KULTURNO-ESTETSKO OBRAZOVANJE

Obrazovanje odraslih na početku 21. veka jedan je od ključeva mogućnosti da svaki

pojedinac nadzire svoju budućnost, ali i doprinosi razvoju modernog društva. To,
drugačije rečeno, znači, da je obrazovanje odraslih, da bi postalo jedan od najvažnijih
pokretača razvitka, u obavezi da omogući odraslima sticanje i korišćenje
najraznovrsnijih znanja u cilju lakšeg i bezbolnijeg razrešavanja njihovih različitih
problema u svim oblastima života i rada. Naučno-tehnološki napredak i opšte širenje
znanja, kao i potreba da se pojedinci obrazuju koliko "za stalne industrijske poslove",
toliko i "za inovacije, razvitak, prilagođavanje brzo menjajućem svijetu i za usvajanje
promjena" (Delors, 1998, str. 18) suštinski proširuju sadržaje obrazovanja odraslih,
kako bi se otvorio prostor "za delotovorno učešće građana u rešavanju različitih
društvenih, profesionalnih, porodičnih i individualnih problema" (Medić i Despotović,
2002, str. 307). U takvom razumevanju problema osavremenjuju se i produbljuju
tradicionalna, i pojavljuju nova područja obrazovanja odraslih sa realnim izgledima
da ih uvaži i "obrazovna politika" (Savićević, 2000), od kojih su, po našem mišljenju,
najprioritetnija:
1.područje funkcionalne pismenosti i osnovnog obrazovanja,
2.područje profesionalnog obrazovanja,
3.područje društveno-ekonomskog obrazovanja,
4.područje građanskog obrazovanja,
5.područje obrazovanja za život u porodici,
6.područje zdravstvenog obrazovanja i vaspitanja,
7.područje ekološkog obrazovanja i
8.područje kulturno-estetskog obrazovanja.
1
Analiza obrazovanja, koja podrazumeva gore navedena područja iscrpljuje najveći
deo sadržaja obrazovnovaspitnog rada sa odraslima. No, i pored toga, ne bi valjalo
zanemariti još jedan broj njegovih važnih područja, kao što su: obrazovanje za
korišćenje slobodnog vremena, obrazovanje za preduzetništvo, religijsko
obrazovanje i dr. koja, takođe, zavređuju potpuniju i produbljeniju analizu, što bi
svakako bilo od značaja za sistem obrazovanja odraslih i obrazovnu politiku u celini.

Подручје функционалне писмености

Писменост и основно образовање одраслих је фундаментално људско право и
битна основа за остваривање свих других личних и социјалних права.
Јасно је да је писменост фундаментална компонента наше културе, без које се
не може замислити "функционисање човека" у друштву које се мења. Није,
дакле, реч само о томе да је писменост основна претпоставка за стицање
одређених професионалних знања, вештина и навика, односно нових
компетенција и квалификација, потребних човеку у условима научно-технолош-
ких промена, односно, информатичког друштва.
Разумевање функционалне писмености и основног образовања, уз
диференцијацију његових програма и флексибилнију организацију може
поспешити учешће одраслих у облицима описмењавања и допринети
постизању бољих резултата у превладавању неписмености као крупног
друштвено-економског и индивидуалног проблема.

Подручје професионалног образовања

2
 Ово образовно подручје у данашњем поимању његове суштине и смисла
изражава знања повезана са неким занимањем, односно квалификацијом, као
и потребу његовог освежавања и усавршавања у професији.
Данас је неопходно да професионално образовање, својом програмском
структуром, изрази образовне потребе за специјализованим функцијама у
систему технолошки подељеног рада (теоретске основе из фундаменталних
научних дисциплина, знања значајна за професију, знања из различитих
области професије, знања, вештине и навике потребне за извођење разних
операција и др.).

Друштвено-економска вредност образовања одраслих

Веома је значајан избор садржаја друштвено-економског образовања,

који би, у основи, требао да обухвати програмске целине из области економије
(политичка економија, економика и организација предузећа), социологије,
социјалне психологије и права.
Друштвено-економско образовање одраслих може допринети не само
бољем разумевању суштине друштвено економских односа код нас и у свету,
него, такође, може помоћи одраслима да активније и садржајније учествују у
друштвено-економским променама и преображајима савременог друштва.

Подручје грађанског образовања

3
 Грађанско васпитање се односи на образовно васпитне програме који се
остварују у циљу припреме активног и одговорног грађанина у савременом
(слободном и отвореном) друштву.
Дидактика и методика грађанског образовања треба да се базира на
четири основна принципа, карактеристична за образовање одраслих у целини:
учити знати, учити чинити, учити живети и учити бити, како би се остварио
утицај образовања за демократију на све три компоненте личности: когнитивну,
афективну и конативну.

Образовање за живот у породици

Здраво и динамично друштво почива на породици, помоћу које се људи

интегришу у своју културу, стичу одговарајуће навике које им обезбеђују да
живе у широј заједници и преко које се ставови, вредности и знања преносе на
генерације на генерацију.
Садржаји образовања за живот у породици, као интердисциплинарном
подручју образовања, у основи треба да буду усмерени на обогаћивање инди-
видуа и подстицање и развијање родитељске компетентности, а нарочито
морају да имају следеће области: интерперсоналне односе, породичну интера-
кцију, саморазумевање и подизање нивоа самопоштовања, људски раст и
развој, припрему за брак и родитељство, одгајање деце, социјализацију младих
за улоге одраслог, различите аспекте сексуалности, међусобне утицаје
породице и заједнице и др.

4
 Подручје здравстевног образовања и васпитања одраслих

Здравствено образовање и васпитање одраслих обухвата садржаје који су

у функцији унапређивања здравља и здравог понашања појединца, породице и
заједнице. Ово образовно подручје добија још више на значају у данашњим
условима, карактеристичним и по интензивнијем старењу становништва у
економски развијеним земљама и повећању броја различитих хроничних
болести повезаних са начином живота одрасле популације. Не треба потценити
ни број здравствено-социјалних проблема у данашње време као што су:
алкохолизам, пушење, дрога и разне врсте менталних болести.

Еколошко образовање одраслих

омогућава одраслима да боље схвате и лакше решавају различите еколошке

проблеме у животу и свету.

КУЛТУРНО-ЕСТЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Култура, као сфера духовног живота људи, своју плодност и распрострањеност

не потврђује "говорима у њену част'', као што је већ запажено у литератури из
подручја културологије, већ квалитетом који се огледа у друштвеним односима
и у свакодневном деловању. Стога је потпуно у праву ЖанМари Доменак кад
истиче да цивилизација и култура "... лоше пролазе у превирању менталитета,

5
обичаја и техника и човек не може остати на томе да им се из принципа диви.
Култура мора да се потврди и ми треба да је тражимо у њеном праxису"
(Доменак, 1991, стр. 8). То, другачије исказано, значи да култура мора заживети
у свакодневној стварности, постати садржај и начин живота и рада сваког
"многомерног човека'', који ће се у извесној мери "ослободити од

господства материјалних, економских мотива и стремити ка развитку сопстве-

них способности и потенцијала" (Ерасов, 1998, стр. 540), што је и у функцији
превазилажења елитистичког концепта културе, који још увек није потпуно за-
борављен. Овакав развој је сасвим природан условима када су градови, села и
људи пуни порука које могу обогатити наше животе. Али, њих, као што је писао
Лангран (Лангран, 1971) треба прочитати, треба овладати језиком слика, музике
и поезије, науке и комуникације са другима. С обзиром на то, културно-естетско
образовање, као саставни део образовања одраслих има многоструки значај и
вредност. Тако културно-естетско образовање стално проширује и обогаћује
своје садржаје, не задовољавајући се само интересом за лепотом и за
развијањем способности да се она уочи и интегрише у изглед сваке личности
као њена суштинска компонента, већ преузима и другу, веома битну улогу као
"средство комуницирања са природном и друштвеном околином, средством
њеног схватања ако је потребно, и протестовања против ње" (Фор, 1975, стр.
101).
Очигледно је да културно-естетско образовање пружа одређене могућности
одраслима да уживају у језику, књижевности, уметности и музици, у
разноликостима и богатству живота и рада, односно, у разумевању, доживља-
вању и духовном поседовању културно-уметничких вредности. Узимајући у
6
обзир "универзалну општељудску тежњу за сазнањем и морално-естетским
обогаћивањем" (Соколов, 1974, стр. 233), као и раширеност и привлачност
формалних образовних активности код нас и у свету, у којима се културне пот-
ребе најчешће задовољавају, осигуран је пут за још већу афирмацију културно-
естетског образовања. То, истовремено подразумева, нарочито у условима
информатичког друштва и све више слободног времена које је човеку на
располагању, интензивније разгранавање, осмишљавање и продубљивање
културно-естетског образовања новим садржајима примереним и погодним за
интелектуално-емоционално обогаћивање личности и њеном испољавању и
као корисника и као ствараоца културних добара и вредности.