You are on page 1of 7

SEMINARSKI RAD

– PRAVNA KIBERNETIKA –

Marija Raketić 09/0609


Tija
na Andrić 09/0347

UVOD

Pojavu kibernetike kao naučne discipline, a potom i pojavu


obrazovne kibernetike kao posebne naučne discipline treba
posmatrati u sklopu opšteg razvika nauke i naučne misli.

Kibernetika je nauka o upravljanju koja je oslonjena na teoriju informacija, razvoj


komunikacionih modela i proučavanje povratnih sprega i kontrolnih mehanizama
prenošenja informacija i upravljanja. Razlikuje se od empirijskih nauka po tome
što se ne interesuje za materijalnu formu, nego za organizaciju, obrazac i
komunikaciju kod celina.

Sam termin "kibernetika" koji se odnosi na veštine upravljanja društvenim i


državnim poslovima, prvi put je upotrebljen sredinom osamnaetog veka koji se
označava kao era najvećeg uspona industrijske revolucije.

Kibernetika Norberta Vinera, proizašla iz potrebe savremenog života, njegovog


održavanja i razvoja, daje potsticaje čoveku kako bi izbegao preteću entropiju .
Osnovni principi kibernetike su primenjivi na sve upravljane sisteme od
automatskog upravljanja avionom do „države, armije i individualnih bića“.

Teorijska i praktična istraživanja koja su dovela do nastanka pravne informatike


prolazila su kroz različite faze. Tako, postojala su razmišljanja da je pravo
komunikacioni proces, po definiciji Norberta Vinera kada je nastala kibernetika
kao naučna disciplina u današnjem smislu, preko jurimetrijskog metoda u pavu,
odnosa pravnika i mašina, simboličke logike, primeni kibernetike u pravu i kao
najzajd povezivanje pravne kibernetike i pravne informatike.

Kibernetika i pravo

Istraživanja i interesovanja u oblasti primene kibernetike u pravu prvi put se


javljaju početkom i sredinom šezdesetih godina u Sovjetskom Savezu. Jedan od
najistaknutijih članova grupe stručnjaka za proučavenje kibernetike, koja je
osnovana na Univerzitetu u Moskvi bio je professor i akademik Đangir Ali-
Abasovič Kerimov. Ali glavni centar za proučavanja kibernetike i prava u
Sovjetskom Savezu je bio u gradu Novosibirsku. Prvi radovi sovjetskih autora su
se objavljivali u časopisu “Sovjetska država i pravo”. Ti radovi su rađeni na temu
kibernetike i prava i kebernetike i rešavanja pravnih pitanja.

U Čehoslovačkoj je objavljeno prvo veće delo o primeni kibernetike u pravu


Viktora Knapa, profesora Pravnog fakulteta u Pragu, pod nazivom “O mogućnosti
primene kibernetskog metoda u pravu”. On postavlja zahtev da kibernetska masina
ide dalje od logicko-matematickih formula da prati pravnu misao u njenoj
kompleksnoj dijalekticnosti sa pribliznoscu koja je blizu tacnosti.

Mario Lozano, koji se smatra ocem pravne informatike, dao je najznačajnije


radove u oblasti primene kibernetike u pravu. On je 1969.g. objavio rad "Pravna
kibernetika - primena kibernetskih masina i modela u pravu. U ovom radu on je
uoblicio teorijski koncept "pravne kibernetike" i oblicio ga u disciplinu "pravnu
informatiku" orjentisanu na aplikaciju informaticke tehnologije u pravu. Imajuci u
vidu potrebu primene kibernetike na pojedine pravne situacije on je smatrao da je
potrebno "izmeniti neki pravni propis koji nije u skladu sa vremenom, ne samo da
je to moguce, vec je i neophodno". Lozano je bio misljenja da u pravu treba uvesti
naucni metod kvantifikacije pravnih fenomena kao i nekim drugim disciplinama
(na primer ekonomiji). On je koristio termin "djusibernetika" kao termin koji
nikad ranije nije koriscen, a po njemu je predstavljao novi metod, a ne novu
nauku.

Jurimetrija

Jedna od grana pravne kibernetike je jurimetrija-predvidljivost sudskih odluka.


Ovakav metod traži poznavanje prethodno donetih odluka i presuda. Osnovna
ideja jurimetrije je da se na bazi komunikacije sa korisnikom, a uz pomoc baze
podataka i baze znanja odluka donese od strane kompjutera. Danas se ovakav
sistem naziva ekspertni sistem.

S obzirom da je samo u toku jedne godine- 1953. u Sjedinjenim Američkim


Državama doneto više od dva miliona sudskih presuda javlja se nemogućnost
ručnog pregledanja bila je neophodna upotreba informatike u pravu. Vremenom su
se javili problemi jer su troškovi obrade bili ogromni zbog velike obimnosti
materijala za memorisanje. Javili su se i problemi metodološke prirode, jer neka
rešenja koja su se pokazala kao uspešna kada su se primenjivala na manje
obimnije slučajeve kada se primenjivala na širim osnovama bila su neadekvatna i
neekonomična. Međutim, kako je vremenom tekao razvoj informatičke tehnologije
ponovo su se javile ideje o upotrebi kompijutera u pravnim sistemima.
Pravno-kibernetska modalistika

Pravno-kibernetska modalistika se bavi formalizacijom jednog dela ili čitavog


pravnog poredka, odnosno stvranjem teorijskog modela pravnog sistema. Ona se
deli na:

1. Pravno - kibernetsku modalistiku u apstraktnom smislu. U okviru nje

posmatra se dinamicko sistemski karakter pravnog poredka sa ciljem stvaranja


teorijske konstrukcije, ostajuci u sferi teorijske i filozofske spekulacije.
2. Pravno - kibernetsku modalistiku sa konkertnim ciljevima gde se proučava
stvaranje osnova za primenu informatičke tehnologije u pravu - elektronski
računar kao sredstvo za rukovanje pravom.

Ove orijentacije se povezuju sa razvojem pravne doktrine Evrope, u okviru koje


postoje dve koncepcije u određivanju pravnog sistema. Prva koncepcija potiče iz
Nemačke filozofije i karakteristična je za teoretičare prava, a stvara concept koji
objedinjuje pravni sistem u jednu celinu.

Drugoj koncepciji teže pravnici praktičari, a odnosi se na stvaranje sistema koji


ograničavaju specifična područja prava.

Modeliranje u apstraktnom smislu se koristi u modernom evropskom pravu, a


modeliranje sa konkretnim ciljevima je zastupljena u svim pravnim sistemima.

Pravna informatika

Pravna informatika je grana pravne kibernetike čija je osnovna delatnost


proučavanje primene informatike u pravu kao i upotrebe kompijuterskih programa
kako bi se pronašli svi pravni dokumenti poput zakona, rešenja, presuda…

Pravnu informatiku su u velikoj meri prihvatili evropski pravnici. S obzirom da je


i u evropskom pravu tokom šezdesetih godina 20. veka došlo do velikog
povećanja pravnih informacija bilo je neophodno uvođenje elektronske
tehnologije. Prilikom obrade pravnih informacija koriste se metod “ključnih reči”,
kao i metod “punog teksta”.

Metod “ključnih reči”

Drugi naziv za ovaj metod je “metod deskriptora”. Ovaj metod podrazumeva da


se ispod određenog teksta stave takozvane kjlučne reči koje bi što je preciznije
moguće odredile sadržinu samog teksta. Posebno obuhvaćen skup ovih
deskriptora, odnosno ključnih reči predstavlja naročitu vrstu registra koji se
naziva “tezaurus”.