Specijalistički rad

Danijela Jovanović

Fakultet zdravstvenih nauka
S tudijaka grupa: SANITARNI INŽENJERING

Banja Luka

SPECIJALISTIČKI RAD PROJEKAT EKOLOŠKOG ZBRINJAVANJA OTPADNIH VODA NA NIVOU URBANE SREDINE

MENTOR Prof. dr Rade Biočanin

KANDIDAT Danijela Jovanović, dipl.san.inž.

2009.
-1-

Specijalistički rad

Danijela Jovanović

S A D R Ž A J

U VO D

3

1. 2. 3. 4. 5. 6

M ET OD I CILJ RADA T EORIJSKA RAZMAT RANJA PROJEKAT Z BRINJAVANJA OTPADNIH VODA REZULTATI ANALIZA UZORAKA REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA OTPADNIH VODA DISKUSIJA REZULTATA

5 6 31 45 55 60

Z AKLJUČAK LIT ERAT URA

63 65

-2-

Specijalistički rad

Danijela Jovanović

UVOD
Zagađenja životne sredine – jedan od osnovnih ograničavajućih faktora daljeg razvoja čovečanstva. U XXI veku životna sredina postaje sve više zagađena, a površinske i podzemne vode su, direktno ili indirektno ugrožene, usled svakodnevnog ispuštanja otpadnih voda najrazličitijeg sastava. Uporedo sa urbanizacijom i razvojem industrije, poljoprivrede i stočarstva rasla je količina i stepen zagađenosti otpadnih voda, a time i štete koje u recipijentu (vodotokovi i akumulacije vode, zemljište) odnosno u ekosistemu u celini nastaju usled ispuštanja otpadnih voda. Poremećaj ekosistema izazvani ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda, vremenom su narasli do takvih razmera da se prečišćavanje nametnulo kao nužnost. Kako se prečišćavanje otpadnih voda mora platiti imamo danas u svetu naoko paradoksalnu situaciju. Razvijene i bogate zemlje trpe manje štete od nerazvijenih, siromašnih zemalja (iako u odnosu na nerazvijene imaju daleko veće količine, u pravilu i zagađenih otpadnih voda) zato što u određenoj meri prečišćavaju otpadne vode dok nerazvijeni to ne čine. Najveći deo upotrebljene vode vraća se u prirodu kao otpadna voda. Pošto su količine sveže vode koje stoje na raspolaganju ograničene, a potrebe za njom se povećavaju, voda počinje u sve većoj meri da se ponovo koristi, svesno ili nesvesno (ispuštanjem otpadne vode u iste vodotokove iz kojih se uzima voda).Na taj način kvalitet sveže vode je sve više povezan sa kvalitetom otpadne vode. Da bi se zaštitio recipijent, odnosno izvorišta sveže vode, otpadna voda se mora prečišćavati, odnosno moraju se preduzeti mere da se voda u prirodu vrati u približno istom stanju u kojem je iz nje pozajmljena. U savremenim naseljima sve se više javlja potreba za odvođenjem i prečišćavanjem sve obilnijih idustrijskih i sanitarnih otpadnih voda iz stambenih i drugih objekata. Količina otpadne vode raste paralelno sa porastom potrošnje vode, a komplikovaniji tehnološki procesi stvaraju sve teže i skupocenije zahteve za tretiranje industrijskih voda koje nekad mogu sadržavati i veoma toksične supstance. Direktno ili indirektno ove supstance mogu da dođu do čoveka i da akutno ili kroz duži vremenski period ugroze zdravlje. Za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda raspolaže se efikasnim i proverenim metodama, dok se za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda najčešće zahteva posebna studija i razvijanje pojedinačnog tehnološkog procesa prečišćavanja. Industrijske otpadne vode ukoliko vode poreklo od prehrambene industrije, njihov karakter je sličan sanitarnim otpadnim vodama, dok otpadne vode hemijske, metalurške industrije su opterećene raznim hemikalijama, tekstilne industrije najčešće bojama, a koksare i gasare veoma neprijatnim fenolom. Danas se problem otpadnih voda javlja u novijem svetlu, u kome se težište sa biološke kontaminacije prenosi na zagađenje hemijskim i radioaktivnim supstancijama. Ovim se komplikuje i način prečišćavanja. Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u recipijent uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Kvalitet otpadne vode koja se može ispuštati u recipijent reguliše svaka zajednica odgovarajućim standardima. Načelo odgovornosti zagađivača - pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom Zakon o zaštiti životne sredine. Rešavanje savremenih kanalizacionih sistema leži u organizovanom sakupljanju i odvođenju otpadnih voda, sa obaveznim prečišćavanjem, kao poslednjom, veoma bitnom -3-

na oko 90 km istočno od Niša.Specijalistički rad Danijela Jovanović karikom u lancu racionalnog. tehno-ekonomski i naučno potvrđenog rešavanja predmetne problematike. Na području Dimitrovgrada nema veće razvijene industrije. Reciklaža doprinosi očuvanju prirodnih resursa i na taj način se u malome prikazuje koncept održivog razvoja u ukviru eko-bezbednosti urbane sredine 2 Dimitrovgrad. koje su u potpunosti u skladu sa regulativama EU. Upravo na taj način. godine privreda je doživela krah. Posle 1989.međunarodni autoput (nekada rimski drum Via militaris) i železnička pruga Beograd-Niš-Sofija.6 stanovnka po km . u potpunosti se otklanjaju ili smanjuju opasnosti po radnu i životnu sredinu u smislu zagađenja zemljišta. Slika 1. koje nastaju na području grada Dimitrovgrada izgradnjom kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje voda. Preko njih funkcioniše drumski i železnički saobraćaj Evrope sa azijskim kontinentom. Obe ove saobraćajnice. Što je najvažnije. a građane rešava problema čvrstog i tečnog otpada. grad i središte istoimene opštine ukupne površine (481 km ) nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije. i kožarsku industriju KOŽARA) koja su ušla u duboku krizu i ubrzo kod njih je došlo do potpune obustave rada. Takve okolnosti se odražavaju i na industrijska preduzeća u Dimitrovgradu. tekstilnu konfekciju SVOBODA. od presudnog su značaja za razvoj grada. hiperinflacije je zabeležila rekordne inflatorne stope. koja nama u današnje vreme predstavlja bolnu tačku postaje izvor značajne zarade investitorima. Grad se nalazi na 463 m nadmorske visine predplaninskog dela planine Vidlič i predplaninskog severnog pobrđa Greben planine. podzemnih izvorišta vode i vodotokova i zagađenja vazduha. Od bugarske granice udaljen je oko 5 km. Kroz sam grad prolaze dve saobraćajnice svetskog značaja. Sve veći broj primera javno privatnog partnerstva u našoj zemlji na ovom polju ukazuje na to da su velike svetske kompanije našle svoj interes da ulažu u tako velike komplekse i da grade regionalne deponije i vrše „obradu“ otpadnih voda. Tako ova oblast. u gornjem toku reke Nišave. rešen je i problem upotrebljenih voda. (posebno na gumarsku industriju GID. Prema zadnjem popisu na teritoriji opštine Dimitrovgrad mesto prebivališta ima 11748 2 stanovnika. a u skladu sa svim potrebnim merama i uslovima zaštite i očuvanja životne sredine. Problemi kvaliteta vode u globalnom ambijentu -4- . U pirotskom je okrugu i od Pirota je udaljen 20 km u uzvodnom smeru ka istoku. Gustina naseljenosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad iznosi 20. drvnu industriju CILE.

1. potrebno je obezbediti da prečišćena otpadna voda.2. resurs vode za prehrambenu industriju). bazira se na prikazu rezultata ispitivanja kvaliteta efluenta.Specijalistički rad Danijela Jovanović 1. koncentracija amonijum jona i soli.. odnosno uticaja na zdravlje ljudi i korišćenje vodotoka recipijenta kao privrednog i estetskog resursa. a kao inokulum je korišćena voda recipijenta reke Nišave. godine kada je postrojenje pušteno u rad i prikaz rezultata periodičnih ispitivanja po kvartalima u 2008. zatim biorazgradivost voda (BPK5) i drugi parametri (amonijum jon. Uzorci su konzervisani u odnosu na zahtev metode i odmah rađeni u laboratoriji standardnim metodama. čiji princip rada se zasniva na biolagunama. Ci l j rada Cilj rada je praćenje i određivanje stepena prečišćavanja otpadnih voda na postrojenju za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Dimitrovgradu. ne utiče nepovoljno na životnu sredinu i da kvalitet vode vodoprijemnika odgovara drugim propisima (npr. BPK 5 (biološka potrošnja kiseonika za 5 dana). Metod rada Analize uzoraka obuhvataju sve faze biolaguniranja. Karakteristike sanitarnih otpadnih voda su organska zagađenja čiji uticaj na kvalitet otpadnih voda pratimo preko specifičnih parametara kao što su suspendovane materije.1. 1. a svaki uzorak je analiziran u ovlašćenoj laboratoriji prema odgovarajućoj metodologiji kao srednja proba. koja se izliva sa postrojenja za prečišćavanje. mogućnost oksidacije prisutnih jedinjenja (kalijum – permanganatom). voda za ribarstvo. Određivanje ulja i masti i ostalih organskih vodonerastvornih materija vršeno je metodom infracrvene spektrofotometrije na aparatu tipa SPECORD 71IR. nitrita itd. Na samom mestu uzorkovanja merena je temperatura i pH vrednost. hloridi. Sa aspekta zaštite životne sredine. Biološka potrošnja kiseonika (BPK 5) rađena je metodom razblaženja. a za reku je postavljen kiseonik. Na uzorcima otpadne i rečne vode ispitivane su fizičko hemijske karakteristike. -5- . Uzorkovanje otpadnih voda vršeno je na ulazu i izlazu iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda pravljenjem 3 kompozitnih uzoraka. Količina otpadnih voda varira između 20 i 40dm /s u zavisnosti od perioda.. kao i na fizičko hemijskoj analizi prirodnog recipijenta (reke Nišava) za period 1992.) čije koncentracije određivane metodom spektrofotometrije na aparatu tipa VARIAN Carry 50. METOD I CI LJ RADA Određivanje stepena prečišćavanja sistema bioaeracionih laguna u Dimitrovgradu. utrošak KM nO4(HPK). voda za navodnjavanje. godini.

industrijske otpadne vode. TEORI JSKA RA ZMA TRA NJA Voda zagađena na bilo koji način tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. Slika 5. pa se prema tome mogu podeliti na : komunalne otpadne vode. Defi ni ci ja otpadnih voda Otpadne vode nastaju od čiste vode upotrebom i naseljima i industriji ili oticanjem sa površine zemljišta. Komunal ne otpadne vode Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljene vode iz domaćinstava. Najvažnija osobina komunalnih otpadnih voda je biološka razgradljivost. Otpadne vode sadrže mineralne i organske materije u rastvoru.1. Njihova količina i opterećenje zagađujućim materijama može se izraziti putem normativa. Najopasniji po ljudsko zdravlje su patogeni mikroorganizmi. Deo organskih materija nalazi se u suspendovanom stanju. U svim otpadnim vodama nalaze se mikroorganizmi. Glavna karakteristična osobina tih voda je izvestan sadržaj neorganskih i organskih materija. tj. 2.1. Po ispuštanju u prirodi ove otpadne vode bitno menjaju prirodnu okolinu.2. Kl asi fi kaci ja otpadni h voda Svojstva otpadnih voda zavise od porekla.Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. 2. otpadne vode agro-kompleksa. kao i žive organizme.2. u koloidnom obliku i u obliku suspenzija.Specijalistički rad Danijela Jovanović 2. Upravljanje otpadnim vodama-strategijski zadatak 2. standardnim vrednostima po stanovniku. kao rezultat životnog standarda i načina življenja stanovništva. -6- .

Specijalistički rad Dele se na: -

Danijela Jovanović

sveže otpadne vode, u kojima biološka raz gradnja još nije uznapredovala, odstajale otpadne vode, koje ne sadrže kiseonik, jer je potroše za biološku razgradnju organske materije, trule septičke vode, u kojima se biološka razgradnja odvija anaerobno, a uspostavljena je ravnoteža između raz građivača i organske materije.

Slika 2 . Prikaz metoda merenja koncetracije organskih zagađivača u otpadnoj vodi

2.2.2. Industri jske otpadne vode Industrijske otpadne vode nastaju upotrebom vode u tehnološkim procesima i u proizvodnji energije. Sastav industrijskih otpadnih voda bitno se razlikuje od sastava komunalnih otpadnih voda i zavisi od primenjenog tehnološkog postupka. One su danas, najveći zagađivači vodnih resursa. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih procesa i obuhvataju: procesne, rashladne, sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme. Specifične su za svaku industrijsku granu. Za razliku od komunalnih otpadnih voda, čiji je sastav uglavnom poznat, karakterizacija i prečišćavanje otpadnih voda iz različitih industrijskih pogona retko trpi uopštavanje i tipiziranje. Voda koja je upotrebljena kao rashladno sredstvo, ima povišenu temperaturu i predstavlja poseban tip onečišćivača. Količina industrijskih otpadnih voda varira u širem opsegu, kako u toku dana, tako i u dužem vremenskom periodu. To je posledica različitog intenziteta rada industrije i određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka. Industrijske otpadne vode mogu sadržavati kiseline, baze, teške metale, mineralne soli, mineralna ulja, fenole, radioaktivne materije, patogene mikroorganizme, ugljovodonike, aromatična organska jedinjenja, kao i sintetičke hemijske proizvode, što ih ne sadrže prirodne vode. Faktori kao što su toksične materije, visoka ili iska pH vrednost, visoka temperatura, mogu da prouzrokuju veće ili manje poremećaje u radu postrojenja, naročito u fazi biološke obrade, koja je obavezna tehnološka faza gradskih postrojenja za prečišćavanje. Industrijske otpadne vode mogu se razvrstati u dve grupe:

-7-

Specijalistički rad -

Danijela Jovanović

biološki razgradljive ili kompatibilne, koje se smeju mešati sa komunalnim otpadnim vodama, Biološki neraz gradljive ili inkompatibilne, koje se ne smeju mešati sa komunalnim otpadnim vodama, bez hemijskog pred tretmana.

Pored napred istaknutog industrijske otpadne vode, često sadrže razne materije štetne i opasne za objekte sisteme kanalizaciju kao i za osoblje koje radi na njima. To su: toksični joni, koji negativno utiču na biološku razgradnju organskih materija, kiseline i baze, koje izazivaju koroziju, usporavaju biološke procese, prouzrokuju miris i intenzivnu boju, zapaljive materije, masnoće, koje začepljuju otvore, vodove i crpke, otrovne gasove, koji su opasni za osoblje na sistemu, deterdžente koji izazivaju penu kod aeracije, vlaknaste materije, koje začepljuju otvore, remete rad crpki, kamenčiće i pesak, koji se talože u objektima, a izazivaju abraziju crpki, fenole i ostale toksične materije.

Š tetne materije u industrijskim otpadnim vodama Toksični joni metala, koji negativno utiču na biološku razgradnju organskih materija, Kiseline i baze, koje izazivaju koroziju vodova, objekata, opreme, utiču na proces taloženja, usporavaju ili zaustavljaju biološke procese, prouzrokuju miris i intenzivnu boju, Zapaljive materije, koje dovode do požara i eksplozije, M asnoće, začepljuju otvore, vodove i crpke, preopterećuju digestore, Otrovni gasovi, opasni su za osoblje na sistemu za prečišćavanje, Deterdženti, izazivaju penu kod aeracije, Vlaknaste materije, začepljuju otvore, opterećuju digestore, remete redovno funkcionisanje crpki, Kamenčići i pesak, začepljuju vodove, talože se u objektima, izazivaju abraziju crpki, remete funkcionisanje rešetki i sita, Fenol i ostale toksične materije.

-

Količine industrijskih otpadnih voda i uticaj koji one vrše na gradski efluent mogu se proceniti upoređivanjem osobina gradskog efluenta koji sadrži industrijske otpadne vode s osobinama efluenta u kojem ovih voda nema. Pri tome se uzimaju u obzir sledeći kriterijumi: Biodegradabilnost Prisustvo amonijaka Uticaj pH -8-

Specijalistički rad Redoks potencijal Toksičnost

Danijela Jovanović

Slika 3. Posledice NATO bombadovanja 1999. godine

Toksičnost industriskih otpadnih voda + + + Ako u vodi ima teških metala Cu2 , Cr6 , Cd2 , makar i u malim količinama (na primer 0,1 mg/l), delovanje bakterija može da bude potpuno onemogućeno,

Sulfidi, u koncentraciji od 25 mg/l, potpuno zaustavljaju biološke procese u neaklimatizovanom aktivnom mulju, Adaptiranje u trajanju od nekoliko dana povećava stepen tolerancije i do 100 mg/l, Postoji veliki broj toksičnih materija; njihovo izlivanje u kanalizacionu mrežu, a pogotovo njihovo izlivanje u prirodnu sredinu je zakonom zabranjeno (cijanidi, hidroksilna ciklična jedinjenja, itd.), I neke farmaceutske materije mogu štetno da deluju na razvoj bakterija (antibiotici, itd.).

-

2.2.3. O tpadne vode agro-kompl e ksa To su posebne i površinske vode sa zemljišta, koje je podvrgnuto agrotehničkim merama. Na teritoriji gde je poljoprivreda razvijena, a neravnomerna raspodela padavina tokom godine, poljoprivredne površine se natapaju. Voda koja se proceđuje do podzemne vode ili otiče, bitno se razlikuje po sastavu od voda za navodnjavanje. Sastav je promenjen zbog isparavanja vode i rastvaranja veštačkih đubriva, sredstva za zaštitu biljaka, sastava zemljišta kroz koje voda prolazi. Karakteristični pokazatelji ovih otpadnih voda su: visok pH, tvrdoća vode, sadržaj nitrata, fosfora i pesticida. U poljoprivredne otpadne vode spadaju i otpadne vode sa stočnih farmi, sa tečnim izđubrivanjem, količina i sastav tečnih sastojaka zavisi od više faktora: brojnog stanja uzgajane stoke, tehnologije ishrane, načina izđubrivanja i sl. -9-

OJ L 327/1. 1-72 ..) Odluka o maksimalno dopuštenim koncentracijama radionukleida i opasnih Pravilnik o opasnim materijama ( Službeni glasnik SRS“ br 31/82) materija u međudržavnim vodama i vodama obalnog mora ( Sl. br.12. br. koja se nalazi u taložnom. br.5/68) Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka.Specijalistički rad Danijela Jovanović Glavna karakteristika ovih voda je visoka koncentracija organske materije.4. 2. Plivajući otpad na našim akumulacijama 2.10 - . 8/78).2000. suspendovanom obliku. Poljoprivredne otpadne vode karakteristične su po visokom sadržaju amonijaka. međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. 22. Upravljanje kvalitetom voda. list SFRJ. zasniva se na sledećim zakonskim dokumentima: Uredba o kategorizaciji vodotoka ( „Službeni glasnik SRS“. 1 1 Council Directive 2000/60/EC. list SFRJ. 6/78. druga na ispuštenu-otpadnu vodu (effluent standards). Postoje će z akonske i pravne osnove i normati vi U proteklom periodu u Srbiji je primenjivan tip graničnih vrednosti za kvalitet vode vodoprijemnika.3. Slika 4. p. Praksa u sve tu Osnovu upravljanja kvalitetom voda u svetskoj praksi čine dva tipa graničnih koncentracija: jedna se odnosi na kvalitet voda u vodoprijemnicima (stream standards).

Tipičan sastav zagađenih otpadnih voda u našim krajevima 2. Industrijske otpadne vode. odnosno oba tipa graničnih koncentracija. deterdženti. O snovni faktori z agađe nja otpadni h voda Otpadne vode su složenog sastava i sadrže. Specifične zagađujuće materije ovih voda čine azot. fosfor. soli koje se mogu izdvojiti inverznom osmozom. različita zagađenja. elektrodijalizom. primenjujući obe pomenute metodologije. lake (masti i ulja i nerastvorni emulzivni ugljovodonici) B. materije koje plivaju. C. Tabela 1. za razliku od komunalnih otpadnih voda. Rastvorljive materije. Osnovni faktori zagađenja industrijskih otpadnih voda su sledeći: A. Za komunalne otpadne vode karakterističan je konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. oksidi. radioaktivni elementi). koje se mogu fizički izdvojiti: materije koje se mogu adsorbovati (koloranti.5. koje se mogu izdvojiti fizički: čvrste materije u suspenziji (pesak.Specijalistički rad Danijela Jovanović Danas se u svetu primenjuje kombinovani pristup u upravljanju vodama koji je u osnovi Okvirne Direktive o vodama (Framework Directive 2000/60/EC) koji podrazumeva: kontrolu emisije i uspostavljanje standarda kvaliteta okoline.11 - . kako po količini tako i po sastavu. masnoće i deterdženti. imaju varijabilan karakter. talog). M aterije koje se mogu izdvojiti samo neutralizacijom: . Nerastvorne materije.

sulfidi.). Oni razgrađuju organsku materiju do neorganske i tako obavljaju deo postupka truljenja materije u biosferi. Ispuštanjem u okolinu ove materije i u malim koncentracijama mogu delovati otrovno na živi svet. kao što su hranljive soli. neke neorganske i organske kiseline. a ne moraju biti toksični i mogu se istaložavati u obliku hidroksida (Zn. D. cijanidi. Al). Ove zarazne bolesti mogu se preneti kupanjem u nečistoj vodi (zbog dodira sa kožom ili zbog gutanja takve vode) ili konzumiranjem proizvoda iz . zavisi od svojstva otpadnih voda i količine otpadnih materija. biološki razgrađuju organske materije. čije su oksidovane ili redukovane forme dovoljno rastvorljive. Sve otpadne vode sadrže mikroorganizme. On se menja tokom vremena tako da na kraju HPK može postati višestruko veća od BPK. Odnos između BPK5 i HPK u industrijskim vodama bitno se razlikuje od odgovarajućeg odnosa u otpadnim vodama iz domaćinstva. G. M aterije koje se izdvajaju flokulacijom. Cd). rastvorljiva ulja. fenoli. emulzivni ugljovodonici i sl. anaerobno stanje. Saprofitni mikroorganizmi (razlagači). F. M aterije koje se mogu izdvojiti samo oksidoredukcijom: oksidi ili reduktori..12 - . sulfidi. a same nisu toksične (H2SO4. 2. kolere.Specijalistički rad - Danijela Jovanović organske i neorganske kiseline i baze. E.). sulfati. fluoridi. pa se može pojaviti neželjeni manjak kiseonika. Pb. Uticaj otpadnih materija na okolinu je veoma različit. Cr. u malim količinama deluju povoljno. M eđu mikroorganizmima fekalnog porekla ima i patogenih koje mogu biti uzročnici tifusa. proteini i dr.6. M aterije koje se mogu izdvajati istaložavanjem: metali koji mogu. M aterije koje je moguće izdvajati degazacijom ili ekstrakcijom tečnog gasa (stripping): gas vezan ili rastvoren. Uti caj otpa dni h voda na okol i nu Kakav će uticaj otpadne vode imati na okolinu. koncentrovana sumporna jedinjenja. Cu. dekantacijom ili flotacijom: koloidne materije. H. M aterije. dok veće koncentracije mogu uzrokovati poremećaje ekološkog sistema. tuberkuloze. poliomielitisa. čije se soli mogu rastvarati do izvesne koncentracije. troše rastvoreni kiseonik. U otpadnim vodama se često susreće prisustvo teških metala (H g. tj. materije u emulziji (smole. a nisu toksične. soda). hepatitisa. Cr. M aterije koje se mogu izdvojiti biološkom preradom: organske materije i sva biorazgradljiva jedinjenja (šećeri.

jezera.odlaganje opasnog industrijskog otpada. zatvoreni zalivi sa slabom izmenom vode i obalne vode koje su eutrofne ili mogu postati eutrofne spadaju u osetljive oblasti.Specijalistički rad Danijela Jovanović vode. 2-odlagalište otpada. Otpadne vode se kanalizacionim sistemima odvode iz naselja i ispuštaju u vodoprijemnike: reke. 7prodiranje otpadnih voda u podzemlje. more ili zemljište. trovanje akvatičnih životinja teškim metalima ili gušenje usled nedostatka kiseonika. Posl e di ce ispuštanja otpadni h voda u re ci pi je nt Ispuštanjem otpadnih voda bez prečišćavanja u prirodne recipijente narušava se kvalitet vodoprijemnika što se ogleda u pogoršavanju fizičkih osobina vode. Takođe.7.podzemne vode. 1-industrijske otpadne vode. promeni hemijskih osobina vode. Ispuštanjem otpadnih voda koje su bogate nutritijentima (azot.zagađeni površinski vodotok. u osetljive oblasti spadaju i površinske slatke vode koje su namenjene za vodu za piće. 5. kanale. fosfor) može doći do nagomilavanja hranljivih materija i pojave eutrofikacije pa je zbog toga potrebno da se preduzmu potrebne mere zaštite (redukcija azota i fosfora). smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika i osiromašenju akvatične populacije. . Pre ispuštanja u okolnu sredinu potrebno je i Zakonom obavezno izvršiti prečišćavanje otpadnih voda. 10površinske otpadne vode. 8. M anje osetljive oblasti za ispuštanje otpadnih voda predstavljaju morske vode i vodotokovi sa dobrom izmenom vode u kojima ispuštanje otpadne vode ne utiče nepovoljno na kvalitet vode i vodni ekosistem. Slika 5. posebno školjki. koje se jedu sirove. 6-migracija gradskih otpadnih voda. 9. 3-migracija otpadnih voda prema bunaru.13 - . Najčešći zagađivači i putevi migracije otpadnih voda 2. Najvažniji uticaji ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u površinske vode imaju za posledicu pojavu eutrofikacije. 4-primena agrotehničkih hemijskih sredstava. Prirodna slatkovodna jezera. pojave plivajućih materija na površini i akumuliranju otpadnog mulja na dnu.

. industrija celuloze i papira).8. granične vrednosti i postupke određivanja koncentracije zagađujućih komponenata u otpadnim vodama. Opasne zagađujuće komponente u vodama su: polliciklični aromatični ugljovodonici. odnosno proces uspostavljanja prethodnog stanja u vodotoku.Specijalistički rad 2. Nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda Izvori zagađenja su raznoliki i teško prepoznatljivi: infiltracija ljudskih i životinjskih otpadnih materija. Ono može biti biološko... obaveze kontrole. a rafinerije nafte.). proizvodnja uglja i teška industrija) i bakteriološka (mikroorganizmi razlažu belančevine. hemijska industrija i crna metalurgija u manjoj meri) i ukupnog energetskog bilansa Sunčevog sistema (slika 12). Površinske vode su ugrožene i toplotnim opterećenjem (smanjuje se količina kiseonika u vodi). fluor. sintetičke organske komponente i vidljiva neorganska jedinjenja . Naravno. nitrate). Zagađujuće komponente u vodi se mogu podeliti na komponente koje se u vodi ne razgrađuju (hloridi-soli). radiološko.hidrate. sulfate. hemijsko. ugljene . terorizam. prodiranje vode iz neuređenih deponija smeća. Samoprečišćavanje voda obuhvata fizičke i hemijske procese koji se odvijaju pod uticajem organizama koji razlažu organske komponente. Opterećenja voda može biti organsko (tekstilna. prodiranje veštačkih đubriva. poseban je problem u us lovima ratnih razaranja. hroma i dr. ispuštanje otpadne vode iz industrije. Slika 6. klimatske promene. herbicida. terorizma i elementarnih nepogoda većih razmera. a posebno u vanrednim situacijama (elementarne nepogode. kadmijum. Dejstvo otpadnih voda zasniva se na njihovom sadržaju hranjivih (fosfor. žPokazatelji štetnog dejstva komponenata u otpadnoj vodi su organoleptički (komponente koje vodi dau boju. živa. Tretman sa otpadnim vodama Danijela Jovanović Kvalitet vode za piće je uzročno-posledična veza svih dešavanja u ekosistemu. bakteriološkog i toksičnog sadržaja. NHB udesa. pesticidi. neprijatan ukus i miris). azot) i toksičnih komponenti. a to je proces prirodne regeneracije. deterdženti. Toplotno optereće vodotoka potiiče u potpunosti od energetskih procesa (termoelektrane – najviše. insekticida u podzemne vode.14 - . neorganska (rudarstvo. amonijak. Zakonske norme sadrže odgovornosti. One predstavljaju opasnost zbog svog fizičko-hemijskog. prehrambena. jedinjenja cijanja. fizičko i kao promena temperature vode. Karakteristika voda je proces samoprečišćavanja. opšte-sanitarni (za komponente koje imaju sposobnost samporečišćavanja) i sanitarno-toksični (komponente koje imaju toksično dejstvo na živi svet u vodi). kada dsolazi do RHB kontaminacije vode za duži vremenski period. postupke za dobijanje odobrenja. Zagađenje-kontaminacija životne sredine nastaje usled dotoka komunalnih i industrijskih otpadnih voda. NHB udesi.

Njihova aktivnost zavisi od: temperature vode. pH. industrijske otpadne vode imaju kiselu reakciju pH<7 dok komunalne otpadne vode imaju baznu reakciju pH>7. Zbog fermentacionih procesa. glina. mirisa zamućenosti. tečnih i gasovitih komponenti u vodi). Zbog toga je ponekad moguće puštati industrijske otpadne vode u kanalizacionu mrežu. Otpadne vode imaju različitu pH-vrednost Ključni uticaj na samoprečišćavanje voda imaju aerobne bakterije koje razgrađuju organske komponente uz potrošnju kiseonika. . . boje. gustine. Vrste otpada. Stanje i upotrebljivost pitke vode može se oceniti na osnovu niza postupaka: . od turbulencije strujanja vode i sl. prisustva toksičnih komponenti u vodi.hemijski (određivanje čvrstih. uglja). Fe-metali 4% Plastika 5% O bojeni metali 2% Tekstil 4% Organski otpad 30% P apirni otpad 26% Ostalo 21% Guma 1% Staklo 7% Slika 8 ..biološki (za određivanje koncentracije organskih komponenti u vodi).bakteriološki (određuje se pomoću mikroskopa broj bakterija u vodi). Hlor je veliki otrov i u koncentracijama od 0. redoks potencijala masenog udela i suvog ostatka). .15 - .1 do 0. prisustva kiseonika. pH vrednost.fizički (određivanje T. . električne provodnosti. koje se uvek mogu naći u otpadnim vodama . M inimalna koncentracija kiseonika u vodi je 5 mg/l. konstante površinskog napona. pH= -log10[H+] Slika 7. od procesa fotosinteze.ekološki (procena stanja vode kao životnog prostora bioloških sistema posle uvođenja otpadnih voda).2 mg/l uništava riblju mlađ i rakove.Specijalistički rad Danijela Jovanović (grubo-disperzne čestice. .

Nedostatak je stalni gubitak vode i uznošenje kapljica. Ukus i mirisi nastaju lučenjem organizama koji žive u vodi (alge i gljive). ozonom ili hlorisanjem (dodavanje mase hlora koja odgovara minimalnom sadržaju hlornih jedinjenja u vodi).toksične komponente (deluju štetno na čoveka i okolinu-cijanidi. nema opterećenja sredine stvaranjem magle ili zamrzavanjem. ili usled prisustva nekih hemijskih jedinjenja u vodi.suv ostatak (pokazatelj je sadržaja mineralnih komponenti u otpadnoj vodi). Uklanjanje neprijatnog ukusa se vrši adsorpcijom na aktivnom uglju. pri čemu ne postoji direktna veza između boje i koncentracije organskih komponenti. filtriranje. miris i ukus su organoleptička svojstva vode.mehaničke (izdvajanje grubih nečistoća pomoću rešetki i sita. Prednosti zatvorenog toka su: mala potreba za održavanjem sistema. taloženje. pa se zbog toga uzima masa O2 utrošena za razgradnju komponenata u periodu od 5 dana. na osnovu koga se vrši izbor postupka prečišćavanja. flotacija. olovo. Biološku aktivnost voda karaktetriše biohemijski potrebna količina kiseonika BPK. nema gubitka isparavanjem vode. Boja je posledica prisustva organskih koloidnih komponenata u vodi. Hemijski potreban kiseonik HPK je masa kiseonika (u mg/l).bakterija/litru otpadne vode) . centrifugiranje). Uklanjanje mirisa (dezodoracija) se najčešće vrši peroksidom hlora. BPK5 se određuje manometarskom metodom. Za procese hlađenja koristi se oko 36% ukupne potrošnje vode. adsorpcijom na aktivnom uglju ili oksidacijom pomoću peroksida hlora ClO2. Temperatura otpadne vode iz procesa trebalo bi da bude približno jednaka temperaturi vode na ulazu u proizvodni proces. Da bi se razgradnja potpuno obavila potrebno je od 21 do 28 dana. .5. zamenom vode drugim sredstvima (posebno vazduhom u procesima hlađenja) i primenom postupaka za preradu otpadnih voda. kod koje se registruje pad pritiska u specijalnom inkubatoru. Svaka voda ima svoj specifičan ukus zbog rastvorenih gasova i soli. Glavne zagađujuće komponente otpadnih voda su suspendovane komponente (nerastvorljive čestice neorganskog porekla). Smanjenje zagađenosti voda otpadnim vodama može se postići organizacionim i tehnološkim promenama u industrijskim procesima nastajanja otpadnih voda. veća osnovna površina u odnosu na tornjeve za hlađenje. što je dug period. Biološko prečišćavanje otpadnih voda može se vršiti ako se pH vrednost kreće između 6. .Specijalistički rad Danijela Jovanović U procesu detekcije. HPK je pokazatelj zagađenosti vode.5 i 8. Najpoznatija metoda za određivanje HPK je pomoću kalijumdihromata. Dok su nedostaci: veliki protok vazduha za hlađenje.16 - . Količina se određuje filtriranjem ili centrifugiranjem po sledećem: . potrebna za oksidaciju organskih jedinjenja i neorganskih soli. Uklanjanje boja (dekolorizacija) se može postići koagulacijom.koliformne bakterije (br. Odnos HPK/BPK je parametar biorazložljivosti i raste sa porastom zagađenja. nitriti. Biorazložljivost predstavlja osobinu organskih komponenata u otpadnim vodama da se razlažu pod dejstvom aerobnih i anaerobnih bakterija. M etode prerade otpadnih voda mogu se podeliti na: . Smanjenje vode za hlađenje može se ostvariti primenom zatvorenog i otvorenog toka rashladne vode. hromiti. peroksidom hlora. primenjuju se mikroorganizmi čiji razvoj zavisi od koncentracije i stepena razlaganja organskih komponenti. jer se u tom intervalu najbolje razvijaju mikroorganizmi u biološkim populacijama. hidroksilna ciklična jedinjenja) Biološki potreban kiseonik BPK je glavni pokazatelj zagađenosti otpadnih voda. Boja. Troškovi hemijske pripreme dodatne vode kod otvorenih kružnih procesa čine oko 35% pogonskih troškova.

katalitička oksidacija. Proces prečišćavanja komunalnih voda se može podeliti na više celina (predtretmanseparacija.Specijalistički rad Danijela Jovanović . tj. takođe je jedan od osnovnih parametara. Kvalitet voda na tretiranom prostoru.sekundarno taloženje. Na njihov rad nepovoljno utiču promene protoka otpadnih voda. 2. M ešanje omogućava promena brzine strujanja vode pri prolazu kroz konusni deo mešača. membranska filtracija. Brzina strujanja vode na ulazu u konusni deo iznosi 1m/s. a za veće protoke se koristi sekcioni taložnik. proces flotacije. Kapacitet taloženja je i do 2 puta veći nego kod vertikalnih taložnika. Taloženje se naročito dobro obavlja kod komponenata koje imaju sposobnost aglomeracije (hidroksidi metala. a treba da obezbede optimalne uslove za zaštitu čovekove sredine. a u cilindričnom delu mešača ona je manja od 0. Dok se radijalni primenjuju za veće protoke. Taloženje je osnovni postupak izdvajanja iz otpadnih voda nerastvorenih taložnih ili plivajućih mehaničkih primesa. Izdvajanje taloga vrši se ceđenjem. Za održavanje konstantnog nivoa taloga taložnici su obično snabdeveni ugušćivačima. Gasovi u taložnicima flotiraju talog i uznose čvrste čestice. Problem je prečišćavanja vode u diverzantskim akcijama.17 - . rastvorenih ili suspendovanih materija u vodama. Za osrednjavanje koncentracije zagađujućih komponenata u otpadnim vodama koriste se veštačka jezera i specijalni rezervoari osrednjivači. emulgovanih ulja. i koriste se za manje protoke otpadnih voda. M ehanički mešači su pogodni za ispravno uvođenje reagenta u vodu i u slučajevima naglih promena protoka otpadnih voda. Usrednjavanje sastava otpadnih voda se postiže mešanjem voda različitog sastava ili uvoođenjem reagenasa u vodu. Za takve slučajeve pogodniji su vertikalni mešači vihornog tipa. Najrasprostranjeniji su mešači sa nepokretnim pregradama i pregradama sa otvorima. Za male protoke otpadnih voda koristi se taložnik sa nosećim slojem. aerobna i anaerobna fermentacija).9. a koncentracija kontaminenata. Horizontalni taložnici se primenjuju za protok otpadne vode 3 do 20000 m /dan. lebdećih čestica. Osrednjavanje se postiže prinudnim mešanjem otpadnih voda. Taloženje može biti prethodna i završna etapa prečišćavanja otpadnih voda. ekstrakcija.03 m/s. pored taloženja treba izvršiti degazaciju pomoću degazatora.biološke (aeracija.toplotne (u ovu grupu postupaka spadaju: isparavanje. primarni je parametar za ocenu kvaliteta vode. hlađenje).hemijske (u ovu grupu postupaka spadaju: taloženje. neutralizacija. Najčešće se primenjuju u obradi prirodnih voda za potrebe proizvodnih organizacija.vertikalne i radijalne. flokulacija. . koji prate čovečanstvo u zadnjim decenijama bivaju posebno tretirani sa ekološkog aspekta. Kapacitet mešača se postiže promenom broja obrtaja vratila mešalice. Pri naglim promenama protoka otpadnih voda narušava se rad taložnika i filtara. izmena jona i dezinfekcija). . koji utiče a ocenu ekoloških karakteristika posmatranog područja. Radijalni taložnici su rešenje ovog problema. soli koje imaju osobinu koagulanata). Hidrostatički pritisak za ceđenje iznosi od 10 do 20 kPa. koje su uvek moguće u uslovima NHB terorizma. a u drugom mešači. M ešači sa pregradama su nepogodni za primenu kada je izraženije taloženje reagenata. Svi taložnici su veoma osetljivi na prisustvo vazduha ili drugih gasova u otpadnoj vodi. barbotiranje vazduhom ili sistem pregrada koje razdvajaju vodu na niz struja. destilacija. Gl avni postupci pre či šćavanja otpa dni h voda Svi događaji u svetu. Najveći nedostatak je problem odvođenja taloga iz njih. Pri tome se primenjuju mehaničke mešalice. Zbog toga pri obradi industrijskih voda. U procesu taloženja masa taloga se uvećava. filtriranje). Rezervoari imaju mnogo manju zapreminu od jezera. dok se pri promenama sastava narušava rad uređaja za oksidaciju i neutralizaciju.primarno taloženje. U prvom slučaju primenjuju se usrednjivači. biološka aeracija. (krečno mleko). Izdvajanje gasova vrši se kad se promeni smer strujanja vode. i . Taložnici se dele na horizontalne.

Osnovne obaveze vlasnika. vrsti i . Prema navedenoj regulativi vlasnik otpada je u obavezi da izvrši razvrstavanje otpada prema poreklu. Sa aspekta institucionalnog delovanja A gencija za reciklažu fundamentalno je utvrđivanje razlike između otpada koji nema upotrebnu vrednost i otpada koji se može ponovo koristiti. saglasnost nadležnog ministarstva i ugovor sa Javnim komunalnim preduzećem. za postupke odlaganja se zahteva da obezbedi mišljenje stručne organizacije za postupke kontrolisanog odlaganja. kojim se otpad svrstava na jednu od Lista otpada i utvrđuje da li otpad ima upotrebnu vrednost. označavanje objekata i ambalaže za odlaganje i redovno izveštavanje nadležnih republičkih organa o količinama i vrstama otpada. Pridržavanjem odredbi zakonodavne regulative. vrši uzorkovanje i fizičko-hemijska ispitivanja reprezentativnog uzorka otpada u cilju utvrđivanja njegovog karaktera. a Dokumentom o preuzimanju otpada. koji je razvrstan kao otpad koji nema upotrebnu vrednost i koji nije opasan. izostaje i reciklaža. Primena Pravilnika omogućava utvrđivanje preciznih podataka o tokovima. Poseban izazov predstavlja otpad „niske ekonomske vrednosti“. Ispitivanja otpada se obavljaju u skladu sa predviđenim načinom postupanja i to za postupke fizičkohemijskog. Dokumntom o razvrstavanju otpada informiše o vrsti. generatora otpada stručna institucija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. razvrstavanje u skladu sa Katalogom otpada i Listama otpada. Na zahtev vlasnika. vrstama i količinama otpada. Sastavni deo ovog Pravilnika čine Katalog i Liste otpada koji su saglasni sa EU klasifikacijom i EU katalogom otpada.18 - . a time i propisane dokumentacije. kao i Dokument o razvrstavanju otpada i Dokument o preuzimanju otpada sekundarne sirovine. Rešenjem o kategorizaciji se određuje način postupanja za ponovnu upotrebu. sekundarne sirovine o njegovom kretanju. Otpadu koji se može ponovo koristiti. Kategorizaciju otpada vrši A gencija za reciklažu. Vlasnik otpada se obavezuje da nadležne organe za praćenje tokova otpada. a to je vrlo često kod nas. količini i predviđenom načinu postupanja sa njim. inženjerska praksa je obavezna da prati tok od izvora i ulaska u kontrolisani tok do postrojenja za prečišćavanje i da je dovedenu na propisa i kvalitet. uzorkovanje i analiza fizičko-hemijskih osobina otpada. na zahtev vlasnika otpada. u cilju očuvanja životne sredine. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina 2001. U procesu reciklaže otpada sadržane su tri komponente: sakupljanje. ispusti u recipijent. Od vlasnika industrijskog otpada. kategorizaciji otpada. To je često veoma složen zadatak koji je u direktnoj vezi sa postojanjem postrojenja za preradu otpada. donoseći Rešenje o kategorizaciji. karakteru i kategoriji. obezbeđuju se uslovi za analizu dokumentovanih informacija o vlasnicima otpada. Ovlašćena stručna institucija izdaje Uverenje o karakteru otpada kojim se određuje da otpad sadrži odnosno ne sadrži opasne karakteristike. generatora otpada koje proističu iz propisa su: sakupljanje otpada. za tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda i za energetsko iskorišćenje. Uverenje je dokument osnova neophodna za sledeći korak u proceduri. Svaka komponenta je podjednako važna i ukoliko izostane samo jedna. prerada i kupovina/prodaja. termičkog tretmana ili odlaganja otpada. skladištenje u odgovarajućim objektima ili odlaganje na deponije komunalnog otpada. podnosiocu zahteva i M inistarstvu zaštite životne sredine. Postupanje sa otpadnim materijama je u praksi znatno unapređeno donošenjem Pravilnika o uslovima i načinu razvrstavanja. odnosno ima upotrebnu vrednost. godine.Specijalistički rad Danijela Jovanović Da bi se smanjila mogućnost nekontrolisanog prodora kontaminenata. Otpad se predaje na kontrolisano odlaganje sa Dokumentom o preuzimanju otpada. Rešenje o kategorizaciji otpada se dostavlja generatoru otpada.

1. Pre thodna pre rada ot pa dni h voda (me hani čki postupci ) Pre nego što se pređe na preradu sirove vode. odstranjivanje ulja i masti. Radi sprečavanja zagađenja recipijenata direktnim ispuštanjem otpadnih voda. koja podrazumeva odstranjivanje fosfata. usitnjavanje. subjektima koji obavljaju tretman otpada i institucijama za praćenje ostvarenih efekata i usmeravanje postupanja sa otpadnim materijama. turistički centri). Fizičko hemijski postupci nalaze svoju primenu i u slučaju kada je potreban visok stepen prečišćenosti (banje. ukoliko one ne sadrže krupnije čestice. Proceđivanje kroz rešetku Prvi stepen u prečišćavanju otpadnih voda je uklanjanje krupnih. Proceđivanjem kroz rešetku smanjuje se mogućnost začepljivanja cevnih i kanalskih veza kao i habanje opreme. proceđivanje kroz sita. 2. . koja sadrži izvestan broj postupaka. ona mora biti prethodno podvrgnuta prethodnoj preradi.19 - . Prečišćavanje otpadnih voda obavlja se primenom različitih fizičkih.Specijalistički rad Danijela Jovanović količinama otpada. Standardno prečišćavanje gradskog efluenta obuhvata: mehaničke postupke (prethodna prerada). Postupci prethodnog prečišćavanja smanjuju količinu krupnih. fizičko – hemijske postupke. azota. pristupilo se gradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Rešetke se mogu izostaviti kod prečišćavanja pojedinih industrijskih otpadnih voda. tenzio-aktivnih materija i hlorisanje. treba primeniti tercijarnu preradu . uopšte. U suprotnom kad se traži visok stepe prečišćenosti vode. Efikasnost operacije zavise od razmaka između šipki rešetke. prerada peska i otpadaka. Oni se obavljaju i posebno izgrađenim i za to namenjenim bazenima – reaktorima. odstranjivanje peska. Prečišćavanje otpadnih voda predstavlja smanjenje ili eliminaciju negativnih uticaja otpadne vode na vodoprijemnike i životnu sredinu. hemijskih i bioloških postupaka. kao koncentrovanog otpada. Neophodno je da se u državii upravljanje otpadom normativno i u praksi u što kraćem vremenskom periodu dovede na nivo standarda razvijenih zemalja EU. preradu mulja. Za delimično prečišćavanje vode može biti dovoljan i sam proces fizičke prerade. biološko prečišćavanje. plivajućih i lebdećih materija. plivajućih masnih materija i suspendovanih materija.9. U postupke prethodne prerade ubrajaju se : proceđivanje kroz rešetku. odstranjivanje mulja. u pravom smisli reči.

algi. u različitim fazama prečišćavanja. Postupak taloženja primenjuje se za smanjenje neorganske i dela organske suspendovane materije.). U teoriji proces odstranjivanja peska vezuje se za fenomen sedimentacije pri slobodnom padu. koje se postavljaju kao zaštita srednjih i finih rešetki.). šljaku i druge suspendovane materije.3 mm). U upotrebi su različiti tipovi konstrukcija peskolova. trava itd. uz korišćenje formule S toksa (za laminarno kretanje). koje se čiste sa nizvodne strane (rešetke sa češljevima na beskrajnoj traci i dr. Ručno se čiste rešetke na malim postrojenjima i grube rešetke. Taloženjem se vrši izdvajanje zrnastih čestica. koje imaju veliku brzinu taloženja i nisu biorazgradljive (inertan materijal). mehaničke rešetke koje se čiste sa uzvodne strane (krive rešetke. srednje fino proceđivanje (sa razmakom šipki od 10-25mm). na užetu. Zavisno od dimenzija otvora na situ razlikuju se: makroproceđivanje (otvori veći od 0. Čestice nižeg granulometrijskog sastava. fino proceđivanje (sa razmakom šipki od 3-10 mm). tretmanu industrijskih otpadnih voda. peskolovi sa horizontalnim ili kružnim tokom aerisani peskolovi. Čije su dimenzije između 0. namenjeno je izdvajanju materija u obliku suspendovanih flotanata i poluflotanata.Specijalistički rad Prema razmaku šipki. pre svega peska. Ona nalaze svoju primenu u delimičnom prečišćavanju kišnice. uobičajen je uređaj za prethodno prečišćavanje otpadnih voda. Peskolov u kome se taloži pesak. Evakuacija . rešetke sa zupčanicima. a kod manjih postrojenja mogu zameniti taložnicu za pesak. Rešetke se mogu čistiti ručno ili automatski. koji su postavljeni sa jedne strane peskolova. Njutna (za turbulentni tok) i Alena (za prelazni režim tečenja). Dimenzije čestica koje se tokom ove operacije uklanjaju veće su od 200 nm. rešetke sa grabuljama. rešetke sa četkama na beskrajnoj traci i dr.2 i nekoliko milimetara. na većim postrojenjima. razlikuje se : - Danijela Jovanović prethodno grubo proceđivanje(sa razmakom šipki od 30-100 mm). Kod aerisanih peskolova vazduh se uduvava kroz difuzore. mehaničke rešetke.20 - . peskolovi imaju zadatak da uklone pesak. Razlikuju se sledeći tipovi rešetki: rešetke za ručno čišćenje.namenjeno izdvajanju materija veoma malih dimenzija u suspenziji (plankton). - Proceđivanje kroz sita Sita se koriste za izdvajanje suspendovanih čestica iz otpadnih voda. što prouzrokuje kružno kretanje vode u poprečnom preseku. - Odstranjivanje peska U procesu prečišćavanja otpadnih voda. odstranjuju se tokom procesa dekantacije ili odstranjivanje mulja. mikroproceđivanje (otvori manji od 100 nm).

Zadržavanje u uređaju traje 3-5 mi. restoranima i dr. maksimalna 25 m/h. Efikasnost se povećava. pri kojem je prečišćavanje upotpunjeno. Evakuacija masti i ulja može se vršiti prelivom. Zato celokupna tečnost. zahteva preradu koja se sastoji od dva stadijuma: prethodno odstranjivanje ulja. Problemi koji nastaju prilikom otklanjanja ulja i masti iz vode. Vode iz rafinerija nafte. Efikasnost odstranjivanja masnoća je između 8090%. Ovi uređaji računaju se za zadržavanje vode od 3-5 min. dekantacija sa hemijskom koagulacijom. Kod ovih uređaja neophodno je da intenzitet doticanja bude konstantan. gazdinstvima. Površinsko zahvatanje fiksnim ili pokretnim odvodom omogućuje evakuaciju ulja. u stanicama za prečišćavanje gradskih otpadnih voda može se postići u kombinaciji sa separacijom peska ili u kombinaciji sa primarnim bazenom za dekantaciju.21 - . da bi se ova mogla ponovo uvesti u parni kotao. kružnog oblika. sadrže različite količine ugljovodonika.). odstranjivanje ulja iz kondenzovane vode. grajferi i dr. koji mogu biti slobodni. petrohemijske industrije i industrije mašina. iz peskolova. kao i fabrika petrohemijske industrije. Svrha odstranjivanja ulja i masti iz površinskih voda je izdvajanje slobodnog ulja. različite su prirode: o o o o o odstranjivanje ulja sa površine. ako su uređaji za otklanjanje masti i ulja razdvojeni. a brzina u mirnoj zoni iznosi 15-20 m/h. odstranjivanje ulja iz otpadnih voda rafinerija nafte.Specijalistički rad Danijela Jovanović istaloženog peska. delimično rastvoreni ili u većoj ili u manjoj meri sastavni deo emulzije. onda se peskolovi mogu izostaviti. odstranjivanje ulja i masti tokom prethodne prerade u stanicama za prečišćavanje gradskih otpadnih voda. Odstranjivanje ulja i masti Budući da su ulja i masti lakši od vode.). . Sifonsko odvajanje predstavlja pregradu. oni nastoje da isplivaju na površinu. ili pak ručnim ili mehaničkim skidanjem sa površine. pomoću mikroskopsko malih mehurića vazduha itd. vrši se različitim uređajima (različite vrste pumpi. Kompletno odstranjivanje ulja pri kojem sadržaj ugljovodonika moguće svesti na manje od 5 mg/l. odstranjivanje ulja i masti iz gradskih otpadnih voda. ako joj se smanji brzina proticanja i formira mirna površina.. pri kojem se sadržaj slobodnih ugljovodonika svodi na 10-50 mg/l. Ukoliko na postrojenje dolazi samo upotrebljena voda iz domaćinstva. pre nego što se ispuste u kanalizaciju. da ga ne povuče sa sobom voda namenjena preradi. pri maksimalnom proticanju.Vreme zadržavanja vode u peskolovu je 3-5 min. flotacija. Odstranjivanje ulja i masti tokom prethodne prerade. Odstranjivanje ulja i masnoća iz gradskih otpadnih voda preporučljivo je i često neophodno u mnogim zanatskim preduzećima. praktično predstavlja prirodni separator masti i ulja. Pri tome se odstranjuje 80 – 90% masne materije. završno odstranjivanje ulja (filtracija. Proizvode se za protoke koji dostižu 20-30 l/s. pre nego što se pređe na preradu vode.

u prolazu. Spaljivanje. izdvojenog na rešetkama jedne stanice za prečišćavanje. Odstranjivanje mulja vrši se onda. s tim što mogu imati uređaj za struganje dna. ustvari prethodna dekantacija. Da bi se izbeglo širenje neprijatnog zadaha.) i mehanički (trakasti transporter). koji dimenzije čestica dovode na svega nekoliko milimetara. pri kojoj se iz vode odstranjuju fini pesak i mulj. Ako su otpaci pretežno organskog porekla. Usitnjavanje Cilj ove operacije je da se usitne čvrste materije. i smanjuju gubici na rešetki. nedostatak ovog rešenja je to što dolazi do formiranja tzv. pesak se vadi pumpanjem pa ga treba odvojiti od vode.000 mg/1. ili spaljuje u. mogu biti pravougaonog i kružnog oblika. koja se izdvaja iz peskolova. redaje 5-12 dm po potrošaču godišnje. jeste 2-5 3 3 dm po potrošaču godišnje. Razlikuju se: usitnjivači sa „vodenim“ nožem. Evakuacija i prerada peska i otpadaka iz otpadnih voda M aterije koje se u toku prethodne prerade izdvajaju. .22 - . M ulj se može evakuisati: direktno crpkama. jer usled masovnog nagomilavanja masnih. dodatni usitnjivači.Specijalistički rad Odstranjivanje mulja Danijela Jovanović Ovo je. ako je razmak manji. najčešće su suviše zagađeni. treba voditi računa o koncentraciji mulja u vodi koja često premašuje 100 g/1. da bi se mogli ponovo upotrebiti. u specijalnim pećima. materijal može da se iscedi i ispresuje na hidrauličkim presama. temperatura sagorevanja mora biti vrlo visoka. potrebno je dodavanje različitih hemijskih reagenasa. za to predviđenim. pa se zbog toga odvozi na deponiju ili zakopava sa ostalim otpacima. t=800°C. M eđutim. usitnjava i zajedno sa vodom ide na dalju preradu. ovaj materijal se. „pene mulja“ u digestoru. Taj materijal se. Prilikom proučavanja ove konstrukcije. 2. kao i bazeni za dekantaciju. ako su uređaji manji. instaliranim na pokretnom mostu. Najčešće je nedovoljno čist za ponovnu upotrebu. Bazen za odstranjivanje mulja. sakupljani na površini separatora ulja i masti. korpu itd. uglavnom. a 5-10 dm godišnje. Umesto odstranjivanja iz vode. (krupni materijal na rešetkama. kada sadržina suspenzije u vodi dostigne 10. U praksi ovaj proces predstavlja opasnost. koje nastaju prilikom izdvajanja. pri čemu učinak može biti i 75-98 %. može se. u kojem se sakuplja mulj. specijalnim pećima. tekstilnih i biljnih vlakana može doći do začepljenja ili do stvaranja „kapa“ od mulja u anaerobnim jamama. Time se izbegavaju teškoće. sastrugan sa dna bazena. čime se povećava količina oslobođenog gasa. i u ovom slučaju primeniti. Učinak jednog uređaja za otklanjanje mulja je 65-80 %. Radi lakšeg transporta. Zapremina materijala. ako je razmak rešetki 3-5 cm. pumpanjem iz jednog ili više okana. odvozi na deponije i zakopava. 3 Zapremina peska. Kada je voda veoma zagađena.2. Pesak se vadi ručno. pesak iz peskolova. Kada su u pitanju veći uređaji. Otpaci. ulja i masti iz mastolova) mogu se uklanjati ručno (u vagon ili kolica. mogu se izložiti anaerobnom truljenju u mulju. koje voda nosi sa sobom.9.

agregativne stabilnosti. Kod potpuno završenog procesa koagulacije. U sastavu uređaja za koagulaciju mogu se usvojiti način doziranja reagensa. flokulacija. koje padaju u talog. tzv. Spektar veličina čestica u vodi i filtarskih čestica . U tipične fizičko-hemijske postupke ubrajaju se: koagulacija. Fi zi čko-he mi jski proce si pre či šćavanja Danijela Jovanović Fizičko-hemijske metode prečišćavanja su u velikoj ekspanziji i njihov značaj je u porastu. ako su suspendovane i koloidne čestice lišene tzv. FeCl3. Destabilizacija čestica odvija se zahvaljujući tome što se u vodu doziraju sredstva za koagulaciju. uređaji za koagulaciju moraju da obezbede i intenzivno mešanje vode i hemijskog reagensa. flotacija itd.Specijalistički rad 2. samo. koji može biti u prahu ili u vodenom rastvoru. tj.23 - . Proces koagulacije može da teče. u komori za stvaranje pahuljica. Najčešće se primenjuju Al2(S04)3. kao i potrebno vreme zadržavanja. FeS04. pahuljice ili flokule. M ogu se koristiti kao samostalni ili u kombinaciji sa mehaničkim i biološkim postupcima. formiraju se agregati slepljenih čestica. Slika 9. Ovi procesi prečišćavanja imaju značajnu ulogu u preradi industrijskih otpadnih voda. što se odvija u mešaču. koagulanti. Koagulacija Koagulacija je proces uzajamnog slepljivanja suspendovanih i koloidnih čestica. Takođe.3. koji predstavljaju soli aluminijuma i gvožđa. adsorpcija.9.

Ovi uređaji opremljeni su horizontalnim ili vertikalnim sporohodnim mešalicama. bakteriološka oksidoredukcija. Bi ol oško pre či šćavanje Biološko prečišćavanje otpadnih voda primenjuje se posle prethodnog. Od sintetičkih flokulanata najčešće je u upotrebi poliakrilamid. odgovarajući hidrodinamički uslovi. nazvanih flokulantima. anaerobno kiselo vrenje i metanska razgradnja. Ako se odvija u statičkim. a to su: pH vrednost. iziskuje povećanje njene zapremine. koji se odstranjuje taloženjem. mehaničkog prečišćavanja ili kao nezavisan postupak. 2. podvrgava flokulaciji koja predstavlja ukrupnjavanje . radi formiranja pahuljica. na površini molekula ili skupa molekula (adsorbanta). koji obezbeđuju potrebno vreme zadržavanja vode. Zato se voda. Razgradnju organske materije vrše mikroorganizmi. uz mešanje i taloženje. koncentracija kiseonika. ukloni biološki razgradljive. infuzorijska zemlja) ili organskog porekla. bentoniti. organske materije. To je površinska pojava. dobijenih koagulacijom. uz istovremeno sprečavanje taloženja u flokulacionoj komori. mase i naročito kohezije. Za efikasno biološko prečišćavanje otpadne vode potrebno je da se podese i održavaju povoljni uslovi. Biološko prečišćavanje otpadnih voda odvija se kroz sledeće procese: o o o aerobna gradnja i razgradnja ćelija. Uređaji za flokulaciju su betonski bazeni ili čelični rezervoari. Flokulanti organskog porekla dele se na: prirodne (skrob. započeto unošenjem koagulanta. koja se prečišćava. aktivna glina. Povećanje veličine pahuljica postiže se upotrebom odgovarajućih materija. U dinamičkim uslovima. određene zapremine. sintetičke (poliakrilamid). . promenljive veličine (adsorbovani). Biološkim prečišćavanjem koloidne i rastvorljive organske materije prevode se u oblik stabilizovanog mulja.24 - . fina ilovača itd. pri kojoj jon prodire u samo molekularno tkivo.aglomeraciju čestica. Najčešće korišćeni adsorbanti su aktivni ugalj. Adsorpcija Ovaj proces predstavlja fiksiranje jednog jona ili molekula. koje obezbeđuju homogenizaciju vode i pahulja i njihovo dalje dodirivanje i uvećanje. ekstrakti algi). koju ne treba zameniti sa apsorpcijom.9. ekstrakti raznog zrnevlja biljaka.4. sadržaj hranjivih elemenata i elemenata u tragovima. temperatura. voda se propušta kroz sloj adsorbanta. u što većoj meri. odgovarajuće visine. Oni mogu biti mineralnog (određene vrste gline. onda su to komore u koje se dodaje adsorbant. silicijum. Zadatak biološkog prečišćavanja je da. Adsorpcija se može odvijati u statičkim i dinamičkim uslovima.Specijalistički rad Danijela Jovanović Flokulacija Obrazovanje pahuljica.

nastale u prvoj fazi. One razgrađuju kiseline. prisustvo toksičnih materija. Kada se u vodi u kojoj je izvršena nitrifikacija. gde se od organskih jedinjenja azota i amonijaka dobijaju NO2─. Aerobno biološko prečišćavanje otpadnih voda sastoji se u sledećem: u prvoj fazi stvaraju se uslovi za razvoj bakterija. Razvijaju se sporo. do biogasa (CH4 i CO2). tako što ih pretvara u CH4 i CO2. sumpornih jedinjenja.Specijalistički rad Aerobna gradnja i razgradnja ćelija Danijela Jovanović Kada u otpadnoj vodi postoji dovoljna količina rastvorenog kiseonika. neophodan za razvoj aerobnih mikroorganizama. koja postaju hrana metanskim bakterijama.25 - . b) druga faza je metanska (gasna) faza. dodaje se kiseonik ili vazduh. Biološku oksido-redukciju vrše mikroorganizmi. kako bi se mulj zadržao u suspenziji. mikroorganizmi razgrađuju vlastite ćelije (respiracija). Kada se otpadna voda uvede u uređaj. za gradnju novih ćelija. Istovremeno. deo mulja ponovo se vraća u bazen za aeraciju. dekantacijom. vezuju organske polijante i njima se hrane. prilike u staništu. Bakteriološka oksidacija i redukcija Ovaj proces podrazumeva oksidaciju gvožđa i mangana. pH vrednost.nitrifikacijom. rastvoreni kiseonik. Na biološko prečišćavanje utiču sastav vode. a osetljive su na variranje temperature i pH. potom. koja se naziva viškom mulja. uz ponovnu potrošnju kiseonika. raspršenih u bazenu. Aktivni mulj je masa mikroorganizama. koje se skupljaju i sjedinjuju u obliku opni ili flokula i koje. Tečna mešavina se. temperatura. . Razgradnja azotnih jedinjenja odvija se bakteriološkom oksidacijom . tada mikroorganizmi upotrebljavaju organsku materiju kao hranu. koja omogućuje stabilizaciju organskih materija. - Anaerobno truljenje Anaerobno truljenje je fermentacija. koji prelazi u N03─. dovoljno smanji količina energije za denitrifikaciju. uz istovremeno mešanje. u kome se mulj odvaja od prerađene vode. se izdvaja tako nastali mulj. odvodi u taložnik. potrebno je da se u vodi nalazi manja količina organskog ugljenika. kao i oksidaciju i redukciju azotnih jedinjenja. fizičkim ili fizičko-hemijskim uticajima. koji u aerobnim prilikama mogu raz graditi organsku materiju. kako bi se povećala koncentracija mikroorganizama. Ovaj postupak odvija se u dve faze: a) u kiseloj (tečnoj) fazi mikroorganizmi (bakterije kiselog vrenja) pretvaraju kompleksna organska jedinjenja u prostija (kiseline). M etanske bakterije su ključne za proces anaerobnog truljenja. Aerobnim procesima proizvodi se višak žive i mrtve organske i neorganske materije. a višak mulja izdvaja se iz bazena i odvodi na stabilizaciju. u drugoj fazi. bez prisustva kiseonika.

Aerisanje se vrši okretanjem osovine. Efekat prečišćavanja otpadnih voda iz domaćinstava dostiže i do 94%.aerobna laguna. dubine oko 4m. su sistem prečišćavanja otpadnih voda u kojima biološki aktivne materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom. Efekat prečišćavanja aerisanih laguna je oko 95%. najčešće.9 .000 ekvivalentnih stanovnika (ES). Ovaj sistem prečišćavanja usvojen je za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda grada Dimitrovgrada. denitrifikacija Biološki filter (prokapnik) je uređaj ispunjen čvrstim telima (kamen. Biodiskovi se primenjuju za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda. Razgradnjom organske materije. anaerobna laguna. Ovaj gubitak opne predstavlja „ispiranje filtra“. bez povratka istaloženog mulja iz taložnih laguna. Nakon prolaska kroz aerisanu lagunu. jer se sastoji od supstanci. iskopani u zemlji. povećava se broj mikroorganizama. stabilizacija mulja stabilizacija mulja Anaerobne cediljke. Rade se za opterećenja od 1. Aktivan mulj.5 .Specijalistički rad Tabela 2. kao krajnji produkt razlaganja organskih materija. koji je obešen o plivajuće lance. ali je polovina ploča. 2 . Aeracija otpadne vode vrši se primenom mehaničkih aeratora ili sistemom za uduvavanje vazduha (fini mehurići). anaerobne lagune Mikroorganizmi Pričvršćeni na čvrsta tela Biološki filter. (mucillago ili biološka grube peščane cediljke sluz) Nitrifikacija. denitrifikacija Anaerobna digestija. koja je plića i ne raspolaže sistemom za aeraciju. u bazen sa otpadnom vodom. To je sistem u čijoj osnovi stoji biološka oksidacija. sa aeracijom. plastični materijal) na kojima je opna od mikroorganizama. . predstavlja veliki problem. aeracioni sistem ima i zadatak da održava aktivni mulj u suspenziji.000 do 25. koje daju sirovim otpadnim vodama loš kvalitet (suspendovane organske i neorganske materije. Pregled glavnih bioloških postupaka Način održavanja mikroorganizama Mikroorganizmi suspendovani u vodi Aerobni postupci Anaerobni postupci Danijela Jovanović Bakteriološka oksidacija i redukcija Nitrifikacija.mamut pumpi. nanizanim na horizontalnu osovinu i uronjeni do polovine prečnika. uvek. bakterije i sl). koje daju neprijatne mirise. Opna mikroorganizama nalazi se na površini ploče. Recirkulacija mulja vrši se pomoću . biodiskovi. potpuno je mineralizovan i bakteriološki stabilan. Lagune Lagune. Istaloženi mulj. a prionljivost opne za ispunu slabi i ona se otkida. Prerada mulja Izdvojeni mulj iz vode.26 - . Pored unošenja dovoljne količine kiseonika. Aerisane lagune su bazeni. Najčešće se koriste za prečišćavanje komunalnih i biološki visokoopterećenih industrijskih otpadnih voda. u pogledu smanjenja BPK5. Voda prokapljuje kroz ovu ispunu. pa je nosi prečišćena voda. otpadna voda ulazi u taložnu lagunu. u vodi. Biodiskovi su uređaji sa kružnim pločama (diskovima). koje evakuišu mulj iz levka na nizvodnoj strani i šalju ga na uzvodnu stranu aerisane lagune. koje su biorazgradljive.

još uvek. tehnička stabilizacija i kompostiranje. pre svega. Postupci za stabilizaciju su: stabilizacija krečom. kondicioniranje i odlaganje. Kao krajnji produkt nastaju. - Najvažniji zadatak stabilizacije Je da sastojci u mulju ne budu više podložni razgradnji. metansko vrenje. b) redukcija moći fermentacije (može se ostvariti anaerobnim truljenjem. Efekat razgradnje organske materije u mulju. dehidratacijom. uz zadržavanje u uređaju od 10-12 dana. i 70-80% i vode. a pored toga još i N03 . aerobnom stabilizacijom. stabilizaciju (anaerobno i aerobno vrenje). nakon dehidratacije). ─ 3─ 2─ CO2 i voda. . teške i zrnaste materije. Kondicioniranje mulja može biti hemijsko i termičko. P04 . može koristiti kao Kondicioniranje Posle zgušnjavanja. Cilj kondicioniranja mulja je uvek isti: a) redukcija zapremine (može se postići jednostavnim zgušnjavanjem. sadrži veoma veliki procenat vode. iznosi 35-45 %. koja može da se obavlja prirodnim dreniranjem. Zgušnjavanje je prva faza smanjenja zapremine mulja. anaerobna i aerobna stabilizacija. Najveću primenu imaju anaerobno truljenje i aerobna stabilizacija.Specijalistički rad Danijela Jovanović Preradom mulja postiže se redukcija njegove zapremine i redukcija moći fermentacije.27 - . M ulj se može unositi kontinualno ili intermitentno (naizmenično punjenje i pražnjenje) i zadržavati u reaktoru u različitom vremenskom periodu. zgušnjavanje flotacijom (isplivavanjem). na temperaturi od 20 °C. Anaerobna digestija teče bez prisustva vazduha. iznosi 55-58%. mulj. tj. Uz dovoljne količine kiseonika. Dobijeni gas sadrži 65-70% CH4 kao i CO2. mehaničkim i tehničkim sušenjem i spaljivanjem. Tretman mulja obuhvata zgušnjavanje. Aerobna stabilizacija teče u jednoj fazi. u zatvorenom reaktoru-digestoru. Hemijsko kondicioniranje mulja podrazumeva dodavanje organskih i neorganskih reagenasa. i S04 . kiselo vrenje. radi sprečavanja njegove spontane razgradnje u prirodnoj sredini. kuvanjem i spaljivanjem). anaerobnom digestijom. koji se. Aerobna stabilizacija smanjuje sadržaj organske materije kako bi se sprečilo dalje truljenje. zgušnjavanje elutracijom (ispiranjem). ukoliko su u pitanju neorganske. i to 97-98% ukoliko su suve materije organskog porekla. mikroorganizmi oksidišu razgradljive organske materije. Zgušnjavanje je proces smanjenja zapremine mulja i povećanja sadržaja suvih materija u njemu. Efekat razgradnje organske materije. Ono se može sprovesti na tri načina: zgušnjavanje taloženjem. Anaerobna digestija odvija se u dve faze: gorivo. Konačan proizvod metanskog vrenja je metan. neposredno.

ako mulj ne sadrži teške metale i opasne materije. 2. praktično celokupan azot nalazi se u obliku amonijaka i organskog azota. Od navedenih metoda prednost se daje postupku nitrifikacije-denitrifikacije. U sirovoj otpadnoj vodi fosfor se javlja u obliku ortofosfata. itd. Uklanjanje azota iz otpadnih voda može se ostvariti procesom desorpcije amonijaka (stripping). je primenjivana hemijska precipitacija fosfora. fakultativni aerobi i mogu da vrše i denitrifikaciju. U zavisnosti od onečišćivača. otpadnoj vodi.denitrifikacija. etanol. koji se može istaložiti. pre ispuštanja vode. uglavnom. Prisustvo azotnih jedinjenja u vodi može dovesti do pada koncentracije rastvorenog kiseonika u prirodnom prijemniku.10. Ovaj postupak obavlja se u dve faze: U prvoj se NH3. uglavnom.28 - . tako što se ortofosfat. zbog svoje ekonomičnosti. kao đubrivo. sanatorijuma. Te rci jarna pre rada otpa dni h voda Bez obzira na primenjenu tehnologiju. ako se koriste hemikalije. koji se desorpcijom uklanja iz vode. U tom slučaju. ugrađuje u biomasu. Dodavanjem ovih hemikalija. polifosfata i fosfora vezanog u organska jedinjenja. neophodan je za život akvatične flore. uz potrošnju rastvorenog kiseonika iz vode. . nizvodno od ispusta. natrijuma i gvožđa. U sirovoj komunalnoj. M eđutim. mulj sa hemijskim postupcima učvršćava i kao takav odlaže. poslednjih godina primenjuju se i biološke metode. fosfor se prevodi u nerastvorni oblik. može doći do zahteva za strožijim parametrima kvaliteta efluenta od onih koji se postižu primenom klasičnog postupka biološkog prečišćavanja. Brzina redukcije NO2─ povećava se za oko tri puta. vezan u organska jedinjenja. koji se ne može odstraniti sekundarnim tretmanom. Elementarni azot (N2) je slabo rastvorljivi gas. Hemikalije se mogu dodavati pre primarne taložnice. postupkom biološke nitrifikacije-denitrifikacije i hlorisanje. može se ukazati potreba da se. u aerobnim uslovima oksidiše do NO3 -nitrifikacija. posle kratkotrajne adaptacije. polifosfat i fosfor. preko prevojne tačke. kao izvor ugljenika. koja dolazi na postrojenja za prečišćavanje. Ovi postupci ubrajaju se u postupke tercijarne prerade. U drugoj fazi stvoreni NO3 se u uslovima kada nema rastvorenog kiseonika u vodi. U procese tercijarne prerade ulaze uklanjanje fosfornih i azotnih jedinjenja. on se može koristiti u poljoprivredi.tj. mikroorganizmi koriste otpadnu vodu. Fosfor u obliku ortofosfata. dodavanjem kreča ili soli aluminijuma. koji se nalaze u mulju. eutrofikaciju. Posle tercijarne prerade vode. Pored hemijske precipitacije. hemikalije (metanol. Pri tome je neophodno obezbediti odgovarajuće mešanje. on se može odlagati na različite načine. pre ulaska u aeracioni bazen ili pre ulaska u naknadnu taložnicu. To je slučaj sa onim vodama za koje se sumnja da sadrže patogene mikroorganizme. Nitrifikaciju vrše aerobni mikroorganizmi. a to su vode iz bolnica. Njegovo unošenje u prirodne prijemnike može izazvati povećan rast algi i planktona. Pri tome se može ugroziti opstanak živog sveta. redukuje do elementarnog azota . vrši dezinfekcija. Ako se otpadne materije iz mulja ne mogu iskoristiti. koji su.).Specijalistički rad Danijela Jovanović Termičko kondicioniranje zasniva se na povećanju ili smanjenju temperature. Za uklanjanje fosfata. itd. predviđaju se postupci za dodatno uklanjanje pojedinih materija.

koja bi mogla trošiti kiseonik: oksidibilne neorganske soli i veći deo organskih jedinjenja. 7. a na većim postrojenjima automatskim mernim uređajima. kao i posle pojedinih faza prečišćavanja.13. u konusnoj čaši zapremine 1 litra u trajanju od dva sata. Utrošak KM nO4. M ikrobiološka kontrola . koja se prerađuje. na izlazu iz postrojenja. To je količina kiseonika izražena u mg/1. 2. 2. gde je voda dobro izmešana i gde na nju ne utiču ranije deponije materijala. Uz orkovanje otpadne vo de Danijela Jovanović Karakteristike zagađenja procenjuju se na osnovu ispitivanja korektno uzetih uzoraka. oko 90%. potrebna za oksidaciju biodegradibilnih materija. Uzorci se uzimaju na ulazu u postrojenje. Kalijum-permanganat (KM nO4) je jako oksidaciono sredstvo. Na manjim postrojenjima meri se prilikom kontrolnih analiza. Zbog nepraktičnosti.29 - . Konačni BPK je kod potpuno izvršene oksidacije.biohemijska potrošnja kiseonika kroz pet dana. Taloženje traje 30 min. Stepen eliminacije u procentima. temperature vode. 3. Postoje tri mogućnosti uzorkovanja vode. BPK5 se određuje kada je zagađenje vode nisko. kao i na odsutnosti mikroorganizama. 6. koji se prate. Sedimentne materije određuju se po IM HOFF-u. Osnovni mikroskopski zaključci baziraju se na obliku i veličini flokula mulja. koji su proporcionalni proticaju. u odnosu na ulaz-izlaz postrojenja. Učinak prečišćavanja zavisi od mnogobrojnih faktora. HPK .Specijalistički rad 2. Uči nak pre či šćavanja Prečišćavanje otpadnih voda je postupak za smanjenje onečišćivača (polijanata) do onih količina ili koncentracija. U suprotnom se vrši razblaživanje. 4. ispuštene u prirodne vodne sisteme.11. a to su: da se konstantne. kao oksidans se koristi kalijum-dihromat. usvojenje BPK5. treba da bude: biodegradacija oko 35%. Za uzorkovanje treba izabrati mesto. udela industrijskih otpadnih voda u otpadnoj vodi. 2. određuje se na različite načine.hemijska potrošnja kiseonika. eliminacija suspendovane materije. Suspendovane materije izračunavaju se oduzimanjem suvog ostatka filtriranog dela od suvog ostatka nefiltriranog dela.vrši se mikroskopsko ispitivanje bioaktivnog mulja. Prečišćavanje mora da obezbedi redukciju parametara. Odnos HPK i BPK5 je promenljiv i ne postoji mogućnost da se za neku vodu unapred predvidi. da vreme između uzorkovanja bude proporcionalno proticaju. čije se dejstvo primenjuje za određivanje sadržaja materije koje se oksiduju. Ispuštanje otpadnih voda u recipijent regulisano je Zakonom. sa kojima prečišćene otpadne vode. HPK obuhvata sva jedinjenja. Anal iz e koje se vrše radi praće nja proce sa pre či šćavanja 1. a to je posle 21-28 dana. a posebno ujednačenosti protoka i zagađenja otpadne vode. zapremine zahvataju u istim vremenskim intervalima. postaju neopasne za život i ljudsko zdravlje i ne uzrokuju neželjene promene u okolnoj sredini. BPK5 .12. automatsko zahvatanje uzoraka. pH vrednost. u ml/s. 5. .

Službeni glasnik SRS 31/82 . koje se smeju 2 upuštati u vode reke Nišave.05 1 30 12 4 Jedinica °C MDK Do 28 6. 6.001 0. 7. Pravilnik o opasnim materijama. br. koja je prijemnik otpadnih date su u tabeli 2 . Pokazatelji Temperatura vode / vazduh Reakcija.8. 14.5 2 Uredba o klasifikaciji voda.1 0.05 min. 12.05 0. 10. 18.8 . 3. 2. 8. 19. 11. 22. MDK štetnih i opasnih materija u prečišćenoj otpadnoj vodi za upuštanje u reku Nišavu. 13. 21. 1. Tabela 3.005 0.Specijalistički rad Danijela Jovanović M aksimalno dozvoljene koncentracije pokazatelja kvaliteta otpadnih voda. 17.3 0. 5. 4. 16. 15. 23. 9.2 0.30 - . 20. 6 10 0.4 1 0. pH vrednost sedimentne materije za 2 h Suspendovane materije na 105 ° C Utrošak KMnO4 Biohemijska potrošnja O2 Hemijska potrošnja O2 Nitrati Nitriti Amonijum jon Hloridi Sulfati Fenoli Deterdženti Ulja i masti Gvožđe Hrom Bakar Nikal Kadmijum Cink Olovo Rastvoreni kiseonik ml/1 mg/1 mgO2 /1 mgO2 /1 mgO2 /1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 0.1 0. Red.

31 - . dok se sekundarnom (biološkom) obradom vrši redukcija suspendovanih materija i BPK5 (aerisane i taložne lagune). god. Slika 10.500 ES hidrauličko opterećenje: 130 l/s biološko opterećenje: 1. inertnog materijala (automatske rešetke. U zavisnosti od potrebnog stepena prečišćavanja. a p ušt eno u rad 1992. god. PROJ EKA T ZB RI NJAVA NJA OTPAD NI H VODA Post rojenje z a p rečišćavanje ot p adnih voda u Dimit rovgradu p rojekt ovano je 1987.. god. koja se obično. Primarna (mehanička) obrada uključuje uklanjanje grubog. Tipična tehničko-tehnološka šema „obrade“ otpadnih voda . predviđena je tercijarna prerada vode. Navedeni sistem prečišćavanja zasniva se na tehnologiji koja se sastoji od mehaničko-biološkog procesa. usvojen je način prerade otpadnih voda produženom aeracijom (extended aeration). sa istovremenom stabilizacijom mulja. sprovodi kroz filtraciju.000 ES Druga etapa: S obzirom na vrlo visok zahtevni stepen prečišćavanja. M eđutim.Specijalistički rad Danijela Jovanović 3. hidrauličko opterećenje: 40 l/s biološko opterećenje: 513 kg O2 (BPK) / dan = 9. do danas se nije ukazala potreba za tercijarnom preradom vode na postrojenju. aerisani peskolovi i mastolovi). U skladu sa p redviđen im p orast om količin e up ot rebljenih voda p ost rojenje je p rojekt ovano z a sledeć e kap acit et e: Prva etapa 1999.134 kg O2 (BPK3) / dan = 21.

jer usled veće brzine otpaci. na automatskoj rešetki. u 3 metalni žleb ispod rešetke i odvodi u kontejner. masti i plivajući mulj. isključiti iz toka otpadne vode. i razmaka šipki e=20 mm. uklanjaju se na automatskoj rešetki. 3. Pri marna (me hani čka) obrada vode U mehaničkom delu posle dizanja otpadnih voda. uklanjaju grube nečistoće. na postrojenje se dovodi kanalizacijskom mrežom. U tom slučaju u pogonu je obilazna mehanička rešetka. Predviđena je i treća pužna pumpa. zapremine 0. koja se prečišćava.32 - . sa razmakom šipki. Prednost ovih crpki je u njihovom efektu crpljenja i jednostavnosti održavanja. b=600 mm.1. širine b=600 mm. gde se odvaja pesak i ostali lako taloživi materijal. kapaciteta 43 1/s.betonskom žljebu iste širine. na kojem je montirana gruba mehanička rešetka širine. 3. pomoću žlebnih zapornica. jednim delom.1.9 m Slika 11. prolaze između šipki rešetke. e=50 mm.1. 2025.072 m/s. prečnika 500 mm.Dimitrovgrad U slučaju kvara na rešetki dolazi do stvaranja taloga u žlebu i nakon izvesnog vremena. Uključivanje i isključivanje crpki vrši se automatski u zavisnosti od dotoka otpadnih voda. Brzina proticanja vode kroz rešetku je 1.voda se usmerava prema obilaznom žlebu. Automatska ravna re še tka Gruba mehanička zagađenja iz otpadne vode. Ul az na crpna stani ca Otpadna voda. Nakon toga u mastolovu se izdvajaju ulja . Rešetka je smeštena u armirano . god.Specijalistički rad Danijela Jovanović 3.1. koja će se ugraditi u drugoj etapi. podiže se na potrebnu visinu (5 m) pomoću pužnih pumpi.2. a zadržani materijal . u slučaju većeg kvara. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – sistem biolaguna . automatski se zgrće. Predviđene su dve pužne pumpe. Automatsku rešetku moguće je. Nakupljeni materijal sa rešetke. Voda prispela u sabirni bazen. Nakon toga otpadna voda prolazi kroz kružni peskolov. pužnim pumpama na potrebnu kotu (radi obezbeđenja daljeg gravitacionog tečenja vode u objekte postrojenja) iz efluenta se. pomoću elektromotornih grabulja.

39 mm. Hidraulički pad na rešetki je 11. . odstranjivanje peska iz vode. Tehnološke operacije prečišćavanja komunalne otpadne vode u Dimitrovgradu 3. Slika 12. Kruž ni peskol ov Taloženje peska tj.33 - . smanjuje opterećenje i vrši zaštitu uređaja od abrazije.1.3.Specijalistički rad Danijela Jovanović prijanja tako čvrsto na šipke da je normalno čišćenje onemogućeno. Biološka oksidacija pomoću plivajućih aeratora Slika 13.

dimenzionisan je da brzina isticanja ne bude manja od 0. Sastav vode bitno utiče na prirodu bakterijskih skupina. Za biološko prečišćavanje od bitnog značaja su pH vrednost. i nisu i ne mogu biti izolovani od akumulacije energije u sistemu. gustine i brzine kretanja kroz peskolov. čistač ga odvaja i postupak se ponavlja kontinualno.Specijalistički rad Danijela Jovanović Pored taloženja peska. Odvojeno ulje sakuplja se u armirano . od 0. zapremine 3 m . postiže se motornom mešalicom snage N=3 KW.4 m/s. koji osigurava isplivavanje istih i drugih sastojaka lakših od vode. Za ove potrebe izgrađen je sistem aerisanih i taložnih laguna. zatvorena cevna petlja sakuplja ulje. potpuno je mineralizovan i bakteriološki stabilan. odnosno vazduha.betonskom oknu. Bitno je znati temperaturu otpadne vode. mineralnih materija i nerazgradljivih materija. prečnika 5 m. Fina disperzija kiseonika omogućava efikasnu i brzu stabilizaciju otpadnih voda.3 m/s u peskolovu. na bazi aktivnog mulja.1. diže do čistoća. Snabdevanje vazduhom mamut crpke vrši se iz 3 centralne kompresorske stanice.skupljaju se pomoću cevnog separatora.2 mm. gde počinje sekundarna (biološka) obrada otpadne vode. One postaju eutrofne. Istaloženi mulj. Crpljenje peska vrši se mamut crpkom. Se kundama (bi ol oška) obrada vo de U biološkoj obradi. 3. do krupnoće zrna 0. što ima veliki uticaj na mikrobiologiju sistema. Ove čestice talože se različitom brzinom u zavisnosti od veličine. montiranog na rub kružnog mastolova. postavljenom uz mastolov. i na njihov metabolizam. mehaničkim aeratorima. 3.34 - .2. . Tako zadržane plivajuće materije. maksimalnog protoka 120 1/s. 3. vrši se razgradnja organskih materija.1. Potpuna biološka oksidacija postiže se dovodom kiseonika. Nivo turbulencije koji stvaraju. Specijalna plastična. i zapremine 35 m . Izlazni cevovod na dnu. kao finalni produkt razlaganja organskih materija. odnosno sistem u kome biološki aktivne materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom. Kruž ni mastol ov Za odstranjivanje masti i ulja odabran je tipski.2. koji predstavljaju uslovne recipijente otpadnih voda.4. Izabrani peskolov predstavlja objekat konstruisan i dimenzionisan tako da dolazi do taloženja mineralnih čestica. dovoljan je da izazove potpuno mešanje tečnosti u lagunama i ravnomernu raspodelu organskih materija. armirano-betonski objekat. koji utiču na egzistenciju bakterija prečišćivača. Bi ol agune sa produž e nom ae raci jom Biolagune su akvatični ekosistemi. čime se sprečava taloženje organske materije. tako i niska temperatura. gde sakuplja ulje. prisustvo azotnih i fosfornih jedinjenja. postavljenim uz peskolov. Plastična cev se automatski povlači kroz sistem čistača i vraća se na površinu vode. dolazi do taloženja šljunka. Pesak se odlaže na platou. Konstantna brzina. dok se organska materija ne taloži. Voda iz kružnog mastolova odlazi u aeracionu lagunu I. jer biološku preradu može ometati kako visoka. 3 Odabran je standardni peskolov tipa 6-50. Uređaj radi na principu jedinstvenog sistema plutajuće cevi.

9 mg O2/l. sadržaj kiseonika ne padne ispod 1 mg/L Aeracija se vrši finim mehurićima.u otpadnoj vodi biti prisutna određena količina kiseonika.). Plovci su međusobno povezani u lanac. Lanac se pokreće levo desno. Aeracija ima za cilj unošenje kiseonika. u ritmu. dok je u drugoj aeracionoj laguni organsko opterećenje bitno O2 smanjeno: BPKs5=31. koji je nazvan „aeracioni lanac“. obešeni su neposredno iznad dna (0.35 - . dok su u prvoj tri. Posebno treba paziti na to da u vremenu velikih opterećenja. Uslovi za biohemiske reakcije u lagunama Organsko opterećenje u prvoj aeracionoj laguni je BPK5=188 mg O2/l HPK==575 mg /l. Sadržaj kiseonika treba biti između 1-3 mg/1. . Za odvijanje metaboličkih procesa mikroorganizama.5 m /min. a druge 7.309 m3. Na plovcima. zato što se snabdeva komprimovanim vazduhom iz kompresorske stanice. KM nO4=19. 3 3 Prosečno hidraulično opterećenje je 1. Tabela 4. u obe aeracione lagune. kreće se dijagonalno. Dubina aeracione lagune iznosi 3. Zapremina prve aeracione lagune je 10. HPK=103 mg O2/l. Vreme zadržavanja vode u aeracionim lagunama je 4-5 dana.486 m /dan.5 m). mora. Pri tome je put koji voda prelazi od ulaza do izlaza duži. od 1-2 min. kapaciteta 11. jer ona ima prednost u odnosu na ostale sisteme. dugački aeratori.137 m3. a širina i dužina 47-97 m. u celu masu sloja. a maksimalno 3.. U njoj se nalaze dva 3 kompresora niskog pritiska. sa maksimalnim nadpritiscima od 0. dok je prosečno biološko opterećenje 513 kg O2(BPK)/dan.Specijalistički rad Danijela Jovanović Kod biolagune potpuna biološka oksidacija postiže se aeracionim sistemom. naizmeničnog rada.2-0. neophodnog za održavanje mikroflore u aerobiozi. Voda.758 m /dan.5 bara. što omogućuje bolje istaložavanje čestica. utrošak KM nO4=130 mg O2/l. koji plivaju na površini lagune (72 kom. Druga aeraciona laguna je nešto manja i u njoj se nalaze dva lanca.5 m.2 mg O2/l. Taj sistem intenzivno meša ukupnu zapreminu bazena i vrši aeraciju otpadne vode.

Ovde se vrši taloženje razgrađenih materija. 3 Ukupna količina istaloženog mulja u vremenu od pola sata. Ispi ti vanje kval i te ta otpadni h voda Kvalitet otpadnih voda ispituje se na izlivu.2 mm. ukupne dužine 9. Iz taložne lagune II.1 mm. kapaciteta 6. U toku godine i boja mulja se drastično menja. oni se isključuju iz rada. iznad istaloženog mulja. pored kontinualne eksploatacije uređaja tokom ovih godina. voda ulazi u taložne lagune I i II. koji predstavlja jedan od produkata procesa prečišćavanja. još uvek nije ukazala potreba. ako mulj dostigne visinu 1 m u taložnim bazenima.94 1/s.2. 3. 3. visina istaloženog materijala u taložnim lagunama. Uključivanje svih pet mamut pumpi. Ovakav mulj bakteriološki je stabilan i bez mirisa. iznosi 42 m . na dnu taložnih laguna. Između medutaložnice i I aeracione lagune. gde se taloži. tj. u prvoj aeracionoj laguni dolazi do izdvajanja mulja u međutaložnicu. M eđutim.Specijalistički rad Danijela Jovanović Iz aeracione lagune II. 3 Službeni glasnik SRS 47/83 . u reku Nišavu. Kvalitet otpadnih voda utvrđuje se analizom uzoraka na opšte pokazatelje i specifične parametre otpadnih voda. Ukoliko se izvrši evakuacija mulja može se direktno.2. izgrađena od gume. M ulj se diže na visinu od 1. rasipati na poljoprivredne površine ili primeniti za proizvodnju komposta. 0. Višak aktivnog mulja iz međutaložnice prebacuje se pomoću pet mamut pumpi.5 m.70 x 2. danas. Rezultati fizičko-hemijskih analiza dati su tabelarno. Višak vode.36 - . u toku jednog sata. Jedna 3 mamut pumpa ima kapacitet od 116 m /h. Re ci rkul aci ja mul ja Posle procesa biološkog prečišćavanja sa aktivnim muljem. za evakuacijom mulja iz laguna. armirane platnom. Ukupne dimenzije su 9.70 m. u aeracionu lagunu I. u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta 3 otpadnih voda . a obešena je na plovke 0. Odavde se mulj vraća u proces. pokazuju da se i. Veoma male registrovane količine istaloženog materijala. Naime. koliko postrojenje radi. a zapremina 3 međutaložnice je 100 m .3. u taložnu lagunu II. reguliše se automatski. pre njihovog mešanja sa vodama prijemnika (reke Nišave). Ove pumpe priključene su na dva posebna niskopritisna kompresora manje snage. preko magnetskih ventila. iznosi oko 10 cm. pumpama ili gravitaciono se odstranjuje i pristupa se evakuaciji mulja U ovom postupku sastoji se predloženo rešenje u slučaju da se ukaže potreba za evakuacijom mulja. postavljena je zavesa za smirivanje toka. koji su karakteristični za tehnološki proces. tj.70 m. voda se ispušta u recipijent.

okrene nekoliko puta.3 . Disk ontinualna merenj a 1. Kontinu alna merenj a pH vrednost. koji se određuje preko 0. Slika 14.9 (na izlazu). sipa se 3 ml koncetrovane H2SO4. i nastavi se titrovanje.zapremina potrošenog Na2S2O3 u ml FNa 2S 2O3 .1 .faktor Na2S2O3. U bočicu se doda 0. talog je bele boje.2 .37 - . pri čemu se vodi računa da nema mehurića. prenosnim pH-metrom. titruje se sa još 2-3 kapi Na2S2O3 do obezbojenja. Nakon toga doda se . Istitrisanim rastvorom ispere se Winkler boca i ako rastvor poplavi. zatvori se čepom ispod vode. Titrovanje se vrši rastvorom N/100 Na2SO4.5 ml rastvora M gCl2 i 1-2 granule NaOH (NaOH zaustavlja proces potrošnje kiseonika). Bočica se pažljivo zatvara. brzo se otvori Winkler boca i ceo sadržaj izruči. na ovom postrojenju.3 . Određivanje rastvorenog kiseonika Uzorak se uzima u Winkler bocu. predviđeno je automatsko merenje pH vode. sa širokim grlom. U elaboratu o postrojenju. do slabo žute boje. U prisustvu rastvorenog kiseonika. U Erlenmayer. rastvorom Na2S2O3 do obezbojenja. Računanje se obavlja prema sledećoj formuli: O2 (mg / l ) = VNa 2S 2O3 ⋅ FNa2 S2O3 ⋅ 80 Vw − lml VNa2 S2O3 . doda se malo KJ i 5 ml HCl. pH se kreće od 7.7 (na ulazu) do 7. Zatim se vrši titracija sa Na2S2O3 do bledožute boje.zapremina korišćene Winkler boce Faktor Na2S2O3 određuje se pomoću rastvora K2Cr2O7.Specijalistički rad Danijela Jovanović 3 . da se talog slegne. ali sticajem okolnosti merač nije ugrađen. Ispitivanje vode u uslovima RHB kontaminacije 3 . Doda se 2-3 kapi skroba (kao indikator rastvor poplavi). određuje se na licu mesta. U 10 ml rastvora K2Cr2O7.l N K2Cr2O7 Vw .

fekalne vode iz domaćinstva. BPK5 sirove vode Le . Ponavlja se postupak za određivanje rastvorenog kiseonika. prečišćene otpadne vode T . koji je direktno vezan za učinak smanjenja BPK5 poznat je kao faktor smanjenja BPK5 lagune .0 i više. Za sanitarno . ustvari.vreme zadržavanja u laguni.BPK. faktor K pokazuje vrednost od 0. u zavisnosti od kvaliteta prečišćavanja. Očita se potrošena količina Na2S2O3. može normalno da se izrazi jednačinom: Lo ⋅ Le K ⋅T = Lo K ⋅T + 1 Gde su: Lo . a za određene tipove industrijskih otpadnih voda 3. Određivanje BPK5 Uzimanje uzorka za određivanje BPK5 vrši se pet dana pre nego što se BPK5 odredi. a proračun se vrši na osnovu sledeće formule: F= 10 ml Na2 S 2 O3 ( potrošenog ) Primer: Naziv reke Reka Nišava pre uliva efluenta TL2/I Reka Nišava nakon potpunog mešanja efluenata TL2/I i rečne vode Rastvoreni O2 8. numerička vrednost kojom se izražava smanjenje BPK5 u lagunama sa aeracijom.3 . Uzorak se čuva pet dana na tamnom mestu. To je. izraženo u danima K . Iz razlike sadržaja rastvorenog kiseonika odmah i posle pet dana.38 - . dobija se vrednost BPK5: [O2(odmah) ⋅ O(5 dana)] · 100% / Y Gde je: Y-faktor razblaženja Efektivni procenat kiseonika u lagunama zavisi od opterećenja i bogatstva organskog materijala u sirovoj. .faktor smanjenja BPK5 u laguni Faktor K. od koncentracije postojećeg kiseonika u lagunama i efikasnosti transfera kiseonika. kanalizacionoj vodi.3 mg/1 2. Procenat smanjenja BPK5 u lagunama sa aeracijom.početna BPK5 tj.Specijalistički rad Danijela Jovanović malo skroba i titruje do obezbojenja.6 mg/1 8.1.

Hemikalije za spravljanje standardne vode. na 1000 ml destilovane vode su: Tabela 5. da se talog slegne.5 ml alkalnog rastvora KJ..0 S adržaj kiseonika u razblaženom uzorku posle pet dana Korišćenu Winkler bocu treba isprati i ponovo je. Uzorak se fiksira sa 0. prethodno.proporcija uzorka u razblaženom uzorku Psv . vodeći računa da nema mehurića. Računanje u razblaženju: O2(mg/l) = O2 · P+ Osv · Psv P . Kada je voda zasićena. Pomoću akvarijumske pumpe. Kada se talog rastvori. napuniti sa 20 ml uzorka ispitivane vode. 0. ponavlja se na prethodno opisan način u isto vreme.proporcija standardne vode u razređenju S tandardna voda za razblaživanje (priprema) U balon od 10 1 sipa se odmerena zapremina destilovane vode. Proračun ide prema formuli: BPK 5 Primer: A − C (A − C ) = P VSV VW (A − C ) ⋅ VW VSV mg / l Ulaz BPK5 = 145 mg/1 Izlaz BPK5 = 2 mg/1 . Postupak određivanja kiseonika posle pet dana.0 1. zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu pet dana. nasut 1 ml koncentrovane H2SO4. Nakon toga vrši se titrovanje sa Na2S2O3 normaliteta 0.0 2.1N. na svaki litar vode dodaje se 1 ml rastvora. u koji je. dopuniti standardnom vodom.Specijalistički rad Danijela Jovanović S adržaj kiseonika u razblaženom uzorku U pripremljenu Winkler bocu stavi se 20 ml uzorka ispitivane vode i do 100 ml napuni sa standardnom vodom.5 ml rastvora MnSO4 i ostavlja 10 min.8 44.0 25.6 20. Posle taloženja doda se 3 ml koncentrovane HCl (ispod površine tečnosti).39 - . Hemikalije za pripremanje standardne vode Hemikalija KH2 PO4 K2 HPO4 NaH2 PO4 · 12 H2 O MgSO4 CaCl2 NH4 Cl FeCl3 Količina (g) 8. doda se nekoliko kapi skrobnog rastvora i sadržaj prespe u Erlenmayer. voda se zasićuje kiseonikom tokom 24h (može i duže).5 21.

Bistrina vode u taložnim bazenima Bistrina vode u taložnim bazenima je. mutnoća vode nad sedimendranim muljem. coli/l Ovo po jugoslovenskoj legislaciji karakteriše vodu II klase. = 166 mg/l IZLAZ Susp. Suspendovane materije = (m1-m2) x l0 x l000 m1 .Specijalistički rad 3. koja se lagano spušta u taložni bazen.mat. Ovo karakteriše vodu IV klase. = 52 mg/l 4. po jugoslovenkoj legislaciji.40 - . iznosi 21000 E.mat. mera za ocenu rada postrojenja. Iz prvog bioaeracionog bazena. do konstantne mase. Voda nad njim je prozirna. brzina taloženja. ispod uliva prečišćenih otpadnih voda. suši se filtar papir. date kao koliformne fekalne. . bele boje. Međutim.masa filtar papira bez uzorka m2 . takođe. Kontrola aktivnog mulja Kontrolu aktivnog mulja potrebno je izvršiti preko nekoliko elemenata: vizuelno ocenjivanje oblika pahuljica.000/1). Uzorak od 1000 ml dobro se promućka i papir vrati u tigl i suši na 105°C (3-4 h). Dubina ploče se tada očita na skali sa kojom je ploča uronjena. dok se kod jednog normalnog osvetljenja više ne primećuje.masa filtar papira sa uzorkom Primer: ULAZ Susp. Meri se mernom pločicom. Dobar mulj se istaloži u toku 15 min. a zatim se izmeri zajedno sa tiglom. u kome je sušen. obraćajući pažnju na njihovu boju i oblik. u menzuru se zahvati 1000 mg aktivnog mulja sa vodom i posmatra taloženje pahuljica mulja. što je u skladu sa propisanom dubinom (3040 cm). Trenutna dubina bistre vode iznosi 35 cm. 5. Mikrobiološka ispitivanja Mikrobiološke analize ukazuju da najverovatniji broj koliformnih klica u Nišavi. 6. a takva voda može da služi i za kupanje.400. mikrobiološka ispitivanja često pokazuju da je voda kontaminirana i većom količinom bakterija (i do 2. u vremenu od 1 h. Određivanje suspendovanih materija Danijela Jovanović Na 105 °C.

pružaju niz prednosti: pružaju veoma visoke efekte prečišćavanja otpadnih voda (na nivou II klase. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.Specijalistički rad Tabela 6. različitih jednostavnih ^rotozoa pođedanko zastupljenih po broju. - Ukoliko se raspolaže dovoljnom površinom zemljišta (šta je slučaj u Dimitrovgradu) na lokaciji za izgradnju postrojenja. lagune su sa aspekta građevinskih radova i opreme znatno jednostavnije od klasičnih kompaktnih sistema. koji se u njima odvijaju. za sistem prečišćavanja otpadnih voda. Uči nak pre či šćavanja Usvojeni koncept prečišćavanja omogućava prihvatanje promenljivih hidrauličkih i bioloških opterećenja u širokim opsezima. Osim toga. za razliku od složenih konstrukcija betonskih objekata postrojenja konvencionalnog tipa). Male količine raznih vrsta mikroorganizam a. Nicrostoma. boniteta vodotoka). Dobar mulj. Vorticella. izgradnja biološkog dela postrojenja (aerisane i taložne lagune) je jednostavno. Podophrya.4. odlučuje za princip biolaguna. bičari i sitne amebe. a pri tom se efekat razgradnje organskih materija kreće do 60%. Mulj pri nedostatku kiseonika Pahuljica mulja se Voda raspada na male Neprozi rna pahuljice 3.41 - . Time se dobija tehnički ispravno i racionalno rešenje ove komunalne problematike i ostvaruje se adekvatna zaštita i očuvanje životne sredine. Svi su pokretni. procesi koji se odvijaju u biolagunama su slični prirodnim procesima i ne iziskuju nadzor. aeracija ide dobro Krupne kompaktne Prozirna voda pahulje. po sistemu biolaguna. nitaste bakterije. prevladaju dve do tri vrste. rasprsnu i isčezavaju. Nomatodas. Procesi. Retko se susreću:Lionotis. Sistem biolaguna je u . sitne Opercul arije su nepokretne sa uvećanim trepetljikama na disku. Negde su u znatnim količinama prisutni Podophrya childon. obično se. Veće količine raznih vrsta bičara. mulj odumire. proces prečišćavanja se nastavlja. a to znači da ne iziskuju kontinualan nadzor nad procesom prerade. Zoogela. Naročito se Vorticele razlažu na sedimente. tretman mulja praktično i ne postoji s obzirom na veoma nisku produkciju mulja u taložnim lagunama. Nepokretni kolnjaci prelaze u latentno stanje. Microstoma. Karakteristike aktivnog mulja Naziv mulja Vrsta pahulja Voda nad muljem Danijela Jovanović Sastav mikroorgani zama Veće količine. Takođe. Uvek su prisutni:Aspibisoa Pamphagus. Vorticella. Operkulija. Mulj se lagano taloži u obliku krupnih pahulja Pahuljice mulja tamne i guste Preopterećeni mulj Voda Opalescirana Veće količine bezbojnih bičara. sitnih ameba i sitnih infuzorija. Od infuzorija preovladava Paramecium caudaum. u slučaju prekida aeracije. koje se nakon izvesnog vremena. najsličniji su prirodnom procesu. Gladothix i Deggiatoa.

BPK5 i rastvoreni kiseonik te je kod atestiranja obuhvaćeno sledeće. Tada su. BPK5 sirove vode . izvršeno je kompletno atestiranje. mehaničkim aeratorima sa nivoom turbulencije koji je dovoljan da izazove potpuno mešanje tečnosti u lagunama i ravnomernu raspodelu otpadnih materija sa odličnom disperzijom kiseonika. metodološki pristup testa i provere nivoa prečišćavanja. čime se postiže efikasna i brza stabilizacija otpadnih voda. prvi put izvršena analize uzoraka. Procenat smanjenja osnovnih parametara sistema Osnovni parametri sistema Suspendovane materije Amonijum BPK5 HPK Masti i ulja jon NH4+ 1992. Kroz isti metodološki pristup.Specijalistički rad Danijela Jovanović funkciji od 1992. Staloženi mulj kao krajnji produkt razlaganja organskih materija je potpuno mineralizovan i bakteriološki stabilan. Procenat smanjenja BPK5 u lagunama sa aeracijom može normalno da se izrazi jednačinom u kojoj je: Lo − Le KT = Lo KT + 1 L o = početna BPK5 tj. godina 78% 80% 96% 88% 79% 1996. Za sve otpadne vode moraju biti poznati osnovni podaci kao sto je dnevna količina otpadnih voda. Ovi zahtevi su definisali determinante zagađenja koji su analizirani po segmentima sistema u krajnjem efluentu i prirodnom recepijentu tj. kod atestiranja svih segmenata uređaja. nakon pet godina. Mikrobiološke analize. koje su obuhvatale sve faze sistema prečišćavanja. odnosno zahteve koji se odnose na mešanje tečnosti i disperziju rastvorenog kiseonika.5. biološku potrebu u kiseoniku koju treba ukloniti. pH. god. tj. obzirom da se radi o sistemu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda u prvom redu sanitarno-fekalnih a bez industrijskih i atmosferskih voda. Pre či šćavanje otpadni h voda postupkom " Bi ol aguna " Lagune sa aeracijom je sistem prečišćavanja otpadnih voda u kome biološki aktivne. Količine proizvedenog mulja i njegove karakteristike. Određivanje nivoa suspendovanih materija i procenat njihovog obaranja. sistem u čijoj osnovi stoji biološka oksidacija bez povratka istaloženog mulja iz taložnih laguna. Potpuna biološka oksidacija se postiže dovodom kiseonika odnosno vazduha. čvrste materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom tj. Dekantacija mulja. sadržao je sledeće: o o o o o o Karakteristike biološke potrošnje kiseonika – BPK5. Kod određivanja nivoa prečišćavanja kompletnog sistema " Biolaguna " tj.42 - . temperatura. da bi se utvrdilo stanje biolaguniranja i stepen biološke produktivnosti u petogodišnjem periodu. suspendovane materije. Tabela 7. godina 68% 86% 99% 98% 90% 3. u vodotoku reke Nišave. Biološke zahteve u kiseoniku.

Dimitrovgrad . čime mehurići dolaze u kontakt sa ovim materijama te tako izazivaju flotaciju. Slika 15.Specijalistički rad L e = BPK5 prečišćene otpadne vode T = vreme zadržavanja u laguni izraženo u danima K = faktor smanjenja BPK 5 u laguni Danijela Jovanović Fino dispergovane suspendovane materije i sedimentne materije se separišu u aeracionim lagunama u najvećem procentu. ubacivanjem vazduha pomoću aeratora.43 - . Sistem Biolaguna. Krajnja sedimentacija zajedno sa stabilizovanim muljem odvija se u distalnim stabilizacionim i taložnim lagunama I i II velikog kapaciteta. Beleš. To se ne odnosi na koloidne i vrlo lake čestice.

Jedan deo čvrstih materija sadržanih u vodi lagune se istaloži na dno zajedno sa muljem i ove čvrste materije se nakon izvesnog vremena delimično hidroliziraju.3-1. Praktično nije moguće u potpunosti ukloniti sve mikroorganizme koji prate sanitarno-fekalne otpadne vode a posebno patogenih koju su uvek potencijalno prisutni. Proizvodi hidrolize se vraćaju u tečnost a čvrsti ostatak se talozi na dno i on Je u funkciji zapremine ubačenog vazduha. je poznat kao faktor smanjenja BPK5 lagune. Biolagune su akvatični eko-sistemi koji predstavljaju uslovne recepiente otpadnih voda.0 i vise u zavisnosti od kvaliteta prečišćavanja.0. On pokazuje velike varijacije u zavisnosti od kvaliteta i vrste razmatrane otpadne vode. i 21. a za određene tipove industrijskih otpadnih voda faktor K dostiže vrednost od 3. Da bi se obezbedila zadovoljavajuća biološka aktivnost koncentracije rastvorenog kiseonika treba da budu od 2-3mg/l a u posebno jakim opterećenjima sistema koncentracija kiseonika ne sme da padne ispod 1mg/l. kao i čvrste materije koje se ne mogu oksidisati. Analize uzoraka obuhvatile su sve faze biolaguniranja a svaki uzorak je analiziran u laboratoriji Zavoda za zaštitu zdravlja prema odgovarajućoj metodologiji kao srednja proba.44 - . Iz toga proizilazi da obim opreme za aeraciju potrebne za efikasno mešanje i dobru disperziju. koja se definiše kao prirodni recepient ovoga sistema. kapaciteta laguna i vremena zadržavanja u laguni. 3. Mora se računati sa nagomilavanjem čvrstih materija u količini od 5-15% BPK5 sadržane u ulaznoj vodi. Faktor K.10. te nisu i ne mogu biti izolovani od akumulacije energije u sistemu te oni postaju eutrofni sto ima veliki uticaj na mikrobiologiju sistema. koji je direktno vezan za učinak smanjenja BPK5 (E). Ut vr đi vanje ste pe na pre čišćavanja otpa dne vode gra dskog kole ktora Određivanje stepena prečišćavanja (atestiranje) sistema bioaeracionih laguna u Dimitrovgradu. godine sa istovremenim uzorkovanjem površinskih voda reke Nišave. rađeno je iz serije uzoraka koji su uzimani 8. Parametri koji su analizirani su relevantni za sanitarno-fekalne vode gradskog kanalizacionog sistema Dimitrovgrada i u isto vreme sluze kao potvrda determinišućih fizičkohemijskih i bioloških komponenata sistema koje su predviđene glavnim projektom i tehničkotehnološke opreme. .Specijalistički rad Danijela Jovanović Efektivni procenat kiseonika u lagunama zavisi od opterećenja i bogatstva organskog materijala u sirovoj kanalizacionoj vodi. od koncentracije postojećeg kiseonika u lagunama i od efikasnosti transfera kiseonika. prevazilazi obim potreban za jednostavno obezbeđenje biološki potrebnog kiseonika te ne priznavanjem ovog faktora može dovesti do nezadovoljavajućeg rada lagune. Jedan deo sadržaja u ulaznoj vodi. Za sanitarno-fekalne vode iz domaćinstva faktor K pokazuje vrednosti od 0. Aktivnost bakterija u laguni sa aeracijom dovoljno je za mineralizaciju velikog dela organskih materija koje prati i izvesna akumulacija čvrstih materija.10. 1992. 15. Optimalan rad zavisi od potpunog mešanja tečnosti t od ravnomerne disperzije rastvorenog kiseonika po celoj laguni. ostaju i pridodaju se samom sistemu.10.6. je u stvari numerička vrednost kojim se izražava smanjenje BPK5 u lagunama aeracijom.

2 31. mg/l mg N/l 0/1 298 8 16 56 38 6 8 8 14 32 78 15. 11.7 6 7.0 18.8 121.0 3. 2.8 8.6 7.0 6.7 26.5 7.2 6.0 16.0 HPK Masti mg O/l mg/l 262.45 - .2 6.6 15.6 5. izlaz Laguna II.6 1. 4. 12.5 7.8 9.1992.2 4. 4. 10. izlaz Laguna II.6 15.8 4.4 3.6 15.8 46. Sirova voda Laguna I. 4.6 6.9 42.0 3.2 1.7 4.9 pH 7. 8.5 6.6 130 11.0 HPK Masti mg O/l mg/l 356.2 0.6 44.2 0.6 15.6 15. mg/l mg N/l 0/1 190 44 40 10 8 22 20 42 70 32 78. Parametri 1. izlaz Taložna laguna II. 12. Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mg O/l mat.6 0. 5. ulaz Taložna laguna II.6 0. 3. ulaz Taložna laguna II.8 8.3 4. izlaz Laguna II.0 7.Specijalistički rad 4. 2. Susp. izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova II uzorkovanj e . Sirova voda Laguna I. 9. 7.8 8. 5.6 11.6 5.7 31.6 7. 6.9 23. Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mg O/l mat.6 11.2 pH 7.6 15.6 50.8.6 15.4 7. Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mat.0 15. ulaz Laguna II.10. 7.0 7.1 46.1992.3 7.5 7. 12.10. 6.7 8.9 11. 8.7 65.9 6.6 7. 3.7 4.7 2. ulaz Laguna II. Sirova voda Laguna I. 11.7 Rastv.15. izlaz Taložna laguna II.6 11.8 46. 3.6 . Susp.8 8. izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova III uzorkovanje . Parametri 1.3 24.10. REZULTATI AN ALIZA UZORAKA Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" I uzorkovanje . izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova pH 7.9 3 HPK Masti mg O/l mg/l 358.4 7. 2.7 Rastv. ulaz Taložna laguna I.4 6. izlaz Taložna laguna II. ulaz Laguna II.1 10.4 7.0 3.5 7. ulaz Taložna laguna I.7 4. Parametri 1.21. izlaz Taložna laguna I.7 8.3 250.1992.4 15.5 6. 7.4 4.2 0. izlaz Taložna laguna I.0 24.2 7.5 7. 9.4 7.7 $ 7.3 7.6 7.8 57.5 10.8 69.6 15.6 7.4 7.5 55.6 7.0 3. 10.6 35.3 7.5 4.6 15.8 7. 6. ulaz Taložna laguna II. ulaz Taložna laguna I. 5.0 52.3 14. 8.7 8.0 5.6 6.5 7.5 7.9 Rastv. mg/l mg N/l mg O/l 0/1 284 16 24 28 6 16 38 4 20 32 78 17.4 3.4 36.5 7.6 7.4 7.2 0.8 7 8.6 34. Susp.0 16.6 15. izlaz Taložna laguna I.7 7. 9.3 40.6 15.5 4.0 8.6 15. 10.7 38.8 47.0 30. 11.6 6.

900 0.400 0.0 18.8.600 0. Laguna I – izlaz. 5. Taložna laguna I – ulaz.000 Ukupna efika snost Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II 0 .2 6.300 0.16 7 0. Sirova voda. 6.0 150. BPK5 250. 1.0 250.700 0.Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" – I uzorkovanje .0 200.0 100. Taložna laguna II – izlaz. Laguna II – ulaz. 8. 4. Laguna II – izlaz.1992.7 8.10.97 6 0. 7.0 7. E 1.0 50.500 0.100 0. 2.800 0.200 0.0 7. Taložna laguna II – ulaz.0 1 2 3 4 5 6 7 8 16.46 - .000 0.5 6.0 Efikasnost.521 0. Taložna laguna I – izlaz. 3.0 0.928 .200 0.

Taložna laguna II – izlaz.331 2.8 4. Taložna laguna II – ulaz.117 0 .7 120. Laguna II – izlaz. 4.47 - . Laguna I – izlaz.0 40.9 6 5. BPK5 140.000 0.0 0.2 4.10. 2. 1. Laguna II – ulaz.5 4. 8.1992.000 2. 7.0 1 2 3 4 5 6 7 8 10.000 7. Taložna laguna I – izlaz.Specijalistički rad Faktor smanjenja BPK.0 20. Taložna laguna I – ulaz.000 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II 0.0 .288 0.000 4.35 6 Danijela Jovanović 6.0 100. 3.15.5 8.0 80. Sirova voda.0 60. 5.13 4 Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" – II uzorkovanje .0 121. 6. K 8.

000 0.Specijalistički rad Efikasnost.244 0. 6.10. Sirova voda. 1. 7. 2. 3. 8. 5.02 7 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– III uzorkovanje . Taložna laguna I – ulaz. E 1.200 0.000 4. Taložna laguna I – izlaz. Taložna laguna II – izlaz. 4.21. .013 0 . Taložna laguna II – ulaz.033 0.700 0. K 6.533 0.100 0. Laguna I – izlaz.900 0.1992. Laguna II – izlaz.940 2.500 0.000 1.400 0.600 0.000 Ukupna efika snost 0.28 7 4.300 0.800 0.04 8 Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II Faktor smanjenja B PK.96 7 0.48 - .000 0.000 0.930 Danijela Jovanović 0 . Laguna II – ulaz.

900 0.49 - .900 0.403 0.0 60.913 Faktor smanjenja B PK.000 0.000 0.100 0 0.0 40.96 4 0.200 0.700 0.Specijalistički rad BPK5 Danijela Jovanović 140.0 120.7 7 4.000 Ukupna efika snost Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II 0.500 0.000 2.82 2 4.0 100.800 0.300 0.0 0.5 6 4.3 7.0 80.7 8 1 2 3 Efikasnost.0 11.083 0 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II .0 20.6 4 5.178 0.3 5 4.600 0.151 0.0 130.400 0.000 1.7 4. K 6.000 4. E 1.

Specijalistički rad I uz orkovanje .0 300. mg/l 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 .0 150.0 1 2 3 4 5 6 7 8 Broj uzoraka Suspendovane materije.8.0 BPK5 HPK 200.0 100. mg/l 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 II uz orkovanje .50 - .0 0.0 250.0 250.1992.0 0. 350. 300. mg/l 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jon.0 50.0 200.1992.10. mg/l 350 300 250 200 150 100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jon.0 100.10.0 50.0 1 2 3 4 5 6 7 Danijela Jovanović BPK5 HPK 8 Broj uzoraka Suspendovane materije.21.0 150.

4 6.000 Gvožđe mg/l 0. mg/l 300 250 200 150 100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jo n.000 0. izlaz I Nišava pre uliva Nišava posle uliva Taložna laguna II.2 6. izlaz II Nišava pre uliva Nišava posle uliva Taložna laguna II.233 0. mg/l 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Tabela 8. izlaz III Nišava pre uliva Nikl mg/l 0.000 0.000 0.5 6.000 0.000 0.000 0.6 6.000 0.000 0.8 7 Tabela 9.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.0 100.000 0.7 7 II uzorkovanje 3. 350.000 0.000 Cink mg/l 0.000 Nišava posle uliva 0.000 0.0 50.000 0.000 0.000 0. mg 0/1 I uzorkovanje 4 6.000 0.000 0.8 III uzorkovanje 3.000 0.0 150.000 0.6 6.000 .0 0.000 Bakar mg/l 0.100 0.1992.0 300.673 0.311 0. Teški metali u vodi Analize Teški metali Taložna laguna II.51 - .260 0.0 1 2 3 4 5 6 7 Danijela Jovanović BPK5 HPK 8 Broj uzoraka Suspendo vane materije.000 0.000 0.159 0.000 0.Specijalistički rad III uzorkovanje .256 0.000 0.0 250. Rastvoreni kiseonik Parametri Aeraciona laguna I Aeraciona laguna II T aložna laguna I T aložna laguna 11 Rastvoreni kiseonik.681 Hrom mg/l 0.6 6.0 200.10.000 0.000 0.21.000 0.214 0.000 0.

Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Koliformne bakterije > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 240000 150000 88000 50000 500000 0 1 2 3 4 5 6 22000 7 > 2400000 > 2400000 > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 1000000 2400000 II uzorkovanje 380000 20000 50000 500000 0 1 2 3 4 5 6 7 > 2400000 > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 38000 500000 0 1 2 3 4 5 6 7 .52 - < 20000 8 1000000 2400000 III uzorkovanje 88000 50000 22000 20000 8 150000 8 1000000 > 2400000 I uzorkovanje .

Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Ukupan broj živih 400000 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 373000 I uzorkovanje 15000 1 2 15000 3 4000 4 2000 5 2000 6 9000 7 3000 8 II uzorkovanje 500000 400000 306000 300000 200000 100000 11000 0 1 2 3 4 5 6 7 8 1000 10000 < 1000 1000 < 1000 Masa 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0 35000 III uzorkovanje 11000 10000 < 1000 < 1000 5 < 1000 6 < 1000 7 < 1000 8 1 2 3 4 .53 - .

54 - .Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Cl perfrigens 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 Masa I uzorkovanje 180000 20000 1 2 3 <10000 4 <10000 5 <10000 6 <10000 7 <10000 8 500000 400000 300000 200000 100000 0 Masa 455000 II uzorkovanje 380000 140000 < 10000 < 20000 1 2 3 4 5 6 <10000 7 <10000 8 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 350000 III uzorkovanje 200000 40000 < 10000 < 10000 < 10000 < 10000 < 10000 4 5 6 7 8 1 2 3 .

Mesto i opština: Pogon (vrsta): Finalni proizvod: Sirovina: Korišćenje pogona u vreme uzimanja uzorka: Raspored utroška vode Proizvodnja pare: Hlađenje mašina: Pranje u procesu reprodukcije: Ostalo (sanitarne): Ispuštanje otpadne vode: Način: Povremeno ili neprekidno i u kakvim razmacima: Količina: Glavne fizičko-hem. 8. Kvalitet otpadnih voda utvrđen je analizom uzoraka na opšte pokazatelje i specifične parametre otpadnih voda koji su karakteristični za tehnološki proces. Uzorkovanje vode vršeno je na sledećim mernim mestima: Tabela 10. 5.Specijalistički rad Danijela Jovanović 5 . 2008.55 - . 7. Merna mesta uzorkovanja vode R. 03. Karakteristike efluenta: Postoji li uređaj za prečiš ćavanj e vode: Dimitrovgrad Postrojenje za preradu otpadnih voda Prečišćena otpadna voda Sirova otpadna voda Pri normalnom radu NE NE NE DA U reku Nišavu Gravitaciono Neprekidno 28 l/s Suspenzija org. glasnik SRS br. 47/83). 6. a nakon potpunog mešanja otpadne i rečne vode Tabela 11. uzvodno pre uliva otpadnih voda Reka Nišava. a količine voda koje se ispuštaju navedene su u Zapisniku o zahvatanju uzoraka ispuštenih otpadnih voda. REZUL TA TI IS PITIVANJ A KVALI TETA O TPADNIH VO DA I KVARTAL – 21. nizvodno posle uliva otpadnih voda. mat. sistem BIOLAGUNE . 1 2 3 Oznaka uzorka Ko N/U N/N MERNO MESTO Otpadne vode Dimitrovgrada na izlazu iz taložne lagune 2 nakon izvršenog biološkog prečišćavanja Reka Nišava. Rezultati fizičko – hemijskih analiza dati su tabelarno. Zapisnik uzorkovanja 1.br. 2. 3. g. I NH4 + jon DA. 4. Kvalitet otpadnih voda ispitivan je na izlivu pre njihovog mešanja sa vodama prijemnika (reke Nišave) u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja otpadnih voda (Sl.

POKAZATELJ Temperatura vode/vazduha Boja vode Miris vode Plivajuće materije Reakcija.000 0.5/25 bez bez bez 8. 2.05 0.000 0.Dimitrovgrad i njihov uticaj na reku Nišavu.000 0. 24.00 0.00 4.3 0.0 0. 15.022 0. 14. 4. 23. 21.000 / N/U 14. 22.Specijalistički rad Danijela Jovanović FIZIČKO-HEMIJS KE KARAKTERIS TIKE Fizičko hemijske karakteristike otpadnih voda JP " KOMUNALAC ". 20.20 0.5 0.086 0.00 1.000 0. 27.1 0.3 / / 0.1 19 6874 9. 16.05 0. 2008. pH .000 0. 28.000 0. 9.000 0.2/25 bez bez bez 8.5 37 24 / / 0.05 1 / / / / 0.8-8.000 0.58 0.23 MDK do28 bez bez bez 6.5 / 30 12 4 / 10 0.00 0. 5.00 0.6 21.00 / 0.089 0.00 0.000 0.00 0. 8.vrednost Sedimentne materije za 2 h Suspendovane materije na 105 °C Suvi ostatak Hemijska potrošnja O2 (HPK iz KMnO4 ) Biohemijska potrošnja O2 (BPK5 ) Hemijska potrošnja O2 (HPK iz K2Cr2 O7 ) Nitrati (kao N) Nitriti (kao N) Amonijum jon (NH4 +) Hloridi (Cl─) Sulfati (SO4 2─) Sulflti (SO32─) Sulfldi (S 2─) Cijanidi (CN─) Fosfati (PO4 3─) Fenol Deterdženti (ABS) Ulja i masti Gvožđe (Fe) Hrom (Cr6+/ Cr3+) Bakar (Cu) Nikal (Ni) Kadmijum (Cd) Cink (Zn) Olovo (Pb) Rastvoreni kiseonik jedinica °C / / / / ml/1 mg/1 mg/1 mg O2 /l mg O2 /l mg O2 /l mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 Ko 16. 26. 31.56 2. uzorkovanih dana 21.65 / 0.7 / / 0.81 / 0.000 8.000 0. 12.0 0.63 0. 30.4 0.1 0.000 8. 18.00 0. 19.86 20. 3.4 22. 10. Osnovni pokazatelji i vrednosti merenja uzoraka Red. 6.2 23 1000 9.014 0.02 0.000 0. 29.23 2. 25. 13.005 0.7 0.56 - .094 0.05 min 6 .5 169 1.84 19. 11. 17. 3.000 0.4 32.03 9.9 0. 7.01 0.6/25 bez bez bez 7.br. god.5 141 293 78.016 0.1 0. 1.000 0.57 N/N 14.56 0.001 0.000 0.000 0.83 0. Tabela 12.

Odnos pokazatelja (HPK iz KMnO4 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 35 30 25 Ko 20 15 10 5 0 N/U N/N MDK Biohemijs ka potrošnja O2(BPK5) Slika 18. Odnos pokazatelja (BPK5 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK .Specijalistički rad Danijela Jovanović 160 140 120 100 80 60 40 20 0 Ko N/U N/N MDK Suspendov ane materije na 105 °C Slika 16.57 - . ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Ko N/U N/N MDK Hemijska potrošnja O2 (HPK iz KMnO4) Slika 17. Odnos pokazatelja (suspendovane mat.

58 - .5 2 1. Odnos pokazatelja (nitrati) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Amonijum jon Slika 20. Odnos pokazatelja (amonijum jon) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 5 4.Specijalistički rad Danijela Jovanović 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Nitrati (k ao N) Slika 19.5 4 3.5 1 0.5 3 2.5 0 Ko N/U N/N MDK Ulja i ma sti Slika 21. Odnos pokazatelja (ulja i masti) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK .

Odnos pokazatelja (rastvoreni O2 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK Slika 23.Specijalistički rad Danijela Jovanović 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Rastvoreni kiseonik Slika 22.59 - . Odnos većine pokazatelja u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK .

0 i više . Rastvoreni kiseonik zahvaljujući izdašnoj aeraciji pokazuje visoke vrednosti od 3. 3. bakra. Na osnovu naših analiza i grafičkog prikaza očigledan je veliki pad broja koliformnih bakterija tako da mikro-biološki kvalitet vode u taložnim lagunama u potpunosti odgovara kvalitetu vode bazena za kupanje kod kojih je normativna vrednost 20000 klica/1.9% (kad mastolov radi) i 24. Ova vrednost faktora K je indikator izuzetnog rada sistema "Biolaguna" s tim sto najintenzivniji procesi bioraz gradnje sa pratećim utroškom kiseonika. Iz grafikona na stranama 37. se odigravaju u I i II aeracionoj laguni.60 - .1% Masti 78. U analizama opasnih materija određivane su koncentracije teških metala nikla.6% HPK od 88. 5. Sem gvožđa koje je detektovano u lagunskoj vodi u niskoj koncentraciji. 4. ostalih metala nema.3 do 1.0mg/l i to u svim lagunama.4% (kad mastolov ne radi) 2.5% Amonijum jon od 80. možemo konstatovati sledeće: 1. a povećava se koncentracija rastvorenog kiseonika. što nam služi kao potvrda visoke efikasnosti ovog uređaja sa snažnim autopurifikacionim procesima.4 do 97. 6. a obzirom na koncentracije suspendovanih materija i na procenat njihovog prečišćavanja mogu se tolerisati i manje vrednosti rastvorenog kiseonika sto utiče na aerogeni i energetski bilans kod dotoka vazduha. Kod određivanja faktora K je vazna i korekcija koja se određuje posebnom računskom metodom i obuhvata temperaturu vazduha. Di skusi ja rezul tata za 1992. što je i razumljivo jer brzina oksidacije opada prema distalnim segmentima sistema. Kod kvalitetno prečišćavanje vrednosti faktora K rastu te se iz grafikona vidi da ceo sistem "Biolaguna" ima faktor smanjenja BPK5 (faktor K) od 4. Potpuno je ista situacija i kod ukupnog broja živih bakterija i Cl.6mg/l do 7. god. Za sanitarno-fekalne vode iz domaćinstva faktor K se kreće u granicama 0. Perfigensa.28 do 7. hroma i gvožđa. faktor smanjenja BPK5 čime se kvalitet bioaeracije svodi na numeričku vrednost.8 do 98. Grafikonima je prikazan i faktor K tj. DIS KUS IJA REZULT AT A 6. Prisutan je vrlo visok stepen prečišćavanja sto se vidi u procentu smanjenja osnovnih parametara sistema: Suspendovane materije od 77.0 do 98. 38 i 39 vidi se da je efikasnost prečišćavanja ( E) izuzetno visoka i prema redosledu najveća je u prvoj aeracionoj laguni a najmanja u drugoj taložnici. Suspendovane materije utiču na rastvoreni kiseonik tako sto se intenzivnom aeracijom brzo obaraju tako da koncentracija rastvorenog kiseonika predstavlja indikator uspešnosti flotacije.0 do 93. sirove kanalizacione i lagunske vode. Kvalitet rada bioaeracionih laguna podrazumeva i mikrobiološki status odnosno stepen smanjenja broja koliformnih bakterija. .Specijalistički rad Danijela Jovanović 6.1. Rezimirajući rezultate ispitivanja biološkog postupka prečišćavanja otpadnih voda sistemom "Biolaguna" u Dimitrovgradu.4% BPK5 od 96.35. cinka. a za industrijske 3.

Stanje otpadnih voda zahteva hitno preduzimanje mera 6. .61 - . Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka. Sl.7% Masti 51. 5/68.6% Slika 24.9% HPK 89.8% BPK5 96.2% Amonijum jon 87. drugim recima . Di skusi ja rez ul tata z a 2008. 4 4 Uredba o kategorizaciji vodotoka i Uredba o klasifikaciji voda. list SFRJ 6/78 ) i Pravilnik o opasnim materijama u vodama. glasnik SRS br.2. bonitet reke u svim analiziranim uzorcima zadovoljava karakteristike odlične I i II klase.7%. Sl. međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije ( Sl. To se posebno odnosi na dominantne parametre kvaliteta kao sto su suspendovane materije. HPK iz sekundarnog taložnog efluenta pokazuje nešto veće vrednosti ali obzirom na visoki procenat prečišćavanja od 89. ne pokazuje promenu klase tj. Kvalitet površinskih voda Nišave kao recipijenta. god Ocena kvaliteta otpadnih voda vrši se upoređivanjem rezultata izvršenih analiza i maksimalnih (a u slučaju rastvorenog kiseonika minimalnih) dopuštenih koncentracija ( MDK ) pokazatelja kvaliteta otpadnih voda. glasnik SRS br. koje se smeju upuštati u vode reke Nišave koja je prijemnik otpadnih voda. BPK5 i rastvoreni kiseonik.Specijalistički rad Danijela Jovanović 7. stepen prečišćavanja se ogleda u procentualnom smanjenju sledećih determinanata: Suspendovane materije 91. posle uliva prečišćenih voda iz taložne lagune tj. 31/82). svi parametrima po svojim kvalitetima pripadaju 1 odnosno II klasi. Komparacijom rezultata analiza iz uzoraka taložne lagune II u kojoj je kvalitet vode analiziran ne kao otpadna već kao površinska. 8. njegova pripadnost višoj klasi nije od značaja i nema degradacije reke. nakon uliva prečišćenih voda nema degradacionih procesa u recipijentu. Na osnovu rezultata dobijenih kao srednje procentualno smanjenje dominantnih parametara koji definišu kvalitet vode i stepen prečišćavanja u sistemu prečišćavanja "Biolaguna".

23 mg/l) što je od velikog značaja za očuvanje ekosistema reke Nišave. Veoma vazno je napomenuti da je suvi ostatak 74 mg/l.62 - . 5. što je maksimalno dozvoljena vrednost. Otpadne vode u urbanoj sredinoj.) podignut na veću količinu (8.5. pH vrednost se kreće u granicama dozvoljenih vrednosti . Ova činjenica je od ogromnog značaja. što su masti i ulja. 3. Rastvoreni kiseonik je u početku u sirovoj otpadnoj vodi sveden na nulu.8 – 8. Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da sistem "Biolaguna" u Dimitrovgradu na vrlo praktičan način postiže vrlo visok stepen prečišćavanja za relativno kratko vreme retencije sa proizvodnjom mulja i taložnih materija koje ne zahtevaju neki poseban postupak. njegove vrednosti su još u sirovoj. sa početnih 4. neobrađenoj vodi bile ispod minimuma. miris i plivajućih materija. možemo konstatovati sledeće: Prisutan je vrlo visok stepen prečišćavanja sto se vidi u procentu smanjenja osnovnih parametara sistema. 7. a suspendovane materije ispod 30. Možda i najvažnije je to. možemo izvesti zaključak da kvalitet otpadnih voda zadovoljava odredbe navedenih Pravilnika i propisa u pogledu sadržaja parametara zagađenja pri datim uslovima.6. ali pod kontrolom . a nakon obrade plivajućim aeratorima (šema 2.57 mg/l) od minimalne dozvoljene (6 mg/l).094 na 0. što je daleko ispod 0.089 mg/l. Boja vode i miris zadovoljavaju kriterijume. što se tiče biljnih i životinjskih ekosistema vode.Specijalistički rad Danijela Jovanović Na osnovu ocene. Nakon ulivanja otpadne vode i potpunog mešanja sa vodama reke Nišave. a maksimalno dozvoljena količina po MDK je 1000 mg/l. količina rastvorenog kiseonika iznosi (8. 6. vidi se da su vrednosti parametara posle ulivanja u reku – nakon obrade (N/N) vraćene na skoro iste vrednosti pre ulivanja otpadnih ovda (N/U) 1.3 mg/l koliko je dozvoljeno. Sedimentne materije su svedene na nulu. Što se gvožđa tiče. a MDK je 0. Iz podataka u tabeli 10.02 mg/l.05. Takođe mikrobiološki status taložnog efluenta ne zahteva dodatnu dezinfekciju hlorisanjem. 4. a isto se odnosi na plivajuće materije.83 mg/l svedene na 0. 2. mada su ipak joni gvožđa posle tretiranja vode smanjeni još više – sa početnih 0. Slika 25. U sva tri slučaja postignut rezultat je – bez boje. Rezimirajući rezultate ispitivanja biološkog postupka prečišćavanja otpadnih voda sistemom "Biolaguna" u Dimitrovgradu. s obzirom da su masti i ulja jedna od najopasnijih zagađivača. Visoka efikasnost uređaja determiniše biološke i hemijske karakteristike vode u krajnjem taložnom efluentu kojim ona zadovoljava odličnu I odnosno II klasu tako da nema nikakvog uticaja na degradaciju reke Nišave.

Specijalistički rad Danijela Jovanović ZA KLJ UČA K Strategija jedne države. finansijski se deklariše kao jeftin i vrlo ekonomičan u eksploataciji.63 - . Mikrobiološka kontaminacija vode na izlazu biolagune IV može biti smanjena i za oko 10 puta. Kada je u pitanju tečni otpada. prava na rad i zdravu radnu-životnu sredinu. Na osnovu svega napred navedenog. predviđena tehnologija odlaganja otpada zasniva se isključivo na prostom "sahranjivanju" izmešanog otpada uz kontrolno zasipanje inertnim materijalom. Osim toga lagune su sa aspekta građevinskih radova i opreme znatno jednostavnije od klasičnih kompaktnih sistema. Osim toga. a takođe i kao biološki vrlo efikasan. odnosno inplementacija predloženog okvira.delovanje privrednih sistema i političkih subjekata. organsko fekalno zagađenje i ispitivanjem reke Nišave pre i nakon uliva otpadne vode iz druge taložne lagune. duhovnih i materijalnih potencijala zajednice. a pri tom se efekat razgradnje organskih materija kreće i do 60%. Čak i u slučaju malog broja gradova koji su izvršili izbor lokacije novih sanitarnih deponija. ne zapaža se degradacija reke Nišave. Analizom dobijenih parametara iz otpadne vode lagune IV. što je vrlo važno sa aspekta zaštite životne sredine. Put realizacije ovog sklada uključuje: individualne akcije. Kvalitet životne sredine u direktnoj je vezi sa postizanjem ravnoteže između društva i prirode. ovako formirane deponije predstavljaju problem i u pogledu potrebnog deponijskog prostora. U našoj zemlji. a procesi koji se u njima odvijaju najsličniji su prirodnom procesu. kompostirati i dr. što znači da ne iziskuju kontinualan nadzor procesa prerade. hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija i ekonomskih instrumenata. što predstavlja cilj i opredeljenje naše zemlje U takvim okolnostima posmatranja uticaja zagađivača. uz saradnju i uspešno funkcionisanje spoljne i unutrašnje politike. . koja definiše. na osnovu relativno mlade važeće zakonske regulative uglavnom se pristupa tehnički ispravnim sanacijama i rekultivacijama postojećih deponija. uz primenu sekvencijalne dirigovane aeracije. Uspostavljanje zakonodavno-pravnog i institucionalnog okvira. dovodi do značajnog popravljanja kvaliteta otpadnih voda. može se izvesti zaključak da sistem prečišćavanja voda pomoću biolaguna. te raznih centara moći. Usvojeni koncept prečišćavanja omogućava prihvatanje promenljivih hidrauličkih i bioloških opterećenja u širokim opsezima. doprineće približavanju standardima EU u narednom periodu. a samim tim regiona-opštine kao celovit i trajan program u savremenim uslovima treba da obezbedi jedinstvene osnove angažovanja umnih. p ostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda tipa biolaguna. Tako formirani konglomerat od različitih vrsta otpadaka sadrži u sebi i deo materijala koji se ne može iskoristiti. eko-bezbednost. Sistem prečišćavanja koji je obrađen. U duhu postindustrijalizma goruće pitanje postaje: Kako izvršiti najbezbolniju intervenciju čoveka nad prirodom i kako da se količine rastućeg otpada svedu na najmanju moguću meru? Nacionalna strategija upravljanja otpadom predstavlja aktivnosti za dugoročni period. zadovoljava kriterijume domaće zakonske regulative. Takođe u slučaju prekida aeracije proces prečišćavanja se nastavlja. mogu se reciklirati. dok veći deo čine sastojci koji imaju upotrebnu vrednost. eksperata kao i državni i međunarodni angažman. nametnulo se pitanje postupanja otpadima veoma složenog sastava koji nastaju na teritoriji naselja. kao i adekvatno praćenje i kontrolu rada i efekata svih segmenata sistema.

Pravilnik o opasnim materijama u vodama.7%. masti 51. (Uredba o klasifikaciji voda.9%. takođe. Kompletnu analizu vode vrši ovlašćena ustanova (institut) po ugovoru sa javnim komunalnim preduzećem. kao i prijemnik tih voda. može se zaključiti da sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Dimitrovgradu ima zadovoljavajuću efikasnost prečišćavanja za relevantne parametre i da prečišćene vode ne utiču na pogoršanje kvaliteta vode reke Nišave. Na osnovu ocene. se vidi da otpadne vode Dimitrovgrada nisu opterećene teškim metalima.hemijski parametri kvaliteta gradskih otpadnih voda Dimitrovgrada pre i posle sistema. dobijenih kao srednje procentualno smanjenje dominantnih parametara koji definišu kvalitet vode i stepen prečišćavanja . službeni glasnik SRS 31/82). Vršene su i analize uzvodno i nizvodno od uliva otpadnih voda..64 - . pokazatelja kvaliteta otpadnih voda. prečišćene otpadne vode na izlazu iz postrojenja i kvaliteta rečne vode pre i posle ispuštanja otpadne vode. BPK 5 96. Iz tabela. Temperatura vode tokom godine je relativno stabilna. pokazuju uporedne vrednosti za otpadne vode koje dolaze na postrojenje.6%. HPK 89. koji se smeju upuštati u reku Nišavu.Biolaguna. to jest utiču u granicama maksimalno dozvoljenih koncentracija za njenu klasu vodotoka. stepen prečišćavanja se ogleda u procentualnom smanjenju sledećih determinanata: suspendovane materije 91. Ocena kvaliteta otpadnih voda vršena je upoređivanjem rezultata izvršenih analiza i maksimalno dopuštenih koncentracija (MDK).8%. NH4+ 87.. Na osnovu rezultata. Rezultati koji su prikazani tabelarno. .Specijalistički rad Danijela Jovanović To potvrđuju i mnogi fizičko . ZAŠTITIMO ŽIVOTNU SREDINU .2%.

2008. Naučni časopis ″KVALITET″ br. Hodolić J. Biočanin R. Protection of the human enviroment in case chemical accident. 3. Institut za biologiju. 20-22. Milošević M. R. KVALITET. J. 2001. IX M eđunarodna konferencija " SymOrg 2004". 2004. Zaštita radne i životne sredine . Vol. Samarajiva and A. Banja Koviljača. EKOOLOGIKA br. Preventivno inžinjerstvo br.. 2004. World Health Organization. Osnovi toksikologije. Mansell. i saradnici: Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Beograd. Uticaj saobraćaj a na životnu sredinu. Vojni informator br. . Edited by R. M.’’Sociology and the Environment:Discordant Discourse?’’in Social Theory and the Global Environment. Proceedings of 6th International Conference ″Research and Development in Mechani cal Industy . In book: Networking Knowledge: Institutions and Intervention. Drǎgǎnescu. Biočanin R. Borjanović S.. Poslovna politika.A. 243-254. Planning emergency responce system for chemical accidents. Oxford (UK): Oxford University Press.. Hunt. E. S. Vučinić M. Janković P. Beograd. Biočanin R. Urbana ekologija. Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta Beograd. 3. autora: Stanja i procesi u životnoj sredini.D. No. Ed. Biočanin R. Biocanin R. 11. Ekološki aspekti održive poljoprivrede. 24. Redclift M. Biočanin R. Majski susreti zdravstvenih radnika Srbije-Zlatibor. 03-06. 1994. Regional office for Europe. 26. 1994. Zaštita radne i životne sredine u uslovima hemijske kontaminacije. Analiza stanja opasnog otpada iz medicinskih ustanova u Srbiji i u svetu . 15. Strategija upravljanja čvrstim otpadom u okviru zaštite radne i životne sredine. Miles I. ISO 9001 and ISO 1400 for Small and Medium-Sized Enterprises. Sad. 9. II regional Simposium "CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 18-22. Franklin. W. Beograd.april 2005.. Mihajlov A. 12. 1981.Benton T. 17. "VOJSKA"..1/2002. When. McGraw-Hill Companies. Boguski. 14. Beograd. 4-5. 18. Poslovna politika. Information society revisited. Ekološki menadžment u sistemu kvaliteta.. 7. Krusevac..5. PREVING A. Stajkovac J. Pešić V. Del ft (Nederlands): Technical University of Del ft. Beograd. M. Mansell. Budva.. Biočanin R. Amidžić B. 27. Stajkovac. 2002. Ekološki menadžment u funkciji zaštite i unapređenja životne sredine. Management solid waste in the framework protects lively environment. 1999 Biočanin R. R..7-8/06.. 5. 06-10. 10. Rakić G. Veselinović D. Montenegro. Naučna konferencija "Životna s redina i ljudsko zdravlje" s a međunarodnim učešćem. 25. pp.. M. Lješević M. 13-17. RMUP Srbije. Amidžić B. T. Đukić V. i gr. 2. I Kongres Srpskih geografa. Environmental Life Cycle Assessment. Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA. Poljoprivredni fakultet Univerziteta Beograd. Burton..65 - . 1996. Jordović B. Beograd. 2005. Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. R.).RaDMI 2006″.. Copenhagen. 2008. Rakić G. Beara B. 20. New York. 1995.2. 21. Vitorović S. G. Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija. "Bezbednost" br. 16. 2002.. (editors): Knowledge Societies: Information Technology for Sustainable Development. Amidžić B. September 2006. K.. Agarski B.Crne prognoze. 2006. Institut za medicinu rada ”Dr Dragomir Karajović”. U. Strateški menadžm ent u odbrani i zaštiti od NHB udesa. Studies in Informatics and Control Journal. (LCA Methodology). XXXIII Simpozijum o operacionim istraživanjima-SYM-OP-IS 206.Specijalistički rad Danijela Jovanović LI TERA TURA 1.. 2002. PMF Univerziteta N. Broadband Internet and the knowledge society. i gr. Mahan. 23.. 19-22. autora: Monitorin na životnata sredina vo Makedonija.Beograd. 1998. 6. Bera M. 4. Zlatibor. "What happened at Mississaga". Menadžment i sistem kvaliteta bezbednosti u uslovima nuklearnih. 1991. London. Skopje. Univerzitet Beograd. I. 2008. 11 (2002. 06. Cholakis. Amidžić B. 2000. Biočanin R. Grupče Lj. In Curran.. Adminitrative Guidelines. Biočanin R. oktobar 2006. 22. Beograd. 19. oktobar 2006. Zbornici radova sa naučno-stručnih skupova "ZAŠTITA VAZDUHA"-Beograd. 13. Pešić V. 8. "Procena rizika i mere zaštite od akcidenata".june 2003.. hemijskih i bioloških akcidenata. Sokobanja.

Univerzitet "BRAĆA KARIĆ". i dr. Jović N. Univerzitet u Novom Sadu. 1980. hemija. Kruševac. 43. 1995 42. Nastavni materijal. SRBIJE“ SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM. Jović R. 49. Banja Luka. Zlatibor. Jović R. Zec Z. 52. 45. Novi Sad. i dr. 76/ 2002. Humana ekologija. Beograd. RS. 35. Beograd. zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji. Beograd. Obrada i deponije otpada. Upravljanje komunalnim otpadom. Tehnički fakultet Čačak 2009. Đukanović M. Živković N.Specijalistički rad Danijela Jovanović 28. .. 51. Opasne materije. Đjukić V. PRIVREDNI PREGLED. Grupa autora: EKOLOGIJA I GEOGRAFIJA U REŠAVANJU PROBLEMA ŽIVOTNE SREDINE.: Osnove tehnologije vode i otpadnih voda. Beograd. Panevropski univerzitet „APEIRON“ Banja Luka. Knjiga I i II. Jahorina. Ekološki kriminalitet u pravu i stvarnosti. Ekologika. Beograd. 6/2007. 2004. 36.. Menadžment u e-zdravstvu. Beograd. Glasnik. Mašinski fakultet. Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka. Antonić B. Otpaci kao zagađivači okoline i njihov tretman. Beograd. 48.66 - . primena i zaštita. 1983. 1990. Zakon o bezbednosti i zdravlja na vradu. Zbornik radova „VODOVODNI I KANALIZACIONI SISTEMI“. 1990. Đorđević S. Biočanin R. 2006. 30. 34. 38. Beograd. Ekološki menadžment. Banja Luka. Elit. 2006. Beograd. Zbornici radova „ MAJSKI I OKTOBARSKI SUSRETI ZDRAVSTVENIH RADNIKA R. Jovanović L.1. 46. 29.. Rad. 44. Grujić V. 50. Sredojević J.. 1996. 1985. Zdravstveno stanje. Protivhemijska zaštita u miru i ratu. Pesticidi. Jovičić Z. IRO Privredapublik. Stanković S. 2003. Životna sredina i održivi razvoj.. 40. 1996 39. br. 2009. Nastavni materijal. 2007. Srpsko geografsko društvo. Zavod za udžbeniuke i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo. Berber S. Đarmati Š. Panevropski univerzitet „APEIRON“ . Banja Luka. Mišljenović D. Beograd. 2005-2009. Niš. Jovanović J. 28-30. SVET RADA br. 1998. 05. Enciklopedija „ŽIVOTNA SREDINA-ODRŽIV RAZVOJ“ . Đurić B. Kozomara R. VIZ. 32. FZNR Univerziteta Nis. Panevropski univerzitet „APERION“. Univerzitetu Sarajevu. 54. 55. Beograd. Fakultet za industrijski menadžment. Gaćeša S. toksikologija. 37. 1996. Joldžić V. Srpsko geografsko društvo. Upravljanje otpadnim vodama. 2009. 41. BiH. Procena uticaja na životnu sredinu. 2007. Institut za kvalitet radne i životne sredine . 2009. 2008. 2009. Jordović B. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Antić S. Beograd. Nastavni materijal. Ekologija i geografija u reš avanju problema životne sredine. EKO-centar. Ekološki menadžment. ZAŠTITA DM. 47. 2003. 33. Velerta. Panevropski univerzitet „APEIRON“ . Petrović J. 53. 31. 1997. 2005. Počuča N. 1988. Zbornik radova „EKOLOŠKA BEZBJEDNOST U POSTMODERNOM AMBIJENTU“. Ekologija. Panić S. Beograd. maj”.. Đorđević B.

Učesnik je više naučno-stručkih skupova regionalnog i nacionalnog značaja i ima objavljeno nekoliko radova kao autor-koautor. godine kao sanitarni inspektor. majka dvoje dece. studijska grupa-Sanitarni inženjering upisala se 2007. Osnovnu školu završila u Dimitrovgradu sa odličnim uspehom. Udata. godine i specijalističke studije iz ove oblasti privodi kraju. inž. godine u Pirotu. na Fakultetu zdravstvenih nauka. Na Panevropskom univerzitetu „APEIRON“ u Banja Luci.67 - . san. . zatim Srednju medicinsku školu-farmaceutski smer u Leskovcu. Živi u Dimitrovgradu sa svojom porodicom. Višu medicinsku školu-sanitarni smer završila je u Beogradu. Radi u republičkoj sanitarnoj inspekciji pirotskog okruga od 1995. rođena 14. dipl.Specijalistički rad Danijela Jovanović BIOGRAFIJA Danijela Jovanović.1968.05.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful