HIPOTALAMUS Hipotalamus je prednji deo diencefalona sastavljen od brojnih jedara i jedarnih područja: paraventrikularno jedro supraoptičko jedro suprahijazmatsko

jedro tuberalna jedra preoptički region mamilarna tela autonomni centri. Svako jedro hipotalamusa vrši raznovrsne funkcije. To se najbolje vidi na primeru paraventrikularnog jedra čije neurone možemo klasifikovati u tri grupe: ♦ one koji se projektuju u eminenciju medijanu, ♦ one koji se projektuju u neurohipofizu, i ♦ one koji kontrolišu autonomni nervni sistem. Za razumevanje uloga hipotalamusa neophodno je spomenuti veze i neurotransmitere. Većina puteva u i iz hipotalamusa je nemijelinisana. Najbrojnije veze su sa limbičkim sistemom. Pored toga značajne su veze sa: - rombencefalonom, - ponsom i - tegmentumom mezencefalona. Noradrenergčki i adrenergički neuroni rombencefalona projektuju se i završavaju u brojnim različitim delovima hipotalamusa. Pontina rafe jedra tako e šalju svoje projekcije u hipotalamus. Unutar hipotalamusa postoji dopaminergički sistem koji počinje u arkuatnom jedru i završava na ili u blizini kapilara koji formiraju portalne sudove eminencije medijane. Uprkos činjenice da hipotalamus čini manje od 1% ukupne zapremine ljudskog mozga, on sadrži veliki broj neuronskih krugova koji regulišu vitalne funkcije: telesnu temperaturu, osmolalnost telesnih tečnosti, unos tečnosti i hrane, itd., pa je tako najznačajniji organ u homeostatskoj kontroli unutrašnje sredine (homeostasis, Walter Cannon, 1932). Ključni neuronski mehanizmi za održavanje homeostaze smešteni u hipotalamusu deluju na tri glavna sistema: • endokrini sistem, • autonomni nervni sistem i • nervni sistem odgovoran za motivaciju. Hipotalamus i limbički sistem primaju informacije direktno iz unutrašnje sredine i deluju direktno na unutrašnju sredinu. Ostali delovi mozga utiču na unutrašnju sredinu uglavnom indirektno, kroz dejstvo na spoljašnju sredinu. Indirektan i direktan način regulacije unutrašnje sredine često funkcionišu paralelno. Na primer, ako je soba hladna, telesna temperatura će se održavati konstantnom direktno perifernom vazokonstrikcijom ili indirektno zatvaranjem prozora ili uključivanjem grejnog tela.

Ovi nervni završeci potiču iz drugih područja hipotalamusa. Preoptičko područje pripada zoni spavanja bazalnog prednjeg mozga. Razvoj psihoneuroimunologije najbolje ilustruje značaj hipotalamusa u regulaciji endokrinog i imunskog sistema. Receptori za većinu hipofizeotropnih hormona su zmijoliki i vezani sa G proteinima. prolaktina. Stimulacija hipotalamusa uzrokuje autonomne odgovore ali izgleda da hipotalamus nema ulogu u regulaciji visceralnih funkcija per se. Stimulacija ovog područja niskom frekvencom uzrokuje spavanje a visokom frekvencom budnost. LH. Prilago avanje organizma na ove promene nervni sistem ostvaruje kroz efektorske mehanizme koji uključuju ne samo mišiće već i lučenje hormona od strane endokrinih žlezda. Stimulacija ovog područja uzrokuje spavanje bez obzira na frekvencu stimulacije. Eminencija medijana hipotalamusa luči hipofizeotropne hormone (osloba ajuće i inhibirajuće) koji kontrolišu sekreciju prednjeg režnja hipofize: kortikotropinosloba ajući hormon (CRH). . subfornikalni organ i organum vaskulozum lamine terminalis) koji su izvan „krvno-moždane barijere“. U odgovoru na stres (fizički ili psihički) hipotalamus luči CRH koji stimuliše lučenje ACTH iz adenohipofize i lučenje kortizola koji priprema organizam da se suoči sa stresogenom situacijom. Ove komponente: hipotalamus-adenohipofiza-adrenalna žlezda predstavljaju neuroendokrini odgovor na stres i nazivaju se HPA osovina. Nervni sistem prima informacije o promenama u spoljašnjoj i unutrašnjoj sredini iz senzornih organa. tireotropin-osloba ajući hormon (TRH). Hipofizeotropni hormoni funkcionišu kao neurotransmiteri ili neuromodulatori u drugim delovima mozga. poznat i kao somatostatin. Svi hipofizeotropni hormoni su peptidi sa izuzetkom dopamina. za homeostatsku ulogu hipotalamusa je značajno istaći da se nalazi u grupi cirkumventrikularnih organa (area postrema. FSH. To područje sadrži malo neurona ali mnoštvo nervnih završetaka u neposrednoj blizini kapilarne petlje od koje polaze portalni sudovi (hipotalamohipofizarni portalni krvotok).Kako je razmena supstanci izme u krvi i mozga ograničena postojanjem krvno-moždane barijere. Zadnji hipotalamus pripada diencefaličkoj zoni spavanja. retini i autonomnom nervnom sistemu. Pored toga GRH luče tumori pankreasa a TRH i somatostatin su na eni u gastrointestinalnom traktu. gonadotropin. Pre će biti da su ti autonomni odgovori deo mnogo složenijih fenomena kao što je strah. hormon koji osloba a hormon rasta (GRH). Višestruke neuroendokrine funkcije hipotalamusa nam objašnjavaju kako zahtevi promenljive spoljašnje sredine regulišu endokrinu sekreciju. bes i ostale emocije. ACTH. TSH iz adenohipofize. prolaktinosloba ajući hormon (PRH) i prolaktin-inhibirajući hormon (PIH). Hipotalamički hipofizeotropni hormoni ulaze u fenestrirane kapilare portalne cirkulacije i kontrolišu sekreciju hormona rasta. hormon koji inhibira osloba anje hormona rasta (GIH).osloba ajući hormon (GnRH).

celularna regeneracija. što značajno narušava obrazac spavanja njegovih roditelja. itd. Tačna uloga melatonina u sisara nije u potpunosti jasna. U sisara. endokrini i nervni putevi u ostale delove tela regulišu cirkadijalne ritmove. telesna temperatura. ćelije odgovorne za funkciju biološkog časovnika (endogenog generatora ritma) nalaze se u hipotalamusu grupisane u dva jedra – suprahijazmatska jedra (SCN – suprachiasmatic nuclei). Dobar primer podešavanja je uspostavljanje 24 časovnog obrasca budnost-spavanje u ljudskog novoro enčeta nakon ro enja. Kada oko detektuje svetlost. temperatura i socijalni znaci. hibernacija. kontrola telesne temperature i (naročito u sisara sa sezonskim parenjem) u seksualno sazrevanje i reprodukciju. hranjenje. signali iz ovih ganglijskih ćelija se prenose u SCN putem tractus opticus – retinohipotalamički put. Tokom evolucije. Me utim.Homeostatska regulacija je često anticipatorna i može se pokrenuti pre nego se pojavi bilo koji fiziološki deficit. Najlepši primer ove evolutivne adaptacije su “cirkadijalni" (cirkadijalne: circa “oko“ + dies “dan“) ritmovi koji podešavaju procese i telesne funkcije tokom dana. Primeri za to su ciklus budnost-spavanje. cirkadijalni ritmovi se održavaju sa periodom od oko 25 časa. u novoro enčeta se postepeno uspostavlja 24. Neuroni SCN sadrže dva proteina: . SCN prima prominentnu serotonergičku inervaciju od rafe jedara čija je uloga još uvek nepoznata. parenje. Granice vremenskog perioda u okviru kojih se cirkadijalni ritmovi mogu podešavati u većine životinja su: 18 sati najkraći period tolerancije a gornja granica je oko 28-30 sati. U retini se nalaze male ganglijske ćelije koje sadrže melatonin. Zbog toga je cirkadijalni ritam najznačajniji ritam u hronobiologiji. Biološki časovnik uključuje i isključuje fiziološke bihevioralne odgovore pre nego se pojavi potreba ili deficit tkiva.časovni obrazac odraslih.“hrono" znači vreme a “biologija” se odnosi na studiranje ili nauku o životu. polarne noći). kako sazreva i reaguje na spoljašnji časovnik svetlost i tama. ali pored toga. Veruje se da je ovaj hormon uključen u brojne biološke funkcije kao što su ciklus budnost-spavanje. Melatonin se luči tokom noći i privremeno inaktivira SCN (via MT2) na taj način se isključuju ulazeći senzorni signali izuzev svetlosti). Cirkadijalni ritam novoro enčeta je freerun. Većina. Najvažniji spoljašnji časovnici su ciklus svetlost-tama. evolucijom su se formirali i biološki časovnici (“zeitgebers”) da podešavaju biološke procese prema spoljašnjim signalima – spoljašnji časovnici. krvni pritisak. Postoje granice vremenskog perioda u okviru kojih se biološki ritmovi mogu podesiti. Ovi ciklusi su poznati kao biološki ritmovi . SCN zatim šalje signal u pinealnu žlezdu i inhibiše proizvodnju i lučenje melatonina. Hronobiologija je naučna oblast koja ispituje periodične (ciklične) fenomene u živim organizmima i adaptaciju na solarne i lunarne ritmove. lučenje hormona. jedna od adaptacija u cilju preživljavanja je bila i uskla ivanje aktivnosti životinja sa ciklusom svetlost-tama koju uzrokuje rotacija Zemlje. Čak i u odsustvu svetlosti iz spoljašnje sredine (pećine. Direktni odgovori na svetlost i tamu jesu značajni. Od hipotalamusa. SCN i pinealna žlezda sisara su povezani nervnim vezama i prisustvom melatoninskih receptora na ćelijama SCN. Raznovrsnost u vremenskom podešavanju i trajanju bioloških aktivnosti živih organizama postoji za brojne esencijalne biološke procese. ako ne sva živa bića imaju ritmičke fluktuacije telesnih funkcija koje traju oko 24 časa.

PER2 i PER3 koji zajednički funkcionišu kao trimer i blokiraju dejstvo CLOCK/BMAL 1 mehanizmom negativne povratne sprege. Prednji hipotalamus kontroliše homeostazu vode: . • Unos tečnosti zavisi od osmolalnosti plazme. Magnocelularni neuroni supraoptičkih i paraventrikularnih jedara sintetišu i transportuju niz aksone ADH i oksitocin do svojih završetaka u zadnjem režnju hipofize. v Hipotalamička regulacija apetita za hranu zavisi od interakcije dva područja: lateralnog centar za glad i • medijalnog centar za sitost. Jedan od faktora može biti i povećanje osmolalnosti plazme nakon apsorpcije hrane. Smanjenje zapremine ECT tako e uzrokuje osećaj že i ali mehanizmom koji je nezavisan od osećaja že i koji uzrokuje povećanje osmolalnosti plazme. naučeno ponašanje. preko odgovarajućih RNK sintetišu se proteini PER1. znači izvan krvno-moždane barijere. Od otkrića leptina i njegovih receptora nagomilale su se informacije o genima. Pored toga. a ne unošenje hrane per se. specijalizovana receptorska područja u diencefalonu koja stimulišu neuronska područja odgovorna za osećaj že i. Eksperimentalni podaci idu u prilog teoriji o postojanju “baždarne tačke“ za telesnu težinu koja reguliše količinu unete hrane. neurotransmiterima i receptorima u hipotalamusu i susednim područjima koji su uključeni u regulaciju hranjenja.stvaranjem osećaja že i i . Kompleks CLOCK/BMAL 1 ulazi u ćelije jedara u kojima se njihove promoter sekvence (E-box) vezuju za gene oscilatora – perioda (per 1. . Nakon latentnog perioda. Centar za glad je hronično aktivan a njegovu aktivnost prolazno inhibira aktivnost centra za sitost nakon unošenja hrane. Stimulacija magnocelularnih neurona osloba a ADH i oksitocin mehanizmom Ca2+ posredovane egzocitoze u cirkulaciju. peptidima. zapremine ekstracelularne (ECT) tečnosti. Uticaj smanjene zapremine ECT na osećaj že i posreduje renin-angiotenzin sistem. Danas postoje podaci da gastrointestinalni hormoni stimulišu izvesne subfornikalne neurone koji reaguju na angiotenzn II. Angiotenzin II deluje na subfornikalni organ i organum vaskulozum lamine terminalis. Mehanizam kojim ciklus aktivira sledstvenu aktivnost neurona (membranske potencijale) još uvek nije jasna. transplantat SCN obnavlja cirkadijalne ritmove u životinja sa lezijom SCN. Neuroni SCN odašilju ritmički i kada se uklone iz mozga i gaje u ćelijskoj kulturi. Lezije ventromedijalnog jedra uzrokuju hiperfagiju i sindrom hipotalamičke gojaznosti.CLOCK i v BMAL 1 koji su me usobno povezani u obliku heterodimera. Osmolalnost telesnih tečnosti je stimulus koji deluje na osmoreceptore lokalizovane u prednjem hipotalamusu. psiholoških i drugih faktora. Ranije se mislilo da je unošenje tečnosti tokom obroka (prandijalno pijenje).kontrolom izlučivanja vode putem bubrega (antidiuretski hormon-ADH). per 2 i per 3) i aktiviraju njihovu transkripciju.

Postoje podaci da je serotonin sinaptički medijator u centrima koje aktivira hladno (zadnji hipotalamus). porast bazalnog metabolizma). autonomni i somatski nervni sistem kao „oru e“ za aktivaciju ili inhibiciju odgovarajućeg perifernog organa ili strukture. itd. funkcionalno hipotalamus je neodvojiv deo limbičkog sistema. . Sličan program se aktivira tokom fizičkog rada. koji su opet pod uticajem hipotalamusa. Porast krvnog pritiska se pojavljuje i tokom hranjenja. fizičkim komponentama emocija. kičmenoj moždini. Me utim. tj. amigdala i hipokampusa (tri me usobno povezana moždana regiona koji imaju ključnu ulogu u regulaciji ponašanja povezanog sa emocijom straha) realizuje „program“ koji odre uje vrstu ponašanja. bes. Naše ponašanje je determinisano motivacijom ne samo da se izbegne ili spreči kažnjavanje već i da se dobije nagrada. jer on upravlja ekspresijom emocija (strah. Hipotalamus funkcioniše kao termostat čija je “baždarna tačka“ podešena na 37°C. Odbrambeno ponašanje (reakcija napada ili povlačenja) uključuje povećan protok krvi kroz mišiće. aktiviraju se hormoni. neuronske mehanizme koji posreduju seksualnu aktivnost. motivacija i emocije („unutrašnji svet“). Seksualni odgovor i reprodukcija uključuju centralnu kontrolu polnog odnosa. porast krvnog pritiska. mada je u ovom slučaju protok krvi kroz gastrointestinalni trakt povećan a kroz mišiće smanjen. osiguravaju njeno preživljavanje i reprodukciju.Hipotalamus integriše grupu refleksnih odgovora koji održavaju telesnu temperaturu unutar vrlo uskih granica uprkos širokih fluktuacija temperature u spoljašnjoj sredini. najviša uveče) i mesečni ritam (porast bazalne temperature u vreme ovulacije). tuga) tj. vazokonstrikciju u gastrointestinalnom traktu. mozgu i samom hipotalamusu. hormonsku regulaciju trudnoće itd. dubokim tkivima. ♦ ponašanje povezano sa reprodukcijom jedinke. Hipotalamus u odgovoru na signale iz prefrontalnog korteksa. u odgovoru na informacije iz senzornih receptora (prvenstveno receptora za hladno) u koži. Prednji hipotalamus integriše refleksne odgovore koje aktivira informacija o povišenoj temperaturi spoljašnje sredine (vazodilatacija krvnih sudova kože i znojenje). iz njega potiču naše nagonsko ponašanje. centralne sinaptičke veze termoregulacije su još uvek nepoznate. Zadnji hipotalamus integriše refleksne odgovore koje aktivira informacija o sniženoj temperaturi spoljašnje sredine (drhtanje. autonomne i somatske funkcije u organizovane obrasce ponašanja koji odgovaraju unutrašnjem emocionalnom stanju jedinke. Limbički sistem reguliše uro eno i stečeno ponašanje („izbor programa“). frekvence respiracije. Anatomski hipotalamus ne pripada limbičkom sistemu. radost. Telesna temperatura je homeostatska varijabla koja ima cirkadijalni ritam (najniža vrednost u ranim jutarnjim časovima. Hipotalamus može regulisati nervne procese na takav način da organizam pokazuje ♦ odbrambeno ponašanje (alarmna reakcija). Postoje recipročne veze (lateralnog) hipotalamusa (uglavnom „prizivanje programa“) sa temporalnim i frontalnim korteksom koje su značajne za integraciju (determinacija ponašanja) percepcije i procenu signala iz „spoljašnjeg sveta“ sa sadržajem memorije. Spoljašnji i unutrašnji signali konvergiraju na nivo limbičkog sistema i hipotalamusa koji integrišu endokrine. a noradrenalin ima sličnu ulogu u centrima koje aktivira toplo.

Stanton BA: Physiology. 4th ed. Levy MN. Sistem za nagradu ili približavanje zauzima oko 35% mozga a sistem za kaznu ili izbegavanje oko 5% mozga. Hall JE: Medicinska fiziologija. Kako su kateholamini i enkefalini uključeni u proces učenja. St. Beograd. Schwartz JH. Mosby. 2004.. New York.. Beograd 3. 2007 Berne RM. 3rd Ed. 23rd Ed. Elsevier Academic Press. Kandel ER.dr Gordana Maširević-Drašković Preporučena osnovna literatura: Guyton AC. februar 2009.Koncept nagrade i kazne je neodvojiv od motivacije. Sistem za nagradu je medijalna traka tkiva koja se pruža od frontalnog korteksa kroz hipotalamus do tegmentuma mezencefalona. Pored njega. 2000. Koeppen BM. god. Louis. McGraw-Hill. morfijum i enkefalini su uključeni u motivaciju. The Mechanisms of Body Function. Dopamin je glavni neurotransmiter u putevima moždanih sistema za nagradu i motivaciju. 7th ed. Ganong WF: Review of Medical Physiology. Eksperimenti sa tehnikom samo-stimulacije su pokazali da lateralni hipotalamus ima najveći broj mesta sa kojih se uzrokuje osećaj zadovoljstva. XI izdanje. 2008. A et al. dorzalnom mezencefalonu i entorinalnom korteksu. McGraw-Hill. Nervni sistem odgovoran za nagradu i kaznu je deo retikularnog aktivirajućeg sistema koji ima nekoliko komponenti. Prof.. Najznačajniji deo ovog sistema je dopaminergički put od ventralnog tegmentuma do nucleus accumbens (D3 receptori) koji je odgovoran za motivaciju. 2003 . prijatnosti (nagrada) u pore enju sa bilo kojim drugim delom mozga. Sistem za kaznu je lokalizovan u lateralnom delu zadnjeg hipotalamusa. Jessell TM: Principles of Neural Science. Johnson LR: Essential Medical Physiology. Human Physiology. ne iznena uje činjenica da su nagrada i kazna najmoćniji podstrekači učenja. 1998. Savremena administracija.. Vander. McGrawHill. 5th ed.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful