CENTAR ZA UNAPREĐIVANJE PRAVNIH STUDIJA

BIBLIOTEKA • SUOČAVANJA •

29
PROF. DR

Urednik JOVICA TRKULJA

Urednik izdanja MR SAŠA GAJIN
Projekat finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.

An EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction.

Izdavač Centar za unapređivanje pravnih studija Goce Delčeva 36, 11000 Beograd Tel: 2608 360, Fax: 2608 346 E-mail: cups@cups.rs, www.cups.rs Za izdavača prof. dr Vladimir V. Vodinelić Priprema i štampa „Dosije studio“, Beograd Tiraž 500 primeraka ISBN 978-86-7546-049-7

Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora
Zbornik radova
Saša Gajin (ur.)

Beograd 2009

SADRŽAJ
mr Saša Gajin Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I DEO prof. dr Aleksandra Čavoški Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . major Goran D. Matić Evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka (ravnoteža i balans načela transparetnosti i tajnosti). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mr Mario Reljanović Evropski nalog za hapšenje . . . . . . . . . . . . . . . . . mr Jelena Simić Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 71 15 9

34

91

Pravo i politika EU iz perspektive domaćih autora

II DEO Bojana Bogojević Korporativno upravljanje u EU i državama članicama sa osvrtom na pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji . . . . . . . . . . . 119 Milica Filipović Sastav i ovlašćenja Evropske komisije prema aktuelnom rešenju i izmene koje su predviđene ugovorom iz Lisabona . . . . . . . . . . . 139 Milena Jovanović Slobodno kretanje robe u okviru Evropske unije i jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. . . . . . . . 151 Nikola Kmezić Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Milica Kostić Evropski sistem regulisanja eutanazije. . . . . . . . 187 Jelena Milenković Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik . . . 209 Jelena Olofsson Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . 226 6

. . . . 296 Nenad Vukčević Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU . . 318 7 . . . . . 261 Jelena Topić Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji . . . . . 237 Nikola Stošić Zaštita medicinskih podataka o ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadržaj Anđela Roglić Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju . . 282 Milica Vagić Mobbing – zlostavljanje na radu (mobing) . . . . .

.

U okviru druge tematske celine. do mladih koji su zaposleni u organima javne vlasti na centralnom i lokalnom nivou. posebna pažnja bila je posvećena pojedinim aspektima jedinstvenog evropskog tržišta. i to putem širenja znanja i iskustva o najznačajnijim aspektima funkcionisanja Evropske unije. Bila je to prilika da se podignu kapaciteti društva u kome živimo za evropske integracije. pre svega mladih diplomaca i postdiplomaca. U okviru prve. obrađivane su osnovne teme političkih institucija Evropske unije. Čitav niz predavanja bio je usmeren ka temama vezanim za slobodno kretanje robe.UVODNIK Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora“ predstavlja jedan od osnovnih rezultata sprovedenih aktivnosti na jednogodišnjem projektu čiji je puni naziv glasio „Pedeset eksperata za Evropsku uniju“. podržane od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. preko aktivista nevladinog sektora i medija. uz bližu 9 . kao i osnovni problemi daljih evropskih integracionih procesa. osobenosti pravnog i posebno pravosudnog sistema EU. a posebno istorija evropskih integracionih procesa. Projektne aktivnosti. bile su usmerene na edukaciju mladih profesionalaca različitih obrazovnih profila u oblastima koje se odnose na pravne i političke institucije Evropske unije. zatim kretanje ljudi. Polaznici kursa predstavljali su gotovo sve segmente javne politčke scene. Edukativne projektne aktivnosti bile su usmerene na tri široke tematske celine. od akademskih krugova. organi EU i proces donošenja odluka.

dnevnom listu „Danas“. zaštite podataka o ličnosti. Uz ove dve institucije. Zbornik 10 . U vezi sa svim ovim temama. zaštite prirodne okoline. koji je medijski ispratio i obradio sadržaj preduzetih edukativnih aktivnosti. zaštite potrošača. Evropska unija već je uspostavila standarde koji se uporedno posmatrano mogu oceniti kao najviši. To posebno važi za standarde antidiskriminacione zaštite. Najzad. polaznici su imali prilike da čuju uvodna predavanja eminentnih domaćih i stranih stručnjaka. ali i u cilju produbljivanja diskusija započetih u toku trajanja kursa. kao i onim temama koje su vezane za specifične oblasti kompanijskog prava i evropskog antimonopolskog prava. Ovim putem izražavamo iskrenu zahvalnost profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu. kretanje kapitala i slobodu obezbeđivanja usluga na teritoriji EU. i našim partnerskim organizacijama bez kojih ne bi bilo moguće organizovati i sprovesti sve navedene edukativne aktivnosti. Kao što je dobro poznato. u cilju očuvanja stečenih znanja u toku ovih projektnih aktivnosti. Neki od njih su sa velikim interesovanjem krenuli u susret ovoj ideji. kao i Pravnog fakulteta Univerziteta u Firenci iz Italije. Najzad.Saša Gajin analizu osnova evropskog radnog prava. polaznicima je na samom početku realizacije projekta bila predočena mogućnost objavljivanja stručnih radova na teme koje na njih ostave poseban utisak. posebna uloga u realizaciji projektnih ciljeva bila je poverena našem dugogodišnjem medijskom partneru. treća tematska celina bila je posvećena evropskom pravu ljudskih prava. u brojnim oblastima vezanim za zaštitu ljudskih prava. te su sa svojim mentorima više meseci radili prvo na izboru teme. a zatim i na sadržini pisanih radova. a zatim sa njima i da diskutuju o pojedinim aspektima obrađivanih tema. ali i za mehanizme i tela EU koja se redovno angažuju na primeni ovih najviših pravnih standarda.

Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora“ podeljena je na dva dela. već i profesionalno iskustvo. uz podršku evropskih partnera i u saradnji sa svojim dugogodišnjim partnerskim organizacijama. a koji su obradili teme vezane za Evropsku uniju iz perspektive njihovog svakodnevnog profesionalnog angažmana. ali i njihovim sadašnjim ili budućim profesionalnim interesovanjima. U prvom delu sabrani su radovi starijih i iskusnijih eksperata. Sa druge strane. Međutim. vidljivo je da autore radova iz dva dela knjige ne deli samo uzrast. mr Saša Gajin 11 . i to barem onoliko brzo koliko se oni sami budu trudili na putu svog profesionalnog usavršavanja. osim onog da njihovi radovi moraju imati veze sa Evropskom unijom. svi objavljeni radovi dele jednu istu osobenost. ovo je prva publikacija u kojoj se objavljuju njihovi stručni radovi. Za većinu mladih autora. Dakle.Uvodnik radova koji se nalazi pred čitaocima. predstavlja rezultat ovih njihovih aktivnosti. trebalo bi očekivati da ova razlika između dve grupe autora veoma brzo nestane. koji su bili angažovani na realizaciji edukativnih aktivnosti. U drugom delu knjige sabrani su radovi polaznika kursa sa temama koji su odgovarali njihovim ličnim afinitetima. Autorima se pri izboru i obradi teme nije nametalo nijedno ograničenje. a to je da su povezani za evropskim temama koje su bile predmet edukativnih aktivnosti. u izvesnoj meri doprineo formiranju novog talasa domaćih eksperata za Evropsku uniju. CUPS se iskreno nada da je u izvođenju ovih projektnih aktivnosti.

.

I DEO .

.

Uvod Jedinstvena tripartitna struktura Evropske unije dovela je do značajnih razlika između tri stuba. kao i samog nadnacionalnog ili međudržavnog pristupa koji je posledica ove strukture. važno je pomenuti i raznolikost pravnih akata i načina donošenja odluka u sva tri stuba. što dovodi u pitanje samu njihovu delotvornost. Imajući u vidu značaj izmena predviđenih Ugovorom iz Lisabona. razmotrene su ovom prilikom. direktno dejstvo. zajednički stavovi. Posebno je važno istaći odsustvo direktnog dejstva okivrnih odluka i odluka donetih u okviru trećeg stuba. okvirne odluke. Evropski sud pravde. Ugovor iz Lisabona.prof. Budući da je treći stub „ni na nebu ni 15 . dr Aleksandra Čavoški Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu PRAVNA PRIRODA I DEJSTVO PRAVNIH AKATA U TREĆEM STUBU Specifična pravna priroda i dejstvo pravnih akata. kao i sam način njihovog donošenja u okviru trećeg stuba proizilaze iz atipične podele nadležnosti. takođe posledica međudržavnog pristupa. odluke. Nadležnosti i uloge pojedinih organa EU. Ključne reči: Tripartitna struktura. treći stub. 1. ali i mogućnost zaštite prava adresata ovih akata. Pored prve i najvažnije razlike koja se ogleda u samoj podeli nadležnosti između Unije i država članica. predstavljene su najvažnije izmene koje se tiču pravih instrumenata i uloge Evropskog suda pravde. konvencije. pravni akti. ali i osobenosti tripartitne strukture Evropske unije. prethodno mišljenje.

2. 16 . Uvek se postavljalo pitanje razgraničenja mera koje se donose pod okriljem Poglavlja IV Ugovora o osnivanju Evropske zajednice1 i Poglavlja VI Ugovora o Evropskoj uniji2. direktive. način donošenja odluka.europa. još veći problem koji je posledica ovog dualizma pravnih akata jeste različita pravna priroda i dejstvo akata donesenih pod okriljem prvog stuba4 i onih koje Savet donosi u okviru trećeg stuba. 01. preporuke i mišljenja predviđeni članom 249. azila. Craig & de Búrca. Peers. kao i na obavezu i način unošenja u nacionalno pravo. Ibidem. autor će predstaviti i novine predviđene ovim Ugovorom. fizička i pravna lica. Kao što je to poznato pod pravnom prirodom se prevashodno misli na njihovu pravnu obaveznost za države članice. Ovde se misli na opšte poznate uredbe. Vrste pravnih akata u trećem stubu Dualizam pravnih akata u prvom i trećem stubu oduvek je predstavljao problem kako u teorijskom tako i u praktičnom smislu. i članom 300. pošto se u njemu prepliću karakteristike i nadnacionalnog i međudržavnog pristupa autor je odlučio da razmotri vrste pravnih akata u trećem stubu. Iako je sasvim jasno da je nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama deo nadležnosti koji se tiče viza. Monar. imigracija i pravosudne saradnje u građanskim stvarima prebačen u prvi stub.Aleksandra Čavoški na zemlji“. u stručnoj literaturi3 se ta materija i dalje posmatra kao deo trećeg stuba. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.2009. Iako Ugovor iz Lisabona nije stupio na snagu.eu/en/treaties/index.htm. ulogu organa u trećem stubu i ograničenu nadležnost Evropskog suda pravde. dok se za prav1 2 3 4 http://eur-lex. Međutim. odluke.05.

Zajednički stavovi Već sam naziv pravnog akta. okvirne odluke.1.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu na dejstva prevashodno vezuju dva koncepta koje je razvio Evropski sud pravde. odluke i konvencije. 2. Okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva koji bi trebalo da budu postignuti. kako bi se napravila razlika u odnosu na ostale akte koji u ovom stubu prozvode pravno dejstvo. Ovi pravni akti definisani su članom 34. Ove vrste akata ne proizvode nikakvo pravno dejstvo6 tako da bi bilo pravilnije da se koristi samo termin akt. jer se se isti naziv koristi za vrstu akta koja se donosi pod okriljem drugog stuba5. D. stvara nedoumicu. stavom 2. O’Keeffe. 17 . Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. ‘Recasting the Third Pillar’. i to načelo direktnog dejstva i suprematije komunitarih propisa nad nacionalnim. 893–920. Na početku valja nabrojati sve vrste pravnih akata koje se donose pod okriljem pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima kako bi se razmotrila gore navedena pitanja. ostavljajući nacionalnim organima izbor oblika i načina da se ti ciljevi ostvare. pp. koji je prevod engleskog izraza „common positions“.2. Ugovora o Evropskoj uniji koji propisuje sledeće pravne akte: zajednički stavovi. (1995). Vol. 32. 2. Okvirne odluke Okvirne odluke se donose u cilju ujednačavanja zakona i propisa država članica. Zajedničkim stavovovima se utvrđuje pristup odnosno stanovište Unije u pojedinim pitanjima. Ova definicija podseća na definiciju direktiva propisanu članom 249. Common Market Law Review. što govori u prilog tome da se radi o pravnim aktima 5 6 Članom 12 predviđena je ova vrsta akta pod okriljem zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Ove odluke su obavezujuće. budući da i jedne i druge imaju obavezujuću pravnu snagu. Konvencije Poslednja vrsta akta su konvencije čije usvajanje državama članicama preporučuje Savet u skladu sa njihovim ustavnim pravilima. Ovi pravni akti se mogu donekle uporediti sa međunarodnim ugovorima. što proizilazi iz same međudržavne prirode trećeg stuba. ali kao i okvirne odluke ne proizvode direktno dejstvo. Ipak. Osim ako se ne predvidi drugačije. osnovna razlika između ove dve vrste pravnog akta ogleda se u činjenici da okvirne odluke nemaju direktno dejstvo. Ove odluke podsećaju na odluke iz prvog stuba. Mere kojima se sprovode odredbe iz konvencije usvaja Savet dvotrećinskom većinom glasova ugovornih strana. Savet usvaja kvalifikovanom većinom mere kojima se ove odluke sprovode na nivou Unije. iako njihovo dejstvo na nacionalne pravne sisteme zavisi od samih nacionalnih ustavnih pravila.3. Države članice otpočinju odgovarajući postupak u rokovima koje utvrdi Savet. priznanju i izvršenju presuda u 18 . Treba pomenuti Konvenciju o nadležnosti. izuzimajući približavanje zakona država članica.4. Najčešće se radi o prostupku ratifikacije konvencija. 2. konvencije će stupiti na snagu kada ih ratifikuje polovina država članica sa važenjem za te države. Međutim. konvencije se najčešće donose kada treba regulisati materiju koja je vrlo osetljiva za sve države članice. 2. Odluke Sledeća vrsta pravnih akata su odluke koje se donose radi ostvarenja bilo kog cilja koji je u skladu sa policijskom i pravosudnom saradnjom u krivičnim stvarima.Aleksandra Čavoški koji su slični direktivama.

budući da član 34. ova vrsta tumačenja nije od velikog značaja. EU Justice and Home Affairs Law. Budući da postoje velike razlike između država članica. smatraju da direkno dejstvo važi u odnosu na zajedničke stavove i konvencije. Evropski sud pravde je kroz svoju sudsku praksu razvio načelo indirektnog dejstva komunitarnih odredbi9 7 8 9 Official Journal. s obzirom da zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu. Budući da direktno dejstvo podrazumeva utuživost prava zajemčenih ugovorom i sekundarnim izvorima prava (osim horizontalnog dejstva direktiva). 3. Ipak. paras 51–53. Pravna priroda pravnih akata u trećem stubu Kao što je već rečeno. Neki autori. Olano and Errasti v. Ugovora o Evropskoj uniji ne isključuje izričito ovo načelo u odnosu na stavove i konvencije. kao i sudski postupak u ovim slučajevima. a usvajanje konvencija zavisi od same volje država članica. Oxford University Press. Case C–350/04 P Gestoras Pro Amnistia. S. okvirne odluke i odluke prema članu 34. kao što je Peers8. Ugovora o Evropskoj uniji nemaju direktno dejstvo. 1998 C 221/1. Međutim. to znači da u ovoj oblasti pojedinac ne može da se poziva pred nacionalnim sudom na svoja prava utvrđena nekim aktom. Council. što značajno dovodi u pitanje delotvornost propisa u ovoj oblasti i zašititu prava lica na koja se okvirne odluke i odluke odnose. produbljivanje saradnje u ovoj materiji ratifikacijom i potonjom primenom konvencija pokazalo se kao odgovarajući metod.. 27 February 2007.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu bračnim stvarima7 kojom se utvrđuju pravila za priznavanje braka i razvoda braka. 2006. 2nd edn. 19 . Peers.

Official Journal L 082. 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceedings. Italijanski zakon je predviđao izuzetke u odnosu na ovo pravilo. P & de Burca. 20 . 4th ed Oxford University Press. Maria Pupino je uložila prigovor.Aleksandra Čavoški prema kome nacionalni organi i nacionalni sudovi imaju obavezu da tumače nacionalno pravo u skladu sa direktivama. Ovo načelo može jednako da se primenjuje i na okvirne odluke u trećem stubu. Iz toga razloga sud je odlučio da uputi prethodno pitanje Evropskom sudu u kome je zatražio da Sud utvrdi da li nacionalni sud mora da tumači italijanski zakon u svetlosti komunitarnog prava i to u ovom slučaju Okvirne odluke o položaju i zaštiti žrtava u krivičnim stvarima12. Cases and Materials. 22/03/2001 P. ali se oni nisu mogli primeniti na odnosni slučaj. zaboraviti ili potisnuti svoja sećanja. EU Law. budući da izuzeci nisu bili primenljivi u ovom predmetu. Text. što je i potvrđeno u presudi Mario Pupino10. 0001 – 0004. Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005] ECR I–528311 Činjenice: Maria Pupino je bila učiteljica i optužena je da je maltretirala i fizički napadala decu koja su joj bila poverena na čuvanje. 251. Ipak. Preuzeto iz Craig. 2008. str. Italijanski krivični postupak se sastojao od dve faze i primenjivalo se pravilo da se dokazi izvode u drugoj fazi. italijanski tužilac je tražio da deca daju iskaze u prvoj fazi jer se plašio da će. Italijanski sud iz Firence je potvrdio da ne može da prihvati objašnjenje italijanskog tužioca. imajuću i vidu njihove godine. Određeni broj država članica je smatrao da se ova ova vrsta tumačenja ne 10 11 12 Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005] ECR I–5283.

Obavezujuća priroda okvirnih odluka formulisana na način identičan definiciji iz trećeg stava člana 249. ili ne. u cilju delotovrnog ispunjenja ciljeva Unije.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu odnosi na treći stub. Sud je istakao da okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva. naročito nacionalnim sudovima. Evropski sud pravde je stajao na drugom stanovištu. obavezu da saobrazno tumače nacionalno pravo. Nezavisno od stepena integracije predviđene Ugovorom iz Amsterdama u procesu stvaranja Unije na način što bliži građanima i među narodima Evrope u smislu drugog stava člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji. Ugovora o Evropskoj uniji potvrđen je činjenicom da u skladu sa članom 35. sasvim je razumljivo da su autori Ugovora o Evropskoj uniji smatrali korisnim da unesu odredbu. 37. Ugovora o Evropskoj uniji nadležnost Suda pravde manjeg obima pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji nego što je pod Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice i da ne postoji potpun sistem tužbi i postupaka utvrđenih za garantovanje zakonitosti akata organa u kontekstu Naslova VI ni na koji način ne poriče ovaj zaključak. svaka država članica. Značaj nadležnosti Suda da daje prethodna mišljenja shodno članu 35. 21 . stavom 4. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice nameće nacionalnim organima. u kontekstu Naslova VI ugovora kojim se stavljaju na raspolaganje pravni instrumenti sa sličnim dejstvom koje je propisano Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Činjenica da je prema članu 35. može Sudu pravde da podnese komentar ili pisane primedbe u vezi sa postupcima iz stava 1. bez obzira da li je podnela izjavu predviđenu stavom 2. 36. 35. Iz presude 34.

42. Međutim. pod uslovom da Ugovor iz Lisabona ne stupi na snagu. Kada se primenjuje nacionalno pravo.. načelo odgovornosti država i načelo garantovanja pravnih sredstava. U svetlosti svega rečenog.Aleksandra Čavoški 38. Sud utvrđuje da je načelo saobraznog tumačenja obavezujuće u odnosu na okvirne odluke koje se donose u kontekstu Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji. koje posebno zahteva da države članice preduzimaju odgovarajuće mere. svog mišljenja. kao što je to istakao opšti pravozastupnik u stavu 26. da bi ispunile svoje obaveze shodno komunitarnom pravu. Bilo bi vrlo teško za Uniju da delotvorno vrši svoje zadatke ukoliko načelo solidarne saradnje. 43. Takva nadležnost bi bila lišena najznačajnijeg dejstva ako bi pojedinci bili lišeni prava da se pozivaju na okvirne odluke da bi dobili odgovarajuće tumačenje nacionalnog prava pred sudovima država članica. kao što to ističu Craig & de Búrca.. ostaje da se vidi u kojoj meri će ostala načela. kao što su načelo suprematije komunitarnih propisa nad nacionalnim. naročito načelom pravne sigurnosti i zabrane retroaktivnosti. stavom 2. Međutim. naći svoje mesto u trećem stubu. 44. 22 . bilo opšte ili pojedinačne. nacionalni sud koji je pozvan da ga tumači mora to da čini u što većoj meri u svetlosti doslovnog teksta i svrhe okvirne odluke da bi ispunio rezultat kojem teži i da bi time postupio u skladu sa članom 34. nije obavezujuće u oblasti pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima koja se pretežno zasniva na saradnji između država članica i organa. valja istaći da je obaveza nacionalnog suda da se pozove na sadržinu okvirne odluke kada tumači odgovarajuća pravila nacionalnog prava ograničena opštim pravnim načelima. Ugovora o Evropskoj uniji.

dok je. koji se smatra okosnicom u daljem razvoju saradnje u ovoj materiji. ovaj organ se u poslednjih deset godina pokazao od neprocenjive važnosti za produbljivanje saradnje u trećem stubu. što je posledica tripartitne strukture EU. Međutim. ova oblast politički vrlo osetljiva jer se radi o ključnim službama za rad jedne države. 4. pored Saveta i drugi organi igraju značajnu ulogu u postupku donošenja odluka. Dva najvažnija razloga koji ovo objašnjavaju jesu. postojanje različitih koncepata rada i organizacije rada pravosudnih organa i organa unutrašnjih poslova u državama članicama. što podrazumeva zadržavanje nadležnosti država članica u ovoj oblasti koje je osigurano jednoglasnošću u Savetu.1. tačnije sastav Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove. Evropski Savet Iako prema odredbama Ugovora o Evropskoj uniji Evropski savet daje neophodan podsticaj za razvoj Unije. Stoga je donošenje odluka u ovoj oblasti zasnovano na principu međudržavne saradnje. 23 . Nadležnosti organa u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova i postupak donošenja odluka Saradnja u ovoj oblasti je relativno novijeg datuma. s druge strane.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu 4. Države članice su zato i utkale u Ugovor o Evropskoj uniji princip međudržavne saradnje u ovoj oblasti. Njegova uloga u ovoj oblasti je posebno istaknuta na Evropskom samitu u Tampereu. s jedne strane. Nadležni organ za usvajanje mera pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji i Naslova IV Ugovora o osnivanju Evropske zajednice jeste Savet Evropske unije. naročito u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ekonomske i monetarne unije.

godine15 i Briselu 2004.17 Inicijativa za donošenje različitih mera može da potekne kako od samih država članica tako i od Komisije. Naravno da ovome prethodi postizanje dogovora u Savetu gde se države članice međusobno obaveštavaju i konsultuju kako bi koordinisale svoje odluke i aktivnosti. europarl. Savet EU Savet Evropske unije ima dominantnu ulogu u ovom stubu. 4.6) Ugovora o Evropskoj uniji. Seville European Council. Valja istaći da je zapažen 13 14 15 16 17 Tampere European Counci. Savet služi kao forum za obaveštavanje i konsultovanje država članica o aktivnostima u ovoj oblasti. 25–26 March 2004. 24 . 19–20 June 2003. na inicijativu Komisije ili države članice.“13 Od velike važnosti u ovoj oblasti bili su i sastanci Evropskog saveta u Sevilji 2002. Solunu 2003. Evropski savet šalje jaku političku poruku u cilju potvrđivanja značaja ovog cilja i postigao je dogovor o velikom broju političkih smernica i prioriteta koji će ubrzano učiniti realnošću.Aleksandra Čavoški Tako je istaknuto da je „Evropski savet rešen da razvije Uniju kao oblast slobode. bezbednosti i pravde na taj način što će u potpunosti iskoristiti sve mogućnosti propisane Ugovorom iz Amsterdama. godine14. Nakon podnošenja predloga Savet za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova jednoglasnim odlučivanjem usvaja pravne akte u ovoj oblasti.europa. Ujedno je Savet telo koja usvaja mere u ovoj oblasti. 01. U okviru Saveta se države članice dogovaraju i o organizovanju saradnje nadležnih službi svojih nacionalnih administracija. godine16.05. budući da se radi o stubu koji počiva na međudržavnoj saradnji. Brussels European Council. 21–22 June 2002.eu/summits/tam_en. http://www.2009. Presidency Conclusions. Član 34 (bivši član K.htm.2. Thessaloiki European Council.

a to je na primer u slučaju usvajanja mera kojima se odluke sprovode na nivou Unije. Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom. Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom u ovom stubu. tako da se ovaj sastav Saveta sastaje u proseku jedanput mesečno. 2008.18 Posebnu ulogu pre usvajanja propisa imaju Komitet stalnih predstavnika i radne grupe sastavljene od specijalista za ovu materiju.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu porast zakonodavne aktivnosti u ovoj materiji. Za razliku od prvog stuba koji je 18 Craig. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Cases and Materials. 245. 25 . Ugovora o Evropskoj uniji koji predstavlja treći organ koji pruža pomoć Savetu u njegovoj zakonodavnoj aktivnosti. Postoje još dva odbora u vezi sa Naslovom IV.3. smatra se da odluka nije usvojena. 40% dokumenata koji se razmatraju u okviru Saveta odnose se na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. P & de Burca. granicama i azilu i Odbor za građanskopravna pitanja. glasovi njegovih članova su ponderisani na način predviđen u članu 205. i za njihovo usvajanje je potrebno najmanje 232 glasa „za“ koje je dalo najmanje dve trećine članova. 4. kao i u slučaju Evropskog suda pravde. a to su Strateški odbor o imigracijama. Komitet stalnih predstavnika se sastaje jedanput nedeljeno i utvrđuje dnevni red za sastanak Saveta za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ne treba zaboraviti ni Odbor za koordinaciju predviđen članom 36. stav 2. 4th ed Oxford University Press. Tako na primer. str. član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu predstavljaju najmanje 62% ukupnog broja stanovnika Unije. EU Law. Evropska komisija Nadležnosti Komisije u trećem stubu je. Ako taj uslov nije ispunjen. Text. bila vrlo ograničena do usvajanja Ugovora iz Amsterdama.

koji su viši nego nacionalni standardi. 26 . već je imala organičenu nadležnost da predlaže pravne akte. jer je postojao veliki strah država članica od donošenja precedentih odluka kojima bi se utvrdili standardi rada i poštovanja osnovnih ljudskih prava u ovoj oblasti. Ugovora o Evropskoj uniji. Jedan od najznačajnijih predloga Komisije u ovoj oblasti bila je Zelena knjiga kojom je predloženo uvođenje ustanove Evropskoj javnog tužioca. bezbednosti i pravde. čime se iznova pokazuje da materija iz 19 Radi se o dokumentu koji je usvojen na Evropskom samitu u novembru 2004. tako da u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova nadležnost Evropskog suda pravde proizilazi iz dva pravna osnova. člana 68. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i člana 35. Pravo predlaganja ne odnosi se samo na pravno obavezujuće akte u ovoj oblasti već i na strateške akte kojima se definišu akcioni planovi.4. 4. Tako je. Međutim. na primer. Evropski sud pravde Evropski sud pravde je dugo vremena bio isključen iz trećeg stuba. godine i kojim se definiše petogodišnji program u oblasti slobode. Komisija inicirala veliki broj mera zarad uspešnije primene Haškog programa19. vremenom je dobio ograničenu nadležnost da daje prethodna mišljenja. treći stub počiva na međudržavnoj saradnji (intergovermental cooperation) i do usvajanja Ugovora iz Amsterdama Komisija nije bila isključiv predlagač. Vremenom je Komisija u potpunosti iskoristila svoje pravo predlaganja i postala glavni predlagač zakonodavnih akata u ovoj oblasti. Nakon usvajanja Ugovora iz Amsterdama Komisija ima jednako pravo predlaganja kao i države članice.Aleksandra Čavoški uvek počivao na principu nadnacionalnosti (supranationationalism) i gde je Komisija imala isključivo pravo predlaganja.

Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu prvog stuba. već imaju mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje prethodnog mišljenja. azil. samo ako država članica u trenutku potpisivanja Ugovora iz Amsterdama ili bilo kada nakon potpisivanja jednostranom izjavom volje prihvati nadležnost Suda pravde za davanje prethodnih mišljenja. i na Naslov IV „Viza. Ugovora o Evropskoj uniji. To je jedan od razloga što se materija regulisana Naslovom IV prvog stuba i dalje razmatra u okviru materije iz trećeg stuba. koja potpada pod oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. niti da odlučuje o pitanjima koja se odnose na nadležnost država članica u pogledu održavanja javnog reda i osiguravanja unutrašnje bezbednosti. nisu obavezni. protiv čijih odluka nije dozvoljen pravni lek. o tumačenju konvencija na osnovu naslova „Odredbe o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima“. Sud pravde ne može da razmatra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama. kao i o valjanosti i tumačenju propisa kojima se primenjuju te konvencije. Davanje prethodnog mišljenja se ovde razlikuje utoliko što nacionalni sud ili tribunal. ukoliko smatra da je njegova odluka o tom pitanju neophodna da bi doneo svoju presudu. čija odluka ne podleže pravnom leku unutrašnjeg prava i koji onda podnosi zahtev Sudu pravde. Sud pravde je nadležan za donošenje preliminarne odluke o valjanosti i tumačenju okvirnih odluka i odluka. predviđa primenu člana 234. Shodno članu 35. imigracija i ostale politike koje se odnose na slobodno kretanje lica“ kada se pitanje tumačenja ovog naslova ili valjanosti ili tumačenja akata organa Zajednice. Član 68. zasnovanih na ovom naslovu. pokrene u postupku pred nacionalnim sudom. 27 . i dalje ima posebnom mesto u okviru prvog stuba.

Međutim. Ugovorom iz Amsterdama predviđeno je da predsedavajući Saveta i Komisija moraju redovno da informišu Parlament o odlukama iz trećeg stuba. Evropski Parlament Evropski parlament je takođe bio isključen iz procesa donošenja odluka. pre donošenja bilo koje mere konsultuje Parlament. kao i obaveza informisanja Parlamenta o odlukama iz treće stuba. osim prilikom donošenje zajedničkih stavova. stavu 1 Savet. formal20 Savet može da odredi rok koji ne može biti kraći od tri meseca. 4. Ukoliko Parlament ne odgovori u određenom roku20.Aleksandra Čavoški Sud pravde je nadležan da se izjašnjava o zakonitosti okvirnih odluka i odluka u tužbama koje podnesu države članice ili Komisija koje se odnose na nenadležnost. Shodno članu 39. Parlament takože može da uputi pitanje Savetu i da neku preporuku. ovaj organ i dalje nema značajnu ulogu u ovoj materiji. Svake godine Evropski parlament organizuje debatu o napretku učinjenom u oblastima koje obuhvata ovaj naslov. Iako postoji obaveza konsultovanja Evropskog parlamenta. povredu ovog Ugovora ili bilo kog drugog propisa koji se odnosi na njihovu primenu ili zloupotrebu ovlašćenja organa koji je doneo akt. Sud je takođe nadležan da odlučuje u sporovima uzmeđu država članica i Komisije u pogledu tumačenja ili primene konvencija. povredu bitnih pravila postupka. vizne liste i obrazaca za podnošenje zahteva za vizu).5. Njegov položaj je donekle bolji u okviru Naslova IV u okviru Ugovora o osnivanju Evropske zajednice gde učestvuje ravnopravno sa Savetom u postupku saodlučivanja (osim za materiju porodičnog prava. Savet može da donese odnosnu meru. Ugovorom iz Amsterdama ovo je izmenjeno. Rok za podnošenje tužbe je dva meseca od dana objavljivanja akta. 28 .

Ugovor iz Lisabona i treći stub Može se slobodno reći da su Ugovorom iz Lisabona učinjene značajne izmene u trećem stubu. 5. daje mišljenja Savetu na njegov zahtev ili samoinicijativno i b. bezbednosti i pravde“. učestvuje u pripremama za zasedanje Saveta o pitanjima regulisanim u ovom stubu. Pored koordinirajuće uloge Odbor ima zadatak da: a. Bivši naslov VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. 29 . 21 To proizilazi iz člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji kojim se predviđa da će Unija zameniti i naslediti Evropsku zajednicu. Svakako da je najvažnije razbijanje tripartitne strukture21 i stvaranje jednog pravnog subjekta oličenog u Evropskoj uniji. Tačnije. Odbor za koordinaciju Odbor za koordinaciju sastavljen je od visokih funkcionera. 4.6. Pored toga valja napomenuti i izmene u vezi sa temom ovog rada. Komisija je potpuno uključena u aktivnosti koje se odnose na oblasti navedene u ovom naslovu i zvaničnici Komisije učestvuju u radu ovog Odbora.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu nopravno radi se o materiji prvog stuba. Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije dodaje se novi naslov pod nazivom „Oblast slobode. iako je tendencija razmatranja ovih pitanja u okviru oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. a to su proširena nadležnost Evropskog suda pravde u postupku davanja prethodnog mišljenja i izmenjeni pravni akti koji će se primenjivati u Evropskoj uniji.

Pravni akti prema Ugovoru iz Lisabona i način donošenja odluka Gore pomenuti instrumenti iz trećeg stuba (okvirne odluke. napuštaju se i Ugovor iz Lisabona predviđa pri22 Pod ovim se podrazumeva i nadležnost država članica u pogledu održavanja javnog reda i osiguravanja unutrašnje bezbednosti. budući da bivše poglavlje VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo poglavlja IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. koji su se koristili u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima. postavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici. 30 .Aleksandra Čavoški 5. Ipak.1.2. nadležnost Evropskog suda pravde je značajno proširena. zajednički stavovi. Ugovora o Evropskoj zajednici. odluke i konvencije). kao što je i do sada bio slučaj. odnosi na lice u pritvoru. prema članu 276. Nadležnost Evropskog suda pravde Prema Ugovoru iz Lisabona. Posledica ovoga leži u činjenici da tzv. Jedna od ključnih izmena u odnosu na nadležnost Evropskog suda pravde u odnosu na materiju policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima jeste proširenje nadležnosti Suda prema članu 234. vode se razgovori o propisivanju ubrzanog postupka u ovakvim slučajevima. Evropski sud pravde nije nadležan da razmatra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama22. Štaviše. Unije. nadnacionalni pristup počinje da se primenjuje i na materiju iz trećeg stuba. što za sobom povlači proširenje nadležnosti Evropskog suda pravde da tumači i ispituje zakonitost akata donetih pod okriljem oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ugovor iz Lisabona predviđa da će Evropski sud pravde postupiti u najkraćem mogućem roku kada se prethodno pitanje. 5.

24 25 31 . što je u skladu sa odredbom prema kojoj postupak saodlučivanja postaje uobičajeni ili redovni zakonodavni postupak24. Član 251 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. i to uredbe. Neke od najznačajnijih tiču se posebne pravne prirode akata donetih pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji 23 Prema Ugovoru iz Lisabona tradicionalni instrumenti. direktive. odnosno „zakonodavnih akata“23 Unije. civilne zaštite. Ova izmena značajno će doprineti jačanju uloge Evropskog parlamenta koji u ovom postupku ima jednaku ulogu kao i Savet. između ostalog. tačnije na policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima. strukturalnih fondova i slično. što znatno doprinosi jačanju demokratske Evropske unije.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu menu tradicionalnih instrumenata. sporta. turizma. Zaključak Međudržavni pristup u trećem stubu prouzrokovao je mnoge razlike između prvog i drugog stuba Evropske unije. odluke. 6. dozvoljene migracije (u skladu sa relevatnim propisima) i integraciju državljana trećih država i mere koje se odnose na vizni režim za državljane trećih država i pravila o uniformnom formatu za vize. Postupak saodlučivanja primenjivaće se. i na pravosuđe i unutrašnje poslove25. preporuke i mišljenja. Vrlo važna izmena koja je našla svoje mesto u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije tiče se proširenja postupka saodlučivanja i glasanja kvalifikovanom većinom na veliki broj novih oblasti. Još neke od oblasti koje potpadaju pod ovaj zakonodacni postupak su: oblast energetike. Na ovaj način se u potpunosti napušta dualizam pravnih akata i omogućava lakše razumevaja pravnog dejstva pravnih akata Unije. dobijaju naziv zakonodavni akti Unije.

U odnosu na pravnu prirodu i način donošenja odluka. Primena postupka saodlučivanja predviđena je i za pravosuđe i unutrašnje poslove. Konačno. Ugovor je ukinuo dualizam pravnih akata i predvideo jedinstvenu primenu tradicionalnih instrumenata iz prvog stuba. podela nadležnosti između organa ne odgovara podeli koja je utvrđena u prvom stubu. na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. Komisija deli pravo predlaganja sa državama članicama. 32 . Štaviše. predviđenih članom 249 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Ugovorom iz Lisabona predviđene su značajne izmene u odnosu na materiju pravosuđa i unutrašnjih poslova. Tako zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu. odnosi na lice u pritvoru. Evropski sud ima takođe ograničenu nadležnost u trećem stubu u postupku davanja prethodnog mišljenja i ispitivanja zakonitosti akata donetih pod okriljem Naslova VI. dok Savet samo konsultuje Evropski parlament. Osnovna izmena se tiče razbijanja tripartitne strukture i podvođenja materije iz trećeg stuba pod okrilje Naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. postavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici. ali je sudskom praksom Suda pravde prošireno indirektno dejstvo na okvirne odluke. Okvirne odluke i odluke koje predstavljaju obavezujuće pravne akte kojima se produbljuje saradnja u ovoj oblasti nemaju direktno dejstvo.Aleksandra Čavoški i načina donošenja odluka. nadležnost Evropskog suda pravde je proširena samim razbijanjem tripartitne strukture i primenom nadnacionalnog pristupa u radu Suda. čime je nadnacionalni pristup proširen i na oblast saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova u krivičnim stvarima. Posebno je važno istaći mogućnost hitnog davanja prethodnog mišljenja u situacijama kada se prethodno pitanje. već se njima samo utvrđuje pristup Unije u pojedinim pitanjima.

as well as the way they are adopted within the third pillar emerge from an atypical distribution of jurisdiction. Considering the importance of changes envisaged by the Lisbon Treaty. framework decisions. It is very important to point at the lack of direct effects of framework decisions and the decisions made within the third pillar. the European Court of Justice. which bring into question their very efficiency. common views. as well as the consequence of an interstate approach are hereby considered. conventions. 33 . the work introduces the crucial changes related to legal instruments and the European Court of Justice. Key words: Tripartite structure. but also the possibility of protecting the rights of the acts’ beneficiaries. but also from the special traits of the EU’s tripartite structure. direct effect. The jurisdiction and roles of some EU bodies. the Lisbon Treaty.Pravna priroda i dejstvo pravnih akata u trećem stubu Summary The specific legal nature and the effect of legal acts. preliminary opinion. legal acts. the third pillar. decisions.

ljudska prava. Suštinsko obeležje 1 Ruska narodna poslovica. Ključne reči: Bezbednost. rizika i pretnji za individualnu. regionalnu. U radu su prikazani evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka.major Goran D. 34 . on uvek u šumu gleda1“. posebno izraženih u ovlašćenjima tih državnih organa u obradi podataka o ličnosti bez pristanka. Situacijom vlada onaj ko vlada informacijom. između ostalog. krivično pravo. Uvodna razmatranja „Kako god vuka hranio. Matić Ministarstvo odbrane EVROPSKI STANDARDI I PROPISI REPUBLIKE SRBIJE O OBRADI PODATAKA O LIČNOSTI BEZ PRISTANKA (RAVNOTEŽA I BALANS NAČELA TRANSPARETNOSTI I TAJNOSTI) Jedno od obeležja savremene pravne države je javnost ili transparentnost. izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova. regionalnu i globalnu bezbednost. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“. u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je. grupnu. podaci o ličnosti. došlo je do rasta moći specijalizovanih agencija i službi. nasuprot načelu tajnosti u radu državnih organa koje je najviše izraženo za potrebe bezbednosti države. Samim time. nacionalnu. odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti. 1.

Na izmenjenoj listi dominiraju nevojne i nedržavne pretnje bezbednosti kao što su terorizam. Samim time. regionalnu i globalnu bezbednost. str. ljudima i ljudskim organima. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“. izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova. zaštita podataka o ličnosti i tajnost informacija. Tako je i sloboda pristupa informacijama postala centralno mesto otvorenosti i transparentnosti rada i postupanja javnih organa. Hadžić. 25–27. sudova. odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti3. rizika i pretnji za individualnu.. tužilaštva. b) ustavom utvrđeno ekonomsko i društveno-političko uređenje. nasuprot konceptu tajnosti rada državnih organa2. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je. kao i korupcija.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka savremene pravne države je javnost ili transparentnost. službi bezbednosti. 99. str. Pristup informacijama. Milenković. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. Imajući u vidu jasno definisan interes svake države za određivanjem posebnog objekta zaštite. organizovani kriminal i sa njime povezana nedozvoljena trgovina: oružja za masovno uništavanje. u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. između ostalog. uprave. teritorijalnu celovitost. kroz procese sekjutarizacije (ekstremne verzije politizacije). grupnu. 35 . policije i slično. regionalnu. M. došlo je do rasta moći specijalizovanih agencija i službi. Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka. Beograd 2008. narkoticima i oružjem.. nasuprot načelu tajnosti u radu državnih organa. v) ustavom zajamčene slobode i prava (koja se ugrožavaju zloupotrebama vlasti za dis2 3 D. nezavisnost i njenu odbrambenu moć. nacionalnu. Beograd 2009. može se kao zaključak prihvatiti postojanje tri glavne vrednosti koje obuhvata interes potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti svake države: a) postojanje države koje obuhvata njenu spoljnu bezbednost.

. satelitske i elektronske uređaje. civilnu zaštitu. 36 . Delatnost policije i službi bezbednosti počiva na prikupljanju. a primena je započela 01. rasnom i drugom diskriminacijom i državnim terorom)4. vojnim zločinima. Širenju mogućnosti za prikupljanje podataka o ličnosti doprineli su razvoj poštanskog saobraćaja. osiguravajućih. Zatim je usledio brzi tehnološki razvoj informacionih i telekomunikacionih uređaja. pružio nove i izdašne mogućnosti za prikupljanje. Ovlašćenja državnih organa za prikupljanje podataka – Delatnost državnih organa u cilju sprovođenja funkcije odbrane zemlje. zločinima protiv mira. januara 2009. obradi i upotrebi poda4 5 Lj. str. kako u skladu sa navedenim zakonom tako i u skladu sa drugim propisima koji predviđaju obradu i korišćenje podataka o ličnosti za potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštitu bezbednosti Srbije. korišćenje i čuvanje podataka. kao i u samim delovima državnog aparata. Napomenimo kao primer navedenih konstatacija. Matić kriminaciju i gonjenje zbog političkih i drugih uverenja. Donošenjem tokom 2008. zdravstvenih i drugih organizacija. da je stvaranje računarskih baza sa obiljem ličnih podataka.. Kaznenopravna zaštita države i njenog društvenog uređenja – politički delikti.Goran D. godine. izvršeno od strane preduzeća. ali iza obradu. banaka. uključujući mobilnu telefoniju. Globus – Zagreb. godine Zakona o zaštiti podataka o ličnosti5 postalo je od značaja pitanje obrade i korišćenja podataka o ličnosti. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 97/2008. policiji i službama bezbednosti da vrlo lako dolaze do tih podataka. 1988. 85. omogućilo državnim organima nadležnim za odbranu. materijalnu i radu obavezu i slično). personalne računare i internet. genocidom. vezana je za prikupljanje podataka o ličnosti odnosi se na procene mogućnosti organizovanja odbrambenih delatnosti (mobilizacije vojske. Bavcon i dr. telefonije i uređaja za tonsko i optičko snimanje.

Čitav spektar mera kojima službe bezbednosti i policija prikupljaju podatke o ličnosti moguće je razvrstati u dve grupacije: 1) one čijim se korišćenjem manje ili neznatno zadire u individualna prava i slobode.. Na drugoj strani. diverzija. a znatno češće su povezani sa potrebom da se preduprede pretnje od delatnosti ekstremista. sabotaža. Na osnovu tako prikupljenih podataka. opravdano se kaže da je neobaveštena policija – paralisana policija (važi i za službe bezbednosti). a naročito kada se radi o organizovanom kriminalu. U svim takvim slučajevima potrebna je saradnja i razmena podataka između policije i službi bezbednosti. i 2) one čijim se korišćenjem privremeno i 37 . Navedene dve svrhe policijskih i obaveštajno-bezbednosnih ponekad se prepliću. ekonomski i drugi vitalni interesi države).).).Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka taka. terorizmu i krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države. Generalno gledano. podaci koje prikupljaju službe bezbednosti retko služe vođenju krivičnog postupka. službe bezbednosti analiziraju i procenjuju ugroženost zaštićenih dobara i preduzimaju preventivne mere ili upućuju svoje procene donosiocima državnih odluka (vladi. odnosno informacija o ličnosti. Podaci koje prikuplja policija imaju... objekat prikupljanja ličnih i drugih podataka policije su kriminalci. u osnovi. posebno kada je reč o nasilnim političkim deliktima (oružana pobuna. savetu za nacionalnu bezbednosti. odbranu i bezbednost zemlje. odnosno identifikovanju osumnjičenih i prikupljanju dokaza za potrebe tužilaštva i suda. terorista ili stranih država koje su usmerene na zaštićena dobra (ustavno uređenje. skupštini. Sami tim. drugačiju svrhu od podataka koje prikupljaju službe bezbednosti i prvenstveno služe za potrebe vođenja krivičnog postupka. a za službe bezbednosti su interesantne aktivnosti potencijalno opasnih lica i organizacija koje ne moraju pripadati svetu kriminala..

Beograd 2008. 2) otkrivanje legalnih struktura kojima teku informacije važne za opstanak i razvoj kriminalne delatnosti zločinačke organizacije.. korumpiranja državnih vlasti. delotvorna i uspešna politika i strategija za borbu protiv najtežih oblika kriminala trebala bi imati tri nivoa: 1) uočavanje. u značajnoj meri prikriveni i tajni. došle su i mnoge razvijene zapadnoevropske države na osnovu širokih kriminalističkih. treba imati u vidu da su najteži oblici kriminaliteta (terorizam.Goran D. 3) krivična dela kod kojih su istraga i prikupljanje podataka tradicionalnim tehnikama istrage posebno teški. a naročito pravo na privatnost6. str. str. Pravni fakultet u Podgorici – 2004. Milosavljević. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. Do ovakvih stanovišta u pogledu efikasnog suprotstavljanja najtežim oblicima kriminala.. 7 38 . kao i lica u kriminalnoj vezi sa njima. 62. 2) krivična dela tipična za aktivnosti organizovanog kriminala. kriminoloških i pravnih istraživanja. Zakonik o krivičnom postupku. U svakom slučaju. zastrašivanja. identifikovanje i prepoznavanje pripadnika i saradnika zločinačkih organizacija. kod određivanja enumeracije (kataloga) krivičnih dela za koja se mogu koristiti ove mere obrade podataka o ličnosti bez pristanka treba se držati tri načela: 1) da se obuhvate teška krivična dela.7 6 B. Dakle. kao i višegodišnjeg iskustva i prakse u borbi protiv ovog kriminala. organizovani kriminal i slično). Radulović D. 3) ulaženje u trag nezakonito stečenom kapitalu. ali i najznačajnije prilikom „pranja“ novca. Pri tome. a to znači prilikom „regrutovanja“ članstva. Matić bez saznanja lica ograničavaju pojedina od zajamčenih individualnih prava i sloboda. izvršenja nasilnih krivičnih dela. 170. Ovlašćenja policije i drugih državnih organa za tajno prikupljanje podataka: domaći propisi i evropski standardi.

te instaliranje video-kamera.8 Pored navedenih metoda policijskog rada. kompjuterske pretrage. vođenje kriminalističkoobaveštajnih banki podataka. 2. tužilaštava. 389. policije i službi bezbednosti. Beograd 2003. odnosno šire. Demokratski nadzor nad obradom podataka o ličnosti bez pristanka (primenom posebnih ovlašćenja) Nadzor nad primenom posebnih mera. za društvo koje želi 8 Škulić M.. (5) kontrolisani transport. nadzor komunikacija. upotreba informatora. metod infiltracije (tajnog ugrađivanja obaveštajca) u strukture protivnika. prikrivenih istražitelja i svedoka-saradnika („pokajnika“). otkupa droge. u nemačkom Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminaliteta predviđeni su sledeći posebni načini prikupljanja dokaza: (1) akustični nadzor. (2) vizuelni nadzor i video snimanje. (3) kontrola pisama i paketa. 39 . u metode delovanja službi bezbednosti. metod tajnog korišćenja tehničkih sredstava. nadzor nad aktivnostima sudova. lica i oružja. izvršenje simulovanih krivičnih dela davanja i primanja mita. str.. kontrolisane isporuke. i metod potajnog (prikrivenog) prikupljanja podataka. Organizovani kriminalitet. (4) korišćenje informanata i lica od poverenja. Na primer. odnosno u konspirativne (tajne) metode prikupljanja podataka o ličnosti ubrajamo: agenturni (klasični) metod. odnosno snimanje telefonskih i drugih razgovora. omogućavanjem prismotre. kao i drugim državnim organima (koji raspolažu policijskim ovlašćenjima).Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka U navedene mere najčešće spadaju: policijska opservacija. a u poslednje vreme i nad privatnim sektorom bezbednosti (preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje i detektivske agencije).

Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim zaposlenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi. Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke sa kojima raspolažu. radi ostva9 R. Demokratski andzor nad primenom posebnih ovlašćenja. izvršne i sudske kontrole. Zakon o zaštitniku građana10 – ovim zakonom ustanovljen je zaštitnik građana kao nezavisni državni organ. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava. uključuju u većoj ili manjoj meri i pojedine nove ograne – ombudsmana (zaštitnika građana). Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 79/2005 i 54/2007. kao i različite poverenike (za pristup informacijama od javnog značaja. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja11 – uređena su prava na pristup informacijama od javnog značaja koja raspolažu organi javne vlasti. preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Šabić. osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. u koja spada i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Beograd 2008. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.Goran D. organa nadležnih za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije. a koji su od značaja za postupak koji vodi. Sva demokratska društva nastoje da grade kompleksne mehanizme za vršenje tog nadzora. str. „Službeni glasnik RS“ broj 120/2004 i 54/2007. sigurno je jedna od večito aktuelnih tema. diskriminaciju i slično)9. 109. kao i drugih organa i organizacija. odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja. mehanizme koji pored parlamentarne (zakonodavne). 10 11 40 .. Matić da bude demokratsko. bez obzira na stepen njihove tajnosti.

a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti. nezavistan u vršenju svoje nadležnosti. kao što su sloboda udruživanja i sloboda govora. niti su bitna druga slična svojstva informacije. Privatnost (a s njim u vezi i obrada podataka o ličnosti) je postala jedno od najvažnijih ljudskih prava savremenog doba. Ona leži u osnovi ljudskog dostojanstva i drugih vrednosti. kao samostalni državni organ. nije bitan nosač informacije na kome se nalazi dokument koji sadrži informacije. osim ako bi se tim pristupom ugrozili pretežniji legitimni interesi (princip tajnosti). Informacijom od javnog značaja je informacija sa kojom raspolaže organ javne vlasti. Evropskom konvencijom za 41 . RAdi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti. u raznim regionima i kulturama. Privatnost je priznata širom sveta. sadržana u određenom dokumentu. ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja. Danas je ona zaštićena Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. način saznavanja informacije. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice. 3. odnosno o pravu svakoga (fizičkog i pravnog lica) da se obavesti o podacima kojima raspolažu javni organi kao i drugi subjekti kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka renja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. datum nastanka informacije. Evropsko pravo i obrada podataka o ličnosti bez pristanka Pravo na privatnost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Direktiva 2002/58/EC o obradi podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija i brojnim drugim međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima. odnosno na tajne podatke koji se odnose na zaštitu tajnih podataka do kojih je došla Evropska unija u komunikaciji sa drugim međunarodnim organizacijama i drugim državama (koje ne moraju biti uvek članice Evropske unije). 12 13 D. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protokom takvih podataka. ova oblast je uređena Uredbom 1049/2001 o pristupu dokumentima Evropskog parlamenta. doma i prepiske (član 8). Kada je u pitanju osnovni principi obrade podataka i tajnosti rada organa Evropske unije. Smernice OEBS-a iz 1980. Matić zaštitu ljudskih sloboda i prava. javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje. Milenković. radi sprečavanja nereda ili kriminala. zaštita podataka o ličnosti i tajnost informacija. Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Protokol uz konvenciju. 42 . Objavljen u „Službenom listu SFRJ“ broj 7/71 i „Službeni list SRJ – međunarodni ugovori“ broj 4/2001. str.. zaštite zdravlja ili morala. Međunarodni pakt o građanskim slobodama i pravima13– garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. 104. Rezolucija 45/95 za regulisanje dosijea sa kompjuterskim podacima o ličnosti. godine o zaštiti privatnosti i prenosu podataka o ličnosti preo državnih granica. ili zaštite prava i sloboda drugih. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovoga prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti. Beograd – 2009. Pristup informacijama.12. Saveta i Komisije i Odluka Saveta ministara 2001/264 o usvajanju bezbednosnih propisa Saveta.Goran D.

kao i kada predstavlja neophodnu meru u jednom demokratskom društvu za: (a) zaštitu bezbednosti jedne države. (posebne kategorije podataka) i 8. osim kada je to odstupanje predviđeno nacionalnim zakonom države potpisnice konvencije (odnosno strane ugovornice). ona pored navedenog podrazumeva stavljanje na uvid javnosti dosijea tajnih službi u nekim bivšim totalitarističkim zemljama i sprovođenje postupaka lustracije svakog lica uključenog u ove procese16. za javnu bezbednost. (dodatne mere zaštite subjekta podatka) konvencije. člana 6. pre svega standard najveće moguće transparentnosti obrade podataka i što efikasniji nadzor nad tom obradom. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protokom takvih podataka – promoviše standarde Evropske unije u ovoj oblasti. Pogledati pobliže A. (kvalitet podataka).Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka14 i Dodatni protokol uz konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka. Lustracija. Objavljen u „Službenom glasniku RS – Međunarodni ugovori“ broj 98/2008. Beograd 2001. u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka15 – predviđa izuzetke i ograničenja od primene odredbi člana 5. Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1096 od 27. (b) za zaštitu subjekta podataka i prava i slobode drugih. 14 15 16 Objavljen u „Službenom listu SRJ– Međunarodni ugovori“ broj 1/92 i „Službeni list SCG– Međunarodni ugovori“ broj 11/2005. Zidar. juna 1996. godine o merama za razgradnju nasleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema – kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti bez pristanka. za monetarne interese ili za suzbijanje krivičnih dela. 43 .

sloboda štampe. pravo azila. kao što su: pravo na zaštitu podataka o ličnosti. elementarnim nepogodama i slično. pravo na nezavisnog i nepristra17 Ljudska prava su neodvojiva od života i telesnog integriteta čoveka. zaštita od genocida. putem formulisanja konkretnijih prava i obuhvatanjem novih sadržaja. Zaštita podataka o ličnosti iz Ustava Republike Srbije Pravo na privatnost. zabrana za ponovno suđenje zbog istog krivičnog dela. jednaka zaštita pred zakonom. Privatni život čoveka obuhvata čitav niz užih prava. i zaštita osuđenih na smrt. pravo na moralni i fizički integritet. slobode i zaštite: zaštita prava na život17. terorizmom. zaštita od mučenja. sloboda kretanja. telegrama.Goran D. ugrožavanjem životne sredine. zaštita od stavljanja u pritvor zbog neispunjenja ugovornih obaveza (duga). Pravo na život je danas višestruko ugroženo i to: ratovima. Matić 4. pravo na ime i ugled. zaštita od krivičnog gonjenja ex post facto. genocidom. Opoziva prava i slobode. sloboda izražavanja. doma i prepiske. prema međunarodnim sporazumima. pravo na poštovanje svih oblika tajnosti prepiske (pisma. zaštita od ropstva. zabrana naučnog eksperimentisanja. sloboda veroispovesti. zabrana prinudnog rada. pretpostavka nevinosti. Smatra se da su nepoziva prava. zabrana proizvoljnog zatvaranja. pravo na priznanje pred zakonom. pravo na zakonski postupak. pravo da optuženi zna sve navode optužnice. sloboda misli. 44 . elektronskih medija i slično). Pravo na privatnost obuhvata više prava. kao i časti i ugleda. pravo na učestvovanje u vlasti. paktovima ili konvencijama na snazi u ovom momentu su: pravo na privatnost. na opšti način obuhvata pravo na poštovanje čovekovog privatnog i porodičnog života. a samo jedno od njih je zaštita podataka o ličnosti. pravo na nacionalnost. Elementi ovog prava doživeli su razradu i preciziranje.

Ovo odstupanje može u značajnoj meri da podrije ta prava. Mora se pokazati da je ograničenje „neophodno u demokratskom društvu“ (neophodnost i proporcionalnost). Bilo koja kvalifikacija prava u pogledu ograničenja ljudskih prava ne sme se upotrebiti na diskriminatoran način (nediskriminacija). Priručnik za istražitelje povrede ljudskih prava (prevod Ivović V. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 98/2006. Fond za humanitarno pravo – Beograd 2004. bude proporcionalno. Odredbama člana 42. bude pažljivo zamišljena kako bi ispunila tražene ciljeve i ne sme biti proizvoljna. pravo na sindikalno organizovanje. Odstupanje od standarda ljudskih prava mora da bude zakonito. državnu i javnu bezbednost. Grum. doslednosti. Razlika će se smatrati diskriminatorskom ukoliko nema objektivno i razumno obrazloženje. Pored toga.18 Bilo kakvo ograničenje ljudskih (građanskih ili političkih) prava mora biti predviđeno zakonom (zakonitost).Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka snog sudiju. proporcionalnosti. Ustava Republike Srbije19 zajamčena je zaštita podataka o ličnosti. Ograničenje se mora obrazložiti nekim od priznatih ciljeva (obrazloženje). pravo na okupljanje. pravo na odbranu ćutanjem. prava za vreme krivičnog suđenja.). nepravedna ili zasnovana na iracionalnim stavovima. Proporcionalnost bi trebalo da u što manjoj meri ugrožava prava koja se ograničavaju. pravo na branioca. nema dovoljno dobre razloge i kada je neproporcionalna. koji obuhvataju: zaštitu prava i sloboda drugih. pravo na udruživanje. i prava za vreme boravka u zatvoru. postoje principi koji se moraju zadovoljiti kako bi odstupanje bilo zakonito. nediskriminacije i obaveštavanja. predviđeno je 18 19 D. ima veoma dobar razlog. pravo na obrazovanje. javnosti. Reč je sledećim principima (koji su za sada samo okvirni): izuzetnosti. kao takva. javno zdravlje i moral. sprečavanje nemira i kriminala. Iz tog razloga. odnosno mora da ispuni neophodnu društvenu potrebu. 45 .

5. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljani. Obrada podataka o ličnosti kada javnost ima opravdani interes da zna Odredbama Zakona o javnom informisanju20. informacije i mišljenja o pojavama. slobodu štampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila. osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Srbije na način predviđen zakonom. slobodu prikupljanja. U javnim glasilima se slobodno objavljuju ideje. slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa. uređeno je pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražavanja mišljenja. i prava na ime. slobodu primanja ideja. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (obrada podataka od strane državnih organa bez pristanka lica!). Svako fizičko lice. pravo na privatnost je ustavom zaštićeno i kroz zagarantovano jemstvo ljudskog dostojanstva. objavljivanja i širenja ideja. Matić da se prikupljanje. Pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli. istraživanja. događajima i ličnostima 20 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 43/2003 i 61/2005. kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja. kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem. kao i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta. Pored toga. izuzev ako su podaci obrađivani u skladu sa članom 13. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.Goran D. informacija i mišljenja. informacija i mišljenja. ima pravo da bude obavešteno o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. stana. tajnosti pisama id rugih sredstava komuniciranja (opštenja). držanje. 46 .

način saznavanja informacije (neposredno. 6. „Službeni glasnik RS“ broj 97/2008. gleda21 22 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 58/2003 i 61/2003.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka o kojima javnost ima opravdani interes da zna. interesantne su i odredbe Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava21 (o lustraciji!) kojim su uređeni. u čije ime. odnosno za čiji račun je informacija pohranjena. što se primenjuje bez obzira na način na koji je pribavljena informacija. osim kada je to drugačije određeno zakonom. nadležnost i postupak nadležnih organa. film. odnosno obrada podataka o ličnosti sprovodi bez pristanka tog lica. odnosno prava ovih lica ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju. odnosno određeni: – oblici i vidovi kršenja ljudskih prava kao osnov ispitivanje odgovornosti. i da se postupak po ovome zakonu. Zaštita podataka o ličnosti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti22 – Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice. bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir. i – mere koje se izriču licima za koja je utvrđeno da su kršila ljudska prava. 47 . putem slušanja. mesto pohranjivanja informacije. Interesantno je napomenuti. po čijem nalogu. – načela i pravila postupka ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija. Pored ovoga zakona. datum nastanka informacije. elektronski mediji i slično). Nosiocima državnih i političkih funkcija. – lica prema kojima se sprovodi postupak ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija obavlja određenu funkciju. traka. – sastav.

odbrane zemlje. obezbeđivanje. snimanje. otkrivanja. pretraživanje. sprečavanja. prepisivanje. razdavajanje. odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. poluautomatski ili na drugi način. odnosno posredno. prenošenje. umnožavanje. predmetnom ili drugom osnovu. kome rukovalac na osnovu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom podataka o ličnosti. odnosno organ vlasti. Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom. kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima. odnosno organ vlasti. izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim. razvrstavanje. objavljivanje. menjanje. otkrivanje. stavljanje na uvid. ukrštanje. Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice. širenje. prilagođavanje. Matić nja i slično. koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke. korišćenje. zaštite zdravlja i morala. upodobljavanje. Organ vlasti je državni organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave. ili bez obzira na drugo svojstvo informacije ili podatka. odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke. putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i slično). bez obzira da li se vrši automatski. Korisnik podatka je fizičko ili pravno lice. nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju. Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su prikupljanje. Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice. kopiranje. čuvanje. objedinjavanje. zaštite prava i 48 . odnosno finansijskih interesa države. otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim.Goran D. beleženje. Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica. ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti. pohranjivanje. istrage i gonjenja za krivična dela. prikrivanje. organizovanje. ekonomskih.

predviđena je mogućnost obrade podataka o ličnosti za sprečavanja. istrage i gonjenja za krivična dela. organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela. „Službeni glasnik RS“ broj 58/04. odnosno ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. 49/2007 i 122/2008. Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pored toga. a policija je dužna da preduzme potrebne mere da se identifikuje. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. „Službeni glasnik RS“ broj 46/2006. godine24. ali i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. koji je u primeni do 31. Prema odredbama člana 255. Pri tome. podaci o ličnosti se obrađuju ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.2010. godine. nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog svedoka (na primer lični podaci o oštećenom i svedocima). stav 1.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka sloboda i drugog javnog interesa. ovaj zakonik sadrži i odredbe o nadzoru i snimanju razgovora ili komunikacija drugim teh23 24 „Službeni list SRJ“ broj 70/2001 i 68/2002. godine23. 7. Obrada podataka o ličnosti za potrebe krivičnog postupka Zakonik o krivičnom postupku – Odredbama člana 225. kao samostalni državni organ. 85/05 i 115/05. 49 . pronađe i uhvati učinilac krivičnog dela. stav 1. otkrivanja. a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. značajno je napomenuti da radnje iz ovog člana ne spadaju u krivični postupak.12.

Pored toga. ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju krivičnih dela iz člana 2. prema ovom zakoniku predviđene su i druge „posebne radnje dokazivanja“ ili mere tajnog nadzora: pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simuliranih pravnih poslova. 45/2005 i 61/2005. 25 26 27 „Službeni glasnik RS“ broj 42/2002. ovog zakona. 39/2003. zaštita državne i službene tajne. tačka 3.Goran D. odnosi prema građanima. kao i kontrola bankarskih i finansijskih transakcija osimnjičenog. 29/2004. Matić ničkim sredstvima i optičkom snimanju lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršili određena krivična dela (član 232. ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu otkrivanju učinilaca ratnih zločina.). 135/2004.). kontrolisana isporuka. predviđeno je da su svi državni organi i organizacije dužni na zahtev tužioca za ratne zločine da bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju. Poslovnikom o poslovanju i vođenju evidencija u tužilaštvu za ratne zločine27 predviđen je: način rada. tačka 3. čuvanje arhivskog materijala. „Službeni glasnik RS“ broj 118/2007. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine26 – u vezi obrade podataka o ličnosti bez pristanka (član 7. 58/2004. „Službeni glasnik RS“ broj 67/2003. i 233. rukovanje stvarima od vrednosti. 27/2003.). odnosi tužilaštva i drugih javnih tužilaštava i državnih i drugih organa. uvid u evidencije ličnih i sa njima povezanih podataka osumnjičenog. 67/2003. 50 . rukovanje predmetima. 61/2005 i 101/2007. pomoćnim knjigama i rokovnicima. angažovanje prikrivenog islednika. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala25 – prema odredbama ovog zakona (član 11. svi državni organi i organizacije su dužni da na zahtev službe ili specijalnog tužioca bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju.

kao i podatke o pravnim posledicama osude. organu za izvršenje krivičnih sankcija i organu koji učestvuje u postupku davanja amnestije. 51 . predviđeno je da se davanje podataka iz kaznene evidencije o osudama na kaznu 28 „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. oslobađanju od kazne i oproštenoj kazni. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. podatke o kazni. mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti samo ako su im potrebni radi ostvarivanja njihovih prava. pomoćnih i drugim materijala. od krivičnom delu za koje je osuđen. Građanima se. kao i vođenje evidencija – upisnika. kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti. mogu se dati samo sudu. dati i državnom organu. Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji. javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica28. pomilovanja. Krivičnog zakonika određen je sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije. Niko nema pravo da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. Podaci iz kaznene evidencije mogu se. Podaci iz kaznene evidencije. na obrazloženi zahtev. kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi. kao i organima starateljstva. na njihov zahtev.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka organizovanje stručne biblioteke. način izdavanja i korišćenje službene legitimacije. podaci o izdržavanju kazne. sudskoj opomeni. uslovnoj osudi. drugoj organizaciji ili preduzetniku. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude. preduzeću. Krivično-pravni aspekti – Odredbama člana 102.

vojnu ili poslovnu tajnu ili se odnose na lične i porodične prilike dostupni su samo ovlašćenim subjektima pod uslovima i na način propisanim zakonom i drugim propisima. iskazivanju. Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija31 predviđena je obrada podataka o ličnosti. iskazivanja. Pored toga. Evidencije o izrečenim vaspitnim merama i kaznama maloletničkog zatvora (član 37. evidentiranje. a od interesa su za celu zemlju. prenos. ne mogu davati nikome. Podaci koji predstavljaju državnu. evidentiranja i obrade podataka i informacija pravosudnih organa od interesa za celu zemlju29 uređeno je organizovanje. Način vođenja evidencije određuje se posebnim aktom. stav 2. osim u slučajevima predviđenim Krivičnim zakonikom (članom 102.) vodi sud koji je sudio u prvom stepenu. prikupljanje. objedinjavanju prenosa i razmeni podataka i informacija u pravosudnom informacionom sistemu30. obrade. Prema Zakonu o organizaciji i jedinstvenoj metodologiji prikupljanja. obradi. „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. 52 . objedinjavanja. obrada.Goran D. Matić maloletničkog zatvora (član 34. prenosa i razmene podataka i informacija Pravosudnog informacionog sistema. na snazi je i Pravilnik o prikupljanju.). službenu. „Službeni glasnik RS“ broj 114/2005. u kojem su uređene metodološke osnove i način prikupljanja. razmena i zaštita podataka i informacija koje se koriste za ostvarivanje funkcija i zadataka pravosudnih organa.ustavna povelja. iskazivanje. 29 30 31 „Službeni list SFRJ“ broj 44/89 i „Službeni list SCG“ broj 1/2003.). Bliže propise o evidencijama donosi ministar nadležan za pravosuđe. odnosno o vođenju odgovarajućih evidencija lica prema kojima se izvršavaju sankcije i pritvor.

Evidencije ličnih i drugih podataka (član 76. 6) provera identiteta 32 33 „Službeni glasnik RS“ broj 85/2005. 2) lica za koje postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela i prekršaje. zadržavanje. kazniće se zatvorom do tri godine. 53 . 4) učinjenih krivičnih dela nepoznatih učinilaca za koja se goni po privatnoj tužbi.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Pored toga. prema kojem – (1) ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju. obezbeđuje zaštitu i vodi evidencije o ličnim i drugim podacima na čije je prikupljanje ovlašćeno ovim zakonom radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i radi pronalaženja njihovih učinilaca. 88/2005 i 107/2005. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. koristi ih i njima rukuje u skladu sa zakonom. (3) ako delo iz stava 1. lišavanje slobode i drugo). ovog člana učini službeno lice u vršenju službe. u Krivičnom zakoniku32 predviđeno je krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146. (2) kaznom iz stava 1. ograničenje kretanja. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi. Zakona o policiji33) prikuplja. Druge podatke o ličnosti policija može prikupljati. saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni. 3) učinjenih krivičnih dela za koja se gone po službenoj dužnosti. Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 101/2005. obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi. prekršaja i lica oštećenih tim delima. obrađuje i koristi lične podatke. Ovlašćeno službeno lice podatke o ličnosti do kojih dođe u vršenju službe čuva kao poverljive. obrađivati i koristiti samo ako je za to ovlašćena drugim zakonom i ako obezbeđuje zakonom utvrđenu tih podataka. 5) traženih lica i predmeta i lica kojima je zabranjen ulazak u zemlju. Zakona o policiji) koje vodi policija: 1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograničena ili oduzeta sloboda (dovođenje. Zakon o policiji – Policija (član 75.

Zaštita ličnih podataka. i 12) pritužbi. kao i drugim propisima kojima se uređuje zaštita ličnih podataka. policija će pružiti obaveštenje licu. operativnih izvora saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom. podrazumeva da se oni ne mogu koristiti protivno svrsi predviđenoj zakonom. 9) primenjenih operativnih i operativno-tehničkih sredstava i metoda. kao i ostali brojčani podaci mogu se koristiti u statističke i analitičke svrhe u Ministarstvu unutrašnjih poslova. 8) operativnih izveštaja. Policija će licu o kome se vode lični podaci pružiti obaveštenje o tome u roku od 60 dana od dana prijema zahteva tog lica. u skladu sa utvrđenim pravilima o međunarodnoj policijskoj saradnji. daktiloskopiranih lica. Ovi podaci se mogu dati i na korišćenje nadležnim stručnim i naučnim ustanovama za potrebe naučno-istraživačkog rada. Rešenje se obrazlaže i usmeno saopštava podnosiocu zahteva. Kada prestanu navedeni razlozi. Lični podaci mogu se dostaviti i inostranim policijskim organima i određenim međunarodnim organizacijama na njihov zahtev. 11) upotrebljenih sredstava prinude. 54 . 10) događaja.Goran D. Brojčani podaci o krivičnim delima. vođenje zakonom propisanog postupka. 7) lica nad kojima je sprovedeno utvrđivanje identiteta. bezbednost ljudi i imovine ili bi moglo naneti štetu interesima trećih lica. pružanje ovih podataka policija može rešenjem odbiti ako bi to ugrozilo izvršenje njenog zadatka. Međutim. Lični podaci se mogu dostavljati drugim organima pod uslovima: da je organ koji traži podatke zakonom ili drugim propisom ovlašćen da traži i prima te podatke. prijavljenim i oštećenim licima. da te podatke nije moguće pribaviti na drugi način ili ako bi njihovo pribavljanje zahtevalo nesrazmerno visoke troškove. da su u organu koji traži podatke ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti. prema ovom zakonu. izuzev obaveštenja o podacima koje je to lice o sebi dalo na osnovu zakona. Matić lica. fotografisanih lica i DNK analiza. po njegovom zahtevu.

) sadrži i odredbe o rokovima čuvanja ličnih i drugih podataka u policijskim evidencijama. Podaci o ličnosti koji su sadržani u evidencijama policije. koji su u trajanju od dve. pet ili deset godina. mogu se dati samo licu na koje se oni odnose. 61/2005. Nadzor nad delovanjem informacionog sistema u kojem su sadržane evidencije ličnih i drugih podataka vrši organ nadležan za zaštitu ličnih podataka. Policijski službenik ovlašćen za davanje podataka iz policijskih evidencija. obaveštenja o podacima iz evidencija policije. 62/2006. 85/2005. 70/2003. Zakon o policiji (član 81. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji34 – Za izvršavanje poslova na otkrivanju o prijavljivanju poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obrazuje se Poreska policija. 84/2002. Sa podacima o primenjenim operativnim i operativno-tehničkim sredstvima i metodama. mora uvek da štiti identitet lica koje je dalo obaveštenje. 63/2006 i 61/2007. saglasno zakonu kojim se uređuje zaštita ličnih podataka – Poverenik za informacije javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. 23/2003. tri. lice može dobiti tek pošto je za podacima prestala potreba korišćenja. Izuzetno. operativne izvore saznanja i lica pod posebnom policijskom zaštitom. 55/2004. koji se odnose na operativne izveštaje. postupa se u skladu sa posebnim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona. a u nekim slučajevima i trajno čuvanje.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Policija je dužna da ispravi lične podatke za koje utvrdi da su netačni ili na čiju netačnost ukaže lice čiji su lični podaci obrađivani i na koje se podaci odnose. kao posebna organizaciona jedinica Poreske uprave 34 „Službeni glasnik RS“ broj 80/2002. odnosno uslovi zbog kojih je lični podatak unet u odgovarajuće policijske evidencije. i to od njihovog unošenja pa do brisanja iz evidencije. Prikupljeni podaci moraju se odmah brisati u slučaju da se utvrdi da nisu tačni ili da su prestali da postoje razlozi. 55 .

računovodstveni iskazi. izvrši pretresanje stana. poziva građane i prikuplja potrebna obaveštenja od njih. iskaz svedoka. preduzetnika i drugih pravnih lica. Beograd 2008. Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova. nalaz veštaka. trgovinskih i zanatskih radnji. preduzetnika i drugih pravnih lica. uključujući i njegovo prinudno dovođenje. Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca (član 135). O podacima prikupljenim u ovakvim postupcima. Sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. ovlašćena je da: poziva i saslušava osumnjičenog. poslovnih i drugih prostorija. poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava. ostvari uvid u dokumentaciju državnih organa. Poreska policija u pretkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova (policija) i ovlašćena je da preduzima sve potražne radnje. izvrši prinudno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku. trgovinskih i zanatskih radnji. izuzev ograničenja kretanja. vrši pregled prevoznih sredstava. Batarilo. Matić (član 162. 99–100. preduzeća. poreski bilans. Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na osnovu dokaza (član 43. Poreska policija ostvaruje i druge oblike saradnje35. na zahtev Poreske policije.. a ukoliko se sprovođenjem tih ovlašćenja osnovano očekuje otpor. 56 . Navedena ovlašćenja poreska policija preduzima samostalno. uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi. ministarstvo unutrašnjih poslova pruža pomoć radi sprovođenja izvršenja ovih ovlašćenja.). preduzeća. poslovne knjige i evidencije. Poreska policija. u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. vrši pregled određenih objekata i prostorija državnih organa. Poreska policija. putnika i prtljaga. prikupljene od poreskog obveznika ili traćih lica.).raspisati potragu za licima i stvarima za kojima se traga. prevoznih sredstava i lica. kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava. str.Goran D. Poreska uprava vodi posebno poresko knjigovodstvo i za 35 B.

podataka i informacija o postupcima u vezi sa prekršajima. 3) primanje i traženje od nadležnih državnih organa podataka i informacije potrebnih za ocenu da li u vezi sa određenom transakcijom ili određenim licem postoji sumnja da se radi o pranju novca. 2) praćenje izvršavanja odredaba ovog zakona i preduzimanje mera iz svoje nadležnosti radi otklanjanja nepravilnosti u primeni ovog zakona kao i predlaganje ministru izmena i dopuna ovog zakona i drugih propisa koji uređuju otkrivanje i sprečavanje pranja novca. a od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove – i traženje podataka iz krivične evidencije i podataka o podnetim krivičnim prijavama. 7) procena podataka i informacija koje se odnose na organizo36 „Službeni glasnik RS“ broj 107/2005. 57 . ovim zakonom je uređena i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca i nadležnosti drugih državnih organa vezanih za prikupljanje. Uprava obavlja poslove koji se odnose na: 1) prikupljanje. na osnovu akta koji donosi ministar finansija. analiziranje i čuvanje podataka i informacija dobijenih od obveznika i državnih organa. privrednim prestupima i krivičnim delima koja se odnose na pranje novca. 62/2006 i 63/2006. 4) saradnju sa nadležnim državnim organima radi razmene podataka i informacija od značaja za otkrivanje i sprečavanje pranja novca. 6) dostavljanje nadležnim državnim organima podataka i informacija o transakcijama i licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. od kojih je najznačajnija obrada podataka o ličnosti. kao i njihovim izvršiocima (obveznici. Pored toga. obradu i korišćenje podataka o ličnosti. 5) učestvovanje u izradi liste pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje sumnjivih transakcija. 117/2005. Zakon o sprečavanju pranja novca36 – ovim zakonom su predviđene mere i radnje koje se preduzimaju radi otkrivanja i sprečavanja pranja novca. obradu. druga pravna i fizička lica).Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka te svrhe organizuje poseban poreski informacioni sistem.

iniciranje zaključivanja sporazuma o saradnji sa međunarodnim organima i organizacijama i učestvovanje u radu međunarodnih organa i organizacija u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca. privremeno oduzme robu i sredstva kojima je počinjena povreda propisa 37 „Službeni glasnik RS“ broj 73/2003. 61/2005. da: 1) privremeno zadrži lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo propisano ovim zakonom. u primeni odredaba ovog zakona ili drugih propisa koji se odnose na uvoz. 3) pregleda poslovne prostorije. dokumentaciju. koja između ostalog. 9) planiranje i sprovođenje obuke zaposlenih u upravi i organizovanje seminara za obveznike u vezi sa primenom propisa iz oblasti sprečavanja novca. i vodi evidencije iz svog delokruga. Matić vani kriminal i finansiranje terorizma i ocenu da li u vezi sa konkretnom transakcijom postoji sumnja da se radi o pranju novca. Privremeno zadržavanje može trajati najduže do dolaska ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.Goran D. objekte. 58 . i 11) druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima. robu i lica. 85/2005. 10) vođenje evidencija podataka i informacija u skladu sa ovim zakonom. privrednih prestupa i krivičnih dela.) obrazovana je Uprava carina. ovlašćeni carinski službenik može. Carinski zakon37 – odredbama ovog zakona (član 252. Za potrebe realizacije ovih poslova. prevozna sredstva. sprovodi zakonom predviđeni postupak u cilju otkrivanja carinskih prekršaja. 2) zatraži od lica ispravu kojom to lice dokazuje identitet. kao i da izvrši proveru podataka iz isprave. izvoz ili tranzit robe. 62/2006 i 63/2006. 8) obavljanje bilateralne i multilateralne saradnje. o čemu odmah obaveštava nadležnog istražnog sudiju ili ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. razmenu podataka na bazi reciprociteta u oblasti otkrivanja i sprečavanja pranja novca.

Pored toga. i 297) – Uprava carina prikuplja lične i druge podatke 59 . i 7) prikuplja i raspolaže sa informacijama potrebnim za vođenje postupka i preduzima posebne radnje otkrivanja i sprečavanja carinskih prekršaja. Službena vozila mogu imati oznaku „carina“ i službenu oznaku carinske službe. Uprava carina može da zatraži pomoć od organa ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Vojske Srbije u sprovođenju odredaba ovog zakona i drugih propisa čija je primena u nadležnosti carinskih organa. koja se odnosi na carinski prekršaj. nameravalo da izveze robu ili je učestvovalo u uvozu robe u suprotnosti sa ovim zakonom i drugim propisima. 4) ostvaruje saradnju i razmenjuje informacije sa nadležnim državnim organima. javnim ili privatnim organizacijama. bez odlaganja izveste najbližu carinarnicu. obrada i zaštita podataka (član 296.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka licu za koje postoje osnovi sumnje da je svesno učestvovalo u uvozu. dužni su da o tome. 5) razmenjuje informacije o uvozu. da koristi specijalnu tehničku opremu. Za potrebe prikupljanja i obrade podataka o ličnosti bez pristanka. u slučajevima kada je ta administracija započela krivično ispitivanje ili je došla do saznanja u vezi sa činjenicom. 6) vrši ispitivanja u ime drugih carinskih administracija (zamolnim putem). službena vozila opremljena svetlosnim i zvučnim signalima i posebno obučene životinje. Uprava carina može. utvrde da su povređeni carinski i drugi propisi za čije je sprovođenje nadležna uprava carina. Prikupljanje. radi obavljanja svojih zadataka. privrednih prestupa i krivičnih dela. izvozu ili tranzitu robe sa stranim carinskim administracijama. evidencija. radi sprovođenja odredbi ovog zakona i drugih propisa. odnosno da postoji mogućnost da se to dogodi. organi koji pri obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.

pri čemu ovlašćeni carinski službenik nije dužan da o tome obavesti lica na koja se ti podaci odnose. Matić za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. na zahtev ovlašćenog carinskog službenika. Ako carinski službenik. aktivnosti prismotre i ostale zaštitne aktivnosti. drugim zakonima kojima je uređena zaštita. iznajmljivanje i poslovne aktivnosti. Privatne bezbednosne kompanije u Srbiji – prijatelj ili pretnja. aktivnosti privatnih istražitelja. Privatne detektivske agencije su manje firme sastavljene od nekoliko zaposlenih. pružiće te podatke. Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja39. Uprava carina vodi evidenciju o ličnim i drugim podacima koji se prikupljaju i objedinjuju u vezi obavljanja njenih poslova. 58/98 i 74/99. Delatnost privatnih detektiva (istražitelja) – Pojam detektivske delatnosti obuhvata poslove prikupljanja i pružanja informacija od značaja za zaštitu lica i imovine u skladu sa pravilima koja su propisana zakonom. transport dragocenosti. 18. a najčešće ih vode bivši policajci ili pripadnici službi bezbednosti38. neposredno od lica na koje se ti podaci odnose. str. 34/96. „Službeni list SRJ“ broj 31/96. 12/98.Goran D. „Službeni list SCG“ broj 1/2003 – ustavna povelja. grana 746) kao: traženje izgubljenih lica. organizacije i drugi subjekti koji te podatke vode po službenoj dužnosti.. Milošević. Aktivnosti u vezi sa nekretninama. Metodološki okvir istraživanja privatnog sektora bezbednosti u Srbiji. u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. organi. Beograd 2008. ulične patrole. ako bi to onemogućilo ili otežalo izvršenje određenog zadatka. 39 60 . prikuplja lične ili druge podatke iz već postojećih evidencija. čuvanje i nadgledanje stambe38 M. za obavljanje određenih zadataka. predviđena je delatnost traženja izgubljenih lica i zaštita (Sektor J. prikupljanje i čuvanje ličnih podataka i podataka o privrednim aktivnostima. kao i od lica koja poseduju tražene podatke ili iz već postojećih evidencija. telesna zaštita.

Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka nih zgrada. eliminisana je bezbednosna politika i koncept. pozorišta. hotela. prilikom obavljanja delatnosti privatnog istražitelja i detektiva. moraju izveštavati službe bezbednosti Republike Srbije o bezbednosno indikativnim saznanjima u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima. se obavlja delatnost prikupljanja. nameće se zaključak da delatnost detektiva nije uređena zakonom. u praksi. davanje saveta o zaštiti i bezbednosti u oblasti industrije. obrade i korišćenja podataka o ličnosti. kancelarija. diskoteka i slično. koji je bio 61 . Samim tim. Međutim. aktivnosti ovih agencija obuhvataju i „spasavanje od delovanja sekti“ i „proveru vernosti bračnog druga“. gradilišta. odnosno da oni u svom radu mogu primenjivati samo opšte odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na podnošenje krivične prijave i obaveštavanje organa unutrašnjih poslova o saznanjima o izvršenom krivičnom delu. aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama. imajući u vidu okolnost da je privatni detektiv ili istražitelj institut anglosaksonskog pravnog sistema koji predviđa privatnu krivičnu istragu i slično. sporno je pitanje po kojem pravnom osnovu. fabrika. Na osnovu iznetog. domaćinstava i javne bezbednosti. Pored toga. privatni detektivi u skladu sa pravnim režimom kojim se uređuje rad službi bezbednosti. Ova delatnost ne obuhvata: postavljanje alarmnih uređaja i istraživanja u vezi sa osiguranjem. od 1993. bez saglasnosti i odobrenja tog lica. praćenje pomoću mehaničkih i elektronskih zaštitnih uređaja i slično. Obrada podataka o ličnosti za potrebe bezbednosti i odbrane Bezbednosni aspekti – Raspadom SFRJ i stvaranjem Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). 8. godine. koje su svrstane u posebne podgrupe klasifikacije.

Donošenjem Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. što opet otvara konceptualno pitanje da li je odbrana šira funkcija države od bezbednosti ili su pak 62 . dok je odbrana kao deo sistema bezbednosti ostala na zajedničkom nivou. Matić razvijan kao model „Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite“. bezbednosnih strategija i odgovarajućih doktrina. Interesantno je napomenuti da novi Ustav Srbije nije u celosti definisao koncept i model bezbednosti. Ustav u prvom delu ne definiše postavku nacionalne bezbednosti kao značajnu ustavnu kategoriju. kao država članica SRJ. nego je svoje potrebe za bezbednošću amortizovala kroz savezne institucije i organe. U četvrtom delu Ustava Srbije u članu 97. odnosno konceptualno čitav ovaj član je posvećen zaštiti prava na slobodu. bezbednosnih tela izvršne vlasti i adekvatnog naučnog multidisciplinarnog pristupa problemu. ustavnih i zakonskih rešenja. deklarativno obrađuje pravo na slobodu i bezbednost. dok u drugom delu posvećenom ljudskim i manjinskim pravima u članu 27. možemo svesti na potrebu definisanja: državnog interesa. Ovakvo rešenje je u praksi dovelo do delimične političko-normativne regulative na polju bezbednosti (zaokružen je samo sistem odbrane strategijom i doktrinom). Republika Srbija. tačka 4. Ključna pitanja kreiranja bezbednosne politike Republike Srbije. bezbednost je kao funkcija prepuštena državama članicama. koncepta i modela bezbednosti. što opet nije bilo dovoljno samo po sebi za realizaciju priključenja evroatlantskim bezbednosnim i ekonomskim integracijama. nije imala nikakvih konkretnih potreba niti ustavnih nadležnosti da razvija svoju bezbednosnu politiku i koncept.Goran D. navodi se da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. uz ocenu da je prevaziđen i ideološki obojen.

doktrine i sistemske zakone na polju bezbednosti i odbrane. U prilog ovakvoj tvrdnji idu i odredbe člana 99. Vojno delo broj 4. 177. To pre svega znači državno opredeljenje za nacionalni koncept i model bezbednosti. dok je prema nekim iskustvima država EU odbrana zapravo u funkciji bezbednosti. utvrditi osnovne instrumente nacionalne bezbednosne politike. prigovor savesti i civilna služba u budućim zakonskim rešenjima. ostale su na snazi odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije42 odredbe o popuni rezervnog sastava (član 26. 42 63 . „Službeni list SCG“ broj 7/2005 i 44/2005. Zbog toga je u predstojećem periodu neophodno. 28/96. odlukama nadležnih organa i planovima odbrane. radna i materijalna obaveza. prema kojima Narodna skupština usvaja strategiju odbrane. „Službeni list SRJ“ 43/94. radne i materijalne obaveze i učestvovanje civilnoj zaštiti. a potom i vizija mesta i uloge funkcije odbrane u sistemu bezbednosti u Republici Srbije. kroz kreiranje odgovarajuće strategije. Obrada podataka za potrebe odbrane se obavlja u skladu sa evidencijama (spiskovima) koje dostavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostali državni organi Ministarstvu odbrane41. Do donošenja propisa o vojnoj obavezi. Karanović. 44/99. 3/2002 i 37/2002. u skladu sa zakonom.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka one ravnopravne. dok se o strategiji nacionalne bezbednosti u Ustavu Srbije ne govori čak ni u naznakama. str. koji je sposoban i obučen za uključivanje u sistem odbrane. 74/99. vezana za sistem odbrane zemlje vezana je za izvršavanje vojne. Zakon o odbrani40 – ljudski resursi u odbrani obuhvataju demografski potencijal države koji podleže obavezi odbrane. Beograd 2008.. Ustava Srbije. i 27) i poglavlje XVII – Vojna obaveza (čla40 41 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 116/2007. Obrada podataka bez pristanka lica. Vojna. N. kroz buduće zakonske reforme kao i kroz izradu strateških dokumenata.

O organizovanju i izvršavanju utvrđene radne obaveze na teritoriji autonomnih pokrajina. državnih organa. za ove potrebe. primenjivaće se odredbe Zakona o službama bezbednosti SRJ i Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemlje izvršavaju vlasnici stvari. opština i gradova. Matić novi 279. a u koje spadaju i odredbe o prikupljanju i obradi podataka o ličnosti bez pristanka.) se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti. Vlada donosi propise o načinu organizovanja i izvršavanja radne obaveze. Stvari i materijalna dobra. kao i drugih propisa kojima se štite ljudska prava koja mogu da budu ugrožena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama.) i poglavlje XIX – koje se odnosi na kaznene odredbe (član 340. koje nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. do 345. staraju se organi uprave i pravna lica u delatnostima iz nadležnosti tih organa. uređuju se posebnim zakonom i propisima za njihovo izvršenje. 43 „Službeni glasnik RS“ broj 116/2007. raspoređuju se prema ratnom rasporedu za potrebe Vojske Srbije. u skladu sa zakonom. postupak i način njihovog evidentiranja. Do stupanja na snagu posebnog zakona kojim će se urediti rad službi bezbednosti. Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije43 – Odredbama Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije formiran je Savet za nacionalnu bezbednost za obavljanje poslova i zadataka iz oblasti nacionalne bezbednosti. naknada za korišćenje tih stvari i druga pitanja od značaja za izvršavanje materijalne obaveze. privrednih društava i drugih pravnih lica u skladu sa kriterijumima za raspoređivanje građana i normativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge potrebe odbrane zemlje.Goran D. 64 . do 336. Savet (član 5.). Stvari i materijalna dobra za potrebe odbrane zemlje.

i 52/2007. davanje obaveštenja i podataka. davanja obaveštenja ili podataka mora biti zasnovano na zakonom utvrđenim razlozima. i – Uredbom o korisnicima eksternih informacija Bezbednsono-informativne agencije i vrstama edicija46. – istraživanje. 44 45 46 „Službeni glasnik RS“ broj 42/2002. čuvanja. O poslovima iz svoje nadležnosti agencija (član 11. korišćenja. o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti. Prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti pripadnici agencije raspolažu sa ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i podataka utvrdila je Vlada. pripadnici agencije ovlašćeni su da od državnih i drugih organa. „Službeni glasnik RS“ broj 83/2004. korišćenja. a uskraćivanje ili odbijanje pomoći. kao i druge poslove određene zakonom. 65 . obrade.) obavlja poslove koji se odnose na: – zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije. pravnih i fizičkih lica traže i dobiju obaveštenja. čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i dokumenata o poslovima iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije45. prikupljanje. obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima. podatke i stručnu pomoć od značaja za razjašnjavanje činjenica vezanih za obavljanje poslova iz delokruga agencije. čuvanja. i to: – Uredbom o načinu evidentiranja.) obrađuje. niko ne može biti prinuđen.). obrade. „Službeni glasnik RS“ broj 68/2002. Agencija (član 2.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji44 – U obavljanju poslova iz svoga delokruga (član 10. Na pružanje pomoći. Način evidentiranja.

Matić Uredbom o načinu evidentiranja. prikupljaju podatke: traženjem potrebnih obaveštenja od građana. čuvanja. čuvanja. uključujući uvid u registre i druge zbirke podatka. kao i korišćenjem drugih javnih izvora. protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Zakon o službama bezbednosti SRJ47 – Nadležnost u ovoj oblasti je prešla na Republiku Srbiju na osnovu prestanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora. sudovi i pravna lica koja vode registre i druge zbirke podataka (član 26. 66 . Organi državne uprave. u okviru svojih nadležnosti (član 8. organizacija i lica. i „Službeni list SCG“ broj 17/2004. „Službeni glasnik RS“ broj 43/2007. krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. korišćenja. zaštite i dostavljanja drugim nadležnim državnim organima informacija i dokumenata.Goran D.) dužni su da omoguće službi. kao i najteža krivična dela sa elementima organizovanog kriminala. u skladu sa ovim zakonom. usmerenih protiv jedinica Vojske Srbije i ministarstva nadležnog za poslove odbrane.). obavljaju poslove bezbednosti značajne za odbranu koji su određeni zakonom kojim se uređuju službe bezbednosti i drugim zakonima. unutrašnji i međunarodni terorizam i subverzivne aktivnosti. obrade. kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. korišćenja. koje se odnose na obaveštajne i druge delatnosti stranih službi. Ako podaci iz 47 48 „Službeni list SRJ“ broj 37/2002. u skladu sa ovom uredbom internim uputstvima uređuje direktor agencije. zaštite i dostavljanja drugim državnim organima informacija i dokumenata o poslovima iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije predviđeno je da način evidentiranja. obrade. Službe su ovlašćene da (član 24. uvid u registre i druge zbirke podataka. Na osnovu Zakona o ministarstvima48 Vojnobezbednosna agencija (vojna služba bezbednosti) i Vojnoobaveštajna agencija (vojno-obaveštajna služba). na osnovu pisanih zahteva rukovodioca službe.).

Zaključna razmatranja Na planu prikupljanja podataka već se događa „revolucija koja teče“ jer su razvojem modernih informacionih tehnologija izvori podataka (otvoreni i poluotvoreni) dostupniji kao nikada do sada. Prilikom obavljanja navedenih poslova. rukovanje i zaštita evidencija i podataka u njima. organi državne uprave. kao i dokumenti. službenu ili vojnu tajnu. sudovi i pravna lica dužna su da omoguće službi uvid u ove registre i druge zbirke podataka na osnovu pisanog zahteva nadležnog ministra (odbrane). pripadnici Vojnobezbednosne agencije raspolažu sa ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova prema odredbama zakonika kojim se uređuje krivični postupak. zbirkama podataka i arhivi službe ne mogu se nalaziti podaci i informacije o ličnosti koje se ne odnose na nadležnost službe. rokovi za čuvanje predmeta o zaključenim slučajevima. 67 . kao i način njihovog arhiviranja i uništavanja. Registri i zbirke podataka. U registrima. 9. predstavljaju državnu. službenu ili vojnu tajnu.) uređuju se vrste i način vođenja registara i zbirki ličnih podataka. Podzakonskim propisom (član 35. odnosno onih koji se odnose na dokumentovanje krivičnih dela. Kapaciteti čuvanja podataka i informacija su gotovo neograničeni. o čemu će posebna komisija sačiniti zapisnik. pristup. kao i dokumente o tim podacima. rokovi za preispitivanje potrebe daljeg korišćenja podataka. kao i evidencije službi. Njihovo prenošenje i obrada ostvaruje se neviđenim brzinama i kapacitetima.). dužna je da ih neodložno uništi. Ukoliko službe dođe u posed takvih podataka i informacija. Službe uspostavljaju i vode registre i zbirke ličnih i drugih podataka (član 33.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka registara i drugih zbirki podataka predstavljaju državnu.

sudska vlast. kako zakonodavne. sprečavanja. Zakona o policiji. mehanizmi nadzora i kontrole rada se usavršavaju. Međutim. Preko civilizacijskog razvoja zaštite ljudskih prava. zakonima o službama bezbednosti i slično. nacionalne bezbednosti i odbrane. bez odobrenja tog lica. što je uređeno kako odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Matić Obrada podataka o ličnosti. Naći meru između kontrole. tako i odredbama drugih zakona – Zakonika o krivičnom postupku. preterivanje. izrazito je štetno za ostvarivanje vitalnih interesa svake države. čime je ostvaren osnovni cilj otvorenost ili transparentnost organa javne vlasti u funkciji građana. tako i izvršne i sudske vlasti.Goran D. zakonodavna vlast. uz uskraćivanje bezbednosnom aparatu određeih instrumenata iz kategorije posebnih mera i ovlašćenja. kao i javnost i civilno društvo. i očuvanje osnovnih ljudskih prava ili drugih demokratskih vrednosti sa druge 68 . Nosioci demokratske civilne kontrole obrade podataka o ličnosti od strane državnih organa su: izvršna vlast. kroz poštovanje ljudskih prava. Demokratski razvoj društva usavršio je. a sa druge strane obezbeđena je uspešna zaštita obrade podataka o ličnosti zasnovana na legitimnoj društvenoj opravdanosti. a ponegde čak i kontrolu do strane javnosti (u Srbiji – Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti). uglavnom kontrolu nad državnim organima koji vrše obradu podataka o ličnosti bez pristanka. kao i u svemu drugome. može se obavljati. Na ovaj način je obezbeđena kompatibilnost u dve različite. ili – da donose mere kojima se štite ljudska prava. ali međusobno povezane oblasti. usporavanja ili blokade rada državnih organa sa jedne. Zakonodavci širom planete često imaju utisak da su suočeni sa izborom: – da li se zalažu za veću bezbednsot na uštrb nekih sloboda. između ostalog i za potrebe vođenja krivičnih postupaka. Zakonom o odbrani i Vojsci Srbije.

kontrola i nadzor. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta. važnosti svrhe ograničavanja. Prepoznavanje interesa društva i države i njihovo stavljanje iznad interesa pojedinca. u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava. a time i sa efikasnošću. i to samo ako ta ograničenja dopušta Ustav. ravnoteža i pomirenje oba zahteva (tajnost i transparetnost) intezivno traže i približavanje. Mehanizmi kontrole će sve manje biti otuđeni centri moći koji svakog trenutka mogu da se otrgnu kontroli i jednostavno zauzmu mesto svog nalogodavca. prirodi i obimu ograničenja. komentarišući težinu Hegelovog stila: „Ako neko želi da ide na more. Obaveštajni priručnik – praktični aspekti. zakonodavce. Kako bi rekao Bloh. mora bar malo da se razume u mornarske čvorove. nosioce odlučivanja. Ronin.Evropski standardi i propisi RS o obradi podataka o ličnosti bez pristanka strane. 69 . a tako i za same državne organe koji obrađuju podatke o ličnosti bez pristanka49. tako i profesionalnu osposobljenost nosilaca vlasti. odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjima prava. a naročito sudovi. Dobar cilj uvek opravdava sredstva. Ustava Republike Srbije propisano je pod kojim uslovima je moguće od strane nadležnih organa vršiti ograničenja ljudskih i manjinskih prava. Ne 49 R. a njihova primena dobrim delom zavisi od moralnih karakteristika izvršioca. u suprotnosti su sa kriterijumima tajnosti i ovlašćenja državnih organa namenjenih obradi podataka o ličnosti bez pristanka. Beograd 2009.“ Odredbama člana 20. poseban je izazov kako za teoretičare. odnosno međusobnu ravnotežu i balans. Ipak.. svi državni organi. delikatno je pitanje i zahteva kako političko iskustvo. 20. dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava. Javnost rada. Prilikom odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. str.

tako i protiv svakog fizičkog lica dostupnog obrađivaču podatka. This question is becoming a crucial point of an „open society“ in which a citizen becomes an active participant in social processes. This text presents some of the important European standards. criminal law. 2) uživanje bez savesti. usmerenih kako protiv države i njenih institucija. Beograd 2006. personal data base. Psihologija kriminala – psihopatija i prestupništvo. which is mostly expressed in the matters of national security.Goran D.. as opposed to the principle of secrecy in the work of state bodies. 26. i 7) politika bez principa50. Matić treba zaboraviti da ne ubija oružje (ono je samo alat!). str. 5) nauka bez humanosti. 6) obožavanje bez žrtvovanja. Svih ovih sedam znakova itekako se mogu povezati sa pitanjem zloupotrebe prikupljanja. The result of the security ambient changing is the growth of police and intelligence services power against citizen rights and secret handling with personal data base. and rules of the Republic of Serbia about handling with personal database without agreement of the person. 70 . već čovek koji ga koristi. Mohandas Karamehad Gandi je u svoje vreme upozoravao na sedam znakova psihopatskog stila u društvu: 1) bogatstvo bez rada. Radulović. 3) znanje bez karaktera. korišćenja i obrade podataka o ličnosti (bez pristanka). 4) biznis bez morala. Summary One of the important bases of modern legal states is transparency. Key words: Security. human rights. 50 D.

međunarodna saradnja u krivičnim stvarima. Takođe. Saradnja zemalja-članica pre donošenja EAW seže nekoliko decenija u prošlost.mr Mario Reljanović istraživač-saradnik Institut za uporedno pravo Beograd EVROPSKI NALOG ZA HAPŠENJE Evropski nalog za hapšenje ustanovljen je kao jedan od mehanizama pospešivanja saradnje država-članica Evropske unije u krivičnim stvarima. ekstradicija. 1. nalog za hapšenje) jeste da zameni odredbe o ekstradicionim procedurama. U pitanju je revolucionarni institut koji dovodi do automatske primene odluke suda jedne države od strane policijskih i pravosudnih organa druge države. velika prednost evropskog naloga za hapšenje je u tome što državljanstvo nije prepreka da država izruči neko lice. Ključne reči: Evropska unija. u slučajevima kada jedna država traži od druge da izruči neko lice zbog suđenja za počinjeno krivično delo ili izdržavanja kazne zatvora. Evropski nalog bi trebalo da bude pravni supstitut komplikovanim procedurama ekstradicije. bilo je jasno da će se stvoriti pogodno tle za delovanje različitih kriminalnih grupa i vršenje krivič71 . Pojam i istorijat EAW Svrha Evropskog naloga za hapšenje (u daljem tekstu: EAW. Već na početku ekonomskog povezivanja. međutim. U praksi. u vreme kada su stvorene Evropska ekonomska zajednica i EUROATOM. kao i ekstradicionu praksu zemaljačlanica EU. evropski nalog za hapšenje. nerazumevanja i zloupotrebe. ovaj institut nailazi na različite probleme.

godine doneta je nova Konvencija o ekstradiciji4. 1975.2002).int/Treaty/ EN/Treaties/Html/024. U pitanju je još jedna konvencija EU.coe. Tekst Konvencije se može naći na internet adresama: http://conventions. Official Journal L 190 od 18. sa ciljem da proširi domašaje prethodnih konvencija nastalih u okviru Saveta Evrope. koja je zamenila sve do tada postojeće međunarodne instrumente koji su važili između državačlanica. Council Framework Decision of 13 June 2002 on the European arrest warrant and the surrender procedures between Member States (Decision 2002/584/JHA. Zato je saradnja u krivičnim stvarima bila jedno od značajnih pitanja saradnje i pre stvaranja Evropske unije. su doneta i dva dodatna protokola uz Konvenciju. I ova Konvencija doneta je u okviru Saveta Evrope.2009).pdf (01. a potom 1995. a 1977. Ovoga puta.7. Više na internet adresi: http://europa.Mario Reljanović nih dela koja bi se zasnivala na zloupotrebi sloboda datih građanina država-članica tadašnjih evropskih zajednica. CETS broj 090.htm (01.it/wwd/justice/docs/ JudicialCoop/1957%20european-convention-extradition. godine doneta je Okvirna odluka Evropske komisije o evropskom nalogu za hapšenje i proceduri predaje lica između država-članica5 (u daljem tekstu: Okvirna odlu1 Doneta je u okviru Saveta Evrope.2009).03. godine donele Konvenciju o pojednostavljenoj proceduri ekstradicije3. CETS broj 024. kada su policijska i pravosudna saradnja postale ključni elementi tzv. Više na internet adresi: http://europa. i 1978. 2002.htm (01.htm i http://www. Evropska konvencija o suzbijanju terorizma2. 1957. godine. konvencija je doneta u okviru Evropske unije. ali još uvek nije stupio na snagu.unicri.03. države-članice Evropske unije potpisale su sporazum o olakšanju ekstradicione procedure.2009). 1989. Dodatni protokol uz Konvenciju donet je 2003. godine doneta je Evropska konvencija o ekstradiciji1.03.eu/scadplus/leg/en/lvb/ l14015b.eu/scadplus/leg/en/lvb/ l14015a. konačno. 1996. „trećeg stuba“ EU. Iako 2 3 4 5 72 .

Evropsko zakonodavstvo.htm (01. godine). U ovom slučaju lice nije osuđeno – u toku je pretkrivični postupak i ono može biti osumnjičeno je Okvirna odluka doneta sa namerom da zameni sve postojeće instrumente o ekstradiciji.europa. Okvirna odluka važi u 8 zemalja. aprila 2005. juna 2002. godine. Više o donošenju Okvirne odluke i njenoj sadržini na internet adresi: http://europa. januara 2004. godine se još uvek može primeniti na neke slučajeve kada izdavanje EAW nije moguće. a stupila je na snagu 13. 22.03. broj 9–10/2004.do?uri=CELEX:32002F0584:EN:HTML (01. godine. Od 1.2009). može se izdati Evropski nalog za hapšenje. Okvirna odluka (Framework Decision 2002/584/JHA) osvojena je 13.03. a nešto kasnije su je implementirale i sve ostale članice EU (poslednja je to učinila Italija. Član 1 (1) Okvirne odluke. Konvencija iz 1996. 17–20. EAW je odluka doneta od strane sudske vlasti države-članice. 6 73 . Evropski nalog za hapšenje.2009).6 2. Izdavanje EAW EAW može izdati svaka članica EU i on važi na teritoriji svih država-članica. Prema Okvirnoj odluci. Ukoliko je neko lice povezano sa izvršenjem određenog krivičnog dela.eu/scadplus/leg/en/lvb/l33167. sa ciljem da druga država-članica uhapsi i izruči određenu osobu. kojom se ova oblast uređuje na jedan kvalitativno sasvim novi način. uniformno za sve države-članice. str. avgusta 2003. Tekst Okvirne odluke na internet adresi: http://eur-lex.Evropski nalog za hapšenje ka). Nalog se izdaje u nekoliko situacija koje su predviđene Okvirnom odlukom: • Radi vršenja istrage za počinjeno krivično delo. Videti takođe: Aleksandra Čavoški.eu/ LexUriServ/LexUriServ.

Kazna zatvora odnosi se na slučaj kada se lice traži zbog izdržavanja kazne. Tako. • Radi izvršenja odluke o pritvoru. U toku pretkrivičnog postupka se može doneti odluka da se lice zadrži u pritvoru. krivični postupak je završen donošenjem osuđujuće presude. to je takođe instrument koji stvara troškove kako zemlji koja izdaje EAW. traži se radi izvršenja krivične sankcije.7 Evropski nalog za hapšenje je moćno sredstvo u rukama pravosuđa jedne zemlje. Lice koje je u bekstvu. Okvirnom odlukom su propisani određeni uslovi za izdavanje EAW. EAW će se izdati: • Kada je određena kazna zatvora ili pritvora u trajanju od bar 4 meseca. saizvršilac. Kada je reč o licu koje se traži radi izvršavanja odluke o pritvoru. podstrekač ili organizator. izdaće EAW radi njegovog hapšenja. odnosno da se nalog ne bi izdavao za bilo koje krivično delo manjeg značaja. a pri tome ne sme postojati nikakva smetnja njegovom izvršenju. • Radi izvršenja kazne. tako i zemlji koja ga izvršava. a oni sumnjaju da se nalazi na teritoriji neke druge državečlanice.Mario Reljanović kao izvršilac. 7 Ibidem. Ukoliko to lice nije dostupno nadležnim organima za izvršenje odluke o pritvoru. Oni se posmatraju kumulativno –svi moraju biti ostvareni. odnosno nije dostupno nadležnim organima države u kojoj je osuđeno. član zločinačnog udruženja i sl. pomagač. Da ne bi postojala disproporcionalnost između težine dela i izdavanja naloga. 74 . nakon nastupanja pravnosnažnosti presude. Ovde je u pitanju drugačija situacija od prethodne. Međutim.

nabrajanje izuzetaka na ovakav način zapravo predstavlja uvođenje pravila „na mala vrata“ – nabrojana dela predstavljaju korpus težih krivičnih dela u svakoj državi. trgovina oružjem. Dodatni uslov jeste da minimalna zaprećena kazna za delo zbog kojeg je izdat EAW. • Da je delo u pitanju inkriminisano u obe države u pitanju. U oba slučaja se traži minimum od četiri meseca trajanja kazne koja je već određena u presudi. učestvovanje u kriminalnom udruženju. trgovina ljudima.Evropski nalog za hapšenje postoji drugi navedeni slučaj. značajna razlika koju pravi Okvirna odluka nalazi se u navođenju izuzetaka. Ovaj izuzetak predviđaju i klasični međunarodni instrumenti o ekstradiciji. obzirom na prethodnu konstataciju da su sva dela u pitanju teža ili imaju teži oblik za koji je zaprećena visoka kazna zatvora. Ti izuzeci su: terorizam. čak iako pravo države koja ga izvršava ne poznaje takvo krivično delo. Najpre. ubistvo. Odmah se mogu primetiti dve stvari. u državi koja traži izručenje bude 3 godine zatvora. silovanje. dodatni uslov koji je postavljen ne bi smeo da predstavlja naročitu prepreku za izvršenje naloga. falsifikovanje novca. korupcija. oni 8 Član 2 Okvirne odluke. 75 . dela visokotehnološkog kriminala. rasizam i ksenofobija. finansijske prevare. Drugo. • Kada je reč o prestupu za koji je predviđena maksimalna zatvorska kazna od jedne godine. odnosno rešenju o pritvoru. odnosno dela za koja se može izvršiti EAW.8 Iako su uslovi za izdavanje EAW postavljeni tako da ne smeju biti prepreka normalnom funkcionisanju pravosudne saradnje u krivičnim stvarima između država-članica EU. trgovina drogom. itd. Međutim.

76 . u svakom konretnom slučaju potreban i objektivan test racionalnosti i svrsishodnosti. o čemu će više reči biti kasnije. biti navedeni npr. a naročito opravdanosti troškova kada se izdaje nalog za hapšenje. Nijedan nalog neće sadržati doslovno sve podatke. već će u zavisnosti od stepena u kome se nalazi postupak protiv lica čije se hapšenje i izručenje traži. Sve to se mora uzeti u obzir imajući u vidu da će se prema tom nalogu aktivirati kako policijski. Ukoliko se nalog izdaje u toku pretkrivičnog postupka. Taj organ. prema Okvirnoj odluci. Sadržina EAW EAW ima pojednostavljenu strukturu. i omogućili izdavanje velikog broja naloga za dela koja po svojoj prirodi i društvenoj opasnosti nikako ne spadaju u one za koje se treba tražiti međunarodna asistencija. isključivo iz razloga ekonomičnosti. Podaci koje mora sadržati svaki nalog su sledeći9: • Ime organa koji ga je izdao. 9 Član 8 (1) Okvirne odluke. Zbog toga je čini se kao dopuna navedenim uslovima. kao i da će troškove takvog postupanja snositi ta država – koja zbog neozbiljnosti samog dela možda odluči da ne postupi po izdatom nalogu. izjava o podignutoj optužnici ili pravnosnažna sudska presuda. tako i pravosudni organi zemlje u kojoj se lice nalazi. država mora potkrepiti svoju izraženu volju da procesuira lice koje traži i formalnom odlukom sudske vlasti.Mario Reljanović su se u praksi zapravo pokazali suviše blagim. 3. • Izjava o podignutoj optužnici i nameri da se dotičnom pojedincu sudi. mora pripadati sudskoj vlasti države. što je logično obzirom na to da je jedan od ciljeva njegovog uvođenja smanjenje birokratizacije postupka.

77 . fotografije lica.Evropski nalog za hapšenje • Podaci o osobi čije se hapšenje traži. uz kratak opis okolnosti i činjenica. • Ukoliko postoji – presuda. Takođe. kao što su osnovni podaci. treba se predočiti inkriminacija tog dela u domaćem zakonodavstvu. za razliku od ekstradicionog postupka. ali i npr. kao i zaprećena kazna. država će ustupiti sve podatke o licu koje traži a koji su joj dostupni. država mora pojasniti o kom se krivičnom delu radi. kod izvršenja EAW se ne ceni njihova težina – inkriminacija i opis dela jednostavno služe da bi se utvrdila da li su uopšte ispunjeni uslovi za izdavanje naloga. Osim navedenih. Na taj način se državi od koje se traži hapšenje mogu predočiti detalji izvršenog dela. Logično. rešenje ili sličan dokument koji se odnosi na pojedinca i delo u pitanju. kako bi se pristupilo njegovom izvršenju. Uz nalog. ili na rešenje o pritvoru ukoliko se lice traži radi izvršenja odluke o pritvoru. ali oni ne pripadaju obaveznim elementima naloga nego se mogu odrediti fakultativno. Dokazi koji su prikupljeni čine važan deo naloga ali. u zavisnosti od okolnosti i potrebe. • Prateća dokumentacija. Ovde se pre svega misli na presudu kojom je neko lice osuđeno za izvršeno delo u pitanju. • Detalji o počinjenom delu i mogućoj kazni. Svi dokumenti i nalazi koje država smatra relevantnim mogu činiti prateću dokumentaciju u nalogu za hapšenje. fotokopije ličnih dokumenata i sl. EAW može sadržati i zahtev za zaplenu stvari koje se smatraju dokazima ili imovine koja je stečena izvršenjem krivičnog dela. ali i neki drugi podaci o traženom licu. ostali nalozi i sl.

odnosno drugi nadležni organ njihove države. Pri tome. Evropsko zakonodavstvo. itd. broj 6/2003. nego na formalnoj ispunjenosti naloga. policijski organi države postupaju kao da je nalog izdao domaći sud. ona ima pravo da koristi sva policijska i druga sredstva koja joj omogućava unutrašnje pravo.03. 21–23. i upućuje ga nadležnom organu te druge države (dalje: nadležna vlast).Mario Reljanović 4. Dopuna se može tražiti po bilo kojem od navedenih elemenata koje nalog mora sadržati. Ukoliko nadležna vlast smatra da zahtev ne sadrži dovoljno činjenica za donošenje odluke. Procedura za izdavanje10 EAW izdaje nadležni organ države koja traži neko lice i veruje da se ono krije na teritoriji druge države-članice.ejncrimjust. Drugim rečima. Nadležna vlast (države od koje se traži hapšenje) će traženu osobu. zadržati). ali ne sme se zasnivati na diskrecionoj oceni činjenica predočenih u nalogu. kao što su presretanje komunikacija.2009). Uhapšena osoba mora biti upoznata sa svojim pravima i sadržinom EAW. Zvanična internet prezentacija EJN-a može se naći na internet adresi: http://www. Koja su tela u pitanju zavisi od unutrašnjeg uređenja država u pitanju.eu/ (01. 78 . zatražiće pomoć od European Judicial Network-a11. o čemu će odlučiti sudija na prvom saslušanju. Ona može ostati u pritvoru ili može biti puštena na slobodu dok se ne odluči o ispunjenju EAW. Ukoliko država koja traži hapšenje nije sigurna kome treba poslati EAW. ali Okvirna odluka izričito navodi da EAW mora biti izdat od nadležnog organa sudske vlasti. upotreba proporcionalne i neophodne sile. ukoliko potvrdi da se nalazi na njenoj teritoriji uhapsiti (pritvoriti. Evropska pravosudna mreža. str. 10 11 Članovi 9–16 Okvirne odluke. tražiće dopunu EAW.europa. Više o EJN-u: Aleksandra Čavoški.

Ostale troškove. sledi tzv. i sl. Nakon toga sudija donosi odluku. Nadležna vlast mora u svakom slučaju odlučiti da li će uhapšeno lice isporučiti državi koja ga traži u roku od 60 dana od dana hapšenja. U tom smislu. sudija koji odlučuje je lišen diskrecione ocene o suštini slučaja koji je pokrenut prema uhapšenom licu – on je samo nadležan da proveri ispunjenost forme. ali u dosadašnjoj praksi su države bile sklone da tu nadležnost pridodaju najvišem sudu u zemlji (vrhovni sudovi. nego tehničke činjenice vezane za izdavanje i izvršenje naloga. kao što su troškovi prevoza i obezbeđenja lica prilikom transporta. kao i (ne)postojanje uslova za izručenje. Troškove hapšenja i postupanja po nalogu snosi država na čijoj se teritoriji lice nalazi. sa kojom dalje određuje tehničke i operativne detalje oko prebacivanja lica.Evropski nalog za hapšenje Nakon preliminarnog. snosi država koja je izdala nalog za hapšenje. nadležna vlast o tome obaveštava organ države koja je izdala EAW. procedura se znatno skraćuje – odluka se mora doneti u roku od 10 dana od dana davanja saglasnosti od strane uhapšenog. Razlika u odnosu na ekstradicioni postupak je što se ne razmatraju dokazi u slučaju. 79 . glavno saslušanje uhapšenog lica. na koju postoji pravo žalbe (takođe prema unutrašnjem pravu države u pitanju). prema zakonodavstvu države u pitanju. Ukoliko se posle hapšenja osoba u pitanju složi sa izručenjem na osnovu EAW. Svrha saslušanja jeste da se proveri da li je EAW dopunjen (ukoliko je to traženo) i da se odredi da li postoje prepreke njegovom izvršenju.). Organ nadležan za postupanje po žalbi se određuje prema unutrašnjem pravu države. Kada je odluka doneta. ustavni sudovi. Glavno saslušanje se vrši pred sudijom i određuje se u razumnom roku od trenutka hapšenja.

pa čak i nakon izdavanja EAW. lice staro 17 godina neće moći da bude izručeno na osnovu naloga za hapšenje.Mario Reljanović 5. a u državi u kojoj se lice nalazi 18 godina. 80 . Ovo je klasičan razlog odbijanja. jer se lice može amnestirati za krivično delo za koje se traži njegovo izručenje u državi u kojoj se nalazi. ovde su relevantni propisi države od koje se traži izručenje lica. Opet. Ako je granica krivične odgovornosti u državi koja traži izručenje npr. tako da država neće izručiti lice: • Koje je već osuđeno za to krivično delo (ne bis in idem). Kada se može odbiti izvršenje EAW Osnovni cilj uspostavljanja EAW bio je da se ubrza procedura i da se izbegnu neke od formalnosti koje ponekad suprotno interesima pravde sprečavaju ekstradiciju. Nije od značaja da li je osuđeno u zemlji od koje se traži njegovo hapšenje ili u nekoj trećoj zemlji. kao ni da li je sankcija već izvršena ili je procedura izvršenja još uvek u toku. 16 godina. osim možda u pojedinim slučajevima sa izraženom političkom pozadinom. • Koje je amnestirano za to krivično delo u državi u kojoj se nalazi. pojedini principi zaštite prava pojedinca se primenjuju i u ovom slučaju. lice ne može biti dva puta osuđeno za isto delo. Međutim. Ova situacija može biti komplikovanija od prethodne.12 12 Član 3 Okvirne odluke. u praksi države nisu zloupotrebljavale ovakvu mogućnost i očigledno je da do stvaranja takve prakse neće ni doći. • Koje se ne smatra krivično odgovornim prema propisima države u kojoj se nalazi. Ipak.

svojstveni tradicionalnim shvatanjima ekstradicionog postupka i ne mogu dovesti do nekih većih zloupotreba i pogređnih tumačenja.Evropski nalog za hapšenje Razlozi koji su navedeni su sami po sebi logični i očekivani. ova odredba može doprineti negativnoj praksi i stvaranju pogrešnih tumačenja koja nemaju veze sa ciljem uvođenja EAW kao mehanizma međunarodne saradnje država u krivičnim stvarima. Kao što ćemo kasnije videti. Međutim. kada je švedski državljanin uhapšen u Španiji i vraćen u Švedsku. ako je lice već osuđeno za to krivično delo u trećoj državi. 6. ako je delo zbog kojeg se lice traži počinjeno na teritoriji države koja ga treba izručiti). Okvirna odluka sadrži i jedno dopunsko rešenje u članu 4. iako su i oni na tragu tradicionalnih rešenja u međunarodnoj krivičnoj saradnji. Dosadašnja primena EAW Prvi zabeleženi slučaj izručenja na osnovu evropskog naloga za hapšenje zabeležen je u januaru 2004. Čini se da su ovi izuzeci postavljeni preširoko. godine. Otada je izdato više stotina naloga. Neki nalozi su izdati kao političko sredstvo pritiska. i njima se „trguje“ u diplomatskim odnosima raznih 81 . a njihov procenat izvršavanja se kreće oko 20%. ali mnogi nalozi su izdati bez znanja o tačnoj lokaciji tražene osobe. odnosno odgovaraju razlozima za odbijanje ekstradicije (npr. ako se vodi postupak protiv tog lica u državi koja ga treba izručiti. kao i bez sprovođenja pomenutog testa ekonomičnosti angažovanja stranih državnih organa i službi. kojim se nabrajaju određene situacije kada država može navesti i drugi obrazloženi razlog zbog koga ne želi da izruči uhapšenu osobu. Ovo na prvi pogled može delovati kao nizak nivo uspešnosti.

u dosadašnjoj praksi izvršenja naloga za hapšenje prosečno trajanje postupka traje šest puta kraće nego što bi trajao postupak po pravilima o ekstradiciji. Prednosti sistema koji je uspostavljen uvođenjem EAW Za razliku od ekstradicije. ovo pravilo po prvi put u istoriji saradnje država ovako eksplicitno briše mnoge tradicionalne prepreke izručivanju lica stranoj državi. 82 . evropski nalog za hapšenje stvara mehanizam prema kome se sudska odluka nastala u jednoj državi-članici mora poštovati kao odluka domaćeg suda u svakoj drugoj državi-članici EU. Kao što je već rečeno. godine osumnjičeni za bombaške napade u Londonu su vraćeni u Britaniju iz Italije. 13 Poznat je recimo primer sadašnjeg premijera Crne Gore. a on se može i dodatno smanjiti ako uhapšeno lice sarađuje. za kojim je Italija više puta izdavala. pa zatim povlačila EAW.Mario Reljanović zemalja. 7. zbog učestvovanja u raznim finansijskim prevarama. Nekoliko zaključaka u pogledu pozitivnog dejstva evropskog naloga za hapšenje mogu biti: • Uvedena je brža i ekonomičnija procedura. a iste godine je italijanski tužilac izdao EAW protiv 22 agenta CIA-e. Prema nekim raspoloživim statistikama. zbog kidnapovanja ljudi osumnjičenih za terorizam na teritoriji Italije. Iako postavljeno relativno jednostavno. što takođe predstavlja zloupotrebu ovog instrumenta i negativnu praksu.13 Dva najpoznatija slučaja primene EAW vezana su za terorizam: u julu 2005. opšti rok za okončanje celog postupka je 60 dana.

Ipak. Takođe. • Politički faktor pri odlučivanju nije dominantan. ali za veliku većinu slučajeva koji nemaju takvu političku pozadinu.Evropski nalog za hapšenje • Procedura je jednostavnija i svedena na tehničke elemente. U praksi. odlučuje se i pazi po službenoj dužnosti na tri nivoa. Ako je neki slučaj od posebne političke važnosti. U proceduri po nalogu za hapšenje nema ocene dokaza od strane sudije koji ispituje ispunjenost uslova za izručenje uhapšenog lica državi koja ga traži. ovo rešenje često nailazi na otpor kod nacionalnih sudskih organa. pravilo inkriminisanja dela na isti ili sličan način u obe države trpi značajne izuzetke. Državljanstvo se u velikom broju slučajeva postavljalo kao osnovna prepreka u postupcima ekstradicije. • Prava optuženog/osuđenog su višestruko zaštićena. to nije slučaj – lice se može izručiti ako su ispunjeni ostali uslovi. EAW znači mnogo efikasniji rad bez ikakvog upliva političkih činilaca. rešenje koje je usvojeno postavlja političku dimenziju na jedan sasvim periferni nivo. uticaj vanpravnih argumenata će biti neminovan. bez obzira na državljanstvo. Iako je namera bila da se politički faktor u potpunosti prevaziđe. tako nešto očigledno još uvek nije moguće u odnosima između država. Ono je zaštićeno u prvostepenom i drugostepenom postupku izvršenja EAW u državi 83 . O pravima lica koje je predmet izvršenja naloga za hapšenje. Prema Okvirnoj odluci. tako da dvostruka inkriminacija više ne može biti izgovor za neizručenje lica koje je počinilo neko ozbiljno krivično delo. • Dozvoljeno je izručenje domaćih državljana drugoj državi. kako će biti objašnjeno u nastavku teksta. Ovo je jedno od izuzetnih dostignuća evropskog naloga za hapšenje.

prema postavljenim uslovima u Okvirnoj odluci. obe države u pitanju moraju da poštuju minimume procesnih prava lica. posedovanje marihuane se u većini zemalja podvodi pod opšta krivična dela o posedovanju narkotika). Slučajevi koji se kvalifikuju za izdavanje naloga. koji su određeni nadnacionalnim zakonodavstvom i drugim instrumentima međunarodnog prava koji ih obavezuju. postoje slučajevi kada ovaj mehanizam ne funkcioniše dobro. a koji će se u velikoj većini slučajeva svesti na visinu zaprećene kazne. 8. Analizirajući fleksibilne uslove koji su postavljeni. Sa druge strane stoje slučajevi kada politika vrši nemali uticaj na donošenje konačne odluke o (ne)izvršenju EAW. a veoma često i za osnovni oblik nekog dela koje ne nosi adekvatnu društvenu opasnost da bi se na njegovom rešavanju angažovali međunarodni resursi. nisu uvek dovoljni za sprečavanje njegove zloupotrebe.Mario Reljanović u kojoj je uhapšeno. EAW se zaista može izdati za gotovo svako krivično delo koje ima i teži oblik. a takođe je i zaštićeno svim procesnim garancijama države koja traži njegovo hapšenje i izručenje. 84 . Ovo je redovno slučaj kod posedovanja malih količina opijata (npr. ili pogrešne upotrebe. Problemi u praksi sprovođenja EAW Iako je osnovni cilj EAW da uspostavi efikasan i depolitizovan sistem ekstradicije. Tako da se o problemima pri primeni evropskog naloga za hapšenje može govoriti u okviru dve velike grupe: • Neracionalno izdavanje naloga za dela malog značaja. Dosadašnja praksa je pokazala da se EAW izdaje i zbog dela koja su daleko od ozbiljnih. Konačno.

pojedine države očigledno ne postupaju u dobroj veri i nisu vođene idealom pravde. Okvirna odluka je pravni dokument. odnosno osuđeni. jer se radi o solidarnosti i saradnji istorodnih stručnih organa u dve države. Bez takve volje. Međutim. EAW će ostati samo papir bez velikog praktičnog značaja. • Politički motivisano delovanje pri izvršenju EAW. odnosno volja organa obe države da slučaj okončaju tako da pravda bude zadovoljena i da okrivljeni. Podrazumeva se da pri tumačenju postoji dobra vera.2009). Ovo se naročito dešava kada odlučuju da li će izručiti svoje državljane. bila je odluka Irske da odbije EAW Mađarske da izruči svog državljanina koji je pregazio dvoje dece u Mađarskoj zbog tobožnjeg neispunjenja uslova za ekstradiciju. koja se ne sme nazvati političkom.eu/2008/09/30/the-european-arrest-warrant-category-and-practice/ (01. 9. Slučaj Tobin14 Jedan od najvećih neuspeha koji je vezan za primenu evropskog naloga za hapšenje je izigravanje njegovih 14 Više o ovom slučaju: Petra Bard. odgovara pred sudom. čiji tekst se mora tumačiti prilikom primene.03. http://blogeuropa. Najpoznatiji primer. koji je zbog svoje specifične težine privukao veliku medijsku pažnju. Ovaj slučaj je priv- 85 . The European Arrest Warrant: Cathegory and practice.Evropski nalog za hapšenje ali i u nekim specifičnim slučajevima koji zaista ne odgovaraju ni na prvi pogled svrsi evropskog naloga za hapšenje koju su u vidu imali njegovi tvorci (u praksi je poznato izdavanje zbog krađe dve automobilske gume ili krađe praseta). kada je Vrhovni sud Irske iskrivio tumačenje Okvirne odluke o uvođenju EAW.

Apelacioni sud je omogućio Tobinu da bude pušten na uslovnu slobodu nakon polovine izdržane kazne. Međutim. tako da se na internetu mogu naći različiti izvori informacija (i tumačenja). 86 . 9. Tobinu su odmah oduzeta sva lična dokumenta. Nakon što je Tobin. brata i sestru. dokumenta su mu posle izvesnog vremena vraćena. koji je imao prebivalište u Mađarskoj i radio kao direktor kompanije za osiguranje. a deca su u trenutku nesreće stajala na trotoaru pored puta i preminula su na mestu. Pri tome je ovlastio svog advokata da ga zastupa u njegovom odsustvu. godine krivični postupak je okončan i Tobin je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine. na poziv vlasti Mađarske da odsluži kaznu. Tobin je vozio auto 75 do 80 kilometara na sat brže od dozvoljene brzine. mađarski sud je izdao ukao izuzetnu medijsku pažnju. Tobin je osuđen za teži oblik krivičnog dela izazivanja opasnosti u saobraćaju. Ova činjenica još više zbunjuje kada se ima u vidu da u tom trenutku Okvirna odluka o EAW nije još uvek bila doneta. U ovakvim okolnostima. Irski državljanin Ciaran Tobin. Ostaje nejasno zašto su mađarske vlasti dozvolile da Tobin napusti zemlju kada je pred mađarskim sudom tekao krivični postupak u kome je on bio okrivljen i u kome je bilo realno očekivati da će biti osuđen na višegodišnju kaznu zatvora. odbio da se vrati u Mađarsku. a između dve države nije postojao sporazum o ekstradiciji. On je deponovao izvesnu sumu novca kao kauciju da će se vratiti u Mađarsku i legalno napustio zemlju. 2002. kako bi prisustvovao venčanju svoje svastike. aprila 2000. na njegov zahtev. godine je pregazio dvoje male dece. dakle nakon godinu ipo dana u zatvoru. tako da se suđenje nastavilo bez procesnih smetnji.Mario Reljanović odredbi od strane irskog pravosuđa u slučaju gaženja dece u Mađarskoj. kako ne bi napustio zemlju.

tako da Tobin može biti uhapšen u bilo kojoj drugoj državi-članici i izručen Mađarskoj. odnosno irski zakon kojim je ona implementirana. nego legalno napustio zemlju. valjda u pokušaju da ga na neki način privoli da se preda njenim vlastima. ali i institucija EU. Teško je verovati da su tvorci ovog pravnog instrumenta imali u vidu takvo njegovo tumačenje i (zlo)upotrebu. godina postala konačna. Šanse da se tako nešto dogodi su ipak minimalne. kako zbog izuzetnih propusta prili- 16 87 . Ne treba se. kojih će neminovno biti).15 Osnov za ovakve odluke sudova leži pre svega u načinu tumačenja Okvirne odluke i irskog zakona. ovakvo tumačenje se očigledno mora posmatrati kao zlonamerno. koja je jula 2007. kao i na činjenicu da je Mađarska. Međutim.Evropski nalog za hapšenje EAW. ali je okružni sud odbio da izvrši nalog. Tobin je uhapšen u Irskoj. čini se sa pravom. Tobin će. biti bezbedan iako je isključivo svojom krivicom pregazio dvoje male dece.16 15 Odluke irskih sudova ne obavezuju nijednu drugu zemlju. zaboraviti i da su mađarske vlasti. takođe bile kritikovane. Čak su u nekim kritikama ta opažanja išla tako daleko da su irske sudije optuživane za bukvalizam (imajući u vidu doslovnu interpretaciju pravila onako kako očigledno nisu zamišljena da se shvate) i kukavičluk (zato što nisu iskoristili izuzetan trenutak da postave presedan i da omoguće buduće nesmetano izvršavanja EAW u sličnim situacijama. dok god ne bude napuštao teritoriju Irske. izrekla minimalnu kaznu za takvo krivično delo i omogućila mu uslovni otpust nakon isteka polovine kazne. pa je irsko pravosuđe naišlo na ozbiljne zamerke od strane evropskih kolega. na taj način da osuđeni nije pobegao. tumačeći Okvirnu odluku. odnosno da se na njega ne može primeniti evropski nalog za hapšenje. Vrhovni sud Irske je po žalbi doneo istovetnu odluku. međutim. sa ciljem da Irska po svaku cenu zaštiti svog državljanina. i da samim tim nema razloga za njegovo hapšenje. bez obzira na činjenicu da je ubio dvoje dece. za šta je pravnosnažno osuđen.

nego i pravosudne i policijske saradnje u krivičnim stvarima uopšte. Mađarska i Irska su počele pregovore o priznanju presude u slučaju Tobin. i da osuđeni ne može izdržavati kaznu zatvora u Irskoj. 17 88 . tako i zbog tvrdog stava da samo izdržavanje kazne u Mađarskoj dolazi u obzir. možda i više nego u bilo kojoj drugoj grani prava. Zaključak U krivičnom pravu nesumnjivo postoje tradicionalna pravila. uključujući i Mađarsku. godine. koji je zadobio značajnu medijsku pažnju. postupanje država u dobroj veri i sa uzajamnim poštovanjem i poverenjem. Irska za sada uspešno opstruira takve pokušaje.Mario Reljanović Ono što je podjednako važno kao posledica ovog slučaja. Nalog za hapšenje važi do 1. čime bi se omogućilo njeno sprovođenje u Irskoj. Nakon uvođenja instituta priznanja uzajamnog krivičnih presuda između država-članica EU 2005. februara 2010. 10. vezana za više i kvalitetnije standarde uživanja i poštovanja prava okrivljenog u krivičnom postupku. godine17. Ova zajednička komunikacija Saveta. neopterećeno tradicionalnim pitanjima krivičnog prava i ekstradicionih postupaka – očigledno da pojedine države nisu dorasle tom izazovu i da se neće tako lako odreći nadležnosti da ekskluzivno odlučuju o sudbini svojih državljana. I dok je realno očekivati da će neka nova pravila. Komisije i Parlamenta nije još uvek zaživela u praksi. tako da ne postoje ustanovljeni mehanizmi priznanja presuda u krivičnim stvarima i izdržavanja kazni na teritoriji matične države po presudi iz neke druge države-članice. uzeti korena i postati kom omogućavanja Tobinu da napusti Mađarsku teritoriju. jeste da je jedan od glavnih preduslova funkcionisanja ne samo EAW. kada će izrečena kazna Tobinu zastareti i on će biti slobodan da se kreće svim zemljama.

Prema EAW. neke druge norme. koje zadiru u suverenost nacionalnih organa u krivičnom postupku verovatno u bližoj budućnosti neće tako dobro proći. Ponekad.Evropski nalog za hapšenje deo tradicionalnog krivičnog prava. Norveške može izdati sud u Bugarskoj. Nema dugih administrativnih postupaka. bez obzira na njihovo državljanstvo. u onim slučajevima kada se ekstradicija ne bi primenila iz bilo kog razloga suštinske prirode. i može se sa zadovoljstvom konstatovati da je u pitanju velika većina slučajeva kada je nalog mogao biti izvršen. EAW nailazi na neprijatan splet opstrukcija. nalog za hapšenje policiji npr. a naročito kada se radi o slučaju izručivanja sopstvenog državljanina drugoj državi. nije se mnogo promenilo – kriminalci se i dalje kriju iza svojih granica i svojih pasoša. I baš ta revolucionarna komponenta čini da praksa izvršavanja naloga varira. On po prvi put omogućava zaobilaženje ekstradicione procedure. Jednostavnom procedurom se omogućava gotovo trenutno izvršenje naloga. a opet efektnog zaključka kada je u pitanju evropski nalog za hapšenje: njegovo uvođenje je umnogome olakšalo i pojednostavilo proceduru u onim slučajevima u kojima bi ekstradicija oduzela previše napora. centralizovanog odlučivanja preko ministarstava pravde jedne i druge zemlje. Ali kada slučaj ima izraženu političku komponentu. sve u cilju smanjenja troškova. Očigledno je da se dosadašnjom primenom može doći do jednostavnog. zanemarivanja ili suprotstavljanja i zloupotreba. jednostavnije i efikasnije saradnje i ispunjenja ideala privođenja krivaca pravdi. postoji smerna i potpuna primena odredbi Okvirne odluke. Evropski nalog za hapšenje je revolucionaran pravni instrument. koja je nastala pre više decenija i koja uporno prkosi postepenom nestajanju granica među državama-članicama Evropske unije i uspešno se nosi sa reformističkim strujama. 89 . sredstava i vremena.

there are several types of problems. the European Arrest Warrant. the citizeship of a person in question is no longer a legal obstacle for transfer. extradition.Mario Reljanović Summary The European Arrest Warrant was established as one of the mechanisms of more efficient cooperation between the member states of the European Union in criminal matters. Also. The European warrant should replace rules on complicated extradition procedures. 90 . It is a revolutionary legal institute which enables judicial rulings of one member-state to be automatically implemented by the police and judiciary institutions of another member-state. misinterpretations and misusages. However. international cooperation in criminal matters. when it comes to the implementation of the European Arrest Warrants. Key words: The European Union. in cases when one state is asking for a transfer of a person accused or convicted of a crime.

Sa jedne strane.). dakle. a sa druge strane. grupu obolelih lica od iste bolesti. imamo interes društva koje teži budućoj boljoj zaštiti života i zdravlja ljudi. i sl. pravna regulacija biomedicinskih istraživanja. Međutim. EU. na kome se vrše ispitivanja – ispitanika. Ključne reči: Zdravstvena politika. zbog etičkog limita. tj. interes pojedinca. zdravlju i ljudskom dostojanstvu mora voditi računa. biomedicinska istraživanja na ljudima se smatraju dopuštenim prosedeom ali pod uslovom da takav cilj ne opravdava svako sredstvo. zato što on nastoji da se njegov lični život i zdravlje zaštite od povreda i opasnosti. biomedicinska istraživanja. Etička opravdanost primene biomedicinskih istraživanja nađena je. Kod biomedicinskih istraživanja na čoveku sukobljavaju se dva interesa. da u fokusu uvek bude pojedinac – ispitanik o čijem se telesnom integritetu.mr Jelena Simić istraživač-saradnik Centar za unapređivanje pravnih studija. Beograd PRAVO NA ZAŠTITU ZDRAVLJA I BIOMEDICINSKA ISTRAŽIVANJA U SVETLU STANDARDA EVROPSKE UNIJE U ovom radu analiziraju se ciljevi zdravstvene politke EU i navode organizacije i institucije koje sprovode zdravstvenu politiku EU. Posebna pažnja poklanja se oblasti biomedicinskih istraživanja i međunarodno pravnoj regulativi o biomedicinskim istraživanjima na čoveku. 91 . u koristi koju takav poduhvat može doneti (na primer za određenu uzrasnu populaciju.

koja se naziva zdravstveno pravo i koja podrazumeva sve pravne propise koji su u interesu zdravlja ljudi. 1. Međutim. bez obzira na razlike u rasi.“1 Medicinsko pavo je deo šire oblasti. oboljenja prouzrokovana neodgovarajućom ishranom.who.Jelena Simić „Zdravlje je jedno od osnovnih i neotuđivih prava svakog čoveka. koje će lekove obezbediti pacijentima. zarazne bolesti. sistem zdravstvene zaštite predstavlja odgovornost zemalja članica.int. droge) prevazilaze granice zemlje i od zajedničkog su interesa za sve članice 1 Statut Svetske zdravstvene organizacije na:http://www. tako da one same određuju kako će upravljati svojim zdravstvenim sistemima. Pravo na zaštitu zdravlja i EU Prema sadašnjim propisima EU. ni postojanje čitavog niza međunarodnih pravnih standarda često nije dovoljan garant adekvatne zaštite zdravlja ljudi. religiji. kao i koje će medicinske tehnologije koristiti u dijagnostici i lečenju. jer koliko je važno poštovati zadate okvire u medicini. isto toliko je važno i pomerati granice postojećeg uz neophodno poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda.2009. Međutim.04. Zdravlje je jedan od prioriteta za građane Evropske unije i jedna od glavnih odgovornosti državnih vlasti u zemljama članicama EU. političkom ubeđenju. ekonomskom i društvenom položaju. pušenjem i rizičnim ponašanjem (alkohol. 05. Zato će predmet ovog rada biti analiza ciljeva EU na polju zaštite zdravlja ljudi ali i pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti posmatrano u kontekstu biomedicinskih istraživanja na čoveku. 92 . količinom finansijskih sredstava koje će trošiti na zdravlje i zdravstvenu zaštitu svojih građana.

pretežno zakonskom regulativom vezano za krv i krvne preparate. član 19). član 11. područje delovanja ovog odseka je zaštita potrošača i zaštita hrane. Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (član 5. član 14 stav 2). uglavnom smeštenih u Luksemburgu i Briselu i bave se javnozdravstvenim temama. stav 1) Konvencija o ukidanju diskriminacije prema ženama (član 10 tačka h.3 Osim zdravstvene problematike.2 Politika EU na području zdravstva zamišljena je kao dopuna nacionalnim politikama. slobodan protok pacijenata i zdravstvenih poslenika te praćenje i smanjivanje zdravstvenih nejednakosti između zemalja. Pravo na zaštitu zdravlja proklamovano je u skoro svim najvažnijim dokumentima međunarodnih organizacija. Značajan deo aktivnosti usmeren je na razmenu znanja u po2 Opšta deklaracija o ljudskim pravima (član 25). Odsek Evropske komisije koji se bavi područjem zdravstva je Odsek za poslove zdravlja i potrošača „DG SANCO“ (Directorate General Health and Consumers Affairs). član 7 tačka 2 i 10. socijalnim i kulturnim pravima (član 10 stav 3. To je malo. član 3 tačka 1. godine.04. b.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU EU. ali važno telo Evropske unije koje se bavi zdravstvenim zakonodavstvom. zakonskih predloga iz područja zdravstva.2009. org/resources/special_topics/eu_health_strategy/directorate_general_health_and_consumers_affairs_dg_sanco_european_commission. stav 2 tačka a. Više informacija o ovome na: http://www. član 11. član 11 stav 1. c i d). Evropska socijalna povelja (Deo I stav 3. Aktivnosti koje sprovodi DG SANCO obuhvataju pripremu strateških dokumenata. Odsek za javno zdravstvo DG SANCO ima stotinak zaposlenih. uz dodatne vrednosti koje je moguće ostvariti samo na nadnacionalnom.eurocare. evropskom nivou kao što su: kontrola i praćenje epidemija koje zahvataju više zemalja. 05. 3 93 . deo II član 2 stav 4. Međunarodni pakt o ekonomskim. koordinaciju zdravstvenog programa. tkiva i ćelija. član 13. 7 i 11. stav 1 i 2 i član 12.

europa.htm. nacionalnim vladama i agencijama. agencija objavljuje konkurse.Jelena Simić dručju zdravstvene politike i modela dobre prakse. Celovit i koordiniran pristup zdravstvenoj politici po prvi put je uobličen u Zdravstvenoj strategiji Evropske komisije iz 2000. 94 .2009. 05.eu/health-eu/ index_en.europa. Agencija logistički i naučno podržava ukupne zdravstvene aktivnosti EU. Zvanični web portal agencije za javno zdravstvo na: http://ec. osnovan je Evropski Centar za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control – CDC) čija se aktivnost temelji na saradnji zdravstvenih sistema zemalja članica5. naučnicima i stručnjacima. Tako na primer. godine. Poslednja.htm.4 U svome radu DG SANCO sarađuje s ostalim EU institucijama. eu/eahc/.04. pružajući im stručnu i tehničku podršku. a osnaživanje saradnje među članicama EU postaje sve značajnija aktivnost.2009. različitim udruženjima vezanim za zdravlje i zdravstvo. u svrhu poboljšanja aktivnosti na području kontrole epidemija i drugih zdravstvenih pretnji.europa.04. Izvršna agencija za javno zdravstvo (Public Health Executive Agency-PHEA) ima ulogu upravljanja zdravstvenim programima koje pokreće i podržava EU unutar svojih članica i kandidata za članstvo. nova Zdravstvena strategija 4 5 6 Zvanični web portal EU za zdravstvo: http://ec. 05. 05. Pregled informacija i aktivnosti u području zdravlja dostupan je na službenom zdravstvenom portalu EU na svim jezicima članica. koordinira evaluaciju i nadzire implementaciju određenih programa iz oblasti zdravstva.eu/healtheu/health_in_ the_eu/prevention_and_promotion/index_en. U okviru EU postoje i druge institucije i organizacije koje se bave zdravstvom. poslovnim institucijama.04.6 Uz to. Opširnije o tome videti na: http://ec.2009.

definiše mehanizme njihove implementacije. regulativa vezano uz krv. putem zdravstvenog portala). • aktivnosti vezane za odrednice zdravlja kao što su prehrana. saradnji između različitih zemalja na problemima kao što su mobilnost pacijenata i zdravstvenih profesionalaca). alkohol. posebno u novim članicama. smanjenju nejednakosti zdravstvenih sistema. u saradnji sa zemljama članicama. U programu strategije zdravstva za period 2008–2013. kao i proširenje zdravstvenog monitoringa u okviru EU. mentalno zdravlje i druge važne zdravstvene teme. tkiva i ćelije).eu/health/ph_ overview/strategy/health_strategy_en. • prikupljanje i širenje znanja o zdravlju (aktivnosti vezano za razlike u zdravlju između polova. droge.. duvan. pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti 7 Više o Strategiji EU za zdrvastvo na: http://ec. 2. razvoj indikatora i prenošenje informacija građanima na pristupačan način.europa. 05.2009.htm.04. EU je postavila sledeće ciljeve7: • poboljšati zdravstvenu sigurnost građana (aktivnosti na poboljšanju sigurnosti pacijenata i odgovora na pretnje zdravlju. Ubrzanim razvojem medicinske tehnologije. 95 .. godine.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU postavlja jasne ciljeve za budući rad na području zdravstva. npr. • promocija zdravlja za napredak i sigurnost (aktivnosti na programima o „zdravom starenju“. Medicinska istraživanja u EU Najnovije razdoblje moderne medicine koje traje i danas podrazumeva: visok nivo medicinske tehnike i usku specijalizaciju lekara. zdravlje dece.

genetskog inženjeringa.04. uz preklapanje zadnje godine prethodnog i prve godine 96 . Okvirni programi (FP – Framework Programmes) Evropske komisije su glavni instrument za finansiranje naučnih istraživanja u Evropi. 05. Štaviše u Francuskoj. 1996.: Pravna zaštita života embriona i fetusa. privatnosti) postaje sve aktuelnija. ljudskog dostojanstva. kao i da bi se odnos lekara i pacijenta regulisao u kontekstu novih saznanja u medicini. traju od tri do pet godina. Nove teme. čime se sugeriše da pravni problemi vezani za saznanja u oblasti biologije. EU pravno uređenje ovih domena postavlja kao prioritetan zadatak iz sledećih razloga: da bi se identifikovale vrednosti i interesi koje pravni poredak prioritetno hoće da zaštiti. na primer. transplantacije organa ili ljudske asistirane reprodukcije sve teže mogu biti razrešeni postojećom pravnom regulativom. Okvirne programe usvaja Veće EU i Evropski parlament. biologiji i genetici. godine. u: Pravo ljudskih prava. Z.Jelena Simić (života.europa. a etički i pravni problemi koji iskrsavaju u kontekstu novih saznanja u oblasti eksperimenta na čoveku. Program FP7 Zemlje članice Evropske unije osigurale su budžet od 6 milijardi evra za Program FP7 –Program za istraživanje i tehnološki razvoj (Seventh Framework Programme for Research and Technological Development – FP7) za period od 2007 do 2013. posebno humane genetike prevazilaze klasično medicinsko pravo koje u središte izučavanja stavlja odnos lekar – pacijent.9 Ovaj budžet je drugi po vrednosti 8 9 Kandić-Popović.1.. Beograd. Više o programu EU na: http://ec.2009.8 2. zagovara se ideja da ova vrsta regulative bude označena kao biopravo. Na predlog Evropske komisije.eu/research/fp7/index_ en.cfm. da bi se prevenirala zloupotreba i propisale sankcije za kršenje pravila. telesnog integriteta.

januara 2007. tuberkuloza. Za razliku od prethodnih okvirnih programa. godine. od 01.. srčanožilne bolesti. FP7 traje sedam godina.) • Primenjena (translational) istraživanja glavnih bolesti: rak. . istraživačkih centara i industrije (uključujući mala i srednja preduzeća). SARS. Prvi ciklus okvirnih programa počeo je 1984. Programi pomažu pri organizaciji saradnje između univerziteta. što samo za sebe govori o važnosti koje EU pridaje istraživanju u području zdravlja. ostale hronične bolesti uključujući reumatološke bolesti i artritis novog programa.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU budžet u EU odobren za neki program. ptičiji grip. ljudski razvoj i starenje • Primenjena (translational) istraživanja zaraznih bolesti (HIV/AIDS. nakon budžeta koji je odobren za program Informativne i komunikacijske tehnologije u EU. generičke metode i medicinska tehnologija za ljudsko zdravlje • Detekcija. malarija. koji su trajali od tri do pet godina. do kraja 2013. sigurnosti i efikasnosti terapija Inovativni terapeutski pristupi i intervencije II Primenjena (translating) istraživanja za ljudsko zdravlje • Integracija bioloških podataka i procesa • Istraživanje mozga i bolesti vezanih uz mozak. dijabetes/pretilost. dijagnoza i praćenje • • Predviđanje prikladnosti. Medicinska istraživanja koja će biti finansirana podeljena su na sledeće oblasti: I Biotehnologija. godine. retke bolesti. 97 . te pružaju finansijsku podršku za njihove zajedničke projekte.

posle istraživanja koja se obavljaju u labaratorijama i na životinjama. Koristi koje će građani EU imati od ovog Programa biće neizmerne jer je naglasak medicinskih istraživanja na: razvoju i potvrđivanju novih terapija. Klinička istraživanja baviće se velikim brojem bolesti kao što je rak. Nadalje. 3. Kod biome98 . SARS. bolesti vezane uz starenje – Alchajmerova i Parkinsonova bolest. zarazne. ptičiji grip i niz drugih. mentalne i neurološke bolesti. efikasnost i solidarnost sistema zdravstvene zaštite uključujući tranzicione sisteme zdravstvene zaštite i strategije kućne nege • Proširenje zaštite od bolesti i bolja upotreba lekova • Pravilna upotreba novih medicinskih terapija i tehnologija.Jelena Simić III Optimizacija sistema zdravstvene zaštite za građane EU • Prenos kliničkih rezultata u kliničku praksu • Kvalitet. dijabetes i pretilost. nove terapije i lekovi biće razvijeni u kraćem vremenskom periodu. metodama za promociju zdravlja i prevenciju. a očekuje se bolja povezanost i bolja razmena profesionalnih iskustava i konkretna pomoć među različitim zemljama Europe. tuberkuloza. srčanožilne. uključujući promociju zdravog starenja dijagnostičkim pomagalima i medicinskoj tehnologiji i održivim i efikasnim sistemima zdravstvene zaštite. Međunarodnopravna regulativa o biomedicinskim istraživanjima na čoveku u EU Kod skoro svih istraživanju u području zdravlja. medicinske terapije i tehnologije moraju se isprobati i na ljudima. HIV. lekovi. novi medicinski postupci. malarija.

kao i Univerzalnu Deklaraciju o ljudskom genomu i ljudskim pravima koju je doneo UNESCO. Rijeka.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU dicinskih istraživanja. Rezolucije i Direktive donete na nivou EU. Stvorena je mogućnost da se pojedine bolesti leče na nov način. primenom genske terapije ili da se analizom pojedinačnog genoma identifikuje gen uzročnik bolesti. II dopunjeno i izmenjeno izdanje. Imajući u vidu taj nadnacionalni kontekst kao i rešenja u pojedinim zemljama EU u vezi pravne zaštite fundamentalnih ljudskih vrednosti u vezi moderne biotehnologije. Beograd. 2008. Progresu u oblasti nauka o živim sistemima posebno je doprinela genetika kao biološka nauka koja se bavi strukturom i funkcijom gena. Evropske Unije i organizacije UNESCO. većina eksperimentalnih postupaka predstavlja direktan zahvat u telo i zdravlje čoveka ili je barem povezano sa mogućim povredama tih pravnih dobara i to prvenstveno prava na život i telesni integritet. Za evropsku pravnu harmonizaciju u zaštiti osnovnih ljudskih vrednosti u kontekstu moderne biotehnologije značajna regulativa doneta je na nivou Saveta Evrope. uočljivi su osnovni etički i pravni okviri za izgradnju regulative i u zemljama koje nisu članice EU. kao mogućnost različitih biomedicinskih istraživanja na ljudima ili genetskih intervencija na čoveku. br. Škorić M. 99 . str.11 Ova dimenzija bitno menja etičku i pravnu 10 11 Radišić J. str. 2007.10 U zemljama Evropske Unije je od kraja devedesetih godina. str. počela intenzivna zakonodavna aktivnost u oblasti različitih domena moderne biotehnologije. Medicinsko pravo.1244. u: Zbornik Pravnog fakulteta Sveuč. Pravna regulacija reproduktivnog i terapeutskog kloniranja na mešunarodnoj i nacionalnoj rauini. 2. 254. brojne Preporuke Saveta Evrope u ovom domenu. 31. Spomenućemo Evropsku Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini Saveta Evrope.

phpURL_ID=12027&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=– 471.04. Fond za otvoreno društvo. (2003). Legislatura koja je donošena u okviru UNESCO-a i Saveta Evrope uticala je na veliki broj razvijenih država da ih ugrađuju u svoje pravne sisteme i poštuju. insulina za dijabetične bolesnike.html. Detaljnije o tekstu Deklaracije na: http://portal.13 Baš zbog takvih mogućnosti neki autori su modernu biotehnologiju označili kao ekspanziju i pogrešnu primenu jednog naučnog polja koje vodi obezvređivanju i eksploataciji života. Ibid.phpURL_ID=12027&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=– 471.04. genetskog identiteta ili privatnosti. 03.14 UNESCO.2009. Prag.unesco. Pravna zaštita osnovnih ljudskih vrednosti u centralnoj i istočnoj Evropi i moderna biotehnologija. poput života.org/en/ ev. ljudskog dostojanstva. Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka. na primer hrana.12 S druge strane. Moderna biotehnologija ima širi opseg primene i uključuje npr: transfer ljudskih gena u životinjske vrste (primer ksenotransplantacije) ili gena iz bakterija u biljke. Detaljnije o tekstu Deklaracije na: http://portal. Tri važna dokumenta na kojima se zasniva etičko ponašanje u biomedicini i srodnim disciplinama su: Međunarodna deklaracija o genetskim podacima čoveka. 8.unesco.org/en/ ev.Jelena Simić perspektivu u odnosu na zaštitu fundamentalnih ljudskih vrednosti. 1999. već i stvarati mikroorganizme. 13 14 15 100 . Na međunarodnom planu donet je niz zakonskih dokumenata nastalih kao reakcija na ekspanziju u medicinskoj tehnologiji. recimo. str. biljke i životinje koji mogu proizvoditi supstance neophodne za lečenje bolesti. 03.2009. može menjati i poboljšavati ne samo vrste koje su za čoveka. telesnog integriteta. značenje moderne biotehnologije je bitno različito u odnosu na tradicionalnu biotehnologiju.html.15 (2005) 12 Kandić-Popović Z.

mogućnosti njegovog produžetka. cit (fusnota 11).int/Treaty/EN/Treaties/ Html/195. abortusom. str. administrativne ili druge vrste. selekcijom polova.1.16 3.3009. Odnosi se prvenstveno na etička pitanja u vezi medicine. GMO.coe. populacionu genetiku. prirodnih nauka i na tehnologije koje primenjuje čovek. 03. grupa.htm. Deklaracija se poziva na etička pitanja vezana za medicinu.17 U sprovođenju ovih principa ističe se posebna uloga Etičkih komiteta. kloniranje. Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka „Univerzalna deklaracija o bioetici i pravima čoveka“ poziva sve zemlje članice UN da usvoje mere pravne. zajednica i institucija. 17 101 .coe. višedisciplinarni kako bi omogućili: 16 Detaljnije o Konvenciji na: http://conventions.htm i http://conventions. Škorić M. Naglašava se da bi se poseban stav trebao izgraditi u vezi sa prenatalnom i pre-implantacionom (genetičkom) dijagnozom. eutanazijom. palijativnim održanjem života. kako bi principi te Deklaracije mogli da se sprovode u skladu sa međunarodnim zakonom o ljudskim pravima. 1246. uzimajući u obzir njihove društvene.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU i Konvencija o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini (Savet Evrope). kao i u odnosu na gensku terapiju. u vezi sa reproduktivnim tehnologijama. ali i u vezi sa pojmom i načinom okončanja života. patentiranje gena. pravne i ekološke dimenzije.04. prirodne nauke i naučne tehnologije koje se odnose na ljudsku vrstu i namenjena je državama kojima daje precizna uputstva za odlučivanje i praktično postupanje pojedinaca. koji moraju biti nezavisni.int/Treaty/EN/Treaties/Html/164. op.

biološke nauke i odgovarajuće tehnologije i na njihove društvene.Jelena Simić – odgovarajuće naučne. – obaveštenost Društva. zakonske i posledice u odnosu na okolinu. U okviru dvadeset osnovnih članova Univerzalne deklaracije ističu se sledeći zahtevi i obaveze:18 čl. čl. društvene i etički opravdane pristupe pri proceni predloženih projekata. uz postupak koji je u punom interesu pojedinca. a za one koji nisu u stanju da sami o tome odluče obezbediti pravnu zaštitu njihovih prava i interesa. 9. 4. prava i osnovne slobode moraju biti poštovani. Autonomnost pacijenta u donošenju odluke mora biti poštovana. Pri nesposobnosti pacijenta/ispitanika da sam donese odluku. Privatnost i poverljivost podataka su obavezni u najboljem smislu. 5. dijagnostičke i terapeutske intervencije mogu se obaviti samo uz punu obaveštenost i svesni pristanak pacijenta. cit. 1. čl. 3. Preventivne. što se odnosi i na naučna istraživanja (grupni pristanak ne može da zameni saglasnost svakog pojedinca). čl. a štetnost primenjenih terapija svedena na najmanju meru. čl. čl. Etički principi odnose se na medicinu. obuku i razmenu mišljenja o pitanjima Bioetike. Čovekovo dostojanstvo. s tim da interes pojedinca uvek bude iznad interesa nauke ili društva. 18 Op. Svaka korist za pacijenta mora biti maksimizirana. – pravilan naučni i tehnoloških razvoj u okvirima normi Deklaracije. pravne. čl. 7. treba obaviti odgovarajuću autorizaciju. 6. (fusnota 14) 102 .

ćelija i organa.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU čl. Korišćenje savremenih dostignuća za boljitak sledećih generacija. 14. čl. čl. 17. Ibid. Protokoli sve do 2005. bez bilo kakve diskriminacije i stigmatizacije. 103 .19 U opštim odredbama ove Konvencije posebno se ističe da „interes i dobrobit čoveka mora da bude ispred interesa društva i nauke“.20 Posebno se obraća pažnja na informisanost pacijenta i njegov pristanak na intervenciju. godine. 16. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini. čl. 19. 11–12. 2). godine. Uspostavljanje nezavisnih. Pluralizam i kulturna različitost moraju se poštovati. (fusnota 16) Ibid. odobrava se odgovarajuća intervencija s tim da bude od zdravstvene koristi za pacijenta (čl. u zdravstvene i naučne svrhe.2. čl. kada taj pristanak nije moguće odmah ostvariti. cit. čije se članice pridržavaju tzv. ali je kasnije dopunjuju tzv. koja je doneta u Oviedu u Španiji 1997. Zabranjena je bilo kakva 19 20 21 Op. 3. Obaveza za dostizanjem najviših standarda u zdravstvu. uz saradnju u istraživačkom radu. višedisciplinarnih i pluralističkih etičkih komiteta koji obezbeđuju primenu ove Deklaracije. održanje biodiverziteta u prirodi.21 Posebna pažnja je posvećena korišćenju humanog genetskog materijala. ali u slučaju hitne potrebe. Zaštita okoline i biosfere. Konvencija o zaštiti ljudskih prava i o biomedicini Specifičnim pitanjima u ostvarivanju prava čoveka u biomedicini bavi se i Savet Evrope.

tako da predstavlja zloupotrebu savremene biologije i medicine. Pri tome. 12. drugim takvim bićem. 13. ETS 168 – Convention on Human Rights and Biomedecine (Additional Protocol). ovaj Protokol se opredeljuje za to da je namerno kreiranje genetski identičnih humanih bića u suprotnosti sa dostojanstvom čoveka. Protokol o zabrani kloniranja ljudskih bića Dodatni Protokol Konvencije. Ibid. živim ili mrtvim. Članovi 1 i 2 Protokola govore da je zabranjena ma kakva intervencija kojom se kreira čovekovo biće identično sa. s tim da ne bude prenosna na potomstvo.12. s obzirom na svrhu za koju možemo 22 23 24 Ibid. osim u slučaju ozbiljnih hereditarnih polno-vezanih bolesti.coe. ceo tekst na: http://conventions. pod „genetički identično“ smatra se čovekovo biće koje deli sa nekim drugim istu hromozomsku garnituru.htm.22 In vitro istraživanja na embrionima moraju obezbediti njegovu punu zaštitu. godine. Uzimajući u obzir tehničku mogućnost ovakvih kloniranja.24 Upravo. Bilo kakva promena u humanom genomu može se obaviti isključivo u cilju preventive. dijagnostike ili sa terapeutskim ciljem. Odnosi se na Zabranu kloniranja ljudskih bića. Ratifikovalo ga je 16 država: 104 .I. objavljen januara 1998.3. kao i činjenicu da se ona dešavaju i prirodnim putem dajući genetski identične blizance.int/Treaty/ EN/Treaties/Html/168.2007. Testovi kojima se utvrđuje genetska predispozicija za neko oboljenje mogu se primeniti samo iz zdravstvenih razloga i na predlog genetičkog savetovališta. 19–22). Upotreba tehnika kojima se odabira pol budućeg deteta je izričito zabranjena. Zabranjena je bilo kakva dobit pri prenošenju dela čovekovog tela sa jedne osobe na drugu (čl. Stvaranje humanih embriona radi istraživanja na njima je zabranjeno.23 3.1998.Jelena Simić diskriminacija na bazi genetskog nasleđa.

php?record_ id=10285&page=92. Za sada je prenos jezgra nukleusa jedina tehnika koja se primenjuje kod terapeutskog kloniranja. Slovenija. 03. reproduktivno kloniranje se u potpunosti zabranjuje a državama je ostavljeno da same. Dakle. Beograd. Beširević Violeta. usvojena bez koncenzusa 2005. Češka republika. godine. Grčka. Litvanija. iz kloniranog embriona dobijenog tehnikom prenosa jezgra ćelije. godine. br. izdvajaju se matične ćelije sa ciljem da se koriste kao terapijsko sredstvo u lečenju nekih bolesti ili da se od njih proizvede celi novi organ koji se može transplatirati osobi koja je dala DNA. razlikujemo dve glavne vrste kloniranja: tearpeutsko i reroduktivno kloniranje. Anali pravnog fakulteta.nap. Portugal. Mađarska. Hrvatska. Slovačka. Engineering and Public Policy. Committee on Science. Španija i Gruzija. u skladu sa svojim nacionalnom zakonodavstvima. Kod terapeutskog kloniranja.25 Kod reproduktivnog kloniranja embrion dobijen tehnikom prenosa jezgra ćelije.04. svrha reproduktivnog kloniranja je rađanje čoveka. Island.27 U tekstu Deklaracije ističe se da su zabranjeni svi oblici kloniranja ljudi u meri u kojoj su nespojivi sa ljudskim dostojanstvom i zaštitom ljudskog života. Kipar. Opširnije o tome na: http://www. Moldavija.26 Deklaracija UN o kloniranju ljudi. urede da li je terapeutsko kloniranje u suprotnosti sa ljudskim dostojanstvom i zaštitom ljudskog života. somatic cell nuclear transplatation).2009. Bogovi su pali na teme-o Ustavu i bioetici. 2/2006. najbolje pokazuje duboku podeljenost među naučnicima i državama u pogledu terapeutskog kloniranja. Estonija. 25 26 27 105 . 2006. u budućnosti je moguća i primena drugih tehnika. smešta se u matericu kako bi se stvorilo biće sa identičnim genetičkim materjalom kao i osoba iz čije je ćelije uzeto jezgro i stavljano u jajnu ćeliju. Naravno.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU upotrebiti tehniku prenosa jezgra somatske ćelije (eng. Rumunija.edu/openbook. Bugarska. Na taj način.

coe.29Bioetički komitet. ali ne 28 CETS No.2005. na kom se vrše ispitivanje – ispitanika. je dužan da sistematski prati napredak koji se odvija u medicinskoj praksi i u prirodnim naukama i bio-tehnologiji i da normativnim aktima utvrđuje postupke i pravila ponašanja u tim oblastima. Ispitanici moraju biti obavešteni o svojim pravima.28 Etički komitet. Ibid. Sa jedne strane. imamo interes društva koje teži budućoj boljoj zaštiti života i zdravlja ljudi. bezbednost i dobrobit osoba na kojima se sprovodi istraživanje.htm. Istraživanja se odnose na in vivo (ne na in vitro) ispitivanja humanih embriona i fetusa. donet je i usvojen krajem januara 2005. sva prava. 195 – Human Rights and Biomedicine (Protocol on Biomedical Research). Protokol o istraživanjima u biomedicini Protokol Konvencije posvećen novim istraživanjima u biomedicini.04. Istraživanje se može obaviti isključivo pod nadzorom kliničkog specijaliste profesionalca koji ima odgovarajuće kvalifikacije i potrebno iskustvo. zato što on nastoji da se njegov lični život i zdravlje zaštite od povreda i opasnosti. telo i zdravlje jesu najteži. 12.int/Treaty/ EN/Treaties/Html/168. godine.4. uz pravo na ispravan medicinski tretman. Etičku prihvatljivost ocenjuje Etički komitet. Informacije o predlogu istraživačkog projekta dobija u pismenoj formi. a naročito o mogućnosti da odustanu od učešća u projektu ako im to ne odgovara. Ibid. mora biti nezavistan od spoljnih uticaja.Jelena Simić 3.30 Kod biomedicinskih istraživanja sukobljavaju se dva interesa.2009. interes pojedinca. Prema članovima 7 i 8 ovog Protokola. a sa druge strane. Zahvati u život. 25.I. istraživanja na čoveku mogu se preduzeti samo ako je projekat odobren od kompetentnog tela i posle nezavisne procene naučnog opravdanja i etičke prihvatljivosti takvog projekta. 29 30 106 . sa ciljem da se obezbedi dostojanstvo. http://conventions.

Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. o zaštiti od jonizirajućih zračenja. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. Nisu svi potencijalni ispitanici sposobni da se saglase sa istraživanjem. biomedicinsko istraživanje na čoveku nije uređeno u okviru jednog zakonskog teksta. ove deklaracije. u praksi stalno postavlja i pravno i etičko pitanje – šta je dozvoljeno. izričito navodi da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom. godine. godine. zabrana trgovine ljudima. Ibid. pravo na bezbednost lično31 32 Radišić J. ili se nalaze u besvesnom stanju. godine (član 3). I određene druge odredbe u navedenim međunarodnim dokumentima na direktan ili indirektan način zabranjuju navedena ponašanja (npr. o medicinskim proizvodima. s tim što je u njoj posebno naglašena zabrana da se neko lice podvrgne medicinskom ili naučnom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka. koja je posle više od 50 godina od njenog donošenja postala mnogo više od obične deklaracije. op. cit (fusnota 8). nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni“. ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU i jedini postupci koji se ostvaruju biomedicinskim istraživanjem na ljudima. jer nemaju pravno relevantnu volju. ispitanik ne može da se punovažno saglasi sa svakim rizikom koji iz istraživanja proizlazi. Ista odredba sadržana je u članu 7. 256. u članu 5. takođe predviđa da „niko ne sme biti podvrgnut mučenju. nego regulativom koja se ovim problemima bavi samo posredno – na primer zakonima o lekovima. a sta zabranjeno u domenu medicinskog istraživanja na čoveku? U evropskim zemljama. str.32 Univerzalna deklaracija o pravima čoveka iz 1948.31 Zato se prilikom uzimanja u obzir svih ovih aspekata. Istraživanje može da škodi različitim pravima ispitanika. 107 . o transfuziji krvi i sl. Iako pristane na biomedicinsko istraživanje.

godine. a potom revidirana). str. Da bi se pravilno pristupilo pravnim normama o eksperimentima na ljudima. regulative i administrativnih odluka zemalja članica po pitanju implementacije dobre kliničke prakse i sprovođenja kliničkih ispitivanja medicinskih produkata za ljudsku upotrebu već je prihvaćena od članica EU.33 U zemljama EU. 1983 (Venice. Helsinška deklaracija je dobila poseban značaj i usvajanjem Smernica Komisije EU. U Edinburgu. 33 Helsinška deklaracija je usvojena 1964 (Helsinki. 32. obaveza humanog ponašanja sa licima lišenim slobode. kao što je načelno pravilo sadržano u članu 7. godine. zatim.Jelena Simić sti. zabrana prinudnog rada itd). revidirana prvi put 1975 (Tokyo. 2000. usvojen je potpuno novi tekst revidirane Helsinške deklaracije ali taj tekst nije značajno uticao na određena pravna pravila zemalja članica. godine. Guildford. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima UN iz 1966. koje su svoje zakone gradile na osnovu ranije revidirane Helsinške deklaracije. South Africa) i 2000 (Edinburgh. Finland). Pravne norme međunarodnog karaktera. Scotland). One nalažu da se sva klinička ispitivanja lekova obavljaju u skladu sa etičkim načelima sadržanim u revidiranoj Helsinškoj deklaraciji. o usaglašavanju zakona. Ethical Principles for Medical Research Involving Human Subjects. Naročito je značajna Helsinška deklaracija Svetskog saveza lekara o biomedicinskom istraživanju na čoveku (doneta 1964. 1996 (Somerset-West. trebalo bi voditi računa i o poštovanju staleških pravila koja su utvrdila nacionalne i međunarodne organizacije lekara. 108 . Canary Publications Ltd. jedno je od prvih u oblasti medicinskih istraživanja. UK. pa 1989 (Hong Kong). po kome niko ne sme da bude podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodnog pristanka. Italy). Edinburgh 2000. Japan). First edition November 2000. Opširnije u:World Medical Association: Declaration of Helsinki. Direktiva 2001/20/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.

izvođenje kliničkog ispitivanja. godine Helsinške deklaracije. „Medicinski progres je. zasnovan na istraživanju koje nezaobilazno počiva na eksperimentu s ljudskim bićima“. psihijatrijski bolesnici. Te osobe se mogu uključiti jedino kada se može očekivati da će primena leka biti od direktne koristi pacijentu. bez obrazloženja. Medicinski produkti mogu se primeniti samo kada je direktna korist za pacijenta veća od rizika. koje ima dijagnostički ili terapeutski cilj za pacijenta i drugo koje za cilj ima naučni napredak bez direktnih dijagnostičkih ili terapeutskih implikacija za pacijenta. i dr. Detaljno su regulisani osnivanje i rad etičkog komiteta.34 Osnova za klinička ispitivanja bazira se na zaštiti ljudskih prava i dostojanstva čoveka. kao što je to dato u verziji iz 1996. Posebna pažnja posvećuje se i deci. Takve osobe ne mogu se uključiti u kliničko ispitivanje. dat u saradnji sa lekarom bolesnika. 109 . Štaviše. uključivanje u kliničke studije je još restriktivnije. U slučaju osoba koje nisu u stanju da daju saglasnost.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU Prema Helsinškoj deklaraciji. kako se ističe u Helsinškoj deklaraciji. ako se isti rezultati mogu dobiti uključivanjem osoba koje su u stanju da daju saglasnost. a potrebna klinička ispitivanja sprovode se u uslovima koji omogućuju najbolju moguću zaštitu ispitanika. Posebna pažnja poklanja se osobama koje nisu u stanju da daju saglasnost nakon iscrpnog obaveštenja. beleženje nuspojava i neželjenih reakcija. kao što su dementne osobe. zahteva se pristanak zastupnika bolesnika. suspenzija ispitivanja. Zaštita osobe koja učestvuje u ispitivanju je potpuna i uključuje njegovo pravo da se povuče iz studije u bilo kom trenutku. proizvodnja i uvoz medicinskih produkata za ispitivanje. biomedicinsko istraživanje se može podeliti u dve kategorije: prvo. koji je predmet istraživanja. 34 Ibid.

36 37 38 110 . onda je to u slučaju kad je već u trenutku njegovog začinjanja postojala namera da bude uništen i da mu se time unapred uskrati mogućnost da postane čovek. Ibid. od 02.38 Ono što je važno. ako je čovečiji život igde unižen do čistog objekta. 1990) str. a koje su objavljene u: Schweizer Aerztezeitung 1985. Neuartige Bedrohungen ungeborenen Lebens.35 Među savremenim pravnicima postoji bezmalo potpuna saglasnost da treba zabraniti vantelesnu proizvodnju embriona radi eksperimentisanja sa njima. dostupno na www. ESER Albin. ali se ide i dalje od toga pa se zahteva zabrana produkovanja „prekobrojnih“ embriona i njihova selekcija. je da se na nivou zemalja EU postigne etički konsenzus o tome šta se smatra nepoželjnom upotrebom IVF tehnike u odnosu na vitalne interese društva i poje35 Videti: World Health Organization (WHO).5.04. Dopustivost istraživanja na embrionu in vitro u EU Sloboda naučnog istraživanja je ustavima zagarantovana sloboda u mnogim zemljama Evrope.36 I eksperiment sa „suvišnim embrionima“smatra se da nije u skladu sa njihovim „moralnim statusom“. Fact Sheet 10: Women and HIV and Mother to Child Transmission 2000. who.int/healthservices-delivery/hiv_aids/English/factsheet–10/index.Jelena Simić 3. str. Videti tačku 7.2009. ili „trošenja“ u neke druge svrhe. html. Embryonenforschung und „Fetozid“ in rechtsvergleichender Perspektive (Heidelberg. zaštićena u skladu sa etičkim principima pravila Nirnberškog kodeksa i Helsinške deklaracije. 1127. koje je izdala Švajcarska akademija medicinskih nauka.37 U Norveškoj je to čak zabranjeno i krivičnim pravom. i dalje. 19. Jer. Medicinsko-etičkih smernica za oplođenje in vitro i transfer embriona. makar da se time umanjuje uspešnost vantelesnog oplođenja.

– istraživanje treba da vodi značajnom cilju koji se ne može postići na drugi način. određene razlike u nacionalnim zakonodavstvima mogu biti prihvatljive. – eksperiment mora biti naučno i etički verifikovan od strane stručnog tela (poput. b) nedopušten je transfer embriona in vitro na kome je vršeno istraživanje. Human Fertilization and Embnriology Authority. po pravilu. dana od momenta fertilizacije i. onda bi se oni mogli klasifikovati na sledeći način: a) određene vrste eksperimenta smatraju se nedopuštenim.39 Zajednički vitalni interesi zemalja članica EU.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU dinca a nakon toga. e) nije dopušteno stvaranje i/ ili održavanje u životu embriona ili fetusa (in vitro ili in utero) za naučno 39 Ibid. poput kloniranja ili stvaranja himera. vezani su za očuvanje ljudskog genetskog identiteta i dostojanstva embriona i rođenog. 111 . c) nedopuštena su istraživanja s eugeničkim ciljem kojima se menja „nepatološko genetsko nasleđe“ embriona. u Engleskoj). Ako je moguće govoriti o nekoj vrsti jedinstva u pogledu uslova koji treba da budu zadovoljeni kod eksperimenta na embrionima in vitro. na embrionu koji je non-viable. – može se preduzeti ako takav eksperiment nije moguć na životinjskom modelu. d) eksperiment mora biti podvrgnut posebnim pravilima: – može se izvoditi samo na in vitro embrionu do 14. – može se preduzeti uz pristanak davalaca oplodnih ćelija od kojih je embrion nastao.

Janis W. prekobrojnih embriona. Oxford University Press. kao ni transfer ljudskog embriona u uterus životinje i životinjskog u ženski uterus.40 Bezuslovna zabrana znači da je nedopušteno i stvaranje in vitro embriona u cilju istraživanja (što je slučaj i u zakonodavstvima koja dopuštaju ograničeni eksperiment) i korišenje tzv. Danska: one predviđaju dopuštenost ograničenog istraživanja na in vitro embrionima. h) embrioni in vitro koji su bili zamrznuti ne mogu biti upotrebljeni u eksperimentu nakon isteka dopuštenog roka za krioprezervaciju. Bradley W.41 40 41 Ibid. Richard. Švedska. tkiva ili organi. Drugoj grupi pravnih sistema pripadaju. str. na primer. g) nije dopušten ni transfer embriona u uterus žene dobijen tehnikom embryo lavage. 2000. Španija. Mark. f) nije dopušteno masovno stvaranje ljudskih embriona in vitro u industrijske svrhe. Najizrazitiji predstavnici takve opcije su Nemačka i Austrija. 121–203. ćelije.Jelena Simić istraživački cilj. da bi se na taj način. European Human Rights Law –text and materials. onih koji su stvoreni radi prokreacije ali nisu upotrebljeni. Postoje dve tendencije u pogledu dopustivosti eksperimenta na embrionima stvorenim in vitro: bezuslovna zabrana i ograničena dozvola. tj. To uključuje i zabranu korišćenja embrionalnog materijala za izradu biološkog oružja. Anthony. U osnovi tog rešenja je stav da ljudski zametak ne može biti korišćen kao sredstvo. Kay S. radi ostvarenja cilja koji ne služi njegovoj dobrobiti (održanju života) jer bi to značilo narušavanje dostojanstva ljudskog entiteta koji bi bio sveden na objekt. na primer. 112 . Engleska. dobio genetski materijal. tj.

Ibid. dostojanstvo embriona zahteva od ljudi da se prema njemu odnose sa uvažavanjem.42 To biva uvek kada on postane sredstvo za neki drugi cilj mimo njega samog. 113 . Mnogi misle da nije za to bitna kvalifikacija embriona kao „gotove ličnosti“ ili kao „potencijalnog subjekta“. stvaranje embriona in vitro opravdano je samo radi implantacije u telo žene i izazivanje trudnoće. Treba dopustiti samo one eksperimente sa ranim embrionima. Svako drugo raspolaganje čovečijim životom treba smatrati nedozvoljenim. 42 43 Ibid. nezavisno od toga da li je nosilac i subjektivnih prava. koji služe održavanju njegovog života. Zaključak Ciljevi EU u oblasti zdravstva su da populariše i unapređuje nauku i praksu medicinskog prava. poput poštovanja ljudskog dostojanstva i očuvanja ljudskog genetskog identiteta. da razvija interdisciplinarnu saradnju i stalni dijalog među državama članicama o određenim praktičnim pitanjima i sprovodi ostale delatnosti u službi zaštite ljudskih prava u oblasti zdravlja i podizanja standarda i kvaliteta u prižanju medicinskih usluga. Jer.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU Uprkos razlikama u pravnim rešenjima. proizilazi da su očuvani važni etički principi. Protivno je dostojanstvu embriona da se on podvrgava postupcima koji njegov kvalitet subjekta dovode u pitanje. nego činjenica da se radi o živome biću čovečije vrste. koje zaslužuje „moralni status“ i pravnu zaštitu. Priznanje da embrion ima svoje ljudsko dostojanstvo. Drugim rečima.43 4. povlači značajne posledice na moralnom i pravnom planu.

However. kao i Konvencije o ljudskim pravima i biomedicini koju je doneo Savet Evrope. i sl. etc. Nirnrberškom kodeksu. Etička opravdanost primene biomedicinskih istraživanja nađena je. because he/she aims at protecting his/her personal life and health from injuries and peril. grupu obolelih lica od iste bolesti. due to the ethical limit. dakle. we have the interest of a society which strives to achieve better protection of human life and health in the future. u koristi koji takav poduhvat može doneti (na primer za određenu uzrasnu populaciju. we have the interest of the individual who is subject of a research – the examinee. da u fokusu uvek bude pojedinac – ispitanik o čijem se telesnom integritetu. EU teži da zakonska regulativa bude omeđena opšte prihvaćenim etičkim uzusima uobličenim u relevantnim preporukama Komiteta Ministara Saveta Evrope. Summary This work analyzes the aims of the EU’s health policy. Special attention has been given to the field of biomedical research and the international legal regulations on biomedical research with human subjects. tj. Helsinškoj i Tokijskoj Deklaraciji.). therefore. and on the other hand.Jelena Simić Kada je reč o medicinskim istraživanjima i eksperimentu. On one hand. and states the organizations and institutions which implement the policy. biomedical 114 .). Baš zbog takvog etičkog limita biomedicinska istraživanja na ljudima se i smatraju dopuštenim prosedeom ali pod uslovom da takav cilj ne opravdava svako sredstvo. to the population of certain age. zdravlju i ljudskom dostojanstvu mora voditi računa. to a group of people who suffer from the same illness. poput Preporuke koja se tiče medicinskog istraživanja na ljudskim bićima. An ethical justification of the implementation of biomedical research was. found in the benefit such a venture could result in (for example. A conflict of two interests occurs in biomedical research with human subjects.

legal regulations of biomedical research. health and human dignity must be taken care of is always in the focus. 115 . biomedical research. that an individual – examinee whose bodily integrity.e. i. Key words: The EU’s health policy. under the condition that such an end does not justify all means.Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda EU research with human subjects is considered allowed.

.

II DEO .

.

godine Kraljevskom poveljom ovlašćena da trguje u Indiji. Kroz ovaj rad su prikazani modeli i elementi korporativnog upravljanja u zemljama članicama EU. pravnik. navedeni su OECD osnovni principi i dat je pregled pravnog okvira korporativnog upravljanja u Republici Srbiji. evropska kompanija. Korporativno upravljanje je postalo aktuelno nakon propasti velikih korporacija poput Enrona. objašnjenje samog pojma. model uprave.Bojana Bogojević. nadzorni odbor. direktiva. modela korporativnog upravljanja. 1. kao i davanje pregleda pravnog okvira korporativnog upravljanja... Parmalata. Uvod Poreklo ustanove korporativnog upravljanja se vezuje za Londonsku kompaniju trgovaca koja je krajem 1600. specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja KORPORATIVNO UPRAVLJANJE U EU I DRŽAVAMA ČLANICAMA SA OSVRTOM NA PRAVNI OKVIR KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U SRBIJI Svrha ovog rada je doprinošenje literaturi vezanoj za temu Korporativnog upravljanja. upravni odbor. prikazane su prednosti i mane svakog od modela upravljanja. Ključne reči: Korporativno upravljanje. 119 . kodeks. dipl. Zemlje članice OECD i EU su se zainteresovale za jačanje koncepta korporativnog upravljanja.

Korporativno upravljanje-pravni aspekti. Proteklih godina je poraslo zanimanje zemalja članica EU za upravljanje privrednim društvima. Ako ovakav gubitak poverenja u privredu postane masovna pojava. Kada govorimo o upravljanju društvima na nivou države ili zatvorenom privrednom okruženju stanje korproativnog upravljanja je veoma često sažeto u kodeksima korporativnog upravljanja društava. sa sigurnoščću možemo reći da je za društva najkobniji gubitak poverenja investitora. uprave. str. Ovome je doprine1 Mirko Vasiljević. Korporativno upravljanje se odnosi na procese i strukture upravljanja. kao i kontrole privrednih društava.Bojana Bogojević osnivanjem Istočnoindijske kompanije. nadzornih organa. investitori (vlasnici kapitala) se odlučuju za sigurnije investicije. što za posledicu ima istupanje akcionara iz privrednog društva. članova društva i drugih bitnih spoljnih grupa ili institucija. 19. primerima dobre prakse i preporukama. Ova kompanija je otpočela svoj rad sa 218 članova (akcionara)1. Dobrim sistemom korporativnog upravljanja se doprinosi održivom ekonomskom rastu. U slučaju kapitalističkog društva čiji se opstanak i delovanje neosporno vezuju za interese vlasnika kapitala. to može usloviti lančanu reakciju padanja berzanskih indeksa. jačanju efikasnosti privrednih društava i poboljšanju njihovog pristupa spoljnim izvorima kapitala. stečaja i ekonomsku krizu. Beograd 2007. kada sagledaju da način upravljanja određenog društva ugrožava njihove interese. 120 . Ukoliko dođe do toga. Korporativno upravljanje nam na nivou određenog društva opisuje uređenje odnosa u tom društvu između akcionara.

i 25. 1960. 2. januar. Razvoj finansijskog tržišta usko je povezan sa dinamikom razvoja korporativnog upravljanja. Francuska. maj. Holandija. sto je utvrđeno Konvencijom OECD (član 13 OECD Konvencije). dobara i rada preko granica država članica. maj. Kanada. Švajcarska. Irska. a time sprečava ostvarenje dobiti i ekonomski razvoj. 1996). Australija (7. Učestvovanje EZ ustanovljeno je ugovorima u Parizu i Rimu 18. 1995). promovisala politiku predviđenu: 2 Konvencija o Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. april. Španija. novembar. Kompanija koja poseduje dobar sistem korporativnog upravljanja bolje je pozicionirana na tržištu.1951. slabi konkurentske sposobnosti. Island. Komisija Evropskih zajednica učestvuje u radu OECD-a. Konvencije potpisane u Parizu 14. decembra. decembar. Portugal. Italija. Turska. Novi Zeland (29. 121 . Češka Republika (21.04. 1996).1957. Belgija. socijalnih i ekoloških zahteva tržišta. 1 to the Convention on the OECD). 1996) i Republika Slovačka (14. Luksemburg. Grčka. Poljska (22. 1971). 1969). Koreja (12. decembar. 1 Konvencije OECD (Supplementary Protocol No. Meksiko (18.03. Sledeće zemlje su naknadno postale članice pristupanjem na dan koji je ovde naveden: Japan (28. Nemačka. ujedno i konkurentnija što ostvaruje kroz uspešnu realizaciju ekonomskih. maj. OECD principi korporativnog upravljanja OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je na osnovu člana 1.Korporativno upravljanje u EU i državama članicama lo zalaganje za neometan protok kapitala. Danska. Prvobitne zemlje članice OECD su Austrija. juni. septembra 1961. 1964). i definisano je suplementom Protokol Br. a koja je stupila na snagu 30. godine2. decembar. Norveška. ali pre svega ovoga svest da loš sistem korproativnog upravljanja vodi neefikasnoj upotrebi dobara. Švedska. 1994). 2000). 1973). Mađarska (7. Finska (28. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Principi su neobavezujući i nije ime cilj da daju detaljna uputstva nacionalnim zakonodavstvima. institucionalni i regulatorni okvir za korporativno upravljanje u njihovim zemljama. te da se na taj način doprinese razvoju svetske ekonomije. da obezbede smernice i predloge za berze. kompanije moraju unositi novine u svo122 . korporacije i druge učesnike u procesu razvoja dobrog korporativnog upravljanja. Konvencija je potpisana na engleskom i francuskom jeziku i oba teksta se smatraju autentičnim. Principi se fokusiraju kako na finansijske tako i na nefinansijske kompanije čije akcije su ponuđene na tržištu. Međunarodno usvojeni standard za korporativno upravljanje je standard OECD. i – da doprinese ekspanziji svetske trgovine na multilateralnoj.Bojana Bogojević – da se postigne najveći održivi ekonomski rast i zaposlenost. investitore. Svrha OECD principa korporativnog upravljanja je da pomognu vladama zemalja članica OECD-a i onima koje to nisu. Da bi ostale konkurentne. kao i povećanje životnog standarda u zemljama članicama. razumljivi i dostupni međunarodnoj zajednici. Oni su po svojoj prirodi evolutivni. Ovi principi predstavljaju osnovu koju zemlje OECDa smatraju bitnom za razvoj dobre prakse upravljanja. Nisu predviđeni kao zamena za inicijative vladinog. nediskriminatornoj osnovi u skladu sa međunarodnim obavezama. poluvladinog ili privatnog sektora na izradi detaljnije „najbolje prakse“ u korporativnom upravljanju. uz održavanje finansijske stabilnosti. Sačinjeni su tako da budu koncizni. – da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj ekspanziji u zemljama članicama kao i u zemljama koje nisu članice. da procene i poboljšaju pravni.

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

je korporativno upravljanje tako da zadovolje nove zahteve i iskoriste nove mogućnosti. Vlade država imaju veliku odgovornost za formiranje delotvornog regulatornog okvira koji će da omogući efikasno funkcionisanje tržišta i odgovori na očekivanja akcionara i drugih zainteresovanih strana. Od vlada i učesnika na tržištu zavisi odluka o načinu primene ovih Principa.

2.1. Osnovni principi:3
1. Obezbeđenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja. Okvir korporativnog upravljanja ima cilj da promoviše transparentno i efikasno tržište, da bude u skladu sa vladavinom prava i da jasno artikuliše podelu odgovornosti među različitim nadzornim i regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona. 2. Prava akcionara i ključne funkcije vlasništva. Okvir korporativnog upravljanja traba da zaštiti i olakša ostvarenje prava akcionara. 3. Ravnopravni tretman akcionara Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi ravnopravan tretman svih akcionara, uključujući i manjinske i strane akcionare. Svi akcionari treba da imaju mogućnost da obezbede efikasnu zaštitu u slučaju povrede njihovih prava. 4. Uloga zainteresovanih strana u korporativnom upravljanju Okvir korporativnog upravljanja treba da priznaje prava zainteresovanih strana utvrđenih zakonom ili zajedničkim sporazumima i da podstiče aktivnu saradnju između kom3 Mirko Vasiljević, op. cit., str. 273 –277.

123

Bojana Bogojević

panija i zainteresovanih strana u stvaranju bogatstva, radnih mesta i održivosti finansijsi zdravih predužeća. 5. Obelodanjivanje podataka i transparentnost Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi da se pravovremeno i tačno obelodanjuju sve materijalne činjenice vezane za kompaniju, uključujući finansijsku situaciju, rezultate, vlasništvo i upravljanje kompanijom. 6. Odgovornost odbora Okvir korporativnog upravljanja treba da osigura strateško vođenje kompanije, efikasno nadgledanje mendžmenta od strane odbora, i odgovornost odbora prema konpaniji i akcionarima. Iz pobrojanih osnovnih principa OECD a može se zaključiti da se zasnivaju na ravnopravnom tretmanu akcionara koji poseduju istu seriju i klasu akcija, transparentnost kod upravljanja privrednim društvima i profesionalno i etičko ponašanje članova uprave u društvima. Iako su principi neobavezujući, njihova primena pospešuje efikasnije korišcenje resursa, dovodi do nižih troškova kapitala i potpomaže rast proizvodnje a time i društvenog standarda u celini.

3. Modeli uprave u EU
3.1 Anglosaksonski jednodomni model
Ovaj jednodomni sistem uprave je sistem anglosaksonskog prava, koji je usvojen i u nekim zemljama kontinentalnog prava: Francuska, Švajcarska i Italija. U ovom sistemu funkcija upravljanja je u rukama jednog ili više lica (Švajcarka, Engleska), odnosno odbora direktora 124

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

– upravni odbor (Francuska), koji bira skupština akcionara. Po ovom sistemu, funkcija upravnog odbora (odbora direktora) ostvaruje se delom na kolegijalnoj osnovi (sednice, kolegijalno zastupanje...), a delom na inokosnoj osnovi (izvršna funkcija predsednika, generalnog direktora, direktora, izvršnih direktora). U anglosaksonskom sistemu uprave, nadzorni odbor nije obavezan organ u akcionarskom društvu (ovde kontrolnu funkciju obavljaju spoljni nezavisni revizori, a delom i interni i specijalni revozori). Ovaj model korporativnog upravljanja razvio se u uslovima akcionarskog kapitalizma i ranije je karakterisan kao menadzerski (profitno) orijentisan model. Danas se sve više naziva akcionarski orjentisanim modelom. Osnovne odlike4: Konkurencija u svim oblastima jer konkurencija čisti od neefikasnih. Samim tim ne sme da vodi zaštiti konkurenata jer bi to onda bila negacija konkurencije. Motivisanje uprave ugovorom koji naknadu za njih vezuje za uspeh društva (tj. kompanije). U ovom sistemu je razvijena i javna kontrola kvaliteta upravljanja, sudska praksa, odvajanje upravljanja od vlasništva. Takođe je akcionarima omogućeno da lako pokreću sudske postupke protiv odluka uprave društva. Prednosti: Prednosti prilikom započinnjanja vlastitog biznisa, takođe i uvođenje novih tehnologija. Ovaj sistem podstiče na individualnost, inicijativu i inovativnost, što je u stvari posledica konkurencije u svim oblastima. Relativno su visoki prinosi od ulaganja u akcije i rizik je u velikoj meri diverzifikovan. Ovaj sistem korproativnog upravljanja je politički neutralan.
4 Ibidem.

125

Bojana Bogojević

Mane: Ovaj sistem korporativnog upravljanja dovodi do maksimizacije profita na kratak rok i baziranje cene akcija na kratkoročnoj strategiji. Vezivanje naknada uprave za uspeh kompanije (cene akcija) dovodi do zloupotreba od strane uprave prilikom izrade bilansa. Ovde je izražena slaba zaštita svih interesa koji nisu akcionarski.

3.2 Nemački dvodomni model
Ovaj sistem uprave tzv. nemački sistem alternativno sa prvim sistemom uprave usvaja i novije francusko zakonodavstvo. Ovaj sistem se sastoji u tome što u akcionarskom društvu u principu mogu postojati dva odbora: upravni odbor u užem smislu i nadzorni odbor. U ovom sistemu članove nadzornog odbora bira i razrešava skupština akcionara, a nadzorni odbor bira i razrešava članove upravnog odbora. Mandat upravnog odbora je najviše 5 godina, ali može biti reizabran. Upravni odbor dokle god ima mandat radi na sopstvenu odgovornost i nije vezan ni za kakve naloge ili instrukcije, ali je dužan da podnosi izveštaje. Za utvrđivanje plate članova upravnog odbora nadležan je nadzorni odbor koji je dužan da objavi i sumu koju je zaradio upravni odbor. Odgovornost članova nadzornog odbora izednačena je sa odgovornošću članova upravnog odbora. Članstvo u upravnom i nadzornom odboru mogu da imaju samo fizička lica. Ovde kontrolnu funkciju osim nadzornog odbora vrši spoljni revizor, a mogu i interni i ponekad specijalni revizor. Protiv nadzornog i upravnog odbora može se podići tužba za naknadu štete. 126

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

Dvodomni model uprave u Nemačkoj se razvio u uslovima radnički orjentisanog kapitalizma. U Nemačkoj zaposleni učestvuju u rukovođenju društvom jer imaju svoje predstavnike u nadzornom odboru. Osnovne odlike dvodomnog modela upravljanja5: Nedovoljno izražena odvojenost vlasništva od upravljnja koja nesumnjivo dovodi do razvijene diskrecione moći kontrolnog akcionara. Upravo to koncentrisovano akcionarstvo i slaba disperzija umanjuju prava akcionara, ali povećavaju sigurnost radnih mesta. Sve ovo dovodi do slabe zaštite manjinskih akcionara. Kod koncentrisovane svojine vlasnici žele da izvuku privatne benificije. Prednosti se u ovom modelu uprave odnose na prednosti uloge banaka: U državama sa ovim modelom korporativnog upravljanja cena bankarskih kredita je jeftinija i sukob koji se može javiti između interesa kredita i kapitala se lakše rešava. Takođe kao bitno se ističe da u odnosu na male akcionare banke koje se mogu javiti i kao akcionari ili kao poverioci imaju veću zaštitu. Mane: uloge banaka kao ključnih akcionara: Ukoliko dođe do dugogodišnjeg vlasništva u kompanijama ono nesumnjivo dovodi do zbližavanja sa upravom kompanije što dovodi do gubitka profesionalnog odnosa. Upravo zbog ovog bliskog odnosa sa kompanijom banke često daju subvencije ili niže kamate na kredite. Slabosti ovog modela: Nedovoljno razvijena konkurencija i tržište, natransparentno upravljanje. Slaba zaštita manjinskih akcionara i potencijalni sukob interesa organa uprave i akcionara.
5 Ibidem.

127

Bojana Bogojević

Nemački kodeks korporativnog upravljanja ima tri dela6: 1) Prvi deo čini sažetak nemačkog sistema korporativnog upravljanja za poslovne ljude iz inostranstva; 2) Drugi deo čine preporuke koje su posebno označene; 3) Treći deo čine napomene za poslovanje koje nisu obavezujuće ali se u praksi sve više sprovode. Kotirana društva nemaju obavezu da slede preporuke iz kodeksa. Nemački kodeks korporativnog upravljanja je izradila komisija sačinjena od izuzetno poznatih stručnjaka iz oblasti ekonomije i prava, profesora, predstavnika sindikata i akcionara.

3.3 Mešoviti model
Ovaj treći sistem uprave je sistem koji usvaja Statut Evropske kompanije7 (Societas Europea). Prema njemu u akcionarskom društvu može postojati jednodomni model – izvršni (upravni) odbor direktora koga bira skupština akcionara i dvodomni model – upravni odbor i nadzorni odbor, gde nadzorni odbor bira skupština, a on bira upravni odbor. Međutim u ovom sistemu je ostavljena mogućnost državama da predvide da upravni odbor takođe bira skupština akcionara. Ovaj model uprave naziva se mešovitim jer je je kod njega ostavljenja sloboda izbora modela uprave.
6 7 German Corporate Governance Code, Government Commission, Germany. Statut Evropske kompanije, Council regulation (EC), No. 2157 / 2001.

128

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

Ovaj sistem predstavlja u osnovi mešavinu jednodomnog i dvodomnog sistema. Prihvaćen je u Francuskoj alternativno sa jednodomnim modelom, Sloveniji... Najveći broj zemalja EU predviđa mogućnost izbora između dva sistema korporativnog upravljanja: Francuska, Španija, Bugarska, Mađarska, Rumunija... Možemo zaključiti na osnovu izloženih modela korporativnog upravljanja u EU da ni jedan model korporativnog upravljanja u svom klasičnom smislu u osnovi više ne postoji. Globalizacija nameće snažne promene svakog modela korporativnog upravljanja. Potreba internacionalizacije pitanja korporativnog upravljanja zajedno sa potrebom približavanja modela uprave veoma je aktuelna u uslovima transnacionalnih fuzija, premeštanja sedišta, slobode osnivanja kompanija i slobode kretanja kapitala.

4. Elementi korporativnog upravljanja u EU i državama-članicama
4.1 Evropski sud pravde i mobilnost kompanija
Praksa Evropskog suda pravde o mobilnosti kompanija dokazuje da je privatna inicijativa moguća alternativa centralizovanom donošenju propisa. Evropski sud pravde iznova definiše ravnotežu koja postoji između centralizovanog načina donošenja propisa i negativnih posledica nacionalnih zakonodavnih inicijativa8. Evrospki sud pravde sprovodi pravila o slobodi osnivanja (nastanjivanja) na osnovu Ugovora o EZ. Sloboda nastanjivanja uključuje pravo na preduzimanje i nastavljanje aktivnosti kao samozaposlena osoba, kao i na uspostavljanje i vođenje preduzeća, posebno kompanija u smislu čl. 48, st. 2,
8 Reiner Clums, PiP, Beograd, 2008.

129

Bojana Bogojević

pod uslovima koji važe za domaće državljane u državi u kojoj bi do tog osnivanja došlo, uz primenu odredaba koje se odnose na kapital. Član 48 Ugovora o EZ9: Trgovačka društva i preduzeća osnovana u skladu sa zakonom države članice koji imaju svoje registrovano sedište, glavnu upravu ili glavno mesto poslovanja unutar Zajednice, izjednačena su u primeni odredaba ovog poglavlja sa fizičkim licima država članica. „Trgovačka društva ili preduzeća“ znači preduzeća osnovana u skladu sa građanskim ili poslovnim pravom, uključujući kooperative, i druga pravna lica javnog ili privatnog prava, osim neprofitnih. Osim u slučaju prevare, dozvoljeno je izbegavati stroge propise jedne države članice i pribegavati liberalnijem režimu kompanijskog prava u drugoj državi članici. Zatvorenim društvima kapitala dozvoljeno je da učestvuju u prekograničnim spajanjima. Favorizujući zatvorena društva kapitala u odnosu na kotirane kompanije, stavovi Evropskog suda pravde mogu biti smatrani nekoherentnim. Ali ovo se može okarakterisati kao posledica ravnoteže snaga između država članica, evropske komisije i evropskih sudija.

4.2 Pravila o informisanju
Direktive o prospektima i transparentnosti10 teže zaštiti investitora, unapređenju transparentnosti i treba da doprinesu objavljivanju informacija. Treba da doprinesu stvaranju prostora unutar Evropske unije za slobodno nuđenje hartija
9 10 EC Treaty, Article 48, free movements of persons, services and capital. Transparency directive (EC), No. 2004/109.

130

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

od vrednosti, kao i da omoguće da investitori donose odluke o kupovini ili prodaji na osnovu minimuma informacija. Opštim propisima o hartijama od vrednosti i nadzoru, države članice koračaju prema jedinstvenom regulatornom modelu. Gore pomenute direktive ne zabranjuju emitentima da dobrovoljno prihvate više standarde u pogledu objavljivanja informacija. Dominantan razlog je izgradnja poverenja o evropsko tržište kapitala. Direktiva o kolektivnoj odgovornosti odbora11, kao i Preporuka o prihodima direktora, u okviru su jednog od ciljeva evropskih propisa nalaganja pružanja informacija. Upravni odbor se odnosi na pojam odbora direktora u jednodomnom sistemu korporativnog upravljanja i na članove upravnog i nadzornog odbora u dvodomnom sistemu korproativnog upravljanja. Moguće je pomiriti i Nacrt direktive o reviziji finansijskih izveštaja12 i zahteve transparentnosti. Ali u vezi ovog Nacrta direktive ostaje nejasno da li će predloženi propis suštinski poboljšati kvalitet revizije. Sprovođenje direktive o reviziji finansijskih izveštaja nameće državama člaicama obavezu da uvedu odgovarajuća pravila o odgovornosti i da zaštite specifične interese manjinskih akcionara u insajderskim principima korporativnog upravljanja. Ovo se može primeniti i na revizorske odbore i Preporuku komisije o nezavisnim direktorima. U sistemima korporativnog upavljanja sa krupnim kapital – učešćem važno je obezbediti manjinskim akcionarima da imaju pravo da postave nezavisnog direktora koji bi štitio njihove interese.
11 12 Directive about collective board responsibility (EC), No. 2006/46. Directive on statutary audit of annual and consilidated accounts (EC), No. 2008/30.

131

Bojana Bogojević

4.3 Prekogranične koncentracije
Prema pravilima većine država članica koncentracije su moguće jedino ukoliko se radi o dvema rezidentnim nacionalnim kompanijama. Međutim presudom Evropskog suda pravde od 13. decembra 2005. utvrđeno je da je ovakav stav u suprotnosti sa komunitarnim pravom: međunarodna spajanja treba da budu dopuštena. Mada iz praktičnih razloga (npr. porezi) značajne prepreke međunarodnim koncentracijama biće zadržane. Prema Direktivi13 koja je stupila na snagu u oktobru 2005. kapital kompanija koje se koncentrišu prenosi se na novu kompaniju. Spajanje preuzimanjem može se obaviti i bez prethodnog postupka likvidacije preduzeća koje se preuzima. Ova direktiva olakšava prekogranična spajanja d.o.o. jer ispunjava prazninu u Evropskom kompanijskom pravu. Uredba o kontrloli spajanja nalaže EU Komisiji da kod odluka o spajanjima više uzima u obzir ekonomske temelje14.

4.4 Evropska kompanija (Societas Europea)
Od oktobra 2004. ideja o Evropskoj kompaniji je postala realnost i kompanijama je dozvoljeno da se transformišu u ovaj pravni oblik. Evropsko društvo je jedan nadnacionalni pravni oblik, Uredba EU sadrži osnovne regulative za evropsko društvo. Supsidijarno se primenjuje u onim državama gde evropsko društvo ima svoje sedište. Statu evropskog društva osnivačima omogućava da mogu da biraju između jednodomnog sistema koji je karakterističan za kontinentalnog prava i dvodomnog sistema koji je karakterističan za zamlje Anglo –Sak13 14 Directive No. 2005/46 (EC) on Cross Border Mergers of limited liability companies. Council Regulation (EC), No. 139 / 2004, Merger Control.

132

Korporativno upravljanje u EU i državama članicama

sonskog prava. Zakonodavstvo EU se dopunjuje nacionalnim zakonodavstom. Zemlje koje poznaju samo jedan sisitem korporativnog upravljanja moraju u svom zakonodavstvu da predvide i drugi sistem. Statut SE predviđa četiri načina za formiranje SE. Otvorena i zatvorena privredna društva mogu osnivati evropsku kompaniju kao holding ili kao filijalu, a dozvoljava se postojećim kompanijama (koje su prethodno formirane prema nacionalnom zakonodavstvu) da se transformišu u evropsku kompaniju (Primer: nedavno se nemačka hemijska kompanija BASF odlučila na transformaciju u evropsku kompaniju, navodeći između ostalog da će posle transformacije nadzorni odbor biti manji, omogućavajući tako efikasniju strukturu korporativnog upravljanja sa manje predstavnika radnika). Do kraja juna 2007. godine osnovane su 74 evropske kompanije u EU15. Registracija i završetak likvidacionog postupka jedne SE mora biti objavljen za informacione svrhe u Službenom listu EU. Svaka SE mora biti registrovana u zemlji gde ima registrovano sedište u registar određen za tu svrhu po zakonu te zemlje. SE mora sataviti godišnji bilans stanja, koji se sastoji od bilansa dobiti i gubitaka. Svrha godišnjeg finansijskog izveštaja je da osigura informacije o novčanim primanjima i izdacima tokom računovodstvenog perioda; da osigura informacije investitorima, kreditorima i ostalim korisnicima. I Konsolidovani bilansi mogu takođe biti potrebni. Što se tiče poreskog režima SE se tretira kao bilo koja druga multinacionalna kompanija, tj. subjekat j eporeskog režima nacionalnog zakonodavsta koji se primenjuje na društva i filijale. SE su subjekti za poreze i takse u svim državama članicama gde se nalaze njihovi administrativni centri. Tako
15 Klums Reiner, PiP, Beograd 2008.

133

125/2004. jer još uvek nema adekvatne usklađenosti na evropskom nivou. ali se tiče učešća u nadzoru i strateškog razvoja kompanije. koje su stavar za upravu kompanije. Učešće zaposlenih ne znači učešće u svakodnevnim odlukama. U Nemačkoj od većine velikih korporacija se zahteva da omoguće radnicima da izaberu određeni broj predstavnika u nadzorni odbor.5. Evropska kompanija će doprineti da se prepreke mobilnosti kompanija uklone. 134 . Kombinacija Uredbe o evropskoj kompaniji i prakse Evropskog suda pravde treba da nagna države članice da se bore za efikasnije propise u oblasti kompanijskog prava i hartija od vrednosti.Bojana Bogojević da njihov poreski status nije savršen. 4. Učešće zaposlenih u korporativnom upravljanju Države članice EU se razlikuju u stepenu uključenosti radnika u korporativno upravljanje. a osim toga u ovim zemljama je takva praksa uglavnom nepoznata i smatra se pretnjom pravu upravljanja. Druge države članice. kao i niz zakona koji uređuju 16 Službeni glasnik Republike Srbije. Pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji Pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji čini Zakon o privrednim društvima16. Nacionalne kompanije mogu preći u oblik evropske kompanije i migrirati u okruženje koje je naklonjenije i povoljnije za investitore. br. kao Velika Britanija nemaju takav zahtev. 5.

Službeni glasnik RS.Korporativno upravljanje u EU i državama članicama tržište kapitala u Srbiji. 123/2007. Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije22 Kodeks korporativnog upravljanja predstavlja dopunu važećoj zakonskoj regulativi. Zakon o privatizaciji19. Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koji građani ostvaruju u postupku privatizacije20 i propisi o računovodstvu i finansijskom izveštavanju – Zakon o računovodstvu i reviziji21.1. Službeni glasnik RS. br. br. br.d. 135 . 47/2006. 46/2006. 1/2006. najvažniji od njih su Zakon o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata17 i Zakon o preuzimanju18 . br. Beograd donela Kodeks korporativnog upravljanja koji je obavezan za kompanije koje se nalaze na listingu berze. br. te samo članstvo u Privrednoj komori Srbije znači prihvatanje ovog kodeksa i nije potrebna dodatna izjava o njegovom prihvatanju. Posebno treba istaći da je Beogradska berza a. 46/2006. Službeni glasnik RS. 5. 38/2001. na neposredan način utiču na korporativno upravljanje u Srbiji. Poseban doprinos pravnom okviru korporativnog upravljanja u Srbiji daju i dva kodeksa koje je donela Privredna komora Srbije. 17 18 19 20 21 22 Službeni glasnik RS. 18/2003 i 45/2005. br. Korporativno upravljanje – pravni aspekti. Beograd 2007. To su Kodeks korporativnog upravljanja i Kodeks poslovne etike. Primenjuje se na sva kotirana akcionarska društva koja su članovi Privredne komore Srbije. Službeni glasnik RS. Službeni glasnik RS. Mirko Vasiljević.

koje se vezuju za primenu pravila „primeni ili objasni“ U Kodeksu se prepoznaju po upotrebu reči „treba“ ili u negativnom obliku „ne treba“. „mogu“. ali nije obavezna.Bojana Bogojević Kodeks sadrži tri vrste pravila: 1) Zakonska pravila. a ukoliko to ne učini ili odstupi od njih dužno je da pruži odgovaraju razloge zašto to nije učinilo. i sl. Prepoznaju se po reči „ trebalo bi“.d.. Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze23 Kodeks je namenjen u prvom redu akcionarskim društvima čije su akcije uključene na neko od tržišta Beogradske berze. primena po principu „primeni ili objasni“. Sadržina i struktura Kodeksa: Ovaj Kodeks predstavlja skup pravila i principa za unapređenje korporativnog upravljanja. Beograd. poželjna primena.. 3) Predlozi. „ne sme“ i sl. 2153/08. 136 . Postoje dve vrste pravila u Kodeksu: 1) Preporuke. „može“ i sl. Lice treba da postupi po ovim preporukama.2. „na primer“. Primena ovog Kodeksa zasniva se na principu dobrovoljnosti i pravilu primeni ili objasni. Br. 2) Preporuke. i 2) Odredbe. Prepoznaju se po upotrebi reči „predlaže se“. ukazuju na poželjnu praksu korporativnog upravljanja i načine za efikasnije ostvarenje ciljeva preporuka. 23 Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze a. 5. obavezna im je primena i u tekstu Kodeksa se prepoznaju po upotrebi reči „ mora“.

a sastav čine predstavnici dršava članica. rada organa uprave i nadzora i uspostavljanja efikasnog internog regulatornog okvira. ostali učesnici na tržištu i akademici. Regulatorna konkurencija između država članica ne mora nužno dovesti do približavanja nacionalnih pravnih sistema međunarodnim sistemima korporativnog upravljanja koji su opšte prihvaćeni. Evropski sud pravde je otvorio nove mogućnosti za regulatornu konkurenciju. 6. emitenti i investitori. Ali. CESR – Comittee of European Securities Regulators.Korporativno upravljanje u EU i državama članicama Kodeks sačinjavaju preporuke o organizaciji i načinu rada privrednih društava koje su obuhvatile pitanja prava i položaja akcionara. 137 . 24 25 European Corporate Governance Forum. Na ovom mestu je važno istaći da je rekonstrukcija korporativnog upravljanja u Srbiji bitan faktor na putu tranzicije iz post – socijalističke planske privrede ka punoj tržišno orjentisanoj privredi. Deo Kodeksa posvećen je izloženosti kompanija ukupnoj investicionoj javnosti i bavi se politikom izveštavanja i distribucije informacija u cilju obezbeđenja transparentnosti kada je reč o pitanjima od značaja za investiciono odlučivanje. EU regulatori (uključujući i CESR25). Predviđeno je da se Formu sastaje dva do tri puta godišnje. Kao prioritet se ističe potreba za modernizacijom korporativnog upravljanja u EU i približavanje nacionalnih pravnih sistema putem redovnih sastanaka na nivou evropskog foruma korporativnog upravljanja24. Zaključak Na osnovu svega gore izloženog možemo zaključiti da model korporativnog upravljanja koji bi bio efikasan u svim privrednim sistemima ne postoji. da bi se učinili bitni koraci potrebo je da se doneta regulativa poštuje u praksi korporativnog upravljanja.

kao što je rekao Adam Smith: „Malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg stepena varvarstva do najvišeg stepena obilja izuzev mira. management model. Corporate management became actual after the breakdown of great corporations such as Enron. etc. 138 . board of directors. OECD and EU memberstates have become interested in strengthening of the concept of corporate management. Jer. European company.“ Summary The purpose of this work is to contribute to the literature related to the topic of Corporate Management. and provides an overview of the legal framework of corporate management in the Republic of Serbia. This work presents the models and elements of corporate management in the EU member-countries. supervisory board. može se istaći da će konvergenciji modela korporativnog upravljanja doprineti usvajanje dobre prakse korporativnog upravljanja. directive. states the OECD’s basic pronciples. izgradnji koncepta društveno odgovornih kompanija kao i stvaranje univerzalnog pravnog kodeksa. afirmaciju i usvajanje kodeksa korporativnog upravljanja. It also shows advantages and flaws of every of the management models. to explain the notion itself. koji će ukazati na bitnost transparentnosti i efikasnosti tržišta. niskih poreza i dobrog deljenja pravde. Parmalat. sve ostalo donosi prirodni poredak stvari. kao i usklađenost sa vladavinom prava i jasno podeliti odgovornost između nadzornih i regulatornih organa. code.Bojana Bogojević Međutim. as well as to provide an overview of the corporate management legal framework. the model of corporate management. OECD principi korporativnog upravljanja doprinose i doprineće stvaranju efikasnog okvira za korporativno upravljanje. Key words: Corporate management.

Imajući u vidu aktuelnost teme i svega napred navedenog autor je odlučio da predstavi probleme koji su postojali u vezi toga. Sastav Komisije je bio jedan od glavnih razloga za negativan stav građana Irske na referendumu o prihvatanju Ugovora. Ugovor iz Lisabona. Pitanje sastava Komisije je jako osetljivo pitanje oko koga su postojala i ranije sporenja među državama članicama.Milica Filipović student SASTAV I OVLAŠĆENJA EVROPSKE KOMISIJE PREMA AKTUELNOM REŠENJU I IZMENE KOJE SU PREDVIĐENE UGOVOROM IZ LISABONA S obzirom na aktuelnu problematiku vezano za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma u pojedinim državama članicama EU autor je odlučio da predstavi izmene vezane za funkcionisanje i sastav Evropske komisije1 shodno Ugovoru iz Lisabona. Evropski sud pravde i Finansijski sud. 1 2 U daljem tekstu Evropska komisija će se označavati sa Komisija. sastav Komisije. potom na njena ovlašćenja i naposletku na izmene koje se odnose na Komisiju u Lisabonskom ugovoru. 139 . Glavne institucije EU su: Evropski parlament. i rešenja koja su pronađena. zatim na sastav Komisije i izbor komesara. ovlašćenja Komisije. U daljem tekstu autor će se prvo osvrnuti na nastanak same Komisije kao jedne od vrlo važnih institucija EU2. Komisija. Ključne reči: Evropska komisija. Savet. što se ponovilo prilikom sastavljanja Ugovora iz Lisabona.

Čavoški. u daljem tekstu A. koje je predvideo pet značajnih izmena“. (Pet izmena: razvoj unutrašnjeg tržišta. Pravni i politički poredak EU. Kratak istorijski pregled nastanka i funkcionisanja Evropske komisije Evropska komisija je nastala fuzijom izvršnih organa Zajednica koja je izvršena 1965. Osnovi institucija EU.4 Od njenog osnivanja pa do danas dogodile su se određene promene kako u pogledu sastava Komisije tako i u pogledu ovlašćenja. 41. Službeni glasnik. „usvojen je Jedinstveni evropski akt 1986. godine. koji u određenim periodima nije imao snagu kakvu sada ima. Ugovora 3 4 Jean – Claude Zarka. EU. proširenje isključive nadležnosti Zajednice na određene oblasti. Važne izmene osnivačkog ugovora EU dogodile su se usvajanjem odredbi Ugovora iz Mastrihta. nadnacionalni organ. Predstavlja jedan od osnovnih organa EU koji pojedini autori nazivaju „istinskim pokretačkim motorom EU. Beograd 2004. Gualino. godine bila predviđena jedna Komisija i Savet kao zajednički organi sve tri zajednice. u daljem tekstu Zarka.Milica Filipović 1.“3 Do momenta uspostavljanja Komisije kao zajedničkog organa sve tri zajednice (Evropska zajednica za ugalj i čelik. Aleksandra Čavoški. Beograd 2006. Iako je postojala prepreka za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta zbog neophodnosti jednoglasnog glasanja svih država članica za svaku meru. da bi potpisivanjem Ugovora o spajanju 1965. Jedna od značajnih aktivnost Komisije bila je objavljivanje „Bele knjige“ 1985. Komisija je vrlo važan organ EU. 36. Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica) imale su posebne organe. 140 . jačanje ekonomske i monetarne integracije i formalizovanje Evropske političke sradnje u oblasti spoljne politike). godine koja sadrži mere koje bi trebalo preduzeti u cilju stvaranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. str. institucionalna reforma. str. Osnovi institucija EU.

5 To rešenje se zadržalo i posle prijema Bugarske i Rumunije. Njihov mandat traje pet godina što znači da se za vreme njihovog mandata održe najmanje jedni parlamentarni izbori u zemlji iz koje dolaze.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije iz Amsterdama i Ugovora iz Nice. Međutim prema Ugovoru iz Nice. Ujedinjenog Kraljevstva. bez obzira da li dobijaju naknadu za to. 57. Hix. Za Komisiju su relevantne najviše razlike koje predviđa Ugovor iz Nice u odnosu na ranija rešenja. U nastavku izlaganja biće detaljno obrađen način izbora komesara i predsednika Komisije. kada EU posle proširenja 2004. Sastav. „U slučaju nepošto5 Simon Hix. Italije i Španije i iz ostalih deset država po jednog komesara. Tako je EU sa petnaest država članica imala dvadeset komesara: po dva iz Nemačke. Moraju biti potpuno nezavisni u obavljanju svojih dužnosti i ne smeju obavljati istovremeno nikakve druge funkcije. godine ima 25 članica. kao i izmene koje su usvojene Ugovorom iz Nice i promene koje je predvideo Lisabonski ugovor. predviđeno je da iz svake države članice dolazi po jedan komesar. Politički sistem EU. uključujući i predsednika Komisije. to bi trebalo da znači da se prilikom predlaganja određenog lica za komesara gleda njegova stručnost a ne podobnost aktuelnoj vlasti. Politički sistem EU. 2. str. u daljem tekstu S. Službeni glasnik. Beograd 2007. a iz srednjih i malih država po jedan. Komesari ne mogu primati nikakve instrukcije tokom svog mandata od vlada iz svojih država. kada je broj država članica dostigao 27. izbor i funkcionisanje Komisije Komisija predstavlja kolektivno telo koje je sastavljeno od 27 komesara. 141 . Francuske. Prema Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice iz svake velike države članice dolazila su po dva komesara.

Kada bi se dogovorili oko potencijalnih komesara onda bi Parlament davao saglasnost na kompletan sastav Komisije zajedno sa predsednikom Komisije. Države koje su do tada imale po dva komesara pristale su na ove izmene jer im dato više glasova u Savetu u zakonodavnom postupku. 57. i da se takva struktura Komisije zadrži do broja od 27 država.6 Što se tiče izbora predsednika Komisije i komesara na njihovu dužnost tu se pravi razlika u pravilima koja su postojala pre usvajanja Ugovora iz Nice i posle usvajanja istog. 142 . a ne kao do tada vlade država članica. Upravo Ugovorom iz Nice je predviđeno da se Komisija sastoji od po jednog komesara iz svake države članice. 56. zatim su vlade zajednički uz saglasnost imenovanog predsednika određivale ličnosti koje će biti komesari. a posle saglasnosti Parlamenta. Zatim Evropski parlament odobrava to imenovanje. str. Pre potpisivanja Ugovora iz Nice ličnost koja će biti kandidat za predsednika određivale su vlade država članica. Savet zajedno sa imenovanim predsednikom usvaja listu potencijalnih komesara. A kada broj članica EU pređe taj broj onda će se smanjivati broj komesara. str. Čavoški. S. Ugovora o Evropskoj zajednici. Sada potencijalnog predsednika Komisije predlaže Savet na nivou šefova država i vlada kvalifikovanom većinom. a potom Savet kvalifikovanom većinom postavlja komesare i predsednika. 216.7 Takođe predviđene su 6 7 A. EU. Hix.Milica Filipović vanja ovog pravila Sud ih može razrešiti dužnosti na osnovu čl. Kada Parlament da saglasnost tada bi predsednika Komisije i komesare zajednički imenovale vlade država članica. Potom je njihovo imenovanje potvrđivao Evropski parlament. Politički sistem EU. Zatim odobrenje daje Parlament. na zahtev Saveta ili Komisije“. Posle usvajanja Ugovora iz Nice ova procedura je promenjena.

Dužnost predsednika Komisije prestaje i ako je prestao da ispunjava uslove za vršenje svojih funkcija kao i ako je kriv za ozbiljne propuste u radu Komisije.htm.europa. 20. da predstavlja Evropsku Uniju na međunarodnoj sceni. smrću. kao alternativa je moguće i da Savet odluči da ne popunjava upražnjeno mesto do kraja mandata. Kada funkcija prestaje razrešenjem tada se komesar zamenjuje drugim komesarom ali samo do kraja preostalog mandata komesara koji je razrešen. zatim da izvrši promenu resora. 3. str. tada se mora imenovati druga ličnost za predsednika. Čavoški. Ovlašćenja Komisije Komisija ima četiri glavne nadležnosti9: 1. EU. 2.ec. 143 . da kontroliše i sprovodi politiku EU i da upravlja budžetom. 4. Neki autori razdvajaju neke nadležnosti na više delova pa tako Simon Hix nabraja šest nadležnosti. da postavi potpredsednika Komisije i da zatraži ostavku od pojedinačnog komesara nakon dobijanja kolektivnog odobrenja Komisije.8 Funkcije komesara može prestati smenom. da predlaže zakonodavne akte Parlamentu i Savetu. ostavkom i razrešenjem.2009. npr. 57. 2. ali ovo nije dopušteno kada je u pitanju razrešenje predsednika Komisije. da se stara o primeni ugovora EU i prava EU (zajedno sa Evropskim sudom pravde). u pregovaranju oko zaključivanja ugovora između EU i drugih zemalja. To su: mogućnost da odlučuje o unutrašnjoj organizaciji Komisije.eu/index_en. http: // www.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije i veće nadležnosti predsednika Komisije prema ugovoru iz Nice. Po njemu po8 9 A.1.04.

144 .Milica Filipović red navedene četiri nadležnosti postoje još dve: nadležnost EU da predlaže ideje javnih politika za srednjoročni razvoj EU. st. EU. 3. Ekonomskim i socijalnim komitetom i Komitetom regiona. tu Komisija donosi direktive koje se npr. Ovi propisi spadaju u isključiva zakonodavna ovlašćenja Komisije. kvazizakonodavna ovlašćenja koja se ogledaju u delegiranju ovlašćenja Komisiji od strane Saveta. Prilikom pokretanja inicijative potpuno je samostalna i lišena bilo kakvih uticaja sa strane. Zbog toga Komisija sarađuje sa dva savetodavna tela. str. 72. Čavoški. 86. čl. Zakonodavna aktivnost Komisije ogleda se u mogućnosti da donosi propise koji se odnose na javna preduzeća i preduzeća kojima države članice daju isključiva prava. zatim on odvaja upravljanje budžetom od kontrolisanja i sprovođenja politike EU kao posebnu nadležnost Komisije.10 Pored činjenice da Komisija ima ova isključiva zakonodavna ovlašćenja ona ima i tzv. Upravo pre predlaganja određenih akata na usvajanje Parlamentu i Savetu. S tim da status ovlaštenog predlagača najviše dolazi do izražaja u predlaga10 11 Ugovor o Evropskoj zajednici. dok u drugom stubu nema pravo predlaganja. a u trećem stubu deli ovo pravo sa državama članicama.11 Nadležnost Komisije da inicira predlaganje akata Parlamentu i Savetu odnosi se na određene oblasti. U prvom stubu ima pravo predlaganja u svim oblastima. A. odnose na oblast konkurencije. ali to ne znači da ne može da se konsultuje i sarađuje sa pojedinim organima prilikom predlaganja akata. Komisija mora da sagleda sve probleme Takođe mora da bude upućena u novu situaciju i shodno tome predloži adekvatne propise koji će pomoći da određene oblasti funkcionišu na najbolji mogući način.

uspostavljanju novih organa i sl. Komisija može izneti slučaj pred Sudom pravde jer je aktivno legitimisana. Zlatko Stefanović. kroz izvršavanje budžeta u granicama odobrenih sredstava. Ako država ne postupi po mišljenju. Njena reakcija će zavisiti od toga da li se radi o državi ili o preduzećima. u okviru upravljanja budžetom u njenoj nadležnosti je da na odgovarajući način angažuje fondove koji se formiraju u okviru budžeta kako bi se smanjile razlike između razvijenih i manje razvijenih članica. Komisija je ta koja učestvuje u ime Unije u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Ukoliko ona smatra da država članica nije ispunila obavezu iz Ugovora o Evropskoj zajednici ili iz nekog drugog ugovora ili akta koji su usvojeni sa važnošću na nivou Unije ovlašćena je da preduzme odgovarajuće mere radi zaštite zajednice. 145 .Sastav i ovlašćenja Evropske komisije nju i iniciranju različitih razvojnih programa. Izvršna ovlašćenja Komisije se ogledaju kroz nekoliko nadležnosti. Ako je u pitanju država onda Komisija o određenom problemu u pitanju daje obrazloženo mišljenje nakon što je državi pružila proliku da se izjasni. str. i na kraju ona predstavlja Uniju u međunarodnim organizacijama i trgovinskim odnosima. str. Službeni glasnik. Pravo Evropske Unije. Jedno od njenih vrlo bitnih ovlašćenja u okviru izvršne funkcije jeste i vođenje pregovora sa potencijalnim i pridruženim kandidatima za članstvo u EU. Čavoški. 103. Savetom Evrope i OESC-om. EU. Beograd. Takođe ona održava veze sa organima EU. 74.12 A ako je reč o preduzećima tada je ovlaštena da nekada neposredno izriče kazne i druge mere kojima se obezbeđuje poštovanje prava Unije13 12 13 A. Zatim ona rukovodi i organizuje pomoć trećim zemljama. Prvo. Poslednje ovlašćenje Komisije je kontrolno ovlašćenje koje podrazumeva kontrolu i nadzor.

Ugovor iz Lisabona. Nemačka je ratifikovala Ugovor u Parlamentu. st. kontrolna funkcija i funkcija predstavljanja EU u odnosima sa drugim državama. Ona zadržava sva ovlašćenja koja je imala i do sada. zakonodavna inicijativa u pojedinim slučajevima.14 Ugovorom se takođe predviđa da je Komisija jedini ovlašćeni predlagač propisa. a to su: promovisanje interesa EU. ali će nemački Ustavni sud razmatrati njegovu usklađenost sa Osnovnim zakonom Savezne Republike Nemačke. Rešenja Lisabonskog ugovora u pogledu sastava Komisije Posle neuspelog pokušaja ratifikacije Ustava EU. kada su Francuska i Holandija rekle ne novom ustavu pristupilo se izmenama teksta koji je bio predviđen ustavom i počelo da se radi na novom aktu koji bi bio bolje prihvaćen od strane članica EU. 146 . Do sada ugovor je ratifikovan u 23 države članice bez većih problema. 1. 17. Novine koje predviđa Ugovor odnose se samo na sastav Komisije a ne i na njena ovlašćenja. Upravo te promene su bile jedan od razloga za skepticizam prema Ugovoru među državama članicama. Tako je krajem 2007. st. iz razloga što je ratifikacija vršena u parlamentima tih država. Češka i Irska s tim da je najveći problem izazvao neuspeli referendum u Irskoj gde je oko 53% građana bilo protiv ratifikacije.15 U pogledu trajanja 14 15 Ugovor iz Lisabona. izvršna ovlašćenja uključujući i izvršenje budžeta. Države koje još nisu ratifikovale Lisabonski ugovor su Poljska. Lisabonskim ugovorom su predviđene između ostalog i određene promene u sastavu Komisije o kojima će biti reči u nastavku.Milica Filipović 3. 2. 17. čl. izuzev u situacijama gde se samim Ugovorom predviđa drugačije. čl. godine sačinjen Lisabonski ugovor koji je trebalo da ratifikuju sve države članice da bi stupio na snagu.

a članovi Komisije se biraju na osnovu stručnosti i iz reda lica čija nezavisnost je van svake sumnje da bi Komisjija mogla da funkcioniše kao nezavistan organ. verovatno ostavlja odškrinuta vrata za eventualne promene u slučaju da dođe do nepredviđenih okolnosti ili nekih većih problema u odnosima među članicama. Prema tom rešenju broj komesara bi odgovarao broju od 2/3 država članica uključujući predsednika Komisije i Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku koji bi bio jedan od potpredsednika. Nadalje Ugovor se bavi pitanjem na koji način će se određivati kada će jedna država članica imati svog komesara u Komisiji.16 a to je da svaka država ima po jednog komesara u Komisiji uključujući i predsednika Komisije. osim ukoliko Savet ne odluči da poveća broj komesara.17 Pored toga zauzet je stav da će Komisija preduzeti sve neophodne mere da obezbedi da se uzimaju u obzir političke. Ova mogućnost koja je data Savetu. da će se obezbediti puna transparentnost u odnosima država članica. U pogledu sastava Komisije predviđeno je članom 17. novembra 2014. Od tog datuma bi se prešlo na rotacioni sistem gde bi broj komesara bio smanjen za 1/3. 17 Ugovora o EU. 147 . uzimajući u obzir demografske i geografske karakteristike država članica. Takođe predviđeno je da će Komisija sarađivati vrlo blisko sa državama i da će obratiti posebnu pažnju na potrebu da deli informacije i da se konsultuje sa svim državama članicama. Istovremeno je predviđeno Deklaracijom na član 17. Kao rešenje predviđen je sistem baziran na striktno jednakoj rotaciji među državama. godine ostati rešenje kao što je sada. socijalne i ekonomske prilike u 16 17 Ibid. jer neće biti zastupljene sve države u Komisiji. Deklaracija na čl. st. mandat traje pet godina. 4.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije mandata komesara i predsednika Komisije rešenje je ostalo isto. da će do 1.

19 18 19 http: // www. Ugovor iz Lisabona. izglasa se predsednik Komisije. čl. Takav stav je zauzet posle negativnog stava Irske oko referenduma o prihvatanju Ugovora iz Lisabona. i ukoliko postoji većina. Prvo. st. koji bira ko će biti budući komesari Evropske komisije. 25. 2009. stao na stanovište da je potrebno zadržati dosadašnje rešenje koje predviđa da svaka država članica ima po jednog komesara u Komisiji. O tom predlogu se izjašnjava Evropski parlament. Evropski savet je u decembru 2008. godine u svojim zaključcima u kojima se pozabavio sastavom Komisije. 245. 148 . Saveta i potencijalnog predsednika Komisije. pri tome uzimajući u obzir i sugestije država članica.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/ en/ec/104692. U slučaju da dođe do kršenja obaveza koje su prihvatili od strane komesara postupak protiv njih će voditi Sud pravde na zahtev Komisije ili proste većine u Savetu.Milica Filipović svim državama članicama bez obzira da li imaju predstavnike u sastavu Komisije. on zajedno sa Savetom usvaja listu potencijalnih komesara. U članu 245. S obzirom na probleme koje ima EU sa ratifikacijom Ugovora iz Lisabona. Po izglasavanju predsednika Komisije. Savet predloži kvalifikovanom većinom Evropskom parlamentu kandidata za predsednika Komisije.europa. 04.pdf.consilium. Predviđena je i njihova obaveza da tokom mandata i posle isteka mandata poštuju obaveze koje im proizilaze iz njihove dužnosti i da se ponašaju odgovorno i sa integritetom dok obavljaju funkciju i posle toga. Lisabonskog ugovora zadržano je i rešenje da članovi Komisije ne smeju da obavljaju nikakvu drugu funkciju tokom mandata bez obzira da li se radi o poslovima za koje se dobija naknada ili ne.18 Način izbora komesara prema Ugovoru iz Lisabona se sprovodi u saradnji Parlamenta. Potom se Parlament izjašnjava većinom od svih članova. 2.

Sve ovo nije dovoljno da bi se ubedili građani ne20 21 Ugovor iz Lisabona. Iz tog razloga deklaracijom na članove Ugovora se garantuje da ni u jednom momentu neće biti zanemareno mišljenje država članica koje nisu u određenom momentu zastupljene u Komisiji preko svojih komesara. efikasno i kao kolegijalno telo i imenuje svoje potpredsednike između članova Komisije. čl.21 Dok je Parlament taj koji može da raspusti Komisiju na osnovu člana 234. Ugovora iz Lisabona.20 i to su sledeće: utvrđuje smernice u okviru kojih će raditi Komisija. st. osim Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. st 2. Njega bira Savet kvalifikovanom većinom uz saglasnost predsednika Komisije. odlučuje o unutrašnjoj organizaciji Komisije. 17. čl.Sastav i ovlašćenja Evropske komisije Obaveze predsednika Komisije su uređene članom 17. pri tome obezbeđujući da Komisija funkcioniše konzistentno. Promene u broju komesara izazvale su oprečne stavove među državama članicama iz razloga što ni jedna zemlja ne želi da nema svoga predstavnika u organima u kojima se odlučuje i o pitanjima koja se direktno tiču nje i koja utiču na njeno funkcionisanje. Komisija je za svoj rad odgovorna Parlamentu i obavezna je da godišnje. ne kasnije od mesec dana pre otvaranja zasedanja Parlamenta podnese generalni izveštaj Parlamentu u vezi sa aktivnostima Unije. 4. Ugovor iz Lisabona. 149 . 249. a Visokog predstavnika može razrešiti dužnosti samo uz saglasnost Saveta i to kvalifikovanom većinom. Takođe predsednik ima ovlašćenje da smeni komesara sa njegove dužnosti. 6. Zaključak U ovom seminarskom radu autor je predstavio trenutni način funkcionisanja Komisije EU i rešenja predviđena Lisabonskim ugovorom.

the author decided to present the changes which emerged in the structure of the European Commission under the Lisbon Treaty. Besides. Irska koja je dala negativan stav oko prihvatanja Lisabonskog ugovora. The structure of the Commission was one of the main reasons why the Republic of Ireland rejected the EU’s Lisbon Treaty in the referendum of June 2008. Međutim ne može se reći sa sigurnošću da su građani bili u potpunosti upućeni u odredbe Ugovora kada su se o njemu izjašnjavali na referendumu. so there were disputes between the EU member states in the early period. Tačnije da li će biti nezadovoljstva od strane određenih država. authorities of the Commission. Key words: The European Commission. the Treaty of Lisbon. the author refers to the creation of the Commission as one of the very important EU institutions. structure of the Commission. Summary Based on the current issues in the ratification of the Lisbon Treaty in certain EU member states. 17. In this essay. The question of the Commission’s structure is very delicate. da odluči o povećanju broja komesara. Considering everything mentioned above. Ako se ratifikuje Ugovor u svim državama članicama EU ostaje da se vidi kako će funkcionisati Evropska Komisija kada u njoj ne budu sedeli predstavnici svih država članica. The same problem appeared in relation to the Lisbon Treaty. 150 . the author decided to try to explain the problems and solutions referring to the Commission’s structure under the Lisbon Treaty.Milica Filipović kih država kao što je npr. as well as to its structure and the method of electing commissionaires. odnosno da li će biti potrebe da se aktivira ovlašćenje Saveta iz čl. the author is interested in the Commission’s authorities and changes related to the Commission under the Lisbon Treaty.

kvantitativna ograničenja. sa zaključnim delom rada koji se odnosi na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. dozvoljena ograničenja kretanja robe. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. i zajedno sa slobodnim kretanjem usluga. mere istog dejstva. Države članice Unije uklonile su carine na međusobnu trgovinu. kapitala i osoba predstavlja temelj zajedničkog tržišta Evropske unije. državni monopoli. poznatih pod nazivom acquis communautaire (pravne tekovine Zajednice). već i zato što su pravila usvojena upravo u odnosu na slobodan promet robe uticala 151 . Ključne reči: Slobodno kretanje robe. carinska unija. Uvod Ostvarivanje slobodnog prometa robe od značaja je ne samo za postizanje unutrašnjeg tržista. U ovom radu biće razmatrani osnovni pojmovi vezani za slobodno kretanje robe. a postepeno se uklanjaju i carine na trgovinu između Unije i država koje imaju status pridruženoga članstva. jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. 1.Milena Jovanović apsolvent Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu SLOBODNO KRETANJE ROBE U OKVIRU EVROPSKE UNIJE I JEDNOSTRANA PRIMENA PRELAZNOG TRGOVINSKOG SPORAZUMA OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE Slobodno kretanje robe je prvo od trideset jednog poglavlja propisa Evropske unije.

Mesto koje je dato odredbama o regulisanju načela slobode prometa robe u trećem delu naslova I – članovi 23–31 Ugovora o osnivanju Evropske unije3 – govori o samom formalno-pravnom značaju posvećenom ovom pitanju. dok je Sudu pravde ostavljeno da na kauzistički način bliže odredi sadržinu i prirodu njenih elemenata.. stupio na snagu 1. zabrana kvantitativnih ograničenja i mera koje imaju isto dejstvo kao ova ograničenja (članovi 28–30) i prilagođavanje državnih monopola (član 31). Ugovorom su bile propisane sledeće mere: zabrana carina na uvoz i izvoz između država članica i svih mera koje imaju isto dejstvo kao carina. god. kao i uvođenje zajedničke carinske tarife u njihovim odnosima prema trećim državama (član 23– 27). potpisan u Rimu 1957. koja su slobodna da cirkulišu u okviru Zajednice. Export Tax on Art Treasures: Commission v Italy. Ugovor o osnivanju Evropske Unije ili ugovor iz Nice. (1968) ECR 423. Tek kasnije. 152 . Videti predmet 7/68. januara 1958. Radi ostvarivanja slobodnog prometa robe u potpunosti. slobode pružanja usluga i slobode prometa kapitala.). u praksi Evropskog suda pravde2 došlo je do stava da se pod robom moraju smatrati proizvodi koji mogu biti vrednovani u novcu i koji su kao takvi sposobni da budu predmet međunarodnih poslova. februara 2001.. ali nije određen pojam robe.all trade in goods. u stvari navedeno je da se carinska unija zasniva na carinskoj uniji „koja obuhvata celokupnu trgovinu robom“ (. potpisan u Nici. 1 2 3 Ugovor o osnivanju Evropske zajednice ili Rimski ugovor. Pomenutim odredbama dati su samo elementi Ugovora. stupio na snagu 26.Milena Jovanović i na ostvarivanje preostale tri slobode: slobode kretanja lica. godine.. Robu u slobodnom prometu čine produkti poreklom iz zemalja članica kao i produkti koji dolaze iz trećih zemalja. U pomenutom članu. kako je određeno članom 9 (2) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice1. godine..

To je trebalo da kulminira uvođenjem zajedničke carinske tarife najkasnije do kraja prelaznog perioda. 153 . dok se drugi način odnosio na to da se države članice obavezuju da uvozne dažbine i dažbine istog dejstva postepeno smanjuju. prema dinamici koju odredi Zajednica. prihvaćenu u Uredbi Saveta br. ali i gubitak mogućnosti samostalnog vođenja trgovinske politike. zajednička carinska tarifa značila je gubitak carinskih prihoda.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS 2. Suština carinske unije jeste ukidanje carina na celokupnoj teritoriji Evropske unije. Najznačajniji pregovori. Ugovor je predviđao dva načina za to: korišćenje tzv. godine bili jedan od glavnih izvora budžeta Zajednice. u kojima je i sama Zajednica učestvovala. Carinska Unija Slobodno kretanje robe razvilo se uvođenjem carinske unije i zajedničke carinske tarife. kojom bi države trebale da se „uzdržavaju od uvođenja novih uvoznih ili izvoznih carina ili dažbina sa istim dejstvom i povećanja onih koja se već primenjuju u njihovim međusobnim trgovinskim odnosima“. klauzule o zadržavanju (standstill clause). Nijedna zemlja članica ne može unilateralno odlučivati ili pregovarati o carinskim pitanjima. kombinovanu nomenklaturu (spisak). koji su od 1975. O svim promenama vezanim za zajedničku carinsku tarifu odlučuje Savet. a primenjuje se na robu uvezenu iz trećih država nečlanica. Tada je stvoren osnov za tzv. koji je bio određen samim Ugovorom o osnivanju. prateći pregovore i predloge Komisije. godine. Zajednička carinska tarifa (Common Customs Tarif) kao osnovna spoljna karakteristika zajedničke trgovinske politike konačno je uvedena u Zajednicu prvog jula 1968. doveli su do usvajanja Međunarodne konvencije o harmonizaciji opisa robe i kodnom sistemu (International Convention on the Harmonised Commodity Description and Coding System). Za članove Zajednice.

NV Algemene Transport– en Expeditie Onderneming van Gend & Loos v Netherlands Inland Revenue Administration. Od 1992. Osim neposrednog značaja koji ima za države članice. u kojoj je sadržan Carinski kodeks.Milena Jovanović 2658/874 o novoj zajedničkoj nomenklaturi i tarifi. obično u decembru. (1963) ECR. Ona se objavljuje jednom godišnje u Službenom listu Zajednice. Council Regulation (EEC) No 2913/92 of 12 October 1992 establishing the Community Customs Code. godine. kodeks predstavlja i model po kome će države kandidati i pridružene države usklađivati svoje nacionalne carinske propise. Tokom narednih decenija postepeno su usvajani komunitarni carinski propisi čiji je cilj bio jednobrazan tretman za robu koja prelazi bilo koju granicu u okviru Zajednice. 3. godine svi komunitarni propisi koji su regulisali pojedina pitanja carinske tarife su objedinjeni u posebnoj Uredbi Saveta br. ali svaka modifikacija se odmah elektronskim putem prosleđuje odgovarajućim administracijama. 4 5 Council Regulation (EEC) No 2658/87 of 23 July 1987 on the tariff and statistical nomenclature and on the Common Customs Tariff. Značajnu prekretnicu predstavlja i slučaj Van Gend en Loos5 nakon koga su se države članice i njihovi privredni subjekti mogli pozivati na direktnu primenu odgovarajućih odredbi Ugovora i komunitarnog zakonodavstva. 6 154 . koja je počela da važi od prvog januara 1988. Videti predmet 26/62. 2913/926. Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica Članovima 28 i 29 Ugovora o osnivanju Evropske unije zabranjena su kvantitativna ograničenja uvoza i izvoza između država članica i sve mere sa istim dejstvom.

sprečava svako povećanje cene uvoznih proizvoda koji odgovaraju pratećim troškovima i dažbinama svojstvenim za uvoz. Ugovor o osnivanju Evropske unije nije promenio postojeće odredbe. Svaka druga mera istog dejstva kao i kvantitativna ograničenja je takođe zabranjena. Iako se ova Direktiva primenjivala samo tokom prelaznog perioda. ona i dalje predstavlja dobru sliku onoga što se smatra merama istog dejstva. Direktivom 70/50 navedene su između ostalih sledeće mere istog dejstva kojima se: samo za uvozne proizvode postavljaju minimalne ili maksimalne cene ispod ili iznad kojih je uvoz zabranjen. godine. Pod kvantitativnim ograničenjima podrazumevaju se mere koje predstavljaju potpuno ili delimično ograničenje. uvoza ili kretanja robe u tranzitu između zemalja članica Unije. smanjuje vrednost uvezenih proizvoda. 155 . smanjen ili uslovljen ispunjavanjem uslova koji dovode do ometanja uvoza. 7 Commission Directive 70/50/EEC of 22 December 1969 based on the provisions of Article 33 (7). fiksiraju cene uvoznih proizvoda isključivo na osnovu troškova ili kvaliteta domaćih proizvoda na takvom nivou da stvaraju prepreke uvozu. na štetu uvoznih. u skladu sa okolnostima. što je bliže određeno Direktivom 70/507 usvojenom od strane Evropske komisije 1969. fiksiraju granični profit ili druge komponente cene samo za uvozne proizvode ili ih fiksiraju različito za domaće i uvozne proizvode. nego se zadovoljava njihovom opštom zabranom koja naglašava značaj njihovog eliminisanja za slobodno (unutrašnje) tržište u Evropskoj uniji. postavljaju lošije cene za uvoznu nego za domaću robu.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS Ugovor o osnivanju Evropske zajednice ne daje definiciju kvantitativnih ograničenja uvoza i izvoza između zemalja članica. posebno umanjenjem njihove unutrašnje vrednosti ili povećanjem njihovih troškova. izvoza.

3. oblik. veličinu. direktno ili indirektno. (1974) ECR 837. identifikaciju ili korišćenje proizvoda.1. Njihova primena se smatra nedopuštenom samo ako je njihovo restriktivno dejstvo na slobodu kretanja robe nesrazmerno svrsi i ako se isti cilj mogao postići nekom drugom merom kojom bi se manje ometala trgovina. u jednom konkretnom slučaju – Procureur de la Republique v Bouhelier iz 19978 – kao sve mere koje su u stanju da ometaju. Praksa Evropskog suda pravde vezana za mere koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ograničenja Primeri tipičnih mera koje imaju isto dejstvo kao kvantitativna ograničenja su najbolje navedeni upravo u praksi Evropskog suda pravde. stvarno ili potencijalno. ometati trgo8 9 Videti predmet 53/76.Milena Jovanović Ove mere su nejednako primenljive mere. koji glasi:“Sva pravila trgovine koje usvoje države članice a koja mogu. dakle one mere koje se primenjuju samo na uvozne proizvode. Procureur de la République v Bouhelier. Procureur du Roi v Dassonville. a mogu se odnositi na način prodaje proizvoda. 156 . Videti predmet 8/74. U predmetu Dassonville9 Sud je zauzeo vrlo širok stav koji vidimo u najbitnijem delu presude – stav 5.. prezentaciju. to su one mere koje se primenjuju podjednako i na domaće i na uvezene proizvode. One su uvek zabranjene. sastav. a njihovo restriktivno dejstvo na slobodno kretanje robe prevazilazi dejstva koja su svojstvena pravilima trgovine. Sa druge strane postoje i jednako primenljive mere. trgovinu unutar Unije. neposredno ili posredno. težinu. (1977) ECR 197. stvarno ili potencijalno. Sud je čak postavio opšte određenje mera sa ekvivalentnim efektom.

Videti predmet 120/78. Dalje stav 6. (1992) ECR 4005. 157 . drugim rečima pojam pravilo je dovoljno širok da obuhvati i praksu i politiku. Sud tretirao kao meru sličnog dejstva kao i kvantitativna ograničenja. Tako se i postavilo pitanje da li se zabrana iz člana 28. Sud je pri pozivanju na odluku u slučaju Dassonville izostavljao usku formulaciju trgovačka pravila.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS vinu u okviru Zajednice imaju se smatrati merama koje imaju slično dejstvo kao i kvantitativna ograničenja“. Videti predmet 249/81. Sud je zauzeo stav da se ova formulacija treba tumačiti usko. presude u predmetu Dassonville se kaže: države članice mogu preduzeti neke mere kojima se potpuno slobodan promet robe ograničava pod uslovom da su takve mere razumne („rule of reason“). Njome je potvrđeno i razvijeno pravilo da se član 10 11 12 Vukadinović. Dakle. već samo unutrašnje mere10. koja se nadovezuje na odluku u predmetu Dassonville. u kojoj je podsticana kupovina domaćih proizvoda od strane građana. kao i da li se pomenute mere odnose samo na unutrašnju trgovinu (Intra-Community trade). str. (1979) ECR 649. Navedeni stav Suda izazvao je razne dileme vezane za tumačenje kako same odluke. primenjuje i na druge državne mere. Dok je. 233. Ipak u kasnijoj praksi. tako i nekih njenih delova. Odluka Evropskog suda pravde. na primer. Commission v Ireland (Bay Irish campaign). kampanju sponzorisanu od strane Irske vlade (Buy Irish)11. jeste ona u predmetu Cassis de Dijon12. nije potrebno da postoji namera diskriminisanja uvezenih proizvoda već je bitno da mera ima takvo dejstvo. Ugovora o osnivanju. Što se tiče toga šta treba podrazumevati pod pojam trgovačkih pravila (propisa). Pravo Evropske unije. kako bi se mogle obuhvatiti i mere koje se odnose na izvoz. osim na trgovačke propise. Kragujevac 2006. tako da nije obuhvatao propise poreske prirode. Rewe Zentrale AG Bundesmonopolverwaltung fur Branntwein.

cit. 237. pošteno privredno poslovanje i zaštita potrošača. Zato je zadatak Komisije eliminisanje onih mera koje imaju za cilj favorizovanje domaće proizvodnje.Milena Jovanović 28. U predmetu Cassis de Dijon dalje se razvija ideja „pravila razuma. osim onih koja se mogu opravdati obaveznim razlozima. Naime. str. Treba napomenuti da se termin ‘diskriminacija’ izričito ne pominje u Ugovoru o osnivanju. razumnosti“ ili „princip imperativnih zahteva“13. Svoj rad Komisija je uspela da obavi kroz pokretanje slučajeva pred Evropskim sudom pravde. u njemu su navedena četiri slučaja u kojima se smatra da je moguće da nacionalne mere država članica kojima se odstupa od načela slobodnog kretanja robe. zaštita javnog zdravlja. zaštitu domaćeg tržišta od strane kon13 Vukadinović. zaista može primenjivati na nacionalna pravila kojima se ne vrši diskriminacija u odnosu na uvozne proizvode kao takve. 158 . Razlozi koji predstavljaju sastavni deo „pravila rezona“ proizilaze iz same suštine člana 28. Stav 14 (4) presude u predmetu Cassis de Dijon glasi: Roba zakonito proizvedena i stavljena u promet u jednoj državi članici mora biti puštena u promet u bilo kojoj državi članici bez ograničenja. i nemaju veze sa dozvoljenim izuzecima određenim u članu 30. op. ali kojima se ipak otežava trgovina samim tim što su različita od trgovačkih pravila zemlje porekla. ostanu na snazi. Ti razlozi su: delotvornost fiskalnog nadzora.. kao i kroz usvajanje preporuka i mišljenja upućenih zemljama članicama sa istim ciljem. Konkretno u zemljama članicama se najčešće radi o otvornoj ili prikrivenoj diskriminaciji prema proizvodima namenjenim izvozu ili uvezenim proizvodima u domenu mera sa ekvivalentnim efektom. usvajanjem direktiva usmerenih na eleminisanje mera sa ekvivalentnim efektom. Pored Suda pravde značajan je i rad Evropske komisije u sprovođenju tehnika usmerenih na eliminisanje mera koje imaju isto dejstvo.

država članica se ne može pozivati na druge razloge kao osnov diskriminacije. zaštite javnog morala. i kaže da ovi članovi ne predstavljaju prepreku zabranama ili ograničenjima uvoza. 3.. Dozvoljena ograničenja slobodnog kretanja robe Član 30. Prema odredbama člana 30. zaštite zdravlja i života ljudi. 159 . izvoza ili tranzita robe. istorijske i arheološke vrednosti ili zaštite industrijske i trgovačke svojine. nameće najmanje moguće ograničenje potrebno radi postizanja nameravanog cilja. javnog poretka ili javne bezbednosti. Kako je ovim članom dozvoljeno odstupanje od ključnog principa slobodnog kretanja robe Sud mora tumačiti dozvoljenost primene člana 30. zaštite nacionalnog kulturnog dobra umetničke. čak i ako bi ti razlozi činili opravdanim neku jednako primenjivu meru. Međutim. veoma usko. Ugovora o osnivanju. Sud je instistirao i na njihovoj srazmernosti. su mogući osnov opravdavanja neke nejednako primenjive mere. ako su ona opravdana razlozima javnog morala. takve zabrane ili ograničenja ne smeju postati sredstvo diskriminacije ili prikriven oblik ograničavanja trgovine između država članica. Samo razlozi izričito navedeni u članu 30. Osim što je zahtevao razloge zabrane ili ograničenja kretanja robe među onima navedenim u članu 30.2. životinja ili biljaka. to jest da se merom za koju se traži opravdanje u skladu sa članom 30. javnog poretka i javne sigurnosti.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS kurencije ili kao u pomenutom Dassonville slučaju favorizovanje jednog uvoznika u odnosu na drugog. Ugovora o osnivanju Evropske unije govori o odstupanju u odnosu na članove 28 i 29 Ugovora. dozvoljenim se smatraju mere nacionalnih zakonodavstava i izvršnih vlasti ako su donete u cilju: 1. Dakle.

Milena Jovanović

2. zaštite zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka; 3. zaštite nacionalnog nasleđa, i 4. zaštite industrijske i intelektualne svojine. Vezano za izuzetak po osnovu zažtite javnog poretka, konkretno u predmetu R v Thompson14, Sud je priznao da je potreba države da zaštiti svoje pravo na kovanje novca jedan od osnovnih interesa države, te da sprečavanje njegovog kovanja ili uništavanja u drugoj državi članici proizilazi iz toga prava. Izuzetak po osnovu javne sigurnosti, predmet Campus Oil Ltd v Minister for Industry and Energy15, Sud je obavezu kupovine domaće nafte opravdao razlozima javne sigurnosti, jer bi prekid prozvodnje mogao ozbiljno da ugrozi javnu sigurnost. Kod izuzetka po osnovu zaštite zdravlja ljudi, životinja ili biljaka, Sud je ovo pravo država članica ograničio principom proporcionalnosti i principom nužnosti i razumnosti mera zaštite. Sud je pri tome uzeo u obzir nivo zaštite zdravlja i života određen komunitarnim merama, ali i odgovarajućim međunarodnim konvencijama.16

4. Državni monopoli
Odredbama člana 31 Ugovora o osnivanju Evropske unije predviđa se da će države članice usklađivati delatnost državnih monopola komercijalnog karaktera kako bi ukolonile svaku diskriminacije u pogledu uslova nabavke i plasmana između državljana država članica. To će se primenjivati i na
14 15 16 Videti predmet C–7/78, R. v Thompson. Videti predmet C– 72/83, Campus Oil Ltd v. Minister for Industry and Energy. Preuzeto sa: http://www.fpp.edu.yu/files/Slobodno%20kretanje%20%20roba.ppt, 01.05.2009.

160

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

svaku organizaciju putem koje neka država članica pravno ili faktički, neposredno ili posredno, kontroliše, određuje, ili znatno utiče na uvoz ili izvoz između država članica. Države članice će se uzdržati od svake nove mere koja je u suprotnosti sa načelima navedenim u ovom članu, ili mere koja ograničava domašaj odredbi kojima se uređuje zabrana carina i količinskih ograničenja između država članica. U slučaju da državni monopol komercijalnog karaktera ima pravila čiji je cilj da se olakša plasman ili vrednovanje poljoprivrednih proizvoda, tada će se prilikom primene ovog člana primeniti odgovarajuće zaštitne mere zapošljavanja i životnog standarda proizvođača. Zabrane mera sa ekvivalentnim efektom biće bez pravnog efekta budući da trgovinski monopol zemlje članice omogućuje određivanje fiksne cene i kvalitet za uvezenu robu i robu namenjenu izvozu, a samim tim i zaštitu domaće proizvodnje, odnosno proizvodnje namenjene domaćem tržištu od strane konkurencije. Članom 31. navodi to da se u ovom slučaju trgovinski monopol definiše kao pravni, a ne kao ekonomski pojam, kao i to da mora biti uspostavljen ne samo od države, već i trgovinski po svojoj prirodi. Treba napomenuti da se zabranjena diskriminacija koja se pominje ovim članom ne odnosi na javne službe kao što su železnica i pošta.17

5. Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije
Osnovni spoljno politički cilj Republike Srbije jeste ulazak u Evropsku uniju, prevashodno dobijanje statusa kandidata i kao krajnji cilj – Srbija kao punopravan član Evropske
17 Vučinič, J., Strani pravni život, teorija, zakonodavstvo, praksa, Institut za uporedno pravo, Beograd 2003, str. 154.

161

Milena Jovanović

zajednice. Ono što se zahteva od kandidata jeste usvajanje pravne tekovine Unije, to jest čitav korpus evropskih zakona definisanih uglavnom čuvenim Ugovorima iz Rima, Mastrihta, Amsterdama i Nice. Našoj zemlji svakako najvažniji jeste upravo ovaj finalni ugovor iz Nice, zbog Protokola o proširenju Evropske unije sadržanog u njemu. Pred zemljom koja planira ulazak u EU stoji 31 poglavlje u okviru standardnog pristupanja Uniji, na osnovu kojeg se odvijaju pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. Svaki novi talas širenja Unije sa sobom nosi sve veće zahteve, koje u procesu stabilizacije i pridruživanju svaka zemlja ponaosob mora da ispuni. Udovoljavanje zahtevima EU i usklađivanje privrede i zakonodavstva Srbije sa evropskim standardima i komunitarnim zakonima očigledno neće biti ni lak ni kratkotrajan proces. Tranzicioni period, prema iskustvu zemalja koje su u maju 2004. godine postale članice EU – iznosi 1,5 do 4,5 godina nakon ulaska u Uniju.18 Ekonomski preduslovi i zahtevi za približavanje Srbije EU, pokrivaju nekoliko oblasti: tržišna privreda i strukturne reforme u upravljenju javnim finansijama, standarde Unije koji se tiču unutrašnjeg tržišta i spoljne trgovine, kao i pojedinačne sektorske politike koji spadaju u oblast zajedničkog tržišta. Sporazum o stabilizacioji priduživanju Srbije Evropskoj uniji19 i Prelazni trgovinski sporazum20 potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije
18 Preuzeto sa sajta Privredne komore Srbije: http://www.kombeg.org. yu/aktivnosti/EU/vlada_rs_eu/harmonizacija_trzista.htm, 01.05.2009. Preuzeto sa sajta Kancelarije za evropske integracije: http://www.seio. sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=409, 01.05.2009. Ibidem.

19 20

162

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

9. septembra. Evropska unija još nije počela punu primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom jer je za tu odluku potreban konsenzus svih članica, a Holandija insistira da pre toga Beograd do kraja ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Odlukom o jednostranoj primeni, Srbija je pokazala spremnost za sledeći korak, a to je dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđa postepeno smanjenje, a zatim i ukidanje carinskih stopa na uvoz proizvoda iz Evropske Unije, što će rezultirati pojeftinjenjem i većom konkurentnošću na tržištu Srbije. Sa tim problemom se ovih dana suočava mlekarska industrija koja otkazuje ugovoreni otkup mleka od farmera, pravdajući taj potez smanjenom tražnjom zbog konkurencije uvezenog mleka u prahu. Već imamo najave jeftinijeg uvoznog mleka za bebe – Kompanija Kibid, uvoznik i zastupnik nemačkog proizvođača Milupa i holandskog Nutricia, saopštila je da će već od marta 2009. njihovi proizvodi pojeftiniti.21 Zahvaljujući primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom i ukidanju carina, cene svih kategorija mlečnih formula za bebe biće niže u proseku za deset odsto dok će mlečne i nemlečne cerealije pojeftiniti u proseku za pet odsto. Kompanije Nutricia i Milupa, kao deo vodećeg evropskog prehrambenog sistema Danone, najveći su proizvođači dečje hrane i hrane za specijalne medicinske namene u Evropskoj uniji. Svi proizvodi poseduju sertifikate koji dokazuju kvalitet i strogu kontrolu kvaliteta u procesu proizvodnje. Imajući to u vidu pitanje koje se logično nameće jeste da li bi se i drugi proizvođači mogli suočiti sa sličnim scenarijom. Takođe ne treba zaboraviti i činjenicu da je pri21 Dnevni list Danas – „Jeftinije uvozno mleko za bebe“, 15.02.2009. godine.

163

Milena Jovanović

mena Sporazuma počela u jeku svetske ekonomske krize i pada kupovne moći potrošača što je rezultiralo promenom strukture potrošnje ka osnovnim životnim namirnicama. Realnost je da će proizvođači morati da se upuste u tržišnu utakmicu sa konkurencijom iz razvijenih zemalja, koja je spremna da ponudi jeftinije proizvode. Prvi na udaru naći će se manji proizvođači, koji nisu pre primene Sporazuma, uspeli da poprave nivo kvaliteta, ali ni dizajna proizvoda. Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom podrazumeva da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Dinamikom smanjenja predviđeno je da se u prvoj godini carine spuste od pet do dvadeset odsto u odnosu na dosadašnji nivo. U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale biće smanjene na sedamdeset odsto onih iz prethodne godine, dok se na proizvode više faze prerade carine spuštaju na osamdeset odsto, odnosno osamdesetpet odsto carinske stope u 2008. Carine se ukidaju na uvoz žive stoke za uzgoj i priplod, kao i na neke poljoprivredne artikle koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su, recimo, tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, mada su carine i na te proizvode do sada bile simbolične. Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između osamdeset i devedeset pet odsto od postojeće carine.22 Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi „najosetljivijih proizvoda“, među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala. U prvoj godini primene sporazuma carina na te proizvode iznosiće osamdesetpet odsto dosadašnje, a među „najosetljivijim proizvodi22 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa aneksima – na sajtu Kancelarije za Evropske integracije.

164

Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS

ma“ su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema. Za sledeću kategoriju – „veoma osetljive“ proizvode – carina bi se postepeno smanjivala četiri godina, i to prvo na osamdeset odsto od postojeće, zatim na šezdeset, četrdeset i dvadeset odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke. Carine na „osetljive proizvode“, treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na sedamdeset odsto, a zatim na četrdeset odsto sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.

6. Zaključak
Sprovođenje sporazuma imaće veliki uticaj na srpku ekonomiju. Dolazi do velikog porasta uvoza konkuretnih proizvoda, kao i znatnih teškoća u pojedinim delatnostima i regionima. Iako u prvom periodu primene Sporazuma neće biti osetnijih efekata na polju cena, njegova primena podstaći će slabu tržištnu konkurenciju u Srbiji. Sa druge strane domaći izvovnici imaće slobodan pristup tržištu Evropske unije, što bi pored razvoja konkurentnosti domaćih izvoznika, trebalo da dovede i do povećanja investicija i zaposlenosti u tim preduzećima.23
23 http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/publikacije/2007/ssp.pdf.

165

glas-javnosti. Međutim. Po ovome članu se ne sprečava zabrana ili ograničenje uvoz. godine od akciza prikupljeno 62 milijarde dinara. zažtite nacionalnog blaga umetničke. životinja ili biljaka. isto dejstvo se primenjuje i na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije (član 27). kao i taksi. zaštite zdravlja i života ljudi. nadomestiti manjak budžetskih prihoda zbog smanjenih prihoda od carina.25 Pitanja vezana za kvantitativna ograničenja i mere istog dejstva jasno su definisana u glavi IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.html?news_id=150751.rs/clanak/ekonomija/glasjavnosti–19–09–2008/blize-evropi-ali-manje-para-u-budzetu. javnog interesa ili javne bezbednosti. Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se količinska ograničenja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz u Zajednicu industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije (član 20). istorijske ili arheološke vrednosti. od poreza na dodatu vrednost 200. izvoza ili tranzita robe opravdane na osnovu javnog morala.56. doći će do smanjenje budžetskih prihoda od carina. prouzrokovanog primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. http://www.rs/vesti/politika/prihodima_od_akciza_bice_ nadoknađen_manjak_u_budzetu. To znači da su prihodi od carine skoro u nivou poreza na plate i predstavljaju značajna sredstva. 166 .Milena Jovanović Kao što je već spomenuto. poreza na dobit 25 i od poreza na dohodak 47 milijardi dinara. Odredbe koje se odnose na dozvoljena ograničenja regulisana su članom 45 Sporazuma.24 Dopunom Zakona o akcizama predviđa se da će se povećanjem akcize na naftne derivate. ove zabrane 24 25 Preuzeto sa: http://www. cigarete i pivo. Da bi bila potpunija slika o tome koliko bi se primenom sporazuma izgubilo navodi se primer da je od januara zaključno sa avgustom 2008. Takođe Srbija će ukinuti sva količinska ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz ribe i proizvoda od ribe poreklom iz Zajednice (član 30).danas.

trebalo je da se utvrdi predlog Zakona o zaštiti konkurencije. Mađarska. može se očekivati da će do polovine 2009. 167 . kao na primer Češka.sr. Nakon što nacrt zakona bude poslat ministarstvima.2009.gov.vesti. 01.rs/exit/Objavljen-Nacrt-zakona-o-zastitikonkurencije.26 Do kraja februara 2009. k om b e g . http://web. known as acquis communautaire (the Community’s legal acquisition).05. zakonodavstvu i Komisiji za zaštitu konkurencije na dobijanje zaključnog mišljenja.yu/kzpeu/publikacije/2007/ssp.05. kako na unutrašnjem tržištu Srbije tako i u bilateralnoj trgovini sa Unijom. 01. ekonomski rast i zaposlenost.pdf. Evropska Unija insistira na donošenju modernog antimonopolskog zakona. capi26 27 28 ht t p : / / w w w.28 Summary Free movement of goods is the first of thirty-one chapters in the EU regulations.2009.htm. pokazuju da je u celini gledano taj proces pozitivno uticao na restruktuiranje. koji bi ugušio svaku antikonkurentski usmerenu praksu. http://www.05.2009. Iskustva zemalja koje su pre Srbije prošle kroz proces pridruživanja EU.Slobodno kretanje robe u EU i primena trgovinskog sporazuma od strane RS ili ograničenja neće biti sredstva proizvoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničenja trgovine između Srbije i Unije. godine.html. or g .uzzpro. y u / a kt i v n o s t i / E U / v l a d a _ r s _ e u / harmonizacija_trzista. Slovenija i druge. ako je praćen odgovarajućim merama makroekonomske i razvojne politike. takođe Unija zahteva od Srbije da na svaki način obezbedi i administrativni kapacitet za stvarnu primenu ovog zakona. godine Narodna skupština usvojiti zakon.27 Ovaj zakon bi trebalo da dopuni nedostatke onog iz 2005. and together with free movement of services. 01.

and people. measures of same effect. 168 . and they are also gradually abolishing customs for the trade between the EU and the countries with the status of associate member. represents the basis of the EU’s single market. quantitative limitations. The EU members abolished customs for mutual trade. Key words: Free movement of goods. unilateral implementation of the Interim Trade Agreement by the Republic of Serbia. This work will consider the basic notions related to free movement of goods. state monopolies. customs union. allowed limitations of movement of goods.Milena Jovanović tal. with a final part of the work referring to the unilateral implementation of the Interim Trade Agreement by the Republic of Serbia. Stabilization and Association Agreement.

kontinent neverovatne istorije. pravnik PRETHODNO PITANJE U EVROPSKOM SUDU PRAVDE U ovom radu je obrađena tema prethodnog pitanja u Evropskom sudu pravde. a samo jedan kontinent. Evropa pseudonim za različitost. Ključne reči: Evropska unija. ideja ujedinjenja kontinenta. kao i ko može da ga uputi. šta je njegov cilj i koji su pravni osnovi na osnovu kojih dolazi do njegove primene. kultura. Forma i sadžina ukratko govore o tome kako pitanje treba da izgleda i šta sve treba da sadrži. prethodno pitanje. Kroz pojam. To je kontinent izmoren sukobima. Izuzetno istorisko nasleđe svedoči o burnoj prošlosti koju je obeležila jedna ideja. vera. 1. Analizom literature autora koji su se bavili i analizirali ovu temu u samom Sudu i prakse ovog Suda došlo se do nekih zaključaka koji su predstavljeni u radu. Evropsko pravo. U završnom delu su opisani sam postupak odlučivanja o prethodnom pitanju i dejstvo te odluke koje ona proizvodi u praksi. kao jednom od najvažnijih instituta procesnog prava. Malo koji deo sveta bi imao danas toliko toga da pokaže svojim posetiocima kao Evropa. tradicija. U uvodnom delu je napravljen jedan osvrt na prošlost same ideje unije. 169 . Tema je obrađena sa više aspekata. osvajanjima. Uvod Veliki broj naroda. jezika. ratovima.Nikola Kmezić dipl. Evropski sud pravde. Cilj rada je da se ukratko predstavi tema i ukaže na značaj koji prethodno pitanje ima u razvoju Evropske unije. cilj i pravni osnov je dato objašnjenje šta je prethodno pitanje.

godine osnovao Panevropski pokret i 1926.wikipedia. Još u Rimskom carstvu se javila ideja o ujedinjenoj Evropi.// sr. Sveto-rimsko carstvo. na polju budućih sukoba.“1 Francuski premijer Aristid Brijan 1 http. na buretu baruta međunarodnih sukoba. Takve države nisu uvažavale potrebu za slobodom.Nikola Kmezić Prema mitologiji Evropa je dobila ime po prekrasnoj feničkoj princezi. Francusko carstvo predvođeno Napoleonom. 170 . obično su trajala do smrti utemeljivača ili njegovim vojnim porazom. ćerki sidonskog kralja Agenora i njegove žene Telefase inače ljubavnice boga Zevsa. savršenijeg sveta. Ovo je evropsko pitanje: međusobna mržnja Evropljana koja truje atmosferu. različitosti. Austrijski grof Rihard Koudenhove-Kalergi je 1923. a ostali su pokušaji zato što su temeljeni na nacionalizmu. Ovaj deo sveta obuhvata narode i država koje se nalaze u haosu. pa su se tako ređali pokušaji. Ta društva su ostajala kratkog veka. Po raspadu te moćne države usledili su mnogi pokužaji stvaranja jedne tako moćne države koja bi se rasprostirala preko celog kontinenta. Prvi svetski rat.. (. Franačka država.2009.. na prisili i na nekim sličnim principima.org/wiki/istorija evropske unije 19. Najveća prepreka stvaranju Sjedinjenih Evropskih Država su 1000 godina rivaliteta između dvaju najbrojnijih nacija Evrope – Nemaca i Francuza. Nakon završetka Prvog svetskog rata. godine je na prvom Panevropskom kongresu održanom u Beču okupio brojne ličnosti iz sveta politike. Drugi svetski rat. pa se tako i polako počelo razmišljati o ujedinjenju evrope ali na nekim drugim principima.04. na porobljavanju. g..) Evropsko pitanje biće rešeno samo putem ujedinjenja evropskih naroda. i tom prilikom je između ostalog istakao sledeće: „Evropa kao politički koncept ne postoji. sve su to bili pokušaji. uzajamnom poštovanju i međusobnoj saradnji naroda na kontinentu. svesni strahota koje su preživeli mnogi političari počinju da razmišljaju o viziji nekog boljeg..

Danas Evropska Unija broji dvadesetsedam članica i sve te zemlje imaju različite pravne sisteme. Sve je počelo na jednom bezazlenom nivou. Cena je bila previsoka. kako su godine prolazile tako je i projekat dobijao sve više maha. početkom druge polovine dvadesetog veka konačno su se stvorili uslovi i svest dosla do tog nivoa da se shvati značaj ujedinjenja. Ta institucija na najbolji mogući način učestvuje u stvaranju komunitarnog prava. ali je plaćena. pa do nedostatka odgovarajuće prakse u pojedinim oblastima nisu u situaciji da donesu odluku koja se od njih očekuje. Jedan od stubova funkcionisanja unije je Evropski sud pravde. Taj proces je još uvek u toku. u kojima su stradali desetine miliona ljudi.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde je na sednici Društva naroda 1929. strahovitih razaranja i neprocenjive materijalne štete. Ti predlozi su nailazili na odobravanje među intelektualcima tadašnje Evrope. Drugi svetski rat. Nakon svih ratova. Takve situacije su vremenom postajale sve učestalije i njihov broj rastao. Sudovi država članica često dolaze u situaciju da zbog nepoznavanja propisa donešenih od strane same Evropske Unije. U decenijama iza nas se stvarao i konačno stvorio jedan sistem vrednosti koji pre svega počiva na interesima. Njegovo sedište je u Luksemburgu. preko nepoznavanja propisa drugih članica. ali životna realnost i velika ekonomska kriza su još jednom uvukli Evropu u stare podele i probudili stare duhove. a problemi sa kojima su se suočavali su tražili sve veće angažovanje članica. jedno od najbolnijih iskustava u ljudskoj istoriji. S obzirom na potencijalno veliki broj problema koji se mogu javiti zbog složenosti same unije bilo je neophodno izgraditi funkcionalan mehanizam koji će na što brži način dati odgovor na mnoga sporna pitanja. ali takođe vodi računa i o uzajamnom poštovanju država članica po kome je Evropa danas i prepoznatljiva u svetu. 171 . zajednica je postajala sve kompleksnija. godine predložio formiranje federacije evropskih država u cilju političkog napretka.

ako je to korisno za sam postupak. doprinesu razvoju i reformisanju pravosudnih sistema novih država. Nacionalni sud. bilo koje instance država članica Unije. Ta nespremnost se odnosila na gotovo sve pore društva. Međutim. može da uputi zahtev Sudu za rešavanje po predhodnom pitanju. doneti odluku i dostaviti je nacionalnom sudu. nakon raspravljanja o upućenom zahtevu. obim poslova koje je Sud bio dužan da preuzme vremenom bivao je sve veći.Nikola Kmezić 2. a pogotovo na pravosuđe. Pojam prethodnog pitanja Kada govorimo o prethodnom pitanju. 3. pre svega je neophodno naglasiti da se radi o institutu procesnog prava koji poznaju gotovo sva savremena zakonodavstva. i pored toga neophodna je i dobra saradnja sa evropskim in172 . Nespremnost novih država članica je za posledicu imala njihovu sporiju integraciju u evropske institucije. pružanjem sveobuhvatne pomoći. Sud će. Širenje Unije nije rađeno planski. Cilj Evropski sud pravde je jedan od ključnih faktora za razvoj ne samo komunitarnog prava nego i Evropske unije uopšte. Ono predstavlja mogućnost postupajućem sudu da u određenom trenutku postupka zatraži tumačenje. mišljenje ili odluku nekog drugog suda ili organa. Prethodno pitanje služi kako bi se što bolje utvrdilo činjenično stanje u postupku i donela odluka koja će imati manju mogućnost za osporavanje pravnim lekovima. Svrha ovog instituta pred Evropskim sudom pravde je slična kao i u zakonodavstvima država članica. ono je bilo često i politički obojeno. Zadatak starijih članica Unije je bio da. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Uzimajući u obzir istorijski razvoj Unije. Prethodno pitanje je regulisano članom 234.

Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde stitucijama. Sud 2 Maja Stanivuković. Holandija se branila na taj način što je dostavljala podneske u kojima je isticano da samo Evropska komisija ili neka druga članica mogu da povedu postupak pred Sudom u kome bi bilo ukazano na eventualnu suprotnost i da se taj postupak ne može rešavati kroz član 234. Treba takođe. Nederlandse administratie der belastingen)2. Taj slucaj je poznat po tome što je tužilac želeo da skrene pažnju na to da je holandski zakon u suprotnosti sa evropskim pravom. Sam postupak ima nekoliko ciljeva. Upravo je prethodno pitanje institut koji omogućava vezu između nacionalnog sudstva i Evropskog suda pravde. kao najznačajnije evropske institucije kada je primena prava u pitanju. voditi računa i o tome da ovim putem Sud kroz različite slučajeve i situacije na koje nailazi otklanja dileme i postavlja određene standarde u pogledu tumačenja procesnih pitanja. pa se tako može navesti i slučaj Van Gend en Los (Van Gend en Loos v. 80. str. Pojedinac pred sudom evropskih zajednica. ugovora o osnivanju Evropske zajednice. pogotovo sa Evropskim sudom pravde. tako je i u sudsku pisarnicu u Luksemburgu stizao sve veći broj zahteva za rešavanje prethodnog pitanja. ali i starim članicama nisu uvek upoznate na pravi način i da pojedine odredbe mogu biti tumačene na pogrešan način. Dalje ovaj postupak treba da omogući fizičkim i pravnim licima dodatnu mogućnost da indirektno ospore zakonitost akta Unije pred Sudom ako to nisu uradili tužbom. Pogotovo treba imati na umu da je pravo Evropske unije jedna široka i složena oblast i da stručne javnosti u novim. 173 . Kako je rastao broj država koje su primane pod krov ujedinjene Evrope. Prvi i najvažniji cilj je ostvarenje opšteg interesa da se pravo Unije tumači i primenjuje na jedinstven način od strane nacionalnih sudova i organa država članica.

institut procesnog prava. kao što je već rečeno. ako smatra da je odluka o tome potreb174 . – valjanošću i tumačenjem akata koje su doneli organi Zajednice i Evropske centralne banke. Član 234 (bivši 177) Ugovora o Evropskoj zajednici: Sud pravde je nadležan da donosi odluke o prethodnim pitanjima u vezi sa – tumačenjem ovog Ugovora. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.Nikola Kmezić je u tom slučaju zauzeo veoma čvrst stav i svima jasno stavio do znanja da se ne može u ovakvim situacijama ignorisati član 234. 4. pravni osnov je osnovna pretpostavka da bi se uopšte moglo govoriti o njegovoj primeni. taj sud može. Sud je takođe. ako to ovi statuti predviđaju. – tumačenje statuta tela koja su osnovana aktom Saveta. Dakle. ovom odlukom približio pravo Unije njenim stanovnicima. Radi se o bivšem članu 177. on je procenio da će se ovako mnogo lakše i uspešnije otklanjati sve one manjkavosti i nedostaci nacionalnih zakonodavstava. Njegov pravni osnov se nalazi u članu 234. jer se na njih to pravo prvenstveno i odnosi. te kao takav za svoje postojanje mora da ima uporište u važećim prvnim aktima. Donošenjem takve odluke. odnosno fizičkim i pravnim licima. Kad se takvo pitanje postavi pred nekim sudom države članice. Tim članom su definisana pravila za korišćenje prethodnog pitanja. i da se inicijativa za pokretanje postupka pred Sudom ne može prepuštati samo Komisiji ili drugoj članici Unije. Pravni osnov Prethodno pitanje je. istog Ugovora.

175 . Ana Knežević Bojović. Tu će se pitanja najčešće odnositi na nadležnost i na priznanje i izvršenje sudskih odluka iz drugih država ugovornica. str. Evropski sud pravde. istog ugovora. – član 150. koji daje pravni osnov za postavljanje prethodnog pitanja vezano za probleme koji se odnose na vize. ovaj sud je obavezan da zatraži prethodno mišljenje Suda pravde. kao što se vidi iz priloženog ovaj član nedvosmisleno predstavlja pravni osnov prethodnom pitanju pred Sudom pravde. Dušan Popović. Ugovora o Evropskoj uniji koji uređuje nadležnost Suda pravde za odlučivanje o prethodnim pitanjima. da zatraži od Suda pravde da odluči o tom pitanju. zatim o tumačenju konvencija koje budu usvojene u okviru trećeg stuba i o tumačenju i punovažnosti mera za sprovođenje pret3 Aleksandra Čavoški. Ugovora. 64. – član 35. Ali i pored ovog člana. a to su: – član 68.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde na za donošenje njegove presude. postoje još neki članovi međunarodnih ugovora i konvencija koje predviđaju primenu prethodnog pitanja pred Evropskim sudom pravde. koja se tiču punovažnosti i tumačenja okvirnih odluka i odluka donetih na osnovu takozvanog trećeg stuba Evropske unije. Ugovora o osnivanju Evroatoma i ovaj član je sadržinski jako sličan članu 234.3 Dakle. tj. a sve u vezi sa oblastima koje pokrivaju članovi od 61. do 69. Kada se takvo pitanje postavi u predmetu pred nacionalnim sudom čije odluke ne podležu pravnom leku unutrašnjeg prava. policijske i sudske saradnje u krivičnim stvarima. azil. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. imigraciju i politiku koja reguliše slobodu kretanja.

da bi se ostvarila svrha..4 5. godine. op. jer različiti pravni sistemi imaju različit pristup ovom problemu. tu nije propisana odgovarajuća forma. kao predstavniku anglosaksonskog pravnog sistema. Sud će odgovoriti kao da je dobro formulisano. Tumačenje ove konvencije je posebnim protokolom bilo povereno Sudu. cit. dok im 4 Maja Stanivuković. – Pojedine međunarodne konvencije zaključene u okviru Evropske zajednice posebnim protokolima daju Sudu pravde nadležnost da na predlog nekih drugih sudova donosi odluke o predhodnim pitanjima koja se tiču tumačenja odredaba konvencija. neophodno je da se povede računa o tome da podnesak bude uredan. kada pitanje nije na odgovarajući način formulisano. Tu nema jedinstvenog odgovora. U nekim situacijama.Nikola Kmezić hodno navedenih akata. a iz konteksta se može zaključiti na šta se ono odnosi. Kao primer se može dati Briselska konvencija iz 1968. 82–83. 176 . Forma pitanja Jedan od preduslova da bi neki zahtev bio u Sudu uzet na razmatranje je da zadovoljava određenu formu. Međutim. tj. koja je u međuvremenu transformisana u uredbu Evropske unije. Pa će tako u Engleskoj. odnosno u kojoj meri će stranke učestvovati u njegovom formulisanju. str. Postavlja se i pitanje na koji način će nacionalni sud postaviti pitanje. a pitanje vidljivo i jasno formulisano. Nadležnost nije obavezna i postoji samo ako je država članica dala saglasnost odgovarajućom izjavom. stranke učestvovati u formulisanju. dobio odgovor od Suda. Kada je u pitanju odluka nacionalnog suda da uputi prethodno pitanje Evropskom sudu pravde.

koja kao što je već rečeno pogotovo u prvim slučajevima i nije bila toliko presudna. Ipak. odnosno na sve one situacije koje do sada nisu rešavane. kao i da samo pitanje bude ili na početku ili na kraju zahteva zbog bolje preglednosti. pa je Sud uzimao u razmatranje i ona pitanja koja nisu u potpunosti zadovoljavala ovaj uslov. tumačenja odredaba Ugovora. a takođe i proširena nadležnost usvajanjem Ugovora iz Amsterdama. naročito u okolnostima sve većeg broja zahteva. Traži se da pasusi budu numerisani.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde u vecini država članica koje pripadaju kontinentalnnom pravnom sistemu neće biti pružena ta mogućnost. jer su postojale već odluke Suda na pitanja iz drugih sličnih predmeta. 6. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. problem je nastao što se ni na sva pitanja nije moglo odgovarati. a za ostale je tu sudska praksa u kojoj mogu da pronađu odgovor na pitanje 177 . Ali ne samo to. Tako da je na ovaj način Sud ograničio svoje delovanje na nove slučajeve. te tumačenje statuta tela koja su osnovana aktom Saveta. problem sadržine prethodnog pitanja je mnogo bitniji za Evropski sud pravde. jasna. ako to ovi statuti predviđaju. pa se tako traži da ona budu jednostavna. Za razliku od forme. po mogućnosti što kraća. stranke imaju pravo da dostavljaju podneske i na taj način pomognu Sudu da stekne pravu sliku o činjeničnom stanju. ali ipak sa svim neophodnim činjenicama. Sadržina pitanja U prethodnom naslovu se govorilo o formi prethodnog pitanja. a to su kao što je već rečeno. Sadržina se u praksi morala svesti na ono što predviđa član 234. odlučivanje o valjanosti i tumačenja akata koje su doneli organi Zajednice i Evropske centralne banke. Evropski sud pravde je izdao uputstvo u kome savetuje nacionalne sudove kako da postave prethodno pitanje.

već je zatraženo od Suda da on svojom presudom utvrdi da je francuski poreski sistem u suprotnosti sa komunitarnim pravom. Ana Knežević Bojović. zahtev mora da sadrži sve činjenice vezane za sam postupak. ukoliko postoje neke nesuglasice vezane za komunitarno pravo. str. cit. U obrazloženju je Sud istakao da je njegov zadatak da da odgovore koji bi služili nacionalnim sudovima da lakše donesu presude u svojim postupcima. Mariella Novello)5. U tom uputstvu. a nemaju preteran značaj ni za razvoj komunitarnog prava. Sud je ovakvim slučajevima gradio svoju reputaciju i stavio do znanja svima da neće dozvoljavati zloupotrebe. Sud kada dobije takvo pitanje. on o njemu ne odlučuje. godine izdao jedno uputstvo kojim savetuje kako postaviti prethodno pitanje. nalaze se brojni saveti vezani i za njegovu sadržinu. ali suštinski odgovara njihovom. op. Sud je svojom praksom potvrdio da će se odgovarati samo na ona pitanja koja su od značaja za nacionalne sporove.Nikola Kmezić koje možda ne potpuno sadržinski. a on u svakom konkretnom slučaju sam procenjuje koliki je taj značaj. On je takođe. kada sam govorio o formi samog pitanja Sud je 2005. 178 . Sud je zauzeo stav i stavio do zananja da neće odgovarati na pitanja koja nisu od značaja ni za sam postupak koji se vodi pred nacionalnim sudom. pored saveta kada je u pitanju forma prethodnog pitanja.. Pored pitanja. 5 Aleksandra Čavoški. To se pre svega odnosi na situacije gde je pitanje u stvari hipotetičko i prvi takav slučaj u kom je Sud odlučio da uskrati odgovor je bio slučaj Foglia (Pasquale Foglia v. odbijao da da odgovor i u situacijama kada nacionalni sudovi nisu dostavljali dovoljan broj činjenica uz pitanje. Dušan Popović. 67–68. već uputi na neki sličan slučaj koji je već odgovorio. Kao sto je već rečeno. gde nije ni postojao spor među strankama.

a takođe se zahteva i da su stranke u obavezi da se obrate toj arbitraži. stavove stranaka i sve ono što je neophodno i što je od značaja da Sud da što potpuniji odgovor. Kada govorimo o nacionalnim sudovima. govori o tome i definiše kada postoji obaveza nacionalnog suda da uputi pitanje. Član 234. Organi koji su nadležni da upute pitanje Ugovorom o osnivanju Evropske Zajednice predviđena je i nadležnost za upućivanje prethodnog pitanja. Član 234. odnosno da li je ta presuda neophodna za njegovu odluku. Praksa Suda pokazuje da je moguće ako ona ispunjava uslove vezane za donošenje odluka koje moraju biti pravosnažne i izvršne. reguliše i to pitanje i u njemu stoji da su nacionalni sudovi ti koji imaju pravo da upute zahtev. U praksi se postavilo pitanje da li to mogu da budu i neki drugi nacionalni organi i kada dođe do te situacije Evropski sud pravde je taj koji u svakom pojedinačnom slučaju odlučuje da li će razmatrati ili ne. a ne redovnom sudu. 7.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde mišljenja nacionalnog suda. kada nije 179 . a takođe i posebna pažnja se posvećuje tome da se radi o organu koji nije stranka u postupku. da li se pred njim vodi postupak u skladu sa načelom kontradiktornosti. odnosno ko je u stvari ovlašćen da sudu uputi taj zahtev. Prva je ona kada on ima diskreciono pravo da odluči da li će uputiti pitanje ili ne. postoje dve situacije u kojima sud postavlja pitanje. da li donosi pravosnažnu i izvršnu odluku. Druga situacija je ona kada se radi o nacionalnom sudu najviše istance. Kao dilema javlja se i to da li se arbitraža može pojaviti kao neko ko je nadležan da uputi prethodno pitanje. kao što su na primer da li se radi o organu koji je osnovan zakonom. Prilikom tog odlučivanja Sud uzima u obzir različite okolnosti.

Postupak Upućivanje prethodnog pitanja sprovodi se prema sledećim pravilima. Praktičan primer bi mogao biti slučaj poznat kao CILFIT7. Međutim. to se nalazilo u isključivoj nadležnosti ovog Suda. Da bi se Ugovorom iz Nice proširila nadležnost Prvostepenog suda i u pogledu donošenja presuda na prethodne zahteve nacionalnih sudova u specifičnim oblastima predviđenim u Statutu. ne mora neki nacionalni sud samo da bude sud najviže instance. Ibidem.Nikola Kmezić moguće korisriti pravne lekove na njegove odluke i tada se sud nalazi u obavezi da uputi prethodno pitanje. Evropski sud pravde ima nadležnost da donosi odluke o prethodnim pitanjima koja su mu upućena od strane nacionalnih sudova. 8. Prva bitna stvar je proceniti u kojoj fazi nacional6 7 Ibidem. 180 . ali obaveza postavljanja pitanja ne postoji u situacijama kada je Sud vec odlucivao o sličnom pitanju. Do usvajanja Ugovora iz Nice. može nadležnost u tom predmetu da prebaci na Evropski sud pravde. on nije u obavezi da uputi prethodno pitanje pred Evropski sud pravde. Sud je potvrdio i ovu svoju obavezu u slučaju Da Costa6. 65. str. Taj postupak se započinje pred nacionalnim sudovima. Prvostepeni sud. ali ni tada ne znači da će sud biti u obavezi. iako protiv tog suda ne postoji mogućnost ulaganja nekog pravnog leka. Što znači ako nacionalni sud proceni da taj slučaj nije od značaja za njihov postupak. najbitnije je da se njegova odluka ne može pobijati pravnim lekovima po nacionalnom zakonodavstvu. ako smatra da je bitno za očuvanje komunitarnog prava. jer je neophodno da se ispuni još jedan preduslov. a to je da je pitanje od značaja za postupak koji se vodi.

Ako bi Sud doneo odluku o prethodnom pitanju. a pitanje se objavljuje u Službenom listu Unije. da sakupi argumente stranaka u postupku. Momenat upućivanja nije nigde preciziran propisima. Savet. Ono što je stav Suda i celokupne stručne javnosti je da taj trenutak treba da proceni sam nacionalni sud. tako da se taj trenutak procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. a u međuvremenu se ustanovi da je sud koji odlučuje po žalbi uvažio žalbu. Budući da neka zakonodavstva dozvoljavaju žalbu. te razne evropske institucije u zavisnosti od toga sta je predmet pitanja. a on još nije raspravljao o pitanju neće ni raspravljati. Sud može da sačeka pravosnažnost zahteva. Stranke u postupku pred nacionalnim sudom u pojedinim zakonodavstvima imaju prava da ulože žalbu na odluku da se Sudu uputi prethodno pitanje.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde nog postupka je najbolje uputiti pitanje. Postoji praksa da se pitanje dostavi i državama članicama. Pitanje je da li je i nakon slanja moguće povući ako na primer dođe do poravnanja među strankama ili se ustanovi da odluka o prethodnom pitanju neće imati značaja na odluku pred nacionalnim sudom. Evropska centralna banka itd. Sam Sud ako dobije zahtev za povlačenje. Prilikom te procene je bitno da ispita sve relevantne činjenice o tom slučaju. Njihova mogućnost uticaja na slanje prethodnog pitanja zavisi od države do države. odluka Evropskog suda pravde ostaje na snazi i neće biti povučena. Kada se sve to obavi onda je neophodno formulisati pitanje na odgovarajući način te uputiti ga Evropskom sudu pravde. pa tako to mogu biti Evropska komisija. 181 . ali ta žalba ne sprečava odluku nacionalnog suda niže instance da uputi zahtev za rešavanje po prethodnom pitanju. To su obično stranke u postupku. te da izvede sve radnje koje su neophodne. Kada pitanje stigne u Sud sekretarijat ga prevodi te dostavlja svima onima kojima bi se trebalo dostaviti.

Rasprava u ovom postupku se ipak razlikuje od rasprava u drugim postupcima pred Sudom. ali Sud takođe poseduje veliku prevodilačku službu. Na samoj raspravi. Kada prevede i dostavi svima postavljeno pitanje Sud pazi na rok od dva meseca u kome zainteresovane strane mogu da dostavljaju sudu podneske u kojima bi se izjasnili o prethodnom pitanju. a to je malo nezgodno obzirom da ne znaju šta je suprotna strana navela u svom podnesku. Države članice te podneske mogu da dostavljaju na svom maternjem jeziku. 182 . Stranke nemaju neke velike mogućnosti za iznošenje svojih stavova. pa se za odgovor na upućeni zahtev čekalo samo mesec dana. Postoji mogućnost i da se ne održi usmena rasprava ako zainteresovane strane u roku od dvadeset jednog dana od dana prijema podnesaka spora i ostalih pismena to ne zatraže. Danas je situacija znatno drugačija. odnosno usmenom delu postupka su obično prisutni predstavnici Komisije. Takođe. tako da se danas u proseku na odluku čeka skoro dve godine. pa se i taj problem uspešno prevazilazi. Kao što je poznato Unija ima 23 službena jezika. Sud pravde je bio mnogo ekspeditivniji na pocetku svog delovanja. stranaka i zainteresovanih država članica. a i ukoliko stav Suda bude da za tim ne postoji neka preterana potreba. tako da to sigurno predstavlja veliki problem i oduzima veliko vreme prevodiocima. za razliku od postupaka pred nacionalnim sudovima stranke ovde nisu u obavezi da postavljaju svog punomoćnika za prijem pismena. odnosno jezik postupka zavisi od zemlje iz koje je upućeno pitanje.Nikola Kmezić Kao jezik na kom će se voditi postupak. te ga eventualno osporili. dok evropske institucije to mogu da čine isključivo na jeziku postupka. One će imati nakon podneska na raspravi prava samo jednom da se obrate i da iznesu svoje viđenje problema. Unija je postala jedna veoma ozbiljna naddržavna organizacija koja broji dvadeset sedam država.

već i za sve ostale nacionalne sudove država članica koji bi se mogli naći pred sličnim problemom. Međutim. opšte je prihvaćeno da su one obavezujuće. Rešenjem će se obično uputiti na sudsku praksu ako postoje već slučajevi koji su slični i iz njih se može videti na koji način bi trebalo postupiti. One. postavlja se pitanje kakvo dejstvo ima ta odluka ili misljenje u odnosu na one koji su to pitanje postavili. Ovo je jedno od tumačenja dejstva ovih odluka. Prvo bi se osvrnuo na odluke o tumačenju koje imaju obavezujuće dejstvo. ni propisano kakvo je dejstvo tih odluka.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde Postoje situacije kada Sud na zahtev neće odgovarati presudom. rešenjem će se odgovarati i kada Sud proceni da pitanje nije relevantno za postupak pred nacionalnim sudom. Sud formalno ne ulazi u pitanje zakonitosti nacionalnog prava. Samim Ugovorom nije precizirano. Evropski sud pravde je kroz svoju bogatu praksu gradio pravila i principe koji danas čine njegovo procesno pravo. ne samo da su obavezujuće za postupajući sud koji je pitanje i postavio. jer može da se koristi analogija iz nacionalnih prava. Tumačeći prava Unije. ali to uvek čini 183 . Takođe. Dejstvo Nacionalni sud ili organ upucuje prethodno pitanje Evropskom sudu pravde i od njega se očekuje da donese neku odluku ili da da neko mišljenje. nego rešenjem. Nema sumnje da Sud uspeva i pored preopterećenosti poslom da odgovori na sve zahteve koji se pred njim postavljaju kada se radi o institutu prethodnog pitanja. Nije ni potrebno propisati Ugovorom. 9. Kada to učini. kao i kada u priloženim spisima ne postoji dovoljno podataka o činjenicama bitnim za postupak pred nacionalnim sudom.

vec i pred svim ostalim nacionalnim sudovima i organima država članica Unije. zbog diskriminatorske odluke prilikom ugovaranja uslova rada. koji je proklamovao jednakost polova u radnom odnosu. Znači da Sud može da ograniči retroaktivno dejstvo svoje odluke. kao što se desilo u slučaju Defren protiv Sabene (Defrenne v. Sud je zauzeo jasan stav u pogledu obaveznosti poštovanja evropskih propisa i time otvorio nesmetanu mogućnost svim licima da naplate potraživanja na ime kršenja ove odredbe. o osnivanju Evropske zajednice. dovodeći žene u nepovoljniji položaj u odnosu na muškarce za koje je bila predviđena veća zarada za obavljanje istog posla.. Zbog prigovora jednog broja zemalja da bi retroaktivnost ove odluke dala mogućnost velikom broju fizičkih lica da u raznim predmetima zatraže zaštitu svojih narušenih prava. cit. Sabena)8. ako bi to moglo da izazove ozbiljnije ekonomske posledice u zemljama članicama Unije. odnosno obavezu da za isti posao oba pola budu jednako plaćena.Nikola Kmezić kada je nacionalno pravo u suprotnosti sa pravom Evropske unije. Nakon odluke Suda akt se smatra nezakonitim i to ne samo pred postupajućim sudom koji je uputi zahtev za rešavanje po prethodnom pitanju. Sud je doneo odluku da ograniči dejstvo odluke samo na slučajeve u budućnosti (ex nunc). treba naglasiti da su one u praksi analogne posledicama kao kada je akt poništen po tužbi. Ako se govori o posledicama odluke Suda da je akt Unije nezakonit. ali takav način postupanaja može proizvesti neke negativne posledice. str 102–103. 184 . Institucije Unije su u obavezi da onog trenutka kada im je Sud proglasio akt nezakonitim 8 Maja Stanivuković. op. Odluka o tumačenju ima retroaktivno dejstvo. To je bilo direktno u suprotnosti sa tada članom 119. Ovo je slučaj u kom je gospođa Defren tužila avio kompaniju Sabenu u kojoj je bila zaposlena kao stjuardesa.

odnosno da popune pravnu prazninu nastalu odlukom Suda. The topic was covered from a number of aspects. and to point at the significance of the role of preliminary issue in the development of the European Union. od njenog osnivanja do danas i nema razloga da to ne ostane i u budućnosti. jasno proističe nesumnjiv autoritet Evropskog suda pravde. The analysis of literature written by the authors who dealt with and analyzed the Court’s practices and the topic in the Court itself. The introduction made an overview of the past of the very idea of the Un- 185 . imaju izuzetan uticaj na nacionalne sudove i na postupke koji se odvijaju pred istima. On je na taj način opravdao ulogu jednog od najvažnijih stubova izgradnje Evropske Unije. ipak je značaj instituta prethodnog pitanja jedan od najvaznijih. This work’s aim is to briefly present the topic. što zbog sadašnjih članica Evropske Unije. Bez obzira na sve veći broj predmeta koji dolaze na rešavanje u Sud po raznim osnovama. to iz zbog budućih članica među kojima će. Države će u toj situaciji biti obavezne da ukinu eventualne izvršne propise u skladu sa domaćim zakonodavstvima u situacijama kada ostanu bez pravnog osnova izvršnog akta koji je poništen. Iz svega navedenog u ovom naslovu. Odluke Suda proizvode posledice i na države članice ako su na osnovu sada nezakonitih propisa unije doneli neke izvršne propise u svojoj zemlji. biti i naša Srbija! Summary This work covers the topic of preliminary issue in the European Court of Justice as one of the most significant institutes of the procedural law. nadam se u bliskoj budućnosti. led to certain conclusions which were represented in the work.Prethodno pitanje u Evropskom sudu pravde pokrenu inicijativu za donošenje novog. čije odluke o kojima Sud raspravlja i odlučuje po predhodnom pitanju.

186 . what it should contain. preliminary issue. its aim. and the legal basis based on which it is implemented. the European Law. the Euroepan Court of Justice. The notion. and the decision’s effect in practice. the aim and the legal basis provide an explanation of preliminary issue. as well as who can make it. The final part describes the procedure of decision on preliminary issue. The form and contents briefly speak of what the issue should look like.Nikola Kmezić ion. Key words: The European Union.

autor vrši pregled različitih zakonodavstava sa akcentom na osobenosti datih sistema koje su dovele do zabrane/dekriminalizacije eutanazije. holandski kardiolog) Vekovima staro pitanje o dopuštenosti eutanazije se smatra jednim od najkontroverznijih tema u oblasti ljudskih prava i zdravstvene zaštite oko kojeg se. Konačno. pasivna). i dalje. samo su neka od pitanja koja se ponovo aktuelizuju i koja su dove187 . kao i argumentima dve strane u raspravi o legalizaciji.Milica Kostić student EVROPSKI SISTEM REGULISANJA EUTANAZIJE „Osnovno pitanje o eutanaziji: Je li to pokret za slobodu čoveka i prava na izbor ili agresivni put ka istrebljenju slabih. autor će se baviti pitanjima definisanja pojma eutanazije i njenih oblika. starih i drugačijih. U daljem tekstu. Evropska Unija. 1. njenog legalizovanja i opravdanja. Ključne reči: Eutanazija (aktivna. zdravstvena zaštita. Istorijat Pitanja dopuštenosti eutanazije. To je jedno i drugo. kao i na kome je odluka kako ćemo umreti.“ (Richard Fenigsen. nacionalna zakonodavstva. elementima koji se vezuju uz pojam eutanazije: vrednost ljudskog života. humanost i autonomnost čoveka. u poslednjem poglavlju će biti reči o stavu Evropske Unije prema eutanaziji. je pitanje na koje se sad može dati odgovor. kroz njenu politiku o zdravstvenoj zaštiti i ljudskim pravima. ljudska prava. U ovom radu. vodi žučna rasprava među pripadnicima različitih profesija.

koja omogućuje produženje ljudskog života do. osim kao sadržaj kriminalističkih filmova. Savremena svetska populacija postaje sve starija. literarnog i likovnog života.“1 Ipak. nekada. R: Ne znam šta reći: kako pomoći i podržati umiruće. postalo je jasno da se tom tehnologijom ne produžava samo život. 188 .Milica Kostić la do polarizacije većine savremenih društava poslednjih decenija XX veka. U srednjem veku smrt je bila česta tema svakodnevnog religioznog. i smrt je nešto s čime se ipak stalno susrećemo. Neizlečivo bolestan. „Smrt je u ovakvom vidu negacija svega što je planirano i s njom se sve završava. Zagreb. potrošačko društvo svakodnevnih užitaka u kojem se reč smrt retko spominje. iako moćna. Savremeno društvo je. a pogotovo umirući čovek. smrt i patnja su se sve dalje odgađale i odmicale iz središta čovekove pažnje. vekovima staro. znači prekid sa svim ugodnim i lepim u životu. pitanje o dopuštenosti dobre i lake smrti (eu = dobro i thenesus = smrt) čije se rešenje traži kroz argumentaciju na pitanje da li postoji pravo na smrt kao ljudsko pravo. Međutim. neugodnosti ili frustracije. smatra se i medicinskim neuspehom. 1996. Nakon početnog oduševljenja savremenom medicinskom tehnologijom. Smrt. i zato „o tome ne treba govoriti“. S razvojem medicine. što većini ljudi predstavlja osnovno u životu. Time se otvorilo. već i bolest. čak i razmišljanja o njoj. bolovi i patnje. pa se zato nje i boje. ipak. ipak. 1 Buckman. a sa njom. nezamislivih granica. i smrt prestaje da bude marginalizovana kako zbog etičkih. kao i s njenim negiranjem i potiskivanjem iz društvenih razgovora. s promenom starosnog sastava svetske populacije. Kao početak starosti danas se označava doba nakon sedamdeset i pete godine. i njenih tehnoloških dostignuća. kao tabu-teme. medicina nije i svemoćna. Mnogi članovi ovoga društva ne podnose ni najmanje teškoće.

To je sigurno osnovna vrednost koju čovek i svako živo biće ima. stvaraju se bolesna stanja čiji je uzrok jasan kao i njihovo lečenje. umesto da se eliminiše patnja. dopušteno je ugrožavanje vlastitog života iz plemenitih motiva. Često se čuje izjava: „Ne bojim se smrti. Pod njim se podrazumeva sve ono što pomaže da se potvrde oni kvaliteti koje čoveka razlikuju od manje razvijenih živih bića. međutim. Eutanazija. tim više. tim više što se nakon radikalnog iskorenjivanja mnogih bolesti javljaju nove koje odnose milione žrtava. te prevladava i razvija se želja da se „sve to jednom svrši“. Osim toga. data od „stvoritelja“. Pre nego što se pređe na konkretnu analizu oblika eutanazije.Evropski sistem regulisanja eutanazije tako i zbog materijalnih razloga. sve više se proširuje i grupa hroničnih bolesnika koji su akutnu fazu preživeli zahvaljujući modernoj medicini. Raspad života u porodici i lokalnoj zajednici stvara osećaj usamljenosti. bojim se umiranja i uz umiranje vezane patnje“. doživljaj pomanjkanja oslonca u nevolji. Zato. trebalo bi reći nekoliko reči o vrednosti ljudskog života. Isto tako se maksimalna osuda upravlja na nasilno skraćenje života zato jer dotična osoba ne može više izdržati neizmernu patnju. vrednost postojanja. U prvom redu njegov duhovni profil u najširem smislu kao i njegova emocionalno-društvena uključenost u sredinu 189 . Religiozno je dopušteno oduzimanje života u ratu ili na osnovu sudske presude. ne može biti ni humano ni milosrdno rešenje jer se lišava svoga postojanja čovek koji pati. borbe za religioznu afirmaciju ili odbranu zemlje. To su ljudi koji često žive život beskrajne patnje. Mislim da je potrebno zaustaviti se i na pojmu humano. Uz to. iznenađuju tako različiti religiozni kriterijumi u vezi s nasilnim završetkom života. Poznata su samoubistva zbog neizdrživih bolova. zbog izrazito neravnomerne raspodele materijalnih dobara u svetu. ili zato što je jednostavno previše slaba za borbu sa životnim nedaćama.

J: Euthanasia in The Netherlands. J. knjige Illicha i van den Berga2. vrlo relativan. Drugi autor ukazuje na to kako je smrt postala medicinski kontrolisan događaj i traži da se osigura pravo bolesnika da sam oblikuje svoje umiranje. Moderna. Borbu protiv ovakvog oblika dehumanizacije pokrenule su. Jedni smatraju da definicija eutanazije obuhvata svako činjenje i nečinjenje koje dovodi do smrti umirućeg ili neizlečivo bolesnog pacijenta u cilju prekraćivanja bolova i patnji. daleko od onoga što bi dotični želeo kao oblik završetka svog života. 1997. Advanced European Bioethics Course Ethics and Palliative Care. U sporenju oko definicije ovog pojma postoje dva gledišta.. 190 . a s druge su strane uticaji uže i šire zajednice. Welie. Još je teže odlučivati o događaju u budućnosti (ne oživljavati – DNR – eng. Još jedan značajan pojam koji se često pominje u rapravi o eutanaziji je pojam autonomnosti čoveka koji je. tzv. 2 Ten Have A. H. do not resuscitate). M. označava „dobru“ i „laku“ smrt i on predstavlja jedini opšteprihvaćeni segment definicije ovog pojma oko kojeg postoje sporenja među učesnicima u raspravi o eutanaziji. u praksi. V. Termin eutanazija je reč grčkog porekla koji. dok drugi definišu eutanaiju kroz njena dva oblika. nažalost. pretvarajući ga u objekt merenja bioloških parametara. često. Odluku s jedne strane poremećuje manjak informacija. M. sofisticirana medicinska tehnologija izoluje ga od društvenog života u jedinicama intenzivne nege. Teško je odlučivati u aktuelnom trenutku i za aktuelni trenutak. među ostalim. aktivnu i pasivnu eutanaziju. odnosno izbor. kao što je gore napomenuto. Prvi autor zahteva reorijentaciju medicine s očuvanja biološkoga ljudskog života na održavanje sadržajnog života osobe.Milica Kostić u kojoj se nalazi. jer se retko ima celovit pregled i razumevanje značenja svih elemenata na kojima bi se trebalo osnivati naša odluka. prošla iskustva i konačno teška bolest.

). davanjem lekova protiv bolova koji mogu da izazovu smrt pacijenta i sl. pluralističke kliničke pogone. U postupku smirivanja bolova i drugih simptoma kod umirućih bolesnika upotrebljavaju se etički argumenti koji se zasnivaju na razmišljanju o postupcima s dvostrukim efektom. Indirektna eutanazija se odnosi na lečenje čija nuspojava može biti skraćenje života. Problem je. Istorijski je ovakvo razmišljanje vezano uz katoličku moralnu teologiju. ali što ne namerava učiniti. izdavanjem recepta kojim se prepisuje smrtonosna doza medikamenata uz pomoć kojih pacijent sam sebi oduzima život. direktno ili indirektno izaziva njegovu smrt (ubrizgavanjem inekcije sa smrtonosnom dozom medikamenata. Tu. kroz izričit zahtev bolesnika. Akcije se ne proglašavaju dobrim ili 191 . iz prethodnog opisa. Mnogi smatraju da je direktna eutanazija.Evropski sistem regulisanja eutanazije O aktivnoj eutanaziji se često govori. zapravo. direktna i indirektna. Razmišljanja s dvostrukim efektom imaju svoje poreklo u spisima Tome Akvinskoga. podoblika tzv. (iz mnogo razloga) mora preduzimati kako bi se ljudska patnja umanjila i život možda ipak popravio. ipak. Aktivna eutanazija se definiše kao postupak u kome lekar. često sporna. odnosno uključuje nameru posredno. naročito u Severnoj Americi. On odvaja ono što neko namerava od onoga što predviđa kao mogući efekt jednoga čina. Tako se u pojam aktivne eutanazije uvode dva. jer eutanazija uključuje nameru izazivanja smrtne posledice. direktna eutanazija bi označavala direktan uticaj lekara na izazivanje smrtne posledice kod pacijenta. ono se zasniva i na savremenom. kad se termin eutanazija uključi u pojam nečega što se. kao o asistiranom samoubistvu. na izričit zahtev pacijenta. Ovaj način razmišljanja opravdava čak i agresivne palijativne mere koje mogu ubrzati ili izazvati smrt (operacija!). kod određenja pojma indirektne eutanazije. Ali. upravo nastaju sporenja. ono što nazivamo aktivnom. laičkom filozofskom razmišljanju i uklapa se u etički. Kao što se vidi.

Morfijum. kada postoji peroralni morfijum. Ovaj vid eutanazije je danas legalizovan u velikom broju zakonodavstava. Osim toga. U većini zakonodavstava i u sudskoj praksi. Pasivna eutanazija podrazumeva nečinjenje ili „dopuštanje“ pacijentu da. odnosno. kao i za patnje bolesnika. onda je ovakav postupak opravdan ili čak i obavezan.Milica Kostić lošim samo na osnovu posledica3. prilikom aktuelnih raprava o njenom legalizovanju. Dakle. lekar ne izaziva smrt pacijenta već isti umire prirodnom smrću tj. delo je dobro i ako ima loše posledice. Dakle. 192 . ili se na zahtev pacijenta ne počinje sa korišćenjem takvih aparata npr. 3 Cavanaugh. uglavnom. Administration of the Terminally. on prekida i sa bolom izazvane refleksne poremećaje kardiorespiratornog i gastrointestinalnog sistema i imunološke reakcije. dopuštanje bolesniku da umre od svoje bolesti. Po nekonzekvencijalističkoj etici. termin eutanazija. pasivna eutanazija je legalizovana uz pomoć pravne fikcije prema kojoj. ne ugrožava značajnije centar za disanje. Danas. odnosi na aktivnu eutanaziju. taj problem nije više aktuelan. To u našim problemima vredi za primenu morfijuma u inekcijama koje mogu ugroziti centar za disanje. T: The Ethics of Death-Hastening or Death-Causing Palliative Analgesia. odnosno. a smiruje bol u preko 80% slučajeva.). zahtev pacijenta da se ne reanimira i sl. u postepeno rastućim dozama. smrt nastupa kao posledica bolesti ili povrede. odbijanje medicinskog tretmana kojim se spašava ili produžuje život nije samoubistvo. pasivnom eutanazijom se označava prekid ili neuvođenje besmislenog lečenja. primenjen peroralno. ako je učinjeno iz opravdanih motiva. ublažili neizdrživi bolovi i ako zbog tog leka dođe do ubrzanja ili nastupa smrti. se. na bolesnikovu želju. 1996. umre (na zahtev pacijenta se isključuju aparati pomoću kojih se veštački održava u životu. na sopstveni zahtev. Ako se da jak analgetik kako bi se. što bi trebalo da predstavlja veliko olakšanje i za savest lekara.

Aktivna eutanazija je zabranjena gotovo u svim zemljama sveta. U prilog pragmatične argumentacije. Težište joj je na kvalitetu života do smrti i bolesnika i njegove porodice. Rasprava o legalizaciji aktivne eutanazije aktuelna je i u Meksiku. oni protiv legalizacije eutanazije. uznapredovale bolesti s nepovoljnom prognozom. u češkom parlamentu. Palijativna medicina (lat. uglavnom. Australiji. Doktrinarni argumenti vezuju se za princip neprikosnovenosti ljudskog života koji se mora uvek zaštiti. kao argumentaciju. progresivne.Evropski sistem regulisanja eutanazije Takođe. Takođe. na zahtev liberala. na strani onih koji se zalažu da eutanazija treba da ostane inkriminisana od strane država. argumentacija se. Kolumbiji. 2008. američkoj državi Oregon. Belgiji. Švajcarskoj i Japanu. 193 . Izgleda da će se cela medicina podeliti u tri područja: preventivu. pallium – plašt) je nova grana medicine koja proučava i primenjuje postupak s bolesnicima obolelima od aktivne. ide iskustvo iz nacističke Nemačke u kojoj je sprovođena prislina eutanazije nad raznim kategorijama ljudi. koji bi trebalo da stupi na snagu tokom ove godine. godine u Luksemburgu je donet zakon o legalizaciji aktivne eutanazije. koriste očuvanje etičkog integriteta lekarske profesije4. Sve više prevladava mišljenje da se stavovi palijativne medicine moraju primenjivati u većini medicinskih struka. pedijatriji i gerijatriji. neophodno je ovde pomenuti i palijativno lečenje. Takođe. 4 Beširević. Pravni fakultet Univerziteta Union Beograd. a posebno u onkologiji. V: predavanje: „Pravo na eutanaziju kao ljudsko pravo“. svodi na doktrinarne i pragmatične. U aktuelnoj debati o legalizaciji eutanazije. 2008. kurativu i palijativu. osim u Holandiji. Pored toga. Dok pragmatičari svoje argumente vezuju za mogućnost zloupotrebe ovakvog medicinskog tretmana. neurologiji. Kini i Rusiji. je počela diskusija o nacrtu zakona kojim bi se legalizovala aktivna eutanazija. pre svega.

odnosno. predstavljalo mešanje u odluke bogova. uglavnom. Belci su joj skloniji nego Afroamerikanaci. Lekar i medikament stvarno nisu bitni elementi u eutanaziji. U Engleskoj. iznosio je već 63%. Mnogi autori naglašavaju potrebu za dijalogom na temu ovako kompleksne problematike. da umre na način na koji želi. sposobnog za rasuđivanje. vrlo složen problem i ne može se rešiti jednostavnom borbom protiv „medikalizacije“ eutanazije. da zahteva od lekara pomoć u okončanju života. a 1991. odnosno. a posebno o onoj koja je namerno izazvana. Poznat je i podatak o običaju starih Eskima da svoje nemoćne starce izlažu zverima. mlađi su joj skloniji nego oni stariji od 50 godina. argumentaciju. je broj onih koji prihvataju legalizaciju eutanazije porastao na 53%. Isti autori citiraju procente o eutanaziji u Engleskoj i Australiji. često su i sami pomagali pri samoubistvu. U SAD eutanazija ima javnu podršku. a pogotovo ne u asistiranom samoubistvu. procenat lekara koji prihvataju legalizaciju eutanazije iznosi 47%. Pregled nacionalnih zakonodavstava Stari Grci su izlagali svoju malformiranu i slaborazvijenu decu smrti. To je. baziraju na načelu autonomije. s tim da ih je svega 46% spremno da eutanaziju primeni ako bude 194 . kao što se vidi iz uvoda i definicija. kako Hipokrat smatra. iako se to od njega traži. Svakako se o smrti sve više govori. Oni ističu da je pravo svakog umirućeg ili neizlečivo bolesnog lica. na pravu na samoopredeljenje. Često se kaže da se moralni integritet jednog društva meri načinom kako ono postupa sa svojim najranjivijim članovima. Hipokrat je u tekst lekarske zakletve stavio da lekar ne sme dati smrtonosan lek nikome.Milica Kostić Na suprotnoj strani. koja iz godine u godinu raste. Godine 1973. 2. Protivio se pomaganju umirućima jer bi to. oni koji se zalažu za legalizaciju.

stvaranje čiste rase. 4. rezultat identifikacije s Firerom i nacističkim pokretom. K: The Euthanasia Debate: Attitudes. opis sredstava upotrebljenih za skraćenje života. motivi su joj bili eugenički. Berlin – Heidelberg: Springer Verlag. M. pokazala je porast na 80% u prilog eutanaziji. M.6 U Holandiji je Kraljevska medicinska zadruga još 1984. (1998) Palliativmedizin: Praktische Einführung in Schmerztherapie. Uslovno. Ethics and Palliative Care. 6 7 195 . navode sledeći neophodni dokumenti: 1. Bila je. H. O svemu tome lekar-izvršilac treba da napravi pismeni izveštaj koji predaje javnom tužilaštvu. znači da joj mora prethoditi ispunjenje niza uslova7. u ispitivanju javnog mnjenja 1974. brižno sastavljen zahtev od strane samog bolesnika (ako takvog zahteva nema.Evropski sistem regulisanja eutanazije legalizovana. Dakle. zahtev za skraćenje života: jasan. počinilac eutanazije sam sebe prijavljuje. uz spremnost da je izvrše nad 40% do 50% obolelih. U Australiji su procenti još viši – 60% i 58%. Pritom se. uslovno prihvatila eutanaziju. E.. 3. pokazali da prihvataju aktivnu eutanaziju s više od 54%.. uglavnom duševne i bolesnike s različitim prirođenim malformacijama. M. lekar mora obrazložiti zašto ga nema). Welie. a ne individualna. istorija bolesti bolesnika. kao osnovni. 5 Chochinov. Pritom.5 Nemci su. konsultacija sa drugim nezavisnim kolegom. Ethics and Palliative Care. slobodan. Međutim. 1997. V. Ten Have A. 2. uglavnom. Ipak. Wilson. a ono treba da proveri je li sve učinjeno u skladu s propisima.. Nemci su prema njoj dugo bili suzdržani iz poznatih razloga. Husebo. nacistička je eutanazija bila nešto sasvim drugo. ona se odnosila i na hronične bolesnike. Advanced European Bioethics Course. Klaschik. J: Euthanasia in The Netherlands. Bila je masovna. Ethik und Kommunikation. S. H. J. G. pa su počinitelji govorili i o nekakvom milosrđu. Advanced European Bioethics Course. Practices and Psychiatric Considerations. 1997. Ponovljena anketa u 1994.

Govorilo se i o „bežanju“ nekih bolesnika lekarima u Nemačku. a i drugih sličnih. kao isključivi razlog za zahtev. i stvaraju. Konstatacije citirane komisije. zamorenost životom i sl.000 slučajeva nije bilo jasno izražene volje bolesnika. odluku je donosio lekar na osnovu svoje slobodne ocene stanja kao neizdrživog. 196 . Premda je bila reč o reaktivnoj depresiji. Ibidem.Milica Kostić Teoretski.9 8 9 Ibidem. gde eutanazija nije dozvoljena. U 1.000 umire zbog različitih oblika eutanazije. Kao razlog za zahtevanje eutanazije navode se i osećaj gubitka dostojanstva. sud mu je prigovorio samo to što se nije konsultovao sa kolegom. i došla do porazne činjenice: od 130. zavisnost od drugih. 49. i psihijatar je prihvatio zahtev.8 Posebno se u Holandiji citira slučaj majke koja je obolela od depresije zbog gubitka dvojice sinova. Broj zahteva za eutanazijom ili asistiranim samoubistvom tri puta je veći od broja ostvarenih eutanazija. međutim to se po pravilu nije dešavalo. tražila eutanaziju. Ten Have i Welie dalje govore o rezultatima komisijskih analiza. Bol. One kod njih izazivaju strah da bi lekar mogao izvršiti eutanaziju iako je sam bolesnik ne želi. on bi mogao biti proglašen i krivim. Na suđenju. Još 1991. odnosno patološkom žaljenju. kod brojnih bolesnika osećaj nesigurnosti i nepoverenja u odnosu lekar/bolesnik. Remmelinkova komisija je obrađivala smrtne slučajeve u Holandiji. U tim slučajevima. susreće se u samo 6% slučajeva! Događalo se da je smrt zbog eutanazije bila prijavljena kao prirodna smrt samo zbog straha od eventualnih posledica. a nedostajala je i konsultacija s drugim lekarom. stvorile su. sigurno je da nije moglo biti indikacija za eutanaziju. Ona je odbila psihijatrijsko lečenje.000 umrlih godišnje. a od tog broja 5% je bilo aktivnih eutanazija. ili istorija bolesti nije bila u redu.

10 Još 1995. često je dolazilo do bolesnikovog psihološkog pada. Sykes. D: Issues of euthanasia in the European context. U finalnoj fazi. godine. na taj način bi postao socijalno-politički problem. nakon davanja pozitivnog odgovora. 11 197 . eutanazija je legalizovana u Severnoj Australiji. 1996.11 10 Clark. za tu svrhu. Javljaju se i slučajevi u kojima bi lekar odbio eutanaziju. ona postaje legalna 2001. potrešen smrću svoje majke koja je umrla u izuzetno teškim bolovima. Izvršenju eutanazije prethodilo je vreme ispitivanja postojanosti bolesnikove odluke o smrti od više nedelja. izvršena je pomoću. izričiti zahtev bolesnika i registracija na nacionalnom odboru. godine. do ubrizgavanja. da je u pitanju neizlečiva bolest. Problem koji je u početku izgledao kao problem odnosa bolesnik – lekar. Zagreb. Hospice Bulletin 3 (3):2–2. on: Conference on key issues in palliative care and its solutions in family medicine. Legalizaciju je dozvolio sam predsednik Marshall Perron pri kraju svog mandata. Nakon dugog perioda dekriminalizirajuće tolerancije prema eutanaziji. tako da je njegova primena praktično prestala. Bolesnik bi se onda obratio Društvu za dobrovoljnu eutanaziju i ono bi pokrenulo javnost u prilog njegovog zahteva. koje se ogledalo kao mučenje pacijenta. N: Legal euthanasia in Australia. Te godine je belgijski senat odobrio eutanaziju uz sledeće uslove: da zahtev podnosi lice starosti iznad 18 godina. o kojoj se mnogo pisalo. Prva eutanazija.Evropski sistem regulisanja eutanazije Holandska javnost štiti lekara koji se brine za bolesnika. posebno konstruisanog aparata koji je omogućavao bolesniku da sam sebi intravenozno ubrizga mešavinu barbiturata i mišićnog relaksanta. 21–23 March 2007. Naslednik Marshalla Perrona omogućio je izglasavanje pedesetak amandmana na Perronov zakon. Navodi se da je čak 10% smrti u Belgiji posledica neformalne eutanazije.

13 Uprkos inkriminisanog položaja eutanazije. upravo. u praksi sudova Velike Britanije pojavljuje se nespremnost sudija da osude lekare i članove porodica koji su izvršili ubistvo iz milosrđa. To je zemlja iz koje je. Iako su sve evropske države deklarisane kao sekularne države. ukazuje na te. Biggs. jedino Bog može odlučivati o životu i smrti. A. Macedonian Press Agency. 46. U tom članku. [2005] 12 (1) Eur. and Laing. takođe. Principles of Medical Law. ono što je prethodno navedeno o ovoj zemlji. političkih i drugih okolnosti.Milica Kostić Značaj pregleda nacionalnih zakonodavstava i stavova javnog mnjenja ogleda se u saznanju da je legalizacija eutanazije (kao i njena zabrana) rezultat sasvim specifičnih istorijskih. pominjane. između ostalih. (eds. pravoslavna crkva iznosi svoj stav po tom pitanju. interesantna zemlja za nacionalni pregled jeste Velika Britanija u kojoj je eutanazija propisana kao krivično delo. ‘Ending Life’ in Grubb. Health Law 43. 2004). (Oxford University Press.12 Isto tako. 1107. u kojem kaže da se apsloutno ne slaže sa legalizacijom eutanazije jer. 12 13 Anonymous (2000) ‘Church of Greece: Euthanasia is Assisted Suicide’. 2nd ed. Lynn. Y. J. Robert. javnog mnjenja od preko 81% stanovništva koje se izjašnjava u prilog legalizaciji eutanazije.). 14 198 . potekla moderna filozofska misao o eutanaziji u vidu radova Fransisa Bejkona i Tomasa Mora. to je zemlja. kako ističe. ‘The Assisted Dying for the Terminally Ill Bill 2004: Will English Law Soon Allow Patients the Choice to Die?’. New York. Taj uticaj se još jasnije oslikava u jednom novinskom članku koji je u Grčkoj izašao ubrzo nakon što su započete promene zakonske regulative u Holandiji po pitanju legalizacije eutanazije. recimo u slučaju Grčke. Hazel. veoma raspoloženog.14 Razlog zbog koje sam želela da istaknem poziciju Velike Britanije u ovom pregledu nacionalnih zakonodavstava jeste taj što. vidi se veoma jasan uticaj pravoslavne crkve na pravni sistem.

Sud u Leeuwardenu se.L. odnosno. Dakle. nije dobar zakon. [2005] 13(2) Eur.Cr. verovatno.J. Dalje. ‘Under Siege: The Global Fate of Euthanasia and Assisted-Suicide Legislation’. Bez obzira na vrednost koju štiti zakonodavac zabranom eutanazije. Francis. Dve liberalne i laburistička partije su napravile većinu u vladi koja je ostala bez značajnijeg uticaja hrišćanske partije. dovele do legalizacije eutanazije. u ovom slučaju. u njoj. zakonodavstvo koji nije u stanju da se razvija i menja u skladu sa razvojem svesti i napretkom svojih građana. i 2002. 199.J. godine. najznačajnija zemlja za ovaj pregled nacionalnih zakonodavstava jeste Holandija i okolonsti koje su. atmosfera. put do dekriminalizacije eutanazije je započet 1973. izjasnio da lekar može biti zaštićen od krivične odgovornosti ako je izašao u suret suštinskim i proceduralnim zahtevima. Postoje mnoge spekulacije kako je vlada u tome uspela. U Holandiji. pre svega.Evropski sistem regulisanja eutanazije specifične okolnosti u svakom društvu koje. među kojima i dekriminalizacija eutanazije. Vrhovni sud Holandije je doneo odluku da lekar može skratiti život i patnje bolesniku. činjenica je da se politička klima u državi menjala između 1994. jeste pogodna politička scena. ali takva da koči savremeni razvoj. jednom prilikom. međutim. Započet je beleženjem značajnog porasta podržavanja legalizacije u javnom mnjenju od 40% u 1966. u pogledu legalizacije eutanazije.15 15 Pakes.Crime Cr. spremnost i podrška stanovništva za takvu promenu zakonske regulative. godine. kao i nedostatak nekog uticajnijeg glasa crkve. 199 . Ta odluka je utrla put ka definitivnoj legalizaciji eutanazije 2001. čak 70% kontinuirano od 1990. zabranjuju legalizaciju eutanazije. godine. 1984. One su uspele u tome da prođe liberalni paket socijalnih reformi. a onda. godine. ono što predstavlja specifičnost Holandije. ali. na njegov izričit zahtev. Ono što bih istakla kao specifičnost Velike Britanije jeste tradicionalnost. godine. zakon koji se ne obazire na stav 80% svog stanovništva. A onda.

nesumnjivo je da eutanazija ulazi u oblast zdravstvene zaštite. godine svi sporazumi 200 . sa druge strane. kao i u odnosima s trećim zemljama. prava radnika i azil. dok se u okviru zaštite sloboda naglasak stavlja na zaštitu ličnih podataka. socijalnih i kulturnih prava. najpre treba utvrditi njihovu vezu. EU promoviše zaštitu ljudskih prava s naglaskom na ukidanju smrtne kazne. nadgledanju izbora. kao i prava domorodačkog stanovništva uz druge aspekte zaštite ljudskih prava. Područje jednakosti obuhvata borbu protiv svih oblika diskriminacije kao i socijalna pitanja. što uključuje borbu protiv trgovine ljudima i zabranu mučenja. u aktuelnoj raspravi o eutanaziji se govori o pravu na smrt kao ljudskom pravu. Evropska Unija i ljudska prava Prilikom određivanja mesta pojmu eutanazije u sistemu Evropske Unije. obrazovanje.Milica Kostić 3. Stoga se mora prvo utvrditi položaj ljudskih prava u Evropskoj Uniji. Ključna je i zaštita prava dece. U pogledu zaštite ljudskih prava u trećim zemljama. Kao što je na početku rečeno. ili se bar to pokušava. EU aktivno promoviše i štiti ljudska prava unutar svojih granica. pa onda taj odnos suziti na vezu sa „pravom na smrt“. potrošačima i javnim zdravstvom u onoj meri u kojoj se pitanja odnose na zaštitu osnovnih ljudskih prava. tako da će se dalje izlaganje baviti tim dvostrukim odnosom. Dok. Od 1992. kao i borbi protiv ratnih zločina i genocida. borbi protiv rasizma i ksenofobije. dok se područje solidarnosti bavi problematikom zaštite okoline. ekonomskih. Politika ljudskih prava Evropske Unije odnosi se prvenstveno na zaštitu građanskih. u vezi sa EU. političkih. Polazeći od pretpostavke da su ljudska prava univerzalna i nedeljiva. U pogledu zaštite ljudskih prava u okvirima EU naročito se ističe zaštita ljudskog dostojanstva. borbi protiv torture i lošeg postupanja.

human rights clause). dajući Evropskom sudu ovlašćenja da zajamči poštovanje tih načela od strane evropskih institucija.htm. demokratija. Ugovora o EU uvođenjem mehanizma prevencije kršenja ljudskih prava prema kojem Komisija. i 7. Ugovorom iz Nice dopunjuje se čl.) i posle čl. Preambula Jedinstvenog evropskog akta (1986. predviđajući sankcije u slučaju kršenja osnovnih načela od strane države članice. koji pruža zaštitu ljudskih prava. Iako Evropska zajednica službeno nije potpisnica Konvencije.16 Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava glavni je pravni instrument za zaštitu ljudskih prava u Evropi. smatrajući to jednim od opštih načela prava Evropske zajednice. Ugovor iz Amsterdama jača postojeće odredbe o zaštiti ljudskih prava u Ugovoru o EU (čl. Ugovora iz Mastrihta formalno uvode obvezu Evropske unije da poštuje prava definisana u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava. Od 1974. poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavina prava“). 01. 6. godine Evropski sud je doneo niz presuda o slučajevima u kojima se prepoznaje kako su temeljna ljudska prava sastavni deo opštih načela koja Sud mora štititi.2009. Parlament i trećina država članica mogu zatražiti od Saveta da utvrdi postojanje opasnosti ozbiljnog kr16 http://europa. 201 . 6.eu/pol/rights/overview_en. sve su države članice EU strane Konvencije. 7. crpi inspiraciju kako iz Evropske konvencije tako i iz zajedničkih ustavnih tradicija država članica.Evropski sistem regulisanja eutanazije o trgovini i saradnji s trećim zemljama sadrže klauzule koje naglašavaju da su ljudska prava ključan element tih sporazuma (tzv. Evropski sud. koji.05. Human rights clause predstavlja specifični pravni osnov.) uvodeći niz načela na kojima se Unija temelji („sloboda. može dovesti do suspenzije trgovinskih povlastica odnosno do smanjenja ili obustave programa pomoći. u slučaju da određena zemlja ne poštuje osnovna ljudska prava.

17 Osnovni cilj Inicijative je promovisanje zaštite ljudskih prava.1 milijardi evra predviđenih za period od 2007. iv) borba protiv rasizma i diskriminacije. tako da sada premašuju 1. do 2013. koja prvi put u istoriji Unije u jedinstvenom tekstu utvrđuje niz građanskih. uz suglasnost Parlamenta. slobodu medija).Milica Kostić šenja ljudskih prava u nekoj državi članici i da. EU je 1994. 202 . osiguravanjem poštovanja političkih i građanskih prava. Ibidem. kao i sprečavanje konflikata u trećim zemljama. Evropski parlament svake godine usvaja izveštaje o poštovanju ljudskih prava u Uniji.) ukidanje smrtne kazne u zemljama koje tu kaznu još imaju. Važno je spomenuti i trajna nastojanja da se Povelji o osnovnim pravima dodeli karakter pravno obavezujućeg dokumenta u sklopu nacrta Reformskog ugovora EU-a. stvaranjem međunarodnih krivičnih sudova).18 17 18 Ibidem.) borba protiv mučenja preventivnim merama (npr. obrazovanjem policijskih službenika) i represivnim merama (npr. Kako bi dala dodatnu težinu zaštiti ljudskih prava u svetu. političkih. Taj cilj ostvaruje se putem finansiranja aktivnosti usmerenih na njegovo ostvarenje. ii. ekonomskih i socijalnih prava svih građana i osoba s prebivalištem u EU. iii. godine utemeljila Evropsku inicijativu za demokratiju i ljudska prava sa ukupnim početnim budžetom od 130 miliona eura. Na sastanku Evropskoga saveta u Nici prihvaćena je i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. Određeno je i postupno povećavanje finansijskih sredstava budžeta.. dobro upravljanje i vladavinu prava (saradnju s civilnim društvom u promovisanju političkog pluralizma. uputi dotičnoj državi odgovarajuće preporuke. demokratije. Inicijativa se odnosi na četiri područja: i) jačanje demokratije.

Iako je sud presudio protiv pomenute Diane Pretty. Ujedinjenih nacija. i 9. ali pri zdravoj svesti. kojim se garantuje pravo na život. koji bi joj asistirao pri samoubistvu. Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost I saradnju). značajno je da je sud našao da je bilo povrede članova 8. značajno za ovaj rad jesu odredbe Konvencije na koje se tužiteljka pozivala. 3. U pogledu eutanazije. podržava udružene aktivnosti Evropske unije i drugih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava (npr. dotična je tužila zemlju. smatrajući da je Velika Britanija. Konvencije. Takođe je našao da nema povrede člana 3. niti sadrži neku drugu odredbu koja bi se mogla. jako je značajno osvrnuti se na Evropsku konvenciju o ljudski pravima i osnovnim slobodama. povredila njena ljudska prava garantovana Konvencijom. Međunarodnog odbora Crvenog krsta. na koje su se odredbe stranke pozivale u cilju dokazivanja svog „prava na smrt“. Međutim. protumačiti kao dopuštenost eutanazije. Tužiteljka. što je tužilac odbio. a to su članovi 2. kojim se garantuje sloboda od torture. obolela od teške degenerativne bolesti. Prema članu 2. U već poznatom slučaju Diane Pretty protiv Velike Britanije. Ono što je. koji garantuju pravo na privatnost i slobodu misli. kao pravo na smrt. direktno. Evropske Konvencije o ljudskim pravima. 8. Postupak 203 . sud je našao da nema povrede jer se to pravo ne može tumačiti negativno. sud nije išao toliko daleko da na osnovu ova dva člana presudi u korist dotične. u ovom slučaju. Međutim. svojim zakonima koji zabranjuju eutanaziju. kao i da nema povrede člana 14.Evropski sistem regulisanja eutanazije Inicijativa takođe finansira projekte za zaštitu ravnopravnosti polova i zaštitu prava dece. Konvencija ne garantuje pravo na smrt. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi imao slučajeve vezane za eutanaziju koje vredi pomenuti u smislu. je tražila od britanskog javnog tužioca da krivično ne goni njenog muža. 9 i 14.

sprečavanje bolesti. Savet je ovlašćen da kvalifikovanom većinom usvaja preporuke usmerene postizanju navedenih ciljeva. poboljšanje stanja javnoga zdravstva. kao i kada su posredi mere za zaštitu i promovisanje ljudskog zdravlja. kada se radi o merama koje postavljaju visoke standarde kvaliteta i sigurnosti organa i stvari ljudskoga porekla. kao I provera programa javnoga zdravstva. Osnovni ciljevi i načela zdravstvene politike sadržani su u Glavi XIII Ugovora o EZ.Milica Kostić Velike Britanije je sud opravdao kao neophodno potreban u demokratskom društvu. Opšti cilj je što više nivoa zdravlja u Evropi.R. potrebno je sagledati sistem zdravstvene zaštite unutar Evropske unije i mesto eutanazije u tom sistemu. a to obuhvata sledeće prioritete: osiguranje visokog nivoa zdravstvene zaštite u svim delovanjima Zajednice. st. 152. kao i otklanjanje izvora opasnosti za zdravlje. H. kao i o merama u veterinarskom i fitosanitarnom području čiji je cilj zaštita javnog zdravlja. osiguranje nezavisnih procena rizika. godine pokrenuta je nova strategi19 Pretty v. Suodlučivanje Saveta i Parlamenta zahteva se. krvi. 2002-III Eur. isključujući usklađivanje nacionalnih prava država članica. 204 . para. 155. Ct.19 4. 4. 2000. delovanje na nivou Zajednice upotpunjuje nacionalne zdravstvene politike. Politika zdravstvene zaštite Evropske Unije U svom drugom vidu veze sa EU. the United Kingdom. Prema istome članu. Ugovora o EZ. 3. prema čl. U skladu sa načelom supsidijarnosti. Evropska komisija definisala je pitanja javnog zdravlja kao jedan od prioriteta i stoga razvija usklađen pristup zdravstvenim politikama.

Sastoji se od tri komplementarna dela: Otvorenog foruma. bolesti povezanih s zagađenjem okoline. Novi program ima tri prioriteta: poboljšanje informisanja i znanja s ciljem razvoja javnog zdravstva. platforme za opštu razmenu informacija i iskustava. Ključni element Strategije razvoja je novi program javnog zdravstva. 205 . borba protiv zaraznih bolesti. Evropski parlament je ustanovio poseban Odbor za okolinu. Važan element nove strategije javnog zdravstva je Zdravstveni forum EU. 2000). sprečavanje zavisnosti.05. mogućnost evropskih građana da ostvare informisani izbor.2009. kao i usmerenost na ostvarenje utvrđenih zadataka. 01. čiji su prioriteti bili: promovisanje zdravlja i nadzor nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike. održivost.20 Trebalo bi istaći značaj Opšte uprave Evropske komisije za zdravstvo i zaštitu potrošača koja kao prioritete navodi osiguranje sigurne i kvalitetne hrane. osnaživanje sposobnosti brzog i usklađenog delovanja u slučajevima opasnosti za zdravlje.eu/pol/health/overview_en. On je nadogradnja u odnosu na osam programa koji su se sprovodili tokom proteklih deset godina. godine. kao i promovisanje zdravlja i prevencije bolesti uključivanjem zdravstvene dimenzije u sve politike i delatnosti Unije. retkih bolesti i raka. koji treba da omogući stalnu razmenu podataka i iskustava svih zainteresovanih strana i na taj način pridonese transparentnosti i usavršavanju sistema. Cilj strategije je usklađen pristup očuvanju i poboljšanju zdravlja. kao i stalno nastojanje da dimenzija javnog zdravstva bude uključena u sve mere preduzete na evropskom nivou. Foruma zdravstve20 http://europa. koji će se sprovesti do kraja 2008. poverenje pri korišćenju prednosti unutrašnjeg tržišta.htm. a osnovna načela su integrisanje u sve politike Zajednice. javno zdravstvo i zaštitu potrošača.Evropski sistem regulisanja eutanazije ja razvoja javnog zdravstva Evropske zajednice (COM (2000) 285 final. kao i povreda.

eutanazija mora biti zabranjena. Parlament je istakao da pravo na život podrazumeva zdravstvenu zaštitu i da. stoga. 21 22 www.aegis. koji otvara široku javnu raspravu o zdravstvenim pitanjima. Dva dokumenta nikada nisu bila uzeta u razmatranje zbog odbijanja pojedinih država. 01. je često bilo predmet diskusije u Evropskom parlamentu. Godišnji izveštaj Evropske unije o stanju ljudskih prava je jasan pokazatelj konstantnog sukoba u Parlamentu po pitanju eutanazije. godine prilikom usvajanja rezolucije o poštovanju ljudskih prava u EU. U julu 1990. 01. u kojem se tražilo da zemlje članice prošire norme svojih zakonodavstava koje se odnose na eutanaziju i abortus22. prezentovao je predlog na temu brige o umirućim bolesnicima. 1995. Uprkos tome što je 2003. u kojem se iznosi stav da bi aktivna eutanazija bila prihvatljiva i u skladu sa dostojanstvom i autonomijom pacijenta. kao i u februaru 1991.Milica Kostić ne politike.com/news/ap/2003/AP031021. ministar u vladi Francuske.traces-cl.05.05. Evropska agencija za ocenu medicinskih proizvoda. koji je usmeren ka raspravi ključnih pitanja u području javnog zdravstva i Virtualnog foruma. plenarna sednica je odbacila izveštaj 2003.2009. Evropski centar za sigurnost i zdravlje na radu. http://www. Specijalizovana tela i agencije u području javnog zdravstva u Uniji su brojna i raznovrsna.html.2009. u okviru politike zdravstvene zaštite Evropske unije. godine u Parlamentu usvojen predlog u kome se traži da se izrazi mišljenje sa medicinskog i etičkog stanovišta po pitanju eutanazije. Evropski nadzorni centar za droge i zavisnosti i Evropski centar za prevenciju i nadzor nad bolestima. Pitanje eutanazije. godine Leon Schwartzenberg21. 206 .com/2007E/01/thecurrentsit. Postoje i tela koja se na međunarodnom nivou bave analizom i prevencijom drugih opasnosti po zdravlje poput Evropske mreže za sprečavanje pušenja. a kao najvažnija se mogu navesti: Evropska agencija za sigurnost hrane.html.

pripadali. verovatno je da će se buduće generacije čuditi našim zakonima o zabrani eutanazije. Međutim. nezavisno od struje kojoj pripadaju. čudi zakonima koji su nekada zabranjivali samoubistvo. po mom mišljenju. u prilog legalizaciji eutanazije. ova vrsta tretmana je. kako je dalji razvoj i apsolutno priznanje autonomnosti čoveka neminovan. sasvim prikladno ostavljena u nadležnosti članica. Međutim. podržavale razvoj i primenu palijativnog lečenja. sastajući se u Savetu. Palijativna medicina ne predstavlja samo srednje rešenje u dijalogu o eutanaziji. Ibidem. 207 .“23 Dotle se Evropska komisija izjašnjava da eutanazija spada u politiku zdravstvene zaštite koja je u nadležnosti država članica. 23 24 Ibidem. on se izjasnio po ovom pitanju kroz preporuku koja isključuje dopuštenost aktivne eutanazije. u skladu sa argumentacijom. predstavlja rezultat različitog istorijskog i društvenog razvoja. verovatno. pa makar delovalo beznadežno. Bez obzira kojoj strani. kao što se većina. kao element različitosti u jednakosti evropskih država. Vlade zemalja Evropske unije. Zaključak Eutanazija je. potvrdile su stav da „doktor mora pokušati sve da olakša muke i da nema pravo. institucije Evropske unije su. apsolutno. kroz svoje rezolucije i preporuke. već predstavlja rešenje i trenutno tačku konsenzusa strana u raspravi.Evropski sistem regulisanja eutanazije Što se tiče Evropskog saveta. da ubrza prirodan proces smrti. u svojim skromnim izjašnjavanjima po ovom pitanju. o ljudskom dostojanstvu.24 5. Takođe. ipak. u savremenoj raspravi o legalizaciji eutanazije. bilo bi pretenciozno očekivati od jednog nadnacionalnog tela da donese odluku koja. Takav stav EU je kompatibilan sa većinom učesnika rasprave o eutanaziji.

such as the value of life. It is both. Furthermore. human rights. and the different. 208 . humanity and person’s autonomy. this question can now be answered. over which there is still an ongoing dispute between members of various vocations. Dutch cardiologist) A centuries-old question about the concession for euthanasia is considered to be one of the most controversial topics in the matters of human rights and healthcare. the author will provide an insight into different legislation systems underlining specific circumstances under which euthanasia has been banned or allowed.“ (Richard Fenigsen. healthcare. the old. as well as the arguments of both sides concerning the legalization of euthanasia. national legislation. through its healthcare and human rights policy. the author will address the definition of euthanasia and its aspects. or an aggressive drive to exterminate the weak. the European Union. the elements of its definition. And finally. In this work.Milica Kostić Summary „The fundamental question about euthanasia: Whether it is a libertarian movement for human freedom and the right of choice. Key words: Euthanasia (active. the last chapter will cover the standpoint of the European Union considering euthanasia. passive).

Evropski sud pravde U okviru pravnog sistema Evropske unije formirano je jako nadnacionalno pravo (Supranational Law). sastav Suda. opšti pravozastupnik. 1. Sremska Kamenica EVROPSKI SUD PRAVDE I OPŠTI PRAVOZASTUPNIK Cilj ovog rada je davanje doprinosa literaturi na temu Evropskog suda pravde. taj broj je povećan na jedanaest. a od oktobra iste godine. objašnjenje organizacije Suda sa stavljanjem akcenta na specifičnu instituciju opšteg pravozastupnika. objašnjava značaj njegovog mišljenja i njegove garantovane nezavisnosti. Ključne reči: Evropski sud pravde. godine osam. opisuje suštinu njegovog imuniteta i daje predviđene razloge izuzeća i prestanka funkcije. Statuta Evropskog suda pravde i Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. pokazuje njegovu ulogu u sudskoj proceduri.Jelena Milenković Saradnik u nastavi Fakultet za evropske pravno-političke studije. dok je broj opštih pravozastupnika sve do 2007. ali pomenuta odredba još uvek nije stupila na snagu. navodi načine imenovanja opšteg pravozastupnika. Broj sudija koincidira sa brojem država članica (danas 27). Evropski sud pravde (European Court of Justice– u daljem tekstu Sud) je imao veoma značajnu ulogu u stvaranju tog nadnacionalnog prava. Rad. pozivanjem na relevantne odredbe osnivačkih ugovora. koje predlažu po jednog sudiju. postavljajući 209 . a centralna pravosudna institucija. Ugovorom iz Lisabona.

str. 220– 244 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. odnosno da nacionalni sudovi država članica iste propise ne tumače na različite načine. sastav.4 Jedan od osnovnih zadataka je da osigura da se pravo Evropske unije tumači i primenjuje na isti način širom EU. Babić. nacionalni sudovi i institucije poštuju komunitarno pravo. Beograd.Jelena Milenković pravne osnove funkcionisanja Evropske unije.1 Zvaničan naziv ove institucije je Sud pravde Evropskih zajednica. 210 . stvara pravo putem svoje sudske 1 2 3 4 Radović. a to je njegova zakonodavna uloga. upravno-sudsku i funkciju građanskog suda. Sud. Z. u nedostatku pisanih pravila. Sud pravde je pokazao još jednu svoju značajnu nadležnost. za razliku od većine institucija Unije. Ibid. koje svoje sedište imaju u Briselu.eu/en/.3 Nadležnost.05. godine Pariskim ugovorom. On ima ulogu zaštite zakonitosti Evropske unije. 01. 2006.curia. Sud vrši ustavno-sudsku. Statutom i Pravilima postupka pred Evropskim sudom pravde.2009. obezbeđujući da države članice. Njegovo sedište je u Luksemburgu. Stupanjem na snagu Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.2 Evropski sud pravde je najviši sud Evropske unije po pitanju komunitarnog prava. a karakterističnu za anglo-saksonski sistem. str. postao je zajednički sud svih triju zajednica. Pravni život br. http://www. 12. 34. 499. ali su u upotrebi i termini Evropski sud pravde ili Sud pravde.europa. kontrole rada njenih organa i neposredne zaštite interesa država članica. organizacija Suda su regulisani odredbama čl.: Pravo Evropske unije. putem precedenata. 35. Beograd. str.: Evropski sud pravde i odluke o prethodnom pitanju. prvobitno kao Sud Evropske zajednice za ugalj i čelik. pravnih i fizičkih lica. I. Evropski sud pravde je osnovan 1951. atipičnu u kontinentalnom sistemu. 2006.

institucijama EU. i autori. pravnim i fizičkim licima država članica. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. Čavoški. U sastavu Suda pojavljuju se sudije. Sud rešava pravne sporove među državama članicama. 7 8 211 . opšti pravozastupnici. Beograd. s obzirom na to da postoji odredba koja omogućava da.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik prakse. D. na zahtev Suda. godine. Nezavisnost sudija se u mnogim državama članicama obezbeđuje. čl. DS 866/07. A.1.7 Ovaj ugovor još nije stupio na snagu. 16. Popović. A. stručni saradnici i jedna posebna kategorija pravosudnog osoblja. postoji mišljenje da vremensko ograničavanje mandata može protivurečiti zahtevu da sudije budu nezavisne u svom radu. A. Savet EU može da poveća broj opštih pravozastupnika. Lisbon. op. str. Sud se sastoji od 27 sudija i 8 opštih pravozastupnika. pored ostalih mehanizama. 2006.: Evropski sud pravde. Taj broj opštih pravozastupnika je sa osam povećan na jedanaest.8 5 6 Čavoški.. 33– 40. Sudije i opšti pravozastupnici se imenuju sporazumom vlada država članica sa mandatom od šest godina. čime je promenjen član 222 Ugovora o funkcionisanju EU6. Declaration ad Article 222 of the Treaty on the Functioning of the European Union on the number of Advocates– General in the Court of Justice. Kada je u pitanju rešenje prema kome se sudije imenuju na šest godina. oktobra 2007. 18.. ima određene specifičnosti.5 1. cit. Sastav Evropskog suda pravde Evropski sud pravde. Knežević– Bojović. kada je u pitanju njegova organizacija i sastav. i stalnošću sudijske funkcije. str. October 2007. Ugovorom iz Lisabona. 18. 222.. kao jednim od osnovnih načela građansko – procesnog prava.

a zatim se pojedinačni slučaj dodeljuje određenom sudiji i opštem pravozastupniku. godine. a ne uske interese svojih država. ovo saslušanje će se odigrati 9 10 Ibid. imenovaće se i dodatni sudija onda kada postoji paran broj država članica.9 1. tako da broj sudija uvek koincidira sa brojem država članica. U zavisnosti od značaja i složenosti slučaja. Dalja procedura teče u dve faze: prva je pisana. 212 . 16. te su i odluke koje donose politički obojene.10 Zatim dolazi druga faza – javno saslušanje.2. u praksi ovaj sistem isključive nadležnosti država članica u imenovanju sudija ipak funkcioniše zadovoljavajuće. Zbog prethodno navedenog može se javiti sumnja da će za sudije biti predložena „politički podobna“ lica i da će politički interesi uticati na njihov izbor. a sudija kome je konkretni slučaj dodeljen piše izveštaj. Međutim.Jelena Milenković Svaka država članica EU ima ovlašćenje da imenuje jednog sudiju. Ovakva isključiva nadležnost vlada država članica u imenovanju sudija nosi i izvesnu skepsu. Statut Evropskog suda pravde. čl. str. 20. s obzirom na to da Sud može da zaseda samo sa neparnim brojem sudija. U toku prve faze zainteresovane strane podnose pismene iskaze. sumirajući u njemu ove iskaze i pravni osnov slučaja. s obzirom na to da su sudije veliki broj puta sprovodile temeljne principe Unije. a zatim dolazi usmena faza. u kojoj je izražen stav da Evropski parlament treba da učestvuje u izboru sudija Evropskog suda pravde. Pa ipak. može se navesti da postupak počinje podnošenjem tužbi Registru. uzimajući u obzir činjenicu da su vlade politička tela. Ova mogućnost je dovela do donošenja rezolucije Evropskog parlamenta 1982. Kako se organizuje rad suda? Iznoseći najelementarnije informacije o postupku pred Sudom.

koji ih mogu ispitivati. Sud nije u obavezi da posluša mišljenje opšteg pravozastupnika. Zatim. Opšti pravozastupnik Opšti pravozastupnik je specifična institucija u Evropskom sudu pravde. Noreen Burrows and Rosa Greaves: The Advocate General and EC Law. trinaestoro sudija ili pred Sudom u punom sastavu. U trenutku kada je Zajednica brojala šest država članica. 213 . Koreni ove institucije leže u pregovorima koji su vođeni povodom Pariskog ugovora (Treaty of Paris) 1951.11 U praksi. postignut je politički kompromis tako što je dodatni sudija bio Italijan. a s obzirom na obavezu postojanja neparnog broja sudija. Oxford University Press. rad u većima je postao pravilo.12 2. čl. Odluka se objavljuje na dan donošenja. što je i 1957. a opšti pravozastupnici Francuz i Nemac. opšti pravozastupnik daje svoje mišljenje. 64 i 65. Na saslušanju advokati stranaka izlažu slučaj pred sudijama i opštim pravozastupnikom. kada i postaje obavezujuća. Odluke Suda se donose većinom glasova i objavljuju se na javnom saslušanju. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. Deo institucionalne strukture Evropske zajednice za ugalj i čelik trebalo je da bude Sud pravde. godine. str 2. Tako je stvorena institucija opšteg pravozastupnika i Protokol Suda pravde omogućio je da dva opšta pravozastupnika asistiraju Sudu. petoro. obezbeđujući na taj način da „velike“ države članice imaju jednako predstavljanje u Sudu. čl. godine uneseno i u Rimski ugovor.13 11 12 13 Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. posle čega sudije zasedaju i donose svoju odluku.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik pred većem od troje. 11a. a neparan broj članova veća onemogućava „pat poziciju“. pri čemu je francuska delegacija predložila da se stvori institucija slična. 2007. ali ne identična Commissaire du Gouvernement (komesaru vlade) pri Državnom savetu.

koji je i Ugovorom iz Nice 2001. da bi 1995. Fennelly. taj broj narastao na osam. 1996.Jelena Milenković Francusko poreklo ove institucije je bilo često citirano u studijama koje se tiču uloge opšteg pravozastupnika. naznači obrise daljeg razvoja komunitarnog prava i njegove eventualne izmene. ali nije ni javni tužilac. treba biti pažljiv u pravljenju takvih poređenja. s tim što je za period od 1.: Reflections of an Irish Advocate General. On ima ulogu da predlaže rešenje slučaja. da ga utemelji u postojećem komunitarnom pravu. ako je moguće. istina je ipak da je opšti pravozastupnik institucija sui generis. Nemačke.14 Iako jeste tačno da je poreklo institucije opšteg pravozastupnika u Evropskom sudu pravde francusko i prvi opšti pravozastupnik je sam bio Commissaire du Governement u Conseil d’ Etat. Z. I sam bivši opšti pravozastupnik insistira da. Irish Journal of European Law 5. The Journal of the Society of Legal Scholars. N. 1982. 214. Beograd.15 Opšti pravozastupnik nije advokat. 14. str. Međutim. jer specifična uloga opšteg pravozastupnika u kontekstu rada Evropskog suda pravde nije potpuno funkcionalno ekvivalentna radu Commissaire du Gouvernement u Conseil d’ Etat. kao i da. i fiksiran. godine. AA: The Advocate General in The Court of Justice of the European Communities. godine. Italije i Velike Britanije.16 Broj opštih pravozastupnika se povećavao sa razvojem Zajednice. januara 1995. godine. po jedan opšti pravozastupnik iz Francuske. 14 Dashwood. dok postoje slične funkcije u nekim pravnim sistemima. 2007. Postoje kako proceduralne. 15 16 214 . 1973. nije ni pravobranilac u klasičnom smislu reči. do 6. taj se broj povećao na četiri. Pravni život br. tako i jurisdikcione razlike među njima. oktobra 2000. bilo bi pogrešno zaključiti da je opšti pravozastupnik samo kopija francuskog modela. Radivojević. godine.: Novine u organizaciji Evropskog suda pravde.

Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. 3. a postoji i opcija da se određeni broj opštih pravozastupnika imenuje iz takozvanih malih država 17 18 19 Ibid. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. opšti pravozastupnici se imenuju sa obnovljivim mandatom od šest godina. 2. u članu 222. prema starešinstvu. iste su im i kvalifikacije. koje se nalaze u svim propisima koji regulišu organizaciju Suda. Imenovanje opštih pravozastupnika Postoji veliki broj odredaba zajedničkih i za sudije i za opšte pravozastupnike. Finske i Norveške. u kome se navodi da se „sudije i opšti pravozastupnici Suda pravde biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravosudne funkcije u svojim državama ili su istaknuti pravnici priznate stručnosti. čl.18 Član 6. s tim da odluka mora biti jednoglasna. Sudije i opšti pravozastupnici se rangiraju jednako u napredovanju na viši nivo. čl. Takođe.17 Prema odredbama Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. što je bilo posledica strukturalnih promena Suda posle proširenja Unije i pristupanjem Austrije. str. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik godine bio određen i deveti opšti pravozastupnik. Statut i Pravila postupka pred Sudom. a to su: osnivački ugovori.19 Kao i u slučaju sudija. 215 . prema godinama starosti. Sud može da predloži Savetu da broj opštih pravozastupnika poveća. 223. što potvrđuje član 223. Švedske. Pitanje da li će neka država imati svog opšteg pravozastupnika je rešavano aktom o pristupanju. a u slučaju istog broja godina staža. Pravila o postupku pred Sudom predviđa da se starešinstvo određuje prema godinama staža.1. 6.

25 kao što je. osim toga. 18. 22 23 24 25 216 . koje 20 21 Čavoški.23 Opterećenje opštih pravozastupnika predmetima treba da bude ravnomerno raspoređeno. tako da im nije dozvoljeno da budu na političkoj ili upravnoj funkciji.. 5. ed.: Procedural Law of the European Union. 23. cit. K. plaćenim ili neplaćenim. čl. Pravila postupka pred Evropskim sudom pravde. cit. Declaration ad Article 222 of the Treaty on the Functioning of the European Union on the number of Advocates– General in the Court of Justice. str 24. Svim sudijama i opštim pravozastupnicima pomažu po dva izvestioca. str.24 Statut Suda ističe da se svi uslovi koje postavlja za sudiju. i autori. sa zadatkom da odredi opšteg pravozastupnika za određeni predmet onog trenutka kada predsednik odredi sudiju izvestioca za taj predmet.Jelena Milenković članica prema rotacionom sistemu. A. Arts. D. Statut.22 Sud prema Pravilima postupka imenuje Prvog opšteg pravozastupnika čiji mandat traje jednu godinu. Honorary Proffessorships na Univerzitetima. op. Lenaerts. sudije i opšti pravozastupnici polažu zakletvu da će svoju dužnost vršiti nezavisno i savesno. October 2007.. u praksi i sudija i opšti pravozastupnik imaju pravni tim koji ih podržava. I. 2006. Iako Statut Suda pominje samo konkretnu osobu koja je postavljena na to mesto.21 Pre stupanja na funkciju. ne smeju se baviti ni jednim drugim poslom. A. kao i da će čuvati tajnu sudskog odlučivanja. and Maselis. London. odnose i na opšte pravozastupnike. tako što se zamenjuju po pet opštih pravozastupnika.20 Svake treće godine vrši se njihova delimična zamena. 4. 10.. str. Lisbon. DS 866/07. ali im Savet može dati odobrenje da stupe na određenu poziciju. čl. i autori. op. ali tako da ne dođe ni do kakve specijalizacije za određenu vrstu predmeta. recimo. Čavoški. sec.

s obzirom na to da ne prisustvuje ni većanju. kao što je recimo usklađenost delovanja nacionalnih organa sa komunitarnim pravom i različite karakteristike konkretnog postupka. radeći u skladu sa potpunom nepristrasnošću i nezavisnošću. ni glasanju pri donošenju odluke. Čavoški. 217 . 248. op.27 26 27 Rakić. Način da opšti pravozastupnik iznese svoje viđenje konkretnog predmeta sa preporukom kakvu bi Sud odluku trebalo da donese. i autori. I. U praksi se najčešće dešava da on najavi datum kada će dati svoje mišljenje. pa se u tu svrhu i zakazuje posebno ročište. Činom čitanja završava se i učešće opšteg pravozastupnika u postupku. godine. jedanaest opštih pravozastupnika da pomažu Sudu.: Evropski sud pravde. podnesaka stranaka. A. kako bi Sudu dali obrazloženi predlog za odlučivanje o predmetu koji je pokrenut pred Sudom. on često daje komentare i drugih pitanja. zaključni deo mišljenja. cit. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice ističe da je dužnost. ali je 1991. Ranije je opšti pravozastupnik čitao svoje celokupno mišljenje. od oktobra 2007. str. a zatim preporuke o tome kako treba rešiti predmet.26 2.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik oni slobodno biraju. 24 i 56. tako da njegovo mišljenje predstavlja najcelovitiju sliku predmeta. što dakle ne ostavlja prostora za odgovor stranaka. analize pravnih pitanja. Pošto opšti pravozastupnik nije ograničen tužbenim zahtevom u davanju mišljenja. Strani pravni život 1–2/2007. tj. Sam usmeni deo postupka završava se čitanjem ovog mišljenja. Funkcija opšteg pravozastupnika Član 222. usvojena praksa da se čitaju samo preporuke. Mišljenje opšteg pravozastupnika sastoji se iz detaljno prikazanih činjenica konkretnog predmeta. godine.2. jeste putem davanja mišljenja i to na samom kraju postupka. Izvestioci su pravnici koji proučavaju i pripremaju spise predmeta. str.

36.Jelena Milenković Statut Suda daje mogućnost i da se postupak okonča bez mišljenja opšteg pravozastupnika. a to nakon konsultacija sa njim. str. Berb je izjavio da je „njihova funkcija slična onoj koju imaju Commissionaire de Governement u Conseil d’ Etat. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.31 Mora se. Statut. čl. dakle. 218 . 24. Kako 28 29 30 31 Statut. Iako tehnički. Pa tako. Pišući 1962. ali vitalna funkcija je da pripremi i javno prezentuje argumentovane zaključke za sudsko veće.30 Kapacitet za pravnu argumentaciju je suštinski kvalitet i za sudiju i za opšteg pravozastupnika. istaći da mišljenja opštih pravozastupnika nisu pravno obavezujuća. 20. Berb. čl. i sudije i opšti pravozastupnici se biraju među licima čija je nezavisnost izvan sumnje i koja ispunjavaju sve uslove za izbor na najviše pravusudne funkcije u svojim državama ili su istaknuti pravnici priznate stručnosti. ne iznenađuje da Ugovor o osnivanju Evropske zajednice izjednačuje karakteristike sudija i opštih pravozastupnika u okviru njihovih kvalifikacija.. a ne pravno obavezujući. već samo savetodavna.29 S obzirom da je centralna dužnost opšteg pravozastupnika pravna argumentacija. 223. Statut Suda zahteva da Sud navede argumente na kojima zasniva presudu. a ta se situacija odnosi na predmete u kojima se ne postavljaju neka nova pravna pitanja.. njegova mišljenja mogu imati jak uticaj na razvoj komunitarnog prava“. na tu temu.28 Na ovaj se način vrši se rasterećivanje predmetima opštih pravozastupnika.. pa Sud odluči da konkretan predmet reši bez odgovarajućeg mišljenja opšteg pravozastupnika. čl. Funkcija opšteg pravozastupnika je bila opisivana na različite načine od strane različitih autora.. G.: Judicial Control of the European Communities. godine. jer postoji dovoljno izgrađena sudska praksa po konkretnim pravnim pitanjima. Njegova jedina. 1962.

London. Ova neodređenost može da deluje ambivalentno kada je u pitanju uloga opšteg pravozastupnika: iako član Suda. L.. 15–18.. S obzirom na to. Warner. 219 .. Bridge. Lasok i Bridge su 1976. JP. 64. str. da istaknu mogući budući razvoj procesnog prava“. ali imaju prednost saveta opšteg pravozastupnika pre nego što tu odluku donesu. za razliku od Commissaire de Governement u francuskom Conseil d’ Etat. ako je moguće. Lasok. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.: The Court of Justice of the European Commuinities. kao što stoji u članu 222. dakle.34 Sudija David Edward se ne slaže sa stavom da mišljenje opšteg pravozastupnika igra odlučujuću ulogu...32 U Sudu pravde je. On to ne može da uradi sve dok nema potpuni 32 33 34 Brown. Society of Public Teachers of Law. Ali taj izraz je neodređen. pa kaže: „Često se pretpostavlja da čim opšti pravozastupnik preda svoje mišljenje. 1976. Pa ipak. ponekada se izjavljuje da je njegovo mišljenje blisko presudi Prvostepenog suda. Sud jedino odlučuje da li će ili da li neće prihvatiti to mišljenje. nekada se odnosi isključivo na sudije. 1976.: An Introduction to The Law and Institutions of the European Communities (2nd edn). T.: Some Aspects of the European Court of Justice.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik navode Brown i Kennedy: „On je član Suda. 2000. opisali funkciju opšteg pravozastupnika na sledeći način: „Njihov zadatak je da predlože rešenje slučaja pred Sudom. da taj predlog rešenja bude u skladu sa postojećim procesnim pravom i. str. sudije odlučuju o slučaju. on deluje kao nezavisni savetnik. on ne prisustvuje odlučivanju. str. godine.33 Pošto opšti pravozastupnik predlaže rešenje. Keneddy. D. jasno. London. 159. JW. čak ni u savetodavne svrhe“.. Svaki sudija mora sam da odluči kako će se slučaj okončati.

35 Mišljenje opšteg pravozastupnika nije napisano „samo za oči“ Suda. zatim u kome je sudio kao sudija drugog suda ili tribunala. kao i na sajtu Suda. čl. 539. koji uključuje i mišljenje opšteg pravozastupnika.. ili. European Law review. Noreen Burrows and Rosa Greaves. 1995. str.37 2. D.Jelena Milenković materijal. Statut. Arnull piše da. onoga dana kada se donese presuda. njega često krasi jasnoća i neposrednost koja presudama Suda može da nedostaje. postupao u tom predmetu bilo u kom svojstvu. Zanimljiva je konstatacija Craig-a i de Burca da je jedna od uloga mišljenja opšteg pravozastupnika da bace svetlo na nekada opskurne presude. 1. mišljenje je tek početni korak za donošenje odluke. str. Mišljenje se objavljuje u European Court Report zajedno sa presudom. st. op. 220 . ono ima svoju širu publiku. Izuzeće opštih pravozastupnika Pravila postupka Suda regulišu i pitanja koja se odnose na izuzeće opštih pravozastupnika. čak i ako rezultat bude potpuno isti“. 6. s obzirom na to ja je u pitanju mišljenje samo jednog čoveka. o tome će obavestiti predsednika suda. Pa tako će biti izuzet iz postupka onaj opšti pravozastupnik koji je u konkretnom predmetu prethodno učestvovao u svojstvu agenta ili savetnika neke od stranaka. generalno.38 Ukoliko sam opšti pravozastupnik smatra da postoje razlozi zbog kojih ne treba da učestvuje u određenom postupku. 7.3. 18.36 Obazirući se na kvalitet mišljenja opšteg pravozastupnika. str.: How The Court of Justice Works. Pa tako. koji ga zatim 35 36 37 38 Edward. ili bio član istražne komisije. Ibid. cit.

osnovnim vrednosnim sudovima. neutralnosti i nepristrasnosti. Po Berniniju. dok do pristrasnosti može doći ili zbog malicioznih namera (dolus) ili zbog nemarljivosti ili nebrige za osnovne zadatke (culpa). str. st. Bernini dalje zaključuje da neko može biti nepristrasan. 221 . Bernini: Report on Neutrality. da se neutralnost može „izgubiti“ i u dobroj nameri (gubitak neutralnosti. 39 40 Statut. odnosi se i na sudije. od zahteva tužbe i odbrane. jednake udaljenosti od stranaka. 1991.39 Kada je u pitanju izuzeće. Dok je nepristrasnost subjektivni stav prema strankama. Takođe bi trebalo da podrazumeva nezavisnost od bilo koje stranke u postupku. Nezavisnost i imunitet Ugovor o osnivanju Evropske zajednice u članu 223 ističe značaj nezavisnosti opšteg pravozastupnika. ono što je navedeno za opšte pravozastupnike. kulturološkim razlikama). The Arbitral Process and Independence of Arbitrators (ed. Impartiality and Independance.4. ali sam ne definiše taj pojam. čl.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik izuzima. Ali i predsednik suda ga može izuzeti iz određenog postupka ukoliko smatra da postoje razlozi za to. 2. 2. može biti rezultat razlika u obrazovanju. nezavisnost se sastoji iz dva elementa. 31–35. Neutralnost je objektivno stanje duha u ovom slučaju sudije ili opšteg pravozastupnoka. a da ne bude neutralan. a da niko ne može biti neutralan ko se ponaša pristrasno. tj. 18. kao individue.40 Nezavisnost bi svakako trebalo da podrazumeva nezavisnost od uticaja bilo koje države članice. koja podrazumeva jednako odstojanje misli i delanja. ili tužbe i protivtužbe. ICC).

a tiče se njenog prestanka jesu i uslovi pod kojima može prestati njihova funkcija i pre isteka mandata. str. G. C. A. Čavoški.42 Imunitet im se može ukinuti odlukom Suda koji zaseda u svom punom sastavu. 123. A.43 Treći način prestanka funkcije pre isteka mandata jeste razrešenje. 18. 2006.Jelena Milenković Opšti pravozastupnik ne deluje kao pravni zastupnik jedne od stranaka. Statut. a ovaj ga prosleđuje predsedavajućem Saveta. Zajedničko za funkciju sudije i opšteg pravozastupnika. prestaje i funkcija opšteg pravozastupnika. a sudija ili opšti pravozastupnik koji je tražio razrešenje ostaće na svojoj funkciji sve do imenovanja novog. kao i ona učinjena van vršenja te funkcije. i autori. op. D. str. Prestanak funkcije Istekom mandata. 222 . Cambridge University Press. Objaviće se upražnjeno mesto u pitanju. Član 6. Ti uslovi su slučaj smrti. odnosno opšti pravozastupnik će predsedniku Suda dostaviti svoj zahtev u pisanoj formi.41 Sudije i opšti pravozastupnici Evropskog suda pravde uživaju imunitet. posle čega se pokreće krivični postupak. sudija. Kada je u pitanju prestanak funkcije na sopstveni zahtev. na sopstveni zahtev i razrešenjem.5. cit. 3.Tomkins. prema jednoglasnom mišljenju ostalih sudija i 41 42 43 Chalmers.. čl.. već kao pravni zastupnik javnog interesa. Monti.: European Union Law.. koji se odnosi na dela učinjena u vršenju njihovih funkcija. što se odnosi i na sudijsku funkciju. Statuta Suda reguliše ovo pitanje i navodi da sudije i opšti pravozastupnici mogu biti razrešeni svoje funkcije ako. Hadjiemmanuil. 2. a jedina disciplinska mera koja se protiv njih može preduzeti je razrešenje.

opšti pravozastupnici. stručni saradnici i jedna posebna kategorija pravosudnog osoblja. kao i da. a zatim se objavljuje da je jedno mesto upražnjeno. str 18.Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik opštih pravozastupnika. Po pokretanju postupka. Evropski sud pravde je najviši sud Evropske unije po pitanju komunitarnog prava. Sudija koji se bira na mesto razrešenog sudije ili opšteg pravozastupnika. Opšti pravozastupnik nije advokat.44 3. ona se saopštava predsednicima Evropskog parlamenta i Komisije. ali nije ni javni tužilac. na zatvorenoj sednici. 223 . ako je moguće. On ima ulogu da predlaže rešenje slučaja. Iako njegovo mišljenje nije obavezujuće. o njoj se obaveštava predsedavajući Saveta. U sastavu Suda pojavljuju se sudije. Zaključak U našoj pravnoj teoriji nije se puno pisalo o instituciji opšteg pravozastupnika u Evropskom sudu pravde. nije ni pravobranilac u klasičnom smislu reči. a obrađivanje te teme je potrebno s obzirom na tendencije Republike Srbije da postane punopravna članica Evropske unije. više ne ispunjavaju potrebne uslove ili obaveze u vezi sa vršenjem svoje funkcije. sa sedištem u Luksemburgu. bira se samo za ostatak njegovog mandata. ali neće moći da prisustvuje većanju i glasanju o sopstvenom razrešenju. u praksi se 44 Ibid. U slučaju da se odluka usvoji. da ga utemelji u postojećem komunitarnom pravu. naznači obrise daljeg razvoja komunitarnog prava i njegove eventualne izmene. Sud se sastoji od 27 sudija i 8 opštih pravozastupnika. dati sudija ili opšti pravozastupnik biće pozvan da se o pitanju razrešenja izjasni pred Sudom.

čak i ako rezultat bude potpuno isti. at explaining the Court’s organization. Svaki sudija mora sam da odluči kako će se slučaj okončati.Jelena Milenković često dešava da bude prihvaćeno pri donošenju odluke. Postoji veliki broj odredaba zajedničkih i za sudije i za opšte pravozastupnike. points to his/her role in the court procedure. koje se nalaze u svim propisima koji regulišu organizaciju Suda. and since October 2007. whereas the number of Solicitor General’s positions until 2007 amounted to eight. Summary This work aims at contributing to the literature covering the topic of the European Court of Justice. Pa tako. a to su: osnivački ugovori. the Lisbon Treaty increased the number to 11. By referring to relevant provisions of the founding contracts. The number of judges coincides with the number of member-states (currently 27 of them) which propose one judge each. with a particular stress on the specific institution of Solicitor General. ali im se on može ukinuti odlukom Suda koji zaseda u svom punom sastavu. and the Rules of Procedure before the Court. the work states the ways of appointing Solicitor General. Statut i Pravila postupka pred Sudom. but the given provision has not entered into force yet. mišljenje je tek početni korak za donošenje odluke. Treba pomenuti da sudije i opšti pravozastupnici Evropskog suda pravde uživaju i imunitet. On to ne može da uradi sve dok nema potpuni materijal. explains the significance 224 . the Statute of the European Court of Justice. On ne prisustvuje ni većanju. koji uključuje i mišljenje opšteg pravozastupnika. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice u članu 223 ističe značaj nezavisnosti opšteg pravozastupnika. ni glasanju pri donošenju odluke.

225 .Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik of his/her opinion. Key words: The European Court of Justice. Solicitor General. and his/her guaranteed independence. describes the essence of his/her immunity and gives the reasons envisaged for his/her exemption and termination of employment. structure of the Court.

pravnik SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I PRAVO EVROPSKE UNIJE Pravo na pristup informacijama u posedu javnih vlasti je jedno od novih prava u Srbiji. str. Ključne reči: Informacije od javnog značaja. Sloboda pristupa informacijama od javnog značaja Institut slobodnog pristupa informacijama u posedu javnih vlasti kao ideja nastao je još u XVII veku da bi svoju ekspanziju doživeo tek sa univerzalnim prihvatanjem koncepta ljudskih prava sa jedne strane i koncepta dobrog upravljanja i principa javnosti u radu državnih organa. klasifikacija podataka i dokumenata. 1. Saveta i Komisije. Ovaj rad ima za cilj da predstavi način na koji je ovo pitanje regulisano u Evropskoj Uniji kroz prikaz Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu javnog pristupa dokumentima Evropskog Parlamenta. godine.Jelena Olofsson dipl. te da da preporuke o usklađivanju našeg Zakona sa standardima Evropske Unije. opravdani interes. 8. Prvi put je priznato Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. 226 . zaštita podataka o ličnosti.1 1 Vidi: Vodič kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama – Ekspertski tim Koalicije za slobodu pristupa informacijama. poverljiva dokumenta. a detaljnije regulisano tek usvajanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. sa druge strane. pristup dokumentima Evropske Unije.

godine. nadzor nad pravilnošću rada javnih vlasti. Time se povećava efikasnost rada organa vlasti. sloboda mišljenja) i nezamenljiv instrument za vršenje kontrole nad radom državnih organa. već u članu 1. godine. odnosno Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. otvorenost delovanja javne vlasti ne može biti ograničena samo na različite oblike parlamentarnog odlučivanja. a Poverenik za informacije od javnog značaja imenovan je u decembru 2004. već mora uključivati i različite oblike neposredne saradnje građana u donošenju propisa i političkih odluka. što sprečava loše upravljanje. Slobodan pristup informacijama od javnog značaja je uslov za kvalitetno i efikasno uživanje drugih ljudskih prava i sloboda (kao što su pravo na informisanje. februara 1992. se promoviše otvorenost i javnost 227 . a istovremeno. jača se i poverenje u državnu upravu. novembra 1993. Sloboda pristupa informacijama u Evropskoj Uniji Ugovorom o osnivanju Evropske unije. Nadzorna funkcija omogućava građanima nadzor nad delom javne uprave. „Malom poveljom“. Zakon o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja (Službeni glasnik RS 120/2004) stupio je na snagu 13. kao i nadzor nad trošenjem novca iz budžeta. godine. 7. 2. a stupio je na snagu 1.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Pravo na informaciju od javnog značaja ima dve osnovne funkcije – demokratsku i nadzornu. novembra 2004. poznatijem kao Mastrihtski ugovor. zahvaljujući komunikaciji i bližem odnosu između javnog sektora i pojedinca. Demokratska funkcija služi većem učešću građana u politici. zloupotrebu vlasti i korupciju. godine. koji je potpisan u Mastrihtu (Holandija). odnosno državne uprave. Pravo na pristup informacijama u posedu javnih vlasti građanim Srbije je prvi put priznato tzv.

Evropskog saveta i Evropske komisije. konsolidovane verzije Ugovora o osnivanju Evropske zajednice navodi da svaki građanih Unije. 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament. ima pravo pristupa dokumentima Evropskog parlamenta. a u vezi sa principima slobode. Ugovora o osnivanju evropske zajednice usvojen je najvažniji izvor prava Evropske unije o pogledu pristupa informacijama. kao i svako fizičko ili pravno lice koje ima prebivalište odnosno sedište na teritoriji Unije. Evropskog saveta i Evropske komisije.2 Suština Uredbe je u tome da uvodi načelo što je moguće 2 Regulation (EC) No. poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda i vladavine prava. 228 . 43. Ugovorom iz Amsterdama je po prvi put u jednom od osnovnih izvora prava Evropske unije izričito navedeno pravo na pristup dokumentima Evropskog parlamenta. Svaka od tri organa Unije su obavezana da donesu pravilnike kojima će se detaljnije regulisati ostvarivanje prava na pristup dokumentima. godine. godine a stupio na snagu 1 maja.5. Official Journal of the European Communities L 145. Savet je u obavezi da u roku od dve godine od stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama usvoji osnovne principe i eventualna ograničenja ovog prava na osnovu javnih i privatnih interesa. 31. potpisan je 2. U pitanju je Uredba br. Ugovor iz Amsterdama kojim su izmenjeni Ugovor o osnivanju Evropske unije i Rimski ugovori iz 1957. p. kao jedan od osnovnih principa Evropske unije. godine. Council and Commission documents. oktobra 1997.2001.Jelena Olofsson u procesu donošenja odluka što podrazumeva i obezbeđuje da građani Unije bliskije sarađuju u procesu odlučivanja u Uniji. Saveta i Komisije. Tako se u članu 255. Na osnovu člana 255. jačanja demokratije. 1049/2001 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu javnog pristupa dokumentima Evropskog Parlamenta. 1999.

Pravo na slobodan pristup dokumentima institucija (organa i tela) Evropske unije ima svaki građanin Evropske Unije. Kako bi se osigurala potpuna primena Uredbe. kao i da odredi osnovne principe i ograničenja ovog prava. i načelo podsticanja upravne prakse u toj oblasti. Određeno je i da bi trebalo omogućiti najširi mogući pristup dokumentima u slučajevima gde organi Unije vrše zakonodavna ovlašćenja. ali u meri koja ne dovodi u pitanje proces donošenja odluka u okviru tog organa. mora se obezbediti i pristup dokumentima koje ove institucije prime od drugih sem ukoliko neka država članica ne uslovi pristup svojim dokumentima davanjem prethodne saglasnosti u skladu sa Deklaracijom br. uslovima i ograničenjima odobriti slobodan pristup informacijama i fizičkim i pravnim licima koje nisu rezidenti ili nemaju sedište na teritoriji Evropske unije. a koji 229 . odnosno svako fizičko i pravno lice koje ima prebivalište ili sedište u bilo kojoj državi članici Evropske unije. načelo najlakšeg ostvarivanja tog prava.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU većeg pristupa dokumentima. Pristup dokumentima koji u sebi sadrže informacije koje mogu biti izuzete od obaveze pristupa. tako i na dokumenta koje je institucija primila i nalaze se u njenom posedu. uslovima i ograničenjima koji su utvrđeni ovom Uredbom. Pored dokumenata sačinjenih od strane Evropskog Parlamenta. Ova Uredba odnosi se na sva dokumenta u posedu organa i tela Unije. Dokumenti će biti učinjeni dostupnim javnosti u pismenoj ili elektronskoj formi. Ova Uredba ima za cilj da omogući u najvećoj mogućoj meri pravo pristupa dokumentima organa Unije. kako na dokumenta sačinjena od strane institucije. 35 uz Ugovor iz Amsterdama. ona se odnosi i na sve agencije osnovane od strane Evropskog Parlamenta. Saveta i Komisije. Organi i tela Unije mogu. pod istim principima. Saveta i Komisije. u skladu sa principima.

Uredba definiše pojmove „dokument“ i „treća strana“. Postoje dve vrste izuzetaka. odbrana i vojne stvari. Official Journal of the European Communities L 145/43. 2. Council and Commission documents. aktivnostima i odlukama donetim u skladu sa nadležnostima i odgovornostima institucija Unije. U kontekstu ove Uredbe dokument predstavlja svaki sadržaj bez obzira na nosač informacije (pisani dokument ili dokument čuvan u elektronskoj formi ili zvuči. Art. Treća strana označava svako fizičko i pravno lice ili drugi entitet koji nije obuhvaćen pojmom institucija. monetarna ili ekonomska politika Unije ili države članice.Jelena Olofsson su takođe utvrđeni ovom Uredbom. vizuelni ili audio zapis) koji se tiče stvari u vezi sa politikom. međunarodni odnosi i finansijska. Prva grupa izuzetaka ovlašćuje instituciju Unije da odbije zahev za pristup dokumentima. 3 Vidi: Regulation (EC) No 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament. ili • privatnost i integritet pojedinca u skladu sa propisima Unije koji se odnose da zaštitu podataka o ličnosti. Art. 3. 4 230 .4 Pravo na pristup dokumentima institucija Unije nije apsolutno pravo. tretiraju se na poseban način. ako bi obelodanjivanje informacija sadržanih u dokumentima moglo da ugrozi: • javni interes pod kojim se podrazumeva javna bezbednost. uključujući države članice i druga tela u i van okvira institucija i tela zajednice i trećih zemalja.3 U članu 3. Vidi: Regulation (EC) No 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament. Council and Commission documents. Official Journal of the European Communities L 145/43.

I nakon donošenja odluke. ako bi obelodanjivanje informacija sadržanih u tim dokumentima moglo da ugrozi: • komercijalne interese fizičkih i pravnih lica uključujući i intelektualnu svojinu. Ograničenje postoji i kada se zahtev odnosi na dokumente treće strane koje se nalaze u posedu institucije Unije. Svaka država članica ima pravo da zahteva od institucija Unije da ne obelodane nijedan dokument te države članice bez njene prethodne saglasnosti. Zahtev tražioca može biti odbijen i u slučaju kada se odnosi na dokument koji je sačinjen za internu upotrebu institucija Unije. ili • postupak inspekcijskog nadzora. dužne su da zatev odbiju. Tada su institucije Unije dužne da konsultuju treću stranu u vezi sa pristupom traženim dokumentima i dobiju njenu saglasnost. Poslednja grupa razloga za isključenje pristupa dokumentima neće biti primenljiva ukoliko je javni interes njihovog obelodanjivanja pretežniji. Ovo ograničenje je takođe moguće primeniti samo ukoliko ukoliko bi obelodanjivanje takvog dokumenta bi moglo ozbiljno da ugrozi proces donošenja odluke i ukoliko ne postoji pretežan javni interes za obelodanjivanjem. institucija može odbiti pristup dokumentu ukoliko dokument sadrži mišljenja za internu upotrebu institucije Unije kao sastavni deo procesa razmatranja i preliminarnih konsultacija u okviru institucije. a tiče se situacije gde institucija još uvek nije donela odluku ukoliko bi obelodanjivanje takvog dokumenta bi moglo ozbiljno da ugrozi proces donošenja odluke. istragu i reviziju. U suprotonom. Ovaj zahtev tražioca neće moći biti odbijen ukoliko postoji pretežan javni interes za objavljivanje dokumenta.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Institucije Unije su takođe ovlašćene da odbiju zahtev za pristup dokumentima. 231 . • sudski postupak.

te institucija nije u mogućnosti da postupi po zahtevu. država članica će konsultovati tu instituciju pre donošenja odluke sem ukoliko je jasno da je obelodanjivanje dokumenta dozvoljeno. holandski. poljski. 232 . a tražilac nije dužan da navede razloge podnošenja zahteva. malteški. litvanski. slovenački. portugalski. francuski. letonski. U skladu 5 Vidi: Čl. danski. institucija će obaviti neformalne razgovore sa tražiocem sa namerom da se pronađe pravično rešenje. a u svakom slučaju ne mogu trajati više od trideset godina osim u slučaju kada dokument sadrži informacije u vezi sa pravom na privatnost. španski i švedski5). komercijani interes ili kada je reč o osetljivom dokumentu. pozvaće tražioca da dopuni svoj zahtev i ponodiće mu pomoć u tome. ostali delovi dokumenta biće dostupni javnosti. slovački. irski. odnosno ukoliko se zahtev odnosi na veoma dugačak dokument. nemački.Jelena Olofsson Ako su samo delovi traženog dokumeta obuhvaćeni nekim od izuzetaka. Svaka institucija Unije ima obavezu da obezbedi pristup informacijama i da pomogne tražiocu kako i na koji način da pristup traženom dokumentu bude obezbeđen. grčki. Ukoliko zahtev ne sadrži dovoljno podataka. italijanski. mađarski. Ako se zahtevom traži veliki broj dokumenta. estonski. 314 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Zahtev mora sadržati dovoljno podataka kako bi institucija Unije mogla da identifikuje dokument koji je zahtevom tražen. Postupak za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama se pokreće pismenim zahtevom. češki. koji mora biti napisan na jednom od zvaničnih jezika Unije (engleski. Ukoliko je zahtev tražioca upućen nekoj od država članica. što uključuje i elektronski zahtev. Svaki od prethodno navedenih izuzetaka traju samo dok postoje razlozi izuzeća. finski. a odnosi se na dokument koji potiče od neke od institucija Unije.

Saveta i Komisije i koji se može naći na internetu. takse za podnošenje zahteva. Osetljivi dokumenti su doku6 http://europa.htm.6 Vodič sadrži podatke o tome kako doći do dokumenata. rok u kome je institucija dužna doneti odluku može biti produžen za još 15 radnih dana. Ted).05. Legislative Observatory OEIL. smatraće se da je njegov zahtev odbijen. kome ga poslati. mogući odgovori institucija. Tražilac čiji je zahtev delimično ili u potpunosti odbijen može u roku od 15 dana od prijema odgovora tražiti od iste institucije da ponovo razmotri zahtev. PRE-Lex. 01.2009. baze podataka dostupne na internetu (EUR-Lex. Institucija je tom prilikom u obavezi da navede razloge odbijanja. kao i da da pouku o pravnom leku. i to u roku od 15 radnih dana od prijema ponovljenog zahteva. arhive. Uredba na poseban način tretira osetljiva (poverljiva) dokumenta u svom posedu.eu/geninfo/info/guide/index_en. kako podneti zahtev. a najduže u roku od 15 radnih dana od dana registracije zahteva. Ukoliko tražilac ne dobije odgovor istitucije u predviđenom roku. Institucija je u obavezi da po zahtevima postupa bez odlaganja. Institucija je dužna da o ponovljenom zahtevu odlučuje bez odlaganja. U slučaju da se zahtev odnosi na jako dugačak dokument ili na veliki broj dokumenata. korisne adrese i važeći propisi koji regulišu pitanje pristupa dokumentima. institucija je dužna da tražioca informiše o pravnim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju. kada je dužna da ili dozvoli pristup traženom dokumentu ili u pismenom odgovoru odbije zahtev u potpunosti ili delimično.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU sa tom obavezom Unija je objavila Vodič kroz pristup dokumentima Evropskog Parlamenta. CELEX. Tražilac čiji je zahtev odbijen može pokrenuti sudski postupak protiv institucije ili se obratiti Ombudsmanu. podnošenje žalbe. 233 . Ukoliko ponovo dođe do delimičnog ili potpunog odbijanja zahteva.

uključujući. odnosno da mu izda kopiju traženog dokumenta. Kako bi osigurali ostvarenje prava građana iz ove Uredbe. svim dokumentima. Troškovi kopiranja i slanja kopije mogu biti naplaćeni od tražioca pri čemu se mora voditi računa da je reč o stvarnim troškovima. Takođe. odbrane i vojnih stvari. Svaki dokument mora imati svoj registarski broj. Kada traženi dokument ima manje od 20 stranica A4 formata ili kada je pristup omogućen u elektronskoj formi ili kroz registar. treba kroz registar obezbediti direktan pristup. Institucija je dužna da tražiocu omogući pristup dokumentima u skladu sa željom tražioca. kratak opis sadržaja dokumenta i datum kada je dokument sačinjen i unet u registar. Pravo da traže pristup ovim dokumentima imaju samo osobe koje imaju pravo da budu upoznate sa njihovima sadržajem. koji su klasifikovani jednim od stepena tajnosti „stroga tajna“. Ovo se naročito odnosi na zakonodavna dokumenta. odnosno dokumenta sačinjena tokom usvajanja akata koja su obavezujuća za države članice. osim dokumentima koji mogu biti predmet izuzeća od slobodnog pristupa. 234 . Svaka institucija je u obavezi da informiše javnost o pravima koja uživaju na osnovu ove Uredbe. propisano je da je svaka institucija Unije u obavezi da obezbedi javni pristup registru dokumenata elektronskim putem. kao i dokumenti država članica i trećih zemalja odnosno međunarodnih organizacija. a kojima se štite suštinski interesi Evropske unije ili jedne ili više država članica. „tajna“ ili „poverljivo“. ako je to moguće. i dostavljanje traženog dokumenta u elektronskoj formi. troškovi se ne naplaćuju. institucije su dužne da obezbede direktan pristup i dokumentima koji se odnose na razvojnu politiku i strategije. pre svega u oblasti javne bezbednosti.Jelena Olofsson menti sačinjeni od strane institucija i agencija koje su osnovale institucije Unije. Gde je to moguće. kao i da razviju praksu dobrog upravljanja.

stav 4. Pored toga. godine.Slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo EU Svaka institucija Unije dužna je da sve godine objavi izveštaj koje se odnosi na prethodnu godinu i koji obuhvata broj slučajeva u kojima je institucija odbila da obezbedi pristup dokumentima. primećuje se da Zakon uvodi pretpostavku opravdanog interesa kao četvrti elemenat informacije od javnog značaja. predloge za reviziju ove Uredbe. 2. čl. Organ javne vlasti ne sme od tražioca da zahteva navođenje razloga za podnošenje zahteva. opravdani interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. januara 2004. uključujući ako je to potrebno. 235 . Jedno je pitanje zaštite lič7 Vidi: Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Evropska komisija je bila dužna da objavi izveštaj o implementacaiji principa sadržanih u ovoj Uredbi i učini preporuke. nezavisno od razloga propisanih za ograničenje prava na informaciju od javnog značaja. 15. 3. Prema Zakonu. Zaključak Upoređivanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Srbije sa standardima Evropske Unije. Glasnik 120/2004). niti da je njegov interes opravdan. donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja otvorena su i dva važna pitanja koja moraju biti regulisana. Ovo ne treba razumeti tako da odsustvo ovog elementa predstavlja razlog za odbijanje zahteva tražioca. Najkasnije do 31. Zakona kao nepotrebno izostaviti navođenje opravdanog interesa javnosti da zna. razloge takvog odbijanja i broj osetljivih dokumenata koji nisu zavedeni u registar.7 Zato bi bilo dobro kod određivanja pojma informacije od javnog značaja u čl. Tražilac informacije ne treba da dokazuje da ima interes da zna za određenu informaciju.

st. Takva zakonska praznina može imati za posledicu kršenje načela što veće mogućnosti pristupa dokumentima. justified interest. Summary The right of access to information held by the authorities is one of the new rights in Serbia. Key words: Information of public importance. Pre svega. 236 . odnosno na pitanje koji su podaci poverljivi. and regulated in detail by the Law on Free Access to Information of Public Importance in 2004. Council and Commission documents. and to provide recommendations for the harmonization of our Law with the EU standards. 9. classification of data and documentation. činjenica da je u čl. tač. ali to ipak mora da bude – kao i svi ostali izuzeci– tumačeno usko. confidential documents. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tajnost utvrđena kao izuzetak. The goal of the paper is to present the manner in which this issue has been regulated in the European Union through a description of the Regulation of the European Parliament and Council regarding public access to the European Parliament. 1. Zaštita osnovnih interesa države može biti legitiman osnov za odbijanje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Narodna Skuština Republike Srbije donela je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Službeni Glasnik RS 97/2008) kojim uređuje upravo ovo pitanje. samo naglašava potrebu da se zakon o tajnim podacima što pre usvoji. access to the EU’s documents. Drugo pitanje se odnosi na klasifikaciju podataka i dokumenata u posedu javnih vlasti. koliko je to moguće. protection of personal data. Potrebno je usvojiti nove standarde kojima će biti regulisano pitanje koja dokumenta i podaci mogu i treba da budu obeleženi kao tajni. It was acknowledged for the first time in the Charter on Human and Minority Rights and Civil Freedoms. 5.Jelena Olofsson nih podataka kako bi se uspostavila ravnoteža između prava građanina „da zna“ i prava na privatnost. a koji ne.

napuštanja ili neadekvatnog vršenja roditeljske dužnosti. a koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima. i koje unapređuje njihov potpuni potencijal. Porodični smeštaj – hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja. 1 Pravilnik o hraniteljstvu. „Službeni glasnik RS“.Anđela Roglic dipl. psihološke i druge vidove podrške biološkoj porodici za prevazilaženje krizne situacije. Ali ako i pored toga. član2. jedan broj dece ostaje bez neposredne roditeljske brige – zbog gubitka roditelja. ili sprečenosti da o njima brinu usled bolesti ili nekih drugih razloga.1 Deca kojima je potreban porodični smeštaj najčešće su do dolaska u hraniteljsku porodicu doživela iskustva kojima nisu dorasla. 237 . država primenjuje neki od. zaštitu i pažnju. među kojima je i smeštaj u drugu porodicu-porodični smeštaj. 32/08. pravnik PORODIČNI SMEŠTAJ DECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA U EU I ZEMLJAMA U OKRUŽENJU Deci bez roditeljske nege mora da se pruži prilika da oblikuju svoju budućnost da bi postali samouvereni. odnosno deteta pod roditeljskim staranjem koje ime smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja. Međutim. preteška za njihove godine i dalji život. obezbeđujući trajna emotivna uporišta-ljubav i pripadnost. dalji život u sopstvenoj porodici za dete ostane rizičan i ugrožavajući. zakonom predviđenih oblika zaštite. nezavisni i aktivni članovi društva. Većina dece odrasta sa svojim roditeljima i u svojoj biološkoj porodici ostvaruje osnovne životne potrebe. koja ima obavezu da obezbedi socijalne. O njima brigu preuzima država. Iskustvo u biološkim porodicama. putem života u okruženju koje pruža podršku.

kao najosetljiviji članovi društva. učestvovanje u njegovom razvoju i podsticanje pozitivnih promena. a mnogi dočekaju punoletstvo u hraniteljskoj porodici sa kojom uspostavljaju veze od značaja za ceo život. što hraniteljstvo svrstava u jedinstveno životno iskustvo. porodičnog i nacionalnog identiteta. Na povoljniji položaj deteta u današnjem vremenu značajno je uticala međunarodnopravna zaštita deteta i donošenje niza međunarodnih dokumenata koja se bave zaštitom dece kao što su: Deklaracija o pravima deteta (1959). kao i podršku u uspostavljanju i održavanju veza sa biološkim porodicama i očuvanju ličnog. članom 20. Konvencija UN o pravima deteta. Hraniteljske porodice obezbeđuju sigurnu i podsticajnu sredinu za razvoj dece pružajući im adekvatnu negu i brigu o njihovom zdravlju. Međunarodnopravna zaštita deteta Deca. zbrinjavanje. čiji razvoj zavisi od odnosa i podrške odraslih i društvena briga o njima je jedna od značajnih tekovina razvoja društva. koliko traje razrešenje krizne situacije. Nekima od njih odlazak iz porodice potreban je za kraće vreme.Anđela Roglic rastanak sa njima i preseljenje u novu sredinu za decu može biti veoma stresno i sa posledicama po njihov dalji razvoj. U pogledu zaštite dece bez roditeljskog staranja. unosi promene i u hraniteljsku porodicu. obogaćuje iskustvo svih njenih članova i može predstavljati veliko zadovoljstvo za sve. Bavljenje hraniteljstvom i deljenje porodičnog iskustva sa detetom koje je na najranijem uzrastu upoznalo težu stranu života. Ključne reči: Porodični smeštaj – hraniteljstvo. Konvencija o pravima deteta (1989) i Evropska konvencija o ostvarivanju dečjih prava (1996). deca bez roditeljskog staranja. za neke to traje godinama. 1. osamostaljivanju. obrazovanju. obavezuje države 238 .

2009. 01.05. 239 . Veliki korak napred u borbi zaštite dece predstavlja sledeća uredba: – BRISEL II-Council Regulation (EC) No 2201/2003 of 27 November 2003 concerning jurisdiction and the recognition and enforcement of judgments in matrimonial matters and the matters of parental responsibility. repealing Regulation (EC) No 1347/2000.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju članice da ovoj deci obezbede posebnu zaštitu i osiguraju njihov smeštaj u alternativne porodice ili ustanove: „Država je obavezna da obezbedi posebnu zaštitu deci lišenoj roditeljskog staranja i da osigura smeštaj takve dece u odgovarajuće alternativne porodice ili ustanove. Porodični smeštaj na nivou EU – pravni osnov za regulisanje ove oblasti EU ima ograničenu ulogu u porodici.“2 2. 1999. Beograd. Vidi: internet adresa: http://www.europa.eu. Uloga EU se uglavnom odnosi na obezbeđivanje da se odluke donesene u jednoj zemlji mogu sprovesti u drugoj. Svaka država članica ima svoja sopstvena pravila koja regulišu porodično-pravne stvari. Ova Uredba zamenjuje Uredbu (EC) No 1347/2000.3 – Uredba u pogledu nadležnosti i priznavanja i izvršenja presuda u bračnim stvarima i pitanjima roditeljske odgovornosti. Svrha ovog propisa je da se okupljaju u jednom dokumentu odredbe o roditeljskoj odgovornosti. Roditeljska odgovornost odnosi se na ceo skup prava i obaveza u odnosu na 2 3 Jugoslovenski centar za prava deteta.

Anđela Roglic dete. u slučaju zanemarivanja i zlostavljanja. onda se trazi alternativno rešenje. pak.1. 3. Savet Evrope.int. Dodatak na Rezoluciju (77) 33 o smeštaju dece. a kako bi se obezbedila jednakost za svu decu. Evropska Unija u ovom propisu daje prioritet dečjim pravima i to pravu da održava normalne odnose sa oba roditelja. Strazbur. Uredba uključuje određene mere u cilju zaštite deteta. Razvoj porodičnog smeštaja u zemljama Evropske unije Uporedni pregled primene porodičnog smeštaja kao oblika društvene brige o deci bez roditeljskog staranja ima za rezultat nova saznanja iz svetske prakse o mogućnostima.4 • Princip 7 Preporuke broj R (87) 6 o hraniteljskim porodicama Komiteta ministara država članica. Strazbur. kao i korišćenje pozitivnih iskustava za razvoj porodičnog smeštaja kod nas. Ukoliko. kao na primer. raznovrsnosti i kvalitetu zaštite dece. 240 . a u novije vreme oslanjajući se na tzv.coe. 1987. Uredbu – Brisel II većina zemalja usaglasila je svoje propise u oblasti zaštite dece što je 4 Vidi: internet adresa: http://www. 2. I upravo odredbe ove Regulative. dete mora da se odvoji od roditelja. 1977. Značajni propisi koji regulišu ovu oblast su i Preporuke Saveta Evrope i to: • Lista oblika smeštaja. Porodični smeštaj na primeru Velike Britanije Pod uticajem Konvencije UN o pravima deteta. kao i jedan od oblika zaštite deteta obradiću u ovom radu.

sida).1 Oblici porodičnog smeštaja U Velikoj Britaniji postoji više oblika hraniteljstva:6 1) Porodični smeštaj u funkciji odmenjivanja roditelja – kraći boravak deteta na porodičnom smeštaju sa ciljem obezbeđivanja stimulativne pauze. 139. odnosno predaha za dete i odmenu za roditelje. – takvo dete ima zajedničke potrebe. uzrokovanim bolešću ili ometenošću u razvoju. svojstvene i ostaloj deci. str. Ibid. izuzev u slučaju potpunog usvojenja. G. 2) Podeljeni porodični smeštaj – dugotrajno zbrinjavanje u situacijama kada su roditelji trajno ometeni (u razvoju). Socijalna politika i socijalni rad. 241 . – deca sa specijalnim potrebama. Roditelji dece koja se nalaze na porodičnom smeštaju i dalje imaju obaveze prema svojoj deci. Prema ovom zakonu: Svako dete na porodičnom smeštaju je: – od neprocenjive vrednosti za zajednicu. deli sa hraniteljima. Dete je stoga jedinstveno. 138. ili su u terminalnoj fazi oboljenja (npr. ali takođe i posebne.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju učinila i Velika Britanija donošenjem Zakona o deci. 5 6 James. zbog čega je njegova dobrobit od vrhunske važnosti. 4/96. u zavisnosti od konkretnih okolnosti. Iskustva u praksi porodičnog smeštaja u Evropi i Velikoj Britaniji. br. koji se u znatnoj meri bavi zaštitom i unapređivanjem položaja dece na porodičnom smeštaju.5 3. lične potrebe. str. kojih ne mogu biti oslobođeni. tako što se uloga roditelja. takođe imaju specifične potrebe i prava.

ili onim adolescentima koji su prethodno boravili na psihijatrijskom tretmanu. bilo sopstvene ili u ulozi hranitelja. kada je potrebno smestiti maloletnu samohranu majku sa novorođenčetom. 3. Uslovi za izbor hranitelja U Velikoj Britaniji za izbor hranitelja sagledavaju se mnogi uslovi: 1) Zdravstveno stanje hranitelja – hranitelji treba da budu dobrog zdravstvenog stanja. zbog iznenada nastale nemogućnosti roditelja da se brinu o detetu.2. Takođe se praktikuje. 2) Osobine ličnosti – hranitelji treba da budu ugledni u sredini u kojoj žive. Pored toga. isključujući mentalna oboljenja ili poremećaj ličnosti. smeštaj u bolnicu ili hapšenje roditelja. 5) Tinejdžeri na porodičnom smeštaju – kada se radi o maloletnim izvršiocima teških krivičnih dela. traži se da hranitelji imaju dve pisane preporuke. iznenadni smrtni slučaj. Tokom pripreme dobijaju se informacije o hranitelj242 . npr. kao što je program Nacionalnog udruženja za hraniteljstvo „Izabrati hraniteljstvo“. a sa davaocima ovih preporuka obavezno se obavlja razgovor. Značajan doprinos unapređivanju porodičnog smeštaja daju i programi pripreme i obuke hranitelja.Anđela Roglic 3) Neodložni porodični smeštaj – najčešće traje kraći vremenski period. 4) Usmereni porodični smeštaj – namenjen deci sa specijalnim potrebama. 3) Iskustvo u podizanju dece – hranitelji treba da imaju iskustvo u podizanju dece.

Deca na porodičnom smeštaju treba da ostanu u vezi sa svojim prvobitnim susedstvom.3. tj. školom i aktivnostima koje su pohađali. susedstvu. na porodičnom smeštaju boravi 70% od ukupnog broja dece bez roditeljskog staranja.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju stvu. Oni u punoj meri sarađuju sa socijalnim radnicima kako bi deca koja se nalaze kod njih na smeštaju ostala u vezi sa svojim roditeljima. Po mišljenju stručnjaka iz Velike Britanije. 243 . uključujući i decu ometenu u razvoju i decu koja su fizički i seksualno zlostavljana. hraniteljskim veštinama. porodični smeštaj je za decu najbolji ukoliko ona mogu da budu u čestom kontaktu sa članovima biološke porodice. Zaštita dece na porodičnom smeštaju u Engleskoj U Engleskoj je prisutna velika uloga države – tzv. U Velikoj Britaniji. 3. drugovima – putem poseta. Ograničenja postoje u situacijama ako bi takav kontakt za dete bio negativan i protiv njegovog interesa. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da su uspešne one hraniteljske porodice koje nastoje da pomognu deci na porodičnom smeštaju da očuvaju osećaj pripadnosti svojoj biološkoj porodici. sredini iz koje potiču. Kada deca izgube svoje roditelje onda je značajno da budu zajedno smeštena (da se braća i sestre ne odvajaju) ili da budu u bliskim kontaktima. srodnicima. pisama i sl. Deca pripadnici manjinskih etničkih grupa koja se nalaze na porodičnom smeštaju imaju potrebu da kontaktiraju sa pripadnicima svoje etničke grupe. paradigma akcionarskog roditeljstva (corporate parenting) koja se ogleda u njihovoj odgovornosti prema deci u sistemu zaštite. deci za koju je potreban porodični smeštaj. telefonskih kontakata.

u pogledu njihove šanse za uspeh. Iskustvo u ovoj zemlji govori da je za decu na porodičnom smeštaju.2009. Kod dece u sistemu zaštite uloga roditelja je podeljena između socijalnog radnika. 3) poboljšanje načina regrutovanja hraniteljskih porodica kroz posebno osmišljene kampanje. Više o ovome na internet adresi: http:// www. odgovornim za koordiniranje rada stručnjaka koji čine tim oko deteta. Crown copyright.05. reformisanje sistema smeštaja zahteva radikalnost i poboljšanje kvaliteta i broja hraniteljskih porodica uz garancije da će dete biti upućeno u ustanovu samo ukoliko ova odgovara visokom standardima nege.7 Istraživanja u Engleskoj pokazuju da česta premeštanja deteta iz jedne hraniteljske porodice u drugu imaju drastične efekte na njegovu uspešnost u školovanju i drugim aspektima života.Anđela Roglic odnosno preuzimanje na sebe zadatak roditeljstva najosetljivijih grupa dece u društvu. kako bi detetovim potrebama bilo odgovoreno.org. Predlozi za poboljšanje podrazumevaju: 1) uvođenje niza okvira za smeštaj koji bi mogli odgovoriti raznovrsnim nivoima potreba. Detetov socijalni radnik je na nivou svakodnevnog života otelotvorenje njegovog roditelja – akcionara. 5) uvođenje novih regionalnih odeljenja za ugovaranje koje će obezbediti maksimum za uloženi novac i uvesti mogućnost izbora smeštaja za dete. 2) pilot faza za mlađu decu koja podrazumeva intenzivan porodični smeštaj sa podrškom aktera iz različitih oblasti (miltiagency). od vitalnog značaja i odnos. Lokalne vlasti u svojstvu roditelja 7 Care Matters: Transforming the Lives of Children and Young People in Care. 01. 2006. koji predstavlja lokalni organ vlasti i hranitelja. sa druge strane. Zbog toga.ifconz07. Socijalni radnik smatra se vodećim stručnjakom. 244 . 4) širu primenu specijalizovanog hraniteljstva za decu sa posebnim potrebama. odnosno način rada učitelja.nz. nastavnika i drugog školskog osoblja.

dodatne obuke pedijatara i drugih stručnjaka kako da rade sa decom. u Engleskoj postoji niz mera koje omogućavaju pomeranje ka svetu odraslih. podršku deci kako bi se sprečila njihova marginalizacija (exclusion). napuštanje hraniteljske porodice. Njihova podrška se ogleda i u sledećem: mogućnosti da se školama naloži da prime dete. Ova životna etapa posebno je teška i stresna za mlade ljude sa teškoćama u razvoju (disability). što je kao zadovoljstvo svojstveno svoj deci. Što se tiče prelaska u svet odraslih tj. Porodični smeštaj na primeru Mađarske Mađarska ima dugu tradiciju porodičnog smeštaja ali najznačajnije promene u ovoj oblasti donosi Zakon o zaštiti dece i vršenju starateljskih poslova koji je na snazi od 1997. tog Zakona utvrđuje prava i dužnosti hra245 . škola) i aktivnostima u slobodno vreme. Član 54. kao i uvođenje stipendija za njihovo univerzitetsko školovanje na nacionalnom nivou.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju – akcionara rade sa školama kako bi se postiglo da svako dete na porodičnom smeštaju pohađa dobru školu i ima svu potrebnu podršku kako bi ostvarilo maksimum. čak i ukoliko imaju popunjen kapacitet. godine. Kada je ustanovljeno da svako peto dete na hraniteljstvu nema redovne zdravstvene preglede uveden je model sveobuhvatnog zdravstvenog pristupa. kao što su: pravo da u hraniteljskoj porodici ostanu do 21 godine uz potrebnu podršku radi nastavka školovanja. olakšan pristup dece i hraniteljskih porodica uslugama dečjih centara. Iskustva ova zemlje takođe govore da je značajno da deca imaju slobodan i lak pristup svakoj vrsti nege (lekar opšte prakse. bolnica. pravo na naknadu troškova prevoza. utvrđivanje budžeta kojim bi nadležni socijalni radnik raspolagao za poboljšanje obrazovnog iskustva svakog deteta na porodičnom smeštaju. 4.

ponašanju ili učenju. 2) Urgentno zbrinjavanje deteta – smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu u slučaju kad ostane bez roditeljske brige i staranja. emocionalni.Anđela Roglic nitelja detaljno definišući profesionalnog hranitelja kao lica koje ima kvalifikacije propisane zakonskim aktima i specijalizovanog profesionalnog hranitelja kao lica koje zadovoljava tražene kriterijume i koje je kompetentno da se stara o detetu sa teškoćama u prilagođavanju.1. u svakom okrugu postoji služba koja pruža usluge porodičnog smeštaja. U Mađarskoj. a u Budimpešti postoji jedna služba za razvoj servisnih usluga vezanih za porodični smeštaj. kao i deteta koje zahteva naročitu negu usled nekih drugih okolnosti. intelektualni i moralni razvoj u porodici ozbiljno ugrožen u meri koja zahteva hitno zbrinjavanje deteta. uspostavljanja i rukovođenja mrežom hranitelja. 4. I 98. 3) Kratkoročno hraniteljsko staranje – zbrinjavanje deteta ukoliko je njegov razvoj u sopstvenoj porodici ugrožen a takvo stanje se nije moglo popraviti sprovođenjem osnovnih mera dečje zaštite. Zakona o zaštiti dece i vršenju starateljskih poslova. dete se poverava na privremenu brigu i staranje drugoj. 246 . odgovarajućoj porodici. alkohola. a u skladu sa članovima 97. ili u slučaju kada je njegov fizički. i nevladine organizacije se mogu baviti određenim poslovima dečje zaštite. detetu zavisnog od droga. pored njih. Oblici porodičnog smeštaja Mađarsku odlikuje raznovrsnost oblika smeštaja: 1) Smeštaj deteta u drugu porodicu – na zahtev roditelja a po odobrenju organa starateljstva. Međutim.

4. tj. informisanost i kompetentnost roditelja. 5) Povremeno hraniteljstvo – oblik zaštite dece kojim se obezbeđuje da određena lica vode privremenu brigu o deci koja inače žive u svojoj porodici. hranitelji mogu postati samo lica koja su završila pripremni kurs za hranitelje. Development. and Education.2. usled lišavanja roditeljskog prava ili nekih drugih razloga ostalo bez roditeljskog staranja i pod uslovom da se briga i podizanje deteta ne mogu obezbediti postavljanjem staraoca. policijskoj evidenciji. i nosi naziv FIKSZ. U toku obuke se razvija i unapređuje profesionalno znanje i sposobnost koja je potrebna za obavljanje dužnosti hranitelja. zdravstvenim stanju hranitelja. Ova lica mogu preuzeti brigu o najviše petoro dece istovremeno. koji je prilagođen uslovima Mađarske. uključujući i sopstvenu decu. Cilj pripremnog kursa je da učesnici sami donesu odluku o tome da li bi bili sposobni da obavljaju ulogu hranitelja. Postoji i nekoliko udruženja za porodični smeštaj ali nijedno od njih nije na nacionalnom nivou. deci hranitelja.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju 4) Dugoročno hraniteljsko staranje – obezbeđuje se za dete koje je. organizovanje ek247 . Aktivnosti ovih udruženja mogu biti: sakupljanje odeće. ili ne. odgovornost. Ovaj kurs se zasniva na američkom programu PRIDE – Parent Resources for Information. Uslovi za izbor hranitelja Prilikom izbora hranitelja vodi se računa o: – – – – – uslovima života i stanovanja. poslu i mestu rada. U Mađarskoj.

Juna 1998. Što se tiče dece ona mogu ostati u porodici smeštaja i posle punoletstva ako je na studijama ali ne duže od 26 godina. stanje zdravlja i psihološki profil koji daju sigurnost da će korektno izvršavati zadatke koje ima jedan roditelj. 1998. Uslovi za izbor hranitelja U Rumuniji su propisani određeni uslovi za profesionalnog hranitelja: – radna sposobnost. K. – ponašanje u društvu. Balkanska letnja škola socijalnog rada. Porodični smeštaj na primeru Rumunije Reforma dečje zaštite u Rumuniji obuhvata reorganizaciju domova u centre za porodični smeštaj.8 5. svojom aktivnošću. 8 9 Izvori podataka: Toth. obezbeđuje rast. – raspolaganje stanom koji zadovoljava uslove za potrebe dece koja će biti smeštana.Anđela Roglic skurzija za hraniteljske porodice. o zaštiti ugroženog deteta. Neka od ovih udruženja imaju ovlašćenja države da organizuju porodični smeštaj. X/205. brigu i vaspitanje neophodno za harmoničan razvoj dece koja su mu poverena. Zakon o prihvatanju Hitnog Ukaza Vlade broj 26/ 1997. Uveden je profesionalni hranitelj koji se definiše kao fizičko lice koje u svom domu. „Službeni glasnik“ Rumunije od 2.1. 248 . Posebno je značajan Ukaz o zaštiti ugroženog deteta9 koji radi poštovanja najvišeg interesa ugrožene dece može utvrditi odgovarajuće mere za zaštitu dece. demonstriranje partnerskih odnosa i saradnje za decu i porodice i sl. Kovacz E. Porodični smeštaj u Mađarskoj. 5.

– obezbeđuju pomoć i podršku roditeljima deteta da bi se obezbedio povratak deteta u porodičnu sredinu. vrši uvid na terenu i podnosi izveštaj komisiji za zaštitu deteta.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju Profesionalni hranitelj ne može biti: – lice koje je bilo osuđeno i kojem je izrečena sudska mera za izvršavanje ili nameru izvršavanje prekršaja. kao i mogućnost podnosioca zahteva da zbrine decu sa posebnim potrebama. uzrast. – lice koje ima hronične zarazne bolesti. Licenca profesionalnom hranitelju se izdaje na period od tri godine. sa prioritetom srodnih porodica. – roditelj kome je oduzeto roditeljsko pravo ili onaj čije je dete sudskom odlukom evidentirano kao napuštano. Njihova aktivnost se sastoji u sledećem: – identifikuju porodice kojima se deca mogu poveriti. Socijalni radnik obavlja razgovor sa potencijalnim hraniteljima. a zatim se ta učestalost poseta smanjuje i prilagođava potrebama porodice i deteta. 249 . Socijalni radnici pružaju pomoć hraniteljskim porodicama jednonedeljnim posetama tokom prvog meseca smeštaja deteta. Hranitelj zaključuje ugovor sa specijalizovanom javnom službom za zaštitu dece ili privatnom institucijom za praćenje aktivnosti na porodičnom smeštaju. Predlog da se da dozvola profesionalnom hranitelju obuhvata: broj dece koji podnosilac zahteva može primiti. U Rumuniji su od posebnog značaja specijalizovane službe za porodični smeštaj. – obezbeđuju pomoć i podršku licu ili porodici pre i posle poveravanja deteta. – utvrđuju mišljenje deteta. pol dece.

birn. Ali. Posle uvođenja zabrane. koja u Rumuniji radi od 1992. Za praksu porodičnog smeštaja u Rumuniji karakterističan je projekat hraniteljstva socijalne službe Bethani. – podnose izveštaje i predloge komisiji o ovim aspektima.10 Interesantna situacija koja se odnosi na ovu oblast. sačekale su ih loše 10 Prelici.Anđela Roglic – prate porodice i lica u kojima je zbrinuto dete tokom smeštaja. u poslednjem pokušaju da uh ubede da dozvole da postanu hranitelji Nataše.com. tiče se rigoroznog zakona te zemlje kojim se zabranjuje smeštaj dece u hraniteljske porodice iz inostranstva.eu. četvorogodišnjoj rumunskoj devojčici bez roditeljskoj staranja. 11 250 . tromesečno ili na zahtev komisije. V. mnoga deca bi bila vraćena svojim biološkim roditeljima što bi moglo rezultirati njihovom zanemarivanju i zlostavljanju. Internet adresa: http://www. koji su nekoliko godina pokušavali da pruže dom Nataši. Grupa zakonodavaca iz parlamenta Evropske unije zahtevala je od Rumunije da preispita takvu zabranu jer bi potpuna zabrana mogla ugroziti živote dece bez roditelja. Bitan element reforme dečje zaštite u Rumuniji: reorganizacija domova u centre za porodični smeštaj. Balkanska letnja škola socijalnog rada. godine na programima obuke u oblasti socijalnog rada. kao i roditelje deteta nakon njegovog povratka u porodičnu sredinu. a koja je živela u domu za nezbrinutu decu u Rumuniji. 1998. Među ljudima koji su želeli da postanu hranitelji nalazi se i jedan bračni par iz inostranstva. a koja se desila u Rumuniji.11 Sa poslednjom u nizu prepreka suočili su se kada su doputovali u Brisel da bi se sreli sa predstavnicima EU i rumunskim zvaničnicima.

251 . osnovan je Nacionalni komitet za dečju zaštitu sa statusom ministarstva. što znači da ih povremeno posećuju majke. Zvanični podaci u Rumuniji govore da se oko 45. Ova situacija najbolje objašnjava pravilo da se deca primarno smeštaju u sredini svog porekla. svaka se stara o bar jednom detetu i svaka prima sredstva iz lokalnog budžeta.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju vesti jer im je saopšteno da je devojčica data hraniteljskoj porodici u Rumuniji. kao i regionalne kancelarije. predstavlja donošenje Zakona o dečjoj zaštiti 1988.000 dece nalazi u „starateljskom porodicama“ – bilo kod rođaka ili hranitelja – a još 32.400 zahteva za porodični smeštaj dece koji su podneti tokom moratorijuma. te da je lokalno rešenje najbolje za decu. Potreba za hraniteljskom porodicama u Rumuniji dramatično je porasla. a danas ih ima skoro 18. da bi Rumunija konačno odbila sve zahteve stranaca koji su želeli da pruže dom nezbrinutoj deci. kojim se otvara put razvoja porodičnog smeštaja. Pre deset godina uopšte ih nije bili. Prema ovom zakonu. U istoriji Bugarske. to je prvi zakon koji je namenjen samo deci i u kome se po prvi put najavljuje porodični smeštaj kao mogućnost u zaštiti dece. Zvaničnici u Bukureštu su opravdali svoju odluku time da imaju uspeha u rekonstrukciji sistema zaštite dece u zemlji i poboljšanju njihovih uslova. godine.000. Razvoj porodičnog smeštaja u Bugarskoj Novinu u zakonodavstvu Bugarske.000 su pod starateljstvom socijalnih službi „uz materinsku pomoć“. Ta situacija je rezultirala time da je Evropski parlament zatražio od Rumunije da izvrši konačnu reviziju oko 1. 6.

Onu decu. Zatim slede hendikepirana deca. prema poslednjim podacima.12 Prema poslednjim podacima. 252 . Oni treba da dobro znaju da će im se često dešavati da sarađuju sa mnogim ljudima – predstavnicima državnih 12 Todorova. pruža profesija „hraniteljskog roditelja“. podneto je oko 135 zahteva za preuzimanje briga oko nezbrinute dece u hraniteljskoj porodici i budući hranitelji se nalaze u različitim fazama proučavanja i pripreme. ali istovremeno nisu odustali od ostvarenja roditeljskog prava. godine. Proces sticanja prava vršenja obaveza hranitelja traje preko četiri meseca. E. Alternativna mera koja pruža šansu deci da se nađu u normalnom porodičnom krugu. oko 8. Do sada. Profesionalno hraniteljstvo je zakonski uvedeno u Bugarskoj od januara 2007. Balkanska letnja škola socijalnog rada. 1998.000 mališana je u Bugarskoj koji su smešteni u ustanove socijalne zaštite. Posle smeštaje deteta u hraniteljsku porodicu kontrola. konsultacije i saveti od strane socijalnih radnika u stanju su da spreče neadekvatno ponašanje ili neke teškoće koje mogu nastati u uzajamnom prihvatanju ili adaptacije hranitelja i deteta. Stručnjaci su procenili da ti mališani čine najugroženiju grupu. kao i ona deca uzrasta mlađeg od tri godine. Priprema kandidata za profesionalne hranitelje izvodi se u skladu sa posebnim programom. koju su napustili jedan ili oboje roditelja. Prednost da budu smeštana u takve porodice imaju deca koja su iz jednog ili drugog razloga postala žrtva nasilja.Anđela Roglic agencije za usvojenje i porodični smeštaj koje mogu da odluče o usvojenju ili da obezbede porodični smeštaj. Ideja hraniteljstva je da dete sačuva vezu sa biološkom roditeljima i to je veoma važno saznanje koje hranitelji moraju imati. jednostavno nije moguće usvojiti. Bugarska na putu da počne da koristi porodični smeštaj.

Poslove porodičnog smeštaja u našoj zemlji realizuju centri za socijalni rad u saradnji sa Centrom za porodični smeštaj dece i omladine u Beogradu. Porodični smeštaj u našem zakonodavstvu uređen je.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju institucija i nevladinog sektora. ukoliko se pokaže da je to u interesu deteta. primenjuje se za maloletno dete i samo kada je to u skladu sa najboljim interesom deteta. toplinu. Kratak osvrt porodičnog smeštaja u našoj zemlji Za ostvarivanje porodičnog smeštaja u našoj zemlji relevantni su ustavni dokumenti i posebni zakoni kojima se uređuju prava dece u pojedinim oblastima. Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. hraniteljstvo kao mera zaštite dece u Srbiji. Pravilnikom o hraniteljstvu. kao i drugim podzakonskim aktima kojima se bliže reguliše materija porodičnog smeštaja. u osnovi. Bugarska posebnu pažnju posvećuje deci koja su doživela nasilje i svrstavaju ih u grupu onih koja su prioritetna za porodično smeštanje zbog specifičnih potreba za bezbednim okruženjem. Polazeći od zakonskog uređenja obe oblasti. 7. razumevanje i pažnju. posebno zaštita dece bez roditeljskog staranja. Porodičnim zakonom. Osnovni princip smeštaja deteta u hraniteljsku porodicu je zadovoljavanje njegovih potreba. Ono se zasniva odlukom organa starateljstva – Centra za socijalni rad. kao i brojni međunarodni dokumenti. što zahteva visoku pro253 . Stoga se smatra da ne bi bilo naodmet da hraniteljska porodica izbliza upozna životnu priču deteta kako bi adekvatno reagovala na potrebe tog deteta da doživi ljubav.

izraženim zdravstvenim teškoćama ili poremećajem ponašanja. 4) povremeno hraniteljstvo – primenjuje se za dete sa razvojnim ili zdravstvenim teškoćama. 3) urgentno hraniteljstvo – primenjuje se u hitnim situacijama kada je došlo do napuštanja deteta od strane roditelja. Potrebu smeštaja u hraniteljsku porodicu imaju ona deca koja nemaju roditelje ili njihovi roditelji. Učesnici u tom procesu su deca. stručnjaci centara za socijalni rad i Centra za porodični smeštaj dece i omladine. zbog raznih život254 .1. odnosno biološke porodice za dalju brigu o detetu. i država koja obezbeđuje normativnu i finansijsku podršku ovom obliku zaštite dece. kod nas se primenjuju sledeći oblici hraniteljstva: 1) standardno hraniteljstvo – zadovoljava potrebe deteta urednog psihofizičkog razvoja i koje se u hraniteljsku porodicu smešta na kraći ili duži vremenski period.Anđela Roglic fesionalnost i odgovornost u svim fazama procesa njegovog ostvarivanja. hranitelji. 7. grubog zanemarivanja ili zlostavljanja deteta ili kada su roditelji sprečeni da brinu o detetu zbog teške bolesti ili smrti. koje se smešta u hraniteljsku porodicu na kraći period u cilju predaha i očuvanja kapaciteta hraniteljske. članovi hraniteljskih porodica. rodbina. za koje je procenjeno da je primena hraniteljstva u njegovom najboljem interesu. 2) specijalizovano hraniteljstvo – zadovoljava potrebe deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju. Oblici porodičnog smeštaja Polazeći od specifičnih potreba deteta bez roditeljskog staranja i uslova potrebnih za njihovo zadovoljavanje. biološki roditelji.

deci hranitelja. broj 18/05. Deca koja imaju potrebu za hraniteljstvom. 255 . 4) u kojoj bi zbog bolesti člana porodice bilo ugroženo zdravlje deteta i ostvarivanje svrhe smeštaja 5) ako je porodica materijalno neobezbeđena u smislu odredaba Zakona. Tako se dete ne može smestiti u porodicu: 1) u kojoj je neko od članova lišen roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. 2) u kojoj su poremećeni porodični odnosi. poslu. 3) u kojoj neko od članova ima društveno neprihvatljivo ponašanje.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju nih teškoća i kriza nisu u stanju da o njima adekvatno brinu. hrana i odeća. obično su sa teškim životnim iskustvom koje utiče na njihov razvoj. zbog čega im je potrebna briga i podrška. Od hranitelja se zahteva da imaju znanja i ve13 Izvori podataka: Porodični zakon „Službeni glasnik RS“.2. 7.13 Od hranitelja se zahteva da prepoznaju i adekvatno zadovolje sve potrebe deteta. policijskoj evidenciji. ne samo bazične kao što su smeštaj. Odredbama Zakona određene su situacije koje mogu biti smetnja za smeštaj deteta. zdravstvenom stanju hranitelja. Uslovi za izbor hranitelja Prilikom izbora hraniteljske porodice naročito se vodi računa o: – – – – – uslovima života i stanovanja. odnosno visini mesečnih prihoda.

Često će hraniteljima za ostvarivanje ovog cilja biti potrebno strpljenje i podrška stručnjaka. fizičkim. Nakon prijavljivanja Centru za socijalni rad. kao jedan od najpoznatijih programa obuke hranitelja koji se realizuje u najvećem broju evropskih zemalja. emotivno i intelektualno u skladu sa svojim potencijalima.14 Stručni tim daje posebno mišljenje iz koga se vidi da su članovi porodice po svojim ličnim svojstvima sposobni za čuvanje i vaspitanje deteta.3. 14 Familia: Bukvar hraniteljstva. To je program PRIDE. 7. U slučaju ispunjenosti ovih uslova predstoji priprema i obuka za buduće hranitelje i donošenja rešenja o porodičnom smeštaju. zdravstvenim. a u najboljem interesu je ukoliko: 1) predstavlja odgovor na potrebe deteta za bezbednošću. Standardi za ostvarivanje zaštite deteta na hraniteljstvu Hraniteljstvo kao mera zaštite deteta primenjuje se kada je to u njegovom najboljem interesu. obavljaju se početni razgovori i vrši procena ispunjenosti ličnih i porodičnih uslova za adekvatnu brigu o deci. 2) obezbeđuje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama važnim za dete. i da zadovoljavaju potrebe deteta tako da njegov razvoj ide ka potpunom osamostaljenju. Hranitelji se za bavljenje hraniteljstvom pripremaju po Programu pripreme i obuke za hraniteljstvo. emocionalnim i socijalnim razvojem.Anđela Roglic štine da podrže i podstiču dete da se razvija socijalno. Zasniva se na specifičnim kompetencijama – znanjima i veštinama za uspešno obavljanje hraniteljske uloge sa ciljem povećanja kompetentnosti hranitelja. 256 . vaspitanjem i obrazovanjem.

posebno što političke. član 5. među kojima se favorizuju programi za decu. stručni tim ima zadatak da na osnovu psihofizičkih karakteristika deteta i karakteristika hraniteljske porodice vrši izbor porodice koja će na najbolji način kompenzovati odsustvo roditeljskog staranja kod deteta i zadovoljiti sve njegove razvojne potrebe. onda je jedan od najznačajnijih zadataka i standarda zaštite deteta izbor hraniteljske porodice. Zajedničkom nam je i suočavanje sa novim učesnicima u pružanju usluga socijalne zaštite koji sve više dobijaju na značaju. ekonomske i socijalne promene imaju odraza na promene unutar porodice i što su ove zemlje započele reformu pre nas. Zemlje Centralne Evrope koje imaju bolju ekonomsku situaciju nego druge zemlje u tranziciji počele su sa prestruk15 Pravilnik o hraniteljstvu „Službeni glasnik RS“. Formiraju se mnoge nevladine organizacije i pojavljuju međunarodne organizacije i agencije sa izvorima sredstava za socijalne potrebe. 8. Pored utvrđenih kriterijuma za izbor hraniteljske porodice. Pravilno izabrana hraniteljska porodica osnovni je uslov zaštite deteta na porodičnom smeštaju.15 Kada plan zaštite bez roditeljskog staranja određuje porodični smeštaj kao oblik zaštite. 32/08.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju 3) u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalan razvoj deteta. 257 . Porodični smeštaj u susednim i zemljama u tranziciji Iskustva susednih zemalja i zemalja u tranziciji za nas su od praktičnog značaja i u reformskim procesima i oblasti socijalne politike. Nevladin sektor sve više dobija na značaju i kao dopuna državnom sistemu socijalne zaštite. komplementarne sa potrebama konkretnog deteta.

258 . Opširnije o ovome na internet adresi: http://www. Trenutni smeštaj ove dece u rezidencijalnim ustanovama je neadekvatan. Januara 2009.2009. 175–176. novoosnovanog državnog tela zaduženog za hraniteljstvo. Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije i Save the Children UK potpisali su 13. Prema rečima šefa Delegacije Evropske komisije Josepa Lioverasa Evropska unija će obezbediti finansijsku pomoć kako bi se osiguralo da sistem brige o deci punim kapacitetom odgovori na potrebe najvulnerabilnijih grupa dece u Srbiji.uk. obezbeđivanje alternativnih rešenja. 01. obezbeđivanje mesta stanovanja od strane lokalne zajednice za one koji napuštaju institucije. 1999. org.savethechildren.17 Realizacija ovog projekta doprinosi ostvarivanju nacionalne politike u oblasti zaštite dece bez roditeljskog staranja i ostvarivanju Strategije razvoja socijalne zaštite u delu obez16 17 Čekerevac. Memorandum je dobio podršku Centra za porodični smeštaj dece i omladine Beograd. pomeranje prema drugim vidovima brige na bazi porodice i dr.16 Zemlje u tranziciji se suočavaju sa problemom dece bez roditeljskog staranja i dece koja žive sa invaliditetom. str. Reforma institucionalne brige je usmerena na poboljšanje uslova života u postojećim institucijama. za decu sa posebnim potrebama koja su na smeštaju u institucijama. A.Anđela Roglic tuiranjem službi porodičnog smeštaja.05. Finansijska podrška Evropske unije se ogleda i u sprovođenju projekta „Posebna briga za posebne potrebe“ koji je usmeren na unapređenje kvaliteta života dece sa posebnim potrebama i razvoj specijalizovanog hraniteljstva kod nas. godine Memorandum o saradnji na sprovođenju trogodišnjeg projekta koji se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske Komisije. Uporedna i međunarodna socijalna politika.

Na kraju. Sve ove obećavajuće inicijative pokazuju da se ide napred. uporedne analize porodičnog smeštaja i vizije njegovog razvoja. detinjstvo je jedno. Za ono dete koje se nalazi u domu ili neadekvatnoj porodici. da postoje određene teškoće sa kojima se većina zemalja susreće i da je potrebno stalno raditi na dogradnji sistema u cilju unapređivanja zaštite dece primenom ovog oblika. boljeg ostvarivanja dečjih prava i njihove participacije u porodičnom životu i sticanja porodičnih iskustava bitnih za osamostaljivanje i kasniji život kao samostalnih odraslih ljudi. razvijanja trajnih emotivnih veza i stabilnosti odnosa. opšti je utisak da je porodični smeštaj u razvoju. Približno 30% te dece su deca sa smetnjama u razvoju. trenutno je oko 4. svaka druga priča nema smisla. Zaključak Na osnovu rezultata istraživanja. odnosno obezbeđivanja uslova da deca odrastaju u porodičnom okruženju. jer za to vreme neka deca. Priča o boljoj organizaciji zaštite dece na porodičnom smeštaju ne trpi odlaganja i sporost. 800 dece je još uvek u institucijama. nekako rastu. često u neadekvatnim uslovima koji mogu ostaviti posledice za ceo život.000 dece smešteno u hraniteljske porodice širom Srbije. Ali. negde. neosporno je da je porodični smeštaj jedan od adekvatnijih oblika zaštite u porodičnim uslovima za većinu dece bez roditeljskog staranja.Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju beđivanja manje restriktivnih oblika zaštite dece. Svako dete ima pravo da odrasta u porodici!!! 259 . boljeg uspostavljanja odnosa roditelj – dete. Prema zvaničnim podacima Vlade. 50% njih su deca sa smetnjama u razvoju. 9. zbog bolje adaptacije dece na hraniteljsku porodicu nego na institucionalnu zaštitu.

is a protection measure for children without parental care.Anđela Roglic Summary Family accommodation – fostering. 32/08. and it can represent a great satisfaction for everyone.e. Key words: Family accommodation – fostering. or with behavioral disorders. caring. brings change into the foster family itself. as well as preserving their personal. participating in its development. education. children under parental care. enriches all its members’ experience. 260 . but with a disorder in mental and physical development. „Official Gazette of the Republic of Serbia“. future independence. thereby making fostering a unique life experience. and support in establishing and maintaining connections with their biological families. i. children without parental care. family and national identity. article 2. 18 Fostering Book of Regulations. and stimulating its positive changes. no.18 Foster families provide a secure and stimulating environment for the children’s development. who temporarily cannot live with their parents. by offering them adequate attendance and care about their health. Fostering and sharing family experience with a child who saw a difficult side of life in its earliest age.

kao i na pojedine oblasti koje do sada u našoj zemlji nisu bile predmet zakonskog regulisanja. sadržanim. 1. pravnik ZAŠTITA MEDICINSKIH PODATAKA O LIČNOSTI Relativno laka dostupnost informatičkih uređaja i razvoj sredstava masovne komunikacije su nužna posledica tehnološkog napretka. Pravo na privatnost Pravo na privatnost je osnovno ljudsko pravo koje je kao pravo prve generacije našlo svoje mesto i u članu 12. u Preporuci Komiteta Ministara Saveta Evrope o zaštiti medicinskih podataka iz 1997. godine. često nedopuštene svrhe. pre svega. Uni261 . a koje bi trebalo da sadrži moderan Zakon o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti. Širenje kruga subjekata koji vrše prikupljanje i obradu podataka o ličnosti i mogućnosti njihove upotrebe u različite.Nikola Stošić dipl. obrade i upotrebe ličnih podataka i obezbediti delotvorni mehanizmi njihove zaštite. aktuelizuje potrebu za postojanjem adekvatnih zakonskih rešenja kojima će se regulisati uslovi prikupljanja. Kada su u pitanju medicinski podaci o ličnosti kao podaci vezani za zdravlje čoveka. U tom cilju potrebno je ukazati na nedostatke postojeće zakonske regulative u oblasti zaštite medicinskih podataka o ličnosti i potrebi usklađivanja zakonskih rešenja sa dostignutim evropskim standardima. nesumnjivo je da postoje brojni razlozi da se posebnim zakonom reguliše ova oblast i pronađe ravnoteža između naizgled ambivalentnih ciljeva i to prirodne želje pojedinca da iste zadrži u domenu svoje privatnosti zbog posebne osetljivosti ovih podataka i težnje da se zaštite važni društveni interesi.

na primer. često je dovoljna da pojedinca odvrati od namere da se obrati stručnom licu. Naime. ali i drugim grupama i pojedincima. Svako ima pravo na zakonsku zaštitu protiv ovakvog mešanja ili napada.Nikola Stošić verzalne deklaracije o pravima čoveka usvojenoj na Generalnoj skupštini UN decembra 1948. predviđa:“Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života. da bi se pacijent uopšte obratio lekaru i sa njim podelio osetljive informacije koje se tiču njegovog zdravstvenog stanja. pre svega zbog osobenosti odnosa pacijent-lekar. poverenje pacijenta je preko potrebno kako bi lekar pribavio sve potrebne informacije na osnovu kojih bi mogao da utvrdi uzroke bolesti.“1 Kada su u pitanju medicinski podaci o ličnosti.org/docs/ Eur_Convention/euroconv. godine. visoko birokratizovanom društvu „prinuđen da podeli“. Sa druge strane. htpp://www. u članu 8. stan ili prepisku. 262 . neophodno je da bude uveren da ti podaci neće biti upotrebljeni van svrhe za koju se prikupljaju. neophodna je radi primene temeljenog pravnog principa istaknutog u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka. čak i u slučaju da ta bolest nema nikakvog uticaja na kvalitet njegovog ili njenog rada. i Evropska konvencija o ljudskim pravima. godine kojim je propisano: „Niko ne sme biti izložen proizvoljnom mešanju u privatni život.hrcr. sa predstavnicima državnih organa. Sama mogućnost da.“ Zaštita ličnih podataka. niti napadima na čast i ugled.01. Takođe. postavi tačnu dijagnozu i odredi odgovarajući tretman 1 European Convention on Human Rights. najčešće će poslodavac odbiti da zaposli lice koje ima određenu bolest. njegove kolege saznaju da ima makar i blage psihičke tegobe. stana i prepiske.3. pre svega. Takođe. poštovanje i garancija privatnosti pojedinca ima poseban značaj. porodicu.html. u cilju ostvarenja svojih životnih interesa. 30. još jedan krucijalni dokument u oblasti zaštite ljudskih prava.2009. koje je pojedinac u modernom.

godine u kojoj je istaknuto da je zaštita medicinskih podataka od suštinskog značaja za ostvarenje prava pojedinca da se poštuje njegova 2 Kaličanin P.3 U kontekstu poštovanja prava na privatnost treba spomenuti i odluku koju je Evropski sud za ljudska prava doneo u slučaju Z.2 Preporukom Komiteta Ministara Saveta Evrope br.edu/humanrts/instree/coerecr97–5.umn. 97 o zaštiti medicinskih podataka. a od strane drugih pojedinaca i tela samo ukoliko to čine u korist profesionalnih lica-zdravstvenih radnika i pri tome postupaju u skladu sa pravilima poverljivosti koja su propisana za zdravstvene radnike.html. i to posebnim odeljkom pod nazivom „Poštovanje privatnosti“ predviđeno je: – da poštovanje fundamentalnih prava i sloboda. vs Finland februara 1997. str.psihijatrija.1. Recommendation No.. posebno prava na privatnost. Stoga. 16. – da se prikupljanje i obrada medicinskih podataka može vršiti samo ukoliko je domaćim zakonom obezbeđena odgovarajuća zaštita.com/psihijatrija/ETIKA%20KALICANIN/Med%20Etika%20_ 22.doc. R(97) on the Protection of Medical Data. htpp://www.01. – da medicinski podaci mogu da se prikupljaju i obrađuju samo od strane profesionalnih lica-zdrvstvenih radnika. htpp://www. godine. a u sklopu toga i prava na privatnost. mora biti garantovano u postupku prikupljanja i obrade medicinskih podataka.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti u cilju izlečenja.2009. Medicinska etika i medicinsko pravo. 1. ostvarenje načela poštovanja ličnosti pacijenata. Respect for privacy. kao jednog od bazičnih načela na kojima počiva i Hipokratova zakletva jeste preduslov adekvatnog medicinskog tretmana i zdravstvene zaštite. 3 263 .

a u slučajevima postojanja prenosivih bolesti i zdravlje čitave zajednice. 5 6 264 .2009.Nikola Stošić privatnost i porodični život. 7. Evropski sud za ljudska prava je u slučaju I vs Finland zauzeo stav da član 8 Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske Unije o zaštiti pojedinaca koja se odnosi na obradu ličnih podataka i slobodan prenos tih podataka5 ne obavezuje državu samo na uzdržavanje od mešanja u privatni život pojedinca. Aplication (no. kao i na njihov socijalni i radno-pravni status.fredman-mansson. te da bi se bez takve zaštite oni koji imaju potrebu za medicinskom pomoći uzdržavali od otkrivanja informacija lične i intimne prirode čak iako su takve informacije neophodne da bi im se ukazao odgovarajući medicinski tretman. Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and of the free movement of such data.uk/rja14/Papers/echr-finland. već je neophodno da preduzme odgovarajuće mere u cilju sprečavanja povrede tog prava. nije dovoljno da država samo propiše obavezu uzdržavanja od povrede prava na privatnost. čak i u sferi odnosa između fizičkih lica međusobno. već podrazumeva i obavezu države da u cilju poštovanja privatnosti preduzme odgovarajuće mere u cilju osiguranja prava na privatnost.01.htm. godine. 16. 22009/93).cam.6 Iz sadržine navedene odluke nesumnjivo proizlazi da pored negativne oba4 European Court of Human Rights.2009.pdf.4 Međutim. htpp://www. godine. htpp://www. izlaganjem tih osoba poruzi i vređanju. 16.01. str. s obzirom na to da otkrivanje tih podataka može imati dramatičan uticaj na privatni život tih lica. U odluci je naznačeno i da je poštovanje privatnosti od posebnog značaja kada su u pitanju informacije o osobama obolelim od HIV-a.ac. čime bi ugrozili sopstveno zdravlje.fi/zvf.cl. Case of Z vs Finland.

ali samo pod uslovom da za njih važe ista ili slična pravila kojima se obezbeđuje poverljivost informacija. a koja obavezuju lica koja koja se bave pružanjem zdravstvene zaštite profesionalno.1. 97 o zaštiti medicinskih podataka je propisano da bi medicinski podaci o ličnosti trebalo da se prikupljaju i obrađuju samo od strane fizičkih i pravnih lica koja se bave pružanjem zdravstvene zaštite profesionalno.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti veze države i drugih adresata da se uzdrže od povrede prava na privatnost medicinskih podataka o ličnosti. Propisi Saveta Evrope Preporukom Veća Ministara Saveta Evrope br. 2. Preporukom je propisano i da druga fizička i pravna lica mogu prikupljati i obrađivati medicinske podatke o ličnosti samo ukoliko su potčinjena pravilima kojima se obezbeđuje jednak stepen zaštite poverljivosti podataka kao i pravilima koja se odnose 265 . kao i od pojedinaca ili tela koji rade u njihovu korist. država ima i pozitivne obaveze koje se sastoje u stvaranju delotvornih mehanizama pravne zaštite. Prikupljanje i obrada podataka Radi ostvarenja i zaštite prava na privatnost i drugih prava i interesa fizičkih lica od ključnog značaja je postojanje adekvatnih zakonskih rešenja kojima će se predvideti: – koji subjekti su ovlašćeni da prikupljaju i obrađuju medicinske podatke o ličnosti – pod kojim uslovima se podaci mogu obrađivati – koji su to razlozi koji mogu opravdati odstupanje od opšteg režima koji je propisan za prikupljanje i obradu medicinskih podataka o ličnosti 2.

7 2. imajući u vidu neophodnost dostupnosti informacija koje se odnose na zdravlje pacijenta u cilju pružanja odgovarajućeg medicinskog tretmana. htpp://www. postavlja se pitanje pod kojim se uslovima izjava volje jednog lica kojom daje saglasnost da se podaci koji se odnose na njegovo zdravlje mogu obrađivati smatra punovažnom i ovlašćuje nadležne subjekte da pristupe procesu prikupljanja i obrade podataka? 7 Recommendation No. Međutim. 7–13. str.2009. Directive 95/46/EC of the Europian Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection on individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data. 16. Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta predviđeni su izuzeci od opšte zabrane prikupljanja i obrade medicinskih podataka o ličnosti. 16. godine. R(97) on the Protection of Medical Data.edu/humanrts/instree/coerecr97–5. str. godine.html.umn. 1.1.01. godine predviđena generalna zabrana obrade podataka koji se odnose na zdravlje pojedinaca iz razloga posebne osetljivosti tih podataka.cdt./privacy/eudirective/EU_Directive_html. izuzev ukoliko zakon države članice ne predviđa da se generalna zabrana prikupljanja i obrade podataka ne može otkloniti ni davanjem te saglasnosti.8 Međutim. 8 266 .2009. Propisi Evropske Unije Što se tiče uslova pod kojima se medicinski podaci o ličnosti mogu prikupljati i obrađivati. htpp://www. Derogacija opšteg principa o zabrani obrade medicinskih podataka o ličnosti se odnosi pre svega na one situacije u kojima postoji izričita saglasnost lica na koja se ti podaci odnose.org.Nikola Stošić na lica koja se profesionalno bave pružanjem zdravstvene zaštite.2.01. pre svega treba istaći da je Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta od oktobra 1995.

psihološke ili druge prirode. ta izjava mora biti slobodno izražena. godine9 precizirala šta se podrazumeva pod izrazima slobodno izražena. pri čemu se pristanak dat pod pretnjom da će u suprotnom lice biti lišeno medicinskog tretmana ili da će tretman biti neodgovarajućeg kvaliteta ne može smatrati slobodnim. 267 . je u Radnom dokumentu koji se odnosi na obradu ličnih podataka koji se odnose na zdravlje od februara 2007. kao što su priroda 9 Article 29 Data Protection Working Party. konkretna i od strane subjekta koji je informisan data izjava volje.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti Pre svega. Slobodno izražen pristanak podrazumeva dobrovoljnu odluku. Takođe. Pristanak mora biti i konkretan i odnositi se na tačno određenu i definisanu situaciju u kojoj se pristupa prikupljanju i obradi podataka. Working Document on the processing of personal data relating to health in electronic health records. Radna grupa. finansijske. generalni pristanak subjekta da se mogu obrađivati podaci koji se odnose na njegovo zdravlje i da se mogu dostavljati drugim subjektima koji će učestvovati u njegovom lečenju se ne može smatrati dopuštenim. 00323/07/EN WP 131. te stoga opšti. Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta. Osim toga. treba imati u vidu da saglasnost pacijenta da bude podvrgnut određenom medicinskom tretmanu ne povlači za sobom automatski i saglasnost koja se odnosi na obradu podataka prikupljenih tokom tog tretmana. pristanak može punovažno biti dat samo od strane lica koje je informisano o svim relevantnim pitanjima koja su u vezi sa obradom podataka i koji se zasniva na proceni i razumevanju relevatnih činjenica. konkretna i data od strane subjekta koji je informisan o svim relevantnim pitanjima koja se odnose na obradu podataka. čije je formiranje predviđeno članom 29. nezavisno evropsko savetodavno telo u oblasti zaštite podataka i privatnosti. datu u odsustvu prinude bilo koje vrste-socijalne.

koja su prava lica čiji se podaci obrađuju. lica kojima se podaci mogu dostaviti. Konačno. derogacija opšteg principa o zabrani obrade medicinskih podataka o ličnosti se odnosi i na one situacije u kojima je prikupljanje i obrada podataka neophodna kako bi se zaštitili vitalni interesi lica na koga se ti podaci odnose. i to samo ukoliko lice čiji se podaci obrađuju nije u stanju da izrazi svoju volju. izuzev preduzimanja medicinskog tretmana u cilju spasavanja života. a to lice nije fizički ili pravno sposobno da izrazi svoj pristanak.europa.eu/justice_home/fsj/privacy/ docs/wpdocs/2007/wp131_en. svrha obrade. zakonom se mora precizno naznačiti cilj koji opravdava odstupanje od generalne zabrane obrade medicinskih podataka o ličnosti. 268 . 10 Article 29 Data Protection Working Party.01. obrada podataka mora biti u uzročnoj vezi sa suštinskim. ovde je od posebnog značaja sprečiti eventualne zloupotrebe. vitalnim interesima lica čiji se podaci prikupljaju i mora biti neophodna za preduzimanje medicinskog tretmana koji ima za cilj spasavanje života. Takođe. odnosno povredu prava na privatnost i privatni život pod izgovorom potrebe zadovoljenja javnog interesa. 16.2009. od opšte zabrane obrade medicinskih podataka o ličnosti može se odstupiti i u slučaju postojanja suštinskog javnog interesa. htpp://ec.pdf. pre svega u domenu zaštite javnog zdravlja i socijalne sigurnosti. osnovnim. Special Protection for sensitive personal data. kao i način njihovog prikupljanja i obrade. Pri tome. Ovaj izuzetak se odnosi samo na mali broj slučajeva i to pre svega na situacije u kojima je ugrožen život lica čiji se medicinski podaci obrađuju i ne može se koristiti kao opravdanje za obradu podataka u druge svrhe.10 Takođe. što uključuje i svest o mogućim posledicama odbijanja da se da pristanak za prikupljanje i obradu podataka.Nikola Stošić podataka koji se obrađuju. U tom cilju. Međutim.

između ostalog. godine – „HIPAA“ (Health Insurance Portability and Accountability Act) i njime su uređeni uslovi upotrebe i objavljivanja medicinskih podataka o ličnosti (PHI). što je standard koji je propisan i Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta.3 Propisi Sjedinjenih Američkih Država U Sjedinjenim Američkim Državama 2002. Nezavisno nadzorno telo bi bilo ovlašćeno da nadgleda da li država ispunjava obaveze preuzete u skladu sa Direktivom i u tom cilju bi bilo snabdeveno ovlašćenjima da. 2. četvrta grana vlasti imaju u oblasti zaštite ljudskih prava i koja u tom cilju moraju biti snabdevena konkretnim ovlašćenjima. I ovim aktom je kao osnovni princip predviđeno da se medicinski podaci o ličnosti ne mogu prikupljati i obrađivati bez ovlašćenja lica na koje se ti podaci odnose. uključujući i pravo da podnesu i krivičnu ili prekršajnu prijavu u slučaju povrede zakona. Ovde je interesantno videti koje su to situacije predviđene ovim aktom u kojima njegovi donosioci smatraju da postoji suštinski javni interes koji dopušta derogaciju ovog principa. između ostalog. Kao izuzetak od principa da je za obradu podataka o ličnosti potrebna saglasnost lica na koga se ti podaci odnose predviđeno je. godine je od strane Ministarstva zdravlja donet „Privacy rule“ u cilju implementacije standarda predviđenih federalnim zakonom iz 1996. da se bez ovlašćenja 269 . pokrene postupak pred sudom u slučaju kršenja propisa.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti države članice imaju obavezu da obezbede odgovarajuća. Direktive 95/46 Evropskog Parlamenta kao obaveza država članica. kao i da o preduzetim merama obaveste nezavisno nadzorno telo čije je osnivanje predviđeno odredbama člana 28. konkretna jemstva i garancije u cilju zaštite prava i sloboda fizičkih lica. Time se jasno naglašava uloga koju nezavisna tela kao tzv. i to posebno prava na privatnost.

str. poslodavcima i to informacija na osnovu kojih se može utvrditi da li je povreda ili bolest pretrpljena na radu i to ukoliko je takva informacija neophodna za ispunjenje obaveza predviđenih odgovarajućim zakonom. 270 . 16. obaveštenja o prirodi krivičnog dela. medicinski podaci mogu ustupiti: – nadležnim organima ovlašćenim zakonom da prikupljaju i obrađuju medicinske podatke u cilju prevencije i kontrole bolesti.org/ usr_doc/RegSummary2002. pojedincima koji su zaraženi ili su bili izloženi nekoj prenosivoj bolesti ukoliko je takvo obaveštenje dozvoljeno zakonom.healthprivacy. upozorenja nadležnih organa da postoji mogućnost da je smrt nastupila nasilno. godine. htpp://www.2009. otkrivanja informacija o žrtvi ili moućoj žrtvi krivičnog dela. mestu izvršenja i učiniocu krivičnog dela – naučnih istraživanja pod uslovima predviđenim zakonom – postojanja ozbiljne opasnosti po zdravlje ili bezbednost – obezbeđenja ostvarenja dužnosti državnih organa11 Ova lista izuzetaka jasno ukazuje da postoje brojne situacije u kojima osnovni princip da se medicinski podaci o 11 Summary of HIPAA Privacy Rule. – ukoliko je takva informacija neophodna u sudskom ili administrativnom postupku – u cilju identifikacije ili lokacije osumnjičenog. nadležnim organima ovlašćenim zakonom da primaju izveštaje o zlostavljanju i zanemarivanju dece. svedoka ili nestale osobe. 25–27.01.pdf. – agencijama koje se bave nadzorom i kontrolom funkcionisanja zdravstvenog sistema.Nikola Stošić ili dozvole lica na koga se odnose. odbeglog lica.

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

ličnosti mogu prikupljati i obrađivati samo ako postoji saglasnost lica na koga se podaci odnose dolazi u koliziju sa interesima društva, što nameće potrebu njegove derogacije. Sasvim je sigurno da ukoliko je medicinski podatak o ličnosti potreban kako bi se, na primer, uspešno sproveo krivični postupak, a saglasnost za njegovu upotrebu nije moguće pribaviti iz bilo kog razloga, u tom „sukobu“ privatnog interesa pojedinca da zaštiti privatnost ličnih podataka i javnog interesa prednost svakako ima javni interes. Međutim, radi sprečavanja eventualnih zloupotreba i ugrožavanja prava na privatnost pod izgovorom zaštite javnih interesa potrebno je zakonom što preciznije definisati izuzetke od opšteg principa i obezbediti odgovarajuća jemstva i garancije u cilju sprečavanja neovlašćene obrade medicinskih podataka o ličnosti.

2.4. Propisi Republike Srbije
Kada je reč o domaćoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, još uvek važeći Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva12 („Sl. list SRJ“, br. 12/98, 37/02) kojim se uređuje način prikupljanja, obrade, korišćenja i zaštite podataka iz evidencija u oblasti zdravstva ne predviđa poseban režim zaštite podataka o ličnosti, već u tom delu upućuje na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98)13 kojim se predviđa da su lični podaci informacije koje su sadržane u zbirkama podataka, a koje se, između ostalog, odnose i na privatnost lica. Međutim, suštinski nedostatak zakona je već u samom određenju medicinskih podataka o ličnosti kao informacija sadržanih u zbirkama podataka. Medicinski podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na zdravlje pojedinca ili je u vezi sa zdravljem, pri čemu se uopšte ne
12 13 Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva („Sl. list SRJ“, br. 12/98, 37/02). Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98)

271

Nikola Stošić

mora raditi o informaciji koja je medicinski značajna i koja se unosi u zbirki podataka, već je dovoljno da pacijent ima interes da se određene činjenice drže u tajnosti, jer bi mu obznanjivanje tih činjenica škodilo u bilo kom smislu, ili bi moglo povrediti njegov psihički integritet.14

3. Genetski podaci
Genetski podaci o ličnosti predstavljaju osobenu vrstu medicinskih podataka o ličnosti koja zbog svojih specifičnosti zaslužuje posebnu pažnju. Pre svega, genetski podaci su zbog osobine gena da se prenosi sa generacije na generaciju od značaja za zdravlje ne samo lica analizom čijih gena su utvrđeni, već i njegovih srodnika, što nameće pitanje ko ima pravo pristupa ovim podacima i pod kojim uslovima, te da li to pravo pripada i licima van kruga bioloških srodnika (poslodavcima, osiguravajućim organizacijama) u cilju zaštite njihovih legitimnih interesa. Genetski podatak je svaka informacija o naslednim karakteristikama pojedinca dobijena analizom nukleinske kiseline ili drugim naučnim metodom. Međutim, potrebno je načiniti jasnu distinkciju između genetskih podataka (informacija) i genetskog materijala. Gen je segment, deo DNK koji sadrži podatak o spajanju RNK molekula neophodnih za sintezu proteina unutar tela i kompletna građa gena, kojih ima preko 30.000 u ljudskom genomu, nalazi se u svakoj ćeliji organizma i kao takav predstavlja jedinicu nasleđivanja koja određuje ispoljavanje bioloških karakteristika organizma. Genetski podatak je kodiran u DNK kao niz nukleotida i kao takav prenosi se sa generacije na generaciju potpuno nepromenjen, usled čega se i razlikuje od drugih medicinskih podataka o ličnosti i to po tome što je od značaja za zdravlje
14 Jakov Radišić, Medicinsko pravo, Beograd 2008. Godine, str. 157.

272

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

ne samo konkretne osobe analizom čijih gena je utvrđen, već i njegovih bioloških srodnika, kako živih tako i još nerođenih. Pri tome, genetska informacija i genetski materijal mogu se razdvojiti, i ta informacija se može čuvati odvojeno od biološkog materijala iz koga je dobijena i koristiti se za buduća ispitivanja.15 Danas je nesporno da postoji veliki broj bolesti koje su u celosti ili pretežno uslovljene genetskim karakteristikama čoveka, dok je kod pojedinih hroničnih oboljenja (bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, depresija) u preko 70% slučajeva njihov nastanak uzrokovan genetskim predispozicijama. Stoga je sasvim razumljiv i opravdan interes ljudi za genetske testove kojima se mogu utvrditi genetske anomalije kod još nerođene dece ili procenat verovatnoće za nastanak nekog oboljenja kako bi se predupredila njihova eventualna pojava. Sa druge strane, postoji i ekonomski interes poslodavaca ili osiguravajućih društava da dođu u posed tih podataka i zasnivanje radnog odnosa ili zaključenje ugovora o osiguranju života uslove „odgovarajućom“ genetikom. Imajući u vidu nesumnjivu opravdanost vršenja genetskih testiranja i istraživanja, kao i mogućnost zloupotrebe tako dobijenih podataka, potrebno je celokupnu problematiku podvesti pod odgovarajuću zakonsku regulativu.

3.1. Propisi na nivou Ujedinjenih Nacija – Unesko
Međunarodnom Deklaracijom o genetskim podacima čoveka donetom pod okriljem Unesco-a predviđeno je da se genetski podaci mogu prikupljati isključivo u svrhu dijagnoze koja ima za cilj očuvanje čovekovog zdravlja, a izuzetno i
15 Human Genetic Data: Preliminary Study by the IBC on its Collection, Processing, Storage and Use, htpp://www.eubios.info/UNESCO/ ibc2002.pdf, 30.01.2009. godine, str. 5.

273

Nikola Stošić

radi medicinskih i drugih naučnih istraživanja, forenzičkih ispitivanja i sprovođenja odgovarajućih sudskih postupaka. Pri tome, moraju se obezbediti odgovarajuće garancije da se prikupljeni genetski podaci neće koristiti u svrhu diskriminacije ili stigmatizacije neke ličnosti, porodice, grupe ili zajednice, uz posebnu pažnju u tumačenju i interpretaciji populaciono-genetskih podataka i ponašajnih karakteristika pojedinaca ili grupa. Da bi se pristupilo prikupljanju, obradi i upotrebi genetskih podataka o ličnosti neophodno je da postoji saglasnost subjekta na koga se ti podaci odnose koja mora biti slobodno izražena, određena i data od subjekta koji je informisan o svim relevantnim pitanjima koja se odnose na obradu podataka, čime se praktično u ovom domenu zahteva ispunjenje onih standarda koji su prethodno uvedeni Direktivom 95/46 Evropskog Parlamenta. Imajući u vidu osobenost genetskih podataka o ličnosti, Međunarodna Deklaracija o genetskim podacima o ličnosti sadrži i neke specifične odredbe, te tako predviđa da genetski podaci ne smeju biti otkriveni ili učinjeni dostupnim trećim licima, a posebno poslodavcima, osiguravajućim organizacijama, nučnim ustanovama i porodici, izuzev ulikoko to zahtev važan društveni interes u slučaju koji je restriktivno predviđen nacionalnim zakonom. Takođe, Deklaracija predviđa i uvođenje genetičkih saveta pri bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama uz čiju saglasnost treba da se obavlja analiza genetičkog materijala i koji moraju uživati nezavisnost u svom odlučivanju, vodeći se prvenstveno zdravstvenim benefitom pojedinca, a tek potom korišću koja može nastati za medicinu kao nauku.16 Dakle, neophodno je podvesti pod
16 International Declaration on Human Genetic Data. htpp://unesdoc. unesco.org/images//0013/001361/136112.e.pdf, 18.01.2009. godine, str. 9–11.

274

Zaštita medicinskih podataka o ličnosti

zakonsku regulativu i rad etičkih komiteta koji bi trebalo da imaju izuzetno značajnu ulogu upravo u ovom domenu.17 I IBC (International Bioethics Comittee), osnovan pri UNESCO 1993. Godine, koji čini 36 nezavisnih eksperata koji prate razvoj nauke i njenu primenu u cilju obezbeđenja ljudskog dostojanstva i slobode je u Preliminarnoj studiji o prikupljanju, obradi, čuvanju i upotrebi genetskih podataka iz maja 2002. Godine postavio neka interesantna pitanja iz ove oblasti. Pre svega, treba istaći da je IBC-a savetodavno telo čiji je osnovni zadatak da doprinese prihvatanju principa postavljenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskom genomu i ljudskim pravima i daljem istraživanju pitanja uzrokovanih njenom primenom i evolucijom tehnologije, te da stoga ne nameće zakonska rešenja, već samo razmatra moguće alternative i daje preporuke o pojedinim pitanjima. Tako, IBC predviđa da se genetski podaci mogu prikupljati u različite svrhe– medicinske (utvrđivanje uzroka bolesti, utvrđivanje postojanja genetske predispozicije za razvoj određene bolesti, idnetifikacija zdravih pojedinaca koji su nosioci gena koji dovodi do razvoja određene bolesti i čije je potomstvo zbog toga ugroženo, prenatalna testiranja), društvene (forenzičke analize, utvrđivanje očinstva, studije psihofizičkih mogućnosti, identifikacija zdravstvenih rizika zaposlenih od strane poslodavaca i osiguravajućih organizacija), naučne (utvrđivanje genetskih veza između pojedinih etničkih grupa i distribucije pojedinog gena, utvrđivanje genetske osnove za razvoj određene bolesti ili genetske otpornosti prema određenoj bolesti, tumačenje interakcije gena i drugih faktora) . Međutim, osnovni princip kada je u pitanju prikupljanje i obrada genetskih podataka o ličnosti se sastoji u tome da se genetski podaci mogu prikupljati samo u korisne
17 Više videti, Mujović-Zornić Hajrija, Pravni aspekti rada etičkih komiteta u medicini, Pravni život br. 9 (2007).

275

Nikola Stošić

svrhe, te nije prihvatljivo prikupljati genetske podatke u cilju sprovođenja programa diskriminacije prema određenoj grupi u okviru ukupne populacije ili eugeničkih programa. Takođe, IBC ukazuje i na potrebu da se usled specifične prirode genetskih podataka i njihovog značaja za krvne srodnike lica na koga se podaci odnose regulišu i pitanja ko i pod kojim uslovima ima pravo pristupa tim podacima nakon smrti tog lica ili ko ima pravo pristupa podacima dobijenih prenatalnim analizama.18

3.2. Propisi Saveta Evrope
Konvencijom o ljudskim pravima i o biomedicini donetom od strane Saveta Evrope u Ovijedu aprila 1997. Godine zabranjena je diskrimanicija bilo koje vrste prema pojedincu na temelju njegovog ili njenog genetskog nasleđa, predviđeno je da se testovi kojima se utvrđuje genetska predispozicija za neko oboljenje mogu izvršiti samo iz zdravstvenih razloga i na predlog genetičkog savetovališta, a bilo kakva promena u ljudskom genomu dozvoljena je samo iz razloga dijagnostike ili terapije, ali samo pod uslovom da se ne prenosi na potomstvo. I u ovoj Konvenciji stavljen je akcenat na činjenicu da je za preduzimanja medicinskog zahvata neophodan pristanak pacijenta, a u slučaju kada taj pristanak nije moguće obezbediti, a postoji hitna potreba, intervencija se odobrava pod uslovom da bude od zdravstvene koristi za pacijenta.19 Dakle, navedeni međunarodni dokumenti ukazuju na moguće dileme u regulisanju pojedinih pitanja iz ove oblasti, ali se ne opredeljuju za konkretna rešenja. Stoga, postavlja
18 Human Genetic Data: Preliminary Study by the IBC on its Collection, Processing, Storage and Use, htpp://www.eubios.info/UNESCO/ ibc2002.pdf, 18.01.2009. godine, str. 9–11. Convention on Human Rights and Biomedicine, htpp://conventions. coe.int/treaty/EN/Treaties/Html/164.htm, 18.01.2009. godine.

19

276

01. Ethical and Legal issues of individual and group genetic testing.pdf. smatra se i da osiguravajuće organizacije imaju legitiman interes finansijske prirode da saznaju kakvo je zdravstveno stanje osiguranika i kakvi su potencijalni zdravstveni rizici tog lica uzrokovani genetskim predispozicijama.20 Imajući navedeno u vidu. htpp://www. godine. Medical. Zakon o medicinskim podacima o ličnosti bi trebalo.ac.bg. te kako bi lice kome se podatak otkriva moglo reagovati.ius. kada su u pitanju genetski podaci o ličnosti. procenom da li otkrivanje podataka unapređuje neki legitiman socijalni interes. da: – ukaže na osobenost genetskih podataka o ličnosti i izdvoji ih kao posebnu kategoriju medicinskih podataka o ličnosti – postavi temeljne principe i odredi svrhu u koju se genetski podaci mogu prikupljati i obrađivati – predvidi uslove pod kojima članovi porodice i druga zainteresovana lica imaju pravo na uvid u njihovu sadržinu 20 Vesna Tatić Klajn. prirode genetski uzrokovane bolesti.yu/Anali/Analls%202007/ %20pg%20093–109. Sa druge strane. str. Stoga.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti se pitanje pod kojim uslovima članovi porodice lica nalizom čijih gena su podaci uzvrđeni imaju pravo na uvid u njihovu sadržinu? U teoriji je izražen stav da se zdravstveni radnik prilikom donošenja odluke da li će genetske podatke saopštiti članovima porodice mora rukovoditi sledećim kriterijumimadostupnošću tretmana ili terapije. 12. 30. odnosno kako bi saznanje tog podatka moglo uticati na njegovo psihičko zdravlje. 277 .2009. pre zaključenja ugovora o osiguranju života lice koje namerava da se osigura trebalo bi da ima obavezu da se podrvgne medicinskim testovima i pruži podatke koliko su dugo živeli njegovi roditelji i koji je bio uzrok njihove smrti.

istraživanje se može vršiti sa ličnim medicinskim podacima. 97 o zaštiti medicinskih podataka je. da kada god je moguće medicinski podaci koji se koriste u tu svrhu treba da budu anonimni. Takođe. ali samo pod uslovima: – postojanja saglasnosti lica na koga se ti podaci odnose. Medicinska istraživanja Naučnici i zdravstveni radnici koriste medicinske podatke o ličnosti u svojim istraživanjima u cilju otkrivanja uzroka bolesti i utvrđivanja mogućih načina izlečenja.Nikola Stošić – predvidi postojanje nezavisnih tela-saveta pri bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama uz čiju saglasnost treba da se obavlja analiza genetičkog materijala. Izuzetno. Osnovni princip koji je prihvaćen i Preporukom Komiteta Ministara Saveta Evrope br. na primer sociologiji. već se mora odnositi na korišćenje tih podataka za tačno određeno istraživanje – u cilju sprovođenja tačno određenog istraživanja za čije vršenje postoji važan društveni interes utvrđen od strane organa ili tela određenih zakonom i to samo ako se lice na koga se podaci odnose izričito ne suprotstavi upotrebi tih podataka. kao i da naučne organizacije i državni organi treba da promovišu i razvijaju tehnike i procedure koje će obezbediti anonimnost podataka. 4. medicinski podaci o ličnosti koji se nalaze u odgovarajućim zbirkama podataka mogu biti neophodni za naučna istraživanja koja se vrše u društvenim naukama. ukoliko bi uprkos 278 . ukoliko bi anonimnost medicinskih podataka istraživanje činila neizvodljivim. pri čemu ta saglasnost ne može biti generalna.

izuzev ukoliko postoji izričita saglasnost tog lica da se podaci objave ili je objavljivanje podataka dozvoljeno domaćim zakonom. R(97) on the Protection of Medical Data. htpp://www. kada su u pitanju poslednje dve teme koje su predmet rada – genetski podaci i medicinska istraživanja. Zaključak Značaj i složenost oblasti koju smo analizirali ukazuje na potrebu usvajanja modernog Zakona o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti čije će odredbe biti bazirane na standardima predviđenim u najvažnijim međunarodnim dokumentima i pozitivnim rešenjima nacionalnih zakona pravno razvijenijih država. 279 . ali zbog svoje važnosti svakako zaslužuju mesto u novom Zakonu o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti.2009. one do sada nisu bile predmet zakonskog regulisanja. 16.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti razumnim naporima bilo neizvodljivo da se stupi u kontakt sa tim licem i zatraži njegova saglasnost ili ukoliko je društveni interes zbog koga se sprovodi istraživanje takvog značaja da opravdava njegovo obavljanje i bez saglasnosti lica na koga se odnosi – ukoliko je naučno istraživanje predviđeno zakonom i neophodno je u cilju uspostavljanja mera kojima se štiti javno zdravlje Medicinski podaci o ličnosti korišćeni u svrhu istraživanja ne smeju biti objavljeni na način koji omogućava identifikovanje lica na koga se odnose.21 Dakle. Ovo iz razloga što je još uvek važeći Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva. godine.umn.1.html. koji pravno tretira materiju koja bi pre trebalo da bude sadržana u nekom pod21 Recommendation No.01.edu/humanrts/instree/coerecr97–5. 5.

pri čemu pojedine izuzetno važne oblasti uopšte ne reguliše. Summary Relatively easy availability of IT devices and the development of the instruments for mass communication represent a necessary consequence of technological progress. obrađivali i upotrebljavali i da što preciznije odredi izuzetke od tog principa u cilju ostvarenja važnih društvenih interesa koji bi opravdavali njegovu derogaciju. Spreading of the circle of subjects 280 . – definiše prava lica na koja se podaci odnose i obezbedi pravne mehanizme za njihovu zaštitu – usled složenosti i specifičnosti izdvoji genetske podatke o ličnosti kao posebnu podvrstu medicinskih podataka o ličnosti i reguliše pitanja koja su posledica njihove osobenosti (pre svega da definiše krug lica koja imaju pravo na pristup tim podacima) – uvede instituciju nezavisnog nadzornog dela – poverenika koji neće imati ulogu savetodavnog organa. Zakon o zaštiti medicinskih podataka o ličnosti bi trebalo da: – naznači kao cilj donošenja ostvarenje i zaštitu prava na privatnost fizičkih lica. već će posedovati konkretna ovlašćenja koja će koristiti u cilju obezbeđenja poštovanja odredaba ovog zakona. – predvidi saglasnost lica na koga se podaci odnose kao osnovni princip čije je ispunjenje neophodno da bi se podaci prikupljali. s obzirom na posebnu osetljivost ovih podataka i negativne posledice koje bi njihova neovlašćena upotreba mogla imati na privatni život lica na koja se ti podaci odnose. ima brojne nedostatke.Nikola Stošić zakonskom aktu. Shodno tome.

mostly contained in the Recommendation of the Committee of Ministers of the Council of Europe on medical data protection. as data related to a person’s health. and the possibility of their exploitation for various. processing and use of personal data. it is necessary to point at the flaws of the existing legal regulations in the field of personal medical data protection and the need to harmonize the legal resolutions with the European standards. 281 . and provide effective mechanisms of their protection. and the strive to protect important social interests. When it comes to personal medical data.Zaštita medicinskih podataka o ličnosti which perform personal data acquisition and processing. there is no doubt that there is a number of reasons to pass a special law which will regulate this field and to find balance between seemingly ambivalent aims and individual’s natural wish to keep them private due to the special sensitivity the data hold. and which should be contained in the modern Law on Personal Medical Data Protection. dated from 1997. For this purpose. It should also be underlined that there are certain fields which have not been subject to legal regulation in our country. actualize the need for adequate legal solutions which will regulate the conditions of acquisitions. often illicit purposes.

Pravna pomoć je uvedena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Pravna pomoć u Evropskoj uniji. a to je omogućavanje svakom pojedincu da mu se pruži adekvatna pravna pomoć. tako u prekograničnim postupci282 . Sama suština je u dostupnosti ovog prava svim kategorijama bez obyira na pol. veru ili imovno stanje onog koji samu pomoć traži. a onda proširena na nivou Evropske unije. Kod nas je. Ključne reči: Pravna pomoć. pravna pomoć tek na početku. Kroz rad je prikazano na koji način se pravna pomoć obezbeđuje. kojim osobama i u kojim situacijama. može se slobodno reći. Uvod Pravna pomoć se danas shvata kao ljudsko pravo. objašnjenje samog pojma i naglašavanje nedostataka u samom pojmu pravne pomoći u našoj regulativi. 1. pravnik PRAVO NA PRAVNU POMOĆ U EVROPSKOJ UNIJI Cilj ovog rada je davanje doprinosa literaturi na temu Pravne pomoći. te da ispunjava oderđene uslove i u pogledu kvaliteta pružanja. što znači da je pružaju lica stručno osposobljena za to. Od sistema do sistema. ali cilj je svuda isti. doprinosi pravičnom suđenju. koje mora biti kvalifikovano. obim prava i ovlašćenja su drugačiji. jer se očekuje usvajanje Zakon o pravnoj pomoći. da bi bila upotpunjena regulativama Saveta Evrope. Evropska unija. Savet Evrope.Jelena Topić dipl. Danas se može reći da skoro svi savremeni pravni sistemi imaju uređeno pitanje pravne pomoći. kako u državnim.

što je donekle u 1 Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 98. koji propisi su doneti u cilju poboljšanja ovog ljudskog prava. Predlog okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima i postupcima u zemljama Evropske unije nam donosi nam set osnovnih prava u krivičnim postupcima. kao i šta kaže Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć. uslovi za dobijanje pravne pomoći i sama regulative. ali i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. od 10.11. zatim. jemči svakom pojedincu pravo na pravnu pomoć i kaže da „pravnu pomoć pružaju advokatura.2006). već se i žrtvi pruža mogućnost da se koristi pravnom pomoći. U našem Ustavu1 iz 2006. u skladu sa zakonom“. član 67. tj. Što se tiče stanja u našem zakonodavstvu prvo se primećuje nedostatak zakonske regulative koja bi detaljnije uredilo ovo pitanje. Jedina obaveza u vezi prava na pravnu pomoć jeste da lokalni organi javnih vlasti moraju da organizuju službu pravne pomoći. 283 . i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. države ratifikovanjem obezbeđuju sigurnost licima slabog imovnog stanja. godine. ovo je daleko od standrada koje propisuje Evropska unija u segmentu pružanja pravne pomoći. Okrivljeni se više ne stavlja jedini u prvi plan. što ranije nije bio slučaj.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji ma. kao samostalna i nezavisna služba. Premda. Donošenjem propisa u segmentu pravne pomoći. kao i mogucnost korišćenja tih prava. stav 2. te pojasniti šta Okvirna odluka o položaju žrtve donosi. Poseban osvrt je i na uređenje pravne pomoći u Savetu Evrope. U daljem tekstu će se detaljnije obraditi definicija prava na pravnu pomoć u Evropskoj uniji.

što aktima i merama Evropske unije. Mnoge zemlje su prihvatile ovaj institut i upotpunile ga u skladu sa svojim zakonodavstvima. Evropska konvencija o ljudskim pravima. Beograd 2007. 2 3 4 Zakon o parničnom postupku („Službeni Glasnik Republike Srbije“ broj 9. od 2. 49/07). Izrađeni su Modeli zakona o pravnoj pomoći.06. ali je pristupačnija jer se nudi po mnogo manjim tarifama od advokatskih. 2. stav 3. sačinjena od strane eksperata Advokateske komore i Ministarstva pravde. i to od strane eksperata Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS) i još dva predloga Zakona o pravnoj pomoći. Definicija pojma pravne pomoći Definicija prava na pravnu pomoć je. ali i samo zastupanje pred sudovima. propisana u Zakonu o parničnom postupku. Samu pomoć pružaju opštine koje imaju obrazovane Službe pravne pomoći gde ova pomoć podrazumeva: informacije. Mada kod nas još nije donet Zakon o pravnoj pomoći. stav 3. 284 . Savet Evrope.2002. 33/04. U Zakonu o krivičnom postupku3 propisuje pravo okrivljenog/osumnjičenog ima pravo na angažovanje branioca koji mora biti advokat. što u praksi Evropskog Suda za ljudska prava. 135/04). za sada. 33/02. prvobitno.Jelena Topić skladu sa uporedno-pravnim trendovima. i to u članu 1642. da bi potom bila nadograđena. Zakon o krivičnom postupku („Službeni Glasnik Republike Srbije“ broj 46. od 2. U članu 72. član 6.2006. Pravna pomoć je kod nas. savete i sastavljenje pravnih akata. i to u članu 6. postavljena u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda4. se govori o postavljanju branioca siromašnom licu. Većina usluga nije besplatna.

Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji Pravna pomoć se može pružiti posredno (snošenje troškova postupka ili oslobađanje od troškova postupka) i neposredno (davanje saveta. položaj socijalnih slučajeva. Tako je u nekim zemljama ostavljeno sudu da proceni kada je pravna pomoć neophodna. a u nekim zemljama i pravna lica. 2007. mada se neretko sreće i volonterski rad pružaoca pravne pomoći. prvobitno je ona bila predviđena samo za krivične stvari. Kada govorimo o pružaocima pravne pomoći. Da bi se pravna pomoć mogla pruziti u objektivnom smislu. pa čak i nestručnjaka ako se radi o vansudskim postupcima. Mada u nekim sistemima je dozvoljeno pružanje pravne pomoći od strane profesora prava. pretpostavlja se finansiranje iz budžeta. Reljanović Mario.Vodinelić Vladimir. Krug lica kojima se pruža pravna pomoć podrazumeva fizička. 5 Gajin Saša. Čavoški Aleksandra. misli se. kao i da su to obavezno domaća lica. Kosanović Srećko. potrebno je ispuniti određeni zahtev za pružanje pravne pomoći. ona zavisi od vrsta radnji. itd5. a što se tiče forme zahteva. obaveštenja. Izvor finansiranja pravne pomoći predstavlja posebno pitanje. oni mogu biti subjektivni i obejktivni. nevladinih organizacija. Što se tiče uslovi za pravo na pravnu pomoć. Naime. pre svega. Tako. što se tiče domena pravne pomoći. odnos mogućih troškova postupka i imovinskog stanja korisnika pravne pomoći. izrade akata i podnesaka). određeno imovinsko stanje. zastupanja. Sepi Robert. Beograd. koji može biti različito uređen. V. 285 . subjektivni uslovi podrazumevaju domaće državljanstvo. str. Pravna pomoć (Evropski standard). Objektivni uslovi nisu svuda isti jer se ne tiču ličnih svojstava korisnika te pomoći. A. 20. Knežević Bojović Ana. ali i vansudske postupke. da bi se kasnije proširila i na druge sudske. na advokate.

Gajin Saša. (OJ L 82. a tiču se pružanja pravne pomoći.2001. str.6 Tada su doneti sekundarni propisi koji se bave pitanjima pravne pomoći.. cit. Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć u takvim sporvima8 i Predlog Okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima u krivičnim postupcima u zemljama Evropske unije. str. uspostavljen je minimum pravila kojima se obezbeđuje pravna pomoć u prekograničnim slučajevima u Evropskoj uniji (tačka 30. Pravna pomoć u Evropskoj Uniji Evropskim samitom. održanom u Tampereu 1999. cit.03. uočavaju se tri osnovna pitanja: 1) šta podrazumeva pravna pomoć 2) kako se proceunjuje da li ima mesta pravnoj pomoći 6 7 Gajin Saša. op. 50. op. donetih na nivou Evropske unije. To su Okvirna odluka Saveta o polozaju oštećenog (žrtve) u krivičnim postupcima od 15. Članom 47. str. odnosno licima koja su slabog imovnog stanja i kojima je takva pomoć potrebna da bi im se obezbedio delotvoran pristup pravdi“. 1–4). godine7. zaključka Evropskog samita u Tampereu). 8 9 286 ..9 Pregledom svih propisa. Gajin Saša. op. 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceeding. p. stavom 3. Povelje utvrđeno je da će „pravna pomoć biti dostupna onima koji nemaju osnovna sredstva. godine. 59. 22.Jelena Topić 3. 53.cit. marta 2001. Takođe je obrazovano telo za izradu Povelje Evropske unije o osnovnim pravima.

3. (OJ L 82.2001. ova Odluka obuhvata i posredovanje kao oblik vansudskog rešavanja spora. čime se uspostavlja minimum zajedničkih standarda na nivou Evropske unije.1. Pod tim se podrazumeva krivičnopravna zaštita oštećenog.03. taksativno nabrajaju sva prava koja pripadaju oštećenom. dok se članom 4. ovom Odlukom se više pažnje poklanja drugoj strani u sporu. se predviđa da je svaka država dužna da obezbedi oštećenom pravo na besplatne savete. p. Odluka obuhvata 19 članova i preambulu. Odlukom se. Kako je osumnjičeni ili okrivljeni bio u centru pažnje. 10 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceeding.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji 3) koji se troškovi pokrivaju pravnom pomoći. kojom se napominje da su drzave duzne da preduzmu sve mere neophodne za izjedanačavanje svojih procesnih zakona i podazakonskih akata kako bi se obezbedio visok stepen sigurnosti oštećenom (žrtvi) bez obzira u kojoj se državi članici nalazio. godine10 Ovom Odlukom unete su neke novine u krivičnoprocesnoj oblasti. koja uključuje i sve troškove postupka. Članom 6. 22. pravna pomoć ili bilo koja druga vrsta saveta. 1–4). Sve ovo se odnosi na pomoć pred pravosudnim oragnima. takođe. mada se može desiti da te troškove snosi država u kojoj oštećeni ima prebivalište ili boravište. garantuje i posebna pravna pomoć oštecćenom. marta 2001. od pravosudnih i upravnih organa oštećeni dobija informacije kao što su pravni savet. Naime. Međutim. dostupnost suda oštećenom i pravo oštećenog na odštetu. 287 . Okvirna odluka Saveta o položaju oštećenog (žrtve) u krivičnim postupcima od 15. kao i drugu vrstu pravne pomoći. Finansiranje snosi država članica u kojoj teče postupak.

Jelena Topić Jedna od novina je i da se ovom Odlukom uvode specijalizovane službe i organizacije koje se bave zaštitom žrtava krivičnih dela. održanom oktobra 1999. koju svaka država treba da obezbedi. putni troškovi. Osnovna ideja jeste promovisanje primene pravne pomoći u prekograničnim sporovima za koja nemaju dovoljno sredstava. oslobađanje od troškova postupka (kao što su tumačenje. kao i obuka u vidu stručnog osposobljavanja za službenike MUP-a i advokate koji će raditi sa oštećenim licima. godine. pravna pomoć obuhvata ove troškove ako primalac ima prebivalište ili boravište u državi članici u kojoj sud zaseda i donosi odluku. Kao što je već navedeno. Evropskim samitom u Tampereu. izgubi spor. U Direktivi se kaže da je pravna pomoć obezbeđena kako pre postupka. Pravna pomoć. jeste: savet pre početka postupka. zatim pomoć pri pokretanju postupka. 3. 288 .2. ali ne i carinske. inspekcijske ili druge organe uprave. Ova Direktiva obuhvata samo sudove i tribunale. itd). Savet je pozvao države članice da utvrde minimum pravila kojima se obezbeđuje odgovarajuća pravna pomoć u prekograničnim sporovima u Evropskoj uniji. tako i u toku. kojoj je pružena pravna pomoć u postupku. zastupanje. Direktiva Saveta za unapređenje pristupa pravdi u prekograničnim sporovima putem utvrđivanja minimuma zajedničkih pravila koja se odnose na pravnu pomoć u takvim sporovima Ova Direktiva je doneta kao jedna od mera uspotavljanja i razvoja prostora slobode. prevođenje. bezbednosti i pravde u kome je zagarantovana sloboda kretanja ljudi. Ako stranka. uključujući i drugostepeni postupak. ali i fazu izvršenja odluke nadležnog organa.

3. kao i na građane trećih zemalja. uključujući i prekršajni. porodično stanje.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji Prilikom određivanja pravne pomoći. procenjuje se imovno stanje lica (plata. lica protiv kojih je izdat evropski nalog za hapšenje ili pokrenut postupak 11 COM (2004) 328. Primenjuje se na sva okrivljena lica u bilo kom krivičnom postupku. a koji se odnose na određena prava okrivljenog u krivičnom postupku. prevođenje prijave i ostalih potrebnih dokumenata. 3. prevođenje dokumenata potrebnih sudu ili drugim organima. dok o zahtevu za pružanje pravne pomoći odlučuje nadležni organ u državi članici u kojoj se vodi postupak. propisuje se obaveza da se određenim osumnjičenim licima. troškovi su sledeći: troškovi pravnih saveta. itd) i taksativno se nabrajaju prekogranični troškovi (troškovi tumača. Članom 3. Predlog okvirne odluke o određenim proceduralnim pravima u krivičnim postupcima u zemljama Evropske unije11 Osnovna ideja ovog Predloga je uspostavljanje minimalnih zajedničkih standarda. Ovo se posebno odnosi na sledeće kategorije okrivljenih lica – lica zadržana u pritvoru pre suđenja. ex officio. gde god da se vodi krivični postupak i posebno ističe sledeća prava: Pravo na pravni savet – okrivljeni ima pravo na pravni savet u što kraćem vremenskom roku. ponudi pravni savet u cilju zaštite pravičnog suđenja. final. ali i tokom čitavog krivičnog postupka. putni troškovi. 289 . na nivou Evropske unije. Ovaj Predlog bi obavezivao sve sudove i državne organe na primenu. lica optužena za izvršenje krivičnog dela (gde je zaprećena kazna od najmanje godinu dana). Kada se vodi postupak u zemlji u kojoj pružalac ima prebivalište ili boravište. itd).

sačinjavanju audio ili video zapisa bilo kog ispitivanja okrivljenog. Posebna pažnja se sastoji u: pružanju odgovarajuće zdravstvene nege. tj. fizičkog ili emotivnog stanja. a druga samo na okrivljena lica koja su strani državljani. pravo na prisustvo trećeg lica tokom ispitivanja.Jelena Topić ekstardicije. psihičkog. Na ovo pravo materijalno stanje okrivljenog nema nikakvog uticaja. Pravo na posebnu pažnju – odnosi se na okrivljena lica koja ne mogu da prate sadržaj ili zančenje postupka zbog svojih godina. što se odnosi i na komunikaciju sa konzularnim odeljenjima. Pravo na komunikaciju – ima dve različite komponente. Država članica obezbeđuje prevod ovog obaveštenja na zvanične jezike Evropske unije. lica koja nisu u stanju da razumeju ili prate postupak (zbog godina. Pravo na besplatno tumačenje i prevođenje relevantnih dokumenata – odnosi se na okrivljene koji ne razumeju jezik i trebalo bi da im ovo pravo bude obezbeđeno tokom celog postupka. maloletnici. Dužnost obaveštavanja okrivljenog o njegovim pravima u pisanom obliku – članom 14. fizičkog ili emotivnog stanja). propisana je obaveza država članica da obezbede svim osumnjičenim licima da budu obaveštena o svojim bitnim procesnim pravima. psihičkog. advokati. Jedna se odnosi na sva okrivljena lica. takođe. svaki okrivljeni ima pravo da njegova porodica i poslodavci budu obavešteni o tome da je pritvoren. i to u pisanom obliku. Pravni savet isključivo daju kvalifikovana lica. Naime. moraju biti kvalifikovana. itd. Nadzor nad primenom sistema – predviđena je periodična evaluacija i nadzor nad primenom ove Okvirne 290 . Obaveštenje se izrađuje u dva primerka koja potpisuju pripadnik policije i okrivljeni. Lica koja daju te savete.

u smislu kvaliteta te usluge kako bi se adekvatno štitila ljudska prava okrivljenog. u slučaju Steel and Morris v. Naime. 4. Neretko se dešava da. u predmetu Airey v. Pravna pomoć u okviru Saveta Evrope Najznačajniji izvor prava koji reguliše pitanje pravne pomoći na nivou Saveta Evrope jeste Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: Konvencija). U 291 . građanima kojima je bilo uskraćeno pravo na pravnu pomoć na nivou države. čime se može videti uspešnost primene ovog Predloga. Ireland podnositeljki predstavke pravna pomoć je bila neophodna zbog složenosti postupka. stav 3. UK.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji odluke. velikih finansijskih izdataka i neophodnosti zatupanja od strane advokata. a morala je biti pružena zbog složenosti postupka. Recimo. Zatim. može biti osnov za pokretanje sudskog postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Član 6. Ratifikovanjem ove Konvencije države članice se obavezju da će u svoje zakonodavstvo uneti određene izmene ako je to potrebno kako bi se usaglasile sa Konvencijom. podnosiocima predstavke je bila uskraćena pravna pomoć. tačka (e) Konvencije predviđa da vako optužen za krivično delo ima pravo na besplatnu pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezik. besplatna pravna pomoć je predviđena u sledećim slučajevima: a) složenost datog slučaja b) ne/sposobnost optuženog da razume i iznese argumente bez pomoći c) težina zaprećene kazne Zastupanje mora biti praktično i efikasno.

Vrlo bitna stavka je i da. tako i njegovog zastupnika. a potom dostavlja Sudu. Pravna pomoć pred Evropskim sudom za ljudska prava12 Pravna pomoć pri Evropskom sudu za ljudska prava je besplatna i namenjena je nadoknadi honorara zastupnika i putnim troškovima. Ovi primeri daju nadu da svi napori učinjeni stvaranju i primeni nisu bili uzaludni i da se žrtvi ipak priznaju njena osnovna prava. a postoji i utvrđena skala honorara za svaku fazu postupka. Tada Komisija za pravnu pomoć procenjuje finansijsku situaciju podnosioca predstavke i rešava o tom zahtevu. Po osnovu pravila 92. što je bila obaveza. Advokatu se u svakoj od faza šalje ponuda pravne pomoći i on ti ponudu potpisuje i vraća je nazad. 292 . Evropski sud mu je ipak može dodeliti.1. 48. 4. Misija OEBS u Srbiji. Beograd 2007. Procenu vrši domaći organ. Podnosilac predstavke treba da popuni tri primerka sudskog obrasca kojima informiše Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) o svom imovinskom stanju. ukoliko podnosilac predstavke po odluci domaćeg organa ne ispunjava uslove za dobijanje pravne pomoći. Sud proverava da li je ta pomoć neophodna za pravilno odvijanje postupka i da li podnosilac predstavke zaista nema dovoljno sredstava da nadoknadi potrebne troškove u celini ili delimično. Beogradski centar za ljudska prava. mada moguće je isplatiti i više 12 Lič Filip. Obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. Pravna pomoć se može odobriti i retroaktivno. koji je overava. str.Jelena Topić oba slučaja. kao i drugim neophpodnim troškovima boravka. kakao podnosioca predstavke. podnosioci su dobili spor zbog nepružanja pravne pomoći id strane države. Knjiga 1. Praksa Suda je da se honorari isplaćuju jednom advokatu.

itd. Ako je podnosilac sam sebi zastupnik. koji organi je pružaju. odnosi na veoma siromašna lica.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji njih (Pravilo 94. R (93) 1. a čije troškove u celini ili delimično snosi drzava. 293 . a u smislu razmene informacija među državama. obaveze i pravni interesi. poboljšanje kvaliteta pružanja pravne pomoći i kriterijumi. te pomoć u sudskim postupcima i dodeljivanje zastupnika. Gajin Saša. U okviru Saveta Evrope donete su Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o efikasnom pristupu pravu i pravdi/pravosuđu za veoma siromašna lica13 i Akcioni plan o sistemima pravne pomoći Evropskog komiteta za pravnu saradnju (2002)14. kao što sam naziv kaže. Preporuka se. str 71. 5. cit. već na prikupljanje podataka pre stupanja pred sudskim organima. Zaključak Polazeći od same definicije pojma pravne pomoći – da je to pravo pojedinca na pristup pravdi i jednak pristup sudu i drugim organima i telima pred kojima se ostvaruju pojedina prava. Pravna pomoć se odnosi na savete. Ovim Planom je posebno istaknuto pitanje pružanja pravne pomoći u prekograničnim sporovima. već to mogu biti udruženja građana ili nevladine organizacije koje se ne odnosi na sam sudski postupak. on ima pravo na razumne troškove. Zastupnici ne moraju biti isključivo advokati. Akcionim planom date su mere koje bi trebalo da poboljšaju sisteme pravne pomoći u državama članicama. op. Posebno se obrađuju pitanja: ko ima pravo na nju. moze se doneti zaključak da je ovo pitanje od izuzetne važnosti za 13 14 Preporuka br. stav 1). pa do prakse pružanja iste. kao i mesta za pružanje pravne pomoći.

Legal aid was introduced by the European Convention on Human Rights. U centru pažnje je sada i druga strana u postupku tj. Ovo stavlja obavezu zakaondavcu da reguliše novi Zakon o pravnoj pomoći u skladu sa potrebama samog društva ali i Evropske unije i Saveta Evrope. Summary This work aims at contributing to the literature covering the topic of Legal Aid. vec u prvi plan stavlja ljudsko dostojanstvo i jedankost u potupcima. to bi bilo utvrđivanje socijalnog statusa i važnosti pravnog problema koje ima građanin. Ono što bi posebno trebalo naglasiti je da pravna pomoć ne podrazumeva samo siromaško pravo. žrtva. 294 . a koje bi finansirala država. obezbeđenje stručne pomoći gluvonemim osobama. posebno u onim oblastima u kojima nema velikog interesovanja od strane advokata. strancima prevodioce). because the Law on Legal Aid is yet to be adopted. Kada govorimo o mogućim „problemima“ koji bi se mogli pojaviti u našem sistemu pružanja pravne pomoći. Preuzeti rešenje iz uporednih sistema Evrpske unije. Ovo bi ujedno i značilo da „pravna pomoć“ ne pravi razliku kome se pruža. kao i donošenje pravednih presuda na osnovu dobro vođenog postupka. and stressing the flaws in the very notion of legal aid in the Serbian regulations. Sistem pružanja pravne pomoći doprinosi učvršćivanju standarda osnovnih ljudskih prava. već i ostala prava (npr. explaining the notion itself. a to je jedna od ideja prepuštanja nevladinim organizacijama i pravnim klinikama da učestvuju u pružanju pravne pomoći. and enlarged on the level of the European Union. amended by the Council of Europe regulations.Jelena Topić efikasno sprovođenje postupka. We can confidently state that legal aid is at its beginnings in Serbia.

or material situation of the person who seeks legal aid.Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji The work contains an overview of the ways. The essence itself lies in the right’s availability to all categories regardless of the gender. the Europan Union. persons and situations in which legal aid is provided. the Council of Europe. Key words: Legal aid. 295 . religion.

str. u daljem tekstu: Drobnjak. a najmanje kod zaposlenih starosti između 20 i 30 godina – četiri odsto. Oko 1 Tanja Drobnjak. U najvećem broju slučajeva mobing se dešava ljudima koji imaju više od 50 godina – oko 44 odsto. Saša Gajin (ur. Kočić-Mitaček. psihičkom ili seksualnom zlostavljanju. profesija i radnog okruženja. Violeta Kočić-Mitaček. Beograd. Saša Gajin (ur. 68 odsto zlostavljanih građana zaposleno u privatnom sektoru.Milica Vagić student MOBBING – ZLOSTAVLJANJE NA RADU (MOBING) 1.1 Mobing postoji odkad postoji ljudski rod i želja pojedinaca za vlašću. koja prevazilazi granice pojedinih država. 2008.). Bez obzira da li se radi o fizičkom. nasilje na radnom mestu postalo je globalna pojava. zavisti i mržnje. potreba za ponižavanjem drugih. osećaj ljubomore. već i širom sveta.). Uvod Nasilje na radnom mestu predstavlja pojavu za koju se kaže da ozbiljno ugrožava zaposlene. ne samo u EU. dok se ostatak zaposlenih javljalo iz društvenih preduzeća. 296 . Podjednako su zlostavljana oba pola. Savez samostalnih sindikata Vojvodine utvrdio je da četiri petine zaposlenih građana u Srbiji ima psihičke probleme zbog posla koji radi i izloženo je mobingu. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. a odnos je 56 naspram 44 odsto u korist žena. 7. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Opštinski sud u Jagodini doneo prvu presudu zbog mobinga. zarada umanjena ili nije isplaćena. osuđen je za krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika Srbije. Zoran Milovanović. Na broj SOS telefona su se najčešće javljali ljudi koji se na radnom mestu osećaju poniženim i obezvređenim. dobila je više od 170 prijava za zlostavljanje na radnom mestu. i 2007.Zlostavljanje na radu (mobing) 68 odsto ima završenu srednju školu.rs/aktuelne-vesti/2008–11–21/sindikat-cetiri-petinezaposlenih-izlozeno-mobingu. a veliki broj požalio se i na neljudske fizičke uslove rada koji ostavljaju teške posledice po njihovo zdravlje. decembar 2008.kurir-info.html. za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. godine zlostavljao novinarku tog lista Ivanu Delić Janković. dok se zbog mobinga javilo i 28 odsto osoba sa visokim obrazovanjem. „Optuženom se stavlja na teret da je tokom 2006. 21.rs/exit/Vise-od–170-prijava-za-zlostavljanje-na-poslu. 11. godine. novembar 2008. koji je zbog 2 Sindikat: Četiri petine zaposlenih izloženo mobingu. u toku 2008.“3 U Srbiji je u septembru mesecu 2008.d. bez objašnjenja. glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Novi put“. vređao njeno ljudsko dostojanstvo. čak i kada nisu u stanju uopšte da rade ili davanja neadekvatnih poslova u odnosu na stručnost ili godine. 3 297 . isterivao je iz kancelarije i govorio joj uvredljive reči“. godine. Istaknuto je da zlostavljanje na radnom mestu postoji podjednako u državnom i privatnom sektoru i da su žrtve zlostavljanja „uvek i samo osobe koje se u radu isključivo rukovode principima zakonitosti i pravičnosti. Nemali broj je zvao zbog nemogućnosti odlaska na bolovanje. Više od 170 prijava za zlostavljanje na poslu. izvor: Beta. v. http://www. vesti.2 Organizacija Gradskog odbora G17+ „Antimobing centar“. Obraćali su se i oni kojima je. Presuda Zoranu Milovanoviću. izvor: Beta. http:// www.

U svetskoj literaturi različiti autori koriste različite termine koji se odnose na mobing (eng. godine. koji se ponavljaju tokom određenog perioda vremena i koji po svojim posledicama vode ponižavanju žrtve. definiše mobing na sledeći način6: 4 Prva presuda za mobing. a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama mobinga. mobbing).4 Srbija za sada nema zakon o mobingu. nemačkoj i italijanskoj literaturi. http://www. posledice po zdravlje. septembar 2008. kako bi se opisalo slično ponašanje u populaciji školske dece. Definicija mobinga Prvu definiciju mobinga dao je švedski psiholog dr Hienz Leymann5 1984. 5 6 298 . The Mobbing Encyclopedia). „moralno uznemiravanje“ u Francuskoj (eng. Leymann u svojoj „Enciklopediji mobinga“ (eng. odredio njegova obeležja. On je prvi upotrebio termin mobing za određena ponašanja na radnom mestu. tako da još uvek ne postoji efikasan pravni odgovor na široko rasprostranjen problem nasilja na radnom mestu.php?yyyy=2008&mm=09&dd=05&nav_id=317159. najčešće podrazumeva postupke koji nisu samo fizičke. Termin „mobing“ koji se sve češće koristi kod nas u javnosti.net/info/vesti/ index. dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin workplace bullying.b92. 2. upotrebivši ovu reč za neprijateljsko ponašanje na radnom mestu. moral harassment). već i psihičke prirode. prva je u istoriji srpskog sudstva. Ova definicija se sedamdesetih godina prošlog veka koristila od strane dečijih psihologa. Termin mobing najčešće se koristi u švedskoj. izvor: B92. 5. a u SAD-u su najčešći termini work abuse ili employee abuse.Milica Vagić mobinga osuđen na četiri meseca zatvora. odnosno dve godine uslovno.

Usled čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do značajnih mentalnih.“7 Razlika između običnog konflikta i mobinga ne ogleda se u samoj radnji ili načinu na koji se ta radnja vrši. Kočić-Mitaček. pogledi. povređuju ličnost. pretežno prema jednom licu. Za razliku od Leymana. bilo da su u pitanju reči.Zlostavljanje na radu (mobing) „Psihički teror ili mobing u radnom okruženju uključuje neprijateljsku ili neetičku komunikaciju. pri čemu se akcenat stavlja više na posledicu koja se ogleda u psihološkom pritisku na pojedinca. „spoljnu agresiju“ (npr. koji sistematično. ponudila je 1998. Prema njenom shvatanju moralno uznemiravanje predstavlja „svako uvredljivo ponašanje. 299 . Ovi postupci vrše se često (statistička definicija: najmanje jednom nedeljno). dostojanstvo i fizički ili psihički integritet osobe. Saša Gajin (ur. gestovi ili pisani tekst. koje je usled toga dovedeno u poziciju bespomoćnosti ili nemogućnosti da se odbrani i koje se u tom položaju zadržava kontinuiranim aktivnostima mobinga. 12. psihosomatskih i socijalnih patnji. Ibidem.8 Ova definicija ne uključuje tzv. nego na same postupke. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. odnosno kroz ponavljanje. 10. Nešto širu definiciju „moralnog uznemiravanja“ na radu. već u učestalosti i trajanju samih radnji. kao ni fizičko nasilje i seksualno uznemiravanje. godine francuska psihološkinja Marie-France Hirigoyen. kao i ponašanje koje ugrožava zaposlenje jednog lica ili degradira atmosferu na radnom mestu“. koja je na sistematičan način usmerena od strane jedne ili više osoba. str.). od strane klijenata). ova definicija svrstava u 7 8 Drobnjak. str. i tokom dužeg vremenskog perioda (statistička definicija: najmanje tokom 6 meseci).

Moralno uznemiravanje. surovi.Milica Vagić moralno uznemiravanje na radu i pojedinačan akt agresije ukoliko postoji namera da se zaposleni ponižava. Karakteriše se udruživanjem protiv određenog saradnika. navodi sledeću definiciju mobinga: „Mobing je negativan oblik ponašanja između kolega ili između hijerarhijskih nadređenih i podređenih. za razliku od konflikta na poslu. Savetodavni odbor Evropske komisije za sigurnost. zlonamerni ili ponižavajući pokušaji da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih.10 Francuski Zakon o socijalnoj modernizaciji iz 2002. 14. U mobing spadaju stalne negativne primedbe ili kritike. godine (franc. mobing određuje kao uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi. u svom „Mišljenju o nasilju na radnom mestu“.9 Međunarodna organizacija rada (ILO). odnosno on se mobinguje i izlaže psihičkom uznemiravanju. str. usvojenom 2001. već pre kroz psihološku nadmoć nad žrtvom koja je primorana na povlačenje i gubitak identiteta. kojim se pojedinac izlaže ponovljenom ponižavanju i napada direktno ili indirektno od strane jedne ili više osoba. Ibidem. utiče na njegovo fizičko ili mentalno 9 10 Ibidem. Loi de modernisation sociale) zabranjuje svako „ponovljeno moralno uznemiravanje koje ima za cilj ili posledicu pogoršanje radnih uslova na način koji šteti pravima i dostojanstvu zaposlenog. 300 . str. U okviru tela EU. u kome jedna osoba dominira nad drugom. podrazumeva nesimetričan odnos. godine. sa svrhom i ciljem njegovog otuđivanja“. higijenu i zdravstvenu zaštitu na radu. ne u smislu profesionalne hijerarhije. koje izoluju neku osobu u socijalnom pogledu. kao i širenje raznih informacija. 14.

Vrste aktivnosti koje se mogu smatrati mobingom H. 301 . prema efektu koji imaju na žrtvu. L 122–49. kao psihički teror. dizanje ruke itd. isključivo. smatram da je definicija koja je data u francuskom Zakonu o socijalnoj modernizaciji možda najbliža suštini problema kojim se bavimo. svečanosti itd. npr. 3.“11 Ako bismo mobing posmatrali. odnosno zlostavljanje na radu. Napadi koji utiču na socijalne kontakte: • Žrtva je stalno izolovana.Zlostavljanje na radu (mobing) zdravlje ili dovodi u pitanje profesionalnu budućnost zaposlenog. Leymann je sve postupke (aktivnosti). Do sada u uporednopravnoj praksi i međunarodnim dokumentima nije prihvaćena nijedna standardizovana definicija kada je u pitanju nasilje. niko joj se ne obraća • Žrtva se ne poziva na zajedničke sastanke. Napadi koji utiču na mogućnost komunikacije: • Nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve • Žrtva je uvek prekidana dok govori • Odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi. tako da je jako bitno da se pod zakonsku definiciju mogu podvesti i oni slučajevi koje ona izričito ne navodi.) 2. ne primećuju se znakovi. svrstao u sledeće kategorije: 1. Pravnom normom je teško obuhvatiti sve životne okolnosti. 11 Loi de modernisation sociale no 2002–73.

doc. Napadi koji utiču na reputaciju žrtve: • Ismevanje. Napadi koji utiču na fizičko zdravlje: • Žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje • Zaposlenom se ne dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora i slobodnih dana • Preti joj se fizičkim napadima • Fizički napadi • Seksualno zlostavljanje12 12 Sličnu podelu dala je Andreja Kostelić – Martić. 25. 4. ili mi se zadaju besmisleni zadaci • Zaposlenom se daju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji • Zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom „punog stola“) • Podmetanje i falsifikovanje dokumenata itd. 302 . nipodaštavanje i ogovaranje zaposlenog • Izmišljenje priča o žrtvi i njenom privatnom životu • Prisiljavanje žrtve na obavljanje ponižavajućih zadataka itd. 5. decembra 2008. Napadi koji utiču na profesionalni rad: • Stalne kritike i prigovori • Preterana kontrola • Stalna kažnjavanja i niska ocena rada • Zaposlenom se ne daju radni zadaci i oduzimaju mu se sredstva za rad (sindrom „praznog stola“).com/ clanki/Kostelič. str. www. Mobing – psihičko maltretiranje na radnome mjestu.Milica Vagić 3. 2–4.delavska-participacija.

303 . str. koji se iskazuje agresivnim i uvredljivim ponašanjem. str. kod koga se radi o neprijateljskom odnosu prema zaposlenom na nižem položaju. kao primarna. „serijski mobing“ u kojem sve zlostavljačke aktivnosti potiču od jedne osobe koja po odabiru „uništava“ jednog po jednog zaposlenog. Posebna vrsta vertikalnog mobinga je „strateški mobing“(eng. Horizontalni i vertikalni mobing mogu prerasti u tzv. 11–12. Saša Gajin (ur. Kočić-Mitaček. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. gde se kao osnovni motiv pojavljuje namera da se zaposleni neprimetno udalji jer je postao nepoželjan zato što iz različitih razloga odudara od drugih zaposlenih.13„Horizontalni mobing“ podrazumeva napade između zaposlenih koji su jednaki na hijerarhijskoj lestvici u radnoj sredini. odnosno zlostavljačko ponašanje poslodavca prema zaposlenom. Ibidem.Zlostavljanje na radu (mobing) 4. 11. Na 13 14 Drobnjak.14 5. odnosno koji dele radne zadatke i obaveze jednake ili slične vrednosti. Prevencija mobinga Prevencija mobinga može biti organizovana na tri načina. Primarna prevencija Cilj primarne prevencije jeste sprečavanje pojave novih patoloških slučajeva uzrokovanih stresom i mobingom. kada se ponašanje pripisuje zaposlenom.). a čini na štetu poslodavca. pri čemu su mogući i vertikalni napadi u obrnutom smeru. Vrste mobinga Kao vrste mobinga razlikuju se vertikalni i horizontalni mobing. Vertikalni mobing se definiše kao nasilničko. sekundarna i tercijarna prevencija. bossing).

Tercijarna prevencija Budući da mobing može uzrokovati vrlo teške posledice za žrtvu. medijacija u radnim organizacijama postala je svakodnevna realnost. Mobing – psihičko maltretiranje na radnome mjestu. 304 . Nemačkoj i Engleskoj. Sekundarna prevencija Kada je mobing već započeo. moraju se preduzeti mere koje će žrtvi mobinga pomoći da što brže ponovo uspostavi psihofizičko zdravlje i povrati uništeno dostojanstvo (razne grupe samopomoći. rehabilitacija u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Francuskoj. U nekoliko evropskih država. može biti teško držati ga pod kontrolom ako se odmah ne preduzmu efikasne mere. str.Milica Vagić stvaranju i održavanju efikasnog sistema prevencije i zaštite od svih oblika nasilja. poziva sve zemlje članice da se 15 Andreja Kostelić – Martić. cit.)15 6. Regulativa EU i druga uporedna rešenja U okviru Evropske Unije već je došlo do značajnih reakcija na mobing. Vrlo važnu ulogu mogu imati savetnici od poverenja i medijatori. European Parliament Resolution on Harassment at the Workplace 2001/2339 (INI). 15–16. kao i u SAD-u i Kanadi. loc. Rezolucija Evropskog parlamenta o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. u Švajcarskoj. zakonska zaštita itd. kao npr. odnosno zlostavljanja na radnom mestu. godine (eng. morali bi pored državnih organa biti uključena sindikalna i profesionalna udruženja zaposlenih i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava radnika i ljudskih prava.

a naročito one koje se odnose na smanjenje produktivnosti radnika. prekorni ili izrazito negativni postupci koji su usmereni protiv pojedinačnog zaposlenog. kao što su Nemačka.Zlostavljanje na radu (mobing) suprotstave zlostavljanju i seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. u koje spadaju Švedska. Saša Gajin (ur. 9. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. koji su izraženi na uvredljiv način i koji mogu rezultirati njegovim izolovanjem i isključenjem iz radne zajednice“. koriste postojeće odredbe krivičnog i građanskog prava.17 Uredba se sastoji od 6 članova i predviđa obavezu poslodavca da organizuje rad na način koji će u najvećoj meri sprečiti viktimizaciju i na jasan način staviti svima u radnom kolektivu do znanja da ona nije prihvatljiva. str. Opšte preporuke za sprovođenje navedene uredbe Nacionalnog odbora za profesionalnu sigurnost i zdravlje 16 17 Drobnjak. U Švedskoj je 1993.). To je prvi zakonski tekst o sprečavanju mobinga i on se primenjuje na sve aktivnosti u kojima zaposleni mogu biti izloženi viktimizaciji. Ordinance of The Swedish National Board of Occupational Safety and Health containing Provisions on measures against Victimization at Work. godine doneta Uredba o viktimizaciji na radu. da izmene i dopune postojeće zakonodavstvo i preispitaju zakonske definicije u ovoj oblasti. Rezolucija ukazuje i na njegove negativne posledice po poslodavce. ponovljeni. Ukazujući na brojne negativne posledice koje mobing ima po zaposlene. Viktimizacija se definiše kao „periodični. doneo je posebne zakone u cilju borbe protiv zlostavljanja na radu. Section 1. ordinance AFS 1993:17. Rezolucija takođe ukazuje na porast broja slučajeva različitih formi uznemiravanja. dok se u većini drugih zemalja. Kočić-Mitaček. kao i da izgrade efikasne mehanizme pravne zaštite.16 Samo mali broj evropskih zemalja. 305 . Irska i Velika Britanija. Francuska i Holandija.

Milica Vagić (eng. 20. http://hesa. 15–16.18 U praksi francuskih sudova. januara 2002. Pod viktimizaciju se podvode skoro svi oblici nasilja na radnom mestu. Aprila 2001. uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. propisuje da je zabranjeno svako „ponovljeno moralno uznemiravanje koje ima za cilj ili posledicu pogoršanje radnih uslova na način koji šteti pravima i dostojanstvu zaposlenog. Novi član L 122–49. utiče na njegovo fizičko ili mentalno zdravlje ili dovodi u pitanje profesionalnu budućnost zaposlenog“. Preporuke sadrže opšte i posebne mere protiv viktimizacije na radnom mestu.19 18 19 Drobnjak. psihičko nasilje. Sama definicija psihičkog uznemiravanja postala je predmet velike debate. September 2002. godine. kao što su zlostavljanje.). kao i na nivou grupe. uz obavezu poštovanja privatnosti zaposlenog koji je izložen viktimizaciji. Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. naglašavajući značaj brzog rešavanja problema. bave se uzrocima i posledicama viktimizacije u odnosu na pojedinačnog zaposlenog. Stress at work. Kočić-Mitaček. godine francuski Savet za socijalna i ekonomska pitanja usvojio je mišljenje o psihičkom uznemiravanju na radnom mestu. str. koje je imalo veliki uticaj na buduće zakonodavstvo i donošenje posebnog Zakona o socijalnoj modernizaciji 17. Swedish National Board of Occupational Safety and Health). Saša Gajin (ur. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. socijalna izolacija. N 19. Opšte mere usmerene su na prevenciju i odnose se na stvaranje sigurnog radnog okruženja.etui- 306 . Zakona o socijalnoj modernizaciji. Posebne mere sadrže uputstva poslodavcu kako da postupa u slučajevima viktimizacije. obavezama i očekivanjima poslodavca. moralno uznemiravanje na radu bilo je prepoznato daleko pre donošenja posebnih zakona u ovoj oblasti. edukaciju rukovodećeg osoblja i informisanost zaposlenih o njihovim pravima.

).org/UK/newsletter/files/Newsletter–20. Zakon obavezuje poslodavce da preduzme sve neophodne mere u cilju zaštite zaposlenih i njihove dobrobiti na radu. kao i u vezi sa obnavljanjem ugovora o radu u slučajevima kada je zaposleni pretrpeo ili se usprotivio moralnom uznemiravanju. U pogledu tereta dokazivanja. L. Četiri godine kasnije. Loi rélative à la protection contre la violence et le harcèlement moral ou sexuel au travail. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Kočić-Mitaček. Jedna od mera zaštite zaposlenog sadržana je u pravilu po kome raskid ugovora o radu koji bi proizašao iz nekog od ovih osnova ne proizvodi pravna dejstva. dok je na poslodavcu da dokaže da ponašanje na koje se u prijavi zaposlenog upućuje ne predstavlja moralno uznemiravanje. a postoji i mogućnost sudske zaštite. Saša Gajin (ur. 11–06–2002). 22–23. Drobnjak. zaposleni ima obavezu da dokaže elemente moranog uznemiravanja. godine u Belgiji je izglasan Zakon protiv nasilja i moralnog ili seksualnog uznemiravanja na poslu (franc. decembar 2007. 20 307 .pdf#page=18. rehs. a žrtvi mogućnost da kroz postupak medijacije zahteva da ovakvo ponašanje prestane. pojedine odredbe ovog zakonskog teksta su izmenjene. Zakon poslodavcu daje ovlašćenja da disciplinski kazni zaposlenog koji uznemirava nekog od ostalih zaposlenih. 25. Francuski zakon o radu sadrži odredbe koje zaposlenog štite od diskriminacije ili kažnjavanja u vezi sa pravom na zaradu. Medijator mora biti izabran sa već ustanovljene liste. usavršavanje ili napredovanje na poslu. Poslodavci i druga odgovorna lica dužni su da preduzmu sve potrebne mere kako bi sprečili moralno uznemiravanje na random mestu. obezbeđuje adekvatnu zaštitu zaposlenima od moralnog uznemiravanja.Zlostavljanje na radu (mobing) Pomenuti zakon uz Zakon o radu i Krivični zakonik. str. str.20 U julu 2002. 16–17.

str. kao i na podatke vezane za konkretne slučajeve koje zaposleni prijavljuju povereniku u vezi sa ovim pitanjima.22 Ovaj zakon pravi značajan pomak u pogledu shvatanja seksualnog uznemiravanja. 308 .Milica Vagić uključujući i sprečavanje nasilja i moralnog ili seksualnog uznemiravanja. takođe. Dosadašnje iskustvo. Kako je u krajnjoj instanci poslodavac odgovoran za sprovođenje svih ovih mera. 18. belgijski zakon je više usmeren na prevenciju psihičkog i seksualnog uznemiravanja i postupak medijacije. poslodavac ima obavezu da prioritetno preduzme niz preven21 22 23 Ibidem. odnosno žrtvu zlostavljanja. Ibidem. September 2002. on je takođe u obavezi da sprovede i „analizu rizika“ putem upitnika i intervjua. str. cit. koja se odnosi na istraživanje potencijalnih situacija koje mogu dovesti do neke forme nasilja ili uznemiravanja na radu. Na osnovu rezultata analize rizika. Opširnije– Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. pri čemu osoba koja uznemirava zna ili bi trebalo da zna da takvo ponašanje utiče na dostojanstvo žene i muškarca na radnom mestu. Stress at work. koje je u prvi plan stavljalo pojedinca.23 Obaveza poslodavca je da predvidi pravila internog disciplinskog postupka kažnjavanja zlostavljača. ustanovi plan prevencije i godišnji akcioni plan sprečavanja zlostavljanja i postavi poverenika za sprečavanje zlostavljanja kao autonomnog internog organa koji učestvuje u izradi analize rizika zabranjenog ponašanja i donošenju preventivnih mera.21 Zakon seksualno uznemiravanje na radnom mestu opisuje kao bilo koji oblik verbalnog. 17. neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode. N 19. jasno ukazuje na ograničenost ovog pristupa. Iako se čini da je srodan francuskom zakonodavstvu. 20. loc.

bilo zbog nemogućnosti rešavanja spora unutar firme. 18. loc. tokom koga poslodavac ne može da mu otkaže ugovor o radu ili da mu jednostrano promeni uslove rada. Izmene zakona iz 2006. Stoga. str. Stress at work. zakon predviđa prebacivanje tereta dokazivanja. odnosno moralnog ili seksualnog uznemiravanja. osim ukoliko razlozi nisu vezani za podnošenje pritužbe. 20. Saša Gajin (ur. a mogu izneti svoj slučaj i Medicinskom inspektoratu Ministarstva rada. N 19.24 U konkretnom slučaju zlostavljanja na radu. zaposleni imaju mogućnost rešavanja svojih sporova uz pomoć internog medijatora ili specijaliste za prevenciju. str. 18. poslodavci su takođe dužni da imenuju poverenika za sprečavanje zlostavljanja. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. 24. Zakon propisuje da zaposleni uživa zaštitu tokom perioda od 12 meseci od dana podnošenja pritužbe. ali mora imati iskustvo na polju psihologije. 24 25 26 Drobnjak. dok je na optuženom teret dokazivanja da nije došlo do nasilja. Newsletter of the European trade Union technical Bureau for Health and Safety. Ibidem. 309 .25 Poverenik ne mora po profesiji biti lekar. pa je žrtva u obavezi da iznese činjenice koje ukazuju na postojanje nekog od oblika ponašanja koji su sankcionisani zakonom. September 2002.). poslodavac je dužan da preduzme brzu i sveobuhvatnu istragu u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja i pružanja efikasne pomoći žrtvama. Kočić-Mitaček. godine su povećale značaj interne procedure zaštite zaposlenih.26 U slučaju obraćanja sudu. kao što je adekvatna organizacija rada na način koji umanjuje rizik od uznemiravanja.Zlostavljanje na radu (mobing) tivnih mera. bilo zbog nedostatka poverenja u pomenute savetnike. cit. tako da poslodavci imaju mogućnost da imenuju i internog medijatora koji pruža pomoć žrtvama. str.

a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko. ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Saša Gajin (ur. smatra se svako verbalno. materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti. Sl. ovog zakona (koji se odnose na zabranu diskriminacije). 3 i 4 se garantuje pravo na posebnu zaštitu ženama za vreme trudnoće i porođaja. Drobnjak. Zaštita zaposlenih u Republici Srbiji Zakon o radu Republike Srbije. 24/05.Milica Vagić 7. kao i druga prava. Kočić-Mitaček.28 27 28 Zakon o radu. neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje. a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko. Član 12. ne obezbeđuje zaposlenima efikasnu i delotvornu zaštitu u svim slučajevima nasilja na radnom mestu.). svim zaposlenima radi nege deteta. u smislu ovog zakona. Pod seksualnim uznemiravanjem. ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. ovog zakona govori da „zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. zdravstvenu zaštitu. bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. kao i zaposlenog. u skladu sa zakonom i opštim aktom. kao i zaposlenima mlađim od 18 godina života i zaposlenim invalidima.“27 U stavovima 2. koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje. Model zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U smislu ovog zakona. Član 21. zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti. 19–20. glasnik RS br. izričito zabranjuje uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti. 310 . kao i pravo na druge oblike zaštite. uznemiravanje je svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. kao i zaposlenog u sferi polnog života. iako predviđa pravo zaposlenih na zaštitu zdravlja i ličnog integriteta. str.

). trudnoća. nastupanje sa pozicije moći i sl. interni postupak zaštite pred poslodavcem. već su posledica drugih razloga (individualni ili grupni obrasci ponašanja. ostaje u Zakonu o radu nedorečen i nejasan.Zlostavljanje na radu (mobing) Analiza navedenih odredbi jasno pokazuje da postojeća rešenja Zakona o radu ne pružaju sveobuhvatnu zaštitu u slučajevima zlostavljanja na radu. bračni status. nacionalna pripadnost. seksualno opredeljenje. zdravstveno stanje. boja kože. odnosno uznemiravanja koje se vrši diskriminatorski na osnovu nekog od ličnih svojstava žrtve29 (pol. Domašaj zakonske zaštite u slučajevima uznemiravanja na radu ograničen je najpre samom definicijom uznemiravanja kao „svakog neželjenog ponašanja uzrokovanog nekim od osnova iz člana 18. ovog Zakona. socijalno poreklo.). starost. Na drugom mestu. Tako zaposleni koji je pretrpeo neki oblik nasilja na radnom mestu nema mogućnosti da u kratkom roku ostvari zaštitu van odredbi članova 18–21. kao alternativa skupom i komplikovanom sudskom postupku. te u sudskom postupku može zahtevati samo naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. Najzad. političko ili drugo uverenje. imovinsko stanje itd. 20. odnosno zaštitu prema opštem pravnom režimu sadržanom u Zakonu o obligacionim odnosima. zakonske odredbe o prekršajnoj odgovornosti mogu uticati na poslodavca samo ako on zlostavljanjem na radu prekrši pravilo o zabrani diskriminacije. veroispovest. porodične obaveze. Ovom zakonskom definicijom nisu obuhvaćeni oblici zlostavljanja na radu koji se ne vrše diskriminatorski prema ličnom svojstvu zaposlenog. str. Njegova primena u najvećoj meri zavisi od pitanja da li je internim aktima poslodavca uznemiravanje na radu predviđeno kao povreda radne obaveze koja sa sobom povlači i disciplinsku odgovornost. 311 . jezik. 29 Ibidem. rođenje. ovog zakona“. odnosno invalidnost. rasa.

poštovanje njegove privatnosti. kao i osnovna prava koja su zajemčena Ustavom RS i koja su dalje garantovana postojećim zakonima u oblasti radnih odnosa. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku Republike Srbije završilo je radnu verziju Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. drugih ličnih prava i opšteprihvaćenih moralnih pravila ponašanja u društvu. str. U osnovna načela spadaju poštovanje dostojanstva i zaštite psihičkog i fizičkog integriteta zaposlenog. 312 . sva pažnja će biti usmerena ka modelu zakona koji je uradila nevladina organizacija CUPS. Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) je takođe uradio model Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. CUPS-ov model pomenutog zakona se zasniva na osnovnim načelima koja su formulisana imajući u vidu postojeće međunarodne standarde u oblasti rada i zapošljavanja. str. kao i stvaranje uslova neophodnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu. Ibidem. a oblici zlostavljanja na radu (fizičko.30 Usled nepostojanja efikasne zaštite i nedostatka pravne regulative u ovoj oblasti. poslodavac i zaposleni). obezbeđuje da se sistem zaštite od zlostavljanja na radu pri30 31 Ibidem. 21–22. sudska praksa u ovoj oblasti gotovo da ne postoji.31 Široka definicija poslodavca sadržana u Modelu zakona.Milica Vagić što ostavlja otvorenim pitanje odgovornosti poslodavca za zlostavljanja i uznemiravanja na radu koje po svojoj prirodi nije diskriminatorskog karaktera. U modelu zakona koji je uradilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku jako malo pažnje je posvećeno definiciji pojmova (zlostavljanje na radu. Iz tog razloga u ovom radu. sveobuhvatna zaštita svih kategorija lica od zlostavljanja na radu. 20–21. psihičko i seksualno zlostavljanje) se ni ne pominju.

lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa i sl. 22. a zatim i njegove osnovne oblike. Uz saglasnost zaposlenog. Predviđeno je da se interni postupak pokreće pritužbom zaposlenog ili po inicijativi samog poslodavca. trpi ili kome preti opasnost od zlostavljanja na radu. Ovaj postupak sudske zaštite ima karakter spora iz radnih odnosa. koji je dužan da u roku do 8 dana od dana pokretanja postupka donese odluku. studente i učenike na praksi. volontere. str. tako i pojavnih oblika zabranjenog ponašanja. 23.33 Cilj pravila kojima se uređuje interni postupak zaštite od zlostavljanja. poslodavac uz zabranu zlostavljanja može izreći jednu ili više drugih mera taksativno nabrojanih u zakonskom tekstu. 313 . nezavisno od toga da li u konkretnoj oblasti važe opšte odredbe Zakona o radu ili drugi posebni radnopravni propisi.32 Model zakona na prvom mestu određuje opšti pojam zlostavljanja na radu. 23. pružena je mogućnost da podnošenjem tužbe protiv poslodavca. već i sva lica koja po bilo kom osnovu učestvuju u radu kod poslodavca. je da omoguće brzu pravnu reakciju i efikasnu zaštitu zaposlenom koji je pretrpeo. uključujući i lica koja traže posao. str. Čini se da je na ovaj način moguće obezbediti korisniku zakonskog teksta sveobuhvatno i precizno razumevanje kako suštine. profesionalno 32 33 34 Ibidem. Ako nađe da postoje razlozi za izricanje mera zaštite. aktivno legitimisana lica za podnošenje tužbe su i predstavnik sindikata. Ibidem. Ibidem.34 Zaposleni koji nije uspeo da ostvari zaštitu u internom postupku. koji se sprovodi pred poslodavcem. zahteva od suda zaštitu od zlostavljanja na radu. str. Definicija zaposlenog lica obuhvata ne samo lica u radnom odnosu.Zlostavljanje na radu (mobing) menjuje na sve oblasti rada i zapošljavanja.

Posebno poglavlje se bavi merama za unapređivanje odnosa na radu i propisuje obaveze poslodavca u cilju stvaranja uslova karakterističnih za zdravu i sigurnu radnu sredinu. Predviđeno je i pravo da se zahteva od suda određivanje privremene mere o kojoj je sud dužan da odluči u roku od 48 sati. Predviđena je i obaveza upoznavanja zaposlenih sa zabranom i oblicima zlostavljanja na radu.Milica Vagić udruženje čiji je zaposleni član. Nezavisno od toga da li je sproveden postupak zaštite pred poslodavcem.36 Pravila o teretu dokazivanja uvedena su u skladu sa postojećim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. kao i objavljivanje presude donete povodom nekog od prethodno navedenih zahteva. kao i da organizuje obuku za rukovodeća lica i predstavnike zaposlenih. o 35 36 Ibidem. zaposlenom pripada pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete.35 Tužbom se može tražiti utvrđenje da je zaposleni pretrpeo zlostavljanje na radu. kao i sredstvima pravne zaštite od zlostavljanja na radu. kao i udruženje građana koje se bavi zaštitom prava zaposlenih odnosno zaštitom ljudskih prava. odnosno udaljenje sa rada lica protiv koga se vodi postupak. odnosno da mu preti opasnost od zlostavljanja na radu. poslodavac je dužan da izradi i dostavi zaposlenima informator. pa je tako na tužiocu obaveza da učini verovatnim da je pretrpeo ili trpi zlostavljanje na radu. sprečavanje daljeg vršenja zlostavljanja na radu. Ibidem. kao i premeštanje u druge radne prostorije. 24. str. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja na radu. posledicama nepoštovanja ove zabrane. str. odnosno sindikata. U tom cilju. i to zabrana približavanja zaposlenom. 314 . dok poslodavac snosi teret dokazivanja da taj akt ne predstavlja zlostavljanje na radu. 23–24.

da pojavi različitih oblika zlostavljanja na radu pogoduje tendencija zaključivanja ugovora o radu na kraće rokove. Ibidem. 7. ali ni posledice ne mogu još do kraja sagledati.38 Uspostavljanje efikasnog sistema prevencije i zaštite od svih oblika nasilja. odnosno zlostavljanja na radnom mestu. kao i visok procenat nezaposlenosti.37 8. 24–25.Zlostavljanje na radu (mobing) svim pitanjima relevantnim za stvaranje zdrave i sigurne radne sredine. Istovremeno. efektivno sprečavanje mobinga takođe pogoduje i interesima poslodavaca jer se posledice pretrpljenog zlostavljanja na radu direktno odražavaju u nezdravoj radnoj sredini. str. Stoga se usvajanje mera i propisa usmerenih na borbu protiv zlostavljanja na radu danas javlja kao prioritet u oblasti zaštite fizičkog i psihičkog zdravlja zaposlenih. 8–9. str. učestalim bolovanjima i drugim odsustvovanjima sa posla.39 Buduća zakonska regulativa u ovoj oblasti bi trebalo da se rukovodi potrebom obezbeđivanja celovitog sistema za37 38 39 Ibidem. Ibidem. str. trebalo bi da bude jedan od primarnih zadataka svake moderne države. kao što su sindikalna i profesionalna udruženja zaposlenih i nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava radnika i ljudskih prava. odnosno smanjenoj produktivnosti. Zaključak Fenomen mobinga je toliko složen da se njegovi uzroci. 315 . Nesporno je međutim. što stvara atmosferu veće nesigurnosti i nezaštićenosti zaposlenih i lica koja traže posao na tržištu rada. Na stvaranju i održavanju ovog sistema morali bi pored državnih organa biti uključeni i svi relevantni socijalni partneri.

samo je mali broj zemalja članica EU doneo zakone koji su direktno usmereni na sprečavanje ove pojave. mobbing has become 316 . Whether it is phyiscal. kao strana reč. već duže vreme predstavlja prioritet evropskih i međunarodnih organizacija. Summary Mobbing represents a phenomenon which is considered to be a serious threat to employees not only in the EU. Istovremeno. kao i pružanje osnovne pravne zaštite zaposlenom. iziskuje dostizanje njenih standarda i u suzbijanju zlostavljanja na radnom mestu. koji bi zaposlenima omogućio brzu i efikasnu zaštitu putem propisivanja kratkih rokova za postupanje i velikog broja privremenih i zaštitnih mera. mental or sexual abuse. pored ostalog. but also worldwide. Takođe bi trebalo obezbediti stručnu rehabilitaciju radnika koji su bili prečesto na bolovanju. Zakonske mere bi trebalo da prisile poslodavce da redovno vrše kontrolu radnog okruženja. prevencija zlostavljanja na radu.Milica Vagić štite od zlostavljanja na radu. Približavanje Republike Srbije EU. postaje primarna obaveza svakog pojedinačnog poslodavca. ne bi se mogao smatrati primerenim duhu nacionalnog zakonodavstva. ovaj termin se u uporednom zakonodavstvu najčešće vezuje samo za psihičko zlostavljanje i uznemiravanje na radnom mestu. Što se tiče terminologije. trebalo bi istaći da iako ostvarivanje prava na zaštitu od zlostavljanja na radu u sudskom postupku daje dodatne garancije zaposlenom. privatnosti i ličnog integriteta zaposlenih. Istovremeno. kako bi bili u stanju da preduzmu mere zaštite u ranoj fazi nasilja. stvaranje sigurne i zdrave radne sredine. Iako sistematična akcija na stvaranju zdrave i sigurne radne sredine u cilju osiguranja poštovanja ljudskog dostojanstva. termin „mobbing“.

). mostly implies not only physical. Serbia does not have a law on mobbing. For the time being. prevention of mobbing. professions and work environments. but also mental actions. In the world literature. Saša Gajin (ur. Draft AntiMobbing Law. the feeling of jealousy. and Italian literature. envy and hatred.“ and in the U. 317 . Draft Anti-Mobbing Law. whereas the English speaking countries mostly exploit the term „workplace bullying.). 7. Key words: Work abuse. Violeta Kočić-Mitaček. Belgrade. in further text: Drobnjak. KočićMitaček. and which lead to the humiliation of a victim.“ which has been increasingly used in the Serbian public. different authors use different terms to refer to mobbing. the most commonly used terms are „work abuse“ or „employee abuse. 40 Tanja Drobnjak.Zlostavljanje na radu (mobing) a global phenomenon. Saša Gajin (ur. and individuals’ strive for power. which are repeated throughout a period of time. the need to humiliate others. German. The term „mobbing“ is mostly used in Swedish.“ The term „mobbing.40 Mobbing is as old as the human kind.S. the EU regulations. pg. the term „moral harassment“ in France. so there is still no efficient legal answer to this widely spread issue of work abuse. vertical and horizontal mobbing. 2008. which exceeds borders of countries.

II stub EU. 1. još uvek relativno nove funkcije. Evropska unija. koji se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. Zapadnoevropska unija. Takođe. u ključnom delu rada izneti su osnovni podaci o položaju Visokog predstavnika i njegovim ovlašćenjima koja su se proširivala pri svakoj izmeni sporazuma na kojima je Evropska unija zasnovana.Nenad Vukčević student POLOŽAJ I OVLAŠĆENJA VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA SPOLJNU I BEZBEDNOSNU POLITIKU EU Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU predstavlja poseban inokosni organ u sistemu uređenja Evropske unije. Uvođenje ovakve. kao dela sistema Evropske unije u kojem je nastala funkcija Visokog predstavnika. Rad se najpre bavi podacima o samom početku razvoja zajedničke spoljne i bezbednosne poltike evropskih država. odnosno njenom posebnom delu tzv. a to je jedinstveni predstavnik u njenim odnosima sa trećima. Ključne reči: Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Ovom funkcijom se postiglo ono što je Evropskoj uniji oduvek falilo. Uvod Nakon završetka Drugog svetskog rata. predstavlja svojevrstan pomak u uređenju Evropske unije i njenom približavanju sistemu nadnacionalne federalne države. II stubu. među evropskim državama javila se ideja ujedinjenja između bivših ratnih 318 . iz koje je nastao II stub EU.

i to Ugovorom iz Mastrihta3. Kako bi upotpunila obeležja države. To su pre svega zajednički nastup prema trećima. Stvorena je najpre Evropska zajednica za ugalj i čelik (European Coal and Steel Community – ECSC) od strane šest evropskih država1. ECSC je u međuvremenu prestala da postoji (2002. Luksemburg i Zapadna Nemačka. godine. Kako se ovakva saradnja pokazala više nego uspešno. kao i Evropska zajednica za atomsku energiju (European Atomic Energy Community – EAEC or EURATOM)2.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU protivnika. EU su nedostajale i druge karakteristike državnosti. godine Pariskim ugovorom. koja ustvari predstavlja takozvani I stub Evropske unije. kao i zajednička odbrana u odnosu na treće države. jeste saradnja evropskih država u oblasti ekonomije i ukidanje granica u odnosu na trgovinu različitim robama i uslugama. EU najpre kao međunarodna organizacija. Ove državne karakteristike su ozvaničene Mastrihtskim ugovorom i smeštene u takozvani II stub EU. Italija. Takođe istim ugovorom ozvaničena je policijska saradnja. kao i saradnja u oblasti pravosuđa izme1 ECSC je osnovana 1951. čime je zvanično osnovana EU. 2 3 319 . Holandija. Osnovni cilj osnivanja ekonomskih zajednica a potom i EU. godine. čije su potpisnice bile Francuska. Posle određenog perioda dolazi i do stvaranja Evropske unije. Belgija. počela je postepeno da se razvija u jedan oblik nadnacionalne države. a potom i Evropska ekonomska zajednica (European Economic Community – EEC). Ukidanjem granica povećavao se ekonomski razvoj država članica usled proširenja tržišta. a koji je stupio na snagu u januaru 1958. a koji je iznosio 50 godina. čime Evropska ekonomska zajednica postaje Evropska zajednica (European Community – EC)3. godine) jer je istekao rok na koji je ova organizacija bila osnovana. Masthritski ugovor je stupio na snagu u novembru 1993. EEC i EURATOM su osnovane Rimskim ugovorom potpisanim od strane država članica ECSC.

a to je Severno-atlanska organizacija (North Atlantic Treaty Organization – NATO)6. Zapad4 5 6 Briselski sporazum je potpisan marta 1948. a koje su smeštene u takozvani III stub EU. Dok je NATO širio svoje članstvo i imao značajne aktivnosti na evropskom i globalnom nivou. Potpisivanjem protokola u Parizu5 zajednici nastaloj Briselskim sporazumom. 320 . Luksemburga. Belgije i Holandije. Francuske. Portugala. Briselski sporazum je bio osnova za stvaranje još jedne odbrambene organizacije. Predmet ovog izlaganja jeste II stub EU. Kratka istorija razvoja zajedničke spoljne i bezbednosne (odbrambene) politike evropskih država Prva konkretna povezivanja nakon Drugog svetskog rata između evropskih država. NATO je nastao potpisivanjem Severno-atlanskog sporazuma aprila 1949. Italije. a to je Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU (High Representative for the Common Foreign and Security Policy). 2. Protokol u Parizu je potpisan oktobra 1953. Kanade.Nenad Vukčević đu država članica. nastala su potpisivanjem Briselskog sporazuma4 od strane pet evropskih država. godine u Vašingtonu. tačnije jedan njegov posebni organ. Razvoj ove dve zajednice (organizacije) u narednom periodu bio je potpuno drugačiji. od strane zemalja potpisnica Briselskog sporazuma. Danske i Italije. godine od strane Velike Britanije. Norveške. a koje se tiču pre svega bezbednosne (odbrambene) politike. kao i USA. pridružile su se Zapadna Nemačka i Italija. Pored Zapadnoevropske unije. Na osnovu ovog sporazuma nastale su dve organizacije. godine. dok je sama zajednica dobila naziv Zapadnoevropska unija (Western European Union – WEU).

Potpisivanjem Amsterdamskog ugovora Zapadnoevropska unija postaje sastavni deo II stuba EU. godine. nakon neuspelog pokušaja osnivanja Evropske odbrambene zajednice (European Defense Community – EDC)8. Evropska politička saradnja je predstavljala mesto za ostvarivanje zajedničke spoljne politike Evropske ekonomske zajednice. Pokušaj osnivanja Evropske odbrambene zajednice propao je 1954. ponovo se pokrenulo pitanje političke saradnje država članica.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU noevropska unija je praktično postojala samo formalno do osnivanja EU. kada je Francuski parlament odbio da ratifikuje sporazum o osnivanju. najpre su usvojeni u okviru Zapadnoevropske unije 1992 godine. kao posebne organizacije. Upravo zadržavanje indentiteta Zapadnoevropske unije u okviru EU. Kroz EPC države članice su putem konsultacija i razmenom informacija usaglašavali svoje stavove koji su se ticali njihovog nastupa u spoljnoj politici. je u stvari predstavljala Evropska politička saradnja (European Political Cooperation – EPC) koja je uspostavljena 1970. čije države članice su je i osnovale. što je rezultiralo osnivanjem EPC. godine. predstavlja jednu od specifičnosti koja onemogućava EU da pređe u oblik federalnog ili konfederalnog državnog uređenja. U okviru EPC koga su činili ministri spoljnih poslova. osno7 8 Peterbuški zadaci koji se tiči bezbednosnih i humanitarnih akcija. Prava prethodnica današnjeg II stuba EU u oblasti spoljne politike. pri čemu je Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU (čija funkcija je uvedena ovim sporazumom) izabran na funkciju generalnog sekretara Zapadnoevropske unije. Ostvarivanje Peterbuških zadataka7 prešlo je u nadležnost EU koja ih ostvaruje upravo preko Zapadnoevropske unije. Kako je Evropska ekonomska zajednica u tom trenutku bila veoma razvijena u pogledu ekonomske saradnje. 321 .

Samitom u Štutgartu 1983.Nenad Vukčević van je i Politički komitet sačinjen od visokih članova nacionalnih ministarstava spoljnih poslova. Organi II stuba EU Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU (Common Foreign and Security Policy – CFSP) predviđena je samim ugovorom o osnivanju (Mastrihtski ugovor) i smeštena je u takozvani II stub organizacije EU. njegova uloga je preciznije definisana tek donošenjem Ugovora iz Mastrihta. sa širim ovlašćenjima pre svega u spoljnoj politici. donosi odluke i stara se o njihovom sprovođenju. značajan organ je i Komitet za politiku i bezbednost (Political and 322 . Ispod Evropskog saveta jeste Savet ministara EU sastavljen od ministara spoljnih poslova država članica. godine EPC-u je proširena nadležnost i na bezbednosna pitanja. već on nastupa u situacijama kada niži (ostali) organi EU nisu u stanju da reše neki problem. Glavni organ CFSP je Evropski Savet (European Council) koji je sastavljen od šefova država i vlada država članica. To znači da on pre svega predstavlja politički organ koji zbog svog sastava (šefovi država i vlada) ima jak uticaj na donošenje odluka organa EU. Pored Evropskog Saveta i Saveta ministara. Ipak prema Lisabonskom sporazumu Evropski Savet postaće formalni organ EU. 3. Savet ministara u skladu sa smernicama Evropskog saveta i zajedničkim strategijama. Odluke Evropskog saveta predstavljaju načela i smernice koje sprovodi Savet ministara EU (Council of Ministers). kao i predsednika Komisije EU. Iako je postojao još za vreme Evropske ekonomske zajednice. Evropski savet predstavlja telo koje nije zvanični organ EU. da bi se osnivanjem EU ova politička saradnja formalizovala kroz II stub EU.

zvanično prvi Visoki predstavnik bio je Jürgen Trumpf. Civilni Komitet (Committee for Civilian Aspects of Crisis Management – CIVCOM). Funkcija Visokog predstavnika je uvedena Amsterdamskim ugovorom (Amsterdam Treaty)10. Pored PSC u okviru II stuba EU između ostalih postoje još i Evropska odbrambena agencija (European Defence Agency – EDA). Vojni personel EU (European Union Military Staff – EUMS). godine. Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU 4. dok je na snagu stupio u maju 1999. dok je njegov prvobitni naziv bio Komitet za politička pitanja.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Security Committee – PSC)9 koji se sastaje na ambasadorskom nivou i koji je nadležan da prati međunarodnu situaciju radi pomoći EU u ostvarivanju i sprovođenju svoje spoljne i bezbednosne politike. Savet za opšta pitanja i spoljne odnose (General Affairs and External Relations Council – GAERC).1 Uvođenje funkcije Amsterdamskim sporazumom Svakako jedan od najvažnijih organ II stuba EU pored Evropskog Saveta i Saveta ministara EU. Vojni komitet EU (European Union Military Committee – EUMC). a prvi funkcioner koji je izabran na tu funkciju je Španac Havijer Solana11. 4. Visokog predstavnika po 9 Komitet za politiku i bezbednost je naziv dobio Ničanskim sporazumom. godine na period od pet godina. jeste Visoki predstavnik za spoljna i bezbednosna pitanja EU. Ipak. godine. koji je u vreme stupanja na snagu Amsterdamskog ugovora vršio funkciju generalnog sekretara Saveta EU. funkcije koja se po 10 11 323 . Amsterdamski ugovor potpisan je oktobra 1997. Havijer Solana je izabran na funkciju 1999.

Položaj Visokog predstavnika prema Amsterdamskom ugovoru ogleda se u obliku političkog saradnika. Avganistan. i to na period od pet godina. koji pomaže predsedavajućem Saveta EU (Presidency of the Council of the European Union) u cilju efikasnijeg odlučivanja u pitanjima iz II stuba. Visoki predstavnik istovremeno vrši i funkciju Generalnog sekretara Saveta EU.Nenad Vukčević Ugovoru iz Amsterdama bira Evropski savet jednoglasnom odlukom. Amsterdamskom ugovoru spojila sa funkcijom Visokog predstavnika. koja po Amsterdamskom sporazumu čini sastavni deo EU. Visoki predstavnik koordinira i rad specijalnih predstavnika EU u različitim delovima sveta (Bosna. godine. učestvuje i u radu u oblasti bezbednosne i odbrambene politike EU. njima može da se priključi i sledeći predsedavajući. On ne učestvuje u definisanju spoljne i bezbednosne politike EU. Bliski istok.). zajedno sa sadašnjim predsedavajućim EU i nadležnim komesarom Evropske komisije. Kosovo.. Takođe po Amsterdamskom sporazumu Visoki predstavnik je ujedno i član „Trojke“ koja zastupa EU u odnosima sa trećima. Na poziv sadašnjeg predsedavajućeg EU.. 12 324 . već samo pomaže u njenom pripremanju i sprovođenju. Visoki predstavnik kao Generalni sekretar Saveta EU rukovodi Generalnim sekretarijatom EU (General Secretariat of the Council of the European Union) koji pomaže Savetu u njegovom radu. Na taj način Visoki predstavnik pored spoljnih poslova. Kada smatra da je to neophodno. predsedavajući EU može ovlastiti Visokog predstavnika da predstavlja EU u odnosima sa trećima. a u međuvremenu je izabran i na funkciju Generalnog sekretara Zapadnoevropske unije12. Visoki predstavnik je izabran na ovu funkciju nakon samita u Helsinkiju 1999. izabranih od strane Saveta EU. dok Generalnom sekretaru pomaže njegov zamenik.

odnosno bolje rečeno funkcija „ne nosi“ takav naziv. godine odlukom Saveta ministara EU. kako onih usvojenih u Evropskom savetu tako i onih usvojenih u Savetu ministara EU. Osnovana je Evropska odbrambena agencija (EDA)14.2 Položaj na osnovu Ničanskog sporazuma Ničanskim sporazumom (Nice Treaty)131 položaj Visokog predstavnika se praktično nije mnogo izmenio. Izvršena je promenu u proceduri njegovog izbora. kao i prenošenje stavova EU. godine. dok je na snagu stupio u februaru 2003. za razliku od ranijeg načina kada je biran jednoglasno. godine. Nakon isteka prvog petogodišnjeg mandata 2004. a Visoki predstavnik 13 14 Ničanski sporazum potpisan je februara 2001. Ničanskim sporazumom su odstranjene odredbe o učešću Zapadnoevropske unije u zadacima EU (mada i dalje postoji mogućnost saradnje EU i ZEU). On je sada biran kvalifikovanom većinom Saveta. doprinelo je posmatranju njegove funkcije kao ministra spoljnih poslova EU iako zvanično nema tu funkciju.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Iako po Amsterdamskom ugovoru zvanično nema funkciju ministra spoljnih poslova. položaj Visokog predstavnika je ustvari neformalno počeo to i da predstavlja. pa se ubrzo krenulo u stvaranje sopstvenog odbrambenog sistema. dotadašnjem vršiocu funkcije Visokog predstavnika Havijeru Solani obnovljen je mandat na novih pet godina. Njegova česta putovanja i sastanci sa najvišim zvaničnicima trećih država. a njen sastav čine ministri odbrana država članica EU. 4. 325 . Jednu od retkih novina predstavlja obaveza Visokog predstavnika na izveštavanje Evropskog parlamenta i država članica EU o sprovođenju odluka koje su usvojene u okviru spoljne i bezbednosne politike EU. EDA je osnovana u julu 2004. godine. Ovakvom mišljenju je doprinela i velika diplomatska aktivnost sadašnjeg vršioca funkcije Španca Havijera Solane.

a nastaje spajanjem dve dotadašnje funkcije – Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU i komesara Evropske komisije za spoljne odnose (European Commissioner for External Relations). Član 15. za razliku od svojih amsterdamskih ovlašćenja gde je bio samo pomagač. Takođe on zastupa EDA pred trećim licima i podnosi izveštaje o radu EDA Savetu EU. Visokom predstavniku kao šefu delegacije EU u odnosima sa trećima pomagaće Služba za spoljne akcije (External Action Service)16. Takođe u slučaju nemogućnosti postizanja potrebne većine u Evropskom 15 Lisabonski sporazum (Treaty of Lisbon) potpisan je decembra 2007. savetima i mišljenjima treba da pomogne ne samo u sprovođenju. a da bi stupio na snagu neophodno je da ga ratifikuju sve države članice. Organizaciju i funkcionisanje Službe za spoljne akcije urediće Savet EU.3 Položaj na osnovu Lisabonskog sporazuma Za razliku od Ničanskog sporazuma gde status Visokog predstavnika nije mnogo promenjen u odnosu na prethodni Amsterdamski sporazum. 16 17 326 . Lisabonskog sporazuma. godine. Lisabonski sporazum (Treaty of Lisbon)15 unosi dosta novina u položaju i ovlašćenjima Visokog predstavnika. Funkcija dobija i novi naziv – Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku (High Representative of the Union for Foreign Affairs and Security Policy). a svoj rad vršiće u saradnji sa diplomatskim službama država članica. svojim predlozima. Visoki predstavnik učestvovaće u radu Evropskog saveta17 u kojem. već i u stvaranju spoljne i bezbednosne politike EU. funkciju predsednika EDA. 4.Nenad Vukčević dobija još jednu funkciju. Njegova funkcija se sastoji u organizaciji EDA i sprovođenju odluka Saveta EU kojem je EDA podčinjena.

Visoki predstavnik dobija ulogu glavnog zastupnika EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike u odnosima sa trećim državama i organizacijama22. i to preko Viskog predstavnika koji će o tom zahtevu izneti svoje mišljenje pred Savetom EU (koji odlučuje o tom zahtevu). pri čemu ima ovlašćenje da bilo koje pitanje koje smatra važnim za spoljnu i bezbednosnu politiku EU iznese pred Savet. Lisabonskog sporazuma. o pitanjima od velikog značaja za EU u ovoj oblasti. Ukoliko neke od država članica žele da povećaju svoju međusobnu saradnju u oblasti spoljne i bezbednosne politike. a ako je od izuzetnog značaja za EU i da sazove hitan sastanak Saveta u što kraćem roku20. 21 22 327 . Visoki predstavnik ima ulogu posrednika između država članica kako bi se otklonile nesaglasnosti između njih18. Na taj način Visoki predstavnik predstavlja vezu između Saveta EU i Evropske komisije. Ovo ovlašćenje je ranije bilo predviđeno za Predsedavajućeg Saveta. Lisabonskog sporazuma. 18 19 20 Član 31. a koji se odnosi na ocenu da li je takav zahtev u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU19. Lisabonskog sporazuma. ali je prepušteno Visokom predstavniku članom 30. Visoki predstavnik vršiće i funkciju predsedavajućeg u Savetu EU sastavljenim od ministara spoljnih poslova država članica. što predstavlja posledicu spajanja njegove funkcije sa funkcijom komesara Evropske komisije. njihov zahtev moraju da upute Savetu EU. Lisabonskog sporazuma. Takođe Visoki predstavnik dobija funkciju jednog od potpredsednika Evropske komisije (European Commission)21.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU savetu ili Savetu EU. kao dva kolektivna organa koja su pre Ugovora iz Lisabona bila razdvojena u dva različita stuba EU. Član 27. Lisabonskog sporazuma. Član 18. Vršeći funkciju podpredsednika Visoki predstavnik podleže pravilima o postupanju u Evropskoj komisiji koji su propisani I stubom EU. Član 329.

Države članice imaće obavezu da usvojene jedinstvene stavove EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. 328 . Lisabonskog sporazuma. Kordiniciju u njihovom postupanju vršiće Visoki predstavnik. U oblasti bezbednosti Visoki predstavnik u saradnji sa Komitetom za politiku i bezbednost kojim predsedava. Visokom predstavniku je dodeljena uloga predsedavajućeg u Spoljno-političkom savetu25. ili ukoliko neka država članica želi da participira u nekoj misiji u kojoj nije bila angažovana. upućuje svoj za23 24 25 Član 36 Lisabonskog sporazuma. U pitanju je Spoljno-politički savet (Foreign Affairs Council) koji će baviti spoljnim poslovima Evropske unije u skladu sa smernicama Evropskog saveta. zatražiće od Saveta bezbednosti UN da se pozove Visoki predstavnik pred Savet kako bi izložio stavove EU24. Ukoliko neka država članica želi da promeni svoj status u nekoj od misija u kojoj učestvuje. kao i na međunarodnim konferencijama na kojima učestvuju. države članice EU koje su ujedno i države članice Saveta bezbednosti UN. koje na osnovu odluke Saveta vrše države članice. Član 34. U slučajevima kada EU zauzme jedinstven stav o nekom pitanju o kome se raspravlja u Savetu bezbednosti UN. Član 18 Lisabonskog sporazuma.Nenad Vukčević bez obzira da li je zastupa samostalno ili kao lice koje predvodi delegaciju EU. kao i na obaveštavanje Evropskog parlamenta o rezultatima u njihovom budućem sprovođenju23. Kada je reč o glavnim stavovima u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. i to preko novog organa u okviru II stuba EU. vršiće i kordinaciju civilnih i vojnih misija EU. uvedena je još jedna obaveza Visokog predstavnika koja se odnosi na konsultovanje Evropskog parlamenta (European Parliament) pre njihovog usvajanja. zastupaju i u međunarodnim organizacijama čije su članice. koji se uvodi Lisabonskim sporazumom.

novina je da o njima odluku donosi Savet EU na predlog Visokog predstavnika. iziskuje potrebu postojanja ličnosti koja će da zastupa stavove EU u političkim i bezbednosnim pitanjima. Što se tiče sredstava koja se koriste za sprovođenje spoljne i bezbednosne politike EU. i na taj način gubitku identiteta država članica. koji o njemu i odlučuje. izvorna funkcija Visokog 26 Član 41. Upravo uvođenje ove funkcije prouzrokuje jedan od razloga za protivljenje onih država članica.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU htev preko Visokog predstavnika koji se o njemu izjašnjava pred Savetom. Kako se EU sve više razvija u jedan oblik jedinstvene države potrebni su joj i odgovarajući predstavnici. o čemu obaveštava Savet EU26. kao i u slučaju sa ostalim oblastima EU. EU kao skup brojnih država Evrope. Lisabonskog sporazuma. a to je ministar spoljnih poslova. Po njima funkcija ministra spoljnih poslova upravo je jedan od pokazatelja koji vodi stvaranju države EU. koji ne žele stvaranje jedne nadnacionalne države na području cele Evrope. 5. odnosno njihovih građana. svakodnevni praktični problemi sa kojima se suočava EU u odnosima sa trećima. potrebno joj je ono što karakteriše svaku državu. Za takvo jedno predstavljanje EU i zastupanje zajdničkih dogovorenih stavova država članica. Ipak. Pa tako. Zbog toga kada su u pitanju spoljni poslovi. koji će ujedno biti nadležan i za raspolaganje odobrenim sredstvima prema utvrđenom planu. 329 . uvođenje zajedničkih organa i predstavnika ide postepeno. Zaključak Uvođenje funkcije Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU predstavljalo je neophodnost u daljem razvoju EU. u svojim nastupima prema ostatku sveta (kao i prema ostalim državama Evrope koje nisu članice) ima nameru da nastupa jedinstveno.

godine.e. Ipak zbog neuspeha Ustava EU. kao što je to slučaj u državnom uređenju bilo koje države. a sve u cilju da bi se konačno došlo do one funkcije koja je bila prvenstvena namera kreatora EU. 330 . The introduction of this relatively new function represents a movement in the organization of the European Union and its approaching to the system of a supranational federal state. Namera je bila da EU dobije jedan jedinstven propis na kojem će da zasniva svoju organizaciju i ovlašćenja. što je predstavljalo razliku u odnosu na dotadašnju praksu kada su se važeći sporazumi EU menjali putem amandmana. which refers to the common foreign and security policy of the European Union. posle čega se odustalo od njega.Nenad Vukčević predstavnika se iz godine u godinu proširuje novim ovlašćenjima i spajanjima sa drugim funkcijama. jer predstavlja novinu u načinu uređivanja jedne države koji do sada nikad nije bio isproban. novi Lisabonski sporazum uvodi novi naziv – Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. Evropski ustav nije usvojen jer je odbijen na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Summary The EU High Representative for Common Foreign and Security Policy represents a special individual body in the European Union organization system. in its special part also known as the 2nd Pillar. koji je inače sam po sebi specifičan. a koju je predvideo Ustav EU27 – ministar spoljnih poslova EU. Tako da iako Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU još uvek nema klasičnu poziciju i naziv ministra spoljnih poslova. This function provided the European Union with something it has always lacked – a unique representative in its relations with third parties. to ne znači da Visoki predstavnik de facto ne vrši takvu ulogu u sistemu EU. This essay begins with the information about the initial development 27 Sporazum o uspostavljanju Evropskog ustava potpisan je oktobra 2004. i.

the 2nd pillar of the EU. the crucial part of this essay contains basic information about the position of High Representative and his/her authorities which have enlarged with every change of treaties upon which the European Union is based. the Western European Union. Also. the European Union.Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU of the common foreign and security policy of the European countries. Key words: The EU High Representative for Common Foreign and Security Policy. from which the 2nd pillar of the EU emerged. 331 . as a part of the European Union’s system which introduced the position of High Representative.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful