2. OBLICI FINANSIRANJA 2.1. Samofinansiranje 2.1.1.

Skriveni oblici samofinansiranja Skriveno samofinansiranje imaju preduzeća čiji je bilans sačinjen u skladu s načelom finansijske pažnje, odnosno sadrži latentne rezerve. S obzirom na to da se ne pronalazi čitanjem bilansa, naziva se skriveno samofinansiranje. Latentne rezerve su posledica potcenjivanja imovine ili precenjivanja obaveza. Skriveno samofinansiranje kod osnovnih sredstava javlja se kada je amortizacioni period kraći od veka trajanja osnovnih sredstava i kada se primenjuje metod degresivne amortizacije. Na ovaj način javlja se razlika između stvarne i sadašnje vrednosti (sadašnja vrednost se smanjuje) pa je preduzeću potrebno manje izvora finansiranja. Kad su u pitanju zalihe materijala, latentne rezerve su posledica evidentiranja zaliha po nabavnim cenama koje su niže od poslednjih nabavnih cena. Za razliku između te dve vrednosti potrebno je manje izvora finansiranja. Skriveno samofinansiranje nastaje kod zaliha nedovršene prioizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ako se primenjuje sistem obračuna po varijabilnim troškovima ili sistem obračuna po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cena koštanja niža od neto prodajne cene. Kod potraživanja latentne rezerve nastaju dvojako. Ako je indirektno otpisivanje iznad stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg kursa na deviznom tržištu. Precenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerve. Ako se devizne obaveze vode po višem kursu od vladajućeg kursa to je skriveni oblik samofinansiranja do trenutka izjednačenja kursa na deviznom tržištu i kursa po kome se obaveze vode. Kod dugoročnih rezervisanja, veće rezervisanje za pokriće nekog budućeg troška od stvarnog troška predstavlja skriveno finansiranje, sve dok se višak dugoročnog rezervisanja ne ukine u korist prihoda. Ako je unapred obračunata zatezna kamata za neblagovremeno plaćanje obaveza, a to se očekivanje ne ostvari, stvarna obaveza za zateznu kamatu je latentna rezerva sve dok se ona ne prihoduje. Možemo zaključiti, da razlika između bilansne vrednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza, pod uslovom da su bilansne obaveze veće od stvarno plaćenih predstavlja skriveni oblik finansiranja. 1

.  akumulirani neto dobitak i  efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda. pokriće rizika za dobro i o roku izvršenja posla u građevinarstvu. Sarajevo.2. Interni izvori samofinansiranja Interni izvori finansiranja su:  amortizacija. Consseco institut. Ona predstavljaju izvor samofinansiranja sve do njihovog iskorišćenja za pokriće troškova. Amortizacija predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu i predstavlja izvor samofinansiranja. rezervisanje za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava. Naplata glavnica dugoročnih plasmana predstavlja izvor samofinansiranja jer se vrši njihova direktna mobilizacija u gotovinu.1.1 Amortizacija je novčana vrednost uračunata u nove proizvode i usluge na ime utrošaka određenih osnovnih sredstava. Sprovodi se kada se stopa inflacije meri višecifrenim brojem. Izvor samofinansiranja predstavlja onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzeće. 2 . 1 Tuševljak S. Amortizacijom se vrši transformisanje naturalnih osnovnih sredstava u novčana sredstva.  naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja.  dugoročna rezervisanja. pokriće troškova servisiranja proizvoda u garantnom roku. Prvo se transformišu u robni oblik zatim u potraživanje od kupaca jer je amortizacija sadržana u prodajnoj ceni i na kraju u gotovinu pri naplati potraživanja od kupaca. Kod datih dugoročnih kredita to je naplaćena glavnica. Efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnog prihoda proističu od revalorizacije osnovnih sredstava koja predstavlja ponovno određivanje vrednosti osnovnih sredstava. Beograd – S.2. 2003. Akumulacija neto dobitka polazi od neto dobitka koji predstavlja neto finansijski rezultat poslovanja preduzeća i raspodeljuje se na akumulaciju i potrošnju. „Finansije preduzeća". a kod prodaje kupljenih akcija i obveznica to je plaćena cena pri kupovini. Revalorizacijom osnovnih sredstava vrši se usklađivanje njihove knjigovodstvene nabavne vrednosti sa njihovom stvarnom vrednošću koja se iskazuje na osnovu tržišne cene. Dugoročna rezervisanja stvaraju se za: pokriće troškova obnavljanja šuma. za otpis potraživanja i za zadržane kaucije i depozite.

2 Emisijom i prodajom običnih i prioritetnih akcija pribavlja se akcijski kapital.  novi ulozi vlasnika. a opstanak u okruženju koje se stalno menja vezan je za rast i razvoj.Efekti revalorizacije pasive povećavaju pasivu i predstavljaju negativni efekat revalorizacije.1. pa samim tim predstavlja izvor samofinansiranja. S obzirom na situaciju u našoj privredi.4.  ulaganje kapitala inokosnog vlasnika u inokosno preduzeće i  prodaja dugoročnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Beograd. Ako su negativni efekti revalorizacije veći od pozitivnih. a efekti revalorizacije aktive povećavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivni efekat revalorizacije. 2. Premija se iskazuje na strani pasive i predstavlja izvor za samofinansiranje. 2003. Rastom i razvojem preduzeća se osposobljavaju da efikasnije izvršavaju postojeće i preuzimaju nove zadatke u procesu 2 Tuševljak i Rodić: „Finansije preduzeća“. 3 .3. to znači da je ostvarena premija na prodaju tih obveznica.1. Eksterni izvori samofinansiranja Eksterne izvore samofinansiranja čine:  emisija akcija. Kada se obveznica proda po većoj vrednosti od nominalne. Kapitalni dobitak kao izvor samofinansiranja ostvaruje se ako je razlika između nominalne i prodajne cene akcije pozitivna. Bruto i neto sredstva za samofinansiranje Jedna od osnovnih težnji preduzeća je obezbeđenje njegovog opstanka. 2. Razlika između revalorizacione razlike kod nabavne vrednosti osnovnih sredstava i revalorizacione razlike kod otpisane vrednosti osnovnih sredstava predstavlja efekat revalorizacije osnovnih sredstava. Svaki otkup akcija predstavlja smanjenje izvora samofinansiranja. važno je napomenuti da deljene akcije ne predstavljaju dodatni izvor za samofinansiranje. razlika među njima povećava rashode i pokriva se iz ukupnog prihoda. Povećanje kapitala po osnovu dodatnog ulaganja vlasnika odnosno inokosnog vlasnika predstavlja novi izvor za samofinansiranje u visini dodatnog ulaganja. Obveznica se može prodati po nominalnoj i većoj vrednosti od nominalne.

4 . Proporcija raspodele neto dobitka i pokrića gubitaka utvrđuje se na bazi vrednosti kapitala koji su partneri uložili u zajednički posao. onda je ta proporcija osnova za raspodelu neto dobitka.4 3 4 Isto. a ulog kapitala stranog preduzeća je dugoročna obaveza. a to su: o o o ulaganje partnera u postojeće preduzeće ulaganje partnera u deo postojećeg preduzeća ulaganje partnera u novoosnovano preduzeće. Tuševljak S. o konvertovana dividenda u dividendne akcije i o efekti revalorizacije. 2003. Postavlja se pitanje: Kako vrednovati zajednička ulaganja? Odgovor zavisi od oblika zajedničkog ulaganja. Neto sredstva za samofinansiranje predstavljaju razliku između bruto sredstava i zbira otplaćene glavnice dugoročnih obaveza. odnosno da ostvaruju veću dobit. o dugoročna rezervisanja na teret ukupnog prihoda. Beograd. Na osnovu uloga kapitala i kapitala preduzeća koje izvršava zajednički posao utvrđuje se proporcija raspodele neto dobitka iz zajedničkog poduhvata. i J.2. o amortizacija. Najčešće se radi o domaćem i stranom preduzeću. Rasta i razvoja nema bez ulaganja iz finansijskog rezultata. ali i za pokriće eventualnog gubitka. o akumulirani neto dobitak.društvene reprodukcije. Zajednička ulaganja Zajedničko ulaganje nastaje ulaganjem kapitala dva preduzeća u zajednički posao. nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija i prihodovanih dugoročnih rezervisanja. Rodić : „Finansije preduzeća“. U domaćem preduzeću se obavlja zajednički posao. 2. a strani 40%. Pod bruto sredstvima za samofinansiranje podrazumevaju se sledeća sredstva3: o naplaćena glavnica dugoročnih plasmana. Ako je domaći partner uložio 60% kapitala.

za razliku od know-how. Manji problem predstavlja vrednovanje patenta i licenci jer imaju tržišnu cenu. 5 . a uložena gotovina na bazi iznosa uplaćene gotovine. proširenje tržišta i sticanje industrijske svojine. problem je vrednovanje nematerijalnih prava: patenti. Uložene stvari vrednuju se po vladajućim tržišnim cenama. prodaja patenata i know-how.Ako se ulaže u postojeće preduzeće. licence i know-how.  razlika između novčanog toka po varijanti 1 i po varijanti 2 diskontuje se na sadašnju vrednost čime se dobija sadašnja vrednost te razlike.1. Kreditiranje 2. proizvodnja proizvoda po nižoj ceni koštanja. Osnovne vrste kreditiranja Potrebe preduzeća za sredstvima su stalne. a vrednost tog kapitala utvrđuje se procenom. Ciljevi preduzeća koje vodi posao zajedničkog ulaganja odnose se na pribavljanje kapitala bez kreditnog zaduženja. Ta sredstva stoje na raspolaganju preduzeću u ugovorom predviđenom roku. Partner koji ulazi u zajednički posao ima interes da se ova nematerijalna vrednost proceni u što većem iznosu. a za njihovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate. Isto važi i za utvrđivanje vrednosti kapitala dela preduzeća.3. osvajanje nove tehnologije ili modernizacija postojeće tehnologije. Međutim. dok partner koji vodi zajednički posao ima suprotan interes. 5 Isto. 2. Ciljevi preduzeća koje ulaže u posao vezani su za osvajanje novih tržišta. Ukoliko je u pitanju novoosnovano preduzeće procena se vrši na osnovu tržišne vrednosti imovine koja se unosi u to preduzeće. o varijanta 2: novčani tok bez prenosa industrijske svojine (know-how). ulaganje tog preduzeća je njegov kapital. Ovaj problem može uspešno da se reši na sledeći način5:  projektuje se novčani tok za period koliko traje zajednički poduhvat u dve varijante: o varijanta 1: novčani tok sa prenosom industrijske svojine (know-how). koja predstavlja vrednost know-how. a njihova visina zavisi od obima poslovne aktivnosti i brzine cirkulacije sredstava.3. pa preduzeće mora da koristi i pozajmljene izvore. Sopstveni izvori često nisu dovoljni.

Krediti se mogu razvrstati prema nizu kriterijuma: • Vreme Način obezbeđenja Kriterijumi za podelu kredita Obliku davanja • • Upotrebi • • • • • • • • • • kratkoročni srednjoročni dugoročni nepokriveni pokriveni robno-novčani krediti finansijski krediti proizvođački potrošački obrtni investicioni domaći krediti inostrani krediti Poveriocu Kratkoročni krediti su krediti čiji je rok vraćanja kraći od godine dana. Korišćenje kratkoročnih kredita za finansiranje stalnih obrtnih sredstava u značajnom obimu upućuje na zaključak da je došlo do slabljenja finansijskog položaja preduzeća. 6 . što znači kredit ili zajam. Ovi krediti se koriste za finansiranje sezonskih zaliha i drugih kratkoročno vezanih obrtnih sredstava. Dugoročni krediti se koriste za finansiranje nabavke osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Nepokriveni krediti nemaju nikakvo pokriće ni garanciju. Oni i dugoročni krediti se u praksi i teoriji nazivaju jednim imenom dugoročni krediti. Pokriveni krediti su oni za čije se pokriće uzimaju u zalog realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze.Sam izraz kredit potiče od latinske reči creditum. a odobravaju se na osnovu poverenja zasnovanog na kreditnoj sposobnosti korisnika kredita. Poverenje igra nezaobilaznu ulogu prilikom odobravanja sredstava dužniku. credere što znači verovati. međutim to jeste nužan ali ne i dovoljan uslov. Odobravanje kredita za osnovna sredstva od strane banke uslovljeno je odgovarajućim učešćem tražioca kredita i podnošenjem odgovarajuće dokumentacije. odnosno investicionog elaborata. Srednjoročni krediti su s rokom vraćanja od jedne do pet godina. odnosno od reči credo.

a to su:  kredit po tekućem računu (kontokorentni)  lombardni kredit  rambursni kredit  hipotekarni kredit  akceptni.Robno-novčani krediti su krediti dati u robi. Kredit po tekućem računu (kontokorentni kredit) je kratkoročni kredit koji na osnovu ugovora odobrava banka vlasniku tekućeg računa. Finansijski krediti su krediti koji se daju i vraćaju u novcu. a Inostrane kredite inostrani kreditori. odnosno za kupovinu potrošnih roba.2. 2. utvrđuje se visina dugovnog salda ili iznos 7 . Domaće kredite odobravaju domaći kreditori. Oni mogu biti: obrtni i investicioni.  avalni. Ugovorom se utvrđuje da će komitent celokupno svoje poslovanje obavljati preko tekućeg računa. Danas se pod pojmom kredita uglavnom podrazumeva finansijski kredit. Investicioni krediti se koriste za nabavku osnovnih sredstava i za izgradnju novih pogona i fabrika radi povećanja proizvodnje. Obrtni ili krediti za obrtnu imovinu su oni kojima se koriste za finansiranje obrtnih sredstava. Oni se najčešće praktikuju između poslovnih subjekata. Osnovna karakteristika ovog kredita je što se u kratkom roku može pretvoriti u novac i vratiti. Proizvođački krediti se koriste da bi se uvećala proizvodna moć dužnika.3. Ostale vrste kredita U praksi postoje određene vrste kredita koje se odobravaju uz prethodno realno obezbeđenje. a vraćaju se u novcu. Potrošački krediti se koriste radi povećanja tražnje.

isplatiti) predstavlja specifičnu vrstu kredita koja se javlja u spoljnotrgovinskoj razmeni robe i usluga. Preduzeće ne može da koristi založene vrednosti. kako bi na taj način naplatila svoje potraživanje po osnovi datog kredita. Komintent ne mora da drži likvidnu rezervu ili je drži u manjem iznosu. Hipotekom se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika. stopa aktivne i stopa pasivne kamate i drugo. Prilive sredstava na svom računu može racionalno da koristi. pa ne može da ostvari zaradu usled povoljnih kredita na tržištu. koja ih može zadržati kod sebe ako nije primila pokriće od banke uvoznika za dati akcept. Procena vrednosti založene stvari čini osnovu odobravanja kredita. koju on može eskontovati. 8 . Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na bazi zalaganja kod banke njegovih nekretnina (zemljište. Rambursni kredit (franc. jer omogućuje korisniku da obezbedi finansiranje pomoću kredita od banke u meri koliko je siguran da svoje obaveze po kreditu može pokriti očekivanim prilivima sredstava. Rambursna banka akceptira menicu i dostavlja je banci izvoznika koja će je uručiti izvozniku kada od njega primi dokumenta o otpremi robe koja se prenose na rambursnu banku. već se samo obezbeđuje novčano potraživanje banke. Lombardni kredit je često nepovoljan za preduzeće jer smanjuje finansijsku elastičnost. Kontokorentni kredit ima svoju praktičnu stranu. rok kredita. dragocenosti i dr. hartija od vrednosti. kuća. ali se on odobrava ispod te vrednosti u relacijama 60-80% vrednosti založene stvari. Dokumenta o otpremi robe banka izvoznika dostavlja rambursnoj banci. Po prijemu dokumenata banka izvoznika izdaje izvozniku akceptiranu menicu. ili ih dostavlja banci uvoznika koja prima pokriće. stan). Kupac i prodavac zaključuju kupoprodajni ugovor kojim preciziraju da će se plaćanje izvršiti menicom akceptiranom od strane rambursne banke. ona skida hipoteku koja je upisana u zemljišne knjige. Lombardni kredit je oblik kratkoročnog kredita koji se daje na osnovu zaloga zaliha. Kada korisnik vrati dugoročni kredit banci. Nakon toga kupac daje nalog svojoj banci da na teret njegovog računa doznači sredstva rambursnoj banci. Pored toga banka može založene hartije od vrednosti relombardirati kod druge banke i na taj način doći do potrebnih likvidnih sredstava. Banka uvoznika predaje dokumenta uvozniku. Sa stanovišta banke ovo je povoljan kredit jer je na kratki rok i pokriven. što smanjuje suprotnost između likvidnosti i rentabilnosti. prodati ili naplatiti od rambursne banke. rambuser . ne održavajući visoko stanje duga. a on na osnovu njih preuzima robu od brodara. koja će akceptirati menicu kojom se plaća uvoz. Banka ima pravo preče prodaje imovine koja je založena. Banka odobrava kredit na osnovu tržišne vrednosti nepokretne imovine za koju se stavlja hipoteka.kredita.

Faktoring firme. Preduzeće može da zadrži saldo gotovine na računu. što znači da kreditira preduzeće i obračunava kamatu koja je viša od tekuće kamatne stope za 2-5%6. Na taj način preduzeće dolazi do gotovine. Faktoring firma može uplatu izvršiti odmah po prijemu fakture od preduzeća.4. Faktoring predstavlja važnu formu kredita i servisiranja naplate potraživanja od kupaca u zemlji. kojim se mogu predvideti različiti načini plaćanja obaveze faktoring firme preduzeću. zahvaljujući razgranatoj mreži filijala obezbeđuje informacije o kreditnoj sposobnosti kupaca. Beograd. jer prodavac robe na osnovu akcepta obezbeđuje sigurnost naplate svojih potraživanja. Za svoje usluge faktoring firma naplaćuje proviziju. Ovim vidom kreditiranja faktoring firma omogućava preduzeću da se kontinuirano bavi svojom poslovnom aktivnošću.Akceptni kredit je kratkoročni kredit. Ostali oblici finansiranja Medju najznačajnije ostale oblike finansiranja izdvajamo:  faktoring. 9 . Ovde se praktično radi o mogućnosti odlaganja plaćanja obaveza do dospeća menice na naplatu. ona sama isplatiti menicu.i Ivanišević M. Preduzeća imaju mogućnost da svoja potraživanja od kupaca prodaju faktoring firmi uz diskont.  lizing i  franšizing.  forfeting. 2004.. Uslov za davanje avala je kreditni bonitet klijenta. "Poslovne finansije". 2. 6 Krasulja D. Avalni kredit predstavlja kratkoročni kredit gde banka putem avaliranja menice obezbeđuje poverenje u smislu da će u slučaju da glavni menični dužnik ne plati u roku. a faktoring firma će platiti kamatu po stopi jednakoj tekućoj kamatnoj stopi. a faktoring firma preuzima na sebe sve rizike naplate potraživanja ako se radi o ugovoru bez rekursa. a sastoji se u sledećem: komitent banke izdaje menicu koju banka akceptira i kao glavni dužnik obavezuje se da će ona isplatiti menicu ako to ne učini komitent. Preduzeće sa faktoring firmom sklapa ugovor o prodaji svojih potraživanja od kupaca. Pokrićem spoljnotrgovinskog posla akceptom banke sa visokim ugledom i rejtingom pospešuje se komercijalni posao. Komitent može akceptiranu menicu eskontovati u drugoj banci i doći do gotovine ili putem indosiranja platiti svoju obavezu.

gde u ovom poslu operiše oko 300 banaka od kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane kompanije za forfeting7. To je ekonomski i pravni posao između dva ili tri privredna subjekta. Forfeting potraživanja su dugoročna. a plaćene naknade knjižiti kao trošak. vozila i dr. a na taj način obezbediti opstanak i razvoj preduzeća. Kroz mehanizam forfetinga ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva izvoznika. Preduzeće se javlja u ulozi zakupca sredstava. Za razliku od faktoringa. što može da nabavi sredstva koja brzo tehnološki zastarevaju (kompjuteri.Forfeting je oblik finansiranja izvoznih kredita koji se realizuje prodajom izvoznog potraživanja banci. Vještica V. što po isteku ugovorenog roka poslovno sredstvo može otkupiti po daleko nižoj. Na osnovu forfeting poslova formirano je sekundarno tržište hartija od vrednosti. Najveći deo forfeting operacija obavlja se u Londonu. Lizing je veoma značajna savremena poslovna metoda i sistem finansiranja brojnih investicionih aktivnosti. koji ugovorom o lizingu obezbeđuju nabavku potrebnih poslovnih sredstava na brz i ekonomičan način. čime povećava atraktivnost ovog oblika izvoza. otpisanoj ceni. koja ono prima od vlasnika tih sredstava odnosno zakupodavca. Za korisnika lizinga prednosti su: • • • • što do poslovnih sredstava dolazi u uslovima kada ne raspolaže slobodnim finansijskim sredstvima ili želi da ih angažuje u druge namene. 10 . • što može razviti i usvojiti savremenu tehniku i tehnologiju prozvodnje sopstvenog proizvoda i učiniti konkurentnim na tržištu. ovde se radi o prodaji potraživanja u inostranstvu. Izvoznik prebacuje rizik na banku. Preduzeće izvoznik zaključuje ugovor sa bankom o svakom pojedinačnom poslu i banka preuzima rizik naplate potraživanja. i Ristić Ž: "Bankarstvo" Beograd. već to čini u ugovorenim rokovima i nakon započetog korišćenja sredstva i ostvarivanja odgovarajućeg finansijskog prihoda. nabavkom poslovnog sredstva i zaključenjem ugovora o lizingu korisnik nije u obavezi da odmah davaocu lizinga isplaćuje naknadu. pa će banka preuzeti rizik naplate potraživanja ako su obezbeđena nekim kvalitetnim komercijalnim kreditnim instrumentom u inostranstvu. Korisnik predmeta lizinga je preduzeće ili preduzetnik koji nabavlja pokretna i nepokretna poslovna sredstva neophodna za obavljanje redovne poslovne delatnosti. 2003. Na taj način povećava svoju likvidnost i finansijsku kondiciju.. 7 Đukić Đ. koji ostaje vlasnik tog sredstva i dalje. što poboljšava njegovu likvidnost. oprema) i da rizik prenese na davaoca lizinga.

Korišćenjem kredita za nabavku nove opreme nema sigurne garancije da će se kupljena roba pokazati celishodnom tokom eksploatacije. Franšizing podrazumeva prodaju robe u maloprodajnoj mreži potrošačima na osnovu ugovora o franšizingu između davalaca i korisnika franšizinga. Prednost za korisnika franšizinga je što on prodaje robu za koju je tržište već istraženo i obezbeđeno. Lizing je posebno interesantan i privlačan kao metod finansiranja malih i srednjih preduzeća. 2003 11 . zajedničkim ulaganjem ili kupovinom akcija. troškove osiguranja opreme8. • • zakupnina predstavlja fiksnu obavezu zakupnina ne uključuje marketing proizvoda i usluga već o marketingu brine korisnik lizinga. Korisnici prometnog (trgovačkog) franšizinga su najčešće mali preduzetnici koji se bave trgovinom na malo. Ugovorom o franšizingu davalac franšizinga prenosi na korisnika pravo prodaje njihovih proizvoda. On često učestvuje u finansiranju korisnika franšizinga davanjem kredita. troškove servisiranja. To znači da lizing aranžman kompenzuje veću cenu većim efektima u odnosu na druge vrste finansiranja. Beograd. Davalac franšizinga prenosi znanje i iskustvo vezano za prodaju na korisnika franšizinga i na ovaj način širi tržište preko prodajnog prostora korisnika i jača konkurentsku sposobnost bez većih ulaganja. kamatu na sredstva data u zakup. jer se za nabavke poslovnih sredstava putem lizinga smatra da se samostalno finansiraju iz profitabilnih projekata. održavanja i zamene dotrajalih delova opreme. i Rodić J: „Finansije preduzeća“. ime i žig robe.Lizing poslovi imaju i odgovarajuće nedostatke: • što je skuplji način finansiranja. ali kako se tiču finansiranja posvećujemo im prostor. dok se kredit mora vratiti bez obzira na postignute efekte. Kao davaoca franšizinga javljaju se proizvođači robe ili trgovina na veliko. a posebno novoosnovanih preduzeća i preduzetnika. Postoje dve vrste franšizing poslova:  prometni franšizing i  proizvodni franšizing. a kao korisnici trgovina na malo. Ovi poslovi su rezultat trgovačke prakse. Korisnik franšizinga plaća davaocu franšizinga nabavnu cenu 8 Tuševljak S. Cena zakupa obuhvata amortizaciju opreme. Kod preduzeća se može javiti dilema da li opremu uzeti u lizing ili je kupiti na kredit. Prometni franšizing (poslovni) podrazumeva prodaju robe u maloprodajnoj mreži krajnjim potrošačima.

Davalac i korisnik franšizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima prozvodnje. odnosno na povećanje konkurentnosti proizvoda. Za davaoca ova naknada znači učešće u raspodeli ostvarene zarade. Proizvodni (industrijski) franšizing obuhvata pored prava prodaje proizvoda davaoca franšizinga i pravo na proizvodnju tog proizvoda. 12 . Prednost korisnika franšizinga je što se radi o proizvodnji koja je već osvojena i tržištu koje je istraženo. Davalac franšizinga prenosi licencno pravo na proizvodnju proizvoda. Davalac franšizinga učestvuje u početnom finansiranju korisnika. prenosi znanje i iskustvo (know-how) u poslovanju i vrši obuku kadrova na području prozvodnje i marketinga. Korisnici proizvodnog franšizinga su mali preduzetnici koji sa davaocima franšizinga sarađuju pri izboru lokacije.prodate robe kao i naknadu za korišćenje imena i prenosa znanja i iskustva. Na taj način se proizvodnja približava mestu prodaje. čime se smanjuje rizik ulaganja u dodatne proizvodne kapacitete. u pripremi investicionog projekta. u izradi planova proizvodnje i sl. što utiče na smanjenje troškova transporta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful