UPR skripta-I kolokvijum

DEO 1. UVODNA RAZMATRANJA
-Tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka razvijen je veći broj prilaza i metoda organizacije proizvodnih sistema, koje se mogu svrstati u tri grupe, svaka sa svojom osnovnom filozofijom: 1.Prva grupa prilaza. Rešenje problema zahteva razvoj sve više kompleksnih računarskih sistema i sistema za upravljanje i regulisanje proizvodnih procesa. Usmereni razvoj složenih računarski podržanih sistema (MRP,CIM,ERP) • PICS – proizvodno orijentisan informaciono-upravljački sistema • COPICS – komunikaciono orijentisan informaciono-upravljački sistema • IMS – integrisani proizvodni sistemi 2.Druga grupa prilaza. Pojednostavljenje tokova je jedini način za ostvarenje efektivnog sistema za upravljanje proizvodnjom i celokupnim preduzećem. Jedini put u razvoju efektivnih proizvodnih sistema je pojednostavljenje proizvodnih tokova • Grupna tehnologija (Group Technology-GT) • Just-in-Time (JiT) • Lean proizvodnja (Lean Production) 3.Treća grupa prilaza. Nije moguće izgraditi sistem koji će potpuno rešiti probleme u razvoju proizvodnih sistema. Iz datog razloga informacione i komunikacione tehnologije treba ograničiti na obezbeđenje podataka, a ljudima ostaviti mogućnost donošenja odluka. Obuhvatanje tehnoloških i menadžerskih procesa u integrisan sistem. Osnovni zahtevi: zadovoljenje potreba potrošača, kontinualno poboljšanje poslovanja, zadovoljenje i motivacija zaposlenih: • Planiranje resursa preduzeća (ERP) • Totalni menadžment kvaliteta (TQM) • Agilna proizvodnja (Agile Manufacturing) • Bionička proizvodnja (Bionic Manufacturing) • Virtualna proizvodnja (Virtual Manufacturing) • Menadžment poslovnih procesa (BPM) • Inteligentno privređivanje (Business Intelligence-BI) . -Novi prilazi su bazirani na timskom radu i složenim aplikativnim sistemima, koji omogućavaju trenutna ažuriranja i promene u podacima, složene proračune i simulacije procesa. Ključna uloga je dodeljena ljudskim resursima (kreativnost, inovativnost, skrivena znanja i odgovornost). Znanje postaje ključni resurs industrijskog preduzeća. -Razvoj struktura efektivnih industrijskih preduzeća visokog stepena kompetitivne sposobnosti je predmet zajedničkih istraživanja u sledećim područjima razvoja tehnologija: 1. Projektovanja proizvoda i programa proizvodnje 2. Projektovanja procesa i postupaka rada 3. Projektovanja elemenata i struktura proizvodnih sistema 4. Organizacije industrijskih sistema – preduzeća 5. Upravljanja procesima rada

PRILAZI U PODRUČJU RAZVOJA PROIZVODNIH I ORGANIZACIONIH STRUKTURA PREDUZEĆA
-Procesi predviđanja se izvode u POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆU određenog, potrebnog i dovoljnog stepena TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI neophodnog za izvođenje procesa transformacije ulaznih u izlazne veličine u programiranom kvalitetu. -OPERATIVNI SISTEM čini skup učesnika u procesima rada/ljudski reusrsi, sredstva za rad I integralna sistemska podrška-logistika potrebna za izvođenje procesa rada (energetika, infrastruktura, sistem zaštite, sistem za obezbeđivanje uslova rada/koji omogućavaju ostvarenje misije preduzeća u okolini). OPERATIVNI SISTEM-OS je u preduzeću-PS vezan za ostale funkcije preduzeća vezama različitog stepena jačine, pravca I smera dejstva-informaciono/komunikacionim TOKOVIMA koji skladno projektovani I izvedeni omogućavaju integrativno dejstvo u procesima rada preduzeća, što je od osnovnog, suštinskog značaja za ostvarenje projektovanog stepena efektivnosti preduzeća.

-Prilazi u oblikovanju tokova materijala u sistemu:
1.Model pojedinačnih tokova materijala 2.Model grupnih tokova materijala u sistemu -Prilazi u projektovanju proizvodnih struktura sistema: 1. Procesni (funkcionalni) prilaz 2. Predmetni (ćelijski) prilaz -Prilazi u razvoju organizacionih struktura sistema: 1.Procesni prilaz u organizaciji struktura preduzeća 2.Predmetni prilaz u organizaciji struktura preduzeća 3. Matrični – projektni prilaz u organizaciji struktura preduzeća

-Tendencije u razvoju proizvodnih i organizacionih struktura:
1. Smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje 2. Povećanje fleksibilnosti

PRILAZI U PODRUČJU UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA
-“Upravljanje procesima je funkcija menadžmenta koja planira, koordinira i upravlja tokove snabdevanje materijalima i izvođenje proizvodnih operacija u preduzeću”. (Burbidge, J. ) - “Upravljanje procesima rada je skup postupaka usmerenih na održavanje procesa rada u proizvodnji u granicama dozvoljenih odstupanja projektovane funkcije kriterijuma ”. (Zelenović, D ) - “Menadžment proizvodnje reguliše puls proizvodnog sistema na operativnom nivou kroz donošenje odluka šta i kada kupiti i proizvesti”. (Brown, J. ) Autor, kao sastavni deo menadžmenta proizvodnjom, definišе proces “Upravljanje proizvodnim aktivnostima (Production activity control)”, koji, kao prvo, ima zadatak sprovođenja plana proizvodnje sa višeg nivoa u proizvodne jedinice (terminiranje i lansiranje radnih naloga, rukovanje materijalom, kontrola kvaliteta, upravljanje nedovršenom proizvodnjom, zatvaranje radnih naloga).

Drugi zadatak je prikupljanje podataka iz radnih jedinica i prenošenje informacija na više nivoe upravljanja. Upravljanje proizvodnim aktivnostima je sloj koji povezuje proizvodne radne jedinici sa ostalim delovima preduzeća. Internacionalni standard ISO 16100-1, 2002. Hijerarhijsko uređenje industrijskog sistema – položaj funkcije upravljanja procesima rada
NIVO 4 POSLOVNO PLANIRANJE i LOGISTIKA

Područje upravljanja procesima rada – grupe aktivnosti (podfunkcije)

NIVO 3 PROIZVODNI PROCESI I UPRAVLJANJE NIVOI 2,1,0

Kontinualno upravljanje JEDINICA

Serijsko upravljanje CELIJA

Linijsko upravljanje LINIJA

Planiranje materijalnih potreba – Material Requiremets Planning – MRP

Planiranje proizvodnih resursa – Material Resource Planning – MRPII

CIM -Planiranje resursa preduzeća – ERP -Business Process Management – BP -Tendencije u razvoju postupaka upravljanja proizvodnim sistemima . Stepen iskorišćenja kapaciteta .PBC -Just-in-Time .KANBAN -Pincip “povlačenja” (pull) -IIS – DZ prilaz upravljanja proizvodnim sistemima Prilaz zasnovan na kriterijumima: 1.minimalno 2. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje – Tcp .min -Računarski integrisana proizvodnja .ηii – maksimalan 3. Zalihe u skladištima i nedovršena proizvodnja – Znp .-Upravljanje u jednakim vremeskim periodima – Period Batch Control .

Odsustvo učesnika u procesima rada. sindikati. Odsustvo normativa u procesima. tehnološki uticaji. kulturni uticaji. Greške u nosiocima informacija. ekonomski uslovi. Organizacioni nedostaci. greške montaže elemenata sistema. socijalne potrebe. SISTEMATSKI UTICAJI – dovode do prekida u procesima promene stanja obično u početku rada sistema (greške izrade elemenata sistema. Otkazi različitih vrsta. politički uticaji. potrošači i dobavljači. POREMEĆAJNA DEJSTVA U PROCESIMA RADA -Greške postavljanja struktura. ekološka ograničenja. kooperanti.OSNOVE TEORIJE UPRAVLJANJA UTICAJI OKOLINE – • Uticaji šire okoline: zakonski uslovi. -Po karakteru nastajanja poremećejna dejstva se dele na: 1. demografski uticaji. Druga slična dejstva. Greške učesnika u procesima rada. konkurentska preduzeća. Ograničenja energetske potrošnje. greške izgradnje) . Greške u materijalu. • Uticaji uže okoline: ljudski resursi.

( INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA ). izgradnje i eksploatacije (nestabilnost projektnih parametara. SLUČAJNI UTICAJI – nastaju u rezultatu nedovoljnog kvaliteta projektovanja. ponašanja parametara sistema u prošlosti odnosno predviđanja ponašanja za sistem u razvoju.SLOŽENOST STRUKTURA SISTEMA. automatizovani) -PROCES UPRAVLJANJA PREDSTAVLJA NIZ POSTUPAKA USMERENIH NA KONTROLU PROCESA PRETVARANJA ULAZNIH (MATERIJAL. 4. PROCESNIH I IZLAZNIH VELIČINA SISTEMA IZVAN GRANICA DOZVOLJENIH ODSTUPANJA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA POD DEJSTVOM POREMEĆAJA ODREĐUJE POTREBU UPRAVLJANJA . postupaka promene stanja na ralaciji ulaz-izlaz sistema. -Postupci upravljanja imaju za osnovu podloge određene ciljevima i projektom sistema u smislu: 1.2. izmene fizičko hemijskih svojstava. dejstva uslova rada. trošenja. 3. (POSTUPCI UPRAVLJANJA) . MEHANIZAM UPRAVLJANJA SLOŽENOST POSTUPAKA UPRAVLJANJA . nedovoljnog nadzora. -Osnovna koncepcija razvoja upravljačkih sistema se zasniva na principu prema kome je sistem koji proizvodi određenu izlaznu veličinu upravljan na bazi te izlazne veličine – POVRATNOM SPREGOM. nestabilnost radnih parametara. ENERGIJA I INFORMACIJE) U IZLAZNE (PROIZVODI) VELIČINE SA CILJEM OSTVARIVANJA POTREBNIH I DOVOLJNIH EFEKATA. saznanja o kontrolisanim i predviđanja dejstva nekontrolisanih promenljivih. postavljene funkcije cilja na bazi predviđanja potreba i potencijala sistema. 2. mehanizovani. 5. -IZLAZAK ULAZNIH. -REGULISANJE – PROCES IZVOĐENJA POSTUPAKA PODEŠAVANJA – VRAĆANJA PARAMETARA POSTUPAKA RADA U GRANICE DOZVOLJENIH ODSTUPANJA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA. -UPRAVLJANJE – SKUP POSTUPAKA KOJI OBEZBEĐUJU DRŽANJE PARAMETARA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA U GRANICAMA DOZVOLJNIH ODSTUPANJA U DATOM VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE. poznavanja karakteristika projektovanog upravljačkog sistema (ručni. -STEPEN DOBROTE PROCESA RADA JE ODREĐEN ODNOSOM VELIČINA STANJA U RADU / U OTKAZU. . nestabilnost uslova okoline) 3. MONOTONO-DEJSTVUJUĆI UTICAJI – koji su rezultat procesa zamora materijala.

3. 5.za podešavanje procesa rada.skup podataka koji potpuno određuje stanje procesa rada u određenom vremenu. nosilaca informacija. pravcu i smeru dejstva. PRINCIP "REALNOG VREMENA" Obezbediti funkcionisanje mehanizma povratne sprege na način da se spreče odstupanja izvan projektovanih granica ili da se vreme podešavanja procesa rada svede na /min/. PRINCIP EFIKASNE OBUKE KORISNIKA ZA UPOTREBU IZLAZA IS 6. 2. PRINCIP KVALITETA ODBUHVATA I UREĐENJA PODATAKA 5. PRINCIP OSETLJIVOSTI/FLEKSIBILNOSTI -KVALITET UPRAVLJAČKOG SISTEMA MOŽE BITI OCENJEN POSMATRANJEM STEPENA OSETLJIVOSTI I FLEKSIBILNOSTI. 2. PRINCIPI POSTAVLJANJA UPRAVLJAČKIH STRUKTURA 1. /min/: Stepena složenosti upravljačke strukture. redno-paralelnog ili potpuno paralelnog. Ф=(tmax + tmin)/2 -Prosečna vrednost vremena trajanja aktivnosti podešavanja sistema uslovljena potrebom promena. ustanovljenih nizom uticaja različitog karaktera po veličini.PODACI I INFORMACIJA O STANJU -PODACI . DINAMIČNOST okoline i poremećaja u procesima rada sistema privređivanja. FUNKCIJA CILJA -Skup projektovanih karakteristika izlaznih veličina i parametara procesa rada preduzeća. -Ostvarenje potrebnog i dovoljnog stepena fleksibilnosti je uslovljeno ograničenjima prirodno prisutnih stanja određenih obeležja: 1. 2. STATIČNOSTI projektom utvrđenih struktura razvijenih u postupku oblikovanja procesa rada na bazi transformisanja ulaznih u izlazne veličine karaktera rednog. 4. INFORMACIJA .veličine koje određuju karakteristike procesa rada.OSNOVNI ELEMENTI POVRATNE SPREGE : 1.ČVOR ODLUČIVANJA -Deo strukture sistema uspostavljen radi donošenja upravljačkih odluka. -Rezultat eksponencijalnog rasta promena na tržištu i promena u procesima rada uslovio je potrebu razvoja prilaza FLEKSIBILNOSTI-F. POSTUPAK -Skup međusobno uslovljenih aktivnosti: projektovanih . informacija.za izvođenje i korektivnih . -FLEKSIBILNOST – MERA SPOSOBNOSTI STRUKTURA SISTEMA ZA PRILAGOĐAVANJE UTICAJIMA OKOLINE I POREMEĆAJIMA U PROCESU RADA. odnosno razvoj postupaka prilagođavanja datim uslovima okoline i događaja u procesima privređivanja. veza i elemenata upravljačke strukture. STANJE -Ishod procesa rada u posmatranom preseku toka i određenom vremenu. -OSETLJIVOST – MERA POGODNOSTI STRUKTURA SISTEMA DA ODGOVORE NA PROMENE ULAZNIH VELIČINA ODNOSNO MERU POGODNOSTI UPRAVLJANJA. 3. PRINCIP INTEGRALNOSTI POVRATNIH SPREGA Proces upravljanja je zasnovan na funkcionisanju skupa povratnih sprega integrisanih u cilju obezbeđenja ukupnih efekata procesa rada 4. -Statičnost struktura i dinamičnost uslova okoline i poremećaja u procesima rada su obeležja SUPROTNOG KARAKTERA pošto: . PRINCIP NEOPHODNOG MINIMUMA /min/: Podataka.

struktura i drugih obeležja predmeta i posmatranju u funkciji procesa razmišljanja i u realnom vremenu. odnosno LEGO SISTEMA koji omogućavaju podešavanje oblika. dimenzija. MODEL B – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 3.UPRAVLJANJE POMOĆU ZALIHA  UPRAVLJANJE PREKO OPTIMALNIH KOLIČINA NA ZALIHI  JEDNOSTAVNIJE UPRAVLJANJE  KRAĆI ROKOVI ISPORUKA  VISOKE ZALIHE I ULOŽENA NOVČANA SREDSTVA KARAKTERISTIČNI MODELI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA 1. ZAHTEVI KUPACA SE ISPUNJAVAJU NEPOSREDNO ISPORUKAMA SA SKLADIŠTA. dok  Dinamičnost okoline i poremećaja u procesima rada. ZADOVOLJAVAJUĆI KVALITET I KONKURENTNU CENU PROIZVODA. zahteva stalno rastuću sposobnost prilagođavanja/fleksibilnost. UPRAVLJANJE POMOĆU PORUDŽBINA  NAČIN UPRAVLJANJA SE ZASNIVA NA ZAHTEVIMA – PORUDŽBINAMA KUPACA. -NAJKRAĆI ROKOVI ISPORUKA SE POSTIŽU DIREKTNIM ISPORUKAMA SA ZALIHA PROIZVODA. TREBA DA OBEZBEDI TAČNE ROKOVE ISPORUKA. PRILAZI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA -SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA. Problem navedene suprotnosti je prisutan u svim delovima procesa privređivanja i traži postojan napor na ostvarenju POTREBNOG i MOGUĆEG stepena fleksibilnosti za ostvarenje projektovane EFEKTIVNOSTI STEPENA DOBROTE PREDUZEĆA.  SLOŽENIJA ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE  ROKOVI ISPORUKE DUŽI  NIŽE ZALIHE 2. MODEL A – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 2. MODEL D – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA NEPOZNATOG KUPCA -OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA A : . -ZAHTEVI KUPACA SE MOGU TRETIRATI KAO NALOZI ZA PROIZVODNJU. -Osnovni prilaz ostvarenju visokog stepena fleksibilnosti je zasnovan na principu rada GRNČARSKOG TOČKA u najvećoj meri. Statičnost struktura ograničava fleksibilnost u meri određenoj projektom procesne strukture u posmatranju. MODEL C – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 4. u osnovi rastućeg karaktera. PRETHODNA DVA NAČINA ZADOVOLJENJA ZAHTEVA KUPACA UTIČU NA PODELU SISTEMA ZA UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA. postupaka rada. SLOŽENIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM. -OSNOVNA PODELA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA 1. JEDNOSTAVNIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM. IZVOĐENJEM POSTUPAKA UPRAVLJANJA. NA OSNOVU PORUDŽBINA KUPACA PLANIRA SE PROIZVODNJA I IZDAJU SE NALOZI ZA PROIZVODNJU.

-OSNOVNA OBELEŽJA MODELA C : 1. -OSNOVNA OBELEŽJA MODELA B : 1. Model funkcioniše prema MRP II sistemu. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE U VEĆOJ MERI U SKLADU SA TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA. Omogućava brzo prilagođаvanje proizvodnog prоgrama zahtevima kupaca. Struktura porudžbine se koristi za lansiranje delova i proizvoda. STRUKTURA PORUDŽBINE SLUŽI ZA LANSIRANJE RADNIH NALOGA MONTAŽE . STRUKTURA Pj . 6. 3. PROIZVODANJA ISKLJUČIVO PO PORUDŽBINAMA. 2. Zahteva složen sistem za upravljanje proizvodnjom. Model funkcioniše pomoću MRPII i ROP sistema. PORUDŽBINE SU OSNOVA ZA PORUČIVANJE MATERIJALA. TEHNOLOŠKI SISTEMI SU GRUPISANI PO VRSTAMA I KARAKTERISTIKAMA ( STRUGOVI. PROIZVODNJOM SE UPRAVLJA UNAPRED. 5. PROIZVODNI PROGRAM OBUHVATA ŠIRI SKUP RAZLIČITIH PROIZVODA STANDARDNOG TIP. NAJDUŽI ROKOVI ISPORUKA. 3. VEĆ NA IZABRANU KLASU PROIZVODA.GLODALICE). Proizvodnja delova RN1. 1. 2. koji se po zahtevima kupaca izrađuju u traženim varijantama ( veličina. Primena u pojedinačnoj proizvodnji i malim pogonima. 4. SLOŽENI TOKOVI MATERIJALA. Uslovljava stalno programiranje rasporeda operacija rada da bi se izbegao veliki broj putanja kretanja predmeta rada.) 2. PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU TEHNOLOŠKIH SISTEMA RAZLIČITOG STEPENA UNIVERZALNOSTI.1. 3.. svaki put definišu. -KARAKTERISTIKE MODELA B : 1. što zahteva velik broj učesnika. REALIZACIJA SVAKE PORUDŽBINE ZAHTEVA NOVU KONSTRUKCIJU I TEHNOLOGIJU. 6. ČIJI SE KONSTRUKTIVNO TEHNOLOŠKI ELEMENTI PONAVLJAJU. POSTOJI NEUSKLAĐENOST IZMEĐU RAZMEŠTAJA TEHNOLOŠKIH SISTEMA I VARIJANTI TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA IZRADE PROIZVODA. -KARAKTERISTIKE MODELA C 1. 2.. PROGRAM SE OSTVARUJE U SKLADU SA ZAHTEVIMA KUPACA. Upravljanje proizvodnjom metodom unapred ( forward ) 4. 2. boja. Struktura Pj ( proizvodni program ) se sastoji od skupa sličnih proizvoda. POSLEDICA JE VISOK STEPEN NEISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA RADNIH MESTA. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA PROCESNOG TIPA. PROIZVODNI SISTEM JE PROJEKTOVAN NA PROCESNOM PRINCIPU. Upravljanje zalihama pomoću ROP sistema – optimalne količine na zalihama 5. Model je najsloženiji jer se predmeti rada. 3. konstruktivno i tehnološki. STRUKTURA Pj (PROIZVODNI PROGRAM )NIJE OGRANIČEN NA SKUP STANDARDNIH PROIZVODA. a montaža po RN2.PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD VIŠE SLIČNIH PROIZVODA ( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG TIPA. ODNOSNO TEHNOLOŠKIH SISTEMA.

NAJKRAĆI ROK ISPORUKE JER SE PROIZVODI ISPORUČUJU SA SKLADIŠTA GOTOVIH PROIZVODA. UPRAVLJANJE METODOM UNAZAD ( ZALIHE DELOVA I MATERIJALA. PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU VISOKO-SPECIJALIZOVANIH I AUTOMATIZOVANIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA. ROKOVI ISPORUKE PROIZVODA SU DUŽI. 6. A MONTAŽA PO PORUDŽBINAMA. 2. 5. Pj – Qj za duži period -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM  RAZVOJ ( OSNOVNI KATALOZI ČINILACA)  MARKETING . PROIZVODI SU STANDARDNI.2.  ponašanju okoline . U SKLADIŠTU PROIZVODA MINIMALNE ZALIHE. 4. A UNAPRED PROCESOM MONTAŽE.PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD JEDNOG ILI VIŠE IDENTIČNIH PROIZVODA ( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG TIPA. OVAJ MODEL JE NAJZASTUPLJENIJI POSEBNO U PROZVODNIM SISTEMIMA GDE SE PROCESI RADA IZVODE NA SPECIJALIZOVANIM I AUTOMATIZOVANIM TEHNOLOŠKIM SISTEMIMA.dobavljača i potrošača. PROIZVODNJA DELOVA ZA MEĐUSKLADIŠTE PREMA OPTIMALNIM ZALIHAMA. DELOVA I MATERIJALA. 1. 7. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE POTPUNO U SKLADU SA TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA. PREDVIĐANJA -OBEZBEĐENJE INFORMACIJA O:  uslovima razvoja preduzeća. 3. PRI SVAKOM LANSIRANJU PROIZVODNJE KORISTE SE ISTA KONSTRUKTIVNO – TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA. -IZLAZ = OSNOVNE PODLOGE. 3. -OSNOVNA OBELEŽJA MODELA D : 1. Struktura postupaka upravljanja POSTUPCI UPRAVLJANJA => ODRŽAVANJE STABILNOSTI PARAMETARA PROMENE STANJA I IZLAZNIH VELIČINA U VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE. 3. MODEL FUNKCIONIŠE POMOĆU MRPII I ROP SISTEMA. -KARAKTERISTIKE MODELA D 1. 2. STRUKTURA Pj .  tendencijama na relaciji preduzeće – okolina. TOKOM MATERIJALA SE UPRAVLJA UNAZAD POMOĆU OPTIMALNIH ZALIHA SKLOPOVA.

alata. energije).  kooperativne saradnje. PLANIRANJA PROCESA RADA -ODREĐIVANJE /OBEZBEĐENJE:  redosleda naloga. REDOSLEDI NALOGA ZA PERIOD OPERATIVNOG PLANA -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)  PROIZVODNJA  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA 4. MEĐUZAVISNOST SISTEM-OKRUŽENJE -ANALIZA PODATAKA O: • rezultatima predviđanja • tekućim porudžbinama potrošača • potencijalima preduzeća ( resursi sistema ) -IZLAZ = OPERATIVNI PLAN.  raspodele nosilaca informacija -IZLAZ = RADNI NALOG SA PRATEĆOM DOKUMENTACIJOM ZA ELEMENTE OPERATIVNOG PLANA -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  PROIZVODNJA .  zaliha proizvoda. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  PROIZVODNJA  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA 5.  resursa (materijala.  zaliha alata.2. Pj – Qj .za kraći period -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  MARKETING  RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)  KOMERCIJALNI POSLOVI  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA 3. -IZLAZ = STANJA I PROMENE NA ZALIHAMA. PRIPREMA PROCESA RADA -AKTIVNOSTI:  izdvajanja nosilaca informacija. -IZLAZ = PROFILI OPTEREĆENJA.  zaliha rezervnih delova.  kapaciteta tehnoločkih sistema i učesnika. UPRAVLJANJE ZALIHAMA -OBEZBEĐENJE POTREBNIH I DOVOLJNIH:  zaliha materijala.  obrade nosilaca informacija.

ANALIZA POSTUPAKA PROMENE STANJA -AKTIVNOSTI:  poređenja planiranih i ostvarenih stanja.održavanja.rokova. -IZLAZ = POSTUPCI PODEŠAVANJA.  utvrđivanja potreba podešavanje.  analize utrošaka u procesima rada. koji obezbeđuje potrebne podatke i informacije za sve nivoe upravljanja i kontrole procesa.kvaliteta) -IZLAZ = PODACI O STANJU U TOKOVIMA.  kontrole toka procesa (učinka. programskog sistema.  obezbeđenja izmena plana.  snabdevanja radnih mesta materijalom. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA  UPRAVLJANJE KVALITETOM 7. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM  RAZVOJ  MARKETING  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA  KOMERCIJALNI POSLOVI Opšti model tokova informacija u proizvodnim sistemima -Upravljanje razvojem i funkcionisanjem industrijskog preduzeća se ostvaruje pomoću izgrađenog informacionog sistema. . IZVOĐENJE PROCESA RADA I KONTROLA TOKOVA -AKTIVNOSTI:  izdavanja naloga. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  PROIZVODNJA  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA  UPRAVLJANJE KVALITETOM 8. -RADNA JEDINICA predstavlja polaznu osnovu u informacionim tokovima koji povezuju preduzeće u celinu. alatom i nosiocima informacija.  utvrđivanja uzroka i uzročnika odstupanja.6. PODEŠAVANJE PROCESA RADA -AKTIVNOSTI:  projektovanje postupaka podešavanja  izdavanja naloga za izvođenje postupaka otklanjanja OTKAZA . -IZLAZ = PREGLEDI ODSTUPANJA. -Razvoj informacionog sistema preduzeća obuhvata celokupan proces izrade strukture i sadržaja bаze podataka i izrade korisničkih – aplikativnih programa tj.

Izbor sistema za upravljanje bazom podataka 3. -Faze izrade aplikativnih programa: 1. Logičko projektovanje aplikativnih programa 3. finansijskim institucijama. 5. državnim organima. FLEKSIBILNOST – prilagodljiv za sve varijante opšteg modela proizvodnih sistema prekidnog i neprekidnog tipa. Testiranje i podešavanje karakteristika baze podataka. 2. opis šeme i fizičke struktue baze podataka 4. Razvoj baze podataka informacionog sistema se izvršava u sledećim fazama: 1. Formiranje baze podataka 5. Konceptualno projektovanje 2. razvoj i kontinualno održavanje relacija između funkcija i procesa u industrijskom sistemu -modeliranje simulacija i upravljenje u realnom vremenu. 3. Metodologija standarda ISO 15704 CIMOSA (Computer Integrated Manufacture – Open System Architecture): -je sveobuhvatno opisivanje proizvodnog sistema korišćenjem različitih pogleda u predstavljanju preduzeća: funkcionalni. . Uvođenje u funkciju razvijenog rešenja.-Aplikativni programi se izrađuju na osnovu modela procesa objektnog sistema. JEDNOSTAVNOST – Broj čvorova kroz koje prolaze podaci i informacije od izlaza iz određenih preseka do upravljačkog sistema je minimalan. Testiranje programa i programskog proizvoda u celini 5. -obezbeđuje definisanje. OBUHVATNOST – tokovi informacija integrišu elemente proizvodnih struktura u jedinstvenu celinu. resursni i organizacioni.Razvoj informacionog sistema Osnovne karakteristike opšteg modela tokova informacija 1. Omogućava razvoj modela funkcija u sistemu (procesi. potrošačima. uz obavezno postavljanje odnosa sa dobavljačima. 4. IDEF0 Metodologija Jezik modeliranja (sintaksa i semantika) i skup pomoćnih pravila i tehnika za razvoj strukturnih prikaza industrijskih preduzeća. smanjenje mogućnosti pojava stanja U OTKAZU. ali i na osnovu izrađene šeme baze podataka. POUZDANOST – svođenje broja nosilaca informacija i količine podataka na neophodni minimum. OSETLJIVOST – osetljiv na promene stanja u presecima sistema i regovanje u REALNOM VREMENU. Baza podataka se izrađuje da bi je koristili aplikativni programi. tako da mora odgovarati potrebama datih programa. Implementaciono projektovanje. aktivnosti i zadaci) i postavljanje odnosa funkcija i podataka (informacije ili objekti) koji podržavaju integraciju sistema FAZA I –Dekompozicija funkcija na procese FAZA II -Dekompzicija procesa do najnižeg nivoa funkcionalne strukture FAZA III. Programiranje i generisanje programskog proizvoda 4.OPŠTI MODEL TOKOVA INFORMACIJA FAZA IV. informacioni. Konceptualno projektovanje baze podataka 2.

SLUČAJ PREDVIĐANJA SNIŽENIH U ODNOSU NA STVARNE POTREBNE VELIČINE : • Nemogućnost zadovoljenja potreba okoline • Mogućnost pojave drugog proizvođača • Sniženje ukupnih efekata sistema -UPRAVLJAČKOM SISTEMU PREDUZEĆA SU POTREBNI KVALITETNI PODACI O ODNOSU SISTEM-OKOLINA U CILJU : • POSTAVLJANJA OSNOVNIH PODLOGA ZA ORIJENTACIJU U RAZVOJU PROCESA RADA • OBLIKOVANJA OPERATIVNIH PLANOVA ZA ODREĐENI VREMENSKI PERIOD USKLAĐIVANJA POTREBA OKOLINE I POTENCIJALA SISTEMA. Planiranjem težimo da promenimo buduće događaje. .POSTUPCI PREDVIĐANJA : • ODREĐUJU PODLOGE ZA DONOŠENJE ODLUKA • SMANJUJU NEIZVESNOST • UTVRĐUJU STEPEN RIZIKA AKCIJA U BUDUĆNOSTI • OBEZBEĐUJU IZBOR NAJPOVOLJNIJE ALTERNATIVE • PREDVIĐANJA SU OSNOVNI ZADATAK MENADŽMENTA PREDUZEĆA. PREDVIĐANJA -PREDVIĐANJE – postupak određivanja pojava za koje mislimo da će se dogoditi u budućnosti. PARAMETRI ODNOSA SISTEM-OKOLINA MOGU BITI : • Odnos strukture-količina u programu proizvodnje • Stepen tehnološke složenosti proizvoda REALIZACIJE . POSTUPCI PREDVIĐANJA ZAHTEVAJU : • SAZNANJA ISTRAŽIVAČKIH ZAHVATA • ISKUSTVO U RADU • SMISAO ZA PROCENU UTICAJA ČESTO SUPROTNOG DEJSTVA ULOGA POSTUPAKA PREDVIĐANJA : • OSTVARIVANJE POVIŠENOG STEPENA IZVESNOSTI PROJEKTOVANIH VELIČINA PROMENA STANJA.PLANIRANJE – postupak koji je usmeren na ono što mislimo da bi trebalo da se dogodi u budućnosti.Modul 1. -EKONOMSKE POSLEDICE NETAČNIH PREDVIĐANJA SLUČAJ PREDVIĐANJA POVIŠENIH VELIČINA : • Povišen ugrađeni potencijal • Povećane utrošene investicije • Povećane zalihe • Sniženje ukupnih efekata procesa rada. . Predviđanja predstavlja ulazne podatke u postupke planiranja.Postupci PREDVIĐANJA imaju za cilj određivanje parametara odnosa SISTEM-OKOLINA. . PREDVIĐANJE u industrijskim sistemima je usmereno na PREDVIĐANJE POTRAŽNJE ZA PROIZVODIMA( kako će se kretati potražnja za proizvodima u budućnosti).

4. Istraživanje tržišta – ankete.1 Metoda pokretnih srednjih vrednosti 2. Analogija sa životnim ciklusom – zasnovano na fazama životnog ciklusa proizvoda. jer minimizira kvadrate rastojanja između posmatrane tačke i krive regresije – trenda pojave.POSTUPCI PREDVIĐANJA ODNOSA SISTEM-OKOLINA DUGOROČNA – strateški prilazi vezani za nacionalnu i svetsku privredu i potrebe društva SREDNJEROČNA I KRATKOROČNA – mogućnost razmene sa okolinom određenog proizvodnog programa.• • • Potencijal-kapacitet sistema Uslovi predviđanja Kvalitet integralne sistemske podrške . KVANTITATIVNE METODE KORISTE MODEL POMOĆU KOGA SE VRŠI PROCES PREDVIĐANJA PODACI IZ PRETHODNIH PERIODA ILI PODACI IZ UZORKA KOJI SU POUZDANI ZA PREDVIĐANJE BUDUĆIH DOGAĐAJA.1Informacije iz prethodnih perioda – Model predviđanja -Trend predstavlja srednju vrednost promenljivih koje karakterišu proces i uslovljava MODEL PREDVIĐANJA. Iskustvene procene – iskustvo. -Za slučaj linearnog odnosa trend se iskazuje jednačinom: y(t) = a + b t y(t)– srednja vrednost parametra koji određuje odnos sistem-okolina t – vremanski period a – konstanta koja određuje početnu veličinu b – konstanta koja određuje prirast pojave u vremenskom periodu t -Za slučaj eksponencijalnog toka posmatranog parametra (potražnja – qj). . KORSITE SE KADA POSTOJI NEDOSTATAK INFORMACIJA ILI SU PODACI IZ PRETHODNIH PERIODA NEPOUZDANI. predosećaj ili činjenice u određenoj situaciji 1. Postupak određivanja trenda se naziva regresiona analiza. Delphi – metoda suprotstavljanja mišljenja eksperata iz oblasti. upitnici i istraživanja 3.Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu iskustvenih procena -KVANTITATIVNE METODE PREDVIĐANJA 1. . a zasniva se na metodu najmanjih kvadrata.METODE PREDVIĐANJA : KVALITATIVNE METODE OSLANJAJU SE NA MENADŽERSKE SPOSOBNOSTI PREDVIĐANJA. vremenska serija se može predstaviti modelom čije je jednačina: y(t) = a b t -Za ocenu pogodnosti izabrane jednačine (modela) se koristi srednje kvadratno odstupanje (standardna devijacija) u obliku: .KVALITATIVNE METODE PREDVIĐANJA 1. Predviđanja na osnovu ponašanja parametara pojava u prošlosti 1.Predviđanja na osnovu aproksimativnih funkcija 2. 2.

Vreme prikupljanja podataka i troškovi. 2..metoda proseka iz k-vremenskih perioda Prilagođavanje modela na osnovu proseka iz k-prethodnih vremenskih perioda.. 5.+ M(T) ) metoda eksponencijalnog prilagođavanja -Predviđanje se vrši za bilo koji period korišćenjem težinskog proseka svih prethodnih perioda. Ravnomernost vremenske serije. Zakonitost podataka. Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu međuzavisnosti programa rada IZBOR METODE PREDVIĐANJA 1. odnosno veći uticaj stvarnih potreba. 3.pokretna sredina drugog reda M(T)(2) = 1/k (M(T-k+1) + M(T-k+2) + .ako je max |y – yi)| < 3 σ.prethodno predviđena veličina za period (t-1) At-1 – stvarne potrebe u periodu (t-1) α – konstanta prilagođavanja ( u granicama od 0-1). 2. Za koje svrhe se koriste i za koji horizont predviđanja.. 4. Karakteristike korišćenja.+ Y(T) ) M(T)(2) . Raspoloživost vremena i resursa.. Raspoloživost podataka.2Predviđanje kretanja pojave -Prilagođavanje modela predviđanja . odbija se pretpostavljni model i vrši se izbor novog modela posmatrane vremenske serije. Veština i obučenost menadžera. Veće vrednosti utiču na manji efekat prilagođavanja. a prema obrascu: Ft = Ft-1 + α ( At-1 – Ft-1 ) Ft – prilagođena predviđena veličina za period t Ft-1. Za vremensku seriju postavljenu modelom: Y(t) = a + b(t) t u trenutku t=T predviđanja za period T+q se određuju: ili M(T) – pokretna sredina prvog reda M(T) = 1/k (Y(T-k+1) + Y(T-k+2) + . prihvata se pretpostavljeni model ako je max |y – yi)| > 3 σ. sezonske varijacije .

SKLADIŠTE. PROGRAMIRANJE ZASNIVA SE NA : • ULAZNIM INFORMACIJAMA POSTUPKA PREDVIĐANJA • TEKUĆIM PORUDŽBINAMA OKOLINE • ANALIZI POTENCIJALA SISTEMA • ANALIZI MOGUĆNOSTI INEGRALNE SISTEMSKE PODRŠKE • ANALIZI OGRANIČENJA CILJEVI: • ODREĐIVANJE STRUKTURE PROIZVODA KOJI SE ISPORUČUJU • UTVRĐIVANJE KOLIČINA PROIZVODA • ODREĐIVANJE ROKOVA ISPORUKA • EFEKATA PROCESA RADA POSTUPAK UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA USLOVLJEN JE: • POTREBAMA OKOLINE • POTENCIJALIMA SISTEMA I OKOLINE • KVALITETOM ORGANIZOVANJA PROIZVODNIH STRUKTURA • SPOSOBNOŠĆU IZNALAŽENJA POSTUPAKA ZA OTKLANJANJE UZROKA IZAZVANIH OGRANIČENJIMA REALNIH SISTEMA REZULTAT : OPERATIVNI PLANOVI IZBOR VREMENSKOG PERIODA OPERATIVNOG PLANA USLOVLJEN JE VELIČINAMA KOJE ODREĐUJU TOKOVE U SISTEMU: • STEPENOM TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI PROIZVODA • VARIJANTOM PROIZVODNE STRUKTURE • POSTUPKOM ULAZA RADNIH NALOGA U PROCES RADA -ULAZ RADNIH NALOGA ZA DELOVE. Opterećenje radne jedinice N/r.Modul 2. 3. -POSTUPCI UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA 1. PODEŠAVANJE OPERATIVNIH PLANOVA 1. međuskladišta i montažu. niži nivo nedovršene proizvodnje i jednostavnije utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada). 2. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA 3.N radnih naloga na r radnih jedinice. Predvidanja ANALIZA ULAZNIH VELIČINA (O n v e s on Pd g o lo e ) P iz o ro v d P r db e o u ž in O ea n p n k p rio p r tiv i la s i e d P e v a ja r d id n P r db e o u ž in P e v a jai P r d b e r d id n o u ž in UA N LZE V L IN E IC E O E A IV O PRT N G PA A LN t 12 50 10 00 10 40 5 0 t+1 90 6 10 10 10 10 10 0 t+2 95 8 70 0 80 0 5 0 j R z r n z lih e ev e a e U u n p tr b z p r d k p e o e e a e io S n us la iš ta je k d tu U z ev lic ez o e a n p n la n e in a p r tiv i la . USVAJANJE OPERATIVNOG PLANA 4.z lih a e 15 40 10 20 80 5 . Moguće usvojiti nedelju kao vremenski period operativnog plana. ANALIZA ULAZNIH VELIČINA 2.MONTAŽA -ULAZ RADNIH NALOGA ZA PROIZVOD • POSTUPKOM IZVOĐENJA PLANA (JEDAN ILI VIŠE ULAZA) • ODNOSOM STRUKTURA/KOLIČINE U OPERATIVNOM PLANU -Izbor vremenskog perioda operativnog plana za: Grupne tokove i Predmetni prilaz ( Radne jedinice) 1. Podela vremenskog intervala operativnog plana na kraće vremeske jedinice (flesibilnost. Podela na : proizvodnju delova. Omogućava podelu operativnog plana na radne jedinici .

per] m .5x0.period] EFEKTIVNI KAPACITET – količina rada koju sistem daje u stvarnim uslovima rada u datom vremenskom periodu. n – ukupan broj časova u smeni.78 = 2855 [čas/god] . Kpi = m n s [vr. CILJ : Objektivizacija uticaja i stabilizacija kapaciteta struktura.broj efektivnih radnih dana u datom vremenskom per. s – ukupan broj smena u danu. tehnološki postupci izrade.broj efektivnih časova u smeni.s. s . -Za vremenski period od godinu dana : • Potencijani kapacitet : Kpi = m s n = 365x3x8 = 8760 [čas/god] • Raspoloživi kapacitet : Kri = Kpi – Tuo = 8760 – 576 = 8184 [čas/god] • Efektivni kapacitet : Kei = m s n η = 244x2x7.jed/vr. Kri = Kpi – Tuo [vr. sastavnice proizvoda. odsustvo učesnika i drugih uticaja. n. Utvrđivanje KAPACITETA proizvodnih struktura POTENCIJALNI KAPACITET – količina rada koju jedinica sistema može maksimalno dati u datom vremenskom periodu. Upoređenja PROFILA OPTEREĆENJA I PROFILA EFEKTIVNIH KAPACITETA Razlike potrebni/efektivni kapaciteti Preopterećenja radnih mesta rešiti : • Intenziviranjem režima rada • Proširenjem kapaciteta . -KORAK 3. η.stepen vremenskog iskorišćenja date jedinice u datom vremenskom periodu. -KORAK 2..broj efektivnih smena u danu. vraćanja sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA 2.jed/vr.jed/vr. radna mesta/tehnološki sistemi.1 Analiza odnosa OPTEREĆENJE/KAPACIT -KORAK 1.period] m – ukupan broj dana u vremenskom periodu.2. Kei = m s n η [vr.n ali i vremena trajanja stanja U OTKAZU.Nominalni efektivni kapacitet je promenljiv iz perioda u period zbog promenljivih vrednosti m. Utvrđivanje PROFILA OPTEREĆENJA radnih mesta proizvodnih struktura ulazne veličine :struktura i količine operativnog plana. Dato značajno utiče na ostvarenje projektovanih efekata. RASPOLOŽIVI KAPACITET –količina rada koju sistem daje u datom vremenskom periodu umanjen za vremena potrebna za izvođenje postupaka održavanja.

TEHNOLOŠKA KARTA . b) Na osnovu međuzavisnosti parametara potrošnje alata u funkciji tipa proizvodnje i projektovanog kvaliteta . k-koeficijent lomova.Tehnološki postupci izrade. tiom-osnovno vreme izrade za dati obradni sistem. Praćenje ZALIHA MATERIJALA. a × k = n × tiom × k Tm = T . n-količina delova za obradu.• Kooperativnim zahvatima • Neprihvaćanjem određenih zahteva okoline Nedovoljno opterećenje radnih mesta rešiti : • Obezbeđenjem dopunskih zahteva okoline • Kooperativnim zahvatima • Smanjenjem kapaciteta 2. T’-postojanost alata(stvarna trajnost).daje osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala za ulazne veličine realnih osnova operativnog plana. (1 + i ) × k -T’a-osnovno vreme potrebno za obradu date količine delova datim alatom.mat/vr. Proračun profila POTREBNIH MATERIJALA Mi = n m [jed. i-broj oštrenja.2Analiza resursa MATERIJALA Osnovni materijali – direktno ulaze u proizvod Pomoćni materijali – omogućavaju izvođenje postupka izrade -KORAK 1.Predmeti rada iz operativnog plana . Profil POTREBA MATERIJALA Osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala : .period] Ta – fond potrebnog vremena za obradu date količine delova alatom posmatrane vrste. Tm – trajnost alata Ta = T . m × k = T .3Analiza resursa ALATA Alati u procesu rada : • prihvatanje predmeta rada na tehnološki sistem (mašina) • obradu predmeta rada • merenje odnosno ocena kvaliteta izvedene operacije Ulazne veličine: • tehnološki postupci izrade -potrebe alata po vrsti i količini • sastavnice alata • zalihe alata na skladištima • mogućnost izrade i nabavke do početka izvođenja operacije -KORAK 1 Određivanje profila POTREBA ALATA 1 Alati za obradu rezanjem a) Potrebe se utvrđuju na osnovu zakonitosti procesa habanja : qa= Ta/Tm [jed/vr. Podaci o potrebnim količinama materijala omogućavaju izradu bilansa materijala. k-koeficijent koji uzima u obzir kvar u procesu I nedovršenu proizvodnju.RASPOLOŽIVE ZALIHE -KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA MATERIJALA 2.per] -KORAK 2 . -T’m-trajnost alata.Sastavnice proizvoda .

na skladištu alata u količini koja je u granici qmax do qmin.4 Analiza ENERGETSKIH resursa Osnovne energetske potrebe su : • potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE. • stepen istovremenosti opterećenja kapaciteta. • potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA. 2 Alati za druge vrste obrada i merenje Potrebe se određuju na osnovu statističkih podataka prethodnih perioda.alatnica Obezbeđenje alata u skladištu pre ulaza radnih naloga u proizvodnju -KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA ALATA 2. • potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE. • potrebe TOPLOTNE ENERGIJE. sa najvišim stepenom učestanosti primene.jed/vr.] Pai – vršno istovremeno opterećenje (aktivna snaga) tehnoloških sistema u fazama proizvodnog sistema : t=s Pai = k eΣ Pi [kW] t=1 k-stepen istovremenosti potrošnje–uključenosti potrošača u realnim uslovima izvođenja operativnog plana Pi – potencijalni (ugrađeni) kapacitet tehnoloških sistema za datu operaciju rada u određenoj fazi sistema 1. • potrebe enegrije SABIJENOG VAZDUHA. pouzdanosti i funkcionalne podobnosti energetskih resursa.c) Utvrđivanje potreba alata po vrsti i količini na osnovu potrošnje u prethodnim periodima za određeni tip proizvodnje.1 Za pogon tehnoloških sistema Eep=Kep ∑Pai K .efektivni kapacitet tehnoloških sistema dobijen iz Ke=me*se*ne*ηe[vr.2 za osvetljenje . -Profil OPTEREĆENJA ENERGETSKIH SISTEMA (potrebe) određuje se na osnovu : • realnih veličina operativnog plana. Potreba određivanja odnosa kapacitet/potrebe i provera raspoloživosti. koji služi kao podloga za proces planiranja i obezbeđenja alata za dati operativni plan.per. -KORAK 2 Obezbeđenje alata na zalihama i Obezbeđenje izrade alata u sopstvenoj proizvodnji Obezbediti alate. Nalozi za izradu alata u sopstvenom pogonu za izradu alata . -Kapacitet ENERGETSKIH RESURSA određen je projektovanim proizvodnim strukturama odnosno UGRAĐENIM EFEKTIVNIM KAPACITETOM energetskih resursa. 3 Alati – pribori za učvršćivanje predmeta rada 1 komad – u upotrebi 1 komad – na opravci 1 komad – na skladištu -Na osnovu prethodnih proračuna vrši se izrada bilansa alata. • usvojenih režima rada tehnoloških sistema. -Potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE 1. -Proračuni i ocene potreba alata za postavljeni operativni plan su osnova za izradu profila potreba alata.

provetravanja i zagrevanja vode za različite svrhe.] -Potrebe TOPLOTNE ENERGIJE Toplotna energija se koristi za potrebe grejanja. -Upoređenje PROFILA OPTEREĆENJA/ KAPACITET ENERGETSKIH POSTROJANJEOmogućava utvrđivanje nivoa pokrivenosti zahteva operativnog plana ugrađenim kapacitetom. Keu – [vr. -Potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA Potrebe tehničkih gasova za : • izvođenje tehnoloških operacija. . Za slučaj preopterećenja : • proširenje kapaciteta • intenziviranje režema rada • kooperativna saradnja • smanjenje opterećenja u planu .per] – fond potrebnog vremena za izvođenje i-te operacije u vremenskom periodu operativnog plana. • pogon mašina i uređaja. kvalitetu i obimu proizvodnje.5 Analiza resursa UČESNIKA u procesima rada -Ugrađeni kapacitet učesnika UGRAĐENI KAPACITET UČESNIKA je rezultat procesa projektovanja utvrđen u rezultatu odnosa : Ri=Ti/Keu (učesnika) Ri . • vazdušni transport. i-tu operaciju rada. • pokretanje specijalnih uređaja.broj učesnika za određenu.jed/vr. tela Pao –vršno istovremeno opterećenje ras.per] o=1 Keo – efektivni kapacitet rasv. -Upoređenje UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA Ti = Ri * Keu Razlike UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA us uslovljene : • promenama u strukturi. • fluktuacijom učesnika. Ti – [vr.tela potrebe električne energije: Ee = Eep + Eeo [KWh / vr.učesnik] – efektivni kapacitet učesnika u vremenskom periodu operativnog plana. • zagrevanje.o=w Eeo = Keo Σ Pao [KWh/vr. • raspršivanje i čišćenje itd. • nedostatkom u broju određene strukture i stepena stručnosti učesnika. • sušenje. -Potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE Potrebe industrijske pare za : • pokretanje delova tehnoloških sistema.per.per.jed/vr.Potrebe energije SABIJENOG VAZDUHA Sabijeni vazduh se koristi za : • učvršćivanje predmeta rada na tehnološkim sistemima. 2. • čišćenje. • zagrevanje.

početna robna. UP-ukupan prihod za dati vremenski period. završna robna.zgrade.per potrebna obrtna sredstva OS = MRT/kob MRT-ukupne potrebe materijala za ulazne veličine operativnog plana 2 Raspoloživi novčani resursi: • sopstvena obrtna sredstva • udružena sredstva drugih preduzeća • prosečni mesečni iznos amortizacije do utroška za investicije • sredstva dobavljača u vreme roka plaćanja • krediti za obrtna sredstva -Podešavanje operativnih planova Zahtevi okoline.potraživanja -Provera raspoloživosti obrtnih sredstava: 1 Potrebe obrtnih sredstava kob = UP/OS kob=koeficijent obrtanja. uređaji i transportna sredstva. -Faze transformacije novčanih sredstava u procesu rada-novčana. organizacioni nedostaci uslovljavaju poterbu podešavanja operativnih planova. • novac na računu. proizvodna.mašine.Za nedovoljno opterećenje : • obezbeđenje dodatnih naloga • smanjenje intenziteta režima rada 2. • zalihe ( sve vrste ). • mašine. nedostaci resursa. kašnjenje isporuka. -Sredstva preduzeća se dele na : • OSNOVNA SREDSTVA – zemljište. OS – prosečna veličina obrtnih sredstava za dati vr.6 Analiza NOVČANIH RESURSA -Novčana sredstva preduzeća čine : • zemljište i objekti. prometna novčana.zalihe.uređaji • OBRTNA SREDSTVA – novac. poremećaji u procesima rada. Izmene zahteva I uslova rada informacije za podešeni operativni plan . • potraživanja od poslovnih partnera.

MRP PROCESIRANJE (OBRADA) -MRP obrada se vrši tako što se struktura i količine finalnih proizvoda date u operativnom planu razlože po vremenski razdeljenim potrebama za komponentama. Materijal naručen od dobavljača. One ne uzimaju u obzir količine koje su u tom trenutku raspoložive na zalihama ili koje treba da stignu. Materijale koje preduzeće mora da nabavi da bi ispunilo potrebe generisane Operativnim planom. bitno je koji je model naručivanja primenjen: • LOT-FOR-LOT naručivanje (veličina porudžbine je jednaka neto potrebama) • LOT-SIZE naručivanje (Kad je u pitanju LOT-SIZE naručivanje . ili posao započet unutar firme). jedina razlika je mogućnost da planirani prijem porudžbina premaši neto potrebe.zalihe u periodu t + sigurnosne zalihe Neto potrebe dobijamo oduzimanjem od bruto potreba raspoložive zalihe i zalihe koje su terminirane (naručene) za taj period t i dodavanjem količine kao sigurnosne zalihe(ako postoji potreba za istim).Neto potrebe kao što smo prikazali u sastavnici mogu biti prilagođene da u proračun uključuju škart u proizvodnji. -Neto potrebe u periodu t = Bruto potrebe u periodu t . su određeni planiranim lansiranjem porudžbina. .Višak se beleži kao raspoložive zalihe u narednom periodu). Pri tome se koristi BOM-om (sastavnica). Određivanje neto materijalnih potereba (netting) predstavlja jezgro. -Količine koje se generišu kroz sastavnicu su bruto količine (gross requirements) koje su potrebne za izradu finalnog proizvoda. Vreme i veličina porudžbine (npr. delovima i sirovim materijalima. -Za određivanje veličina i vremena puštanja porudžbina neophodnih da bi se ispunilo vreme isporuke.srž MRP obrade. jesu neto potrebne količine (net material requirements).

Model UP1 . tokovi materijala su uređeni -Osnovna karakteristika modela je da na skladištu proizvoda nema zaliha već se proizvodi montiraju na osnovu prihvaćenih porudžbina.prihvatanje porudžbina na ulazu u montažne radne jedinice -Program proizvodnje sadrži širok asortiman konstruktivno i tehnološki sličnih standardizovanih proizvoda. -Proizvodne strukture su projektovane u skladu sa tehnologijama izrade predmeta rada na osnovu izabranog prilaza u projektovanju proizvodnih struktura sistema -Proces izrade predmeta rada se izvodi kontinualno. -Planiranje procesa rada se vrši unapred. duža vremena trajanja ciklusa proizvodnje. Model UP4 .1 – porudžbina se realizuje sa zaliha na skladištu proizvoda Na skladištu proizvoda se drže zalihe gotovih proizvoda koji se isporučiju potrošačima na osnovu njihovih porudžbina. -Proizvodni sistem je projektovan na procesnom principu sa ugrađenim ograničenjima -Porudžbine su osnova za izdavanje naloga za nabavku materijala i komponenti proizvoda. -Za svaku porudžbinu izrađuje konstrukcija i razvija tehnologija izrade što zahteva veći broj specijalizovanih projektanata -Model je karakterističan za proizvodnju pojedinačnih proizvoda i malih serija. povećani nivo zaliha materijala. unapred i unazad. Konstruktivno tehnološka dokumentacija je standardizovana i upotrebljava se pri svakom lansiranju proizvodnje -Neusklađenost razmeštaja tehnoloških sistema (koji je najčešće procesnog tipa zbog različitosti proizvoda) i velikog broja različitih tokova kretanja predmeta rada u procesima (veliki broj pojedinačnih tehnoloških postupaka). Motažom i isporukom proizvoda se upravlja unapred. a posebnih radnih naloga za montažu proizvoda (RN2) ili otvaranje jedinstvenog radnog naloga za celu seriju proizvoda.KARAKTERISTIČNI MODELI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA 1. a izradom delova i nabavkom materijala se upravlja unazad.prihvatanje porudžbina na ulazima u skladišta materijala -Program proizvodnje čini skup nestandardnih proizvoda unutar predmetnog proizvodnog područja. Model UP2 . Zalihe u međuskladištu delova se popunjavaju na osnovu izabranog modela upravljanja zalihama. tako da svaka porudžbina predstavlja novi razvoj proizvoda i proizvodnih tehnologija. nizak stepen iskorišćenja kapaciteta . Tokovima materijala se upravlja u dva smera. najveća mogućnost kašnjenja u rokovima isporuka. Proizvodnja se može lansirati na dva načina: otvaranje radnih naloga za izradu delova (RN1). Količine proizvoda na skladištu se određuju na osnovu složenih metoda predviđanja . 3.prihvatanja porudžbina i isporuka sa skladišta proizvoda -Program proizvodnje sadrži suženi asortiman proizvoda pri čemu su pojedine vrste proizvoda identične i standardizovane -Proizvodne strukture i rasporedi tehnoloških sistema su potupno usklađene sa tehnološkim procesima izrade koji se izvode korišćenjem visoko specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema uz minimalno prisustvo ljudskih resursa -Varijanta UP4. Strukturu i karakteristike programa proizvodnje određuju zahtevi potrošača. ali se u tom slučaju radne jedinice obrade projektuju na način da efikasno izvršavaju procese izrade delova uz primenu specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema 4. Model UP3 . Moguće je radne naloge obrade lansirati u skladu sa zahtevima montaže. Ovo ima za posledicu nizak stepen iskorišćenja kapaciteta. Planiranje procesa rada se vrši na principu unapred sa karakteristikama: dugačka vremena trajanja ciklusa prozvodnje.prihvatanja porudžbina na ulazima u obradne radne jedinice -Program proizvodnje obuhvata širok asortiman različitih ali standardnih proizvoda. 2.

5 Uravnoteženje odnosa opterećenja/kapacitet 1. .3 Minimiziranje redova čekanja 1.7 Održavanje uravnoteženog odnosa : kontinuitet tokova – troškovi zaliha 1. izborom načina prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju.Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet određivanjem optimalnih vremena početaka/završetaka operacija rada. Porudžbine potrošača iniciraju planiranje i lansiranje radnih naloga montaže. Utvrđene zalihe delova i sklopova su osnova za poručivanje potrebnih materijala. Modul 3.Održavanje nivoa nedovršene proizvodnje na neophodnom minimumu određivanjem veličine serije. otklanjanjem uzroka stanja U OTKAZU sistema. . količini i vremenu ulaza u proces.4 Optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces 1.potražnje na tržištu. Planovi i radni nalozi montaže iniciraju planiranje i otvaranje radnih naloga izrade delova. -Planiranje kapaciteta treba da obezbedi: . Planiranje se vrši unazad. PROBLEMI PROCESA PLANIRANJA 1. 2. Model karakterišu kratki rokovi isporuka proizvoda ali visoka novčana sredstva angažovana za potrebe držanja zaliha u sistemu. Upravljanje zalihama delova i sklopova se vrši modelima optimizacije uzimajući u obzir radne naloge montaže.6 Minimiziranje vremene trajanja stanja U OTKAZU 1. intenziviranjem režima rada i obezbeđenjem kooperativne saradnje. izborom najpovoljnijeg redosleda ulaza radnih naloga u proces rada. analiza uslova obezbeđenja alata. Da bi se ostvarili kratki rokovi isporuka i minimalni troškovi proizvodnje neophodno je primeniti prilaze u projektovanju i organizaciji efektivnih proizvodnih sistema. . PLANIRANJE ALATA -Detaljan proračun potreba. pripreme podloga za izuzimanje alata iz skladišta.2 Kontrola nivoa nedovršene proizvodnje 1. Planovi i radni nalozi izrade delova iniciraju izradu planova nabavke i poručivanje materijala.1 Održavanje rokova isporuke 1. -Varijanta UP4.8 Obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava Ciljevi PLANIRANJA PROCESA RADA 1. 3.Ravnomerno opterećenje radnih jedinica proizvodnog sistema. analiza kritičnih veličina. Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp – smanjenjem vremena zastoja naloga u redovima čekanja. PLANIRANJE KAPACITETA -Optimalne mogućnosti ostvarenja operativnih planova u realnom vremenu. smanjanjem pripremno završnih vremena i određivanjem optimalnih vremenskih intervala u vremenskom periodu operativnog plana. pripremu podloga za izuzimanje materijala iz skladišta i utvrđivanju kritičnih veličina u području obezbeđenja materijala. PLANIRANJE MATERIJALA -Utvrđivanje potreba materijala po vrsti. Planiranje se vrši unazad. PLANIRANJE PROCESA RADA 1.2 – porudžbine su osnova za lansiranje radnih naloga Na skladištu proizvoda nema zaliha gotovih proizvoda.

đe va n je vr e m O ndar e đ i va n j e vr ePmo es n a p c i e jr e *e tu P o s tu p c i P o s tu pc i * O z n a č a va n je r a d nuilha z a m a te r i j a l a uu l a s k a a l a t a u por tkc leasn ja n j a o tk l a n ja n j a o t k l a n j a n ja o n alog a p r o c e s r a da r ada p o r e m e ć a j a p o r e m e ć a j a p o r e m e ć a ja * U tvr đ i va n je p r i o r i te ta * Iz d a va o n i c a a l a ta * U tvr đ i va n je r e d o s l e da ( p r i j e m . dinamike promena i poremećaja u ostvarenju planiranih aktivnosti. s t r u k tu r i l čina ni .nzaam am a n ja . -1 PLANIRANJE KAPACITETA POSTUPCI PLANIRANJA KAPACITETA: • Razrada operativnog plana Princip :-ulaz u procese obrade serije delova – radni nalozi obrade -ulaz u proces montaže serije proizvoda . PROVERA OBEZBEĐENOSTI OBRTNIH SREDSTAVA STRUKTURA POSTUPKA PLANIRANJA P L A N I R A NJ E K A P A C IT E T A M A T E R IJ A L A ALATA PR O V E R A O P E R A T IV N E G O T O U Č E S N IK AE N ER G E T S K IH O B R T N IH R E S U R S A S R ED S T A V A * R a z r a d a o p e r a ti* Uot g đ i va n je p o tr e*ba tvr đ i va n j e p o trPe r o ve r a s t a n jaP r o ve r a s t a n j aP r o ve r a s ta n ja vn vr U ba pl a n a m a te r i ja l a u vr e m e nauta u vr e m e n uu p o s n i k a po r e s u r s a p o : s r e ds ta va po : al če * Iz b o r po s tu pa k a vr s ta . i z vo r i m a r a d n e i vr e m e n s*k O d e d. PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA 5. vr s ti i z vo đe n ja p l a n a * R e z e r vi s a n je m a * Pr o jat luap a k o b e z b .k l .e sđeenpean s tr u č n o soti i č i n i te i s t j .4.radni nalozi montaže Struktura i količine delova u međuskladištu su uslovljene : -troškovima držanja delova na skladištu ( ABC analiza zaliha ) -stepenom organizacije rada – kontinuitet toka izrade delova Ukupne količine delova u operativnom planu = zbir zajedničkih delova za sve proizvode iz operativnog plana • Izbor postupaka izvođenja operativnih planova Zavisi od: .k ovri s ta m a i k o l i č i. u laz a R N o pr a vk a . PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI ENERGETSKIH RESURSA 6.di m e n z i j a . k olič in i * R a s po d e l a p l a n a nua s k l a d i š ti m a n a b a vk a i i z r a da . i z d a va n je . s k l a d i š te n je ) * Iz b o r n a č i n a pr e l a z a s e r i ja u p r o c e s u * A n a liz a o dn o s a o p t e r ć e n je / k a p a c i te t POSTUPCI PLANIRANJA PROCESA RADA -Najsloženiji postupci upravljanja zbog: složenosti struktura sistema.

Radni nalizi za procese obrade Radni nalozi za procese montaže Radni nalozi za procese održavanja Radni nalozi za izradu alata • Utvrđivanje prioriteta Radni nalozi operativnog plana mogu imati prioritet izrade koji je uslovljen veličinama: -ugovoreni rokovi isporuka . -Obrada delova za skladište delova Sd u partijama veličene : p – 1 za uslove pojedinačne proizvodnje p – n za serijsku proizvodnju p – p jedno-predmetne protočne linije -Montaža proizvoda u veličinama određenim uslovima okoline. mostovi. zgrade. Operativni planovi se izvode za porudžbine kooperantskog tipa za proizvode određene nadređenim proizvodom ( motori. Postupci su određeni : -veličinom serija delova/proizvoda -rokovima isporuke -potrebom držanja zaliha u procesu na nivou optimalnih stanja 3 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu predviđenih izlaza za dati vremenski period Za slučaj proizvodnih sistema tipa protočnih linija operativni planovi su struktuirani na osnovu kapaciteta toka predmetnog sistema.. delovi automobila. turbine. Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova zadovoljava sve varijante opšteg modela tokova materijala • Razrada operativnog plana na radne i vremenske jedinice U rezultatu primene postupaka grupisanja moguće je vremena trajanja ciklusa prizvodnje svesti na neophodan minimum što omogućava podelu vremenskog intervala operativnog plana na manje vremenske jedinice sa efektom sniženja zaliha nedovršene proizvodnje • Označavanje radnih naloga Struktura i količine operativnih planova se daju u dalji postupak u obliku niza RADNIH NALOGA. složeni elementi ugradnje. Postupci izvođenja se svode na proračun mogućnosti struktura i obezbeđenje uslova držanja struktura sistema u stanju U RADU Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova obuhvata : -Podela strukture pj – operativnog plana na grupe sličnih delova čiji se procesi obrade i montaže izvode u radnim jedinicama.-odnosa strukture/količine u programu proizvodnje -stepena tehnološke složenosti proizvoda -potencijala sistema u pogledu obrtnih sredstava -rokova isporuka -operativne gotovosti struktura sistema -veličinom serije uslovljenom odnosom potreba zadovoljenja procesa rada i troškova izvođenja procesa rada .. Postupci izvođenja operativnih planova se mogu svrstati u tri osnovne grupe : 1 Postupci izvođenja planova struktuiranih na osnovu ugovorenih porudžbina . Operativni planovi se izvode za jedan ili manju seriju proizvoda visoke složenosti ( brodovi.) . ) 2 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu ocenjenih potreba tržišta ( proizvodnja za skladište ).

-značaj poslovnog partnera -učešće u broju različitih proizvoda -veličina porudžbine -izvozni poslovi -način i uslovi plaćanja poslovnog partnera 1)Prioritet radnog naloga 2)Prioritet u toku procesa dk=Δ(Tci)/ Δ(∑tii). Uravnotežen odnos opterećenje/kapacitet – OPTIMALAN 7.MINIMALNE Tehnike određivanja optimalnog redosleda radnih naloga . Zalihe u skladištima . Utvrđivanje redosleda izvođenja operacija rada je uslovljeno vremenom najkasnijeg izlaza Tnki. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje . Δ (Tci) ostatak vremena do roka isporuke Δ (Σtii) ostatak vremena za izradu dk < 1 – nalog je u zakašnjenju ima veći prioritet dk > 1 – nalog prednjači može duže čekati • Izbor načina prelaza serija sa operacije na operaciju 1)Redni način prelaza: -vreme najkasnijeg ulaza se određuje na osnovu vremena najkasnijeg izlaza -obezbeđuje racionalan tok procesa rada -olakšano planiranje -pogodan za uravnoteženje kapaciteta -povećava vreme trajanja ciklusa proizvodnje -povećana nedovršena proizvodnja -povećane zalihe 2) Paralelni način prelaza: -skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje -smanjuje nedovršenu proizvodnju i zalihe -niži stepen iskorišćenja kapaciteta radnih mesta -složeniji postupci planiranja -niži stepen iskorišćenja transportnih sredstava. Stepen iskorišćenja kapaciteta – MAKSIMALAN 6. 2. Izvođenje proizvodnje prema utvrđenim terminima isporuka. koje određuje vreme najkasnijeg ulaza Tnku i vremenskom rezervom tr. koja određuje vreme najranijeg ulaza Tnru. Proizvodni troškovi . vremenom trajanja ciklusa proizvodnje Tcp.MINIMALNI 3. 3)Kombinovani način prelaza: -kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje -eleminacija vremena tm. Ciljevi koji utiču na donošenje odluke o metodama i tehnikama određivanja redosleda radnih naloga: 1. Nedovršena proizvodnja – MINIMALNA 5.MINIMALNO 4. bolje iskorišćenje radnih mesta -smanjenje nedovršene proizvodnje i zaliha -složeniji postupci planiranja • Utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada Optimalni redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje.

linije u prehrambenoj industriji. ko i sa kojom opremom u kratkim vremenskim periodima (mesec. • Analiza odnosa opterećenje/kapacitet za radne jedinice -Potreba podešavanja odnosa opterećenje/kapacitet zbog dejstava promena na relaciji sistemokolina i poremećaja u sistemu.. proizvodnji pića. smena.. operacije ili zadatke u određenom vremenskom periodu. dan. Due Date System) – radni nalozi se raspoređuju prema datumu završetka. pripremno-završna vremena.2 SS/RO – prednost se određuje na osnovu preostalog vremena izrade i preostalog broja operacija. problem terminiranja je delimično rešen oblikovanim tokovima .5 FISFS (First In First Served. promene alata ili modifikovanje radnih jedinica. 1. . -U rešavanju problema terminiranja proizvodnje sa neprekidnim tokovima materijala uzima se pretpostavka da se proizvodi izrađuju za zalihe tako da se u obzir uzimaju veličine: postojeći nivo zaliha i nivo potražnje u narednom vremenskom periodu. Radni nalozi se već nalaze u proizvodnji. Oni koji prvi treba da budu proizvedeni imaju apsolutnu prednost. pojava stanja U OTKAZU.) uz visoku iskorišćenost tehnoloških sistema..2 SPT (Shortest Processing Time) – najveću prednost imaju procesi najkraćeg vremena trajanja. ali postoje razlike u postupcima primene procesa terminiranja. 2. 1. Tehnike kojima se određuje redosled radnih naloga PRE ULAZA radnih nalozi u proizvodnju. kvalitet. veličina serije postavljaju problem utvrđivanja optimalnog redosleda ulaza proizvoda (radnih naloga) u proces rada. cena. 1. kada. Promena vrste proizvoda zahteva promene na tehnološkim sistemima.). -Problem terminiranja se pojavljuje u datom tipu proizvodnje kada se na proizvodnim linijama izrađuju različiti proizvodi.5 LCFS (Last Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najkraće čekao 1.proizvodnim linijama (linije motaže. -Date promene utiču na pojavu REDOVA ČEKANJA između radnih mesta.6RAND (Random Selection) – slučajni izbor redosleda radnih naloga 2. 1. -Terminski plan definiše šta treba izraditi. -Redovi čekanja povećavaju zalihe nedovršene proizvodnje ali omogućavaju kontinualno odvijanje procesa rada.4 FCFS (First Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najduže čekao. PLANIRANJE KAPACITETA . -Proces terminiranje teži da uskladi nekoliko ciljeva: visoku efikasnost procesa rada.3 LPT (Longest Processing Time) – prednost se daje procesima najdužeg vremena trajanja 1. koji zavise od tipa toka odnosno projektovanih proizvodnih struktura sistema. sat). nedelja. 1. ali im je iz nekog razloga potrebno promeniti redosled izvođenja – ponovno terminiranje radnih naloga 2.1.Terminiranje proizvodnje -Odluke u procesu terminiranja su usmerene na raspoređivanje kapaciteta ili resursa na poslove.1 SOT (Shortest Operation Time) – najveću prednost imaju operacije koje najkraće traju.1 SS/PT – kriterijum izbora prednosti na osnovu izračunavanja obima preostalog vremena izrade radnog naloga. -Potrebno je ostvariti optimalni nivo redova čekanja. 1. Tehnike reterminiranja. -Različita vremena izrade. -Suština procesa terminiranja je jednaka za sve tipove tokova materijala u proizvodnim sistemima.. niske zalihe i zadovoljenje zahteva potrošača (rokovi. lekova. Terminiranje procesa rada u neprekidnim tokovima – linijski procesi -U uslovima kada su u proizvodnim radnim jedinicama uspostavljeni neprekidni tokovi materijala.

U datom smislu se može postaviti formula: -Pravilo terminiranja. -Prethodno pravilo omogućava postavljanje: model terminiranja na osnovu vremena potpunog smanjenja zaliha proizvoda (nula zaliha). -Posledice povišenih vrednosti ulaza su povećanje vrednosti zaliha u procesu (povišeni uloženi kapital) povećanje ciklusa isporuke. troškove nedostatka zaliha i neusklađenost potražnje. 2. . -Manje vrednosti ulaza imaju za posledicu nizak nivo iskorišćenosti tehnoloških sistema i učesnika i visoke troškove po jedinici proizvoda. najčešće grupisanih po vrsti obrade. novčanim jedinicama ili fizičkim jedinicama u jedinici vremena. Analizirajući prekidne procese može se zaključiti da serije proizvoda utroše najviše vremena čekajući na procese obrade. -Nakon završetka terminiranja analizira se nivo zaliha da bi se utvrdilo njihovo kretanje i stanje (brzo se povećavaju ili je nivo zaliha suviše nizak). -Rezultat je pojava redova čekanja na tehnološkim sistemima koji povećavaju zalihe predmeta rada i utiču na povećanje složenosti procesa terminiranja.a nastaje zbog prostornog razmeštaja tehnoloških sistema. -Model terminiranja na osnovu smanjenja zaliha je jednostavna heuristička metoda koja ne uzima u obzir troškove držanja zaliha. Postupak proračuna ri se ponavlja i određuje se sledeći radni nalog (proizvod) u redosledu. što znači da će proizvod kome se najbrže smanjuje zaliha biti prvi u redosledu lansiranja radnih naloga.-Ako su zalihe posmatranog proizvoda na niskom nivou u odnosu na potražnju u narednom vremenskom periodu onda dati proizvod ima prioritet ulaska u proces rada. Prvi ulazi u proces proizvod (radni naloga) koji ima najnižu vrednost ri. a ukupni efekti procesa se smanjuju. Planiranje kapaciteta – terminiranje prekidnih procesa -Terminiranje proizvodnih tokova prekidnog tipa je znatno složenije od terminiranja kontinualnih proizvodnih procesa. tok je nepravilan.1 Kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema -Osnovna uloga kontrole ulaza-izlaza tehnoloških sistema je upravljanje međusobnim odnosom između ulaza i izlaza u/iz tehnološkog sistema. -Postupci terminiranja proizvodnje u uslovima prekidnih procesa se mogu podeliti na: • kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema • opterećenje kapaciteta radnih mesta • određivanje redosleda radnih naloga • utvrđivanje prioriteta ulaza u proces 2. -Izlazi su količina posla izvršenog po tehnološkom sistemu i zavise od efektivnog kapaciteta i planiranog opterećenja tehnološkog sistema. Postupak se ponavlja za celokupnu strukturu operativnog plana dok se ne postavi konačni terminiski plan proizvodnje. Imajući dato u vidu često je smanjenje ulaza. -Ulazi predstavljaju potrebnu količinu rada koja dolazi na tehnološki sistem u jedinici vremena i može biti izražena u satima rada. -Serija proizvoda u prekidnom procesu se kreće sa čestim zastojima. odlaganje ili odbijanje određenih porudžbina znatno korisnije rešenje nego uzaludno pokušavati proizvesti što veće količine proizvoda. jer se povećavaju vremena u redovima čekanja.

U određivanju redosleda. minut). . R2. 2.). -Opterećenje kapaciteta radnih mesta se može izvoditi na dva načina: a)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred -Početak opterećenja kapaciteta je trenutak posmatranja i u odnosu na njega se postavljaju radni nalozi za naredne vremenske periode – unapred. 2. -Pretpostavka je da svako radno mesto ima jedan tehnološki sistema. Radni nalozi se ne lansiraju zato što raspolažemo određenim količinama materijala ili su određeni izvršioci neopterećeni. od termina završetaka za svako radno mesto. R5. b)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazad -Kao polazni termini utvrđivanja opterećenja kapaciteta se uzimaju zahtevani rokovi završetaka radnih naloga. Ne postavlja se detaljan terminski plan operacija.2 Opterećenje (loading) radnih mesta radnim nalozima -Određivanje opterećenja kapaciteta radnih mesta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrđivanje opterećenja radnih mesta u vremenu. U industrijskom preduzeću se kontrola ulaza izvodi postupkom lansiranja. Gantov dijagram -Najšire primenjivana metoda u terminiranju redosleda radnih naloga je Gantov dijagram. bez povećanja kapaciteta. -Na osnovu prethodnih razmatranja se može zaključiti da presudni uticaj na upravljanje proizvodnim procesom. Radni nalozi se terminiraju unapred pri čemu su kapaciteti odgovarajućih tehnoloških sistema ograničeni. Rezulati postupaka mogu dovesti do potrebe promene rasporeda operacija po radnim mestima ili potrebu uvođenja dodatnih tehnoloških sistema. -Da bi se utvrdio tok izvođenja postupaka rada koristi se prosečno vreme čekanja operacija radnih naloga. sati izrade. Ako je preduzeće u stabilnom stanju. lansiraju se radni nalozi u obimu u kome gotovi proizvodi izlaze iz proizvodnje. -Povećanje zaliha u procesu proizvodnje može povećati izlaze do određene tačke. Cilj opterećenja kapaciteta metodom unapred je da se dobiju približni zahtevani rokovi završetaka radnih naloga i da se u slučaju kada je kapacitet neograničen odredi potreban kapacitet u svakom vremenskom trenutku. dakle vremena čekanja se ne pretpostavljaju kao u slučaju proračuna opterećenja kapaciteta radnih mesta.. pri čemu se raspoloživi kapacitet uzima kao neograničen ili ograničen. Istovremeno se može zaključiti da će povećanje zaliha u procesu povećati prosečno trajanje ciklusa proizvodnje. sat.-U pokušaju povećanja izlaza. u kome se na horizontalnoj osi nalazi vreme.3 Određivanje redosleda radnih naloga -Određivanje redosleda radnih naloga obuhvata precizno postavljanje redosleda izvođenja operacija izrade predmeta rada. a na vertikalnoj osi ograničeni resursi (tehnološki sistemi. Vreme izvođenja operacija na svakom tehnološkom sistemu se akumulira. a redosled radnih naloga je R1. Osnovno za datu metodu je da su uvek tačno postavljeni rokovi završetaka radnih naloga. poremećaji u procesu rada i vremena čekanja se izračunavaju u izradi terminskog plana za svaki radni nalog. primenjuje se intenziviranje režima rada tehnoloških sistema i postupci ubrzanja proizvodnog procesa. iskorišćenost kapaciteta i zaliha ima kontrola ulaza.. Cilj opterećenja kapaciteta metodom unazad je da se proračunaju potrebni kapaciteti svakog radnog mesta i to u svakom vremenskom periodu (dan. nakon čega povećanje zaliha utiče na stvarno smanjenje izlaza. 2. ljudski resursi. R3 i uzet je proizvoljno. Postupak opterećenja kapaciteta vremenima trajanja operacija se vrši na vremenskoj skali unazad. U postupku se koriste ukupni sati ili broj radnih naloga da bi se utvrdilo koje porudžbine mogu biti isporučene i koji su kapaciteti preopterećeni.1. R4. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem u kome se u obzir uzimaju poremećaji kod izvršavanja operacija i gde se precizno izračunava vreme provedeno u svakom redu čekanja. U datom slučaju se mogu dobiti termini završetaka koji su duži od postavljenih rokova isporuka.3.

Preostalo vreme se dobija ako se od roka završetka oduzme zbir preostalih operacija.2 Problem terminiranja – m x n -U literaturi je značajna pažnja posvećena problemu terminiranja radnih naloga i postavljeno je više različitih algoritama za rešavanje datog problema. Za m ≥ 4 nije postavljen efikasan algoritam za rešenje problema obzirom na veliki broj mogućih redosleda radnih naloga. -Najjednostavniji m x n poblem terminiranja radnih naloga je za slučaj m=1 i proizvoljno izabranu vrednost n. Pravilo je dinamično i neprekidno se prilagođava promenljivim uslovima u procesima rada. U datom slučaju ukupno vreme izrade i iskorišćenost tehnoloških sistema su konstantne veličine. Ovo pravilo koristi rezultate prethodnog terminskog plana. Problem se svodi na određivanje minimalnog vremena isporuke proizvoda zbog postojanja vremena čekanja radnih naloga. Po ovom pravilu uzima se kao prvi radni nalog sa najkraćim vremenom izvođenja operacije na datom tehnološkom sistemu. alata. -Pravilo KO (Kritični odnos) za određivanje redosleda radnih naloga. otkaza tehnoloških sistema.-Gantov dijagram nam omogućava preged iskorišćenosti tehnoloških sistema. Zasniva se na ideji da kada se izvrši radni nalog sa najkraćim vremenom brzo ga preuzima sledeći tehnološki sistem. u potpunosti realizovati.2. b) MINPVO (minimalno preostalo vreme operacija). koji se utvrđuje sumiranjem praznih hodova tehnoloških sistema i izračunavanjem procenta iskorišćenosti. tako da se ubrzava protok predmeta rada kroz proces.. a često i nemoguće. Pravilo podrazumeva izračunavanje odnosa: preostalo vreme do roka završetka KO = preostalo vreme izrade Radni nalog koji ima najmanju vrednost KO postavlja se kao prvi u redosledu izvođenja. Prema ovom pravilu prvo se izrađuje radni nalog koji ima najraniji rok završetka. Za takve slučajeve razvijeni su heuristički algoritmi koji daju. dati radni nalog će kasniti u odnosu na postavljeni rok završetka.3 i proizvoljno izabrane vrednosti n. tada ima dovoljno vremena za završetak radnog naloga. Ako je vrednost KO manja od 1. Za dati slučaj je moguće primeniti pravila prioriteta. Kad KO ima vrednost preko 1. 2. 2. terminske planove je teško..3. Radni nalog koji prvi stigne na tehnološki sistem prvi se uzima u proces izrade. -Pravilo izbora radnih naloga prema prioritetu ukazuje koji radni nalog treba uzeti u proces rada kao prvi iz reda čekanja. . materijala.4 Izbor redosleda radnih naloga prema prioritetu -U realnim proizvodnim sistemima. zadovoljavajuće rezultate. -Problem m x n terminiranja radnih naloga je rešen za m=1. Iz praktičnih istraživanja proizašla su sledeća pravila određivanja prioriteta: a) MINVP (minimalno vreme proizvodnje). Radni nalog sa najkraćim planiranim terminom početka izvođenja se uzima kao prvi u redosledu e) MINRZ (minimalni rok završetka). zbog čestih poremećaja. c) PDPP (prvi došao prvi u proces). u većini slučajeva. Dati problem se rešava postavljenjem na prvo mesto u redosledu radni nalog koji ima najkraće vreme izrade. Problem se naziva m x n problem terminiranja tehnoloških sistema gde je m broj tehnoloških sistema. -Pojedine operacije radnih naloga se izvode bez tačno utvrđenog terminskog plana. a n broj radnih naloga.. nedostatka učesnika. kako bi se odredili planirani termini početaka svakog radnog naloga. d) MINPRP (minimalni planirani rok početka).

postupak obezbeđenja alata • Obezbeđenje alata izradom u sopstvenom pogonu • Nabavka od specijalizovanih proizvođača ili direktno od dobavljača 3. tpm = tp. rezervacija materijala u skladištima za radne naloge određene planom.sistema prve operacije tp – vreme potrebno za pripremu materijala PLANIRANJE ALATA -Osnovne podloge za planiranje alata su : • struktura i količine iz operativnih planova • planirani terminirani izvođenja radnih naloga • tehnološki postupci izrade delova.sklopova i proizvoda • podaci o potrošnji alata -Struktura postupka : 1. Trebovanje materijala : veza na broj radnog naloga knjiženje trebovanja samo za dati radni nalog 3. određivanje vremena ulaza alata u proces rada 4.period] 2.op1 – tt . uskladištenje alata ( postupak 2.2) . ocena kvaliteta alata .1) . Mj = nj mij [jed.PLANIRANJE MATERIJALA -Utvrđen redosled ulaza radnih naloga u proces rada je osnova za završno planiranje potreba materijala. -Planiranje materijala obuhvata : 1. održavanje ili opravke alata (postupak 2.) b) Kontrola alata (postupak 2) . utvrđivanje potreba materijala po vrstama i količinama za date vremenske periode. izuzimanje alata iz skladišta ( postupak 5. utvrđivanje potreba 2.op1 – vremenski trenutak početka prve oper. izdavanje alata snabdevaču radnih mesta ( postupak 5.2) c) Održavanje i opravke alata – predaja u skladište ( postupak 3) d) Uskladištenje alata – (postupak 4) e) Priprema alata za izvođenje operacija (postupk 5) .tp tp. određivanje vremena ulaza materijala u proces.mat/vr.1) . izvođenja procesa u izdavaonici alata -Faze u procesu rukuvanja alatima: a) Ulaz alata sa radnih mesta u odeljenje kontrole alata (postupak 1. tt – vreme transporta od skladišta do teh.

izvođenje i kontrolu procesa rada • obezbeđenje podloga za efikasno upravljanje zalihama u sistemu.PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA Ri=Ti/Keu -Postupci planiranja obezbeđuju ostvarivanje ciljeva : • iznalaženje optimalnih mogućnosti za ostvarivanje operativnih planova • kontrola nivoa nedovršene proizvodnje • ostvarenje minimalnog vremena trajanja ciklusa proizvodnje • efikasno podešavanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada • uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet • smanjenja vremena trajanja stanja U OTKAZU planiranjem resursa • obezbeđenje podloga za pripremu. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful