Radioaktivnost

Docent dr Mara Aleksić Aleksić

RADIOAKTIVNOST je proces pretvaranja nestabilnog elementa u stabilan emisijom radioaktivnog zračenja
Odigrava se u jezgru atoma
(Raderford (Rutherford) i Sodi (Soddi)

1

Jezgro atoma

A Z

X

Atomsko jezgro (NUKLID) se sastoji od protona (p) i neutrona (n) -nukleoni Redni broj (Z) - Broj protona u jezgru. Jednak je broju elektrona (e) u omotaču omotač Maseni broj (A) - zbir protona i neutrona u jezgru. Izotopi (grčki: izos-isto, topos-mesto) - isti redni, a različiti maseni broj. (grč izostoposrazlič Iste hemijske, a različite nuklearne osobine (osim izotopa vodonika). različ Izotopi mgu biti stabilni i nestabilni - radionuklidi stabilni Najveći broj elemenata predstavlja smešu izotopa Laki elementi i oni sa velikim rednim brojem Najveć smeš (teški elementi) imaju relativno mali broj izotopa, dok elementi iz sredine periodnog sistema mogu (teš imati i po deset izotopa u smeši. smeš Jezgra koja podležu radioaktivnom raspadu – radioizotopi i to podlež jezgra sa velikim rednim (Z>83) i masenim brojem (A>140) i (A>140) jezgra koja imaju veći broj neutrona od protona već Stabilna jezgra imaju isti broj (paran) protona i neutrona. Veliku stabilnost imaju jezgra u kojima je broj protona ili broj neutrona jednak brojevima 2, 8, 20, 28, 50 i 82- magični brojevi 82- magič

Radioaktivni raspad:
Nije hemijska reakcija. Nije hemijska reakcija. Promene se dešavaju uz oslobañanje ogromne količine energije ( MeV). deš količ Teku spontano i na njih se ne može uticati. mož uticati. Jezgro koje se raspada naziva se roditeljsko jezgro, a stabilno jezgro roditeljsko jezgro, koje nastaje posle raspada jezgro potomak. potoma

Vrste radioaktivnosti:
PRIRODNA RADIOAKTIVNOST VEŠTAČKA RADIOAKTIVNOST

2

Elektronski. Pozitronski.Prirodna radioaktivnost Bekerel (1896) uranova ruda deluje na forografsku ploču i ploč fluorescira Marija i Pjer Kiri u uranovoj rudi pehblendi pronašli pronaš polonijum i radijum (zračenje 4x jače od (zrač jač očekivanog u odnosu na poznati sardžaj sardž urana) Vrste radioaktivnog raspada: Alfa raspad Beta raspad 1. Elektronski zahvat Gama raspad Unutrašnja konverzija Spontana fisija 3 . beta plus raspad 3. beta minus raspad 2.

dvostruko naelektrisano jezgro helijuma Korpuskularne prirode Jezgro potomak je pomereno za dva mesta ulevo u periodnom sistemu u odnosu na jezgro roditelja Redni broj umanjen za 2 Maseni broj umanjen za 4 241 95 4 Am→ 237 Np + 2 α 93 4 .Alfa raspad A Z A 4 X → Z −4 Y + 2 α −2 α .

Elektronski.. beta minus raspad: 1 0 1 0 n→ 1 p + − 1 e + ν A Z X → Z +A Y + β − + ν 1 3 1 H → 23He + β − + ν Neutron nestabilnog jezgra prelazi u proton β.Beta raspad 1. beta + raspad 1 1 0 1 p → 0 n + +1 e + ν A Z X → Z −A Y + β + + ν 1 11 6 C →11B + β + +ν 5 Proton nestabilnog jezgra prelazi u neutron β+ . Pozitronski.elektron izbačen iz izbač unutrašnjosti jezgra unutraš ν .neutrino Korpuskularno zračenje zrač Jezgro potomak je pomereno za jedno mesto ulevo u periodnom sistemu Redni broj umanjen za 1 Maseni broj nepromenjen 5 .antineutrino Korpuskularno zračenje zrač Jezgro potomak je pomereno za jedno mesto udesno u periodnom sistemu Redni broj uvećan za 1 uveć Maseni broj nepromenjen Beta raspad 2.pozitron se oslobaña iz unutrašnjosti jezgra unutraš ν .

pri čemu nastaje neutron Korpuskularno zračenje zrač Jezgro potomak je pomereno za jedno mesto ulevo u periodnom sistemu (kao β+ raspad) ) Redni broj umanjen za 1 Maseni broj nepromenjen Gama raspad (elektromagnetno zračenje) A Z X → X +γ m A Z Nije pravi raspad – jezgro trpi samo energetsku promenu Elektromagnetno zračenje zrač – fotoni malih talasnih dužina (λ<10-10m) λ<10 duž (λ< Redni i maseni broj ostaju nepromenjeni Nastalo jezgro sa smanjenim sadržajem sadrž energije Prati alfa i beta raspad 12 5 12 6 3 2 He m → 23He + γ B→12 C * + e − + ν 6 C*→12 C + γ 6 6 . Elektronski zahvat 1 1 p + e→ n + ν 0 −1 1 0 A Z X Ez z −AY + ν → 1 7 4 Be Ez 3 Li + ν → 7 nestabilno jezgro "uvlači“ elektron iz "uvlač atomskih orbitala (K-ljuske).Beta raspad 3. Zahvaćen Zahvać elektron interaguje sa protonom.

napuš Na njegovo mesto dolazi drugi elektron Javlja se x zračenje zrač 7 .Unutrašnja konverzija (x zračenje) Prati gama zračenje zrač Ekscitirano jezgro može preneti energiju mož na elektron koji se nalazi na nekoj od unutrašnjih orbitala unutraš Ekscitirani elektron iz unutrašnje orbitale unutraš napušta atom.

........208 Pb 82 8 .................. torijum 235 Radioaktivni niz: Sukcesivni radioaktivni raspadi do stabilnog produkta 3 Prirodna radioaktivna niza 238 92 235 92 U ..................Spontana fisija Velika teška jezgra se teš spontano raspadaju na dva ili više manjih viš Posledica velikog broja protona u jezgru Uran 238 i 235..................207 Pb 82 Gas Torijumov niz 232 90 Th... 206 Pb 82 Aktinijumov niz 235 92 U ...208 Pb 82 235 90 Prirodni radioaktivni nizovi (serije......207 Pb 82 Th.. ...... porodice) (serije.........206 Pb 82 U . Uranov niz 238 92 U ....

Izazvana fisija: neutron kao projektil 9 .

u tkivu nekoliko mikrometara Prodornost mala zaustavlja ih list papira. Zaustavlja ih aluminijumska ili plastična ploča plastič ploč Jonizaciona sposobnost beta zračenja 1000 puta manja nego kod zrač alfa čestica 10 .Domet i prodornost alfa zraka Domet alfa zraka: 2-8 cm u vazduhu. koža Brzina c/15 – c/20 Veoma opasno zračenje jer jonizuje zrač sredinu kroz koju prolazi Domet i prodornost beta zraka Brzina: približava se brzini svetlosti c približ Domet: i pored velike brzine. zbog Domet: svoje male mase lako skreću sa skreć pravolinijske putanje – krivudave putanje Prodornost: mala ne može se mož precizno izmeriti – max nekoliko metara u vazduhu.

mala Poreñenje efekata zračenja Brzina prostiranja radioaktivnog zračenja: zrač enja: α-zraci: dvadesetim delom zraci: (1/20) brzine svetlosti β-zraci: približno brzini zraci: približ svetlosti γ-zraci: brzinom svetlosti zraci: Jonizaciona sposobnost: najveća kod α-zraka. a najveć najmanja kod γ-zračenja zrač (10000:100:1) Prodornost: 11 .Domet i prodornost gama zraka • • • • Kreću se brzinom svetlosti Najveći domet .do 1 km Prodornost: zaustavlja ih olovni blok Jionizaciona sposobnost .

konstanta 12 .broj radioaktivnih atoma koji se nisu raspali posle vremena t λ .Brzina radioaktivnog raspada nije hemijska reakcija ali se odvija po mehanizamu reakcije prvog reda υ = − dc = k 1 ⋅ c dt υ = − dN = λ ⋅ N dt N .

5 milijardi godina T1/2 aktinon = 3. Karakteristike radionuklida 1.693 λ T1/2 uran = 4. Konstanta radioaktivnog raspada (λ) Konstanta (λ Koliko će se atoma od ukupnog broja radioaktivnog elementa raspasti u jedinici vremena: N0 ukupan broj radioaktivnih atoma N broj jezgara koja se nisu raspala nakon vremena t 2.Brzina radioaktivnog raspada υ = − dN = λ ⋅ N dt dN N ∫ N = −λ ⋅ ∫ dt → ln N 0 = −λt N0 0 N t N = N 0 ⋅e − λt Zakon radioaktivnog raspada: raspada: Brzina radioaktivnog raspada srazmerna je broju prisutnih radioaktivnih atoma N0 .9 sekundi 13 .ukupan broj radioaktivnih atoma Zakon radioaktivnog raspada: Broj radioaktivnih atoma u uzorku eksponencijalno opada sa vremenom. Srednji život (τ) recipročna vrednost konstante Srednji (τ reciproč radioaktivnog raspada: 1 N λ = ln 0 t N τ= 1 λ 3. Vreme poluraspada (T1/2) vreme potrebno da se Vreme polovina početnog broja radioaktivnih jezgara raspadne poč T1 / 2 = 0.

biliona) A= dN = λ⋅N dt Doze zračenja Ekspoziciona Röentgen (R) Apsorbovana Rad (Radiation Absorbed Dose) i Gray (Gy) Ekvivalentna Rem (Röentgen Equivqlent Man) i Sievert (Sv) Jedinica Curie (Ci) Rad Rem SI jedinica Becquerel (Bq) Gray (Gy) Sievert (Sv) Pretvaranje 1Ci=3.Aktivnost i jedinice za aktivnost radioaktivnog zračenja Broj radioaktivnih (A) jezgara koja se raspadnu u jedinici vremena SI jedinica: Bekerel (Beckerel) Bq = 1 raspad/s Beckerel) Nesistemska jedinica: Kiri Kiri (Curie) Curie) 1Ci = 3.7x1010 Bq (37 milijardi .mera biloškog efekta 14 .7x1010Bq 1 rad=10-2 Gy 1 rem =10-2 Sv Sievert.

Pobuñeni Pobuñeni atomi višak energije odaju u viš vidu svetlosne ili toplotne energije Jonizacija (najviše alfa (najviš zraci. čestica gubi energiju i zaustavlja se Merenje radioaktivnog zračenja Ne možemo da prepoznamo čulima mož Zasniva se na efektima koje radioaktivno zračenje izaziva u interakciji sa materijom zrač Različiti instrumenti: Gajger-Milerov brojač Različ instrumenti: Gajgerbrojač (jonizacija). β čestice i γ fotoni intereaguju sa atomima ili molekulima sredine kroz koju prolaze Ekscitacija (pobuñivanje atoma sredine).Interakcija radioktivnog zračenja sa materijom Naelektrisane α. scintilacioni brojači (broje brojač bljeskove) 15 . najmanje γ fotoni ) stvaraju se jonski parovi.

moguć (često naelektrisano jezgro odbija alfa čestice) 238 92 0 U + 01n→ 239 U → 239 Np + −1 e 92 93 16 .Veštačka radioaktivnost 1919 eksperiment Radeforda u Vilsonovoj komori.mogućnost bombardovanja drugih atoma Otkrić neutrona. n)12C 6 Jezgro proizvod Čestica projektil Otkriće neutrona. p ) 17 O 8 X + 4 He→ Az++31Y + 1 p 2 1 Čedvik (1932) bombardovao alfa zracima berilijum Jezgro meta Čestica proizvod 9 4 Be+ He→ C + n 4 2 12 6 1 0 9 4 Be(α . Gas je bombardovan α česticama Od N2 je stvoren O2 Prva nuklearna reakcija 14 7 A z N(α.

) (CoP- 17 ..(95%) dijagnosticke od toga tehnecijum-99m (80%) tehnecijumTerapijske svrhe (Co-60 . b)Y Projektili: Projektili: naelektrisane čestice (protoni. deuteroni. . P-32.u nuklearnim reakcijama Nastaju u nuklearnim reakcijama od stabilnih izotopa prisutnih u prirodi Interakcijama izmeñu: Interakcijama izmeñu: čestice i jezgra fotona i jezgra X +a =Y +b±Q dva jezgra X ( a.. α-čestice) nenaelektrisane (neutroni) elektromagnetno zračenje (γ zraci) zrač zraci) Najčešće: neutroni (jezgro ih ne odbija) Najč odbija) Radioizotopi u medicini Primena u dijagnosticke svrhe . I-131 kod kancera tireoideje.Veštački radioizotopi.

š teć o Delovi tkiva koji se mogu oporaviti predstavljaju razliku izmeñu osvetljenog dela NMR imiging slika (levo) i žutim okvirenih oblasti na desnim slikama. Radioizotopi u medicini Cobalt.u teleterapiji različitih tipova kancera.27 godina 60Co se raspada beta radioaktivnim raspadom do stabilnog izotopa nikl-60 59 27 1 60 Co+ 0 n→ 27 Co Tokom raspada emituje se elektron energije 315 keV I gama zrake energija 1. • “tracer” .svetla boja pokazuje oštenja mozga.60 (60Co) je radioaktivni izotop kobalta sa vremenom poluraspada od 5.33 MeV. dobijene Zaključ informacije korisne su neurologu kod izbora terapije i prognoze toka oporavka.ilo dalje krvarenje Zaključak: Pored dijagnoze.Ispitivanja sa dva pacijenta posle infarkta koji je oštetio desnu stranu mozga. oš Slika u sredini: normalna perfuzija (normalan protok krvi) kada se perfuzioni agens ECD obeleži 99m Th obelež Slika desno: delovi mozga označeni žutom bojom označavaju hipoksično tkivo označ označ hipoksič (tkivo koje nije dovoljno ishranjeno kiseonikom) unutar oštećene oblasti.unese se u telo pacijenta i mogu se pratiti • hemijski. Terapija: • spoljašnji izvor zračenja . oš Leva slika NMR imiging . 1 gram 60Co pokazuje aktivnost od oko 50 Ci. Donji red: pacijent je imao hemoragični hemoragič moždani udar (izliv krvi u mozak) koji se mož ne sme lečiti antikoagulansimakako bi se leč spre. Gornji red: pacijent imao ishemični ishemič moždani udar (neishranjen krvlju) i mož terapija je sa antikoagulansima kako bi se uspostavio normalan protok krvi. fizički ili biološki procesi Sterilizacija: medicinskog materijala i instrumenata Industrijska radiologoja: detektuje defekte u metalima COBALT-60 TELETHERAPY OF INTRA-ORAL CANCER 18 .17 i 1.

C-14 is a weak beta emitter that is best known for its role in carbon dating. prati se sudbina obeleženog jedinjenja. •Hemijske osobine ubačenog radioaktivnog elementa se pri tome značajno ne menjaju. Because of the importance of carbon in biological rocesses C-14 is also useful as a tracer in research “ Transurani Nalaze se posle urana u periodnom sistemu Prilikom bombardovanja urana-238 sporim urananeutronima. brzina i mehanizam hemijske reakcije. “Vial of urea labeled with 50 microcuries of carbon-14. urana“zahvati" neutron i prelazi u zahvati" izotop uran-239. jezgro urana-238 neutronima. element. •Merenjem intenziteta zračenja. C-14. • U tu svrhu se naročito koristi radioaktivni ugljenik. životinjama i ljudima. razni biohemijski procesi u biljkama.Radioaktivno obeležavanje •Radioaktivno obeležavanje predstavlja inkorporaciju (ubacivanje) nekog radioaktivnog izotopa u ispitivano jedinjenje •Ubačeno jedinjenje tada podleže radioaktivnim raspadima emituje nastale čestice i energiju i tako postaje "vidljivo“ za instrumente kojima se meri radioaktivnost. Na taj način mogu se pratiti npr. prvi transuranski neptunijum. element. koji uz uranemisiju beta zraka prelazi u neptunijum. 238 92 0 U + 01n→ 239 U → 239 Np + −1 e 92 93 19 .

Odrediti proizvod nuklearne reakcije 7 3 4 X Li + 2 He → Y ? + n X=10 Y=5 7 3 4 Li + 2 He→10 B + 01n 5 LITERATURA SKRIPA RADIOAKTIVNOST Prof. dr Vesna Kuntić 20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful