procese produkcije i eutrofikacije akumulacije. Te soli u alkalnoj sredini daju žutu boju čiji se intenzitet meri na 420 nm. Hloridi su međutim veoma dobri indikatori hemijskog organskog zagađenja vode. Apsorbanca na 220 nm pokazuje lineranu zavisnost do koncentracije nitrata od 11 mg/L.10-3 (365/Tst) zH gde je: ∆[ O2]max (mg/m3) podnošljiva potrošnja kiseonika u hipolimnionu na dubini z H (m) za stagnacioni period Tst (dani). Hloridi Prisustvo hlorida u vodi za piće nije toksično. najstabilniji i preovlađujući oblik sumpora u vodama kojim se koriste organizmi. koji mineralizacijom troše 140 mg kiseonika. Da bi se odredili i hidrolizujući fosfati vrši se kuvanje probe sa kiselinom pri čemu se metafosfati. Fosfati se određuju spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom i askorbinskom kiselinom. Dinamika trošenja i ponovnog obrazovanja zavisi od obima i dinamike fitoplanktonskih populacija i intenziteta organske produkcije. Sulfati Sulfati su najveći oksidacioni.Nitrati Zdravstveni aspekt nitrata smo već istakli kod opisivanja nitrita. Godišnje deponovanje fosfora po površini jezerske vode (Lmax) može biti izraženo sledećom jednačinom: Lmax=∆[ O2]max 7. Ova jednostavna jednačina se menja od jezera do jezera. Fosfatni jon Limitirajući faktor za kontrolu prekomernog razvoja algi i ubrzane eutrofikacije je fosfor. Dozvoljene granice (25 mg/L) za hloride zasnovane su na njihovom uticaju na organoleptičke osobine vode (ukus). Po sadržaju ukupnih fosfata razlikujemo oligotrofne akumulacije ispod 16 mg/L. Obično se smatra da voda sa sadržajem fosfata preko 0. pirofosfati i tripolifasfati prevode u ortofosfate.

aminokiselina cistina i metionina. U anaerobnim uslovima bakterije mogu redukovati sulfate do sulfida. Sulfati se mogu određivati titrimetrijski taloženjem sulfatnog jona viškom barijum-hlorida, taloženju viška barijumovog jona sa viškom kalijum-hromata i određivanju viška hromatnog jona u rastvorui jodometrijskom titracijom sa rastvorom natrijum-tiosulfata. Sulfati mogu da se određuju i kompleksometrijskom titracijom. Sulfat jon se taloži rastvorom barijum-hlorida, talog barijum-sulfata se odvaja ceđenjem, ispere, rastvori u alkalnom rastvoru EDTA, a višak EDTA se određuje titracijom s rastvorom magnezijum-hlorida. Sulfidi Normalno, u vodi za piće ne sme biti vodonik-sulfida jer je njegovo prisustvo najčešće znak zagađivanja vode organskim materijama u raspadanju i industrijskim otpadnim vodama, te se takve vode ne mogu koristiti za piće. Vodonik-sulfid neorganskog porekla je prisutan u nekim mineralnim vodama koje se mogu piti u određenim količinama, ali samo po uputstvu lekara. Takve vode se ne mogu kaptirati za snabdevanje vodom za piće. Sulfidi se mogu određivati spektrofotometrijski sa N,N –dimetil-p-fenilendiaminom koji u prisustvu Fe3+ prelazi u metilensko plavo čiji se intenzitet meri na 670 nm. Sulfidi se takođe mogu odrediti i sulfid jon-selektivnom elektrodom. Silikati Silikati su prisutni u vodi pre svega zbog postupne degradacije minerala koji sadrže silicijum. Silicijum može biti prisutan i u obliku silicijum-organskim jedinjenjima (silikoni). Određivanje rastvornog silicijuma zasniva se na reakciji rastvornog silicijuma s molibdat jonom pri čemu se stvara zelenkasto-žut kompleks koji se pretvara u plavi kompleks reakcijom s 1-aminonaftol-1-sulfonskom kiseloinom. Silicijum može da se određuje i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Atomizacija se vrši u redukcionom plamenu acetilen-azot-suboksid. Pesticidi Budući da ispitivanje pesticida u vodi za piće zahteva skupocenu opremu, dobro obučene stručnjake i posebne uslove rada zakon predviđa da se u prvoj fazi utvrđuju samo grupe pesticida, i tek kada se dokaže da njihove koncentracije prelaze propisane granice, u drugoj fazi traže se pojedini pesticidi i određuju se njihove koncentracije. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće po grupama prikazane su u Tabeli 11.
Tabela 11. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće

Grupa pesticida Insekticidi (ukupno) a) organofosforni b) organohlorni c) karbamati Herbicidi Fungicidi Ostali pesticidi Pesticidi se određuju gasnom hromatografijom.

Dozvoljene koncentracije, µg/L 0,1 0,01 0,08 0,01 0,1 0,1 0,2

Fizičko-hemijski parametri koji pokazuju sadržaj organske supstance u vodi Kao što je već pokazano, u vodi vladaju izrazito složeni odnosi između svih članova ekosistema. Prisustvo organskih materija može da izazove brojne teškoće, od kojih su neke već pomenute. Radi preglednosti neke od ovih teškoća će biti i ovde pobrojane: 87

Organski sadržaj vode je osnovni uzročnik problema u vezi sa bojom vode; Izvesna organska jedinjenja izazivaju neprijatan ukus i miris vode za piće; Prisustvo organskih jedinjenja u već pripremljenoj vodi može izazvati probleme u vezi sa neželjenom promenom kvaliteta biološke prirode u distribucionom sistemu; - Prisustvo organskih materija u vodi za piće intenzivira korozione probleme u distribucionim sistemima; - Prisustvo organskih materija može ometati procese demineralizacije; - Utvrđeno je da organska jedinjenja ometaju oksidaciju i odstranjivanje gvožđa i mangana; - Pri dodavanju hlora vodi u dozama koje se zahtevaju za dezinfekciju, hlor može reagovati ili sa prirodnim huminskim materijama, ili sa nekim antropogenim jedinjenjima, ili i sa jednim i sa drugim, i formirati organohlorna jedinjenja; - Za neka organska jedinjenja se zna da su toksična ili kancerogena i da mogu biti štetna po zdravlje čak i u tako malim koncentracijama koje se mogu naći u vodi za piće, itd. Osvrnućemo se i na grupu makropokazatelja koji informišu o stepenu samoprečišćavanja voda i njihovoj zagađenosti supstancama organskog porekla. To su orijentaciono boja vode, a mnogo pouzdanije je: hemijska potrošnja kiseonika određivana preko utroška KMnO4, biohemijska potrošnja kiseonika u toku 5 dana (BPK5) i UV ekstinkcija, dok bi najtačnija metoda bila ekstrakcija organske supstance i njena analiza nekom instrumentalnom metodom. Boja Supstance koje čine boju obuhvataju prirodno rastvorne metalne jone, huminske, taninske i druge organske supstance, koje potiču od planktona makrofita. Huminske materije spadaju u grupu organskih jedinjenja koja se najčešće sreću u prirodnim vodama. Ove supstance najčešće daju boju. Najčešće je to žuto-mrki ton koji potiče od visokomolekularnih huminskih supstanci koje se spiraju iz zemljišta, ili se obrazuju kao produkt razgradnje biljnih materijala u vodotocima i akumulacijama. Ispitivanjem funkcionalnih grupa huminskih kiselina izdvojenih iz zemljišta i treseta dokazano je prisustvo karboksilnih i fenolhidroksilnih grupa koje huminima daju kiseli karakter što ih svrstava u polioksikiseline. Hemijski ove materije predstavljaju kompleks makromolekula različitog sastava sa većim brojem najrazličitijih funkcionalnih grupa i sa različitim vrstama veza ovih grupa sa osnovnim makromolekulom. Prema nekim izvorima boja vode najvećim delom je određena sadržajem fulvokiselina (reda 98%), dok samo oko 10% otpada na huminske materije. Veći procenat huminskih materija (krenova kiselina koja predstavlja najniži oksidacioni stupanj i apokrenova kiselina smesa oksidisanih huminskih kiselina) nije u rastvcrnom, obliku. Pravi rastvori su samo fulvokiseline i njihove soli dok se u koloidnom obliku nalaze huminske materije i njihove soli alkalnih i zemnoalkalnih metala. Vode koje sadrže huminske materije ne smeju se hlorisati, jer sa hlorom daju trihalometane i druge kancerogene materije. Boja se određuje najkasnije za 24 sata posle uzorkovanja vizuelno upoređivanjem uzoraka sa obojenim rastvorima poznate koncentracije. Poređenje se takođe može izvršiti pomoću posebno obojenih staklenih diskova. Kao standardna metoda za merenje boje data je platinsko-kobaltna metoda. Upoređivanje se vrši sa rastvorima koji sadrže određene koncentracije kalijumheksahloroplatinata(IV) i kobalt(II)-hlorida. Utrošak kalijum-permanganata Količina utrošenog kalijum-permanganata zavisi od količine organske materije u vodi, ali i od njihove hemijske strukture. Takođe poznato je da KMnO4 oksiduje i neke neorganske materije (nitrite, Fe2+, sumpor-dioksid itd.), pa se potrošnja KMnO4 samo uslovno može smatrati kao merilo sadržaja organskih materija. Uzorke treba analizirati najkasnije za 24 sata. Uzorci se konzervišu dodatkom 2 cm3 H2SO4 (1:2) na 100 cm3 uzorka i čuvaju se na temperaturi od 3-4 ºC. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) 88

-

Hemijska potrošnja kiseonika se zasniva na metodi određivanja količine dihromata koja se redukuje pod specifičnim uslovima. Termin «potrošnja kiseonika» definisan je u metodi kao ekvivalentna količina kiseonika koja je potrebna da se pod određenim uslovima oksiduju organske i nerganske materije koje reaguju sa dihromatom. Određivanje se vrši tako što se uzorak vode kuva standardnim rastvorom K2Cr2O7 određeno vreme, a zatim se višak rastvora titriše standardnim rastvorm feroamonijum-sulfata uz korišćenje ortofenantrolin-fero-kompleksa kao indikatora. Biološka potrošnja kiseonika Pod biohemijskom potrošnjom kiseonika podrazumeva se količina kiseonika u miligramima koja je potrebna mikroorganizmima da oksiduju organske supstancije u 1 litru analizirane vode pod aerobnim uslovima. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) ne uključuje potrošnju kiseonika za nitrifikaciju. Stoga određivanje treba izvoditi pod standardnim uslovima i tako dobijene rezultate uzimati kao zbirni sadržaj organske supstancije u vodi koja se oksiduje biohemijski. Određivanje BPK se svodi na određivanje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi pre termostatiranja i u vodi koja je termostatirana 5 dana na temperaturi od 20 ºC. Izračunavanje se vrši po formuli: BPK = gde je : a1 - koncentracija kiseonika u vodi pripremljen za izvođenje ogleda pre inkubacije (nultog dana), mg/L, a2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje pre inkubacije, mg/L, b1 - koncentracija kiseonika u probi na kraju perioda inkubacije, mg/L. b2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje na kraju inkubacije, mg/L. V - zapremina vode koja se nalazi u 1 litru probe posle konačnog razblaživanja cm3. UV ekstinkcija Pojava neprijatnog mirisa i ukusa u vodi takođe predstavlja indirektan uticaj i još jedan od limitirajućih parametara kvaliteta vode koji nastaje kao rezultat primarne produkcije u sistemu. Zbog svega ovoga izučavanju ovih procesa se mora pokloniti izuzetna pažnja. Na osnovu veoma obimnih istraživanja Edzwald (1992) je predložio specifičnu UV ekstinkciju na 254 nm kao merilo koje ukazuje na sadržaj ove grupe materija u vodi. Vrednost UV ekstinkcije manja od 3 ukazuje da se prisutne organske supstance sastoje od nehuminskih materija. Mineralna ulja Ovim se podrazumeva smesa razkličitih organskih jedinjenja nepoznatog sastava. Da bi se bliže odredilo na šta se odnosi norma, neophodno je da se bliže definišu. To se najčešće čini tako što se određuje rastvarač koji služi za njihovo laboratorijsko određivanje. Obično se norma odnosi na mineralna ulja rastvorljiva u ugljentetrahloridu, ili freonu 113. Njihov sadržaj se može odrediti metodom infracrvene-spektrofotometrije posle ekstrakcije mineralnog ulja pogodnim rastvaračem (ugljen-tetrahloridom). Policiklični aromatični ugljovodonici Policiklični aromatični ugljovodonici određuju se kao smesa na osnovu intenziteta fluorescentne emisije u odnosu na standard. Polihlorovani bi i trifenili Polihlorovani bi i trifenili su kancerogene supstance koje se obično javljaju kod površinskih voda u blizini preduzeća koja koriste transformatore električne struje ili ulja za kočenje itd. Određuju se zajedno gasnom hromatografijom. Trihalometani 89 (a1 − b1 ) − (a2 − b2 ) g 1000mg / LO2 V

Pokazalo se da u tu svrhu mogu da posluže n-alkani. Ukupni organski ugljenik (TOC) Nije data norma za ovaj parametar. ali se povećanje sadržaja ukupnog organskog ugljenika uzima kao mera za otkrivanje pogoršanog sadržaja vode. Ukoliko je prisutna vrlo mala količina rastvorne organske supstance njena karakterizacija je otežana zbog eventualno prisutnih lipidnih jedinjenja “nasleđenog bitumena”. U površinskim delovima litosfere takođe se mogu naći u malim količinama i neka lipidna organska jedinjenja koja čine tzv. analizirati. znatno se razlikuju od odgovarajućih procesa koji se odigravaju ako su uslovi aerobni. i njen sastav dovesti u vezu sa sastavom ili organske supstance recentnih sedimenata. Može se reći da je za analizu n-alkana “dovoljno” da se organska supstanca ekstrahuje iz uzorka sedimenta. bitumena. ne zahtevaju primenu zametnih i nepristupačnih analitičkih metoda. Pri ovom pristupu vrlo je važno opredeliti se za određivanje onih parametara koji sa sigurnošću mogu da upute na razlike između organske supstance recentnih sedimenata i nafte. nafte i grafita. Ipak postoji opasnost njihove mobilizacije sa dna i ponovnog prisustva u vodi. Treba naglasiti da je metale veoma teško eliminisati iz vode jer se oni zadržavaju na česticama istaloženog mulja. Biogeohemijski procesi koji se odvijaju u anaerobnim uslovima. ili pak sa sastavom nafte ili njenih derivata. Generalno uzevši ona je mala. “nasleđeni bitumen”. humina. pre svega zbog toga što se zna da se raspodela pojedinih članova homologog niza n-alkana u recentnim sedimentima u znatnoj meri razlikuje od one u naftama ili proizvodima prerade nafte. 90 . i zbog toga što identifikacija n-alkana ne zahteva primenu složenih analitičkih tehnika. ali i ovo određenje može da podrazumeva široki opseg vrednosti. odakle se pod uticajem promene temperature vode i dejstvom anaerobnih bakterija redukuju u rastvorljivije oblike sa porastom sadržaja u vodi.1 SPECIFIČNE HEMIJSKE. FIZIČKO-HEMIJSKE I BIOLOŠKE METODE Identifikacija organske supstance u sedimentima Dosadašnja organsko-geohemijska ispitivanja pokazala su da se organska supstanca u geosferi može naći u obliku fulvokiselina. čija je količina utvrđena. kerogena. ugljovodonici koji u organskoj geohemiji predstavljaju najizučavanije biološke markere. fulvo i humunske kiseline i ređe humin. Zbog toga je za utvrđivanje prisustva zagađivača antropogenog porekla u sedimentima neophodno organsku supstancu. s druge strane. Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi uslovljavaju svojstva podloge. alkanska frakcija iz nje izoluje metodom hromatografije na stubu. i konačno. alkanska frakcija analizira gasnohromatografski. Pod uticajem kiseonika stvorenog od strane algi rastvorljivo gvožđe i mangan se oksidišu i prelaze u nerastvorljive forme sa taloženjem po dnu.Ako se dokažu u vodi za piće treba zahtevati da se utvrdi o kom se trihalometanu radi. i vrlo je praktična. pre svega. a koji. antropogeni i ostali činioci. gasa.1. huminskih kiselina. Standardima kvaliteta vode za piće su dozvoljene vrlo niske koncentracije mikroelemenata u vodi. klimatske i hidrološke prilike. Količina organske supstance u prirodnim uzorcima. Većina ovih oblika karakteristična je za dublje delove litosfere. U ovome značajnu ulogu igra stratifikacija jezera. pre svega u sedimentima nije strogo definisana. 4. dok se u nativnu organsku supstancu recentnih sedimenata mogu ubrojiti. Oni se određuju gasnohromatografski. U tom slučaju pouzdanu diferencijaciju između zagađivača i nativne organske supstance mogućno je učiniti samo na osnovu analize onih organskih jedinjenja za koja se zna da imaju različitu raspodelu ili obilnost u “nasleđenom bitimenu” i zagađivaču. Njihova primena u identifikaciji zagađivača naftnog tipa u recentnim sedimentima mogućna je.

najčešće. Reoksidacijom Fe2+ dobija se Fe(OH)3 (s) kao koloid koji je mnogo manje polimerizovan i kristalan nego stari Fe(OH)3 i tako mnogo rastvorljiviji i u stalnoj ravnoteži sa monomernim neorganskim Fe3+ vrstama koje mogu da kontrolišu njegovo korišćenje od strane fitoplanktona. u anaerobnim uslovima se javljaju. magana i sulfida.10-fenatrolinom narandžasto-crveni kompleks. Dobar deo gvožđa dolazi u vodene površine preko atmosfere. Bakar 91 . Preporučena granična vrednost za mangan iznosi 0.3. Fotohemijski nastalo Fe2+ se reoksiduje pomoću O2. Mangan Mangan je esencijalni oligoelement. Kao posledica mikrobiološke aktivnosti. Gvožđe Gvožđe je jedan od najvažnijih bioaktivnih mikroelemenata. i na taj način uklanja CO 2 iz atmosfere. dovodi do pojave mrlja na sanitarijama i vešu. u koju dolazi putem prašine.10-fenatrolinom ili tiocijanatom. i Fe(OH)4-. Javljaju se mikroelementi u koncentracijama koje je klasičnim načinom pripreme vode za piće nemoguće svesti u granice predviđene standardima. a delimično i bakar mogu pod uticajem pomenutih uslova u mulju da pređu u organometalne komplekse. arsen. U vodenim sredinama termodinamički je stabilno Fe3+ oksidaciono stanje i dominiraju hidrolizovani oblici kao što su Fe(OH)2+. Ovom redukcijom prevodi se gvožđe iz nerastvornog oblika u rastvorni oblik. Sadržaj mangana se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije i spektrofotometrijski posle oksidacije mangana u pemanganat pomoću amonijum-persulfata. a koji se javljaju u toku procesa formiranja anaerobnih uslova u hipolimnionu akumulacije. U anaerobnim uslovima Fe3+ prelazi u Fe2+.5 mg/L.10 fenatrolinom određuje se Fe(II). Priprema specijalnih načina pripreme dovodi do povećanih troškova i izaziva tehničke teškoće. ukusa i mirisa vode. čiji se intenzitet boje meri na 510 nm. rastvorljivi oblici azota. Zato se Fe(III) mora najpre da redukuje hidroksilaminom u Fe(II) na pH 3. pri čemu se gradi crvena boja čiji intenzitet se meri na 480 nm. Mangan ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora. koji mogu izazvati neželjene promene toksičnosti. Poznata je takozvana “Gvožđeva hipoteza” po kojoj u Arktičkim vodama veliko prisustvo gvožđa stimuliše veliku produkciju fitoplanktona i cvetanje algi. Za sada nema ubedljive evidencije o toksičnim efektima na ljudsku populaciju povezanih sa njegovim unošenjem u organizam preko vode za piće. Čvrsti Fe(OH)30 prisutan u vodi mnogo je amorfniji nestabilniji i rastvorljiviji od kristalnog oblika FeOOH ili Fe2O3 zbog fotohemijskih procesa koji se dešavaju i stalnog pretvaranja Fe3+ u Fe2+ i obrnuto.Do formiranja hidroksida gvožđa i mangana u vodenoj sredini dolazi pri određenim uslovima: u prvom redu. U vodenim kapljicama Fe3+ joni se redukuju u Fe2+. Procesi koji se odigravaju u hipolimnionu akumulacije u anaerobnim uslovima značajno umanjuju vrednost akumulacije kao izvorišta vode za piće. Ta oksidacija je pojačana ako je Fe3+ adsorbovan na mineralnoj ili biološkoj površini. daleko toksičnije nego njihova organska jedinjenja. Gvoždje se odredjuje spektrofotometrijski sa 1. I pored intenzivnog proučavanja njegova hemija u slatkovodnoj i morskoj vodi još nije potpuno jasna. Tako na primer živa. Simpozijum organizovan u cilju razjašnjavanja ovog fenomena podelio je mišljenja istraživača i zaustavio ovaj postupak ubacivanja gvožđa u more. pri određenim vrednostima oksidaciono-redukcionog potencijala.5 mg/L i ona je sasvim dovoljna za zaštitu ljudskog zdravlja. Fe(OH)30. u visokim koncentracijama. Ovo je u javnosti podstaklo bacanje hiljada tona gvožđa u okean u cilju smanjenja CO 2 u atmosferi. gvožđa. kao i za održavanje reproduktivnih funkcija organizma.2 do 3. Fe(II) daje sa 1. Prisutnost mangana u vodi za piće iznad 0. Sa 1. Gvoždje(III) se određuje spektrofotometrijski sa tiocijanatom. Ukupan sadržaj Fe(II) i Fe(III) može se odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije.

Organizmi u zagađenim vodenim zonama akumuliraju kadmijum. Bakar se određuje spektrofotometrijski sa neokuproinom (za niske i visoke koncentracije). Međutim ustanovljeno je da kadmijum ulazi u slatkovodne organizme direktno kao jon iz vode. a i do pojave PbCO3 koji postaje dominantna jonska vrsta. Primarno se akumulira u bubrezima i ima dugo biološko vreme poluraspada od 10 do 35 godina. Allen et al. odnosna najmanja koncentracija slobodnog Cu2+ jona. U koncentracijama većim od MDK može izazvati stomačne probleme. On u vodi menja njen ukus. ali dugotrajno izlaganje izaziva pored alergijskih 92 . odnosno na rast i fiziologiju vodenih biljaka.i CuCO3. Xue i Sigg. Olovo Smanjenje emisije olova u životnu sredinu dešava se nakon započete zamene olovnog benzina bezolovnim. Poznato je da Zn ima antagonističko delovanje prema kadmijumu. smanjenje koncentracije. pa je i najveća koncentracija hlorofila.3 mg/L. Ovde takođe treba istaći da se nesme zaboraviti. međutim voda može biti prihvatljiva za piće od strane konzumenata pri količini bakra na nivou ispod preporučenih graničnih vrednosti. Adsorpcija kadmijuma zavisi od rastvorljivosti njegovih jedinjenja. CuOH+. Sadržaj olova se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije ili diferencijalnom pulsnom anodnom »striping« voltametrijom. Fitoplanktoni učestvuju u regulaciji koncentracije mnogih nutritivnih mikroelemenata. mada se ne zna tačno koji je mehanizam adsorpcije i u kojem se obliku nalazi u pojedinom organu. Za olovo je karakteristična velika zavisnost jonskih vrsta od kiselosti rastvora. a kod odraslih povećanje krvnog pritiska. stehiometrijski odnos fotosinteze i oksidacije je odgovoran za konstantan odnos ∆ C/∆ N∆ P/∆ O2. Povećanjem baznosti rastvora dolazi do prelaza Pb2+ jona u odgovarajući hidroksid (PbOH+). spektrofotometrijski sa kupretolom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije.Bakar pripada grupi esencijalnih oligoelemenata. U relativno malim koncentracijama olovo izaziva poremećaje u hemiji crvenih krvnih zrnaca. Hronično izlaganje dejstvu olova povezuje se sa cerebrovaskularnim oboljenjem i bolestima bubrega. Naime pošto je cvetanje alge u periodu mart-april. a njegovi negativni uticaji na biotu veoma su izraženi. Nastali fitoplanktoni se mikrobiološki degradiraju u dubokim vodenim slojevima i na taj način obogaćuju dublje slojeve u koncentraciji mikroelemenata. zastoj u fizičkom i mentalnom razvoju kod dece. Bakar učestvuje u oksido-reduktivnim procesima u organizmu i ulazi u sastav mnogih enzima. Kadmijum Kadmijum nije pronađen kao esencijalni osnovni sastojak u metabolizmu. Pretpostavlja se da su ovi efekti uzrokovani promenama u nekim enzimima krvi. Oni uzimaju makronutritivne i mikronutritivne mikroelemente na površini vodene mase. kao ni u čemu se sastoji mehanizmi njegovog toksičnog dejstva. niti podceniti olovo koje dospeva u akumulaciono jezero usled depozicije aero polutanata. čujnosti i mogućnosti pamćenja kod dece. Ovi podaci pokazuju da produkcija organskih liganda ima važnu ulogu u kompleksiranju bakra. U dubokim slojevima koji su bogati nutrijentima i u kojima je koncentracija rastvorenog kiseonika mala. tada se odigrava i najveće kompleksiranje. Nikal Nije poznato da kratkotrajno izlaganje koncentracijama nikla preko MDK vrednosti može izazvati neke ozbiljnije zdravstvene probleme. Ono može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme. (1993) su utvrdili da je promena koncentracije hlorofila i promena odnosa ukupnog bakra i slobodnog bakrovog jona ista tokom godine. Sadržaj kadmijuma se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije.. Preporučena granična vrednost iznosi 1. Cu(CO3)22. Ljudi koji boluju od Wilson-ove bolesti naročito moraju da vode računa da ne koriste vodu u kojoj ima bakra preko dozvoljene granice. tako da je važan odnos Cd:Zn u biološkom sistemu. oštećenja jetre i bubrega i anemiju. (1970) su ustanovili različite oblike rastvornog bakra u vodi i to : Cu2+. a ne preko lanca ishrane.

dok ZnOH+ jon nije pronađen. Selen Određivanje se sastoji u tome da se selen pretvori u različite oblike gasovitog selen-hidrida i kasnije analizira metodom atomsko-apsorpcione spektrofotometrije. Ulazi u sastav većeg broja metaloenzima. Metoda se zasniva na oksidaciji u vodenoj sredini. koji se ekstrahuje sa metilizobutilketonom. Molibden Molibden se određuje atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom. Element stvara helat sa 8-hidroksihinolinom. takođe i u metaloenzimima u kojima se nalazi cink. kao i u metabolizmu nukleinskih kiselina i aminokiselina. Dobijeni arsin se određuje spektrofotometrijski sa srebrodietilditiokarbamatom ili atomsko-apsorpcione spektrofotometrijski. Nikal je jedan od najmobilnijih mikroelemenata u vodi. zatim na redukciji Hg2+ u elementarnu živu. Ukupni sadržaj hroma se takođe može odrediti i metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. On se ne akumulira u vodenim biljkama i životinjama. ZnHCO3+. hidroksidi. Potom se prevodi u gasoviti arsin pomoću cinka i HCl. Sadržaj nikla se određuje metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije ili spektrofotometrijski posle reakcije sa natrijum-dietilditiokarbamatom. Toksični uticaj visokih doza kadmijuma može biti smanjen povećanjem sadržaja cinka u ishrani. U vodi se mogu pojaviti sledeći rastvorni oblici cinka: Zn2+. Zn(OH)2 i ZnCO3. Cink Cink spada u važne esencijalne oligoelemente koji učestvuju u brojnim fiziološkim reakcijama. Intenzitet boje se meri na 540 nm. Neorganski Ni2+ je stabilan u vodama bogatim kiseonikom do pH vrednosti 9. koja se aeracijom prenosi iz rastvora u zatvoreni recirkulacioni sistem ili u otvoreni jednosmerni sistem. uzorak se oksiduje kalijum-permanganatom u kiseloj sredini. kojom se ukupna živa prevodi u Hg2+.7 nm i meri se apsorbancija u funkciji koncentracije žive. Hrom Hrom(IV) se određuje spektrofotometrijski sa difenilkarbazidom u kiseloj sredini. Intenzitet žuto-zelenog kompleksa nikla se meri spektrofotometrom na 328 ili 436 nm. Živa Određuje se besplameno atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom. Postoje široke granice tolerancije između normalnih količina cinka unetih u organizam i onih koje mogu izazvati štetne efekte. iznad koje se pojavljuju oksidi. Da bi se odredio ukupni sadržaj hroma (Cr(III) i Cr(IV). Kao i bakar i cink u prekomernim dozama izaziva nagon za povraćanje pa se time organizam brani od štetnih efekata. Primarna uloga cinka ogleda se u procesu ćelijske replikacije i ekspresije gena. a ekstrakt aspirira u azotsuboksid-acetilenski plamen spektrofotometra. Treba istaći da postoji sličnost u hemijskim reakcijama između cinka i kadmijuma i njihovih metaboličkih puteva u biološkim sistemima.reakcija na koži i gubitka težine i oštećenje srca i bubrega. pri pH vrednostima od 7 do 9. Arsen Određuje se posle redukcije arsena(V) u arsen(III) pomoću KI i SnCl2. Živa apsorbuje ultraljubičasto zračenje na talasnoj dužini od 253. Rezultati ispitivanja pokazuju kompeticiju između cinka i kadmijuma za proteinske receptore pri transportu kroz membranu ćelije. 93 . pa se stoga njegova koncentracija ne uvećava putem lanca ishrane. Živine pare prolaze kroz ćeliju koja je postavljena na prolaz zraka atomskog apsorpcionog spektrofotometra. Cink se određuje spektrofotometrijski sa cinkonom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije. a dominiraju karbonati.

2 mg/L).Cijanidi Cijanidi se određuju spektrofotometrijski sa piridin-barbiturnom kiselinom. Azbest Ne sme ga biti ni u kojoj količini. Ispitivanje α i β radioaktivnosti obavezno je kod praćenja kvaliteta »novih zahvata vode« i u periodičnim pregledima vode za piće ako je povećan prirodni fon radioaktivnosti u nekom kraju. treba tražiti i pojedine radionukleotide. Radioaktivne materije Utvrđivanje radioaktivnih materija u vodi za piće vrši se periodično ako je povećana vrednost prirodne radioaktivnosti. u skladu s propisom o maksimalnim granicama. Rezidulani hlor se određuje spektrofotometriski sa dietil-p-fenilen-diaminom. zapravo uništava ili sprečava razmnožavanje mikroorganizama koji dospeju u vodu za piće posle hlorisanja.5dihidroksi-3-(parasulfofenilazo)-2. Za vode koje se fluorišu nesme da ga ima više od 1. Koncentracija slobodnog hlora određuje se na licu mesta. Rezidualni hlor štiti vodu od sekundarnog zagađenja. jer azbest izaziva pojavu tumora.5 mg/L) i donja granica (0. Fluoridi se takođe mogu odrediti i pomoću jon-selektivne elektrode. Fenoli Fenoli se određuju spektrofotometrijski sa 4-aminoantipirinom u prisustvu kalijumheksacijanoferatom(III) kao oksidacionim reagensom u slabo alkalnoj sredini. Za slobodni rezidualni hlor se određuju i gornja (0. u prirodnim vodama koje se flaširaju. Fluoridi se određuju spektrofotometrijski sa SPADNS reagensom (trinatrijum-4. Određuju se spektrofotometrijski sa metilenskim plavim.5 mg/dm3 jer se fluoridi teško eliminišu iz vode. pri čemu se gradi crvena boja čiji je maksimum apsorpcije na 515 nm.7. naftalin disulfonska kiselina). Bor Rastvorna borna jedinjenja određuju se spektrofotometrijski jer sa karminskom kiselinom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini stvara plavo-crvena jedinjenja. uvtrđene za to područje. 94 . Deterdženti Deterdženti postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama.0 mg/L. Za radiološku analizu uzima se najmanje tri litra vode u čistu staklenu ili plastičnu posudu i u roku od pet dana se doprema u laboratoriju. Fluoridi Vode koje se ne flaširaju mogu da sadrže do 1. U slučaju da radioaktivnost prelazi dozvoljene referentne nivoe. Ova metodom ne može da se razlikuje slobodni cijanid jon od cijanid jona koji je vezan u obliku kompleksa. Veće koncentracije mogu dati vodi neprijatan miris i ukus (na hlor) i dovesti do stvaranja hipohloraste kiseline i trihalometana. Slobodni rezidualni hlor Slobodni rezidualni hlor je ostatak hlora u vodi za piće posle dezinfekcije hlorom. Fluorid se najpre destiluje iz vode kao silikonfluorovodonična kiselina i zatim se određuje spektrofotometrijski na osnovu efekta bleđenja boje sa reagensom SPADNS. uključujući i niskoenergetske čestice β emisije prelaze dozvoljeni nivo. određivanjem ukupne α i β radioaktivnosti. što je prema sadašnjim shvatanjima optimalna vrednost koja omogućuje prevenciju zubnog karijesa. jer će se u laboratoriji naći uvek manje hlora pošto on isparava i to utoliko više ukoliko je duže vreme od uzimanja uzoraka vode. Ako ukupna α i β. određuje se i sadržaj pojedinih radionukletida.

Komunalne otpadne vode Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljen vode iz domaćinstva. i dr. − Meteorska (atmosferska) otpadna voda – padavine koje sa površine terena spiraju i odnose različite materije Kada se otpadnim vodama iz domaćinstva u kanalizacionoj mreži priključe i otpadne vode manjih industrijskih preduzeća i oborinske vode. Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. s druge strane. Jedan je da se u prirodne vode ne ispuštaju otpadne vode sa zagađujućim supstancama. 4. Oni se zasnivaju na tome da se u procesu proizvodnje uvek nalazi ista količina vode. mogu da sadrže otpadne vode iz raznih industrijskih objekata. Komunalne otpadne vode sadrže mikroorganizme. Deo organskih materija nalazi se u suspendovanom stanju.1. najčešće zbog isparavanja ili potrošnje pri ugrađivanju u produkte proizvodnje. u koji se ponovo vraća. a drugi je prečišćavanje otpadnih voda. u otpadnoj vodi nije moguće izvršiti njeno prečišćavanje do te mere da se može ispustiti u prirodne vode. do stalnog porasta količine upotrebljenih otpadnih voda. 95 . Prema svom poreklu otpadne vode se mogu podeliti na: − Komunalne otpadne vode . Sistem zatvorenih ciklusa voda Ideja o proizvodnji bez otpadnih voda ostvaruje se pomoću sistema zatvorenih ciklusa vode. Pored zagađenja vode raznim zagađujućim supstancama ovim zatvorenim ciklusom obuhvaćene su i toplotno zagađene vode. što je posledica ritma življenja stanovništva. standardnim vrednostima po stanovniku. zbog prirode supstancije. Svežom vodom se vrši samo nadokanađivanje one količine vode koja se u procesu proizvodnje itgubi. kao i uklanjanje zagađujućih supstancija atmosferskog vazduha i pravilno odlaganje otpadnog materijala čime se sprečava zagađivanje vode koja je u kontaktu sa atmosferom i zemljištem. Približno jedna trećina ovih materija odvaja se od vode taloženjem. pored otpadnih voda domaćinstva. od kojih su neki patogeni. Sastav takvih voda zavisi od načina života stanovništva i vrste industrija koje su locirane u naseljenom mestu. tj. koja se koristi kao industrijska voda. Pored toga ovakvi zatvoreni ciklusi vode. koja se prečišćava u onoj meri koliko je potrebno za odgovarajući proizvodni proces.2 OTPADNE VODE Porast stanovništva i dinamičan razvoj industrije uslovljavaju permanentni rast potrošnje vode. Iz tih razloga njihova količina i opterećenje zagađujućim materijama može se izraziti putem normativa. − Industrijski otpadne vode – upotrebljene vode iz industrijskih pogona. Zatvoreni ciklusi vode su neophodni u svim onim slučajevima kada. Izvesne varijacije protoka i sastava mogu se pojaviti tokom godine.Zaštita vode od zagađenja Zaštita voda od zagađenja može se ostvariti na dva osnovna načina. što omogućava i relativno jeftinije delimično prečišćavanje u okviru ovog zatvorenog ciklusa. škola. tada se govori o gradskim otpadnim vodama. Glavna karakteristika kvaliteta komunalnih otpadnih voda je izvestan sadržaj neorganskih i organskih materija.upotrebljene vode iz domaćinstva. što dovodi. Količina i sastav komunalnih otpadnih voda pokazuje tokom dana karakteristične varijacije. ustanova. dozvoljavaju njeno korišćenje i kada čistoća nije onog stepena koji je dozvoljen za ispuštanje. Otpadne vode naselja. ugostiteljstva. bolnica. tako da nema ispuštanja otpadnih voda u površinske vode i druge vodne recipijente.

Sastav otpadnih voda zavisi od vrste sirovina. ugljovodonici. rashladne. nego i o neravnomernosti stvaranja otpadne vode.Industrijske otpadne vode Sastav industrijskih otpadnih voda bitno odstupa od izloženog sastava komunalnih otpadnih voda. Voda se troši za tehnološke svrhe. njihovog povratnog korišćanja i ispuštanja u vodotok. nedelje ili jednog dana. S obzirom na raznovrsnost industrije postoji i raznovrsnost industrijskih otpadnih voda i to u pogledu porekla sastava i količine. kalijum. čišćenje opreme i prostorija. organske materije. sulfidi. 96 . boje. Industrija je danas najveći zagađivač vodenih resursa. nitrati. Industrija u kojima se javljaju otpadne vode su: -poljoprivredna i prehrambena industrija -hemijska i industrija tekstila -industrija hartije -mašinska industrija -crna metalurgija -industrija uglja -elektronska industrija Hemijsku. hrom. u svakom konkretnom slučaju. Količina otpadnih voda ove grane je relativno mala. organske materije. termičku obradu gotovih proizvoda. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih procesa i obuhvataju procesne. fenoli. Karakteristični parametri su: pH. suspendovane materije. fenoli. Upotrebljene vode iz industrijskih pogona mogu imati veoma promenljive protoke u toku godine. fenoli. U toj grani se voda troši za transport sirovina. kalcijum. Voda služi pre svega kod izlučivanja sirovina. naftnu i petrohemijsku industriju karakteriše velika potrošnja vode. proizvoda i tehnološkog postupka. izluživanje korisnih sastojaka. ili izvršiti merenja na terenu u cilju definisanja ovih veličina. hrom. pH. hloridi. suspendovane materije. sulfati. masnoća. sulfidi. a zatim kod stvaranja pulpe za presovanje papira. azot. Metaloprerađivačka industrija troši vodu za rashlađivanje i u procesu termičke obrade i površinske zaštite metala. ulja i masti. rashlađivanje. Karakteristike otpadnih voda Kvantitativna i kvalitativana karakteristika otpadnih voda predstavlja osnovni polazni podatak koji se koristi pri rešavanju prečišćavanja otpadnih voda. fluoridi. olovo. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: temperatura. prosečnim i maksimalnim protocima. rastvorne neorganske materije. sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme i postrojenja. boje. susopendovane materije. kao i pri iskorišćavanju korisnih i skupih primesa u otpadnoj vodi. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: pH. teški metali. Specifični parametri zagađenja ove industrije su: temperatura. pH. kadmijum i fenoli. napajanje kotlova i rashlađivanje. azot i fosfor. Ističe se velikom količinom otpadnih voda i veoma raznovrsnim zagađujućim materijama. ulje. fosfor. Njihova količina i sastav zavisi od niza faktora i specifična je za svaku granu industrije. U kožarskoj i tekstilnoj industriji voda se troši za pripremu sirovine i za doradu proizvoda. Potrebno je raspolagati podacima o minimalnim. taložne materije. ali je zagađenje specifično i veliko. Uloga vode u industriji papira je tako velika da se često smatra kao «druga sirovina» pored biljnih tkiva. Kvantitativna karakteristika ne obuhvata samo podatke o dnevnoj količini otpadne vode. Količine industrijskih otpadnih voda zavise od kapaciteta i karakteristika primenjenog tehnološkog procesa proizvodnje. organske materije. cijanidi Prehrambena industrija dolazi odmah iza hemijske u potrošnji vode. teški metali.

Zagađenja mogu biti i kvascima i plesnima. U domaćim otpadnim vodama i nekim industrijskim nalaze se patogene bakterije i neki virusiizazivači raznih bolesti. Po agregatnom stanju. Osnovni hemijski elemenat ovih jedinjenja je azot. Najčešći mineralni zagađivači su: pesak. izražava količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju lako oksidujućih zagađenja otpadne vode − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) izražava količinu kiseonika potrebnu za potpunu oksidaciju zagađenja otpadne vode − Biološka potreba kiseonika (BPK) izražava količinu kiseonika potrebnog za oksidaciju organskih materija iz otpadne vode aerobnim bakterijama − Relativna stabilnost karakteriše otpornost otpadne vode na truljenje − Rastvoreni kiseonik − Aktivna reakcija vode (pH) − Kiselost ili bazičnost − Merenje količine ukupnog azota i amonijačnih soli u otpadnoj tečnosti u − Određivanje količine karakterističnih primesa u otpadnoj tečnosti − Određivanje bioloških indikatora karakterističnih za pojedine otpadne vode − Određivanje količine Hlorida Fosfata Sulfata Nitrata Nitrita Kalcijuma Magnezijuma Ugljene kiseline Bikarbonata u otpadnoj tečnosti. sitnim algama i različitim bakterijama. Zagađenje otpadne vode može biti mineralnog. tečnom ili gasovitom stanju. plodova. U zagađenja biljnog porekla spadaju: ostaci biljaka. ostaci mišićnog i masnog tkiva životinja organske kiseline itd. koloidne rastvore i prave rastvore. Organska zagađenja su biljnog i životinjskog porekla. a po stepenu disperznosti u otpadnoj vodi dele se na suspendovane materije. rastvorene soli. materije koje se nalaze u otpadnoj tečnosti mogu biti u čvrstom. čestice ruda. čestice gline.Kvalitet otpadne vode obično se karakteriše sledećim pokazateljima − Boja − Miris − Temperatura − Providnost − Suspendovana materija − Talog po zapremini − Talog po težini − Gubitak pri žarenju − Suvi ostatak − Utrošak KMnO4. Takođe u zagađenja spadaju i fiziološki sekreti ljudi i životinja. Osnovni hemijski elemenat koji ulazi u sastav tih zagađenja je ugljenik. povrća i korova. kao i druge materije. hartija biljna ulja i dr. 97 . organskog i bakterijskog porekla. kiseline i baze.

soli metala manje valentnosti) i veći deo organskih jedinjenja. odnosno pritoke sa otpadnim vodama. Za potrebnu degradaciju biodegradabilnih organskh jedinjenja potrebno je 21 do 28 dana. predstavlja skup niza procesa koji dovode do umanjenja sadržaja zagađujućih agenasa u vodi. koja podrazumeva količinu kiseonika neophodnu za degradaciju organskih supstanci pomoću mikroorganizama u trajanju od 21 dan na 20°C u tami. Uvek se vodi računa da količina zagađujućih supstancija koje se unose u reku. Međutim. flori i fauni koje se teško ili skoro nikako ne mogu ukloniti. Drugi činilac koji može da utiče na dozvoljen sadržaj zagađujućih agenasa u otpadnim vodama pred njihovo ispuštanje u vodotok je sposobnost samoprečišćavanja prirodne vode. ili samoprečišćavanje. usled čega dolazi do transformacije zagađujućih supstancija u druge obilke koji ne deluju štetno na žive organizme. Prvi je vrsta zagađujućih supstancija i stepen zagađenja. na tlo sa kojim je voda u kontaktu i na čoveka. bioloških). Obuhvata sva ona jedinjenja koja bi mogla da traže kiseonik. različiti u različitim zemljama sveta. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda Prirodno prečišćavanje otpadnih voda. − Ukupni organski ugljenik (UOU)-nastala količina CO2 u procesu terminalne oksidacije organskih supstanci u vodi. tj. Proces samoprečišćavanja se odvija u samoj prirodnoj vodi pod uticajem različitih činilaca (fizičkih. tzv. pa to nekada može biti uzrok pogrešnih rezultata. Prečišćavanje otpadnih voda Danas postoji znatan broj metoda i postupaka za prečišćavanje otpadnih voda.Ocena kvaliteta vode Karakteristike kvaliteta vode često se definišu kao: fizičke. Treba znati da veći deo neorganskih jedinjenja nije podložan oksidaciji u standardnoj metodi određivanja HPK sa kalijum-dihromatom. ne daje u reci sadržaj iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. 98 . Kao rezultat odvijanja ovih procesa. posebno oksidabilne neorganske soli (sulfidi. Zato se u literaturi često sreću vrednosti BPK5 i BPK24. Parametri vezani za hemijski kvalitet vode. tačnije rečeno stepen zagađenja koji se može dozvodliti kada se voda ispušta u prirodni vodotok ili jezero. Kao indikator biološkog kvaliteta vode služi biološka potrošnja kiseonika (BPK). Drugi je kvalitet prečišćene vode. jedanput zagađena voda moći će da se regeneriše posle dužeg ili kraćeg vremena. koritu. − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)-količina potrebnog kiseonika za hemijsku oksidaciju organskih i neorganskih konstituenata. Zavisno od namene usmeravanja vode nakon prečišćavanja postoje zakonske regulative koje definišu neophodan kvalitet otpadnih voda. od mase zagađujućih agenasa koju voda u prirodi može da primi. indikatori hemijskog kvaliteta su: − Ukupno rastvorene čestice (USS). Koje će od ovih metoda biti primenjene zavisi od niza činjenica. Iz tog razloga stepen prečišćavanja otpadne vode nastale pri proizvodnji nekog proizvoda nije konstantna veličina i zavisi od osobina i količine prirodne vode u koju se otpadna voda unosi. Ove dozvoljene koncentracije zagađujućih supstancija u prečišćenoj vodi zavisne su od kapaciteta prirodne vode. Treba napomenuti da su standardi za otpadne vode. hemijske (organske ili neorganske) ili biološke. − Ukupni zahtev za kiseonikom (UPK)-predstavlja teorijsku količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju svih oksidativnih supstanci u otpadnoj vodi. Ako su sve organske materije koje su prisutne u nekoj vodi istovremeno i biodegradabilne onda su vrednosti HPK5 i BPK24 jednake. hemijskih. a da ne dođe do posledica koje bi uticale na organizme koji žive u njoj. ako se voda u prirodi neprekidno zagađuje dolazi postupno do trajnih izmena u sastavu vode. Ovi procesi se obavljaju spontano. bilo da su ona biodegradabilna ili ne.

a li se njihova koncentracija povećava u mulju. može biti putem aerobnih ili anaerobnih procesa razgrađen. ribe koriste za ishranu razne otpatke hrane.Zagađujuće supstancije koje se nalaze u prirodnim vodama mogu da budu zadržane na dnu rečnog korita. Procesi samoprečišćavanja otpadnih voda mogu se grubo podeliti u dve osnovne grupe: biološke i fizičkohemijske i hemijske procese. Najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. To znači da se za svaki pojedinačni slučaj mora utvrditi stepen prečišćavanja otpadnih voda. Razni mikroorganizmi troše čitav niz različitih supstancija za ishranu. anoričito ako su organskog porekla. Međutim deo ovih supstancija. negi i na zagađenje korita. Postrojenje se sastoji od dela za obradu vode i dela za obradu nastalog mulja. Fizičko-hemijski i hemijski procesi koji se događaju u vodi imaju dodatne efekte ne samo na zagađenje vode. Vodeno bilje za ishranu koristi fosfate i azotna jedinjenja. Industrijsko postrojenje služi ili za prethodnu obradu otpadnih voda. Pod biološkim procesima obuhvatamo sve one procese pri kojima organizmi koji žive u vodi uklanjaju supstancije ili materijale iz vode koristeći ih u procesu svoje ishrane. sastava mulja u koritu reke i sastava supstancija koje se nalaze u vodi. usled čega će se vremenom njihov sadržaj smanjivati. Procesi sorpcije zrncima čvrstog materijala smanjuju koncentraciju zagađujućih supstanija u vodu. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Prema osobinama otpadne vode razlikujemo komunalno i industrijsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. 99 . Grubi matrerijal (sa rešetki i sita) i inertne materije (pesak) se moraju periodično uklanjati. ali se njihova koncentracija povećava u mulju. Ti procesi dele se na aerobne (u prisustvu kiseonika) i anaerobne (bez prisustva kiseonika). vremena zadržavanja. koji bi dali i toksične produkte. OTPADNE VODE DOMACINSTVA OSTALE VODE OBORINSKE VODE INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE INDUSTRIJSKO POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE KOMUNALNE OTPADNE VODE POSTROJENJE ZA PRETHODNU OBRADU KOMUNALNO (CENTRALNO) POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE VODOTOK (RECIPIJENT) Slika 21.). Muljevi nastali u procesu prečišćavanja otpadnih voda se takođe periodično moraju odstranjivati. zastupljenosti i stepenu automatizacije. nakon što se obrade. dok drugi dovode do građenja škodljivih jedinjenja (H2S i dr. Pripremu industrijske vode za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili za prečišćavanje industrijske otpadne vode pre direktnog ispuštanja u vodotok (recipijent). U kojoj meri će pojedina supstancija na ovaj način biti zadržana zavisi od sastava tla kroz koji se kreće reka. optimalnog stepena prečišćavanja pri promenljivom opterećenju. Tako na primer. Hidroliza jona metala dovodi do stvaranja teškorastvornih hidroksida. što uzrokuje smanjenje koncentracije ovih elemenata u vodi. Prvi se obično daju neškodljive supstancije. Izrada i veličina postrojenja zavisi od raznih faktora. Dimenzionisanje i izbor postrojenja zavise od vrste vode koja se prečišćava. čime se sprečava njihovo raspadanje drugim putevima. su prikazane najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. tj. Na Slici 21. U komunalnom postrojenju se prečišćava otpadna voda iz domaćinstva i deo industrijske otpadne vode koja se izliva u javnu kanalizaciju.

cijanidi. deterdženti. Osnovni činioci zagađenosti industrijskih otpadnih voda Klasifikacija osnovnih činioca zagađenosti industrijskih otpadnih voda izvršena je na osnovu tretmana kojim se otpadne vode moraju podvrgnuti i na osnovu ove kategorizacije postoje osam kategorija: 1. Materije koje se mogu izdvojiti samo oksido-redukcijom − Sulfidi. − Biološko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje rastvorenih organskih materija. Materije koje se mogu odstraniti nekim od postupaka biološke prerade − Šećeri − Proteini − Fenoli Poseban pečat nivou zagađenosti otpadnih voda daju izvesna jedinjenja koja su specifična upravo zbog stepena štetnosti koje poseduju. i dezinfekcija vode ukoliko je potrebna. koloidnih i netaloživih čvrstih materija. Materije koje se mogu izdvojiti flokulacijom i sedimentacijom ili flotacijom − Uglavnom koloidne materije − Materije u emulziji (elastomeri. Materije koje se mogu odvajati istaložavanjem − Sulfidi. izmenom jona ili elektrodijalizom 3. Nerastvorljive materije koje se mogu izdvojiti fizički − Čvrste materije u suspenziji (pesak. a nisu toksične 5. smole.. Materije koje je mogiće izdvajati degazacijom ili ekstrakcijom gasa − Gas vezan (okludovan) ili rastvoren − Koncentrovana sumporna jedinjenja − Fenolna jedinjenja 8. − Uklanjanje nutrijenata (azotnih i fosfatnih materija). − Oksidanti ili reduktori. Proizvod anaerobne stabilizacije mulja je biogas. 100 . oksidi) − Materije koje plivaju (masti. rastvorljiva ulja) 7. talog.) − Soli koje se mogu izdvojiti inverznom osmozom. čije su oksidisane ili redukovane forme dovoljno rastvorljive. emulzioni ugljovodonici. Kroz biološki proces se uklanjaju oko 50 % organskih materija. hromati. Rastvorljive materije koje se mogu fizički izdvojiti − Materije koje se mogu adsorbovati (koloranti. floridi. Fosfati se po pravilu uklanjaju dodavanjem hemikalija. Materije koje se mogu ukloniti samo neutralizacijom − Organske i neorganske kiseline ili baze čije se soli do neke granice mogu rastvarati 4.Razlikujemo četiri stepena prečišćavanja otpadnih voda: − Mehaničko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje taloživih i plivajućih materija. − Završno prečišćavanje radi uklanjanja preostalog opterećenja. neke neorganske ili organske kiseline − Metali koji se u određenom opsegu pH mogu istaloživati u obliku nerastvosnih hidroksida 6. neki nerastvorljivi i neemulzivni ugljovodonici) 2. Ovde spadaju: − halogena jedinjenja. − fosforna jedinjenja..

što dovodi do smetnji u transportu otpadne vode. 2. Na ulaz u sistem za prečišćavanje. Ove metode su perspektivne za sistem zatvorenih ciklusa vode i postavku bezootpadnih tehnoloških procesa. komadi kože. Udaljavanje primesa iz otpadnih voda upotrebom regenerativnih metoda prečišćavanja odvija se praktično bez izmene hemijske strukture zagađujućih supstancija. Cd). Mehuri vazduha mešaju tečnost i homogenizuju je. Uvek ako je moguće iz jednog izvora dolazi na primer alkalna voda. Prethodna obrada otpadnih voda iz industrije Prethodnom obradom se sprečava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda iz različitih pogona na rad centralnog postrojenja. − previsoke temperature izazivaju isparavanje iz šahtova. Obrada industrijskih otpadnih voda Prečišćavanje industrijskih otpadnih voda sprovodi se sa ciljem udavaljanja zagađujućih supstancija. − metali mogu biti toksični i njihovo preveliko prisustvo može da spreči korišćenje mulja u poljoprivredi. isparavanje. Mešanje se vrši na taj način što se otpadne vode ulivaju u kadu u koju su postavljene cevi za produvavanje vazduha. jer uništavaju mikroorganizme aktivnog mulja. razni štetni mikroorganizmi. 101 . fluoridi. Za ovo proceđivanje obično se koristi metalna rešetka napravljena od vertikalno poređanih šipki. Ovim postupkom se iz otpadnih voda uklanjaju prvenstveno otpaci materijala kao što su na primer: komadi drveta. izvlačenja korisnih supstancija i dezinfekcije voda pre njihovog ispuštanja u prirodne vode. U destruktivne metode ubrajaju se biološko prečišćavanje i mnoge hemijske metode. Cu. Ujednačavanje sastava otpadne vode vrši se njenim mešanjem. što omogućava njihovu transformaciju u manje složena ili netoksična jedinjuenja. a iz drugog voda koja ima višak kiseline. Njihovim mešanjem postiže se delimična neutralizacija. jonska izmena i dr. naročito ako su ti gasovi otrovni. Zn. − Fizički postupci obrade otpadnih voda Ovde se ubrajaju: 1. − pri niskim pH vrednostima velika je korozija cevi − stvaranje gasova ugrožava radnike na kanalizacionim mrežama. otpadna voda može da dolazi iz više izvora. U regenerativne metode ubrajaju se ekstrakcija. U zavisnosti od karaktera i stepena promene osobina zagađujućih supstancija u procesu obrade razlikuju se regereativne i destruktivne metode obrade otpadnih voda. Destruktivne metode prečišćavanja otpadnih voda zasnovane su na značajnim izmenama hemijske strukture primesa. cijanidi. teški metali (Hg. Regenerativne metode su najefektivnije sa tehničko-ekonomskog stanovištva pošto omogućavaju smanjivanje rashoda vode i troškova prečišćavanja kao i vraćanje korisnih produkata u proizvodnju. Dodatni uticaji industrijskih voda nastaju pre svega zbog sledećih uzroka: − inertne taložne materije koje se talože u kanalizacionoj mreži prave otpor koji sprečava dalji transport. što u kasnijim postupcima smanjuje utrošak hemikalija za neutralizaciju. − toksične materije smetaju u biološkom procesu prečišćavanja otpadnih voda. Mešanje otpadne vode. ostaci konzervi i druge ambalaže i sl. takođe visoka temperatura nepovoljno deluje na spojeve cevi i korozija je veća.− − − − − organski rastvarači. Fe. Grubo ceđenje.

Primarni sedimentacioni tank Taloženje je veoma značajan proces koji se koristi u prečišćavanju otpadnih voda za mehaničko uklanjanje najvećeg dela suspendovanih materija. ali njena brzina padanja raste sa povećanjem njenih dimenzija. Uparavanjem se mogu preraditi sve vrste otpadnih voda i za to nisu potrebne nikakve hemikalije. Pri većim koncentracijama. Molekuli vode prolaze kroz pore menbrane. dok se dobijena otpadna voda može upotrebiti ili ispustiti. dispergovana pahuljica se taloži kao da je sama. Ovaj postupak se primenjuje za uklanjanje čestica nerastvornih supstancija. Princip rada ovih uređaja zasniva se na tome da se pod dejstvom gravitacije čvrste čestice. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda putem ultrafiltracije. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom ultracentrifuga i ultrazvuka. Prilikom isparavanja treba obratiti pažnju da sa vodom ne odu lako isparljivi ugljovodonici i delovi emulgatora. 4. Kada je koncentracija čvrste faze mala. Efekat filtracije se smanjuje sa povećanjem koncentracije. Koristi se za razdvajanje višefaznih smeša. 5. Proces se odvija u više uparivača ili 7. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom hidrociklona. Nemoguće je potpuno razdvajanje bezčišćenja površine membrane. dok emulgovane materije ostaju na menbrani. Zbog svoje jednostavnosti i cene koštanja sedimentacija predstavlja najšire primenjivanu metodu. a povećava se sa povećanjem brzine filtracije. koja se još odlikuje i izraženom dodirnom površinom između uljnog taloga i tečnosti iznad njega – to je hidraulički usporena sedimentacija. U postrojenju za prečišćavanje otpadne vode (Slika 22) taložnice srećemo na više mesta: taloženje peska i drugog otpadnog materijala. koje imaju veću gustinu od tečnosti u kojoj se nalaze padaju na dno suda. kao što su suspenzije i emulzije.Uklanjanje vlakana iz otpadnih voda primenjuje se prvenstveno u tekstilnoj industriji i pri proizvodnji celuloze i papira. Slika 22. jer dok pada ona nailazi na druge sitne pahuljice – to je difuziona sedimentacija. Od vrste i koncentracije čestica u vodi zavisi i mehanizam sedimentacije. Ona je jedna od najstarijih metoda obrade otpadnih voda. Odstranjivanje čvrstih čestica taloženjem (sedimentacijom). 3. Odstranjivanje tečnosti koje se ne mešaju sa vodom vrši se u taložnicima u kojima tečnosti koje su lakše od vode isplivavaju na površinu i pomoću pogodno konstruisanog sakupljača odvode se iz taložnika. 102 . Zato uparivači imaju dodatne aparate za prečišćavanje. naknadno taloženje (posle biološkog prečišćavanja ili hemijske precipitacije). uslovi strujanja). 6. Odvajanje čvrstih čestica pri kružnom kretanju vode. predhodno taloženje mulja (pre biološkog ili hemijskog procesa). Propusna moć menbrane zavisi od veličine pora i radnih uslova (radnog pritiska. usled velikog broja flokula dolazi do usporene grupne sedimentacije. Razdvajanje se sastoji u tome da se otpadna voda pomoću pumpe transportuje kroz menbranu sa finim porama.

gradeći mikroflokule. (odelenje za bojenje i beljenje) zatim otpadne vode fabrike viskoze itd. Od anjonskih koagulanata najpoznatiji je poliakrilamid. ili trovalentnih metala koji u vodi postaju naelektrisani pozitivno pa privlače negativno naelektrisane čestice. alkoholi. Koagulacija je prva faza flokulacije. želatin koji se koriste čisti ili kombinovani sa neorganskim solima (aktivni SiO2) i sintetičke polimere (odlikuju se velikom molekulskom masom i rastvorljivošću u vodi). Na izbor koagulanata utiče kvalitet vode i pH sistema. Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade otpadnih voda Metoda Sedimentacija Flotacija Filtracija kroz pogaču Ultrafiltracija Centrifugiranje Princip Veličina i gustina čestica Veličina i gustina čestica Veličina čestica Veličina molekula Veličina i gustina čestica Sredstvo Gravitacija Gravitacija i zadržani ili rastući mehurovi Vakum ili meh.dvo-. da bi se naelektrisanje koloidnih čestica smanjilo. Neorganski koagulanti. Time se sprečava moguć prilaz čestica među sobom. U prvih nekoliko minuta potrebno je obezbediti intenzivno mešanje kako bi destabilizacija bila uspešnija. Primarna uloga koagulanata je destabilizacija čestica i jačanje flokula. Što je valenca veća to je koagulacija efikasnija. katjonski i nejonski polielektroliti. U tu svrhu otpadnoj vodi se dodaju reagensi pre njegovog uvođenja u taložnik. Koagulativno dejstvo je funkcija valence jona čije je naelektrisanje suprotnog znaka od naelektrisanja čestica.pod vakumom zbog velikog utroška energije. fizičko-hemijskog postupka razgradnje emulzija pod dejstvom reagenasa koji neutrališu dejstvo emulgatora u emulziji i time narušavaju stabilnost koloidnih čestica. dekstrini. iminske ili amonijačne grupe. Javljaju se kao anjonski. npr: otpadne vode tekstilnih preduzeća. Koagulanti su hemijska jedinjenja koja se dodaju sistemu kako bi se postigla neutralizacija koloidnih čestica i izazvala destabilizacija i taloženje. alginati. amonijak. U procesu koagulacije talože se suspendovane i emulgovane materije koje se pri običnom taloženju ne izdvajaju. fenoli itd. Kao neorganski koagulanti javljaju se soli jedno-. što posledično omogućava stvaranje aglomerata. Organski koagulanti se mogu podeliti u prirodne: skrob iz krompira.pritisak Centrifugalna sila Primena Separacija čvrsto-tečno Separacija čvrsto-tečno Isušivanje mulja Organsko prečišćavanje Isušivanje mulja Fizičkohemijske metode prečišćavanja otpadnih voda Prečišćavanje otpadne vode koagulacijom i flokulacijom. Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade dati su u Tabeli 12. Ona podrazumeva dodavanje suprotno naelektrisanih jona. Tabela 12. 103 . Upotrebljavaju se soli na bazi aluminijuma i gvožđa.pritisak i porozni medijum Membrana i meh. Katjonski polielektroliti su pozitivno naelektrisani zahvaljujući prisustvu aminske. Ovim načinom obično se prečišćavaju vode koje sadrže vrlo sitne suspendovane materije. Uparavanjem ili degaziranjem mogu da se uklone H2S. Organski koagulanti.

anilin). kao i od opšteg sastava odpadne vode.. Prema poreklu se dele na prirodne i sintetičke a prema sastavu na mineralne (aktivni silicijum. ferosulfat. Pri izvođenju flokulacije treba obratiti pažnju na: temperaturu vode. anilin i druge organske primese. čestica koja ima veću brzinu taloženja može da stigne sporiju česticu i „zakači“ se za nju. Proces obrazovanja većih čestica (pahulja.. Prečišćavanje otpadne vode evaporacijom. pri odvajanju flotacijom ubacuju se u vodu potrebni reagensi. svojstva suspendovanih čestica (veličina. neke gline. Tako obrazovane krupne čestice uglavnom se talože većom brznom nego što bi se taložile odvojeno. Pošto se čestice talože različitim brzinama. Njegova veličina zavisi od koncentracije rastvorene supstancije. Po potrebi. flokula) naziva se flokulacija. Suština metode zasniva se na tome da se voda koja se prečišćava zagreva do 100 ºC. deterdženti. Ova metoda prečišćavanja otpadnih voda zasnovana je na izvlačenju iz vode organskih primesa male rastvorljivosti pomoću organskih rastvaračau kojima se ova jedinjenja dobro rastvaraju. odlikuju većom zapreminom. Koeficijent raspodele karakteriše ekstzrakcionu sposobnost rastvarača. kao dominantnog faktora. Prečišćavanje otpadne vode ekstrakcijom. amonijum sulfat i dr. tip korišćenog koagulanata. Prečišćavanje otpadne vode flotacijom. Flokulanti utiču na brzinu procesa stvaranja ali i na kvalitet pahulja. da bi dejstvo koagulanata bilo efikasno trebalo bi i pH sredine dovesti u potreban opseg. hemijske prirode primesa i ekstragenta. Ekstrakcijom se iz vode mogu izdvojiti fenoli. Flokulacija je proces koji ima za cilj povećanje broja kontakta između koagulisanih čestica i dešava se posle koagulacije. Kao koagulant se primenjuje kalcijumov oksid. zamućenost vode. kada flokulant ima ulogu pomoćnog filtracionog sredstva. zavisno od sastava voda i vrsta čestica. Ako imamo u vidu raznovrsnost sastava otpadnih voda. temperature. uvodi u kolinu sa puniocem koji omogućava povećavanje kontakne površine pare i vode. razna makromolekulska jedinjenja. agensi koji utiču na miris i ukus voide i dr. Osim pH. ali postoje i neorganski (primer: aktivni silicijum. skrob. masne kiseline. betonit. Time se postiže da voda na ulasku 104 ... prisutni joni u vodi. na izbor koagulanata utiče i temperatura (mada u opsegu od 5-25˚C nemaju uticaja).) i organske (alganiti. Pri kontaku pare sa vodom u gasovitu fazu prelaze isparljive supstancije. koje se zahvaljujući prisustvu flokulanata. Flokulanti se sistemom mogu dodavati po završetku koagulacije ili u fazi između sedimentacije i filtracije. ekstakt algi. Prema naelektrisanju flokulanti mogu biti anjonski. To su visoko toksične supstancije. boje. Flokulanti su uglavnom organske prirode. Proces flokulacije je poseban način ukrupnjavanja kolidnih čestica. jedan od njih je da se adsorbens dodaje u vodu iz pravca suprotnog kretanju vode. aluminijum-hidriksid). a ponekad se dodaju smeše ovih reagenasa. Prečišćavanje vode adsorpcijom vrši se radi uklanjanja relativno malih količina zagađujućih supstancija koje izazivaju znatne efekte ili se drugim postupcima ne mogu ukloniti. katjonski i nejonski.. infuzorijska zemlja.).Izbor adekvatne vrste koagulanata zavisi od osobine koagulanata i osobine čestica koje treba destabilizovati. većom čvrstinom i konzistentnošću. naelektrisanje) i lokalne uslove (pristupačnost opreme). aktivni ugalj u prahu. Proces prečišćavanja sa adsorbensima se vrši uglavnom na dva načina. Prečišćavanje otpadne vode adsorpcijom. Nasuprot toku vode uvodi se vodena para temperature 102-103 ºC. U fazi flokulacije posebno je važno obezbediti lagano mehaničko mešanje koje će pospešiti „uspešne“ sudare. Ovaj način se koristi za udaljavanje supstancija koje isparavaju s vodenom parom (fenol. Takođe. treba voditi računa o vrednostima pH. derivati fenola. Ovaj način prečišćavanja otpadnih voda od strane čvrstih čestica zasniva se na istom princpiu koji se koristi i pri flotaciji ruda. vrsta i koncentracija čestica kao i uslovi mešanja u trenutku dodavanja koagulanata.

sulfati i fluoridi. Metoda jonske izmene koristi se za prečišćavanje vode od elektrolita. dolomit. Posle dodavanja kiseline. Kao i prečišćavanje odsorpcijom. Hg. Takođe se koristi i za prečišćavanje otpadnih voda od niskih koncentracija jona visokotoksičnih ili radioaktivnih elemenata. Zn. magnezit i dr. došla u kontakt sa potpuno čistim adsorbensom. Osnova ove metode je korišćenje osmoze. molekuli vode će iz prostora sa neprečišćenom vodom da prolaze u prostor sa čistom vodom. Prečišćavanje otpadne vode jonskom izmenom. Do pojave osmoze dolazi kada su rastvarač (na primer čista voda) i rastvor (na primer otpadna voda) u dodiru preko polupropustljive membrane. a pred ispuštanje iz njega. Cu. Koncentracija zagađujuće supstancije preostala u vodi određena je rastvorljivošću nastalog teško rastvornog jedinjenja. odnosno tornjeva za prečišćavanje. Upotreba ovih neutralizacionih filtera nije moguća ako je u vodi prisutna sumporna kiselina. jer dolazi do stvaranja kalcijum-sulfata koji može da 105 . kalcijum-hidroksid. Hemijski postupci obrade. koje sadrže ulje i prljavštinu. Izvođenje neutralizacije vrši se uglavnom na dva načina. hloride. Na ovom principu rade uređaji za dobijanje pitke vode iz morske. Pri daljem kretanju voda dolazi u kontakt sa adsorbensom koji ima sve manju i manju količinu adsorbovanih supstancija. Ti. Hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati: 1) toksični i netoksični metali kao što su: Fe. kalijum-hidroksid itd. Ako se deluje na neprečišćenu vodu pritiskom koji je veći od osmotskog pritiska. Za neutralizaciju baza prvenstveno se koristi ugljen-dioksid.u toranj za prečišćavanje prvo dolazi u kontakt sa adsorbensom na kome su već adsorbovane određene količine supstancije koje treba ukloniti iz otpadne vode. emulzija se podvrgava elektrolizi. natrijum-hidroksid. Ni. koji će ukloniti i zadnje količine zagađujućih supstancija. Prečišćavanje otpadne vode inverznom osmozom. vode oslobođene mineralnih soli. Na elektrodama se pojavljuju mehurići gasa koji se talože na flokulama hidroksida. Za neutralizaciju kiselina koriste se obično kalcijum-karbonat. ali kroz nju ne mogu da prođu molekuli ili joni koji se nalaze rastvoreni u vodi. magnezijum-karbonat. Ako otpadna voda sadrži kiseline i baze one se neutrališu. ubraja se i elektrohemijsko razdvajanje. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem zasniva se na tome da se dejstvom odgovarajućeg reaktiva dodatog u otpadnu vodu vrši izdvajanje pojedinih supstancija u vidu teško rastvornih jedinjenja. Drugi način. U fizičko-hemijske postupke obrade. Ova membrana dozvoljava prolaz molekulima vode. radi smanjenja utroška reagensa. koji se talože sa Ca2+. Be. fosfati. sulfocijanidi. sastoji se u tome da otpadna voda koja se prečišćava ulazi sukcesivno u 2-3 tornja za prečišćavanje. U slučajevima kada to nije moguće koriste se sumporna ili hlorovodnočna kiselina. hromate. ova metoda služi za uklanjanje niskih koncentracija jona koji predstavljaju izrazito štetne zagađujuće supstancije. U ovim tornjevima se nalazi aktivni ugalj ili drugo adsorpciono sredstvo. Cr. Vode koje sadrže višak kiseline ili višak baze moraju se pre upućivanja na dalju obradu ili ispuštanja u prirodnu vodu prethodno neutralisati. Pri neutralizaciji vode koje sadrže kiseline prvenstveno se koriste alkalne vode. Pb. mermer. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem. Proces prečišćavanja vode jonskom izmenom vrši se korišćenjem kolona. Prvi nalčin je filtracija kroz porozan sloj koji sadrži karbonatne materijale kao što su krečnjak. 2) sulafti. sulfide. fosfati. uklanjaju se oksido-redukcionim procesima. Otpadne vode koje sadrže cijanide. a koji se talože kao hidroksidi u određenoj oblasti pH. kalcijumoksid. Takođe hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati supstancije koje se talože kao nerastvorne soli gvoždja ili koje mogu da se kompleksiraju: sulfidi. cijanidi. Al. Sem toga koristi se i za dobijanje meke vode tj. koji se dosta često koristi. da bi pri kraju tornja. Neutralizacija otpadnih voda. sulfite i dr. nitrate.

kiseonik i dr. Prečišćavanje vode korišćenjem oksidacionih agenasa može da se vrši u otvorenim sistemima ili u zatvorenim sistemima u kojima može da se ostvari velika brzina mešanja agenasa i vode. ili raspršivanjem vode u sitne kapi u vazduhu. Zbog toga se prečišćenoj vodi koja se odmah ne koristi dodaje neko drugo dezinfekciono sredstvo (hlor) koje sprečava razvoj mikoorganizama. Cilj aeracije je dvostruk. koji se javlja u vodama koje se koriste za hromiranje. čija je konstrukcija slična uređajima za mešanje tečnosti. prirodnoj i otpadnoj. Oksidacija hemijskim agensima. Kao oksidacioni agensi koriste se obično hlor. Od svih oksidacionih agenasa danas se najviše upotrebljava hlor. ozon. Negativna strana primene hlora je što sa pojedinim supstancama hlor može da gradi hlorovana jedinjenja. kalijum-permanganat. Najprimenjivanije soli za razlaganje su soli aluminijuma i soli trovalentnog gvožđa. dezinfekcija vode. U vodi. Drugi oksidacioni agens sa izrazitim nepovoljnim dejstvom je kalijumdihromat. Za redukciju oksidacionih agenasa u najvećem broju slučajeva koriste se natrijum-sulfit i natrijum-hidrogensulfit. a iz vode se uklanjaju sve one gasovite supstancije koje nisu prisutne u vazduhu. 106 . prikazan je hemijski postupak obrade otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala. Koji od ovih agenasa će biti upotrebljen zavisi od supstancija koje treba oksidovati. tj. Prednost ove metode je što se ulje odvaja u čistom obliku pa se posle može spaljivati ili mešati sa lož uljem i koristiti kao energetski fluid. Neutralizacija se vrši u neutralizatorima. Povećava se sadržaj kiseonika u vodi i ubrzava se njegovo rastvaranje u njoj. ali su skuplje. Kiseline su bolji koagulanti pri razgradnji emulzija. Udaljavanje kiseonika iz vode porebno je gde njegovo prisustvo ubrzava koroziju metala. pa je ceo postupak ekonomičan. koja su toksična. a drugi je uništavanje mikroorganizama. kao oksidacioni agens prisutan je kiseonik. sastava otpadnih voda i niza drugih uslova. natrijum-hipohlorit. Kod ovog postupka potrebno je znati sadržaj kiseline da bi se računala potrebna količina sredstav za neutralizaciju. Pored hlora danas se sve više kao oksidacioni agens koristi ozon. Ozon je jako oksidaciono sredstvo koje poboljava organoleptičke osobine vode i ne zagađuje je proizvodima sporednih reakcija. Pored ova dva efekta aeracija se koristi i u slučajevima oksidacije redukcionih agenasa u otpadnoj vodi kada je oksidacioni agens kiseonik. Aeracija vode. Prvi je da se putem oksidacije razgrade zagađujuće supstancije ili prevedu u manje toksične agense. Unošenje oksidacionih agenasa u vodi ima dvostruki cilj. s obzirom na prirodu elektrolita može biti: − razlaganje pomoću soli − razlaganje pomoću kiselina − razlaganje pomoću soli sa flokulacijom Hemikalije koje se po ovom postupku primenjuju su jeftine. Na Slici 23. Redukcija oksidacionih agenasa.izazove zapušavanje poroznog sloja. Razlaganja otpadnih emulzija. hlor-dioksid. Ovaj vid prečišćavanja otpadnih voda sastoji se u provođenju mehurova vazduha kroz vodu. Pored toga važno je da ne nastaju sporedni produkti. Drugi način neutralizacije voda sastoji se u unošenju određenih količina sredstva za neutralizaciju u određenoj zapremini vode. koje takođe treba uklanjati. Višak ozona se sam brzo razgrađuje. Na primer hemijskim postupcima razlaganje otpadnih emulzija. Za redukciju dihromata mogu se koristiti soli dvovalentnog gvožđa.

Šema tehnološkog postupka prečišćavanja otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala 107 .Slika 23.

U slučaju nedostaka ovih elemenata u otpadnim vodama dodaju se azot u obliku amonijačnih soli i fosfor u obliku superfosfata ili trinatrijum-fosfata. zagrejana i osvetljen voda bogata višim biljkama i planktonom. ispunjen krupnozrnim materijalom čija se površina orošava otpadniom vodom i na kojoj se obrazuje opna (sloj aktivnih organizama). ali se tu nalaze i male količine kvasca i plesni i jednoćelijske životinje (protozoe) i crvi. crvi. U prudovima se uzgaja riba. koji se pri ispuštanja otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz vode odstraniti taloženjem. Materijal punioca mora imati razvijenu površinu i posedovati dovoljnu poroznost. U biofiltru se odvija neprekidan prirast i odumiranje bioopne. To je objekat. U veštačke uređaje u kojima se odvija aerobno prečišćavanje voda ubrajaju se biofiltri i aerofiltri. Toksično supstancije u vodi značajno slabe životnu aktivnost mikroorganizama. Dospevši u aerotank otpadna voda meša se sa aktivnim muljem bogatim mikroorganizmima. Dugačak rezervoar dubine 3-6 m. Biofiltri. Sve biološke metode prečišćavanja otpadnih voda dele se na anaerobne i aerobne. To su mala dubina. U tim procesima učestvuju heterotrofni organizmi (organizmi koji ne mogu sami da vrše sintezu sastojaka) koji organske materije uzimaju iz otpadne vode i koriste kao hranu i ugrađuju je u biomasu-asimilacija. budući da doprinosi dobroj aeraciji biofiltra i maksimalnom kontaku otpadne vode sa bioslojem. obilje protozoa koje se hrane bakterijama. Osnovni deo aktivnog mulja čine bakterije. Pri kontaktu otpadne vode sa bioopnom na puniocu dolazi do sorbcije organskih zagađujućih supstancija na površini mikrobnih ćelija. zasićena kiseonikom. Najpovoljniji uslovi za proces prečišćavanja u aerotanku su pri odnosu u otpadnim vodama BPK (potpuna) :N:P = 100 : 1: 1. Posle biološkog tretmana voda je čista i može se ispuštati u kanalizaciji. Odumrla bioopna spira se otpadnom vodom i iznosi iz biofiltra. Energiju koja je za to potrebna organizmi dobijaju oksidacijom drugog dela hrane. koja se vraća u rastvor u obliku minerala-oksidacija (mineralizacija). prvenstveno iz poljoprivredne proizvodnje i iz prerade poljoprivrednih proizvoda. Biološki prudovi. Na dnu prudova intenzivno se razvijaju stanovnici mulja: larve. snabdeven uređajem za aeraciju je aerotank. Obično se prečišćavanje otpadnih voda mikrobiološkim putem primenjuje kao dopuna mehaničkim i hemijskim metodama prečišćavanja. To su veštački uređene vodene površine za biološko prečišćavanje otpadnih voda zasnovani su na istim procesima koji se odvijaju i pri samoprečišćavanju voda. mekušci i dr. sunčevi zraci. Biološkim postupcima uklanjaju se organske materije iz otpadne vode. Dostupnost neke supstancije biološkoj oksidaciji može biti ocenjena odnosom BPK i HPK. i ne sme sadržati primese toksičnie za mikroorganizme. Pored njih ovom procesu mogu da se podvrgnu i biorazgradljivi ostaci dobijeni prečišćavanjem 108 . tucanik. insekti. U aerotankovima prečišćavanje otpadnih voda ostvaruje se u uslovima bliskim prirodnim. Biološkim prečišćavanjem koloidne i rastvorene organske materije prevode se u oblik manje ili više stabilizovanog mulja. Najefikasniji postupci obuhvataju: tretman u oksidacionim jamama. Očišćena voda dospeva u sekundarne taložnike. Anaerobna prerada taloga je biološka razgradnja organskih supstancija. U prudovima se uspostavljaju uslovi za energičnu oksidaciju organskih supstancija otpadnih voda. aerobne digestore i specijalne filtere. šljunak i dr. Materijal biofiltra mora biti trajan. Aerotank.Biološki postupci obrade Biološko prečišćavanje otpadnih emulzija vrši se pomoću mikroorganizama koji kao hranu i energiju za razmnožavanje koriste otpadne supstance. Taj proces je često jako dug i po nekoliko meseci. Smeša otpadne vode i mulja protiče kroz aerotank i meša se sa vazduhom pri čemu dolazi do prečišćavanja vode. Kao punilac biofiltra može biti upotrebljena šljaka. posle čega se voda može ispustiti u prirodne vode. Prerada taloga Anaerobna prerada taloga. U tom cilju neophodan je proces adaptacije mikrorganizama na ta toksična jedinjenja.

obezbeđivanje zdravstvene bezopasnosti taloga. It is well documented that sediments play a key role in the transport and sorption of trace metals in an aquatic environment. The scope of the study is to discuss physical. industrial wastes. Prevreli ostatak može da se upotrebljava kao đubrivo ili posle sušenja i briketiranja i on se koristi kao gorivo. river.gradskih kanalizacionih voda i sl. saltwater intrusion. a istaloženi talog previre u toku dužeg vremenskog perioda. the solids are separated from the wastewater stream. First. it can also be used for ground water recharge. Septitank predstavlja taložnik kroz koji polako protiče otpadna voda. CH4. Both water quantity and water quality are becoming dominant issues in many countries. Major water quality problems stem from sewage pollution. iskorišćavanje dela organske materije u obliku gorivnih gasova koji se koriste kao goriva. and a number of regions are already chronically short of water. umanjenje mase taloga putem pretvaranja organske materije u gasove vrenja i rastvorne soli masnih kiselina. Deo ovog gasa može da se iskoristi za održavanje temperature metantanka. and the treated water may be disinfected chemically or physically (for example by lagooning and micro-filtration). a ostatka procesa vrenja u obliku đubriva. a vreme zadržavanja taloga iznosi 6-12 meseci. Otpadna voda se razbistrava u toku 1-4 dana. a zatim i anerobno razlaganje izdvojenih ostataka nalazi se i septitank i metantank. called primary. water-borne bacteria. zasićuje se gasovima (H 2S. Otpadna voda koja protiče između kore i taloga koji se razlaže. the biological solids are neutralized then disposed of or re-used. Heavy metals as a special group of water contaminants are especially clarified. H2. 109 . Finally. CO2 35%. Septitank. i H2S tragovi) koji služi kao gasovito gorivo za različite namene. Među uređajima u kojima se vrši odvajanje suspendovanih čestica iz otpadne vode. Sewage treatment involves three stages. or if it is sufficiently clean. Abstract Water use has been growing at more than twice the population rate. što je naročito važno pri njihovoj upotrebi kao đubriva. The final effluent can be discharged into a stream. Pri razlaganju taloga vrenjem nastali gasovi se podižu u vidu mehurova i povlače čestice mulja. Sequential extraction as special tool can provide information on possible chemical forms of heavy metals in sediments and predict their mobilisation . The overall behavior of trace metals in an aquatic environment is strongly influenced by associations of metals with various geochemical phases in sediments. Isplivale čestice se slepljuju i na površini septitanka obrazuju koricu koja se zatim zgušnjava i na njoj se nastanjuju različiti plesni sa svojim isprepletenim hifama. In this chapter water monitoring is defined as any kind of acquisition or collection data of water quality and selection critical parameters to improve their property is underlined. Metantank predstavlja zatvoreni rezervoar predviđen za anaerobnu preradu taloga i suvišnog mulja. Ovi talozi podvrgavaju se obradi u specijalnim uređajim u kojima dolazi do mikrobiološko razlaganje organske supstancije u anaerobnim uslovima. Intenziviranje razlaganja organskog dela taloga postiže se veštačkim zagrevanjem i mešanjem. Pored toga dobija se i gas (CH4 65%. For the purpose of this study wastewater treatment processes is decribed. The following points are based on presentation methods for analysis each contaminant emphasizing practical point for them. lagoon or wetland. the intensive agricultural use of fertilizers and pesticides. Cilj ovog mikrobiološkog anaerobnog delovanja na taloge je sledeći: promena fizičke strukture taloga kako bi se olakšalo njegovo sušenje. NH3) nastalih pri anaerobnom razlaganju. secondary and tertiary treatment. Dalja prerada takve vode je prilično otežana. I pored ovih nedostataka setitank u zadovoljavajućoj meri rešava problem prerade taloga. CO. chemical and biological major water pollutants. U metantankovima može količina organske supstancije u otpacima da se smanji do 50 %. kada je potrebno. and soil erosion. Metantank. Then dissolved biological matter is progressively converted into a solid mass by using indigenous. bay.

H. 1200-1213. J. listu RCG". Oceanogr. John Wiley&Sons.T. J.K. 10/97. Aquatic Chemistry.pdf Pravilnik o kvalitetu otpadnih voda i načinu njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju i prirodni recipijent. L. Control Fed.yu/files/1054110151. Fakultet za fizičku hemiju.462-490. Ninth Edition. Stuetz. John Wiley&Sons.cg. Građevinska knjiga. 7. 11. 5.B. K. Novi Sad.H. 13. Stumm. Geneva. 55/78 i 58/85) 10. (2001) Hemija i tehnologija vode. Sigg.R.M. Xue. 2. http://en. R. (1976) Tehnika Prečišćavanja voda. Beograd. D.mepp. 6. Montgomeri. (urednik: R.S. 21/97. U. Inc. str.. R. Banja Luka. E. Marković.Kastori. Jugoslovensko udruženje pivara. A Wiley-internscience Publication.vlada.. Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. str. M.. List SFRJ». Third Edition. J. 177-378. Environmental Protection Agency (EPA) (1983) Methods for Chemical Analysis of Water and Wastes. izdavač/ Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Matson. Limnol. Tehnološki fakultet.. Third Edition. 9. 3. H. IWA Publishing. Proc. Beograd. br. 14. Organics and Coagulants. 16. Kastori... Perason. 8.. (1994) Tehnologija vode i otpadnih voda. "Sl. 573-581. Đarmati. Klašnja. (2005) Environmental Science. J..LITERATURA 1. Filtration and Sedimentation.. http://www.. Gaćeša. Morgan. str.E. Veselinović.. (2005) Principles of Water and Wastewater Treatment Processes. 37-45.. UK. Degremont. Switzerland.J. R. S. Joint Specialist Conference on Coagulation. W. Water Poll. (1995) Stanja i procesi u životnoj sredini. (1985) Water Treatment-Principles&Design. Mancy. D. (1996). Wright. Novi Sad).org/wiki/sedimentation_(water_treatment) 12. Edzwald. Allen. IAWQ-IWSA. Gržetić. (1997) Teški metali u životnoj sredini. Beograd.Popović. Flocculation. (1992) Coagulation in Drinking Water Treatment: Particles. 269-295. I. (1970) Trace metal characterization in aquatic environments by anodic stripping voltametry. Prentice Hall. br.. Z. 15.wikipedia.. (1993) Free Cupric Ion Concentration an Cu(II) Speciation in Eutrophic Lake. Š. 38. 110 .. 4. Interantional Edition. 42. New York.

Površinski sloj predstavlja sloj humusa. . prirodni spomenici. U Italiji je. hematode. Zaštićene površine su od velikog značaja jer održavaju biodiverzitet. nemilosrdno se uništava i degradira.industrijski lokaliteti (aktuelni i prošli). za proizvodnju hrane i vode. Kategorizacia zemljišta . Stoga se klasifikacija i kategorizacija zemljišta vrši prema nameni i korišćenju. . . U njemu se neprekidno odvijaju dinamički procesi pod uticajem klimatskih. i neposredno prete uništenju života na Zemlji. zaštićena staništa i druge vrste zemljišta. . od kojih svaki ima svoje specifičnosti. a time i opstanka ljudskog roda. Značaj zemljišta i problem njegovog zagađenja Zemljište. amebe.Simplified soil description). a za njegovu zaštitu ne postoji zajednička strategija Sveta. na primer. na: .pašnjaci. gljivice i plesni. 35 % zemljišta 111 . člankari. Ako se takvo zemljište ne zaštiti. za sve ljudske aktivnosti.2 SOIL Zemljište predstavlja površinski sloj Zemljine kore. profila. voćarske planteže i plantaže vinove loze.plavljena zemljišta (aktuelna i prošla). debljine od nekoliko cm do 1. Prelazni sloj zemljišta nastaje spiranjem različitog geološkog materijala vodom.5 m. Zemljište je sastavljeno od slojeva. . gliste. Glavnu štetu zemljištu nanose zagadjenje tla i vazduha.lovna i ribolovna područja. za život životinja i biljaka. virusi. Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3 cm.voćnjaci. . nacionalni parkovi. erozija. potrebno je 200 do 1000 godina. . razloženih ili delimično razloženih organskih materija. a u skladu sa međunarodnim standardom ISO 11259:1998 (Soil quality . Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira". rezervoari su kiseonika. a dublje slojeve izgrađuju glineni minerali u kojima dolazi do akumulacije neorganskog i organskog materijala i vode. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje. . Zemljište predstavlja veoma kompleksan eko sistem. insekti. Namena i način korišćenja zemljišta uslovljavaju i njegovo eventualno zagađivanje i degradaciju. U zaštićene površine spadaju prirodni rezervati. za Španiju naročit problem predstavlja isušivanje tla.šume. iako ti problemi svakog dana poprimaju sve veće razmere. protozoe. Predstavlja inzvaredno značajno prirodno dobro. koje se stvara i obnavlja veoma sporo. U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zaštićenih površina.područje istraživanja. . s ciljem da bude zaštićena osetljiva životna sredina. čiste vode itd. aktinomicete. infuzorije. istaknuta posebna lepota tih površina ili njihova turistička korist. u kome žive različiti oblici živog sveta: bakterije. prekomerna urbanizacija i poplave.kamenite površine.zaštićene prirodne celine (parkovi. alge i drugi biljni i životinjski svet. hemijskih i mehaničkih faktora. .mešovito korišćeno zemljište.kultivisano zemljište. rezervati. 45 % obale izbetonirano. salinizacija.4.zemljište pod infrastrukturom i zgradama. Poseban oblik zemljišta predstavljaju zaštićene površine koje su takvim proglašene. zaštićena područja). od toga najviše u Africi i Juznoj Americi. posledice mogu biti nesagledive. kao osnovni deo ekosistema i podloga za život ljudi. a pre svega ljudske aktivnosti. bioloških.2 ZEMLJIŠTE 4. a kada su u pitanju zemlje istočne Evrope na njihovim teritorijama izražena je erozija tla. Ovaj sloj se tokom vremena stvara slaganjem biljnog materijala. životinjski i biljni svet. krtice i glodari.

individualnih i lokalnih kotlarnica i dr. samo su neki od akutnih problema s kojim se suočava Svet. veštačkih jezera. Zagađenje zemljišta poreklom iz atmosfere: .Poljske je preterano kiselo. . Poslednjih godina. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to. i to dela koji se odnosi na “opasan otpad” (1-2% od ukupne količine otpadnog materijala).emisija iz industrijskih tehnoloških procesa. Na ovim površinama značajno su umanjeni poljoprivredni prinosi.emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate. kolektiva. Prema tome. Problematika zagađenja zemljišta se mora posmatrati kroz osnovne odnose na relaciji: emisija .otpadne vode iz individualnih domaćinstava. . preko vazduha. 3. .indirektni put zagađivanja. zagađivanje tla otpadom i iz atmosfere.efekti Ovaj odnos podrazumeva: . izgradnjom saobraćajnica. 112 .. maksimalnu pažnju. pored ostalih faktora.transmisija . pa čak i đubriva.emisija prilikom sagorevanja različitih organskih materijala. kao veoma opasan neprijatelj zemljišta pojavile su se takozvane kisele kiše. . domaćinstava. a u 40 % Litvanskog zemljišta zabeležena je visoka koncentracija teških metala.direktno zagađenje zemljišta. zbog upotrebe pesticida.imisija . Ovo utoliko više jer se svake godine u svetu na razne načine.vode zagađene usled poljoprivrednih aktivnosti (veštačka đubriva. 2. izgubi na stotine i hiljade hektara često i najplodnijeg zemljišta.emisija usled sagorevanja fosilnih goriva u industriji. Izvori zagađenja zemljišta 1. bilo to uzrokovanim širenjem gradova. kapaciteta za proizvodnju energije. pesticidi i organski otpaci različitog porekla). zemljište je danas veoma ugroženo i njegovoj zaštiti je neophodno posvetiti. ugostiteljstva i dr. Zagađenje zemljišta poreklom iz otpadnih voda: . Specifičan pristup zahteva ispitivanja zagađenja zemljišta poreklom od čvrstog otpada. industrijskih objekata. .otpadne vode iz tehnoloških postupaka u industriji i privredi. poljoprivrede i dr. biomase i sl. putem rasipanja i izlivanja zagađivača. Zagađenje zemljišta čvrstim otpadnim materijalom poreklom iz privrede. Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi. došlo je do katastrofalnog sušenja šuma i ozbiljne ugroženosti živog sveta u jezerima. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi. .

03 0.3 1 2 2000 150 0.5 3. .5 0.36 1. „efekat staklene bašte” zajedno sa „kiselim kišama” prouzrokuje promene biopristupačnosti metala (Tabela 13).45 3.2 0.5 0.05 950 1.25 0.05 1.16 0.22 (<240) 0.003 0.5 58 100 52 Sedimentne stene Glineni Krečnjak Peščar škriljci 0.2 2.Teški metali u zemljištu Zemljište kao dinamičan sistem je u ravnoteži sa životnom sredinom.0 1.1 0.29 0.odloženi pepeo je izvor teških metala. 2.7 10 23 0.01 0.2 0. Tabela 13.13 0.5 1.5 0.5 1.003 0.6 7 9 68 5.07 1.4 40 250 72 0.004 0.5 0.06 0.43 4.07 1.1 0.1 0.01 0.05 0.003 0.5 0.14 0.5 30 39 0.0025 0.12 0.028 0.4 160 1 75 Magmatske stene Bazne Ultrabazne Granitne magmatske 0.2 0. Srednji sadržaj teških metala u Zemljinoj kori i glavnim tipovima stena (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Zemljina kora 0.18 620 460 850 0.9 20 30 120 Izvori polutanata teških metala u zemljištu 1.004 0.3 19 11 35 90 5.13 0.05 0.16 0.002 0.2 0.5 80 14 0.6 2.05 0.3 0.09 110 35 1 2980 200 4 42 90 13 0.2 0. Tako npr. Atmosferski polutanti iz motornih vozila: .04 1.5 14 3 24 0. Kako je zemljište vitalan ekološki i poljoprivredni resurs i treba ga štititi od dalje degradacije. 113 .12 0.0005 0.56 1.08 1.5 0.0 1.1 0.08 1040 1500 400 0.7 45 20 130 0.2 2.upotreba tetrametil i tetraetil olova u benzinu dovodi do disperzije Pb-aerosola.05 2. Promene klime utiču na promene u zemljištu. Sagorevanje fosilnih goriva: .1 0.5 6 0.1 20 100 50 0.6 1.0 13 (1-900) 0.disperzija mnogih elemenata u vazduhu.03 0.002 0.36 1.

efluente i otpadnih voda.svinjska i živinska đubriva (Cu i As). Ukljanjanje urbanih i industrijskih otpadaka: . Mineralna đubriva i pesticidi (teški metali kao aktivni konstituenti ili primese): . Rudnici i topionice obojenih metala: .pesticidi. Organska đubriva: . Poseban problem predstavljaju metali koji se preko hrane akumuliraju u organizmu čoveka (npr. Hg-baterije).fosfatna đubriva. .nepažljivo odlaganje predmeta (minijaturne baterije Ni-Cd. Cd i Pb). Udeo različitih tipova zagađivača zemljišta Zemljišta. Koncentracija teških metala u zemljištu Ukupni sadržaj metala u nekom zemljištu (MUK) je rezultat inputa metala iz više izvora: .đubriva (Mđ).matičnog supstrata (Mm).preko efluenata koji mogu zagaditi zemljište u slučaju izlivanja vodenih tokova. . . .emisija dima i prašine koji sadrže metale.odnošenje metala sa prinosom biljaka (Mb). Teški metali prouzrokuju akutne probleme toksičnosti. napuštena auta (Pb-akumulatori). Metalurška industrija: . . . sadrže enormno visoke koncentracije teških metala (Tabela 14).atmosferskog taloga (Ma). . posebno u urbanim i industrijskim područjima.šljake iz prerade gvožđa. 5.putem stvaranja deponija otpada i metalnih strugotina. 114 . . 7. .organskih otpadaka (Moo).3. Slika 24. . posebno herbicidi. 6.taloženje čestica aerosola emitovanih pri spaljivanju materija koje sadrže metale.dispergovanje metala kroz prašinu.agrohemikalija (Mah).neorganskih zagađivača (Mdn). . 4.

2 .240 82 .01 .1.0.01 .3 2.05 4 <2 90 1.260 0.6 0 .15 2 .01 . mineralnim đubrivima.200 0. kreču i kompostu (mg/kg) Metal Ag As B Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se U V Zn Kanalizacioni mulj < 960 3.5 2 . stajnjaku.20 20 .3 20 .000 0.8.172 0.002 0.1.1.08 – 0.03 .000 2 .100 20 .245 1 .1 .34 7 .40 5 .24 1.7 . Sadržaj teških metala u poljoprivrednim zemljištima (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Opseg 0.3 10 .9 .2 – 1 10 70 .1 .000 Fosforna đubriva 2 -1.115 0.580 0.4 15 .500 0.410 13 .01 .09 .450 Nitratna đubriva 2.5 50 115 .400 91 .1 .10 20 .566 Kreč 0.260 8 .4 .0 0.200 0.2 1 .27 2.250 0.05 .30 2 0.25 10 0.05 1 .60 7 .4 1 .49.83 10 .1 .3 .3.21 0.2.0.1 .8 0.04 .3 .300 2 .12 66 .001 .1.4 .0. Sadržaj teških metala u kanalizacionim muljevima.894 Tabela 15.0.03 .25 30 .0.300 29 .500 2 .1.969 0.20 0.250 0.000 0.10 0.55 2 .40.1 .05 .9 1-7 7 .36 30 .3.30 15 -1.40 6 .01 .44 1 .1.8 0.279 1.27 1 .15 10 .2 .5 .2 40 .1 .000 1-2 50 10 .05 – 8.12 3. MUK = (Mm + Ma + Md + Mah + Moo + Mdn) – (Mb + Mg) Tabela 14.5.000 0.3 .55 60 .3 .900 1 .600 50 .2.225 < 100 0.25 0.125 0.170 1 .200 5 .300 0.05 40 .01 .000 < 1 .600 50 .450 Kompost 2 .8 .42 Stajnjak 3 .2.1 .- gubici putem ispiranja i volatizacije (Mg).3 .0.3.52 0 .340 1 .1.1 20 10 .06 1.9 3 .50 0.000 0.100 1.30 0.38 7 .120 0.2.300 Uobičajena vrednost 0.5 .1 .600 3 .19 0 0.5.30 1.3.5 5.10.

U prvom redu su fizičko-hemijska svojstva zemljišta. . U toku evolucije. mikroorganizmi su razvili različite sisteme i mehanizme za zaštitu od nepovoljnih faktora spoljašnje sredine.Bakterija Citrobacter intermedius ima sposobnost akumulacije Ag iz otpadnih voda. Biomasa iznosi 5-20 t sirove mase po 1 hektaru zemljišta. npr.1 – 3.Micelija gljive Rhizopus arrhizus izdvaja U iz otpadnih voda rudnika urana. Naglim razvojem savremenih tehnologija. u zemljište dospevaju opasne i štetne materije. transformacija neorganskih u organo-metalna jedinjenja (npr. virusi i lišajevi. Cd. menjaju propustljivost citoplazmine membrane. Zn). kao i enzimatsko prevođenje toksičnih teških metala u manje toksična jedinjenja. alge. uz pomoć produkata metabolizma (mikroorganizmi sintetizuju i izlučuju slabo kisele ugljovodonične polimere koji deluju kao polielektrolit koji apsorbuje jone metala Pb. Postoje 3 načina vezivanja rastvorljivih teških metala od strane mikroorganizama: bioadsorpcija (specifično i nespecifično vezivanje metala na površini ćelije. ćelije mikroorganizama učestvuju sa 0. U celokupnoj organskoj materiji zemljišta. biotičkih i abiotičkih faktora. Bacillus subtilis bakterija sadrži biopolimer koji vezuje Cr i Al). od kojih zavisi dejstvo teških metala na mikroorganizme.000 128 Postoji veći broj činioca.Mikroorganizmi zemljišta u zaštiti životne sredine Rast i razvoj biljaka je u direktnoj zavisnosti od sadržaja organske materije i delatnošću mikroorganizama u zemljištu. Danas se veoma uspešno koriste različite vrste mikroorganizama za izdvajanje metala iz raznih ekoloških sredina: . preradi kanalizacionih i otpadnih voda. gljive. posebnu ulogu imaju pojedini mikroorganizmi koji pokazuju otpornost na teške metale (biološki indikator zagađenja). Kruženje materije počinje i završava u zemljištu zahvaljujući mikroorganizmima. 116 . koje direktno ili indirektno nepovoljno deluju na mikroorganizme (Tabela 16). npr. - - U zaštiti životne sredine. bioakumulacija (nakupljanje metala u ćeliji i vezivanje sa belančevinama. vrste i starosti mikroorganizama. Njihova brjnost je od nekoliko desetina do nekoliko miliona po 1 gramu apsolutno suvog zemljišta. vreme delovanja. vrste i koncentracije teških metala. U zemljištu žive različite vrste mikroorganizama: bakterije. Minimalne koncentracije nekih teških metala koje inhibiraju bakterije Jedinjenja metala HgCl2 AgNO3 As2O3 CuSO4 x 5 H2O K2CrO7 Koncentracija (mg/ml) 8 32 512 512.0 %.Veći broj bakterija može akumulirati koloidno Au iz zemljišta. kao i uticaja teških metala. hemijski sastav sredine u kojoj žive mikroorganizmi. protozoe. mikroorganizmi oksidišu arsenit As3+ u manje toksičan arsenat As5+). Od najvećeg značaja je izrazito toksičan uticaj teških metala (Hg > Ag > Cu > Cd > Zn > Pb > Cr > Ni > Co). temperatura. Mikroorganizmi učestvuju u stvaranju zemljišta i održanju njegove plodnosti. Tabela 16. saturacionog mulja i fotografskih rastvora. . Metali se adsorbuju na površini ćelije mikroorganizma. zaustavljaju razmenu materije i energije i tako ih direktno uništavaju. jedinjenj Hg).

usitnjavanjem i prosejavanjem. vrši se utvrđivanje poremećenih hemijskih.5-1. Celokupna količina sitnice se stavi na papir. a veće grudve izmrve prstima. Uzorci zemlje u vlažnom stanju se najpre proseju kroz sito (∅ 6 mm). Na osnovu ispitivanja.zemljište koje se preterano đubri organskim i mineralnim đubrivima. Na sadržaj opasnih i štetnih materija. NO3.30 cm) i pakuju u čiste plastične kese težine 0.ili NO2. ispituje se: .1-0. kod određivanja zamenjivog Fe ili Al. Za pojedina određivanja. u prostoriji zaštićenoj od prašine i hemikalija ili posebnom uređaju sa automatskom regulacijom temperature i vlage. Uzorak se meri na analitičkoj vagi. sa osetljivošću 0. Na zemljištu koje je zasejano biljnim vrstama vrši se analiza nadzemnih i podzemnih delova biljaka. skelet. razdeli na 10-20 približno jednakih delova i iz svakog dela uzima se mala količina zemlje za uzorak. a po potrebi i narušenih hemijskih.jona. sušenjem.zemljište gde se odlažu razni otpadni materijali. uzorke treba promešati radi ujednačavanja. Osušeni uzorak u količini od 500 g usitnjava se u avanu ili posebnom mlinu. Pri tom se odvoji. sitnica u količini od 50 g mora se dalje usitnjavati u ahatnom tarioniku.zemljište u blizini većih gradskih i industrijskih naselja. kao i Međunarodnim preporukama i normama. Priprema uzoraka zemljišta Uzorci zemlje imaju različit sadržaj vode. Prikupljanje uzoraka zemljišta Ispitivanje zagađenog zemljišta vrši se na taj način što se uzimaju uzorci zemlje iz oraničnog sloja (0 . . kod određivanja NH4-. kao i na osnovu idenifikovanih izvora zagađenja u zoni uticaja. Zato treba pripremiti uzorak za analizu.02-0.Kontrola kvaliteta zemljišta Opšti pristup na osnovu koga su definisani parametri ispitivanja preuzet je iz preporuka i uputstava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA-USA). Npr.0 kg i dostavljaju naučnoj instituciji na analizu. različitu količinu skeleta i različite su usitnjenosti. fizičkih i bioloških svojstava. što se postiže: odstranjivanjem skeleta. za uzorak od 20 g dovoljna je osetljivost vage od 0.zemljište u blizini prometnih saobraćajnica. 23/94). 117 . Na taj način se dobija sitnica za većinu hemijskih određivanja. Analitički uzorak (srednja proba). kao i kod određivanja fiziološki aktivnog K2O ili P2O5.1 g. .2 mm). Laboratorijsko ispitivanje i tumačenje rezultata se vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik Republike Srbije” br. Sušenje uzoraka se vrši pri temperaturi 25-35 oC. a zatim prosejati kroz sito (∅ 0. . Ako za vreme sušenja kod uzorka nastaju brze i velike hemijske promene pojedinih sastojaka. a zatim seje kroz sito (∅ 2 mm). fizičkih i bioloških svojstava zemljišta. U toku sušenja.zemljište koje se zaliva zagađenom vodom. pepelišta i jalovine (deponije). ua analizu se koristi zemlja u stanju prirodne vlažnosti. . Takav je slučaj npr.5 % od mase uzorka.zemljište zagađeno i u drugim slučajevima. eventualno prisutan. . Priprema uzorka – sitnica.

a) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa HF) UZORAK (0. K.7 50 cm3 NH4Cl. Na 118 . K Ti na 400 nm Fe na 565 nm 50 cm3 Upariti sa HNO3 Soli: Ca. K.1 g) HF. NH4OH Br2 . Mg. Na 0. Ca.Merne tehnike kontrole kvaliteta Određivanje elementarnog sastava mineralnog dela zemljišta (silikatna analiza). Na Rastvoriti u HCl Prokuvati Razblažiti na 100 cm3 Otopina A 5 cm3 Pufer pH 4. HClO4 upariti do suva SiF4 Soli: Fe. Ti.4 M HCl do 50 cm3 Otopina B 5 cm3 Titracija uz murexid 5 cm3 Titracija uz eriohrom T Ostatak Plameni fotometar Ca Ca + Mg K.voda Ostatak Plameni fotometar Razblažiti na 50 cm3 Na2S2O4 Razblažiti na 100 cm3 Filtrirati Na. Al. Mn. Mg.

b) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa Na2CO3)

UZORAK (0,1 g)
Topljenje sa Na2CO3 Dehidratacija sa HClO4 Centrifugiranje

Talog SiO2
Rastvoriti u NaOH

Otopina D
NH4OH Br2 – voda Centrifugirati

Otopina E
NH4-molibdat HCl

Talog: Fe, Ti, Al, Mn
Rastvoriti u HCl

Si na 400 nm

Otopina F (Ca, Mg)
Titracija uz eriohrom T

Fe3+ , Ti4+ , Al3+ , Mn2+
Taložiti sa NaOH Centrifugirati

Ca + Mg

Talog: Fe, Ti, Mn

Otopina G
Podesiti pH 4,2 Razblažiti do 100 cm3

Otopina H
Pufer pH 4,2

Al na 520 nm

119

Analiza zemljišta Analiza zemljišta se vrši u specijalizovanoj laboratoriji a neke od analiza zemljišta se mogu vršiti odmah na terenu. Brze analize, koje su najčešće potrebne na terenu, su određivanje pH, sadržaja nitrata i nutricijenata. Za brzu procenu pH (kiselosti) zemljišta koristi se vrlo jednostavan aparat - pH indikator. Ova metoda je korisna radi određivanje pogodnosti zemljišta za obradu i trenutne savete za đubrenje. Za direktno određivanje pH zemljišta (ili tečnosti) koristi se posebna pH elektroda. Merenje pH se bazira na poluprovodničkoj tehnologiji. Specijalna, čvrsta elektroda, sadrži jonsenzitivni terenski tranzistorski (ISFET) senzor, srebro/srebrohlorid referentni sistem i termistor radi automatske temperaturne kompenzacije. Ova elektroda ima raspon merenja od 0-14 pH sa tačnošću od 0,03 pH. Dubina merenja je 80 mm. Ona se koristi u kombinaciji sa osnovnim instrumentom-multimetrom. Kompletan set sadrži multimetar sa elektrodom, malo svrdlo za bušenje sa špatulom za palac i kalibracione tečnosti. Terenski set za ispitivanje zemljišta nudi pojednostavljene metode za određivanje raspoloživih nutricjenata u zemljištu. Serija brzih, tačnih hemijskih testova koristi standardizovane reagense za dobijanje obojenih reakcija, koje se mere upoređenjem sa tabelama boja. Kolorimetrijske test metode se koriste za većinu faktora koji se ispituju. Neki testovi su bazirani na merenju turbidnosti. Jednokratna procedura ekstrakcije obezbeđuje ekstrakt zemljišta za sve ove nutrijentne testove, sa izuzetkom hlorida, koji se ekstrahuju demineralizovanom vodom. pH zemljišta se određuje kolorimetrijski, pokrivajući raspon od pH 3,8 do 9,6. Za svaki komplet na raspolaganju je i kompletna dopuna reagenasa za 50 testova. Džepni instrument, reflektometar sa digitalnim merenjem, namenjen je za brzo određivanje sadržaja nitrata u vodi ili u vodenom rastvoru zemljišta ili biljnog materijala. Ova metoda je zasnovana na očitavanju nitratnih test-traka. Pošto se prethodno uroni u rastvor, test-traka se postavlja u aparat za optičko očitavanje. Instrument ima memoriju u kojoj pamti poslednjih 20 merenja, sa indikacijom datuma i vremena kada je svako merenje izvršeno. Raspon merenja je od 5 do 500 ppm (mg/l) nitrata. Tačnost očitavanja je 1 mg/l. Instrument se isporučuje sa kutiijomfutrolom, test-tračicama, rastvorom za kalibraciju i priborom. Ove metode nisu zamena za laboratorijske metode, mada daju dovoljnu indikaciju za određenu procenu. Fizičko-hemijski parametri analize (opšti i specifični) Specifični parametri. Kiselost zemljišta (rastvaranjem i snižavanjem prekursora kiselina NOx i SO2) predstavlja inicijalnu fazu u zagađenju i povlači veliki broj hemijskih reakcija čiji proizvod predstavljaju različiti toksični metaboliti. Posledica kontaminacije, posebno u dužem vremenskom periodu (naročito teškim metalima) dovodi do degradacije zemljišta i naglog smanjenja broja i vrsti mikroorganizama. Opšti parametri. U opšte fizičko-hemijske parametre analize zemljišta spadaju: a) Određivanje ukupne količine ugljenika i humusa Metode se baziraju na potpunoj oksidaciji organskog C u CO2. Prvom grupom metoda C se oksidira sagorevanjem u struji kiseonika u električnoj peći, a nastali CO2 apsorbuje u aparatu za apsorpciju (metoda po Liebigu). Druga grupa metoda se zasniva na oksidaciji C pomoću različitih oksidirajućih otopina (metoda po Tjurinu). Određivanje sadržaja humusa (metoda po Kotzmanu) sastoji se u oksidaciji organskih materija zemljišta pomoću KMnO4. b) Određivanje sastava humusa Ekstrakcija zemlje smešom alkohol-benzol (1:1) radi izdvajanja voskova i smola; Dekalcifikacija beskarbonatne zemlje rastvorom H2SO4 a karbonatne zemlje rastvorom HCl; Izdvajanje huminskih kiselina obradom dekalcifikovane zemlje rastvorom NaOH; Određivanje nerastvornog ostatka (humina). 120

c) Određivanje stepena razloženosti i humificiranosti organske materije zemljišta Stepen razgrađenosti pokazuje odnos pravih humusnih materija netopivih u acetilbromidu i predstepena humusa koji su netopivi u acetilbromidu. Koristi se postupak bromacetolize ili postupak sulfoacetolize. d) Određivanje huminskih i fulvo kiselina Izdvajanje se vrši višestepenom obradom zemlje rastvorom NaOH posle dekalcinisanja. Alkalni rastvor humusnih materija se odvaja od zemlje filtriranjem. Iz alkalnih rastvora se huminske kiseline talože zakišeljavanjem sa H2SO4. Rastvor se filtrira i iz filtrata odvajaju na aktivnom uglju fulvo kiseline. Svojstva huminskih i fulvo kiselina (elementarni sastav, funkcionalne grupe) određuju se metodama elektroforeze, papirnom hromatografijom, IR spektroskopijom i dr. e) Određivanje kiselosti i alkalnosti zemljišta Određivanje pH vrednosti potenciometrijskom metodom (pH metar) ili kolorimetrijskom metodom (pomoću indikatora). Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u 1M KCl), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50). f) Određivanje zemnoalkalnih karbonata u zemljištu Određivanje količine CaCO3 volumetrijskom metodom sa HCl. g) Određivanje rastvorljivih soli u zemljištu Metoda merenja električnog konduktiviteta u saturisanoj zemljišnoj kaši ili u više razblaženoj suspenziji zemlje vodom. h) Određivanje azota u zemljištu Ukupni azot metodom po Kjedahlu. Amonijačni azot kolorimetrijski pomoću Neslerovog reagensa. Nitratni azot kolorimetrijskom metodom pomoću fenoldisulfonske kiseline. i) Određivanje sumpora u zemljištu Topljenje zemljišta alkalnim karbonatima, mokro spaljivanje carskom vodom ili suvo spaljivanje kalijum hloratom. Konačna sulfatna forma se taloži Ba-solima i određuje gravimetrijski. j) Određivanje pristupačnog fosfora, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u zemljištu Ekstrakcija kiselim pufernim rastvorom Ca-laktata u HCl. Sadržaj fosfora se određuje kolorimetrijski iz dobijenog ekstrakta. Sadržaj kalijuma se određuje plamenom fotometrijom iz amonim-acetatnog ekstrakta. Elektrodijalizom uzorka zemlje u bornoj kiselini ekstrahuju se pristupačni katjoni Ca i Mg. Kalcijum se određuje turbidimetrijski uz dodatak amonijum-oksalata. Magnezijum se određuje kolorimetrijski sa titan žutim indikatorom u alkalnoj sredini, uz dodatak skroba kao zaštitnog koloida. k) Određivanje oblika aluminijuma i gvožđa u zemljištu Ekstrakcija zemljišta rastvorom smeše oksalne kiseline i amonijum-oksalata. Gvožđe i aluminijum se određuju gravimterijski nakon taloženja kupferonom (gvožđe u kiseloj sredini a aluminijum u alkalnoj sredini). m) Određivanje mikroelemenata (B, Mn, Mo, Cu, Zn) u zemljištu. Maksimalno dozvoljene vrednosti opasnih i štetnih materija u zemljištu Prema Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu (Sl. Gl. RS 23/94) propisane su maksimalno dozvoljene količine opasnih i štetnih materija koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost (plodnost) poljoprivrednog zemljišta (Tabela 17). Ove materije dolaze izlivanjem deponija, ispuštanjem iz fabrika, nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva ili preko sredstava za zaštitu bilja. 121

su na bazi triazinskih preparata. Tabela18.005 122 .30 kod gajenja pšenice i raži. ovsa. Štetne materije su: bakar. tj.3 0. kao što su atrazin i simazin (Tabela 18) ili kancerogenih materija (Tabela 19).01 Tabela 19. živa. Granične vrednosti ostataka simazina i atrazina.30-0. 6. 138. uljane repice i šećerne repe.20-0. 118.6 0.01 0.06-0. crnog luka. Sredstva policiklični aromatični ugljovodonici (PAHS) polihlorovani bifenili i terfenili (PCBs i PTC) za svaki od kongenera (28. u srednje teškim zemljištima za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih kultura.0 1. 3.Opasne materije u smislu ovog Pravilnika su: kadmijum.4) fenolni herbicidi (DNOCI DINOSEB) organohlorni preparati DDT+DDD+DDE MDK (mg/kg zemlje) 0.25 kod gajenja suncokreta. suzbijanje korova.40 kod gajenja krompira. 2. br. 0. 0. 2. arsen.5 20 50 50 300 100 300 5 50 10 Sredstva za zaštitu bilja. cink i bor. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) sredstava za zaštitu bilja u zemljištu Red. olovo.20 kod gajenja soje. nikl i fluor. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) opasnih i štetnih materija u zemljištu Hemijski elemenat Kadmijum Olovo Živa Arsen Hrom Nikal Fluor Bakar Cink Bor Kobalt Molibden Hemijska oznaka Cd Pb Hg As Cr Ni F Cu Zn B Co Mo MDK u zemljištu mg/kg zemlje 2 50 1. Tabela 17. 0. 153 i 180) organokalajna jedinjenja (TVT. 52. 1.15-0. 4. 0. Sredstva triazini (atrazin i simazin) karbamati ditiokarbamati hlorfenoksi (2. ječma i krastavca.004 0. hrom. 3.0 0.09 kod gajenja lucerke. TMT) MDK (mg/kg zemlje) 0. lana. 1. 101.0 kod gajenja špargle. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) toksičnih i kancerogenih materija u zemljištu Red. su: 0. br. 5.25-0. do 1.5 1.

analize modalnog sastava teških frakcija zemjlišnih minerala. zaslanjenosti.). odnos ugljenika i azota C/N. . Utvrđivanje dozvoljenog sadržaja materija koje mogu zagaditi zemljište vrši se laboratorijskim metodama. Specijalna metoda mikro-morfološkog ispitivanja zemljišta Posebna dijagnosticka vrednost: . prisustvo određenih minerala u zemljištu ili segregacija (konkrecija i sl. boja zemljišta. alkalizacije ili stanja adsorptivnog kompleksa zemljišta). R2O3/SiO2. i to: .jon selektivnim elektrodama. . .pokazatelji dobijeni mikro-morfološkim istraživanjima (Slika 25).striping volametrijom (SV).) . Slika 25. Razlikuju se metode terenskog i laboratorijskog ispitivanja. osobine strukturnih agregata zemljišta.gasnom hromatografijom (GC).jonskom hromatografijom (IC). . na osnovu ovih analiza moguca je rekonstrukcija porekla i procesa transformacije pojedinih minerala Kompleksne metode: 123 . .atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom (AAS) . 4.: procesi iluvijacije (translokacija gline u profilu). .tečnom hromatografijom (HPLC).Metode ispitivanja zemljišta Za ispitivanje zemljišta koriste se različite metode. tekstura zemljišta. Fe2O3/SiO2. konzistencija i dr. koje se koriste radi utvrđivanja prisustva odredjenih procesa ili pojava u zemljistu. kao npr. Složeniji dijagnostički kriterijumi: .) nastalih oksido-redukcionim procesima u zemljištu i drugih pojava.druge metode zasnovane na partitativim koeficijentima (npr.pokazatelji nastali proučavanjem makro-morfoloških karakteristika zemljišnih horizonata (npr. zatim odnos učešća frakcije gline u eluviajalnom i iluvijalnom horizontu i dr. kojima se izuzetno precizno utvrđuju karakteristike primarnih i sekundarnih minerala i otkrivaju procesi kod formiranja soluma. .hemijske osobine (pokazatelji stanja kiselosti.metode mikroskopije i submikroskopije. struktura zemljišta i dr.1 SPECIJALNE METODE ISPITIVANJA ZEMLJIŠTA Jednostavni dijagnostički kriterijumi: .istrazivanja mineraloškog sastava pojedinih frakcija zemljista.fizičke osobine (granulometrijski sastav. .).2.

0 i 0.temperaturnim karakteristikama (max T. 124 . u prometu ili upotrebi i dr. Za deponije se mogu koristiti i strmi tereni sa nagibom preko 25 %.33).hidrometeorološkim karakteristikama (učestalost.konfiguraciji terena. uz primenu odgovarajućih tehničkih mera.- analiza većeg broja parametara koji su odgovorni za genezu zemljišta i istovremeno su pogodni pokazatelji kod razmatranja prostorno. Deponija je sanitarno-tehnički uređen prostor na kome se odlaže čvrst otpad. organizuju se sistemi praćenja (kontrole) većeg broja parametara na većem broju mernih taćaka. bivšim pozajmištima zemlje i ravnim terenima koji su bez tekućih i stagnirajućih voda.zemlji za kontrolno sanitarno zasipanje deponovanog otpada.kontroli deponije.podzemnoj infrastrukturi.faktor procenjenog učešća prekrivnog materijala (0. kako bi se analizirao efekat inteziteta promena kod pojedinih parametara. “Službeni glasnik Republike Srbije” br. rada). Otpadni materijal nastaje na javnim površinama. 4.5 – 1.17 i 0.stabilnosti terena (klizišta. . Lokacija Deponija se locira u uvalama zaklonjenim bočnim reljefom.ukupnoj količini i vrsti otpada.vremenskih rekonstrukcija procesa koji dovode do formiranja soluma. javne površine. seizmičke karakteristike).godišnja količina otpada (t).17– 0. koji nema svojstvo opasnih materija i ne može se prerađivati. propisuju se kriterijumi za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Pravilnik. . kompleksne metode omogućuju ne samo rekonstrukciju stanja geneze zemljišta nego i predviđanje promena ili rizika takvih promena s obzirom na funkcije stanja i poznate ulazne i izlazne elemente funkcija.10 – 0. q . Zapremina i kapacitet deponije V = K ⋅F q V . Deponija je udaljena najmanje 1. 54/92). u domaćinstvima. Pri izboru lokacije moraju se uzeti u obzir podaci o: . .urbanističkom planu (namena površine u radijusu od 3 km). broj stanovnika).3– 0.plavnosti terena površinskim ili podzemnim vodama. preduzeća.5 t/m3).2.5 km od ušorenog naselja i naselja zbijenog tipa (granice stambenog dela). .geološkim karakteristikama (nivo podzemnih voda).godišnja zapremina deponije (m3). . F . . snežni pokrivač). Deponija se planira za vreme duže od 20 godina.putnim mrežama. u procesu proizvodnje (tj. .zapreminska težina otpada na deponiji (0. brzina i ruže vetrova). K .hidrogeografskoj situaciji (vodotokovima). trajanje T ispod 0 oC. .2 LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA Radi zaštite životne sredine. . .izvorima otpada (domaćinstva. . objekti. odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo. . . na ovaj način istražuju se fenomeni "osetljivosti" zemljišta na promene izazvane spoljašnjim (egzogenim) ili unutrašnjim (endogenim) faktorima pedogeneze. istrazivanja se organizuju u okviru određenih prostornih celina (areala) radi identifikacije karakterističnih procesa ili drugim prostornim celinama.

Voda se vraća na površinu deponije ili se prečišćava i ispušta u recipijent.Voda se odvodi u 2 bazena. . .Deponija se ograđuje veštačkim zaklonom.Deponija ima kontrolni centar za poslove kontrole. .budući broj stanovnika. U roku od 6 meseci.kontrolom istovarene količine i vrste otpada. Opasnost od zagađenja životne sredine utvrđuje se: . N0 . . debljine 10-30 cm. Gornja površina deponije se prekriva slojem zemlje u količini od 3. vrši se rekultivacija deponije.kontrolom kvaliteta podzemnih voda. .Spaljivanje otpada se vrši u odgovarajućim postrojenjima za spaljivanje. 125 .Deponija se propisno obeležava tablom sa odgovarajućim podacima.sprečavanje prijema otpada koji ima svojstva opasnih materija. .Deponija se oprema sistemom za prihvatanje voda od padavina i tela deponije. visine najmanje 2 m.priraštaj stanovništva u %. .Preko ovih slojeva odlažu se novi slojevi. . visine 3 m. ili kad ugrožava životnu sredinu a nije moguće izvršiti sanaciju.000 .Na deponiji nije dozvoljeno spaljivanje otpada. na deponiju se postavljaju najmanje 3 pijezometra. . . Deponija prestaje da se koristi kad na njenoj površini nije moguće odlaganje novih količina otpada. Uređenje deponija . .Deponija se obezbeđuje rezervama vode i zemlje. u zavisnosti od buduće namene zemljišta.kontrolom količine i kvaliteta ocednih voda iz drenažnih uređaja.Otpad iz vozila se istovaruje na prostoru dnevnog odlaganja (širina čela 10-50 m). koja se pune naizmenično. od dana prestanka korišćenja. za vek trajanja deponije.postojeći broj stanovnika. u planiranom vremenu.Industrijski otpad se zaštićuje nepropusnom folijom u horizontalnom i bočnom delu. po jedan sa svake strane i jedan nizvodno od deponije. preduzimaju se odgovarajuće merezaštite: .Kontrola postupka pri odlaganju otpada se vrši svakodnevno.5 m. .U višeslojnoj deponiji izgrađuju se vertikalni kanali za odvođenje gasa.000 m 3 pohektaru.Deponija se obezbeđuje nepokretnim i pokretnim osvetljenjem. P .Na deponiji se jednom u 5 godina određuje struktura otpada. Radi kontrole kvaliteta podzemnih voda.Gornja površina dnevnog otpada prekriva se slojem zemlje. . . Uzorci se uzimaju 2 puta godišnje. radi zaštite od požara.broj godina za koje se predviđa vreme trajanja deponije. .Na deponiji se određuje poseban deo za odlaganje čvrstog industrijskog otpada. radi sprečavanja raznošenja otpada. . uvećava se 2 % godišnje.otklanjanje nedostataka na drenažnim uređajima.Otpad se razastire buldožerom i sabija kompaktorima u slojevima 30-50 cm debljine.sistemskom kontrolom prisustva glodara.Uz deponiju se gradi objekat namenjen pranju vozila i kontejnera. .Svaka etaža otpada ostvaruje nagib od min 2 %.deratizacija i dr. Računa se godišnje po stanovniku 1 m3 otpada u rastresitom stanju. Proračunata količina otpada. U skladu sa ovim. . Zapremina deponije se dobija na osnovu proizvoda broja stanovnika i zapremine otpada posle kompaktiranja (m3). .5.Deponija se oprema pokretnom žičanom mrežom.Na deponijama se formiraju do 2 etaže godišnje. . do visine etaže od 2. n . . . .P   N1 = N 0 ⋅ 1 + ⋅ n 100   N1 . . . . .

vazdušni i rečni). toplane i veće kotlarnice).KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI (industrija. hemijske radionice.Primeri uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine Program ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda Beograd. Uzroci degradacije i zagađivanja životne sredine mogu se razvrstati u šest glavnih kategorija: . kao najveća urbana aglomeracija u našoj zemlji. Glavni problemi životne sredine u Beogradu. uklanjanja otpadnih voda i smeća. vode. PREHRAMBENA INDUSTRIJA 8. . pa sve do savremenih ekoloških problema koji nastaju kao posledica dinamičnih procesa urbanizacije. te nedovoljna briga o estetskim vrednostima grada. razvoja saobraćaja i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. kao i demografski razvoj Beograda u drugoj polovini prošlog veka izazvala je negativne uticaje na životnu sredinu i kvalitet života stanovnika. NAFTNI DERIVATI 2. . zaostajanje razvoja komunalne infrastrukture. uništavanje prirodnih i kulturnih dobara. benzinske pumpe. KOMUNALNE OTPADNE VODE 6. kako u samom gradu tako i u njegovim naseljima. sa karakteristikama od visoko urbane do ruralne sredine.SAOBRAĆAJ (drumski. snabdevanja vodom. železnički. industrijalizacije. edafske.VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA. suočen je sa brojnim ekološkim problemima.RASUTI ZAGAĐIVAČI (poljoprivreda. POLJOPRIVREDA 7. koji decenijama prate razvoj grada obuhvataju: neracionalno trošenje resursa (zemljišta. METALOPRERAĐIVAČKA I MAŠINSKA 5. . Poreklo zagađivača: 1. zagađivanje vazduha i voda. orografske karakteristike terena) u mnogome su anulirane neodgovarajućim odnosom čoveka prema životnoj sredini. HEMIJSKA INDUSTRIJA 3.RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM . energije i drugo).STANOVANJE. GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA Uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine prikazan je u Tabeli 20. rizici od prirodnih nepogoda i industrijskih udesa. 126 . individualna kućna ložišta). Iako teritorije velikih gradova najčešće predstavljaju ekološku celinu. . povećavanje saobraćajnih problema. degradacija i zagađivanje zemljišta. pored prirodnih i stečenih nepovoljnosti od uticaja su i velike razlike pojedinih delova. Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija. Na teritoriji Beograda prisutni su brojni sanitarno-higijenski problemi počev od elementarnih u oblasti stanovanja. skladišta hemikalija i goriva. TEKSTILNA INDUSTRIJA 4. Povoljnosti koje nosi lokacija grada (klimatske.

+prigrad.2 6. Bežanija. prehrambeni .14. “Gradska čistoća” dnevno prikupi i deponuje oko 1200 tona smeća.1 Železničke stanice i šinski saobraćaj Vazdušni Rečni registrovano 2500 vozila preko 5 tona. udesi sa opasnim teretima.3 1.6.1 3. tranzitnepoznato BAS+ LASTA (dnevno 1400 polazaka).p. n. voda i zemljišta.4 2.1 6. 20 stajališta za grad. opasni otpad.3 6. rizik od industrijskih udesa 2.2 Toplane i veće kotlarnice zagađivanje vazduha 3 3.2%. godinom oko 426. septičke jame-vodopropusne ili se izlivaju 5. 2660 u garažama) 4 međugradske stanice. voda i zemljišta. zagađivanje voda. zagađivanje vazduha. voda i zemljišta rizik od hemijskog udesa. zagađivanje vazduha postrojenja Makiš. čvrsti otpad 6.1 KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI Industrija energetika .000 tona nosivosti zagađivanje vazduha i zemljišta.798). zagađivanje voda i zemljišta OBJEKTI I PREDUZEĆA EFEKTI NA ŽIVOTNU SREDINU 1. zaposedanje zemljišta zagađivanje zemljišta zaposedanje zemljišta.Tabela 20. industriski otpad. voda i zemljišta zaposedanje zemljišta i vodnih površina. 15 robnih stanica sa 85 ind. Bele vode i Vinča 24 izliva iz kanaliacione mreže u reke bez prečišćavanja.691. Deponija u Vinči zauzima površinu od 65 hektara. pomoćnih i ostalih objekata 32. i to 17 poljoprivrednih preduzeća. loše rukovanje otpadom i fekalnim vodama. voda i vazduha usled neadekvatnog prikupljanja. otpad povećana buka. zagađivanje voda.2 1.500 stanova. RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM Deponija Vinča i brojna smetlišta.p.4 6.p. čvrsti otpad.56. gubici u mreži.000 stanova i 7500 poslovnih objekata.saobr. Uticaj urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine UZROCI ZAGAĐENJA 1. neracionalna potrošnja energije i vode.4%.5 Poljoprivreda Benzinske pumpe Hemijske radionice Skladišta hemikalija i goriva Individualna kućna ložišta 127 . Sistem "Beogradskih elektrana". povećana buka zagađivanje vazduha. brojni nekontrolisani izlivi nedovoljno vode u letnjim mesecima. tretmana i odlaganja otpada 6. zagađivanje zemljišta. SAOBRAĆAJ Drumski (gradski i tranzitni) Autobuske stanice.3%. 700 plovila-510. GSP+ Lasta (grad. nelegalna gradnja u 10 opština: 22. 1870 autobusa). zagađivanje zemljišta zagađivanje vazduha. 2. javne garaže.376.10. 135 javnih benzinskih stanica i približno toliko internih n. neracionalno korišćenje zemljišta.2 4. i farmaceutsko-hemijski kompleks . vikend zgrada 1. zagađivanje zemljišta voda i vazduha pesticidima i veštačkim đubrivom.. 25 preduzeća prehrambene industrije. sa 14 toplana i ukupno 118 toplotnih izvora. koloseka Aerodromi Beograd i Batajnica Luka Beograd-120 ha. Banovo brdo. RASUTI ZAGAĐIVAČI 49 preduzeća društvenog sektora. povećana buka. greje preko 220. 5500 na parkiralištima. parkirališta 1. i prigrad. Parking servis (6500 mesta na ulicama. kapaciteta 2445 MW i 3400 podstanica. kvalitet vode upuštanje u vodotoke bez prečišćavanja.731 (ukupno 56. zagađivanje vazduha. povećana buka. zaposedanje zemljišta zagađivanje vazduha. metalski . otpadne vode zagađivanje vazduha.3%. 1500 autobusa. buka. 5 industrije pića i 2 preduzeća industrije stočne hrane. n. VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA Vodosnabdevanje Kanalizacija STANOVANJE zaključno sa 2000.

6. odnosno u pravcu bazne sredine. koji su inače jako perzistentni u prirodi. Na osnovu analize rezultata istraživanja zagađenosti zemljišta u zoni neposredne sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka konstatovana su prekoračenja koncentracija DDT-a i lindana. i kao posledica razaranja izazvanih NATO bombardovanjem (bilans količina PCB-a u Beogradu nije urađen). Sa aspekta toksokinetike i toksodinamike. Ove zagađujuće materije predstavljaju jedinjenja koja se ne nalaze u prirodi. mogu procesima ispiranja da prodru u dublje slojeve zemljišta i tu se akumuliraju ili da dovedu do zagađenja podzemnih voda. se kreće iznad pH 8.. bakra. žive i arsena). Na ranžirnoj stanici. Slična situacija je i sa sadržajem mineralnih ulja u Makiškom polju. Zagađenost zemljišta u slučaju akcidentualnih situacija (Makiš. U toku 2001. 1. Rezultati ispitivanja kvaliteta zemljišta pored Autoputa i Ibarske magistrale pokazala su prisustvo visokih koncentracija olova na 15 lokacija na teritoriji grada. 5. veoma perzistentnih u prirodi. pH vrednosti u uzorcima zemljišta uzetih iz zona sanitarne zaštite vodovoda Boleč i Grocka. PCB-a (polihlorovanih bifenila) i teških metala u zemljištu (olova. konstatovana su prekoračenja vrednosti Ni. koja lako ulaze u ekosisteme i kumulišu se u žive organizme. i 1989. 3. U okviru ispitivanja kvaliteta zemljišta leve obale Dunava. ali može biti i posledica višegodišnjeg korišćenja mineralnih i organskih đubriva (goveđi stajnjak). Dobijene vrednosti su bile ispod granice detekcije. Programom kontrole obuhvaćeni su PCB (polihlorovani bifenili) i PAU (policiklični ugljovodonici). kadmijuma. godine bile su prisutne u miligramskim koncentracijama. 1988. došlo je do isticanja velikih količina ksilola u zemljište. 2. godine. 1984. Tumačenje ovih rezultata je obavljeno upoređivanjem sa izmerenim vrednostima iz prethodnog perioda. U toku 1998. što nije slučaj u situaciji Grocke i Boleča. a u nju dospevaju isključivo ljudskom aktivnošću. godine su ukazivala na prisustvo ksilola u svim uzorcima. nikla. To je ukazivalo na kontinuirane i dispergovane izvore zagađenja na širem postoru Makiškog polja. cinka. s obzirom da ove dve materije nisu normirane važećim Pravilnikom. U uzorcima zemljišta u okviru neposredne zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja Boleča konstatovana su prekoračenja vrednosti za DDT i Lindana. Vrednosti tokom 1987. godine vršena su istraživanja kvaliteta zemljišta u zonama sanitarne zaštite vodovoda Grocka i Boleč. pa i Beograda nalaze značajne količine PCB-a pre svega zbog neadekvatnog upravljanja opasnim otpadom. a u 1989. god. Naknadna ispitivanja obavljena 1987. Tom prilikom registrovane su i povećane vrednosti Ni i Cd na pojedinim lokalitetima.Primeri zagađivača zemljišta različitog porekla Kartografski prikaz zagađenosti zemljišta dat je u Vol. i 1988. Značaj ovog podatka je da je perzistentnost organohlornih pesticida znatno veća u kiselim zemljištima i zemljištima izuzetno bogatim organskim materijama.). što se dovodi u vezu sa geološkim sastavom tla. Smatra se da se na teritoriji Jugoslavije. hroma. na sadržaj DDT-a i DDE-a kao i Lindana. godini u mikrogramskim. predmet istraživanja je bilo ispitivanje sadržaja pesticida (DDT-a i Lindana). Tokom 2000. Od organskih zagađivača. organohlorni pesticidi. Zagađenost zemljišta u zonama zaštite izvorišta i drugim zonama prema nameni (VODZONZEM). a takođe i pored Vodovodske ulice i Savske magistrale perzistiraju povećane vrednosti ksilola.B Karta 45. Uzorkovanje zemljišta i laboratorijske pretrage u narednom periodu su ukazale da na prostoru Makiša i Ranžirne stanice. godine težište ispitivanja kvaliteta zemljišta je stavljeno na lokacije i zone frekventnih soabraćajnica. 128 . 4.

u dvanaest (12) uzoraka zemljišta na sedam lokacija u okviru zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja za naselja Grocku i Borču. nisu registrovana prisustva PCB-a. U bunarskoj vodi su konstatovane vrednosti od 6. Sa ovih lokaliteta u toku 1999. koriste se preporuke i literaturni podaci da svaka registrovana vrednost u životnoj sredini predstavlja rizik po zdravlje ljudi i zahteva detaljne analize. registrovane su vrednosti PAH-ova pre svega u industrijskim zonama i pored prometnih saobraćajnica. godine niti u jednom uzorku sa teritorije Beograda. 1998. Prilikom bombardovanja TE “Kolubara” Veliki Crljeni uništeno je 14 transformatora. hranu i ljudski organizam. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta 1997. PTT-a.7. U prethodnom periodu. zbog neposredne blizine. “Minela” i dr. pre svega vazduha.31 g/l (značajno prekoračenje dozvoljenih vrednosti datih Pravilnikom). posebno na deponijama. .2 mg/kg pri čemu su najviše vrednosti registrovane u površinskom sloju zemlje..8 mg/kg. Takođe je dokazano prisustvo PCDD-a i PCDF-a što je bila direktna posledica sagorevanja lakoisparljivih hlorovanih ugljovodonika i PCB-a.u uzorcima poljoprivrednog zemljišta sa prostora Borče i Slanaca. Iz tih razloga je potrebno izvršiti detaljna ispitivanja zemljišta naročito u okviru kompleksa velikih javnih preduzeća. u okviru velikih sistema elektroprivrede. Nakon obilnih padavina u leto 1999. Na prostoru Beograda. Na osnovu analize rezultata može se zaključiti da su najviše vrednosti policikličnih 129 . ali i na dubini od 50 cm. U uzorcima zemljišta uzetih sa lokacija u blizini Autoputa (sanitarna zona zaštite vodovoda Boleč) registrovane su vrednosti PAH-ova u rasponu od 10. vodenu sredinu. . PCDD i PCDF-a. Ne treba zanemariti curenja i razlivanja na slobodne površine. Smatra se da ova jedinjenja najčešće iz vazduha sedimentacijom ili putem padavina dospevaju u dublje slojeve zemljišta. Prostori kompleksa “Rafinerije” i “Azotare” u Pančevu nisu bili istraživani što zahteva detaljnu i kontinualnu pretragu na prisustvo PCB-a i drugih polihlorovanih jedinjenja. Od ukupne količine ulja (2200 tona) izgorelo je 45 tona. U uzorcima zemljišta u zoni uticaja Autoputa registrovane su koncentracije PAH-ova u površinskom sloju. 2000. na više lokacija. a u okruženje je isteklo oko 100 tona. pre svega površinskim vodama i zemljištu. prisustvo piralena i srodnih jedinjenja je pre svega vezano za transformatorska postrojenja i kondenzatore. godine konstatovano je prisustvo PCB-a u uzorcima zemljišta. Dioksini i furani nisu bili dokazani. u okviru specifičnih namenskih istraživanja.u uzorcima zemljišta iz naselja Poljane kao i iz naselja Vojlovica i Kačarevo. 8. Na osnovu malog broja uzoraka zemljišta. a najveći deo je ispiranjem dospeo u reku Peštan i zemljište naselja Poljane i Konatice. i 2001. nije se mogla odrediti procentualna zahvaćenost specifičnim zagađenjem površina kompleksa “Petrohemije”. nekontrolisano odlaganje kondenzatora. Kako ove materije i njihove nađene vrednosti u zemljištu nisu regulisane važećim Pravilnicima.. a registrovane su vrednosti u rasponu od 87. koncentracije PAH-ova se sve češće sreću i u drugim supstratima. Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH-ovi) predstavljaju značajne organske zagađivače životne sredine. a u zemljištu u okolini transformatora 328 g/kg. U poslednjih nekoliko godina. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta u 2001. godini registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatskih ugljovodonika) na više lokaliteta i to: . godine uzimani su uzorci zemljišta i vode iz individualnih bunara.2 mg/kg do 378. Rezultati pretrage PCB-a (polihlorovani bifenili) u zemljištu na teritoriji Pančeva u prethodnom periodu (lokacija HIP “Petrohemija”). Deo isteklog ulja zagadio je okolni. trnsformatora i dr. U toku 1999.0 mg/kg do 27. godine došlo je do poplava i raznošenja zagađivača na prostoru od oko 20 km2 uz tok reke Peštan. 9. U ljudskom organizmu ova jedinjenja se vezuju za mikrozonske enzime i metabolišu se u jako toksična jedinjenja sa izraženim kancerogenim i mutagenim svojstvima. koja već duži niz godina koriste i eksploatišu transformatore i kondenzatore sa piralenom.

Najviše registrovane vrednosti PAH-ova su u 2001. . Za ocenu stanja zemljišta sa sanitarno-higijenskog aspekta.zbirni uzorak 0-40 cm) i naselja Vojlovica (38. povećava stepen ugroženosti stanovništva i to na veoma dug vremenski period. Višnjica. Najveća vrednost je zabeležena na prostoru Vinče na poljoprivrednom zemljištu u blizini kanala koji protiče pored vinčanske deponije (1. This occurrence of this phenomenon is correlated with the degree of industrialization and intensity of chemical usage.zbirni uzorak 0-50 cm). Kačarevo. odnosno organohlornih pesticida.U uzorcima zemljišta sa prostora zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka i Boleč konstatovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika). . application of pesticides. The most common chemicals involved are petroleum hydrocarbons. Veliko Selo.64 mg/kg na dubini od 50 cm). mineralna ulja i dr. teškim metalima. Zaključak Sabiranje efekata prisustva teških metala i drugih vrsta zagađenja (PCB. Padinska Skela. This type of contamination typically arises from the rupture of underground storage tanks. . Sremčica i Vinča. pesticidi. Sa aspekta problematike štetnih i opasnih materije u zemljištu (šire prisutnih ili lokalizorano) suštinski je značajno da se uspostave koncepti i vodiči terminologija za opis zemljišta. Mapping of contaminated soil sites and the resulting cleanup are time consuming and expensive tasks. . . Kačarevo i Vojlovica registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika). kao i njihovih metabolita i rezidua. The concern over soil contamination stems primarily from health risks.2 mg/kg . potrebno je analizirati procese samoprečišćavanja i migracije zagađivača kao i mikrobiološki kompleks tla. requiring extensive amounts of geology.) dodatno usložava hemijske reakcije i puteve toksikanata. 10. percolation of contaminated surface water to subsurface strata.Komunalno zemljište u zoni uticaja auto-puta i drugih magistralnih saobraćajnica je kontaminirano olovom. biljni i životinjski svet.8 mg/kg . As. pri čemu su u zoni uticaja saobraćajnica PAH-ovi registgrovani u dve dubine. kao i povećane vrednosti nikla.U uzorcima zemljišta sa poljoprivrednih povrešina iz naselja Ovča. Ni) redovno prisutne.75 mg/kg na površini. Cd. hydrology. leaching of wastes from landfills or direct discharge of industrial wastes to the soil. Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda.aromatičnih ugljovodonika registrovane na površinskom sloju zemljišta. kadmijum i dr. pesticides.U uzorcima poljoprivrednog zemljišta iz naselja Poljane. both of direct contact and from secondary contamination of water supplies. dok su niske koncentracije pojedinih teških metala (Pb. mogu se izvesti zaključne konstatacije o direktnom uticaju prisutnih zagađivača na kvalitet zemljišta: . godini zabeležene u uzorcima zemljišta sa teritorije naselja Poljane (25. ABSTRACT Soil contamination is the presence of man-made chemicals or other alteration in the natural soil environment. Borča. registrovano je prisustvo DDT-a. 685. Prodor zagađivača u lance ishrane.Prostor Makiškog polja je opterećen brojnim kontinuiranim i dispergovanim izvorima zagađenja sa dokazanim prisustvom ksilola i mineralnih ulja. lead and other heavy metals. Vojlovica. 130 . pored podataka o geološkim i hidrogeološkim karakteristika. solvents.148. chemistry and computer modeling skills. Slanci.Ni na jednoj lokaciji u okviru Programa ispitivanja zagađenosti zemljišta nije registrovano prisustvo PCB-a (polihlorovanih benzodiazepina) kao i PCDF i PCDD. PAU.

131 . Soil contamination results when hazardous substances are either spilled or buried directly in the soil or migrate to the soil from a spill that has occurred elsewhere. There is a very large set of health consequences from exposure to soil contamination depending on pollutant type. For example. soil contaminants can have significant deleterious consequences for ecosystems. Health effects. pathway of attack and vulnerability of the exposed population. which normally become more concentrated for each consuming rung of the food chain. There is an entire spectrum of further health effects such as headache. some irreversible. eye irritation and skin rash for the above cited and other chemicals. schools and playgrounds. and redox poise. Ecosystem effects. a coarse grained. whereas peat soils are dominated by a fine organic material. pore size. one has a sand component. Other contact mechanisms include contamination of drinking water or inhalation of soil contaminants which have vaporized. There is also a great diversity of soil porosity. and pore tortuosity (both in decreasing order). For example. Effects occur to agricultural lands which have certain types of soil contamination. which in turn have major consequences for predator or consumer species. These changes can manifest in the alteration of metabolism of endemic microorganisms and arthropods resident in a given soil environment. There are radical soil chemistry changes which can arise from the presence of many hazardous chemicals even at low concentration of the contaminant species. since the languishing crops cannot shield the earth's soil mantle from erosion phenomena. Another source of soil contamination could be water that washes contamination from an area containing hazardous substances and deposits the contamination in the soil as it flows over or through it. Contaminants typically alter plant metabolism. The major concern is that there are many sensitive land uses where people are in direct contact with soils such as residences.Microanalysis of soil contamination. cyclodienes are linked to liver toxicity. To understand the fundamental nature of soil contamination. fatigue (physical). most commonly to reduce crop yields. Lead is especially hazardous to young children. at the extremes. Some of these chemical contaminants have long half-lives and in other cases derivative chemicals are formed from decay of primary soil contaminants. kidney changes and depression of the central nervous system.while to all populations kidney damage is a risk. Most soils are mixtures of soil subtypes and thus have quite complex characteristics. nausea. such as the concentration of persistent DDT materials for avian consumers. buffering capacity. Soil particulates may be composed of a gamut of organic and inorganic chemicals with variations in cation exchange capacity. This has a secondary effect upon soil conservation. leading to weakening of egg shells. inert. increased chick mortality and potentially species extinction. The result can be virtual eradication of some of the primary food chain. in which group there is a high risk of developmental damage to the brain. parks. ranging from gravels to sands to silt to clay (in increasing order of porosity). Many chlorinated solvents induce liver changes. Chromium and obsolete pesticide formulations are carcinogenic to populations. made of decomposing organic material and highly active. the lower pyramid levels of the food chain may ingest alien chemicals. Organophosphates and carbamates can induce a chain of responses leading to neuromuscular blockage. Chronic exposure to at sufficient concentrations is known to be associated with higher incidence of leukemia. Obsolete pesticides such as mercury and cyclodienes are known to induce higher incidences of kidney damage. soil can become contaminated when small particles containing hazardous substances are released from a smokestack and are deposited on the surrounding soil as they fall out of the air. it is necessary to envision the variety of mechanisms for pollutants to become entrained in soil. and totally inorganic substance. Finally there is a wide spectrum of chemical bonding or adhesion characteristics: each contaminant has a different interaction or bonding mechanism with a given soil type. Even if the chemical effect on lower life forms is small. Not unexpectedly. Many of these effects are now well known.

23/94. 6. Beograd. This chapter provides a synopsis of the analytical procedures for the physicochemical analysis of soils. but also describes physical methods when these are a precondition for analysis. Izvještaj o ispitivanju sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu. http://www.101. 5. 2004. Metode istraživanja fizičkih svojstava zemljišta. Environmental Chemistry and Engineering. 1959. Beograd .C. M. Metals in the Environmental Sources.L.Soil Analysis. Sl. 3. 132 . Michigan. 7. 1966. Michigan. LITERATURA 1. T. Fate and Transport. Jackson. 1971. Priručnik za ispitivanje zemljišta. 2004.eu 8. USA. Michigan State University. It focuses on mineralogical.Novi Sad. Ceti 5100.eea.01.T. It is written to conform to analytical standards and quality control. D.europa. D. Michigan State University. Long. Long. Voice. USA. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta. Priručnik za ispitivanje zemljišta. Soil Chemical Analysis. organic and inorganic analyses. YU centar za ekotoksikološka ispitivanja.T. RS br. Hemijske metode ispitivanja zemljišta. 2. Englewod Clifs. gl. Knjiga I. 4. 2004. Knjiga V. It will help a range of different users to choose the most appropriate method for the type of material and the particular problems they have to face. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta.

a used strujanja vazduha lako se kreće i širi. i velika količina škodljivih proizvoda koje ljudska vrsta ispušta u atmosferu.3 VAZDUH 4. mnogo je veće pitanje šta će sa našom planetom biti u budućnosti. Inače. "U vrlo dalekoj budućnosti. ali i od lokalnih klimatskih uslova (npr. Zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha zasniva se na principima: a) ograničavanja emisije iz izvora zagađivanja. Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. životinjski i biljni svijet kao i ekosisteme. a negativan uticaj ima na ljudsko zdravlje. Bez obzira što se čovek neprestano trudi da pod plaštom napretka ugrozi planetu. utvrđivanje mera za ostvarivanje propisanih graničnih vrednosti. oštećenjima istorijskih spomenika i oštećenjima vegetacije unutar i u blizini gradova. 133 . Prema poslednjim teorijama. uragan Katrinu. kada Sunce potroši celokupno svoje nuklearno gorivo.000 ljudi. i u tom trenutku naša planeta će prestati da bude pogodno mesto za život. Neke teorije predviđaju da će kroz milijardu godina Sunce biti deset odsto sjajnije. ekosisteme i materijale.4. Postoji jedna jaka globalna inicijativa. Atmosfera se može posmatrati kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija. Zagađenje vazduha može biti gasovima ili sitnim česticama.3 AIR Jedno od najvećih modernih svetskih čuda je možda činjenica da je ljudska vrsta i dalje prisutna na planeti.000 do 60. kao proizvod industrijalizacije. ravan teren. i drugih medija (zemlja i voda). Dobar kvalitet vazduha je preduslov za zdravlje i dobrobit ljudi i ekosistema. navršava se i 20 godina od Černobilske nuklearne katastrofe. dolina). da se ta količina zagađujućih materija koje prave efekat "staklene bašte" svede na minimum. Zagađenje atmosfere je veće u urbanim sredinama. a verovatno i Zemlju. Glavni ekološki problemi planete su: globalno zagrevanje. Pojava i učestalost povećane koncentracije zagađujućih materija u atmosferi prvenstveno zavisi od veličine i distribucije izvora emisije. planeta Zemlja je nastala kondenzacijom oblaka zvezdanog gasa i prašine. takozvani efekat staklene bašte. Cunami. mi Zemljani smo i dalje ovde. ali i svakodnevnih ljudskih aktivnosti. a voda će se iz okeana preseliti u atmosferu. što znači da ljudi čak i ako uspeju da prežive probleme koje sami prave kad tad će morati da potraže neko bolje i gostoljubivije mesto za nastavak vrste i za opstanak". Britanski naučnici procenjuju da je od posledica ove katastrofe od raka umrlo ili će umreti od 30. određivanje granične vrednosti kvaliteta vazduha. Očuvanje kvaliteta vazduha podrazumeva sledeće mere: izrada katastra emisija. transporta. Međutim. i tada praktično fizički nestaje naša planeta. doći će do nagle ekspanzije naše zvezde koja će progutati Merkur i Veneru. to je Kjoto protokol. smatra se za šest ili sedam milijardi godina. Na žalost svake godine smo svedoci brojnih efekata da se sa planetom nije igrati. utvrđuje i donošenje plana interventnih mera za slučajeve kada postoji rizik prekoračenja praga upozorenja i praga uzbune. prosečna brzina vetra. Zagadjenje vazduha na urbanom nivou predstavlja izvor brojnih problema: zdravstvenih rizika uglavnom povezanih sa inhalacijom gasova i čestica. određivanje stručnih institucija za obavljanje. brojne poplave su direktna posledica klimatskih promena i mi moramo sa tim klimatskim promenama da živimo. Čovjek svakog dana udahne oko 20 000 litara vazduha. monitoringa kvaliteta vazduha i izvore finansiranja monitoringa. a ujedno i sve veću koncentraciju štetnih i otrovnih materija. lokalne topografije (npr. klima će biti sve suvlja. pojava temperaturnih inverzija). pre četiri i po milijardi godina.

1. Područja u atmosferi nazvana su na sledeći način: • jonosfera . Veruje se da je efekat staklenika.3 milijardi godina i da su bile prvi evoluirajući fototropni organizmi koji su proizvodili kiseonik. • magnetosfera . Sastav atmosfere prema masi je sledeći: 75. To je dovelo do stvaranja "druge atmosfere" koja je u početku bila sastavljena od ugljen dioksida i vodene pare uz nešto azota ali praktično bez kiseonika. gde se nalazi stratosferski ozon.ili ozonosfera. • ozonski sloj . s dugačkim repom okrenutim od Sunca.00029% CH4. pare.5 milijardi godina površina se dovoljno ohladila da se oblikuje Zemljina kora koja se još uvek sastojala od brojnih vulkana koji su ispuštali paru. reagovao je sa amonijakom i stvorio je azot.001267% Ne. gvožđem da bi se na kraju akumulirao u atmosferi . Ova atmosfera od kiseonika i azota čini "treću atmosferu".b) planiranja kvaliteta vazduha u saglasnosti sa namenom prostora. Prvobitna atmosfera se sastojala od vodonika i helijuma. Atmosfera Vazdušni omotač Zemlje.133% O2.rezultirajući masovnim izumiranjem i daljnjom evolucijom.0000038 % H2. Ne postoji konačna granica između atmosfere i spoljnog svemira. Promene sastava atmosfere se konstantno defavaju. čuvao Zemlju od smrzavanja. Kako su cijanobakterije bile prve koje su započele fotosintezu kiseonika. 0. Jedna od najranijih vrsta bakterija bile su cijanobakterije. U SAD-u se osoba koja putuje iznad visine od 80 km naziva astronautom. prouzrokovan visokim sadržajem ugljen dioksida. c) regulisanja kvaliteta procesa u postrojenjima od kojih zavisi emisija u vazduhu i d) regulisanje kvaliteta korištenih goriva (sirovina i supstanci). Vremenom. približno 10 . Takođe i bakterije su pretvarale amonijak u azot. Foslini dokaz pokazuje da su te bakterije postojale pre približno 3. 0.00033% Kr. poznat kao atmosfera. Pojavom ozonskog sloja životni uslovi su bili bolje zaštićeni od ultraljubičastog zračenja. Pojavom sve više biljaka sadržaj kiseonika se značajno povećao (dok se sadržaj ugljen dioksida smanjio). sedimentnim stenama i životinjskim ljušturama. 0. čestice i aerosole.50 km.053% CO2.288% Ar. • egzosfera . Tri četvrtine mase atmosfere nalazi se unutar 11 km od površine planeta.000724% He i 0. 134 . mogle su promeniti ugljen dioksid u kiseonik pa su odigrale glavnu ulogu u oksigenaciji atmosfere. Ta je druga atmosfera imala ~100 puta više gasova od trenutne atmosfere. 0. Ona polagano postaje ređa i postupno nestaje u svemiru.područje gde je Zemljino magnetsko polje u interakciji sa sunčevim vetrom. višak ugljenika je postao zatvoren u fosilnim gorivima. nastao je nakon Zemlje kao planete. U početku se kiseonik spajao s različitim elementima (npr. 23.523% N2. Toplota (iz rastopljene kore i sa Sunca) je raspršila atmosferu. da je sadašnji sadržaj i odnos azota i kiseonika u atmosferi uravnotežen pre deset miliona godina. Atmosfera se ne završava naglo. u odnosu na vreme nastanka i formiranja Zemlje i njene atmosfere zanemarljivo kratko. Kad se kiseonik oslobodio. Pre oko 3.iznad jonosfere gde atmosfera nestaje u svemiru.područje koje sadrži jone: približno odgovara mezosferi i termosferi do 550 km. Treba napomenuti da je unutar ove zone ozon prema količini manji deo. Prostire se desetinama hiljada kilometara. Sledećih nekoliko milijardi godina vodena para se kondenzovala pa je stvorila kišu i okeane koji su počeli da rastvaraju ugljen dioksid. koji sadrži različite gasove. Računa se. ugljen dioksid i amonijak. mada sporo i relativno neprimentno obzirom na vreme nastanka ljudske civilizacije. koje je. Visina od 120 km označava granicu gde atmosferski uticaji postaju vidljivi za vreme ulaska svemirske letelice u atmosferu. Fotosintetske biljke su evoluirale pa su i one počele da pretvaraju ugljen dioksid u kiseonik. Okeani su apsorbovali približno 50% ugljen dioksida. Takođe se često kao granicu atmosfere i svemira uzima Karmanova crta na udaljenosti od 100 km od površine. One su odgovorne za prvobitno pretvaranje Zemljine atmosfere iz anoksidnog (stanje bez kiseonika) u oksidno (sa kiseonikom) stanje. 0.

individualna ložišta i dr. rudarstvo i kamenolome. Temperatura Zemljine atmosfere se menja s visinom. temperatura se povećava s visinom.izvori zagađenja u ruralnim područjima vezanim za poljoprivredne aktivnosti. benzen.1 × 1018 kg. 135 . ksilen. grinje. 3.9 ppm Zemljine ukupne mase. alergene poreklom od domaćih životinja). radon.).Atmosferski pritisak je direktna posledica težine vazduha. olovo. Prosečni atmosferski pritisak izmeren na nivou mora iznosi oko 101. Izvori zagađenja u zatvorenim prostorima obuhvataju dim iz cigarete. akroleini. Meteorolozi i svemirske agencije koriste sofisticiranije modele za predviđanje vremena i orbitalnih propadanja satelita. emisija od sagorevanja i zagrevanja. azot-dioksid. ili oko 0. teški metali i dr. insekte. izvori zagađenja vezani za industriju i industrijska područja i izvori zagađenja u urbanim sredinama (zagrevanje. temperatura se smanjuje s visinom. spaljivanje otpada. stratosfera: od 7–17 km do oko 50 km. suspendovane čestice. temperatura se povećava s visinom. Pokretne izvore: obuhvataju bilo koji oblik vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. biološka zagađenja (polen. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje iznosi 14 °C.). Veštački izvori mogu se svrstati u: 1. sumpor-dioksid. azbest i sl. toluen. Atmosferski pritisak se smanjuje za ~50% na visini od oko 5 km (jednako se i oko 50% ukupne mase atmosfere nalazi unutar najnižih 5 km). mezosfera: od oko 50 km do 80–85 km. Gustina atmosfere se smanjuje s povećanjem visine. 2. Ukupna masa atmosfere iznosi oko 5. To znači da se pritisak vazduha razlikuje s mestom i vremenom jer se količina (i težina) vazduha iznad Zemlje isto tako razlikuju. amonijak. emisija od različitih materijala i materija kao što su isparljiva organska jedinjenja. Između različitih atmosferskih slojeva menja se matematički odnos temperature i visine: • • • • troposfera: od površine do 7 km ili 17 km zavisno od širine vremenskih faktora. Stacionarne izvore . Zagađujuće materije u vazduhu mogu poticati iz prirodnih izvora kao i iz veštačkih izvora koji ujedno predstavljaju najveći izvor zagađenja vazduha i rezultat su ljudske aktivnosti. Zagađujuće materije u vazduhu Zagađujuće materije u vazduhu dele se na: • osnovne (čađ. temperatura se smanjuje s visinom. prizemni ozon. termosfera: od 80–85 km do 640+ km.3 kilopaskala. ugljenmonoksid i ukupne taložne materije) i • specifične (policiklični aromatični ugljovodonici. vodonik sulfid.

zemljište. izduvni gasovi 1 . mikrobiološke reakcije u zemljištu apsobrcijom od strane kapljica ili ČČ i oksidacija do nitrata i taloženje fotohemijske Azot dioksid Amonijak reakcije SO2 . mokro) Ugljovodonici izduvni gasovi 4 godine iz automobila. okean taloženje (suvo.Tabela 21. vetrom uzdignuta prašina zavisno koagulacija od o agregacija veličine čestica i vremenski h uslovima 136 .3 okeani. apsorbcijom od strane podloge reakcije sa hidroksil radikalom u stratosferi. ložišta. sekundarni proizvodi hemijskih reakcija 2-4 godine Ugljen-dioksid Ozon Čvrste čestice biološki procesi okeani fotohemijske reakcije. Poreklo polutanata i njihova sudbina u vazduhu Polutant Prirodni procesi vulkani Ljudske aktivnosti Sumpor-dioksid sagorevanje uglja sumpor-vodonik vulkani hemijska industrija otpad Ugljen-monoksid šumski požari. sagorevanje fosilnih goriva fotohemijske reakcije izduvnih gasova industrija. mikrobiološka aktivnost apsorbcija u okeanu. fotosinteza vezanje na vegetaciju. iz automobila i meseca dimni gasovi iz ložišta Azot-monoksid proizvod bakterija u zemljištu biološki procesi biološki procesi sagorevanje goriva i hemijska industrija odlaganje otpada 7 dana 5 dana Vreme Promene zadržava nja u vazduhu 4 dana oksidacija u sulfate SO422 dana oksidacija u SO2 Uklanjanje iz vazduha kišom ili taloženjem na ČČ. šumski požari. apsorbcija na vegetaciji. oksidacija u NO3 taloženje nastalih soli Fotohemijske taloženje nastalih reakcije ČČ. hemijska ind. električno pražnjenje vulkani.

Na taj način se čovek izlaže pojačanom unošenju teških metala u 137 . Stupanj štetnosti konačno zavisi od vrste odnosno od tipa zemljišta. štetočine itd. Ako se taj problem ne reši. Pre svega su oštećene šume na mestima sa čestim i obilnim padavinama i koja imaju relativno niske prosečne godišnje temperature. Na osnovu smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju štetno delovanje na korenje biljki i na zemljište. Time se kamenje drobi. oštećenja pupoljaka i mladih klica. Zagađenja zemlje slivaju se u površinske i podzemne vodene tokove. Analogno navedenome.5. Srbija će vrlo skoro biti suočena s ozbiljnim pretnjama za rezerve pitke vode. jezera i mora. oštećenja korenja. Međutim. Kod listopadnog drveća je najjače pogođen hrast. u srednjoj Europi još nije takvo stanje da su oštećenja šuma nepopravljiva. Obeležja bolesti koje se pojavljuju su jako različita. azotovim oksidima. to će imati za posledicu promenu celog ekosistema. što sledi iz porasta sadržaja nitrata u podzemnim i površinskim vodama i mišljenja medicinskih stručnjaka objavljenih u medicinskim leksikonima i publikacijama Svjetske zdravstvene organizacije. Ako dođe do izumiranja šuma. samo 2% te vode predstavlja resurs slatke vode. Požuteli listovi odumiru i opadaju.Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagađena sumpornim oksidima. slabljenje otpornosti na mraz. U Skandinavskim jezerima se pojavila pH vrijednost vode 3. a time i pitku vodu. Ako u jezera utiču reke koje su pre toga prolazile kroz kisela šumska zemljišta. Srbija gotovo ne prečišćava otpadne vode. doći će do porasta kancerogenih oboljenja digestivnog trakta stanovnika koji piju zagađenu vodu. a prekomernom eksploatacijom i zagađenjem prouzrokovano je smanjenje zaliha pitke vode na globalnom nivou.8. Smanjenje pH vrednosti za jednu meru znači prirast kiselosti za deseterostruko. pH vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4 do 4. Dok se normalna pH vrednost kiše nalazi otprilike oko 5. Kada kisela kiša dođe u zemljište oslobađaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. oštećenja drveta. To se odnosi na šume na višim nadmorskim visinama. Na taj način se mnogobrojni kulturni spomenici i stare crkve nepovratno uništavaju. kalcijum itd. Kod igličastog drveća su ustanovljena sledeća oštećenja: oštećenja iglica (požutjele iglice. Igličasto drveće je jače pogođeno štetama prouzrokovanim kiselim kišama. Višak kiselosti u kišnici prouzrokuje pojačano raspadanje kamenja. Uz bolje uslove u okolini postoji mogućnost regeneracije i ponovnog ozelenjavanja drveća. oštećenja kore. Pojedini simptomi bolesti nastupaju nezavisno jedan od drugoga i pri tome mogu zavisno od područja u kojoj se pojavljuju biti i jako različiti. Zagađenje iz atmosfere kiselim kišama prenosi se do zemljišta ili vodenih površina. Na sličan način se pesak razgrađuje. Iz zemljišta se ispiraju važne mineralne supstance kao što su magnezijum. dim iz kuća i izduvni gasovi u saobraćaju. anomalije rasta. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. Štete nastale delovanjem kiselih kiša obično nastaju sasvim daleko od stvarnih štetnih izvora. opadanje iglica). Zagađenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. i to jela više nego smreka. To znači da se opet mogu nastaniti niže biljke koje su bolje prilagodljive na kiselo zemljište. Iako je 70% planeta Zemlje pokriveno vodom. Tako na primjer krečnjak reaguje sa sumpornom kiselinom dajući gips. Svako zagađenje koje se emituje u životnu sredinu dođe do podzemnih voda. amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. reka. infekcije. To vodi do izumiranja mikroorganizama i biljki i na kraju celog ekosistema. Tako dolazi do drastičnog smanjenja pH vrijednosti. kalijum. Isto vredi i za jone gvožđa koji se oslobađaju pri pH vrijednosti manjoj od 3. To otprilike odgovara 40 puta većoj količini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. dodatno se pojačava smanjivanje pH vrednosti.5. što znači da se ubrzava trošnost. Razlog zbog kojeg listovi žute je često manjak hranjivih supstanci.

pH vrednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo područje. Poznato je da kisela sredina prouzrokuje razgradnju karbonata. sve veća količina toga gasa reaguje sa morskom vodom. čirevi sluznice. Sagorevanjem fosilnih zapaljivih supstanci se atmosfera jako zagađuje sumpor dioksidom. i pH vrednost je većinom tamo niža nego na selu. Ogledi sa udvostručenom količinom CO2 obavljeni u velikom stakleniku Biosphere 2 pokazali su da te životinje u takvim uslovima stvaraju 40% manje kalcijum karbonata. Reakcijom sumpor-dioksida sa vodom nastaju sumporasta kiselina koja oksidacijom daje sumpornu kiselinu:: SO2 + H2O → H2SO3 138 . Iz azot dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše. Što je veća temperatura sagorevanja to je brže nastajanje azotnih oksida. Još nije jasno što bi takva dramatična promena kiselosti mora značila za život u moru. no kisele kiše i dalje postoje.2 a danas pH okeana iznosi 8. ali i pred sve stanovnike Zemlje. Satelitskim merenjima utvrđeno je da je u proteklih nekoliko desetima godina znatno smanjena količina hlorofila u okeanima. Još štetniji su oksidi azota koji u okolinu dospevaju najvećim delom kao izduvni gasovi u saobraćaju. Nakon ledenoga doba pH okeana iznosio je 8. U zimskim mesecima visoka koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zajedno sa prašinom koja se nalazi u atmosferi čini smog. Ako se dnevna vrednost koncentracije azot dioksida u atmosferi nalazi preko 150 µg/m3 nastupaju akutna oboljenja disajnih organa. što je pet puta više nego danas. Reakcijom azot dioksida i vode nastaju azotasta i azotna kiselina: 2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3 Sumpor dioksid je daleko najštetnija supstanca u atmosferi. godine s 1900 ppm.1. Reakcijom ugljen dioksida sa vodom nastaje ugljena kiselina: CO2 + H2O → H2CO3 Kako se povećava količina ugljen dioksida u atmosferi.4 i ostat će na toj vrednosti nekoliko stotina godina. Pod pojmom oksidi azota (NOX) se podrazumevaju dva jedinjenja: azot-monoksid i azot-dioksid. Eksperimentima se pokazalo da će atmosferski CO2 postići najveću vrednost do 2300. a to povećava kiselost površinskog sloja mora. Zbog toga će pH vrednost površinskoga sloja mora pasti na 7. Kako smanjiti količinu ugljen dioksida u atmosferi koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i nafte) pitanje je koje se već duže vreme postavlja pred nauku i politiku. Pošto ovi proizvodi sagorevanja nastaju u povećanoj količini u gradovima i industrijskim zonama. Pripada takozvanim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte (pojava da se površina Zemlje neprirodno zagrejava). U procesima sagorevanja u industriji i sagorevanju izduvnih gasova u saobraćaju i dalje nastaju gasovi kao što su sumpor-dioksid i oksidi azota koji tim putem dospevaju u okolinu. Osamdesetih godina prošlog veka se puno govorilo o "kiseloj kiši". Radi se o gasu bez boje. na svakom delu planeta. Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot-monoksid koji kasnije u atmosferi oksiduje u štetni azot-dioksid. Iako je većina mrtvih stabala posečena i šume ponovo pošumljene. U međuvremenu se čini da se ta tema zaboravila. nesanica. S vodom iz kišnih kapi ovi gasovi reaguju stvarajući kiseline. Promene osećamo svi.organizam. Pokazatelji hroničnog trovanja su: glavobolja. Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorevanju fosilnih goriva. Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše. Ugljen dioksid spada u gasove koji zagađuju atmosferu i na taj način utiču na promenu klime. a to su korali i neke alge. ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi pre svega deluje na disajne organe.3 neposredno pre početka industrijske ere i ispuštanja CO2 iznosio je 8. pa bi najranjivije životinje bile one s ljušturom od kalcijum-karbonata ili egzoskeletom. zbog čega nastaju bikarbonati i joni vodonika. ipak uzroci još dugo nisu odstranjeni.

Teško je i zamisliti koji efekat bi kisele kiše imale na tropske šume. ali da će se u području Azije njihova emisija u tom vremenskom periodu više nego udvostručiti. koja se generira procesima na Zemlji. Međutim. Ovo zagrevanje. dobro apsorbuje zračenje. opasnost od kiselih kiša još nije prošla. tj. drugi imaju suprotan efekat. Dugotrajno delovanje sumpor dioksida na čoveka izaziva nedostatkom ukusa. Stručnjaci predviđaju da će se u 2020. i uz to omogućuje stvaranje oblaka sa sitnim kapima vode (nezagađen vazduh ima oblake s velikim kapima). Čak naprotiv. troposferski ozon jedan je od najopasnijih zagađenja u velikim gradovima jer je vrlo opasan za zdravlje. nalazi se između 20 i 30 km visine. Proces fotosinteze se remeti i posledica toga je oštećenje lišća (izumiranje šuma). ispusti u svemir. Ipak. crvenjenjem jezika. nafte. Takvi nezagađeni oblaci mnogo više odbijaju 139 . podizanja nivoa mora. godine. koji nas štiti od UV zračenja i kojeg hlorofluorougljovodonici i metan uništavaju. Zagađivanje vazduha pojačava efekat staklene bašte Poznati ozonski omotač. topljenja ledenih santi. godine za trećinu manje ispuštati sumporni-oksidi u atmosferu nego u 1980. dolazi do promena u biološkim procesima. metanom. Efekat staklene bašte Globalno zagrevanje je ekološki problem koji utiče na život na planetu Zemlji. Na primer. godine do danas. čija je koncentracija u atmosferi podignuta sagorevanjem fosilnih goriva (uglja. a osim porasta temperature. promene staništa biljaka i životinja usled adaptacije na nove klimatske uslove. čađ. Mi posledice ovog problema osećamo svakodnevno. Kao glavni krivac za globalno zagrevanje do sada je proglašavan ugljen dioksid (CO2). brzi razvoj industrije i porast saobraćaja će kišu i na drugim kontinentima učiniti kiselom. plina). koja je crna. Ugradnjom pročišćivačkih uređaja na termoelektranama smanjena je emisija sumpor dioksida. a kasnije upalom pluća i prestankom disanja. Dok neki odbijaju sunčevo zračenje i time spuštaju temperaturu atmosfere. zadnja istraživanja ukazuju na to da ugljen dioksid nije najveći uzročnik zagrevanja! Zahvaljujući mehurićima vazduha zarobljenim u polarnom ledu bilo je moguće odrediti sastave atmosfere od 1850.Sumporna kiselina je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma. Dakle. odnosno slojem gasova ugljen dioksida koji se (prekomerno emitovan kao posledica ljudskih aktivnosti) akumulirao u središnjem delu atmosfere i ne dozvoljava da se toplota. Biljke reaguju još osetljivije na delovanje sumpor dioksida. porast globalne temperature prouzrokovano je efektom staklenika. freonima i vrlo sitnim česticama čađi! Slika 26. Paralelno sa svetskim porastom saobraćaja stručnjaci očekuju porast i ovih gasova na svim kontinentima. nego se vraća nazad na Zemljinu površinu. Rezultati pokazuju da je promena klime zadnjih dvadesetak godina najvećim delom uzrokovana troposferskim ozonom. Vrlo sitne čestice prašine (aerosoli) igraju isto bitnu ulogu.

Po nastanku ih možemo podeliti na primarne i sekundarne.20 m što je posebno opasno za avionski saobraćaj. dok područje iznad Kanade ima nešto čišći vazduh i normalne oblake.717 Kgm-1s-1. Primarni izvori energije za vetar bez oblaka jeste zagrejano zemljište. Prašinaste bure se najčešće javljaju tokom leta i to obično između 13 i 15 časova kada su vetar i turbulencija najintenzivniji. u kojima postoje posebni moduli kojima se simuliraju transportne pojave peska i prašine. Primarne nastaju uglavnom sagorevanjem goriva motornih vozila. Za tu svrhu koriste se atmosferski modeli. Stoga su vrlo bitan činitelj u predviđanjima promena klime. kao i delovanjem atmosfere na zemljinu koru.sunčevo zračenje.5 µm. U tom slučaju na česticu će da deluje sila trenja Fη koja je po Stoksovom zakonu jednaka: Fη = 6πrηv gde je ν brzina padanja čestica dok se za η pretpostavlja da ne zavisi od atmosferskog pritiska i da može da se izačuna sa velikom tačnošću iz izraza: η = η 0 (1 + αη t ) ⋅ 10 5 gde je η0 = 1. Prašinaste i peščane bure Pod ovim pojmom se podrazumeva vetar koji nosi velike količine prašine i peska. Lebdeće čvrste čestice predstavljaju kompleksnu mešavinu organskih i neorganskih čestica. 140 . ali ih ima i na rubnim delovima pustinja nakon dugotrajnih suša. ova saznanja imaju i pozitivnu stranu. jer na mestima gde postoji vegetacija. Padanje čvrstih čestica U atmosferi se kao posledica zagađenja nalazi velik broj čvrstih čestica koje padaju kroz atmosferu sa manjom ili većom brzinom.5 µm. Tako se neke od njih talože u Sredozemnom moru gde ih koristi jedna vrsta algi zbog povećane koncentracije gvožđa u njima. Prašinaste oluje su prisutne u srednjoj Sahari. Po veličini one su prečnika većeg od 2. Sekundarne čestice nastaju u vazduhu raznim fizičkim i hemijskim procesima iz drugih polutanata najčešće azotnih i sumpornih oksida pa su izvori emisije ovih čestica usko povezani sa ukupnom emisijom polutanata. industrijskom proizvodnjom. ona štiti zemljište od jakih vetrova i dizanja prašine. kada sila F0 = 6 π rη ν 0 bude uravnotežena razlikom njene težine i sile potiska tj. Jedna od najčešćih simulacija peska je simulacija transporta peska iz Sahare budući da na dugačkom putu pesak nošen vetrom ispušta čestice različitih veličina.00288 oC-1. pustinjska oluja onemogućuje ljudima putovanje zbog vrlo slabe vidljivosti tako da po neki put ona bude svega 10 . Na primjer: satelitska slika istočne obale SAD-a pokazuje oblake sa sitnim kapima. snažni vetar i pesak mogu zatrpati vozilo ili karavan.temperature vazduha (oC). Ove bure obično utihnu do večernjih časova iz čega proizilazi njihovo kratko vreme trajanja (svega 10 – 60 min ). Transport peska uključujući i njegov intenzivni transport u obliku bura je pojava koja je od izuzetnog značaja ako postoji način da se predvidi u kom pravcu i kojim intenzitetom će da se transport peska obavi. U polju sile Zemljine teže čestice prašine imaće neku konstantnu brzinu padanja ν 0. a α η = 0. t . za veće ili manje prostorne razmere. Takve se oluje događaju u pustinjskim područjima. Međutim. Predviđanja govore da bi smanjenje zagađenja vazduha navedenim gasovima i aerosolima bilo neuporedivo bitnije i jednostavnije od smanjenja CO2. Okeani takođe igraju veliku ulogu jer akumuliraju ogromnu količinu topline i određuju klimatska zbivanja u atmosferi. Ovim algama se hrani jedna vrsta ribe tako da je moguće da se predvidi i porast te vrste ribe ako se predvidi količina peska koja će da se zadrži na tom mestu u Sredozemnom moru. Slično kao i mećava. Najveći deo ovih čestica je prečnika manjeg od 2. Brzinu padanja čestica kroz atmosferu možemo da odredimo na osnovu činjenice da atmosferu posmatramo kao viskoznu sredinu sa koeficijentom viskoznosti η kroz koju se kreće čestica poluprečnika r.

godine provodi kategorizacija dizelskih motora po standardima. u prošloj godini utrošio 1.612 grama čestica. Naime. Europska unija. a g ubrzanje Emisija iz motornih vozila Emisija iz motornih vozila se kontroliše: a) na tehničkom pregledu vozila i b) proverom emisije iz vozila na samim saobraćajnicama. Tako je odlučeno da će vozila proizvedena u tim ekonomijama bitno smanjiti emisije azotovih oksida (NOx) i sitnih čestica.23 milijarde dolara na istraživanje i razvoj u tom segmentu. ρ Zemljine sile teže. korov) kod uređivanja bašti i poljoprivrednih površina do razvijanja sistema 141 . je u upotrebi Euro2. Spaljivanje otpada Nije dozvoljeno spaljivanje otpada na otvorenom prostoru. Emisija motornih vozila Azotovi oksidi Ložišta i druga postrojenja Ložišta mogu koristiti samo one vrste goriva za koje su projektovana.02 grama čestica. Euro4 koji će biti na snazi do 2009. od 2002. nabavka i prodaja ložišta čija normalna eksploatacija neće zadovoljiti granične vrednosti emisije. Vlade u celom svetu pokušavaju na različite načine da stanu na kraj. u EU se od 1992. Samo je Volvo. Pogoni i postrojenja moraju imati takav odvod dimnih gasova (visina i prečnik dimnjaka) da ispusnim gasovima ne ugrožavaju okolne objekte. Od 1996. Japan i SAD su se odlučili na postepeno smanjivanje količine opasnih supstanci koje ispuštaju dizelski motori. a od 2006. 6πrηv0 = v . izuzev spaljivanja otpada porekla iz poljoprivredne proizvodnje (ostaci proizvodnje. Nije dozvoljena proizvodnja. ili smanje.4 3 πr ( δ − ρ v ) g 3 gde je δ gustina čestica prašine koje padaju kroz atmosferu. drugi najveći proizvođač kamiona na svijetu..gustina vazduha. onečišćenje vazduha koje proizvode motorna vozila ispuštanjem svojih izduvnih gasova. Počelo se s Euro1 koji je u vazduh ispuštao 8 grama NOx po kilovat satu te 0. Euro3. a dopušta ispuštanje 305 grama NOx i 0.

Nije dozvoljeno spaljivanje otpada u ložištima koja nisu namenjena za spaljivanje otpada. Protokol iz Kjota U japanskom gradu Kjotou 1997. sačine ugovori u odnosu na ograničenje ugljen dioksida u atmosferi. Ugljeni dioksid. koji se smatraju glavnim uzročnicima porasta temperatura na Zemlji. U cilju sprečavanja neprijatnih mirisa. restorana i drugih izvora. svoje odbijanje su obrazložile činjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo štetu nacionalnoj ekonomiji. da. odnosno. istupile iz Protokola uz obrazloženje da će njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon završetka Međuvladinog panela o klimatskim promenama. održanog 2001. SAD i Australija su. te gasove sa mirisom izvoditi ciljevima i emitovati ih iznad krova zgrade.8 stepeni Celzijusovih. smanjenje: emisije SO2. stupio je na snagu sa ciljem da se izduvni gasovi koji zagađuju atmosferu do 2012. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. znatno ugroziti industriju zemlje. bez obzira da li se oslobođena toplota koristi ili ne. godine moraju da smanje emisiju štetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. prema Protokolu. pre svega ugljen-dioksida. najveći svetski zagađivač. godine ispod nivoa od 1990. odsumporavanje. godine reduciraju za 5 %. Kyoto. čvrstih čestica i pepela i toksičnih supstanci. pojavu oluja. Ova studija predviđa da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artičkog polarnog prekrivača.iskorištavanja ove vrste otpada kompostiranjem. azotovih oksida. koji je potpisala i Rusija. Ukoliko se sva nastojanja u vezi sa smanjenjem rasprostranjenosti ugljen dioksida u atmosferu do 2010. godinu. godine mogla porasti od 1. Tehnologije za smanjenje emisija iz termoelektrana su: čišćenje uglja (pre saogeravanja). što će. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.god.protokol. potrebno je radnje koje izazivaju mirise vršiti u prostorima sa podpritiskom. a Vašington je zauzvrat formulisao domaći plan zaštite životne sredine. Interesantno je. a u Australiji nastati manjak radnih mesta. trebala bi da budu oslobođena mogućeg poreza o ugljen dioksidu. Preduzeća koja su već potpisala ugovore o redukciji gasa. elektrostatički i vrećasti filteri. čiji je cilj sprečavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. Australija ima pravo da za osam procenata poveća nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH). koja prognozira da bi temperatura na površini zemlje do 2100. godine. iznad krova susedne zgrade ukoliko je ona viša od zgrade gde mirisi nastaju. Problem je u tome što taj dokument postaje pravno obavezujući tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol. SAD. Cilj: Smanjenje izduvnih gasova u atmosferi Zakonom o ugljen dioksidu i rasprostiranjem toga gasa u atmosferi predviđa se da se izbacivanje gasa smanji do 2010. međutim. ne ostvare. međutim. Ovim zakonom se predviđa da se s preduzećima koje upotrebljavaju velike količine energije. Trend globalnog zagrevanja Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prošlosti neće izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i život na planeti kao što bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. prema mišljenju premijera Australije. povećanje nivoa mora. Emisija neprijatnih mirisa Ne smeju se ispuštati neprijatni mirisi iz malih pogona. industrijske zemlje do 2012.4 do 5. U cilju srečavanja nastanka neugodnih mirisa nije dozvoljeno odlaganje otpada van sanitarne deponije. Zakon o ugljen dioksidu predviđa drastične kazne za svaki litar ispuštenog ugljen dioksida u atmosferu. destabilizaciju i nestanak životinjskih staništa i 142 . Prema Protokolu iz Kjotoa. denitrifikacija.

5. Monitoring se vrši pomoću: mreže stanica za uzorkovanje vazduha na način da uzorci budu reprezentativni. Ukoliko se uzme u obzir da će zahvaljujući ljudskoj aktivnosti udvostručiti količina CO 2 koja će se u ovom veku emitovati u atmosferu. uz tačnu proveru situacija na mikro skali. U slučaju preliminarne ocene kvaliteta vazduha korišćenje pasivnih aparata za uzimanje uzoraka (sampler) (u daljem tekstu: aparat) je posebno pogodno iz sledećih razloga: 1. Nasuprot tome. preporučuje se postavljanje dvostrukih/trostrukih aparata na ograničenom broju mernih mesta. d) Ako je potrebno. Pasivni aparati su posebno pogodni za određivanje distribucije zagađujućih materija na široj teritoriji. kako bi se ocenila reproduktivnost merenja. 3. c) Izabrati za svaku ćeliju mreže predstavnika lokacije. Metode kontrole kvaliteta vazduha moraju odgovarati određenoj svrsi. 143 . koji nije direktno izložen lokalnim izvorima zagađenja. f) Kao podrška QA/QC merenjima. kojim se mogu dobiti integrisani rezultati višenedeljnog ili višemesečnog praćenja. i to možda u razdoblju od nekoliko godina! Izbor tehnike merenja Monitoring kvaliteta vazduha predstavlja sistem uzorkovanja.migracije životinja prema severu. moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou. Pasivni aparati mogu biti podrška u projektovanju i optimizaciji mreža za kontrolu. Aparate koji nisu korišćeni treba čuvati tokom perioda izloženosti korišćenih aparata. masovno uništenje šuma. kao i značajno smanjenje troškova. kada je cilj ocena izloženosti stanovništva tokom životnog doba i kao posledica tog dugoročog efekta izloženosti određenim zagađujućim materijama. ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suše. Stanice mogu vršiti analizu uzoraka i izveštavanje u realnom vremenu (automatske stanice) i u integrisanom vremenu (hemijska analiza u laboratoriji). Pasivni aparati su jeftini. g) Sprovesti analizu difuzivnih aparata u laboratoriji i izračunati nivoe zagađenosti za svako pojedinačno mesto. industrijski izvori. uzimajući u obzir minimalne vremenske intervale naznačene u zahtevima o kvalitetu podataka. kao što su putevi za saobraćaj teških teretnih vozila. e) Postaviti aparate širom oblasti i koristiti ih u reprezentativnom vremenskom periodu. kao što su optički instrumenti i automatski monitori. koji ima pozadinski nivo zagađenosti u toj ćeliji. tumačenja rezultata merenja i korištenja rezultata merenja i predstavlja sastavni deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha. itd. b) Konstruisati mrežu širom ispitivane oblasti. kao i za ocenu nivoa integrisanih nivoa koncentracije tokom dužih vremenskih perioda (dugoročne granične vrednosti). 4. Kada se u slučaju preliminarne ocene primenjuje metoda pasivnih aparata predlažu se sledeći koraci: a) Ustanoviti lokaciju osnovnih izvora emisije na osnovu ocene emisionih izvora. Posle se vrši statistička obrada rezultata. najbolji rezultati se dobijaju korišćenjem uređaja za kotinualno ili barem delimično kontinualno merenje. Hemijske analize se mogu obavljati u laboratoriji ili u uređajima kojima se vrši uzorkovanje. uzimajući u obzir gustinu mernih mesta naznačenih u zahtevima o kvalitetu podataka. salinizaciju pitkih voda.). tako da se mogu koristiti u relativno velikom broju omogućavajući i efikasnu ocenu prostorne distribucije atmosferskog zagađenja. potrebno je odabrati dugoročni sistem uzorkovanja. izabrati dodatna merna mesta u blizini važnih izvora zagađenja („crne tačke“ (hot spots). Pasivni aparat omogućuju sprovođenje kampanja kontrole velikih oblasti. Kada je cilj proučiti hemijsko ponašanje reaktanata (na primer u fotohemijskom smogu). merenja. kako bi se ocenila nulta vrednost aparata. 2.

kroz kvalitet gradnje. kako bi se dobile mape raspodele za svaku zagađujuću materiju. Merenja izvršena u neposrednoj blizini izvora (na tzv. kao i okolina izvora industrijskog zagađivanja. energetike. Konačno. kako bi se pronašle oblasti maksimalne koncentracije. kroz planove razvoja industrije. što je od velike pomoći za projektovanje mreže. Planske mere podrazumevaju osiguranje kvaliteta vazduha: kroz prostorno i urbanističko planiranje.000 i 150 aparata za naselja od 6. stoga može varirati u zavisnosti od vrste zagađujuće materije. mape rasprostranjenosti se mogu preklapiti. kroz donošenje programa i planova propisanih zakonom i podzakonskim aktima. posebno ako postoji verovatnoća da oni utiču na nivoe lokalnog zagađenja. uzorci se šalju na hemijsku analizu u laboratorijama. izabrano je 31 merno mesto. rezultati dobijeni metodom ocene pasivnim aparatima bi trebalo da budu prikazani u vidu mapa. i) Napraviti u vidu mape grafičku prezentaciju zagađujućih materija.000. Analiza uzorka i izrada mapa distribucije Na kraju svake kampanje uzorkovanja. Rezultati se zatim obrađuju. lokalnog rasporeda visinske razlike i meteorologije.000 stanovnika. Tehničko-tehnološke mere se provode: kroz projektovanje objekata. ciljevi kvaliteta podataka. koji prevazilazi granične vrednosti ili koji treba određenu metodologiju ocene. distributivnosti izvora. koji se tiču kriterijuma mernih mesta i broja aparata. Mere za očuvanje kvaliteta vazduha Mere za očuvanje kvaliteta vazduha su: planske mere. kroz primenu najbolje raspoloživih tehnika. plus 1 merno mesto u Starčevu radi ocene uticaja susednih oblasti i 3 „crne tačke“ na lokacijama koje bi mogle biti kritične jer su pod velikim uticajem saobraćaja motornih vozila (autobuska stanica. Na primer opština Pančevo ima manje od 250. U skladu sa zakonima EU. Dodatne aparate treba postaviti na reprezentativna mesta. obaveznom proverom emisija i prijavljivanjem u registar emisija. tehničkih rešenja i mera. j) Izračunati procentne vrednosti upoređivanjem sa produženim i vremenski ograničenim serijama merenja sa sličnih mernih lokacija. „crne tačke“. navode instalaciju 30 aparata za naselja sa brojem stanovnika manjom od 250. zatim 60 aparata za naselja sa brojem stanovnika od 1.000.h) Proračunati raspodelu nivoa zagađenja interpolacijom merenja izvršenih u svakoj ćeliji mreže. Upravno-administrativne mere se provode: izdavanjem ekološke dozvole. ulična pijaca i saobraćajem zakrčeni autoput ka Beogradu). prometa i dr. i ne bi trebalo da su u tom slučaju uključena u proračune interpolacije.000. k) Uporediti dobijene rezultate merenja sa graničnim vrednostima u direktivi i izabrati odgovarajući režim ocene. izdavanjem urbanističke saglasnosti. Izmerene koncentracije na „crnim tačkama“ se nalaze na mapi. Lokacija mernih mesta Gustina mesta uzorkovanja suštinski zavisi od prostorne varijabilnosti nivoa zagađenosti. odobrenja za građenje i odobrenja za upotrebu.000 stanovnika. kao što su prometni putevi i raskrsnice.. kroz korištenje 144 . „crnim tačkama”) nisu obavezno reprezentativna za celu veću oblast. U slučaju naselja za koje se sprovodi intenzivna kampanja merenja. gde se lako može videti prostorni opseg oblasti. upravnoadministrativne mere i tehničko-tehnološke mere.

ispusta da se postigne takvo razblaženje dimnih gasova da prizemne koncentracije koje su rezultat rada ovog postrojenja i svih drugih postrojenja na datom području. − tako organizuju vođenje pogona i održavanja opreme da je smanjena mogućnost porasta emisije u dužem toku vremena. Štaviše. nasuprot ograničenjima u prostornoj pokrivenosti merenja kvaliteta vazduha. 145 . − koriste sirovine. procedura pravljenja modela sadrži sledeće korake: a) Definisanje zagađujuće materije i izlazne podatke koje treba pretvoriti u model (polja koncentrisanosti ili prostorni maksimum) i koncentracije u blizini tačkastih izvora. kroz periodične provere emisija. odnosno pravilnike uz Zakon o zaštiti vazduha. goriva i hemikalije koje imaju što niži uticaj na kvalitet vazduha. odnosno. koji ih pruzrokuju. treba da uradi kombinovanjem podataka merenja sa podacima o emisiji i proračunima modela. treba naglasiti da se metodologija pasivnih aparata najbolje pokazala u slučaju difuznih i linijskih izvora (zahvaljujući činjenici da je odnos maksimalnih i srednjih vrednosti za tačkaste izvore generalno veći od odnosa linijskih i difuzionih izvora).opreme i postrojenja. c) Definisanje „oblasti izlaza modela” za koju treba uraditi proračune (obično neka oblast ili naselje) i neophodne prostore razlaganja. d) Definisanje preciznosti količine izlaza koja je potrebna. Iz tog razloga se ocena doprinosa malih izvora. g) Ispitivanje raspoloživost metoroloških i topografskih podataka (u oblasti datog modela). Modeliranje Modeli su postali primarno sredstvo za analizu u većini ocena kvaliteta vazduha. a po svojim karakteristikama zadovoljavaju odredbe ove odluke. f) Istraživanje raspoloživosti podataka emisije (u oblasti modela). − predvide odgovarajuće parametre dimnjaka. u urbanim sredinama gde je zagađenost vazduha difuzna i uglavnom pod dominacijom emisije automobila i grejanja domaćinstava. b) Definisanje vremena neophodnog za razlaganje (prosečno vreme za određenu koncentraciju). uz ostavljanje dovoljno kapaciteta za ispuštanje iz postrojenja čija se gradnja može očekivati prema nameni prostora – ne prekorače granične vrednosti kvaliteta vazduha planirane za dato područje. Pravna lica su dužna da: − predvide takvu tehnologiju i opremu koja će imati što manju emisiju u atmosferu. Ukratko. pri čemu emisija ne sme da prekorači granične vrednosti emisije date odgovarajućim provedbenim propisom Zakona o zaštiti vazduha. e) Određivanje oblasti modela. obično potrebnih za statistiku koncentracija. kroz pravilno odvijanje tehnoloških procesa i održavanje opreme. odnosno. što je najvažnija podrška upravljanju kvalitetom vazduha. tj. koji su ekološki prihvatljivi. Modeli su jedino raspoloživo sredstvo ukoliko treba istražiti uticaj na kvalitet vazduha mogućih budućih izvora ili kada treba ispitati scenario budućih alternativnih emisija. Njime se mogu eksplicitno i kvantitativno odrediti odnos između koncentracija u vazduhu i emisija. smanjena mogućnost akcidenata koji mogu iznenada da dovedu do prekoračenja emisije. uz snošenje troškova koji nisu preterano visoki. Modeliranjem se može dobiti slika kvaliteta vazduha u zoni.

u okviru zahtevane preciznosti i za oblast o kojoj je reč (uzimajući u obzir njenu topografiju i meteorološke karakteristike). Koristeći podatke o brzini vetra. visina dimnjaka. medjutim oni zagadjivači koji su počeli uništavati ozonski omotač već godinama zaokupljaju pažnju medija. Čestice 146 . Konačno. dužina). Analitičari kažu da se mnogo više pažnje mora posvetiti jednoj posebnoj vrsti zagadjenja vazduha koja ima negativne posljedice po ljudsko zdravlje. ako oni nadmašuju raspoložive kompjuterske resurse. brzina protoka kroz dimnjak. suvo i mokro taloženje.on može biti fina prašina. i) Izabrati modele. l) Pokretanje modela. c) Model možda neće pravilno predstaviti atmosferski proces o kom je reč. izvode se Paskal. može biti mikroskopske veličine. na trinaestu godišnju konferenciju o zagadjenju vazduha. redom. Ozon nije najbolnija tačka zagadjenja vazduha Istraživači i naučnici iz celog sveta su se sakupili u Cordobi. posmatranja predstavljaju tačke u prostoru. koji ima jednolik teren. usled nekontrolisano brzog ekonomskog razvoja u Kini. a drugi od diskontinuiranih merenja emisije. Indiji i nekim drugim azijskim zemljama. d) Greške u ulaznim parametrima modela (emisioni i meteorološki podaci) mogu da utiču na rezultate modela. je urađeno poređenje sa mapama raspodele. m) Kartiranje izlazne vrednosti kao konture pogodne za prezentaciju polja koncentrisnosti i prostornog maksimuma. sunčevoj radijaciji tokom dana i vertikalnim temperaturnim gradijentima tokom noći. predviđanja će biti pogrešna ako su ulazni podaci pogrešni. Za svaku emisionu jedinicu potrebno je obezbediti neophodne parametre za ulaz modela: koordinate dimnjaka (širina. Gausov model pruža pouzdane rezultate za dugoročne prosečne vrednosti zagađujućih materija kao što su SO2. Mora se uzeti u obzir da postoje barem četiri osnovne poteškoće pri upoređivanju zapažanja o kvalitetu vazduha sa predviđanjima modela: a) Na skali modela. koji odgovaraju datoj zagađujućoj materiji (uzimajući u obzir njeno suvo i vlažno taloženje) prema relevantnosti količine izlaza. Čak iako je model idealna formulacija procesa. j) Razmatranje kompjuterskih zahteva modela. Model uzima u obzir topografiju. Model funkcioniše sa dva različita seta ulaznih podataka. Podizanje traga izduvnih gasova i efektivna visina dimnjaka izračunavaju se putem Brigsovog modela i zakona o snazi vetra. ili da se vidi golim okom. U slučaju Pančeva. b) Posmatranja sadrže greške ili nesigurnosti u merenju.h) Provera raspoloživih kompjutera. jedan dobijen iz zvaničnog Inventara emisije u Srbiji. ćadž. kako bi se ocenio doprinos industrijske emisije u odnosu na celokupno zagađenje. nastalim na osnovu merenja pasivnm aparatom. Oni takođe kažu da najgore zagadjenje dolazi iz Azije.Turnerove klase stabilnosti i standardne devijacije raspodele koncentracija u skladu sa Brigsovim setom y krivih. temperatura na izlazu dimnjaka. Sastav čestica je velikoga raspona . ponovo razmotrite izbor programa. unutrašnji prečnik vrha dimnjaka i dr. uz odgovarajuće prostorno i vremensko razlaganje. dok predviđanja generalno predstavljaju srednje vrednosti. k) Pripremanje ulaznih podataka. Postoje mnoge vrste aerozagadjenja. NOx i NH3. stopa emisije dimnjaka. Međutim postoje i mišljenja koja ističu da su čestice zagadjivača u vazduhu mnogo opasnije za ljudsko zdravlje nego ozon. elevacija osnove dimnjaka. u Španjolskoj.

stvaraju energetski pogoni. nedostatak institucijskih kapaciteta. U Kini i Indiji i drugim zemljama u razvoju veliki problem predstavlja. naročito u zimskim mesecima kada do izražaja dolazi zagađenje vazduha iz tačkastih izvora. je proveo značajna poboljšanja. gde je došlo do ogromnog ekonomskog rasta u relativno kratkom periodu. Novi Bečej. Ako čestice udju u pluća. To je postignuto prebacivanjem na goriva koja stvaraju električnu struju i prirodni gas. – Suspendovane čestice u aerozagađenju Pančeva participiraju sa prekoračenjem GVI u 75% ispitivanih uzoraka. Also application control techniques for indoor and outdoor air were described. Pančevo Najznačajnije učešće u zagađenju imaju čađ. Rudarski institut Beograd. how do pollutants move and react. Abstract Air pollution may be defined as the presence in the air (outdoor atmosphere) of one or more contaminants or combinations thereof in such quantities and of such durations as may be or tend to be injurious to human. Takođe ove zemlje obično nemaju političke volje. nije sve tako crno. gradjevinski radovi. or property.2-45. i veliki broj drugih izvora. suspendovane čestice i benzen: – Prekoračenje graničnih vrednosti za čađ u vazduhu. animal or plant life. str. ono se širi.. or which unreasonably interferes with the comfortable enjoyment of life or property or conduct of business. tako što je smanjen nivo sumpora u gorivu. LITERATURA 1. Mexico City. kao i arsen u 28 od 30 ispitivanih uzoraka. odnosno individualnih ložišta. The intention was to figure out the sources of air pollution and to discuss control air pollutant emissions so that impacts are minimized. or are acceptable. kamioni. ili iskustva. Stručnjaci kažu da se puno toga može učiniti da bi se smanjila zagadjenost vazduha i na ostalim mestima. Đuković. Zagađenost vazduha ne poštuje granice. 147 . – Koncentracije suspendovanih čestica prelaze GVI gotovo u svim gradovima u kojima se vrši merenje ovog parametara (Zrenjanin. je znatno smanjena. The main goals of this chapter is scientific understanding of the atmosphere: what determines air composition. Na osnovu sprovedenog monitoringa ambijenatlnog vazduha u gradovima i manje naseljenim mestina na teritoriji Vojvodine konstatovano je da su Pančevo i Beočin mesta gde je zabeleženo visoko aerozagađenje. mogu čak biti i smrtonosne. – Benzen je u vazduhu Pančeva označen kao značajan zagađivač. Ipak. Sve je veća zabrinutost zagadjenošću koja dolazi iz Azije.. ili ne žele ili nemaju novaca za zaštitu okoline. (2001) Hemija atmosfere.). Sa aspekta posledica po zdravlje ljudi veoma je značajna činjenica da se u suspendovanim česticama nalaze nedozvoljeni PAU (policikličniaromatični ugljovodonici) u svim ispitivanim uzorcima. Beograd. J. za oko 70 posto od 1980.. In this chapter greenhouse effect (global climate change) and the effects of acidic deposition were discussed. Zagadjenost česticama može ostati u vazduhu nedeljama. ukoliko vlade i kompanije u celom svetu ozbiljno pristupe pronalasku rešenja za ovaj problem. koji je bio poznat po što je imao vazduh izuzetno lošeg kvaliteta. automobili. zabeleženo je u preko 50% ispitivanih uzoraka i zahteva sanaciju. Zagađenje vazduha u Srbiji Analizirajući izmerene koncentracije osnovnih zagađujućih materija može se zaključiti da: – Najviša prekoračenja graničnih vrednosti su zabeležena za koncentracije čađi i ukupnih taložnih materija (UTM). Beočin. što je bio veliki rizik za zdravlje. Emisija sumpor-dioksida.

www.htm 10. 8.462-490.eurometeo.eco. W. Hong. 3.wikipedia. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencija podataka (Sl. 249–263. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. (2000) 90.b92.org/wiki/Kisela_kiša 9.wikipedia. F. http://hr. http://hr.cfm 148 . Allegrini. Desantis. (2005) Environmental Science. Liu. Tappa i I. april 2006.php. Prentice Hall. Perason. R. 11. I.. G.sr.com/english/home 5. Ninth Edition.2. str. Br 54/92) 12. F. G. F.sncweb.. Wang.gov. (Rim).ch/serbokroatisch/saopštenje-a. Wright. Bertoni. Bertoni. Bertoni. www.. 6380-6395. Pravilnik o graničnim vrednostima. G. www. http://www.vojvodina... Chim.org/wiki/Efekt_staklenika 6. Kina Atmosferska okolina 40 (33). (2006) Preliminarna procena važnijih zagađujućih materija vazduha u gradu Suzou.T. Glasnik RS. Interantional Edition. Allegrini.com/serbian/index.woanews. www. Dan planete Zemlje 22.yu 13. Ann. 4. Costabile. R.. F.net/info/index. 7. Glasnik 135/2004) član 69.. metodama merenja imisije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful