poslovanje

tema broja
fokus
pogled
broj 3 • godina I
poslovanje
Direktni marketing
intervju
intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
tema broja
Fasade
Simprolit
®
monolit
fokus
Šumarski fakultet u Beogradu
pogled
Umetnost izgradnje
u pokretu
Kalzip
®
Kalzip
®
aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretaþi su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije
pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvarajuüi novi talas u graÿevinarstvu. Zahvaljujuüi najnovijoj X-Tail tehnologiji
kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.
Za Vašu stvaralaþku moü:
Kalzip
®
sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!
Obratite se našem timu
za sve potrebne informacije:
Corus Bausysteme GmbH
August-Horch-Str. 20-22 • 56070 Koblenz
Nemaþka
T +49 (0) 261 98 34-0 • F +49 (0) 261 98 34-100
E kalzip@corusgroup.com
www.falzinc.com
www.kalzip.com
Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:
Kalzip
®
Engineering Office
Stjepan Klariü
Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 Osijek
Hrvatska
T +385 (0) 31 53 01 36 • F +385 (0) 31 53 01 37
E kalzip@hi.t-com.hr
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
Kongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
s
a
d
r
ž
a
j
Fasade
17
Simprolit
®
monolit
61
Vladimir
Zelenoviü
34
Intervju
Tema broja
42
Postmoderna
60
Šumarski
fakultet
48
Agencija
za energetsku
efikasnost
Fokus
info Svet
Okruženje
Srbija
Beograd
6
8
9
12
poslovanje
DIREKTNI MARKETING
u službi Vašeg poslovanja 14
promo PROJEKTNO FINANSIRANJE za
izgradnju stambenih i poslovnih
objekata (ERSTE BANK)
16
Tema broja FASADE 17
TRIMORASTER – Igra vrhunske
estetike i funkcionalnosti!
22
T&T stone ventilisane kamene fasade 24
100% LINDAB
švedski kvalitet u Srbiji 25
LENSIM-NEOTON
fasade koje ne stare 26
COR-TEN patina i za
ventilisane fasade! (RUUKKI) 27
NOVA FORMA
fasadna stakla Uniglasa 28
ISOBAU fasadni i krovni paneli 29
TRESPA (POLYKEM SR)
sva najbolja svojstva u jednom panelu 30
SIMPROLIT
®
– protivpožarne razdel-
nice kao protivpožarna zaštita fasadnih
sistema sa polimernim utopljivaþem
31
intervju VLADIMIR ZELENOVIû
o autoputu i još poneþemu... 34
Tema broja Paneli i fasadni sistemi
SWISSPEARL
®
(ESAL) 36
ENERGIJA² (ALU KÖNIG STAHL) 38
M-PROFIL sendviþ fasadni i krovni paneli 39
zanimljivosti ... novih sedam svetskih þuda... 40
promo MB COMPANY
najbezbednije ramovske skele 41
arhitektura POSTMODERNA 42
promo BEOICLA
saradnja je garancija uspeha! 44
3M FOLIJE – sigurnost i zaštita
vaših stakala, prostora i bližnjih 45
FIBRAN
porodica izolacionih materijala 46
TRAFOLAJT – energetski i
instalacioni kablovi i provodnici 47
energetska
efikasnost
AEE
energetska efikasnost u zgradarstvu 48
promo EX ECENTAR – licenciranje
za mala i srednja preduzeüa 52
software FOCUS COMPUTERS
softver za planiranje,
projektovanje i GIS komunalnih sistema
53
enterijer STOLICA 54
promo MOBEXPERT
kancelarijski nameštaj 55
KAN-COM 56
ALUMIVAL
rukohvati za vrata 58
pogled ŠUMARSKI FAKULTET u Beogradu
atestiranje ploþa iverice 60
fokus SIMPROLIT
®
MONOLIT 61
promo LE MONDE UNDERGROUND 64
transmaterijali ... nameštaj od papira... 65
narudžbenica 66
Poštovani čitaoci,
Kao što to biva u svakom prvom obraćanju, neophodno je, i želim pre svega
da se zahvalim kolegama iz preduzeća Infonet group na ukazanom poverenju,
pomoći i podršci, na poslu uređivanja trećeg broja BUILD magazina.
Ni ovaj BUILD nije mogao bez stručnih saradnika i sagovornika koji su
svojim tekstovima i komentarima učinili da i ovaj broj bude oplemenjen
novim uglovima gledanja, zanimljivim i optimalno detaljnim informacijama,
odgovarajućim fotografijama, ali i tekstovima priređenim i napisanim na
visokom naučnom i profesionalnom nivou.
Pozdravljam i sve naše oglašivače i poslovne partnere, koji su nam
blagovremeno dostavljali materijale, i blagodarim na revnosnoj prepisci,
ljubaznosti i razumevanju. Nadam se da ćemo i u budućnosti zajedno
pronalaziti odgovarajuća i savremena rešenja u skladu sa nepisanim pravilima
stila, dizajna i dobrog ukusa, prvenstveno u vašu korist, kako bi vaše preduzeća,
proizvodi i usluge, bili predstavljeni tržištu na najbolji mogući način.
Pozivam i sve vas, sa kojima još uvek nismo bili u prilici da sarađujemo
u okviru korica BUILD magazina, da nam se javite i predstavite svoje
profesionalne i poslovne programe, planove i ideje, kako bismo zajedno pronašli
najbolju moguću formulu kojom ćemo se u vaše ime obratiti najširem krugu
potencijalnih poslovnih partnera iz oblasti građevinarstva, opremanja i svih
pratećih delatnosti.
Sa nadom u buduće saradnje na obostrano zadovoljstvo,
U ime Redakcije BUILD magazina,
Mladen Bogićević,
Urednik
INDEX OGLASA
Alfaco www.alfacosafety.co.yu 65
Alumival www.alumival.co.yu 59
Annex www.annexstahl.com 18
Cerak www.cerak.co.yu 20
Dipo www.dipo.co.yu naslovna
Esal www.esal.si 68
Ex Ecentar www.execentar.com 52
Fadis www.fadiscg.com 57
Kalzip www.kalzip.com 3
Katalog Graÿevinarstvo i opremanje www.gradjevinarstvo.co.yu 67
Komet www.komet-ca.co.yu 19
Lensim-Neoton www.lensim.co.yu 26
M-Profil www.m-profil.co.yu 2
Mobexpert Group www.mobexpert.co.yu 15
Pan Komerc www.pankomerc.com 21
Izdavaÿ ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameniý
UREDNIK
Mladen Bogiýeviý
IZVRŠNI UREDNIK
Aleksandra Jovanoviý
SARADNICI
Tijana Jovanoviý-Petroviý
Marija Živanoviý, dipl. ing.
Jelena Jeremiý, dipl. ing. graĀ.
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan AnĀelovski
Vidak Guzina
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipoviý
MARKETING
Jelena Božiý
Tanja Viýentijeviý
Monika Ilomanoski
Vanja Nikoliý
Stana Arseniý
Peko Živkoviý
FINANSIJE
Dragana Stankoviý
IZDAVAþ
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 35 71 509
35 71 510
30 58 577
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP -
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
BUILD magazin je prvi srpski
besplatni poslovni magazin o građevi-
narstvu i opremanju koji se na teritoriji
Srbije besplatno distribuira na adrese
preduzeća, organizacija i profesionala-
ca iz oblasti građevinarstva, arhitekture
i pratećih delatnosti.
BUILD magazine is the first
Serbian free building construction
business magazine which is, in Ser-
bia, distributed without charge, to ad-
dresses of companies, organizations
and individuals connected to building
construction industry and architecture.
poslovanje
tema broja
fokus
pogled
broj 3 • godina I
poslovanje
Direktni marketing
intervju intervju
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
Vladimir Zelenoviă
Pokrajinski sekretar gračevine
tema broja
Fasade
Simprolit
®
monolit
fokus
Šumarski fakultet u Beogradu
pogled
Naslovna strana:
FUNDERMAX
distributer DIPO Beograd
LAFARGE
EKSPANZIJA U AZIJI
Kompanija ne prestaje da se širi na svetskom
tržištu, a izvršni direktor Bruno Lafont istiìe da
je Azija prioritet, gde sada ostvaruju 10% tržiš-
nog profita a planiranim otvaranjem pogona u
Indiji, pored onih u Kini, ovaj udeo bi se mogao
udvostruìiti. Lafarge (Lafarž) se na svetskom
tržištu bori sa švajcarskim Holcim-om i mek-
siìkim Cemex-om i pomenuti planovi pred-
stavljaju pokušaj Lafarža da sa dosadašnjih
50% tržišta u razvoju preuzme ìak dve treèine
ukupne prodaje.
SAN GOBEN
KUPOVINA NEMAýKOG MAKSITA
Francuska kompanija San-Goben (Compagnie
de Saint-Gobain), jedan od najveèih svetskih
proizvoòaìa stakla, preuzela je nemaìki Maksit
(Maxit), filijalu Hajdelberg cementa (Heidelberg
cement), za 2,12 milijardi evra. U saopštenju za
štampu kompanija je predstavila plan da ovim
preuzimanjem otvori sebi moguènost udvo-
struìivanja poslovanja u sektoru industrijskog
maltera – proizvoda koji joj je, preko kompanije
Veber (Weber), samo u 2006. godini ostvario
prihod od milijardu evra. Kompanija Maksit tre-
nutno posluje u više od 30 zemalja i zapošljava
preko pet hiljada radnika, a ostvaruje prihode
od 1,2 milijarde evra. Istovremeno, Maksit je tr-
žišni lider u Skandinaviji i Nemaìkoj, i sada uz
Veber, koji je lider u Francuskoj i južnoj Evropi,
San-Goben èe preuzeti voòstvo na evropskom
tržištu industrijskog maltera.
Sa druge strane, Hajdelberg cement objavio je
da èe novac dobijen ovom transakcijom isko-
ristiti da preuzme britanskog proizvoòaìa gra-
òevinskog materijala Hensona (Hanson). Ovo
preuzimanje èe Hajdelberg koštati 11,75 mili-
jardi evra, ali èe ga svrstati na drugu poziciju
po veliìini kompanija u ovom sektoru, odmah
iza francuskog Lafarža.
TISENKRUP
RAST PROFITA
Vodeèi nemaìki proizvoòaì ìelika Tisenkrup
(ThyssenKrupp) ostvario je porast profita od
63% u kvartalu zakljuìenom krajem juna, što
je dovelo do cifre od 729 miliona evra ili 1,49
evra po deonici, iako su predviòanja analitiìara
išla tek do svote od 623 miliona. Porast profita
u odnosu na isti period prošle godine (446 mi-
liona), najviše se pripisuje poveèanju ekonom-
skog rasta u Nemaìkoj, ali i Evropi uopšte, koji
je doveo do veèe potražnje industrijskih dobara.
Ovo je omoguèilo Tisenkrupu da podigne cene
svojih proizvoda pa su procenti prihoda prodaje
porasli za 11%, tj. na 13,4 milijardi evra.
KRIZA NA AMERIýKOM TRŽIŠTU
NEKRETNINA
Ovoga leta u SAD zabeležen je najveèi broj
neprodatih stambenih nekretnina u poslednjih
15 godina a gradnja privatnih kuèa beleži kon-
stantan pad veè 16 meseci za redom. Vrednosti
deonica graòevinskih firmi pala je proseìno za
preko 4%, a broj radnika u graòevinskoj industri-
ji (kojih ukupno ima 7,7 miliona), od septembra
prošle godine pao je za 75.000, a oìekuje se i
dalje poveèanje nezaposlenosti radnika u ovoj
struci. Prirodno, ova stagnacija i blagi pad nisu
mimoišli ni deonice industrijskih konglomerata,
a stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu
atmosferu u ìitavoj ameriìkoj privredi.
ENR LISTA
Najuticajniji svetski ìasopis iz oblasti graòe-
vinarstva, njujorški ENR (Engineering News
Record) saìinio je novu, jubilarnu, dvadestu
po redu listu najboljih graòevinskih kompanija
u svetu. Ocenjivanje je voòeno za 2006. go-
dinu, i to u dve kategorije: za projektovanje i
izvoòenje projekata.
Na prvoj listi je predstavljeno 200 firmi koje
se bave projektovanjem, i sve one dolaze iz
samo 30 država. Ovom listom apsolutno do-
miniraju Amerikanci sa 75 kompanija. Kao i
na mnogim drugim listama poslednjih godina,
odmah iza njih su se našli i Kinezi sa svojih 15
projektantskih firmi. Slede ih Velika Britanija
sa 12, Kanada sa 11 i Japan sa 10 kompanija.
U prvih deset su i Holandija i Francuska sa po
osam, Nemaìka i Australija sa po šest, dok
je, možda na iznenaòenje, na desetom mestu
Egipat sa ìetiri projektantske kompanije.
Ipak, bez obzira na dominaciju firmi iz SAD,
prva kompanija na listi je kanadski SNC (SNC
– Lavalin Group inc, Montreal). Drugo mesto
je zauzeo ameriìki Fluor Corporation, a treèe
Fugro iz Holandije. êetvrti na listi projekana-
ta londonski AMEC. Od petog mesta pa dalje
slede firme: Arkadis NV iz Holandije, Worley
Parsons Ltd. iz Australije, ameriìki KBR iz
Hjustona, Bechtel, AECOM Tehnology Corp.
Los Angeles i Jacobs iz Pasadene.
Kada je reì o listi 225 najboljih izvoòaìa rado-
va u 2006. godini, na nju su dospela preduze-
èa iz 37 zemalja. U prvih deset mesta nalaze
se po tri firme iz Francuske i SAD, dve iz Ne-
maìke, a po jedna iz Švedske i Austrije. Prvo
mesto zauzeo je nemaìki Hochtief AG, drugo
mesto je švedska Skanska AB iz Solna, treèi
je francuski Vinci, Ruell-Malmaison. êetvrto i
peto mesto su zauzeli austrijski Strabag SE
(Štrabag) i francuski Bouygues (Buig).
Amerikanci su se na ovoj listi našli tek na
šestom mestu, a njihova najbolje plasirana
kompanija je Bechtel sa sedištem u San Fran-
cisku. Slede je francuski Technip iz Pariza,
KBR iz Hjustona, nemaìki Bilfinger Berger iz
Manhajma, dok je na desetom mestu ponovo
kompanija iz SAD – Fluor Corporation, sa se-
dištem u gradu Irving u Teksasu.
Nasuprot utisku koji se stiìe pregledom prvih
deset mesta, ostatkom liste apsolutno domini-
raju Amerikanci sa 51 i Kinezi sa 46 kompa-
nija. Na treèem mestu po brojnosti kompanija
nalazi se Turska. êak 22 firme, skoro svaka
deseta, dolazi na listu iz ove zemlje. Slede ih
Japanci sa 16 predstavnika, Italijani sa 11,
Južna Koreja sa devet, Francuska i Španija
po osam, Nemaìka šest i Velika Britanija sa
pet firmi u prvih 200 najveèih.
POKRETNE KUûE
Poslednjih nekoliko godina pojedine arhitekte
sve više zaokuplja ideja pokretne kuèe. Savre-
meni materijali i tehniìke inovacije dozvoljavaju
nove slobode u dizajniranju individualnih mobil-
nih stambenih jedinica. Lagani materijali visokih
karakteristika ìvrstoèe i izolatorskih sposobnosti,
tehnologije koje proizvode, štede i zadržavaju
energiju, kao i mnogi drugi izumi vezani za kuèni
mobilijar (plitki TV-ekrani, lap-topovi, mikrota-
lasne, savremene nepropusne tuš kabine i sl.)
doveli su do toga da na malom prostoru može
da se ostvari sasvim zadovoljavajuèi komfor.
info
6 www.buildmagazin.com
Svet
Zanimljivosti liste najveèih izvoòaìa:
185 izvoòaìa radova dolazi iz svega
10 zemalja, a preostalih 40 je iz ìak
27 država
samo jedan izvoòaì dolazi iz Rusije
koja je jedno od najveèih gradilišta
sveta – reì je o moskovskom PJSC
Stroytransgaz
ìak prvih pet mesta meòu izvoòaìima
zauzele su kompanije iz Evrope
samo su Amerikanci i Kinezi predsta-
vljeni na listi sa 97 od 225 kompanija




U prvim godinama uspostavljanja ENR
liste najuspešnijih u periodu od 1988. do
1992/93. naš Energoprojekt nalazio se
u prvih desetak najboljih projektantskih i
meòu dvadest izvoòaìkih firmi na svetu.
Na ovogodišnjoj listi najveèih projektanata
više ga nema, a na listi izvoòaìa zauzima
166. mesto kao jedini predstavnik naše
zemlje.
BURJ DUBAI
NAJVIŠA ZGRADA SVETA
Najviši objekti sveta podignuti ljudskom rukom
nekada su držali primat po nekoliko mileniju-
ma, zatim nekoliko decenija, da bi se u po-
slednje vreme održali na toj prestižnoj poziciji
samo par godina. Kula Taipei 101 u Tajvanu,
sa svojih konaìnih 508m dostignutih 2004.
odnedavno više nije najviša zgrada sveta. Pre
nje tu su bile Petronas kule, nesreèno stradale
kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku,
a u istom gradu je nekada davno Empire Sta-
te Building držao primat 41 godinu. Od ovog
leta na prvo mesto izbio je novi objekat, i po
svemu sudeèi, tu èe ostati za duže – u Dubaiu
se (kao po navici), privodi kraju izgrad-nja još
jednog arhitektonskog i graòevinskog ìuda
– Burj Dubai (Burdž Dubai).
Graòevinska kompanija Emaar Properties
saopštila je u avgustu da je ovaj oblakoder
postao najviša zgrada sveta. Oduševljenje ne
bi bilo preveliko da zgrada u tom trenutku nije
dostigla tek 140 od planiranih 160 etaža, i tako
prešla visinu od 512m, što je bilo više nego
dovoljno za Tajpejevih 508 i novi rekord.
Burj Dubai èe uskoro i zvaniìno postati naj-
viša zgrada sveta po sva ìetiri kriterijuma:
visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog
sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja.
Kada Konkord kula, kako još nazivaju toranj u
Dubaiu, bude završena, u nju èe biti ugraòe-
no 330.000m³ razliìitih betona (ne raìunajuèi
temelje!), površina njene fasade imaèe 111 i
po hiljada kvadrata što odgovara površini 17
fudbalskih terena.
Procenjuje se da èe je istovremeno poseèivati
i do 15.000 ljudi (proraìun je raòen za 35.000)
koji èe koristiti 56 najbržih liftova na svetu
(do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi
su prvi na svetu koji èe moèi kontrolisano da
rade i u sluìaju havarije ili požara na nekom od
delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim
jezgrima a na svakih 25 spratova postoji od-
morište za prilagoòavanje visinskom pritisku.
Pranje fasade je automatsko uz pomoè tri ma-
šine garažirane na poslednjem spratu i kada
sve budu radile, u normalnim uslovima bièe im
potrebno 3-4 meseca da operu ìitavu fasadu.
Podaci koji najreìitije govore o kakvom se
poduhvatu radi, možda su oni o kondenzaciji
– Burdž Dubai ima poseban sistem odvoòe-
nja kondezovane vode sa fasade, uzrokova-
ne vlažnim vazduhom sa okeana, odnosno
klimatizacijom same zgrade. Sva voda priku-
pljena na ovaj naìin sakuplja se u rezervo-
arima na garažnim nivoima i koristièe se za
navodnjavanje zelenila u okolini zgrade. Bez
obzira na klimatski pojas u kome se ovaj obje-
kat nalazi, ovako prikupljena voda ipak bi tre-
balo da bude dovoljna da ispuni predviòenu
ulogu. Naime, koliìina ovako prikupljene vode
na godišnjem nivou odgovaraèe zapremini od
skoro 20 punih olimpijskih bazena Ŷ
Ideje pokretnih kuèa kreèu se od onih koje se
mogu instalirati kao paraziti – tj. mogu se prikljuìiti
postojeèem objektu u vidu npr. gostinskog krov-
nog ili baštenskog pansiona, pa sve do objekata
koji bi se mogli postaviti kao sasvim samostalne
jedinice, sa sopstvenim izvorima napajanja ener-
gijom Sunca preko solarnih ploìa postavljenih na
krovu, geotermalnim izvorima ili transformacijom
energije vetra. Ovakve kuèe, veè postavljene na
nekoliko taìaka u Evropi i SAD, mogu se lako
prenositi helikopterom ili kranom, imaju do 40m² i
mogu da zadovolje potrebe savremenog ìoveka
koji se ne libi da se sasvim prepusti visokim teh-
nologijama, ìak i dok spava. Ipak, sve govori da
ovakav naìin življenja nikada neèe preuzeti do-
minaciju nad konceptom statiìnog doma, mada
analitiìari dozvoljavaju da èe svakako biti zain-
teresovanih savremenika u kojima još uvek živi
gen nomadskog ìoveka.
info
www.buildmagazin.com 7
izgledi i osnova
detalj
kuýa Walden
m-ch
Micro Compact Home
ŠABAC – ZAGREB
ZORKA COLOR
U prvoj polovini ove godine fabrika boja i la-
kova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u
ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što
u odnosu na isti prethodni period predstavlja
rast od 35%. Ugovor o strateškom partner-
stvu sa Alkaloidom iz Skoplja je veè potpi-
san, a osnovana je i firma u Maòarskoj. Na
hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola
miliona evra i kao logiìna posledica nedavno
je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po
mišljenju Miroslava Aleksièa, predsednika
kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je
visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i
ime fabrike kao garant osvedoìenog kvaliteta
njihovih industrijskih premaza i proizvoda na-
menjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati
još u bivšoj SFRJ.
ŠIRBEGOVIû GRUPA – 600.000
KVADRATA GODIŠNJE
U proteklih 18 meseci Širbegoviè grupa in-
vestirala je preko 5 miliona evra u proširenje
proizvodnje i unapreòenje tehnologije rada, a
proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko
150.000 m². Firma zapošljava 600 ljudi, go-
dišnje gradi 600.000 m², u Srbiji su potpisali
ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i
pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne
površine 250.000 m². Pored poslova sa pred-
napregnutim betonima, u firmi posebno istiìu
GMT konstrukcije – firmu sa kojom Širbegoviè
grupa veè tri godine deluje na evropskom tr-
žištu (Italija, Švedska). Ova firma je specija-
lizovana za proizvodnju ìeliìnih konstrukcija
a dobila je i sertifikat za varenje 729 ìime su
njene moguènosti izvoza na evropsko tržište
znatno uveèane, a sam proizvodni prostor
fabrike je samo u ovoj godini udvostruìen i
opremljen najsavremenijom opremom.
NOVI CENTAR ZAGREBA
Uz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog na-
sipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta
koji su trenutno u centru pažnje investitora i
javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske
bolnice do železniìkog mosta predviòena su
nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17
nebodera od 14 do 19 spratova, dok èe još
jedan, osamnaesti, imati ìitavih 39 etaža.
Pored ovoga, zidaèe se i niži objekti, a jedan
od njih bièe i buduèa upravna zgrada Zagre-
baìke županije. Pod mekšim pravilima podra-
zumeva se da se izgled svake od zgrada neèe
naèi na nadmetanju, kakvo je inaìe pravilo u
drugim delovima grada, zatim, neboderi èe
moèi da imaju pretežno stambenu funkciju, a
sami indeksi izgraòenosti èe moèi da budu viši
u odnosu na one koji važe na teritoriji grada
Zagreba. Buduèu novu urbanu zonu èe sa
ostatkom grada povezivati i nove saobraèajni-
ce, novi Jarunski most i rotor, a bièe dovedene
i tramvajske linije.
Krajem avgusta procurela je i vest da se kao
investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški
Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levoje-
viè. Oni su u pismima dostavljenim vlastima
naveli da su zainteresovani za što bržu izgrad-
nju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da
su veè vlasnici delova ovog zemljišta. Odmah
nakon odreòivanja lokacije nove rukometne
Arene analitiìari i svako iole zainteresovan
mogao je pretpostaviti šta èe se ubrzo zatim
dogoditi: niske porodiìne kuèe uz reku zame-
nièe neboderi sa pogledom na jezero Jarun
sa druge strane reke, a Zagreb èe dobiti ek-
skluzivan stambeno-poslovni kompleks sa
neboderima kakav imaju mnoge druge pre-
stonice sveta.
NEVOLJE NA ŽABLJAKU
Ne gradi se samo na crnogorskom Primorju.
Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više
nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad.
Na mestu gde se put za eko-selo Podgora od-
vaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija
šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje
graòevinskog otpada, ali pod uslovom da ko-
munalci redovno ravnaju teren, što bi možda i
bilo moguèe da još uvek nije u toku najaktivni-
ja graòevinska sezona na Žabljaku u posled-
njih par decenija.
Rezultat je to da su drenažni otvori ispod sa-
obraèajnice zapušeni, pokraj puta je formiran
zid od šuta u visini od jednog metra, a o po-
info
8 www.buildmagazin.com
okruženje
SAJAM GRAĈEVINE – BUDVA 2007
Nedavno završen Sajam graòevinarstva,
održan od 26. do 30. septembra 2007. go-
dine, nastavio je uspešnu sezonu Jadran-
skog sajma, ocenio je Rajko Bujkoviè, Iz-
vršni direktor Sajma u Budvi. Ovogodišnja
smotra najnovijih dostignuèa iz oblasti gra-
òevinarstva okupila je dvostruko više izlaga-
ìa od prošlogodišnje, na duplo veèoj površini
zakupljenog prostora i zasigurno prevazilazi
sve do sada organizovane sajamske mani-
festacije u Crnoj Gori. U pripremi 29. Saj-
ma graòevinrastva aktivno je uìestvovao
Organizacioni odbor manifestacije kojim je
predsedavao prof. dr Goran Radoviè, dekan
Arhitektonskog fakulteta Podgorica.
Na Sajmu je svoje usluge i proizvode pred-
stavilo preko 300 proizvoòaìa i firmi iz 27
zemalja: Crne Gore, Austrije, Belgije, Bo-
sne i Hercegovine, êeške, Danske, Engle-
ske, Finske, Hrvatske, Italije, Japana, Kine,
Koreje, Maòarske, Makedonije, Nemaìke,
Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije,
Španije, Švajcarske, Švedske, Turske, SAD
i Velike Britanije.
U okviru 29. Sajma graòevinarstva održani
su poslovni susreti privrednika Crne Gore i
privrednika Istarske županije, Dan maòarske
privrede u Crnoj Gori, kao i okrulgi stolovi i
brojne prezentacije izlagaìa. Meòu posetio-
cima su bili i zvaniìnici država regiona: Ma-
òarske, Hrvatske, Albanije, kao i zvaniìnici
zemlje domaèina.
EXPO TROPHY
A.D. Jadranski sajam, u cilju podsticanja
tržišne komunikacije, edukacije potrošaìa,
te marketinške i propagandne prezentacije
proizvoda, dodeljuje najuspešnijim izlagaìi-
ma priznanje – EXPO Trophy. Struìni žiri je
zasedao u sastavu: Slobodan Mitroviè kao
predsednik, a Velibor Zolak, Savo Pavloviè,
Ranko Pavièeviè i Momìilo Stojanoviè kao
ìlanovi žirija.
Na svojoj prvoj sednici žiri je, pored ostalog,
utvrdio osnovna polazišta koja su poslužila
kao kriterijumi za njegov rad:
novi proizvod - naìin prezentacije
na štandu
arhitektonsko i dizajnersko
rešenje štanda
kvalitet i obim propagandnog
materijala na štandu
prateèe komunikacijske aktivnosti
(elektronski mediji, publikacije, bilbordi,
pisane pozivnice, telemarketing itd.)
manifestacije koje uìesnik organizuje:
press konferencije, promocije, kokteli i sl.
obuìenost i ponašanje osoblja na štandu,
animacija posetilaca štanda
Na osnovu detaljnog uvida u prezentaciju
323 izlagaìa iz svih segmenata graòevinske
struke, žiri je bio zadovoljan raznovrsnošèu i
celovitošèu sajamske prezentacije. Na sed-
nici održanoj 27. septembra žiri je doneo od-
luku da specijalno priznanje dodeli izlagaìu
Dalmacijacement d.d. iz Splita, bronzanu
plaketu izlagaìu Prvi maj êaìak a.d, srebrnu
Trgomenu – PV iz Danilovgrada, a prvu na-
gradu i zlatnu plaketu Hrvatskoj gospodar-
skoj komori iz Zagreba Ŷ






BUILD u Budvi
Zagreb
Budva 2007.
atmosfera na sajmu
sledicama se tek nagaòa. Meštani sela Pale-
ža, Uskoka, Podgore i Ninkovièa veè reaguju
i upozoravaju da èe u ovakvim uslovima put
postati neprohodan kada krene sezona kiša,
a da èe oni ostati odseìeni od Žabljaka. Da se
ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti
u najkraèem roku, drenažni otvori moraju se
oìistiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pi-
tanje da li èe nadležni imati sluha da im izaòu
u susret na vreme.
NOVI MOST NA DRINI
Po protokolu koji su potpisali predsednici op-
ština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mla-
denoviè i Miloje Spasiè, izmeòu Baìevca u Sr-
biji i Fakovièa u Republici Srpskoj, od januara
iduèe godine trebalo bi da zapoìne gradnja
armirano-betonskog mosta po projektu inže-
njera Ljubivoja Kostièa. Projekat predviòa 180
metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vred-
nosti investicije od oko milion i po evra i treba-
lo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja
gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i
Bajine Bašte jedina veza dve obale.
ŠTIP I AERODROM
Holandska konsultantska kuèa Nako, koja je
pobedila na meòunarodnom tenderu koji je
raspisala makedonska Vlada, ispitivaèe pro-
storno-urbanistiìke i vazduhoplovno-saobra-
èajne moguènosti za izgradnju malog kargo
aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini
postojeèeg sportskog aerodroma. U vezi stim
su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom
za transport i veze u makedonskoj Vladi, Mi-
letom Janakieskim. Holandska konsultantska
kuèa, saglasno sa tenderskim uslovima, ima
obavezu da za ìetiri meseca izradi studiju
koncesijskog modela za razvoj skopskog ae-
rodroma Aleksandar Makedonski i ohridski
Sv. Apostol Pavle.
RIMSKI PUT
Narodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului
Montan iz rumunske Resite zapoìeli su izvo-
òenje zajedniìkog projekta Rimski put, kao i
izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba.
Završetak oba projekta oìekuje se do polovi-
ne 2009. i koštaèe preko 400.000 evra.
Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u
Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta
je i nova postavka u požarevaìkom muzeju
koja predstavlja izbor od preko 50.000 pred-
meta pronaòenih u 13.500 rimskih grobnica
otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija
za izgradnju i opština Požarevac veè su izdvo-
jili 155.000 evra za ovaj projekat.
Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilome-
tara nizvodno, odavno je predmet rasprave,
i samo to. U Beogradu se ìini da èe Savom
proteèi još mnogo vode pre nego se izmeste
šine i zaròali vagoni, divlja naselja i predratni
magacini… Ideja o slobodnom bloku na No-
vom Beogradu nije zaživela, a nemali broj sta-
novnika se uplašio da èe mu pasti na glavu i
pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji
bi ga podigao.
US STEEL SERBIA MILION
TONA ýELIKA ZA POLA GODINE
Od poìetka godine do 9. jula u pogonima Top-
le valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je
milion tona ìeliìnih proizvoda, saopšteno je iz
ove kompanije. Ovim je najveèi izvoznik Srbije
za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989.
godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada
tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou.
Inaìe, od 2003. godine, kada je ameriìka
korporacija US Steel kupila smederevsku že-
lezaru, rezultati Tople valjaonice popravljali
su se iz godine u godinu, da bi u 2006. go-
dini premašili milion i sedamsto hiljada tona
(1.709.820t) ìeliìnih proizvoda. Pavle Fodor,
direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj re-
zultat govori o velikim moguènostima ovog po-
gona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju
Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da
ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozi-
cioniranju kompanije kao regionalnog lidera u
proizvodnji ìelika.
Uspešno poslovanje kompanije naravno da
nije došlo samo od sebe: za protekle ìetiri go-
dine, koliko je prošlo od preuzimanja smede-
revske železare, ameriìka korporacija je uloži-
la 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju
proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažo-
vanje menadžmenta i radnika, pravilno i rev-
nosno održavanje mašina i opreme, puštanje
u rad Visoke peèi broj 1 pre dve godine, sve
to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas
predstavlja apsolutnog lidera industrije ìelika i
ìeliìnih proizvoda kod nas koji se sprema da
tu poziciju preuzme i na nivou regiona.
LAFARŽ BEOýIN
Jedan od primera uspešnog preuzimanja do-
maèih fabrika od strane inostranih kompanija je
i privatizacija Fabrike cementa Beoìin od strane
francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se
dogodilo odmah nakon donošenja novih zakon-
skih propisa proleèa 2002. godine, kupovinom
70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 milio-
na evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije
u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan
od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju
naše industrije i poslovanja uopšte.
Ove godine se navršilo pet godina od preuzima-
nja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i jav-
nosti podneo izveštaj o stepenu realizacije peto-
godišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što
smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne
info
www.buildmagazin.com 9
Srbija
TRIMO NAGRADE 2007
U Portorožu je 21. septembra održano treèe
meòunarodno takmiìenje za Trimove na-
grade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg
tak-miìenja bilo je prijavljeno 79 projekata
iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri
nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje
i šest posebnih nagrada za inovativnu upo-
trebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje,
dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko
rešenje bili su Milan ñuriè i Aleksandra Vuja
za Logistiìki centar Milšped u Srbiji.
Tatjana Fink, generalni direktor kompanije,
je povodom nagraòenog takmiìenja rekla:
Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inova-
tivnog razmišljanja, na razliìite naìine pod-
stiìe naše zaposlene i partnere sa kojima
saraòujemo, ali i buduèe arhitekte. Takmiìe-
nje za Trimove nagrade iz oblasti arhitektu-
re, Trimo Urban Crash, podstiìe kreativno i
neustrašivo razmišljanje i istovremeno odra-
žava inovativnost u radu kompanije Trimo.
Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i pod-
staèi upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj
arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije
Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor
razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo,
je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimo-
vim nagradama želimo da, pored podizanja
kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo
projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri
i inovativni, da naše proizvode primenjuju na
nove, nestandardne naìine, i da tako, iznova
prevazilazimo svoje sposobnosti.
TRIMO URBAN CRASH 2007
Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitek-
ture proglašen je pobednik konkursa Trimo
Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem
studentima ljubljanskog, zagrebaìkog i beo-
gradskog fakulteta arhitekture i nagraòuje
najbolja kreativna idejna rešenja. Izborna
komisija je do avgusta 2007. godine, meòu
29 prispelih projekata, izabrala dvoje fina-
lista, ìija su idejna rešenja realizovana do
sredine oktobra 2007. i postavljena u par-
ku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani.
Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash
2007 izabrana je Jelena Grujiè, student ar-
hitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za
odmaranje.
Naredno takmiìenje za Trimove nagrade iz
oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash na-
grade za inovativno razmišljanje o prostoru
poìinje u leto 2009. godine Ŷ
sa dodele Trimo nagrada
zid za odmaranje
samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupo-
prodajnim ugovorom veè je isti premašila. Nai-
me, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom
iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina,
ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju
fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po milio-
na. Najveèi deo ovog viška sredstava utrošen je
za tehniìke i tehnološke investicije, gde je u prvi
plan stavljena životna sredina, njeno oìuvanje i
unapreòenje.
Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za
poslednjih 170 godina od kada se na ovom me-
stu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje
reèi da dišu: ugašene su peèi sa zastarelom teh-
nologijom, a proizvodnja klinkera, najveèeg izvo-
ra zagaòenja, sada se odvija na novoj, savreme-
noj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija
po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke:
proizvodnja klinkera je poveèana za ìetvrtinu i
sada iznosi ìetiri hiljade tona dnevno, i ono naj-
važnije – životna sredina je ìistija.
U OKTOBRU TENDER ZA
IZGRADNJU KOLUBARE B
Od 19. septembra deo reke Kolubare teìe
novim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija
koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra.
Izgradnjom tzv. glinenog ìepa, reka je preus-
merena u novo korito, izraòena je i specijalna
kaskada zahvaljujuèi kojom èe tok reke biti
tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu.
Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u
Rudarskom basenu Kolubara novi površinski
kop poìeèe sa radom. Rezerve uglja u tom
novom koritu su oko 30 miliona tona, što èe
biti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine.
Vladimir ñoròeviè, generalni direktor EPS-a,
izjavio je da èe u nove kopove u Kolubarskom
basenu biti investirano oko 700 miliona evra.
STARA PLANINA
ýEKAJUûI STARTNI PUCANJ
U toku je izrada plana razvoja turizma Stare
planine koji radi kanadska firma Eko-stajn. U
Knjaževcu se sa nestrpljenjem oìekuje zavr-
šetak master-plana, obeèan za septembar, da
bi se zatim odmah moglo preèi na usvajanje
prostornog plana nakon koga bi se na sajam u
Minhenu moglo otièi sa kompletiranom ponu-
dom za strane investitore koji bi gradili sme-
štajne kapacitete na ovoj planini.
êitav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije,
jer od 500 miliona dinara koji su budžetom pla-
nirani za razvoj turistiìke infrastrukture, preko
polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi
Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi ži-
ìare, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve.
Zatim bi se ìekalo na investitore kojima ostaje
da izgrade smeštajne kapacitete, posle ìega
bi, po svim procenama i biznis-planovima, ova
planina i ìitav jugoistok Srbije zaživeli.
LOLA ZA 148 MILIONA
SCT CG Montaža, slovenaìko-srpska kom-
panija koja je kupila deo imovine preduzeèa
Lola sistem za 148 miliona dinara, najavila
je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona
evra. Kupljena imovina sastoji se od energet-
skog sistema sa objektima i opremom, i hale u
Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompani-
ja Cariìin Grad planira da veè od januara sle-
deèe godine pokrene proizvodnju prednapre-
gnutog betona koja èe zapošljavati 200 ljudi.
MONTAŽERI SUVE GRADNJE
U okviru Grupacije industrije graòevinskog
materijala formirana je Sekcija montažera
suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su
razmena tehniìkih iskustava, harmonizacija
sa propisima EU, primena novih i savremeni-
jih metoda gradnje, kao i aktivnosti na struì-
nom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti.
NA TARI PO STAROM – NEŠTO NOVO
Šarganska osmica, zahvaljujuèi Drvengradu
Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre
Gore veè nadaleko poznata železniìko-turi-
stiìka atrakcija, nedavno je promovisala novu
izletniìku destinaciju na najvišem vrhu Tare
– vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim pro-
jektom je i izvoòenje puta u dužini od 14,2km
od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su
u toku, a završetak se oìekuje do kraja godi-
ne. Vasilije ñuriè, upravnik ugostiteljskih uslu-
ga u Šarganskoj osmici, istiìe da je Zmajevac
samo deo programa ìiji je cilj da gosti Mokre
Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitro-
vac i jezero Peruèac. Sredstva za izgradnju
puta obezbeòena su iz NIP-a, a sa završet-
kom radova put od Mokre Gore do jezera Pe-
ruèac bièe skraèen za 21km.
KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Republiìki geodetski zavod sprovodi plan po
kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na
celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine.
Suština ovog obimnog posla je da graòani koji
treba da reše upis vlasništva neèe morati da
odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer
kada ovaj posao bude konaìno završen moèi
èe da pomoèu raìunara sa bilo kog mesta
provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete
i eventualna potraživanja, ograniìenja i da li
je stavljena pod hipoteku ili ne. Graòani više
neèe morati da obilaze brojne šaltere i priku-
pljaju mnoštvo dokumenata veè èe to moèi da
uìine na samo jednom mestu – u Republiì-
kom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i
ceo Beograd èe, sa 175 katastarskih opština
i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u
katastar nepokretnosti u kom su objedinjene
informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katas-
tra. Mnoge katastarske opštine do sada su
prešle u status katastra nepokretnosti kao što
su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ovìa, Sta-
ri grad, Vraìar, Savski venac, Stara Rakovica,
Beli Potok, Pinosava, veèi deo Novog Beogra-
da i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih
opština još je u starom statusu katastra zemlji-
šta po kom se za podatke još uvek ide na dva
mesta. Takav je sluìaj u Borìi, Krnjaìi, Višnji-
ci, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i
Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici,
Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Veli-
koj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i dru-
gim katastarskim opštinama.
NIP I NIŠ
Uprkos skromnom gradskom budžetu, posled-
njih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište.
Ove godine je realizovana gradnja velikog ko-
lektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a
rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobraèaj-
nica u grad privode se kraju. Tu su još i dva
mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo
nikako ne bi bilo moguèe bez dve milijarde di-
nara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investi-
info
10 www.buildmagazin.com
OPEN HOUSE KRAGUJEVAC
– MADE IN BIESSE
Firma Top Tech Woodworking d.o.o. iz
Beograda – ovlašèeni predstavnik firme
BIESSE S.p.A. iz Italije, sa velikim uspe-
hom je održala prvi kuèni sajam mašina
iz oblasti obrade drveta, stakla i kamena.
Sajam je održan od 24. do 30. septembra
u Kragujevcu.
U prisustvu brojnih zvanica, ìast da sve-
ìano otvori ovu manifestaciju pripala je
uglednom privredniku, gospodinu Mirolju-
bu Radovanovièu, vlasniku firme Jela Ja-
godina. Manifestaciju su propratili svi vo-
deèi mediji, ukljuìujuèi RTS i TANJUG, što
govori o znaìaju i potrebi ovakvog sajma u
poslovnom kalendaru Srbije.
Za veliki broj firmi koje se bave preradom
drveta, stakla i kamena ovo je bila prilika
da na 2.000m² izložbenog prostora vide
demonstracije rada mašina iz BIESSE pro-
izvodne linije, komponovanih tako da se
zaokruži proces proizvodnje.
Sa upravom Šumadija sajma u Kragujevcu
veè je potpisan ugovor o organizaciji ova-
kvih manifestacija i u buduènosti, sve do
2010. godine Ŷ
sajam u Kragujevcu
Stara planina
Drvengrad
Open House Kragujevac
info
www.buildmagazin.com 11
cionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome
brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da
bude realizovan i morao bi se preneti u nared-
nu godinu.
Naime, jug Srbije jednostavno nema dovolj-
no kadrova i preduzeèa koja mogu da izvode
obimnije projekte – kaže Branislav Jovanoviè,
prvi ìovek Direkcije za izgradnju grada, ali po-
red ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti eko-
logije – Moramo pre svega da rešimo pitanje
seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se
njihovo nepostojanje vraèa u najgorem mogu-
èem obliku – preko hrane. Stoka u selima pije
zagaòenu vodu, jer umesto kanalizacije tamo
postoje neureòene septiìke jame. Bašte se
zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo
hranu sumnjivog kvaliteta.
Rešenje problema zapošljavanja mladih on
vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgrad-
nji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne
pri kraju, a druga je u planu.
INTELIGENTNI PROSTORI
Pemi Company, generalni zastupnik kompa-
nije Vimar za Srbiju, u svoju ponudu ugradnje
ekskluzivne elektro-opreme uvrstio je i imple-
mentaciju sistema takozvanih inteligentnih
kuèa. Kako kaže Predrag Mitiè, direktor firme,
svaki od ovih sistema predstavlja ekskluzivu
za sebe jer se ne izraòuje u serijama, veè se
svaka od ponuda dizajnira i ugraòuje u skladu
sa željama samih kupaca.
– Ovaj sistem integriše funkcije kuène auto-
matike, video nadzora, protivprovalnog i pro-
tivpožarnog sistema. Zahvaljujuèi ovom siste-
mu svaki direktor, zahvaljujuèi web portalu,
može da zna gde su mu zaposleni, šta rade,
da im putem e-maila pošalje poruku i da je oni
dobiju u obliku SMS-a, da vidi ko mu se nala-
zi ispred vrata itd. – kaže Mitiè, i dodaje – Mi
smo ove sisteme veè implementirali u Narod-
noj banci Srbije, hotelima IN, Mona i Bosna,
ProCredit banci u Beogradu i mnogim drugim
firmama i svaki izgleda drugaìije, pa je tako
npr. Narodna banka tražila pozlate na disple-
jima. Vimar je i inaìe poznat po ekskluzivnosti
i sva elektrooprema je od prirodnog kamena i
drveta, stakla, dvoslojnog PVC-a u širokoj pa-
leti boja i oblika.
OBILAZNICA OKO NOVOG PAZARA
Nastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog
Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku
visoravan i saobraèajnice prema Sjenici i
Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom.
Za radove je zadužen Novi Pazar – put i tre-
nutno je u izgradnji most preko reka Raške i
Ljudske, u mestu Dojevièe. Osnovni problem
koji bi mogao presudno da utiìe na brzinu na-
pretka radova jesu rešavanja imovinsko-prav-
nih odnosa sa meštanima ìija se zemljišta
nalaze na trasi predviòenoj za prolazak sao-
braèajnice. Radovi na obilaznici su svakako
jedan od najznaìajnijih infrastrukturnih proje-
kata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po
kilometara za sada je uraòeno oko 900 metara
puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra.
VALJEVO
Firma êetnik iz Valjeva, samo u prošloj godini,
ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra.
U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih po-
gona: u Valjevu se prave armirano-betonski
stubovi za nadzemne elektriìne vodove i deo
prateèeg asortimana (konzole i sl.); u Kosje-
rièu je zapoìeta proizvodnja betonskih ele-
menata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi
priprema proizvodnja prednapregnutih eleme-
nata nosaìa za mostove, vijadukte, hale i dru-
ge velike konstrukcije; u Paraèinu proizvode
kablove, snopove za domaèinstva, podzemne
i kablove za najveèe dalekovode. Milan To-
miè, vlasnik firme po kojoj je i dobio nadimak
Miša êetnik, kaže da mu je u planu i kupovina
konkurentskog preduzeèa Elektroizgradnja iz
Bajine Bašte.
Od 1997, kada je preduzeèe osnovano, pa
sve do kraja 2000, napredak je bio spor i nei-
zvestan, najviše zahvaljujuèi imenu firme koje
je gospodin Tomiè odbijao da promeni uprkos
sporadiìnim nezvaniìnim savetima. Onog tre-
nutka kada je utakmica na tenderima postala
otvorena i transparentnija, firma poìinje da
beleži konstantne uspehe i neprekidan ra-
zvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno
kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin To-
miè priznaje da se ne radi o nekakvom novom
poslu, veè prvenstveno o imovini Strele koja u
centru grada ima plac na kom planira izgrad-
nju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje
da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer
su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su
uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzda-
nim partnerima izvesna.
KNAUF INSULATION
KAMENA VUNA U SURDULICI
Knauf insulation je, nakon dva meseca i 17
miliona utrošenih evra, u Surdulici završio re-
konstrukciju 80% proizvodnog pogona fabri-
ke za impregnisanu kamenu vunu, ukljuìujuèi
tu i kupolnu peè, tako da se sada praktiìno
govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fa-
brika je poìela sa radom i veè u probnom
periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona ka-
mene vune na sat, što èe u perspektivi dati
preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou.
Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do
18 tona godišnje, a veè danas pogon u Sur-
dulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u
Knaufovom sistemu. Knauf insulation je ulo-
žio u unapreòenje svih sektora proizvodnje
pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu
za pakovanje, a ìitavih 5 miliona samo u re-
kuperatore, što je najveèa investicija u Srbiji
namenjena ìuvanju životne sredine.
Ovo je samo poìetak velike Knauf insulation
kampanje za oìuvanje životne sredine kojom
se prikljuìuje državnoj akciji energetske efika-
snosti.
INTERNET DOMEN SRBIJE
I ZVANIýNO .rs
Registar nacionalnog internet domena Srbije
(RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje
da su pripremljeni nacrti dokumenata koji èe
regulisati buduèi proces registracije .rs Inter-
net domena. Ovi dokumenti stavljeni su na
dvonedeljnu javnu raspravu, koja èe trajati od
24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi
zainteresovani mogu naèi dokumente i formu-
lar za slanje komentara na sajtu RNIDS.
Radi se o dokumentima koji, izmeòu osta-
log, govore o tome ko èe moèi da registruje
.rs domen, na koji naìin, kako èe teèi proces
prelaska sa .yu na .rs, kako èe se rešavati
sporovi oko .rs domena i kako postati ovla-
šèeni registar .rs domena. Nakon okonìanja
javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija,
skupština RNIDS èe konaìno usvojiti pome-
nute dokumente, što èe biti važan korak ka
uvoòenju u upotrebu novog Internet domena
Srbije, koje se oìekuje do kraja godine. Da
podsetimo, meòunarodna organizacija Inter-
net korporacija za dodeljena imena i brojeve
(ICANN), saglasila se, poìetkom septembra
ove godine, sa dodelom novog nacionalnog
Internet domena Republike Srbije, kojim èe
upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je
predvideo da se prelazak sa .yu na .rs dome-
ne okonìa do 30.septembra 2009.godine.
U ZRENJANINU
380 MILIONA EVRA
Gradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vred-
ne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsav-
remenije fabrike u Evropi, koju investira ma-
òarsko-ameriìki konzorcijum Biotech Energy,
odložena je krajem maja ove godine za šest
meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva
– put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsed-
nik zrenjaninske opštine Goran Kneževiè je
upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je
rešiti dva problema na državnom nivou. Pro-
blem sirovina, kao i problem standardizacije,
odnosno tehniìko-tehnoloških normi. Još ne-
mamo zakon o bioetanolu.
On je izrazio nadu da èe do 2009. godine
Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadr-
žati strateško opredeljenje ka razvoju visokih
tehnologija i goriva buduènosti. Državno po-
ljoprivredno zemljište èe odlukom odbornika
SO Nova Crnja biti pretvoreno u graòevinsko
zemljište i pod odreòenim uslovima dato na
korišèenje firmi Holtek gradnja MB iz Novog
Sada, koja èe u saradnji sa inostranim partne-
rima biti investitor.
Zrenjanin
Niš
BUBANJ POTOK – VINýA – PANýEVO
Saobraèajni institut CIP izraòuje projekat
obilaznice oko Beograda koji pored petlje
na auto-putu obuhvata i dva tunela (1.200 i
850m), dva mosta (80 i 150m), nadvožnjak
preko smederevskog puta dužine 200m i žele-
zniìko-drumski most preko Dunava ka Panìe-
vu. Pruga èe ièi sredinom mosta, ali za razliku
od postojeèeg Panìevca, imaèe samo jedan
kolosek na samom mostu. Obilaznica se zavr-
šava u Banatu petljom kod Starìeva.
REKONSTRUKCIJA GAZELE
Slavoljub Tubiè, iz Sektora za investicije Pute-
va Srbije, najavio je da èe tender za izvoòaìa
radova na rekonstrukciji beogradske Gazele
biti raspisan 24. septembra ove godine. On je
istakao da èe na tenderu moèi da konkuriše
šest stranih kompanija, koje su izabrane na
pretkvalifikacionom konkursu. Tubiè je naveo
da bi ugovor o rekonstrukciji Gazele trebalo da
bude potpisan do kraja godine, kada bi mogli
da poìnu i pripremni radovi, a veè postoji de-
taljan plan odvijanja saobraèaja tokom rekon-
strukcije, tako da su zatvaranja kolovoznih tra-
ka planirana noèu i vikendom. On je naglasio
i da delimiìne obustave saobraèaja na mostu
neèe poìeti pre aprila 2008. godine
Rekonstrukcija Gazele trebalo je, prema ra-
nijim najavama zvaniìnika, da poìne tokom
ove jeseni, a radovi na obnovi prilazne petlje
i mosta na autoputu kroz Beograd trebalo bi
da budu završeni u roku od 18 meseci. Od
1971. godine kad je završena izgradnja i kad
je pušten saobraèaj preko mosta, nikada nije
uraòena rekonstrukcija.
POPRAVIMO ZAJEDNO
U okviru gradskog programa za revitalizaciju
fasada pod nazivom Popravimo zajedno do
sada je uraòeno preko 380 popravki fasada,
liftova i krovova na stambenim zgradama.
Ovih dana grad èe u okviru ovog programa
finansirati popravku fasada na zgradama u
ulici Pariske komune 10 i Krunskoj 32, a pro-
cenjena vrednost radova iznosi 3,4 miliona di-
nara. U gradu su u toku i radovi na 20 fasada
pod zaštitom države ìija je ukupna vrednost
150.000 dinara.
ENERGOPROJEKT NA BERZI
Od 19. jula na A listingu Beogradske berze
nalaze se i akcije Energoprojekt holdinga a
tržišna vrednost kompanije je procenjena na
370 miliona evra, dok je vrednost poslova
ugovorenih samo u prvoj polovini ove godine
i predviòenih za realizaciju veè premašila 500
miliona evra. Trenutno najveèi poduhvati Vi-
sokogradnje su kompleks Aktau u Kazahsta-
nu (55 miliona evra) i višespratna poslovna
zgrada u Rusiji (11 miliona evra), dok Nisko-
gradnja najveèe poslove radi u Kazahtanu i
Peruu. Oprema ima u Nigeriji poslove vredne
160 miliona dolara, a Hidroinžinjering pravi
brane u Etiopiji i Alžiru za preko 6 miliona.
Kada se tu dodaju i Entelove konsultantske
usluge u Kataru, Dubaiju i Omanu od preko
25 miliona dolara jasno je da èe akcije Ener-
goprojekt holdinga imati zapaženo mesto na
Beogradskoj berzi.
NASTAVAK ASFALTIRANJA
BEOGRADA
U septembru su obavljani radovi na asfaltira-
nju Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beo-
gradu. Nakon svih prethodnih najava koje kod
graòana izazivaju bojazan od ponovnih gužvi,
pomalo smešno se ìini da isti strah nije izo-
stao ni ovog puta. Na Brankovom mostu su
celodnevne gužve u jednom ili drugom, ili pak
oba pravca, jednostavno svakodnevnica, bez
obzira da li se asfaltira Brankova, tunel ispod
Terazija, ili prilazni bulevari mostu. Tako je i
ovo asfaltiranje skoro proteklo neprimetno.
Meòutim, bez obzira na sve, Dragomir Spa-
siè, tehniìki direktor Beograd puta, ipak je
u septembru umirivao graòane najavljujuèi
da razloga za brigu nema, reìima: Radièe-
mo samo u žutim trakama… Skinuèemo i
zameniti ošteèeni sloj asfalta na deonici od
Brankovog mosta do Ulice Džona Kenedija.
Najavio je i da èe presvlaìenje kolovoza tra-
jati nekoliko dana, i tako je i bilo.
Dok se renovira Južni bulevar, za sredinu
oktobra meseca je najavljena i rekonstrukci-
ja Starog mosta. Nadležni ponovo uveravaju
graòane da veèih (nego obiìno) problema
neèe biti, ali Stari most èe morati da bude za-
tvoren za automobile, a tramvaji èe do novo-
beogradskog depoa ièi samo noèu. Kako god
bilo, proèi èe i ova rekonstrukcija...
U VISOKOM DRUŠTVU
Odlukom Vlade Srbije kulturnim dobrima
proglašene su zgrade Pravnog i Tehniìkog
fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, zgra-
de Studentskog doma Kralj Aleksandar Prvi,
Ministarstva saobraèaja, hotela Avala, doma
Vraìarske štedionice, kuèe Flašar, pukovnika
Elezovièa na Vraìaru i trgovca Dušana La-
zièa, kao i vila Stevke Milièeviè na Savskom
vencu. Dom Vraìarske štedionice je znaìajno
delo arhitekte Danila Vladisavljevièa, izvede-
no u stilu akademizma, koji je bitno uticao na
razvoj arhitekture Beograda krajem XIX i po-
ìetkom XX veka. Kuèa Flašar u ulici Kornelija
Stankovièa 16 podignuta je 1932. godine pre-
ma projektu arhitekte Milutina Borisavljevièa.
Zgrada Ministarstva saobraèaja, u Nemanjinoj
6, graòena je prema projektu arhitekte Sveto-
zara Jovanovièa od 1927. do 1931. godine i
spada u vrhunska ostvarenja postakademiz-
ma u Beogradu izmeòu dva svetska rata. U
okviru zgrade je i Železniìki muzej osnovan
1950. godine.
info
12 www.buildmagazin.com
ODLAZAK NENADA BOGDANOVIûA
Treèi broj Build magazina izlazi u danima
kada se jedna evropska i svetska prestonica
još uvek oprašta od Gradonaìelnika. Posled-
njeg dana septembra, nakon teške bolesti, u
Beogradu je sahranjen Nenad Bogdanoviè,
prvi gradonaìelnik Beograda izabran direkt-
nim putem nakon više od pola veka. Vodio je
uspešno grad u kome živi svaki ìetvrti sta-
novnik naše zemlje.
Godine koje je proveo kao jedan od lidera
Beograda neki èe pamtiti po raskopanim uli-
cama, saobraèajnim kolapsima i naplati par-
kiranja. Može i tako da se kaže... Ali, oni koji
se seèaju gužvi u gradskim autobusima na
izdisaju, neprohodnih trotoara, dotrajalih au-
tomobila i goriva iz kuvanih plastiìnih flaša
90-ih, znaju da mnogi Beograòani sada ima-
ju nove telefonske centrale, centralno greja-
nje, vodovod i kanalizaciju, parking ispred
kuèe, autobusku liniju u ulici, trotoare, trofa-
znu struju, stanove iz novogradnje... Toliko
toga je moralo, i još uvek mora biti uraòeno,
da ponekad nije moglo da se stigne na sve
strane, da se sve detaljno isplanira i da se
ugodi svakom pojedincu. Pa opet, Beograd
je poìeo da liìi na evropski grad.
I ne, nije sve to zasluga jednog ìoveka, niti
samo ljudi sa kojima je saraòivao, ali Nenad
Bogdanoviè je bio važan deo projekta koji
je krenuo punom snagom u samu zoru XXI
veka – da Beograd konaìno, izgledom i ure-
òenjem, a ne samo geografskim položajem,
postane jedna od prestonica Evrope, turisti-
ma zanimljiva destinacija, putnicima odmori-
šte, a stanovnicima ugodan dom.
Smrèu Nenada Bogdanovièa Beograd je iz-
gubio sposobnog i vrednog stanovnika. Na
njegovo mesto èe doèi novi ljudi koji neèe
dozvoliti da se uspon Beograda zaustavi, a
ime prvog beogradskog Gradonaìelnika bira-
nog na direktnim izborima ostaèe zapisano Ŷ
zgrada Pravnog fakulteta
U seýanju
Nenad Bogdanoviý
Beograd
Savski mostovi
U TEHNO-PARKU POSAO
ZA 25.000 STRUýNJAKA
Najkasnije sredinom sledeèe godine indijska
kompanija Embassy group poìeèe u Inòiji iz-
gradnju svog prvog tehnološkog (IT) parka u
Evropi. Time èe biti realizovana najveèa grin-
fild investicija u Srbiji s ulaganjima od najma-
nje 600 miliona dolara i oìekivanim izvozom
od dve milijarde dolara. G-din Dinkiè, Ministar
ekonomije i regionalnog razvoja, naglasio je
na konferenciji za novinare održanoj povodom
potpisivanja Memoranduma o izgradnji da èe
IT park u Inòiji biti najveèi objekat ove vrste
u Evropi, i dodao da se u roku od pet godina
oìekuje investicija od najmanje 600 miliona
dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazova-
nih kadrova.U Inòiji èe, u prvoj fazi, biti izgra-
òen tehnološki park na 50ha površine, sa po-
slovnim objektima na površini od 25.000m
2
, a
kada bude završen, park èe zauzeti 270ha, sa
poslovnim zgradama površine od 250.000m
2
,
precizirao je Dinkiè.
POSAO ZA 5.000 NEZAPOSLENIH
Na prvi ovogodišnji poziv za organizovanje
javnih radova od interesa za Srbiju za sada je
stiglo 300 projekata, izjavila je Pomoènik mi-
nistra rada i socijalne zaštite u Sektoru zapo-
šljavanja, g-òa Radmila Bukumiriè-Katiè. Po
do sada obraòenim zahtevima obuhvaèeno je
oko 5.000 radnika koji èe putem javnih radova
doèi do posla.
Od tih 5.000 nezaposlenih više od 60% je ne-
kvalifikovanih, 30% su srednje struìne spreme
i 5% je visoke struìne spreme. Treba podse-
titi da je za ovogodišnje javne radove Država
izdvojila 220 miliona dinara i da je predviòen
i drugi rok za podnošenje prijava koji traje do
10. oktobra. Država èe za one koji budu radili
na realizaciji projekata obezbediti zaradu uz
pomoè poreza i doprinosa, naknadu troškova
za dolazak i odlazak sa posla, kao i troškove
osiguranja bezbednosti i zdravlja na radu.
PORESKE OLAKŠICE ZA
KUPOVINU PRVOG STANA
NISU UGROZILE BUDŽET SRBIJE
Poreske olakšice za kupovinu prvog stana
nisu negativno uticale na poreske prihode i
posle dva meseca primene, možemo reèi da
predstavljaju pun pogodak. Do sada je pravo
na refundaciju PDV plaèenog prilikom kupo-
vine prvog stana u novogradnji ostvarilo 70
lica, a ukupan iznos poreza koji im je vraèen
premašio je 12,7 miliona dinara. Uz to, 701
lice kao kupac prvog stana od starog vlasnika
nije platilo porez na prenos apsolutnih prava u
visini od 29 milijardi dinara, izjavio je Miodrag
ñidiè, državni sekretar u Ministarstvu finansi-
ja. Da poreski prihodi nisu bili ugroženi ovim
poreskim olakšicama potvrdio je i novoimeno-
vani direktor Poreske uprave Dejan Stojano-
viè, koji je rekao da je naplata javnih prihoda
za koje je zadužena Poreska uprava u prvih
osam meseci ove godine u odnosu na isti pe-
riod lane poveèana za 16,4%, a da su ukupni
javni prihodi porasli za 17,6%.
BRŽE DO AUTOPUTA
Izgradnja mosta preko Save kod Obrenovca,
i saobraèajnice koja èe spajati ovu opštinu i
Boljevce, bièe nastavljena 2008. godine. Uku-
pna vrednost radova procenjena je na oko 15
miliona evra, a veèim delom bièe finansirana
iz Nacionalnog investicionog plana, izjavio je
Dragan ñilas, ministar bez portfelja, zadužen
za NIP. “Ideja NIP je finansiranje velikih infra-
strukturnih projekata. Ovaj projekat možda
nije veliki, ali je znaìajan jer èe izgradnja mo-
sta i saobraèajnice skratiti put koji sada izno-
si 68km, pa èe se od Surìina do Obrenovca
stizati za svega nekoliko minuta. Saobraèaj-
nica, dužine 12,5km, povezivaèe regionalni
put Obrenovac-Ub-Valjevo, magistarlni put
Beograd-Šabac, kao i regionalni put u Boljev-
cima.” izjavio je ministar ñilas.
SAJAM U SUBOTICI
KRAJEM OKTOBRA
Subotica èe se ove godine ponovo prikljuìiti
sajamskim gradovima. Opštinska samoupra-
va na novi naìin želi da predstavi kulturni i
privredni život ove regije, naroìito zbog toga
što je Subotica najrazvijeniji privredni, kulturni
i saobraèajni centar severne Baìke. S obzi-
rom na ìinjenicu, da su graniìni prelazi pre-
ma Maòarskoj udaljeni svega 10, odnosno 20
kilometara od grada, ìelnici Grada su odluìili
da Subotica bude domaèin meòunarodne ma-
nifestacije, koja èe svakako doprineti jaìanju
privrednih odnosa na ovim prostorima.
Pored preduzeèa i preduzetnika sa teritori-
je republike, a pre svega iz Vojvodine, svoje
prisustvo su najavili preduzeèa i poslovni ljudi
iz Maòarske, Rumunije i iz zemalja bivše Ju-
goslavije. Geografski položaj grada odnosno
blizina Evropske Unije, omoguèava da Subo-
tica postane nosilac ekonomskog i privrednog
razvoja regiona, i da bude centar privredne
saradnje i struìnih skupova u buduènosti.
Tematika sajma èe biti roba široke potrošnje,
graòevinska oprema i materijali, graòevinar-
ske mašine I mehanizacija, drvna industrija,
graòevinska stolarija, tehnika i oprema gre-
janja/hlaòenja, oprema za enterijer, tekstilna
industrija, odeèa, poljoprivreda, poljoprivredna
oprema i mašine, alati, prehrambena industri-
ja, alkoholna i bezalkoholna pièa, tehnologija
prehrambene industrije, ambalaže, proizvod-
nja i tehnika ambalažiranja..
Struìni sajam graòevinarstva, enterijera i ek-
sterijera Kuèa i naš dom pored toga što omo-
guèava graòevinskim preduzeèima da se šira
publika upozna s njihovom delatnošèu, dopri-
nosi izgradnji privredne saradnje koja može
da se realizuje veè u narednoj sezoni. Sajam
èe se održati od 25. do 28. oktobra.
FCC TRAŽI PORR
Vlada Srbije odluìila je da tek 11. oktobra ras-
pravlja o zahtevu FCC Construction da se u
posao uvede PORR kao drugoplasirano pre-
duzeèe i tako samo podgrejala sumnje u valja-
nost ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa
Horgoš-Požega.
Državni sekretar za infrastrukturu Mihailo
Markoviè potvrdio je poìetkom oktobra da ga
je Vlada odredila za zastupnika države (kon-
cedenta) u realizaciji koncesije za autoput
Horgoš-Požega. On je na sednici Odbora za
urbanizam i graòevinarstvo Skupštine Srbije
ocenio da je nepostojanje komunikacije posla-
nika sa ovim ministarstvom dovelo do zloupo-
trebe koncesije u politiìke svrhe
U trenutku kada ovaj broj BUILD magazina kreèe
u štampu, kao poslednja vest se pojavila infor-
macija da je ministar Velimir Iliè demonstrativno
napustio sednicu Vlade održanu 4. oktobra Ŷ
info
www.buildmagazin.com 13
Poslednje vesti
KRATKI REZOVI
U prvom kvartalu graòevinska
aktivnost u Srbiji veèa za 61%
Rudnik mermera Venìac ponovo èe se
naèi na tenderu
Sindikat graòevinarstva Nezavisnost
objavio da u Srbiji ima od 90 do 100
hiljada graòevinskih radnika, od ìega
13-33% radi na crno
Republiìki geodetski zavod obezbedio
55,5 miliona evra za izradu katastra
Ar u Beogradu i do 100.000 evra





InĀija
Subotica
AQUA EXPO 2007
U Beogradu je od 4. do 6. oktobra, u hali
Expo XXI Meòunarodnog Expo Centra
Beograd, održan Aqua Expo 2007. Aqua
Expo je jedinstveni sajam koji pretenduje
da postane centar svih zbivanja koja su
u vezi sa industrijom voda u Jugoistoìnoj
Evropi. Sajam je okupio sve najpoznatije
domaèe brendove iz oblasti voda i prateèih
industrija.
Na sajmu se predstavio i CWG Balkan
d.o.o. ogranak meòunarodnog lanca
CWG
®
. Ova kompanija se predstavila kao
jedna od vodeèih iz oblasti voda, a osim
predstavljanja svoje ponude, uìestvovao
je i u nizu struìnih predavanja i diskusija.
sajamska prezentacija
14 www.buildmagazin.com
u službi Vašeg poslovanja
DIREKTNI MARKETING
poslovanje
Čorče Nikoliă
direktor GRID STUDIO d.o.o.
e-mail: djordje.nikolic@grid.co.yu
Dobra reklama ne mora
mnogo da košta. Umesto da
se reklamirate na televiziji ili u
dnevnim štampanim
medijima koji se obraýaju
najširem auditorijumu,
možete se Vašem potenci-
jalnom ili postojeýem kupcu
obratiti direktno bez
posredstva mas-medija
Svi masovni mediji, pored činjenice da ih vidi
veliki broj ljudi, imaju jednu veliku manu: i
vidi ih veliki broj ljudi. Umesto da ta velika
masa potencijalnih klijenata prihvati rek-
lamnu poruku i odluči se za Vaš proizvod
ili uslugu, poruka koju takva reklama daje je
previše uopštena i najveći broj posmatrača je
neće čuti pa ni primetiti ono što ste im poku-
šali reći. Sa druge strane, Vi zaista imate pro-
izvod ili uslugu koja je potrebna posmatraču,
ali niste na pravi način objasnili šta zapravo
nudite svakom pojedinačnom kupcu i na koji
način će to što prodajete baš njemu koristiti.
Takav način reklamiranja daleko je nepogo-
dniji od direktne komunikacije sa kupcem.
Nasuprot tome, Vaš proizvod ili usluga zah-
teva da se direktno obratite kupcu i jasno
mu stavite do znanja šta mu nudite. Na ovom
principu funkcioniše segment marketinga koji
je poslednjih godina doživeo ogromnu ekspan-
ziju i zove se direktni marketing – DM.
DM predstavlja široki spektar mogućnosti da
se Vašem potencijalnom ili postojećem kupcu
obratite lično i saopštite mu ono što Vam je va-
žno u poslovnom odnosu sa njim. Obraćajući
se lično osobi koja stoji ispred firme sa kojom
sarađujete, osigurali ste njenu pažnju, i ukoliko
postoji i najmanje interesovanje za proizvod ili
uslugu koju joj nudite, osigurali ste da će Vam
se obratiti za dodatne informacije.
Neki od primera DM tehnika:
Direktna pošta – na konkretnu adresu sa
precizno navedenim pošiljaocem i pri-
maocem: personalizovane razglednice,
pisma, reklamni materijali
E-mail poruke i elektronski bilteni
Teleprodaja, SMS i telemarketing
Direktne reklamne akcije (poruke koje
čitaoca odmah pokreću na akciju)
Postoji zaista širok spektar tehnika i moguć-
nosti u segmentu DM, ali nas trenutno za-
nima nešto što je, po svojim mogućnostima
realizacije, najprimerenije našem tržištu –
direkt mail (direktna pošta) – svakako osnovni
i najrasprostranjeniji vid DM koji se može re-
alizovati klasičnom ili elektronskom poštom.
DM je svuda u svetu postao sastavni i ne-
izbežni deo redovnog poslovanja. Ovaj na-
čin komunikacije sa potencijalnim i stalnim
kupcima, primenljiv je u svakoj organizaciji
bez obzira na veličinu, delatnost, broj kupa-
ca i druge faktore. Klijenti sa kojima sam do
sada komunicirao, posle oduševljenja šta je
sve moguće uraditi u ovoj oblasti, često ko-
mentarišu: lepo, ali mi smo mala kompanija ili
imamo mali broj kupaca. Takav zaključak je
velika greška! Direktan kontakt sa kupcem
je potreban svakoj kompaniji, bez obzira na
veličinu, delatnost i broj kupaca!
DM je veoma efektan način da komunicirate
sa kupcima u prodajnom ciklusu. Od pokreta-
nja svesti Vašeg potencijalnog kupca, do podr-
ške prodaji, DM je moćni alat koji Vam nudi:
unapređenje prodaje
bolji kontakt sa tržištem – kupcima
manje troškove reklamiranja i komunikacije
pomoć u drugim reklamnim kampanjama
odličnu reklamu za Vaše proizvode i pravi
efekat više vrednosti proizvoda
pomoć u širenju baze kupaca i dolazak do
dodatnih podataka
jaču lojalnost kupaca zbog ličnog odnosa
pravu sliku o kretanjima na tržištu












Koraci u realizaciji DM kampanje:
određivanje ciljne grupe
konsultacije sa kreativnim timom
izrada sadržaja, reklamne poruke
kreiranje materijala
dizajn
proizvodnja reklamnog materijala
pakovanje i adresiranje
slanje pošte
merenje rezultata kampanje
Osnovni preduslov za uspešnu reklamnu
kampanju je jasna ciljna grupa kojoj se
želimo obratiti i jasna poruka koju toj
grupi želimo poslati. Prednost direktnog
marketinga je što je moguće formirati više
podgrupa i time omogućiti da se poruka još
preciznije definiše. Sledeći korak je formira-
nje baze potencijalnih klijenata kojima že-
limo da se obratimo. Baza predstavlja skup
podataka o našim potencijalnim klijentima
i što je više podataka koje baza sadrži to je
moguće napraviti uspešniju reklamnu kam-
panju. Pored naziva firme i osobe kojoj se
obraćamo baza može imati i dodatne podat-
ke o potencijalnom kupcu.
Direktni marketing je odličan način da
razvijete kvalitetne poslovne odnose sa
Vašim kupcima i potencijalnim klijentima.
On Vam omogućava da ih kontaktirate di-
rektno i ponudite im rešenja za njihove spe-
cifične potrebe.
Korišćenjem DM materijala imate mnogo
više prostora da predstavite Vašu uslugu ili
proizvod nego što je to moguće u daleko
skupljim reklamama. Dodatna velika pred-
nost je u tome što su rezultati koje postiže-
te na ovaj način merljivi jer Vi tačno znate
ko je dobio Vaš reklamni materijal i u mo-
gućnosti ste da proverite njegovu reakciju.
Ključ DM je da pravu ponudu ponudite
pravoj osobi. Ukoliko je to postignuto re-
zultati prodaje ovim načinom reklamiranja
su fantastični.









poslovanje
Preduslovi za produkciju DM materijala:
Softver – da bi se brzo i kvalitetno realizovao
reklamni materijal za DM kampanju, u rea-
lizaciji se koristi nekoliko specifičnih softvera
koji služe kako za obradu baza podataka, tako i
za pripremu fajlova za štampu, odnosno njiho-
vu personalizaciju.
Štamparski kapaciteti podrazumevaju nekoli-
ko štamparskih mašina iz nekoliko štamparskih
tehnika. Kombinovanjem štamparskih tehnika
vrlo često se mogu značajno smanjiti troškovi
produkcije. Najvažniji segment ovog procesa je
svakako personalizacija reklamnog materijala
koja se radi na digitalnoj štamparskoj mašini
koja pruža mogućnost štampanja promenljivih
podataka i pruža vrhunski kvalitet otiska.
Dorada – proces dorade može obuhvatiti ne-
koliko faza pre nego što DM materijal dobije
konačan oblik. Velika širina opcija u ovom se-
gmentu realizacije pruža mogućnost da DM
materijali budu atraktivni i originalni za pri-
maoca, i samim tim, ostanu duže zapamćeni.
Adresiranje i distribucija – veoma važan seg-
ment je kvalitetno i pažljivo adresiranje i pako-
vanje ovih materijala. S obzirom da su materi-
jali personalizovani veoma je važno da ne dođe
do zamene reklamnih materijala i isporuke
pošiljke na pogrešnu adresu.
Pored nekoliko jednostavnih preduslova koje
treba ispuniti, DM kampanje su veoma jedno-
stavne za realizaciju, naravno, ukoliko se reali-
zuju u saradnji sa iskusnim stručnjacima u ovoj
oblasti kojih je kod nas, za sada, veoma malo.
Ipak rezultati DM-a motivišu mnoge mar-
ketinške stručnjake da se preorijentišu na ovaj
vid marketinga i samim tim sve više znanja i
iskustva iz ove oblasti u svetu donesu kod nas.
Vaš prvi korak je da prihvatite činjenicu da je
DM sastavni deo modernog poslovanja i da
zakoračite u tom smeru, konsultujući stručnja-
ke iz ove oblasti za osnovne informacije i smer-
nice, ili im prepuštajući kompletnu uslugu Ŷ
Direktni marketing
organizaciona šema
Projektno finansiranje,
novi proizvod u ponudi
Erste Bank namenjen je
finansiranju novoosnovanih
i veý postojeýih firmi
Osnivači firmi mogu biti:
pravna lica
fizička lica sa iskustvom u oblasti
građevinarstva
U ponudi su sledeći modeli finansiranja:
finansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih daljoj prodaji na
tržištu
finansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih rentiranju
finansiranje izgradnje turističkih objekata
Erste Bank projektnim finansiranjem želi
da pomogne svojim klijentima u izgradnji





objekata koji će zatim biti predmet prodaje
ili rentiranja na tržištu, i to, kako na područ-
ju većih gradova u Srbiji, tako i na područ-
jima priznatih turističkih centara.
Iznosi kredita, zbog veličine i ozbiljnosti
samih projekata, mogu biti i do 80% od
ukupne vrednosti projekta.
Period korišćenja kredita je usklađen sa di-
namikom gradnje, tako da se za momenat
finansiranja računa trenutak dobijanja pri-
jave radova i uloženih 20-30% od vrednosti
investicije, a sredstva iz kredita se puštaju
nakon završenih privremenih situacija ove-
renih od strane nadzornog organa.
Dinamika otplate je usklađena sa dinami-
kom prodaje, to jest može započeti tek na-
kon završetka perioda gradnje. Otplata se
vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih
prostora i garaža koji se nalaze na namen-
skim računima u Erste Bank.
Takođe, obezbeđena je mogućnost i za
fizička lica da pod povoljnijim uslovima
dođu do stambenih kredita u objektima
čiju izgradnju finansira Banka:
banka odobrava stambene kredite (uz
mogućnost odloženog početka otplate)
fizičkim licima za kupovinu stanova, u
objektima čiju gradnju banka kreditira
sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju
na dinarski i devizni namenski depozitni
račun korisnika kredita – investitora
banka finansira izgradnju objekta, pa je
tako suštinski i vlasnik objekta
sredstva od prodatih stanova ne mogu se
tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-
stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!
sredstva od prodatih stanova koristiće se
za otplatu kredita od momenta kad obje-
kat dobije upotrebnu dozvolu
ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni
Osnovne prednosti projektnog finansira-
nja kod Erste Bank:
sigurna investicija, kako za investitora
tako i za Banku
brža gradnja – dovoljna količina novca za
izgradnju
brža prodaja stanova – povoljni stambeni
krediti Banke
sigurnost za kupce stanova – sigurno do-
bija uknjižen stan
investitor nije prinuđen da u toku gradnje
prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac
nema rizik, a investitor ima sredstva za
gradnju
akcenat je stavljen na analizu projekta, a
ne na analizu preduzeća
projekat otplaćuje sam sebe (investitor
ništa ne plaća Banci dok se objekat ne
završi, a vraćanje kredita po dobijanju
upotrebne dozvole je od priliva ostvare-
nih prodajom jedinica iz objekta koji je
predmet kreditiranja)
projekat ne angažuje dodatni kolateral
investitora Ŷ
ERSTE BANK a.d.
Novi Sad
Bulevar oslobočenja 5
21000 Novi Sad
info tel: 0800 201 201
info@erstebank.co.yu
www.erstebank.co.yu














16 www.buildmagazin.com
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
promo
PROJEKTNO
FINANSIRANJE
Građevinski objekti su neprestano izloženi
najrazličitijim vremenskim uticajima: eks-
tremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa
fasada mora da bude sposobna da se suoči i
sa prirodnim nepogodama, kao što je grad
ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom...
Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih ka-
rakteristika: vrste izolacije, kvaliteta mate-
rijala u kome je izvedena, načina postavlja-
nja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa
materijalna sredstva, tip objekta i estetski
zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasa-
de jeste najbolja moguća toplotna izolacija.
Visoki troškovi grejanja, globalno zagreva-
nje i zaštita čovekove okoline nametnuli su
donošenje strogih zakona i propisa za razli-
čite sisteme toplotne izolacije stambenih i
poslovnih objekata.
Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg
čelika, kamena i granitne keramike, već ima-
ju dugu tradiciju, i danas predstavljaju stan-
dardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas.
Za poslednjih desetak godina u Beogradu je
realizovan veći broj modernih fasadnih kon-
strukcija koje predstavljaju izuzetna ostva-
renja i prema svetskim standardima.
Danas se koriste različite vrste fasada, a
osnovna podela je prema tipu sistema same
fasade, koji može da bude izrađen od teških
ili lakih elemenata obloge. U osnovne po-
dele fasada spada i ona prema materijalu
od kog je napravljena, pa tako razlikujemo:
stiropor fasade, drvene, staklene, metalne
(od aluminijumskih i čeličnih ploča i sendvič
panela), i fasade od teških elemenata obloge
– kamena, opeke i keramičkih ploča.
Kontaktne fasade su najčešći tip
među različitim sistemima toplotne zašti-
te, gde je izolacija pričvršćena direktno na
zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji
predstavnik ovog tipa su stiropor fasade,
tj. fasade sačinjene od stiropora, stirodura i
neopora.
Stiropor čine ćelije polistirena koje su
spojene u međusobno homogenu struktu-
ru tankih, vazduhom ispunjenih šupljina.
Stiropor je rešenje koje se primenjuje na
manjim objektima i ima pristupačnu cenu
u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica
da je jedini plastični materijal koji može u
potpunosti da se reciklira čini ga ekološki
poželjnim materijalom.
Stirodur karakteriše veoma velika gustina,
što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče
stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu
osetljive na vlagu i veoma dobro podnose
opterećenje. Otpornost na klimatske uslove
je zagarantovana visokom postojanošću pri
zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna
vlažnost ne predstavlja problem za ove izo-
lacione ploče. Površina ploča može da bude
glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene.
Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju
parne brane, pa ih stoga treba stavljati na
građevinske elemente od betona – temelj-
ne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je
prednost i prilikom izolacije ravnih krovova
i terasa, i podova uopšte.
Neopor se proizvodi od ekspandiranog po-
listirena sa dodatkom ugljenih vlakana. Po-
znatiji je kao sivi stiropor. Izoluje pomoću
vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20%
viši kvalitet i manje gubitke toplotne ener-
gije. Nastao je iz potrebe da se štedi energija
potrebna za grejanje objekata i danas se sve
više koristi u građevinarstvu. Prilikom izra-
de termoizolacije prednost se daje neoporu u
odnosu na stiropor, jer se koriste tanje ploče.
Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove
od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova.
Fasada je lice svakog graĀevinskog objekta. Reÿ fasada
i potiÿe od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice
graĀevine može da bude privlaÿno, postojeýe može da se
doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem
graĀevinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom
obliku, tako i po naÿinu izrade.
Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikova-
nje fasade. Cilj je da se privuÿe pažnja posmatraÿa – kupca.
Dobro dizajnirana fasada preporuÿuje zanimljiv enterijer i
istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehniÿkih
karakteristika
FASADE
TEMAbroja
17 www.buildmagazin.com
priredila Jelena Jeremiă, dipl. ing. grač.
Demit fasade su uglavnom zastupljene u
gradnji manjih stambenih objekata, a po-
stavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od
stiropora: na spoljni zid se postavlja ploča
stiropora, stirodura... na koju se lepi mrežica
i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za
fasadu ili dekorativni malter.
Ventilisane fasade ne prijanjaju di-
rektno na zid ili konstrukciju. Danas su one
skoro obavezni način oblaganja, najčešće
poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj
vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naro-
čito leti, čime se stvara visok stepen uštede
energije. Princip ventilisane fasade ostaje
isti bez obzira da li je spoljašnji omotač od
lakih ili teških elemenata obloge.
Staklene fasade spadaju u fasade iz-
vedene od lakih elemenata obloge i dele se
na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju
takozvane strukturne fasade pomoću kojih
se dobija jednoobrazna staklena površ, i go-
tovo isključivo su rezervisane za nebodere.
Drugi tip su polustrukturne fasade. Njima
takođe dominira staklo, no više ili manje
su vidljivi i metalni ili plastični okviri. Kod
ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba
izolacijskog stakla koje sadrži reflektujuće
ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo iz-
loženo direktnom delovanju sunčevih zraka,
tada obavezno mora da se obloži silikon-
skim kitom koji je otporan na zagrevanje.
Termički most alu-profila takođe prekida-
mo radi povećanja toplotne izolovanosti
objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo
zbog komplikovanih spojeva i visoke cene
ugrađenih materijala, međutim, znatne
uštede se ostvaruju u toku korišćenja objek-
ta jer se neuporedivo manje energije troši na
grejanje i hlađenje.
Klasična staklena fasada se formira od hori-
zontalnih i vertikalnih nosećih aluminijum-
skih profila koji su u punoj veličini vidljivi
na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne
i/ili oko donje horizontalne ose. Prednosti su
dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jedno-
stavno održavanje. Nedostatak ovog rešenja
je spoljašnja vizuelna razlika pokretnih od
fiksnih delova, ali upravo ovaj detalj može se
iskoristiti prilikom dizajniranja fasade.
Pri projektovanju staklenih fasada tendencija
je da aluminijumski profili budu što manje
vidljivi, a staklene površine što veće. Zato
se elementi noseće konstrukcije zida zavese
skrivaju iza stakla. Obzirom na to da se ne
dobija garancija trajnosti lepka, posledica
je ređa primena struturalnih fasada, a češća
polustrukturalnih, gde postoje aluminijum-
ski držači stakla koji su vidljivi na fasadi u
minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod
oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vrši
isključivo oko gornje horizontalne osovine
prema spolja. Ove fasade su deo objekata ve-
likih poslovnih i tržnih centara i uglavnom su
sinonim za savremenu urbanu zonu.
TEMAbroja
Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu
od lakih elemenata koji su okačeni o no-
seću konstrukciju i vise ispred nje. Kako
zid zavesa predstavlja spoljašnji omotač
zgrade, ona mora da zadovolji određene
uslove zaštite unutrašnjeg prostora:
zaštitu od atmosferskih uticaja
toplotnu zaštitu
(ugodan boravak tokom cele godine)
zvučnu zaštitu
regulisanje uticaja sunčevih zraka
(osvetljenje i osunčanost prostora)
zaptivanje
otpornost na vatru






U ovom broju Build magazina pred-
stavièemo Vam široku paletu proiz-
voda za klasiìne fasade koji stoje u
ponudi firme Lensim-Neoton.
Swisspearl
®
cement-kompozitni pa-
neli ojaìani sintetiìkim vlaknima koje
predstavlja kompanija Esal, imaju
odliìnu postojanost prilikom prime-
ne na fasadama, posebno se istiìuèi
u jedinstvenoj postojanosti boja.
Mnogi problemi staklenih fasada se
efikasno rešavaju izolacionim i dru-
gim specijalnim vrstama stakala. U
ovom broju Build magazina predsta-
vièemo Vam kaljena stakla iz fabrike
Uniglas, u vlasništvu Nove Forme.
18 www.buildmagazin.com
Drvene fasade su tradicionalno odli-
ka kuća u planinskim predelima, ali danas
sve češće ukrašavaju urbane stambene i
poslovne prostore. Ovo je omogućeno sa-
vremenim tehnološkim dostignućima na
polju lepkova i premaza za zaštitu drveta od
atmosferskih uticaja. Kao materijal koriste
se profilisane daske (letvice, d≥16mm) i/ili
drvene ploče. Profilisane daske sastoje se od
celuloze, lignina i vode, i malih su dimen-
zija. U zavisnosti od potreba, profilisanim
daskama se mogu dodati smole, kiseline za
štavljenje i sl. Eventualna oštećenja već po-
stavljene fasade mogu se popraviti bez većih
problema. Pri određivanju veličine, dimen-
zija i razmaka fuga između dasaka mora se
uzeti u obzir da klimatski uslovi dovode do
bubrenja i skupljanja drveta.
Drvene ploče su sve zastupljenije na fasada-
ma. Ravna površina, brza montaža i ekolo-
ška primena čine drvene ploče veoma inte-
resantnim materijalom. Mogu biti u vidu:
troslojnih ploča od punog drveta
ploča od slojevitog furnira
cementom spojenih ploča od iverice
(gde je iverica armatura).
Kao lepak za višeslojne ploče uglavnom se
koriste alkalne fenol, fenol-resorcin i resor-
cin smole prirodnog drveta. Postoje odlični



sistemi ventilisane fasade od prirodnog drve-
ta gde su daske na vođicama od eloksiranog
aluminijuma čime je omogućen nesmetan
rad drveta i aluminijuma koji nastaje usled
različitih koeficijenata termičkog širenja.
Optimalno drvo je radijalno sečen kanadski
kedar (fina tekstura, postojana boja i kvalitet
bez impregnacije). Ventilisana fasada osigu-
rava građevini visoku udobnost stanovanja
zahvaljujući prirodnoj ventilacionoj komori
koja se nalazi između strukture samog zida
i obloge. Zbog termičkih razlika stvara se
prirodno kretanje vazduha na gore čime se
poboljšava termička izolacija građevine, na-
ročito tokom leta, kada garantuje efikasno i
prirodno uklanjanje toplote akumulirane u
fasadi.
Metalne fasade izrađuju se od če-
ličnih ili aluminijumskih ploča kao oblo-
ga sendvič panela sa termičkom ispunom.
Čelične ploče uglavnom su u vidu trapeza-
stih bojenih ili impregniranih limova.
Aluminijumske ploče uglavnom se izrađuju
kao polirane. Postupak kojim se stvara sloj
oksida visokih mehaničkih karakteristika
na alu-površini zove se eloksiranje. Taj sloj
je od 2 do 4 hiljade puta deblji od sloja pri-
rodnog oksida koji se stvara izlaganjem alu-
minijuma atmosferskim uticajima. Osnovne
prednosti aluminijumu daju njegova mala
specifična težina, jednostavnost pri obra-
di i oblikovanju, i mogućnost kvalitetnog
bojenja u željenu boju. Osim niza predno-
sti eloksal ima i jednu manu – izuzetno je
osetljiv na atmosferske hemikalije (smog,
kisela kiša, prašina...). Iako smo smatrali
da su ove fasade rešenje svih problema po
principu postavi i zaboravi, ipak se pokaza-
lo da one statički vezuju čestice prljavštine
iz vazduha, vremenom stvarajući teško od-
stranjivi talog koji zatim postaje osnovni
razlog propadanja fasade. Drugim rečima:
kada se anodizirana ili obojena metalna
fasada postavi, treba je redovno održavati
i negovati. To će dati dvostruki efekat jer
poboljšava izgled fasade i istovremeno štiti
od spoljašnjih uticaja sprečavajući koroziju.
GLAMET
®
DOMACI
PROFILISANI LIMOVI LIMENI CREP
Kneza Miloša 14, 32 000 Čačak
Tel. 032.344.828; 344.838; fax: 032.227.767
e-mail: komet@eunet.yu
www.komet-ca.co.yu
MONOWALL
®
AC “Staved finish”
TERMOIZOLACIONI PANELI
TEMAbroja
U ovom broju Build magazina pred-
stavljamo Trespa Meteon panele od
borovih vlakana, ìije ponašanje je
isto kao i kod tvrdog drveta, a koje
kod nas uvozi Polykem Sr.
19 www.buildmagazin.com
Kamene fasade spadaju u obloge
od teških elementa, i izrađuju se od pri-
rodnog klesanog ili rezanog kamena, kao
pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu
ozidanih panela. Mogu se postavljati suvim
ili mokrim postupkom. Mokri postupak se
koristi onda kada fasada nije ventilisana, i
danas se uglavnom primenjuje na manjim
objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesa-
nim kamenim blokovima na klasičan način
zidanja kamenom (kakav je npr. bio prime-
njen na zgradama Generalštaba i saveznog
MUP-a u Beogradu). Kamene ploče mogu
da budu debljine 2 ili više cm. Ugradnja se
vrši u cementnom malteru ili lepku (kada je
podloga ravna). U oba slučaja je potrebno
izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.
Suvi postupak, koji srećemo na savremenim
objektima, podrazumeva postojanje jake
potkonstrukcije na koju se zatim profilima,
kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni
modularni kameni elementi. Ovaj postupak
se koristi onda kada je fasada ventilisana,
odnosno, postoji sloj vazduha između ka-
mena i termoizolacije. U ovom slučaju mi-
nimalna debljina ploča je 3cm jer se kačenje
ploča vrši sa strane (izuzetno kod pojedinih
vrsta granita sitnozrne strukture moguće je
da debljina ploča bude i 2cm, ali je ta vrsta
kačenja-nošenja ploča znatno skuplja nego
klasična sa strane). Kamen – granit ili mer-
mer, mora da zadovoljava propisane stan-
darde, odnosno da prvenstveno zadovolji
zahtevane parametre pritisne i savojne čvrs-
toće. Takođe, treba voditi računa da merme-
ri vremenom matiraju i gube boju, dok su
kod granita boje i politura postojane.
Kod klasičnog načina nošenja ventilisane
kamene fasade, ako je fasadni zid noseći
(a poželjno je da bude armiranobetonski zid),
onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je
zid od npr. giter blokova, koriste se hemijski
ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i još
nije dovoljno eksploatisano u praksi. Ukoli-
ko su noseći delovi na fasadnom zidu samo
u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao
kod skeletne gradnje), umesto ankera se ko-
risti potkonstrukcija. Najkvalitetniji ankeri
i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada
mogu biti i od pocinkovanih profila, a po-
slednjih godina i od aluminijumskih profi-
la. Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od
kamena (za područje Beograda) su: kamen
d=3cm, vazdušni prostor debljine 2 do 3cm,
termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida.
Optimalne dimnezije ploča su ≈60u80cm,
odnosno površine ≈0,5m², a težine do 50 kg,
i naravno da mogu da budu i manje i veće.
U Beogradu su ugrađivane ploče na venti-
lisanoj fasadi i veličine 105u180cm, što je
zahtevalo i specifična rešenja kačenja.

Svakako da su kamene fasade jedan od naj-
skupljih načina završne obrade imajući u
vidu dodatne troškove postavljanja izolacije,
neophodan visok kvalitet samog kamena,
specifičnu težinu materijala, cenu rada pri-
likom eksploatacije, obrade, postavljanja i
transporta, posebno onda kada se govori o
uvoznim mermerima i granitima iz najpo-
znatijih španskih, italijanskih ili čileanskih
kamenoloma. Ali... fasade od kvalitetnog
kamena su pogodne za održavanje, tj. odr-
žavanje jedva da je potrebno, te su stoga i
dobile prigodan pridev – večne.
U teške elemente oblaganja ubrajaju se i fa-
sade izrađene od keramičkih ploča i opeke
kod kojih se postavljanje vrši oslanjanjem na
donju potkonstrukciju, skrivenu u fugama.
Postoje i različiti dodatni načini kao što su
sistemi sidrenja, konzole, šinske konstrukci-
je i sl. Tu su naravno i obloge od betonskih
prefabrikovanih elemenata o kojima će više
reči biti u narednom broju Build magazina.
20
TEMAbroja
Užiþka 4, 17500 Vranje
tel/fax: 017 415 500
e-mail: cerak1@ptt.yu
www.cerak.co.yu
• Proizvodnja:
sve vrste termoizolovanog stakla, PVC stolarije (sistem TROCAL),
aluminijumske stolarije (profili NISSAL)
• Prodaja i ugradnja:
svih vrsta ravnog graÿevinskog stakla, ornament, profilit i armiranog stakla,
stopsol i parsol stakla, staklenih prizmi, LEXAN-a, RIGIPS gips-karton ploþa,
vodootpornih, vatrootpornih i kaširanih ploþa, spuštenih plafona (CASOPRANO,
DEKOGIPS, GYPTONE i RIGITON) sa prateüom potkonstrukcijom
• Ugradnja:
svih vrsta plivajuüih podova, garažnih vrata sa i bez motora
na daljinsko upravljanje (HÖRMANN)
• Molerski radovi
• Zavarivanje
U ovom broju Build magazina pred-
stavièemo Vam firmu T&T stone
d.o.o. (nastalu udruživanjem pojedi-
nih firmi iz grupacije Tim A, o kojoj
smo veè pisali), i posebno predsta-
vljamo ankere i potkonstrukcije sis-
tema Lapidea iz Italije, ìiji su eksklu-
zivni zastupnik za naše tržište.
U ovom broju Build magazina bièe
reìi o sendviì panelima firmi M-Profil,
Lindab i Isobau Hellas S.A. koji proiz-
vode sendviì panele sa ispunom od
poliuretana, za fasade, za oblaganje
industrijskih objekata, hala, mobilnih
objekata na gradilištima.... Kompa-
nija Trimo ovoga puta predstavlja
TrimoRaster fasadni sistem, a tu su
i Cor-Ten fasade firme Ruukki koje
namesto korozije dobijaju patinu,
ìime se fasada istovremeno štiti, ali
dobija i posebne vizuelne efekte.
Izrada fasada sve više se kreèe u
smeru uštede energije. Zato Vam
predstavljamo i Alu König Stahl, koji
u ovom broju promoviše Schüco pa-
metne fasadne sisteme poslednje
generacije u skladu sa konceptom
Enegija² – fasade koje štede, prave i
ìuvaju energiju.
20 www.buildmagazin.com
TEMAbroja
Betonske fasade su zlatno doba
imale u jednom periodu XX veka, ali i be-
ton slabo trpi kiseli vazduh i druge atmos-
ferske uticaje. Ipak, baš u trenutku kada
se ovaj problem pokazao, i kada su nači-
njeni prvi koraci ka njegovom otklanjanju
(korišćenjem aditiva koji čine da beton sam
sebe prečišćava, neprekidno održavajući
kvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fa-
sade su preuzele primat koji i danas drže.
Međutim, u poslednje vreme tehnologija se
sprema da pruži drugu šansu betonskim fa-
sadama, razvijajući nove aditive koji betonu
omogućavaju da nadoknadi sve nedostatke
i postigne zadovoljavajući stepen estetike i
kvaliteta u pogledu postojanosti boje i po-
vršinskog sloja. U SAD je u toku ispitivanje
prozirnih betona, sa recikliranim staklom
kao agregatom, odličnih mehaničkih osobi-
na, o čemu je Build već pisao.
I na samom kraju, možemo da zaključimo
da vrsta i kvalitet fasade zavise od načina
rešavanja problema statičke nosivosti, top-
lotne i zvučne izolacije, kondenzacije vode-
ne pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema
pričvršćivanja, dilatacionih spojnica, otpor-
nosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva.
Naravno da su moguće i kombinacije lakih i
teških elemenata za oblaganje.
Danas u Srbiji, naročito u Beogradu, često
imamo priliku da vidimo kako neka stara
fasada, čiji estetski kvaliteti nisu imali snage
da odole zahtevima novog vremena i novih
potreba, dobijaju sada sasvim novo ruho, pa
tako klasično zidane fasade prekrivamo sta-
klenim i metalnim površinama, a tamo gde
je to moguće, kao npr. kod skeletne gradnje,
možemo videti i kompletnu zamenu fasad-
nog zida od opekarskih proizvoda zidom
stakla sa alu-profilima Ŷ
Nastavljamo i priìu o Simprolitu, koji
za fasade nudi ploìe izraòene na
bazi polistirolbetona (vrsta lakog be-
tona na bazi agregata od ekspandi-
ranih granula stiropora) ìija su svoj-
stva: ìvrstoèa na udar, postojanost
pri eksploataciji, vatrootpornost, pa-
ronepropusnost i jednostavnost pri
montaži. Zbog svojih karakteristika
koriste se i za utopljavanje fasada.
Za koju god fasadu da se odluìite,
prilikom njene postavke bièe Vam
neophodne odgovarajuèe skele.
Iz tog razloga Vam predstavljamo i
ramovske skele firme MB Company.
TrimoRaster je nov proizvod,
ne samo u Trimu veý i na
svetskom tržištu modularnih
fasada. Radi se o fasadnom
sistemu sa vrhunskim
estetskim izgledom, kome
su dodate sve važne
funkcionalne prednosti
fasadnih sistema ÿime je
kompanija Trimo tržištu i,
naravno, Vama ponudila
idealno rešenje za
Vaše fasade i objekte
Fasada već dugo ne služi samo kao zaštita za
objekat, već se njom često naglašava i karakter
objekta. Spoljašnji izgled koji će na prvi pogled
nagovestiti i predstaviti značaj građevine, želja
je i cilj svakog arhitekte. Pored spoljašnjeg iz-
gleda, važan je i individualan pogled arhitekte
na objekat, kao i na okolinu u kojoj se zgrada
nalazi. Zato je sam izbor fasade odgovoran i
istovremeno kreativan rad koji može da bude i
igra vizuelnog efekta i funkcionalnosti – narav-
no, ukoliko je Vaš izbor TrimoRaster fasada.
Vrhunska estetika
Kombinacija naglašenih vertikalnih i ho-
rizontalnih senovitih fuga sa spoljašnjim
gladio efektom kod TrimoRastera predsta-
vlja individualno i originalno rešenje za svaki
novi objekat posebno. TrimoRaster fasadni
sistem namenjen je svima koji žele reprezen-
tativan izgled objekta. Primeren je za fasade
hotela, banaka, upravnih zgrada, savremenih
školskih i obrazovnih centara, kancelarijskih
prostora, poslovnih i trgovačkih centara, itd.
Naravno, ovim se spisak objekata različitih
namena komplementarnih TrimoRasteru
ne završava i ovu fasadu mogu primeniti svi
oni koji žele da učestvuju u toj čudesnoj igri
modularnih TrimoRaster panela i fuga
između njih.
Kombinacija estetskog minimalizma sa gladio
spoljašnjom linijom i individualnog izraža-
vanja sa naglašenim senovitim fugama, Vašu
fasadu čini originalnom, unikatnom i po meri
vaših želja.
Svakoj fasadi omogućen je izbor karakteri-
stičnog modula. Na ovaj način svaki objekat,
to jest arhitekta zadužen za oblikovanje nje-
gove fasade, može na njoj razviti originalnu
rasternu mrežu prepoznatljivog modula koja
bi na najbolji mogući način predstavljala na-
menu, stepen ekskluzivnosti i značaj objek-
ta, a sam objekat bi time predstavljao reper-
nu tačku prostora, bilo kao sjajni metalni
prozor u gusto izgrađenom urbanom tkivu,
bilo kao slobodnostojeći objekat sa svih pet
vidljivih fasada.
Oblikovanje fasade sa naglašenim senovi-
tim fugama omogućava izvijanje, ukrštanje
i pretakanje elegantnih linija koje mogu da
stupaju u odnose sa već postojećim sused-
nim objektima, ali mogu i da u potpunosti
prate svoju ličnu matricu i samo svoju priču.
Gladio profil spoljašnjeg lima rezultat je po-
sebnih postupaka obrade kojima je postig-
nuto da lim vizuelno deluje potpuno glatko.
Svakako da blistavost ovakve fasade kod
posmatrača već na prvi pogled stvara utisak
poštovanja, poverenja i ekskluzivnosti.
Širok izbor dekorativnih elemenata ter-
cijalne plastike, mogućnost postavljanja
svetlosnih tela i reklamnih panoa na fasa-
du, kao i veliki izbor nijansi boja za limene
modularne ploče TrimoRaster sistema, sve
to dodatno povećava mogućnost različitog
završnog izgleda i efekta fasade.
TrimoRaster daje mogućnost horizontal-
nog ili vertikalnog polaganja fasade što do-
datno proširuje teren za igru i kombinovanje
elemenata. Modularni pristup oblikovanju
fasade prisutan je u arhitekturi već preko
jednog veka a danas nesumnjivo predstavlja
apsolutnu prednost, ne samo u komercijal-
nom već i u estetskom smislu, ali istovreme-
no predstavlja i izazov arhitektama koji žele
da spoje eleganciju i unikatnost.
Funkcionalnost Trimorastera
Funkcionalne prednosti TrimoRaster
sistema potiču od vrhunske tehnologi-
je rada i visokokvalitetnih materijala, koji
su upotrebljeni za izradu TrimoRaster
22
TRIMORASTER
Igra vrhunske estetike i funkcionalnosti!
izazov arhitektama
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
panela. Sve ove prednosti plod su Trimo
razvoja, koji je u TrimoRaster uključio
dugogodišnje znanje i iskustvo svih svojih
zaposlenih. TrimoRaster panel obložen je
sa spoljašnje i unutrašnje strane obostrano
pocinkovanim limom, dok je između lime-
nih ploča ispuna od mineralne vune.
Protivpožarna otpornost je osobina koja
se zahteva i traži, a sve više i podrazume-
va kod građevinskih materijala bilo koje
namene. Zakonodavstvo u državama širom
sveta postavlja konkretne zahteve za zaštitu
objekata od požara. TrimoRaster sistem je
vatrootporan fasadni sistem koji zadovolja-
va sve te zahteve. To omogućavaju ugrađeni
vatrootporni materijali.
Termoizolacijski sistem koji pružaju Trimo-
Raster fasade predstavlja još jednu odličnu
zaštitu objekta i u stanju je da pruži maksima-
lan komfor unutrašnjeg prostora koji je njima
pokriven. Kao toplotni izolator sprečava prolaz
vazduha u objekat, hladnog zimi i toplog pre-
ko leta, i tako omogućava značajne uštede kod
troškova grejanja i hlađenja prostora, odnosno
potrošnje energije uopšte. Ušteda energije je,
poslednjih godina, jedan od presudnih fakto-
ra koji mora biti ispunjen ne bi li proizvodnja
nekog materijala bila odobrena i ne bi li se on
zatim našao na tržištu.
Zvučna izolovanost je još jedan značajan
faktor koji TrimoRaster fasade takođe is-
punjavaju po svim predviđenim propisima i
zakonima. Udobnost dobro zvučno izolova-
nog objekta ima za posledicu nekoliko drugih
prednosti, pa će se tako iza TrimoRaster fa-
sada gosti, zaposleni i posetioci osećati bolje i
biti zadovoljniji, a samim tim i efikasniji.
TrimoRaster sistem predstavlja samonosi-
vi sistem, što znači da je sistem projektovan
tako da može da preuzme pored funkcije fa-
sade i funkciju samonosivog zida. Njegovom
primenom dolazi do uštede na troškovima
materijala i vremena montaže, jer nema po-
trebe da se koristi dodatni betonski zid.
Sistem TrimoRaster napravljen je tako
da je montaža brza i jednostavna. Hori-
zontalna fuga nastaje samim polaganjem
panela, a vertikalna fuga se formira prič-
vršćivanjem panela zavrtnjima po vertikali
na potkonstrukciju. Zavrtnji su pokriveni
i izolovani EPDM zaptivačem, dok alu-
minijumski T-profil estetski zaokružuje
vertikalni spoj. Aluminijumski profil može
da bude u boji panela ili neke druge boje
- izbor je Vaš.
Tehnološka zaokruženost čitave ideje modu-
larne fasade vidi se u svim detaljima Trimo-
Raster sistema. U Trimo razvoju predvideli
su i rešenja za detalje, koji definišu vrhunski
izgled fasade:
oštrougaoni ili zaobljeni ugaoni elementi
završeci za prozore i vrata
završeci za atiku
završetak spoja sa zidom
S vremena na vreme tržište građevinske
industrije obogati proizvod koji pruži zna-
čajne smernice za dalji razvoj arhitekture.
TrimoRaster je jedan od takvih proizvoda
jer se govori o tehnološki potpuno zaokru-
ženom sistemu, kod koga rame uz rame idu
vrhunski izgled, kvalitet i funkcionalnost Ŷ
TRIMO INŽENJERING d.o.o.
Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99b,
11070 Novi Beograd
tel: + 381 (0) 11 2129 724
2129 731
tel/fax: + 381 (0) 11 2129 726
e-mail: office@trimo.co.yu
www.trimo.co.yu




23
Prednosti korišèenja
TrimoRaster panela
i fasada:
• Estetski dizajn sa naglašenim spojevima
• Veliki broj modularnih kombinacija
• Naglašavanje rastera bojenim profilima
• Blistavost fasade zahvaljujući gladio
efektu
• Vatrootpornost
• Izolacija (toplotna, zvučna, vazdušna i
hidrozaptivenost)
• Ispuna dvostrano pocinkovanih panela
mineralnom vunom
• Samonoseći sistem bez dodatnog zida
• Laka i brza montaža
• 25μm PVDF antikorozivna zaštita lima
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
Veý smo upoznali Tim A,
kompaniju koja je nastala
udruživanjem šest firmi koje
se bave kamenorezaÿkim
radovima, i sada predstav-
ljamo firmu T&T stone d.o.o.
koja je nastala udruživanjem
nekoliko ÿlanova konzorciju-
ma Tim A, s tim što je po-
slovna saradnja i dalje ista
i, trajna, sa svim preostalim
ÿlanovima
Do udruživanja i nastanka T&T stone do-
šlo je radi što jednostavnije procedure kod
nastupa na tržištu i konkurisanja na ten-
derima u odnosu na formu konzorcijuma.
Firma je usko specijalizovana za kompletne
kamenorezačke radove: od nabavke materi-
jala-sirovina, tj. granita i mermera, pa preko
prerade i obrade, sve do ugradnje na objektu.
Kapiciteti proizvodnog pogona u Topoli su
najveći u krugu od 1.000km (preko 3ha po-
vršine i 3.000m
2
pod krovom), sa komple-
tnom uvoznom opremom koja omogućava
kvalitet finalnog proizvoda jednak onome
koji daju i najpoznatije svetske kompanije.
Asortiman materijala iz ponude T&T stone
neprekidno se povećava, pa će biti proširena
i paleta mermera kako bi se izašlo u susret
tržištu koje sve više zahteva mermere najvi-
šeg estetskog i tehničkog kvaliteta, posebno
u enterijerskim radovima. U 2008. kompanija
planira da za pojedine materijale dobije eks-
kluzivnost na tržištu Srbije. U prvom broju
Build magazina opisali smo detaljno čitav
proces obrade kamenih blokova koji se od-
vija u pogonima u Topoli, a sada ćemo Vas
upoznati sa sistemima za kačenje ventilisanih
kamenih fasada iz njihove ponude.
Predstavljamo najviše ugrađivani tip pro-
stornog ankera od inoxa koji omogućava
podešavnje u sva tri pravca. Ovaj anker ima
najširu primenu prilikom oblaganja ventili-
sanih fasada kamenom, posebno onda kada
je osnovni zid armiranobetonski.
U slučajevima kada se tačke oslonca oblo-
ge fasade nalaze samo u visini međuspra-
tne konstrukcije neophodno je postaviti
potkonstrukciju pre oblaganja fasade ka-
menom. U prvom broju Build-magazina
Tim A je najavio saradnju sa italijan-
skim proizvođačem Lapidea, a sada je
T&T stone njihov ekskluzivni zastupnik
na našem tržištu. Lapidea potkonstrukcijski
sistem za ventilisane fasade izrađuje se od
inoxa ili kao pocinkovani element.
Iako se na tržištu pojavljuje pod novim ime-
nom, T&T stone je u svom poslovanju
zadržao sve ono po čemu je poznat i ceo
konzorcijum Tim A, pa tako kod njih, pored
najkvalitetnijeg kamena, vrhunski obrađenog,
uz svu neophodnu prateću opremu, uvek mo-
žete pronaći i najbolji savet za sva Vaša pita-
nja i probleme u vezi sa kamenom, bilo da ste
projektant, kupac ili kolega iz branše Ŷ
T&T stone
ventilisane kamene fasade
24
T&T STONE d.o.o.
Privredno društvo za obradu i ugradnju kamena
– granita i mermera d.o.o.
sedište
Trajka Rajkoviăa 3, 11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 22 70 554
fax: +381 (0) 11 22 80 183
proizvodnja
Beogradski put b.b, 34310 Topola
tel: +381 (0) 34 831 554
fax: +381 (0) 34 831 673
e-mail: info@tabas.co.yu
www.tabas.co.yu
www.lapidea.it
TEMAbroja
potkonstrukcijski sistem Lapidea
detalj Lapidea potkonstrukcije
anker za ventilisane fasade
www.buildmagazin.com
þelik je materijal koji Vas
nikada neýe izneveriti, a
Lindab je kompanija koja
svoje proizvode izraĀuje od
najkvalitetnijeg švedskog
ÿelika, bez obzira da li su u
pitanju kompletni sistemi ili
odreĀene komponente
Lindab proizvodi kompletne hale, tj. pri-
marnu i sekundarnu čeličnu konstrukciju
(krovne i zidne grede od hladno oblikovanih
profila), kao i integrisane sisteme za oblaga-
nje i pokrivanje objekata: čelične pocinkovane
plastificirane trapezne limove, visoke profile,
sendvič panele, zidne kasete... Osim glavnih
konstrukcionih elemenata u ponudi su pro-
izvodi koji upotpunjuju navedene sisteme i
koji su u potpunosti kompatibilni za ugra-
dnju: sistemi oluka, sistemi zaštite na krovu,
transparentni elementi, fabrički elementi za
opšivanje, industrijska sekciona vrata, itd.
Pored dosadašnjeg proizvodnog programa, u
prilici smo da Vam predstavimo nove Lindab
sisteme: sistem konstrukcija za fasadne zidove i
sistem konstrukcija za pregradne zidove.
Najvažnija funkcija fasadnih zidova je da
zaštite unutrašnjost objekta od vrućine, hla-
dnoće, kiše i snega, da spreče buku, kao i da
štite od vatre. Lindab sistem konstrukcija
za fasadne zidove sa prorezima u profilima
u potpunosti ispunjava sve gore navedene
funkcije. Profili se proizvode u različitim
debljinama, što olakšava pronalaženje opti-
malnog rešenja u skladu sa njihovim nosi-
vostima. Takođe, proizvodi se sav potreban
prateći materijal za fiksiranje prozora, vra-
ta, izolacije, cevi, kablova i zidnih obloga.
Lindab konstrukcija za fasadne zidove iz-
rađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih
profila, idealan je za izgradnju kako poro-
dičnih kuća, tako i za višespratne stambene
objekte. Prorezi u sklopu samih profila omo-
gućavaju smanjenje termičke provodljivosti, a
takođe minimalizuju buku i vibracije. Kada
se koriste u kombinaciji sa vatrootpornim
materijalima, ovi sistemi ispunjavaju najstro-
že protivpožarne propise.
Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:
• široka primena
• mala težina
• velika nosivost
• niska termička provodljivost
• odlična zvučna otpornost
• povišena vatrootpornost
• otpornost na vlagu
• nepropustivost za buđ
• jednostavna montaža
Lindab sistem za pregradne zidove je ta-
kođe izrađen od pocinkovanih i nerđajućih
čeličnih profila. Ovaj sistem u svom sastavu
ima čitav niz profila koji ispunjavaju uobi-
čajene zahteve po pitanju zvučne izolacije,
a radi ispunjenja zahteva za višim stepenom
zvučne izolacije, razvijen je novi RdB akustič-
ni profil, kao prvi reducer buke. Korišćenjem
mineralne vune za izolaciju i gipsanih ploča,
Lindab sistem konstrukcija za pregradne
zidove zadovoljava najstrože protivpožarne
propise. I ovaj sistem je jednostavan za ru-
kovanje. Čak i visoki zidovi nisu problem,
jer se profili ne izvijaju i ne zahtevaju na-
stavke. Lindab profili se proizvode u svim
potrebnim dužinama. Sa Lindab kompo-
nentama možete napraviti zid viši od 14m.
Ovi profili lako podnose sva opterećenja od
podne konstrukcije do krovne rešetke.
Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:
• nepropustivost za buđ
• jednostavna montaža
• mala težina, a velika nosivost
• odlična zvučna otpornost
• povišena vatrootpornost
Lindab fasadni i pregradni zidni profili su
jednostavni za montažu. Svaki element is-
poručen na gradilište unapred je obeležen
i isečen na traženu dužinu. Takođe, postoje
specijalno dizajnirana spojna sredstava za
sve vrste primene Ŷ
25
100% LINDAB
švedski kvalitet u Srbiji
Predstavništvo za Srbiju
Bul. Mihajla Pupina 10d (YUBC),
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 311 04 85
311 04 86
e-mail: lindab@yubc.net
www.lindab.co.yu
Lindab fasada od horizontalno
postavljenih sendviÿ panela
Lindab sistem
konstrukcija
za fasadne
zidove
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
Od kako znam za sebe, čovekovo lice je
za mene najjače osvetljeni i
najprivlačniji delić
koji me okružuje.
Ivo Andriü
Zajednička želja svakog arhitekte, investito-
ra i korisnika jeste da fasada zgrade, njeno
lice, što je moguće duže, a poželjno kroz ceo
njen upotrebni vek, ostane nepromenjena.
Da bi se to postiglo, već tokom projektova-
nja, a svakako tokom izgradnje i u periodu
eksploatacije i održavanja objekta, treba
imati u vidu nekoliko opasnosti koje nega-
tivno utiču kako na vizuelni identitet zgra-
de, tako i na njenu funkcionalnost.
Lensim-Neoton d.o.o. je u mogućnosti
da Vam kroz isporuku najsavremenijih ma-
terijala, kroz stručnu savetodavnu podršku,
kao i kroz direktno izvođenje pojedinih vrsta
radova, pomogne da se sa navedenim proble-
mima suočite na najadekvatniji način.
Problemi sa kojima se suočava svaka fasada
tokom svog veka:
Razgradnja i erozija materijala je, pored
prirodnih klimatskih faktora, najčešće in-
dukovana kiselim kišama i zagađenjem
vazduha (smog)
Penetrirajuća atmosferska vlaga, u kombi-
naciji sa dejstvom mraza, dovodi do puko-
tina, narušavanja termičkih karakteristika,
korodiranja armature, razvoja organskih
organizama i stvaranja nepoželjnih soli
U urbanim sredinama, grafiti su svakodnev-
ni problem sa kojim se građani suočavaju



Lensim-Neoton d.o.o. u ponudi ima
proizvode primenljive na svim fasadama, u
zavisnosti od problema sa kojima se suoča-
vaju. Ovom prilikom Vam navodimo samo
neke od njih:
Zaptivanje fasade:
Trajno elastična zaptivna masa Elastotan,
git za strukturalno zastakljivanje IG-1k...
Hidroizolacija fasade:
Dubinska hidroizolacija betona Penetron
Cementni elastični premazi
Aquamat, Sealcoat...
Eliminacija kapilarne vlage Aquamat-F
Impregnacija Protesil, Penesil...
Poliuretanski premaz Isoflex-pu,
Penecoat-elastic, Penecoat-clear...
Hidroizolaciona fasadna boja Flexcoat
Akrilni fasadni malter u boji Marmocryl
Termoizolacija i zvučna izolacija fasade:
Termoizolacioni malter Tektoterm,
Isolmant...









Popravke i konzervacija:
Polimer-cementni reparatur malter Du-
rocret, Rapicret, Megacret, Planfix, Pe-
netron V/o Patch, Penetron Dresscrete,
Penecrete Mortar...
Materijali za hemijsko učvršćivanje
Peneseal-pro i Peneseal-fh...
Lak za kamen VS-1...
Aditivi za poboljšanje karakteristika mal-
tera i betona (plastifikacija, vodonepropu-
snost, ubrzavanje, usporavanje, polime-
rizacija – Adiplast, Bevetol, Plastiproof,
Adium, Retadol, Adiflex-b, Penecryl
Elastic, Penetron Admix...)
Zaštita od grafita AG-77, AGS...
Građevinski lepkovi:
Serija C2 lepkova AK-11, 20, 22, AK-
elastic, AK-marble, AK-stone, AK-glass,
AK-rapid, AK-grand...
Lepeza materijala neophodnih za primenu na
fasadama objekata je prevelika da bi smo ih
mogli sve ovde nabrojati. Za svaki konkretan
slučaj, bilo da je objekat u fazi projektovanja,
izgradnje ili naknadnih intervencija, u predu-
zeću Lensim-Neoton d.o.o. su spremni da
zajedno sa Vama analiziraju i da, ukoliko je
to potrebno, u saradnji sa stručnim službama
svojih ino-dobavljača ponude najcelishodnije
i ekonomski najprihvatljivije rešenje Ŷ
LENSIM-NEOTON d.o.o.
Goce Delĉeva 42, 11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 2691 696
e-mail: office@lensim.co.yu
www.lensim.co.yu






26
LENSIM-NEOTON
fasade koje ne stare
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
Danas se Ruukki Cor-Ten koristi u obliku
kaseta, kao interesantan elemenat moder-
nih fasada. Sa ostalim elementima i dodat-
nom opremom, Cor-Ten kasete formiraju
funkcionalnu, visokokvalitetnu ventilisanu
fasadu. Osim kaseta, od ovog materijala se
mogu izraditi i horizontalne fasadne lamele
Fasetti tipa H, kao i Design profil Madrid.
Specijalni sloj koji se nanosi na površinu čeli-
ka oksidirajući stvara patinu koja predstavlja
dugotrajnu zaštitu površine. Patina se stvara
u normalnim uslovima u periodu od 18 do
36 meseci, što umnogome zavisi od agresiv-
nosti same sredine u kojoj se objekat nalazi.
Najbolja varijanta upotrebe Cor-Ten kase-
ta kao fasadne obloge je kad se ona u startu
projektuje uzimajući u obzir sve elemente
i specifičnosti same obloge, potrebne pot-
konstrukcije, termičkih dilatacija, potreb-
ne opšivke, kao i potreban vezni materijal.
Debljina materijala od koga se izrađuju ka-
sete je 1,5mm. Same kasete su standardne
dubine 30mm, a ukupna debljina fasadne
obloge, tj. udaljenje spoljne fasadne linije od
potkonstrukcije, odnosno termoizolacije, je
samo 60mm. Sama širina vertikalne spoj-
nice može varirati od 10 do 30mm, dok je
horizontalna spojnica standardne širine od
34mm. Rupe na kaseti pomoću kojih se ona
pričvršćuje za potkonstrukciju su ovalne
(prečnika 10 i 8mm). Kasete se vezuju za
potkonstrukciju samo na uglovima – kra-
jevima kaseta, ukoliko su one veličine do
700mm, a ukoliko su veće vezivaće se prak-
tično na svakih 600 do 700mm. Moguće
je proizvesti ugaone kasete za oblaganje
uglova fasada, završetka zidova pod krovom
ili okvira prozora i otvora uopšte. Količina
opšivki može biti maksimalno smanjena
prilikom izrade samog projekta, a one se
postavljaju tako da se nalaze iza kaseta, ne
narušavajući izgled i linije same fasade.
Porudžbina kaseta se vrši posebno za svaki
objekat, prema projektovanim dimenzijama.
Na gradilište kasete stižu u drvenim kutija-
ma, koje treba držati na mestu koje nije di-
rektno izloženo vodi. Na kutijama se nalaze
oznake onog tipa kaseta koje su spakovane u
toj kutiji, a sve radi lakšeg snalaženja na gra-
dilištu. Projekat montaže kaseta određuje
redosled montaže, i, što je on bolje urađen,
montaža će se odvijati brže. Ukoliko se odlu-
čite za Ruukki Cor-Ten fasadu, izabraćete
dugotrajnu, modernu fasadu jedinstvenog,
atraktivnog i robustnog izgleda Ŷ
COR-TEN
Patina i za ventilisane fasade!
27
Za Cor-Ten se zna od tridesetih godina prošlog veka. Vreme-
nom se pokazao kao veoma primenjiv i uspešan u industriji,
transportu, a poslednjih godina i u graĀevinarstvu. Ovaj pro-
izvod je izraĀen od specijalne vrste ÿelika premazane poseb-
nim završnim slojem koji u kontaktu sa uslovima spoljašnje
sredine hemijskom reakcijom stvara zaštitni – patinirani sloj,
koji predstavlja dodatnu zaštitu svakog od ovih elemenata i
priprema ih za agresivne uslove spoljašnje sredine
RUUKKI HUNGARY Kft.
Predstavništvo Beograd
Glavna 13M, 11080 Zemun
tel/fax: +381 (0) 11 30 76 192
30 76 193
e-mail: ruukki.serbia@ruukki.com
www.ruukki.com/rs
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
Nova Forma je veý odavno
ime koje garantuje kvalitet u
dizajnu, proizvodnji i distri-
buciji nameštaja. Dugogo-
dišnje iskustvo, sposobnosti
i veštine zaposlenih radnika,
kao i primena savremenih
tehniÿko-tehnoloških dosti-
gnuýa, doprineli su razvitku
brenda Nova Forma koji
veoma uspešno posluje na
prostorima regiona i šire.
Ipak, sada Vam predstavlja-
mo jednu od fabrika kompa-
nije sa kojom stupaju na tle
fasada, enterijera i graĀevi-
narstva uopšte - preduzeýe
za preradu stakla Uniglas
Sedište Nove Forme nalazi se u Šamcu u
BiH, ali su prisutni i na tržištu Srbije gde
se njihovo poslovanje odvija uz pomoć firme
Nova Forma – Beograd. Preko 60% svoje
proizvodnje kompanija plasira u inostran-
stvo, što im daje podsticaj za dalji razvoj i
usavršavanje, ali istovremeno i omogućava
da iz godine u godinu sebi postavljaju više
ciljeve u poslovanju i razvitku proizvodnog
programa i distributivne mreže.
U sastavu Nove Forme danas posluje ne-
koliko fabrika, a jedna od njih je i fabrika
za preradu stakla Uniglas. U poslednje
tri godine, investiranjem u modernizaciju
proizvodnih pogona u Uniglasu, došlo je
do značajnih povećanja proizvodnih kapa-
citeta za preradu stakla. Naravno da su sve
investicije praćene i odgovarajućim kadro-
vskim i organizacionim unapređenjima, na-
stavljajući time decenijama dugu i poznatu
tradiciju prerade stakla.
U sklopu zaokruženog procesa obrade sta-
kla izdvajamo:
Najsavremenije mašine za obradu stakla
(sečenje, brušenje, poliranje, bušenje)
Peskiranje stakala
Linije za sito štampu
Za poseban detalj prerade stakla u Uniglasu
izdvojili bismo peći za kaljenje stakla.
U skladu sa trendovima na tržištu i kreta-



njima u savremenoj građevinskoj industriji
Uniglas je svoje poslovanje u poslednjem
vremenskom periodu posebno usmerio na
obradu i kaljenje stakala za fasade.
Međutim, proizvodni programi Uniglasa
orjentisani su i na mnoge druge grane indu-
strije, pa se tako u fabrici rade i:
Sve vrste obrade i kaljenje stakla za indu-
striju nameštaja
Proizvodnja staklenog nameštaja
Proizvodnja stakla za belu tehniku
Proizvodnja stakla za automobilsku indu-
striju
Izrada vitraža
Proizvodnja lustera i plafonjerki
U preduzeću Nova Forma – Beograd
možete se raspitati o svemu vezanom za
kompletni proizvodni program, i dobiti de-
taljne informacije u vezi sa proizvodima i
njihovom distribucijom Ŷ
Lole Ribara 120
11250 Beograd-Železnik
tel: +381 (0) 11 2571 062
2580 911
e-mail:
office-beograd@novaforma-furniture.com
www.novaforma-furniture.com






28 www.buildmagazin.com
NOVA FORMA
fasadna stakla Uniglasa
TEMAbroja
U prošlom broju predstavili
smo sve prednosti montažnih
objekata i kontejnera vodeýe
grÿke kompanije u proizvod-
nji poliuretanskih panela, tra-
pezoidnih pokrivaÿa, limova
i lake konstrukcije – Isobau
Hellas S.A. Ovoga puta Vam
detaljnije predstavljamo ne-
koliko tipova panela za boÿno
i krovno oblaganje objekata
razliÿitih namena
Krovni paneli tipa TRS su lako obrađeni
građevinski elementi koji imaju čitav niz teh-
ničkih i ekonomskih prednosti za izvođenje
jake, termoizolacione i vodootporne obloge,
velike izdržljivosti na teret i vremenske pri-
like. Projektovani sa pet trapezoidnih vrhova
i blagim reljefnim međuugibima, izdržavaju
velike terete čak i pod izuzetno nepovoljnim
uslovima. Koriste se prvenstveno za krovno
pokrivanje zgrada ali se mogu upotrebiti i za
bočna oblaganja.
Isodeck krovni paneli predstavljaju srednje
rešenje između trapezoidnih čeličnih folija
bez poliuretanske izolacije i krovnih panela
sa čeličnim folijama sa obe strane. Podrazu-
meva se da su ovi paneli jeftiniji od krovnih
panela TRS iako obuhvataju čitav niz teh-
ničkih prednosti za konstrukciju termičkog
i hidroizolacionog pokrivača sa velikom po-
stojanošću na teret i vremenske prilike.
TLS se sastoje od dve providne ravne poli-
esterske ploče pojačane staklenim navlaka-
ma sa obe strane i ispunjene 30mm širokim
poroznim elastičnim daskama (jastučićima)
koje su smeštene i zalepljene unutar ploča
nad rogovima, dok je preostali prostor prazan.
TL su providne trapezoidne ojačane krovne
ploče od poliestera koje se koriste za priro-
dno osvetljenje onda kada je neophodan visok
prenos svetlosti, pri čemu uspešno odbijaju
UV zračenje i savršeno se uklapaju sa TRS i
Isodeck krovnim panelima, kao i sa TS tra-
pezoidnim čeličnim pločama, i u kombinaciji
sa njima čine jedinstveni krovni pokrivač.
TS trapezoidni metalni pokrivači su obli-
kovane čelične folije bez termoizolacije koji
se koriste i za bočno pokrivanje objekata i
otvorenih hala tamo gde termoizolacija nije
neophodna. Projektovani su sa pet rebara
trapezoidnog oblika sa ravnim međupro-
storima, čime je obezbeđena otpornost na
velika opterećenja.
WFR paneli su predviđeni za bočno po-
krivanje hladnjača, dobar su termoizolator,
postavljaju se uglavnom na podove i bočne
strane hladnjača. Sastoje se od dve obojene i
galvanizovane čelične obloge sa ispunom od
poliuretanske pene. Projektovani su tako da
obezbeđuju potpunu hidroizolaciju i visoku
čvrstoću, dok su se njihova kompaktnost i
debeli sloj poliuretana pokazali kao izuzetan
termoizolator i pri izgradnji objekata za za-
mrzavanje i održavanje niskih temperatura.
Proizvode se u raznim bojama i debljinama.
TRM bočni, i MWL krovni paneli, nači-
njeni su od čelične vune i obojeni galvani-
zovanim čeličnim folijama sa obe strane,
visoke su čvrstoće sa dobrim termoizolacio-
nim svojstvima. Koriste se kao protivpožar-
na zaštita a proizvode se u raznim bojama i
raznim debljinama.
WCL paneli bočnog pokrivanja predstavlja-
ju najmodernije i najlepše rešenje za bočno
oblaganje zgrada. Poseduju savršene hidro
i termoizolacione osobine, dok istovreme-
no imaju i prednost skrivenog podupiranja.
Dizajn njihovog profila sa blagim reljefnim
međuugibima pruža izuzetno visoku izdr-
žljivost na opterećenja, čak i pod izuzetno
nepovoljnim uslovima. U suštini se koriste
za oblaganje zidova i kao unutrašnji razdel-
nici zgrada, a u nekim slučajevima se mogu
koristiti i kao razdelnici tavana.
Postavljanje svih Isobau panela izvodi se je-
dnostavno i brzo. Svi tipovi panela imaju ino-
vativno rešene bočne ivice čime je obezbeđena
potpuna nepromočivost, što se posebno odnosi
na krovne elemente koji zadržavaju odlična hi-
dro i termoizolaciona svojstva i pri velikim ra-
sponima. Takođe, svi tipovi panela se izrađuju
u širokom spektru boja, sa različitim tehničkim
karakteristikama i dužinama, i što je posebno
važno – svi Isobau proizvodi prate savremene
ekološke zahteve. Isobau serija panela, zaje-
dno sa gredama tipa C i Z, objedinjuje ponudu
za kompletno oblaganje objekata svih veličina
bez obzira na namenu i specifične zahteve. Po-
sebna prednost je mogućnost kombinovanja
nekoliko Isobau panela kako bi se dobio zidni
omotač i krovni pokrivač prema željama i po-
trebama svakog klijenta.
Sve detaljne informacije o panelima možete
pronaći na njihovom sajtu, gde i na srpskom
jeziku imate predstavljene sve ove proizvode uz
palete boja, šematske crteže i tablice sa tehnič-
kim karakteristikama Ŷ
ISOBAU
fasadni i krovni paneli
29
Predstavništvo Beograd
Vile Ravijojle 11, Beograd
tel: +381 (0) 11 367 90 19
fax:+381 (0) 11 367 90 18
e-mail: isobausrb@isobau.gr
www.isobau.gr
TEMAbroja
TRS paneli
WCL paneli
WL paneli
www.buildmagazin.com
Polykem SR d.o.o. iz
Beograda, posluje u okviru
Ravago Group – najveýeg
evropskog dilera
graĀevinskih materijala.
MeĀu vruhunskim svetskim
proizvoĀaÿima, sa kojima je
Polykem SR d.o.o. u
partnerskim odnosima,
izdvajamo holandsku
kompaniju Trespa
Trespa je internacionalna kompanija koja je
patentirala i razvila tehnologiju proizvodnje
visokokvalitetnih pločastih materijala i od
1960. postaje svetski lider u proizvodnji pane-
la različitih namena. Trespa International
BVD ima preko 600 zaposlenih u svojim
firmama u skoro svim zemljama sveta, kao
i u dve fabrike u Holandiji i Japanu, koje su
2006. ostvarile proizvodnju od preko 4 miliona
m² panela i obrt od preko 200 miliona evra.
Trespa paneli su velikih dimenzija i proi-
zvode se u četiri tipa u zavisnosti od mesta
ugradnje: Athlon, Virtuon, TopLab+ i Me-
teon. Njihovo homogeno jezgro sastoji se od
drvnih vlakana iz evropskih borovih šuma,
termički obrađenih, uz dodatak smola, i pre-
sovanih pod visokim pritiskom i temperatu-
rom. Trespa je razvila posebnu patentiranu
tehnologiju elektronskog zračenja (EBC)
koja pločama daje izvanredna svojstva.
Trespa Athlon je posebno namenjena za en-
terijere sa povećanim procentom vlage (toalet
i tuš kabine, lokeri, ali i za izradu nameštaja u
javnim objektima). Virtuon je potpuno nova
ploča iz Trespa laboratorije, posebno otpor-
na na habanje i hemijske uticaje, sa naročito
dizajniranim reljefima.
Idealno rešenje za enterijere javnih prostora,
naročito za obloge zidova aerodroma, metro
stanica, škola... ali i prostora sa posebnim
higijenskim zahtevima: bazena, operacionih
sala, sterilnih soba... Tu je i specijalni panel
Toplab+ koji zbog posebnog ojačanja pose-
duje izuzetnu otpornost na različite hemijske
supstance i sredstva za održavanje higijene, i
predstavlja idealno rešenje za radne površine
u biohemijskim laboratorijama.
Trespa Meteon je usled svojih izuzetnih
svojstava visokootporna ploča na klimatske
uticaje: vlagu, kiše, kisele kiše, temperaturne
promene (-20° C do +80° C), UV-zračenje...
Zahvaljujući zatvorenoj strukturi, onemogućen
je prodor nečistoća i vlage u unutrašnjost plo-
če, kao i stvaranje buđi. Održavanje je izuzetno
jednostavno: rastvorom deterdženta i vodom
ili, u slučaju izuzenih nečistoća (grafiti i sl.),
moguće je koristiti aceton, benzin, razređivač
i druga agresivna higijenska sredstva.Trespa
Meteon je posebno razvijen za primenu u
spoljašnjim uslovima, kao obloga ventilisanih
fasada – za novogradnju i sanaciju fasada, kao
obloga krovnih venaca, balkona i nadstrešnica,
u izradi kioska, reklamnih panoa, urbanog mo-
bilijara, sendvič panela sa ispunom od xps-a...
Izuzetno bogata paleta boja i dezena u
okviru Meteon klase Unicolors, Wood
Decors, Naturals, Gloss, Metallics, kao i
reljefa Rock u saten i metalik varijanta-
ma, pružaju dizajnerima slobodu u kreativ-
nim rešenjima i visok kvalitet u praktičnoj
primeni. Paneli mogu biti jednostrano i dvo-
starno laminirani, u dimenzijama 255x186,
305x153 i 365x186cm, kao i debljinama od
6-16mm. Trespa Meteon se isporučuje i u obli-
ku obostrano laminiranih ugaonih profila 90°.
Proizvodni program Meteon nudi dva tipa
ploča obzirom na klasu zapaljivosti:
ST (standard), crnog jezgra, kl. B2
FR (fire retardant), smeđe jezgro kl. B1
Ponašanje Trespa ploča jednako je ponašanju
tvrdog drveta. Materijal se ne topi, ne eksplo-
dira, ne dimi i zadržava svoju stabilnost. Tip
FR uvršten je u klasu materijala s najboljim
vatrootpornim ponašanjem među organskim
materijalima. Obe klase materijala zadovolja-
vaju propise o sigurnosti u slučaju požara koji
su sadržani u regulativi EU.
Trespa Meteon paneli se kod nas najčešće
upotrebljavaju kao obloga ventilisane fasade
na aluminijumskoj ili čeličnoj potkonstrukciji.
U zavisnosti od karaktera objekta fiksiranje je
vidljivo ili skriveno sa otvorenim ili zatvorenim
horizontalnim i vertikalnim spojevima. Na
raspolaganju su i gotova rešenja u okviru po-
sebno definisanih Trespa sistema. Trespa sis-
temi kačenja osmišljeni su kako bi zadovoljili
tehničke i estetske zahteve dizajnera, izvođača,
građevinsku regulativu, kao i da bi se postigla
ušteda u potrošnji materijala.
Na upit možete dobiti sve pripadajuće infor-
macije i potrebnu dokumentaciju o postavlja-
nju, obradi i montaži Trespa panela, kao i
uzorke materijala svih boja i dezena Ŷ



TRESPA
sva najbolja svojstva u jednom panelu
30
Zastupanje i distribucija
POLYKEM SR d.o.o.
Balkanska 29, Beograd
tel: +381 (0) 11 306 55 77
fax: +381 (0) 11 268 16 44
e-mail: a.seferovic@polykemsr.co.yu
web: www.trespa.com
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
Sve veća cena energenata na svetskom tržištu
i obaveza države da cenu energije za grejanje
domaćinstava održi u realno prihvatljivim gra-
nicama platežne sposobnosti socijalnih slojeva
stanovništva, podigli su pitanje utopljavanja
fasada na nivo od državnog značaja. Sa druge
strane, sistemi i materijali za utopljavanje fasada,
pored svoje osnovne funkcije termičkog izolato-
ra, moraju da zadovolje i niz drugih, ne manje
važnih zahteva, od kojih su najvažniji dugoveč-
nost primenjenih materijala i sistema i njihova
otpornost na dejstvo požara.
Nažalost, dugovečnost primenjenih materijala
i sistema za utopljavanje fasada (kao njihovog
svojstva da tokom vremena zadrže svoje me-
haničke i termofizičke karakteristike), ispitiva-
nja za konkretne klimatske uslove i normativi
koji bi iz toga proistekli u većini zemalja još
uvek nisu propisani. Iako neizostavno predsta-
vlja tempirani problem sa odloženim dejstvom
(ispitivanja u Ruskoj Federaciji su pokazala da
je dugovečnost stiropora 5-10 godina, mineralne
vune 14-20 godina, blokova i ploča od gasbeto-
na tipa siporex 17-20 godina, šuplje opeke 30-40
godina a, Simprolita®, kao ubedljivo najdugo-
večnijeg termoizolacionog materijala, ne manje
od 50 godina), kod nas dugovečnost primenje-
nih materijala nije uslov za gradnju i tehnički
prijem objekata. I dok se problemi dugovečnosti
najčešće zanemaruju i njihovo rešenje prepušta
informisanosti projektanata ili savesti investitora
objekata za tržište, daleko ozbiljniji i odgovorniji
je pristup otpornosti na požar primenjenih ma-
terijala i sistema za utopljavanje fasada.
Faktori od uticaja
na požarnu opasnost
Pri projektovanju sistema za utopljavanje fasa-
da, korisno je znati sledeće:
pri požaru temperatura na fasadi dostiže
preko 900° C
nisu svi tipovi mineralne vune otporni na
temperaturu požara koji se rasprostire preko
fasade (ni u kom slučaju se ne smeju koristiti
tipovi mineralne vune čija je temperatura to-
pljenja manja od 500° C)
primena mineralne vune u ventilisanim
fasadama ne rešava problem njihove vatro-
otpornosti
posle nekoliko krupnih požara gde je
plamen prenošen gorenjem vetrozaštitnog i
vodoodbojnog materijala kojim se mine-
ralna vuna štiti od razrušenja usled protoka
vazduha u ventilisanom sloju, ovom proble-




mu se pridaje poseban značaj, a poznati pro-
izvođač mineralne vune Rockwool pustio je
na tržište i dvoslojnu ploču za utopljavanje
fasada, pri čemu je gornji sloj izrađen od izu-
zetno tvrde mineralne vune zapreminske te-
žine ≈90 kg/m
i goriv i samogasiv stiropor gore u prisustvu
plamena, s tom razlikom što se samogasiv sti-
ropor sam gasi po nestanku izvora plamena,
a goriv nastavlja da gori i posle uklanjanja
izvora plamena
horizontalna brzina gorenja kod nas naj-
češće upotrebljavanog stiropora za utoplja-
vanje fasada, po rezultatima ispitivanja IMS
Beograd, iznosi 6,4mm/sekundi, odnosno
≈25m/h
brzina gorenja čistog stiropora montiranog
po vertikali je eksponencijalna funkcija koja
zavisi od vrste (goriv ili samogasiv) stiropora,
dimenzija objekta, klimatskih faktora (vetar,
visoka temperatura, vlažnost) i najmanje je
4-10 puta veća od horizontalne brzine gore-
nja, pre svega iz razloga što zapaljen stiropor
pada u žižu plamene buktinje, povećavajući
pri tom dejstvo i brzinu gorenja i dodatnom
temperaturom sopstvenog izgaranja
primera radi, od gorenja čistog stiropora
(bez zaštitno-dekorativnog sloja) na prvom,
do njegovog izgaranja na 10-tom spratu, ne
prođe više od 20-25 minuta
otpornost na požar utopljenih fasada zavisi
i od karakteristika elemenata njihovog prič-
vršćivanja za objekat, kao što su građevinski
lepkovi, tiplovi, ankeri, konzolni elementi
za držanje ventilisanih i staklenih fasada i sl.





(na primer, konzolni elemenat od aluminiju-
ma za ventilisane i staklene fasade topi se već
na 650° C)
otpornost na požar fasada zavisi i od čvr-
stoće i nosivosti osnovnog materijala od kojeg
je sazidan objekat i u koji se ankeruje sloj za
utopljavanje fasada – što se posebno odnosi
na gasbeton (siporeks), šuplju opeku i sl.
uslov za otpornost na požar zidova iz-
među stanova gubi smisao ako se požar iz
stana u stan na istom spratu može preneti
preko fasade
brzina destrukcije materijala za utoplja-
vanje direktno je zavisna i od materijala za
unutrašnje vezivanje komponenti (lepak),
kao i od materijala primenjenog za demi-
neralizaciju komponenti (fenoli, polimeri)
slojeva za utopljavanje
obezbeđivanje otpora prolasku dima unu-
tar sistema za utopljavanje fasada, a u zona-
ma međuspratnih ploča je, takođe, izuzetno
važan faktor kod razmatranja otpornosti
na požar fasadnih sistema za utopljavanje
objekata
gorive su, po pravilu, boje, plastične mre-
žice, plastični tiplovi i drugi elementi koji se
primenjuju za izradu zaštitno-dekorativnog
sloja
atika, ornamenti, karnizi, ramovi oko
fasadnih otvora i drugi ukrasi na fasadi iz-
rađeni od negorivih materijala, a koji istu-
paju ne manje od 35-40mm od ravni fasade,
u određenoj meri usporavaju brzinu širenja
požara
fizička svojstva armiranog betona
(pre svega armature u betonu) drastično se
menjaju sa povećavanjem temperature – pri
temperaturi 150° C pojavljuju se unutrašnje
pukotine, u intervalu od 200-250° C nastaje
eksplozivno raslojavanje betona, a gubitak
nosivosti napregnutih armirano-betonskih
konstrukcija kreće već pri temperaturi od
380° C
otpornost na požar utopljene fasade ne
zavisi samo od stepena gorivosti primenje-
nog materijala za utopljavanje, već pre svega
i u najvećoj meri od ukupnog konstruktiv-
nog rešenja primenjenog sistema za utoplja-
vanje fasada
ne postoji univerzalno rešenje – oblast
primene izabranog sistema za utopljavanje
fasada i uslovi pod kojim se on primenjuje
određuju, pored požarnih, i drugi zahte-
vi, kao što su: termotehničke karakteristi-
ke, paropropusnost, čvrstoća, ponašanje u









31
PROTIVPOŽARNE RAZDELNICE
kao protivpožarna zaštita fasadnih
sistema sa polimernim utopljivaÿem
TEMAbroja
Autor Simprolit
®
sistema,
PhD (DTech) Milan Deviă, DCivEng
Akademik Mečunarodne Akademije
tehnoloških nauka
Inostrani ĉlan Ruske Akademije
tehnoloških nauka
Doktor tehnologije gračenja i
inženjeringa u gračevinarstvu
Diplomirani gračevinski inženjer
www.buildmagazin.com
uslovima povećane spoljne (atmosferske)
i unutrašnje (zavisno od namene objekta i
prostorija) vlažnosti, oblika, strukture, kon-
struktivnog i likovnog rešenja fasade itd.

Malterisani sistemi sa
polimernim utopljivaÿem
i požarna opasnost
Najčešće, kao materijali za utopljavanje fasa-
da primenjuju se ekspandirani (tipa: stiropor)
i ekstrudirani (tipa: stirodur) polistiroli – plo-
če od ovog materijala se lepe i tipluju za fasa-
du, a zatim se, preko plastične mrežice, nanosi
dekorativno-zaštitni sloj. Sa aspekta požarne
opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema
je njihova potencijalna sposobnost da dopri-
nose rasprostiranju ili i sami rasprostiru požar
po fasadi objekta – u slučaju da plamen poža-
ra izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.
Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve
fasadne sisteme dolazi do termodestrukcije
polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova.
Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz
sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada
u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj
meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu
visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vreme-
na do razrušenja zastakljenih površina sprata
iznad i širenju požara na taj i spratove iznad.
Paralelno sa tim, dolazi do razrušenja de-
korativno-zaštitnog maltera koji otpada sa
srazmerno velikih površina tako utopljenih
fasada, što opet, u uslovima time nastalog slo-
bodnog dostupa kiseonika iz vazduha, dovodi
da naglog izgaranja ploča polistirola uz veli-
ko oslobađanje temperature – sa svim daljim
pratećim posledicama.
Protivpožarne razdelnice
Ponašanje polistirola u sistemu sa dekorativ-
no-zaštitnim malterom u uslovima termičkog
dejstva požara određeno je pre svega njegovim
požarno-tehničkim svojstvima:
pri temperaturi 85-90° C počinje proces
skupljanja polistirola
pri temperaturi 240-250° C polistirol poči-
nje da se topi
pri temperaturi 280-290° C počinje proces
termodestrukcije polistirola sa izdvajanjem
gasnih isparenja
pri temperaturi u dijapazonu od 360-380° C
dolazi do paljenja polistirola
pri temperaturi od 460-480° C polistirol
se sam pali, i bez prisustva drugog otvorenog
plamena
Kao dekorativno-zaštitni sloj kod takvih siste-
ma za utopljavanje fasada (kod nas popularno
nazvane demit fasade) primenjuju se razni tan-
koslojni malteri debljine 3,5-10mm na osnovu
specijalnih sitnozrnih maltera ili polimercemen-
tnih struktura, armiranih mrežicom od staklo-
plastike.

U Ruskoj Federaciji, za obezbeđenje sigurnih
i požarno-bezopasnih sistema sa polistirolnim
utopljivačem neophodno je strogo slediti za
nizom zahteva i preporuka – između ostalog i
pre svega uvek primenjivati protivpožarne raz-
delnice širine 200-250mm oko fasadnih otvora
(uključujući i špaletne oko prozora) i u nivou





međuspratnih konstrukcija, kao i predvideti nji-
hovu primenu kod primicanja fasade krovu od
gorivih materijala, na mestu ulaska ili kačenja
spoljnih instalacija na utopljenu fasadu objekta,
na mestima konstruktivnih dilatacija, na počet-
ku ili završetku sokle objekta i slično.
Pri tome, protivpožarne razdelnice se postavljaju
na svu debljinu termoizolacionog sloja od po-
listirolnih ploča (od spoljašnje površine zida do
unutašnje površine dekorativno-zaštitnog mal-
tera), bez šupljina i zazora u odnosu na osnovni
fasadni zid.
Kao protivpožarne razdelnice, primenjuju se
protivpožarne razdelnice od tvrdo presovane
mineralne vune i Simprolit protiv-požarne raz-
delnice (SPPR) od Simprolit® polistirolbetona,
patentiranog polistirolbetona firmi Simpro i
Simprolit iz Srbije.
Uloga protivpožarnih razdelnica u nivou među-
spratnih ploča i oko fasadnih otvora sastoji se u
sledećem:
protivpožarne razdelnice u nivou međuspra-
tnih ploča i oko fasadnih otvora obezbe-đuju
stabilnost dekorativno-zaštitnog maltera u
svojoj ravni i njegovu stabilnost u odnosu na
fasadu objekta u uslovima drastičnog poveća-
nja temperature u ravni fasade usled požara,
čime se rešavaju negativni uticaji niske tem-
peraturne tačke početka skupljanja (85° C) i
topljenja (240° C) ploča od polistirola, kojim je
ista fasada utopljena
postojanje horizontalnih protivpožarnih
razdelnica u nivou svake međuspratne ploče
sprečava rasprostiranje po spratovima vrućih i
gorivih gasova unutar sistema za utopljavanje
fasada
gornja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica
iznad fasadnog otvora prostorije koja gori)
sprečava padanje rastopljenog polistirola
(sa zida iznad fasadnog otvora prostorije
koja gori i kroz koji izlazi plamen) u žižu
plamena



32
TEMAbroja
šema montaže simprolit pp razdelnica
na fasadi
detalj simprolit pp razdelnice
na spoju sa soklom
detalj simprolit pp razdelnice
iznad sokle
detalj simprolit pp razdelnice
pod prozorom
detalj simprolit pp razdelnice
iznad prozora
detalj simprolit pp razdelnice
oko prozora
detalj simprolit pp razdelnice
kod primicanja gorivom krovu
www.buildmagazin.com
donja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica
ispod fasadnog otvora prostorije koja gori)
sprečava pregrevanje ploča od polistirola mon-
tiranih na zidu ispod (ispod prozorskog otvora
prostorije koja gori) do temperaturne tačke
njihove destrukcije i na taj način isključuje
mogući dotok gorućih gasova (odozdo) u žižu
plamena koji se širi iz prozorskog otvora pro-
storije u kojoj je požar
donja protivpožarna razdelnica fasadnog
otvora iznad onog iz kojeg izlazi plamen
(iznad sprata gde je izbio požar) sprečava pro-
nicanje gorivih gasova ka prozorskom otvoru
iznad), što bi dovelo do pucanja prozorskih
stakala i prenošenja požara na spratove iznad
bočne protivpožarne razdelnice oko fasad-
nih otvora sprečavaju pregrevanje ploča od
polistirola montiranih na fasadni zid istog
sprata i prenošenje požara na susedne sta-
nove istog sprata na kojem je i prostorija u
kojoj je izbio požar.
Prednost SIMPROLIT
®
protivpožarnih razdelnica
Materijal za izradu protivpožarnih razdelnica
kod sistema za utopljavanje fasada primenom
ploča od polistirola (stiropora) mora da po de-
finiciji ispuni više zahteva:
da je otporan na dejstvo požara, minimalno
120 minuta (EI120)
da je dobar termički izolator
da ima relativno dobru mehaničku čvrstoću
da je dugovečan i otporan na mraz
da je hidrofoban (ne upija vlagu)
da predstavlja barijeru naglom širenju
zapaljenih gasova
da je relativno lak za obradu, ukrajanje i
montažu na fasadi
Tvrdo presovana mineralna vuna je materijal
poznat na našem tržištu i ne treba ga posebno
predstavljati.
Simprolit® je specijalna vrsta EPS betona – me-










šavine polistirolnih kuglica, cementa i specijalnih
aditiva - patentiranog od strane firmi Simpro i
Simprolit iz Srbije, a Simprolit® sistem je sve-
obuhvatan sistem za ekološko, energetski efek-
tivno i izuzetno ekonomično građenje koji, po-
red protivpožarnih razdelnica, sadrži i: blokove
za zidanje fasadnih, nosivih i pregradnih zidova
i međuspratnih ploča, troslojne i jednoslojne
ploče za utopljavanje fasada, patentirani sistem
ploča kao trajno ugrađene oplate za izvođenje
utopljenih betonskih fasadnih zidova, protivpo-
žarnih zidova i međuspratnih ploča nad gara-
žama u objektu, patentirani sistem za izvođenje
utopljenih ventilisanih ravnih krovova, sistem za
izvođenje izravnavajućih slojeva (cementnih ko-
šuljica) i slojeva za pad i dr.
Svakim danom proizvodnja Simprolit elemena-
ta se širi po celom svetu – izgrađene su ili se gra-
de fabrike u Ruskoj Federaciji (u osam gradova),
Gruziji, Bugarskoj, BIH - Republici Srpskoj i
Srbiji, a sledeće godine, po puštanju automati-
zovane linije ze proizvodnju, planiraju se i Au-
stralija, Meksiko, Engleska, Irska, Portugalija,
Bahrein, Arapski Emirati, Koreja, Kipar...
I tvrdo presovana mineralna vuna i Simprolit®
predstavljaju dobra rešenja za izradu protivpo-
žarnih razdelnica, kao rešenja za protivpožarnu
sigurnost sistema za utopljavanje fasada pri-
menom ploča od polistirola (stiropora). Ipak,
po mišljenju autora, primena Simprolit® pro-
tivpožarnih razdelnica ima određeni broj pred-
nosti, kao što su:
ima daleko veću mehaničku čvrstoću
(pri opterećenju od preko 3.500kg/m
2
slega-
nja su mu manje od jednog milimetra, dok
se čvrstoća tvrdo presovane mineralne vune
definiše pri njenoj deformaciji od 10%)
hidrofoban je (ne upija vlagu) u daleko
većoj meri od mineralne vune, pliva po vodi
(3-5 puta je lakši od vode, zavisno od marke),
a čak i prisustvo vlage od 1-4% po masi
ne menja bitno svoje termotehničke poka-
zatelje (kod mineralne vune 1% vlažnosti
i do 20% umanjuje njene termoizolacione
karakteristike)


u suvom stanju, u laboratorijskim uslovi-
ma, u odnosu na tvrdo presovanu mineralnu
vunu, Simprolit® je nešto gori termoizola-
tor (l=0,065 za razliku od O=0,04 mineralne
vune) ali u uslovima prirodne, a posebno
visoke atmosferske vlažnosti u konačnom
zbiru razlika je znatno manja
daleko je dugovečniji od mineralne vune
po rezultatima ispitavanja otpornosti na
požar sprovedenim u Srbiji i Ruskoj Fede-
raciji, zid od Simprolit blokova otporan je
na požar više od 3 časa (EI180), a pregrade
od jednoslojnih Simprolit ploča debljina 8
i 10cm (na drvenoj i metalnoj potkon-
strukciji) otporne su na požar preko 2 časa
(EI120)
predstavlja bolju barijeru naglom širenju
zapaljenih gasova u odnosu na mineralnu
vunu
seče se običnom testerom za drvo, lako se
obrađuje, teše, ukraja i montira
ne zahteva ravnu površinu na koju se
montira, za razliku od mineralne vune
po sastavu i karakteristikama osnovnih
sirovina (kuglice ekspandiranog polistirola,
cement, aditivi i voda) identičan je sistemu
za utopljavanje fasada pločama od polistiro-
la (stiropora), tako da se njihovom kombi-
nacijom dobija homogeni površinski sistem,
bez opasnosti od pojave pukotona na mesti-
ma spojeva dva različita materijala (stiropor
i mineralna vuna).
U svakom slučaju, izbor tipova protivpožar-
nih razdelnica je na projektantima, a njihova
ugradnja se izričito preporučuje. Jer, odsu-
stvo protivpožarnih razdelnica kod sistema
za utopljavanje fasada pločama od polistiro-
la drastično povećava požarnu opasnost kod
takvih sistema, posebno ako tako utoplje-
na fasada nije zaštićena malterom debljine
20-25mm preko armirane mreže (kao jednim
od varijantnih rešenja). Naime, kod primene
tankoslojnih polimernih maltera, koje sa-
drže polimere i preko 14% mase, takav sis-
tem, pri zagrevanju na temperaturi višoj od
240-260° C, prelazi u svoje piroplastično sta-
nje, praćeno smanjenjem mehaničkih karak-
teristika i razrušenjem sistema pod dejstvom
sopstvene težine Ŷ







33
TEMAbroja
detalj simprolit pp razdelnice
na mestu vertikalne dilatacije
detalj simprolit pp razdelnice
iznad balkonskog istupa
detalj simprolit pp razdelnice na
mestu prodora elektrokabla
Legenda:
zid od opeke, betona i sl.
ploče za utopljavanje od
penopolistirola (stiropora)
simprolit protivpožarne razdelnice
(SPPR)
dekorativno-zaštitni sloj fasade
1.
2.
3.
4.
www.buildmagazin.com
build: Već duže vreme, a posebno po-
slednjih meseci, tema autoputa je prva
na tapetu kada se pominju projekti u
AP Vojvodini…
V. Z: Tema autoputa Horgoš-Požega je
prva na tapetu iz dva osnovna razloga:
prvo, zato što je ovaj autoput objekat od in-
teresa za čitavu Republiku Srbiju a gradi se i
na teritoriji APV, i obzirom da je kao takav u
nadležnosti vlasti u APV, sasvim je normal-
no da se tom problematikom bavimo i mi.
Drugo razlog je taj što smatramo da način
finansiranja, davanjem koncesije i za onaj
deo tog autoputa koji je više od 60% već
izgrađen u delu kroz APV, šteti interesi-
ma Vojvodine što ne može biti dobro ni za
Republiku Srbiju. Veo tajnosti pod kojim je
ceo postupak od početka pa do kraja pot-
pisivanja ugovora vođen, i neobjavljivanje
svih aneksa tog ugovora, daje nam za pravo
da sumnjamo u ispravnost ovakvog načina
finansiranja izgradnje.
build: U javnosti, projekat autoputa sta-
vlja u zapećak sve druge projekte, posebno
one u visokogradnji. Možete li nam reći
nešto više njima?
V. Z: Izgradnja ostalih objekata od intere-
sa za Republiku, a koji se grade na terito-
riji APV, koja je po Zakonu o planiranju i
izgradnji u nadležnosti našeg Sekretarija-
ta, teče, uz manje probleme, veoma dobro.
Stručne službe našeg Sekretarijata koje pra-
te poštovanje zakona od strane investitora,
sada, pet godina nakon prenošenja nadle-
žnosti u ovoj oblasti, već rade rutinski posao,
i rade ga odlično.
Za izgradnju objekata visokogradnje u
Vojvodini koja podrazumeva izgradnju
stambenih i poslovno-stambenih objekata,
najčešće u gradovima, nadležna je lokalna
samouprava. Nadležnost našeg Sekretarijata
u ovoj oblasti je jedino pri rešavanju sporo-
va u drugom stepenu, što podrazumeva da,
ukoliko neki investitor ili neko ko smatra da
je na neki način ugrožen izgradnjom nekog
objekta, nisu zadovoljni rešenjem koje se
donese u prvostepenom organu (od opštin-
ske građevinske inspekcije ili nekog drugog
opštinskog organa) ima pravo da podnese
žalbu našem Sekretarijatu, koji tada, u dru-
gom stepenu, rešava o primeni zakona od
strane prvostepenog organa.
Moram da kažem da kao rođeni Novo-
sađanin nisam zadovoljan urbanističkim
rešenjima pojedinih delova grada, arhitek-
tonskim rešenjima pojedinih zgrada ili celih
kvartova, ali s obzirom na nadležnosti koje
imamo, ne možemo direktno da utičemo na
to, osim da kritikujemo i javno izražavamo
nezadovoljstvo. Naravno, ima i mnogo do-
brih rešenja, grad menja svoj izgled, postaje
lepši i dobija obrise velegrada. Slično je i sa
drugim opštinama u APV kada su u pitanju
veća naseljena mesta i gradovi.
build: Nedavno su doneti zakoni o pre-
nošenju nadležnosti nad obalama reka sa
republičkih, na organe lokalne samoupra-
ve, čime je nastavljen pozitivan trend de-
centralizacije. Kakva su dosadašnja isku-
stva u APV na tu temu, posebno lokalnih
urbanističkih službi…
V. Z: U vezi sa prenošenjem nadležnosti sa
republičkih organa na lokalnu samoupravu,
u ovom slučaju, kao i svim drugim, moram
da kažem da sve aktivnosti u tom smislu u
potpunosti podržavam. Svaki stepen de-
centralizacije je neophodan iz više razloga.
Navešću samo dva, po mom mišljenju, naj-
važnija:
Prvi razlog je to što ne može Država, po-
smatrajući sve iz jednog centra, da donese
ispravnu odluku o rešavanju određenih pro-
blema u bilo kom regionu bolje nego što
to može neko sa nižeg nivoa vlasti koji je
rođen, živi i radi u toj sredini i sa tim pro-
blemima.
Drugi razlog je taj da prioritete usmeravanja
finansijskih sredstava za rešavanje određenih
problema ne može da određuje centralna
vlast bolje od ljudi sa lokalnog nivoa.
AP Vojvodina
O autoputu i još poneĉemu...
34 www.buildmagazin.com
intervju
...razgovarali smo sa Vladimirom Zelenoviýem, Pokrajin-
skim sekretarom za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo.
Priÿao nam je o dugoroÿnim prednostima i trenutnim
problemima prenošenja ovlašýenja na lokalne nivoe, o ulozi
Pokrajine u pitanjima autoputa Horgoš-Požega, o inicijativi
njegovog Sekretarijata za predstojeýi novosadski Sajam
graĀevinarstva, ali i o planovima osnivanja GraĀevinske
direkcije Vojvodine
razgovor vodio Mladen Bogiăeviă
zgrada Izvršnog veýa AP Vojvodine
što su JP Zavod za urbanizam Vojvodine,
Udruženje urbanista Vojvodine, Društvo ar-
hitekata Novog Sada, FTN Departman za
arhitekturu i Departman za građevinarstvo.
U svetlu odličnog poslovnog odnosa sa ru-
kovodstvom Novosadskog sajma i našeg
Sekretarijata, potpisan je sporazum o sa-
radnji Novosadskog sajma i našeg Sekre-
tarijata, koji sam potpisao sa gospodinom
Bojanom Gajićem, izvršnim direktorom
Novosadskog sajma.
build: Na teritoriji AP Vojvodine nalazi
se nekoliko naših najčuvenijih imena iz
oblasti građevinarstva, posebno na polju
sirovina… Gde je danas njihovo mesto na
tržištu?
V. Z: Tačno je da na području APV imamo
najčuvenija imena iz oblasti građevinarstva,
a posebno na polju proizvodnje sirovina za
građevinski materijal. Jedan broj preduzeća
iz ove oblasti je veoma uspešno privatizovan
i odlično se snalazi na tržištu, kao na primer
beočinska Fabrika cementa, Polet Bečej,
IGM iz Stražilova...
build: Ali, da li tih ljudi imate dovoljno?
Kako funkcionišu lokalne službe, posebno
urbanistička, koja bi i trebalo da preuzme
ulogu sprovođenja ovih zakona?
V. Z: Tu imamo problem koji nikako ne sme
biti razlog odustajanja od pravca decentra-
lizacije! Naime, lokalne urbanističke službe
još uvek u pravom smislu i ne postoje. One
se sada svode na jednog ili dvojicu ljudi za-
poslenih u lokalnoj upravi, koji pored tih
poslova obavljaju i još neke druge (iz obla-
sti privrede, izgradnje i slično) i nikako ne
mogu kvalitetno da se bave rešavanjem tako
složene problematike.
Sa položaja Pokrajinskog sekretara za urba-
nizam, arhitekturu i graditeljstvo, mogu sa
sigurnošću da kažem da na lokalnom nivou
vlasti nema dovoljno stručnih ljudi koji
mogu da stanu iza nekog novog zakona za
čije sprovođenje će biti zaduženi. Nema ih,
iz prostog razloga što lokalna samouprava
do sada nije imala nadležnosti u toj oblasti
i na osnovu toga nije raspolagala ni potreb-
nim finansijskim sredstvima za formiranje
stručnih službi koje bi se time bavile.
Proširenje nadležnosti podrazumeva i dodat-
na finansijska sredstva koja bi u tom slučaju
sa republičkog nivoa bila preneta na lokalni
i tada bi se stvorili preduslovi za formiranje
neke vrste lokalnih ministarstava, odnosno
sekretarijata koji bi mogli uspešno da se
bave sprovođenjem onih zakona koji se pre-
nose u nadležnost lokalne samouprave.
build: Ispratili smo vesti o Vašoj inicijati-
vi da se na sledećem Sajmu građevinarstva
u Novom Sadu pojave sva preduzeća iz ove
oblasti sa teritorije AP Vojvodine. Možete
li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi?
V. Z: Kao neko ko redovno prati sajamske
manifestacije primetio sam da postoji veli-
ki broj manjih firmi koje se bave nekom od
delatnosti vezanih za građevinarstvo i koje
imaju šta da prikažu na takvim manifestaci-
jama, ali iz različitih razloga ne pojavljuju se
na Sajmu građevinarstva. U kontaktima sa
njima zaključio sam da je jedan od proble-
ma, verovatno i najveći, upravo nedostatak
finansijskih sredstava. Takođe sam shvatio
da nema nikakve logike da se naš sekre-
tarijat čija su nadležnost građevinarstvo,
urbanizam i arhitektura, i to na nivou cele
Pokrajine, nikada do sada nije prikazao kao
izlagač na ovom Sajmu. U januaru 2007.
godine doneo sam odluku da izađemo na
Sajam i da predstavimo posetiocima u ne-
posrednom kontaktu šta je to što mi u Se-
kretarijatu zapravo radimo.
Pod pokroviteljstvom našeg Sekretarijata, na
štandu koji smo zakupili, predstavili smo i
sve ostale institucije koje se na teritoriji APV
bave urbanizmom, prostornim planiranjem,
projektovanjem i izgradnjom objekata, kao
www.buildmagazin.com 35
intervju
Međutim, imamo i mnogo loših primera,
kao što je npr. privatizacija Potisja iz Ka-
njiže.
build: Tranzicioni procesi u građevinskoj
struci još uvek teku veoma sporo. Oko po-
lovine preduzeća još uvek nije privatizo-
vano. Pomenuli ste neke od primera, ali
kakvo je stanje u AP V, uopšte gledano?
V. Z: Da, i kod nas u AP Vojvodini ima još
uvek onih koji i dalje posluju kao društve-
na preduzeća. Po mom mišljenju, privati-
zacija građevinskog sektora je neminovna
i dobro je da se uradi u što kraćem roku.
Nadam se da će novi vlasnici, kao što je to
slučaj u pomenutim uspešno privatizovanim
preduzećima, ispunjavati svoje obaveze i u
pogledu primena dobrih socijalnih progra-
ma, primenama novih, ekološki prihvatljivih
tehnologija, naravno, u skladu sa osnovnim
principima održivog razvoja. Pored toga,
neophodno je, kako za sve te proizvođače
građevinskog materijala, tako i za izvođače
radova i firme koje se bave projektovanjem,
obezbediti na prvom mestu dovoljno posla.
Čvrsto stojim pri stavu, i zalagaću se svim
silama da se za poslove koji se finansiraju iz
budžeta, formira građevinska direkcija Voj-
vodine, koja će za izgradnju većine objekata
od interesa za Republiku Srbiju, a koji se
grade na teritoriji APV, angažovati isključi-
vo preduzeća sa teritorije APV.
build: Da li je to u skladu sa...
V. Z: Da... znam šta ste želeli da me pitate.
I ne... ne smatram uopšte da bi to neko
mogao da proglasi zatvaranjem jednog re-
gionalnog tržišta za ostale. Verovatno će se
većina vaših čitalaca složiti sa time da se i
ovde mora napraviti decentralizacija, obzi-
rom da odluku o tome ko će vršiti projek-
tovanje, izgradnju i nadzor nad izgradnjom
za ove objekte, mora doneti neka novofor-
mirana građevinska direkcija Vojvodine,
koja će istovremeno brinuti o razvoju ovih
regionalnih preduzeća. Donošenje odluke
koja bi novac iz budžeta APV ili pojedinih
lokalnih samouprava, zadržala na istoj teri-
toriji, svakako da je logično i sasvim legiti-
mno rešenje.
Naravno da ovo pre svega podrazumeva
apsolutno poštovanje svih drugih etičkih i
zakonskih pravila tržišta, tj. cena i kvalitet
izvedenih radova moraju biti jednaki oni-
ma koje bismo dobili i na sasvim otvorenim
konkursima.
build: Hvala na razgovoru. Želimo Vam
puno uspeha u ostvarivanju postavljenih
ciljeva.
V. Z: Hvala i vašem magazinu na saradnji i
lepim željama. Želim još samo da pozovem
sve vas, i vaše čitaoce, na naredni Novosad-
ski sajam u martu sledeće godine Ŷ
Vladimir Zelenoviè
Pokrajinski sekretar za urbanizam,
arhitekturu i graditeljstvo
Deo tog sporazuma odnosi se i na či-
njenicu da će se na narednim sajmovima
građevinarstva, finansijskim sredstvima
iz budžeta APV, finansirati izlaganje
upravo tih malih izlagača. Godišnje će u
tu svrhu biti izdvojen iznos od dva mi-
liona dinara kojima može da se pokrije
plaćanje zakupa za više od 500m² izla-
gačkog prostora, sa još oko 500m² koje
bi te firme same finansirale, obzirom da
je malom preduzeću dovoljno i do ma-
ksimalno 50m². Na ovaj način rešio bi
se taj problem za barem 50 novih firmi.
Saradnju sa Novosadskim sajmom smo
u međuvremenu proširili, i veoma sam
zadovoljan zbog toga jer smatram da
samo zajedničkim radom možemo da
postignemo mnogo bolje rezultate koji
će doneti boljitak svim građanima.
Tokom više od 20 godina
švajcarski tim za istraživanje
i razvoj neprekidno je usa-
vršavao svoju jedinstvenu
struÿnost u pogledu izrade
jezgra, bojenja i primene
kompozit-cementnih panela
za izradu fasadnih sistema.
Ova ogromna tehnološka
unapreĀenja ÿine kiÿmu
zbirke švajcarskih fasadnih
sistema prvoklasnog kvalite-
ta za vrhunsku arhitekturu
Swisspearl® paneli se proizvode u mo-
dernim razvojnim postrojenjima u Niede-
rurnen-u (Švajcarska) korišćenjem male
količine energije i visoke svesti o očuvanju
okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog
portland cementa, sintetičkih vlakana, ce-
luloznih materijala i stabilnih pigmenata.
Vlastiti postupak proizvodnje, razvijen u
Švajcarskoj, sa posebnom završnom obra-
dom površina, impregnisanim ivicama i
zadnjom stranom panela, pruža optimalno
ponašanje i trajnost potpuno presovanih
panela. Milioni panela postavljeni od 1985.
godine širom sveta dokaz su izvanrednog,
pouzdanog, dugovečnog kvaliteta švajcar-
skog cementnog jezgra i završnog premaza.
Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji
majstorski sprovodi zahtevni proces proizvod-
nje integralno bojenih cement-kompozitnih
panela, koje nudi u veoma širokom izboru boja,
obezbeđujući pri tom visoku higijenu proizvod-
nog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.
Zadivljujuýi izbor
Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen
na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im
omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasa-
de, uz ispunjenje svih očekivanja investitora.
Dakle, prirodna elegancija osobenog i sve-
denog izgleda materijala, različitih završnih
obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanred-
nu projektantsku slobodu da se zavodljive
boje i teksture mogu jednostavno i sjajno
uskladiti sa drugim materijalima.
Glavne osobine proizvoda
Swisspearl® panele za fasade i enterijer ispo-
ručuje jedini proizvođač u svetu sa 20-godiš-
njim iskustvom u proizvodnji cement-kompo-
zitnih panela sa novom tehnologijom izrade
jezgra bojenjem, ne samo neprozirnim bojama.
Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se poseb-
no u sledećim osobinama:
Ujednačeno bojenje kompozit-cementnih
panela objedinjuje lepotu i trajnost
Posebno projektovani sistem fasadnih oblo-
ga sa ventilisanjem sa zadnje strane, najpo-
uzdaniji sa gledišta građevinske fizike
Neuporediva fizička svojstva - jedini vlakno-
cementni fasadni paneli koji ispunjavaju
uslove za najvišu klasu kvaliteta 5A u skladu
sa evropskim normama o potvrdi kvaliteta
(EN 12467) – CE
Visoko kvalitetna armirna vlakna
(<6% celuloznih vlakana)
Nizak stepen upijanje vode
Visoka otpornost na vremenske uslove
Bez uticaja blizine morske obale i normal-
nog atmosferskog zagađenja
Sunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz
skoro da ne utiču na izgled površine panela








Dug vek postojanosti i otpornosti boje: u
zavisnosti od nijanse Delta E vrednost iz-
nosi između 1 i 3 po CIELAB skali posle
izlaganja u trajanju od 2.000 sati (svetlost
Xenonskih lampi u skladu sa Testom vre-
menskih uslova). Obezbeđeno prirodno i
ujednačeno starenje celokupne površine
panela/fasade
Garantovana otpornost u temperaturnom
opsegu od -40° C do +80° C
Ponašanje u slučaju požara: A2-s1, d0 u
skladu sa standardom EN 13501-1/UBC
Class I, NFPA Class A u skladu sa stan-
dardom ASTM E 84-99
Uglavnom fabrička izrada sečenja, bušenja
i impregnacije, najvišeg kvaliteta
Najmanje moguće održavanje zahvaljujući
glatkoj završnoj obradi površine panela iz-
rađenog od inertnog materijala
Proizvodi pretežno izrađeni od mineralnih
sirovina, 100% obnovljivi
Švajcarski građevinski standardi potvrđuju
40 godina kao očekivani životni vek fasada
izrađenih od Swisspearl® panela.







36
TEMAbroja
paneli i fasadni sistemi
SWISSPEARL
®
www.buildmagazin.com
Swisspearl
®
fasadni paneli
Swisspearl® fasadni paneli su cement-kom-
pozitne ploče velikog formata, dostupne u raz-
ličitim načinima završne obrade. Nakon opse-
canja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene
prema željenim dimenzijama. Swisspearl®
fasadni paneli mogu da se postave u jednoj rav-
ni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili
na drugi način, horizontalnim preklapanjem.
Detalji spojeva i načini pričvršćivanja
kao i doslovce neograničen izbor veliči-
na ploča pruža beskrajne mogućnosti u
stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada.
Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u
skladu sa najnovijom tehnologijom nepre-
kinutog ventilisanja sa zadnje strane fasadne
obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren
sistem oblaganja fasada, već decenijama efi-
kasno štiti konstrukciju zgrade, a samim tim i
čitavu zgradu, od atmosferskih uticaja. Paneli
su otporni na koroziju, nezapaljivi su, izuzetno
trajni i praktično ne moraju da se održavaju
– što predstavlja prednost i privlačno rešenje
u svakom smislu. Za detaljna uputstva o pro-
jektovanju i montaži koristite tehničku doku-
mentaciju Esala.
Nenadmašna usluga
Carat SL i Reflex paneli, namenjeni vrhun-
skim projektima, dostupni su preko lokalnih
ovlašćenih Swisspearl® distributera. Oni
će sa odanim saradnicima, obavezanim vi-
sokim standardima, pružiti profesionalnu
podršku projektantima dok se fasada ne
postavi. Zajedno sa tehničkom službom u
Švajcarskoj, oni su uvek na raspolaganju da
brzo odgovore na bilo koje pitanje vezano
za Swisspearl® sisteme i detalje, dimenzije
i način sečenja i/ili izbor boja.
Pomoć projektantima i ugovaračima u sva-
koj fazi projekta, dostavljanje uzoraka, obu-
čavanje radnika i garancija, doprinose utisku
visokog nivoa usluga namenjenih povećanju
vrednosti projekta i zadovoljstva korisnika.
Swisspearl® – ne samo proizvođač već i sa-
radnik u izvođenju, sa odabranim distribute-
rima koji su tu da pruže podršku i pomognu
zadovoljenje propisanih najviših standarda.
Ostali Swisspearl® proizvodi:
Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava
odgovarajuće boje
Paneli za balkone bojeni sa obe strane, per-
forirani unutrašnji elementi itd.
Prethodna generacija proizvoda razvija-
na 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim
jezgrom) takođe se može dobiti za doziđi-
vanje zgrada i naročite potrebe. Tražite
Natura (prozirni završni premaz sa vidlji-
vom cementnom strukturom) ili Tectura
(jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom
završnom površinom) sistem bojenja.
Za svako Vaše pitanje možete pozovati lo-
kalnog ovlašćenog Swisspearl® distribu-
tera, da proveri mogućnost nabavke panela
u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o
svemu drugom što može dovesti do među-
sobne saradnje Ŷ



TEMAbroja
Ovlašăeni zvaniĉni
distributer za podruĉije Srbije
ESAL d.o.o. Beograd
Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 311 57 84
mob: +381 (0) 63 318 558
e-mail: esal@bitsyu.net
www.esal.si
www.eternit.ch
www.swisspearl-architecture.com
Raspoložive veliìine Swisspearl
®
panela:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm
5/16“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
12 mm
15/32“
3070 x 1250
2530 x 1250
3040 x 1220
2500 x 1220
U zavisnosti od naìina bojenja i nijanse boje
mogu biti isporuìeni i paneli širine 950 mm:
Debljina proizvodne
mere
korisne mere
(mm) (mm)
8 mm,
5/16“
3070 x 950
2530 x 950
3040 x 920
2500 x 920
*paneli korisne dužine 10’– 0”
mogu se proizvesti u fabrici
37 www.buildmagazin.com
Na sajmu BAUMA
u Minhenu svoje inovacije i
tehnološka dostignuýa
predstavio je i dobro pozna-
ti lider u dizajnu alumini-
jumskih konstrukcija u gra-
Āevinarstvu, firma Schüco
Rast svetske populacije i standarda bezmalo
su iscrpeli prirodne resurse, što zahteva nove
strategije, a jedna je i novi moto – Energija², za
fasade koje treba da štede i prave energiju, pra-
teći dizajn, sistemsku automatiku i usavršenu
sigurnosnu tehniku. Schüco ovde već danas
pruža značajan doprinos svojim inovacijama,
efikasno povezujući termozaštitu i solarnu
tehnologiju. Pored optimalnih uslova za život,
rad i proizvodnju, tu su i zahtevi dizajna, bez-
bednosti i automatizacije objekta, kako bi se
štedela energija, a troškovi korišćenja optimi-
zovali. Zgrade koje štede i proizvode energiju
daće važan doprinos smanjenju potrošnje, ni-
žim cenama energije i boljoj klimatskoj zaštiti.
Centralne teme projektovanja predstavljaju
termička izolacija prozora i fasada kao i kori-
šćenje solarne energije putem Solar Termal i
Photovoltaic postrojenja. Schüco je prihvatio
ove izazove i već nudi nova efikasna rešenja u
kojima Energija² ima značajno mesto.
Energija kroz automatizaciju
Automatskim upravljanjem fasadama, tj.
međusobnim usaglašavanjem funkcija prove-
travanja, zasene, bezbednosti, unutrašnje tem-
perature, smanjenja dejstva vetra i proizvodnje
energije, kao i automatskim sistemima otvara-
nja i zatvaranja prozora – štedi se energija. Va-
žan deo optimizacije predstavlja i upravljanje
klimatizacijom. Prozori i vrata sa centralnom
blokadom pružaju veoma veliki doprinos dobi-
janju energije, a otvaranje prozora u toku noći,
može ciljano uticati na hlađenje objekta. Pro-
klamovan cilj firme Schüco je da svi aktivni
elementi fasade jednog objekta budu elektron-
ski umreženi, a svi otvori objekta upravljani
automatskim putem. Realizacijom ovog cilja,
energetski potencijal fasade objekta može se u
potpunosti iskoristiti. Schüco automatizacija
koja donosi lakoću rukovanja, isto je tako va-
žna kao i prateća tehnika, nevidljiva, skrivena
u ramovima prozora i vrata. Automatizacija
fasade i dalje je na početku, ali će u budućnosti
bitno doprineti energetskoj efikasnosti celoku-
pnog objekta (naročito za luksuzne domove i
na objektima koji nisu namenjeni stanovanju).
Schüco je idealan partner, jer razvoj sistema
profila, tehnika okova, pogona i elektronskih
upravljačkih sistema zahtevaju mnogo iskustva
i visoke inovacione sposobnosti.
Energija i bezbednost
Bezbednost nije samo zaštita od vremenskih
prilika, već i od provala i vandalizama nad
objektima svih vrsta. Schüco nudi postroje-
nja za zatvaranje objekata (brave), sigurnosne
profilisane cilindre, električne višestruke zatva-
rače, ručice prozora koje se mogu zaključavati,
sigurnosne okove na prozorima i vratima sa
definisanim klasama otpornosti i magnetne
prekidače koji svi zajedno u velikoj meri po-
većavaju pasivnu bezbednost nekog objekta.
Kod prozora čije se otvaranje aktivira motori-
ma, automatsko stezno obezbeđenje doprinosi
bezbednosti korisnika, pošto mehanizam za
zatvaranje automatski reaguje na otpor. Sis-
temska rešenja firme Schüco sa efikasnim za-
ustavljanjem zrna vatrenog oružja i eksploziva
pokazali su se veoma dobro, a uz to daju mak-
simalnu slobodu pri oblikovanju i dizajniranju.
Bezbednosni sistemi firme Schüco nude za-
štitu od dima i vatre za sve objekte. Odlično
razvijena signalna tehnika uz pomoć senzora
omogućava potpunu kontrolu stanja. Zajedno
sa novim biometrijskim oblicima kontrole pri-
stupa, Schüco nudi brojne koncepte umreže-
nih sistemskih tehnika na tržištu bezbednosti
koji zadovoljavaju sve standarde i propise.
Energija i dizajn
Moderne fasade u sve većoj meri ispunjavaju
funkcije u oblasti energentske efikasnosti, au-
tomatizacije i bezbednosti, a rastu i zahtevi u
pogledu dizajna. Bilo da se radi o integraciji
uređaja na motorni pogon i upravljanje u na-
ročito tanke čelične i aluminijumske profile, ili
je reč o harmoničnom oblikovanju lamela za
zaštitu od sunca, Schüco nudi uravnoteženi
dizajn, gde su oblik, funkcionalnost i površina
međusobno optimalno usaglašeni. Za sve
Schüco proizvode osnovna su pitanja funkci-
onalnosti i dizajna, jer svi novi elementi moraju
biti usaglašeni sa postojećim delovima fasade.
Schüco dizajn povezuje plemenite površine i
suverene oblike sa inovativnim tehnologijama.
Oni su garancija postojanog dizajna i prate na-
stojanja arhitekata u oblikovanju.
Pored dugog veka trajanja i jednostavne upotre-
be svih proizvoda, rešenja firme Schüco imaju
i dopunske vrednosti. Kombinacija toplotne
izolacije, solarne tehnologije, automatizacije,
bezbednosti i dizajna pokazuju da raznovr-
snost primena i koristi od fasada sve više rastu.
Za to se postarala Energija², koja već i danas
nudi za budućnost proverena rešenja za uklju-
čivanje novih, energijski relevantnih, sigurnih,
lako opsluživanih komponenata sistema Ŷ
38
ENERGIJA
²
Schüco pametne fasade
TEMAbroja
ALU KÖNIG STAHL
Vladimira Popoviăa 6 CG APT, 11000 Beograd
tel: +381 (0) 11 3111 051
3111 226
fax: +381 (0) 11 3111 165
e-mail: office@alukoenigstahl.co.yu
www.alukoenigstahl.com
www.buildmagazin.com
Kompaniju M-profil predstavili
smo u prošlom broju magazina
Build uglavnom kroz njihove
trapezno i sinusno profilisane
limove, ali i limove profilisane u
obliku crepa, a sada želimo reýi
nešto više o njihovim krovnim i
fasadnim sendviÿ panelima
Proizvodnja u kontrolisanom proizvodnom
procesu, jednostavno postavljanje na fasadu
objekta, minimum otpada prilikom rada i
termoizolacione karakteristike najvišeg ni-
voa, svrstavaju sendvič panele M-profila
u proizvode koji čuvaju prirodne resurse i
ekološki su prihvatljivi.
Sendvič paneli kompanije M-profil se
primenjuju prilikom gradnje skoro svih
vrsta građevina. Jednako dobro se mogu
koristiti kod jednostavnih skladišta, kao
i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili
hotela. Izgradnja tehnički zahtevnih
građevina, kao što su hladnjače ili proiz-
vodni pogoni, nezamisliva je bez krovnih
ili fasadnih sendvič panela.
Mogućnosti različitih kombinacija boja i povr-
šinskih obrada panela daju arhitektama i dizaj-
nerima kreativnu slobodu potrebnu za kvali-
tetnu i modernu arhitekturu. Konstrukcije od
sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i
trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su
veka trajanja uz jednostavno održavanje i zato
su izuzetno ekonomski opravdane. Svojim
mehaničkim, fizičkim i estetskim svojstvima
sendvič paneli dokazuju da su visokorazvijen
građevinski proizvod najšire primene.
Krovni i fasadni paneli
Svojstva sendvič panela proizlaze iz načina
spajanja pojedinih sastavnih elemenata u
kompozitni panel. Dva površinska lima lepe
se na jezgro od kamene vune ili polistirena.
Limovi imaju superiornije mehaničke ka-
rakteristike, dok je jezgro odličan toplotni
izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i bo-
jeni bojom na poliesterskoj bazi. Proizvedeni
su po normi EN 10147 i EN 143 i ispunja-
vaju sve savremene protivpožarne zahteve.
Debljine koje se koriste su 0,50 i 0,60mm,
dok im je granica razvlačenja fy=280MPa.
Jezgro može biti od kamene vune specifične
težine 120kg/m
3
(protivpožarni paneli) ili
polistirena od 15kg/m
3
(samogasivi paneli).
Debljina jezgra može biti od 60 do 200mm,
a spoljašnji limovi se nude u dve vrste obra-
de lima, u mikroliniranom obliku i standar-
dnom obliku profilacije. Razlikujemo dva
tipa panela: krovne (sa trapezno profilisanim
limom) i fasadne, koji se mogu montirati na
potkonstrukciju horizontalno i vertikalno,
bilo na čeličnu ili betonsku konstrukciju.
Osim toga, moguće je i dodatno ugraditi
ukrase od alu-profila plastificiranih u boji
panela ili nekoj drugoj boji, kako bi se istak-
li određeni delovi fasade (na primer sokla,
okviri oko prozora i ulaza, atika ili venac u
gornjim zonama zida i sl.).
Fizika zgrade
Jezgra sendvič panela od materijala sa ma-
lim koeficijentom toplotne provodljivosti i
izostanak toplotnih mostova daju odličan
proizvod sa stanovišta termoizolacijskog sis-
tema zgrade. Zaptivanje spojeva gumenim
trakama omogućuje paronepropusnu izradu
zidova pa paneli zadovoljavaju i u pogledu
difuzije vodene pare. M-profil je ponudio i
panel sa skrivenim spojem, kako bi se dobila
što lepša i kvalitetnija spojnica panela.
Sertifikati
M-profil odgovara na sve visoke zahteve
tržišta i uz svoje proizvode nudi i komplet-
ne ateste za sve panele, pa tako paneli s is-
punom od kamene vune imaju sertifikat za
vatrootpornost od 120 minuta, dok paneli s
ispunom od polistirena imaju sertifikat za
samogasivost klase B1, a tu su i sertifikati za
nosivost i termoizolacione odlike panela Ŷ
39
M-PROFIL
sendviÿ fasadni i krovni paneli
za kvalitetnu i modernu arhitekturu
M-PROFIL
Golubinaĉki put bb
22300 Stara Pazova
tel: +381 (0) 22 311 231
310 517
310 237
e-mail: office@m-profil.co.yu
www.m-profil.co.yu
TEMAbroja
www.buildmagazin.com
DIGITALNI VODENI PAVILJON
Karlorati saradnici (Carloratti associati) i inženjeri
MIT-a, za predstojeüi meÿunarodni EXPO u Sarago-
si (Zaragoza) 2008. godine sa temom Voda i održivi
razvoj, projektovali su paviljon od vode – svi zidovi
i druge vertikalne površine napravljeni su od tzv. di-
gitalne vode. Nju þine teþne zavese za zidove koje
ne samo da se mogu programirati da poput velikog
ekrana prikazuju tekst i grafiþke slike, veü mogu da
osete osobu koja se približava i da se automatski
otvore kako bi je propustile. Veü se pokušavalo sa
digitalno kontrolisanim kapljicama, ali je ovo prvi
takav arhitektonski prostor. Obzirom da ovde upo-
trebljene cevi i elektronika nisu naroþito skupe, a re-
ciklirane vode ima dosta i jeftina je, vodeni zidovi bi
mogli postati stvarnost i za neke druge projekte.
www.digitalwaterpavillion.com
BUDUûNOST STANOVANJA
– KUûE NA VODI
Globalno zagrevanje stvara oštre vremenske prilike
apokaliptiþnih scenarija poplava koje postaju real-
nost u svim delovima sveta. Ovogodišnje poplave u
Velikoj Britaniji, Indiji, Nepalu i Bangladešu uþinile su
da hiljade ljudi izgubi živote a milioni da ostanu bez
svojih domova.
Holandija je specifiþna zemlja sa skoro polovinom
teritorije ispod nivoa mora. Ovde su poplave sastav-
ni deo života i upravo iz ove zemlje potiþe jedno od
moguüih rešenja. Kompanija Dura Vermer (Dura
Vermeer) predložila je savršeno jednostavno reše-
nje – kuüe na vodi. U kompaniji tvrde da su ove kuüe
fleksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode
i do 5m.
zanimIjivosti
Razvijena su dva modela: kuüa na vodi kao brod i
amfibija koja je na obali za vreme suvog vremena.
Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme
i þeliþne stubove koji pomažu da kuüe ostanu ukot-
vljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja
brzo mogle naüi na otvorenom moru. Struja i voda su
sprovedene preko fleksibilnih cevi koje su napravlje-
ne tako da mogu da prate promene nivoa vode.
Do sada je izgraÿeno 46 ovakvih vodenih jedinica u
Masbomelu (Maasbommel) u provinciji Gerderland
(Gerderland). Poþetna cena ovih kuüa je 260.000$,
što znaþi da bi u sluþaju masovne proizvodnje u
prednosti svakako bile bogatije zemlje. Kompanija
Dura Vermer trenutno radi na razvijanju jeftinijih
materijala koji bi omoguüili masovnu proizvodnju po
znatno nižim cenama. Njihov rad üe svakako morati
da se ubrza pošto su nauþnici procenili da do 2100.
godine nivo okena podiüi za 11cm.
www.ecoboot.nl
SAVRŠENA KOCKA
Holandski institut za zvuk i sliku napravljen je kao
puna kocka þija je polovina ukopana. Sadrži arhi-
ve za emitovanje slike i zvuka, kancelarije i muzej.
Predstavlja centralnu taþku grada Hilversuma (Hil-
versaam) u kome se nalazi. Hilversum je predgraÿe
Amsterdama poznato kao centar holandske TV in-
dustrije.
Arhitekte ove neobiþne graÿevine Vilijam Jan Nen-
telings (Willem Jan Nentelinngs) i Mihael Ridijk (Mi-
chael Riedijk) poseduju redak talenat u arhitekton-
skim krugovima – smisao za humor. Fasada zgrade
je sastavlejna od panela livenog stakla u boji. U
saradnji sa umetnikom Jap Drupstenom (Jaap Drup-
steen) na panelima su odštampani poznati kadrovi
sa holandske televizije. Koristeüi kompjutersku teh-
nologiju, Drupsten je spojio slike sa staklom, što daje
zanimljiv efekat, jer su slike samo delimiþno prepo-
znatljive iz odreÿenih uglova. Fasada predstavlja kri-
tiku savremene kulture i društva a ima paralele i sa
eksterijerom biblioteke Dželi (Jelly), arhitekte Gordo-
na Bunšalta (Gordon Bunshalt) iz 1963. godine.
www.neutelings-riedijk.com
NEUNIŠTIVA KUûA
Kuüa Florans i Vilijema Tsuija (Florence i William
Tsui) u Berkliju (Berkly), Kalifornia (California), važi
za neuništivu kuüu pošto njen oblik i koncept þitavog
konstruktivnog sistema potiþu od minijaturnog orga-
nizma, tzv. vodenog medveda (Hypsibius dujardini)
koje može da opstane u svim vremenskim prilikama
i na svim nadmorskim visinama.
Na istom pricipu je graÿena i kuüa koja nosi ime Oko
Sunca (Tai Yang Yen) po dekorativnim elementima
fasade u obliku okulusa. Osnova je elipsa a kuüa sa-
drži tri kupatila, þetiri spavaüe i dnevnu sobu. Kuüa
je delimiþno ukopana u zemlju, a zidovi su napra-
vljeni od recikliranog sunÿera i posebnih blokova
cementa. Od ostalih materijala korišüeni su beton,
akrilik, fiberglas i reciklirano drvo. Prednosti ovakvog
tipa graÿevine su brzina gradnje i jeftini materijali,
kao i to što su prostorije zimi tople, a leti hladne, a
pri þemu je kuüa otporna i na vodu, vatru, termite i
prigušuje buku za oko 50dB.
www.tdrinc.com
NOVIH SEDAM SVETSKIH ýUDA
U okviru globalne kampanje Novih sedam svetskih
þuda izabrani su Kineski zid, rimski Koloseum, pala-
ta Tadž Mahal u Indiji, drevni grad Inka Maþu Pikþu u
Peruu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, napušteni
antiþki grad Petra u Jordanu i piramida drevnih Maja
Kastiljo, u gradu ýiþen Icu u Meksiku. Novih sedam
svetskih arhitektonskih þuda izabrano je glasovima
preko 100 miliona ljudi širom sveta posredstvom In-
terneta i mobilnih telefona. Od sedam svetskih þuda
antiþkog sveta, koje je izabrao filozof Filon, danas su
ostale samo piramoide u Gizi. Kampanju je pokre-
nuo švajcarski umetnik i muzeolog Bernard Veber.
Žirijem je predsedavao bivši generalni direktor UNE-
SCO-a Federiko Major Saragosa, a þinilo ga je se-
dam svetski priznatih arhitekata. Nakon izbora novih
sedam svetskih þuda u julu ove godine, pokrenuta
je nova inicijativa – Novih sedam svetskih prirodnih
þuda, koja üe trajati do 8. 8. 2008. godine.
www. new7wonders. com
40 www.buildmagazin.com
Institut
za zvuk
i sliku
Hilversum
MB Company d.o.o. se veý deset
godina bavi poslovima iz
oblasti graĀevinarstva, trgovi-
nom na veliko i malo, i spoljnom
trgovinom. Osnovna delatnost
firme je projektovanje, zakup,
montaža i nadzor ramovskih
brzomontažnih skela za
enterijersku i eksterijersku
upotrebu, ali od prošle godine u
svojoj ponudi ima i prodaju
savremene graĀevinske
galanterije iz uvoza
Bezbednost na prvom mestu
Ramovski fasadni skelski sistemi koje
MB Company nudi svojim zakupcima
proizvod su poznatih nemačkih proizvođača
Tyssen Hünnebeck BOSTA 100, Plettac
SL70, Altrad-Baumann 70, i odgovaraju naj-
savremenijim normama EU, posebno u obla-
sti bezbednosti na radu, kojoj se u poslednje
vreme i kod nas posvećuje sve više pažnje.
U zavisnosti od karakteristika i maksimalnog
dozvoljenog opterećenja, građevinske skele se
dele u šest normativnih grupa, a ramovske ske-
le koje MB Company daje u zakup, poseduju
nemačke i naše sertifikate i stručne nalaze koji
potvrđuju ispunjenje standarda DIN 4420 za
grupe 4, 5 i 6.
Ponuda se odnosi isključivo na ramovsku skelu
izrađenu od aluminijuma ili čelika, sa svim ne-
ophodnim pratećim elementima: vertikalni ra-
movi, sigurnosne ograde, dijagonale, patosnice
(metalne ili daščane sa sigurnosnim okovima),
završni elementi, bočni sigurnosni elementi,
prolaznice sa merdevinama, spoljašnja stepeni-
šta, pešački prolazi, nadstrešnice, rešetkasti ele-
menti za premošćavanje, štelujuće nožice itd.
Skela može biti statična ili pokretna – u vidu
tornjeva pogodnih za enterijerske i fasaderske
radove: molerske, monterske i sl.
Brzina i efikasnost
Na tržištu je kod domaćih i stranih investitora,
i samih izvođača građevinskih radova, sve
veća potražnja za zakupom skela, kao i za
uslugom prevoza, montaže, demontaže, pro-
jekta i nadzora od strane stručnih lica.
Visokostručni kadar i radnici firme MB
Company obaviće za svoje zakupce sve ove
poslove, pri čemu paket osnovne ponude
podrazumeva: skelski sistem, projekat skele
i nadzor prilikom montaže (kao najpouz-
daniji garant bezbednosti koja je na prvom
mestu), dok se montaža/demontaža i prevoz
nude kao opcija. Lager firme uvek raspola-
že dovoljnom količinom skela i nalazi se u
neposrednoj blizini autoputa kod petlje ka
Dobanovcima čime je obezbeđen brz i jedno-
stavan transport do bilo koje lokacije u Srbiji.
Ukoliko ste jedan od brojnih zakupaca firme
MB Company i odlučite se za transport skela
u režiji ove firme, kamioni njihovog voznog
parka u svakom trenutku su spremi da krenu
pravo ka Vašem gradilištu. Od onog trenutka
kada se skele nađu na lokaciji, njihova montaža
se odvija brzinom od 1.000m² za 3-4 dana.
Skele MB Company-ja za punu deceniju
poslovanja obezbeđivale su brojna gradilišta
širom Srbije, a u njihovom okrilju nastali su,
ili bili renovirani, objekti najrazličitijih oblika,
veličina i namena: od stambenih, poslovnih i
javnih višespratnica, preko kotlovskih postro-
jenja, industrijskih tornjeva i silosa, pa sve do
mostova i drugih velikih armirano-betonskih
konstrukcija.
Distanceri
Od prošle, 2006. godine, MB Company
započeo je sa poslovima uvoza i prodaje svih
vrsta distancera i druge građevinske galan-
terije za rad sa prefabrikovanim betonskim
elementima u skeletnoj i panelnoj gradnji. U
širokoj ponudi najsavremenijh uvoznih arti-
kala nalaze se: plastični, betonski i čelični di-
stanceri za gornju i donju zonu, horizontalnu
i vertikalnu armaturu; sistemi za podizanje,
fiksiranje i povezivanje prefabrikovanih be-
tonskih konstrukcija; vodonepropusne mem-
brane i proizvodi za oplatu; vezujući ankeri
i distanceri za izolacione materijale; lajsne i
konstruktivni profili; magnetni proizvodi za
metalne kalupe i mnogi drugi proizvodi ne-
ophodni u industrijskom građevinarstvu Ŷ
41
MB COMPANY
najbezbednije ramovske skele
promo
MB COMPANY
Bul. Arsenija Ĉarnojeviăa 99 G
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 3133 660
mob: +381 (0) 63 1036 565
fax/tel: +381 (0) 11 3133 658
e-mail: mbcompany@eunet.yu silos u Sremu
objekat na Terazijama
www.buildmagazin.com
hotel u Subotici
Posleratna nepodobnost modernizma, i nje-
govog glavnog jezika – internacionalnog
stila, već šezdesetih godina je ukazivala na
sopstvenu istrošenost. Ideje velikana mo-
dernizma kakvi su bili Mis (Mies Van de
Rohe), Korbizije (Le Corbusier) i Gropi-
jus (Walter Gropius) nisu više nailazile na
razumevanje, ne samo stručne javnosti, već
i onih kojima je ta arhitektura bila name-
njena. Nekoliko građevina zasnovanih na
teorijama Korbizijea i CIAM-a, porušeno
je dinamitom, doslovce – 1972. godine mo-
derno stambeno naselje Pruit-Ajgo u Sent
Luisu, dignuto je u vazduh.
Vreme promena
Početak Postmoderne obeležava povratak
dovitljivosti, ornamenta i komunikacije kao i
stvaranje nove estetike. U želji da ispravi gre-
ške arhitekture Moderne, postmodernizam
komunicira sa korisnicima i ostvaruje veze sa
gradom i istorijom. Naravno, kao što je to bio
slučaj i sa svim prethodnim pravcima u isto-
riji, postmodernizam je nastao kao kritika i
negacija modernizma, iz kog je i evoluirao. U
potrazi za opštim principima pomoću kojih
bi se mogao okarakterisati postmodernizam,
neki kritičari su išli dotle da postoje i ocene
da bi taj princip mogao biti: svesno razaranje
stila i uništavanje arhitektonskih oblika.
Sa druge strane, oni umereniji su arhitekturu
postmodernizma opisivali i kao neo-eklekti-
cizam. Njegova najčešća strategija u kom-
poziciji je pastiš – citiranje fragmentisanih
istorijskih elemenata. To citiranje je obično u
sprezi sa podrugljivim podražavanjem isto-
rijskog detalja. Zgrada AT&T, koju je 1978.
godine projektovao Filip Džonson (Phili-
ppe Johnson), može poslužiti kao primer te
podrugljive igre. Postmodernistički projekti
naizgled kao da nemaju ništa zajedničko,
međutim, u svoj slobodi postkompozicije
arhitektonskih elemenata neka pravila, za-
pravo načini, mogu nazreti. Oni mogu biti
bizarni, humoristički, šokantni, ali jedno im
je zajedničko – uvek su jedinstveni.
Novo ÿitanje arhitektonskih
elemenata
Novinu predstavlja povratak zaboravljenih
arhitektonskih elemenata – stubova, pri-
mena klasičnih grčkih i rimskih uzora (ali
ne u vidu doslovnog ponavljanja kao u neo-
klasicizmu), oživljavanje neo-vernakularnog
(Neo-Vernacular) pokreta u Engleskoj koji
je doveo do ponovnog prihvatanja starih
tehnologija, pre svega upotrebe opeke, ali i
bronze i nerđajućeg čelika, što su remini-
scencije na Ar-nuvo i Ar-deko (Art Nouve-
aux & Art Deco) period.
Jedna od svakako najjačih motivacija post-
modernizma je izgradnja po ukusu zajednice.
Arhitekta Čarls Mur (Charles Moore) koji
je u svom radu negovao scenografičnost si-
mulirajući klasične oblike čime je redukovao
konstrukciju na puku parodiju, na primer,
veliki deo svog simbolizma izveo je kroz sa-
radnju sa italijanskom zajednicom prilikom
rada na projektu za Italijanski trg (Piazza
d’Italia) u Nju Orleansu (New Orleans).
Mali trg je ironično podsećanje na Hadrija-
novu vilu u Tivoliju, kao i korišćenje čeličnih
spojnica na kvazi klasičnim stubovima. Para-
doksalan je i način na koji se Mur poziva na
antičke uzore u sred Nju Orleansa.
Još jedan vid eklekticizma je upotreba trom-
pe l ’oeil (varka oka). Ova umetnička tehnika
potiče iz slikarstva starog Rima, a posebno
se na njoj insistiralo u italijanskom baroku,
kada se pomoću ekstremno realistične pred-
stave stvarala optička iluzija da određeni
objekti zaista i postoje. Upotrebu ove tehni-
ke možemo videti na primeru nosača sa obe
strane Majkl Grejvsove (Michael Graves)
Administrativne zgrade u Portlandu koji
daju iluziju realnih nosača.
Dvostruki kod
postmodernizma
Ovaj pokret se prvo javio u Americi šezde-
setih godina, a zatim se proširio na Evropu
i ostatak sveta. Postmodernizam je raznovr-
stan, nestabilan koncept koji je dao posebne
estetske pristupe u literarnoj kritici, ume-
tnosti, filmu, teatru i arhitekturi, ali i u obla-
stima kakve su moda, pa i način ratovanja.
Širenje postmoderne arhitekture potpomo-
gnuto je nizom značajnih izložbi i pojavom
novih časopisa koji su pratili njen razvoj.
Takođe, dolazi i do naučnog interesovanja
za razvoj istorije i teorije arhitekture, koja se
od 70-tih polako odvaja od istorije umetno-
sti i razvija paralelno sa njom. Naravno da
najveće zasluge za to pripadaju arhitekton-
skim spomenicima Moderne. Shvativši do
koje mere je arhitektura postala popularna,
galerija Leo Kasteli (Leo Castelly) iz Nju-
jorka (New York) pozvala je 1980. godine
vodeće arhitekte sveta da ponude projekte
za privatne kuć – osam projekata, okuplje-
nih pod nazivom Kuće na prodaju, koji su
bili izloženi kao umetniča dela.
arhitektura
42
JEDAN ZAOKRET U ARHITEKTURI
ERA POSTMODERNIZMA
U devetnaestom veku, sa nestankom tradicionalnih kultu-
ra, nastale su ideje modernizma koje naglasak stavljaju na
avangardu. Transformacija društva bila je uzvišena misija
progresivnih umetnika – pojedinaca. Protivreÿnost takve
situacije izbila je na videlo 60-tih, u jeku razvoja potrošaÿ-
kog društva. Endi Vorhol (Andy Warhol) i drugi umetnici
prepoznali su nestanak kritiÿke i utopijske uloge avangarde
kao alternative masovnoj kulturi
priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Italijanski trg 1978.
muzej Abtajberg 1972.
Izraz postmoderna prvi je primenio na
arhitekturu Džozef Hadnat ( Joseph
Hudnut) u naslovu jednog članka 1945.
godine, a čuveni arhitekta Čarls Dženks
(Charles Jenks) ga je popularisao 1975.
godine, definišući ga kao dvostruki kod, s
jedne strane iz tradicionalnog, a s druge
iz potrošačkog društva sa akcentom na
upotrebi novih materijala i tehnologije.
www.buildmagazin.com
Pop modernizam
43
arhitektura
Pioniri postmodernizma
Postmodernizam je otvorio put istraživa-
nju arhitekture čiji su koreni, ali i manifesti,
bili u američkoj kulturi. Dobitnik Prikerove
nagrade (Pricker award) 1991. godine, Ro-
bert Venuri je poznat kao otac postmoderne
arhitekture i urbanističkog projektovanja u
Americi i Zapadnoj Evropi. Simbol projekta
postmodernizma je projekat koji je Venturi
1961. godine uradio za svoju majku Vanu
Venturi (Vanna Venturi) u Filadelfiji.
Najneobičnija karakteristika ove građevine
je primena klasične dekoracije na fasadi.
Pročelje je reminiscencija fasade Paladijeve
(Palladio) vile Maser. Luk i nadvratnik zaje-
dno još više naglašavaju veličinu centralnog
otvora. S druge strane, pojavljuju se i nekla-
sični elementi kakvi su industrijski prozor-
ski okviri i trakasti prozori kuhinje.
Tipičan primer postmodernističkog obla-
kodera je Zgrada javne službe u Portlandu
iz 1983. godine arhitekte Majkla Grejvsa.
Zgrada predstavlja mešavinu različitih sti-
lova. Donja kolonada je upadljivo egipatska,
ali sa italijanskim uticajima i evocira kla-
sicizam tridesetih godina. Još jedna kvazi-
klasična odlika je podela na stilobat, stub i
pediment. Na fasadi je prisutno i tehnolo-
ško staklo koje delimično oživljava poetiku
Moderne. Pilastri koji označavaju vertikale
liftova i trapezoidni kamen crne boje iznad
njihovog završetka su u tradiciji Ar-dekoa.
Davne 1979. godine, na Aveniji Medison,
Filip Džonson podigao je prvi postmoderni
oblakoder – zgradu centra američke telefon-
ske i telegrafske kompanije AT&T. Danas
zgrada pripada korporaciji Sony i poznata je
pod tim imenom. Ovaj projekat predstavlja
reakciju protiv Misovog modernizma. Ima
modernističko telo koje stoji na klasičnom
telu i neobičan ornament na vrhu. Vidljivo
je pozivanje na njujorške oblakodere kao što
su Empajer Stejt (Empire State) i zgrada
Krajsler (Crysler Building) koje su nastale
pre Misove ere. Vrlo je zanimljiv eklektičan
spoj dekoracije na fasadi – okulusi sa Duomo
u Firenci, arkade sa San Andrea u Mantovi
i neobičan ornament na vrhu koji podseća
na stil nameštaja Čipendejl (Chippendale).
Diznilend je najpoznatiji tematski zabavni
park na svetu, otvoren davne 1955. godine u
Anahajmu (Anaheim) u Kaliforniji. Danas
postoji u skoro svim većim gradovima na
svetu. Predstavlja drastičan primer pozaj-
mljivanja popularnih motiva iz istorije i baj-
ki. Neki od čuvenih arhitekata koji su radili
na stvaranju ove najeklektičnije tvorevine su
velikani postmodernističkog arhitektonskog
stila – Filip Džonson, Piter Dominik (Peter
Dominick), Cezar Peli (Caesar Pelli).
Ključni momenat širenja postmodernistič-
kih ideja u Evropi bila je izložba Prisustvo
prošlosti na Venecijanskom bijenalu 1980.
godine. Tada se izdvojilo nekoliko arhiteka-
ta koji će biti nosioci arhitekture u Evropi u
poslednjim dekadama dvadesetog veka. To
su bili – Džejms Stiling ( James Stirling),
Teri Farel (Tery Farell), Džon Utram (Džon
Utram) i Hans Holajn (Hans Hollein).
Gradski muzej Abtajberg (Abteiberg) u Men-
hengladbahu (Möchengladbah), 1972. pro-
jektovao je austrijski arhitekta Hans Holajn.
Niz građevina se ugnezdio na padini brda,
uz selo, poput modernog Akropolja. Muzej
je pored crkve u romanskom stilu, a kapije,
hramovi i oznake mogu se samo nazreti u
apstraktnoj visoko-tehnološkoj obradi.
Konačno, ostaje nam samo da se složimo sa
rečima čuvenog arhitekte Filipa Džonsona
koji je u svojoj knjizi, Procesioni elementi u
arhitekturi, izjavio: Danas u arhitekturi ne
postoje pravila, već samo neograničena mo-
gućnost istraživanja i beskonačna prošlost
velikih arhitektura istorije Ŷ
Diznilend 1955.
AT&T (Sony) 1979.
kuýa Vane Venturi 1961.
zgrada Javne službe 1983.
Abtajberg
Las Vegas Strip
Najbolji primer inspiracije postmoderne
arhitekture leži duž Las Vegas Strip-a
(poteza). Ovaj prostorni fenomen poseb-
no je proučavao i predstavio arhitekta i
teoretičar Robert Venturi u svojoj pozna-
toj knjizi Pouke Las Vegasa iz 1977. godi-
ne. I danas, kada je era postmodernizma
odavno na izmaku, a novo ime, pravac ili
globalna ideja prostora se još nisu pojavi-
li, ova knjiga predstavlja osnovnu ahitek-
tonsku lektiru, pa i više od toga.
www.buildmagazin.com
Beoicla je eksport-import
firma i ovlašýeni zastupnik i
distributer proizvoda reno-
miranih svetskih proizvoĀa-
ÿa na polju industrije boja i
premaza za sve materijale,
kao i restauratorskih i de-
korativnih maltera i stakala.
Predstavljamo Vam samo
neke od kompanija sa ko-
jima Beoicla donosi svetski
kvalitet i standarde na naše
tržište i u naše okruženje
Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je
sinonim za firmu koja postavlja standarde u
industriji boja i lakova za površinsku obradu
i zaštitu drveta. Beoicla kod nas nudi široku
paletu Akzo Nobelovih boja, lakova i svih vr-
sta premaza za drvo na poliuretanskoj, akrilnoj,
uljnoj i poliesterskoj bazi, i sve to u neograni-
čenom broju nijansi. Ponuda firme i tim struč-
njaka, arhitekata i drvoprerađivača, zajedno sa
kupcima rešiće sve dileme vezane za dekoraciju
i završnu obradu nameštaja i enterijera.
Akzo Nobel iz Švedske zaokružuje ovu po-
nudu po meri kupaca koji imaju potrebu za
kvalitetnim repromaterijalima. U paleti proiz-
voda koje uvozi i distribuira Beoicla u ponudi
su lepila proizvedena po evropskim i svetskim
standardima, namenjena za hladno i toplo
lepljenje. Lepila Akzo Nobela svoju primenu
nalaze pri širinskom spajanju elemenata u iz-
radi nameštaja od masivnog drveta, prilikom
izrade laminata u građevinarstvu, otpresaka
(VF prese), furniranja, i svega drugog što po-
drazumeva lepljenje u radu sa drvetom.
MGN je kompanija koja od 1980. godine
svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom
restauracije objekata pod visokim stepenom
zaštite države i UN-a, a danas se razne vr-
ste restauracija, sanacija i rešavanje proble-
ma vlage širom Italije i Evrope ne mogu
zamisliti bez njihovih specijalnih maltera.
Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu i
prema uzorima sa objekata u Veneciji i celoj
Italiji, starih nekoliko desetina vekova, i sa-
činjeni su od potpuno prirodnih materijala.
Karakteriše ih visok stepen paropropustljivo-
sti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odličnu
barijeru i filter za kapilarnu vlagu i soli iz nje.
Primena MGN-ovih maltera odavno se po-
drazumeva u Veneciji, a danas se koriste na
svim drugim lokacijama gde se želi sačuvati
graditeljsko nasleđe najviših vrednosti.
Kalon-Johnstone’s nudi materijale za zavr-
šnu obradu zidova enterijera i eksterijera u
preko 2.000 nijansi. Proizvodi ove engleske
firme su visokokvalitetni, dekorativni i trajni, a
tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi
izuzetnih osobina i visokog stepena paropro-
pustljivosti. Poseban program predstavljaju
higijenski premazi i boje za podove i zido-
ve školskih i zdravstvenih ustanova, kuhinja,
fabrika hrane... ali i boje, lakovi i premazi na
vodenoj bazi za fasadnu i unutrašnju stolariju,
vodeni lakovi za drvene podove i parket.
Ciranova nudi premaze za finalnu obradu i
zaštitu materijala na bazi voska i prirodnih
ulja. O kvalitetu proizvoda ove belgijske fir-
me najviše govori podatak da zadatke zašti-
te drveta podjednako dobro obavljaju i na
otvorenom moru gde štite drvene palube i
brodski mobilijar.
Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne
maltere napravljene na bazi prirodnih sirovi-
na bez i malo sintetike, namenjene za različi-
te tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i
eksterijeru (travertino, damasko, pasta media,
štuko antiko), kvarcni premazi za fasade (ideal,
dekor, riviera) kao i marmorino naturale, pol-
vere fine, arenino i drugi materijali.
Virag je italijanski proizvođač čuvenog PVC
programa podnih obloga pod komercijalnim
nazivom Evolution. Tu su obloge raznih
debljina sa izuzetnim performansama za
domaćinstva, javne prostore, škole, bolnice,
sportske objekte, bazene, industrijske hale,
oblaganje staza... Široko primenjiv, dekorati-
van i visokokvalitetan program.
Bicolor je italijanski proizvođač boja za hori-
zontalnu signalizaciju saobraćajnica.
Trgovinska mreža ili predstavnici Beoicle
organizovani su u Novom Sadu, Bečeju, Nišu,
Čačku, Kraljevu, Ivanjici, Kragujevcu, Vranju,
Somboru, Nikšiću, Podgorici, Paraćinu, Pirotu,
Valjevu… Beoicla okuplja tim stručnjaka, ar-
hitekata i drvoprerađivača, koji su Vam uvek na
usluzi, na objektu ili u Vašoj radionici Ŷ
BEOICLA
Saradnja je garancija uspeha!
44
BeoICLA d.o.o.
Dragoslava Srejoviăa 1b
11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 2762 226
2764 050
email: beoicla@EUnet.yu
www.beoicla.co.yu
MGN fasada
Impex Color
dekor
promo
www.buildmagazin.com
Kompanija 3M kao zaÿet-
nik proizvodnje folije za
ravno staklo veý preko
ÿetiri decenije zauzima
vodeýe mesto u svetu
u toj oblasti. Bez obzira da
li se odluÿite za kupovinu
3M sigurnosne, zaštitne,
solarne ili dekorativne foli-
je u jedno možete
biti sigurni:
dobiýete vrhunski,
kvalitetan i dugotrajan
proizvod
Program 3M folija koje u našoj zemlji
nudi Kompanija 3M (East) AG razvi-
jen je u SAD za potrebe zaštite stakle-
nih površina i udobnosti unutar objekata
u najekstremnijim uslovima. 3M folije
svakodnevno širom sveta potvrđuju svoju
vrednost u područjima izloženim dejstvi-
ma uragana, tornada i zemljotresa. Poje-
dine vrste 3M folija pružiće Vam takođe i
zaštitu od dejstva eksplozivnih naprava i
provala u objekte.
Treba napomenuti da, kada se priča o si-
gurnosnim folijama, treba razlikovati pro-
tivprovalne od sigurnosnih folija, tj. folija
koje štite od eksplozija ili od vremenskih
nepogoda. Folija u svim ovim slučajevima
ima zadatak da prilikom pucanja stakla
zadrži stakliće na mestu, sprečavajući tako
njihovo raspršivanje čuvajući Vas i Vaše
bližnje od povreda, ili će pak produžiti vre-
me obijanja, što može navesti provalnika
da odustane od pokušaja.
Ultra folija
Dok su protivprovalne folije obično tanke
folije koje se sastoje od četiri, sedam ili više
slojeva, tanka folija kompanije 3M, nazvana
Ultra zbog svojih karakteristika, nadmašuje
sve druge folije slične debljine, zahvaljujući
patentiranoj specijalnoj tehnologiji proiz-
vodnje folije. Jedino kompanija 3M danas
proizvodi foliju debljine 100 mirkona a da
se folija sastoji od 26 slojeva mikorpolieste-
ra. Upravo joj ta višeslojnost daje prednost
u performansama naspram konvencionalnih
folija koje se koriste za zaštitu kod eksplo-
zija, a koje su pri tom debljine od 275 i više
mikrona. Višeslojnost Ultra folije čini da
ona bude višestruko izdržljiva na udarno
opterećenje.
Međutim, čak i najveći optimisti, kojima se
sve pomenuto nikada neće desiti, ne mogu
da zažmure pred klimatskom situacijom
na planeti. Nepotrebno je i ovde govoriti o
sunčevom UV zračenju čije najočiglednije
štetno dejstvo možemo videti u enterijerima
izloženim sunčevoj svetlosti – izbeljeni na-
meštaj, tepisi, tapete, umetničke slike, roba
u izlozima...
3M solarne folije su prevashodno namenje-
ne da umanje zagrevanje prostora prouzro-
kovo sunčevim delovanjem. Istovremeno
Vam nude mogućnost da regulišete nivo
svetlosti koja ulazi u Vaš prostor ili da uni-
formišete spoljni izgled Vaše zgrade. 3M
folije redukuju efekat solarne energije i blo-
kiraju do 99,9% UV zraka. Njihov pozitivan
efekat ovde, naravno, ne prestaje jer 3M fo-
lije sprečavaju ulazak viška toplote. Dobijeni
rezultat je prijatniji ambijent i manji napor
očiju, Vaš radni i privatni prostor zadržaće
komfor, a Vaši računi za električnu energi-
ju biće umanjeni. Štaviše 3M Vam nudi i
mogućnost da aspekt bezbednosti i solarnu
zaštitu objedinite u jednoj foliji.
Prestige folija
Najnovija 3M folija za ravno staklo proizve-
dena je nanotehnologijom i kupcima širom
sveta ponuđena je početkom prošle godine.
Prestige folija debljine krila leptira ima 200
slojeva mikropoliestera. Praktično providna,
ova folija nanogeneracije stvorena je da daje
najviše kada je spoljna temperatura najveća.
Njenu jedinstvenost čini potpuno odsustvo
metala umesto kojeg sada nanočestice efi-
kasno odbijaju 97% infracrvenog zračenja
smanjujući pri tom refleksivnost ispod one
koju ima staklo. Postavljanjem Prestige
folije na željenom objektu nećete smanjiti
količinu svetlosti u objektu ali hoćete za-
grevanje unutrašnjeg prostora i potrošnju
struje za rad klima-uređaja. Sve navedene
karakteristike 3M Prestige zadržaće ne-
promenjenim tokom 15 godina koliko traje
garancija za ovu vrstu folije Ŷ
3M FOLIJE
sigurnost i zaštita Vaših stakala, prostora i bližnjih
45
promo
3M (EAST) AG
Milutina Milankoviăa 23
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 3132 548
3132 549
3132 550
fax: +381 (0) 11 3132 551
e-mail: iradisavljevic@mmm.com
www.3m.com/rs
www.buildmagazin.com
Fibran S.A,
jedan od lidera na polju
izolacionih materijala u
Evropi, predstavlja svoj novi
proizvod prevashodno
razvijen za izolaciju jezgra
zidova – penaste table od
ekstrudiranog polistirena
Fibran ECO GF sa izuzetno
visokim stepenom prenosa
pare i gotovo nepostojeýom
higroskopnošýu
Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplot-
ni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku
saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog
za termičko oblikovanje koji procesom po-
limerizacije i konstantne ekstrudacije dobija
oblik ploča.
Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika
i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne
težine. Osim toga Fibran eco sadrži i ma-
nji procenat dodatnih supstanci kao što su
pomoćni materijali, bojne materije i zaštita
od vatre.
Ostatak mase daju mu tzv. pogurni gasovi.
Decenijama su brojni pogoni industrije izo-
lacionih materijala u ovu svrhu koristili hlo-
rofluorougljenik koji dovodi do oštećenja
ozonskog omotača, ali kompanija Fibran
još od prvih početaka svoje proizvodnje ko-
risti alternativne gasove u skladu sa svetskim
propisima i u cilju zaštite životne sredine.
Procesom ekstrudacije proizvodi se homo-
gen građevinski materijal sa zatvorenim
višestranim ćelijama u obliku saća, penaste
strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi će-
lija su debljine tek 1 mikron. Zadivljujuće
je da od ukupne zapremine jedne ploče od
ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju
zidovi ćelija, a 97% ćelijski prostor popunjen
inertnim gasom.
Ekstrudirani polistiren Fibran eco proiz-
vodi se isključivo u obliku nekoliko tipova
ploča koje se mogu razlikovati po dimen-
zijama, gustini, toplotnoj provodljivosti
i otporu na sabijanje. Strane ploča su po
pravilu glatke, zatvorenih pora i imaju prak-
tično zanemarljivu higroskopnost. Iz tog ra-
zloga se sposobnosti toplotne izolacije ma-
terijala ne menjaju čak ni pod nepovoljnim
uslovima vlage.
Fibran eco ima stalnu visoku toplotnu izo-
lacionu moć, veliku otpornost na sabijanje i
ponaša se kao samogaseći ili teško zapaljiv
materijal. Osim toga, pokazuje homogenu
gustinu mase, stabilnost dimenzija i izvanre-
dnu saradnju sa građevinskim materijalima
(cement, gips, kreč, pesak); dok specijalne
ploče sa urezima pokazuju odlično prija-
njanje za beton i malter. Prednosti ovakvog
rešenja pri izolaciji fasada su brojne i preva-
shodno se pokazuju tamo gde je potrebno
održati stabilne temperature unutrašnjosti i
maksimalnu moguću uštedu energije tokom
zimskog i letnjeg perioda kada se prostorije
greju, odnosno hlade.
Fibran na tržište plasira ploče raznih trgo-
vačkih naziva koji odgovaraju proizvodima sa
različitim karakteristikama kvaliteta dobijenih
izmenama u proizvodnji kako bi se došlo do fi-
nalnog proizvoda koji bi bio adekvatan prime-
ni u specifičnim slučajevima prema potrebama
kupca. U firmi Fibran posebno skreću pažnju
na ploče velike gustine i sa jakim otporom na
sabijanje, adekvatne za toplotnu izolaciju ele-
menata izloženih velikim naporima. Sa ove
vrste ploča uklonjena je spoljašnja glatka po-
vršina i dodati su urezi kako bi im se povećala
sposobnost prijanjanja za beton i malter kada
se vrši toplotna izolacija, npr. nosećeg skeleta
zgrada. Za najpouzdanije izbegavanje toplo-
tnih mostova, ali i za poboljšavanje finalne po-
vršine, postoji mogućnost proizvodnje ploča sa
žlebovima ili čak bajcovanih ploča.
Fibran može da proizvodi veliki izbor
proizvoda različitih dimenzija. Jedno je od
malobrojnih preduzeća u svetu koja mogu
da proizvedu ploče ekstrudiranog polistire-
na širine 1,20m. Debljinu izolacije definišu
projektni inženjeri, a ona najčešće varira
između 5-10cm Ŷ
Bulevar Arsenija Ĉarnojeviăa 68/II
11070 Novi Beograd
tel/fax: +381 11 (0) 31 33 702
31 39 316
e-mail: fibran@eunet.yu
www.fibran.co.yu
FIBRAN
porodica izolacionih materijala
46
FIBRAN ECO GF je sertifikovan specijal-
no za izolaciju fasada, i to jezgra sendviì
sistema i zidova prema EU standardu na
osnovu ETAG 004.
FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje
sistem kvaliteta u projektovanju i proiz-
vodnji proizvoda od ekstrudiranog polisti-
rena po standardu ISO 9001:2000.
GEOLAN proizvodi su uspešno prošli te-
stiranje po normama Evropske unije EN
13162 i oznaìavaju se oznakom CE.
Sertifikaciju za domaèe tržište je sproveo
Institut IMS a.d.
promo
Prednosti Fibran eco izolacije:
Ušteda energije pri grejanju i hlađenju
može dostići i 40%, čime se smanjuje
potrošnja energenata i u isto vreme
smanjuje broj grejnih tela odnosno
jedinca za hlađenje
Održavanje unutrašnje temperature
stabilnom na duže vreme (zavisno od
toplotnog kapaciteta zidova) nakon
isključenja sistema za hlađenje
Minimalno mogući broj termalnih
mostova
Zaštita konstrukcije zgrade od spolja-
šnjih temperaturnih varijacija čime se
smanjuju temperaturne dilatacije.
Primena na novim objektima, ali i pri-
likom rekonstrukcije starih zgrada





www.buildmagazin.com
Trafolajt d.o.o. – privredno društvo za
proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu i
usluge, prisutan je na tržištu veý više od jed-
ne decenije i danas njegovo ime predstavlja
najbolju garanciju za bezbednu distribuciju
energije potrebne za efikasno funkcionisa-
nje vašeg privatnog i radnog prostora
Trafolajt d.o.o. od osnivanja (1996. godine) vode iskusni profesio-
nalci iz elektrobranše, kako zaposleni, tako i vlasnici, pa ova firma da-
nas isporučuje elektromaterijal za preko tri stotine svojih komitenata
na domaćem i stranom tržištu kroz nekoliko svojih ćerki-firmi: Ka-
bellajt d.o.o. - Jagodina, Trafolajt CG - Kotor/Crna Gora, Kabel
montaž - Moskva/Rusija. Dugogodišnji je izvoznik u više evropskih
zemalja i Rusiju, a osnovna delatnost Trafolajt d.o.o. je veletrgovina
svim vrstama energetskih i instalacionih kablova i provodnika, kab-
lovskim priborom i instalacionim elektromaterijalom. Centrala firme
i pogon ambalaže nalaze se u ulici Branka Momirova 25a u Beogradu.
Distribucija
U ponudi Trafolajt d.o.o. kupac će pronaći proizvode svih zna-
čajnih proizvođača elektrorobe kod nas, ali će Vam u asortimanu
firme biti predstavljeni i najkvalitetniji proizvodi iz uvoza. Sva roba
deponovana je u njihovom sopstvenom skladišnom prostoru koji je,
pored ostalog, opremljen i najsavremenijim mašinama za merenje,
namotavanje i sečenje kablova. Lageri Trafolajt d.o.o. su uvek is-
punjeni svim proizvodima koji stoje u ponudi firme i kupac će u
najkraćem mogućem roku biti snabdeven kupljenom robom, bez
čekanja i nepotrebnog odlaganja.
Proizvodnja
Pored distribucije proizvoda najznačajnijih domaćih i stranih proi-
zvođača elektrorobe, Trafolajt d.o.o. se bavi i proizvodnjom toru-
snih transformatora i montažom produžnih kablova i motalica, a u
svojoj firmi Kabellajt iz Jagodine i proizvodnjom dozni, gibljivih
creva i polietilenskih cevi.
Kabellajt d.o.o. (jedna od ćerki-firmi Trafolajt d.o.o.) je privatno
preduzeće iz Jagodine koje se bavi veleprodajom elektromaterijala,
ali je njegova osnovna delatnost proizvodnja rebrastih elektroizola-
cionih cevi, dozni i vodovodnih polietilenskih creva za pritisak do
10 bara. Sva proizvodnja Kabellajt d.o.o. obavlja se u sopstvenim
pogonima u Jagodini, a veleprodajna distributivna mreža obuhvata
preko tri stotine klijenata – kupaca.
Usluge
Stručnjaci firme Trafolajt d.o.o. svojim profesionalnim znanjem i
dugogodišnjim iskustvima u poslovima iz oblasti elektrobranše iz-
vršiće za vas usluge projektovanja i izvođenja elektroinstalacionih
radova za objekte različitih veličina i namena, praćenje gradilišta,
servis dopreme materijala itd. Projektnom timu Trafolajt d.o.o.
možete se obratiti za svaku od ovih usluga, sigurni da će biti izvršene
kvalitetno, bezbedno i u dogovorenom roku.
Ono što posebno odlikuje poslovanje Trafolajt d.o.o. jesu uvek
popunjeni lageri, povoljne cene i odlični uslovi plaćanja, kako za
njegove sopstvene proizvode, tako i za artikle najeminentnijih do-
maćih i stranih proizvođača iz oblasti elektromaterijala i opreme.
Zaposleni u Trafolajt d.o.o. su uvek otvoreni za saradnju i mo-
žete im se obratiti u vezi sa svim vašim potrebama koje se odnose
na oblasti elektroindustrije i pratećih usluga. Više od deset godi-
na poslovanja u zemlji i inostranstvu i preko tri stotine zadovolj-
nih klijenata i Vama garantuju da ćete u Trafolajt d.o.o. pronaći
kvalitetnog i pouzdanog partnera Ŷ
TRAFOLAJT d.o.o. (sedište firme)
Branka Momirova 25a, Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 331 7902
331 7083
331 7528
TRAFOLAJT – CG (ăerka)
Kotor, Crna Gora
tel: +382 (0) 82 363 104
KABELLAJT d.o.o. (ăerka)
Vihorska b.b, Jagodina
tel: +381 (0) 35 24 33 39
24 33 49
KABEL MONTAŽ (ăerka)
Moskva, Rusija
www.trafolajt.co.yu
www.kabellajt.co.yu
TRAFOLAJT
energetski i instalacioni kablovi i provodnici
47
promo
www.buildmagazin.com
Stanje energetske efikasnosti
(EE) u oblasti zgradarstva u Srbiji
Potrošnja finalne energije u sektoru zgra-
darstva u 2005. godini dostigla je nivo od
3,29Mtoe (1toe = 41,868 GJ = 11,63 MWh).
Udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji final-
ne energije iznosi 48%, a 65% od toga odla-
zi na stambeni sektor, kako je prikazano na
grafikonu: Način zagrevanja zgrada u Repu-
blici Srbiji (dole).
Oko 15% od ukupnog broja domaćinstava gre-
je se na električnu energiju i potroši 24% od
ukupne potrošnje električne energije u svim
domaćinstvima. Preostala potrošnja električne
energije (10.500GWh) koristi se za ostale po-
trebe u domaćinstvima (slika: Struktura potro-
šnje električne energije u domaćinstvima).
Demonstracioni projekti
U okviru strateškog programa Energetska
efikasnost u zgradarstvu, koji treba da do-
prinese povećanju energetske efikasnosti i
smanjenju potrošnje energije u stambenom i
tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije
je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat
Energetska efikasnost u javnim zgrada-
ma – demonstracioni projekti, čija je oce-
na efekata primenjenih mera za povećanje
energetske efikasnosti u toku.
Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz
finansijsku podršku EU, preko Evropske
agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u
obliku nepovratne finansijske pomoći Srbi-
ji obezbedila poseban fond za unapređenje
energetske efikasnosti u zgradarstvu u iz-
nosu od 1.650.000€. Sredstva su korišćena
za obuku stručnjaka za izradu energetskih
bilansa u javnim zgradama, za informativ-
no-komunikacione aktivnosti, i najveći deo,
za demonstraciju mera energetske efikasno-
sti u javnim zgradama u nadležnosti lokalne
samouprave, kroz demonstracione projekte.
Ciljevi Projekta su da se demonstriraju do-
kazane, ekonomične mere za štednju ener-
gije u postojećim javnim zgradama (bolni-
cama i drugim zdravstvenim institucijama,
školama i drugim obrazovnim institucijama,
obdaništima, domovima za stare, javnim
upravnim zgradama itd.), uključujući una-
pređenja energetske efikasnosti omotača
zgrade, instalacija za grejanje, unutrašnjeg
osvetljenja itd, kao i unapređenje znanja i
sposobnosti i povećanje svesti krajnjeg ko-
risnika u stambenom i tercijarnom sektoru.
Ukupan predviđeni budžet za sufinansi-
ranje demonstracionih projekata, kojim su
obuhvaćene javne zgrade lokalne samou-
prave, iznosio je 925.000€. Minimum dona-
cije po projektu iznosio je 20.000€, dok je
vrednost maksimalne donacije po projektu
bila ograničena na 100.000€. Maksimalno
učešće donacije po projektu iznosilo je do
70% ukupnih dozvoljenih troškova projekta.
Ostatak ili naknadno prekoračenje finansi-
rani su iz sopstvenih izvora podnosioca zah-
teva ili partnera, ili iz izvora koji ne spadaju
u budžet Evropske zajednice.
U martu 2004. godine objavljen je javni
poziv sa sufinansiranje demonstracionih
projekata na povećanju EE u javnim zgra-
dama lokalne samouprave. Po ovom pozivu
48
AGENCIJA ZA
ENERGETSKU EFIKASNOST –
energetska efikasnost
u zgradarstvu
Dr DIMITRIJE LILIĂ, dipl.inž.
Agencija za energetsku
efikasnost
Republike Srbije
energetska efikasnost
Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo
institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u
Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republiÿka
organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na
snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u
sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004.
godine zvaniÿno je poÿela sa radom, u skladu sa Zakonom.
Misija Agencije jeste da promoviše i podstiÿe racionalnu
upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i korišýenje
obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosi
održivom razvoju zemlje
Škola
Zdravstveni
centar
Zgrada opštinske
administracije
Dom kulture
Realizovani
demonstracioni projekti
NA IN ZAGREVANJA ZGRADA U RS
14%
12%
14%
10%
50%
Daljinsko grejanje - 14%
Lokalne kotlarnice - 12%
Elektri na energija - 14%
Prirodni gas - 10%
vrsta goriva u lokalnim
pe ima - 50%
STRUKTURA POTROŠNJE ELEKTRI NE ENERGIJE U
DOMA INSTVIMA
Grejanje - 24% Preostalo
Osvetljenje - 7%
Bojleri - 23%
Šporeti - 30%
Mašine za
pranje - 8,5%
Frižideri i
zamrziva i - 25%
Ostalo - 6,5%
www.buildmagazin.com
primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke
i finansijske ocene projekata angažovanih,
kvalifikovanih i iskusnih eksperata, i nakon
odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila
16 ugovora sa opštinama kojima je dodeljena
donacija tako da je ukupna vrednost ugovore-
nih investicija iznosila oko 1.400.000€, od toga
ukupna vrednost donacija je 897.900€.
Prema zahtevu donatora, primenjene su
procedure EU za javne nabavke i na engle-
skom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluaci-
oni izveštaji, periodični i finansijski izveštaji
i drugi dokumenti usklađeni su sa propisa-
nim procedurama.
Realizovani demonstracioni
projekti u Srbiji
Struktura odabranih javnih objekata je: sedam
škola, dve predškolske ustanove, tri administra-
tivne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdrav-
stvena objekta, ukupne površine za grejanje
48.270m
2
.
Korisnik donacije je upravljao projektom pod
nadzorom AEE, koja je ujedno obezbeđivala
podršku opštinama u svim aspektima imple-
mentacije projekta: pripremi tenderskog dosi-
jea, procesu ocene ponuda, procedure ugovara-
nja, pripreme tehničkih i finansijskih izveštaja.
Tehničku pomoć Agenciji u implementaciji
projekata u 2005. godini pružao je konsultant
Energoprojekt – Entel.
Primenjene mere EE
Pod pojmom unapređenja energetske efikasno-
sti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani
i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj
smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste
ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu sma-
njenja potrošnje neobnovljivih izvora energije
(fosilnih goriva) i korišćenje obnovljivih izvora
energije, imamo smanjenje emisije štetnih ga-
sova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne
okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i odr-
živom razvoju zemlje.
Tipične ugovorene mere za povećanje EE
odnosile su se na omotač zgrade (krov, zi-
dovi, prozori), grejanje (kotlarnica, podsta-
nica, regulacija) i osvetljenje (inkadescentno,
fluorescentno).
U okviru ovih projekata urađena je termič-
ka izolacija krova na sedam objekata sa uku-
pno izolovanom površinom od oko 4.400m
2
.
Vrsta ugrađene termoizolacije je uglavnom
bila mineralna vuna, a na jednom objektu i
ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine
i proizvodnja). Termička izolacija spoljnih zi-
dova zgrade polistirenom i stirodurom, iznad
nivoa zemlje, urađena je na sedam objekata, sa
ukupno izolovonom površinom od 9.500m
2
.
Na 12 objekata zamenjeno je 1.183 komada
postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici.
Sada su od Al višekomornih profila sa termo-
prekidom (172 kom.) i od PVC višekomor-
nih profila sa termoprekidom i nerđajućim
čeličnim profilima (1.011 kom.), ukupne
površine od 5.120 m
2
. Zastakljenje je bilo
od dvostrukog ravnog stakla (4+16+4mm), sa
ili bez selektivnog reflektujućeg sloja, i među-
prostorom ispunjenim suvim vazduhom ili ar-
gonom, i zaptivanjem EPDM gumom. Zah-
tevani koeficijenti prolaza toplote za stolariju
bili su manji od 2,7 W/m
2
K za međuprostor
ispunjen vazduhom, i manji od 1,5 W/m
2
K za
međuprostor ispunjen argonom. Na dva objek-
ta izvršena je popravka 114 postojećih prozora
ukupne površine 275m
2
.
Uz zamenu i popravku stolarije obavljeni su i
prateći radovi kao što su: obrada stranica (špa-
letni) oko prozora, bojenje špaletni, ugradnja
solbanka od al-lima, ugradnja potprozorskih
daski, ugradnja ventus mehanizama i ugradnja
roletni (po projektu). Zamena kotla i prateće
opreme, modernizacija toplotne podstanice,
modernizacija upravljačkog i regulacionog sis-
tema i sl, izvršena je na 13 objekata, pri čemu je
ugrađeno 16 jedinica ukupne instalisane snage
od 9.280 kW. Ugrađeno je 917 termostatskih
radijatorskih ventila (TRV), od toga 316 na tri
objekta, kao donacija firme Danfoss.
Modernizacija unutrašnjeg osvetljenja zame-
nom inkadescentnih sijalica fluorescentnim
cevima, izvršena je na dva objekta. Ugrađeno
je 373 jedinice, ukupne instalisane električ-
ne snage 6,7kW, što čini ukupno smanjenje
električne snage od oko 13,5kW.
Teškoýe i rezultati
Tokom realizacije EE u javnim zgradama
– demonstracioni projekti uočene su određe-
ne karakteristike čitavog procesa:
Korisnicima i ponuđačima nepoznata je
EU procedura za javne nabavke
Složenost i strogi zahtevi procedure
Primena procedure na engleskom jeziku
(svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji,
periodični i finansijski izveštaji) - teškoće u
realizaciji, posebno u manjim sredinama
Slabosti u internoj organizaciji korisnika
Sporo organizovanje korisnika za realiza-
ciju projekata i rezerve u pogledu sposobno-
sti da ugovore realizuju
- Prvi uspešan primer – okidač za znatno bržu
realizaciju ostalih projekata
Opštinski timovi su ostvarili odličnu
međusobnu saradnju i pružali pomoć jedni
drugima
Izvođači su posle početne sumnje u sop-
stvene mogućnosti i neuspešnog nuđenja,
ovladali procedurom i podnosili validne
ponude
Lokalne samouprave su ovladale novom
procedurom za javne nabavke, stekle samo-
pouzdanje i uspešno konkurisale na drugim
projektima
Povećana je zainteresovanost lokalnih sa-
mouprava za druge slične projekte – nove
inicijative
Omogućena realizacija projekata i kada
lokalne samouprave nisu imale sopstvena
sredstva
Nedovoljna ekonomska sposobnost za sa-
mostalna ulaganja u mere EE – potreba za
podsticajnim sredstvima











Nedovoljni kadrovski resursi u većini op-
ština – obuka za upravljanje projektima je
potrebna
Opštine koje su učestvovale u obuci za
gazdovanje energijom (Agencija, 2004-05)
uspešnije su sprovodile projekte
Bolja informisanost opština povećava nji-
hovu zainteresovanost za projekte
Korisnici su izrazili nedvosmislenu želju
za nastavkom saradnje i nove projekte na
sličnim principima
Škola Radivoj Popoviý u
Sremskoj Mitrovici – primer
dobre prakse
U okviru realizacije projekta EE u javnim
zgradama - demonstracioni projekti, u op-
štini Sremska Mitrovica je realizovan Pro-
jekat unapređenja energetske efikasnosti u
zgradi škole za decu sa posebnim potrebama
“Radivoj Popović”.
Projekat je obuhvatio: zamenu 222m
2
posto-
jećih drvenih prozora, vrata i svetlarnika no-
vim, izrađenim od trokomornih PVC profila
sa dvostrukim zastakljenjem; obradu špaletni i
izradu i montažu spoljnih i unutrašnjih solban-
ka; zamenu dotrajalog kotla na lož ulje novim
kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage
500kW, sa gorionikom i pratećom opremom;
izgradnju kotlarnice; nabavku, ugradnju i pri-
ključenje na mrežu nove merno-regulacione




49
Potrošnja energije u školi “Radivoje Popoviè” u grejnim
sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
Troškovi za utrošenu energiju u školi “Radivoje Popoviè” u
grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07
energetska efikasnost
www.buildmagazin.com
škola u S. Mitrovici
stanice sa pripadajućom opremom, i ugradnju
termostatskih radijatorskih ventila (donacija
firme Danfoss).
Realizacija projekta obavljena je u jesen 2005.
godine, odnosno u vreme grejne sezone
2005/06. Na dijagramima su prikazani sma-
njenje potrošnje energije, smanjenje troškova
za utrošenu energiju i uticaj smanjene potro-
šnje energije na smanjenu emisiju CO₂ u grej-
nim sezonama 2004/05, 2005/06. i 2006/07.
nakon izvedenih mera za povećanje EE u školi
“Radivoj Popović”.
Izvor podataka su ažurirani podaci korisnika:
računi za nabavljeno i utrošeno gorivo i raču-
ni za potrošenu električnu energiju u toku tri
grejne sezone.
Pored očiglednih pozitivnih rezultata u cilju
smanjenja potrošnje energije za grejanje i tro-
škova za utrošenu energiju, nakon preduzetih
mera i radova za povećanje EE, relevantno
je i stanje uslova ugodnosti u objektu koje su
korisnici u usmenoj anketi subjektivno oka-
rakterisali kao “neuporedivo bolje”. Pored toga
i poboljšanih ekoloških aspekata, korisnici su
ukazali i na nesumnjive razlike u održavanju i
komfornijem upravljanju sistemom grejanja.
Projekat energetske
efikasnosti u Srbiji IDA kredit
3870 YF Komponenta B:
Javne zgrade – škole i bolnice
Projekat pod nazivom Energetska efika-
snost u Srbiji, predložen i razrađen od strane
Svetske banke a prihvaćen i podržan od strane
Republike Srbije, finansira se iz zajma po IDA
uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće
države od US$ 4 miliona i obuhvata: Kompo-
nentu A za revitalizaciju energetskog sistema
Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlar-
nice na gas u čijem sastavu je i gasni motor za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne
energije i izgradnja nove toplovodne mreže za
grejanje uključujući i podstanice u objektima),
i Komponentu B za energetsku sanaciju 16
škola i 12 bolnica širom Srbije u cilju poboljša-
nja energetske efikasnosti objekata.
AEE Republike Srbije je implementaciona
agencija Komponente B ovog projekta koja
je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i
energetike kao nosiocem projekta, resornim
Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom
prosvete kao investitorima radova na objek-
tima, i ustanovama pojedinačnih škola i
bolnica kao korisnicima objekata, zadužena
za realizaciju u skladu sa usvojenim Planom
implementacije projekta i procedurama
Svetske banke za nabavke opreme, radova
i usluga.
U okviru ovakve organizacije projekta Agen-
cija je, kao kopotpisnik sa Ministarstvom
rudarstva i energetike, ugovorila različite
konsultantske usluge sa Zajedničkim podu-
hvatom firmi BDSP iz Londona i Energo-
projekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna
od najvažnijih, u smislu verifikacije projekta,
merenje potrošnje toplotne energije za gre-
janje pre i posle primene izabranih paketa
mera energetske sanacije objekta uz praćenje
dostignutog komfora za krajnje korisnike.
Takođe, Svetska banka je u okviru pet proje-
kata za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i
projekat za unapređenje energetske efikasno-
sti u školama i bolnicama. Za ovaj projekat je
obezbeđeno dodatnih 28 miliona američkih
dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovi-
ma u iznosu od 18 miliona američkih dolara, i
delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslo-
vima u iznosu od 10 miliona američkih dolara.
Ovo će omogućiti Vladi da ratifikacijom
ugovora u Skupštini Srbije ostvari original-
ni cilj projekta i da nastavi sa unapređenjem
efikasnosti korišćenja energije kroz: rehabi-
litaciju sistema grejanja u Kliničkom centru
Niš i rekonstrukciju 17 objekata unutar
Kliničkog centra; unapređenje osvetljenja u
školama; unapređenje energetske efikasnosti
u oko deset socijalnih ustanova, kao što su
domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara
lica i ustanove za decu sa posebnim potreba-
ma; kao i unapređenje energetske efikasnosti
u šezdesetak škola i bolnica širom Srbije.
U okviru projekta Energetska efikasnost u
Srbiji, AEE Republike Srbije je realizovala
i projekat povećanja energetske efikasnosti
zgrade Opšte bolnice u Senti kao primer je-
dnog od uspešno realizovanih projekata. U
tabeli: Opšta bolnica – Senta, prikazana su
predviđanja godišnjih energetskih ušteda u
potrošnji toplotne energije za grejanje i sma-
njenja emisije CO₂, poređenjem efekata pre i
posle primene mera za povećanje energetske
efikasnosti na objektu, na bazi merenja kao i
na osnovu procena kompjuterskim simulaci-
jama rađenim prilikom projektovanja i izbora
paketa mera energetske efikasnosti.
50
Uticaj potrošnje energije u školi “Radivoje Popoviè”
na emisiju CO
2
u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i
2006/07
energetska efikasnost
Škole 2005 godine
Bolnice 2005 godine
Škole 2006 godine
Bolnice 2006 godine
Projekat unaprećenja energetske efikasnosti
OPŠTA BOLNICA U SENTI
Ukupne investicije € #140.000
Površina m
2
3650
1950.
Gorivo Mazut
Godina izgradnje
Mere energetske efikasnosti:
1. Zamena spoljnih prozora i vrata
2. Ugradnja trokarakog ventila sa
automatikom
3. Ugradnja termostatskih ventila i
pumpi promenljivog protoka
4. Zamena izolacije cevi u podrumu
www.buildmagazin.com
Merenja koja se preduzimaju radi verifikaci-
je postavljenih ili projektovanih ciljeva ovog
projekta suštinska su iz više razloga:
jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog
projekta
daju primer kako se može vršiti ocena pri-
menljivosti mera energetske efikasnosti u smi-
slu planiranih i ostvarenih ušteda i troškova
povećavaju verovatnoću kontinuiranih ušte-
da energije u budućem korišćenju zgrade
ukazuju na moguće šeme raspodele finan-
sijskih rezultata ušteda
pospešuju stalno uvećavanje svesti korisni-
ka, uprave i službi održavanja o potrebi za
štednjom energije, što i jesu primarni ciljevi
ovog projekta.
Mere za unapreĀenje EE u
zgradarstvu do 2012.
Prema Programu ostvarivanja strategije
razvoja energetike Republike Srbije do
2015. godine za period od 2007. do 2012.
godine, definisane su aktivnosti i mere koje
je potrebno realizovati do 2012. godine, kao
i pri tom procenjene uštede:
Prelazak sa grejanja na električnu
energiju
zamenom sistemima daljinskog i central-
nog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od
lokaliteta i sl.)
procenjena godišnja ušteda od
1.500GWh
Zamena sijalica u domaćinstvima i
poslovnim objektima
subvencija cene sijalica
poreske olakšice
saradnja sa EPS-om
procenjena godišnja ušteda od 701GWh
Donošenje novih propisa o spoljnim
projektnim temperaturama
smanjenje spoljnje projektne temperature
na nivou države za 4
o
C
smanjenje instalisane snage i investicio-
nih troškova za grejanje
procenjena ušteda energije grejanja od 10%
Dosledna primena JUS U J5.600 i dru-
gih relevantnih standarda
procenjeno smanjenje instalisane snage za
grejanje za 30 – 40%
usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju
vrednost finalne energije za grejanje od
100 kWh/m
2
/god.
procenjena ušteda energije za grejanje
do 40%

















Ustanovljeni republički prosek za instalisanu
snagu u objektima izgrađenim nakon 1988.
godine iznosi 160W/m
2
, umesto ostvarivih
95W/m
2
uz striktnu primenu standarda
JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projekto-
vanje i građenje zgrada.
Prelazak sa paušalnog na obračun za
grejanje TPV prema merenju potrošnje
toplotne energije
procenjena ušteda energije za grejanje
od 10%
Osnivanje podsticajnih fondova za po-
boljšanje toplotne zaštite stambenih i
nestambenih zgrada
korišćenje budžetskih sredstava, namen-
ska kreditna i donatorska sredstva uz sufi-
nansiranje vlasnika
za zamenu prozora i poboljšanje izolacije
potrebno osnivanje revolving fonda od oko
50 miliona evra
Zamena prozora
potrebna sredstva: 936 miliona evra za vi-
šeporodične stambene zgrade i 1.326 miliona
evra za jednoporodične stambene zgrade
procenjena godišnja ušteda finalne energi-
je za grejanje: 4,05TWh za višeporodične i
3,35TWh za jednoporodične zgrade
period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godi-
šnje uštede od 122,7 miliona evra
do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se
ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Poboljšanje izolacije zidova objekata
potrebna sredstva: 341 miliona evra za vi-
šeporodične stambene zgrade i 497,9 miliona
evra za jednoporodične stambene zgrade
procenjena godišnja ušteda finalne energije
za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične i 1,6
TWh za jednoporodične zgrade
do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se
ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala
Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za
zgrade
dugoročna mera saglasna direktivi EU
2002/91/EC (EPBD) o energetskim karak-
teristikama zgrada











Zakljuÿak
U Republici Srbiji postoji veliki tehnički
potencijal za uštedu energije i primenu
mera za povećanje EE u zgradarstvu. S
druge strane, tzv. tržišni potencijal za po-
većanje EE je skromniji, pre svega iz sle-
dećih razloga:
ekonomska nesposobnost većeg dela po-
pulacije i drugih potrošača energije
nedovoljna motivisanost za ulaganje
(niske cene i neodgovarajući pariteti gori-
va i energije, normativna naplata potrošnje
toplote u DG i slično)
još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja
neinformisanost većeg dela populacije.
Realizacijom projekta EE u javnim zgra-
dama – demonstracioni projekti, može se
istaći sledeće:
uspešno su promovisane mere energetske
efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji
u toku je prikupljanje i ažuriranje podata-
ka za vrednovanje energetskih, ekonomskih
i ekoloških efekata realizovanih projekata
pokazatelji će biti publikovani i korišćeni
u promotivnim aktivnostima Agencije radi
povećanja zainteresovanosti potencijalnih
korisnika
očigledan je uspeh projekata i potreba da
se obezbede stabilna sredstva za finansiranje
sličnih programa i konkretnih projekata za
povećanje EE i primenu OIE.
Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke
sledi proširenje projekta pod nazivom Ener-
getska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870
YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i
bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i obje-
kata socijalne zaštite, uključujući i objek-
te Kliničkog centra Niš. Svoje aktivnosti
Agencija za energetsku efikasnost realizuje
u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva
i energetike, kao i drugim ministarstvima i
državnim institucijama, sa kojima radi i na
utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog pro-
grama za poboljšanje energetske efikasno-
sti i korišćenja obnovljivih izvora energije i
uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav
program Ŷ








51
energetska efikasnost
www.buildmagazin.com
bolnica u Senti
Kako izabrati odgovarajuýi
naÿin licenciranja za
Vaše preduzeýe?
Nabavka i upravljanje
softverskim licencama
mogu predstavljati pravi
izazov, ali ukoliko želite da
licencirate svoj poslovni
softver, Ex Ecentar d.o.o,
kao Microsoftov partner,
Vam nudi ÿitav niz programa
za licenciranje koji su
skrojeni tako da odgovaraju
potrebama Vašeg preduzeýa
Open Value Subscription (OVS) program li-
cenciranja pruža malim i srednjim preduzećima
jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost
kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje.
Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i ne-
koliko drugih programa za licenciranje.
Licence kao pravo korišýenja
Licenca je ugovor između proizvođača softvera
koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod
(softver) i organizacije ili osobe koja koristi
softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz
neki od Microsoftovih programa za licencira-
nje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više
od pet računara. Licence dolaze u posebnom
pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste pro-
izvoda i broja licenci kao i obavezni EULA
(licencni sporazum sa krajnjim korisnikom).
Osnovne opcije Microsoft programa licen-
ciranja na našem tržištu su:
Microsoft Open Value Subscription
(OVS)
Original Equipment Manufacturer
(OEM)
Microsoft Open License Program
(OLP)
Full Packaged Product (FPP)
Šta je to Microsoft OVS
Licence?
Microsoft Open Value Subscription je pro-
gram trogodišnjeg zakupa licenci za korišće-
nje softvera na svim računarima u preduzeći-
ma koja raspolažu sa najmanje pet računara.
Program OVS donosi kompletno rešenje
jer uključuje sledeće osnovne komponente:
Operativni sistem Microsoft Windows
Professional Upgrade
Microsoft Office Professional
Microsoft Office Small Business
Edition
Microsoft Core CAL








Program u sebi obuhvata CAL-ove (Cli-
ent Access License) za serverske proizvode
Windows Server CAL, Exchange CAL,
Sharepoint CAL i SMS CAL.
Microsoft Small Business
Server CAL
Licence za navedene proizvode možete poručiti
pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste plat-
formi: OVS Desktop Professional Platforme i
OVS Small Business platforme što Vam dono-
si dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu
svih komponenti platforme pojedinačno.
Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo
korišćenja najnovije verzije softvera koji ste
odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i na-
dogradnju licenciranog softvera najnovijim
verzijama koje se u toku trajanja ugovora po-
jave na tržištu (Software Assurance).
Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri
godine. Izabrani softver možete koristiti u više
jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni
jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji
za osnovne komponente OVS-a, Windows
i Offi ce. Program OVS uključuje podršku
preko telefona i na sajtu, koju drugi programi
licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno,
dogovor i o drugim vidovima Microsoftove
tehničke pomoći na različitim nivoima.
Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid
licenciranja prilagodi objektivnim potre-
bama potencijalnih korisnika kako bi sam
program licenciranja iskazao punu snagu i
upotrebljivost Ŷ
52
EX ECENTAR
licenciranje za mala i srednja preduzeăa
promo
www.buildmagazin.com
Pred Vama je specijalizovana
familija programa (bazira-
nim na Autodesk softveru
AutoCAD/MAP/Civil 3D) za
planiranje, projektovanje
i GIS komunalnih vodova
nazvana Series 6
Programski paket čini više modula od kojih
se konfigurišu tri aplikacije: Hydra, Canalis
i Urbano. Osnovu svega čine dva zajednička
modula:
Situacija je modul u kom definišemo topo-
logiju mreže i unosimo visine terena i nive-
lete, tip cevi i sl. Program je potpuno otvo-
ren za saradnju tako da je pored direktnog
crtanja mreže moguće konvertovati posto-
jeće crteže iz AutoCADa ili učitati podatke
iz nekog fajla. Kvalitetni tabelarni i grafički
pregledi olakšavaju analizu i pregled poda-
taka i topologija, a mogućnost definisanja
oznaka i tematska mapiranja omogućuju is-
crtavanje preglednih situacionih crteža kao i
razne GIS prikaze.
Podužni profil je modul u kom iscrtavamo
profile terena, projektujemo ili modifikujemo
niveletu i tip cevi, prikazujemo ukrštanja sa
drugim mrežama, definišemo i generišemo
poprečne preseke kanala i obavljamo građe-
vinske proračune (iskop, zasip, oplata...).
Kao što smo podatke definisane u modulu
Situacija preneli u ovaj modul, tako i kom-
pletne podatke definisane u ovom modulu
možemo preneti u modul Situacija.
Canalis je program za projektovanje ko-
munalnih kanalizacionih sistema. Osnov-
ne karakteristike su mogućnost definisanja
slivova i uticajnih površina kao i slivnika i
kućnih priključaka. Softver poseduje sop-
stvenu hidrauliku i omogućava definisanje
otpadnih protoka procentnim računom i ra-
čunom preko površina (kućni i industrijski),
a atmosferske protoke računa jednostavnom
metodom, pomoću ITP krivih ili TRRL me-
todom. Hidraulični proračun može započeti
unosom podataka kao što su pad i protok ili
prečnik cevi i protok. Proračun se obavlja
interaktivno sa definisanjem visine/postotka
ispune cevi ili minimalne brzine strujanja.
Hydra je program namenjen za projek-
tovanje i planiranje vodovodnih sistema.
Modelu koji je definisan standardnim mo-
dulima Situacija, Terraform i Podužni profil
možemo zadati specifične podatke: oprema
čvorova, potrebe za vodom, karakteristike
pumpi, vremenski uzorci, razni hidraulički
podaci i potom obaviti hidraulični proračun
interaktivno u samom softveru ili zapisati
podatke u INP fajl (koji predstavlja ulaz za
Epanet) i potom obaviti proračun u samom
Epanetu-u, a zatim rezultate proračuna
vratiti u Hydru.
Urbano – jedan od osnovnih postulata
koji su sledili projektanti paketa Series 6
je nerazdvojivost procesa projektovanja od
katastra. Urbano je baziran na Series 6 teh-
nologiji i obezbeđuje funkcije neohodne za
poslove GIS-a. Kada je mreža koja sadrži
čvorove (šahtove) i deonice (cevi) definisana
standardnim modulima, Urbano nas uvodi
u oblast GIS analiza. Moguće je praviti pre-
traživanja, tematska mapiranja i proizvoljne
preglede, a pomoću MapGiude tehnologije
moguće je sve podatke publikovati preko In-
terneta. Ove funkcionalnosti mu omoguća-
vaju dva dodatna modula: Data Extensions
koji se koristi za rad sa internim podacima
(korisničkim podacima, a moguće je defi-
nisati proizvoljan broj i vrstu podataka), i
Database Extension koji je namenjen radu
sa eksternim podacima (proizvoljna baza,
dokumenti, SHP fajl, Internet itd.).
Oba modula je moguće dodati standardnoj
Hydra ili Canalis konfiguraciji i tako prošiti
njihove funcionalnosti u GIS pravcu Ŷ
53
software
Softver za planiranje, projektovanje
i GIS komunalnih sistema
FOCUS Computers d.o.o.
Gradski park 2, 11080 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 37 71 543
www.focus-computers.co.yu
e-mail: info@focus-computers.co.yu
www.buildmagazin.com
STOLICA
“Svaka zaista originalna
ideja, svaka inovacija u diza-
jnu, svaka upotreba novog
materijala, svaka tehniÿka
invencija u izradi namešta-
ja, izgleda da pronalazi svoj
izraz u jednom naizgled
neupadljivom predmetu
– stolici“.
1953. Džordž Nelson
(George Nelson)
priredila Tijana Jovanoviă-Petroviă
Iako se funkcija stolice vremenom nije pro-
menila, njen dizajn se razvijao paralelno sa
razvojem društva reflektujući pritom razvoj
tehnologije, arhitekture i industrijskog di-
zajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli
su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedi-
načnih delova nameštaja, a posebno stolice.
Stolica, možda više nego drugi delovi en-
terijera, označava jasno socijalno, estetsko i
simboličko shvatanje korisnika. Ona ukazu-
je na stav, ideju, i pre svega na ugao posma-
tranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka
isticale su se samo katedre dostojnika Crkve
ili aristokratije. U domaćinstvu običnog čo-
veka stolica nije imala neku veću ulogu niti
se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i
tako provodili malo vremena u svom domu,
a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je
obeležen stalnim pokretom. Pokućstvo se
sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu
i materijalu pre sličnom jaslama nego ono-
me što danas podrazumevamo kada kaže-
mo krevet) i obične škrinje. Već tada su se
koristile stolice na sklapanje, kao i sve dru-
go što se brzo i lako moglo poneti u žurbi.
U Renesansi je više pažnje posvećivano
uređenju doma a samim tim i dizajnu na-
meštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku
razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldi-
sterium, koja je još nosila naziv Savonarola
stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom
modelu sa ukrštenim nogarima i bila je po-
sebno popularna u Firenci i Veneciji tokom
XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta,
rezbarena i pozlaćivana, sa obaveznim na-
slonom i sedištem presvučenim plišem ili
kožom. Uz to, koristili su se i jastučići.
Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi
stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta
diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica
je bila reprezentativni primerak nameštaja.
Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego za-
dovoljenju potreba onoga kome je ta stolica
bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku,
napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda
stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili
pre, industrijskog proizvoda.
XX vek je označio prekretnicu. Sa jedne
strane stalna konkurencija na tržištu, a sa
druge želja da se zadovolje potrebe moder-
nog čoveka, bilo u kancelariji bilo u nefor-
malnim situacijama, dovela je do razvoja
industrijskog dizajna. Nove tehnologije su
omogućile masovnu proizvodnju stolica kao
i pojednostavljivanje njihove forme i struk-
ture. Svakako da posebno mesto među indu-
strijski proizvedenim stolicama od XIX veka
predstavljaju one iz fabrike Tonet (Tonet),
ali prošli vek je doneo i niz autorskih prime-
raka kao što su stolica od šperploče Čarlsa
i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar
Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel
Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero
Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku
i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori
Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn
stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i
ojačanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio)
obeležile su šezdesete godine prošlog veka.
Herman Miler (Herman Miller) napravio
je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica.
Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. go-
dine je najinventivniji model poslovnih sto-
lica. U njenoj izradi su pored dizajnera uče-
stvovali vodeći ortopedi specijalisti i preko
dve stotine ljudi prema čijem položaju tela
je napravljena ova, pre svega, udobna stolica.
Ostaje još da se vidi kakve će biti potrebe
savremenog čoveka i na koji način će neki
budući dizajneri na njih odgovoriti Ŷ
54
enterijer
Eero Saarinen Rietveld Masanori Umeda Herman Milller
Eero Arnio
Mies Van der Rohe
Mackintosh
www.buildmagazin.com
Kompanija Mobexpert danas ima 4.500
zaposlenih i 3.500 radnika u fabrikama
nameštaja, pet preduzeća za export/import
i transport robe, i jednu firmu u poslovima
nekretnina. Firma izvozi i na tržišta zapadne
Evrope, gde su opremali kancelarije u Ho-
landiji, Nemačkoj i Francuskoj, a poslednja
velika investicija kompanije van matične ze-
mlje je novosagrađeni hipermarket u Sofiji,
otvoren pre tri nedelje, ukupne vrednosti od
15 miliona evra.
Lideri kompanije ističu da u kancelarija-
ma provodimo veći deo dana, tu stvaramo
i razvijamo prijateljstva i radimo kao tim,
a zaposleni u njima bi trebalo da svakoga
dana obnavljaju svoj radni potencijal i spo-
sobnosti. Pauze u radu su dobra prilika za
prijatne razgovore i profitabilne ideje, a u
Mobexpertu su uvereni da je baš njihov
proizvodni program kancelarijskog name-
štaja onaj koji će učiniti da se sve ove ideje
i ostvare. Vođeni idejom o kancelariji kao
o drugoj kući, u Mobexpertu su razvili
koncept kancelarijskog nameštaja koji odiše
komforom prateći prepoznatljivi korpora-
tivni identitet kompanije.
Vodeći se za praktičnim i estetskim potre-
bama klijenata, Mobexpert je razvio pro-
izvodni program koji prati zahteve jedno-
stavnosti i lakoće održavanja, novih boja i
oblika, prilagođavanja različitim prostorima
i potrebama kupaca, kao i mnogobrojnim
kombinacijama nezavisnih elemenata kan-
celarijskog prostora.
Godišnje kolekcije Mobexperta inspirisane
su modernom arhitekturom i najsavremenijim
težnjama u dizajnu, prema kom je svaki prostor
predviđen da iskaže radni duh i sistematizaci-
ju, ali i da vremenom ne gubi na aktuelnosti i
estetskom kvalitetu, komforu i karakteru.
Živeti i na poslu (Living at work) je slogan fir-
me Mobexpert, i u skladu sa tom idejom nji-
hovi dizajneri razvijaju ideje koje za cilj imaju
da poslovni i radni prostor učine prijatnijim, a
da u samoj kancelariji naprave atmosferu u ko-
joj će se zaposleni osećati kao kod svoje kuće.
Iako je u Srbiji za sada jedini izložbeno-pro-
dajni prostor Mobexperta onaj u beograd-
skom Sava Centru, u kompaniji nameravaju
da već sledeće godine pronađu odgovarajuće
zemljište na kojem bi sagradili hipermarket po
uzoru na one iz okruženja, ili da ostvare sara-
dnju sa nekim od domaćih partnera i da na taj
način širom naše zemlje distribuiraju nameštaj
iz svoje proizvodnje. U beogradskom salonu
Mobexperta, pored kolekcija proizvedenih u
Rumuniji, klijenti mogu naći i proizvode pra-
vljene u celoj Evropi. Proizvođači ovih komada
nameštaja ili pripadajućih delova su evropski
lideri na tržištu artikala namenjenih prodaji u
salonima kakav je i Mobexpert, zahvaljujući
svojim uslugama i svim tipovima nameštaja za
opremanje kancelarija, Mobexpert može is-
puniti vrlo raznovrsne palete zahteva u pogle-
du stvaranja ugodnog ambijenta klijentovog
radnog prostora Ŷ
55
Nakon 14 godina od otvaranja svoje prve
fabrike za izradu kancelarijskog nameštaja u Bukureštu,
Mobexpert danas ima 10 fabrika i 32 izložbena salona u
istoÿnoj Evropi (od kojih je jedan u Beogradu),
a u samoj Rumuniji pokriva preko 60% tržišta.
U Bukureštu su kupcima na raspolaganju ÿetiri
hipermarketa na 40.000 kvadrata izložbenog prostora,
a sveukupni obrt kompanije je samo u prošloj godini
dosegao 167 miliona evra
MOBEXPERT
kancelarijski nameštaj
promo
MOBEXPERT GROUP d.o.o.
Milentija popoviăa 9, Sava Centar
11070 Novi Beograd
tel: +381 (0) 11 311 28 17
311 30 98
311 36 27
311 38 90
fax: +381 (0) 11 311 28 24
e-mail: mobexpert@mobexpert.co.yu
www.mobexpert.co.yu
www.buildmagazin.com
Preduzeýe Kan-com
proizvodi po meri
standardna i vanstandardna,
furnirana, vatrootporna,
zvuÿnoizolovana vrata,
bajcovana i lakirana,
bojena vodorazredivim
ekološkim premazima
Preduzeće Kan-com osnovano je 1990.
godine, a poteklo je iz stolarske radionice
sa 20-godišnjom tradicijom koju je osno-
vao Jandrija Kanazir. Ostali su verni tra-
diciji, pa se i danas bave preradom drveta.
Fabrika i poslovni prostor smešteni su na
oko 2.000m
2
, a zaposleno je oko 30 radnika.
Fabrika je opremljena savremenim mašin-
skim parkom, vlastitom sušarom i linijom
za presovanje piljevine. Proizvodni program
Kan-coma sastoji se od sobnih i ulaznih
vrata, furniranih vratnih krila, građevinske
stolarije i ukrasnih lajsni raznih profila.
Prozori Kan-coma proizvode se po narudž-
bini, sa mogućnošću površinske obrade i
montaže. Površinska obrada se vrši ekološ-
kim lakovima na vodenoj bazi.
Proizvodnja u skladu
sa novim tehnologijama
Proizvodnja se bazira na savremenoj teh-
nologiji, odabiru savremenih materijala i
dizajna, sa posebnim akcentom na kvalitetu
i estetici što je garancija zadovoljstva kupa-
ca. Posvećenost kupcima i njihovim željama
je osnovni zadatak firme. Svi proizvodni
procesi se obavljaju u okviru fabrike. Takav
način organizovanja proizvodnje omogućuje
strogo poštovanje dogovorenih rokova kao i
unapređen kvalitet proizvoda i usluga.
Potvrda brige o kvalitetu su i atesti za zvuč-
nu i protivpožarnu izolovanost, kao i uvođe-
nje sistema kvaliteta ISO 9001:2000 i siste-
ma zaštite životne sredine ISO 14001:2004.
Izborom Kan-com stolarije dobija se, po-
red zvučne, preko potrebna ušteda u potro-
šnji energije.
Enterijeri
Kan-com već duži niz godina, pored pro-
izvodnje vrata i prozora, uspešno oprema i
predivne enterijere po sistemu ključ u ruke.
Enterijerske radove izvode u kućama, stano-
vima i poslovnim prostorijama. Enterijeri se
rade od punog drveta i furniranog medija-
pana u kombinaciji sa inoxom, staklom i sl.
Proizvodi Kan-coma prepoznatljivi su u
mnogim stanovima i porodičnim kućama
Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Her-
cegovine, Rusije, Kazahstana, Francuske
i Irske, što je najbolji pokazatelj njihovog
dugogodišnjeg rada na zadovoljenju želja
kupaca Ŷ
KAN-COM
Industrijska zona b.b.
22330 Nova Pazova
tel: +381 (0) 22 323 115
fax: +381 (0) 22 323 114
e-mail: sm.kancom@neobee.net
www.kan-com.co.yu
56
promo
KAN-COM
www.buildmagazin.com
Kompanija FADIS iz Bara,
nudi Vam kompletan
vodomaterijal, od grubih
instalacija do materijala
za završne radove,
ukljuēujuđi keramiēke i
granitne ploēice. Bogat
izbor hidromasažnih kada
i kabina, kupaƟlskog
nameštaja i galanterije.
Dugogodišnje iskustvo,
pažljiv odabir inostranih
partnera i pouzdan
kvalitet naših arƟkala
preporuēuju nas kao
lidera na tržištu.
Alumival iz Beograda je veý
deset godina na tržištu
poznat kao pouzadan
trgovac alu-profilima i
limovima, ali i kao
proizvoĀaÿ okova za
aluminijumsku stolariju i
posebno rukohvata za vrata
vrhunskog kvaliteta i
inovativnog i
praktiÿnog dizajna,
izraĀenih od nerĀajuýeg
ÿelika – inoxa
Proizvodi Alumivala zauzimaju centralno
mesto u savremenoj arhitekturi koja je po-
slednjih godina sve više prožeta detaljima
enterijera od inoxa tako da se danas ovaj
visokokvalitetni materijal podrazumeva kao
njen sastavni deo, a njegovo prisustvo na, i
unutar objekta, nedvosmisleno ukazuje da se
govori o prostoru poslednje generacije.
Kada se ovde doda i činjenica da će svaki
neposredan kontakt sa bilo kojim enterije-
rom uvek biti ostvaren preko rukohvata za
vrata, onda je jasno da se proizvodi firme
Alumival nalaze u samom središtu pažnje
svakog posmatrača, gosta ili domaćina ne-
kog prostora, ali poseban značaj imaju za
prvi utisak, koji se upravo preko njih stvara
o Vašem životnom ili radnom prostoru.
Ponekad je samo jedan, ovako naočit detalj,
dovoljan da vrata, pa i čitav ulaz Vaš kuće
ili poslovnog prostora dobiju sasvim novo,
savremeno lice, i da probude pažnju svakog
gosta: rođaka, komšije ili poslovnog partnera.
Koristeći najkvalitetnije uvozne, nemač-
ke Tyssen-ove i italijanske materijale,
Alumival je razvio širok proizvodni pro-
gram reprezentativnih rukohvata za stakle-
na, aluminijumska ili drvena vrata. Savre-
meno dizajniranim oblicima i prvoklasnom
površinskom obradom – poliranjem i satini-
ranjem na savremenim mašinama, dobijeni
su proizvodi koji će ispuniti sve estetske i
kvalitativne zahteve kupca. Naravno, nji-
hov tim stručnjaka je spreman da sasluša i
posebne želje i najzahtevnije ideje projek-
tanata, i u saradnji sa njima će svojoj paleti
proizvoda rado dodati još jedan.
Ponuda firme ovim se ne završava jer iz-
rađuju i aluminijumske rukohvate završno
obrađene plastifikacijom ili eloksažom.
Tehničke mogućnosti Alumivala su takve
da će ispuniti sve neophodne standarde za
proizvode izložene neprestanom habanju
i mehaničkom kontaktu, pa tako njihove
proizvode možemo sresti i na objektima u
okruženju, a u pripremi je izlazak i na za-
padno tržište.
Rukohvati firme Alumival koji su ovde pri-
kazani zapravo su samo delić iz široke pale-
te tipova i oblika koje firma ima u ponudi.
Svi proizvodi Alumivala su lako dostupni
kupcima jer se njihov proizvodno-poslovni
prostor nalazi u neposrednoj blizini auto-
puta, u središnjoj zoni Beograda, između
Autokomande i Dušanovca. O svim njiho-
vim delatnostima i proizvodima možete se
više informisati na njihovom web sajtu ili
stupiti u direktan kontakt sa njima i oni će
rado izaći u susret Vašim željama i potre-
bama Ŷ
ALUMIVAL d.o.o.
Prešernova 32, 11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 24 97 987
24 77 586
mob: +381 (0) 64 11 41 340
office@alumival.co.yu
www.alumival.co.yu
ALUMIVAL
rukohvati za vrata
58
promo
www.buildmagazin.com
Šumarski fakultet u
Beogradu osnovan je 1949.
godine i bio je prva aka-
demska ustanova ovog tipa
u Jugoslaviji. Embrion ovog
fakulteta zaÿet je školske
1919/20. godine kada je pri
Poljoprivrednom fakultetu u
Beogradu formiran Odsek za
šumarstvo. Danas Šumarski
fakultet, osim svoje osnovne
(edukativne) delatnosti, vrši
i atestiranje ploÿa iverice i u
njegovom sklopu radi
Zavod za kontrolu
kvaliteta nameštaja
Nakon dugog perioda rada i razvoja, 2006.
godine, od JUAT Srbije ( Jugoslovensko
akreditaciono telo), Šumarski fakultet dobi-
ja sertifikat o akreditaciji kojim se potvrđuje
da je organizacija ovog fakulteta kompe-
tentna za obavljanje poslova sertifikacije
drvne građe (iverice) za opštu upotrebu i
građevinarstvo.
Sistem sertifikacije
Izdavanjem sertifikata upravlja sertifikacio-
no telo pod rukovodstvom dr Jovana Milj-
kovića, redovnog profesora fakulteta, koje
čini tim stručnjaka Šumarskog fakulteta
i mnogih drugih naučnih ustanova, ali i iz
Privredne komore Srbije. Ovo telo daje ser-
tifikate proizvođačima i uvoznicima iverice.
Predmet sertifikacije su: sirove ploče iverice,
konvencionalne ploče, OSB ploče, opleme-
njene ploče iverice – laminatima, furnirima,
ploče iverice za frontove i radne ploče.
Kako saznajemo od prof. Branka Glavonjića,
nakon dostavljanja zahteva za sertifikova-
nje i sve potrebne dokumentacije od strane
proizvođača ili uvoznika, sertifikaciono telo
sprovodi preispitivanja o definisanosti zah-
teva, otklanjanju razlika sa podnosiocem
zahteva i mogućnosti za sprovođenje ispi-
tivanja. Nakon prihvatanja zahteva, rukovo-
dilac sertifikacionog tela ili njegov zamenik
daju laboratoriji nalog za ispitivanje.
Sertifikaciono telo primenjuje sistem sertifi-
kacije koji se odnosi na obavezno atestiranje
ploča iverice. Za ploče iverice iz uvoza, sistem
sertifikacije se sastoji samo od ispitivanja tipa
proizvoda, i ukoliko su ove ploče oplemenjene
(obostrano obložene laminatom tj. plastikom),
ispitivanje debljinskog bubrenja se ne radi jer
se ne mogu dobiti tačni rezultati. Kod ploča
iverice domaće proizvodnje sistem sertifikacije
se sastoji od ispitivanja tipa proizvoda i kon-
trole stabilnosti proizvodnog procesa.
Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz proizvo-
dnje, a u samoj fabrici proizvođača utvrđuju
se i sledeći parametri:
1. Vođenje evidencije o stabilnosti proizvod-
nog procesa prema sledećim standardima:

JUS D.C.S. 031 – za ploče iverice sa
horizontalnim rasporedom ivera
JUS A. A2. 020 – za kontrolu stabilnosti
proizvodnog procesa
JUS A. A2. 021 – za kontrolu stabilno-
sti proizvodnog procesa po isteku odre-
đenog perioda
JUS A. A2. 022 – za kontrolu stabilnosti
proizvodnog procesa u toku proizvodnje.
2. Posedovanje sertifikata iz grupe ISO
9000 (nije obavezno za dodelu sertifikata,
ali je poželjno)
Ukoliko je nakon ispitivanja izveštaj akre-
ditovane laboratorije pozitivan, proizvođaču
se daje sertifikat koji važi godinu dana, uz
obavezu da proizvođač najmanje jedanput
u tom periodu bude kontrolisan od strane
sertifikacionog tela.
Sertifikat sadrži sledeće podatke:
naziv i adresu proizvođača
(uvoznika ili ino-dobavljača)
• naziv proizvoda i kratak opis
• naziv i adresu podnosioca zahteva
• standard ili propis





• rok važnosti
• datum izdavanja
• potpis rukovodioca sertifikacionog tela
• pečat
U slučaju zloupotrebe sertifikata, sertifika-
ciono telo preduzima korektivne mere ili
oduzima sertifikat.
Metode ispitivanja propisane su nared-
bom o obaveznom atestiranju ploča iverica
(Službeni list SFRJ br. 61/83):
Određivanje debljine, širine i dužine
( JUS ISO 9426/1995)
Određivanje sadržaja vlage
( JUS ISO 9425/1995)
Određivanje zapreminske mase
( JUS D. C8. 114/1983)
Određivanje debljinskog bubrenja
( JUS D.C8. 104/1983)
Određivanje zatezne čvrstoće upravno na
površinu ploče
( JUS D. C8. 106/1983)
Određivanje savojne čvrstoće
( JUS D. C8. 107/1983)
Zavod za kontrolu
kvaliteta nameštaja
Prema rečima profesora Glavonjića, u skla-
du sa Zakonom o obaveznom atestiranju
nameštaja, Zavod za kontrolu kvaliteta na-
meštaja vrši atestiranje nameštaja domaće i
strane proizvodnje. Ispitivanja se vrše u la-
boratoriji koja je opremljena velikim brojem
savremenih mašina (osnovana 1975. godine
po standardima skandinavskih zemalja).
Prilikom atestiranja ispituju se četiri osnov-
na pokazatelja kvaliteta nameštaja:

funkcionalnost (ukoliko nije zadovoljena
ostali pokazatelji se ne testiraju)
stabilnost
izdržljivost
kvalitet materijala i otpornost površine
Među velikim brojem planova Šumarskog
fakulteta, po svom obimu i značajnosti iz-
dvaja se formiranje Instituta za drvo i proiz-
vode od drveta koji bi bio u sklopu samog
fakulteta. Institut će biti opremljen najsa-
vremenijim laboratorijama u kojima će ra-
diti specijalizovani timovi stručnjaka Ŷ










60
ŠUMARSKI FAKULTET U BEOGRADU
jedina institucuja u Srbiji koja vrši
atestiranje ploÿa iverice i ispituje
kvalitet nameštaja
pogled
priredila
Marija Živanoviă, dipl. ing.
www.buildmagazin.com
Zahvaljujuýi svojim izuzet-
nim termo-fiziÿkim i fiziÿko-
mehaniÿkim karakteristika-
ma Simprolit
®
polistirolbeton
svoju primenu nalazi svuda
tamo gde su termoizolacijske
karakteristike, lakoýa kon-
strukcije, otpornost na vlagu,
mraz, požar, površinska ÿvr-
stoýa i dugoveÿnost oprede-
ljujuýi faktori u izboru ma-
terijala. Navedena svojstva
Simprolit
®
monolita pružaju
moguýnost njegove široke
primene, ne samo u visoko-
gradnji, veý i u niskogradnji i
hidrogradnji
Simprolit
®
je smesa od ekspandiranih granula
polistirola, portland-cementa, vode i patenti-
ranih aditiva. Spada u grupu polistirolbetona
i predstavlja poboljšanje u odnosu na dobro
poznati EPS beton.
Tehnologija dobijanja Simprolit
®
polistirol-
betona projektovana je tako da same kuglice
stiropora u pripremnoj fazi njegove izrade
dodavanjem kompleksa aditiva prvo u potpu-
nosti njime bivaju obmotane, pri čemu se oko
kuglica stvara staklasti vazduho i vodonepro-
pusni sloj; zatim se dodaje kompleks aditiva
organskog porekla za homogenizciju tako
dobijenih inertnih kuglica stiropora i cemen-
ta; na kraju, dodaju se cement, voda i aditivi
kojima se regulišu projektovane karakteristi-
ke. Na taj način, kuglice od stiropora uopšte
nemaju kontakta sa vazduhom, čime su eli-
minisane sve loše karakterisike ekspandira-
nih ili ekstrudiranih polistirena (stiropora,
stirodura) koji vremenom u kontaktu sa vaz-
duhom gube svoju kompaktnost, neotporni
su na prisustvo agresivnih gasova u vazduhu
(industrijska naselja, termoenergetski objek-
ti, tuneli, metroi), na dejstvo UV-zraka, eks-
tremne promene temperatura i dr.
Simprolit
®
polistirolbeton se u građevinarstvu
primenjuje bilo livenjem na licu mesta kao
monolit ili u vidu gotovih elemenata (blokovi,
ploče i sl.).
Simprolit
®
monolit je polistirolbeton proizve-
den i zaliven u oplatu, direktno na gradilištu,
izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima
nosioca licence.
Od karakteristika Simprolit
®
monolita
izdvajaju se:
lakoća
dobra paropropustljivost
ekološka čistoća i izuzetno dobri sanitar-
no-epidemiološki parametri, konstrukcije
od Simprolita
®
su suve (ne više od 4% vla-
žnosti)
u slučaju havarijskih potapanja konstruk-
cije, Simprolit
®
i proizvodi od Simprolita
se brzo suše, bez gubitka čvrstoće
Simprolit
®
se odlikuje visokom otpor-
nošću na mraz. Eksperimenti pokazuju da
posle 50 ciklusa smrzavanje-odmrzavanje
(i to od -20 do +45 stepeni) pad čvrstoće
iznosi samo 1,5-1,8%
čvrstoća na pritisak Simprolit
®
monolita
kreće se od 1,0 do 2,1MPa bez deformacija,
pri čemu prekoračenje navedenog optereće-
nja ne izaziva lom, već samo ulegnuće –
deformaciju do par milimetara
Simprolit
®
monolit i konstrukcije od
njega su negorive (klasa gorivosti NG – ne-
goriv) i trenutno je jedini negorivi materijal
u klasi polistirol-betona
sposobnost antikorozivne zaštite
sposobnost obavljanja više funkcija isto-
vremeno: kao mehanička zaštita hidroizola-
cije, kao termički sloj, kao sloj za pad, kao
zvučna izolacija i dr.
U postupku dobijanja sertifikata na dugoveč-
nost Simprolit
®
blokovi ispitani su u Nauč-
no-istraživačkom Institutu Ruske Akademije
građevinskih nauka na 100 ciklusa zamrzava-
nja-otapanja, sa amplitudom kolebanja tempe-
rature od +70˚ C do –30˚ C, pri čemu nije došlo
do gubitka njihove celovitosti i termoizolaci-
onih sposobnosti. Po sposobnosti da zadrži









svoje termofizičke karakteristike Simprolit
®

je najdugovečniji termoizolacioni građevinski
materijal u Ruskoj Federaciji.
Primena i prednosti Simprolit
®
monolita:
sloj za pad i termoizolaciju
međuspratne i krovne ploče
umesto klasične cementne košuljice (lakši
za više od 90kg/m
2
)
za olakšanje konstrukcija
kao podloga za saobraćajnice
otporan je na požar, negoriv
otporan je na pritisak i udar
lako se reže i obrađuje
otporan je na mraz >100ckl
U visokogradnji, Simprolit
®
monolit se najvi-
še primenjuje:
za utopljavanje temeljnih ploča i zidova
umesto cementne košuljice međuspratnih
ploča, u svojstvu ne samo ravnajućeg, već i
termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja
kao kompozitni element fasadnih zidova sa
nosećom metalnom konstrukcijom (pri čemu
se Simprolit
®
zaliva u oplatu obostrano mon-
tiranu oko nosivog metalnog skeleta)
kao fasadni zid, termička i protivpožarna
obloga metalnih stubova i greda pri izgradnji
novih i utopljavanju starih ravnih krovova
pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri
čemu Simprolit
®
ima ne samo izolacionu, već
i jedinstvenu protivpožarnu funkciju
kao sloj za pad.
Primena Simprolit
®
monolita
pri izgradnji ravnih krovova
U odnosu na materijale koji se standardno
primenjuju za rešavanje termoizolacije ravnih
krovova, Simprolit
®
monolit se izdvaja:
• najboljim odnosom čvrstoće i termofizič-
kih karakteristika
• najboljim odnosom otpornosti na vlagu,
mraz i termofizičkih karakteristika
• najboljim odnosom dugovečnosti i termo-
mehaničkih karakteristika















SIMPROLIT
®
MONOLIT
fokus
61 www.buildmagazin.com
fokus
• sposobnošću da obavlja više funkcija isto-
vremeno: kao mehanička zaštita hidroizola-
cije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj
Simprolit
®
monolita debljine preko 35cm
lakši je od sloja cementne košuljice debljine
od samo 5cm!)
U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač ja-
vlja profilisani lim, Simprolit
®
monolit:
povećava dugovečnost krovnog pokrivača i
krovne konstrukcije u celini
povećava otpornost na dejstvo požara
ne samo krovnog pokrivača, već i objekta
u celini
antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog
lima
krovni pokrivač od rebrastog lima u celini
dobija veću krutost, posebno u slučaju dina-
mičkih opterećenja (jakih vetrova, montaže,
servisiranje instalacija i sl.).
Dugovečnost utpoljenog ravnog krova u naj-
većoj meri zavisi od fizičko-mehaničkih karak-
teristika primenjenog termoizolacionog sloja.
Kao osnovni materijal za termoizolaciju pri-
menjuju se efektivni izolatori u tablama, a pre
svega table od mineralne vune povećane čvr-
stoće, koje ipak imaju niz nedostataka… Dok
sa jedne strane ima dobre termičke karakteri-
stike i otpornost na požar (čime se izdvaja od
stiropora) mineralna vuna u tablama poveća-
ne čvrstine svejedno ima čvrstoću na pritisak
svega 0,1MPa, pri čemu se deformiše najma-
nje 10%, tj. ne može se samostalno primeniti
kao podloga za hidroizolaciju. U suprotnom,
u procesu eksploatacije pojavljuju se ulegnuća
i kontra-padovi na površini krova, na kojima
nastaje ubrzano razrušavanje. Zatim, za razliku
od mineralne vune, Simprolit
®
ima praktično
konstantan proračunski maseni odnos vlage:
od 4% (u sredinama sa normalnom vlažnošću
vazduha) do 8% (u sredinama sa vlažnošću
vazduha i do 99%), ne menjajući pri tome svoje




termotehničke karakteristike – dok se, npr. kod
mineralne vune pri povećanju sadržaja vlažno-
sti u njoj samo za 1%, njena termoizolaciona
moć umanjuje skoro za 20%. Kao još jedan
bitan nedostatak mineralne vune i stiropora
u tablama javlja se i nemogućnost da se njima
formiraju autonomni nagibi krovnih ravni. Na
taj način, iako i mineralna vuna i stiropor spa-
daju u veoma lagane materijale, detalj izolacije
ravnog krova sa armiranom cementnom ko-
šuljicom preko mineralne vune kao osnovom
pod hidroizolaciju, sa sledećom cementnom
košuljicom kao zaštitom hidroizolacije i ko-
načno sa slojem za pad koji se kreće od 10cm
naviše, daje ukupnu težinu slojeva 300-400%
veću od težine koja se dobija primenom Sim-
prolit
®
polistirolbetona, a pri tome još i 2-3
puta manju dugovečnost i otpornost na mraz.
Primena Simprolit
®
monolita kao termo-
izolacije ravnih krovova od rebrastih limova
ima mnogo nesumnjivih preimućstava kao
što su:
ne preopterećuje se nosiva konstrukcija
objekta
isključuje se formiranje nekanalisanih de-
lova krova, zbog mogućnosti da se zali-
venim Simprolit
®
monolitom formiraju
idealni padovi
veća otpornost na mraz
hidroizolacioni tepih radi u najboljim
uslovima, što značajno uvećava dugoveč-
nost krova u celini
pri ugradnji Simprolit
®
monolita na krov
od profilisanog lima dolazi do monolit-
nog zapunjavanja kanala između rebara
lima, što ne samo da povećava otpornost
i sigurnost na požar krovne konstrukcije,
već i značajno povećava njenu sigurnost
na koroziju, krutost i čvrstoću u svojoj
ravni na statička i povremena dinamička
opterećenja.
Kod primene utopljavanja krovova od rebrastih
limova primenom mineralne vune ili stiropo-
ra, značajno se pogoršava otpornost na požar
krovnog pokrivača i u mnogome povećava ri-
zik da požar u vrlo kratkom vremenu zahvati
ceo objekat šireći se upravo preko krova – iz
prostog razloga što u tom slučaju rebra limo-
va pokrivena izolacionim pločama formiraju
sistem vazdušnih kanala u kojima, pri požaru,
nastaje nadpritisak i požar se širi velikom brzi-
nom po celom objektu, preskačući protivpožar-





ne razdelne zidove ispod. Posle više požara koji
su, posebno na jednom velikom termoenerget-
skom objektu, naneli veliku materijalnu štetu
čak i najudaljenijim delovima objekta, od stra-
ne Državne Akademije za komunalne poslove
Ruske Federacije napravljen je „Tehnološki
reglament“ projektovanja i izvođenja krovova
od rebrastih limova kod energetskih objekata,
kojim se predviđa primena Simprolit
®
mono-
lita. Pri utopljavanju Simprolit
®
monolitom,
krovovi od rebrastog lima dobijaju dopunsku
čvrstoću i krutost u svojoj ravni, istovremeno se
izvodi i izuzetno lak sloj za pad.
Primena Simprolit
®
monolita
u funkciji cementne košuljice
sa dodatnim termo i
zvukoizolacionim svojstvima
Pri izgradnji objekata, preko međuspratnih
ploča, u cilju njenog izravnjanja, kao podloge
za završni pod (parket, linoleum, keramičke
pločice i dr.) obično se izvodi cementna ko-
šuljica debljine 40-60mm. Pri tome, cement-
na košuljica se nanosi preko odgovarajućih
slojeva termoizolacionih i zvukoizolacionih
materijala, što proističe iz propisanih uslova
termičke i zvučne zaštite objekta u njihovoj
eksploataciji.
Primena Simprolit
®
monolita kao termo-
izolacione i zvukoizolacione cementne ko-
šuljice ogleda se pre svega u njegovoj osobi-
ni da istovremeno obavlja tri funkcije, kao:
sloj za izravnanje
zvukoizolacioni sloj
termoizolacioni sloj.
Značajna karakterisitka Simprolit
®
monoli-
ta je njegova izuzetna lakoća - teži manje od
18 kg/m
2
, što je oko 6 puta manje od težine
cementne košuljice (koja za istu debljinu od
oko 5cm teži oko 110kg/m
2
). Zbog ove oso-
bine Simprolit
®
monolit u funkciji košulji-
ce za izravnanje i podloge za završnu podnu
oblogu, značajno umanjuje opterećenje na
konstruktivne elemente objekta (grede, stubo-
ve, noseće zidove i temelje), neposredno uma-
njujući njihove dimenzije, potrebnu armaturu
i težinu nosećih elemenata, što svakako utiče i
na ukupnu cenu konstrukcije objekta (npr. kod
11-spratnog objekta zamenom projektovane
cementne košuljice Simprolit
®
monolitom
umanjuje se opterećenje na temeljnu ploču više
od 1.000kg/m
2
, što paušalno procenjeno omo-
gućava izgradnju sprata više za isto opterećenje
tla kao i umanjenje armature za oko 7-10%).



Na saobraèajnoj petlji Autokomanda, u Beo-
gradu, pešaìki i tramvajski most sanirani su
prošle godine zbog korozije armature. Projek-
tant je predvideo olakšanje konstrukcije beto-
nom max težine 1200kg/m
3
. Radovi su izve-
deni Simprolit
®
monolitom u rekordnom roku
– pešaìki most dužine 100m za jedan dan, a
tramvajski most dužine 300m za dva dana.
Interesantno je napomenuti da se posle 7
dana preko Simprolit
®
monolita kretao uto-
varivaì sa korpom betona od 2m
3
(ukupne
težine preko 5t), pri ìemu je sloj Simprolit
®
monolit ostao bez ikakvih ošteèenja.
62 www.buildmagazin.com
težinu same kupole u odonosu na klasična
rešenja. Na taj način otvara se i mogućnost
livenja kupole na zemlji i njene relativno
lake montaže na mesto ugradnje.
Primena Simprolit
®
monolita
za fasadne elemente
Simprolit
®
polistirolbeton je idealan za
izradu fasadnih ukrasa, atika, venaca, balu-
stera i sl. Primera radi, projektovani fasadni
venci objekta u Moskvi stepenastog oblika
dimenzija 40/60, 45/30, 15/10cm, sa pro-
jektovanom težinom od 625 kg/m (a koje
je pri tome naknadno trebalo i malterisati)
zamenjeni su po svim parametrima kvali-
tetnijim vencima istog oblika od Simpro-
lit
®
monolita težine svega 45kg/m, i to fi-
nalno obrađenim. Na taj način, primenom
Simprolit
®
monolita arhitekta dobija kva-
litetan materijal koji ni u čemu ne sputava
arhitektonsku izražajnost stvaraoca. Pri
tome, s jedne strane rešavaju se mnogi pro-
blemi arhitekata vezani za ispunjavanje zah-
teva nadležnih Institucija za zaštitu arhitek-
tonske baštine i ambijentalne sredine, a sa
druge strane i problemi vezani za parodifu-
ziju, relativno veliku težinu fasadnih ukras-
nih elemenata, njihovom (ne)otpornošću na
vlagu i mraz, a posledično i problemi dugo-
večnosti takvih fasada i njihove primene na
savremenim arhitektonskim objektima.
Prednost primene Simprolit
®
monolita
kod izrade fasadih elemenata:
lakoća
paropropusnost
otpornost na vlagu
sposobnost da zaštiti od korozije ugrađe-
nu montažnu armaturu ili ankere
površinska čvrstoća
mogućnost završne obrade ma kojim ma-
terijalima za završnu obradu
poprima milimetarski sitne reljefe kalupa
dugovečnost, po kojoj nema premca među
analozima Ŷ








Uticaj primene Simprolit
®
monolita u funkciji
cementne košuljice na
dinamiku graĀenja
Veoma često građevinske firme prinuđene
su da izgrade i predaju investitoru objekat
u veoma kratkim rokovima. Pri tome, kod
planiranja i organizacije proizvodnih tak-
tova, moraju da vode računa o tehnološkoj
pauzi od oko 28 dana koja je potrebna da bi
se naneta cementna košuljica osušila i bila
spremna za polaganje parketa. Simprolit
®

monolit zahteva znatno kraći period su-
šenja, što je posledica manje količine vode
koju ovaj materijal u sebi sadrži. Naime,
Simprolit
®
monolit sadrži dva puta manje
vode nego cementna košuljica, pa za peri-
od sušenja može da se usvoji dva puta kraće
vreme.
Pomenuta karakteristika Simprolit
®
mo-
nolita omogućava da se primenom ovog
materijala, u svojstvu cementne košuljice,
skrati vreme realizacije projekta, čime se,
ujedno, neposredno smanjuju i ukupni
troškovi.
Primena Simprolit
®
monolita
za livenje u oplati spoljašnjih
zidova objekata
Izvođenje građevinskih elemenata (zidova,
ploča, kupola i sl.) livenjem Simprolit
®
mo-
nolita u dvostranoj oplati koja se skida bar sa
jedne strane (druga strana oplate može biti
npr. formirana i Simprolit
®
jednoslojnim
ili troslojnim pločama) oko noseće metalne
konstrukcije utopljava se objekat i smanjuje
ukupno opterećenje na metalne elemente,
pri tome ih i zaštićuje od korozije i požara.
Osim toga, primena Simprolit
®
monolita
omogućava i laku montažu tako formirane
konstrukcije ili njenih delova.
Npr. izvođenje kupola većih raspona
Simprolit
®
monolitom oko metalne pot-
konstrukcije kupole ne samo da rešava
utopljavanje, već i više od 7 puta umanjuje
fokus
Interesantna iskustva
primene Simprolit
®
monolita
Na objektu Ceptera, u Mekenzijevoj
ulici u Beogradu, utvròeno je da izve-
dene meòuspratne ploìe imaju ugib
i do 15cm. Projektom sanacije bilo je
predviòeno da se karbonskim trakama
saniraju meòuspratne ploìe, i da se oja-
ìaju svi stubovi na objektu kako bi se
dobetonirao ravnjajuèi sloj (težine oko
360kg/m
2
, odn. na 6 etaža preko 2t/m
2
).
Obzirom da su stubovi raìunati za op-
tereèenje cementne košuljice d=5cm i
težine 110kg/m
2
, usvojeno je rešenje da
se svih 20cm (ugib+cementna košuljica)
zamene Simprolit
®
monolitom. Pošto
ukupna težina sloja Simprolit
®
monolita
d=20cm iznosi 70kg/m
2
, izbegnuta je sa-
nacija stubova i ploìa, a radovi na beto-
niraju izvedeni su u roku od 15 dana.
Zgrada Eurosalona, kod beogradskog
Sajma, imala je kontranagib krovne
ravni debljine i do 30cm, a projektom je
predviòen restoran na krovu. Prostom
zamenom cementne košuljice d=5cm i
težine 110kg/m
2
slojem Simprolit
®
deb-
ljine 30cm i težine 105kg/m
2
izbegnuta je
sanacija konstruktivnog sistema, a res-
toran na krovu radi veè više godina.
Britanska firma preuzela je gradnju 16-
spratnog objekta u Njižnjevartovsku u
Sibiru, veè uraòenih šipova, temelja i
prvog sprata, i odmah obustavila grad-
nju jer je tokom kontrole utvròeno da je
projektant prevideo optereèenje od oko
1.000kg/m
2
. Problem je rešen bez sa-
nacije konstrukcije, prostom zamenom
predviòene cementne košuljice d=5cm
Simprolit
®
monolitom iste debljine.
Razlika u težini na 16 spratova iznosi
1640kg/m
2
, tj. više nego dovoljno za
bezbednu gradnju.
Prilikom izgradnje objekta specijalne na-
mene u Rusiji, po otkopu temeljne jame
utvròena je slabija nosivost zemljišta i
predviòeno optereèenje je bilo za 1,2t/m
2
veèe od dozvoljenog. Problem je rešen
Simprolit
®
monolitom D=450kg/m
3
, tako
što je temeljna jama produbljena za 1m,
a zatim je umesto zemlje naliven sloj
Simprolit
®
monolita d=1m. Razlika u te-
žini je 1.800-450=1.350kg/m
2
, odnosno
primenom Simprolit
®
monolita optere-
èenje na tlo je smanjeno za 1.350kg/m
2
što je bilo dovoljno da se objekat izvede
bez problema.
SIMPROLIT d.o.o.
Kostolaĉka 67/2
11000 Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 397 67 70
397 67 71
e-mail: md@simprolit.com
www.simprolit.co.yu
63 www.buildmagazin.com
Astec Underground nudi
najbolju i najkompletniju
graĀevinsku opremu
za zemljane i podzemne
radove u ÿitavoj
graĀevinskoj industriji.
Ova proverena imena su
dostupna i kod nas preko
Le Monde Underground
kompanije
Zašto koristiti tri puta više ljudi i imati tri
puta veće troškove ako već postoje mašine
specijalno konstruisane za određen posao?
Procene su da novom tehnologijom predu-
zetnik uštedi od 40 do 60% troškova! Veća
efikasnost znači bolju konkurentnost u odno-
su na ostale kompanije. Sve ovo je poslovna
logika firme Le Monde Underground, iz
koje naglašavaju: Ne želimo samo da proda-
mo opremu nego i da posavetujemo i podeli-
mo sa Vama naše znanje i iskustvo stečeno na
projektima širom sveta.
Astec Underground, matica čije proizvode
zastupaju u Srbiji, BiH, Sloveniji i Hrvatskoj,
nudi najnoviju tehnologiju koja se pojavljuje
na svetskom tržištu, i po tom pitanju nema
konkurenciju u svetu jer će sa njom svaki Vaš
posao biti urađen brže, bolje i mnogo jeftinije.
Na pomenutim tržištima Balkana distribucija
prirodnog gasa postaje sve interesantnija tema.
Dotrajale instalacije tek treba da se menjaju, a u
mnogim gradovima se postavljaju sasvim nove
mreže, i stambeni i poslovni objekti tek treba
da budu priključeni na glavne vodove. Slična
situacija sreće se i na polju telekomunikacionih
i drugih infrastruktura, a sve procene govore
da će se trend nastaviti i u sledećih 50 godina.
Svakako da će moderno opremljene kompani-
je imati prednost u toj trci.
Le Monde Underground Vas može podr-
žati na svakom nivou projekta nudeći trenčere
za instaliranje velikih cevi (mašine za kopanje
sa specijalno dizajniranim lancem za sečenje),
auger boring mašine (elektronski navođene
mašine za horizontalno bušenje) za podbu-
šivanje ispod pruga, autoputeva i sl. i velike
HDD rigs za podbušivanje ispod reka... Tu
su i trenčeri i vibracioni plugovi za instalira-
nje infrastrukture u gradskim zonama, sre-
dnje i male HDD rigs za gradske instalacije,
pneumatske glave za bušenje kratkih kućnih
konekcija, pipe bursting mašine za zamenu
starih cevi, takođe bez kopanja.
Kreditiranje u Le Monde Underground-u
nudi mogućnost veoma povoljnih uslova
plaćanja za kupovinu nove ili polovne opreme
preko njihove finansijske institucije u Americi.
To znači da možete da iskoristite veoma niske
američke kamate i da kupite opremu uz otplatu
do 5 godina! U firmi će Vas posavetovati u vezi
sa opremom koja će najbolje odgovarati Va-
šem projektu i pomoći Vam da dobijete veoma
povoljan kredit sa niskom kamatnom stopom
koju ne možete dobiti na domaćem tržištu.
Servisna mreža Astec Underground po-
znata je po svojoj razvijenosti širom sveta.
Čak i najbolja oprema zahteva održavanje
i brzu nabavku originalnih rezervnih delo-
va, a cilj Le Monde Undergrounda jeste
da proširi ovaj visoki standard servisiranja i
na tržištima Balkana. U toku je povećavanje
zalihe rezervnih delova i svi zainteresovani
mogu se javiti i dati podatke o svojoj opre-
mi kao i o delovima za koje smatraju da će
im biti potrebni u budućnosti. U firmi ističu
da će im to pomoći da nabave delove koje će
klijenti zatim moći kupiti po nižoj ceni (bez
plaćanja posebnih tarifa zbog ubrzanog pre-
voza, ali i bez čekanja transporta, carine...).
Takođe, iz Le Mond Undergrounda nude
i druge vrste podrške, od treninga/obuke za
Vaš vlastiti servis, do uputstava za održava-
nje kao i standardno servisiranje u njihovim
ovlašćenim servisima ili na licu mesta Ŷ
LE MONDE UNDERGROUND d.o.o.
gen. zastupnik ASTEC UND.
Žarka Zrenjanina 21, 26300 Vršac
tel/fax: +381 (0) 13 831 327
Španskih boraca 32a, 11070 N. Beograd
tel/fax: +381 (0) 11 3133 448
mob: +381 (0) 63 24 23 00
e-mail: lemondebalkan@aol.com
dejan@lemondeunderground.com
www.lemondeunderground.com
64
promo
Le Monde
Underground
Ponuda
Le Monde Undergrounda:
Astec trenÿeri, vibracioni plugovi (za po-
stavljanje kablova bez kopanja, sistemom
pluga), HDD sistemi za podbušivanje...
American Augers mašine za podbu-
šivanje sa istovremenim postavljanjem
zaštitne cevi – kolone, i sisteme za pod-
mazivanje i hlaĀenje ureĀaja za vreme
bušenja, kao i mašine za direktno buše-
nje izuzetno velikih preÿnika i širina
Trencor trenÿeri za kopanje izuzetno ve-
likih dubina i širina u ekstremnim uslovi-
ma, kao i u samom kamenu
Earth Pro inženjering za podzemne ala-
te i ureĀaje (lanci za trenÿere itd.)
* Na naše tržište veý su distribuirane trenÿer
Trenkor T 1060 i direktna bušilica DD 3238




Astec trenÿer
Bušilica DD3238
www.buildmagazin.com
65
transmaterijaIi
www.buildmagazin.com
Laki beton Hisil
Novi proces izrade jakog ali vrlo laganog
hisil betona (Hysill), pokrenula je kompa-
nija CMR Energy Technologies iz Mel-
burna. Baza ovog tipa betona razlikuje se
od standardne po svojoj saćastoj strukturi
što ga čini daleko lakšim od standardnih
modela. Takođe ga čini pogodnim za no-
seće, ali i nošene zidove. Ovaj proizvod ima
dobru termičku izolaciju – skoro pet puta
bolju nego beton normalne težine! Otporan
je na vatru, neporozan, ima glatku površinu
koja može naći svoje mesto i u eksterijeru
građevina.
Nameštaj od papira
Industrijski dizajner Robert Blis (Robert
Bliss) iz kompanije Puš (Push) koristi papir
u izradi nameštaja, i to kancelarijskog. Na-
meštaj se dobija od recikliranog papira uz
dodatak stakla i stiropora. Ideja je da se di-
zajnira nameštaj namenjen masovnoj proi-
zvodnji, modernih linija i pre svega vrlo pri-
stupačnih cena, ne zaboravaljajući pri tom
ni ekološki aspekt.
Zastakljeni kamen
Fjužnstoun (Fusionstone) je novi proizvod
kompanije Arhitektonski sistemi (Archi-
tectural systems, Inc) koji nastaje spajanjem
čistog stakla sa kamenom pločom čime se
dobija odlična zaštita površine dok se zadr-
žava lepota prirodnog kamena. Ivice spaja-
nja se ne vide, tako da materijal izgleda u
potpunosti providno od ivice do ivice. Re-
zultat je da se prirodni kamen može kori-
stiti u građevinskoj industriji ali i uređenju
enterijera. LED osvetljenje takođe može
biti integrisano u fužnstoun zbog dodatnog
estetskog poboljšanja.
Boje od soje
Kompanija Grin Planet boje (Green Planet
Paints) izbacila je nedavno na tržište boju za
drvo i metal, na bazi gline i smole bazirane
na soji. Soja zamenjuje dodatak akrilika koji
se obično koristi u bazama farbi. Ovoj bazi
se dodaju prirodni minerali i pigmenti uz
dodatak titanijum oksida. Paleta sadrži 43
boje i širok izbor nijansi mat, sjajnih i po-
lusjajnih tonova.
Kronos Hromos
betonski ekran
Kronos hromos beton (Chronos Chromos) je
sistem koji ima sposobnost prikazivanja teksta
i brojeva na svojoj površini. Namenjen je ve-
likim arhitektonskim instalacijama, a proizvod
je grupe studenata sa Kraljevskog koledža (Ro-
yal College) u Velikoj Britaniji. Ovaj jedinstvni
beton napravljen je na bazi termohromskog
mastila koje se meša sa betonom uz dodatak
hromiranih žica, koje se zagrevaju kada se kroz
njih propušta električna energija. Zahvaljujući
ovim žicama površina betona ponaša se kao
veliki ekran.
Kameni furnir
Stin (Steen Fineer) je prirodni kameni furnir
debljine 1-2 milimetra. Postavlja se na poza-
dinu od poliestera ali se može postaviti leplje-
njem i za druge površine. Ovo njegovo svojstvo
pruža niz mogućnosti upotrebe na zakrivljenim
površinama. Materijal postoji u 10 boja i neko-
liko veličina – 1210x610mm, 1200x600mm i
600x300mm. Namenjen je opremanju enteri-
jera, kupatila, zidova, plafona i nameštaja.
Advantik izolacija
Advantik (Advantic) je novi izolacioni ma-
terijal kompanije CRG (Cornerstone Re-
searchgroup Industries) koji se dobija od
sintetičke pene spajanjem staklenih vlakana
i sunđeraste osnove. Advantik je male speci-
fične težine, ima nisku termalnu provodlji-
vost i može da podnese velike oscilacije u
temperaturi.
Carski kamen
Caesarstone (carski kamen) se sastoji od
95% prirodnih ostataka kvarca i 5% polie-
stera. Ove dve komponente u kombinaciji
sa dodatnim pigmentom daju vrlo homo-
genu strukturu. Koristeći tehniku sabijanja,
kombinaciju vibracije i kompresije, dobija se
vrlo čvrsta kamena ploča debljine 13mm i
veličine 3x1.37m. Zbog specifične čvrstine
na ovom materijalu se može raditi samo
opremom za rezanje dijamanata.
ALFACO
ALFACO d.o.o.
25000 SOMBOR – Belog goluba br. 8
Tel: (025) 434-200 Fax: (025) 422-818
E-mail: alfaco@EUnet.yu
www.alfacosafety.co.yu
- oprema iz uvoza
- atestirana, SA sertifikatom i deklaracijom
- u skladu sa standardima eu
KOMPLETAN PROGRAM
lICNE zaŠtitne opreme
i sredstva za zaŠtitu
na radu
narudžbenica za naša izdanja
* samo za preduzeĄa taĆnost podataka overava
www.infonetgroup.com
www.gradjevinarstvo.co.yu
PreduzeĄe
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
Telefon
Mob. tel.
Fax
E-mail
Web
PIB
( )
( )
( )
( )
DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
Popunite ako želite dostavu na kuĄnu adresu
DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Graćevinarstvo i opremanje*
m.p.
Opis
delatnosti
Ulica i broj
Izvorska 41
11030 Beograd
tel/fax: + 381 11 35 71 509
+ 381 11 35 71 510
e-mail: info@infonetgroup.com
(narudžbenicu Ćitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)
Mesto
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
više od 500
Mat. br.
ýasopis je namenjen preduzeüima, organizacijama i struþnim pojedincima
iz oblasti graÿevinarstva i arhitekture
www.buildmagazin.com
Izvorska 41, Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
naruĆite besplatan primerak
narudžbenica je na strani 66
www.gradjevinarstvo.co.yu
informator
graćevinske industrije
building construction
directory
u pripremi izdanje
za 2008. godinu
Atraktivne novosti
Esala Anhovo
Vlaknocementne
krovne i fasadne ploče
Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu
arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti
pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili
sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora
nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,
NATURA, TECTURA i XPRESSIV.
Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju
se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim
vekom eksploatacije i visokimkvalitetom prirodnog i
paropropusnog materijala.
www.esal.si

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful