IME FAKULTETA

Seminarski rad

Predmet: Poslovna diplomatija i globalni menadžment Tema: Nevladine organizacije
Mentor: Student: Br.indeksa:

Beograd, 2010.godine

3. nagli rast novih oblika organizovanja građana su mnogostruki. STRANAKA II III ZAKLJUČAK LITERATURA 14 16 UVOD POJAM I PODELA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZNAČAJ NEVLADINIH ORGANIZACIJA NEVLADINE ORGANIZACIJE U SRBIJI NVO I LOKALNE SAMOUPRAVE NEVLADINE ORGANIZACIJE U SVETU RAZLIKE IZMEĐU NEVLADINIH ORGANIZACIJA I POLITIČKIH 11 3 4 6 7 8 10 I UVOD Udruživanje građana je poznat oblik organizovanja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Razlozi za ovakav. 2.Sadržaj I 1. NVO ne nastaju samo u zemljama u razvoju. a najčešće se dovode u vezu sa krizom država blagostanja. 3. krizom porodice i ekološkom krizom.1 4. već se njihov broj povećava i u razvijenim zemljama. 2 . 5. a nevladine organizacije su fenomen koji obeležava današnje savremeno društvo. krizom društvenog razvoja.

nevladin sektor. savezi i pokreti. naročito zbog toga što savremena glomazna država ne može da zadovolji sve potrebe građana. Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su: koordinacije. postaje alternativa državnom sektoru.Pored termina «nevladina organizacija» koristi se i termin «udruženje građana». Komparativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u razne oblasti društvenog života. Na taj način neprofitni. Termin se masovno koristi u zadnje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. koji čine civilno društvo i koji povećavaju participaciju građana i njihovu odgovornost za sebe i društvo u kojem žive. Suština njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države. Neprofitne organizacije imaju veliki značaj u socijalnoj politici razvijenih zemalja. 1. Nedržavne organizacije. POJAM I PODELA NEVLADINIH ORGANIZACIJA Sve organizacije koje deluju u jednom društvu možemo podeliti na državne organizacije (javni sektor) i nedržavne organizacije (privatni sektor). Povezano i umreženo delovanje nevladinih neprofitnih organizacija. pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni sektor gde se oni efikasnije ostvaruju. gdje se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage. institucija i ustanova u nekom društvu čini neprofitni sektor. koje pokreću građani na osnovu svoje privatne inicijative. Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. Profitne su one organizacije čije delovanje ima za cilj stvaranje profita i uvećavanje postojećeg 3 . Delovanje svih ovih organizacija može biti samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama. kada se stvaraju mreže ovih organizacija..Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građanja. Osim toga značaj ovih spontanih udruživanja građana oko rešavanja raznih privatnih i društvenih problema je i u tome. što se stvara mreža odnosa koji su nezavisni od države. organizacije su civilnog društva. Sve nedržavne organizacije se dele na profitne (komercijalne) i neprofitne. radi ostvarivanja nekog zajedničkog cilja ili afiniteta.

Nevladine.org 4 . Za razliku od njih.1 Neprofitne organizacije nemaju za cilj uvećanje kapitala. onda se uvek govori o ovom drugom tipu neprofitnih organizacija . ako ga stvaraju.kapitala (na primer. Kad govorimo o organizacijama civilnog društva. pored samih građana. neprofitne uslužne organizacije imaju dve grupe ciljnih tržišta. ali uz pomoć državnog aparata (kontrolom i finansiranjem njihovih aktivnosti). ili. Međutim. pacijentima ili studentima.civilnodrustvo. Neprofitne organizacije 1 Drugim rečima još jednostavnije neprofitne su one organizacije koje ne stvaraju profit. Suštinu njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države. ne ulažu ga u ponovno uvećanje kapitala.nevladinih. Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. onda mora da razvije dva različita marketing programa – jedan usmeren na donatore i drugi koji ima za cilj klijente. Jedno je donatorsko tržište – darodavci novca. cilja ili zadovoljavanja afiniteta. Izbor ciljnih tržišta je u osnovi isti. ne ulažu ga ponovo u uvećanje kapitala. Profitno orijentisane uslužne organizacije definišu tržište na osnovu postojećih i potencijalnih potrošača i usmeravaju dalje marketing aktivnosti na ciljno tržište. radi ostvarivanja nekog zajedničkog interesa. različite dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruženja građana). preduzeća u privatnom vlasništvu). nazivaju ih parohijanima. bez obzira da li se radi o marketingu proizvoda ili usluga. Nastaju kao svojevrsna alternativa rešavanju mnogobrojnih problema u raznim oblastima ljudskih delatnosti. To su sve one organizacije koje nisu vladine (državne). www. neprofitne organizacije su autonomne i samostalne organizacije koje su osnovale grupe građana s različitim motivima. Neprofitne organizacije može osnivati. već u druge različite dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruženja građana. čak i onda kad ostvaruju neki profit. i vlada. neprofitne institucije – kao što su crkve. radne snage ili materijala organizaciji. pa ih zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne organizacije. Taj profit uglavnom koriste za rad svojih organizacija. ciljevima i potrebama. ili ako ga stvaraju. neprofitne su one organizacije koje ne stvaraju profit. Drugo je tržište klijenata – primalaca novca ili usluga od organizacije. Umesto toga. S obzirom da neprofitna organizacija mora da se angažuje na dva različita tržišta. iako i država ima svoje organizacije koje se bave rešavanjem sličnih problema. već u druge. Tržište primalaca više liči na tržište krajnjih potrošača profitno orijentisanih organizacija. Suprotno. interesima. koje ne uspevaju da reše ili ne rešavaju na zadovoljavajući način postojeće državne institucije i organizacije. bolnice ili univerziteti–ne se odnose prema svojim klijentima kao prema potrošačima.

nastaje civilno društvo. savezi. interesne grupe. organizacije za pružanje socijalnih usluga. Gotovo da nema nekog društvenog problema u čije se rešavanje ne uključuju i nevladine organizacije. nekomercijalnog i nepartijskog su karaktera. i vlada. odvojena su od države. pa ih zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne organizacije. Organizacije koje služe članovima specifičnih grupa čine razna profesionalna i stručna udruženja. na primer: fondacije. savetodavne organizacije. Nevladine. iako i država ima svoje organizacije koje se bave rešavanjem sličnih problema. To su sve one organizacije koje nisu vladine (državne). mrežnog delovanja mnoštva organizacija. Nevladine. NVO su udruženja građana u koja se oni uključuju da bi ostvarili i zadovoljili neke svoje privatne i opšte društvene interese. Iako je udruživanje građana poznata pojava. neprofitnog. neprofitne organizacije su autonomne i samostalne organizacije koje su osnovale grupe građana s različitim motivima. Ta udruženja imaju status pravnog lica. Kad govorimo o organizacijama društva. onda se uvek govori o ovom drugom tipu neprofitnih organizacija . pored samih građana. ciljevima i potrebama. 2. neprofitne organizacije mogu se podeliti na organizacije koje služe svim članovima društva i one koje služe samo članovima određenih društvenih grupa. savezi. klubovi. Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su koordinacije.može osnivati. Nevladine organizacije su jedan od oblika interesnih grupa i jedna od mogućih formi udruživanja građana. motive i potrebe. Tek razvojem i stvaranjem ovakvog. grupa i pojedinaca. nevladine organizacije su fenomen koji obeležava današnje savremeno društvo. Organizacije koje služe svim članovima društva (javne uslužne organizacije) jesu. ali uz pomoć državnog aparata (kontrolom i finansiranjem njihovih aktivnosti). humanitarne i dobrotvorne organizacije. zasnovana na dobrovoljnom radu i ulaganju sredstava. kada se stvaraju mreže ovih organizacija. pokreti. Nevladine organizacije mogu raditi samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama. Komparativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u 5 .nevladinih. političke partije. interesima. ZNAČA J NEVLADINIH ORGANIZACIJA Nevladinim organizacijama se u svetu pridaje sve veci znacaj.

univerziteti. nevladine organizacije imaju veliki znacaj u socijalnoj politici razvijenih zemalja. slabi državni socijalni programi. a najcesce se dovode u vezu sa krizom drzave blagostanja. nevladin sektor gde se oni efikasnije ostvaruju. motivisali su i pokrenuli 6 . Na taj nacin neprofitni. a drugu nevladine). Ovu potrebu partnerstva izmedju nevladinih organizacija i institucija u rukovodjenju procesom razvoja priznaju i druga medjunarodna tela kao sto su Ujedinjene nacije. poslednjih godina je sve izrazitija. Kairska konferencija o stanovnistvu i demografskom razvoju (1994).1996) itd. Npr. relativno ili potpuno nezavisnih od drzave. grupnih i drustvenih problema je i u tome sto se stvara mreza odnosa nezavisnih od drzave. su mnogostruki.). akcija i programa gradjana. crkva. i koji istovremeno povecavaju participaciju gradjana i njihovu odgovornost za sebe i drustvo u kojem žive. NVO na tim konferencijama imaju ulogu partnera. O tome svedoči i najnovije istraživanje pod naslovom Studija aktuelne i potencijalne uloge evropskih učesnika u naučnoj komunikaciji koje je sprovela Fondacija IDIS za Evropsku komisiju (»Study on the actual and potential role of European Actors in science communication NGOs potential mediators and amplifiers of scientific technological information«). krizom drustvenog razvoja i ekološkom krizom. nevladin sektor postaje alternativa i novi partner (ali ne i konkurent) državnom sektoru u kojem se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage. koji cine civilno drustvo. Evropske unije. postkomunistickim zemljama razlozi za jacanje sektora su sasvim druge prirode i pre svega uslovljeni su kontekstom ekonomske i političke transformacije ovih zemalja.razne oblasti društvenog života. Takodje. Osim toga. Becka konferencija o ljudskim pravima (1993). Javno mnenje ima sve vece poverenje prema neformalnim strukturama. 1995. Zbog toga se o nevladinom. Zbog toga se o nevladinim organizacijama govori i kao o “novim partnerima” državnih institucija. Evropska konferencija o zaštiti životne sredine (1994. neprofitne. Socijalne posledice prestruktuiranja privrede. U istocnoevropskim. neprofitnom sektoru govori i kao o trecem sektoru koji se nalazi izmedju drzave i trzista s jedne strane i porodice s druge strane. narocito zbog toga što savremena glomazna država ne moze da zadovolji sve potrebe građana. Uloga NVO u raznim konferencijama UN. pa se tako te konferencije sastoje od dve konferencije koje teku paralelno (jednu cine vladine organizacije. znacaj ovih spontanih udruživanja građana oko resavanja raznih privatnih. politicke partije itd. nego prema tradicionalnim institucijama koje predstavljaju društvo (skole. Razlozi za ovakav nagli rast novih oblika neprofitnog organizovanja. pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni.

»ponovno ozivljavanje« neprofitnog sektora i civilnog društva u istočnoevropskim zemljama (prvenstveno stvaranjem pokreta za promene od različitih vrsta nevladinih organizacija) nije samo posledica tih promena. Iako mnogima deluje da je to mnogo. Međutim. u suštini. pa i koliko se. vec je i njihov značajan promotor. godine. registrovan je veliki broj novih nevladinih organizacija. nema ljudskog interesa.građane da se sami organizuju. kada uporedimo podatke sa zemljama okruženja (ne i sa razvijenim zemljama. onda se vidi da mi i u ovom delu razvoja civilnog društva ipak zaostajemo. S obzirom na vrste aktivnosti i ciljeve osnivanja. a istraživanja pokazuju da oni građani koji su češće angažovani u okviru raznih udruženja (NVO) više su i politički angažovani. NEVLADINE ORGANIZACIJE U SRBIJI Pod pojmom nevladine organizacije podrazumevaju se svi tipovi različitih udruženja i društvenih organizacija. kada je započet proces političke i društvene pluralizacije i kad je dozvoljeno slobodno udruživanje i delovanje građana. Tačnih podataka o njihovom ukupnom delovanju nema. drugi u nekom zabavnom. treći u profesionalnom. 3. ljude pokreću različiti interesi i motivi. Jer. a da se radi njega nije stvorilo i adekvatno udruženje ili organizacija koja se njime bavi.. zatim fondova. Uostalom. fondacija i zadužbina. možemo ih podeliti u sledeće klasifikacione grupe: organizacije kulture i umetnosti. a na neki način delovale su i za vreme socijalizma. kao „polunevladine organizacije"2. Danas u Srbiji deluje veliki broj NVO. teško može svesti na jednostavne šablone i definicije. Praktično. Od 1990. pa sve do kraja 2006. četvrti u političkom ili sličnom domenu. Medjutim. U srpskoj javnosti se često pogrešno predstavlja da su NVO kod nas nastale devedesetih godina XX veka. Sve to je uobičajeno. ali oni delimični postoje u samom NVO sektoru. 2 To je gde je država imala kontrolu nad njima 7 . pa samim tim oni imaju i različite i višestruke uloge u društvu koje su međusobno usaglašene. kod njih je prisutna manja apatičnost nego kod građana koji nisu nigde društveno uključeni. gde je broj ovih organizacija znatno veći). one imaju svoju tradiciju rada i delovanja u Srbiji i pre Drugog svetskog rata. Iz te raznolike strukture može se zaključiti koliko je ovaj sektor različit. Svi ovi oblici delovanja građana spadaju u NVO. jedan interes se iskazuje u sportskom društvu.

društva i pokreti. svetske ekonomske krize. ženske organizacije i grupe. Saradnja lokalne samouprave i NVO je između ostalog definisana članom 12. institucionalnih pretpostavki. u interesu jedinice lokalne samouprave i stanovnika sa svog područja». poslovna i profesionalna udruženja. vozila i dr.1 NVO I LOKALNE SAMOUPRAVE U rukovodstvu jednog broja lokalnih samouprava još uvek postoje značajne predrasude o delovanju NVO. Zakona o lokalnoj samoupravi: «.. nedostatkom finansijskih sredstava. međunarodne organizacije i ostale nerazvrstane organizacije. jer ne postoji spremnost države da podrži i reguliše sektor civilnog društva onako kako je to regulisano u modernim zemljama. omladinske i studentske organizacije. zbog malog prometa finansijskih sredstava na računima NVO.obrazovne i istraživačke organizacije. 3. Neadekvatna tehnička opremljenost NVO (nedostatak kancelarijskog prostora.. Pored ovih nepovoljnih. Značajan broj rukovodstava lokalnih samouprava počinje da uviđa da u razvoju 8 . Na drugoj strani NVO takođe osećaju probleme i suočavaju se sa skoro istim izazovima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave. mirovne organizacije i grupe. sociohumanitarne organizacije. organizacije za zaštitu ljudskih prava.Organi jedinica lokalne samouprave mogu sarađivati sa nevladinim organizacijama. koje je uzrokovano raznim predrasudama koje o njima postoje. NVO u našoj zemlji još uvek deluju u nepovoljnom političkom i pravnom okruženju. računara. otežavajuća okolnost za rad NVO jeste i nerazumevanje njihove uloge i značaja u javnom mnjenju. Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da ponekad i same NVO doprinose stvaranju predrasuda o njima. humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama.) u velikoj meri sputavaju NVO u njihovom radu. zbog malog budžeta sa kojim raspolažu NVO. organizacije za zakonodavstvo. organizacije izbeglica i raseljenih lica. ekološke organizacije.. Međutim lokalna samouprava u ovom trenutku se suočava. ograničenjima u prijemu novih kadrova. Između ostalog. organizacije za razvoj lokalnih zajednica. humanitarne organizacije.. i sa problemima tranzicije. zastupanje i javnu politiku. nedostatkom kvalitetnih i stručnih kadrova. one su samim tim limitirane i nemogu da učestvuju na konkursima na kojima se dodeljuju značajnija sredstva.

Većina izazova sa kojima se susreću i lokalne samouprave i NVO uspešno mogu da se prevaziđu uspostavljanjem partnerstva između lokalne samouprave i NVO. 4. odnosno stanovnike i privrednike sa njihovog područja.. ali dopunjavajuće uloge. formiranjem Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju (grad Beograd). osim što mogu da se pohvale »transparentnim načinom trošenja budžetskih sredstava«. videće osposobljenost NVO da pišu projekte. odnosno za uspostavljanje partnerstva koje je od posebngo značaja. Na ovaj način se između ostalog uklanjaju stereotipi koji postoje o delovanju NVO. Sve je više lokalnih uprava koje raspisuju javne pozive za podnošenje projekata NVO koji će biti finansirani iz budžeta lokalne uprave. NEVLADINE ORGANIZACIJE U SVETU 9 . steći će dodatno iskustvo i uspostaviti saradnju sa lokalnom samoupravom. a na drugoj strani lokalnim samoupravama se omogućava realizacija projekata od značaja za zajednicu. kreiranju javne politike i servisiranju potreba građana.društva. potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa NVO (Gradska opština Medijana. Lokalna uprava će tokom faze selekcije podnetih projekata upoznati NVO koje rade na teritoriji opštine.. uspostavlja se poverenje. Još jedna značajna aktivnost se tom prilikom realizuje. tehničkih. NVO će doći do određenih sredstava za svoje projektne aktivnosti. Sve je više lokalnih samouprava koje na razne načine insitucionalizuju saradnju sa NVO. Pretpostavljam da znate da je to odlična prilika za uspostavljanje poverenja između NVO i lokalne uprave. potpisivanjem ad-hoc Ugovora o partnerstvu na realizaciji projekata.Niš). udruženja građana i lokalna uprava imaju različite. realizuju i neke aktivnosti za koje nemaju dovoljno kapaciteta (ljudskih. posebno onih koji se finansiraju od strane EU i drugih stranih donatora. tokom faze realizacije projekata videće se osposobljenost NVO za samu realizaciju projekata i lokalne samouprave će biti u prilici da pronađu svoje partnere za buduće projekte.) a u korist građana i privrednika sa teritorije opštine. saznaće za neke probleme sa kojima se suočavaju građani i privrednici a koje sama nije mogla da uvidi.Lokalne uprave na ovaj način. Naravno. Jedan broj lokalnih samouprava svake godine raspisuje konkurse za finansiranje projekata sa kojima konkurišu NVO.

Isto tako. 10 . Država i nevladin sektor.Danas u svetu raste trend profesionalizacije nevladinih organizacija. ujedno. U optužbama protiv NVO uglavnom se zaboravlja da one ne traže sredstva za sebe. Koncept održivog razvoja zasnovan je u modernim društvima na saradnji sva tri sektora: države. čak 18% radi u neprofitnim organizacijama. u Holandiji. Zbog toga šira javnost i nije znala. jer u budžetima opština i republike postoje sredstva namenjena za rad NVO. pa tako. Ako sarađuju. ali pod velikim pritiskom. koji pripada sferi civilnog društva stalno sarađuju. pak. Na pitanju odnosa NVO i političkog delovanja javlja se i predrasuda koja je vezana za delovanje nevladinih organizacija. Netačna je priča kako će nevladine organizacije izgubiti samostalnost ako budu sarađivale sa državom i ako budu primale sredstva iz državnog budžeta. više će poslova završiti. ali i primeri kako su neke NVO prerasle u političke stranke. Ove teze su često iznošene u medijima u vidu izjava koje treba da pokažu. Nije ništa neobično i nepoznato u svetu da neke NVO budu bliže ili dalje u odnosu na postojeće državne strukture. biznisa i nevladinih organizacija (trećeg sektora). Zabluda o NVO vezana je za predrasudu da država i NVO sektor ne mogu zajedno. Dakle.čak sa 40-60%. I u Srbiji postoji slična praksa. već prema osnivačima organizacije (onima koji njome upravljaju). nije ništa novo da se NVO u razvijenim zemljama dobrim delom finansiraju iz državnih izvora . više će ljudi imati posao. na primer. pa i da prokažu. NVO nikako ne bi trebalo da se bave politikom. smatra se da tada NVO gube svoju samostalnost. Problem sa ovim sredstvima do sada je bio (a to je dobrim delom slučaj i danas) što se ta sredstva dele mimo javnosti i javnih konkursa. Jedna od čestih i uobičajenih optužbi te vrste svakako je ona koja sugeriše da NVO često služe za finansiranje političkih stranaka ili. ali je sporan način na koji se to radi. tj. već za korisne poslove koje žele da urade. Za dokaz se najčešće navodi nekoliko NVO čiji su osnivači i članovi. u svemu ovome nije sporno da se deo sredstava poreskih obveznika vrati građanima kroz aktivnosti NVO. Nezavisnost NVO i njihova autonomija ne određuju se prema izvorima finansiranja. kako je to nešto nelegalno i nemoralno. NVO odlučuje kako će i do koje granice braniti svoju autonomiju. baš kao ni mnoge NVO. da država iz budžeta finansira aktivnosti udruženja građana i društvenih organizacija. i pripadnici političkih stranaka. Ako NVO budu imale više sredstava. od ukupno zaposlenog stanovništva. da ne treba da sarađuju. a time dobijamo i svi mi kao društvo. Prema toj predrasudi. kao njihova kadrovska i infrastrukturna baza.

a razlikuju se jedino po odnosu prema vlasti. tj. prema ovoj definiciji. dobrovoljne. 2007. a među najpotpunijima je ona koju su ponudili Lester Salomon i Helmut K. str 12 11 . Kojom i kakvom 3 Paunović Žarko Nevladine organizacije Potreba ili zavera. −da je institucionalno odvojena od države. politikom. Zbog ovako širokog spektra organizacija koje su nevladinog i neprofitnog karaktera davane su i mnoge definicije šta je to nevladina organizacija. Njihova definicija se sastoji od sedam elemenata koji se moraju imati u vidu pri određivanju neke organizacije kao nevladine i neprofitne. neprofitne. −da ostvaruje neprofitnu distribuciju sredstava. crkvenim organizacijama i slično. samostalne i nezavisne od države. profesionalnim društvima. dobrovoljnom. −da je samosvojna u svom unutrašnjem ustrojstvu. NVO su organizacije koje se ne bave. među ostalima i onih što se danas nazivaju udruženjima građana. sindikatima. po svom osnovnom određenju. Da bi se neka organizacija smatrala neprofitnom. −da nije komercijalna. fondacijama. I jedne i druge su institucionalizovane organizacije. Anhajer sa Džon Hopkins univerziteta (Baltimor. političkim partijama. −da nije primarno politički angažovana. kao što je to osnovni cilj političkih stranaka. SAD). ali ipak politički deluje (na sasvim drugačiji način). kontroli i upravljanju. neprofitnih organizacija može da se podvede veoma širok spektar različitih društvenih organizacija. društvenim pokretima. na osnovu elemenata ove definicije vidimo da su NVO i političke partije identične u većini ovih određenja. Po navedenoj definiciji. ona mora da ispunjava sledeće uslove:3 −da ima bar donekle formalnu. institucionalizovanu strukturu. RAZLIKE IZMEĐU NEVLADINIH ORGANIZACIJA I POLITIČKIH STRANAKA Kad pokušamo da damo definiciju nevladine organizacije i kad se ona proanalizira. −da je osnovana uz dobrovoljnu participaciju građana i dobrovoljna ulaganja. Dakle. što znači da se ona ne bavi politikom kako to rade političke stranke. onda vidimo da u okviru pojma nevladinih. jedan od važnih elemenata svake NVO jeste i to da nije primarno politički angažovana organizacija. Već iz ove definicije vidi se potreba za određenjem pojma politike u delovanju NVO i smeštanjem NVO u političko polje. nevladinom.5.

ali se ipak bavi politikom na drugačiji način od političkih stranaka. ako je jedan od važnih elemenata svake NVO i to da ona nije primarno politički angažovana organizacija. pa tako dobijaju i ulogu „čuvara javnih i privatnih interesa" i „društvene opozicije". briga za zajedničko dobro i usmerenost na političke probleme u društvu (nova vrsta političnosti). koja oblikuje društvo „odozdo".politikom se bave NVO? Bežanje od politike u užem značenju i bavljenje poslovima koji su od zajedničkog. političkim strankama. bez težnje ka osvajanju vlasti. Isto tako. Na ovaj način. U pitanju je. srednjeg nivoa i preklapajućih uloga. onda možemo zaključiti da nevladine organizacije karakteriše težnja za promenama. kroz ovakav politički angažman tzv. onda su NVO neminovno političke organizacije. Dakle. članovi tih organizacija) koje naginju određenim političkim strankama i opcijama4. u suprotnosti sa osnovnim demokratskim postulatima. Samim tim je nerealno tražiti od NVO da budu apolitične. učlanjuju i organizuju u razne vrste organizacija kako bi ostvarili svoje ciljeve u društvu. Pogotovo je to teško postići tamo gde su aktivni članovi NVO ujedno i aktivni članovi neke političke stranke. istovremeno. koje se ponekad i preklapaju. ostaje otvoreno pitanje da li na taj način. već pokušajima uticanja na tu vlast i njenu društvenu kontrolu.org 12 . dovelo je do toga da se NVO smatraju nepolitičkim organizacijama. politika više nije samo stvar institucija i procedura. mogu da budu članovi i različitih udruženja. to je. Radi ovih. ako politiku shvatimo kao brigu za zajednicu i opšte dobro. već pre svega da se bave rešavanjem raznih društvenih problema i ostvarivanjem interesa i motiva svojih članova. u stvari. U svakom demokratskom društvu građani imaju pravo da se interesuju za političke probleme i da se njima bave kroz različite oblike institucija i organizacija. već ka uticaju na centre političkog odlučivanja. Međutim. one nisu usmerene i rukovođene ciljem osvajanja vlasti i borbe za nju. parlamentu). Ovo tumačenje važi samo ako politiku tumačimo u užem značenju. direktno i indirektno. zapravo. 4 Jer se njihovi članovi dele određene političke stavove i ideje www. ali i političkih stranaka. Dakle. normalno je da postoje NVO (tj. NVO pomažu radu političkih stranaka i da li mogu učestvovati u njihovom finansiranju. ali. zbog različitih interesa. možda je primerenije reći da su one i nepartijske i nedržavne organizacije. već pre svega jedan kontinuiran proces u kojem učestvuju različite društvene grupe. višestrukih uloga. Politika tako razvija i vid „subpolitike". Kada se govori o NVO.civilnodrustvo. Glavni cilj NVO nije da budu društvena opozicija. ali i od opšteg interesa. odnose prema politici u užem značenju (vladi. pa tako. građani se. razvijanje građanskog društva. Kroz angažovanje na ostvarivanju ovih ciljeva one se.

već pomažu ideje i projekte koji doprinose širenju politike dotične stranke kroz razne vrste edukacija. zabranjeno da učestvuju na izborima i da svoja sredstva koriste za izborne kampanje i lobirnja u korist nekog partijskog kandidata.ne-za profit" (Not-for-profit) preferira umesto .. I I ZAKLJUČAK Termin neprofitne organizacije (NFPO . ali osnovna svrha nije da bilo koji deo bilo kog profita ide za privatnu dobit. razvijena je praksa da političke stranke osnivaju svoje fondacije. Termin . Upravo zbog toga. građanske društvene (CSOs).U nekim drugim zemljama. Moguće je da takva organizacija ustvari pravi profit s vremena na vreme. odnosno namera organizacije da ne pravi profit za provatni dobitak. koje ne finansiraju samu stranku.. nevladinim organizacijama je. publikacija i javnih akcija vezanih za određene društvene probleme. takođe. neprofitne. udruženja građana itd.Non for Profit Organizations) se koristi ka široki termin koji obuhvata sve organizacije koje su poznate kao dobrotvorna društva. nevladine organizacije (NGOs). Glavna 13 .ne-profit" da bi se istakao definišući kriterijum. privatne volonterske organizacije (PVOs). u jednom broju razvijenih zemalja.

u okviru slabo razvijenog civilnog društva slab društveni činilac sa veoma nepovoljnim statusom u pogledu daljeg razvoja. i dalje će zavisiti od međunarodne podrške. NVO ne mogu da ostvare neki značajniji uticaj na ukupne društvene promene.razlikujuća karakteristika između neprofitnih i profitnih organizacija je u tome da su prve vođene principom ne-distribucije dohotka. a u Srbiji još uvek nema ni dovoljno svesti o neophodnosti razvoja civilnog društva i podrške koju bi država trebalo da mu da. mediji. Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su: izborna komisija. iako relativno brojne. NVO nemaju neki značajniji uticaj (državni organi i političke partije ih ne prihvataju ili ne uvažavaju dovoljno. a u nekim oblastima i znatno razvijene. kancelarija glavnog revizora. organizacija i pojedinaca locirana između porodice. komisija za ljudska prava. u javnosti su još uvek nepoznat društveni sektor. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. i u. usklađivanja pravnog sistema sa evropskim pravom. Kao što se vidi prostor za saradnju i za unapređenje zajedničkih interesa je veoma širok. sudska vlast. zakonodavna vlast. On može. ali i ne mora. organizacijama civilnog društva.” Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik. Osnovna podela udruženja građana je na organizacije za uzajamnu pomoć (koje formiraju građani i čiji su oni članovi i na bazi toga ostvaruju određene koristi). lokalna vlast. kao i od usvajanja novih kulturnih i vrednosnih obrazaca. 14 . Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje. udruženja građana. Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su: izvršna vlast. a i u procesu donošenja političkih i krupnih društvenih odluka nemaju značajnije mogućnosti uticaja). Tako. u velikoj meri. berza univerzitet. da bude prihvatljiv za sve koji rade sa. uređene države. Jedna korisna definicija civilnog društva je da je ono “Sfera institucija. Dalji razvoj civilnog društva i jačanje nevladinog sektora. One su ostale. a bez toga nema moderne. ombudsman (javni advokat). kancelarija Vrhovnog tužioca. države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese. Uprkos tome što je postojanje NVO vrlo značajno sa stanovišta formiranja nezavisnog sektora koji nije pod kontrolom države (civilnog društva). politička kultura je nepovoljna za njihov razvoj. odnosno profita. u okviru političkog sistema. komisija za borbu protiv korupcije. Samim tim.

4. Beograd.vanredno izdanje. III LITERATURA 1. Dragan Golubović. uredili (2004). 2007. Građanske inicijative. Neprofitni sektor i neprofitne organizacije. Beograd. Beograd. i pretenderi (pretvarači). Međunarodni centar za neprofitno pravo. Beograd.organizacije od opšteg (javnog) interesa (koje formiraju građani u nameri da pomognu drugim grupama građana koji nisu nužno njihovi članovi). 3. Mreža . Građanske inicijative. Tomić Milan. Centar za razvoj neprofitnog sektora. 2. Istraživanje NVO sektor u Srbiji. Građanske inicijative. Žarko Paunović. Saradnja vlade i nevladinog sektora. 2006 15 . 2005. Paunović Žarko Nevladine organizacije Potreba ili zavera Istraživačkoizdavački centar Beograd.

org − http://www.org/ 16 . Ineternet sajtovi: − http://www. Vukašin Pavlović (2005).5. Civilno društvo i demokratija. Nevladine organizacije.org/ − http://www.civilnodrustvo.org − http://www. Beograd.charities. Beograd. 7. Građanske inicijative.found. Fakultet političkih nauka.ford. Čigoja štampa. Žarko Paunović (2006). 6.cof. Jugoslovensko udruženje za političke nauke. Službeni glasnik Srbije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful